JEROMONAH SERAFIM ROUZ DUA POSLE SMRTI

PREDGOVOR O NEKIM VIDOVIMA SAVREMENIH DOIVLjAJA IVOTA POSLE SMRTI PRAVOSLAVNO UENjE O ANELIMA JAVLjANjE ANELA I DEMONA U TRENUTKU SMRTI VIENjA "NEBESA" VAZDUNO CARSTVO DUHOVA VAZDUNA MITARSTVA IZLAZAK IZ TELA U OKULTNOJ LITERATURI ISTINSKI HRIANSKI DOIVLjAJ NEBESA SMISAO SAVREMENIH "POSMRTNIH" ISKUSTAVA PRAVOSLAVNO UENjE O SUDBINI DUE POSLE SMRTI PRILOG I - Pravoslavno uenje Sv. Marka Efeskog o stanju due posle smrti PRILOG II - Molitva za nepravoslavne; Molitva pravoslavnih hriana za umrle van krila Crkve PRILOG III - Odgovor kritiaru ZAKLjUAK

PREDGOVOR Ova knjiga ima dvostruki cilj: kao prvo, da s take gledita pravoslavnog hrianskog uenja o zagrobnom ivotu prui objanjenje savremenih "posmrtnih" iskustava, koja su pobudila toliko interesovanje u nekim religioznim i naunim krugovima, i kao drugo, da priblii osnovne izvornike i tekstove koji sadre pravoslavno uenje o zagrobnom ivotu. Ako je danas ovo uenje tako loe shvaeno, to je u mnogome posledica toga to su u nae "prosveeno" doba ovi tekstovi zaboravljeni i sasvim "izali iz mode". Mi smo pokuali da ove tekstove. uinimo razumljivijim i dostupnijim savremenom itaocu. Nema potrebe ni govoriti o tome koliko ovi tekstovi predstavljaju neuporedivo korisnije i dublje tivo nego to su to danas popularne knjige o iskustvima , "ivota posle smrti", u kojima, ak ako i nisu obian senzacionalizam, . svejedno ne moe biti nita drugo do spoljnje efektnosti, zbog toga to u njima nema celovitog i istinitog uenja o zagrobnom ivotu. Pravoslavno uenje izloeno u ovoj knjizi bie, bez sumnje podvrgnugo kritici nekih, kao isuvie "jednostavno" i "naivno"da bi u njega mogao da poveruje ovek HH veka. Zbog toga treba naglasiti da ono nije uenje samo nekolika izolovanih ili netipinih uitelja Pravoslavne Crkve, nego uenje koje je Hristova Pravoslavna Crkva postavila od svog poetka, koje je izloeno u bezbrojnim svetootakim delima, u itijima Svetih i bogosluenjima Pravoslavne Crkve, i koje Crkva neprekidno predaje, sve do naih dana. "Jednostavnost" ovog uenja jeste jednostavnost same istine, koja, bilo da je iskazana u ovom ili onom uenju Crkve, predstavlja osveavajui izvor jasnosti u pometnji koju su u savremenim umovima izazvale razliite zablude i isprazne spekulacije poslednjih stolea. U svakom poglavlju ove knjige ukazuje se na svetootake i hagiografske izvornike koji ovo uenje sadre. Kao osnovni izvor nadahnua pri pisanju ove knjige posluili su radovi episkopa Ignjatija Brjananinova, koji je bio, verovatno, prvi znaajniji ruski pravoslavni bogoslov koji se neposredno bavio upravo ovom problematikom, tako zaotrenom u nae vreme: kako sauvati autentino hriansko Predanje i uenje u svetu koji je postao u potpunosti tu Pravoslavlju i tei ka tome da ga ili opovrgne i odbaci, ili da ga protumai na takav nain da ono postane saobraeno sa ovozemaljskim nainom ivota i ivljenja. Jasno sagledavajui rimokatolike i druge zapadne uticaje kojima je pokuavano da se "modernizuje" Pravoslavlje ak jo i u njegovo vreme, preosveeni Ignjatije pripremao se za zatitu Pravoslavlja kako putem pomnog izuavanja pravoslavnih prvoizvornika, (ijim se uenjem napajao u nizu najboljih pravoslavnih manastira svoga vremena), tako i putem upoznavanja sa naukom i literaturom svoga doba (on se kolovao na vojno-ininjerskoj koli, a ne na duhovnoj akademiji).

Naoruan, na taj nain, kako poznavanjem pravoslavnog bogoslovlja tako i (opte-obrazovnih) nauka, on je posvetio svoj ivot zatiti Pravoslavlja i razobliavanju savremenih zastranjivanja od njega. Nije preuveliavanje rei da u XIX vijeku niko u pravoslavnim zemljama, niko kao on, nije umeo tako da titi Pravoslavlje od iskuenja i zabluda novog vremena. Jedini koji bi se mogao uporediti s njim bio je njegov zemljak episkop Teofan Zatvornik, koji je u sutini radio to isto, ali na manje "visokom" nivou. Jedan tom sabranih dela ep. Ignjatija (knj. III) posveen je iskljuivo crkvenom uenju o zagrobnom ivotu, koje je on titio od rimokatolikih i drugih savremenih iskrivljavanja. Upravo iz ovog toma, uglavnom, preuzeli smo za nau knjigu razmatranje takvih pitanja kao to su mitarstva dua - uenje koje, iz mnogih razloga, "greni um" ne moe da prihvati, no uporno istrajava na njihovom drugaijem tumaenju ili potpunom odbacivanju. Preosveeni Teofan, naravno, uio je to isto, pa smo se koristili i njegovim reima, a u naem veku, drugi istaknuti ruski pravoslavni bogoslov, blaenopoivi arhiepiskop Jovan (Maksimovi) toliko je jasno i itko ponovio ovo uenje, da smo njegove rei iskoristili kao osnovu zakljunog poglavlja nae knjige. To, to pravoslavno uenje o zagrobnom ivotu toliko jasno i shvatljivo izlau savremeni uitelji Pravoslavlja sve do naih dana, od ogromne je koristi nama koji danas nastojimo da sauvamo otako Pravoslavlje ne prosto pravilnim navoenjem njihovih rei, ve vie od toga - putem istinski pravoslavnog tumaenja ovih rei. U knjizi smo, osim pomenutih pravoslavnih izvora i tumaenja, dosta koristili i savremenu nepravoslavnu literaturu o "posmrtnim" javljanjima, a takoe i niz okultnih tekstova o tom pitanju. U tome smo sledili primer vladike Ignjatija iznositi lana uenja onoliko potpuno i nepristrasno, koliko je to neophodno radi razoblienja njihove neistinitosti; kako pravoslavni hriani ne bi njima bili sablanjeni. Kao i on, i mi nalazimo da nepravoslavni tekstovi, kada se radi o injeninom opisu iskustava (a ne o shvatanjima ili tumaenjima), esto pruaju potresne potvrde pravoslavnih istina. Na osnovni cilj u ovoj knjizi bio je da pruimo toliko detaljno suprotno gledite, koliko je to potrebno da bi se pokazala korenita razlika izmeu pravoslavnog uenja i iskustva pravoslavnih Svetitelja, s jedne strane, i okultnoga uenja i savremenih iskustava, sa druge. Da smo jednostavno izloili samo pravoslavno uenje, bez tog suprotstavljanja, ono bi bilo ubedljivo samo za malobrojne, ne raunajui ove koji se tih ubeenja ve pridravaju; ali danas e, moda, i poneko od onih koji su uvueni u savremena (parapsiholoka i dr. - prim. prev) iskustva, uvideti ogromnu razliku izmeu njih i istinskih duhovnih iskustava. Ve i sama injenica da je pretean deo ove knjige posveen razmatranju iskustava - kako hrianskih, tako i nehrianskih -govori o tome da se ovde ne radi samo o izlaganju crkvenog uenja o ivotu posle smrti, ve da se takoe donosi i autorovo tumaenje razliitih iskustava koja se ovde pominju. A to se samih protumaenja tie, ona ostavljaju prostor za doputene razlike u miljenjima meu pravoslavnim hrianima. Mi smo se trudili, koliko nam je to

mogue, da ove interpretacije izloimo u uslovnoj formi, ne trudei se da tano "odredimo" neke strane tih iskustava onako kako se moe odrediti opte pravoslavno uenje Crkve o zagrobnom ivotu. Konkretno, sve to je u vezi sa okultnim iskustvima "izvan tela" i u "astralnoj ravni", mi smo jednostavno naveli u onom obliku u kome su ih izloili sami uesnici, i uporedili ih sa slinim sluajevima u pravoslavnoj literaturi, ne pokuavajui da tano odredimo prirodu tih iskustava. Mi ih shvatamo kao realna iskustva u kojima se zaista odigrava kontakt sa demonskim silama, a ne prosto kao - halucinacije. Neka itatelj sam prosudi koliko je takav pristup ispravan. Trebalo bi da je jasno da ova knjiga ni u kom sluaju ne pretenduje na to da prua u potpunosti iscrpno izlaganje pravoslavnog uenja o zagrobnom ivotu. Ona predstavlja samo uvod u njega, "Celovito uenje" o tom pitanju, u stvari i ne postoji, kao to nema ni "eksperata" u toj oblasti. Mi, koji ivimo na zemlji, teko da moemo postaviti i poetak shvatanju stvarnosti duhovnog sveta, dok sami tamo ne budemo prebivali. To je proces, koji zapoinje sada, u ovome ivotu, a zavrava u venosti, gde emo " licem u lice" sozercavati ovo, to danas vidimo "kao u ogledalu, u zagonetki" (I Kor. 13; 12). Meutim, pravoslavni izvori na koje ukazujemo u ovoj knjizi, daju nam osnovni nacrt ovog uenja, koji je dovoljan - ne da steknemo tano znanje o onome to je, na kraju krajeva, iznad nas, ve da nas podstakne da otponemo borbu za dostizanje cilja hrianskog ivota Carstva Nebeskog, i izbegnemo demonske klopke, koje neprijatelj naeg spasenja postavlja na putu hrianske borbe. Ovostrani svet stvarniji je i blii, nego to mi to obino mislimo, a put ka njemu otvara se ivotom podvinikim i molitvenim, koji nam je Crkva dala kao sredstvo spasenja. Ova knjiga posveena je i namenjena onima, koji takav ivot ele da vode. sardaj

O NEKIM VIDOVIMA SAVREMENIH DOIVLjAJA IVOTA POSLE SMRTI Potpuno neoekivano, pitanje zagrobnog ivota steklo je veliku popularnost na Zapadu. Tanije, tokom poslednje dve godine pojavio se itav niz knjiga koje pokuavaju da opiu iskustva "ivota posle smrti". Napisali su ih ili uveni naunici i lekari, ili pisci koji su imali njihovu svesrdnu podrku. Jedan od njih, u svetu poznati lekar i "strunjak" za probleme smrti i umiranja - dr Elizabeta Kibler-Ros, smatra da e ova istraivanja posmrtnih doivljaja "prosvetliti mnoge i potvrditi ono emu su nas uili dve hiljade godina da posle smrti ima ivota". Ovakva shvatanja, razume se, predstavljaju otar zaokret u odnosu na do sada preovlaujue poglede u medicinskim i naunim krugovima koji su se, uglavnom, prema smrti odnosili kao prema "tabu" temi, a svaku pomisao o nadivljavanju smrti odbacivali kao neto to pripada sferi fantazije i sujeverja ili, u najboljem sluaju, kao stvar line vere pojedinca o kojoj nema nikakvih objektivnih dokaza. Spoljanji uzrok ove iznenadne promene miljenja je jednostavan: to su nove metode reanimacije "kliniki umrlih" (najee putem stimulacije zaustavljenog rada srca) koje su stekle iroku primenu tokom poslednjih godina. Zahvaljujui tome, mnogi ljudi koji su praktino bili "mrtvi" (kojima je prestao rad srca), vraeni su u ivot, a mnogi od njih i otvoreno govore o tome, s obzirom da je to prestala da bude "tabu" tema, a time i iezao strah da e ih proglasiti za "sulude". Nas, meutim, najvie interesuje unutarnji razlog ove promene, kao i "ideologija" ovog novonastalog naina miljenja; zbog ega je ova pojava odjednom postala toliko popularna, i pojmovima kojeg religijskog ili filozofskog uenja se ona najee tumai? Ona je ve postala jedan od "znakova vremena", i simptom religioznog interesovanja naih dana. Kakav je u tom pogledu njen znaaj? Ovim pitanjima vratiemo se posle detaljnog ispitivanja same ove pojave. Meutim, u poetku se moramo zapitati, na kojoj osnovi treba prosuivati ovu pojavu? Oni koji je opisuju sami ne umeju da je jasno tumae, a esto objanjenje trai u okultnim ili spiritistikim tekstovima. Neki religiozni ljudi (kao i neki naunici) prosto ova iskustva odbacuju kao "halucinacije" jer ih doivljavaju kao pretnju svojim ustaljenim ubeenjima. Ovo je sluaj sa nekim protestantima koji se pridravaju shvatanja da se dua posle smrti nalazi u besvesnom stanju, ili onoga da ona odmah odlazi da "prebiva s Hristom". Na slian nain i ubeeni ateista odbacuju pomisao o tome da dua posle smrti uopte produava da postoji, ma kakvi dokazi da im se pruaju. Ali ova iskustva se ne mogu objasniti prostim poricanjem, ova moraju biti shvaena kako treba, sama po sebi, kao i u itavom kontekstu onoga to nam je poznato o sudbini due posle smrti. Naalost, i neki pravoslavni hriani su takoe, pod uticajem modernih materijalistikih ideja (infiltriranih kroz protestantizam i rimokatolicizam) stekli prilino mutna i neodreena shvatanja o buduem ivotu. Autor jedne od novih knjiga o posmrtnim iskustvima (Dejvid R. Uiler, "Putovanje na drugu stranu", Njujork, 1977); postavio je sebi za cilj da upozna shvatanja

razliitih "sekti" o stanju due posle smrti. Tako se obratio i sveteniku grke pravoslavne arhiepiskopije u Americi, i kao odgovor dobio vrlo uoptene stavove o postojanju Nebesa i ada, ali mu je takoe reeno i to da "Pravoslavlje nema bilo kakve odreene ideje o tome ta je zapravo onaj svet". Autor je jedino mogao zakljuiti da je "grki pravoslavni pogled na zagrobni ivot nejasan" (str. 103). Naravno da nije tako. Pravoslavno Hrianstvo ima vrlo jasno odreeno uenje i poglede na zagrobni ivot, poev od samog trenutka smrti. Ovo uenje nalazi se u Svetom Pismu (koje se tumai u itavom kontekstu hrianskog uenja), u spisima Svetih Otaca (naroito u onima koji su iskljuivo posveeni ivotu posle smrti), i mnogim itijima Svetih, kao i antologijama pojedinanih iskustava ove vrste. itava etvrta knjiga "Razgovora" svetog Grigorija Dvojeslova, pravoslavnog pape rimskog (+604), na primer, posveena je ovoj temi. U nae vreme pojavila se na engleskom jeziku zbirka ovakvih iskustava, uzetih iz itija svetih, kao i onih novijeg datuma (, Vene zagrobne tajne", Dordanvil, Njujork, 1968). A ve sasvim nedavno, u prevodu na engleski objavljen je jedan izuzetan tekst, koji je krajem XIX veka napisao ovek koji se vratio u ivot posle 36 asova od smrti (K. Ikskul, "Mnogima neverovatan, ali istinit dogaaj, "Orthodox Life", jul-avgust, 1976). Pravoslavni hrianin tako ima na raspolaganju pravo obilje tekstova, uz iju pomo se mogu razumeti neka "posmrtna" iskustva i proceniti u svetlu celovitog pravoslavnog uenja o ivotu posle smrti. Knjiga koja je jo vie pobudila interesovanje savremenika o ovoj temi objavljena je u novembru 1975, a napisao ju je mladi psihijatar sa juga Sjedinjenih Drava, dr Rejmond Mudi ("ivot posle ivota"). On u to vreme nije nita znao o drugim istraivanjima ili literaturi na ovu temu, ali kada je knjiga tampana postalo je jasno da ona izaziva ivo interesovanje, i da je o ovom pitanju ve mnogo napisano. Ogroman uspeh knjige doktora Mudija (prodato je preko dva miliona primeraka) uinio je da iskustva kliniki mrtvih postanu dostupna najiroj publici, ta se za etiri idue godine pojavio niz knjiga i lanaka o ovim iskustvima. Meu najvanijim su lanci dr Elizabet Kibler-Ros, koji potvruju otkria doktora Mudija, i nauna istraivanja dr Osisa i Heraldsona. Sam dr Mudi napisao je i nastavak svoje knjige ("Razmiljanja o ivotu posle ivota", 1977), koja sadri dopunski materijal i njegova dalja razmiljanja o ovoj temi. Otkria koja se nalaze u ovim i drugim novim knjigama (a sve su one u osnovi saglasne u pogledu tumaenja ove pojave), razmatraemo u ovoj knjizi. Za poetak, obratiemo panju na prvu knjigu dr Mudija, koja veoma objektivno i sistematino pristupa itavom problemu. Dr Mudi je u proteklih deset godina sakupio lina svedoenja oko 150 osoba koje su doivele pravu smrt, ili stanja bliska smrti, kao i onih koje su mu saoptavale iskustva drugih dok su umirali. Iz ovih spisa on je izabrao svedoanstva pedesetak ljudi sa kojima je vodio detaljne razgovore. Autor tei objektivnosti u predstavljanju ovih svedoanstava, mada priznaje da knjiga "prirodno, odraava sredinu, shvatanja i predrasude samog pisca", koji je po svojim religioznim

uverenjima metodista prilino liberalnih pogleda. I zaista, objektivnosti ovog istraivanja to dosta teti. Kao prvo, autor ne daje ni jedno potpuno iskustvo "smrti" od poetka do kraja, ve daje samo odlomke (obino vrlo kratke) iz svakog od petnaest nepovezanih sastavnih delova koji obrazuju njegov "model" "potpunog" doivljaja smrti. U stvari, injenica je da su doivljaji umiruih, kako su oni opisani u toj i drugim knjigama te vrste, esto toliko razliiti jedni od drugih u pojedinostima, da je pokuaj njihovog svrstavanja u okvire jednog "modela" najblae reeno preuranjen. "Model" dr Mudija povremeno izgleda vetaki i iskonstruisan, to naravno ne utie na faktografsku vrednost same grae koju navodi. Kao drugo, dr Mudi je spojio ujedno dve potpuno razliite pojave: stvarno iskustvo "klinike smrti" i iskustvo "pribliavanja ka smrti". On priznaje da postoji razlika meu njima, ali zakljuuje da one obrazuju "kontinuitet", zbog ega ih treba izuavati zajedno. U sluajevima kada se iskustvo pribliavanja ka smrti zavrava smru (bilo da osoba jeste ili nije potom ponovo oivljena), zaista se radi o "kontinuitetu" doivljaja. Meutim, neke od opisanih pojava (fenomen munjevitog seanja na dogaaje iz ivota u trenutku kada preti opasnost od davljenja; iskustvo "ulaska u tunel" u sluajevima kada je osoba dobila anestetik tipa etera) esto su se deavale i ljudima koji nikada nisu doiveli "kliniku smrt", pa je mogue da pripadaju "modelu" nekog mnogo optijeg iskustva, a samo sluajno prate iskustvo umiranja. Neke od knjiga koje se sada pojavljuju o ovoj oblasti jo su neopreznije prilikom izbora materijala, pa se tako trpaju u isti ko iskustva boravka "izvan tela" sa iskustvima prave smrti i umiranja. Kao tree, sama injenica da autor ovim pojavama pristupa sa "naunog" stanovita, nemajui pritom nikakve jasne predstave o tome ta se u stvari deava sa duom posle smrti, izaziva kod njega najrazliitije zabune i nedoumice u pogledu ovih iskustava, koje se nikako ne daju otkloniti prostim gomilanjem sluajeva - oni koji o svojim iskustvima daju izjave, neizbeno ih dopunjuju sopstvenim tumaenjima. Sam autor priznaje da "nauno" ispitati ovu problematiku praktino nije mogue. I zaista, kada treba da je objasni, on se okree slinim iskustvima koja se pominju u okultnim spisima poput Svedenborgovih, ili "Tibetanske knjige mrtvih", napominjui da eli da baci paljiviji pogled na "bogatu literaturu o natprirodnim i okultnim fenomenima" kako bi bolje razumeo predmet svog izuavanja. Sve ovo ima za posledicu da ne moemo previe oekivati od ove i njoj slinih knjiga. One nam nee dati zaokruenu i doslednu predstavu o tome ta se dogaa sa duom posle smrti. Meutim, u ovoj knjizi i drugim novim knjigama navedeni su mnogobrojni injenini opisi fenomena "klinike smrti" koji zasluuju ozbiljnu panju, naroito u svetlu injenice da neki ve interpretiraju ova iskustva na nain neprijateljski tradicionalnom hrianskom gledanju na zagrobni ivot, kao da ona "opovrgavaju" postojanje kako Nebesa, tako i ada. Kako, dakle, treba da shvatimo ova iskustva? Petnaest sastavnih komponenti uz pomo kojih dr Mudi opisuje "potpuni" doivljaj smrti, mogu se, za potrebe naeg razmatranja, svesti na nekoliko osnovnih karakteristika iskustva o kome emo ovde govoriti, uporeujui ga sa onim to o toj temi postoji u pravoslavnoj literaturi.

1. Iskustvo boravka "izvan tela" Prva stvar koja se deava osobi koja je umrla, prema ovim izvetajima, jeste da ona naputa svoje telo i nastavlja da postoji potpuno odvojena od njega, ne gubei pri tom svest. esto je sposobna da posmatra sve to je okruuje, ukljuujui i njeno mrtvo telo, kao i pokuaje reanimacije koji se na njemu vre. Prebiva u stanju prijatne topline i lakoe, ne oseajui nikakav bol, kao da "lebdi". Potpuno je liena mogunosti da kontaktira sa svojom okolinom govorom ili dodirom, zbog ega se esto javlja oseanje velike "samoe". Misaoni proces obino postaje mnogo ubrzaniji nego to je to bio u telu. Evo nekoliko kratkih izvoda iz ovih opisa: "Iako je dan bio veoma hladan, dok sam bio u tom mraku, jedino to sam oseao bila je toplina i najvea prijatnost koju sam ikada iskusio... Seam se da sam mislio: "Mora da sam mrtav" (str. 27). "Poeo sam da doivljavam najdivnija oseanja. Oseao sam jedino mir, prijatnost, lakou, samo - spokoj" (str. 27). "Video sam kako me oivljavaju. Bilo je zaista udno. Nisam bio veoma visoko, ali kao da sam stajao malo iznad njih. Pokuao sam da razgovaram sa njima, ali me niko nije uo, niti je to iko mogao" (str. 37). "Ljudi su sa svih strana dolazili na mesto sudara... Kada bi mi se sasvim pribliili, ja sam pokuavao da se sklonim, da im se pomerim s puta, ali oni su prosto prolazili kroz mene" (str. 37). "Nisam bio u stanju da dodirnem bilo ta, niti da optim sa ljudima oko sebe. Bio je to uasan oseaj samoe, oseaj potpune izolacije. Uvideo sam da sam potpuno sam" (str. 43). Treba napomenuti da postoji zauujui "objektivni dokaz" da se ovek zaista u tom trenutku nalazi izvan tela. Neki ljudi bili su u stanju da ponove razgovore ili detaljno opiu dogaaje koji su se odigrali u susednim sobama ili na jo udaljenijim mestima u vreme dok su bili "mrtvi". Meu ostalim primerima ove vrste, dr Kibler-Ros pominje jedan izuzetan sluaj slepe ene koja je "videla" i detaljno opisala sve to se dogaalo u sobi u kojoj je umrla, mada je, kad se vratila u ivot, bila opet slepa. Ovo je potresan dokaz da sposobnost vida ne daju oi (kao to mozak nije taj koji misli, jer, se posle smrti, umne sposobnosti izotravaju), nego pre dua, koja, dok je telo ivo, obavlja ove funkcije pomou telesnih organa, a kada ono umre - dua to ini sebi svojstvenom sposobnou (dr Elizabet Kibler-Ros, "Smrti nema"). Pravoslavnog hrianina ovde nita ne treba da udi, jer iskustvo koje je ovde opisano isto je ono koje je hrianima poznato kao razdvajanje due od tela u trenutku smrti. Za nae vreme bezverja karakteristino je da ljudi veoma retko pribegavaju hrianskim pojmovima i teko shvataju da je ono, to se odvojilo od tela i doivljava sve to, u stvari njihova dua, nego su obino zbunjeni stanjem u kome su se nali. Upravo takav ovek - krten u Pravoslavlju, ali u duhu kraja XIX veka ravnoduan prema istinama sopstvene vere i koji ak nije ni verovao u zagrobni ivot - je i napisao povest o iskustvu ivota posle smrti naslovljenu "Mnogima

neverovatan, ali istinit dogaaj" (K. Ikskul, "Troicki cveti", 1910). Ono to je on doiveo pre toliko godina danas je za nas od velike vanosti, a u kontekstu savremenih posmrtnih iskustava ak i delo promisla, jer predstavlja jedinstveni opis iskustva due posle smrti koji see mnogo dalje od kratkih fragmentarnih doivljaja kakvi se mogu nai u savremenim knjigama. Iskusio ga je osetljiv ovek koji je, polazei od uobiajene moderne nezainteresovanosti za veru, doao do prihvatanja istina pravoslavnog hrianstva, i to u tolikoj meri da je svoj ivot okonao kao monah. Ova nevelika knjiica moe nam danas posluiti kao "probni kamen", kojim se mogu prosuivati savremena iskustva. Nju je odobrio, kao tekst koji ne sadri nita protivno pravoslavnom uenju o zagrobnom ivotu, jedan od vodeih pravoslavnih pisaca-misionara sa poetka veka, arhiepiskop Nikon Vologodski. Posle opisa poslednje agonije svoje fizike smrti, i oseaja uasne teine koja ga je pritiskala ka zemlji, autor ovog opisa iznenada shvata da mu je laknulo: "Otvorio sam oi, i u mojoj svesti, do najsitnijih detalja, sa savrenom jasnoom, urezalo se ono to sam tog trenutka gledao... Video sam da stojim nasred sobe. S moje desne strane, neto polukruno, okupilo se svo medicinsko osoblje... Zaudila me je ova grupa. Na mestu oko koga su stajali bio je krevet. ta je to to je privlailo panju ovih ljudi, ta su to tako paljivo gledali, kad mene tamo vie nije bilo, ve sam stajao nasred sobe? Primakao sam se i pogledao ono to su i oni gledali. Tamo, na krevetu, leao sam ja. Ne seam se da sam osetio bilo kakav strah pri pogledu na svog dvojnika, jedino me je obuzela nedoumica: kako je to mogue? Oseao sam da sam ja ovde, a u isto vreme i tamo sam bio ja... Hteo sam da dodirnem levu ruku desnom, ali ruka je prola kroz telo kao kroz prazan prostor... Pozvao sam doktora, ali sredina u kojoj sam se nalazio nije primala niti prenosila zvuk moga glasa, i ja sam shvatio da sam potpuno odvojen od svega to me je okruivalo. Od te udne samoe obuzeo me je panian stran. Bilo je zaista neeg uasnog u toj neizrecivoj samoi... Osvrnuo sam se, i tada mi je po prvi put sinula misao: "Da li je mogue da se ono to mi se dogodilo na jeziku ivih naziva - smrt?" Ovo sam pomislio zbog toga to je telo koje je lealo na krevetu po svemu liilo na mrtvaca... Po naim shvatanjima, sa reju "smrt" nerazdvojno je povezana predstava o nekakvom unitenju, prekidu ivota. I kako sam mogao pomisliti da sam mrtav, kada ni jednog jedinog trenutka nisam izgubio svest, i kada sam se oseao iv kao i ranije, sposoban da ujem, gledam, shvatam, kreem se, mislim, govorim? Da sam verovao u postojanje due i bio religiozan, ovo odvajanje od svega to me okruuje, i ovu raspoluenost moje linosti shvatio bih mnogo bre, ali to nije bio sluaj, i ja sam se rukovodio samo onim to sam oseao. A oseanje ivota u meni bilo je toliko jasno, da je ova neobina pojava kod mene budila samo nedoumicu, poto nikako nisam bio u stanju da poveem svoja oseanja sa uobiajenim pojmovima o smrti - da iako sam svestan sebe i mogu da oseam, treba da mislim da ne postojim...

Seajui se i razmiljajui kasnije o svom tadanjem stanju, zapazio sam samo to da su moje umne sposobnosti tada delovale s nekom zadivljujuom energijom i brzinom... " (str. 16-21). U drevnoj hrianskoj literaturi ne opisuje se tako detaljno stanje due u prvim trenucima posle smrti, jer je naglasak uvek stavljen na one mnogo snanije doivljaje koji nastupaju kasnije. Verovatno da je samo u ova naa vremena, kada se "ivot" sa tolikom uverenou poistoveuje sa "ivotom u telu", i mogue oekivati da se tako velika panja pridaje prvim trenucima, momentima kada se shvatanja savremenog oveka izvru naglavce, neoekivano za njih: smrt nije kraj, ivot se nastavlja, a dua otkriva jedno sasvim novo stanje! U opisanom iskustvu svakako nema niega to bi protivreilo pravoslavnom uenju o stanju due odmah posle smrti. Neki su, kritikujui ovaj sluaj, posumnjali da je taj ovek uopte i bio mrtav ako su ga u roku od nekoliko minuta reanimirali. Ali to je ve samo pitanje tehnike, o kome emo kasnije govoriti. Ostaje injenica da se u ovih nekoliko prvih minuta (ponekad takoe i na samo minut pred smrt) esto doivljava neto to nije mogue objasniti prosto kao "halucinacije". Na zadatak je da otkrijemo kako ova iskustva treba shvatiti.

2. Susreti sa drugima U poetnom stanju samoe posle smrti dua ostaje vrlo kratko vreme. Dr Mudi navodi nekoliko sluajeva ljudi koji su ak i pre no to je nastupila smrt, iznenada ugledali svoje ve umrle roake i prijatelje. "Lekar je izgubio nadu da e me spasti i rekao je mojoj porodici da umirem... Shvatio sam da svi ti ljudi tamo, izgledalo je gotovo kao da itava mnotva njih lebde ispod tavanice. Sve su to bili ljudi koje sam u nekadanjem ivotu poznavao, ali koji su umrli ranije. Prepoznao sam baku, devojicu koju sam poznavao jo iz kole, i mnoge druge roake i prijatelje... Bio je to vrlo radostan dogaaj, oseao sam da su oni doli da me zatite i prate". Ovakvo iskustvo susreta sa umrlim prijateljima i roacima u trenutku smrti ni u kom sluaju ne predstavlja novo otkrie, ak ni meu savremenim naunicima. Pre oko pedeset godina ovo je posluilo za brouru pioniru moderne "parapsihologije" ili psihikih istraivanja, Viljemu Beretu ("Vizije na samrtnom odru", London, 1926. ). Posle pojavljivanja prve knjige dr Mudija, objavljen je i jedan rad nadahnut knjigom Bereta koji mnogo detaljnije opisuje ovo iskustvo. Pokazalo se da su autori ovog dela vrili studiozna istraivanja ovih sluajeva tokom mnogih godina. Treba ovde da kaemo nekoliko rei o rezultatima ove nove knjige (Karlis Osis i Erlendur Haroldson, "U asu smrti", Njujork, 1977). Ova knjiga predstavlja prvu ozbiljniju "naunu" publikaciju o doivljaju umiranja. Zasnovana je na rezultatima detaljnih upitnika i razgovora sa nasumce odabranom grupom lekara i medicinskih sestara iz istonog dela Sjedinjenih Drava i severne Indije (Indija je izabrana radi vee objektivnosti, to jest da bi se proverila razilaenja u doivljavanju smrti koja mogu biti posledica nacionalnosti,

psihologije i religije). Kao rezultat ovoga dobijen je materijal koji se sastoji od preko hiljadu vizija i javljanja koje su imali umirui ljudi, kao i nekolicina ljudi koji su vraeni u ivot iz stanja klinike smrti. Autori su doli do zakljuka da se otkria doktora Mudija uglavnom slau sa njihovim nalazima. Ustanovili su da pojava umrlih prijatelja i roaka (a u Indiji i mnogobrojna javljanja hindu "bogova") nastupaju umiruima ponekad jedan as pre smrti, a najee oko dan ranije. U pola od tih sluajeva javljaju se vizije nekog nepoznatog, "rajskog" okruenja, koje izaziva i odgovarajue oseaje (o iskustvu "raja" govoriemo kasnije). Naroita vrednost ovog istraivanja je u tome to pravi preciznu razliku izmeu nepovezanih, ovozemaljskih halucinacija, i jasno vienih javljanja i vizija sa onoga sveta, a takoe i statistiki analizira prisustvo takvih uzronika kao to je korienje halucinogenih sredstava, visoke temperature, oboljenja ili povrede mozga, to jest onih faktora koji bi mogli izazvati obine halucinacije, a ne pravo doivljaj neega to se dogaa izvan svesti samog bolesnika. Veoma je vano otkrie autora da najpovezanija i najistija iskustva doivljaja onog sveta imaju pacijenti koji su najvie vezani za zemaljsku realnost i najmanje skloni halucinacijama. Na primer, oni kojima se javljaju umrli ili duhovi, obino sasvim vladaju svojim umnim sposobnostima i vide ova bia istovremeno sasvim svesni da se nalaze u bolnikom okruenju. tavie, ustanovljeno je da oni koji haluciniraju najee vide ive osobe, dok je za umirue karakteristino da im se javljaju umrli. Autori, mada oprezni u izvoenju zakljuaka, skloni su da "prihvate hipotezu o zagrobnom ivotu, kao najrazumljivije objanjenje svih injenica". Tako i ova knjiga dopunjuje otkria doktora Mudija i upeatljivo dokazuje iskustva susreta sa umrlima i duhovima na prelazu iz ivota u smrt. A da li su ta bia zaista ona za koja ih umirui smatraju - pitanje je o kome emo kasnije govoriti. Za ljude sumnjiave i bez vere, a to je karakteristina crta savremenih naunika, ova otkria su svakako zapanjujua. Meutim, za pravoslavnog hrianina u tim otkriima nema niega udnog - mi znamo da je smrt samo prelazak iz jednog oblika postojanja u drugi, i upoznati smo sa mnogobrojnim javljanjima i vienjima koja su imali vernici na samrti, kako sveci, tako i obini grenici. Sv. Grigorije Dvojeslov, opisujui mnoga od ovih iskustava u svojim "Razgovorima", opisuje i pojavu susreta sa drugima: "Ponekad se dogaa da na pragu smrti dua prepoznaje one s kojima joj predstoji da deli istu venu obitelj, zbog jednake krivice ili nagrade". Posebno za one koji su iveli ivotom pravednika, sv. Grigorije napominje da se "esto dogaa da se Svetitelji s Nebesa pojavljuju pravednicima u asu smrti, kako bi ih ohrabrili. Praeni nebeskim pokroviteljima, oni umiru bez bola i straha. On navodi primere kako su samrtnicima dolazili aneli, muenici, apostol Petar, Majka Boija i sam Hristos (IV, 13-18). Dr Mudi navodi jedan primer susreta umirueg, ne sa roakom niti sa duhovima, nego sa potpuno nepoznatom osobom: "Jedna ena mi je rekla da ono to je videla tokom svog vantelesnog iskustva nije bilo samo njeno prozrano duhovno telo, nego i jo jedno, koje je pripadalo nekoj drugoj, nedavno umrloj osobi. Nije znala ko je ta osoba bila" ("ivot posle ivota", str. 45). Sv. Grigorije u "Razgovorima" spominje slinu pojavu. On navodi nekoliko sluajeva kada je umirui zvao po imenu nekoga ko je u istom asu umirao na nekom drugom

mestu. To nipoto nije posledica prozorljivosti (vidovitosti) koja se daruje Svetiteljima, jer sv. Grigorije opisuje i kako je jedan okoreli grenik, oevidno odreen za ad, naredio da se porui nekom Stefanu - koga nije poznavao, a koji je trebalo da umre u isto vreme kad i on - da je "naa laa spremna da nas odveze na Siciliju" (kao mesto sa mnogo vulkanske aktivnosti, Sicilija je metafora za pakao) ("Razgovori", IV, 36). Oigledno da je ovde u pitanju ono to se danas naziva "ekstrasenzornom percepcijom" (ESP), koja se u mnogim sluajevima izotrava pred smrt, a svakako nastavlja i posle nje, kada je dua ve sasvim izvan oblasti fizikih ula. Prema tome, ovo izolovano "otkrie" savremenih naunih istraivanja samo potvruje ono to je itaocima drevne hrianske literature ve poznato o susretima u asu smrti. Mada se nipoto ne moe rei da se dogaaju svakome pred smrt, ovi susreti se ipak mogu nazvati optim, jer se deavaju bez obzira na nacionalnost, religijsku pripadnost ili svetost ivota. Sa druge strane, iskustvo hrianskog Svetitelja, iako poseduje one opte crte koje su karakteristine za svakoga, ima i jednu sasvim drugaiju crtu - crtu koja ne podlee objanjenju savremenih psihologa i istraivaa. Kod hrianskih Svetitelja u trenutku smrti esto se pojavljuju naroiti znaci Boijeg blagovoljenja, a javljanja iz drugog sveta esto su vidljiva i drugima koji se tu nalaze, a ne samo umiruem. Navedimo samo jedan primer takoe iz "Razgovora" sv. Grigorija Dvojeslova: "Dok su u pono stajali kraj Romuline postelje, odjednom se s neba spusti svetlost i obasja itavu keliju, sijajui takvim bleskom da se njihova srca ispunie strahom i trepetom... Zatim se ulo komeanje mnotva ljudi. Vrata kelije bila su irom otvorena i lupala su, kao da ih gura mnotvo onih koji su navaljivali unutra. Mogli su ih uti kako govore, oseali su njihovo prisustvo, ali od prevelikog straha i bleska svetlosti nisu ih mogli videti. Od straha su se ukoili, a blistava svetlost im je zasenila oi. Ali odmah zatim vazduh se ispuni prekrasnim miomirom, ija prijatnost umiri njihove due preneraene sjajem svetlosti. Ali kako oni nisu mogli podneti takav sjaj, Romula stade ljubaznim glasom teiti svoju duhovnu majku Redemptu koja je stajala kraj nje drhtei, i ree: "Ne boj se, majice, ja jo ne umirem. Miomir se zadra tri dana, a etvrte noi Romula opet pozva svoju nastavnicu i zatrai da primi Sveto Priee. Ni Redempta ni njena druga uenica nisu naputale postelju bolesnice, kad odjednom pred vratima njene kelije ugledae dva hora koja su pevala... Sveta Romulina dua napustila je telo. Dok se ona uznosila na Nebo, horovi su pratili njenu duu, uzdiui se sve vie i vie, dok najzad zvuci psalmopojanja i miomir, malo po malo, sasvim ne iezoe" ("Razgovori", IV, 17). Pravoslavni hriani setie se ovakvih sluajeva iz mnogih itija svetih: sv. Sisoja, sv. Taise, Teofila Kijevskog i drugih. Udubljujui se u ovo istraivanje smrti i umiranja, treba da imamo na umu veliku razliku izmeu opteg iskustva umiruih, koje sada budi toliko interesovanje, i blagodatnog doivljaja smrti pravoslavnih hrianskih pravednika. To e nam pomoi da bolje razumemo neke zagonetne strane smrti, koje se mogu sresti u pomenutoj savremenoj literaturi. Shvatajui ovu razliku, moi emo, na primer, lake da odredimo prirodu pojava koje se javljaju samrtnicima. Da li to zaista roaci i prijatelji dolaze iz carstva

mrtvih da bi se javili umiruima? I razlikuju li se ova javljanja od predsmrtnih javljanja hrianskim pravednicima? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, setimo se da dr Osis i Heraldson saoptavaju da mnogi indusi na samrti vide "Bogove" svog indijskog panteona (Krinu, ivu, Kali, itd. ), a ne svoje roake i prijatelje, kao to to obino biva u Americi. Meutim, apostol Pavle jasno kae da ti "bogovi" u stvari nisu nita (I Kor. 8: 4-5), a sva realna iskustva s ovim "bogovima" izazivaju demoni (I Kor. 10: 20). Koga, dakle, umirui Indusi zapravo vide? Dr Osis i Heraldson smatraju da je poistoveenje bia sa kojima se odigrava susret u mnogome proizvod subjektivne interpretacije zasnovane na religijskim, kulturnim i linim pretpostavkama. Ova procena deluje razumno, i umesna je u mnogim sluajevima. Takoe je verovatno da i u amerikim sluajevima pokojni roaci nisu zaista prisutni kako se to umiruem ini. Sv. Grigorije Dvojeslov kae samo da samrtnik "prepoznaje" ljude, dok se pred pravednikom "Svetitelji s Neba pojavljuju" - to je razlika koja ne ukazuje samo na razliitost iskustava pravednika i obinih grenika u trenutku smrti, ve je takoe direktno povezana sa razliitim stanjima u zagrobnom ivotu jednih i drugih. Svetitelji imaju veliku slobodu da se zauzimaju za ive i pritiu im u pomo, dok umrli grenici, osim u nekim izuzetnim sluajevima, nemaju kontakta sa ivima. Ovu razliku jasno je izloio blaeni Avgustin, latinski otac iz V veka, u traktatu napisanom na molbu svetog Pavlina Nolanskog na temu "staranje za umrle", gde pokuava da uskladi nesumnjivu injenicu da su se sveti, kao muenik Feliks Nolanski, jasno javljali vernicima, dok je isto tako nesumnjiva injenica da se mrtvi, po optem pravilu, ne javljaju ivima. Izloivi pravoslavno uenje zasnovano na Svetom Pismu o tome da se "due umrlih nalaze na takvom mestu, odakle ne vide ono to se dogaa smrtnicima na ovome svetu" (gl. 13), i svoje lino miljenje, da sluajevi tobonjih javljanja umrlih ivima predstavljaju ili "pojavu anela" ili "lane vizije" koje proizvode avoli sa namerom da, na primer, kod ljudi stvore lane predstave o zagrobnom ivotu (gl. 10) - blaeni Avgustin prelazi na razlikovanje izmeu prividnih javljanja umrlih i istinitih javljanja svetaca. "Ukoliko due umrlih ne znaju ta ivi rade, kako onda muenici uopte mogu da pruaju pomo ljudima u nevolji? Jer, ne samo putem nevidljivih dobroinstava, nego se Feliks ispovednik javio naoigled mnogih kada su varvari opsedali grad Nolu. Ti se (ep. Pavlin) pobono raduje ovom njegovom javljanju. Mi smo o tome uli ne preko neproverenih glasina, nego od verodostojnih svedoka. Zaista, po Boijoj volji projavljuju se uda koja se razlikuju od obinih pojava ovoga sveta. To to je na Gospod, kad je poeleo, odjednom pretvorio vodu u vino, ne moe nam biti izgovor da ne shvatamo vrednost vode same po sebi. Ovo je redak, jedinstven sluaj ovakvog boanskog delovanja. Isto tako, injenica da je Lazar ustao iz mrtvih ne znai da svaki mrtvac ustaje kad hoe, niti da se pokojnik moe pozvati natrag u ivot od strane nekog ivog, kao to budan moe da probudi zaspalog. Jedno su dogaaji koji su posledica ljudskog delovanja, a drugo oni koji su znaci Boije sile. Neke stvari odvijaju se prirodno, neke udesnim putem, mada Bog jednako prisustvuje u prirodnom toku stvari, kao to

priroda ide uporedo s udesnim. Zbog toga ne treba misliti da se bilo ko od umrlih moe meati u poslove ivih samo na osnovu toga to Muenici dolaze da bi nekog iscelili i pomogli mu. Pre treba misliti ovako: Muenici Boijom blagodau pomau ivima na zemlji, a ostali mrtvi nemaju blagodat da se meaju u poslove ivih" ("Staranje za mrtve", gl. 16). I zaista, uzmimo samo jedan primer. Sveti oci iz bliske prolosti, kao starac Amvrosije Optinski, ue da bia sa kojima se opti na spiritistikim seansama nisu due umrlih, nego -demoni, a oni koji su dublje izuavali spiritistike pojave, ukoliko su uopte imali ikakva hrianska merila rasuivanja, dolazili su do istog zakljuka. (Vidi, na primer, Sajmon A. Blekmur, "Spiritizam: injenice i podvale"). Shodno tome, ne treba sumnjati da se Svetitelji zaista javljaju pravednicima na samrti, kako je opisano u mnogim itijima svetih. Obinim grenicima, s druge strane, najee se javljaju roaci, prijatelji, ili "bogovi" nalik onima koje umirui oekuje da vidi. Pravu prirodu ovih drugih javljanja teko je odrediti. To svakako nisu prosto halucinacije, nego izgleda da su propratne pojave prilikom umiranja, nekakav znak za samrtnika da upravo ulazi u drugo carstvo u kome zakoni obine materijalne stvarnosti prestaju da vae. Nema niega preterano neobinog u vezi sa ovim iskustvom, koje izgleda istovetno bez obzira na vreme, mesto ili religiju. "Susret sa drugima" obino se deava neposredno pred smrt, ali ga ne treba brkati sa drugim susretom koji elimo da opiemo, susretom sa "svetlosnim biem". 3. Svetlosno bie Ove susrete dr Mudi opisuje kao "moda najneverovatniji zajedniki element svih kazivanja koja sam prouio, i svakako element koji ima najdublje delovanje na pojedinca" ("ivot posle ivota", str. 45). Veina ljudi opisuje ovo iskustvo kao pojavljivanje svetlosti iji se blesak brzo pojaava, i svi ga doivljavaju kao neku linost ispunjenu toplinom i ljubavlju, prema kojoj umrloga vue neka vrsta magnetne sile. Prepoznavanje ovog bia izgleda da zavisi od religioznih shvatanja pojedinaca - ono samo za sebe nema nikakav prepoznatljiv oblik. Neki ga nazivaju "Hristom", drugi "anelom". ini se da svi shvataju da je ono odnekud poslato da ih vodi. Evo nekih svedoanstava o ovom iskustvu: "uo sam da su lekari rekli da sam mrtav, i tada osetih kao da sam se preturio, u stvari, kao da plovim... Sve je oko mene bilo crno, osim to sam u daljini mogao videti tu svetlost. Bila je to veoma, veoma jarka svetlost, ali u poetku ne mnogo velika. Postajala je sve vea to sam joj se vie pribliavao" (str. 48). Drugi ovek je posle smrti osetio kako uplovljava "u kristalno istu svetlost... Ne moe se opisati, jer na zemlji nema takve svetlosti. Nisam zapravo video nikakvu odreenu linost u toj svetlosti, ali ona ipak ima posebnu individualnost, svakako je ima. To je svetlost savrenog razumevanja i savrene ljubavi" (str. 48). "Bio sam izvan tela, o tome nema sumnje, jer sam mogao videti svoje sopstveno telo tamo na operacionom stolu. Moja dua je izala! Zbog ovoga sam se spoetka veoma loe oseao, ali zatim se pojavila ta zaista jarka svetlost. Najpre je bila neto priguenija, ali se zatim pretvorila u ogroman blesak... U poetku,

kada se svetlost pojavila, nisam shvatao ta se deava, ali onda mi je ona postavila pitanje, kao da me je pitala jesam li spreman da umrem" (str. 48). Gotovo uvek ovo svetlosno bie poinje da se obraa tek umrlom (vie putem "prenosa misli" nego izgovorenim reima). Ono to im "govori" je uvek isto. Oni koji su ovo iskustvo doiveli, prenose to kao pitanje: "Jesi li spreman da umre?" ili "ta si uinio u svom ivotu to bi mogao da mi pokae?". Ponekad, u vezi sa ovim biem, umirui vidi neku vrstu "vraanja filma" sa dogaajima iz svog ivota. Svi, meutim, istiu da ovo bie ni na koji nain ne "sudi" njihove ivote ili postupke, ve ih prosto podstie da se zamisle nad svojim ivotom. Dr Osis i Haroldson su takoe zapazili neka iskustva ovakvih susreta u svojim istraivanjima, zabeleivi da je doivljaj svetlosti "tipina odlika posetilaca sa onog sveta", i smatraju, zajedno s dr Mudijem, da je bolje da bia viena ili opaena u ovoj svetlosti nazivaju "svetlosnim konturama" nego da ih smatraju za neka duhovna bia ili boanstva, kako ih esto doivljavaju umirui. Ko su ili ta su ova "svetlosna bia"? Mnogi ova bia nazivaju "anelima", ukazujui na njihove pozitivne odlike: ona su "svetla", puna "ljubavi i razumevanja" i ulivaju ispitanicima pomisao o "odgovornosti" za svoj ivot. Ali, Aneli kakve ih poznaje pravoslavno Hrianstvo mnogo su odreeniji, kako po spoljanjosti tako i po delatnosti, nego ova "svetlosna bia". Da bismo ovo razumeli, i shvatili ta bi ta "svetlosna bia" mogla biti, neophodno je da ovde izloimo pravoslavno hriansko uenje o Anelima, a zatim da posebno ispitamo prirodu anela koji sprovode duu u zagrobni ivot. sadraj

PRAVOSLAVNO UENjE O ANELIMA Iz rei Samoga Hrista znamo da duu u trenutku smrti susreu aneli: "A kad umre siromah, odnesoe ga Aneli u naruje Avraamovo" (Lk. 16, 22). Takoe iz Jevanelja znamo u kakvom se obliku pojavljuju aneli: "A lice njegovo (Anelovo) bee kao munja, i odelo njegovo belo kao sneg" (Mt. 28, 3); "mladi obuen u belu haljinu" (Mk. 16, 5); "dva oveka u blistavim haljinama" (Lk. 24, 4); "dva Anela u belom" (Jn. 20, 12). Tokom itave hrianske istorije Aneli su se uvek javljali u obliku mladia obuenih u belo. Ikonografska tradicija predstavljanja Anela je takoe kroz vekove bila u skladu s tim i uvek ih je predstavljala kao blistave mladie (esto sa dva krila, koja su naravno samo simvolini detalj, jer se obino prilikom javljanja Anela ne vide). Sedmi vaseljenski sabor je 787. godine doneo odluku da se Aneli mogu izobraavati samo na ovaj nain, u obliju ljudskom. Zapadnjaki "kupidoni" renesanse i potonjih perioda nastali su pod uticajem paganstva i nemaju niega zajednikog s istinskim Anelima. Savremeni rimokatoliki (i protestantski) Zapad veoma se udaljio od biblijskog uenja i ranohrianskog predanja u pogledu predstavljanja Anela, a jo vie u pogledu samog uenja o duhovnim biima. Razumevanje ove greke od sutinskog je znaaja za nas ako elimo da shvatimo kakvo je istinsko pravoslavno uenje o sudbini due posle smrti. Episkop Ignjatije Brjananinov (umro 1867), jedan od velikih Otaca iz bliske prolosti, zapazio je ovu greku i posvetio itav tom svojih sabranih dela izlaganju pravoslavnog uenja o ovom pitanju. Kritikujui gledite izraeno u klasinom rimokatolikom bogoslovskom delu iz 19. veka (Opat Bere "Bogoslovski renik"), Episkop Ignjatije posveuje veliki deo tog toma (str. 185302) borbi sa savremenom idejom (zasnovanom na Dekartovoj filosofiji) da sve to je van carstva materije pripada carstvu "istog duha". Takva misao u sutini stavlja beskonanog Boga u istu ravan sa raznim konanim duhovima (anelima, demonima, duama umrlih). Ova misao je iroko rasprostranjena naroito u dananje vreme (premda njeni zastupnici i ne vide sve njene posledice) i umnogome objanjava zablude savremenog sveta u pogledu "duhovnih" stvari: veliko interesovanje vlada za sve to ne pripada materijalnom svetu, ali esto se pri tome gotovo i ne pravi razlika izmeu Boanskog, Anelskog, demonskog i onoga to je posledica neobinih ljudskih moi ili uobrazilje. Opat Bere je uio da su Aneli, demoni i due umrlih "isto duhovni"; to znai da oni ne podleu zakonima vremena i prostora i da mi o njihovom "obliku" ili "kretanju" moemo govoriti samo metaforino, poto "oni moraju da se odenu u tanana tela kada im Bog dozvoli da deluju na druga tela" (Ep. Ignjatije, t. III, str. 193-5). ak i jedno inae zaista dobro rimokatoliko delo iz 20. veka, posveeno savremenom spiritizmu, ponavlja ovo pogreno uenje, tvrdei, na primer, da i aneli i demoni "mogu (da bi postali vidljivi ljudima) pozajmiti za svoje telo bilo koju potrebnu materiju iz nie prirode, bilo ive ili neive" (Blekmur "injenice i obmane u spiritizmu"). Sami spiritisti i okultisti preuzeli su ove ideje iz moderne filosofije. I jedan takav apologeta natprirodnog hrianstva kakav je C. S. Luis (anglikanac) ispravno

kritikuje savremenu "predstavu o Nebesima kao o nekakvom stanju uma", ali izgleda da je i on barem delimino prihvatio moderno shvatanje "da telo, njegovo mesto, kretanje i vreme sada za najvie domete duhovnog ivota kao da i ne postoje" (C. S. Luis, "udesa", Njujork, . 1967). Ovakva gledita su rezultat preterano uproenog shvatanja duhovne realnosti do ega je dolo pod uticajem modernog materijalizma, a usled udaljavanja od istinskog hrianskog uenja i duhovnog iskustva. Da bi se shvatilo pravoslavno uenje o Anelima i drugim duhovima, treba najpre zaboraviti suvie uproenu savremenu dihotomiju izmeu materije i duha: istina je sloenija, i u isto vreme tako jednostavna da e onoga ko je jo sposoban da veruje u nju verovatno mnogi smatrati "naivnim bukvalistom". Episkop Ignjatije pie: "Kada Bog oveku otvori (duhovne) oi, on je u stanju da vidi duhove u njihovom sopstvenom obliku (str. 227). Isto tako, "iz Svetog Pisma je potpuno jasno da dua ovekova ima oblik oveka u njegovom telu, kao i drugi stvoreni duhovi" (str. 233). On citira mnogobrojne svetootake tekstove da bi ovo dokazao. Obratimo se sada i mi svetootakom uenju. Sv. Vasilije Veliki u knjizi o Svetom Duhu tvrdi da "u nebeskim Silama njihovu prirodu ini vazduasti duh, ako se moe tako rei, ili nevetastveni oganj (nematerijalni). Zato su one ograniene mestom i postaju vidljive, javljajui se svetima u obliju svojih sopstvenih tela". Opet, "mi verujemo da se svaka (od nebeskih Sila) nalazi na odreenom mestu. Jer Aneo koji se pojavio pred Kornilijem nije bio u isto vreme i sa Filipom (Dela Ap. 10, 3; 8, 26); i Aneo koji je razgovarao sa Zaharijem blizu "oltara kadionog" (Lk. 1, 11) nije se u isto vreme nalazio i na svom mestu na Nebesima (gl. 16, 23, t. II, str. 608, 602). Slino ui i sveti Grigorije Bogoslov: "Drugostepene, posle Trojice, svetlosti, koje imaju carsku slavu, jesu blistavi, nevidivi Aneli. Oni se slobodno kreu oko Prestola, jer su hitropokretni umovi, oganj i boanski duhovi koji se hitro kreu kroz vazduh" (Beseda 6 "O umnim biima"). Tako su Aneli, iako su "duhovi" i "plamen ognjeni" (Ps. 103, 5; Jevr. 1, 7), te prebivaju u oblasti gde zemaljski zakoni vremena i prostora ne vae, ipak ogranieni vremenom i prostorom i dejstvuju na tako "materijalan" nain (ako tako smemo rei) da neki Oci bez kolebanja govore o "vazduastim (eterinim) telima Anela. Prepodobni Jovan Damaskin, sumirajui u 8. veku uenje sv. Otaca, svojih prethodnika, kae: "Aneo je bie obdareno umom, uvek u pokretu, koje poseduje slobodnu volju i slui Bogu, bestelesno, po blagodati, dobivi kao svoju prirodu besmrtnost, a tome biu oblik i svojstva zna samo Sazdatelj. Bestelesnima i nevetastvenima se Aneli nazivaju u poreenju sa nama, jer se u poreenju sa Bogom, koji je Jedini Neuporediv, oni pokazuju i grubi i vetastveni, budui da je samo Boanstvo odista nevetasveno i bestelesno". I dalje on kae: "Oni su opisivi, jer kada se nalaze na Nebesima, tada nisu na zemlji, a kada ih Bog poalje na zemlju, oni ne ostaju na Nebesima - ali oni nisu ogranieni zidovima i vratima niti rezama i peatima, jer za njih zakoni prirode nisu prepreka. Slobodni od Zakona prirode su zato to se onima koji su dostojni i kojima Bog hoe da se oni pokau, Aneli ne pokazuju onakvi kakvi zaista jesu,

nego u onom izmenjenom obliju u kome ih ljudi mogu videti" ("Tano izloenje pravoslavne vere", II, 3). Govorei da se Aneli javljaju "ne onakvi kakvi zaista jesu" prepodobni Jovan Damaskin svakako ne protivrei svetom Vasiliju Velikom koji ui da se aneli pojavljuju "u obliju svojih sopstvenih tela". Oba iskaza su tana, to se moe videti iz brojnih opisa javljanja Anela u Starom Zavetu. Tako je arhanel Rafail bio nekoliko nedelja saputnik Toviji i niko uopte nije posumnjao da on nije ovek. A kada se na kraju Arhanel razotkrio, rekao im je "Sve ove dane bio sam vidljiv za vas; no nisam ni jeo ni pio - to vam se samo priinjavalo" (Tovija 12, 19). Tri Anela koja su se javila Avraamu, takoe su izgledala kao ljudi i inilo se da jedu (Post. 18 i 19 gl. ). Na slian nain sveti Kiril Jerusalimski u svojim "Katihetskim besedama" pouava nas u vezi sa Anelom koji se javio proroku Danilu: "Videvi anela Gavrila, Danilo se prestravi i pade niice, i premda bee prorok, ne osmeli se da mu odgovori dok aneo ne uze na sebe oblije sina oveijeg" ("Katihetske besede" IX, 1), Ipak, u knjizi Danilovoj (gl. 10) itamo da je i prilikom prvog zaslepljujueg pojavljivanja Aneo imao ljudsko oblije, ali tako blistavo ("lice mu je bilo poput munje; oi - kao dva jarka plamena; ruke i noge - kao blistava bronza") da je to bilo neizdrivo za ljudske oi. Dakle, Aneo je po spoljanjem izgledu isti kao i ovek, ali poto njegovo "telo" nije materijalno, i sam pogled na njegovu ognjeno-blistavu pojavu moe da prenerazi bilo kog u jo uvek telu prebivajueg oveka. Zato javljanja Anela nuno moraju biti prilagoena ljudima koji ih posmatraju tako to e se pokazati manje blistavim i zastraujuim nego to zaista jesu. to se tie oveije due, blaeni Avgustin ui da kada dua naputa telo "sam ovek koji se nalazi u tom stanju, vidi sebe, iako samo u duhu, a ne u telu, toliko slino svome sopstvenom telu, da on uopte ne moe da primeti bilo kakvu razliku" ("Grad Boiji", knj. XXI, 10). Ova istina je nebrojeno puta potvrena i kroz lina iskustva hiljada ljudi vraenih iz smrti u ivot u ovo nae vreme. No, kada govorimo o "telima" Anela i drugih duhova, moramo paziti da im ne pripiemo ma kakve grube materijalne karakteristike. U svakom sluaju, kao to ui prepodobni Jovan Damaskin, "ovom biu oblik i svojstva zna samo Sazdatelj". Na zapadu je bla. Avgustin pisao da je potpuno svejedno da li kaemo "vazduasta tela" demona i drugih duhova, ili ih nazivamo "bestelesnim" ("Grad Boiji", XXI, 10). Sam episkop Ignjatije je moda bio previe zainteresovan da objasni anelska "tela" na osnovu naunih saznanja 19. veka u oblasti gasova. To je izazvalo mali spor izmeu njega i ep, Teofana Zatvornika, koji je smatrao neophodnim da naglasi prostu, nesloenu prirodu duhova (oni se, naravno, ne sastoje od molekula hemijskih elemenata kao to je sluaj sa gasovima). Ipak, u osnovnom pitanju, postojanju "tanane navlake" koje poseduju svi duhovi, on se slagao sa episkopom Ignjatijem (vidi o. Georgije Florovski "Putevi ruskog bogoslovlja", str. 394-5). Moda je slino nerazumevanje u pitanjima drugostepene vanosti ili u isto terminolokim pitanjima dovelo u 5. veku na Zapadu do otpora slinom uenju latinskog oca, svetog Fausta Lerinskog koji je takoe zastupao shvatanje o relativnoj "materijalnosti" due, zasnovano na uenju Istonih Otaca.

Ako prava svojstva Anelske prirode zna jedino Bog, delovanje Anela (bar u ovome svetu) moe svako razumeti, jer o tome postoji mnotvo svedoanstava, kako u Svetom Pismu i svetootakoj literaturi, tako i u itijima Svetih. Da bismo u potpunosti razumeli vienja duhovnih bia koja doivljavaju umirui ljudi, mi moramo naroito znati kako se javljaju pali aneli (demoni). Pravi Aneli se uvek javljaju u svom istinskom obliju (samo ne tako zaslepljujuem kao to u stvari jeste) i deluju samo da bi ispunili volju i zapovesti Boije. Pali aneli, iako se ponekad javljaju u svom pravom obliju (sv. Serafim Sarovski ih na osnovu sopstvenog iskustva opisuje kao "odvratne"), ipak obino uzimaju druga oblija i tvore mnoga "udesa" vlau koju dobijaju potinjavajui se "knezu koji gospodari u vazduhu" (Ef. 2, 2). Njihovo mesto boravka je - vazduh, a osnovni zadatak da iskuavaju ili zastrauju ljude, povlaei ih za sobom u propast. Hriani se upravo protiv njih bore: "Naa borba nije protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava i vlasti gospodara tame ovog sveta, protiv duhova zlobe u podnebesju" (Ef. 6, 12). U malo poznatom delu "Demonsko proricanje", koje je napisao kao odgovor na molbu da objasni neka od mnogobrojnih demonskih javljanja u drevnom paganskom svetu on daje dobar opti pogled na delovanje demona: "Priroda demona je takva da oni ulima opaanja svojstvenim vazduastim telima umnogome prevazilaze ula opaanja zemaljskih tela. Takoe i u pogledu brzine, zahvaljujui izuzetnoj pokretljivosti njihovih vazduastih tela, oni su neuporedivo hitriji ne samo od ljudi i ivotinja, nego i od ptica. Obdareni ovim dvema sposobnostima koje su karakteristine za vazduasta tela, tj. Prefinjenim opaanjem i brzinom kretanja, oni predskazuju i najavljuju mnoge stvari o kojima su saznali mnogo ranije. A to kod ljudi izaziva divljenje, jer je njihovo zemaljsko opaanje mnogo sporije. Uz to, demoni su tokom svog dugog ivljenja u mnogim stvarima stekli bogato iskustvo, koje ljudi u svom kratkom ivotu ne mogu zadobiti. Uz pomo ovih sposobnosti, koje su svojstvene prirodi vazduastih tela, demoni ne samo da predskazuju mnoge dogaaje, nego i ine mnoga "udesa" ("Demonsko proricanje" gl. 3). Mnoga demonska "udesa" i javljanja opisana su u dugakoj besedi svetoga Antonija Velikog koju je sv. Atanasije ukljuio u njegovo itije. Tu se jo spominju i "lagana tela" demona (gl. 11). itije sv. Kiprijana, biveg maga, takoe sadri mnogobrojne opise demonskih "udesa" i transformacija o kojima su kazivali neposredni uesnici tih dogaaja. Klasian opis demonskog delovanja dat je u sedmoj i osmoj besedi svetoga Jovana Kasijana, velikog galskog Oca 5. veka, koji je prvi predao Zapadu puno uenje istonog monatva. Sv. Kasijan pie: "Ovo vazduno prostranstvo izmeu zemlje i Nebesa prepuno je zlih duhova koji lete po njemu, irei nered sa pakosnim ciljem, ali radi nae koristi Boanski Promisao ih je sakrio i udaljio od naih pogleda. U suprotnom, zbog straha od njihovih napada ili jezivih oblika u koje mogu da se preinae i pretvore kad god to zaele, ljudi bi premrli od nepodnosivog uasa..." A da neistim duhovima upravljaju jo monije zle sile, pored onih svedoanstava iz Svetog Pisma koje nalazimo u Jevanelju kada Gospod odgovara na klevete

fariseja: "A ako ja pomou Veelzevula izgonim demone..." (Mt. 12, 27), ue nas i vienja i bogato iskustvo svetih ljudi. "Kada je jedan od nae brae putovao kroz ovu pustinju, naiao je na jednu peinu. Poto je ve pala no, i hteo je da u njoj proita veernje molitve. Dok je on po obiaju pevao psalme, ve bee prola pono. Okonavi molitveno pravilo, on lee da bi odmorio izmoreno telo, i odjednom ugleda nebrojeno mnotvo demona koji su se okupljali dolazei sa svih strana; oni su prolazili u beskonanoj povorci, idui jedni ispred, a drugi iza svog stareine. Najzad doe njihov knez koji je bio i vei i stranijeg izgleda od drugih demona. Poto mu postavie presto, on sede na uzvieno sudijsko mesto i poe paljivo da ispituje delovanje svakog demona ponaosob. One koji bi rekli da jo nisu uspeli da navedu svoje protivnike u iskuenje on bi ih, uz pogrde i psovke, odgonio od sebe kao lene i nemarne, besno viui na njih da su toliko truda i vremena utraili nizata. A one koji bi rekli da su uspeli da navedu svog protivnika u iskuenje, on bi otputao s velikim pohvalama, uz burno klicanje i odobravanje svih, kao najhrabrije ratnike koji treba svima da slue za primer. Onda istupi jedan demon, najgori od svih, i saopti sa zluradou, kao o blistavoj pobedi, vest da je najzad, nakon petnaest godina neprekidnog iskuavanja, savladao jednog uvenog monaha (ije ime je rekao) i ove noi ga naveo na blud... Na to se svi demoni silno obradovae, a on otide, obasut od svog kneza najviim pohvalama i slovopojima. Sa prvim zracima sunca sve ovo mnotvo demona ieze pred njegovim oima". Kasnije je brat koji je posmatrao ovaj prizor saznao da je izvetaj o palom monahu bio taan. ("Razgovori", gl. 8, 12, 16). Slina iskustva pravoslavni hriani su imali sve do ovog stolea. To svakako nisu ni snovi ni vizije, nego iskustva doivljena u budnom stanju, susret sa demonima u njihovom stvarnom obliju; naravno ovo tek nakon to su toj osobi prethodno otvorene duhovne oi da vidi bia koja su inae za ljudske oi nevidiva. Sve doskora, moda, samo nekoliko "staromodnih" ili "naivnih" pravoslavnih hriana moglo bi da poveruje da su ova svedoanstva "iva istina", a ak i sada neki pravoslavni hriani teko mogu da ih prihvate - toliki je uticaj izvrilo moderno verovanje da su Aneli i demoni "isti duhovi" koji ne delaju na tako "vidiv" nain. Tek poto se demonska aktivnost poslednjih godi na izuzetno pojaala, ova kazivanja ponovo su poela da ljudima izgledaju, ako nita drugo, ono bar - verovatna. Sada su takoe i brojna "posmrtna" iskustva mnogim obinim ljudima koji nisu imali dodira sa okultnim problemima otvorila oblast nevidive stvarnosti. Zato je postala neophodna potreba sadanjeg vremena da se jasno i istinito objasni ova (nevidiva) oblast i bia koja ih nastanjuju. A, takvo objanjenje moe pruiti samo pravoslavno Hrianstvo, koje je sve do sada sauvalo izvorno hriansko uenje. Pogledajmo sada podrobnije kako se Aneli (i demoni) pojavljuju u trenutku smrti. sadraj

JAVLjANjE ANELA I DEMONA U TRENUTKU SMRTI U trenutku smrti samrtniku obino dolaze dva anela. Evo kako ih opisuje autor knjige "Mnogima neverovatan, ali istinit dogaaj": "Tek to je ona (stara negovateljica), izgovorila ove rei ("Nek mu je veni pokoj u Carstvu Nebeskom"), kad se pored mene pojavie dva Anela. Po neemu ja u jednom od njih prepoznah svog Anela-uvara, dok mi drugi bee nepoznat" (str. 22) (Kasnije mu je jedan blagoestivi putnik-bogomoljac objasnio da je to bio "Aneo-susretnik". Sveta Teodora, iji je put posle smrti kroz vazduna mitarstva opisan u itiju svetoga Vasilija Novog (X vek, 26. mart) kazuje: "Kada bejah na izmaku snage, ugledah dva blistava Anela Boija nalik na divne mladie neopisive lepote. Njihova lica behu sjajnija od sunca, pogled prepun ljubavi, kose im behu bele kao sneg, a oko njihovih glava se lio zlatan sjaj; odede im behu poput munje i na grudima noahu zlatne pojaseve sloene u obliku krsta". Galski episkop iz VI veka, sv. Salvije, ovako opisuje svoj doivljaj smrti: "Kada se pre etiri dana moja kelija zatresla i vi mene videli kako leim mrtav, tada su me dva anela odnela na sam vrh Nebesa" (sv. Grigorije Turonski "Istorija Franaka" VII, 1). Ovi Aneli imaju dunost da prate duu umrlog na njenom putu u zagrobni ivot. U njihovom izgledu i postupcima nema nieg neodreenog: oni imaju ljudsko oblije i odmah po smrti prihvate "tanano telo" due i uznose je navie. "Svetli Aneli odmah uzee moju duu u svoje ruke (sv. Teodora); "Uzevi me pod ruke, Aneli me iznesoe pravo kroz zid bolnike zgrade... ("Neverovatan dogaaj..."); sv. Salvija su "uznela dva anela". Moglo bi se navesti jo slinih primera. Zato se za "svetlosno bie" iz savremenih sluajeva, koje zapodeva razgovor s duom (a nema oblije i nikuda ne bodi duu) i pokazuje joj "obrnuti film" njenog dotadanjeg ivota, ne moe tvrditi da je to Aneo koji prati duu u zagrobni ivot. Zaista, nije Aneo svako bie koje se predstavlja kao Aneo, jer se "i sam satana prikazuje kao Aneo svetlosti" (II Kor. 11, 14). Zato se za bia koja nemaju ak ni izgled Anela moe sa sigurnou rei da nisu Aneli. Izgleda da u savremenim "posmrtnim" iskustvima, iz razloga koje emo kasnije pokuati da objasnimo, nema nesumnjivih susreta sa Anelima. Nije li onda mogue da je "svetlosno bie" zapravo demon koji se maskirao u bezoblinog "Anela svetlosti" da bi zaveo umirueg, u trenutku kada njegova dua naputa telo? Dr Mudi ("ivot posle ivota", "Razmiljanja"), i drugi istraivai, ali samo zato da bi odbacili to kao mogunost, njegova pojava ima navodno "pozitivan" uticaj na samrtnika. Naravno, ovi istraivai imaju krajnje naivna shvatanja zla. Dr Mudi misli da bi "satana verovatno naredio svojim slugama da idu putem mrnje i razaranja" ("ivot posle ivota", str. 108), pokazujui na taj nain potpuno nepoznavanje hrianske literature koja opisuje pravu prirodu demonskog delovanja koje se rtvama uvek podmee kao neto "dobro". Kakvo je pravoslavno uenje o demonskim iskuenjima u asu smrti?

Sveti Vasilije Veliki u svom tumaenju psalma "Sauvaj me od svih koji me gone i izbavi me, da mi neprijatelj ne iupa duu kao lav" (Ps. 7, 1-2) daje ovo objanjenje: "Mislim da sjajne Boije podvinike, koji su se celoga ivota junaki borili protiv nevidljivih neprijatelja i izmakli svim njihovim gonjenjima, na kraju ivota knez ovoga sveta preispituje i istrauje da bi pronaao na njima rane zadobijene u borbi ili kakav drugi oiljak od greha, eda bi ih zarobio. Ali, ako se pokau bez rana i oiljaka greha, njih e Hristos kao nepobeene i slobodne uvesti u Raj. Zato se Prorok moli i za ovaj i za budui ivot. Ovde kae: "Sauvaj me od svih koji me gone", a tamo u vreme suenja: "i izbavi me da mi neprijatelj ne iupa duu kao lav". A ovo moe saznati od samog Gospoda, koji pred svoje stradanje kae: "jer dolazi knez ovoga sveta, i u meni nema nita" (Jn. 14, 30) (Sv. Vasilije Veliki "Omilije na psalme"). Zaista, ne podleu demonskom ispitivanju u asu smrti samo hrianski podvinici. Sveti Jovan Zlatousti u "Besedama na jevanelistu Mateja" slikovito opisuje ta se zbiva sa obinim grenicima u vreme smrti: "Zato e uti mnoga kazivanja o uasima i stranim javljanjima iji je i sam izgled nepodnosiv za samrtnike, zbog ega se oni grevito tresu u postelji na kojoj lee i unezvereno gledaju okupljene ljude; tada dua nije voljna da napusti telo, i upinje se da ostane u njemu, uasnuta vienjem dolazeih Anela. Jer, ako nas od pogleda na strane ljude podilazi jeza, kako li je tek teko gledati stroge Anele i neumolive sile koje dolaze da odvedu duu, odvojivi je od tela. Tada e ona silno ridati, ali uzalud" (Beseda 53). Pravoslavna itija Svetih puna su kazivanja o slinim demonskim prizorima u momentu smrti koja obino imaju za cilj da preplae umirueg i navedu ga da oajava za svoje spasenje. Na primer, sveti Grigorije Dvojeslov u svojim "Razgovorima" govori o jednom bogatau koji je robovao mnogim strastima: "Kratko vreme pred svoju smrt, on ugleda odvratne duhove koji stajahu pored njega okrutno mu pretei da e ga odvui u dubine ada. Sva rodbina, plaui i uzdiui, skupila se oko njega. Mada oni nisu mogli da vide zle duhove i njihove strane napade, oni su na osnovu rei samog bolesnika, kao i po tome kako je sav prebledeo i drhtao celim telom, mogli zakljuiti da su zli duhovi bili tu prisutni. U samrtnom strahu pred ovim uasnim prizorom, on se u postelji stalno prevrtao s jedne na drugu stranu... I onda, skoro potpuno iscrpljen, onemoao i bez nade na ma kakvo olakanje, zavapi: "Dajte mi vremena do jutra! Priekajte makar do ujutru!", i tu mu se ivot prekide" (IV, 40). Sveti Grigorije navodi i druge sline sluajeve, a to ini i Beda u svojoj "Istoriji Engleske crkve i naroda" (knj. V, gl. 13, 15). ak i u Americi u XIX veku ovakvi sluajevi nisu bili retkost. U nedavno tampanoj antologiji nalaze se brojni primeri predsmrtnih vienja neraskajanih grenika, svi iz XIX veka, sa ovakvim naslovima: "U plamenu sam, izbavite me!", "O, spasite me! Oni me vuku dole!", "Odlazim u ad!", "avo dolazi da odvue moju duu u ad!" (Don Mejers, "Glasovi sa granice venosti"). Dr Mudi, meutim, tako neto ne saoptava. U stvari, sva iskustva umiruih u njegovoj knjizi su prijatna (osim znaajnog izuzetka u sluaju samoubica), bilo da

su oni hriani ili nehriani, poboni ili nepoboni. S druge strane, dr Osis i Haraldson su u svojim istraivanjima utvrdili neto to se ne razlikuje mnogo od gore navedenih stranih iskustava. Ovi naunici su, istraujui amerike sluajeve, pronali isto to i dr Mudi: javljanje onostranih posetilaca prihvata se kao neto pozitivno, umirui se ne boji smrti, iskustvo je prijatno i izaziva spokojstvo ili ushienje i esto dovodi do prestanka bolova pred smrt. Meutim, prilikom prouavanja sluajeva iz Indije, od onih bolesnika koji su imali neka vienja, treina je oseala strah, potitenost i nespokojstvo usled susreta sa "jamdutima" (induski vesnici smrti) ili drugim biima. Ovi Indusi opirali su se susretu s vesnicima onostranog ili su pokuavali da ih izbegnu. Tako, jedan induski verouitelj je na samrti govorio: "Neko stoji tamo sa zaprenim kolima - to mora da je 'jamdut'. Sigurno e odvesti nekoga sa sobom. On preti da hoe mene da uzme! Molim vas, drite me. Neu da idem". Bolovi su se pojaali, i on ubrzo izdahnu ("U asu smrti", str. 90). Jedan umirui Indus iznenada poe da govori: "Evo, dolazi jamdut' da me odvede. Skinite me sa postelje da me 'jamdut' ne bi pronaao". Pokazivao je rukom negde napolje i navie: "Eno ga". Bolnika soba se nalazila u prizemlju. Napolju, uz zid bolnice nalazilo se veliko drvo na ijim granama je sedelo veliko jato vrana. U isto vreme kad je bolesnik imao to vienje, sve vrane odjednom, kao da je neko opalio iz puke, prhnue, i uz silno kretanje odletee sa drveta. Svi smo bili iznenaeni ovim dogaajem, i istrasmo kroz otvorena vrata napolje iz sobe, ali ne naosmo nita to je moglo uznemiriti vrane. Vrane su obino bile vrlo mirne, tako da nam se svima urezalo u pamenje to to su one uz veliku buku odletele ba u trenutku kada je bolesnik imao vienje. Kao da su i one doivele neto strano. Bolesnik je odmah pao u komu, i kroz nekoliko minuta izdahnuo" (str. 41-2). Neki "jamduti" imaju jeziv izgled i izazivaju jo vei strah kod umiruih. To je najizrazitija razlika izmeu amerikog i indijskog iskustva umiranja u ovoj knjizi dr Osisa i Haraldsona, ali autori ne nalaze objanjenje za tu razliku. Prirodno se namee pitanje: zato u savremenim amerikim iskustvima potpuno odsustvuje jedan element -strah izazvan uasnim onostranim vienjima - koji je zajedniki i za hriansko iskustvo u prolosti, i za savremena iskustva u Indiji? Nama nije neophodno da tano odredimo prirodu javljanja koja se ukazuju umiruima da bismo shvatili da ona u odreenoj meri, kao to smo videli, zavise od toga ta umirui oekuje ili je pripremljen da vidi. Zato su hriani prolih vremena, koji su imali ivu veru u postojanje ada, mueni griom savesti na kraju ivota, esto pred samu smrt viali demone. Savremeni Indusi, koji su svakako "primitivniji" od Amerikanaca u svojim verovanjima i shvatanjima, esto vide bia koja odgovaraju njihovim jo uvek veoma realnim strahovima u pogledu zagrobnog ivota, dok savremeni "prosveeni" Amerikanci imaju vienja u skladu sa svojim "ugodnim" nainom ivota i verovanjima, koja, uopte uzev, ne ukljuuju neki realan strah od pakla niti svest o postojanju demona. U stvari, demoni podmeu takva iskuenja koja su u saglasnosti sa duhovnim stanjem ili oekivanjima iskuavanog. Onima koji se boje ada, demoni se mogu pojaviti u uasnom obliku, kako bi umiruega bacili u oajanje, a onima pak koji

ne veruju da ad postoji (ili protestantima koji veruju da su pouzdano "spaseni", pa se ne moraju plaiti ada), demoni prirodno podmeu drukija iskuenja koja ne pokazuju tako jasno njihove zle namere. No ak i hrianskom podviniku, koji se ve dosta napatio demoni se mogu javiti ne sa ciljem da ga uplae, nego da ga prevare. Dobar primer za to je demonsko iskuenje koje je u trenucima smrti pretrpela sveta Mavra, muenica iz III veka. Poto je devet dana bila raspeta na krstu sa svojim muem, svetim muenom Timotejem, avo je pokuao da je sablazni. U itiju ovih Svetih zabeleeno je kako je sama muenica Mavra priala o ovim iskuenjima svome muu i sauesniku u stradanjima: "Preni se, brate moj, i odagnaj od sebe san! Strai i razumi ta ja videh: kao u ushienju videh gde preda mnom. stoji neki ovek; on je u ruci imao au punu mleka i meda, i ree mi: Uzmi ovo i popij. No ja ga upitah: Ko si ti? On mi odgovori: Ja sam Aneo Boiji. Onda mu ja rekoh: Pomolimo se Bogu. I on mi ree: Ja se saalih na tebe i dooh, jer videh da si gladna i edna, poto od ovog trenutka nisi nita okusila. Ja ga opet upitah: Ko te pobudi da mi ukae panju koja mi nije potrebna? I ta je tebi stalo do moga trpljenja i poenja? Zar ti ne zna da Bog onima koji Mu se mole, daje i ono to je nemogue? Rekavi to, ja se stadoh moliti. I dok se molih, ja videh gde ovek sa aom okrenu od mene lice svoje na zapad. I ja odmah shvatih da je to avolsko privienje koje hoe da nas i na krstu iskua. I nestade privienja. Zatim mi prie neki drugi ovek, i uini mi se da me odvede na reku kojom tee mleko i med, i ree mi: Pij! A ja odgovorih: Ve ti rekoh da neu piti ni vode niti ikakvo drugo zemaljsko pie, dok ne ispijem au smrti za Hrista, Gospoda mog, koju e On sam rastvoriti spasenjem i besmrem venog ivota. Kada ovo govorih, onaj ovek pijae iz reke, i odjednom ieze i on i reka s njim". O treem javljanju koje je imala sveta Mavra, javljanju pravog Anela, govoriemo kasnije u ovoj knjizi. No i iz ve reenog jasno je kakvu opreznost treba istinski hrianin da ispoljava prema "otkrovenjima" koja dobija u trenutku smrti. Dakle, as smrti zaista je vreme demonskih iskuenja. Zbog toga, "duhovna iskustva" ljudi u tim momentima imaju (ak i kada izgleda da se ona zbivaju "posle" smrti - o emu emo kasnije jo govoriti) treba da budu podvrguta proveri na osnovu istih merila hrianskog uenja kao i sva druga "duhovna iskustva". Isto tako, i "duhove" koji se susreu u to vreme treba podvri svestranoj proveri koju apostol Jovan izraava reima: "Ispitujte duhove, da li su od Boga, jer mnogi lani proroci izioe u svet" (II Jn. 4, 1). Iskustva spiritizma Neki kritiari savremenih "posmrtnih iskustava ve su ukazali na slinost koja postoji izmeu "svetlosnih bia" i "duhova-vodia" i "duhova-prijatelja" medijumskog spiritizma. Razmotrimo zato ukratko onaj deo spiritistikog uenja gde se govori o "svetlosnim biima" i njihovim porukama. Jedno klasino delo iz oblasti spiritizma (J. Artur Hil, "Istorija, pojave i uenje", Njujork 1919), ukazuje na injenicu da je "spiritistiko uenje uvek ili skoro uvek u saglasju sa visokim

moralnim normama; u stvarima vere, ono je uvek teistiko, uvek smerno, ali bez mnogo interesovanja za takve intelektualne istananosti koje su zanimale episkope na crkvenim saborima". Zatim se u knjizi navodi da je ljubav "klju" i "sredinja doktrina" spiritistikog uenja (str. 283); da duhovi daruju "predivno znanje" spiritistima, zbog ega ovi preduzimaju misionarsko delo irenja znanja o tome da ivot posle smrti zaista postoji ; da "savreniji duhovi prevazilaze "ogranienja" linosnog i postaju vie "uticaji" nego linosti, sve vie se ispunjavajui "svetlou" (str. 300-1). Zaista, spiritisti u svojim himnama bukvalno prizivaju "svetlosna bia": "Sveti svetenici svetlosti od smrtnih pogleda naih skriveni poaljite svoje vesnike svetlosti da nam otvore unutarnji vid..." Ovo je sasvim dovoljno da postanemo krajnje sumnjiavi prema "svetlosnim biima" koja se sada javljaju ljudima, naalost, potpuno nesvesnim prave prirode demonskog delovanja i njihove izuzetne lukavosti. Nae podozrenje se jo vie pojaava kada od dr Mudija ujemo kako neki ljudi to bie opisuju kao "zabavnu linost" sa "smislom za humor" koja umiruem prua "dobar provod" i "razonodu" ("ivot posle ivota", str. 49, 51). Takvo bie, sa svojom porukom o "ljubavi i razumevanju" izuzetno je nalik trivijalnim i esto "dobroudnim" "duhovima" koji se javljaju na seansama, a koji su, van svake sumnje - demoni (u sluajevima da seansa nije tek obina prevara). Ova injenica je navela neke autore da sva "posmrtna" iskustva odbace kao demonsku obmanu. U jednoj knjizi, koju su napisali evangelistiki protestanti, kae se da "se javljaju nove i nepoznate opasnosti u vezi sa tom obmanom o ivotu posle smrti. Mislimo da ak i nejasno i neodreeno verovanje u izvetaje o ovakvim iskustvima moe naneti ozbiljnu tetu ljudima koji veruju u Bibliju. Mnogi iskreni hriani ve su kao zdravo za gotovo uzeli da "svetlosno bie" nije niko drugi do Isus Hristos, i oni, naalost, vrlo lako mogu biti prevareni" (Don Veldon i Zola Levit, "Ima li ivota posle smrti"). Pored toga to ukazuju na nesumnjivu injenicu da se odreeni broj istraivaa "posmrtnih" iskustava zanima i za okultizam i ak ima odreene veze sa medijumima, autori takoe u potvrdu svog stava navode neke upeatljiv paralele izmeu savremenih "posmrtnih" iskustava iskustava medijuma i okultista iz bliske prolosti. U ovim zapaanjima svakako ima dosta istine. Naalost, bez punoe hrianskog uenja o ivotu posle smrti, ak i najdobronamjerniji "u Bibliju verujui" ljudi zastranjuju, te zajedno sa iskustvima koja mogu biti proizvod demonskih iskuenja odbacuju i istinska posmrtna iskustva due. Kao to emo videti, takvi ljudi su i sami prijemivi za neistinita, obmaniva "posmrtna" iskustva. Dr Osis i Heraldson, koji su i sami imali "neposredno iskustvo optenja sa medijumima" zapaaju postojanje odreenih slinosti meu posmrtnim i spiritistikim iskustvima. Ipak, oni ukazuju na bitnu, oiglednu razliku meu njima: "Umesto da nastave da vode svetski nain ivota (to opisuju medijumi), ljudi vraeni iz smrti radije otpoinju da ive i da delaju na sasvim nov nain" ("U asu smrti").

U stvari, oblast "posmrtnog" iskustva izgleda da je u potpunosti razliita od oblasti obinog spiritizma i medijumstva. No, to je jo uvek oblast u kojoj su demonske obmane i sugestije ne samo mogue, nego ih i svakako treba oekivati, pogotovo u ove posljednje dane u kojima mi ivimo. Svedoci smo sve novijih i prepredenijih duhovnih iskuenja ak i "velikih znakova i udesa, da bi prevarili, ako je mogue, i izabrane" (Mt. 24, 24). Zato treba da budemo veoma oprezni prema "svetlosnim biima" koja se izgleda pojavljuju u trenutku smrti. Ona veoma podseaju na demone koji se preruavaju u "Anele svetlosti" kako bi prevarili ne samo umirueg, nego i one kojima e on kasnije, ako bude vraen u ivot - a sa takvom mogunou su demoni vrlo dobro upoznati - priati svoj doivljaj. U svakom sluaju, mi treba o ovim i drugim "posmrtnim" pojavama da prosuujemo na osnovu uenja koje proistie iz njih, bilo da to uenje iznosi neko "duhovno bie" koje se pojavljuje u momentu smrti, ili se ono prosto podrazumeva i moe se izvesti iz tih pojava. Na ovo emo se vratiti poto prouimo same te pojave. Neki ljudi koji su "umrli" pa bili vraeni u ivot -obino oni koji su ve bili, ili su postali veoma "poboni" - identifikovali su "svetlosno bie" ne kao Anela, nego kao nevidljivo "prisustvo" samoga Hrista. Kod ovih ljudi ovo iskustvo je povezano sa jo jednom pojavom koja je za pravoslavne hriane moda, na prvi pogled, i najzagonetnija u savremenim "posmrtnim" iskustvima, a to je - vienje "Raja". sadraj VIENjA "NEBESA" U "ivotu posle ivota" dr Mudi napominje da ljudi koje je on ispitivao nisu, po svemu sudei, doiveli nita nalik na "mitoloku predstavu zagrobnog ivota", i da ak izraavaju nevericu prema uobiajenom vienju raja i pakla, kao i itavom "modelu nagrade-kazne u buduem ivotu" (str. 70). U "Razmiljanjima o "ivotu posle ivota", meutim, on istie da su se u njegovim poslednjim ispitivanjima pojavila mnogobrojna posmrtna iskustva "drugih sfera postojanja, koja bi se mogla nazvati "rajskim" (str. 15). Jedan ovek naao se u "seoskom predelu s potocima, travom i drveem, brdima" (str. 16); jedna ena bila je na isto tako "prekrasnom mestu", a "u daljini... videla sam grad. Tamo su stajale zgrade, zasebne kue. One su bile svetle i blistave. Ljudi su tamo bili sreni. Bilo je bistre, svetlucave vode, fontana... grad svetlosti - mislim da bi ga tako mogla nazvati" (str. 17). U stvari, kako se moe videti iz niza novih knjiga, ovo iskustvo predstavlja neto sasvim uobiajeno. Ve spomenuti protestantski autori veruju da je ovo iskustvo u krajnjoj meri tamo gde je scenografija tipino biblijska - hriansko, i da ga zato treba razlikovati od mnotva drugih "posmrtnih" iskustava koja su, po njihovom uverenju, demonske obmane. "Ljudi koji ne veruju, oigledno, doivljavaju lano iskustvo ove vrste, kakva se u Bibliji pripisuju upravo dejstvu Satane, dok vernici doivljavaju doktrinarno ispravne doivljaje, koji mogu da proiziu direktno iz Pisma" (Levit i Veldon, "Ima li ivota posle smrti?", str. 16). Da li je ovo zaista

istina, ili su iskustva vernika i nevernika u stvari mnogo blia nego to se to autorima ini? Iskustvo koje ovi pisci citiraju kao autentino "hriansko" jeste doivljaj Beti Malc, objavljeno u knjizi koja opisuje njeno 28-mo minutno "vantelesno" iskustvo tokom "klinike smrti". Poto je umrla, odmah se nala "na divnom zelenom bregu uz koji se pela... Koraala sam po travi, najjarkije zelene boje koju sam ikad videla". Pratila ju je jo jedna prilika "visoka, muka prilika u irokoj odei. Upitala sam se da li je to Aneo... Dok smo zajedno ili, nisam videla sunce, a svetlost je bila svuda unaokolo. S leve strane, raznobojno cvee u cvatu, drvee, grmlje... Doli smo do velianstvenog srebrnog zdanja. Izgledalo je kao dvorac, ali bez kula. Dok smo se pribliavali, ula sam glasove. Bili su melodini, harmonini, slivali se u hor, i ja sam ula re "Isus"... Aneo je koraknuo napred i dlanom odgurnuo vrata koja dotad nisam primetila. Vrata su bila visoka oko etiri metra, od jednog komada bisera". Kada su se vrata otvorila, "unutra sam ugledala ulicu boje zlata prekrivenu prostirkom od stakla ili vode. uta boja koja se ovde pojavila bila je zaslepljujua. Ne moe se opisati. Nikoga nisam videla, ali sam oseala neije prisustvo. Odjednom sam shvatila da je to Isus". Poto je pozvana da proe kroz vrata, setila se svoga oca koji se molio za nju, vrata su se zatvorila i ona se vratila natrag niz breg, spazivi sunce koje je izlazilo nad stenom posutom brilijantima - to se uskoro pretvorilo u izlazak sunca nad gradom Ter Hot, u kome se u bolnici vratila u svoje telo. U bolnici su njenu priu doiveli kao "udo". (Beti Malc, "Moj tren venosti", ...) Razlikuje li se zaista kvalitativno ovo iskustvo od veine onih koje opisuje dr Mudi? Je li ovo zaista hriansko vienje Raja? (Gospoa Malc je protestantske veroispovesti, i njena vera se uvrstila posle ovog dogaaja). Pravoslavni hrianski italac, razume se, nije u to ubeen onako kao pomenuti protestantski autori. Sasvim nezavisno od onoga to znamo o tome kako dua odlazi na Nebesa kroz ta treba da proe da bi tamo dospela (o emu emo govoriti kasnije) - ovo iskustvo ne ini nam se mnogo drugaijim od onih iskustava o kojima se danas pie, a koja su doiveli ljudi koji nisu religiozni. Osim "hrianskih" ukrasa kojima je ona prirodno kao protestantska vernica, obojila svoj doivljaj (aneo, himne, prisustvo Isusa), postoji nekoliko elemenata koji su zajedniki sa iskustvima "neverujuih": oseaj ugodnosti i mira (koje ona opisuje kao jak kontrast u odnosu na mesece koje je provela bolujui, u mukama), "svetlosno bie" (koje i ostali takoe poistoveuju sa "Isusom"), pristup nekoj vrsti drugaije stvarnosti koja lei s one strane neke "granice". I, pomalo je neobino to je videla ovozemaljsko sunce kako izlazi iznad dijamantskih zidina, ukoliko je ovo zaista bio raj... Kako da tumaimo ovo iskustvo? U nekima od novih knjiga postoje brojna iskustva slina ovome ije e nam detaljno ispitivanje pomoi da jasnije shvatimo ta je u pitanju. Jedna od ovih knjiga predstavlja kompilaciju "hrianskih" (uglavnom protestantskih) iskustava umiranja i "posmrtnih" iskustava (Don Majers, "Glasovi sa ruba venosti", Njujork 1973). U jednom iskustvu koje se spominje u ovoj knjizi, "umrla" ena napustila je svoje telo i dola na mesto obasjano jarkom svetlou, koja je dopirala kroz "prozor Raja".

"Ono to sam tamo videla uinilo je da mi sve zemaljske radosti izgledaju blede i beznaajne. elela sam da se pridruim veseloj grupi dece koja su pevala i zabavljala se u vonjaku jabuka... Na drveu su istovremeno bili i mirisni cvetovi i zreli crveni plodovi. Dok sam tamo sedela upijajui svu tu lepotu, postepeno sam postajala svesna Prisutnosti, prisutnosti radosti, sklada i saoseanja. Moje srce udelo je da postane deo ove lepote". Kada se vratila u telo poto je petnaest minuta bila "mrtva", "itavog tog dana, kao i sledeeg, drugi svet mi se inio stvarnijim nego onaj u koji sam se vratila" (str. 228-231, pretampano iz "Gajdpost magazina" 1963). Ovaj doivljaj izazvao je prividnu "duhovnu" radost koja se moe uporediti sa onim to je osetila ga Malc, a takoe i uneo u ivot ove ene jednu novu religioznu dimenziju, mada je vieni "raj" izgledao sasvim drukije. Upeatljivo "posmrtno" iskustvo imao je lekar iz Virdinije, Dord Rii. Kratka beleka o ovome objavljena je u "Gajdpost magazinu" 1963, a opirnija verzija u knjizi "Povratak iz sutranjice". U ovoj ispovesti, posle duge razdvojenosti od tela, koje je proglaeno mrtvim, mladi Dord Rii vratio se u malu prostoriju u kojoj je njegovo telo lealo, i tek je nakon toga shvatio da je "mrtav". Pri tom se soba ispunila svetlou, koju je on oseao kao prisustvo Hrista, "prisustvo toliko uteno, toliko radosno i sveispunjavajue, da sam eleo da se zauvek izgubim u tom udesnom oseaju". Posle "vraanja filma" svog ivota, kao odgovor na pitanje "Kako si iskoristio vreme koje si proveo na zemlji?" imao je tri vizije. Prve dve, kako se inilo, predstavljale su "sasvim drugaiji svet koji zauzimao isti prostor" kao i ova zemlja, i imao mnogo zemaljskih detalja (ulice i sela, univerziteti, biblioteke, laboratorije). "Poslednji doivljaj bio je samo trenutaan. Sada kao da vie nismo bili na zemlji, ve neverovatno daleko, van ikakvog kontakta sa njom. I tamo, jo uvek na velikoj udaljenosti, video sam grad, ali grad - ako se tako neto moe zamisliti - sagraen od svetlosti... gde zidovi, kue, ulice, kao da su zraili svetlou, a u njihovom podnoju kretala su se isto tako zaslepljujue bljetava bia, kao i ono koje je stajalo kraj mene. Sve je to bilo samo magnovenje, jer ve u sledeem trenutku zidovi sobice zatvorili su se nada mnom, zaslepljujua svetlost je utihla, a mene je ophrvao udan san". Rii do tada nije itao nita o ivotu posle smrti, a posle ovog dogaaja postao je veoma aktivan lan protestantske crkve (Glasovi sa ruba venosti, str. 56-61). Ovo potresno iskustvo dogodilo se 1943. godine i, kako se moe videti, sluajevi "vaskrsavanja" nisu karakteristini samo za nekoliko poslednjih godina. Protestantski pastor Norman Vinsent Pil belei neka slina iskustva, i daje svoj komentar: "Halucinacije, snovi, vizije - ja ne mislim tako. Proveo sam toliko godina razgovarajui sa ljudima koji su doli do ivice "neega" i bacili pogled s one strane, i svi oni su jednoduno govorili o lepoti, svetlosti i miru, da bih o tome imao ikakve sumnje". (Norman Vinsent Pil, "Mo pozitivnog miljenja", Njujork, 1953, str. 256). U "Glasovima s ruba venosti" mogu se nai mnogobrojni primeri iz devetnaestovekovnih zbirki samrtnikih vizija i predsmrtnih doivljaja iz devetnaestog veka. I mada ni jedan od tih primera nije toliko detaljan kao neki od savremenih sluajeva, ona nude mnogobrojne dokaze da vizije onostranih pojava kod umiruih nisu bile nimalo retke. U ovim sluajevima oni koji su sebe

smatrali hrianima, pripremljenim za smrt, imali su oseaj mira, radosti, svetla, videli Anele i Raj, a neverujui (u mnogo religioznijoj Americi XIX veka) obino vide demone i pakao. Utvrdivi injenicu da ovi sluajevi postoje, moramo sada postaviti pitanje, kakva je njihova priroda? Da li je zaista vienje Nebesa toliko esto meu onima koji su, mada umiru kao hriani (onoliko koliko im je to mogue), ipak izvan Hristove Crkve, Pravoslavne Crkve? U naem procenjivanju vrednosti ovih iskustava, ponovo emo se vratiti problemu "susreta sa drugima". Ispitajmo sada iskustva nehriana, da bismo videli da li se ona zaista bitno razlikuju od iskustava onih koji sebe smatraju hrianima. Ako nehriani takoe esto vide "Nebesa", u predsmrtnim trenucima i posle smrti, onda emo ovo iskustvo morati da tumaimo kao neto prirodno, to se moe desiti bilo kome, a ne kao neto to je specifino samo za hriane. Knjiga Osisa i Heraldsona nudi mnogobrojna svedoanstva o ovom pitanju. Ovi istraivai izvetavaju o nekih 75 sluajeva "vienja drugog sveta" od strane pacijenata na samrti. Neki od njih opisuju neverovatno lepe lugove i bate; neki vide kapiju koja se otvara prema divnom pejsau ili gradu; mnogi uju muziku sa drugog sveta. esto su tu pomeani i veoma zemaljski prizori, kao u sluaju Amerikanke koja se u predivan vrt uputila u taksiju, Indijke koja je u svoj "Raj" ujahala na kravi (U asu smrti, str. 163), ili Njujoranina koji se obreo na jarko zelenoj poljani, due ispunjene "ljubavlju i sreom", a u daljini je video zdanja Menhetna i zabavni park (Dejvid Uiler, "Putovanje na drugu stranu", str. 100105). Vano je primetiti da istraivanja Osisa i Heraldsona pokazuju da Indusi vide "Nebesa" isto toliko esto kao i hriani, no ako ovi drugi vide "Isusa" i "anele", prvi vide hindu hramove i bogove (str. 177). Jo je vanije to da dubina religioznosti pacijenta, oigledno, nema nikakvog uticaja na njegovu sposobnost da ima onostrane vizije: "duboko religiozni ljudi ne viaju rajske dveri i vrtove nita ee nego oni koji su manje religiozni, ili su sasvim nereligiozni". I zaista, jedan lan indijske komunistike partije, ateist i materijalist, dok je umirao prenesen je "na predivno mesto, ne na ovoj zemlji... uo je muziku i pesmu iz daljine. Kad je shvatio da je iv, bilo mu je ao to je morao da napusti ovo divno mesto" (str. 179). Jedan ovek pokuao je da izvri samoubistvo i, dok je umirao, govorio je: "Ja sam na Nebesima. Ima tako mnogo kua oko mene, toliko ulica s drveem na kome rastu slatki plodovi i malim ptiicama koje pevaju" (str. 178). Veina onih koji su ovako neto doiveli oseaju pri tom veliku radost, mir, sigurnost, i spremnost da prihvate smrt, jedva da neki od njih ele da se vrate u ivot (str. 182). Prema tome, jasno je da moramo biti veoma obazrivi kada se radi o tumaenju "vizija Nebesa", koje imaju samrtnici i oni koji su "umrli". Kao i ranije, kada smo raspravljali o "susretu sa drugama" u drugom poglavlju, tako i sada moramo precizno istai razliku izmeu istinskih, blagodatnih vienja onog sveta, i onih manje-vie prirodnih iskustava, koja, mada odskau iz uobiajenih okvira ljudskih

doivljaja, ipak nisu ni najmanje duhovna, i ne govore nam nita o prirodi ni Nebesa, ni ada kakvi oni zaista jesu i kakvim ih vidi izvorno hriansko uenje. Najvaniji deo naeg istraivanja "posmrtnih" iskustava i umiranja, tek je pred nama, a to je procena i prosuivanje ovih iskustava merilima izvornog hrianskog uenja o zagrobnom ivotu i objanjenje njihovog smisla i znaenja za nae vreme. Ve ovde moemo dati uvodnu ocenu doivljaja "Nebesa" o kome danas tako esto izvetavaju - veina njih, verovatno i sva, nemaju nieg zajednikog sa hrianskim vienjem Nebesa. Ova vienja nisu duhovna, ve zemaljska. Ona su toliko kratka, tako lako dostignuta, toliko svakodnevna i zemaljska u pogledu vizualnih predstava koje se u njima pojavljuju, da ne moe biti nikakvog ozbiljnijeg poreenja meu njima i istinskim hrianskim vienjima Nebesa u prolosti (od kojih emo neke spomenuti kasnije). ak i "najduhovniji" trenutak nekih od njih - oseaj "prisutnosti" Hrista - jo jednom nas, vie nego u bilo ta drugo, uverava u injenicu duhovne nezrelosti onih koji ova iskustva doivljavaju. Umesto da izazivaju duboko strahopotovanje, strah Boiji, i pokajanje, kakve je kod hrianskih Svetitelja budio oseaj istinske prisutnosti Boije (kao to je to bio sluaj sa apostolom Pavlom na putu za Damask (Dela 9: 3-9), dananja iskustva proizvode oseaje koji najvie podseaju na "ugodnost" i "mir" savremenih pentakostalskih i spiritistikih pokreta. Ne treba, meutim, prenebregavati injenicu da su ovo zaista neobina iskustva i da se mnoga od njih ne mogu svesti na proste halucinacije. Izgleda da se pojavljuju van uobiajenih granica zemaljskog ivota u oblasti koja kao da je negde izmeu ivota i smrti. Gde se nalazi ova oblast? Ovo je pitanje na koje se sada vraamo. Da bismo na njega odgovorili, najpre emo se obratiti izvornim hrianskim svedoenjima, a zatim - kao to to ine dr Mudi i mnogi drugi autori koji se bave ovom temom tekstovima savremenih okultista i drugih koji tvrde da su pohodili ovu oblast. Ukoliko je ispravno shvaen, ovaj drugi izvor na zadivljujui nain prua potvrdu hrianskih istina. Za poetak, postavimo pitanje: koja je to oblast u koju, prema hrianskom uenju, dua ulazi odmah posle smrti? sadraj

VAZDUNO CARSTVO DUHOVA Da bismo razumeli u kakvu to oblast dua ulazi nakon smrti, moramo imati celovit pogled na ljudsku prirodu. Moramo znati kakva je bila ovekova priroda pre pada, zatim kakve su promene nastupile posle pada, kao i kakve su ovekove sposobnosti za stupanje u vezu sa duhovnim biima. Moda je najkrai a najjasniji pravoslavni odgovor na ova pitanja dat u istoj onoj knjizi ep. Ignjatija Brjananinova koju smo ve citirali prilikom izlaganja pravoslavnog uenja o anelima (III tom njegovih sabranih dela). Episkop Ignjatije posvetio je jedno poglavlje te knjige razmatranju o "ulnom opaanju duhova" tj. anelskih i demonskih javljanja ljudima. Ovde emo citirati ovo poglavlje u kome jedan od velikih pravoslavnih otaca modernih vremena trezvenoumno i precizno izlae pravoslavno svetootako uenje. Prvobitna ovekova priroda "Do pada, ovekovo telo bilo je besmrtno, slobodno od ma kakve nemoi ili bolesti, slobodno od sadanje ogrubelosti i otealosti, slobodno od grehovnih i telesnih oseanja koja su sada neto prirodno za njega (sveti Makarije, 4. omilija). Njegova ula bila su neuporedivo istananija, njihovo delovanje neuporedivo ire i sasvim nesputano. Obuen u takvo telo, s takvim ulima, ovek je bio sposoban za ulno opaanje duhova meu koje je i sam duom spadao; bio je sposoban za optenje s njima, kao i za bogovienje i optenje s Bogom, koje je prirodno za svete duhove. Sveto telo ovekovo nije bilo prepreka tome, nije odvajalo oveka od sveta duhova. I obuen u telo, ovek je bio sposoban da ivi u raju u kome sada mogu prebivati samo Sveti, i to samo duama svojim, dok e se tela Svetih uzneti tamo tek po vaskrsenju. Tada e ova tela ostaviti u grobovima ovu ogrubelost koju su primila posle pada; tada e ona postati duhovna, ak - duhovi, kako to veli sveti Makarije Veliki (6. omilija) i projavie u sebi sva ona svojstva koja im behu data pri stvaranju. Tada e ljudi opet stati u red svetih duhova i otvoreno optiti sa njima. Obrazac tela koje je ujedno bilo i telo i duh vidimo u telu Gospoda naeg Isusa Hrista, nakon Njegovog Vaskrsenja. ovekov pad ovekovim padom su se i njegova dua i telo izmenili. Zapravo, pad je za njih ujedno bio i smrt. Ono to mi vidimo kao smrt i to tim imenom nazivamo ustvari je samo odvajanje due od tela. Ali je ovo dvoje i pre toga ve osmreno odstupanjem od Boga Istinitog ivota. Mi se raamo ve ubijeni venom smru! Mi ne oseamo da smo mrtvi, jer je to svojstveno svim mrtvacima! Nemoi i bolesti naeg tela, njegova potinjenost raznim neprijatnim uticajima ovog materijalnog sveta, njegova ogrubelost posledice su pada. Usled pada nae telo dospelo je u isti red sa telima ivotinja;

ono bitie animalnim ivotom, ivotom svoje pale prirode. Ono je kao nekakav zatvor, grob i tamnica due. Izrazi koje koristimo su snani. Ali ak ni oni ne izraavaju dovoljno tano pad naeg tela sa visine duhovnog stanja u nizine plotskoga. ovek se mora oistiti briljivim pokajanjem i bar u izvesnoj meri osetiti slobodu i uzvienost duhovnog stanja, da bi mogao shvatiti u kako bednom stanju je nae telo, stanju osmrenosti uzrokovanom otuenjem od Boga. U tom stanju osmrenosti, usled krajnje otealosti i ogrubelosti, telesna ula nisu sposobna da opte sa duhovima - ne vide ih, ne uju i ne oseaju. Tako istupljena sekira vie ne moe da se koristi u odgovarajuu svrhu. Sveti duhovi izbegavaju da opte sa ljudima jer ovi nisu dostojni tog optenja, a pali duhovi, koji su nas povukli u svoj pad, pomeali su se s nama, i da bi nas lake drali u zarobljenitvu, trude se da i sebe i svoje okove uine za nas neprimetnim. Ako se ponekad i otkrivaju, ine to zato da uvrste svoju vlast nad nama. Svi mi koji smo robovi greha treba da znamo da nama nije svojstveno da optimo sa svetim Anelima, jer smo se padom otuili od njih. Nama je, usled tog pada, svojstveno optenje sa palim duhovima, u iji red i spadamo duom, zbog ega treba da znamo da duhovi koji se vidljivo javljaju ljudima (koji prebivaju u stanju pada i grehovnosti) - jesu demoni, a nikako ne sveti Aneli. "Oskvrnjena dua", veli sveti Isak Sirijac, "ne ulazi u isto Carstvo i ne pridruuje se duhovima svetih" (74. omilija). "Mada se demoni obino javljaju ljudima prerueni u svetle Anele, da bi ih to lake prevarili; mada se ponekad trude da uvere ljude kako su oni due ljudske, a ne demoni (ovaj vid prevare demoni danas naroito esto koriste, jer je savremeni ovek naroito spreman da u to poveruje), mada oni ponekad predviaju budue dogaaje; mada i tajne otkrivaju - ipak im ovek ni najmanje ne sme verovati. Kod njih je istina pomeana sa laju, a istinu povremeno koriste da bi im prevara lake uspela. Jer se i sam satana pretvara u Anela svetlosti i njegove sluge se pretvaraju da su sluge pravednosti, kae apostol Pavle (II Kor. 11, 14, 15)", (t. III, str. 7-9). "Opte pravilo za sve ljude treba da bude da ni u kom sluaju ne veruju duhovima kada se oni javljaju u vidljivom obliju, da ne stupaju u razgovor s njima i da ne obraaju nikakvu panju na njih, smatrajui njihovo javljanje za najvee i najopasnije iskuenje. U vreme. tog iskuenja ovek treba da usmeri svoj um i srce k Bogu, molei ga za izbavljenje od tog iskuenja. elja da se vide duhovi, da se sazna neto o njima i od njih jeste znak krajnjeg bezumlja i potpunog nepoznavanja moralnog i podvinikog predanja Pravoslavne Crkve. Poznanje duhova se ne stie onako kako to pretpostavljaju neiskusni i neoprezni istraivai, nego na potpuno drukiji nain. Otvoreno optenje sa (palim) duhovima za neiskusnog predstavlja najveu nesreu, ili biva uzrok najveim nesreama". "Bogonadahnuti pisac knjige Postanja veli da je posle pada prvih ljudi, Bog, izriui presudu pre izgnanja iz Raja nainio haljine od koe, i odenuo Adama i Evu u njih (Post. 3, 20). Kone haljine, po tumaenju Svetih Otaca (sveti Jovan Damaskin, "Tano izloenje pravoslavne vere" /knj. 3, gl. 1/) oznaava nae

grubo telo, koje se pri padu izmenilo izgubilo je svoju prvobitnu tananost i duhovnost i primilo sadanju ogrubelost. Premda je pravi uzrok tome bio pad, ipak se promena dogodila pod uticajem Svemogueg Tvorca, po Njegovoj neizrecivoj milosti prema nama, radi nae velike dobrobiti. Meu ostalim, po nas korisnim posledicama koje proistiu iz stanja u kome se sada nalazi nae telo, ukazujemo na ovu: usled ogrubelosti naeg tela mi smo postali nesposobni da ulno opaamo duhove pod iju smo vlast pali... Premudrost i dobrota Boija postavili su pregradu izmeu ljudi izbaenih iz raja na zemlju i duhova koji su bili zbaeni s Nebesa na zemlju. Ova pregrada je gruba materijalnost oveijeg tela. Tako i zemaljski vladari odvajaju tamnikim zidovima zloince od ostalog ljudskog drutva da oni ne bi po svojoj volji nanosili tome drutvu tetu i kvarili druge ljude (sveti Jovan Kasijan "Razgovori", 8, gl. 12). Pali duhovi deluju na ljude podmeui im grene pomisli i oseanja, ali veoma malo ljudi je u stanju da ulima opazi duhove" (episkop Ignjatije, str. 11-12)". "Dua, obuena u telo, zatvorena i odvojena njime od sveta duhova, postepeno uzrasta, izuavajui Boije zakone, ili - to je isto - izuavajui Hrianstvo, i stie sposobnost da razlikuje dobro od zla. Tada joj se daruje duhovno vienje duhova i, ako je to u skladu s ciljem prema kome je Bog vodi -takoe i ulno vienje; jer su za nju vraija obmana i prevara mnogo manja pretnja, dok su joj iskustvo i znanje o tome korisni . "Odvajanjem due od tela vidljivom smru, mi opet ulazimo u red i drutvo duhova. Iz ovoga je oito da je za uspean ulazak u svet duhova neophodno blagovremeno usaglasiti sebe sa Boijim zakonima, radi ega je Bog i ostavio svakome oveku odreeno vreme stranstvovanja na zemlji. To se stranstvovanje naziva zemaljski ivot". Otvaranje ula "Ljudi postaju sposobni da vide duhove tek nakon to im se ula izmene, a to se deava neprimetno i na za oveka neobjanjiv nain. On samo zapaa u sebi da iznenada poinje da via ono to ranije nije viao i to drugi ne vide, i da uje ono to ranije nije uo. Za ljude koji su lino iskusili takvu izmenu ula, ona je vrlo jednostavna i prirodna, iako je ne mogu objasniti ni sebi ni drugima, a za ljude koji to nisu iskusili, re je o neemu udnom i neshvatljivom. Svima je, isto tako, poznato da ljudi mogu da utonu u san, ali kakva je san u stvari pojava i na koji to nain, neprimetno za nas, mi prelazimo iz budnog stanja u stanje sna i samozaborava za nas ostaje tajna". "Izmena ula uz pomo koje ovek stupa u ulno optenje s biima iz nevidivog sveta, u Svetom Pismu naziva se otvaranjem ula. Pismo kae: "Tada Gospod otvori oi Valaamu i on ugleda Anela Gospodnjeg gde stoji na putu s isukanim maem u ruci" (Brojevi, 22, 31). Okruen neprijateljima, prorok Jelisej, da bi umirio svog prestraenog slugu, pomoli se i ree: "Gospode, otvori mu oi da vidi. I Gospod otvori oi momku te vide: gora puna konja i ognjenih kola oko Jeliseja" (IV Car., 6, 17-18); (vidi takoe L. 24, 16-31)".

Iz navedenih mesta Svetog Pisma jasno proizilazi da telesni organi slue kao nekakve dveri i ulaz u unutarnju odaju gde se nalazi dua, i da se ove dveri otvaraju i zatvaraju po Gospodnjoj naredbi. Premudro i milosrdno ove dveri ostaju povazdan zatvorene kod palih ljudi, da nai zakleti neprijatelji, pali duhovi, ne bi nagrnuli kroz njih i pogubili nas. Ta mera je utoliko neophodnija jer smo se mi posle pada obreli u oblasti palih duhova, okrueni njima i porobljeni od njih. Nemajui mogunosti da prodru k nama, oni nam se obznanjuju spolja, izazivajui razne grene pomisli i matanja, i uvlaei time lakovernu duu u optenje s njima. oveku nije doputeno da otklanja Boiji nadzor i da sopstvenim sredstvima (po Boijem doputenju, ali ne i po Njegovoj volji) otvara svoja ula i stupa u ulno optenje s duhovima. Ali, to se dogaa. Oigledno je da ovek sopstvenim snagama moe uspeti da opti samo sa palim duhovima. Nije svojstveno svetim Anelima da uestvuju u neemu to nije u saglasnosti sa Boijom voljom, u neemu to Bogu nije ugodno... ta ljude privlai da stupaju u otvoreno optenje s duhovima? Lakomislene ljude i neznalice u stvarima hrianskog podviga mami na to njihova radoznalost, neznanje i neverje; naalost, oni ne shvataju da stupanjem u takvo optenje mogu sebi naneti silnu tetu (str. 13-15)". "Misao da je ulno opaanje duhova od neke izuzetne vanosti - pogrena je. ulno opaanje bez duhovnog, ne omoguava pravilno razumevanje duhovnih bia; ono omoguava samo povrno razumevanje duhova i vrlo lako nas moe navesti da steknemo najpogrenije pojmove o njima. Upravo to se najee i deava neiskusnim ljudima i onima koji su sujetni i samouvereni. Duhovno opaanje duhova daje se samo pravim hrianima, dok su za ulno opaanje duhova najsposobniji ljudi najporonijeg ivota... Veoma malo ljudi poseduje ovu sposobnost kao uroeni dar, i vrlo malom broju ljudi se duhovi javljaju povodom nekih osobitih ivotnih okolnosti. U ova poslednja dva sluaja, oveku se ne moe nita zameriti, samo bi takav morao da sve napore da se izbavi iz takvog stanja, koje je veoma opasno. U nae vreme mnogi se uputaju u optenje sa palim duhovima posredstvom magnetizma (spiritizma), gde se pali duhovi obino javljaju u vidu svetlog anela, i varaju i obmanjuju uz pomo raznih zanimljivih pria u kojima meaju la sa istinom. Oni uvek uzrokuju krajnje duevno i ak umno rastrojstvo" (str. 19). "Oni koji telesnim oima vide duhove, ak i svete anele, ne bi trebalo nita o sebi da umiljaju; ovakvo opaanje samo po sebi nije nikakav dokaz o dostojnosti takvog oveka. Za ovo su sposobni ne samo poroni ljudi, nego i beslovesne ivotinje" (Brojevi 22, 31), (str. 21). Opasnost od kontakta sa duhovima "Onome ko nema duhovni vid, vienje duhova telesnim oima uvek nanosi tetu nekad veu, nekad manju. Ovde na zemlji, istina je pomeana s laju (sveti Isak Sirijac, 2. omilija), kao u zemlji u kojoj je dobro pomeano sa zlom, u zemlji progonstva palih anela i palih ljudi" (str. 23). "Onaj ko ulima opaa duhove moe lako biti prevaren na sopstvenu tetu i pogibao. Ako on prilikom vienja pokloni poverenje duhovima, ili se pokae

lakovernim, neminovno e biti obmanut, neminovno e biti privuen, neminovno e biti zapeaen neprepoznativim za neiskusne peatom obmane, peatom koji nanosi stranu povredu njegovom duhu. to je jo gore, esto vie nije mogue bilo ta popraviti, niti je mogue izbaviti iz ovog stanja. To se dogodilo mnogima. Dogodilo se to ne samo neznabocima, iji reci su veinom otvoreno optili s demonima; dogodilo se to ne samo mnogim hrianima koji su, neupueni u tajne hrianstva, u odreenim ivotnim okolnostima stupili u optenje s duhovima; to se dogodilo i mnogim podvinicima i monasima koji su ulno viali duhove, a nisu prethodno stekli sposobnost da ih duhovno vide". "Jedino uenje i praksa hrianskog podviga na pravilan i zakonit nain uvodi oveka u svet duhova. Svaki "drugi nain je nezakonit i mora biti odbaen kao nepotreban i poguban. Istinskog Hristovog podvinika sam Bog uvodi u vienje duhova. Kad je Bog vodi, onda se prividi istine, u koje se la odeva, razluuju od same istine. Podviniku se tada daje najpre duhovno vienje duhova kojim on podrobno i precizno otkriva sva svojstva tih duhova. Tek nakon toga daruje se nekim podvinicima ulno vienje duhova kojim se upotpunjuje poznanje duhova steeno duhovnim vienjem". (str. 24). Nekoliko praktinih saveta Iz besede svetog Antonija koju je u Antonijevom itiju zabeleio njegov uenik sv. Atanasije Veliki (to smo ranije pominjali kao glavni izvor naeg znanja o delovanju demona), episkop Ignjatije preuzima neke praktine savete za hrianske podvinike o tome kako se treba odnositi prema ulnom vienju duhova. Ovo je od izuzetne vanosti za svakoga ko eli da vodi istinski hrianski ivot u dananje vreme kada je (iz razloga koji emo pokuati da objasnimo kasnije) ulno vienje duhova postalo rairenije nego u ranija vremena. Sveti Antonije ui: "Potrebno je, radi vae bezbednosti, da znate i ovo: ako vam se javi ma kakvo vienje, nemojte se uplaiti. Kakvo god da je vienje, vi ga najpre odvano zapitajte: "Ko si ti i odakle dolazi?" Ako je javljanje Svetih, oni e te uspokojiti i tvoj strah obratiti u radost. Ako je javljanje avolsko, ono e, naiavi na odlunost u tvojoj dui, odmah poeti da se koleba. Jer, to pitanje ukazuje na hrabru duu. Postavivi to pitanje, Isus Navin se uverio u istinitost vienja (Nav. 5, 13), a neprijatelj se nije sakrio ni od Danila (Dan. 10, 20) (str. 43-44)". Navodei kako je ak i svetog Simeona Stolpnika jedanput demon skoro prevario, pojavivi se pred njim u plamenoj koiji (itija Svetih, 1. sept. ), ep. Ignjatije upozorava dananje pravoslavne hriane: "Ako su i Svetitelji bili u takvoj opasnosti da budu prevareni od zlih duhova, ta opasnost jo vie preti nama. Ako ni Svetitelji nisu mogli uvek da prepoznaju demone koji bi im se javljali u vidu Svetitelja ili Samoga Hrista, kako mi za sebe moemo misliti da emo ih nepogreivo prepoznati? Jedini nain da se izbavimo od ovih duhova jeste da odluno odbijamo svako njihovo javljanje i svako optenje s njima, smatrajui sebe nedostojnima za takva javljanja ili za takvo optenje".

"Sveti nastavnici hrianskog podvinitva zapovedaju blagoestivim podvinicima da ne veruju nikakvom liku ili vienju koji bi se iznenada pojavili, da ne stupaju u razgovor s njima, niti da obraaju ma kakvu panju na njih. Oni zapovedaju da se za vreme ovakvih javljanja treba ograivati znakom asnog Krsta, zatvoriti oi, sa potpunom sveu da smo nedostojni i nesposobni da vidimo svete duhove, i moliti Boga da nas izbavi od svih zamki i obmana koje nam duhovi zlobe lukavo podmeu" (str. 45-46). Dalje sveti Ignjatije citira prepodobnoga Grigorija Sinaita: "Nipoto ne prihvataj ono to ulima ili umom vidi van ili unutar sebe, bio to lik Hrista, ili Anela, ili nekog Svetitelja, bilo da um uobrazi ili ugleda kakvu svetlost; jer samom umu je po prirodi svojstveno da mata i on lako oblikuje likove po svojoj elji. Ovo je uobiajena pojava kod onih koji ne paze strogo na sebe, zbog ega sami sebi nanose tetu" (str . 47-49). Zakljuak Ep. Ignjatije ovako zakljuuje uenje: "Jedini pravilan pristup u svet duhova prua hriansko podvinitvo. Jedini pravilan prilaz ulnom vienju duhova obezbeuje hriansko uzrastanje i savrenstvo" (sgr. 53). "U odreeno, Bogom naznaeno i samo Njemu znano vreme, mi emo neminovno stupiti u svet duhova. A ni za koga od nas to vreme nije daleko! Neka bi nam sveblagi Bog darovao da jo u toku ovog zemaljskog ivota prekinemo optenje s palim duhovima i stupimo u optenje sa svetim duhovima, kako bismo na osnovu toga, poto svuemo telo, bili pribrojani svetim, a ne palim duhovima!" (str. 67). Ovo uenje ep. Ignjatija (Brjananinova), napisano pre vie od sto godina, moglo bi isto tako biti napisano i danas - tako precizno opisuje duhovna iskuenja naeg doba, kada su "dveri opaanja" (da upotrebimo izraz Oldosa Hakslija, jednog od eksperimentatora u ovoj oblasti) u oveku otvorene u meri nepojmljivoj za doba u kome je iveo ep. Ignjatije. Ovim njegovim reima komentar gotovo da i nije potreban. Paljiv italac ih je moda ve poeo da primenjuje na "posmrtna" iskustva koja opisujemo u ovoj knjizi, i samim tim poeo da shvata zastraujuu opasnost ovih iskustava po ljudsku duu. Onaj ko je upoznat sa. ovim pravoslavnim uenjem, ne moe bez uasa i zaprepaenja da posmatra s kakvom lakoom dananji nazovi hriani "ukazuju poverenje javljanjima i vienjima koja postaju neto uobiajeno. Uzrok ovom poverenju je jasan: rimokatolicizam i protestantizam koji su ve toliko vekova odvojeni od uenja i prakse pravoslavnog duhovnog ivota, izgubili su svaku sposobnost da se razaberu u carstvu duhova. Njima je postala potpuno strana osnovna hrianska vrlina - nepoverenje prema sopstvenim "dobrim" mislima i oseanjima. Usled toga, "duhovna" iskustva i javljanja duhova namnoila su se kao nikad ranije u hrianskoj eri, pa je lakoverno oveanstvo spremno da prihvati teoriju o "Novom Dobu" duhovnih uda, ili "novo izlivanje Svetoga Duha" kao objanjenje za ovu injenicu.

Ovakvo duhovno osiromaenje oveanstva koje sebe smatra za "hriansko", dok se u isto vreme priprema za eru demonskih "udesa", jeste znak poslednjih vremena (Otkr. 16, 14). Treba dodati da su pravoslavni hriani, iako teoretski poseduju - istinsko hriansko uenje, retko i sami imaju punu svest o njemu, pa esto kao i nehriani bivaju lako obmanuti. Vreme je da ovo uenje ponovo otkriju oni kojima ono po pravu roenja pripada. Oni koji sada opisuju svoja "posmrtna" iskustva pokazuju da naivno veruju svojim iskustvima kao i toliki drugi koji su u prolosti bili zavedeni njima. U celokupnoj savremenoj literaturi u vezi sa ovim pitanjem, u svega nekoliko sluajeva osoba se zaista i ozbiljno zapitala ne dolazi li makar deo njenog iskustva od avola. Pravoslavni italac svakako e postaviti ovo pitanje i pokuati da ova iskustva razume u svetlu duhovnog uenja pravoslavnih otaca i svetitelja. Sada emo krenuti dalje da bismo videli ta se konkretno zbiva sa duom kada posle smrti napusti telo i ue u carstvo duhova. sadraj VAZDUNA MITARSTVA Mesto gde osobito obitavaju demoni u ovom palom svetu, i mesto gde se due novoprestavljenih ljudi susreu sa demonima - jeste vazduh. Episkop Ignjatije dalje opisuje ovu oblast, koju treba dobro razumeti da bi nam savremena "posmrtna" iskustva postala potpuno jasna. "Re Boija i sadejstvujui Rei Duh, otkrivaju nam preko svojih izabranih sasuda da je prostor izmeu neba i zemlje, sve ovo vazduno plavetnilo podnebesja, mesto gde obitavaju pali aneli, zbaeni s Nebesa... Sveti apostol Pavle naziva pale anele duhovima zlobe u podnebesju (Ef. 6, 12), a njihovog poglavara -"knezom koji vlada u vazduhu" (Ef. 2, 2). Pali aneli rasejani su u velikom broju po vascelom prozranom beskraju koji vidimo nad nama. Oni neprestano uznemiravaju sva ljudska drutva i svakog oveka ponaosob - nema zlodela i prestupa gde oni nisu zaetnici u uesnici. Na sve mogue naine oni navode oveka na greh i ue ga njemu. "Suparnik va avo" - govori sveti apostol Petar, "kao lav riui hodi i trai koga da prodere" (I Petr. 5, 8), kako za vreme naeg zemaljskog ivota, tako i po razluenju due od tela. Kada dua hrianina, naputajui svoj zemaljski hram, pone da uzlazi kroz vazduno prostranstvo u svoju gornju otadbinu, demoni je tada zaustavljaju, trudei se da u njoj pronau neku srodnost sa sobom - svoju grehovnost, svoj pad - te da je odvuku u ad pripremljen "avolu i anelima njegovim" (Mt. 25, 41). Oni to ine "po pravu koje su (prema dui) stekli" (ep. Ignjatije, Sabrana dela, tom III, str. 132-133). Posle pada Adama, nastavlja ep. Ignjatije, kad je raj bio zatvoren za oveka, i heruvim sa ognjenim maem bio postavljen da ga uva (Post. 3, 24), glaveina palih anela - satana - zajedno s hordama njemu podinjenih duhova "stajao je na putu od zemlje ka raju, i od tog doba, pa sve do spasonosnog stradanja i

ivotvorne smrti Hristove. nije propustio tim putem nijednu ljudsku duu koja se razluila od tela. Dveri nebeske zauvek behu zatvorene za ljude. I pravednici i grenici silazili su u ad. Vrata venosti i neprohodni putevi otvorili su se tek pred Gospodom naim Isusom Hristom" (str. 134-135). Nakon to nas je Isus Hristos iskupio, "svi koji otvoreno odbacuju Iskupitelja, sainjavaju satanino naslee: njihove due, po razluenju od tela, silaze pravo u ad. Ali i hriani koji su bili naklonjeni grehu, takoe nisu dostojni da se odmah iz zemaljskog ivota presele u blaenu venost. Sama pravednost zahteva da ove sklonosti ka grehu, sva izdajstva prema Iskupitelju, budu izvagana i ocenjena. Ovo suenje i razabiranje je potrebno da bi se odredilo u kolikoj meri dua nekog hrianina naginje ka grehu, odnosno da bi se odredilo ta u njoj preovladava - veni ivot ili vena smrt. Nepristrasan Sud Boiji oekuje duu svakog hrianina po njenom razluenju od tela, kao to veli sveti apostol Pavle: "ljudima je odreeno jedan put umreti, a potom - sud" (Jevr. 9, 27). Radi ispitivanja dua koje prolaze kroz vazduno prostranstvo, tamne sile su ustanovile zasebna sudilita i strae na osobit nain. "U slojevima podnebesja, od zemlje do Nebesa straare pukovi palih duhova. Svaki posebni odred zaduen je za odreenu vrstu greha, za koju ispituje duu koja prispe do tog odreda. Demonska sudilita i strae u vazduhu nazivaju se u svetootakim spisima - mitarstva, a duhovi koji imaju tu slubu -mitari" (str. 136). Kako razumeti mitarstva Valjda nijedan aspekt pravoslavne eshatologije nije bio u tolikoj meri pogreno shvaen kao to je to sluaj sa vazdunim mitarstvima. Mnogi bogoslovi koji su zavrili kolovanje u dananjim savremenim pravoslavnim uilitima, skloni su da u celini odbace mitarstva kao nekakav "kasniji dodatak" pravoslavnom uenju, ili kao "izmiljenu" oblast za koju nema potvrde ni u Svetom Pismu, ni u svetootakim tekstovima, a ni u duhovnoj zbilji. Takvi studenti su rtve racionalistikog obrazovanja koje je lieno tanane spoznaje da postoje razliiti nivoi stvarnosti koji se esto opisuju u pravoslavnoj literaturi, kao i razliiti nivoi znaenja onoga to se govori u Svetom Pismu i svetootakim tekstovima. Savremeno racionalistiko prenaglaavanje "bukvalnog" znaenja tekstova i "realistikog" ili bolje rei prizemnog shvatanja dogaaja opisanih u Svetom Pismu i itijima Svetih, zamagljuje ili sasvim zamrauje duhovni smisao i duhovno iskustvo koji su esto primarni u pravoslavnim tekstovima. Zato episkop Ignjatije koji je, s jedne strane, bio "prefinjeni" moderni intelektualac, a s druge, istinski i jednostavni sin Crkve - moe predstavljati posrednika uz iju bi se pomo dananji pravoslavni intelektualci vratili iskonskom pravoslavnom predanju. Pre nego to dalje izloimo uenje vladike Ignjatija o vazdunim mitarstvima, podsetimo se upozorenja koja su dvojica pravoslavnih mislilaca - jedan

savremeni i jedan drevni -uputila onima koji se odvae da prouavaju onostranu realnost. U XIX veku, moskovski mitropolit Makarije, govorei o stanju due posle smrti, pie: "Treba imati u vidu da kao to je i inae prilikom opisivanja pojava duhovnog sveta nuno da te pojave, nama, obuenim u telo, budu prikazane na manje ili vie ulan, antropomorfan nain, tako je ovo naroito nuno i prilikom detaljnog izlaganja uenja o mitarstvima kroz koja dua prolazi po odvajanju od tela. Zato moramo dobro zapamtiti ono to je Aneo na samom poetku svog kazivanja o mitarstvima rekao svetome Makariju Aleksandrijskom: "Zemne stvari primaj ovde kao sasvim slabo izobraenje stvari nebeskih". Mitarstva ne treba zamiljati u grubom, ulnom obliku, nego - koliko je nama to mogue - u duhovnom. Takoe se ne treba vezivati za detalje koji su i u samoj Crkvi, kod raznih pisaca i u raznim kazivanjima, prikazani razliito, premda je osnovna misao o mitarstvima uvek istovetna" (Mitropolit Makarije Moskovski, "Pravoslavno dogmatsko bogoslovlje"). Neke primere takvih detalja, koje ne bi trebalo tumaiti na "grub i ulan" nain, navodi i sveti Grigorije Dvojeslov u etvrtoj knjizi svojih "Razgovora" koja je, kao to smo ve videli, specijalno posveena pitanju ivota posle smrti. Tako, opisujui posmrtno vienje nekog Reparata, koji je video grenog svetenika kako gori navrh neke ogromne lomae, sv. Grigorije pie: "Naloena vatra koju je video Reparat ne znai da u adu gore drva. Pre e biti da je to zato da bi stekao upeatljivu sliku o adskom plamenu, kako bi i ljudi, sluajui njegov opis, nauili da se boje venog plamena, na osnovu iskustva koje imaju sa vetastvenom vatrom" ("Razgovori", IV, 32). Opisujui, opet, na drugom mestu kako je neki ovek bio vraen iz smrti u ivot zato to se radilo o "greci" - neko drugi sa istim imenom u stvari je pozvan u onaj svet (a to se deava i u dananjim "posmrtnim" iskustvima) - sveti Grigorije dodaje: "Kada se tako to dogodi, paljivo razmatranje stvari pokazuje da to nije bila greka, nego upozorenje. U svom bezgraninom milosru dobri Bog doputa nekim duama da se ubrzo posle smrti vrate u svoja tela kako bi ih prizorom ada nauio strahu od vene kazne, budui da ih same rei nisu mogle u to uveriti" (IV, 37). A to to su nekom oveku u posmrtnom vienju pokazana zlatna obitalita, sv. Grigorije ovako komentarie: "Naravno, niko ko ima zdrav razum nee shvatiti bukvalno ove izraze... A poto se izdana milostinja nagrauje venom slavom, onda izgleda sasvim mogue sagraditi veno obitalite od zlata" (IV, 37). Kasnije emo rei neto vie o razlici izmeu vienja onog sveta i pravog "vantelesnog" boravka tamo (iskustva mitarstava kao i mnoga dananja "posmrtna" iskustva oigledno spadaju u ovu drugu kategoriju). Zasad je dovoljno znati da moramo oprezno i trezveno pristupati svakom iskustvu vezanom za onaj svet. Ko god je upoznat sa pravoslavnim uenjem nee rei da "mitarstva" nisu neto realno, nee rei da to nije istinsko iskustvo due posle smrti. Ali, moramo imati na umu: ovo iskustvo ne deava se u naem grubom, materijalnom svetu; vreme i prostor, mada oigledno postoje, potpuno su razliiti

od naih zemaljskih predstava o vremenu i prostoru; zemaljski jezik nemoan je da opie ovu realnost. Onaj ko je dobro prouio pravoslavnu literaturu sigurno e znati da razlikuje duhovnu realnost u opisima onostranog od nebitnih detalja koji ponekad mogu biti dati u vidu simbola ili slikovite predstave. Tako, recimo, u vazduhu ne postoje nikakve vidljive "zgrade" ili "carinarnice" gde bi se naplaivala "carina". Takoe, kada se pominje svitak ili pisai pribor kojim se belee gresi, ili "vaga" na kojoj se odmeravaju vrline, ili "zlato" kojim se otplauju "dugovi" u svim tim sluajevima pravilno emo postupiti ako to shvatimo kao figurativne izraze, sredstva pomou kojih se moe doarati duhovna realnost sa kojom se tada dua suoava. Bilo da dua zbilja vidi sve ove predstave u to vreme (usled dugotrajne navike da duhovnu realnost sagledava samo kroz telesne oblike), ili je kasnije u stanju da se tog iskustva seti samo posredstvom tih slika, ili jednostavno ne moe na drugi nain da izrazi svoje iskustvo sve je to izgleda bilo sporedno i nevano pitanje za svete Oce i pisce svetiteljskih itija koji su ova iskustva zabeleili. Ono to je sigurno jeste da postoje ispitivanja koja sprovode demoni. Oni se pojavljuju u jezivom, ali ljudskom obliju, optuuju novoprestavljenog za poinjene grehe i bukvalno pokuavaju da ugrabe tanano telo due, koje opet vrsto dre aneli. A sve se to dogaa u vazdunom prostoru iznad nas i vidljivo je onima kojima su oi otvorene za gledanje duhovne realnosti. Vratimo se sada na izlaganje episkopa Ignjatija o pravoslavnom uenju o mitarstvima. Svetootako svedoenje o mitarstvima Uenje o mitarstvima je uenje Crkve. Nema nikakve sumnje (podvukao ep. Ignjatije) da je sveti apostol Pavle na njih mislio kada je rekao da hriani vode rat protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef. 6, 12). Ovo uenje nalazimo u najstarijem crkvenom predanju i u "crkvenim molitvama" (knj. III, str. 138). Episkop Ignjatije citira mnoge Svete Oce koji ue o mitarstvima. Ovde emo navesti tek neke od njih. Sveti Atanasije Veliki, u svom uvenom itiju sv. Antonija Velikog, opisuje kako je jednom sv. Antonije "u deveti as zapoeo molitvu pred obed, i odjednom, zahvaen duhom, bi uznet od Anela na visinu. Demoni u vazduhu protivili su se njegovom ushoenju: Aneli su se prepirali s njima traei im da iznesu razloge protivljenja, poto sv. Antonije nije imao nikakvog greha. Demoni su nastojali da izloe grehe koje je on uinio od samog roenja, no aneli zatvorie usta klevetnicima, rekavi im da ne treba da uraunavaju njegova sagreenja od dana roenja, jer su ona ve izbrisana Hristovom blagodau, nego neka iznesu ako imaju - one grehe koje je poinio nakon to je stupio u monatvo i posvetio se Bogu. U svojim optubama demoni su izricali mnogo drskih lai. Ali, poto su njihove klevete bile bez dokaza, Antoniju bee osloboen prolaz. Tada on doe k sebi i vide da se nalazi na onom istom mestu gde je stao da se pomoli. Zaboravivi na hranu, on itavu no provede u plau i uzdisanju, razmiljajui o tome kako je mnogo neprijatelja ljudskog roda, o borbi protiv tih legiona, o tekoama koje

prate ulazak na Nebesa kroz vazduno prostranstvo i o reima ap. Pavla, koji je rekao. "Na rat nije protiv tela i krvi, nego protiv poglavarstava i vlasti u vazduhu" (Ef. 2, 2; 6, 12). Znajui da vazdune sile ele samo jedno - da nas lie slobodnog prolaza na Nebesa, da tome streme i da na tome usrdno i naporno rade, apostol Pavle upozorava: "zato uzmite sve oruje Boije da bi ste se mogli odupreti u zli dan" (Ef. 6, 13), "da se posrami protivnik, nemajui nita loe rei protiv vas" (Tit. 2, 8) (str. 138-139). Sveti Jovan Zlatoust, opisujui smrtni as, ui: "Tada su nam potrebne mnoge molitve, mnogi pomagai, mnotvo dobrih dela, veliko zastupnitvo anela dok prolazimo kroz vazduno prostranstvo. Ako nam je na putu za stranu zemlju ili grad potreban putovoa, koliko su nam potrebniji putovoe i pomagai da nas provedu pored nevidljivih vlasti i sila koje gospodare u vazduhu, a koje se jo nazivaju i goniteljima, mitarima, poreznicima" (Beseda o trpljenju i blagodarenju i o tome da ne treba neuteno plakati za upokojenima, a koja se ita u Pravoslavnoj Crkvi u sedmu subotu po Pashi i pri sahrani upokojenog). Sveti Makarije Veliki pie: "Kada uje da se pod nebesima nalaze reke zmajeva, eljust lavova, sile tame i saiui oganj koji u svaki deo tela prodire, zar ne zna da e oni, ako ne primi zalog Duha Svetog, uzeti duu tvoju pri izlasku iz tela i spreiti tvoj uzlazak na Nebesa" (Beseda 16, gl. 13). Sveti Isaija Zatvornik, jedan od autora "Dobrotoljublja" (IV vek) ui da hriani treba "svakoga dana da imaju pred oima smrt i da vode brigu o tome kakav e biti njihov odlazak iz tela, i kako e proi pored sila tame koje e ih presresti u vazduhu" (Beseda 5, 22). Kada dua napusti telo, pristupaju joj Aneli da je prate; a sile tame je presreu elei da je zadre i ispituju je, ne bi li nali u njoj neto njihovo". (Beseda 17). A sveti Isihije, prezviter Jerusalimski, (V vek) ui: "Doi e na nas as smrti, naii e i neemo ga moi izbei. O, kada bi knez sveta i vazduha to nas susree naao da su bezakonja naa mala i nitavna, i ne mogao nas s pravom optuiti za njih! (Re o trezvenosti, "Dobrotoljublje", knj. II). Sveti Grigorije Dvojeslov (+604) pie u svojim Besedama na Jevanelje: "Trebalo bi duboko razmiljati o tome kako e straan za nas biti as smrti, kakav zaborav preanje sree, kakav strah i kakva bojazan od Sudije. Tada e zli dusi istraivati kakva su sve dela u dui pokojnika; tada e izneti pred nju grehe na koje su je oni - demoni - naveli, kako bi svoju sauesnicu odvukli u muilite. Ali zato mi priamo samo o grenoj dui, kada oni dolaze i umiruim izabranima, traei i u takvima ono to je njihovo (demonsko) ako su (kod ovih) imali kakvog uspeha. Meu ljudima je bio samo jedan Koji je bez bojazni, pre svog stradanja, rekao: "Neu vie mnogo govoriti s vama, jer dolazi knez ovoga sveta, i u meni nema nita" (Jn. 14, 30) (Besede na Jevanelje, 39, na Luku 19, 42-47; ep. Ignjatije III knj. str. 278). Sveti Jefrem Sirijac (+373) ovako opisuje as smrti i suda na mitarstvima: "Kada zastraujue ete dou, kada boanski otmiari narede dui da napusti telo, kada nas oni na silu odvedu, a zatim nas privedu neizbenom sudilitu, onda bedni ovek, ugledavi ih... pone sav da drhti i cepti kao od zemljotresa... Boanski otmiari, uzevi duu, ushode kroz vazduh, gde se nalaze stareine i knezovi - vladari sveta, koji pripadaju protivnikim silama. Oni su nai tuitelji,

strani carinici, zapisniari, poreznici... Oni nas susreu, opisuju i nabrajaju grehe i dugove svakog oveka - grehe mladosti i starosti, voljne i nevoljne, uinjene delom, reju i pomilju. Veliki je tamo strah, veliko drhtanje bedne due, neopisiva nevolja koju ona tada trpi od bezbrojnog mnotva neprijatelja to je opkolie, koji je kleveu kako bi je spreili da uzie na Nebesa i naseli se u svetlosti ivih, da ue u zemlju ivota. No sveti Aneli, uzevi duu, odvode je sa sobom (Sveti Jefrem Sirijac, t. III, str. 383-385). I u bogosluenju Pravoslavne crkve se na mnogo mesta spominju mitarstva. Tako u "Oktoihu", delu svetoga Jovana Damaskina (VIII v.) itamo: "U as konine moje iz ruku demona izbavi me, Djevo, i od suda i prepirke, od stranog ispitivanja i gorkih mitarstava kneza besovog (demonskog), izbavi me Bogomati, i vene osude" (glas 4., petak, tropar 8., kanon na jutrenju). Ili: "Kada se dua moja od tela bude rastavljala, tada me zastupi Vladiice, i bestelesnih neprijatelja namisli razori, i njihove eljusti slomi, da bih nesmetano proao pored knezova tame koji obitavaju u vazduhu" (glas 2, jutrenje subote, stihire na stihovne). Episkop Ignjatije navodi sedamnaest slinih primera iz bogoslubenih knjiga, ali ni taj spisak, naravno, nije konaan. Najdublje izlaganje uenja o vazdunim mitarstvima meu ranim Ocima Crkve moe se nai u "Besedi o ishodu due" svetoga Kirila Aleksandrijskog (umro 444), koja je uvek ukljuivana u slovensko izdanje Psaltira prireenog za bogoslubenu upotrebu. Izmeu ostalog, sveti Kiril kae u "Besedi" i ovo: "Kakav strah i trepet eka tebe, o duo, u dan smrti! Videe uasne, divlje, okrutne, nemilosrdne i bestidne demone gde kao crni Etiopljani stoje pred tobom. I sam njihov izgled gori je od svakog muenja. Gledajui ih, dua se smete, uznemiri i uzbudi i gleda kako da to pre utekne od demona i pribegne Anelima Boijim; ushodei sa ovima kroz vazduh, dua nailazi na mitarstva koja nadziru prolaz od zemlje ka Nebu, zadravajui duu i spreavajui njeno dalje uzlaenje. Na svakom mitarstvu se ispituje odreeni greh; za svaki greh, za svaku strast postoje odreeni carinici i istraitelji". Mnogi drugi sveti Oci, pre i posle svetog Kirila govore o mitarstvima ili ih spominju. Navevi mnoge od njih, ranije pomenuti istoriar crkvene dogmatike zakljuuje: "Takvo nadahnuto, svagda i svuda iznoeno uenje o mitarstvima, a osobito meu uiteljima etvrtoga veka, neosporno dokazuje da su njima to uenje preneli uitelji iz prethodnih vekova, i da je ono zasnovano na apostolskom predanju" (Mitropolit Makarije Moskovski, "Pravoslavno-dogmatsko bogoslovlje", II tom, str. 535). Mitarstva u itijima Svetih Pravoslavna itija Svetih sadre mnogobrojna, ponekad veoma upeatljiva i iva kazivanja o tome kako dua posle smrti prolazi kroz mitarstva. Najdetaljniji opis nalazi se u itiju svetoga Vasilija Novog (26. mart) u kome se navodi kazivanje blaene Teodore ueniku ovog svetitelja, Grigoriju, o tome kako je prolazila kroz mitarstva. U tom kazivanju pominje se dvadeset posebnih mitarstava i vrste

grehova koji se na svakom od njih ispituju. Ep. Ignjatije opirno citira ovo kazivanje (III tom, str. 151-158). Ono ne sadri nita to bi se sutinski razlikovalo od drugih pravoslavnih izvora o mitarstvima, pa emo umesto njega navesti neke druge izvore, koji, dodue, ne pruaju tako detaljan opis, ali se u glavnim crtama podudaraju sa kazivanjem blaene Teodore. U pripovesti o vojniku Taksiotu (itija Svetih, 28. mart), na primer, govori se kako se on vratio u ivot posle est sati provedenih u grobu, nakon ega je ispriao sledee: "Kada sam umirao, ugledao sam neke Etiopljane koji se pojavie preda mnom. Izgledali su strano, tako da se moja dua smutila. Zatim ugledah dvojicu veoma lepih mladia i moja dua im pohita u naruje. Onda polako poesmo, kao da letimo, da se uspinjemo navie kroz vazduh, i naiosmo na mitarstva koja su spreavala uzlaenje i zadravala duu svakog oveka. Na svakom mitarstvu ispitivala se posebna vrsta greha: na jednom la, na drugom zavist, na treem gordost, i za svaki greh postojali su posebni istraitelji u vazduhu. Video sam da Aneli sva moja dobra dela dre u koveiu. Vadei ih odatle, oni su ih sravnjivali sa mojim zlim delima. Tako proosmo ova mitarstva. A kada se pribliismo nebeskim vratima, naiosmo na mitarstvo bluda. Mitari koji su tu straarili zaustavie me i pokazae mi sva moja telesna dela bluda, uinjena od detinjstva do tada. Aneli koji su me vodili, rekoe mi: "Sve telesne grehe koje si poinio u gradu, Bog ti je oprostio, jer si se pokajao za njih". Na ovo protivnici rekoe: "Ali, kada si otiao iz grada, na selu si uinio preljubu sa enom jednog seljaka". uvi ovo, i ne naavi nikakvo dobro delo koje bi potrlo ovaj greh, Aneli me ostavie i otidoe. Tada me zli duhovi zarobie i, tukui me, povukoe me dole k zemlji. Zemlja se razmae i ja, voen uskim i smradnim prolazima, sioh u najdublje tamnice ada". Vladika Ignjatije citira takoe i druge sluajeve prolaenja kroz mitarstva u itijima sv. velikomuenika Evstratija (IV vek, 13. decembar); svetoga Nifona iz Konstance Kiparske, koji je video mnoge due kako prolaze kroz mitarstva (IV v., 23. dec.); svetoga Simeona Emeskog, Hrista radi jurodivog (IV v., 21. jul); svetoga Jovana Milostivog, patrijarha aleksandrijskog (VII v., 19. decembra); svetoga Simeona Divnogorca (VII v., 13. mart); svetoga Makarija Velikog (19. januar). Episkop Ignjatije nije bio upoznat sa mnogobrojnom ranom pravoslavnom zapadnom literaturom koja nikad nije bila prevedena na grki ili ruski, a koja takoe obiluje opisima mitarstava. Izgleda da je naziv "mitarstva" ogranien samo na istone izvore, ali realnost koja se opisuje u zapadnim izvorima, istovetna je. Tako, na primer, sveti Kolumb (+597), osniva ostrvskog manastira svetoga Jone u kotskoj, mnogo puta u svom ivotu gledao je bitku koju u vazduhu vode demoni za duu novoprestavljenog. Sveti Adamnan (+704), koji je napisao itije svetoga Kolumba, govori o tome. Evo jednog takvog sluaja: "Jednog dana je sveti Kolumba sazvao svoje monahe i rekao im: "Pomozimo molitvama monasima igumana Komgela, koji se ovog asa utapaju u Teleem jezeru, jer oni se sada bore u vazduhu protiv neprijateljskih sila koje pokuavaju da odvuku duu stranca koji se utapa zajedno s njima". Nakon molitve, on ree:

"Zablagodarimo Hristu, jer sveti Aneli sretoe ove svete due, oslobodie stranca i pobedonosno ga izbavie od demona". Sveti Bonifatije, anglosaksonski "apostol Germana" (VIII vek), navodi u jednom svom pismu sluaj koji mu je lino ispriao monah iz manastira Venlok, koji je umro i posle nekoliko sati bio vraen u ivot. "Kada je izaao iz tela, poneli su ga Aneli tako iste lepote da on nije mogao da gleda u njih... "Oni su me uzneli", veli on, "visoko u vazduh...". Dalje je kazivao da je za to vreme dok je on bio van tela, tako mnogo dua napustilo svoja tela i sabralo se na mesto gde se on nalazio, da mu je izgledalo kao da se tu naao sav ljudski rod sa zemlje. Takoe je rekao da tamo bee gomila zlih duhova i slavni zbor viih anela. Priao je da su zli duhovi i sveti Aneli vodili estoku prepirku oko dua koje su napustile svoja tela. Demoni su iznosili optube protiv njih i oteavali breme njihovih grehova, a Aneli su olakavali to breme i navodili opravdanja u njihovu korist. uo je da su svi njegovi gresi, od detinjstva pa do tada, koje on nije ispovedio, ili ih je zaboravio, ili ih nije smatrao za grehe, vapili protiv njega, svaki svojim glasom, gorko ga optuujui... Sve to je uinio tokom svog ivota, a nemarno propustio da ispovedi, i mnogo toga to nije znao da je bilo greh, sada je vikalo na njega stranim glasom. Isto tako su i zli dusi, nabrajajui njegove poroke, optuujui ga i navodei svedoke, oznaavajui ak i tano vreme i mesto, iznosili dokaze za njegova zla dela... I tako, prebrojavi sve njegove grehe i stavivi ih na gomilu, ovi drevni neprijatelji proglasie ga krivim i bespogovorno podvrgnutim njihovoj vlasti. "S druge strane", ree on, "male i nitavne vrline koje sam imao, nedostojno i neubedljivo govorile su u moju korist... I oni anelski duhovi, u svojoj bezgraninoj ljubavi, branili su me i podravali, a malo preuveliane vrline, izgledale su mi mnogo vee i divnije nego to sam ih ja ikada mogao projaviti svojim sopstvenim silama". Savremeni sluajevi prolaska kroz mitarstva U ranije pominjanoj knjizi "Mnogima neverovatan, ali istinit dogaaj" moemo videti reagovanje tipinog "prosveenog" oveka naeg vremena, koji posle "klinike smrti" (koja je trajala 36 sati), nailazi na mitarstva. "Uzevi me za ruke, Aneli me, pravo kroz zid bolnike zgrade, iznee na ulicu. Ve se smrkavalo, i tiho je vejao krupan sneg. Ja sam ga video, ali nisam oseao ni hladnou niti bilo kakvu razliku izmeu sobne i spoljanje temperature. Za moje izmenjeno telo takve stvari su oigledno bile bez znaaja. Poeli smo brzo da se uspinjemo. I to smo se vie peli, pred naim oima vidik se sve vie irio; tako da je prostranstvo na kraju postalo zastraujue veliko, i mene obuze uas od spoznaje svoje nitavnosti pred tom beskonanom pustinjom". "Izgubio sam pojam o vremenu, tako da ne znam koliko dugo smo se kretali navie. Najednom sam uo neku nejasnu larmu, a onda ugledah gomilu nekih odvratnih bia koja se pojavie odnekud, i uz dernjavu i cerekanje poee brzo da nam se primiu.

"Demoni! - shvatih u trenu i sav se sledih od uasa kakav nikada ranije u ivotu nisam osetio. Zli duhovi! O, koliko ironije i najiskrenijeg smeha bi sve ovo izazvalo kod mene do pre samo nekoliko dana. I pre samo nekoliko sati, da mi je neko rekao - ne da je svojim oima video demone - nego da veruje u njihovo postojanje kao u neto sasvim izvesno, reakcija bi bila ista. Kao to je i priliilo "obrazovanom" oveku na izmaku 19. veka, ja sam pod tim imenom podrazumevao nerazumne sklonosti i strasti u ljudskom biu; zato i sama re nije za mene imala znaenje imena, nego izraza kojim se oznaava neki "apstraktan pojam". A sada se odjednom taj "apstraktan pojam" pojavio preda mnom kao ivo bie...!" "Zli dusi su nas opkolili sa svih strana i zahtevali su, viui i galamei, da im budem predat; pokuavali su da me nekako epaju i istrgnu iz ruku anela, ali se oigledno nisu usuivali to da uine. U svom tom stravinom demonskom urlanju, odvratnom za sluanje, kao to je i izgled demona bio odvratan za gledanje, ponekad sam uspevao da razaznam pojedine rei i delove reenica. On je na, on se odrekao Boga - gotovo u jedan glas povikae oni i sa takvom drskou se bacie na nas da je na trenutak, od straha, u mome umu zamrla svaka misao. To je la! To je nepravda! - hteo sam da viknem, doavi k sebi, ali usluno pamenje zaveza mi jezik. Na neki meni nepoznat nain iznenada sam se setio jednog sitnog i beznaajnog dogaaja koji se uz to desio tako davno u mladosti, da mi je izgledalo potpuno nemogue da ga se ponovo setim..." Ovde se autor prisea dogaaja iz njegovih kolskih dana. Za vreme jedne "filozofske" rasprave, kakve ve bivaju meu studentima, jedan od njegovih drugova se zapitao: "Zato moram da verujem? Mogue je da Bog i ne postoji, zar ne?" Na ovo je autor odgovorio: "Moda i ne postoji". A sada, nalazei se na mitarstvima, on se prisea: "Taj izraz bio je u pravom smislu "prazna re". Nerazumni govor mog prijatelja, koji nisam naroito paljivo ni sluao, nije mogao u meni izazvati sumnju u Boije postojanje. Sada se meutim ispostavilo da ta prazna re nije jednostavno iezla bez ikakvog traga morao sam da se pravdam, da se zatitim od izreene optube. Tako se obistinila jevanelska poruka da emo za svaku praznu re morati da damo odgovor, ako i ne po volji Boga, koji zna sve tajne ovekovog srca, ono po zlobi neprijatelja naeg spasenja. "Ova optuba je izgleda bila najjai argument demona za moje pogubljenje. Kao da im je to dalo novu snagu i smelost da me napadaju jo besnije, i oni su navaljivali, spreavajui nas da idemo dalje. "Setio sam se molitve i poeh da se molim, prizivajui u pomo sve svete koje sam znao i ija imena su mi dolazila na um, ali to nije uplailo moje neprijatelje. Bedni neznalica, hrianin samo po imenu, setio sam se ja tada moda po prvi put One koja se naziva Zastupnicom roda hrianskog (Presveta Bogorodica prim. prev.). Oigledno je moje obraanje Njoj bilo plameno, oito je moja dua bila silno prestravljena, jer tek to sam se setio Njenog imena i izgovorio ga, nekakva bela izmaglica se pojavi i poe da obavija odvratni skup demona. Ta izmaglica je i sakrila demone od mojih oiju pre no to su oni uspeli da se uklone s tog mesta.

Njihova dreka i urlanje jo dugo su se uli, ali po tome kako su sve vie slabili i postajali sve tii, shvatio sam da su uasni progonitelji ostali za nama..." Doivljaj mitarstava pre smrti Dakle, iz velikog mnotva primera jasno se moe videti kakav znaajan i upeatljiv dogaaj za duu predstavlja njen susret sa demonima na vazdunim mitarstvima koji se zbiva, posle smrti. Ovo iskustvo, meutim, nije nuno ogranieno samo na vreme neposredno nakon smrti. Ranije smo videli da je sveti Antonije Veliki video mitarstva kada je za vreme molitve istupio "van tela". Sveti Jovan Lestvinik opisuje slino iskustvo koje jedan monah imao pre nego to je umro: "Dan pre smrti on pade u zanos i otvorenih oiju gledae as na desnu, as na levu stranu svoje postelje, kao da neko od njega trai da poloi raune, i glasno, tako da su ga okupljeni mogli uti, govorae: "Da, zaista, to je istina; ali zbog toga sam mnogo godina postio". Ponekad bi rekao: "Ne, ja to nisam uradio, laete". Zatim opet: "Da, zbilja je tako, ali sam plakao i sluio brai". Ponekad bi ak protivreio: "Ne, vi me kleveete". Drugi put bi odgovarao: "Jeste, tako je, i ne znam ta da kaem na to, ali - Bog je milostiv". Vaistinu straan i jeziv prizor bee ovo nevidljivo i nemilosrdno ispitivanje, I to je najuasnije, njega su optuivali i za ono to on ne bee poinio. Avaj! Bezmolvnik i pustinjak je za neka od svojih sagreenja govorio: "Ne znam ta da kaem na to", iako je u monatvu proveo oko etrdeset godina i imao dar suza... U nastavku ovog ispitivanja njegova se dua razlui od tela, tako da ostade neizvesno kako se suenje zavrilo i kakva je presuda" (Jovan Lestvinik, "Lestvica" 7: 50). Zbilja, dolazak na mitarstva posle smrti je samo specifian oblik i zavrni deo velike bitke koju svaka hrianska dua vodi tokom celog svog ivota. Episkop Ignjatije pie: "Kao to se vaskrsenje hrianske due iz grehovne smrti obavlja za vreme njenog lutanja i potucanja po zemlji, isto se tako tajanstveno, ovde na zemlji, svrava i njeno ispitivanje od strane vazdunih sila, njeno oslobaanje od tih sila ili padanje u njihovo ropstvo. Na putovanju kroz vazduh (posle smrti), ova sloboda ili ropstvo se samo razotkrivaju" (III tom, str. 159). Neki Svetitelji, kao recimo Makarije Veliki - iji je prolazak kroz mitarstva videlo nekoliko njegovih uenika - ushodili su pored demona "carinika" nesmetano, jer su se oni ve borili s njima, i dobili tu bitku jo za ivota. Evo odlomka iz tog itija: "Kada se svetome Makariju priblii as smrti, heruvim, koji bee njegov Aneo uvar; doe sa mnotvom nebeske vojske po njegovu duu. Sa Anelskim inovima sili su i horovi Apostola, Proroka, Muenika, Episkopa, Prepodobnih, Pravednika. Demoni se po grupama smestie po svojim carinarnicama da posmatraju putovanje bogonosne due. Ona poe da ushodi. Stojei daleko od nje, tamni duhovi sa svojih mitarstava vikahu: "O, Makarije! Kakve si se slave udostojio!". Smireni mu im odgovori: "Ne! Jo se bojim, jer ne znam da li sam to dobro uinio!". No, on se brzo uzdizae u nebo. S drugih mitarstava opet vikahu

vazdune sile: "Tako je! Umakao si nam, Makarije!". "Ne", odgovori on, "jo mi valja beati". Kada je ve pristupio nebeskim vratima, oni ridajui od zlobe i zavisti, povikae: "Zbilja si nam utekao, Makarije!", a on im odgovori: "Silom Hrista moga tien, ja izbegoh vae zamke". (Skitski paterik). "Sa takvom velikom slobodom veliki ugodnici Boiji prolaze kroz zasede tamnih sila u vazduhu, zato to oni u svom zemaljskom ivotu vode s njima nepomirljivi rat i, pobedivi ih, stiu u dubini srca veliku slobodu od greha, postaju hram i svetilite Duha Svetog, nainivi svoje umno stanite nepristupanim za pale duhove" (Ep. Ignjatije, III tom, str. 158-159). Posebni sud U pravoslavnom dogmatskom bogoslovlju prolazak kroz vazduna mitarstva smatra se delom "posebnog" suda, posredstvom kojeg se odluuje o sudbini due do Stranog Suda. I "posebni" i Strani sud obavljaju Aneli, koji se javljaju kao orue Boije Pravde: "Tako e biti na svretku veka: izii e Aneli i odluie zle od pravednih, i bacie ih u pe ognjenu; onde e biti pla i krgut zuba" (Mt. 13, 49-50). Pravoslavni hriani su sreni to imaju uenje o vazdunim mitarstvima i "posebnom" sudu jasno izloeno u svetootakim spisima i itijima svetih. No i svaki ovek koji duboko razmilja makar samo i o Svetom Pismu, doi e do veoma slinog uenja. Tako, recimo, protestant-evangelista Bili Greem pie u svojoj knjizi o anelima: "U trenutku smrti duh naputa telo i kree se kroz atmosferu. Ali, Pismo nas ui da se tamo krije avo. On je "knez koji vlada u vazduhu" (Ef. 2, 2). Kada bi nae umne oi bile otvorene, verovatno bismo videli da je vazduh prepun demona, Hristovih neprijatelja. Ako je satana mogao tri nedelje zadrati Anela koji bee poslat Danilu na zemlju, onda moemo zamisliti kakvo protivljenje demonsko oekuje hrianina nakon smrti... Momenat smrti jeste poslednja prilika za satanu da napadne istinskog hrianina. No Bog alje svoje Anele da nas u to vreme zatite" (Bili Greem, "Aneli - tajanstveni Boiji glasnici", Njujork, 1975). Mitarstva - probni kamen istinitosti posmrtnog iskustva Sasvim je jasno da ovo o emu smo u ovom poglavlju govorili nije "vraanje filma" ivota koje se tako esto pominje u savremenim "posmrtnim" iskustvima. Ta iskustva (koja se esto deavaju i pre smrti) nemaju u sebi nieg boanskog, nikakvog suda. Ona su pre psiholoki doivljaj, rekapitulacija ivotnog puta pod kontrolom nieg drugog do sopstvene savesti. Odsustvo suda, a prisustvo, kako mnogi izjavljuju, "smisla za humor" kod nevidljivog bia koje prisustvuje tom "vraanju filma", jeste znak uasavajue povrnosti koju zapadni svet danas ispoljava u shvatanju ivota i smrti. A to objanjava zato ak i Indusi u "zaostaloj" Indiji imaju stranije iskustvo smrti od veine ljudi zapadnog sveta: i bez istinite svetlosti Hrianstva, oni su ipak

sauvali ozbiljniji odnos prema ivotu od veine ljudi koji ive u povrnom "posthrianskom" zapadnom svetu. Prolaenje kroz mitarstva, svojevrsni probni kamen istinitosti posmrtnog iskustva, uopte se ne spominje u savremenim sluajevima. Uzrok tome nije teko pronai. Na osnovu mnogih znakova - odsustva Anela koji bi trebalo da dou po duu, odsustva suda, povrnosti mnogih iskaza, ak i kratkotrajnosti samog dogaaja (obino 5 do 10 minuta, za razliku od nekoliko sati, pa i dana, o kojima se govori u itijima Svetih i drugim pravoslavnim izvorima) - jasno je da dananja iskustva, iako ponekad veoma udnovata i neobjanjiva za savremenu medicinsku nauku, nisu naroito duboka. A kada se i radi o istinskom iskustvu smrti, onda ono sadri tek poetak posmrtnog putovanja due: to iskustvo se zbiva u predvorju smrti, pre nego to je Boja odluka o dui postala konana (a znak za to je dolazak Anela po duu), tj. dok jo postoji mogunost za duu da se prirodnim putem vrati u telo. Trebalo bi ipak da damo valjano objanjenje za sluajeve koji se zbivaju u dananje vreme. kakvi su to predivni pejsai koji se esto viaju? Gde se nalazi taj "nebeski" grad? Kakva je to "vantelesna" oblast sa kojom se danas nesumnjivo dolazi u dodir, i to esto? Odgovor na ova pitanja moe se nai u istraivanjima koja su opisana u literaturi koja se veoma razlikuje od gore spomenutih hrianskih izvora - literaturi koja je takoe zasnovana na linom iskustvu i koja je mnogo dublja u svojim zapaanjima i zakljucima koje odatle izvodi od dananjih "posmrtnih" iskustava. To je literatura na koju dr Mudi i drugi istraivai obraaju panju i u kojoj nalaze zaista upeatljive paralele onim klinikim sluajevima koji su podstakli savremeni interes za ivot posle smrti. Uenje episkopa Teofana Zatvornika o vazdunim mitarstvima Episkop Ignjatije (Brjananinov) je bio glavni zatitnik pravoslavnog uenja o vazdunim mitarstvima u Rusiji u 19. veku, kada su neverujui i modernisti ve poeli da ismevaju to uenje, no i episkop Teofan Zatvornik bio je isto tako odluan branitelj ovog uenja koje je on smatrao sastavnim delom pravoslavnog uenja o nevidljivom ratu ili duhovnoj borbi protiv demona. Ovde navodimo jednu njegovu besedu o mitarstvima uzetu iz tumaenja osamdesetog stiha 118. psalma: Neka srce moje bude savreno u naredbama Tvojim, da se ne postidim'. Prorok ne kazuje kako i gde da "se ne postidi". Najblii sluaj "nepostidnosti" zbiva se u vreme kada zapoinje unutranja borba... Drugi momenat nepostienja jeste vreme smrti i prolazak kroz mitarstva. Ma kako se naim besmislenom inila ideja o mitarstvima, ipak e i one morati da prou kroz njih. ta trae ti mitari od onih koji tuda prolaze? Trae ne bi li kod ljudi pronali neto svoje. A ta je to? To su strasti. Zato, kod onoga ije je srce isto, i tue strastima, oni ne mogu nai nita za ta bi se zakaili; tavie, suprotne osobine e za njih biti kao udarac groma. Na ovo je neko, od onih visoko-obrazovanih, izrekao ovakvu misao mitarstva se predstavljaju kao neto strano, ali, sasvim je mogue da demoni umesto neega stranog pokau neto to e obmanuti oveka. Oni mogu

pokazati dui neto to e je obmanuti, zavesti, prema svakoj vrsti strasti na koju dua nailazi. Ako su za vreme ivota na zemlji izgnane strasti iz srca i u njemu umesto njih zasaene suprotne dobrodetelji, onda, ma kakva obmana da se ukae, dua, nemajui nikakvu simpatiju prema njoj, prolazi pored nje sa gnuanjem. A kada srce nije oieno, onda kakvoj je strasti ono najvie sklono, tome e se i dua tamo prikloniti. A demoni e je smatrati za druga i onda e ve znati kuda s njom. Znai, malo je verovatno da se dua u kojoj jo postoji sklonost ka ma kakvoj strasti nee postideti na mitarstvima. Posramljenje je ovde u tome to se dua sama baca u pakao. No krajnje posramljenje je na Stranom sudu, pred licem svevideeg Sudije ("Stoosamnaesti psalam", tumaenje ep. Teofana, Moskva, 1891. g.). sadraj IZLAZAK IZ TELA U OKULTNOJ LITERATURI Istraivai savremenih "posmrtnih iskustava gotovo se uvek radi objanjenja ovih sluajeva obraaju onoj vrsti literature koja tvrdi da se zasniva na iskustvu "izlaska iz tela" - okultnoj literaturi iz najstarijih vremena, egipatskoj i tibetanskoj "Knjizi mrtvih", pa sve do okultnih uitelja i eksperimentatora naih dana. Sa druge strane, jedva da neko od ovih uitelja obraa ozbiljnu panju na pravoslavno uenje o ivotu i smrti ili na biblijske i svetootake izvornike na kojima se ono zasniva. Zbog ega je to tako? Uzrok je vrlo jednostavan: hriansko uenje potie od Boijeg otkrivenja oveku o sudbini due posle smrti i uglavnom naglaava konano stanje due na Nebesima ili u adu. Iako postoji bogata hrianska literatura koja opisuje ta se dogaa sa duom posle smrti, a zasniva se na podacima iz prve ruke o "posmrtnom iskustvu" ili izlasku iz tela (kako je pokazano u poglavlju o mitarstvima), ova literatura najee zauzima drugostepeno mesto u poreenju sa glavnim hrianskim uenjem o konanom stanju due. Literatura, zasnovana na hrianskom iskustvu, korisna je, uglavnom, radi pojanjenja i preglednijeg predstavljanja vanijih momenata hrianskog uenja. U okultnoj literaturi situacija je upravo suprotna -glavni naglasak stavlja se na "vantelesno" iskustvo due, a njeno konano stanje obino se ostavlja nedoreenim ili se objanjava linim miljenjima i nagaanjima, uglavnom zasnovanim na ovom iskustvu. Savremeni istraivai mnogo su tim svedoanstvima okultnih autora (koja se pokazuju kudikamo pogodnija za "nauno" ispitivanje), nego hrianskom uenju koje zahteva uee vere i poverenja, a takoe i voenje duhovnog ivota u saglasnosti sa ovim uenjem. U ovom poglavlju pokuaemo da ukaemo na neke od zamki koje se kriju u ovom zbliavanju (nauke i okultizma), koje se ni u kojoj meri ne pokazuje tako "objektivnim" kako se to nekima ini, i pokuati da damo ocenu okultnog "vantelesnog" iskustva s take gledita pravoslavnog hrianstva. Radi toga, nuno je da se donekle upoznamo sa okultnom literaturom kojom se koriste savremeni istraivai za objanjenje "posmrtnog" iskustva.

Tibetanska i egipatska "Knjiga mrtvih" Tibetanska "Knjiga mrtvih", jeste budistika knjiga iz VIII veka koja verovatno sadri dobudistika predanja iz jo ranijih vremena. Njen tibetanski naziv je "Oslobeenje putem sluanja na posmrtnoj ravni", a njen engleski izdava opisuje je kao "mistiku pouku za rukovoenje u onostranom svetu mnogih iluzija i sfera". itaju je kraj tela pokojnika kao korisnu za njegovu duu, jer, kako kae sam tekst: "u trenutku smrti deavaju se razna privienja". To, kako zapaa izdava, "nisu vienja realnosti, ve neto drugo, kao... (sopstveni) intelektualni impulsi, koji su dobili personifikovanu formu". Na sledeim stepenima 49-dnevnih "posmrtnih" iskuenja, opisanih u knjizi, javljaju se vienja kako "mirnih" tako i "zloudnih" boanstava, od kojih se sva, prema budistikom uenju, tumae kao iluzorna (neto nie, prilikom tumaenja ove sfere, pokazaemo zbog ega su ova vienja, zaista, najveim delom iluzija). Kraj itavog ovog procesa je konaan pad due i "prevaploenje" (=reinkarnacija, takoe e biti razmotrena nie), shvaeno prema budistikom uenju kao zlo, koje je mogue izbei uz pomo budistike pripreme. Karl Jung, u svom Psiholokom komentaru ove knjige, primeuje da ova vienja veoma nalikuju na opise zagrobnog sveta u savremenoj zapadnoj spiritistikoj literaturi i jedna i druga ostavljaju neprijatan utisak zbog krajnje praznine i banalnosti saoptenja iz "sveta duhova". Izmeu "Tibetanske knjige mrtvih" i savremenih iskustava u pogledu dveju pretpostavki postoji zauujue slaganje, to i objanjava interes doktora Mudija i drugih istraivaa. Prvo, tamo opisani utisci o boravku "van tela", u prvim trenucima smrti, u sutini su oni isti kao i u savremenim sluajevima (a takoe i u pravoslavnoj literaturi): dua umrloga pojavljuje se kao "sjajno prozrano telo", koje je vidljivo drugim. biima iste takve prirode, ali ne i ljudima dok su u telu. U poetku, ona ne shvata je li iva ili mrtva, vidi ljude okupljene oko tela, slua jauke nastradalih i sposobna je da prima ulne utiske; njeni pokreti nisu niim ogranieni i moe da prolazi kroz vrsta tela. Drugo, "u trenutku smrti vidimo prvobitnu svetlost", koju mnogi istraivai poistoveuju sa "svetlosnim biem" kakvo se opisuje u dananje vreme. Ne treba sumnjati da je ono to je opisano u "Tibetanskoj knjizi mrtvih" zaista zasnovano na "vantelesnom" iskustvu, ali emo u daljem izlaganju utvrditi da je istinsko posmrtno stanje samo jedno od mnogih ovakvih sluajeva, i duni smo da upozorimo da ne treba prihvatiti bilo kakvo "vantelesno" iskustvo kao otkrovenje o tome ta se zaista dogaa posle smrti. Iskustva zapadnih medijuma, ako i jesu autentina, u svakom sluaju nisu istinska svedoanstva o umrlima, kako to oni tvrde. Postoji izvesna srodnost izmeu tibetanske "Knjige mrtvih" i od nje jo starije egipatske "Knjige mrtvih". Ova druga opisuje kako posle smrti dua prolazi kroz mnoge preobraaje i sree mnoge "bogove". Meutim, iva tradicija tumaenja ove knjige ne postoji, a bez toga savremeni italac moe samo da nagaa o znaenju nekih od ovih simbola. Prema ovoj knjizi, umrli redom dobija oblik laste, zlatnog sokola, zmije s ljudskim nogama, krokodila, aplje, cveta lotosa itd. i

sree se sa raznim "bogovima" i onostranim biima ("etiri sveta majmuna", boginja begemot, razni bogovi s glavama pasa, akala, majmuna, ptica, itd.). Iscepkana, nerazgovetna i zbrkana iskustva iz "zagrobnog carstva" opisana u ovoj knjizi drastino se razlikuju od jasnoe i jednostavnosti hrianskog iskustva. Iako se ova knjiga, moe biti, takoe zasniva ka realnom iskustvu izlaska iz tela, ona je, slino tibetanskoj "Knjizi mrtvih", puna iluzornih vizija i, bez sumnje, ne moe se koristiti kao istinski opis stanja due posle smrti. Spisi Emanuela Svedenborga Drugi od okultnih tekstova koje izuavaju savremeni istraivai, prua vie nade da bude shvaen, jer pripada novom vremenu, zapadnom nainu miljenja i pretenduje na to da bude hrianski. Spisi vedskog mistika Emanuela Svedenborga (1688-1772) opisuju onostrane vizije koje su poele da mu se javljaju u srednjim godinama ivota. Do onog asa kada su poele te vizije, on je bio tipian evropski intelektualac XVIII veka: poliglota, naunik, istraiva, pronalaza, ovek koji je aktivno uestvovao u drutvenom ivotu kao nadzornik vedskog vieg kolegijuma i lan Gornjeg Doma parlamenta -ukratko, "univerzalni" ovek ranog perioda razvitka nauke, kada je jo uvek jednome oveku bilo mogue da ovlada gotovo svim savremenim znanjima. Napisao je gotovo 158 naunih radova, a neki od njih (na primer, etvorotomni anatomski traktat "Mozak") su daleko ispred svoga vremena. Zatim, u svojoj 56-oj godini, on je poeo da obraa panju na nevidljivi svet, i tokom poslednjih 25 godina ivota sainio ogroman broj religioznih dela u kojima se opisuje Nebo, ad, Aneli i duhovi - i sve to na osnovu sopstvenog iskustva. Njegovi opisi nevidljivih sfera razoaravajue su prizemni, i uglavnom slini opisima koji se mogu nai u veem delu okultne literature. Kada ovek umire, onda, prema Svedenborgovoj prii, ulazi u "svet duhova" koji se nalazi na pola puta izmeu Nebesa i ada. Ovaj svet, mada je duhovan i nematerijalan, toliko lii na materijalnu realnost da u poetku ovek nije svestan da je umro. Njegovo "telo" i oseanja su onakvi kao i na zemlji. U trenutku smrti doivljava se vizija svetlosti - neeg jarkog i maglovitog, i odvija se "pregled" sopstvenog ivota, sa svim njegovim dobrim i zlim delima. ovek se sree sa drugovima i poznanicima iz ovog sveta i izvesno vreme produava postojanje na sasvim slian nain kao i na zemlji, s tom razlikom to je tamo sve mnogo vie okrenuto unutarnjem: oveka privlae one stvari i ljudi koje je voleo, a stvarnost se realizuje milju - treba samo pomisliti o nekome, i ta osoba se pojavljuje kao da je pozvana. Kada se ovek donekle privikne na boravak u svetu duhova, njegovi drugovi govore mu o Nebu i paklu, i odvode ga u razne gradove, vrtove i parkove. U tom meuvremenu u "svetu duhova" ovek se nalazi radi obuavanja, koje traje od nekoliko dana do godine, i "priprema" se za Nebo. Ali i samo "Nebo", kako ga Svedenborg opisuje, ne razlikuje se mnogo od "sveta duhova", a i jedno i drugo veoma lie na zemlju.

Tamo postoje dvorita i sale, kao na zemlji, parkovi i vrtovi, kue i spavaonice "anela", kao i mnogo odee za njih. Tamo postoje vlade i zakoni, i sudovi, ali sve, naravno, mnogo "duhovnije" nego na zemlji. Tamo postoje crkvena zdanja i slube, duhovnici govore propovedi i negoduju ukoliko se neko od slualaca sa njima ne slae. Tamo postoje brakovi, kole, obuka i vaspitanje dece, drutveni ivot - ukratko, gotovo sve to se sree na zemlji, a moe da se smatra "duhovnim". Sam Svedenborg je govorio o Nebu nastanjenom mnotvom anela (svi oni su, kako je on smatrao, bili due umrlih), a takoe i udnovatim stanovnicima Jupitera, Merkura i drugih planeta. On je na "nebu" diskutovao sa Martinom Luterom i obratio ga u svoju veru, ali nije mogao da razuveri Kalvina u njegovoj veri u "predestinaciju". Opis pakla takoe podsea na neko mesto na zemlji, a njegove stanovnike karakterie egoizam i runi postupci. Lako se moe razumeti zbog ega je od veine svojih savremenika Svedenborg bio odbaen kao umno poremeen i zbog ega su gotovo do naih dana njegova vienja retko shvatana ozbiljno. I pored toga, uvek je bilo ljudi koji su tvrdili da je bez obzira na svu udnovatost njegovih vizija, on zaista bio u kontaktu sa nevidljivom stvarnou: njegov mlai savremenik, nemaki filozof Emanuel Kant, jedan od osnivaa savremene filozofije, odnosio se prema njemu veoma ozbiljno i verovao u nekoliko primera Svedenborgove "vidovitosti", koji su bili uveni u itavoj Evropi, a ameriki filozof R. Emerson u svome opirnom eseju o njemu u knjizi "Izabranici oveanstva", nazivao ga je "jednim od giganata literature koga nee proceniti ni itavi koledi prosenih naunika". Oivljavanje interesovanja za okultizam u nae vreme izbacilo ga je u prvi plan kao "mistika" i "vidovnjaka" nesputanog doktrinarnim hrianstvom, a naroito istraivai "posmrtnih" iskustava nalaze interesantne paralele meu svojim otkriima i njegovim opisom prvih trenutaka posle smrti. Ne moe se mnogo sumnjati u to da je Svedenborg zaista bio u kontaktu sa duhovima, i da je od njih dobio svoje "otkrovenje". Prouavanje naina na koji je on dobio ova "otkrovenja", pokazae nam u kakvoj to sferi ovi duhovi zaista prebivaju. Istorijat Svedenborgovih kontakata sa duhovima, detaljno opisan u njegovom obimnom "Duhovnom dnevniku" i "Dnevniku snovienja" (2300 stranica), jasno razotkriva karakteristike stupanja u dodir sa podnebesnim demonima, kako to opisuje episkop Ignjatije. Svedenborg je od detinjstva praktikovao jednu vrstu meditacije, koja ukljuuje oputanje i snanu koncentraciju. Vremenom je poeo da u vreme meditacije vidi plamen, koji je on naivno prihvatao i objanjavao kao znamenje "odobrenja" njegovih misli. To ga je i pripremilo za poetak optenja sa svetom duhova. Kasnije je u snu poeo da via Hrista, i to kako ga primaju u zajednicu "besmrtnika", a postepeno je oko sebe poeo da osea i prisustvo duhova. Na kraju, duhovi su poeli da mu se javljaju i u budnom stanju. To se prvi put desilo tokom njegovog putovanja za London. Sedei, jedne veeri, odjednom je ugledao crnilo i gmizavce koji su mu puzali po telu, a zatim i oveka koji je sedeo u uglu sobe i rekao mu samo: "Ne jedi toliko" i iezao u mraku. Mada ga je ovo javljanje preplailo, on ga je ipak smatrao neim "dobrim", zbog toga to je dobio "moralni savet".

Zatim, kako sam pria: "Iste noi ovek mu se ponovo javio, ali sada se vie nisam plaio. Potom je rekao da je on Gospod Bog, Stvoritelj sveta i Iskupitelj, i da je izabrao mene da objasnim ljudima duhovni smisao Pisma, i da e mi On sam objasniti ta treba da napiem o tom predmetu. Iste noi bili su mi otkriveni tako da sam se u potpunosti uverio u njihovu realnost - svetovi duhova. Nebo i pakao... Posle toga Gospod je otvarao, veoma esto i danju, moje telesne oi, tako da sam usred dana mogao da gledam u drugi svet, i u potpuno budnom stanju optim sa anelima i duhovima". Iz ovog opisa sasvim je jasno da je Svedenborg bio otvoren za optenje sa vazdunim carstvom palih duhova i da su sva "otkrivenja" koja su potom usledila proisticala iz tog istog izvora. "Nebo" i "ad" koje je on video, takoe su bili delovi vazdunog carstva, a "otkrivenja" koja je on zapisao jesu opis njegovih iluzija, koje pali duhovi esto, radi sopstvenih ciljeva, podmeu lakovernima. Osvrt na jo neka dela okultne literature pokazae nam i druge strane ovog carstva. "Astralna ravan" teozofije Teozofija XIX i XX veka, koja zapravo predstavlja meavinu istonjakih i zapadnjakih okultnih ideja, podrobno govori o vazdunom carstvu za koje smatra da se sastoji iz niza "astralnih ravni" ("Astralni" znai "zvezdani". To je izmiljeni termin koji oznaava "nadzemaljsku" realnost). Prema jednoj teoriji ovog uenja "astralne" ravni "predstavljaju mesto prebivanja svih natprirodnih bia, obitavalite bogova i demona, pusto u kojoj prebivaju misaone forme, oblast nastanjena duhovima vazduha i drugih stihija, kao i razliita nebesa i paklovi s mnotvima anela i demona...". Za to pripremljene osobe, smatra se, mogu uz pomo obreda da se "uzdiu na ove ravni i u potpunosti se upoznaju sa ovim oblastima". Prema ovom uenju, u "astralnu ravan" (ili ravni, u zavisnosti od toga kako se posmatra to carstvo - kao celo ili razdeljeno na razliite "slojeve" (ulazi se posle smrti i, kao i u uenju Svedenborga, nema iznenadne promene stanja i nema suda - ovek produava da ivi, kao i pre, samo van tela, i poinje da "prolazi kroz sve podnivoe astralne ravni na svome putu ka nebeskom carstvu". Svaki podnivo je sve finiji i sve vie "okrenut unutarnjem", a prolaenje kroz njih, za razliku od straha i nespokojstva koje bude hrianska "mitarstva", jeste period zadovoljstva i radosti: "Radost prebivanja na astralnoj ravni je tako velika, da se fiziki ivot u poreenju s tim uopte ne ini kao ivot, . . Devet od deset osoba oseaju veliku odbojnost prema povratku u svoje telo" (A. Pauel, "Astralno telo", 1972). Kao izum Ruskinje - medijuma, Jelene Blavacke, teozofija je krajem XIX veka bila pokuaj da se da sistematino objanjenje medijumskih kontakata s "mrtvima", koji su se u zapadnom svetu mnoili od vremena razbuktavanja spiritistikih javljanja u Americi 1848. godine. Sve do danas njeno uenje o "astralnoj ravni" (mada esto i nazvanoj po imenu) predstavlja merilo kojim se koriste medijumi i drugi ljubitelji okultnog radi objanjenja pojava iz sveta duhova. Iako su teozofske knjige o "astralnoj ravni" prepune one "neprijatne praznine i banalnosti", koje, po Jungovom miljenju,

karakteriu svu spiritistiku literaturu, i pored toga, iza te trivijalnosti stoji filozofija realnosti onostranog sveta, koja kod savremenih istraivaa nailazi na odziv. Savremeni humanistiki pogled na svet sa veoma mnogo simpatije gleda na takav onostrani svet koji je prijatan, a ne muan, koji doputa lagani "rast" i "evoluciju", a ne konanost suda, koji daje "jo jednu ansu" da bi se pripremilo za viu realnost, a ne odreuje veni udeo prema vladanju tokom zemaljskog ivota. Teozofsko uenje prua ba ono to i trai savremena dua, i tvrdi da je zasnovano na iskustvu. Da bi se dali pravoslavni hrianski odgovor na ovo uenje moramo paljivo osmotriti ta se to zaista zbiva na "astralnoj ravni". Ali, gde da gledamo? Saoptenja medijuma alosno su poznata po svojoj rasplinutosti i neodreenosti, a u nekim sluajevima, kontakt sa "svetom duhova" kroz medijume previe je sumnjiv i varljiv da bi posluio kao ubedljiv dokaz o prirodi toga sveta. S druge strane, savremena "posmrtna" iskustva suvie su kratka i neubedljiva da bi posluila istoj svrsi. Meutim, postoji iskustvo "astralne ravni", koje je mogue podrobnije istraiti. Na jeziku teozofije to se zove "astralnom projekcijom" ili "projekcijom astralnog tela". Usavravajui odreene medijumske metode, mogue je ne samo stupiti u kontakt s bestelesnim duhovima, kako to ine obini medijumi (kada njihove seanse nisu lane), nego i zaista ui u njihovu oblast postojanja i "putovati" meu njima. Moe neko biti i veoma skeptian sluajui o takvim sluajevima koji su se desili u davna vremena, ali, pokazalo se da su ovakva iskustva postala gotovo uobiajena u nae vreme - i to ne samo meu okultistima -a ve postoji i brojna literatura koja iz prve ruke pripoveda o iskustvima dodira sa ovom sferom. "Astralna projekcija" Pravoslavnim hrianima je dobro poznato da ovek uistinu moe da bude uzdignut iznad granica svoje telesne prirode i stupi u nevidljive svetove. Sam apostol Pavle nije znao je li bio "u telu... ili izvan tela, kada bi uznesen na tree nebo" (II Kor., 12: 2), a za nas nema potrebe da premiljamo o tome na koji nain telo moe postati toliko prefinjeno da bi ulo na Nebo (ukoliko se njegov doivljaj zaista zbio "u telu"), ili u kakvo je "tanano telo" mogla biti obuena dua za vreme prebivanja "van tela". Nama je dovoljno da znamo da dua (u izvesnom "telu") po Bojoj milosti zaista moe biti uzneta i Sagledati (sazercavati) raj, a takoe i vazduno carstvo podnebesnih duhova. U pravoslavnoj literaturi takvo se stanje esto opisuje kao nalaenje izvan "tela", kao to je to bilo sa svetim Antonijem, koji je, kako je to ranije opisano, video "mitarstva" stojei na molitvi. Episkop Ignjatije (Brjananinov) podsea nas na dvojicu podvinika XIX veka, ije su due u vreme molitve naputale tela - starca Vasiliska Sibirskog, iji je uenik bio poznati Zosima, i starca shimnika Ignjatija (Isaiju), linog druga ep. Ignjatija (t. III, str. 75). Najupeatljiviji sluaj izlaska "iz tela" u pravoslavnim itijima verovatno je sluaj sv. Andreja Hrista radi jurodivog Konstantinopoljskog (X v.), koji je za vreme dok mu je telo vidljivo lealo na snegom zavejanoj gradskoj ulici, bio uznesen u duhu

i sazrcavao raj i tree nebo, a zatim jedan deo vienog ispriao svome ueniku, koji je i zapisao ta se desilo (itija Svetih, 2. okt.). Tako neto daje se po Bojoj milosti i sasvim nezavisno od oveije elje ili volje. Ali "astralna projekcija" - to je "vantelesno iskustvo" koje je mogue postii i izazvati uz pomo odreenih tehnika. Ona predstavlja jedan vid onoga to je Vladika Ignjatije opisao kao "otvaranje ula", i jasno je da (s obzirom da je kontakt s duhovima, osim neposrednog delovanja Bojeg, ljudima zabranjen), tim sredstvima dostignuto carstvo nisu Nebesa, ve samo podnebesno vazduno prostranstvo nastanjeno palim duhovima. Teozofski tekstovi, koji podrobno opisuju ovo iskustvo, do te mere su ispunjeni okultnim shvatanjima i tumaenjima, da je iz njih gotovo nemogue shvatiti ta zapravo predstavlja iskustvo toga carstva. Isto tako, u XX veku pojavljuje se literatura druge vrste posveena istom pitanju. Paralelno sa irenjem istraivanja i eksperimentisanja u oblasti "parapsihologije", pojavili su se ljudi koji su objavili da su sposobni za "astralnu projekciju" (koja im se dogodila sluajno ili kao posledica eksperimenta) i napisali knjige u kojima opisuju svoje iskustvo, a neki istraivai sakupili su i prouili prie o iskustvu prebivanja "izvan tela" i pisali o tome naunim, a ne okultnim jezikom. Razmotrimo ovde neke od tih knjiga. "Zemaljska" strana "izlaska iz tela" dobro je opisana u knjizi direktora Instituta za psihofizika istraivanja u Oksfordu (Engleska) Selija Grina "Izlazak iz tela" (Njujork, 1975). Kao odgovor na obraanje putem britanske tampe i radija, oktobra 1966. G., Institut je dobio oko 400 odgovora od ljudi koji su tvrdili da su oni lino izlazili iz tela. Takva reakcija svedoi o tome da slina iskustva u dananje vreme ni u kom sluaju nisu retkost, i da oni koji su takva iskustva imali sada mnogo spremnije nego ranije govore o tome, ne plaei se da e ih proglasiti za "aknute". Isto vai i za "posmrtna" iskustva, kako primeuju dr Mudi i drugi istraivai. Pomenutih 400 ljudi dobili su po dva upitnika, a knjiga je rezultat uporeivanja i analize odgovora. Gotovo sva iskustva opisana u toj knjizi bila su nevoljna, izazvana razliitim fizikim okolnostima: stresovima, umorom, boleu, nesrenim sluajevima, anestezijom, snom. Gotovo sva su se odvijala u blizini tela (a ne u "carstvu duhova"), a ono to su videli veoma nalikuje na prie ljudi koji su imali posmrtno iskustvo: ovek vidi svoje sopstveno telo "spolja", vlada svim ulima (ak i ako je u telu bio gluv ili slep), nije u stanju da stupi u dodir sa svojim okruenjem i komunicira s njim, "plovi" vazduhom oseajui ogromno zadovoljstvo i lakou, um deluje bistrije nego obino. Neki su opisivali i susret sa umrlim srodnicima ili su putovali na mesta koja, kako se inilo, nisu pripadala obinoj realnosti. Jedan "istraiva" "vantelesnog" iskustva, engleski geolog Robert Krukel sakupio je veliki broj slinih primera kako kod okultista i medijuma s jedne strane, tako i kod sasvim obinih ljudi, s druge. On ovako sumira ovo iskustvo: "Telokopija" ili "dvojnik" bio je "roen" iz fizikog tela i smeten zajedno s njim. Kada se "dvojnik" odvojio od tela, dogodilo se "pomraenje" svesti (umnogome slino tome kada prebacivanje iz jedne brzine u drugu u automobilu izaziva kratak prekid u prenosu snage)... esti su sluajevi pregleda proteklog

ivota u nizu slika, a naputeno "fiziko" telo osloboeni "dvojnik" obino je mogao da posmatra...". Suprotno onome to bi se moglo oekivati, niko nije govorio o tome da je prilikom izlaska iz tela oseao bol ili strah - sve je izgledalo savreno prirodno... Svest, koja je funkcionisala kroz tog odvojenog "dvojnika", bila je ira nego u obinom ivotu... Ponekad su se javljale sposobnosti telepatije, vidovitosti i predskazivanja. esto su se pojavljivali "umrli" prijatelji. Mnogi od onih koji su davali izjave, izraavali su veliku odbojnost prema ponovnom ulasku u telo i povratku zemaljskom ivotu... Ovaj, sve do sada nepoznati, opti tok dogaaja pri izlasku iz tela nije mogue u potpunosti objasniti, polazei od hipoteze da su svi takvi sluajevi samo snovi i da su svi opisani "dvojnici" bili prosto halucinacije. Ali, s druge strane, mogue ih je lako objasniti ukoliko se prihvati da su ti sluajevi istiniti i da su vieni "dvojnici" bili objektivna (mada ultrafizika) tela" (Robert Krukel, "Izlazak iz tela", 1970). U sutini ovaj opis ostvaruje taku po taku "modele" posmrtnih iskustava koje je opisao dr Mudi ("ivot posle ivota"). Podudarnosti su takve da su mogue samo onda kada se opisuje jedno isto iskustvo. Ako je tako, onda je, najzad, mogue odrediti iskustvo koje opisuju dr Mudi i drugi istraivai i koje evo ve nekoliko godina izaziva veliki interes i brojne diskusije na Zapadu. To nije istinsko "posmrtno" iskustvo, ve pre "vantelesno" iskustvo koje predstavlja samo predvorje drugog, mnogo ireg iskustva, pa bilo to iskustvo same smrti ili "astralnog putovanja" (o emu vidi nie). Iako bi se "vantelesno" stanje moglo nazvati "prvim trenutkom" smrti -ukoliko smrt zaista nastupi - bila bi gruba greka izvoditi odatle bilo kakve zakljuke o stanju posle smrti, osim gole injenice da je dua posle smrti iva i da je ouvala svest, a to, u svakom sluaju, teko da porie bilo ko od onih koji zaista veruju u besmrtnost due. Dalje, ukoliko "vantelesno" stanje uopte nije obavezno povezano sa smru, duni smo da budemo veoma obazrivi pri izboru svedoanstava koja se nude iz mnogobrojnih iskustava u ovoj oblasti, upravo, duni smo da zapitamo, imaju li vizije "Nebesa" (ili "ada") koje sada obuzimaju mnoge, bilo ta zajedniko sa hrianskim shvatanjem Nebesa i ada, ili su one samo interpretacija nekog prosto prirodnog (ili demonskog) iskustva u "vantelesnom" carstvu. Dr Krukel, koji se do sada pokazao kao najtemeljniji istraiva u ovoj oblasti, pristupajui s jednakom panjom i opreznou svakoj sitnici, to je osobina i njegovih ranijih radova o biljnim fosilima u Velikoj Britaniji, sakupio je veliki materijal o iskustvu "raja" i "ada". On smatra da su to prirodna i u sutini univerzalna iskustva, i razlikuje ih na sledei nain: "Oni koji su svoja tela napustili prirodnim putem bili su skloni tome da vide neto jarko i spokojno ("Raj"), neto tipa prekrasne Zemlje, a (oni koji su bili) istrgnuti silom... bili su skloni da zapadaju u relativno mrano, konfuzno i slino snu okruenje, to odgovara drevnom "adu". Prvi su sretali mnogobrojne pomonike (ukljuujui ve pomenute ranije "umrle" roake i prijatelje), a drugi su se ponekad susretali s nekakvim bestelesnim "preprekama".

Ljudi koji poseduju ono to dr Krukel naziva "medijumskom telesnom konstitucijom" obavezno prvo prolaze kroz tamnu, maglovitu oblast "ada", a zatim ulaze u predeo bljetave svetlosti koja se ini nalik Raju. Taj "Raj" opisuju razliito (i medijumi i nemedijumi) kao "najdivniji od ikada vienih pejsaa", "predeo prekrasne lepote - prostran vrt slian parku, a svetlost je tamo takva kakva nikada nije viena ni na moru ni na kopnu", "divan pejza" sa "ljudima u beloj odei", "svetlost je postala silna", "itava je zemlja sijala". Da bi objasnio ova iskustva, dr Krukel postavlja hipotezu da postoji "totalna zemlja" koja se sastoji, na niem nivou, od one fizike zemlje koja je nama poznata iz svakodnevnog ivota, okruena sveproimajuom nefizikom sferom na ijim se niim i viim granicama nlaze sfere "ada" i "raja". Ovo je zapravo grub opis onoga to se pravoslavnom terminologijom naziva vazdunim podnebesnim carstvom palih duhova, ili "astralna ravan" u teozofiji. Meutim, pravoslavni opisi ove sfere ne prave razliku izmeu "vieg" i "nieg", ve naglasak stavljaju na demonske obmane koje ine sastavni deo toga carstva. Budui da je svetovni istraiva, dr Krukel ne zna nita o tom aspektu vazdunog carstva, ve sa svoje "naune" take gledita potvruje neobino vanu injenicu za shvatanje "posmrtnih" i "vantelesnih" iskustava: "Nebesa" i "ad", vieni u tim stanjima ine samo deo (ili pojave) vazdunog carstva duhova, i nemaju nieg zajednikog istinskim Nebesima i adom hrianskog uenja koji predstavljaju mesta venog prebivanja ljudskih dua (i vaskrslih tela), a takoe i bestelesnih duhova. Ljudima u "vantelesnom" stanju nije doputeno da dospeju na prava Nebesa ili u ad, koji se duama otkrivaju samo po naroitoj volji Bojoj. Ako neki "hriani" i ponu da u trenutku "smrti" istog asa gledaju, vide "nebeski grad" s "dijamantskim vratima" i "Anele", to samo ukazuje na to da ono to su ugledali u vazdunom carstvu u nekoj meri zavisi od njihovih prethodnih iskustava i oekivanja, slino tome kada umirui Indusi vide svoje induske hramove i "bogove". Istinsko hriansko iskustvo Nebesa i ada, kao to emo videti u narednom poglavlju, pripada sasvim drugoj dimenziji. "Astralno putovanje" Gotovo sva novija "posmrtna" iskustva bila su izuzetno kratkotrajna - da su trajala due rezultirala bi stvarnom smru. Meutim, u "vantelesnom" stanju, koje nije povezano sa uslovima bliskim smrti, mogue je i dugotrajnije iskustvo. Ako se ovo iskustvo dovoljno produi, mogue je napustiti svoje neposredno okruenje i ui sasvim novi predeo - ne samo zbog toga da se baci letimian pogled na "vrt" ili "mesto svetlosti" ili "nebeski grad", ve i zato da bi se stekao trajniji "doivljaj" u vazdunom carstvu. "Astralna ravan" je, oigledno, veoma bliska svakome, i izvesne kritine situacije (medijumske tehnike) mogu da "isprovociraju" kontakt s njom. U jednoj od svojih knjiga, dr Karl Jung opisuje iskustvo jednog od svojih pacijenata, ene koja je "izlazila iz tela" tokom tekog poroaja. Ona je videla lekare i sestre koji su je okruivali, ali je oseala da se iza nje prostire predivan predeo za koji se inilo da

predstavlja granicu druge dimenzije. Oseala je da bi, ukoliko bi tamo pola, napustila ovaj ivot, ali se umesto toga vratila u svoje telo. Dr Mudi je opisao niz slinih stanja, koje on naziva "graninim" ili "krajnjim" iskustvom (ivot posle ivota, str. 54-57). Oni koji namerno izazivaju stanje "astralne projekcije" esto mogu da uu u tu "drugu dimenziju". Poslednjih godina opis "izleta" jednog oveka u tu dimenziju postigao je izvesnu slavu, to mu je omoguilo da organizuje institut za eksperimente sa "vantelesnim" stanjem. Jedan od istraivaa na tom institutu bila je i dr. Elizabet Kibler-Ros, koja se slae sa Monroovim zakljucima o srodnosti "vantelesnog" i "posmrtnog" iskustva. Ovde emo ukratko izloiti otkria ovog eksperimentatora, opisana u knjizi "Putovanja izvan tela" (Njujork, 1977). Robert Monro je uspeni ameriki biznismen (predsednik direktorskog saveta jedne multimilionske kompanije), a u pogledu religije - agnostik. Njegova "vantelesna" iskustva poinju 1958. G. kada je, jo pre nego to se kod njega pojavio ma kakav interes za okultnu literaturu, poeo da sprovodi sopstvene eksperimente uz pomo metoda za pamenje u snu. Ove tehnike obuhvatale su oputanje i koncentraciju slino nekim vidovima meditacije. Poto je otpoeo sa ovim eksperimentima, kod njega se pojavilo neko neobino stanje kada mu se inilo da ga je pogodio snop svetlosti, to je izazvalo privremenu paralizu. Poto se ovaj oseaj ponovio nekoliko puta, on je poeo da sam "lebdi" izvan tela, a zatim i da izaziva i razvija ovo stanje. U poetku svojih okultnih "putovanja" on otkriva one iste osnovne preduslove koji su Svedenborgu otvorili put za njegove doivljaje u svetu duhova - pasivnu meditaciju, oseaj "svetlosti", opti odnos poverenja i otvorenosti prema novim i neobinim doivljajima, i sve to u kombinaciji sa "praktinim" pogledom na ivot i odsustvom bilo kakvih optih hrianskih znanja i iskustava. U poetku je Monro "putovao" na poznata mesta na zemlji - u poetku blia, zatim udaljenija, pri emu mu je ponekad uspevalo da doe i do konkretnih injenica koje su dokazivale njegove eksperimente. Zatim je poeo da kontaktira sa "duholikim" prilikama. Prvi kontakt sa njima bio je deo medijumskog eksperimenta ("indijski pravednik" koga je poslao medijum, zaista je doao po njega! - str. 52). Najzad, poeo je da ulazi u udnovate predele koji su izgledali kao da ne pripadaju zemlji. Zapisujui svoja iskustva (to je inio odmah po povratku u telo), grupisao ih je prema pripadnosti "lokacijama". Njih je bilo tri: "Lokacija I" je "ovde-sada"; normalno okruenje ovoga sveta. "Lokacija P" je "nematerijalna sredina, po izgledu ogromnih razmera, i sa osobinama slinim "astralnoj ravni". To mesto predstavlja prirodnu sredinu "drugog tela", (kako Monro naziva bie koje je putovalo tim carstvom) ono "proima" fiziki svet i u njemu vlada zakon misli: "ono to misli, to i jesi" i "slino privlai slino", a da bi se putovalo, treba samo pomisliti na eljeno odredite. Monro je posetio razliita mesta toga carstva i video, na primer, u jednoj uzanoj dolini grupu ljudi u dugakim belim odedama koji su sebe nazivali "armijom na vebi" koja eka nareenja.

"Lokacija III" prividno izgleda kao zemaljska stvarnost, mada je sasvim drukija od iega vienog na zemlji, sa udnim anahroninim svojstvima, a teozofi bi ovde verovatno prepoznali neki "grublji" deo "astralne ravni". Poto je uglavnom savladao strah koji ga je obuzimao kada je tek bio dospeo u ove nepoznate oblasti, Monro je poeo da ih istrauje i opisuje mnogobrojna inteligentna bia koja je tamo susreo. Prilikom nekih "putovanja" sretao je i svoje "umrle" prijatelje i razgovarao sa njima, ali je mnogo ee sretao udna bezlina bia koja su mu ponekad "pomagala", ali jednako esto ne bi uopte reagovala kad ih je zvao, ili davala nejasne "mistine" poruke sline saoptenjima medijuma. Bila su u stanju da se rukuju s njim, ali isto tako i da zariju kuku u njegovu pruenu aku. U nekima od ovih stvorenja on je prepoznavao "prepreke", zverolika bia gumastih tela koja su lako menjala oblik u pse, slepe mieve ili njegovu sopstvenu decu, i druga bia koja su mu se rugala i muila ga, smejui se kada je on prizivao (ne, naravno, sa verom, ve kao jo jedan "eksperiment") ime Isusa Hrista. Sam nemajui vere, Monro se otvorio za "religiozne" uticaje bia iz tog sveta. Dane su mu "proroanske" vizije buduih dogaaja, koji su se ponekad zaista odigravali onako kako ih je on video. Jednom, dok je bio na samoj granici izlaska iz tela, pred njim se pojavio beli zrak svetlosti. Monro je upitao zrak da mu odgovori na pitanja o ovom svetu, a glas zraka mu je odgovorio: "Moli svog oca da ti kae veliku tajnu". Sledei put, Monro se tako i molio: "Oe, rukovodi mnome. Oe, reci mi veliku tajnu". Iz svega ovoga jasno je da je Monro, ostajui po svojim religioznim pogledima "realista" i "agnostik", dragovoljno predao sebe u ruke biima iz okultnih sfera (drugim reima, demonima). Ba kao i dr Mudi i drugi istraivai ove oblasti, Monro pie "za dvanaest godina svojih parapsiholokih aktivnosti nisam naao svedoanstava koja bi potvrivala biblijska shvatanja o Bogu i zagrobnom ivotu na mestu zvanom "Nebesa". Isto tako, slino Svedenborgu, teozofima i istraivaima kakav je dr Krukel, on u "nematerijalnoj" oblasti koju je izuavao nalazi "sve one osobine koje obino pripisujemo Nebesima i adu, a koje predstavljaju samo deo 'Lokacije II'". U oblasti, kako je izgledalo, "najblioj" materijalnom svetu, on je naiao na tamnosivi prostor nastanjen "dangrizavim biima koja su se dosaivala". To, po njegovom miljenju, moe biti "predvorje pakla", ili tanije, oblasti "ada" kako ga je nazvao dr Krukel. Najsimptomatiniji, meutim, jeste Monroov doivljaj "raja". On je tri puta putovao na mesto "istog mira", lebdei u toplim, mekim oblacima kroz koje su prosijavali raznobojni zraci svetlosti; vibrirao je u saglasju s muzikom horova koji su pevali pesme bez rei; oko njega su bila bezimena bia u istom stanju sa kojima nije imao linog kontakta. Ovo mesto oseao je kao svoj poslednji "dom", i alio za njim nekoliko dana poto se doivljaj okonao. Ovaj "astralni raj", razume se, predstavlja osnovni izvor teozofskog uenja o "prijatnosti" drugog sveta. Meutim, ovaj "raj" nema nieg zajednikog sa hrianskim uenjem o Carstvu Nebeskom koje je daleko od ove vazdune oblasti i koje je, u svojoj punoi ljubavi i linosti i svesnom oseaju prisutnosti Boje postalo sasvim udaljeno od nevernika naih vremena, jer oni ne trae nita vie od "nirvane" mekih oblaka i raznobojnih zraka!

Takav "raj" lako mogu da prue i pali duhovi, ali na istinska Nebesa Boja mogu uzneti samo hrianski podvig i Boja blagodat. Ponekad se Monro sretao sa "bogom" svoga "raja". To se, prema njegovim reima, moe dogoditi na bilo kojoj taki "lokacije II". "U toku uobiajenih aktivnosti, na bilo kom mestu, razlee se otegnuti signal, gotovo nalik na zvuk srednjevekovnih fanfara. Signal svi doekuju spokojno, a kada se zauje, svi prekidaju razgovor i ono ime su se bavili. To je znak da On (ili Oni) obilazi svoje carstvo. Nema padanja niice ili na kolena. Zapravo, dranje je uglavnom stvar sluaja. To je dogaaj na koji su ve svi navikli, a pokornost je najvanija od svega. Tu nema izuzetaka. Na zvuk signala, sve ivo lee... okrenuvi glavu na stranu da ne bi videli njega dok prolazi. Svrha toga je, izgleda, da se formira ivi put po kome e On proi... Nema ni najmanjeg pokreta, ak ni pomisli, dok On prolazi... Nekoliko puta kada sam iskusio ovo, i ja sam legao sa drugima. U tom trenutku i sama pomisao da se drugaije, uini izgleda nemogua. Dok on prolazi, razlee se zagluujua divlja muzika i osea zraenje nesavladive ive sile koja vam protutnji iznad glave, a onda nestaje u daljini... Ovaj dogaaj je isto toliko sluajan kao na primer zaustavljanje pred semaforom na raskrsnici ili ekanje na prelazu preko pruge: ravnoduni ste, a istovremeno oseate podsvesno potovanje pred moi olienoj u vozu koji prolazi. Ovaj dogaaj isto je tako bezlian". "Je li to Bog? Ili Boiji Sin? Ili Njegov predstavnik?" Teko bi bilo pronai u itavoj okultnoj literaturi ivopisniji opis poklonjenja satani u carstvu kojim on vlada, carstvu bezlinih robova. Na drugom mestu, Monro opisuje svoju sopstvenu vezu sa knezom carstva u koje je prodro. Jedne noi, dve godine poto su poeli njegovi "izlasci iz tela", osetio je da se kupa u onoj istoj svetlosti koja je pratila poetak ovih iskustava, i osetio prisustvo veoma snane razumne linosne sile koja ga je uinila bezvoljnim i nemonim. "U meni se stvorilo vrsto ubeenje da sam vezan neraskidivim uzama odanosti za ovu razumnu silu i da sam duan ovde na zemlji da obavim odreenu misiju". U drugom slinom iskustvu sa ovom nevidljivom silom ili "biem" nekoliko nedelja kasnije, ono (ili oni) kao da je ulo i "istraivalo" njegovu svest, a zatim "kao da su iezli na nebu, dok sam ih ja preklinjui dozivao". Tada sam se uverio da njihove intelektualne sposobnosti daleko prevazilaze moje razumevanje. To je bezlini, hladni razum, bez imalo emocija ljubavi i saoseanja koje mi toliko potujemo... Seo sam i zaplakao, gorko ridajui kako nikad ranije nisam plakao, jer sam bespogovorno i bez ikakve nade da e u budunosti biti drukije, shvatio da Bog moga detinjstva crkve, religije irom sveta nije bio onakav kakvog smo oboavali, i da u do kraja ivota patiti zbog gubitka ove iluzije". ovek bi teko mogao i zamisliti bolji opis susreta s avolom, sa kojim se danas, nita ne podozrevajui, susreu mnogi nai savremenici, nesposobni da mu se odupru usled svoje otuenosti od istinskog hrianstva. Vrednost Monroovog svedoanstva o prirodi i biima "astralne ravni" je velika. Iako je on sam duboko uronio u to i, praktino, predao svoju duu u ruke palim

dusima, on je svoja iskustva opisao jasnim, neokultnim jezikom i sa relativno normalne ljudske take gledita, to njegovu knjigu ini izuzetno ubedljivim upozorenjem protiv "eksperimentisanja" u ovoj oblasti. Onaj ko poznaje pravoslavno hriansko uenje o podnebesnom (vazdunom) svetu, kao i o istinskim Nebesima i adu koji se nalaze van ove oblasti, samo e se jo dublje ubediti u realnost palih duhova i njihovog carstva, a takoe i u veliku opasnost od stupanja u kontakt sa njima ak i posredstvom nekih prividno "naunih" pristupa. Nama pravoslavnim hrianima nije nuno da znamo koji deo ovih iskustava je bio "realan", a koji je samo posledica predstava i iluzija koje su mu priredili pali dusi - obmana je u tolikoj meri prisutna u vazdunom carstvu da nema nikakvog smisla pokuavati odrediti njene tane oblike ispoljavanja. Sa "astralnom ravni" mogue je takoe stupiti u kontakt (iako ne obavezno u "vantelesnom" stanju) upotrebom nekih droga. Nedavni opiti sa davanjem LSD-a osobama na samrti, rezultirala su veoma ubedljivim stanjima "na granici smrti", sa "brzim pregledom" itavog ivota, vizijama bljetave svetlosti, susretima sa "mrtvima", neljudskim "duhovnim biima", dobijanjem spiritualnih pouka o istinama "kosmike religije", reinkarnaciji, i tome slino. Dr Kibler-Ros taksfe je uestvovala u ovim eksperimentima. Dobro je poznato da "amani" primitivnih plemena stupaju u kontakt s vazdunim svetom palih duhova u "vantelesnom" stanju, i, poto su jednom "inicirani" ("posveeni") u ova iskustva, mogu da poseuju "svet duhova" i komuniciraju s njegovim stanovnicima. Isto to doivljavali su i "posveenici" idolopoklonikih misterija antikog sveta. U itiju svetoga Kiprijana i Justine (2. okt.) imamo o tom carstvu svedoanstvo iz prve ruke, od biveg arobnjaka: "Na planini Olimp Kiprijan izui avolju nauku do savrenstva, jer upoznade razna demonska utvarenja, naui da izaziva promene u vazduhu... I vide on tamo bezbrojne vojske demona sa knezom tame, kome jedni demoni predstajahu, drugi sluahu, trei klicahu, veliajui svog kneza, a neke on slae po celom svetu da varaju ljude. Vide on tamo sve neznaboake bogove i boginje i raznovrsne utvare i privienja, koje je tokom strogog etrdesetodnevnog posta nauio da priziva... Tako on postade mag, vraar, upropastitelj dua ljudskih, veliki prijatelj i verni sluga kneza paklenog, sa kojim je razgovarao licem u lice i od koga se udostojio velike asti. O tome on sam govorae ovako: "Verujte mi, ja videh samog kneza paklenog; jer ga rtvama umolih, i celivah, i razgovarah sa njim i sa doglavnicima njegovim... I obea mi da e me po izlasku mom iz tela postaviti za kneza, i da e me za ivota na zemlji u svemu pomagati... Lice njegovo bee kao poljski cvet; na glavi je imao raskoni venac (ne stvarni, nego prividni) od zlata i blistavog kamenja, koji obasjavae celo ono polje; i odelo njegovo bee udesno. Kad bi se pak okrenuo na jednu ili drugu stranu, sve se ono mesto potresalo; i kraj njegovog prestola stajahu u velikoj pokornosti mnogobrojni zli dusi raznih inova; tada i ja predadoh njemu celoga sebe, pokoravajui se svakoj njegovoj zapovesti". Sveti Kiprijan ne kae odreeno da li je on ova iskustva imao "van tela", a sasvim je mogue da iskusniji vraevi i adepti nemaju potrebe da naputaju telo da bi stupili u dodir sa vazdunim carstvom. Svedenborg, ak i kada opisuje svoja

"vantelesna" iskustva, tvrdi da se veina njegovih kontakata sa duhovima, naprotiv, odvijala u telu, ali sa otvorenim "vratima opaanja". Karakteristike ovoga carstva i "doivljaja" u njemu iste su, bez obzira da li se neije "avanture" odvijaju "u" telu ili "izvan" njega. Jedan od uvenih paganskih vraeva antike (II vek), opisujui svoju inicijaciju u Izidine misterije, daje klasian primer "vantelesnog" iskustva i kontakta sa vazdunim carstvom, koji bi mogao posluiti i kao opis nekih dananjih "vantelesnih" i "posmrtnih" iskustava: "Otkriu (o svojoj inicijaciji) onoliko koliko po zakonu smem otkriti neposveenima, ali samo pod uslovom da mi poveruje. Proao sam kroz sama vrata smrti, i stupio jednom nogom na Prozerpinin prag, i ponovo se vratio, proavi kroz sve stihije (elemente). U pono videh sunce u zenitu; stadoh pred bogove podzemlja i bogove gornjeg sveta, blizu njih, klanjajui im se. Eto, sada si uo ta mi se dogodilo ali ti, mada si sluao, i dalje ostaje u neznanju". Zakljuci o "izvantelesnoj" oblasti Sve to je dosad ovde reeno o "vantelesnim" iskustvima, dovoljno je da se dananja "posmrtna" iskustva sagledaju u njihovom pravom svetlu. Sumirajmo nae rezultate: Ova iskustva su, jednostavno, "vantelesna" stanja, neto to je dobro poznato u okultnoj literaturi, a odnedavno se sa poveano uestalou dogaa i meu obinim ljudima koji nemaju veze sa okultizmom. Ova iskustva, meutim, nita nam zaista ne govore o onome to se dogaa sa duom posle smrti, osim da ona preivljava smrt i ostaje svesna. Oblast u koju dua dospeva onog asa kad napusti telo i pone da gubi kontakt sa onim to poznajemo kao "materijalnu realnost" (bilo to posle smrti ili samo u "vantelesnom" iskustvu), nisu ni Nebesa ni ad, ve nevidljiva sfera bliska zemlji, koja zovu na razliite naine: "onaj svet", ili "Bardo ravan" (Tibetanska knjiga mrtvih), ili "svet duhova" (Svedenborg i spiritisti), ili "astralna ravan" (teozofi i veina okultista), "lokacija II" (Monro), ili, pravoslavnim jezikom reeno, vazduni svet podnebesja u kome obitavaju pali duhovi koji se usrdno trude da obmanu ljude, pokore ih i vrgnu u pogibao. To nije onaj "drugi svet" koji oveka oekuje posle smrti, ve samo nevidljivi deo ovoga sveta kroz koji ovek mora proi da bi dostigao istinski "drugi" svet Nebeski ili adski. Za one koji su zaista umrli i koje aneli sprovode iz zemaljskog ivota, ovo je oblast gde poinje Pojedinani ("posebni") Sud i u kojoj duhovi podnebesja otkrivaju svoju pravu prirodu i mrnju prema oveijem rodu, a za sve ostale to je oblast demonskih obmana u rukama istih tih duhova. Bia koja se susreu u ovoj oblasti su uvek (ili skoro uvek) - demoni, bilo da su ona prizvana uz pomo medijuma i drugim okultnim tehnikama, ili spadaju u "vantelesna" iskustva. To nisu Aneli, jer aneli borave na Nebesima i samo prolaze kroz ovu oblast kao Boji vesnici.

To nisu due umrlih, jer one borave na Nebesima ili u adu i jedino odmah posle smrti prolaze kroz ovu oblast na putu za Sud za ono to su uinili u svom ivotu. ak i oni najiskusniji adepti u "vantelesnim" iskustvima, ne mogu dugo ostati u ovoj oblasti zbog opasnosti da se trajno odvoje od svog tela (smrt), i ak i u okultnoj literaturi teko je nai opise meusobnih susreta takvih ljudi. Ne sme se verovati nikakvim eksperimentima u ovoj oblasti, i naravno, nipoto ih ne treba ocenjivati po njihovom "spoljanjem" vidu. ak i oni koji su vrsto utemeljeni u pravoslavnom hrianskom uenju mogu lako biti obmanuti od strane palih duhova putem raznih "vizija". Oni koji stupaju u ovu oblast bez ikakvih znanja i prihvataju s poverenjem tu dobijena "otkrovenja", nisu nita drugo do alosne rtve palih duhova. Neko bi mogao da pita: "A ta je sa oseajima "spokojstva" i "zadovoljstva" koji prate gotovo sva "vantelesna" stanja? ta je sa vizijom "svetlosti" koju vide mnogi? Jesu li to takoe obmane?" U izvesnom smislu ovakva stanja mogla bi biti "prirodnim" za duu kada je ona odvojena od tela. U ovom palom svetu naa fizika tela jesu tela patnje, propadanja i smrti. Odvojivi se od tela, dua se odmah nae u mnogo "prirodnijem" sebi svojstvenom stanju, blie onom stanju koje joj je Bogom predodreeno; jer vaskrslo "duhovno" telo u kome e ovek boraviti u Carstvu Nebeskom, ima mnogo vie slinosti sa duom, nego sa nama poznatim zemaljskim telom. ak i ono telo u kome je isprva stvoren Adam, imalo je drugaiju prirodu od Adamovog tela kakvo je ono bilo posle pada, budui mnogo prefinjenije i nepodlono stradanju i poroajnim bolovima. U tom smislu "spokojstvo" i "uivanje" koji se oseaju prilikom prebivanja van tela mogue je shvatiti kao istinito, a ne lano. Obmana se, meutim, deava onoga asa kad ova prirodna stanja ponu da se tumae kao neto "duhovno" - kao da je "spokojstvo" istinski mir pomirenja s Bogom, a "uivanje" stvarna duhovna radost na Nebesima. A upravo tako mnogi objanjavaju svoja "vantelesna" i "posmrtna" iskustva, zbog toga to nemaju istinsko duhovno iskustvo i trezvenost. Da je to zabluda, jasno se vidi iz injenice da i najokoreliji bezbonici doivljavaju isto iskustvo "uivanja" kada umru. To smo ve imali prilike da vidimo u jednom od prethodnih poglavlja u sluaju indusa, ateiste i samoubice. Drugi upeatljiv primer prua nam britanski romansijer, agnostik, Somereset Mom, koji je, tokom kratkog iskustva "smrti", nedugo pre svoje stvarne smrti u 80-oj godini, iskusio isprva sve jau i jau svetlost, a zatim osetio "izuzetni oseaj osloboenja", kako on to opisuje svojim reima (vidi Alen Spreget, "Delo o besmrtnosti", Njujork, 1974). Ovaj doivljaj nije ni najmanje duhovni, ve samo jedno "prirodno" iskustvo ivota koji se okonao u bezverju. Zbog toga se smrt, kao ulan ili "prirodni" doivljaj, moe uiniti i sasvim prijatnom. Ovo uivanje bi isto tako mogao doiveti i onaj ija je savest ista pred Bogom, kao i onaj ko uopte nema duboke vere u Boga i veni ivot i zbog toga ne shvata koliko je mnogo mogao oalostiti Boga tokom svog ivota. Kako je

dobro rekao jedan pisac: "lou smrt doivljavaju samo oni koji su, iako su znali da Bog postoji, proiveli svoje ivote kao da Njega nema" (Dejvid Vinter, "Ono to dolazi: ta se deava posle smrti?", Veton, 1977, str. 90) - to jest oni koje mui sopstvena savest toliko da ta muka preovlauje nad "zadovoljstvom" fizike smrti. Razlika meu vernicima i nevernicima ne pojavljuje se u samom trenutku smrti, ve kasnije, na "posebnom" Sudu. "Uivanje" u smrti moe biti i zaista realno, ali ono nema nikakve veze sa venom sudbinom due koja, i pored toga, moe biti osuena na muke. Ovo je jo jasnije kada je u pitanju vizija "svetlosti". Ona bi mogla biti neto sasvim prirodno - odraz istinskog stanja svetlosti za koje je ovek bio sazdan. Ako i jeste tako, ipak predstavlja ozbiljnu greku pridavati tome neki "duhovni" smisao, kako to po pravilu ine duhovno neiskusni ljudi. Pravoslavna asketska literatura prepuna je upozorenja da ne treba verovati bilo kakvim vrstama "svetlosti" koje se javljaju oveku; a kada takvu "svetlost" ovek pone da prihvata kao "anela" ili ak "Hrista", jasno je da je pao u prelest, pretvarajui sopstvena uobraenja u "stvarnost", ak i pre nego to su pali dusi poeli da ga obmanjuju. Dua odvojena od tela takoe prirodno poseduje izotrenije oseanje stvarnosti, i doivljava ono to se danas naziva "ekstrasenzornom ili vanulnom percepcijom" (ESP). Poznata je injenica, zapaena kako u pravoslavnoj literaturi, tako i kod savremenih naunih istraivaa, da dua posle "smrti" (najee neposredno pred samu smrt) vidi ono to ne mogu da vide oni koji stoje odmah kraj nje, zna da neko umire daleko od mesta gde se ona nalazi, itd. Odraz ovoga moe se nai u doivljaju koji dr Mudi naziva "vienjem znanja", kada dua kao da ima "prosvetljenje" i vidi pred sobom "sva znanja" ("Razmiljanja o ivotu posle smrti", str. 9-14). Sveti Bonifatije ovako opisuje ono to je doiveo "monah iz Venloka" odmah posle smrti: "Oseao se kao ovek koji je budan i gleda, ali su njegove oi prekrivene telesnim velom, a onda, odjedanput, veo je skinut, i sve to je prethodno bilo nevidljivo, skriveno, nepoznato, postalo je jasno. Tako se i njemu, kada je zavesa tela bila odbaena, pokazala itava vasiona pred njegovim oima, tako da je odjednom video sve krajeve sveta, sva mora, sve ljude" (Emerton, "Pisma svetoga Bonifatija"). Neke due su, oigledno, prirodno osetljivije za ovakva stanja, dok se jo nalaze u telu. Sveti Grigorije Dvojeslov zapaa da "ponekad i same due njima svojstvenom istananou mogu da predvide budunost", za razliku od onih koji predviaju budunost Bojim otkrivenjem (Razgovori, IV, 26). Ali, takvi "medijumi" neizbeno padaju u prelest kada ponu da tumae i razvijaju ovaj talenat, koji pravilno mogu koristiti samo ljudi velike svetosti i, naravno, pravoslavne vere. Dobar primer "ESP" - zamki predstavlja sluaj amerikog "medijuma" Edgara Kejsa. Jednom prilikom on je ustanovio da poseduje sposobnost da postavi tanu medicinsku dijagnozu u stanju transa, a potom poeo da veruje svim saoptenjima koja je dobijao u tom stanju, pa je zavrio tako to je stao da se izdaje za proroka (ponekad sa spektakularnim omakama, kao to je to bio sluaj

sa predvianjem kataklizme na zapadnoj obali Amerike koju je najavio za 1969. a nije se desila), nudi astroloka tumaenja, otkriva "prole ivote" ljudi na "Atlantidi", u drevnom Egiptu, itd. "Prirodni" doivljaji due kada je ona u stanju naroite osetljivosti ili je odvojena od tela - bili to oseaji "spokojstva", uivanja, svetlosti ili "ESP" -predstavljaju dakle samo "grubi materijal" proirene svesti due, i pruaju, (moramo to ponoviti) veoma malo potvrda o stanju due posle smrti, a najee vode neproverenim tumaenjima prirode "drugog sveta" kao i neposrednom kontaktu sa palim duhovima ije je ovo carstvo. Sva ova iskustva pripadaju "astralnoj" oblasti i nemaju u sebi nieg duhovnog ili nebeskog; ak i u sluaju da je odreeno iskustvo samo po sebi istinito, njegovim tumaenjima ne treba verovati. Po samoj prirodi stvari, pravo znanje o vazdunoj oblasti duhova i njenim manifestacijama nije mogue stei iskljuivo iskustvom. Pretenzija okultista svih vrsta da su njihova znanja istinita zato to su zasnovana na "iskustvu" upravo i predstavlja fatalnu greku svih nosilaca okultnih "znanja". Naprotiv, iskustvo ove oblasti, upravo zbog toga to je steeno u vazdunom carstvu i najee izazvano od strane demona iji je krajnji cilj da zavedu i pogube ljudske due, po samoj svojoj prirodi povezano je sa obmanom, da se i ne govori o tome da, budui stranac u toj sferi, ovek u njoj nikada ne moe u potpunosti da se pravilno orijentie i bude uveren u njenu realnost kao to je uveren u realnost materijalnog sveta. Budistika doktrina (kako je izloena u "Tibetanskoj knjizi mrtvih") svakako je ispravna kada govori o iluzornoj prirodi i lanim predstavama na "bardo ravni", ali grei kada iz ovoga izvodi zakljuak, samo na osnovu iskustva, da nigde iza ovih pojavnih formi i ne postoji objektivna realnost. Istinsku realnost ovog nevidljivog sveta nije mogue shvatiti, ukoliko ona ne bude otkrivena uz pomo izvora koji je izvan i iznad nje. Iz istih razloga, savremeni prilaz ovoj oblasti uz pomo pojedinanih (ili "naunih") eksperimenata neizbeno dovodi do nepravilnih, lanih zakljuaka. Gotovo svi dananji istraivai prihvataju okultno uenje o ovoj oblasti ili su mu, u krajnjoj meri, veoma naklonjeni, ba zbog toga to se zasniva na opitu (eksperimentu) na kome se takoe bazira i nauka. Meutim, "opit" ili u materijalnom svetu neto je sasvim drugo nego "opit" u vazdunoj oblasti. Sirovi materijal sa kojim eksperimentiu i koji izuavaju, u prvom sluaju je "moralno" neutralan, pa moe biti objektivno izuen i proveren, ali u drugom sluaju taj "materijal" je skriven, teko ga je uloviti, a u mnogim sluajevima on ima svoju sopstvenu volju - volju da obmanjuje istraivaa. Zbog toga ozbiljni istraivai kakvi su dr Mudi, dr Krukel, drOsis i Robertson, i dr KiblerRos gotovo neizbeno zavravaju tako da bivaju korieni za irenje okultnih ideja koje "na prirodan nain" dobijaju iz vazdunog carstva. Jedino ako shvatimo (to je danas prava retkost) da postoji objavljena istina koja je iznad svakog iskustva, moemo u pravom svetlu sagledati ovo okultno carstvo, prepoznati njegovu istinsku prirodu i napraviti razliku meu ovim niim carstvom i viim, Nebeskim Carstvom. Bilo je neophodno posvetiti ovo dugo poglavlje "vantelesnim" iskustvima, da bi se to je mogue jasnije odredila priroda onoga to danas doivljavaju ne samo

medijumi i okultisti, nego i mnogi obini ljudi. (U zakljunom delu ove knjige pokuaemo da objasnimo zbog ega su ovakva iskustva postala tako uobiajena u dananje vreme). Sasvim je jasno da su ova iskustva istinita, i da ih nije mogue odbaciti kao "halucinacije". Meutim, isto je tako jasno da ovo iskustvo nije duhovno, a pokuaji onih koji su ga istraivali da ga protumae kao "duhovno iskustvo" koje "otkriva" istinsku prirodu zagrobnog ivota i krajnjeg stanja due samo jo vie smuuje savremenog oveka, pokazujui kako su i sami ti istraivai daleko od istinitog duhovnog znanja i iskustva. Da bismo ovo bolje uvideli, ispitaemo sada nekoliko sluajeva istinitih iskustava drugog sveta - venog Nebeskog sveta koji se oveku otvara samo po volji Bojoj i nema nieg zajednikog sa vazdunim carstvom (o kome smo do sada govorili) i koje predstavlja deo ovoga sveta, sveta kome e doi kraj. Napomena o "reinkarnaciji" (prevaploenu) Meu okultnim idejama o kojima se danas nairoko raspravlja i koje ponekad prihvataju oni koji su imali "vantelesna" ili "posmrtna" iskustva, pa ak i neki naunici, jeste i ideja o reinkarnaciji (prevaploenju). Prema ovoj ideji, dua se posle smrti ne podvrgava "posebnom" sudu (a potom upuuje na Nebesa ili u ad, da eka vaskrsenje tela i Opti Sud), nego se (posle kraeg ili dueg boravka na "astralnoj ravni") vraa natrag na zemlju i preuzima novo telo, bilo oveka, bilo ivotinje. Ova ideja je bila veoma rasprostranjena na Zapadu u staro pagansko doba, pre no to ju je zamenilo hriansko uenje, ali njeno irenje u dananje vreme povezano je uglavnom sa uticajem hinduizma i budizma, kod kojih je ona opta pojava. Danas se ova ideja obino "humanizuje", u tom smislu to ljudi smatraju da su njihovi "prethodni ivoti" bili u ljudskom obliku, iako je kako meu induistima i budistima, tako i meu starim Grcima i Rimljanima, vladalo ubeenje da je veoma teko postii ljudsku "reinkarnaciju", i da veinu moguih "inkarnacija" ine ivotinje, insekti, pa ak i biljke. Oni koji u ovu ideju veruju govore da ona objanjava mnoge "nepravde" zemaljskog ivota, a takoe i bezrazlone fobije - ako je neko roen slep, ili siromaan, on je samo ono to je u "prethodnom ivotu" zasluio (ili, kako to induisti i budisti kau, zbog njegove "loe karme"), a ako se neko plai vode, to je zbog toga to se u "prethodnom ivotu" udavio. Oni koji veruju u reinkarnaciju nemaju nikakvo zaokrueno uenje o poreklu i naznaenju due, niti bilo kakve ubedljive dokaze u prilog svoje teorije. Ono to kod nje najvie privlai jeste, meutim, povrnog karaktera: prividno ostvarivanje "pravde" na zemlji, objanjenje nekih psihikih zagonetki, i obezbeivanje nekakvog surogata "besmrtnosti" za one koji ne prihvataju hriansko stanovite. Pri dubljem razmiljanju, meutim, teorija o reinkarnaciji ne nudi nikakvo stvarno objanjenje nepravde: ako neko strada u ovom ivotu zbog greha i pogreaka u ranijem ivotu koga se i ne sea, i za koji (ukoliko je prethodno bio ivotinja) ne moe ni da snosi odgovornost, i ako ak (prema uenju budizma) ne postoji ni

"ja" koje opstaje od jedne do druge "inkarnacije", pa su njegovi preanji gresi bili bukvalno neiji tui gresi - onda se ovde uopte ne moe govoriti ni o kakvoj "pravdi", ve samo o slepom stradanju od zla, iji je uzrok nemogue utvrditi. Hriansko uenje o padu Adama kao izvoru sveg zla u svetu nudi mnogo bolje objanjenje nepravdi u svetu, a hriansko otkrovenje o savrenoj pravdi Bojoj i Njegovom sudu na veni ivot na Nebesima ili na odlazak u ad, ini nepotrebnom trivijalnu ideju o traenju "pravde" kroz niz "reinkarnacija" (prevaploenja) u ovom svetu. Ideja o reinkarnaciji (prevaploenju) stekla je tokom poslednjih decenija veliku popularnost na Zapadu, pa se pojavilo i mnotvo sluajeva koji su navodili na pomisao o "seanju na prethodne ivote". Mnogi su, takoe, iskusivi boravak "van tela", poverovali da ova iskustva opravdavaju ili potvruju ideju o reinkarnaciji. Kako da tumaimo ove sluajeve? Treba napomenuti da je tek neznatan broj ovih sluajeva propraen i "dokazima" koji nisu proizvoljni i sluajni ili nisu, jednostavno, plod mate: dete je roeno sa belegom na vratu, a zatim se "prisea" da su ga u "prethodnom ivotu" obesili kao konjokradicu; ovek ima strah od visine, a zatim se "sea" da je u "prolom ivotu" poginuo od pada, i tome slinih. Prirodna ljudska sklonost ka fantaziranju ini ove sluajeve beskorisnim kao "dokaze" teorije o reinkarnaciji. Meutim, ovi "prethodni ivoti" esto su otkrivani i uz pomo hipnotike metode poznate kao "regresivna hipnoza", jer su se ljudi, uz pomo ovog metoda seali i onih davno zaboravljenih dogaaja iz najranijeg detinjstva. Hipnotizer vraa pacijenta "natrag" u detinjstvo, a zatim pita: "A ta je bilo pre toga?". U takvim sluajevima ovek se esto "seti" svoje smrti ili ak itavog "drugog ivota". Kakva su ovo "seanja"? Iskusni hipnotizeri i sami priznaju zamke "regresivne hipnoze". Kalifornijski lekar dr Artur Hestings, specijalista za psihologiju komunikacije, primeuje da je ono najoiglednije to se deava pod hipnozom to da su pacijenti izuzetno otvoreni za sve vrste podsvesnih, verbalnih ili neverbalnih sugestija hipnotizera, i da su mu veoma pokorni. Ako im zatraite da se vrate u prethodni ivot, a oni ga nemaju, izmislie ga za vas! Ako im sugeriete da su videli NLO, oni kao da su videli NLO". ikaki hipnotizer dr Lari Geret, koji je sam sproveo oko 500 hipnotikih seansi regresije, zapaa da ove regresije esto nisu tane ak ni onda kada je re o seanju na prole dogaaje iz ovog ivota. "Veoma esto ljudi izmiljaju stvari, bilo da su to njihova nadanja, fantazije, snovi i tome slino... Ma ko od onih koji se bave hipnozom i sprovode regresiju u bilo kom vidu, otkrie da ljudi poseduju tako ivu imaginaciju, da e izmisliti bilo ta samo da bi udovoljili hipnotizeru" (Alen Hinek i ak Vale: "Granica stvarnosti", 1975). Drugi istraiva tog problema pie: "Ovaj metod obiluje mnogim rizicima, od kojih je glavni sklonost podsvesti ka dramatinim fantazijama. Ono to se projavljuje

tokom hipnoze mogao bi zapravo biti samo san o prethodnom ivotu, koga bi pacijent eleo da je proiveo, ili veruje, ispravno ili ne, da ga je zaista proiveo... Jedan psiholog naredio je nekolicini hipnotisanih osoba da se sete prethodnog ivota, i oni su se, svi, bez izuzetka, setili. Neke od ovih pria obilovale su ivopisnim detaljima i inile se ubedljivim... Meutim, kada ih je psiholog ponovo hipnotisao, oni su u stanju transa mogli da izvedu svaki element svoje prie o prolom ivotu iz nekakvog normalnog izvora - oveka koga su poznavali u detinjstvu, scene iz proitanog romana ili filma koji su gledali pre nekoliko godina, i tako dalje" (Alen Spraget: "Sluaj za besmrtnost", 1974). Ali ta sa onim, nedavno na sva zvona objavljenim, sluajevima kada postoje "objektivni dokazi o prethodnom ivotu", kada se ovek "prisea" detalja vremena i mesta koje on sam verovatno ne bi mogao poznavati i koji se, pomou istorijskih dokumenata, mogu proveriti? Takvi sluajevi izgledaju veoma ubedljivi za one koji su ve skloni da veruju u prevaploenje (reinkarnaciju), ali ova vrsta "dokaza" ne razlikuje se od uobiajenih obavetenja dobijenih od "duhova" na spiritistikim seansama (koja takoe mogu biti veoma zauujua!), pa nema razloga pretpostavljati da ona imaju neki drugi izvor. Kako je sasvim oigledno da su "duhovi" na spiritistikim seansama zapravo demoni, tako i obavetenja o "prethodnom ivotu" takoe mogu biti data od demona. U oba sluaja zli dusi imaju isti cilj - zbuniti oveka bljetavom demonstracijom prividno "natprirodnih" znanja, i samim tim ga obmanuti u vezi istinske prirode zagrobnog ivota, ostavljajui ga duhovno nepripremljenim za njega. ak i okultisti, koji su uglavnom blagonakloni prema ideji o reinkarnaciji, priznaju da se "dokazi" o prevaploenju mogu shvatiti na razliite naine. Jedan ameriki popularizator okultnih ideja veruje da bi "veina zabeleenih sluajeva koji svedoe o reinkarnaciji, u potpunosti mogli biti sluajevi posednutosti". "Posednutost" se, prema ovim okultistima, dogaa kada "mrtva" osoba zaposedne telo ive - ija individualnost se pri tom menja - stvarajui time utisak da se kod te osobe ispoljavaju neke karakteristike iz "preanjeg ivota". Ova bia koja "ovladavaju" ljudima, jesu, razume se, demoni, ma koliko se oni maskirali u due umrlih. Nedavno mnogo reklamirana knjiga dr Jana Stivensona "Dvadeset sluajeva koji navode na razmiljanje o reinkarnaciji", zaista predstavlja zbirku ovakvih sluajeva posednutosti. Rana hrianska Crkva borila se protiv ideje o prevaploenju koja je u hrianski svet prodrla preko istonjakih uenja srodnih manihejstvu. Tesno povezano sa ovim uenjima bilo je i lano Origenovo uenje o "preegzistenciji" dua, koje je strogo osueno na Petom Vaseljenskom Saboru u Konstantinopolju 553. g., a njegovi sledbenici anatemisani. Mnogi oci Crkve lino su pisali protiv njega, a na Zapadu naroito sveti Amvrosije Mediolanski ("O veri u vaskrsenje", knj. II), sveti Grigorije Niski na Istoku ("O dui i vaskrsenju") i drugi. Savremenom pravoslavnom hrianinu koga sablanjava ova ideja, ili koji razmilja o ponuenim "dokazima", bie moda dovoljno da razmisli o tri osnovna hrianska dogmata koji izriito odbacuju i samu mogunost prevaploenja.

1. Vaskrsenje tela. Hristos je vaskrsao iz mrtvih u onom istom telu koje je umrlo smru svih ljudi, i postalo prvo od ljudskih tela koja e u poslednji dan sva vaskrsnuti i ponovo se sjediniti sa duama da bi veno ivela na Nebesima ili u paklu, prema pravednom Sudu Bojem o njihovom zemaljskom ivotu. Vaskrslo telo, slino telu Samoga Hrista, razlikovae se od naih zemaljskih tela time to e biti prefinjenije i blie aneoskoj prirodi, bez ega ono ne bi moglo da prebiva u Carstvu Nebeskom, gde nema ni smrti, ni trulei, ali e to biti ovo isto telo, udesno obnovljeno i usavreno Bogom za ivot veni, kako je Jezekilju bilo pokazano u njegovom vienju "kostiju suhih" (Jezek, 37: 1-14). Na Nebesima, spaseni e prepoznati jedni druge. Telo predstavlja neotuivi deo ovekove linosti koja e iveti veno, a ideja o tome da jednoj linosti pripada vie tela odrie samu prirodu Carstva Nebeskog, koje je Bog pripremio onima koji Ga ljube. 2. Nae spasenje Isusom Hristom. Bog se obukao u telo i Svojim ivotom, stradanjem i smru na Krstu spasao nas je od vladavine greha i smrti. Kroz Njegovu Crkvu mi se spasavamo i pripremamo za Carstvo Nebesko, i nismo duni da ispatamo za neka naa prola sagreenja. Meutim, prema ideji o prevaploenju, ako se neko i "spasava", to biva tek posle mnogih ivota posveenih ispravljanju posledica ranijih grehova. Ovaj hladni i sumorni zakonski formalizam neznaboakih (paganskih) religija u potpunosti je ukinut Hristovom Krsnom rtvom: razbojnik sa Njegove desne strane u trenu je dobio spasenje verom u Sina Bojeg, a "loa karma" njegovih zlih dela bila je izbrisana Bojom blagodau. 3. Sud. "Ljudima je odreeno jedanput umreti, a potom sud" (Jev. 9: 27). Ljudski ivot je jedinstveni, odreeni period ispitivanja, posle koga nema "druge anse", ve samo Boji sud (koji je i pravedan i milosrdan) svakome oveku, prema stanju due u trenutku smrti. U ova tri uenja hriansko otkrivenje je jasno i odreeno, za razliku od neznaboakih (paganskih) religija, koje ne veruju u vaskrsenje ili iskupljenje, i nita odreeno ne govore ni o Sudu ni o buduem ivotu. Jedini odgovor na sva mogua iskustva ili "seanja na prethodne ivote" jeste jasno izneto hriansko uenje o prirodi ljudskog ivota i odnosu Boga prema ljudima. sadraj

ISTINSKI HRIANSKI DOIVLjAJ NEBESA 1. "Lokacija" Nebesa i ada - zablude rimokatolika i protestanata Ve smo videli iz mnogih povesti svetih Otaca i iz itija Svetih, da dua odmah po smrti stupa u podnebesno vazduno carstvo, ija smo svojstva podrobno razmotrili. Takoe smo videli da se kretanje due kroz ovo vazduno carstvo, nakon to telo zbilja umre i dua se odvoji od svega ovozemaljskog, opisuje kao ushoenje kroz mitarstva. Tu poinje "posebni" sud, kako bi se videlo da li je dua dostojna da obitava na Nebesima. Due obremenjene nepokajanim gresima pali duhovi nizvrgavaju u pakao; one pak, koje uspeno prou ispitivanje na mitarstvima slobodno ulaze na Nebesa voene anelima. A ta su Nebesa? Gde se nalaze? Imaju li neko odreeno mesto? Da li su "tamo gore"? I ova, kao i druga pitanja koja se odnose na ivot posle smrti, treba postaviti ne iz puke radoznalosti, nego radi toga da bismo bolje shvatili uenje Crkve o tome i da bismo izbegli zbrku i pometnju koju moderne ideje i neki psihiki eksperimenti mogu uneti ak i u due pravoslavnih hriana. Pitanje mesta, "lokacije" Nebesa (ada), jedno je od onih koje danas mnogi pogreno shvataju. Ne tako davno, Hruov se podsmevao verujuima, onima koji su jo uvek verovali u Nebesa: eto, on je poslao kosmonaute u svemir, a oni Nebesa tamo nisu videli! Ni jedan razuman hrianin ne veruje, naravno u bezboniku karikaturu o Raju "na oblacima", mada postoje i takvi naivni protestanti koji su spremni da Nebesa smeste u neku udaljenu galaksiju ili sazvee. Sva vidljiva tvorevina je, meutim, u palom stanju, i nema u njoj nigde mesta za nevidljiva Boja Nebesa, koja su duhovna, a ne materijalna realnost. Ali mnogi hriani su, da bi izbegli podsmeh neverujuih i otklonili ma i najmanju mrlju nekakve materijalistike koncepcije, otili u drugu krajnost tvrdei da se Nebesa ne nalaze nigde. Kod rimokatolika i protestanata mogu se nai visokouene apologije koje dokazuju da su Nebesa "stanje, a ne mesto", da je izraz "tamo gore" samo metafora, da Vaznesenje Hristovo (Lk. 20, 50, 51, Del. ap. 1, 9-11) nije bilo istinsko uznoenje, nego samo "promena stanja". Uinak ovakvih apologija je taj da su Nebesa i ad postali veoma nejasni i neodreeni pojmovi, i da svest o njihovom realnom postojanju postepeno iezava. Ovo dovodi do pogubnih posledica po ivot hriana, jer su to upravo one realnosti ka kojima je usmeren sav na zemaljski ivot. Po uenju episkopa Ignjatija Brjananinova, sve te apologije zasnivaju se na pogrenoj ideji novovekovnog filozofa Dekarta, da sve to nije materijalno, vetastveno, jeste "isti duh" -neogranien vremenom i prostorom. Episkop Ignjatije pie: "Dekartovo buncanje o nezavisnosti duhova od vremena i prostora je ista besmislica. Sve to je ogranieno, nuno zavisi od prostora" (t. III, str. 312). "Mnogobrojni citati iz bogoslubenih knjiga i iz dela svetih Otaca Pravoslavne Crkve sasvim pouzdano daju odgovor na pitanje gde se nalaze Raj i ad.

Pravoslavna Crkva sasvim jasno ukazuje na to da se Raj nalazi na Nebesima, a ad u utrobi zemlje" (t. III, str. 308-309, podvukao ep. Ignjatije). Ovde emo samo ukazati na to kako ovo uenje treba razumeti. Nesumnjivo je tano, kako pokazuju mnogobrojni citati kod episkopa Ignjatija, da svi pravoslavni izvori - Sveto Pismo, bogosluenja, itija Svetih, dela svetih Otaca, -govore o Raju i Nebesima kao o onome to je "gore", a o paklu kao o onome "dole" pod zemljom. A poto su Aneli i due ogranieni u prostoru (kao to smo videli u poglavlju "Pravoslavno uenje o anelima"), takoe je istina da se oni moraju uvek nalaziti na jednom odreenom mestu - na Nebesima, u adu, ili na zemlji. Ve smo navodili uenje prepodobnog Jovana Damaskina o anelima da, "kada se oni nalaze na Nebesima, nisu na zemlji, a kada ih Bog poalje na zemlju, tada nisu na Nebesima ("Tano izloenje pravoslavne vere" t. II, str. 206), to se sasvim slae sa uenjem sv. Vasilija Velikog, ("O Duhu Svetom", gl. 23), sv. Grigorija Dvojeslova ("Pouke na knjigu o Jovu", knj. II, 3), i u sutini, sa uenjem svih pravoslavnih Otaca. Nebesa su dakle, nesumnjivo - mesto, koje se, opet nesumnjivo, nalazi "gore" u odnosu na bilo koju taku na zemlji, a ad je nesumnjivo "dole", u utrobi zemlje; ali ljudi ta mesta i one koji u njima borave ne mogu videti dok im se ne otvore duhovne oi, kako smo objasnili ranije, govorei o vazdunom carstvu. Osim toga, ova mesta se nalaze van "koordinata" naeg prostorno-vremenskog sistema: avioni ne proleu "nevidljivo" kroz Raj, ni sateliti kroz tree nebo, niti se buenjem zemljine kore moe dopreti do dua koje u adu ekaju Strani Sud. One su tamo, ali u drugoj vrsti prostora. Taj prostor zapoinje ba ovde, ali se prua u sasvim drugom smeru. I u naem svakodnevnom ovostranom iskustvu ima znakova, ili bar nagovetaja te druge stvarnosti. Na primer, mnogi Sveti su postojanje vulkana i silne jare u sreditu zemlje smatrali znakom postojanja ada u zemljinoj unutranjosti. Naravno, ad nije "materijalan", onako kako je to lava koja izbija iz zemljine unutranjosti. Ali, ini se da ipak postoji nekakvo "preklapanje" ovih. dveju vrsta stvarnosti - "preklapanje" koje se moe pre svega videti i kod samog oveka, koji poseduje sposobnost da pod odreenim okolnostima, ili po Bojem doputenju sagledava obe ove stvarnosti. I savremeni naunici su morali priznati da vie nisu sigurni u to kakva je prava priroda materije i koje su njene granice, odnosno gde ona prestaje, a poinje "duevna" realnost. Mnogobrojni primeri iz itija Svetih svedoe o tome kako "onostrano" provaljuje u ovaj na "normalni" svet. esto se, recimo, dogaalo da neko vidi duu novoprestavljenog oveka gde uzlazi na Nebesa, kao to je sveti Venedikt video duu svetog Germana Kapuanskog koju dva Anela uznose na Nebesa u ognjenoj kugli (sv. Grigorije, "Razgovori", II, 35), ili kao to su itelji ostrva Atoonjak videli kako dua svetog Germana Aljaskog uzlazi na ognjenom stubu, ili kao to je Starac Filaret Glinski video duu Svetog Serafima Sarovskog da se uznosi na Nebesa. Prorok Jelisej je video kako prorok Ilija odlazi na Nebo u ognjenim kolima (III Car. 2, 11).

Drugi su, pak, videli kako due prolaze kroz mitarstva. Naroito su brojni ovakvi sluajevi u itijima prep. Nifonta, episkopa grada Konstance na Kipru (slavi se 23. decembra), i svetog Kolumba Jonskog, iz ijeg ivota smo jedan dogaaj ve naveli u poglavlju o mitarstvima. U itiju blaenog Teofila Kijevskog kae se da je jedan od svedoka njegove pravednike konine video kako je "pred njegovim oima neto u trenu prominulo, i neki prohladan daak pirnu mu u lice. Dimitrije zauen pogleda uvis, i skameni se: u keliji se pokrov polako podizao, a plavetno nebo kao da je irilo ruke da doeka svetu duu umirueg pravednika ("ivot blaenog starca jeroshimonaha Teofila", o. Vladimir Znoske, Kijev, 1906). Preko tog opteg saznanja da su Nebesa i ad zbilja "mesta", ali ne mesta u ovome svetu, u naem prostorno-vremenskom sistemu, - naa radoznalost ne bi trebalo da see. Ova "mesta" se toliko razlikuju od naih zemaljskih predstava "mesta", da emo se beznadeno zaplesti ako pokuamo da sainimo njihov "atlas". U nekim itijima Svetih se jasno iznosi da su "Nebesa" iznad "Raja"; u drugima se kae da postoje bar "troja nebesa", ali da nije nae da iznalazimo "granice" ovih mesta niti da utvrujemo njihova svojstva. Takvi opisi dati su nam po Bojem promislu, kako bi nas podstakli da hrianskim ivljenjem i smru dosegnemo ta mesta, a ne da bismo mi na njih primenjivali nae zemaljske kategorije logike i shvatanja koja su potpuno neprimerena. Sveti Jovan Zlatousti nas ispravno podsea na to ta treba da nam je istinska briga pri prouavanju Nebesa i ada: "Ti pita gde je ad, ali zbog ega ti je potrebno da to zna? Ti treba da zna da ad postoji, a ne gde se on nalazi... Po mom miljenju on je negde van ovoga sveta... Potrudimo se da saznamo ne gde se on nalazi, nego kako da ga izbegnemo" (Iz "Besede na Poslanicu Rimljanima" 31, 3-4). Nama je u ovom ivotu malo toga dato da znamo o onostranoj stvarnosti, ali znamo dovoljno da bismo mogli odgovoriti racionalistima koji kau da se Nebesa i ad ne nalaze "nigde", samo zato to ih ne mogu videti. U stvari, ta mesta se "negde" nalaze, i neki itelji zemlje bili su tamo i vratili se da bi nam o tome pripovedali; ali dok smo u telu mi ta mesta bolje vidimo verom nego neposrednim znanjem. "Jer sad vidimo kao u ogledalu, u zagonetki, a onda emo licem u lice; sad znam delimino, a onda u poznati kao to bejah poznan" (I Kor. 13, 12). 2. Hrianski doivljaj Nebesa Istinski hrianski doivljaj Nebesa uvek nosi u sebi jedan te isti peat onostranog iskustva. Oni koji su videli Nebesa nisu prosto putovali na drugo mesto, nego su stupali u potpuno drugaije duhovno stanje. Mi koji to nismo lino doiveli moramo se zadovoljiti opisom odreenih spoljanjih obeleja na osnovu kojih se ovi doivljaji prilino jasno mogu razlikovati od svih onih doivljaja vazdunog carstva koje smo ranije razmotrili. U mnogim itijima Svetih opisuje se kako su ljudi sa zemlje posmatrali uzlaenje dua na Nebesa. U itiju sv. Antonija Velikog itamo: "A drugi put Antonije seae u gori i podigavi pogled vide kako se neko uznosi po vazduhu, a mnotvo ga sa radou susree. Divei se tome i veliajui taj sabor, on se stade moliti da mu

se otkrije znaenje vienog. I odmah mu se javi glas: "To je dua Amuna monaha nitrijskog, koji do starosti prebivae u podvigu" (itije sv. Antonija). Ava Serapion ovako opisuje smrt svetog Marka Trakog: "Pogledavi gore, ja ugledah kako duu svetoga -ve osloboenog sveza tela - Aneli svojim rukama pokrivaju sjajnom belom rizom i uznose na Nebesa. Ja sam pogledom pratio put njenog uznoenja kroz vazduh i video otvorena Nebesa. Tada videh da mnotvo demona stoji na tom putu i uh Anelski glas upuen njima. "Sinovi tame, beite i sakrijte se od svetlosti pravde!" Sveta dua Markova bee zadrana u vazduhu oko jedan sat. Onda se zau s Nebesa glas koji govorae anelima: "Uzmite i dovedite ovamo toga koji posrami demone". Kada dua prepodobnoga potpuno nepovreena proe kroz demonske legije i ve se bila pribliavala otvorenim Nebesima, ugledah na priliku desnu ruku koja se prua s Nebesa da prihvati neporonu duu. Zatim se ovo vienje sakri od mojih oiju i vie nita ne videh" (itija Svetih, 5. april). Iz ovih primera ve moemo uoiti tri osobenosti istinskog hrianskog doivljaja Nebesa. To su: da se dua uznosi na Nebesa, da je prate Aneli, i da je doekuju itelji Nebesa, ijim se obiteljima ona i pridruuje. Postoje razliiti doivljaji Nebesa. Ponekad dua biva odvedena tamo pre smrti da bi videla tamonju krasotu ili mesto koje joj je pripremljeno. Tako sveta Mavra, poto nije prihvatila dva lana vienja potekla od palih duhova, tokom svog muenikog stradanja (to smo ranije navodili kao primer mogueg iskuenja u asu smrti) ovako opisuje bogodano vienje koje je potom usledilo: "Takoe videh i treeg mladia, predivnog izgleda, ije lice sijae kao sunce. Uzevi me za ruku, on me uzvede na Nebesa i pokaza mi presto, pokriven belom odedom i prekrasan venac. Zadivljena takvom lepotom, ja upitah mladia koji me je na Nebesa doveo: "Gospodine, ije je ovo?", a on mi ree: "To je nagrada za tvoj podvig... Ali, vrati se sada u svoje telo; ujutru u est sati doi e aneli Boji da uzmu vae due i uzvedu ih na Nebesa" (itija Svetih, 3. maj). Postoji i doivljaj vienja Nebesa iz daleka, kao u sluaju prvomuenika Stefana, koji je video "Nebesa otvorena i Sina oveijega gde stoji s desne strane Bogu". (Dela 7, 56). Ovde emo, meutim, razmotriti samo onaj doivljaj koji je najsliniji savremenom "posmrtnom" iskustvu - uzlaenje na Nebesa, bilo nakon smrti ili u bogodanom vienju, "u telu" ili "van" njega. Sveti Salvije Albinski, galski jerarh iz 6. veka, poto je bio mrtav skoro ceo dan, vratio se u ivot, i svom prijatelju Grigoriju Turinskom ispriao sledee: "Kada se moja kelija potresla pre etiri dana, a ti me video kako leim mrtav, dva Anela su me podigla i donela na sam vrh Nebesa, i meni se inilo da s pod mojim stopalima nalazi ne samo ova jedna zemlja, nego i sunce i mesec, oblaci i zvezde. Zatim su me proveli kroz dveri koje su sijale svetlou blistavijom od sunca i uveli u zdanje gde su svi podovi blistali kao zlato i srebro. Ta svetlost se ne da opisati. Na tom mestu nalazilo se mnotvo naroda - po izgledu, ni mukarci, ni ene - koje se prostiralo tako daleko na sve strane da mu se nije mogao sagledati kraj. Aneli mi napravie prolaz kroz tu masu ljudi i mi doosmo na mesto u koje smo jo iz daljine upirali pogled. Nad tim mestom se nadnosio oblak. koji bee blistaviji od bilo kakve svetlosti, iako nigde ne bee ni sunca, ni meseca, ni

zvezda. Zaista, to sami oblak svojim sjajem blistae jae od njih. Iz oblaka tada doe glas slian glasu mnogih voda. Mene grenoga pozdravie s velikom au neka bia od kojih jedni behu obueni u svetenike odede, a drugi u obine haljine. Moji pratioci mi rekoe da su to muenici i drugi sveti koje mi na zemlji proslavljamo i kojima se usrdno molimo. Dok sam tamo stajao, zapahnu me takav sladostan miomir da ja, nasien njime, nisam oseao nikakvu potrebu za hranom ili piem sve do ovog asa. Zatim zauh glas koji ree: "Neka se ovaj ovek vrati na zemlju jer je potreban naim crkvama". Ja sam uo glas, ali ne mogah videti ko to govori. Onda padoh niice na zemlju, zaplakavi: "Avaj, avaj Gospode", rekoh, "zato si mi pokazao sve ove stvari kad ih ponovo uzima od mene?" A glas koji mi govorae, ree: "Idi u miru, Ja u se starati o tebi dok te ne dovedem ponovo na ovo mesto". Moji pratioci me tada ostavie i ja se, plaui, vratih kroz dveri na koje i uoh" (Istorija Franaka, knj. VII, 1). Ovaj doivljaj ukazuje na nekoliko jo vanijih obeleja: blistavost nebeske svetlosti, nevidivo prisustvo Boje, iji glas se uje, trepetno potovanje koje Sveti ukazuju Bogu i osetivost Boje blagodati date u vidu neopisivog miomirisa. Takoe se jasno kae da mnotvo "ljudi" vienih na Nebesima (pored anela koji prate duu) - jesu due muenika i svetih. Isto tako i monah iz Venloka, poto je od anela bio uznesen i poto je proao mitarstva "ugledao je predivno mesto gde je mnotvo veoma lepih ljudi likovalo s neizrecivom radou, pozivajui i njega da podeli sa njima tu sreu i radost ako mu je doputeno. A od daha ovih blaenih dua koje se naslaivahu zajednikom radou do njega dopirae udesan miomiris. Sveti Aneli mu rekoe da je to mesto Raj Boji. Vide jo i "velianstvene zidine zadivljujue duine i visine koje sijaju blistavim sjajem, a sveti aneli mu rekoe: "Ovo je taj sveti i slavni grad, nebeski Jerusalim, gde due svetih prebivaju u venoj radosti. "On kazivae da su ove due i zidine ovog slavnog grada... bile tako zaslepljujue blistave da nije uopte mogao da gleda u njih" (Pisma svetog Bonifatija). Moda je najpotpuniji i najudesniji doivljaj Nebesa ikada zabeleen u hrianskoj literaturi onaj koji je imao sv. Andrej Hrista radi jurodivi (iveo u Konstantinopolju u IX veku). Ovaj doivljaj je, na osnovu kazivanja samog Svetitelja, zapisao njegov prijatelj Nikifor. Ovde navodimo samo pojedine delove. Jednom, za vreme surove zime, sv. Andrej je leao na ulici promrzao i ve na samrti, kad odjednom oseti toplinu i ugleda prekrasnog mladia s licem koje je blistalo poput sunca. Ovaj mladi ga povede u Raj, na tree Nebo. "Po Bojoj volji ja prebivah dve nedelje u ovom sladosnom vienju... Videh sebe u prekrasnom i divnom Raju... umom i srcem divljah se neizrecivoj lepoti Raja i naslaivah se hodajui po njemu... Preda mnom iae mladi, lica svetlog poput sunca, i odeven u purpurnu haljinu... Idui za njim, ugledah velik i divan Krst, nalik na dugu, oko koga ukrug stajahu ognjevidi pevai. Oni uznoahu milozvuno pjenije, slavoslovei Gospoda, nekada na Krst raspetoga. Mladi koji iae preda mnom, prie Krstu, celiva ga, pa dade i meni znak da i ja celivam Krst... Dok ga celivah, ja se ispunih neizrecivom duhovnom sladou i osetih miomiris snaniji od onog rajskog. Proavi pored Krsta, pogledah nanie i

ugledah pod sobom kao morski bezdan... Moj putovoa se okrete i ree mi: "Ne boj se, jer nam se valja popeti jo vie". I on mi prui ruku. Kad ga uzeh za ruku, ve smo bili iznad drugog neba. Tamo videh divne mueve, njihov spokoj i ljudskim jezikom neiskazivu radost njihovog slavljenja... I gle, uziosmo iznad treeg neba, gde ja videh i uh mnotvo Nebeskih Sila koje pesmom slavoslovljahu Boga. I ree mi mladi to me voae: "Kad se ukloni zastor, ugledae Gospoda Hrista. Pokloni se njegovom prestolu". uvi ovo, ja se obradovah i sav ustreptah, jer me obuze u isti mah uas i neiskaziva radost. I gle, nekakva plamena ruka otkloni zastor i ja, poput proroka Isaije, ugledah moga Gospoda "gde sedi na prestolu visokom i uzdignutom, i Serafimi stajahu oko Njega" (Is. 6, 1) ... Ugledavi ga ja padoh pred Njim niice... ak i sada, seajui se tog vienja, ja se ispunjavam neizrecivom radou. Potom sva nebeska vojska zapeva predivnu, neizrecivu pesmu i ja se opet - ni sam ne znam kako - obretoh u Raju i hodih po njemu" (itija svetih, 2. oktobar). Kada je sveti Andrej pomislio kako nije video Majku Boju na Nebesima, Aneo mu ree: "Hteo si da vidi ovde Caricu, Onu koja je sjajnija od nebeskih sila? Nije ovde, otila je u mnogostradalni svet da pomae ljudima i tei nevoljnike. Pokazao bih ti njeno sveto mesto, ali vie nema vremena, poto se mora vratiti natrag". Ovim se jo jednom potvruje da se Aneli i Svetitelji u jedno isto vreme mogu nalaziti samo na jednom mestu. ak i u XIX veku, slino istinito vienje Nebesa imao je shimonah Teodor Svirski, uenik starca Pajsija Velikovskog. Pri kraju svojih zemaljskih dana, on je iskusio silno delovanje Boje blagodati na sebi. Nedugo posle jednog takvog sluaja, on se razboleo, i tri dana bio u nekoj vrsti kome. "Kada je pao u zanos i naao se van sebe, pred njim se pojavi neki nevidivi mladi koji se mogao osetiti i opaziti samo uvstvom srca. Taj mladi ga povede jednom uskom stazom na levu stranu. Sam o. Teodor je kasnije priao da je imao oseaj da je ve umro i sam sebi je rekao: "Umro sam. Ne znam hou li se spasiti ili u poginuti". "Spasen si!" - odgovori mu na te njegove pomisli nevidivi glas. I odjednom nekakva sila poput snanog vihora poduhvati ga i prenese na desnu stranu. "Okusi radost rajskog obruenja koju dajem onima koji me ljube" - u se nevidivi glas. O. Teodoru se uini kao da s ovim reima Sam Spasitelj poloi svoju desnu ruku na njegovo srce i on bi uznesen u neko neizrecivo prijatno, ali potpuno nevidivo i zemaljskim reima neopisivo obitalite. Iz tog uvstva on pree u drugo, jo uzvienije, pa onda u tree, ali sva ta uvstva, kako on sam govorae, mogao je samo da zapamti srcem, ali ne i da shvati razumom. Potom on ugleda neto kao hram i u njemu, blizu oltara, kao ator, u kome behu petoro ili estoro ljudi. Misleni glas mu ree: "Radi ovih ljudi se odgaa tvoja smrt. Radi njih e jo poiveti". Tada mu bee otkriven duhovni uzrast nekih njegovih uenika, pa mu onda Gospod saopti kakva e iskuenja zagorati vee njegovog ivota... Ali Boanski glas ga uveravae da ovi besni talasi nee nauditi lai njegove due, jer je njen nevidljivi krmano - Hristos" (Iz "ivotopisa optinskog starca jeromonaha Leonida, 1876. g.). Mogli bi se navesti i drugi primeri iz itija svetitelja i podvinika, ali bi to bilo samo ponavljanje ve reenog. Pouno bi, meutim, bilo radi poreenja sa savremenim "posmrtnim" iskustvima, izneti iskustvo savremenog grenika na

Nebesima. Tako, autor teksta "Neverovatno za mnoge..." (ije smo svedoanstvo ve nekoliko puta navodili), nakon to je izmakao demonima na mitarstvima, blagodarei zastupnitvu Majke Boje, opisuje kako je, jo uvek voen Anelima, nastavio da se kree navie, i onda, kae: "Ugledah iznad sebe jarku svetlost. Ona mi se uini nalik sunanoj, ali bee mnogo, mnogo snanija od nje. Tamo mora da je neko carstvo svetlosti... I odjednom, velikom brzinom mi uosmo u oblast te svetlosti, i ona me doslovce oslepi. Ja zatvorih oi podigavi ruke k licu..." "Boe moj, ta je ovo, kakva li je ovo svetlost? Zato je ona za mene kao mrkli mrak? Ne mogu da gledam, i kao u tmini nita ne vidim..." Ta nemogunost da vidim, da gledam, jo je uveavala moj strah od neizvesnog, tako prirodan u ovom za mene nepoznatom svetu, i ja, silno uznemiren, pomislih: ta e biti dalje? Hou li skoro proi ovu oblast svetlosti i ima li njoj uopte kraja? Ali, desilo se neto drugo. Zau se velianstven, bez gneva, ali vlastan i odluan glas: "Nije spreman!". A potom... potom se za tren zaustavismo u naem strelovitom letu navie - i poesmo brzo da padamo..." (str. 48-49). U ovom sluaju jo jasnije je opisana priroda ove nebeske svetlosti: ona je takva da njeno vienje moe podneti samo onaj ko se, poput svetoga Salvija i Andreja, hrianskim ivotom i podvizima pripremio za to. 3. Svojstva istinitog vienja Nebesa Pogledajmo sada ukratko glavna obeleja ovih istinitih doivljaja Nebesa i razmotrimo u emu se razlikuju od iskustava boravka u vazdunom carstvu opisanih u prethodnim poglavljima. Istiniti doivljaj Nebesa uvek se otkriva na kraju procesa ushoenja koji se obino odvija kroz mitarstva (ako je dua duna da tamo "plati" neku "carinu"). S druge strane, u savremenim "vantelesnim" i "posmrtnim" stanjima mitarstva i demoni se nikad ne susreu, a samo ponekad se opisuje proces ushoenja. Duu na Nebesa uvek vode Aneli ili Aneo, i ona nikad ne "zaluta" tamo sluajno, niti se kree po svojoj sopstvenoj volji ili sopstvenim silama. Ovo je jedna od najupeatljivijih razlika izmeu istinitog doivljaja Nebesa i savremenih iskustava pentekostalaca i drugih koji opisuju "posmrtna" stanja u "Raju" i na "Nebesima". Ta nepravoslavna iskustva su u sutini istovetna sa ovosvetskim i ak ateistikim doivljajima "raja", kao to smo ve videli ranije, a razlikuju se samo u nebitnim detaljima interpretacije, to lako moe biti plod ljudske mate dok dua boravi na "astralnom planu". U stvari, u tim nepravoslavnim iskustvima duu nikada ne vode Aneli. O ovome je pisao sv Jovan Zlatoust u tumaenju Lukinog Jevanelja (16, 19-31): "Lazara tada odvedoe aneli. Naprotiv, duu onoga (bogataa) uzee neke strane sile, moda i poslane zbog toga. Jer dua ne moe sama sebe odvesti u onaj ivot, to je nemogue. Ako mi, idui iz grada u grad trebamo vodia, koliko li e on biti potrebniji dui kada se istre iz tela i predaje buduem ivotu?" (Beseda "Antiohijskom narodu" III, "O Lazaru", citirano po mitr. Makariju "Pravoslavna dogmatika" II, str. 536).

Ovo se zbilja moe smatrati probnim kamenom autentinosti doivljaja Nebesa. U savremenim "posmrtnim" iskustvima dui se najee predlae da izabere hoe li da ostane u "raju", ili da se vrati natrag na zemlju. Istiniti doivljaj Nebesa, meutim, nikad ne biva po ljudskom izboru, nego po Bojoj zapovesti, koji izvravaju Njegovi Aneli. U dananjim "vantelesnim" doivljajima "raja" obino nema potrebe za nekakvim vodiem, zato to se sve zbiva upravo ovde, u vazduhu nad nama, jo uvek u ovome svetu. Prisustvo Anela-vodia neophodno je tek ako se radi o doivljavanju neega van ovog sveta, neke drugaije stvarnosti, gde se dua ne moe kretati samostalno. (Ovo ne znai da avoli ne mogu uzeti oblije "Anela-vodia", ali oni to u savremenim iskustvima retko ine). Doivljaj Nebesa zbiva se u blistavoj svetlosti i praen je jasnim znacima Boje blagodati, naroito divnim miomirisom. Takva znamenja se, istini za volju, ponekad sreu i u dananjim "posmrtnim" iskustvima, ali izmeu ove dve vrste znamenja postoji bitna razlika, iju vanost teko da moemo prenaglasiti. Naime, savremena iskustva su povrna, ak ulna, ona se ni po emu ne razlikuju od slinih iskustava neverujuih ljudi, osim po hrianskom dekoru koji posmatra vidi tokom "vantelesnog" iskustva (ili ga sam dodaje). Ovo iskustvo ne predstavlja nita drugo do prirodni oseaj zadovoljstva u "vantelesnom" stanju, prevuen tanunom "hrianskom" glazurom. (Takoe je u nekim sluajevima mogue da demoni pridodaju i svoju obmanu kako bi posmatraa jo vie uvukli u gordost i uvrstili ga u njegovom povrnom poimanju hrianstva, ali nema potrebe da sada razmatramo to pitanje). S druge strane, u istinitim hrianskim iskustvima, njihova dubina se potvruje zaista udesnim pojavama: svetoga Salvija je blagouhanje tako "zasitilo" da due od tri dana nije oseao potrebu ni za hranom ni za vodom. Tek kada je ispriao svoj doivljaj, miomiris je iezao, i njegov jezik je otekao i prekrio se ranama; sveti Andrej je bio odsutan dve nedelje; K. Ikskul je bio "kliniki mrtav" tokom 36 sati. U savremenim "posmrtnim" iskustvima svakako se ponekad deavaju "udesna isceljenja" u stanjima koja su bliska smrti ili su nalik na nju, ali nikada nita tako neobino kao u navedenim sluajevima. Takoe, nikada se ne pojavljuje nita to bi ukazivalo na to da su ti ljudi zbilja bili na Nebesima, ve prosto svedoi o tome da su iskusili prijatnost boravka u "vantelesnoj" stvarnosti (tzv. "astralna ravan"). Razlika izmeu ovih savremenih iskustava i istinitih doivljaja Nebesa potpuno je istovetna onoj razlici koja postoji izmeu dananjeg povrnog "hrianstva" i istinitog Pravoslavlja. Na primer, "mir" koji oseti ovek koji je "prihvatio Isusa kao svog linog Spasitelja", ili imao, u nae vreme tako uobiajeno iskustvo da "govori nepoznate jezike" ili imao vienja "Hrista" (to takoe danas nije retkost), ali koji ne zna nita o svesnom hrianskom ivljenju u podvigu i pokajanju, niti se ikada priestio istinskim Telom i Krvlju Hristovom u Svetim Tajnama od samog Hrista ustanovljenim, takav se, dakle "mir" ne moe nikako uporediti sa onim mirom koji otkrivamo u itijima velikih pravoslavnih svetitelja. 4. Savremena iskustva su obian falsifikat istinitog doivljaja Nebesa.

Istiniti doivljaj Nebesa praen je oseanjem takvog strahopotovanja pred Bojom velianstvenou i oseanjem takve svoje nedostojnosti da se On sagleda (sazercava), kakva se danas retko sreu i meu pravoslavnim hrianima, a kamoli kod onih koji se nalaze van Crkve Hristove. Iskreno, iz dubine srca oseanje nedostojnosti svetog Salvija, trepetno poklonjenje svetog Andreja Gospodu Hristu i slepilo K. Ikskula izazvano svetlou koju nije bio dostojan da gleda, - predstavljaju neto to se ne moe sresti u savremenim iskustvima. Oni koji danas u vazdunom carstvu vide "raj", oseaju "radost", "sreu", "zadovoljstvo", ali retko kada i neto vie od toga. Ako vide "Hrista", ma u kakvom vidu, to je samo zato da bi sebi priutili zadovoljstvo da razgovaraju sa Njim, to je, recimo, karakteristino za iskustva u "harizmatskom" pokretu. Element Boanskoga i element ovekovog trepetnog stava pred Bogom nije prisutan u ovakvim iskustvima. Mogli bismo navesti i druga svojstva istinitog doivljaja Nebesa (opisana naroito u itijima Svetih), ali i ovo to je dosad reeno sasvim je dovoljno da bismo istiniti doivljaj mogli jasno razlikovati od savremenih iskustava. Treba meutim imati uvek na umu, kad god se usudimo da govorimo o ovakvim uzvienim doivljajima onostranog, da su nam oni dati vie kao nagovetaji, nego kao potpuni opisi onoga to se ljudskim jezikom i ne da uopte valjano opisati: "to oko ne vide, i uho ne u, i u srce oveku ne doe, ono pripremi Bog onima koji ga ljube" (1 Kor. 2, 9). 5. O vienjima ada Za pravoslavnog oveka ad je isto tako realan kao to su i Nebesa. Sam Gospod mnogo puta govori o onima koje e, zbog neispunjavanja Njegovih zapovesti, poslati "u oganj veni, pripremljen avolu i njegovim anelima" (Mt. 25, 41). U jednoj od svojih pria, On daje upeatljiv primer bogataa koji, osuen na adske muke zbog svog ravog ivota na zemlji, upire pogled u Raj kojeg se liio, i moli patrijarha Avrama da Lazaru, ubogom siromahu, za ivota preziranom od bogataa, dopusti da doe i "umoivi u vodu vrh svoga prsta rashladi mi jezik, jer se muim u ovom plamenu". Ali Avram odgovara da je "meu nama i vama postavljena velika provalija", te da meu spasenima i prokletima nema nikakvog optenja (Lk. 16, , 24-26). U pravoslavnoj literaturi vienja ada su isto tako uobiajena pojava kao i vienja Nebesa i Raja. Ali, za razliku od vienja Nebesa, ova vienja i iskustva se najee daju obinim grenicima, a ne svetim ljudima, i njihova je svrha uvek jasna. Sv. Grigorije Dvojeslov veli u svojim "Razgovorima": "U svojoj bezgraninoj milosti dobri Bog doputa nekim duama da se ubrzo nakon smrti vrate u svoja tela, da bi ih prizor ada najzad nauio da se poboje venih kazni, u ta ih same rei nisu mogle uveriti". Zatim, sveti Grigorije opisuje nekoliko sluajeva vienja ada i kazuje kakav su utisak ona ostavila na videoce. Tako je neki panski pustinjak Petar umro i video "ad sa svim njegovim mukama i bezbrojnim ognjenim jezerima". Vrativi se u ivot, Petar je ispriao ta je video

"ali sve i da je to preutao, njegovo pokajno poenje i nona bdenja bili bi reiti svedoci jezivog boravka u adu i dubokog straha od groznih muenja. Bog je projavio svoje bezmerno milosre ne dopustivi mu da umre i sve to iskusi posle smrti". Preasni Beda, engleski letopisac iz 8. veka, pripoveda o tome kako je neki ovek iz oblasti Nortumbrije oiveo nakon to je bio "mrtav" itave noi, i potom ispriao svoje vienje kako Raja, tako i ada. U adu se on obreo u neprozirnoj tmini. "esto su pred nas izbijali nekakvi tmasti plamenovi koji kao da izbijahu iz bezdane jame, i ponovo se u nju vraali... Kako se plameni jezici uveavahu, tako se ispunjavahu ljudskim duama koje se, poput iskri to vrcaju kroz dim, as izvijahu visoko u vazduhu, a as opet padahu dole, u dubine, kada je ognjena para splanjavala. A povrh svega, neopisiv smrad se irio s tim parama i ispunjavao celo to turobno i mrano mesto... Odjednom, zauh iza sebe zvuk najoajnijeg i najuasnijeg vapaja, praenog jezivim cerekanjem. Ugledah opor zlih duhova kako vuku za sobom u dubine pet dua koje su jaukale i vapile dok su se demoni smejali i likovali... Istovremeno, iz ognjenih dubina pojavie se dusi tame i poee me opkoljavati, streljajui me svojim zaagrenim oima i plaei me odvratnim plamenom koji izbijae iz njihovih usta i nozdrva" (Beda Preasni, "Istorija engleske crkve i naroda" knj. 5, 12). U itiju ratnika Taksiota navodi se njegovo kazivanje o tome kako su ga na mitarstvima zaustavili demoni "carinici", nakon ega, pria on "zli dusi poee da me tuku, pa me odvukoe dole u zemlju, koja se razdvoji da nas primi. Bejah voen kroz uske prolaze i tesne i smradne pukotine i kad stigoh do samog dna ada, ugledah tamo due grenika zatoene u venoj tami. To njihovo bitisanje se ne moe nazvati ivotom, jer se sastoji samo od muke, neutenog plaa i neizrecivog krguta zuba. To mesto neprestano odjekuje oajnim kricima: "Teko nama! Avaj, avaj!". Nemogue je opisati sva tamonja stradanja, sve muke i boli koje sam video. Jauu iz dubine due, a nikoga da ih poali; plau, a nikoga da ih utei; preklinju, a nikoga da uje i izbavi. I ja bejah zatvoren u tim mranim mestima uasnih patnji i gorko ridah od treeg do desetog asa" (itija Svetih, 28. mart). Monah iz Venloka video je slinu scenu u zemljinoj "preispodnji", gde je "uo uasno, jezivo, neizrecivo stenjanje i vapaj nesrenih dua. I aneo mu ree: "amor i jauci koje uje dole, dopiru od onih dua do kojih milosrdna ljubav Boja nikada nee doi, nego e ih neugasivi oganj muiti doveka" (Pisma sv. Bonifacija). Naravno, ne treba da budemo previe fascinirani detaljnim opisima u ovim iskustvima, a jo manje nego u sluaju sa Rajem i Nebesima to treba da nas navede da sastavljamo "geografsku kartu" ada na osnovu ovih iskustava. Zapadnjaki izumi -"istilite" i "limb" (predvorja ada nastanjena duama nekrtene dece i dohrianskih pravednika - prim. prev.) - jesu pokuaj da se naini takva karta. Pravoslavno predanje, meutim, zna samo za jednu realnost u preispodnji: ad. tavie, kao to ui sveti Marko Efeski (vidi njegovu "Drugu besedu o istilinom ognju" u prilogu 1-a), to to se vidi u doivljajima boravka u adu esto su samo

predslike buduih muenja, a ne bukvalan opis sadanjeg stanja onih koji u adu oekuju Strani Sud. No, bio to opis sadanjeg stanja, ili vienje budueg, doivljaj boravka u adu, kako je dat u pravoslavnim izvorima, predstavlja mono sredstvo kojim se ovek podstie da ivi u hrianskom podvigu. A takav ivot jeste jedini nain da se izbegnu vene muke - zato Bog i daje takva iskustva ljudima. Ima li nekih slinih doivljaja ada i u savremenoj "posmrtnoj" literaturi? Kao to smo ve videli, dr Mudi i veina drugih savremenih istraivaa gotovo da nisu naili na slina iskustva. Ranije smo objasnili da je ova injenica povezana sa "komotnim duhovnim ivotom dananjeg oveka koji esto nema strah od ada niti zna za postojanje avola, zbog ega i ne oekuje da tako neto vidi posle smrti. Meutim, jedna nedavno objavljena knjiga o ivotu posle smrti nudi drugaije i naizgled jednako dobro objanjenje, i u isto vreme porie da je doivljaj ada tako redak kao to se ini da jeste. Ovde emo ukratko razmotriti otkria ove knjige, iji je naslov - "Iza dveri smrti". Dr Moris Rolings, lekar iz Tenesija, specijalista za internu medicinu i bolesti srca i krvnih sudova vrio je reanimaciju mnogih ljudi koji su bili "kliniki mrtvi". Razgovori koje je kasnije vodio sa tim ljudima otkrili su mu da "nasuprot veini objavljenih sluajeva o ivotu posle smrti, posmrtna iskustva nisu ba tako prijatna. Postoji i ad! Poto sam shvatio tu injenicu, poeo sam da prikupljam svedoenja o neprijatnim sluajevima, to su raniji istraivai oigledno propustili da uine. Mislim da se to dogodilo zato to ti istraivai, veinom psihijatri, nisu nikad reanimirali pacijenta, nisu bili u prilici da se zateknu na licu mesta. Moja istraivanja su pokazala da su neprijatna iskustva u najmanju ruku isto tako esta kao i ona prijatna... Ustanovio sam da veina neprijatnih iskustava vrlo brzo biva potisnuta u pacijentovu podsvest. Izgleda da su ova rava iskustva bolna i muna, te se zato uklanjaju iz svesti, a pamte se, ako se uopte neto i pamti, samo prijatna iskustva" (str. 56). Dr Rolings ovako opisuje svoj "model" ovih doivljaja ada: "Kao i oni koji su imali prijatna iskustva, tako i ovi koji su imali muna, teko uspevaju da shvate da su umrli, i to tek kada vide kako ljudi spremaju njihova mrtva tela. Njima se takoe deava da po izlasku iz sobe prou kroz mraan prolaz, ali umesto da se nau na svetlom mestu, dolaze u neko mrano i sumorno mesto gde sreu udne ljude koji se skrivaju u senkama ili du ognjenog jezera. Strahote koje doivljavaju nemogue je opisati i teko se mogu zapamtiti" (str. 63-64). Postoje razliiti opisi (neki od njih potiu od "revnosnih lanova crkve" koji su se iznenadili videvi sebe u takvom stanju) nekakvih avolaka i grotesknih dinova, opisi silaska u tminu i u plamen, u jamu i u ognjeno more. Uopteno govorei, ova iskustva, kako zbog svoje kratkotrajnosti, tako i zbog odsustva aneoskih ili demonskih vodia, nemaju osobine istinitih onostranih iskustava, a neka od njih veoma podseaju na avanture Roberta Monroa na "astralnoj ravni". Pa ipak, ona unose znaajnu ispravku u sva ta silna iskustva "naslade" i "raja" posle smrti - "vantelesna" oblast nije ni u kom sluaju samo naslada i svetlost, i oni koji su iskusili njenu "paklenu" stranu blii su pravoj istini nego oni koji su u tom stanju doiveli samo zadovoljstva. Demoni vazdunog

carstva delimino otkrivaju takvima svoju pravu prirodu, dajui im ak nagovetaj muka koje oekuju one to nisu znali za Hrista i nisu ispunjavali Njegove zapovesti. sadraj SMISAO SAVREMENIH "POSMRTNIH" ISKUSTAVA 1. ta savremena iskustva "dokazuju"? Videli smo da se "posmrtna" i "vantelesna" iskustva o kojima se danas toliko uno diskutuje, veoma razlikuju od nepatvorenih iskustava drugog sveta koja su kroz vekove doivljavali bogougodni ljudi. I vie od toga, tokom zadnjih godina savremena iskustva su postala toliko poznata i "popularna" ne zbog toga to su ona zaista "nova"(postoji itava antologija slinih sluajeva u Engleskoj i Americi u XIX veku), niti zbog toga to se u nae vreme ona dogaaju mnogo ee, nego uglavnom zbog toga to je intelektualno stanje javnosti u zapadnom svetu, a naroito u Americi, "spremno" za to. Ovo opte drutveno interesovanje izgleda da predstavlja reakciju na materijalizam i ateizam XX veka, i znak je veeg interesovanja za religiju. Pokuaemo da damo odgovor na pitanje kakav bi mogao biti smisao ovog novog "religioznog" interesovanja. Ali, recimo najpre jo jednom ta ova iskustva "dokazuju" o istinama vere. Veina istraivaa se slae sa dr Mudijem da ova iskustva ne potvruju "konvencionalnu" hriansku predstavu o Nebesima ("ivot posle ivota"), pa i iskustva onih koji misle da su videli Nebesa ne mogu da izdre poreenje sa autentinim vizijama Nebesa u prolosti. ak su i iskustva "ada" vie nagovetaji, nego bilo kakvi dokazi stvarnog postojanja ada. Zbog toga tvrdnju dr Kibler-Ros o tome da savremena istraivanja "posmrtnog" iskustva "potvruju ono emu su nas uili dve hiljade godina - da postoji ivot posle smrti", i da e nam to pomoi da "znamo, a ne da verujemo" (predgovor za "ivot posle ivota") treba okvalifikovati kao preuvelian. Praktino, ova iskustva "dokazuju" samo da dua oveka ivi i izvan tela i da nematerijalna stvarnost prosto postoji, ali ne daju izriito nikakva obavetenja o daljem stanju due, pa ak ni o tome da li ona uopte postoji posle prvih nekoliko minuta od "smrti". Takoe, ova iskustva ne otkrivaju pravu prirodu nematerijalne stvarnosti. Sa ove take gledita, ta iskustva mnogo manje zadovoljavaju od svedoanstava datih kroz vekove u itijima Svetih i drugim hrianskim izvorima. Iz ovih drugih izvora saznajemo mnogo vie -pod uslovom, naravno, da poklanjamo poverenje onome ko nam obavetenje daje, u onoj meri u kojoj su savremeni istraivai verovali svojim ispitanicima. Ali ak i tada, na osnovni stav u odnosu prema drugom svetu ostaje vera, a ne znanje. Moemo, sa odreenom uverenou znati da posle smrti postoji "neto", ali ta je to uistinu, shvatamo verom, a ne znanjem. Osim toga, ono to se dr Kibler-Ros i njenim istomiljenicima ini sigurnim kada je u pitanju ivot posle smrti, na osnovu "posmrtnih" iskustava, stoji u otvorenoj protivrenosti sa onim to o tome veruju pravoslavni hriani na osnovu

Hristovog uenja, a takoe i "posmrtnih" iskustava opisanih u pravoslavnoj literaturi. itavo hriansko iskustvo ivota posle smrti potvruje postojanje Nebesa, ada i suda, neophodnost pokajanja, borbe (podviga), i straha od mogunosti vene propasti due, dok savremena iskustva, slino iskustvima amana, paganskih "posveenika" i medijuma, govore o "drugom svetu" kao o "arobnom carstvu" raznih prijatnih doivljaja, u kome nema suda, ve samo spiritualni rast", i o tome da se smrti ne treba plaiti nego je doekati kao "prijatelja" koji nas uvodi u zadovoljstva "ivota posle smrti". U prethodnim poglavljima ve smo govorili o uzrocima koji dovode do razlika izmeu ovih dvaju iskustava: hriansko iskustvo jeste istiniti svet Nebesa i ada, a spiritistiko - samo vazduna oblast ovoga sveta, "astralna ravan" palih duhova. Savremena iskustva nedvosmisleno pripadaju ovoj drugoj kategoriji, ali mi to ne bismo mogli znati da nismo (verom) primili hriansko otkrovenje o prirodi drugog svega. Na slian nain, ako dr Kibler-Ros i drugi istraivai prihvataju, ili se odnose sa simpatijom prema nehrianskim interpretacijama ovih iskustava, to nije zbog toga to ih savremeni eksperimenti dokazuju; nego zbog toga to sami istraivai ve imaju veru u njihova nehrianska tumaenja. Znaenje savremenih iskustava, prema tome, lei u injenici da su ona postala iroko poznata ba u pravo vreme da bi posluila kao "potvrda" nehrianskog pogleda na ivot posle smrti, i koriste se kao deo nehrianskog religioznog pokreta. Pogledajmo sada paljivije prirodu ovog religioznog pokreta. 2. Veza sa okultizmom Kod istraivaa "posmrtnih" iskustava uvek iznova moe se videti manje ili vie oigledna veza sa okultnim idejama i praksom. Okultno (bukvalno - ono to je "skriveno") moemo ovde definisati kao bilo kakav kontakt ljudi sa nevidljivim duhovima i silama na nain koji je zabranjen Bojim otkrivenjem (vidi Levit. 19: 31, 20: 6 itd.). Ovaj kontakt mogu traiti sami ljudi (kao na spiritistikim seansama), ili moe biti provociran od strane palih duhova (kada se oni spontano javljaju ljudima). Suprotnost "okultnom" je "duhovno" ili "religiozno" - termini koji se odnose na kontakt s Bogom, Njegovim anelima i svetiteljima, na nain koji Bog to doputa: ovekova molitva, s jedne strane, i istinska, blagodatna javljanja Boga, anela i svetih, s druge. Kao primer ove okultne veze naveemo miljenje dr Hansa Holcera ("Iza ovog ivota", Los Aneles, 1977), koji smatra da smisao "posmrtnih" iskustava lei u tome da ona omoguavaju oveku da komunicira sa mrtvima, i pretpostavlja da se pri tom dobijaju onakve poruke kakve "pokojnici" daju na spiritistikim seansama. Dr Mudi i mnogi drugi savremeni istraivai, kao to smo ve videli, trae objanjenja ovih iskustava u tekstovima Svedenborga i "Tibetanskoj knjizi mrtvih". Robert Krukel, koji predstavlja moda i najozbiljnijeg istraivaa ove oblasti, koristi se kao osnovnim izvorom informacija o "drugom svetu" -podacima dobijenim od medijuma. Robert Monro i drugi koji se bave "izlaskom iz tela"

otvoreno eksperimentiu okultnim tehnikama i praksom, do te mere da primaju rukovodstvo i savete od "bestelesnih bia" sa kojima su stupili u dodir. Najsimptomatiniji primer ovakve prakse savremenih istraivaa prua nam dr Elizabet Kibler-Ros, ena koja je postala vodei propagator novog odnosa prema smrti proisteklog iz savremenih "posmrtnih" iskustava. Nijedan hrianin, razume se, ne moe a da ne saosea sa principom koji zastupa dr Kibler-Ros, a to je brian i human odnos prema smrti, za razliku od hladnog, bespomonog, a esto i zastraenog odnosa koji najee preovlauje, ne samo meu lekarima i medicinskim osobljem, nego ak i meu svetenstvom koje bi trebalo da ima "odgovor" na pitanja koja postavlja sama injenica smrti. Od objavljivanja njene knjige "O smrti i umiranju" (Njujork, 1969), pitanje smrti umnogome je prestalo da bude "tabu" meu profesionalnim lekarima, pomaui takoe da se stvori intelektualna klima pogodna za diskusiju o tome ta se dogaa posle smrti - diskusiju koju je, na svoj nain, zapoela prva knjiga dr Mudija 1975. Nije sluajno da je toliki broj savremenih knjiga s ivotu posle smrti propraen predgovorima ili pogovorima dr Elizabet Kibler-Ros. Nema sumnje da e se svako ko prihvata tradicionalni hrianski pogled na ivot kao na mesto ispitivanja za venost, i na smrt kao na ulazak u veno blaenstvo ili vene muke, u zavisnosti od vere i zemaljskog ivota, proitavi njenu knjigu, osetiti obeshrabrenim. Imati "human" odnos prema umiruem, pomagati mu da se "pripremi" za smrt, a pri tom ne staviti na prvo mesto veru u Hrista i nadu na spasenje, znai - kada je sve ve reeno i uinjeno - ostati na istoj onoj sumornoj stranputici "humanizma" na koju je oveanstvo odvuklo savremeno bezverje. Umiranje se moe uiniti prijatnijim iskustvom nego to je to uobiajeno u dananjim bolnicama, ali ako ne postoji znanje o tome ta dolazi posle smrti, o tome ima li uopte neega posle smrti, rad ljudi kao to je dr Kibler-Ros svodi se na nivo davanja beskorisnih arenih pilula neizleivim bolesnicima, kako bi ovi stekli utisak da se "neto radi". Tokom svog prvog istraivanja, meutim (iako ona to ne pominje u svojoj prvoj knjizi), dr Kibler-Ros zaista se suoila sa dokazom da posle smrti neto postoji. Iako ona sve do sada nije objavila svoju sopstvenu knjigu o "posmrtnim" iskustvima, na svojim mnogobrojnim predavanjima i u intervjuima jasno je davala do znanja kako je videla dovoljno da bi sa sigurnou znala da postoji ivot posle smrti. Glavni izvor njenog znanja nije, meutim, "posmrtno" iskustvo drugih, ve njeno sopstveno, prilino zapanjujue iskustvo sa "duhovima". Ovako neto prvi put joj se dogodilo u kancelariji na Univerzitetu u ikagu 1967, dok je obeshrabreno razmiljala o tome da prekine sa tek zapoetim istraivanjima o smrti i umiranju. U njenu kancelariju ula je ena koja se predstavila kao pacijentkinja koja je umrla pre deset meseci. Dr Kibler-Ros je to prihvatila skeptino, ali evo kako ju je, po njenim reima, prikaza najzad "ubedila": "Rekla je da zna da sam premiljala o tome da napustim svoj rad sa umiruim pacijentima i da je dola da mi kae da ga ne prekidam... Posegnula sam da je dotaknem. Proveravala sam da li je to stvarnost. Bila sam naunik, psihijatar, nisam verovala u takve stvari". Najzad je ubedila "duha" da napie jednu beleku - uporeivanje rukopisa potvrdilo je da je to rukopis pokojne pacijentkinje. Dr Kibler-Ros konstatuje da se

ovaj sluaj dogodio "na raskrsnici na kojoj bih donela pogrenu odluku da je nisam posluala". Mrtvi se nikada ne pojavljuju ivima tako naprasno. Ova poseta "sa drugog sveta", u sutini, mogla je poticati jedino od palog duha koji je imao nameru da obmane svoju rtvu. Savrena imitacija ljudskog rukopisa za takvog duha predstavlja obinu igrariju. Kasnije, kontakti dr Kibler-Ros sa "svetom duhova" postali su mnogo prisniji. Godine 1978. ispriala je oaranom auditorijumu od 2200 ljudi u Elendu, Oregon, kako je prvi put stupila u dodir sa svojim "duhovnim voama". Na prilino tajanstven nain za nju je organizovan skup spiritistikog tipa, po svemu sudei u Junoj Kaliforniji: na njemu je 75 ljudi zajedno pevalo kako bi "pojaalo energiju" i kako bi se omoguio "ovaj dogaaj". Bila sam pokrenuta i dirnuta time to oni to ine zbog mene. Kroz ne vie od dva minuta ugledala sam pred sobom dinovske noge. Preda mnom je stajao ovek gigantskih razmera". Ovaj "ovek" joj je rekao da ona treba da postane uitelj drugima i da joj je zbog toga potrebno lino iskustvo koje e joj dati hrabrost i snagu za rad. "Oko pola minuta kasnije, druga osoba se bukvalno materijalizovala na oko dva santimetra od mojih stopala... Shvatila sam da je to moj aneo-uvar. On me je pozvao po imenu Izabela, i upitao da li se seam kako smo, pre 2000 godina, zajedno radili sa Hristom". Kasnije se pojavio i trei "aneo", da bi joj ispriao jo neto o "radosti". "Moj susret sa vodiima bio je velianstven doivljaj potpune, bezuslovne ljubavi. I, ja prosto elim da vam kaem da mi nikada nismo sami. Svako ima svog anela uvara koji nikad nije dalje dva koraka od nas u bilo koje vreme. Mi moemo prizvati ova bia. Ona e nam pomoi". Na simpozijumu zdravstvenih radnika u septembru 1976. u San Francisku, dr Kibler-Ros je sa publikom koja se sastojala od 2300 psihijatara, medicinskih sestara i drugih zdravstvenih radnika, elela da podeli "duboko mistiko iskustvo" koje joj se dogodilo prethodne veeri. (Ovaj doivljaj je oigledno iste prirode kao i onaj koji je opisala u Elendu.) "Sino me je posetio Salem, moj duhovni voa, sa svoja dva pratioca, Ankom i Vilijem. Bili su sa nama do tri sata ujutru. Razgovarali smo, smejali se, i pevali zajedno. Govorili su i dodirivali me s najneverovatnijom ljubavlju i nenou koju je mogue zamisliti. To je bio najvaniji dogaaj u mom ivotu". U publici je "kada je zavrila, nastao trenutni tajac, a zatim je masa ljudi kao jedan skoila na noge u znak odobravanja. Mnogi u publici, koju su inili uglavnom psihijatri i drugi zdravstveni radnici, bili su dirnuti do suza". U okultnim krugovima dobro je poznato da se "duhovni vodii" (a to su, razume se, pali duhovi vazdunog carstva), ne pokazuju tako spremno i otvoreno ukoliko osoba nema veoma izraenu medijumsku prijemivost. Ali moda jo vie od veze dr Kibler-Ros sa "drueljubivim dusima" zapanjuje oduevljeni odziv na njenu priu od strane publike, koja se nije sastojala od okultista i medijuma, ve od obinih ljudi srednjeg stalea, i strunjaka. Svakako da je ovo jedan od religioznih "znakova vremena": ljudi su postali prijemivi za kontakte sa "svetom duhova" i spremni da prihvate okultistiko tumaenje ovih kontakata koje protivrei hrianskoj istini.

Sasvim nedavno, veliki publicitet dobili su skandali koji su se desili u novootvorenom rehabilitacionom centru dr Kibler-Ros u junoj Kaliforniji "anti Nilaja". Prema ovim saoptenjima, mnogi skupovi u anti Nilaji zasnivali su se na staromodnim medijumskim seansama, a nekolicina bivih uesnika izjavila je da su ove seanse prevara. Moe biti da u kontaktiranju dr Kibler-Ros sa "duhovima" ima vie izmatanog nego stvarnog; ali to nema uticaja na uenje o ivotu posle smrti koje ire ona i njoj slini. 3. Okultno uenje savremenih istraivaa Teorije dr Kibler-Ros i drugih istraivaa savremenih iskustava o "ivotu posle smrti" mogu se zaokruiti u nekoliko taaka. Dr Kibler-Ros, treba napomenuti, izraava ove tvrdnje sa uverenou nekoga ko smatra da je imao neposredan kontakt sa "drugim svetom", ali naunici poput dr Mudija, iako mnogo oprezniji i suzdraniji u tonu, ne mogu izbei a da ne propagiraju iste teorije. Evo uenja o ivotu posle smrti koje lebdi u vazduhu s kraja XX veka i ini se nesumnjivo "prirodnim" svim njegovim sledbenicima koji nemaju jasne predstave o bilo kakvom drugom uenju. Smrti se ne treba bojati. Dr Mudi pie: "U ovom ili onom obliku, gotovo svi mi govore da se vie ne boje smrti" ("ivot posle ivota"). Dr Kibler-Ros dodaje: "Zabeleeni sluajevi pokazuju da je umiranje bolno, ali sama smrt... jeste spokojan dogaaj, bez bola i straha. Svi, bez izuzetka, govore o oseaju spokojstva i celovitosti". Ovde se jasno moe videti potpuno poverenje prema sopstvenom psihikom iskustvu koje je karakteristika svih onih koji su podlegli palim duhovima. Ali u dananjim savremenim "posmrtnim" iskustvima nema niega to bi dokazivalo da i sama smrt predstavlja trajno ponavljanje ovih istih iskustava. Ovo poverenje prema ugodnim psihikim iskustvima, deo je opte religaozne klime u dananje vreme, ija je posledica lani oseaj blagostanja koji je koban po duhovni ivot. Nee biti ni suda, ni ada. Dr Mudi, na osnovu svojih ispitivanja, saoptava da "u veini sluajeva model nagrade ili kazne u buduem ivotu negiraju i odbacuju ak i oni za koje je bilo uobiajeno da misle u okviru ovih pojmova. Na svoje sopstveno uenje, otkrivali su da ak i kada su svetlosnom biu bila poznata njihova najrunija i najgrenija dela, ono na njih nije reagovalo sa gnevom i besom, ve pre sa razumevanjem, ak humorom" ("ivot posle ivota"). Dr Kibler-Ros napominje, u doktrinarnijem tonu: "Svi imaju oseaj "celovitosti". Bog ne osuuje, to ini ovek". Ovakvim istraivaima ne pada ni na kraj pameti da nepostojanje suda u "posmrtnim" iskustvima moe biti samo posledica prvog, obmanjujueg utiska, i da prvih nekoliko minuta posle smrti i nisu vreme za sud. Oni jednostavno tumae ova iskustva u skladu sa religioznim duhom vremena, koje ne eli da veruje ni u sud, ni u ad. "Smrt nije jedinstveno i konano iskustvo, kako je opisuje hriansko uenje, ve pre samo bezbolan prelazak u "vie stanje svesti". Dr Kibler-Ros ovako definie smrt: "Smrt je jednostavno odbacivanje fizikog tela, slino tome kao kad leptir izlazi iz aure. To je prelaz u vie stanje svesti, u kome produavate da opaate,

shvatate, smejete se, napredujete, a jedino to ste izgubili je ono to vam vie nije potrebno, a to je vae fiziko telo. To je kao kad odlaete zimski kaput jer dolazi prolee... eto ta je smrt". Kasnije emo pokazati u kolikoj je ovo suprotnosti sa istinitim hrianskim uenjem. 4. Smisao zemaljskog ivota i ivota posle smrti Smisao zemaljskog ivota i ivota posle smrti nije veno spasenje due odn. oveka, ve neogranieni proces "rasta" u "ljubavi", "razumevanju", kao i "samorealizacija". Dr Mudi smatra da su se mnogi vratili u telo posle ovih iskustava sa novim modelom i novim shvatanjem drugog sveta - vizijom koju ne karakterie jednostrani sud, ve pre saradnja u razvoju usmerenom ka konanom cilju - samo- realizaciji. U skladu sa ovim novim shvatanjima, razvitak due, naroito u pogledu duevnih svojstava ljubavi i znanja, ne prekida se smru. Ono se nastavlja i na drugoj strani, moda i veno..." ("ivot posle ivota"). Ovo okultno shvatanje ivota i smrti ne moe poticati samo od fragmentarnih iskustava koja se danas objavljuju. Ono pre potie od okultne filosofije koja predstavlja duhovnu klimu dananjice. 5. "Posmrtna" i "vantelesna" iskustva "Posmrtna" i "vantelesna" iskustva sama za sebe predstavljaju pripremu za ivot posle smrti. Tradicionalna hrianska priprema za ivot posle smrti (vera, pokajanje, prieivanje Sv. Tajnama, duhovna borba smatraju se beznaajnim u poreenju sa naraslom "ljubavlju" i "razumevanjem" kojima "posmrtna" iskustva nadahnjuju ljude, pa je, na primer (kao u tretmanu koji su nedavno razradili Kibler-Ros i Robert Monro), mogue pripremiti beznadene bolesnike da uz pomo "vantelesnih" iskustava "brzo shvate ta ih eka na Drugoj Strani, kada umru" (Uiler, "Putovanje na Drugu Stranu"). Jedan od ispitanika dr Mudija kategorino tvrdi: "Razlog to se ne plaim smrti je taj to znam kuda u otii kada napustim ovaj svet, zato to sam tamo ve bio" ("ivot posle ivota"). Kakav tragian i loe utemeljen optimizam! Svaka od ovih pet taaka deo je spiritistikog uenja XIX veka, koje su otkrili sami "duhovi" kroz svoje medijume. Ovo uenje bukvalno su izmislili demoni sa jedinim i oevidnim ciljem da podriju tradicionalno hriansko uenje o zagrobnom ivotu i izmene itavo shvatanje vere hrianske. Okultna filozofija, koja gotovo neprimetno prati i kolorie savremena "posmrtna" iskustva jeste prosto ezoterijski spiritizam viktorijanske epohe sveden na popularni nivo, to uzrokuje da istinita hrianska shvatanja iezavaju iz umova irokih masa na Zapadu. "Posmrtno" iskustvo samo po sebi, neko bi mogao primetiti, samo je uzgredno povezano sa okultnom filozofijom koja se putem njega rasprostranjuje, a ovo iskustvo propagira filozofiju okultizma ne zbog toga to je ono samo okultno kao takvo, ve zbog toga to su temeljne hrianske mere predostronosti i hriansko uenje nekada titili ljude od ovakvih uticaja, a danas su one odbaene.

Zbog toga e bukvalno svako "onostrano" iskustvo danas biti iskorieno za propagiranje okultizma. U XIX veku samo je mali broj slobodnih mislilaca i necrkvenih ljudi sledio ovu okultnu filosofiju, ali danas je ona u tolikoj meri "u duhu vremena" da e svako ko se svesno ne pridrava sopstvene filosofije biti neminovno, na "prirodan" nain, privuen k njoj. "Misija" savremenih "posmrtnih" iskustava Ali, najzad, zbog ega danas "posmrtna" iskustva imaju toliko odjeka, i u emu je njihov smisao kao obeleja "duha vremena"? Najoigledniji razlog za tako intenzivna istraivanja ovih iskustava u dananje vreme jesu nove metode reanimacije "kliniki umrlih", otkrivene tokom poslednja godina, zbog kojih su ovakva iskustva postala uobiajenija nego ikad ranije. Ovo objanjenje, bez sumnje, pomae kada je u pitanju kvantitativno poveavanje broja izvetaja o iskustvima "posle smrti", ali je ono isuvie povrno da bi objasnilo duhovno delovanje ovih iskustava na oveanstvo i promenu pogleda na zagrobni ivot koju su ova iskustva uslovila. Dublje razloge mogue je pronai u narastajuoj otvorenosti i osetljivosti ljudi za "spiritualna" i "psihika" iskustva uopte, pod snanim uticajem okultnih ideja sa jedne strane, i slabljenja kako humanistikog materijalizma tako i hrianske vere, sa druge. oveanstvo jo jednom dolazi u situaciju da prihvati mogunost kontakta sa "drugim svetom". tavie, ovaj "drugi svet" kao da se sam "otkriva oveanstvu koje udi da ga ispita". "Eksplozija okultizma" poslednjih godina bila je potpomognuta, a zauzvrat i sama potpomagala - neverovatni porast "paranormalnih" iskustava svih vrsta. "Posmrtna" iskustva nalaze se na jednom kraju spektra ovih iskustava. Ona zahtevaju sasvim malo ili nimalo svesnog napora volje za kontakt sa "onim svetom". Na drugom kraju ovog spektra nalaze se savremeno arobnjatvo i satanizam, kod kojih je ve u pitanju svestan pokuaj optenja ili ak sluenja silama "drugog sveta". Negde izmeu ove dve krajnosti nalazi se bezbroj varijanti savremenih psihikih iskustava, od "krivljenja kaika" Urija Gelera i parapsiholokih eksperimenata sa "vantelesnim" putovanjima, do kontakata sa "vanzemaljcima". Vano je naglasiti da su veinu ovih "paranormalnih" iskustava imali "hriani", a jedna vrsta ovih pojava (one "harizmatske") iroko su prihvaene kao izvorni hrianski fenomeni. Uistinu, meutim, uplitanje hriana u ovakva iskustva predstavlja upozoravajui signal do koje mere se u nae vreme izgubila hrianska svest o tome kakva je sutina ovih iskustava. Jedan od najuvenijih autentinih proroka 20. veka, pokojni Artur Ford (njegova popularnost, koja se sve vie iri kako meu "hrianima", tako i meu neverujuim humanistima, sama po sebi predstavlja jedan od "znakova vremena"), dao je jasan nagovetaj o tome u emu je smisao dananje masovne rasprostranjenosti okultnih iskustava i otvorenosti ljudi prema njima: "Dan profesionalnog medijuma blii se kraju. Bili smo korisni zamorii. Zahvaljujui nama, naunici su otkrili neto o uslovima neophodnim da bi se ono

(kontakt sa "svetom duhova") dogodilo". To znai, okultno iskustvo, do sada ogranieno na uzak krug "posveenika", sada postaje dostupno hiljadama obinih ljudi! Razume se, ovo u sutini nije posledica naunog razvitka, ve sve veeg otuivanja ljudi od hrianstva i njihove ei za novim "religioznim" doivljajima. Pedesetak ili sedamdesetak godina ranije, samo su medijumi i okultisti (takorei na ivici drutvene zajednice) imali kontakte sa "duhovima pomonicima", vebali "izlazak iz tela", ili "govorili nepoznatim jezicima". Danas su ova iskustva postala gotovo uobiajena i prihvaena kao neto svakidanje na svim nivoima drutva. Ovaj primetni porast "onostranih" iskustava bez sumnje predstavlja jedno od znamenja da se pribliava kraj sveta. Sveti Grigorije Dvojeslov, posle opisa mnogih vizija i doivljaja zagrobnog ivota u svojim "Razgovorima" zapaa da nam se "duhovni svet sve vie pribliava, ispoljavajui se kroz vizije i otkrovenja... to se ovaj svet vie primie svom kraju, svet venosti postaje blii... Kraj sveta stapa se sa poetkom venog ivota" (IV, 43). Sveti Grigorije, meutim, dodaje da putem ovih vizija i otkrivenja (koje su jo mnogo ee u nae, nego u njegovo vreme) mi istine budueg veka vidimo jo uvek nesavreno, zbog toga to je svetlost jo "priguena i bleda, kao svetlost sunca u rane jutarnje sate, tik pred zoru". Kako je ovo istinito kada su u pitanju savremena posmrtna iskustva! Nikada ranije nisu bila oveanstvu data tako potresna i snana svedoanstva, ili, u krajnjoj meri, "nagovetaji" o tome da postoji drugi svet; da se ivot ne okonava smru tela, da dua preivljava smrt i da je ak jo svesnija i jo "ivlja" posle smrti. Onome ko jasno shvata hriansko uenje o stanju due odmah po smrti, ak i savremeni okultistiki eksperimenti mogu samo da potvrde postojanje i prirodu vazdunog carstva palih duhova. Ali, drugom delu oveanstva, ukljuujui tu i veinu onih koji sebe jo uvek nazivaju hrianima, savremena iskustva umesto da potvruju hrianske istine, slue kao vodi u suptilnu samoobmanu i lano uenje koje priprema nadolazee carstvo antihrista. Zaista, ak ni oni koji vaskrsavaju mrtve ne mogu da ubede oveanstvo da treba da se pokaje: "Ako ne sluaju Mojsija i proroke, ako neko i iz mrtvih vaskrsne, nee se uvjeriti" (Luka 16: 31). Na kraju krajeva, shvatiti istinsko znaenje savremenih iskustava mogu samo oni koji su verni "Mojsiju i prorocima", tj. punoi otkrivene istine. Ono to iz ovih iskustava doznaje ostatak oveanstva, nije svest o potrebi pokajanja i blizini Bojeg suda, nego udno, sablanjivo novo "evanelje" prijatnih doivljaja "onog sveta" koje ukida ono to je Bog ustanovio da bi pobudio u oveku svest o realnosti drugog sveta, sveta Nebesa i ada, a to je - strah od smrti. Artur Ford sasvim otvoreno izjavljuje da se celokupna misija medijuma kakav je on ispunjava u tome da "iskoriste sve izuzetne talente koji su mu dati kako bi strah od prelaska u smrt uklonio jednom za svagda iz zemaljskih umova". To je takoe i misija dr Kibler-Ros, a to su i rezultati "naunih" istraivanja poput onih dr Mudija: "Onaj svet" je prijatan i ne treba se plaiti stupiti u njega.

Pre dva veka, Svedenborg je ovako sumirao "duhovnost" onih koji ovako veruju: "Meni je bilo dozvoljeno ne samo da se naslaujem radostima tela i ula, poput onih koji ive na zemlji, ve takoe i doputeno da se naslaujem takvim ushienjima i ivotnim radostima kakve, u to sam uveren, nije osetio niko na itavom svetu, i koje daleko prevazilaze sve to bi bilo ko mogao zamisliti i poverovati... Verujte mi, kad bih znao da e me Gospod pozvati k Sebi ve sutra, ja bih pozvao muzikante, da se jo jednom proveselim u zemaljskom svetu". Kada je svojoj domaici govorio o danu svoje smrti, bio je tako veseo "kao da se sprema za praznik, ili za neko slavlje". Suprotstavimo sada ovome odnosu istiniti hrianski odnos prema smrti tokom vekova. Tako emo videti koliko je za duu pogubno ako ne pravi razliku u pogledu "duhovnih iskustava", i odbacuje predostronost svojstvenu hrianskom uenju.

Hrianski odnos prema smrti Okultno uenje, mada zavodi daleko u stranu od istinite prirode stvari, zapoinje sa jednom nesumnjivom hrianskom istinom: smrt tela nije kraj oveijeg ivota, ve samo poetak novog stanja ljudske linosti koja produava da postoji odvojena od tela. Smrt, koja nije Bogom stvorena, ve je u stvorenja dospela grehom Adama u Raju, jeste najizrazitiji vid pada ljudske prirode sa kojim se ovek suoava. Sudbina linosti u venosti umnogome zavisi od toga kako se ona odnosila prema sopstvenoj smrti i kako se pripremala za nju. Istiniti hrianski odnos prema smrti ukljuuje i elemenat straha, nesigurnosti, tj. upravo onih emocija koje okultizam eli da odbaci. Meutim, hrianski odnos prema smrti nema nieg zajednikog sa primitivnim strahom kakav mogu osetiti oni koji umiru bez nade u veni ivot. Hrianin doekuje smrt sa umirenom saveu, spokojno, i, po Bojoj milosti, ak i sa odreenom sigurnou. Pogledajmo sada hriansku smrt nekoliko velikih egipatskih svetenomonaha iz V veka. "Kada je nastupilo vreme svetome Agatonu da se prestavi, tri dana je proveo u potpunoj sabranosti, ne progovarajui ni sa kim. Najzad ga braa upitae: "Oe Agatone, gde si ti?". "Stojim pred sudom Hristovim", odgovori on. "Zar se ak i ti boji, oe?", upitae braa. On odgovori: "Istina, ja sam se iz sve snage starao da izvrim zapovesti Boje, ali ja sam ovek, pa ne znam da li su moja dela Bogu ugodna". "Zar zaista ne polae nadu na svoj ivot, koji je bio u skladu sa voljom Bojom?", upitae opet braa. "Ne mogu da imam takvu nadu", odgovori on, "jer jedno je sud oveiji, a drugo sud Boji". Htedoe jo neto da ga upitaju, ali im on ree: "Ljubazno vas molim da sad ne govorite vie sa mnom, jer sam zauzet". Rekavi to, on radosno izdahnu. "Videsmo ga radosnog", govorili su njegovi uenici, "kao da se susreo i pozdravlja se s dragim prijateljima".

ak i veliki Svetitelji, koji su umirali sa jasnim svedoanstvima Boje milosti prema njima, uvaju trezveno smirenje u pogledu svoga linog spasenja. "Kada je Sisoju Velikom dolo vreme da umre, ozari se njegovo lice, i on ree okupljenim ocima: "Evo, doao je Avva Antonije". Poutavi malo, opet ree: "Evo, doe lik proroka". Onda postade jo svetliji i ree: "Evo, doao je lik apostola". I opet, njegovo lice ozari se dvostruko jae. On poe sa nekim da razgovara. Starci ga upitae sa kim je razgovarao. On odgovori: "Aneli su doli da me povedu, ali ja ih preklinjem da me ostave jo neko vreme, radi pokajanja". Starci mu rekoe: "Oe, tebi pokajanje nije potrebno". On im odgovori: "Uistinu, ne znam da li sam postavio i poetak pokajanju". A svi su znali da je savren. Tako je govorio i oseao istinski hrianin, iako je jo za ivota vaskrsavao mrtve jednom reju i bio preispunjen darovima Duha Svetoga. I opet zasija njegovo lice jo jae, blistajui poput sunca. Svi se uplaie. On im ree: "Gledajte, Gospod je doao i rekao: "Donesite mi izabrani sasud iz pustinje". S ovim reima on ispusti duh. Videe sevanje munje, a hram se ispuni miomirom". (Skitski Paterik, Episkop Ignjatije, knj. III, str. 110). Koliko se samo ovaj dubok i trezven hrianski odnos razlikuje od povrnog pristupa nekih od dananjih nepravoslavnih hriana koji smatraju da su ve "spaseni", da ak nee biti ni podvrgnuti sudu kao svi ljudi, te da nemaju zato ni da se plae smrti. Slino shvatanje (koje je veoma rasprostranjeno meu savremenim protestantima i koje praktino nije daleko od okultistikih ideja) jeste i ono da se smrti ne treba plaiti, jer venih muka nema. Bez sumnje da je, ako i nenamerno, i ovo shvatanje potpomoglo formiranju savremenog odnosa prema smrti. Blaeni Teofilakt Bugarski (XI v.), u svome komentaru Evanelja pie: "Mnogi se obmanjuju lanom nadom, misle da e zadobiti Carstvo Nebesko i ujediniti se sa saborom onih koji poivaju na vrhuncu vrlina. Ovakvi gaje visoko miljenje o samima sebi u srcu... Mnogi su zvani, jer Bog zove mnoge, odnosno sve; ali malo je izabranih, malo je spasenih, malo je dostojnih Bojeg izbora" (Tumaenje Mat. 22: 14). Slinost izmeu okultne filozofije i savremenih protestantskih pogleda predstavlja moda glavni razlog zbog ega su pokuaji nekih protestanata - evangelista da kritikuju savremena "posmrtna" iskustva s take gledita "biblijskog hrianstva" bili toliko neuspeni. I sami kritiari su toliko izgubili od tradicionalnog hrianskog uenja o zagrobnom ivotu, podnebesnom carstvu, delovanju demona i njihovim obmanama, da je i njihova kritika esto rasplinuta i proizvoljna, a njihova mo prosuivanja u ovoj oblasti nije nita bolja nego kod svetovnih istraivaa, zbog ega i doputaju da ih obmanu lana, nazovi "hrianska" ili "biblijska" iskustva u vazdunom carstvu. Istinski hrianski odnos prema smrti zasniva se na svesti o korenitoj razlici izmeu ovog i budueg ivota. Mitropolit Makarije Moskovski (Bulgakov) sledeim reima podvlai biblijsko i svetootako uenje po ovom pitanju: "Smrt je mea koja ograniava vreme podviga za oveka, i na kojoj poinje vreme otplaivanja, tako da po smrti nije

mogue ni pokajanje, ni ispravljanje ivota. Ovu istinu izrazio je Hristos Spasitelj svojom priom o bogatau i Lazaru, iz koje se vidi da su i jedan i drugi, odmah posle smrti, dobili zaslueno, a bogata, ma koliko se muio u adu, nije mogao pokajanjem da se oslobodi svojih muka" (Lk. 16: 26, knj. II, str. 524). (Ali to jo nije konani sud - prim. prev.) Zbog toga smrt i jeste upravo ta realnost koja u oveku pobuuje svest o razlici izmeu ovog i budueg sveta i nadahnjuje na ivot ispunjen pokajanjem i oienjem, dok jo imamo dragocenog vremena. Kada je svetog avvu Doroteja neki brat upitao za sebe, zato mu se deava da nemarno provodi vreme u svojoj keliji, on mu je odgovorio: "Zbog toga to ti jo nisi shvatio ni oekivanu nagradu, ni budua muenja. Jer, kada bi ti ovo uistinu znao, ti bi, ak i da ti je kelija puna crva i da stoji u njima sve do grla, trpeo i to ne raslabljujui se". (Avva Dorotej, pouka 12 "O strahu od buduih muka". Na slian nain ui i sveti Serafim Sarovski, u ovo nae, moderno vreme: "Kada bi znao kakva radost oekuje duu pravednika na Nebesima, ti bi se odvaio da u ovom privremenom ivotu podnese muku, gonjenje i klevetu s blagodarnou. Kad bi i itava ova kelija naa bila puna crva, i kad bi ti crvi grizli plot nau tokom itavog ovog privremenog ivota, to bi od sveg srca trebalo na to pristati, da se ne bi liili one nebeske radosti koju je Bog pripremio onima koji Ga ljube". Nepostojanje straha pred licem smrti kod protestanata, kao i kod okultista, predstavlja direktnu posledicu njihove neosvedoenosti o tome ta ih oekuje u buduem ivotu i ta je mogue uiniti sada, da bi se za smrt pripremili. Istinski doivljaj ili vienje zagrobnog ivota potresa do dubine due i (ukoliko ovek nije do tada revnosno vodio hrianski nain ivota (dovode do korenite promene itavog ivota radi pripreme za budui. Kada je prepodobni Atanasije Kijevo-Peerski umro i kroz dva dana oiveo, iguman i brataja se "uasnue, videvi da je oiveo, pa poee da mu postavljaju pitanja o tome kako je oiveo, i ta je video i uo u trenutku kad se razdvajao od tela. Na sva ta pitanja on je odgovarao samo reima: "Spasavajte se!". Kako ga je bratija uporno molila da im kae neto korisno, on im zaveta posluanje i neprestano pokajanje. Odmah potom Atanasije se zatvorio u peinu, u kojoj je proveo, ne izlazei, dvadeset godina, prebivajui tu dan i no u neprestanim suzama, uzimajui samo malo hleba i vode i ne progovarajui ni sa kim za sve to vreme. Kada je doao as njegove smrti, on je ponovio okupljenoj bratiji svoju pouku o posluanju i pokajanju i s mirom poinuo u Gospodu". (knj. III, str. 129, Kijevo-Peerski paterik, Sv. Atanasije, nazvan "Vaskrsli", prestavio se 2. decembra). Isto tako, na Zapadu, Preasni Beda pripoveda kako je neki stanovnik Nortumbrije, koji je bio mrtav itavu no, povrativi se u ivot, rekao: "Zaista, ja sam ustao iz zagrljaja smrti, i ponovo mi je doputeno da ivim meu ljudima. Ali od sada ne treba da ivim kao ranije, ve treba da vodim sasvim drugaiji ivot". On je razdao sve svoje imanje i udaljio se u manastir. Docnije je govorio da je video Nebesa, ad, ali "taj ovek Boji nije eleo da govori o tome sa ljudima neprijemivim i nemarnog ivota, nego samo sa onima koji su imali strah od

kazne ili se radovali nadom na veni ivot, i koji su eleli da prime njegove rei u srce i uzrastaju u svetosti". ak i u nae vreme, autor teksta "Mnogima neverovatan, ali istinit dogaaj" bio je tako potresen svojim istinskim iskustvom onostranog sveta, da je u potpunosti izmenio svoj nain ivota, postao monah i napisao povest o svom iskustvu da bi probudio sebi sline koji ive u lanoj bezbrinosti, ne verujui u budui ivot. Ovakvi sluajevi esto se sreu u itijima Svetih i drugim pravoslavnim izvorima, i oni stoje u otrom kontrastu sa iskustvima savremenih ljudi koji su videli "Nebesa" i "onaj svet", ostajui i dalje u lanoj uverenosti da su ve "spremni" za ivot posle smrti i da se same smrti nema razloga bojati. Znaaj seanja na smrt u hrianskom ivotu mogue je videti iz udbenika hrianskog podviga- - "Lestvice" prepodobnog Jovana Lestvinika, iji je esti stepen specijalno tome posveen: "Kao to je hleb potrebniji od svake druge hrane, tako je i pomiljanje na smrt nunije od svih drugih delanja... Za oveka je neizvodljivo delo da dan provede bogougodno, ukoliko ne misli da je to poslednji dan njegovog ivota" (Stepenica 6: 4, 24). Pismo dobro kae: "U svim reima svojim seaj se svoga kraja, i doveka nee sagreiti" (Sir. 7: 39). Veliki svetitelj, prep. Varsonufije iz Gaze, savetovao je bratu: "Neka tvoje pomisli ukrepi seanje na smrt, iji as nije nikome poznat. Pohitajmo da inimo dobro do ishoda naeg iz ovoga ivota - jer mi ne znamo u koji emo dan biti pozvani - da se ne pokaemo nepripremljenima i ne ostanemo, zajedno sa pet ludih devojaka, izvan brane lonice". Veliki avva Pimen, doznavi o smrti egipatskog podvinika pre. Arsenija Velikog, ree: "Blaeni Arsenije, ti si oplakao sebe tokom zemnog ivota! Ako ne oplakujemo sebe ovde, plakaemo veno. Nemogue je izbei pla: ili ovde dobrovoljno, ili tamo, u mukama, nevoljno". (Paterik Skitski, vidi kod ep. Ignjatija, knj. III, str. 108). Samo onaj ko poseduje ovakav trezveni hrianski pogled na ivot, moe se osmeliti da kae zajedno sa apostolom Pavlom da ima "elju otii i s Hristom biti" (Fil. 1: 23). Samo onaj, koje vodio hrianski ivot podviga, pokajanja i oplakivanja svojih grehova, moe da kae sa svetim Amvrosijem Milanskim: "Budale se boje smrti kao najveeg zla, a mudri je trae kao odmor od napora i kraj muka" ("Smrt kao blago", 8: 32). Preosveeni Ignjatije (Brjananinov) zavrava svoju znamenitu "Besedu o smrti" reima koje danas, posle sto godina, zvue za nas kao priziv da se vratimo jedinom ispravnom odnosu prema smrti - hrianskom, odbacivi sve ruiaste iluzije naeg sadanjeg duhovnog stanja, kao i sve lane nade u pogledu budueg ivota: "... korisno je buditi u sebi seanje na smrt poseivanjem grobalja, poseivanjem bolesnika, prisustvom pri samrtnikim posteljama blinjih i sahranama, estim razmiljanjem i obnavljanjem u seanju razliitih smrti savremenika, koje smo videli ili o kojima smo sluali... Spoznavi koliko je kratak na zemni ivot i sujetna sva zemaljska bogatstva i poasti, shvativi kakva uasna budunost oekuje one koji su, prenebregavajui Iskupitelja i iskupljenje, prineli sebe sasvim na rtvu grehu i trulei - odvratimo nae duhovne oi od neprestanog gledanja obmanjujue i varljive lepote sveta, koja lako ulovi ljudsko

srce da je ljubi i slui joj; obratimo ih stranom, ali spasonosnom prizoru - smrti koja nas oekuje. Oplakujmo sebe blagovremeno, umijmo, operimo suzama i ispovedimo nae grehe zapisane u knjigama Svedritelja. Steknimo blagodat Svetoga Duha - taj peat, to znamenje izabranja i spasenja, jer nam je ono neophodno da bi slobodno proli kroz vazduno prostranstvo i stekli pristup nebeskim dverima i obiteljima. ... Izgnanici iz raja! Ne radi veselja, ne radi slavlja, ne radi igranja ivimo mi na zemlji, nego zbog toga da bi verom, pokajanjem i krstom ubili smrt koja nas je ubila, i povratili sebi izgubljeni raj. Neka milostivi Gospod daruje itaocima ovih rei i piscu da se seaju smrti za vreme zemnog ivota, i seajui se nje, umrtvivi se za sve sujetno, ivotom za venost odstrane od sebe alac smrti kada njen as nastupi, i preu u blaeni, veni, istiniti ivot. Amin" (t. III, 181-183). sadraj PRAVOSLAVNO UENjE O SUDBINI DUE POSLE SMRTI Arhiepiskop Jovan (Maksimovi) ivot posle smrti U prvih devet poglavlja ove knjige pokuali smo da izloimo neke osnovne aspekte pravoslavnog shvatanja o ivotu posle smrti, suprotstavljajui ih iroko rasprostranjenim savremenim shvatanjima, koja su se u mnogo emu udaljila od prvobitnog hrianskog uenja. Na Zapadu se istinito pravoslavno uenje o Anelima, o vazdunom carstvu palih duhova, o prirodi ljudskog optenja sa duhovima, o Nebesima i adu - ili izgubilo, ili je izvitopereno, usled ega se dananja "posmrtna" iskustva tumae na potpuno pogrean nain. Jedini zadovoljavajui odgovor na ova pogrena tumaenja daje pravoslavno uenje. Ova knjiga je nevelikog obima i ne izlae u potpunosti pravoslavno uenje o onostranoj stvarnosti i ivotu posle smrti. Zadatak nam je mnogo ui - da prikaemo ovo uenje samo toliko koliko je potrebno da bi odgovorili na pitanja koja su pokrenula savremena "posmrtna" iskustva i da bi uputili itaoca na one pravoslavne tekstove u kojima je ovo uenje sadrano. U zakljuku, ovde ukratko prikazujemo pravoslavno uenje o sudbini due posle smrti. Podlogu prikaza ini lanak koji je, godinu dana pre svoje konine, napisao arhiepiskop Jovan Maksimovi, jedan od poslednjih velikih ruskih bogoslova u nae vreme. Njegove rei tampane su uskim stupcem, a objanjenja, komentari, i citati iz dela svetih Otaca, tampani su na uobiajen nain. ekam vaskrsenje mrtvih i ivot budueg veka. Nikejski Simvol vere Beskrajna i neutena bila bi naa alost za blinjima koji se upokojie, da nam Gospod nije dao veni ivot. Na bi ivot bio besciljan, ako bi se okonavao smru. Kakva bi onda bila korist od vrlinskog ivljenja i dobrih dela?

Tada bi bili u pravu oni koji govore: "Jedimo i pijmo, jer emo sutra umreti". Ali, ovek je sazdan za besmrtnost, i Hristos je svojim vaskrsenjem otvorio dveri Carstva Nebeskog, venog blaenstva za one koji su verovali u Njega i iveli pravedno. Na zemaljski ivot je priprema za budui ivot, a ta priprema se zavrava smru. "Ljudima predstoji jedanput umreti, a potom sud (Boji)" (Jevr. 9, 27). Tada ovek ostavlja sve svoje zemaljske brige, njegovo telo se raspada, da bi ponovo ustalo prilikom Opteg Vaskrsenja. No, njegova dua produava da ivi ne prestajui da postoji ni za jedan tren. Na osnovu mnogobrojnih javljanja pokojnika bilo nam je dato da delimino znamo ta se zbiva sa duom kada napusti telo. Kad prestaje vienje telesnim oima, zapoinje vienje duhovno. Obraajui se u pismu svojoj umiruoj sestri, episkop Teofan veli: "Ali ti nee umreti. Tvoje e telo umreti, a ti e prei u drugi svet, iva, svesna sebe i svega to te okruuje" (Duekorisno tivo, avgust, 1894.). Nakon smrti, dua je iva i jo svesnija nego pre smrti. Sveti Amvrosije Milanski ui: "Poto dua ostaje iva i posle smrti, i dobro ostaje ivo i ne gubi se sa smru, nego se jo uveava. Duu ne zadrava nikakva prepreka koju postavlja smrt, nego je ini jo delatnijom, jer dejstvuje u "domaem" ambijentu, bez ikakve veze sa telom koje je za nju teret pre nego li neka korist". (Sveti Amvrosije Milanski, "Smrt kao dobro"). Prepodobni ava Dorotej, (6. vek) ovako sumira uenja ranih Otaca po ovom pitanju: "Jer, kako nam Oci govore, due umrlih pamte sve to se ovde zbilo - i rei, i dela, i pomisli - i nita ne mogu zaboraviti. A to je u psalmu reeno: "U taj dan e propasti sve pomisli njegove" (Ps. 146, 4), reeno je o pomislima, ovoga veka: o kuama, o imanju, o roditeljima i deci, o poslovima i zaradi. Sve ovo propada im dua izie iz tela... A to je uinila u pogledu vrline ili strasti, ona sve pamti i nita od toga ne propada... I, kao to rekoh, dua ne zaboravlja nita od onoga to je uinila u ovome svetu, nego po izlasku iz tela, oslobodivi se njegove zemnosti, sve pamti jo bolje i jasnije". (Ava Dorotej, 12. pouka). Odgovarajui jereticima koji su verovali da dua posle smrti nije u svesnom stanju, veliki podvinik V veka, prepodobni Jovan Kasijan, jasno iznosi stav o aktivnom, delatnom stanju due nakon smrti tela: "Posle razluenja od tela, due nisu nedelatne, niti bez svesti; ovo potvruje jevanelska pria o Lazaru i bogatau (Lk. 16, 22-28)... Due preminulih ne samo da nisu liene svesti, nego zadravaju i svoja raspoloenja - nadu i strah, radost i tugu, i neto od onoga to oekuju za sebe na buduem Sudu one ve poinju da predokuaju... One postaju jo ivlje i jo revnosnije proslavljaju Boga. I zbilja, ako na osnovu Svetog Pisma zakljuujemo, koliko je to u naoj moi, o prirodi due, nee li biti, da ne kaem ba - bezumlje, ali recimo, budalatina - i najmanje sumnjati da najdragoceniji deo oveka (tj. dua), u kojoj su, po blaenom Apostolu, sadrani lik i podobije Boga (I Kor. 11, 7; Kol. 3, 10), posle odlaganja telesne ogrubelosti u kojoj ona prebiva u sadanjem ivotu -postaje nesvesna, ona koja, posedujui u sebi svu silu razuma ini svojim prisustvom da i besvesna i besuvstvena materija tela bude svesna i uvstvena?

Otuda sledi, a i razum to nalae, da se duh, odloivi ovu telesnu ogrubelost koja ga sada raslabljuje, ne liava svojih razumnih sila, nego ih privodi u bolje stanje, inei ih jo istijim i jo utananijim". (str. 178-179). Savremena "posmrtna" iskustva su na potresan nain otkrila dananjim ljudima istinu o svesnom stanju due nakon smrti, o tome da su njene umne sposobnosti tada jo izotrenije i prefinjenije. Ovo saznanje nije, meutim, samo po sebi dovoljno da bi onoga ko se u tom stanju nalazi zatitilo od obmana u "vantelesnoj" sferi. Neophodno je u tanine poznavati hriansko uenje o ovom pitanju. Poetak duhovnog vienja esto (ovo duhovno vienje) poinje kod umiruih jo pre smrti, tako da oni, jo uvek videi one koji ih okruuju, i ak razgovarajui s njima, vide i ono to drugi ne vide. Za ovo iskustvo umiruih zna se odvajkada, i zato slini sluajevi koji se zbivaju sa umiruima danas - nisu novost. Pa ipak, treba ponoviti ono to je reeno ranije (I Glava, 2 deo): samo prilikom blagodatnih poseta pravednicima, kada im se javljaju Svetitelji i Aneli, mi zaista moemo biti sigurni u to da su se javila bia sa drugog sveta. U obinim sluajevima, kada umirua osoba pone da via preminule roake i prijatelje, to iskustvo moe biti i samo jedno "prirodno" upoznavanje sa nevidivim svetom, u koji toj osobi predstoji da ue. Istinska priroda likova pokojnika koji se pojavljuju poznata je verovatno samo Bogu, i mi nemamo potrebe da se u to uputamo. Jasno je da Bog umiruem daje ovo iskustvo kako bi mu na najoigledniji nain pokazao da onostrani svet nije sasvim nepoznato i strano mesto, nego da je i tamo ivot ispunjen ljubavlju koju ovek gaji prema bliskim osobama. Prepodobni Teofan Zatvornik na dirljiv nain iznosi ovu misao piui umiruoj sestri: "Tamo e te susresti otac i majka, braa i sestre. Pokloni im se, prenesi im i nae pozdrave i zamoli ih da se mole za nas. Okruie te tvoja deca i radosno te pozdraviti. Bie ti bolje tamo nego ovde". Susret s duhovima Ali po ishodu iz tela, dua e se obresti meu drugim duhovima, dobrim i zlim. Ona obino tei onima koji su joj blii po duhu, i ako je ona jo u telu bila pod uticajem nekih od njih, to e ona i po ishodu iz tela ostati zavisna od njih, ma kako se odvratnima oni pokazali pri tom susretu. Ovde nam se opet ozbiljno ukazuje na to da onostrani svet, iako za nas nee biti sasvim stran i nepoznat, ipak nee biti tek prijatan susret sa onima koje volimo u nekakvoj "zemlji snova", nego e biti jedan duhovni sukob u kome e se ispitati stanje nae due u ovom ivotu - da li se ona, ivei vrlinski kroz ispunjavanje Bojih zapovesti priklanjala anelima i svetima, ili je, lenjou i neverjem uinila sebe prikladnom za optenje s palim duhovima.

Preosveeni Teofan Zatvornik dobro je rekao (vidi kraj VI glave) da e se i ispitivanje na vazdunim mitarstvima moda pokazati pre kao iskuavanje nego kao optuivanje. I premda je sama injenica suda u zagrobnom ivotu -"posebno" odmah posle smrti, i Stranog u poslednji dan - van svake sumnje, javno izreena Boja presuda e biti samo odgovor na unutranje raspoloenje due koje je ona u sebi izgradila u odnosu prema Bogu i duhovnim biima. Prva dva dana posle smrti Tokom prva dva dana dua uiva u relativnoj slobodi i moe da poseuje draga joj na zemlji mesta, a treeg dana odlazi u druge sfere. Ovde arhiepiskop Jovan samo ponavlja jo od IV veka u Crkvi prisutno uenje, koje je Aneo poverio prepodobnom Makariju Aleksandrijskom kada mu se javio u pustinji i objasnio mu znaaj crkvenog pominjanja upokojenih treeg dana po njihovoj smrti: "Kada u trei dan biva u crkvi prinos, dua preminulog prima od svog Anela uvara utehu u alosti koju osea zbog razdvajanja od tela. Ona dobija utehu zato to je u Crkvi Bojoj za nju obavljen prinos i uzneto slavoslovlje, to u njoj raa dobru nadu. Jer, tokom (prva) dva dana dui je doputeno da se, u pratnji Anela koji su uz nju, kree kud joj je volja. Zato dua koja je volela telo ponekad luta oko kue u kojoj se razluila od tela, ili oko groba u kome je poloeno telo, i tako provodi dva dana kao ptica koja trai sebi gnezdo. A vrlinska dua poseuje ona mesta gde je imala obiaj da ini dobra dela. A u trei dan Onaj Koji je vaskrsao iz mrtvih zapoveda svakoj dui hrianskoj da se, podraavajui Njegovom Vaskrsenju, uznese na Nebesa i pokloni Bogu svih (Rei sv. Makarija Aleksandrijskog o ishodu dua pravednih i grenih"). U pravoslavnom obredu opela mirjana prepodobni Jovan Damaskin ivo opisuje stanje due koja, rastavljena od tela, jo uvek boravi na zemlji, ali ne moe da opti sa voljenim licima koja je u stanju da vidi: "Avaj, kako dua tada rida, a nikog da je pomiluje! Ka anelima oi uzdie, uzalud se molei; ka ljudima ruke prua i niko da pomogne. Zato, voljena brao moja, pamtei kako je kratak ivot na, izmolimo od Hrista upokojenje preminulome, i duama naim veliku milost" (in opela mirjana, stihira samoglasna, gl. 2). Teofan Zatvornik, piui muu svoje umirue sestre, kae: "Sama sestra nee umreti. Telo umire, a linost umirueg ostaje, ali prelazi u drugi poredak ivota. Ona nije u telu koje lei na odru, i u grob nju nee poloiti. Ona je na drugom mestu. Ona e biti iva isto kao to je i sada. Prvih sati i dana ona e biti tu oko vas. Samo to nee nita govoriti, i vi neete moi da je vidite. Ali bie tu, imajte to na umu. Mi koji ostajemo plaemo za onima koji su se prestavili, ali njima je odmah lake, jer je to stanje blaenije, radosnije. Oni koji su umrli, pa bili vraeni u telo, smatrali su ga vrlo neudobnim stanitem. To e i sestra oseati. Njoj je tamo bolje, a mi se kidamo od tuge kao da se njoj neto strano desilo! Ona e to gledati i sigurno biti zapanjena time" (Duekorisno tivo, avg. 1894).

Treba imati na umu da je ovaj opis prva dva dana nakon smrti jedno opte pravilo koje nikako ne obuhvata sve sluajeve. Zaista, veina u ovoj knjizi navoenih odlomaka iz pravoslavne literature ne potpada pod ovo pravilo, i to iz oiglednog razloga: Svetitelje, koji nisu vezani za zemaljske stvari nego ive u stalnom iekivanju prelaska u onaj svet, ne privlae ni mesta gde su tvorili dobra dela, nego odmah poinju da se uznose na Nebesa. Drugi, kao K. Ikskul, poinju da se, po Bojem Promislu, uznose pre kraja drugog dana iz nekog posebnog razloga. S druge strane, sva savremena "posmrtna" iskustva, ma kako ona bila fragmentarna, uklapaju se u ovo pravilo: "vantelesno" stanje je tek poetak prvog perioda bestelesnog "lutanja" due po mestima na zemlji za koja je vezana. Ali niko od tih ljudi nije bio dovoljno dugo u stanju smrti, ak ni toliko da bi sreo dva anela koji su odreeni da budu pratioci. Neki kritiari pravoslavnog uenja o ivotu posle smrti, smatraju da su ovakva odstupanja od opteg pravila dokaz "protivrenosti" u pravoslavnom uenju. Ali oni sve shvataju previe bukvalno. Opis prva dva dana (kao i sledeih) ni u kom sluaju ne predstavlja nekakav dogmat. To je naprosto "model" koji pokazuje uobiajeni poredak posmrtnog iskustva due. Mnogi sluajevi, kako u pravoslavnoj literaturi, tako i u savremenim "vantelesnim" iskustvima, kada su se umrli na tren javljali ivima prvog ili drugog dana po smrti (ponekad u snu) jesu primeri koji dokazuju da dua zaista obino ostaje pri zemlji za neko kratko vreme. Ali treeg dana (a esto i ranije), ovaj period boravka pri zemlji se okonava. Mitarstva U to vreme (treeg dana) dua prohodi kroz legion zlih duhova, koji joj zapreavaju prolaz, optuujui je za razne grehe u koje su oni sami uvukli duu. Prema razliitim otkrovenjima, postoji dvadeset takvih prepreka, takozvanih "mitarstava" (carinarnica) i na svakom od njih se istrauje ovaj ili onaj greh; proavi jedno mitarstvo, dua stie na sledee, i tek kada ih sve uspeno proe, ona moe da produi svoj put izbegavi da odmah bude baena u ad. Kako su uasni ti demoni i mitarstva moe se videti po tome to je sama Majka Boja, kada ju je arhangel Gavrilo izvestio o skoroj smrti, molila Svog Sina da izbavi njenu duu od tih demona. Kao odgovor na njenu molitvu, sam Gospod Isus Hristos pojavio se sa Nebesa da primi duu svoje Preiste Majke i odvede je na Nebesa. Odista je uasan trei dan za duu preminulog, i zato su njoj molitve tada naroito potrebne. U 6. poglavlju navedeno je mnotvo svetootakih i agiografskih tekstova o mitarstvima, tako da nema potrebe da bilo ta ovde dodajemo. Moemo, meutim, opet napomenuti da opisi mitarstava predstavljaju "model" onoga to dua doivljava posle smrti, a da pojedinana iskustva mogu znaajno odstupati od tog "modela". Manje vani detalji (kao to je, recimo, broj mitarstava) imaju drugostepeni znaaj u odnosu na glavnu injenicu - da se dua ubrzo posle smrti podvrgava sudu ("posebni"' sud) na kome se sumiraju rezultati "nevidivog rata" koji je ona vodila (ili propustila da vodi) na zemlji protiv palih duhova.

Produavajui svoje pismo muu umirue sestre, episkop Teofan Zatvornik pie: "Kod preminulih uskoro nastupa borba za prolazak kroz mitarstva. Njoj je tamo nuna pomo! Pomislite tada na ovo, i uete njen vapaj upuen vama: "Pomozite!". Eto na ta bi trebalo da usmerite svoju panju i ljubav koju imate prema njoj. Ja mislim da e najistinitije svedoanstvo vae ljubavi biti ako se vi, od trenutka ishoenja njene due, preputajui drugima da se pobrinu oko njenog tela, udaljite negde i, osamivi se, pogruzite se u molitvu za nju koja u novom stanju ima nove, neoekivane potrebe. Poevi tako, vi u narednih est sedmica, pa i due, nemojte prestajati s vapajima k Bogu da joj pomogne. Po reima blaene Teodore, vrea iz koje su Aneli zahvatali da bi je izbavili od mitara - bile su molitve njenog duhovnog oca. I vae molitve bie to isto. Ne zaboravite da tako uinite. To je ljubav!". Kritiari pravoslavnog uenja esto nepravilno shvataju "vreu sa zlatnicima" iz koje su aneli na mitarstvima "isplatili dugove" blaene Teodore. Tu vreu ponekad pogrena uporeuju sa rimokatolikim shvatanjem o "viku zasluga" Svetitelja. I u ovom sluaju kritiari previe bukvalno shvataju pravoslavne tekstove. Ovde se ne radi ni o emu drugom do o molitvama Crkve za prestavljene, odnosno o molitvama svetog oveka i duhovnog oca. Forma u kojoj je to opisano je - treba li i to rei - metaforika. Pravoslavna Crkva smatra uenje o mitarstvima tako vanim, da ih spominje u mnogim bogosluenjima (vidi neke citate u poglavlju o mitarstvima). Crkva ovo uenje svim svojim umiruim edima naroito izlae u "Kanonu na ishod due" koji svetenik ita kraj odra svakog umirueg lana Crkve. U Kanonu se nalaze i sledei tropari: "Udostoj me da, odlazei sa zemlje, ne budem zadran od vazdunog kneza, nasilnika i muitelja, to na stranom putu stoji i ispituje" (pesma 4). "Predaj me, o Vladiice, u svetene i asne ruke Svetih Anela, da njihovim krilima zaklonjen, ne ugledam beasna, smradna i mrana lica demona" (pesma 6). "Ti koja rodi Gospoda Svedritelja, daleko od mene odagnaj gorkih mitarstava poglavara i vladara ovoga sveta, kad budem na samrti, da bih te proslavljao vavek, sveta Bogorodice" (pesma 8). Takvim reima Crkva priprema umirueg pravoslavnog hrianina za predstojea ispitivanja. etrdeset dana Zatim, uspeno proavi kroz mitarstva i poklonivi se Bogu, dua u sledeih trideset i sedam dana poseuje nebeske obitelji i bezdane ada, ne znajui jo uvek gde e ostati; i tek u etrdeseti dan odreuje joj se mesto gde e prebivati do vaskrsenja mrtvih. Nema, naravno, niega udnog u tome to dua, proavi kroz mitarstva i okonavi zanavek sa onim to je zemaljsko, treba da se upozna sa stvarnou onostranog sveta, u ijem e jednom delu veno prebivati. Prema otkrivenju koje je prepodobni Makarije Aleksandrijski dobio od Anela, preminuli se u Crkvi

"pominju naroito devetog dana po prestavljenju (pored opte simvolike vezane za devet anelskih inova) zato to su do tada dui bile pokazivane krasote raja, a posle toga, do kraja etrdesetodnevnog perioda, njoj se pokazuju muenja i uasi ada, da bi joj etrdesetog dana bilo odreeno mesto gde e ekati vaskrsenje mrtvih i Strani Sud. I ovde broj ukazuje na opte pravilo ili "model" posmrtne realnosti, ali, nesumnjivo, ne zavravaju svi preminuli svoj put saglasno ovom pravilu. Mi znamo da je Teodora, u stvari, zavrila svoje putovanje kroz ad tek u etrdeseti dan (mereno zemaljskim vremenom). Stanje dua do Stranog Suda Posle etrdesetog dana neke due prebivaju u stanju predokuanja vene radosti i blaenstva, a druge - u strahu od venih muka koje e u potpunosti nastupiti posle Stranog Suda. Do Stranog Suda se stanje dua jo moe promeniti, osobito prinoenjem za njih Beskrvne rtve (pominjanjem na Liturgiji) kao i drugih molitava. Uenje Crkve o stanju dua na Nebesima i u adu do Stranog Suda detaljnije je izloeno u reima svetoga Marka Efeskog (v. prilog br. 1). Kakva je korist dui u adu od molitve, bilo zajednike, bilo line, opisano je u itijima Svetih, u podvinikim i svetootakim tekstovima. U itiju muenice Perpetue (III vek) na primer, sudbina njenog brata Demokrata njoj je bila otkrivena kroz predstavu cisterne pune vode koja se nalazila previsoko, tako da je njen brat, iz smradnog i neizdrivo vrelog mesta na kome je bio zatvoren, nije mogao dohvatiti. Zahvaljujui njenoj usrdnoj molitvi tokom celog dana i noi, on je uspeo da se domogne cisterne, i ona ga je ugledala na svetlom mestu. Na osnovu toga ona je shvatila da je on izbavljen od kazne (itija Svetih, 1. februar). Slian primer nalazimo u itiju monahinje Atanasije (Anastasije Logoove), podvinice koja se upokojila u naem, XX veku: "U to vreme ona je uzela na sebe podvig da se moli za roenog brata Pavla koji se udavio u pijanom stanju. Najpre se uputila blaenoj Pelagiji Ivanovnoj, koja je ivela u Divjejevskom manastiru, da se sa njom posavetuje ta da uini kako bi olakala zagrobnu sudbinu svome bratu koji je nesreno i neasno skonao svoj zemaljski ivot. Dogovorile su se ovako: da se Anastasija zatvori u svoju keliju, da posti i da se moli za njega, proitavi 150 puta "Bogorodice Djevo". Po isteku 40 dana, ona je videla duboku provaliju, na njenom dnu krvav kamen na kome leahu dva oveka sa gvozdenim okovima oko vrata. Jedan od te dvojice bio je njen brat. Kada je ispriala ovo svoje vienje blaenoj Pelagiji, ona je posavetova da ponovi podvig. Po isteku drugih 40 dana ona ugleda istu provaliju, isti kamen i ista dva oveka sa okovima oko vrata. Samo ovoga puta njen brat ustade, iae oko kamena i opet pade na njega, a okovi se opet naoe na njegovom vratu. Poto opet izvesti Pelagiju Ivanovnu o ovom vienju, ona joj ree da ponovi podvig i po trei put. Posle jo 40 dana Anastasija vide istu provaliju i isti kamen, na kome se sada nalazio samo jedan, njoj nepoznati ovek, dok je njen brat otiao nekuda i ona ga nije mogla videti. ovek koji je ostao na kamenu govorio je:

"Blago tebi, ti ima silne molitvenike na zemlji". Posle ovoga, blaena Pelagija je rekla: "Tvoj brat se oslobodio od muka, ali nije zadobio blaenstva" ("Duekorisno tivo", jun 1902). Slinih sluajeva ima mnogo u itijima pravoslavnih Svetitelja i podvinika. Onima koji su skloni da ovakva vienja shvate previe bukvalno trebalo bi moda rei da forma u kojoj se ova vienja pojavljuju (obino u snu) nije nuno fotografski snimak poloaja due na onom svetu, ve pre slikovita predstava koja saoptava duhovnu istinu da se stanje due popravlja molitvama nas koji smo ostali na zemlji. Molitva za umrle Koliko je vano pominjanje na Liturgiji moe se videti iz sledeeg sluaja: jo pre proslavljenja svetoga Teodosija ernjigovskog (1876. g.) jeromonah (uveni starac Aleksej iz Golosjejevskog skita Kijevo-Peerske Lavre, koji je umro 1916. g.), preoblaei njegove moti, umoran, sede kraj motiju. Zadremavi na tren, on ugleda pred sobom Svetitelja koji mu ree: "Hvala ti to se trudi oko mene. Jo bih te zamolio da, kad bude sluio Liturgiju, pomene moje roditelje" - i dade mu njihova imena (jerej Nikita i Marija). "Kako moe ti, Svetitelju, da trai moje molitve, kad ti sam stoji pred Nebeskim Prestolom i nizvodi ljudima Boju blagodat?", upita jeromonah. "Da, to je tano", odgovori sveto Teodosije, "ali prinoenje na Liturgiji monije je od mojih molitava". Znai, parastosi i domae molitve za umrle njima koriste, kao i dobra dela koja se ine njima u spomen - milostinja i prilozi za crkvu. Ali naroito je za njih korisno pominjanje na Boanstvenoj Liturgiji. Bilo je mnogo javljanja umrlih i drugih dogaaja koji potvruju kako je korisno pominjanje umrlih. Mnogi koji nisu iveli u pokajanju, ali su se na samrti pokajali, bili su osloboeni od muka i dostigli pokoj. U Crkvi se stalno uznose molitve za upokojenje umrlih, dok se na dan Silaska Svetog Duha (Pedesetnica), u kolenopreklonoj molitvi na veernjem, uznosi posebna prozba "za one to su u adu". Sveti Grigorije Dvojeslov, odgovarajui u svojim "Razgovorima" na pitanje: "Postoji li neto to bi duama posle smrti moglo koristiti?", ui: "Sveto rtvoprinoenje Hrista, nae spasiteljne rtve, od velike je koristi duama ak i posle smrti, pod uslovom da njihovi gresi (jesu takvi da) mogu biti oproteni u buduem ivotu. Zato due umrlih ponekad mole da se za njih odslui Liturgija... Naravno, sigurnije je da mi za ivota uinimo za sebe ono to se nadamo da e drugi initi za nas posle nae smrti. Bolje je uiniti da izlaz bude slobodan, negoli traiti osloboenje kad si u okovima. Zato bi trebalo da od sveg srca prezremo svet, ija je slava ve prola, i da svakodnevno Bogu prinosimo rtvu naih suza, kada na rtvu prinosimo Njegovo sveto Telo i Krv. Samo ta rtva ima mo da spase due od vene smrti, jer ona tajanstveno oprisutnjuje smrt Jedinorodnog Sina ("Razgovori" IV, 57, 59).

Sveti Grigorije navodi nekoliko sluajeva kada su se umrli javljali ivima molei ih da se odslui Liturgija za njihovo upokojenje, ili im blagodarili to su to uinili. Jednom se desilo i to da je neki zarobljenik, za koga je njegova ena mislila da je mrtav i zato odreene dane zakazivala Liturgiju za njega, vrativi se iz zarobljenitva ispriao kako su ga u odreene dane oslobaali od okova - ba u one dane kada je za njega sluena Liturgija (IV, 57, 59). Protestanti obino smatraju da su crkvene molitve za umrle nekako nespojive sa neophodnou da se spasenje zadobije prevashodno u ovom ivotu: "Ako tebe Crkva moe spasti i posle smrti, zato bismo se onda optereivali borbom ili traenjem vere u ovom ivotu? Hajde da jedemo, pijemo i veselimo se...". Naravno, niko od onih koji su se ovakvih shvatanja pridravali nikada nije dostigao spasenje crkvenim molitvama. Oigledno da je ovakav argument povran i ak licemeran - molitva Crkve ne moe spasti onoga ko ne eli da se spase ili ko se nikada u svom ivotu nije potrudio za to. Moe se rei da je molitva Crkve ili pojedinih hriana za umrlog, u izvesnom smislu, jo jedan plod ivota tog oveka: za njega se ne bi molili da on za svog ivota nije uinio neto to bi moglo da podstakne na molitvu za njega nakon njegove smrti. Sveti Marko Efeski takoe razmatra pitanje crkvene molitve za umrle i olakanja koje ona njima donosi, pa u tom smislu navodi primer da se sveti Grigorije Dvojeslov molio za rimskog imperatora Trajana, i da je ta molitva bila nadahnuta nekim dobrim delom tog paganskog imperatora (v. prilog br. 1). ta moemo uiniti za umrle Ako neko eli da pokae svoju ljubav prema umrlima i da im realno pomogne, to moe najbolje uiniti tako to e se moliti za njih, a naroito davanjem njihovih imena da se pomenu na Liturgiji kada se estice, izvaene za ive i umrle, sputaju u Krv Gospodnju uz rei: "Omij, Gospode, svetom Krvlju tvojom grehe ovde pomenutih slugu tvojih, (po) molitvama Svetih Tvojih". Nita vee ni bolje ne moemo mi uiniti za preminule, od toga da se molimo za njih, pominjui ih na Liturgiji. Njima je to uvek neophodno, a naroito tokom prvih etrdeset dana, kada dua umrlog gredi ka venim naseljima. Telo tada nita ne osea: ono ne vidi okupljene blinje, ne udie miris cvea, ne uje nadgrobne besede. Ali dua osea molitve koje se uznose za nju, i blagodarna je onima koji ih uznose, i duhovno im je bliska. O, srodnici i prijatelji preminulih! inite za njih ono to je njima potrebno, a u vaoj je moi. Upotrebite svoj novac ne na spoljanje ukraavanje grobova nego udelite taj novac ubogima za pokoj due svojih preminulih, ili ga priloite crkvi u kojoj se za njih uznose molitve. Budite milosrdni prema preminulima, postarajte se za njihove due.

Taj put eka i vas, i znajte da emo svi mi tada eznuti da nas neko pomene u molitvi! Budimo zato i sami milostivi prema umrlima. im se neko prestavi, odmah pozovite svetenika ili ga obavestite, kako bi mogao da proita "Molitve na ishod due" koje treba proitati nad svakim pravoslavnim hrianinom posle njegove smrti. Postarajte se da se. ukoliko je mogue, opelo odslui u crkvi i da se nad preminulima sve do opela ita Psaltir. Opelo i sahrana ne moraju biti besprekorno organizovani, ali je apsolutno neophodno da se opelo odslui bez skraivanja, u potpunosti. Pomislite tada na pokojnika, sa kojim se zauvek rastajete, a ne na to ta je vama lake. Ako u crkvi ima vie pokojnika, nemojte odbiti da se odri zajedniko opelo, ako to neko predloi. Bolje je da se istovremeno odslui opelo za dva ili vie pokojnika kada je molitva njihovih blinjih usrdnija, nego da se odri vie opela jedno za drugim, a da ta opela, zbog nedostatka vremena i umora, budu skraena. Ovo zbog toga to je svaka re molitve za umrle kao kap vode za ednoga. Odmah se pobrinite i za to da se preminuli svakodnevno pominje na Liturgiji tokom sledeih etrdeset dana. Obino se u crkvama gde se bogosluenje obavlja svakodnevno i pokojnici koji su tu opevani pominju 40 dana pa i due. Ali, ako je opelo odslueno u hramu gde nema svakodnevnih bogosluenja, sami roaci su duni da se pobrinu i obezbede etrdesetodnevno pominjanje na Liturgiji u onim hramovima gde se sluba Boja obavlja svakog dana. Takoe je dobro poslati za pokojnika prilog u manastire, kao i u Jerusalim gde se na svetim mestima uznosi neprestana molitva. etrdesetodnevno pominjanje treba zapoeti odmah po smrti, kada je dui osobito potrebna molitvena pomo, i zato je neophodno zapoeti pominjanje u najbliem mestu gde se vri svakodnevno bogosluenje. Postarajmo se da uinimo sve to god moemo za one koji su otili na drugi svet pre. nas, seajui se rei: "Blaeni milostivi, jer e biti pomilovani" (Mt. 5, 7). Vaskrsenje tela Jednoga dana e ovom propadljivom svetu doi kraj, a nastupie veno Carstvo Nebesko u kome e due spasenih, sjedinjene opet sa svojim vaskrslim telima zanavek, besmrtne i nepropadljive, prebivati sa Hristom. Tada e delimina radost i slava koje ak i sada due na Nebesima poznaju, biti zamenjene punoom radosti nove tvorevine za koju je ovek i bio sazdan. Ali oni koji nisu prihvatili spasenje koje je Hristos doneo na zemlju, muie se veno, zajedno sa njihovim vaskrslim telima - u paklu. U zavrnom poglavlju "Tanog izloenja pravoslavne vere" prep. Jovan Damaskin dobro opisuje konano stanje due posle smrti: "Verujemo takoe i u vaskrsenje mrtvih. Jer e se ono zaista dogoditi, zaista e biti vaskrsenja mrtvih. Ali, govorei o vaskrsenju, mi podrazumevamo vaskrsenje tela. Jer vaskrsenje je ponovno podizanje onoga to je propalo. Meutim, poto su due besmrtne, kako e vaskrsnuti? Ako se smrt odreuje kao odvajanje due od tela, onda je vaskrsenje naravno, ponovno sjedinjavanje due i tela i ponovno podizanje razdvojenog i (pro)palog ivog bia. Dakle, upravo ono telo koje se raspalo,

vaskrsnue kao neraspadljivo. Jer, Onaj Koji ga je na poetku stvorio od praha zemaljskog, moe ga i vaskrsnuti nakon to se ono, po odluci Tvorca, raspalo i vratilo natrag u zemlju iz koje je i uzeto... Naravno, da je samo dua prebivala u podvigu vrlinskog ivljenja, samo bi ona i bila ovenana. I da se samo ona povazdan predavala zadovoljstvima, bilo bi pravedno da samo ona i bude kanjena. Ali, poto ni u vrlini ni u poroku dua nije uestvovala bez tela, pravedno je da oni zajedno prime ono to su zasluili... Tako emo mi vaskrsnuti, jer e se due opet sjediniti sa telima koja e postati besmrtna i nepropadljiva, i onda emo stati pred strano Hristovo sudilite. I avo i njegovi demoni, i njegov ovek, Antihrist, i neastivi ljudi i grenici bie predani venom ognju; ali to nije vetastveni, materijalni oganj (tj. vatra) kakav mi poznajemo, nego oganj kakav zna samo Bog. A oni koji su inili dobro zablistae zajedno s anelima u venom ivotu, zajedno s Gospodom naim Isusom Hristom, uvek na Njega gledajui i od Njega budui voeni, i naslaivae se neprekidnom od Njega ishodeom radou, proslavljajui Ga sa Ocem i Svetim Duhom u beskonane vekove vekova. Amin. " (str. 267-272). sadraj

PRILOZI PRILOG I Pravoslavno uenje Sv. Marka Efeskog o stanju due posle smrti

Mnogi, ak i sami pravoslavni hriani, esto ne razumeju kako treba pravoslavno uenje o stanju due posle smrti, a relativno nedavna pojava uenja o "istilitu" dovela je do jo vee zabune u umovima ljudi. Samo pravoslavno uenje nije ni na koji nain dvosmisleno ili netano. Ono je najjasnije izloeno u delima svetoga Marka Efeskog na Saboru u Firenci 1436. g., sainjenim upravo sa ciljem da daju odgovor na latinsko uenje o " istilitu". Za nas su ovi radovi naroito dragoceni zbog toga to su potiui neposredno od poslednjeg vizantijskog oca, pisani pre ovih naih dana punih raznih bogoslovskih konfuzija. Njegovi radovi otkrivaju nam izvore pravoslavnog uenja, i upuuju nas kako tim izvorima treba pristupati i razumeti ih. Takve izvore predstavljaju Sveto Pismo, svetootake besede, crkvene slube, itija svetih, a takoe i neka otkrovenja i vienja zagrobnog ivota, poput onih koja se opisuju u IV knjizi "Razgovora" svetoga Grigorija Dvojeslova. Savremeni akademski bogoslovi pokazuju nepoverenje prema poslednja dva-tri ovde pomenuta izvora, zbog ega se esto oseaju nelagodno kada govore na tu temu, a ponekad ispoljavaju i "agnostiku suzdranost" u odnosu prema njima. S druge strane, spisi svetoga Marka nam pokazuju sa koliko se lakoe ovim izvorima bave istinski pravoslavni bogoslovi, a oni kojima je "nelagodno" moda samim tim neoekivano otkrivaju svoju zaraenost savremenim neverjem. Od etiri odgovora svetoga Marka o istilitu sainjenih na Saboru u Firenci, prva beseda sadri najjasnije izlaganje pravoslavnog shvatanja u polemici protiv latinskih zabluda, zbog ega ona ini glavni deo ovog priloga. Ostali odgovori sadre, uglavnom, materijal koji ilustruje razmatrana pitanja, a takoe i odgovore na neke specifinije latinske navode. "Latinska poglavlja" na koja odgovara sv. Marko, napisao je kardinal ezarini, i u njima je izloeno latiisko uenje o stanju due posle smrti koje je uoblieno ranije, na "unijatskom saboru" u Lionu (1270. g.). Ovo uenje zapanjuje pravoslavnog itaoca svojim bukvalnim i "zakonskim" karakterom. Latini su u to vreme ve poeli da Nebesa i ad posmatraju kao na izvestan nain "okonane" i "apsolutne", a na one koji se tamo nalaze - kao da su ve u potpunosti u onom stanju koje e imati posle Stranog Suda, zbog ega nema potrebe moliti se za one koji su na Nebesima (jer su oni ve postigli savrenstvo), niti za one u adu (jer oni nikada ne mogu biti izbavljeni ili oieni od greha). Meutim, kako mnotvo vernika umire u "srednjem" stanju - nedovoljno savreni za Nebesa, ali i nedovoljno poroni za ad - to je logika latinske argumentacije potrebovala nekakvo tree mesto za oienje, gde ak i oni iji su gresi ve oproteni, treba da pretrpe kaznu ili daju "zadovoljenje" za svoje grehe, pre no to se dovoljno oiste za ushoenje na Nebesa. Ove zakonske teze isto ljudskog "pravosua" (koje praktino odbacuje neizrecivu dobrotu i ovekoljublje Boje), Latini su dokazivali bukvalnim tumaenjem nekih svetootakih tekstova i nekih vienja. Gotovo sva ta tumaenja vetaki su iskonstruisana i sporna, jer ak ni stari latinski Oci nisu spominjali takvo mesto kakvo je"istilite", ve su govorili samo o

"oienju" grehova posle smrti pomou "ognja", kako su (mogue, alegorijskl) pisali neki od njih. Sa druge strane, u pravoslavnom uenju koje izlas sveti Marko, vernici koji su umrli ne ispovedivi neke neznatne grehe, ili ne prinevi plodove pokajanja kod ispoveen grehova, oiuju se od njih ili samim tim to iskuse smrt sa strahom koji ona nosi, ili pak posle smrti (kada oni bivaju drani u adu), molitvama, Liturjama Crkve i dobrim delima koja verni (ivi) ine njih radi. ak i grenicima, odreenim za vene muke, mogue je na taj nain doneti izvesno olakanje. Meutim, sada ne postoji oganj koji mui grenike u adu (jer e vsni oganj poeti da ih mui tek posle Stranog Suda), a tim pre ne postoji ni na nekakvom treem mestu poput "istilita". Sva vienja ognja, koja su ljudi imali, predstavljala su slike, ili proroanstva o onome to e biti u buduem veku. Svaki oprotaj grehova posle smrti daje se, uz sadejstvo ljudskih molitava, samo po blagodati Boijoj, koja se prostire ak i do onih koji se nalaze u adu, i nikakva "otplata" ili "zadovoljenje" za ve oprotene grehe nisu potrebni. Treba napomenuti da spisi svetoga Marka pokreu, uglavnom, konkretno pitanje o stanju due posle smrti i gotovo se ne dotiu razmatranja onoga to se sa duom dogaa neposredno posle smrti. O tom pitanju postoji obimna pravoslavna literatura, ali u Firenci ono nije bilo razmatrano. Prva beseda: Opovrgavanje latinskih poglavlja koja se tiu oiujueg ognja 1. Poto smo duni, uvajui nae Pravoslavlje i crkvene dogmate koje smo od Otaca primili, s ljubavlju odgovoriti na ono to ste vi izrekli, mi emo svaki argument i dokaz, koje ste vi pismeno naveli kao opte pravilo, prvo navesti, da bi zatim sledio kratak i jasan odgovor i razjanjenje svakoga od njih. I tako, u poetku vae poslanice vi ovako kaete: "Ako su oni koji se iskreno kaju otili iz ovoga ivota u ljubavi (prema Bogu) pre no to su uspeli dostojnim plodovima da prue zadovoljenje za svoja sagreenja ili postupke, njihove due oiuju se posle smrti oiujuim mukama; ali radi olakanja (ili "osloboenja") od ovih muka, njima kornsti ona pomo koja im se ukazuje od strane ivih vernika, kao to su. molitve, Liturgije, milostinja i druga dobra dela". Na ovo ja odgovaram sledee: to da upokojenima u veri, nesumnjivo, pomau za njih odsluene Liturgije, molitve i milostinja, obiaj koji je na snazi od davnina, svedoe mnoge i razliite izreke uitelja, kako latinskih, tako i grkih, reene ili napisane u raznim vremenima i na raznim mestima. A to se tie toga, da se due oslobaaju zahvaljujui nekakvim oiujuim mukama, koje imaju karakter pomoi, i privremenom ognju, koji ima takvu (oiujuu) mo - to mi ne nalazimo ni u Pismu, ni u molitvama i pjenijima za pokojnike, niti u reima Uitelja. No, mi smo primili da se ak i duama koje se dre u adu i ve su predate na vene muke, bilo zaista i iskustveno, ili u beznadenom iekivanju istih, moe ukazati neka mala pomo, mada ne na takav nain da bi one u potpunosti bile osloboene muka i dobile nadu na konano osloboenje.

A ovo se vidi iz rei Makarija Velikog, egipatskog podvinika, koga je lobanja koju je naao u pustinji, po delovanju sile Boje, pouila o ovome. I Vasilije Veliki, u molitvama koje se itaju na Pedesetnicu, doslovno kae sledee: "Koji i na ovaj svesavreni i spasonosni praznik oienja, udostojava nas da ti se molimo i za one koji su u adu drani, obeavajui nam veliku nadu na poboljanje onima koji su zarobljeni zbog grehova koji ih zarobie, i da e Ti nisposlati Tvoju utehu" (trea kolenopreklona molitva na veernjem). Ako su due otile iz ovog ivota u veri i ljubavi, pa ipak nosei na sebi neki greh - bilo da su to mali gresi, za koje se ona uopte nije kajala, ili veliki, za koje, mada se kajala, nije uspela da prinese plodove pokajanja, takve due, mi verujemo, dune su da se oiste od takve vrste grehova, ali ne na nekakvom mestu ispatanja (jer nam tako neto, kao to rekosmo, niukoliko nije bilo predato); ve jedino da se oiste uz pomo samog straha prilikom ishoda iz tela, kao to to izriito kae sveti Grigorije Dvojeslov (v. IV, knj. "Razgovora"); dok e druge biti prinuene da se oiste posle ishoda iz tela, ili jo prebivajui na tom zemnom mestu, pre no to dou na poklonjenje Bogu i udostoje se udela u blaenstvu, ili, ako su njihovi gresi bili tei i dugotrajniji -to e one biti drane u adu, ali ne radi toga da bi zauvek prebivale u ognju i mukama, ve kao oni koje u tamnici dre pod straom. Svima takvima, mi tvrdimo, pomau molitve i Liturgije koje se za njih ine, uz sadejstvo Bojeg milosra, koje sagreenja uinjena po nemoi ljudskoj odmah prezire i prata, kako govori Dionisije Veliki u "Razmiljanjima o tajni svetenoupokojenih", a druge grehe posle izvesnog vremena pravednim sudom ili takoe razreuje i prata, i to - savreno, ili olakava odgovornost za njih do konanog Suda. I zbog toga ne vidimo nikakvu potrebu za kakvom drugom kaznom ili oiujuim ognjem. Jer, jedne oiuje strah, a druge gria savesti prodire munije od ma kakvog ognja, a neke oiuje sam uas pred Slavom Bojom i neizvesnou budueg, koje dolazi. A da je to muenje i kazna znatno vea nego ta drugo, pokazuje i samo iskustvo, i sveti Jovan Zlatoust svedoi nam u gotovo svim ili veini svojih moralistikih omilija, tvrdei ovo, a takoe i boanstveni podvinik Dorotej u svome slovu "O savesti". A to se tie toga da neizvesnost budueg vie razdire kanjene nego sama kazna, o tome govore Uitelji, kao na primer sveti Grigorije Dvojeslov, koji u besedi "povodom razaranja grada", kae sledee: "Ove e primiti neiskaziva svetlost i vienje Svete i Carstvene Trojice, a one, zajedno sa ostalima - bolje rei, pre nego druge -muenje: biti odbaenim od Boga, i gria savesti, kojoj nema kraja". 2. I tako, mi se Bogu molimo i verujemo da e se time spasti umrli, a ne kakvim drugim muenjima ili nekom drugaijem ognju, od onih muka i ognja za koje je objavljeno da e biti veni. I to da se due umrlih, po molitvama, oslobaaju od zatoenitva u adu, kao iz neke tamnice, svedoi, meu mnogim drugima, Teofan Ispovednik, nazvan Naertani, jer je rei svoga svedoanstva za ikonu Hristovu, na elu ispisane, krvlju svojom zapeatio. U jednom od kanona za

umrle on se ovako moli za njih: "Suza i uzdisanja rabe Tvoje koji u adu prebivaju, oslobodi, Spase" (Oktoih, subotnji kanon zaupokojene, gl. 6, pesma 6. "Slava"). uje li? - "suza", rekao je, i "uzdisanja", a ne nekakvih kazni i oiujueg ognja. Ako se ponekad u ovim pesmama i molitvama i pominje oganj, to nije neki privremeni oganj koji ima oiujuu silu, ve oganj veni i kazna kojoj nema kraja. 3. Sveti, podsticani ovekoljubljem i saaljenjem prema svome rodu, poelee i drznue se na gotovo nemogue - da se mole za izbavljenje u veri umrlih. Jer, tako govori i sveti Teodor Studit, koji je i sam Ispovednik i svedok Istine, na samom poetku svog kanona za upokojene: "Svi se pomolimo Hristu, opominjui se od veka umrlih, da upokojene u veri i nadi na ivot veni, izbavi od venog ognja" (Velikoposni Triod, mesopusna subota, kanon, pesma 1). I zatim, u drugom troparu, petoj pesmi kanona, govori sledee: "Ognja venopaleeg i tame nerasvetive, krguta zuba, i crva koji beskonano mui, izbavi, Spase, sve koji u veri umree". Gde je tu "oiujui oganj"? I kada bi on uopte postojao, gde bi Svetome bilo prikladnije da ga spomene, nego ovde? Bivaju li sveti uslieni od Boga, kada se za ovo mole, to mi ne treba da istraujemo, ali oni sami su imali znanje o tome, i Duh, koji je u njima obitavao, i Kojim pokretani su oni i govorili, i pisali, znao je to: a u istoj meri znao je i Vladika Hristos, Koji je dao zapovest da se molimo za neprijatelje svoje, i Koji se molio za one koji su Ga raspeli i nadahnuo prvomuenika Stefana, kad su ovoga kamenovali, da ini isto. I mada e, moe biti, neko kazati, da kada se mi molimo za takve ljude, ne bivamo usliani od Boga, ipak mi sve to od nas zavisi ispunjavamo; a eto, neki od Svetih koji se moljahu ne samo za verne, ve i za bezbonike, behu uslieni, i svojim molitvama ih izbavie od venih muka, kao na primer prvomuenica Tekla - Teklonilu i Boanstveni Grigorije Dvojeslov, kako se pripoveda - cara Trajana). (U III poglavlju pokazuje se da se Crkva moli takoe i za one koji se ve naslauju blaenstvom u Bogu, i koji, razume se, nisu duni da prolaze kroz "oiujui oganj"). 4. Posle ovoga, neto dalje, vi pokuavate da dokaete navedeni dogmat o oiujuem ognju, pozivajui se najpre na reeno u Knjizi o Makavejcima, u kojoj se kae: "Sveto je i spasonosno moliti se za umrle, da bi oni bili razreeni od grehova", a zatim uzevi iz Evanelja po Mateju ono mesto gde Spasitelj objavljuje da "koji ree na Duha Svetoga, nee mu se oprostiti ni u ovome vijeku, ni u buduem", vi govorite da se iz ovoga moe videti da ima otputenja grehova u buduem ivotu. No da iz ovoga ni na koji nain ne proistie pojam oiujueg ognja, to je jasnije od sunca: jer ega zajednikog moe biti izmeu oprotaja i - oienja ognjem i kanjavanjem? Jer, ako se otputenje dogaa zbog molitava ili jedino boanskim ovekoljubljem, onda nema potrebe za kaznom ili oienjem. Ako su kazna, kao i oienje (Bogom) ustanovljeni - jer se prvo odvija blagodarei drugome, i oni nisu uzaludni jedino ako zahvaljujui njima, kao posledica, proistie oienje -onda se, kako izgleda, uzaludno vre molitve (za umrle) i proslavlja ovekoljublje

Boije. I tako, ovim navodima ne samo da se ne dokazuje postojanje oiujueg ognja, ve se ono opovrgava: jer se njima oprotenje grehova onima koji su zgreili predstavlja kao delovanje carske vlasti i ovekoljublja, a ne kao osloboenje od kazni ili oienje. 5. Kao tree, ona izreka, uzeta iz Prve poslanice blaenog Pavla Korinanima, u kojoj on, rasuujui o zidanju na Temelju koji je Hristos: "zlatom, srebrom, dragim kamenjem, drvetom, sjenom, slamom" - dodaje: - "jer e Dan pokazati, jer e se ognjem otkriti, i svaije e se djelo ognjem ispitati kakvo je. Ako ostane ije djelo to je nazidao, primie platu. Ako ije djelo izgori, bie oteen, a sam e se spasti, no tako kao kroz oganj" (I Kor. 3: 11-13) - ini se da vie od svega drugoga dokazuje pojam oiujueg ognja, a u samoj stvari vie ga od svega opovrgava. Jer, kao prvo, boanski Apostol nije ga nazvao oiujuim, ve ispitujuim; zatim, on je objavio da kroz njega treba da prou takoe i dobra i asna dela, a takvima, jasno, nije potrebno nikakvo oienje. Zatim, on kae da e oni, koji prinose zla dela, poto njihova dela sagore, pretrpeti tetu - a, meutim, oni koji se oiuju, ne samo da ne trpe tetu, ve jo vema zadobijaju - da bi zatim rekao da se to ima dogoditi "u onaj dan", upravo u dan Suda i budueg veka, a pretpostavljati da e postojati oiujui oganj posle toga stranog Dolaska Sudije i konane presude, nije li to - savrena glupost? Jer, Pismo nam ne predaje nita tome slino, no Sam Onaj Koji e nam suditi, govori: "I ovi e otii u muku vjenu, a pravednici u ivot vjeni", (Mt. 25: 46), i jo: "I izii e oni koji su inili dobro u vaskrsenje ivota, a oni koji su inili zlo u vaskrsenje suda" (Jn. 5: 29). Tako da ni na koji nain ne ostaje nikakav meuprostor; i poto je sve kojima se sudi razdelio na dva dela, jedne postavivi desno, a druge ak - levo, i prve nazvao "ovcama", druge "jarcima". Ni na koji nain, meutim, nije objavio da ima i takvih koji treba da se oiste tim (oiujuim) ognjem. Izgleda da je oganj o kome govori Apostol upravo onaj o kome govori prorok David: "pred njim je oganj koji prodire, oko njega je bura velika" (Ps. 50: 3), i jo: "Oganj pred njim ide, i pali naokolo neprijatelje njegove" (Ps. 97: 3). Prorok Danilo takoe govori o ovome ognju: "Rijeka ognjena izlaae i tecijae ispred njega" (Dan. 7: 10). Kako Sveti ne nose na sebi nakvog zlog dela i zlog peata, ovaj oganj e ih projaviti jo svetlijima, kao zlato u pei iskuano, ili kao kamen amijant, koji, kako kau, kada se stavi u vatru izgleda kao da je potamneo, ali kada se izvadi iz vatre pokazuje se jo istiji, kao vodom omiven; kao to su se pokazala tela sveta Tri Otroka u pei vavilonskoj. Grenike, pak, koji sa sobom nose zlo, zahvativi, kao materijal pogodan za ovaj oganj, on e odmah zapaliti, i "delo" njihovo, to jest njihovo zlo nastrojenje ili delovanje, sagoreti i sasvim unititi, i liie ih onoga to su sa sobom doneli, to jest liie ih zlog tereta, dok e njih same "spasti" - to jest bie zauvek uvani i odrani da se ne bi podvrgli unitenju zajedno sa svojim zlom. 6. I boanski Otac Zlatoust (koga zovemo "ustima Pavlovim", kao to ovoga "ustima Hristovim") takoe smatra neophodnim da ovako protumai ove redove u svom komentaru Poslanice (9 beseda na I Kor.), pri emu Pavle govori kroz

Zlatousta, kako je to bilo javljeno zahvaljujui vienju Prokla, njegovog uenika i naslednika njegovog prestola3). Sveti Jovan Zlatousti je posvetio poseban traktat iskljuivo ovoj izreci, zbog toga da origenisti ne bi ove apostolske rei navodili kao potvrdu svoga naina miljenja (koje, ini se, vie odgovara njima nego vama), i da ne bi nanosili zlo Crkvi, uvodei (uenje) o kraju adskih muka i konanom ispravljanju i obnovljenju (apokatastasis) grenika. Jer, izreka da e se grenik "spasti kao kroz oganj", oznaava da e on biti muen u ognju, a nee biti uniten zajedno sa svojim zlim delima i zlim duevnim usmerenjem. O tome govori i Vasilije Veliki u "Moralijama", tumaei reeno u psalmu: "Glas Gospodnji sipa plamen ognjeni" (Ps. 29: 7): "Oganj, pripravljen za muenje avola i angela njegovih, razdvaja se glasom Gospoda, tako da posle ovoga u njemu bivaju dve sile: jedna - koja pali, i druga - koja prosvetljuje; sila tog ognja koja mui i kanjava sauvana je za one koji su zasluili muke, a prosvetljujua i osveujua sila namenjena je da osijanju likujuih. I tako, zbog toga, glas Gospoda raseca i razdvaja plamen ognja, da bi mrani deo bio muen ognjem, a nesagoriv deo prebivao u svetlu radosti" (Sveti Vasilije Veliki, Beseda na Ps. 28). I tako, kao to se moe videti, ovo razdvajanje i razdeljivanje ognja bie onda kada svi bez izuzetka budu morali da prou kroz njega: svetla i sjajna dela pokazae im se jo svetlijim, a oni koji ih nose postae naslednici svetlosti i primie venu nagradu; a oni koji donose dela zla i pogodna za sagorevanje, bie kanjeni izgubivi ih, i veno e prebivati u ognju, nasledivi spasenje koje je gore od propasti, jer upravo to i oznaava, u ovom smislu, re "spasti", da im se ne bi dogodilo da unitavajuom silom ognja budu i sami sasvim uniteni... Sledei ove Oce, i mnogi drugi od naih Uitelja shvatili su ovu izreku u tom smislu. Ako bi neko ovo drugaije tumaio, i "spasenje" shvatio kao "osloboenje od kazne", a "prolaenje kroz oganj" - kao "istilite", onda on, ako se moemo tako izraziti, tumai izreeno na potpuno pogrean nain. I nije ni udno, jer on je ovek, a mnogi ak i meu uiteljima razliito tumae rei Pisma, i nisu svi u istoj meri dostigli taan smisao. Nije mogue da jedan isti tekst, koji se predaje u razliitim tumaenjima, odgovara u jednakom stepenu svim svojim tumaenjima; ali mi treba, izabravi najvanija meu njima i ona koja najvie odgovaraju crkvenim dogmatima, ostala tumaenja da postavimo na nii stepen. Zbog toga mi neemo napustiti gore navedeno tumaenje Apostolovih rei, ak i ako su Avgustin, ili Grigorije Dvojeslov, ili ko drugi od naih Uitelja dali takvo (neodgovarajue) tumaenje; jer takva tumaenja ne svedoe toliko u korist shvatanja privremenog oiujueg ognja, koliko idu na ruku Origenovom uenju, koje je, budui da je govorilo o konanom ispravljanju dua kroz ovaj oganj i osloboenju od muka, bilo zabranjeno i anatemisano od Petog Vaseljenskog Sabora i konano zajedniki odbaeno od Crkve kao bezbono. (U poglavljima 7-12, sveti Marko odgovara na prigovore izazvane citatima iz bla. Avgustina, svetog Amvrosija, svetog Grigorija Dvojeslova, svetog Vasilija Velikog, i drugih svetih Otaca, pokazujui da su oni bili ili nepravilno shvaeni ili, mogue,

pogreno citirani, i da ovi Oci u stvari ue pravoslavnom uenju, a ukoliko ne, njihovo uenje u tom pogledu ne treba prihvatati. Dalje, on ukazuje na to da sveti Grigorije Niski uopte ne ui o "istilitu", ve se pridrava jo i gore Origenove zablude da e veni oganj imati svoj kraj, mada je mogue da su ta mesta u njegove tekstove kasnije umetnuli origenisti.) 13. I, na kraju, vi govorite: "Da je ranije navedeno istina, jasno je na osnovu pravosua Bojeg, koje ne ostavlja nekanjenim nita od onoga to je bezakono uinjeno, i otuda neminovno proistie da za one, koji nisu pretrpeli kaznu ovde, i ne mogu da je isplate na Nebesima, niti u adu, treba dopustiti da postoji jo neko, tree mesto, na kome se ovo oienje dogaa, zahvaljujui kome se svako (takav) oiuje, i odmah uzvodi nebeskim radostima". Na ovo mi odgovaramo sledee, i obratite panju, kako je to jednostavno, i u isti mah pravedno: opte je priznato da je oprotenje grehova u isto vreme i osloboenje od kazne, jer onaj ko dobije oprotenje, biva istovremeno i osloboen od kazni koje za njih sleduju. Ono se daje u tri vida i u razliita vremena: prvo - u vreme krtenja, drugo - posle krtenja, kroz pokajanje i vrenje odgovarajuih dobrih dela u ovom ivotu, tree - posle smrti, blagodarei molitvama, milostinji, i drugome to Crkva ini za umrle. I tako, prvo oprotenje grehova ne zahteva nikakav trud, dogaa se jedanput, i opte je za sve, kao sijanje svetlosti, gledanje sunca i promene godinjih doba, jer je to - iskljuivo blagodat, i od nas se ne trai nita vie, osim vere. Drugo je, meutim, muno, kao onome ko "svaku no kvasi odar svoj, suzama svojim natapa postelju svoju" (Ps. 6: 6), kome su bolni i sami tragovi grehovnih udara, koji hodi plaui i skruena lica i podraava obraenju Ninivljana i smirenju cara Manasije. Tree je takoe muno, jer je povezano sa raskajanjem i saveu koja je skruena i pati zbog nedostavka dobra, ali, u isto vreme, nipoto nije svezano sa kaznom, ukoliko zaista predstavlja oprotenje grehova, jer oprotenje i kazna ni na koji nain ne mogu biti istovremeni. tavie, u prvom i poslednjem vidu oprotenja grehova najvei udeo ima blagodat Boija, pri sudelovanju molitava, a sasvim se malo trai od nas. Srednji vid, naprotiv, malo ima od blagodati, a vei deo pripada naem naporu. Prvi vid otputenja grehova razlikuje se od poslednjeg i po tome to je prvo - u jednakoj meri otputenje svih grehova, a poslednje - samo onih grehova koji nisu smrtni i za koje se ovek za ivota kajao. Tako misli Crkva Boja, i molei za oprotenje od grehova umrlih i verujui da im se ono daruje, ona ne odreuje, kao zakon, ma kakvu kaznu za njih, dobro znajui da Boja blagodat u takvim sluajevima prevazilazi Njegovo pravosue. Druga beseda o istilinom ognju (...)

3. Mi tvrdimo, da ni pravednici jo nisu u potpunosti primili svoj udeo i ono blaeno stanje koje su sebi ovde pripremili kroz dela - niti da se grenici posle smrti odvode na mesto vene kazne u kome e se veno muiti. I jedno i drugo neminovno treba da se dogodi posle Stranog Suda i opteg vaskrsenja. Sada, pak, i jedni i drugi nalaze se na sebi svojstvenim mestima: prvi - u savrenom spokoju i slobodni, nalaze se na Nebesima, s Anelima i pred Samim Bogom, i kao da su ve na neki nain u Raju iz koga je Adam nispao, a pre njih uao blagorazumni razbojnik - i esto nas poseuju u onim hramovima u kojima se oni slave, i sluaju one koji ih prizivaju i mole se Bogu za njih, primivi od Njega taj izuzetni dar i ine udesa preko svojih motiju, i naslauju se sozercavanjem Boga i otuda poslanim ozarenjem, mnogo savrenije i mnogo istije nego pre, dok su bili u ivotu; drugi pak, zatoeni su u adu, "u tmini i senci smrti, u rovu preispodnjem" (Ps. 87: 6) kako govori David, a zatim Jov: "U zemlju tamnu kao mrak i u sjen smrtni, gdje nema promjene i gdje je vidjelo kao tama" (Jov. 10: 21-22). I prvi prebivaju u svakoj radosti i veselju, oekujui obeano im Carstvo i neizreena blaga koja tek to nisu dobili, a drugi, naprotiv, prebivaju u svakoj skuenosti i neutenim stradanjima, kao kakvi osuenici koji iekuju presudu Sudije i predviaju budue muke. Niti su prvi jo primili naslee Carstva i onih blaga "to oko ne vide, i uho ne u, i u srce ovjeku ne doe" (I Kor. 2: 9), niti su drugi jo predati na vene muke i gorenje u neugasivom ognju. Ovo uenje mi drimo kao predato od Otaca iz davnina, a lako moemo do njega doi i preko samog Svetog Pisma. 10. I tako, iz svega toga jasno je da ono, to su neki od Svetitelja videli u vienjima i otkrivenjima u pogledu buduih muka i onih koji u njima prebivaju, bezbonika i grenika, predstavlja samo neku vrstu praslike buduih stvari, i kao na slici prikazano, a ne neto to se uistinu sada zbiva. Tako, na primer, Danilo, opisujui ovaj budui Sud, kae: "Gledah dokle se postavie prijestoli; sud sjede i knjige se otvorie" (Dan. 7: 9, 10), a meutim jasno je da se ovo nije u stvarnosti zbivalo, ve je u duhu unapred otkriveno Proroku. 19. K tome, kada razmatramo vae dokaze koje ste naveli iz knjige o Makavejcima i Evanelja, mi, govorei prosto i s ljubavlju prema istini, vidimo da oni nikako ne sadre svedoanstva o nekakvoj kazni ili oienju, ve govore samo o opratanju grehova. Vi ste nainili neku zauujuu podelu, govorei da svaki greh treba shvatati iz dva ugla: 1 - samooaloivanje Boga, i 2 - kazna koja za ovo sledi. Prema ovome - oaloivanje Boga zaista moe biti oproteno posle raskajanja i odvraanja od zla, ali kazni podlee u svakom sluaju, tako da, na osnovu ovakvog shvatanja, nuno sledi da oni kojima su gresi oproteni i dalje podleu kazni za njih. No mi dozvoljavamo sebi da kaemo da takva postavka ovog pitanja protivrei jasnim i optepoznatim istinama: ako se ne dogaa da Car poto je proglasio amnestiju i oprostio, opet podvrgava kazni prestupnike, tim pre Bog, kod Koga je

meu mnogim drugim osobinama naroito izraeno ovekoljublje, ako i kanjava oveka poto je ovaj zgreio, posle oprotenja odmah ga oslobaa od kazne. I to je - prirodno. Jer, ako oaloivanje Boga dovodi do kazne, onda kada je krivica razreena i kada je dolo do pomirenja, sama posledica krivice, tj. kazna, nuno prestaje. Napomene uz prilog I 1 - U "Oteniku" episkopa Ignjatija itamo: "Jednom je avva Makarije, idui pustinjom, naiao na ljudsku lobanju koja je leala na zemlji. Kada avva dotae lobanju palmovom palicom koju je drao u ruci, lobanja se oglasi ljudskim glasom. Starac ree: ko si ti? Lobanja odgovori: ja sam bio rec idolopoklonika koji su iveli u ovom mestu, a ti si - avva Makarije, ima u sebi Svetoga Duha Bojeg, i kada se saali nad onima koji se nalaze u veitim mukama i moli se za njih, onda oni dobijaju izvesnu utehu". Potom je lobanja, ispriavi svetome Makariju o adskim mukama, ovako zavrila: "Nama, koji nismo znali za Boga, ukazuje se makar izvesno milosre; ali oni, koji su poznali Boga i odrekli Ga se, i nisu ispunjavali volju Njegovu, nalaze se nie od nas" ("Otenik", str. 311-312). 2 - O ovom poslednjem sluaju govori se u nekima od ranih itija sv. Grigorija, kao na primer u njegovom engleskom itiju iz osmoga veka: "Neki nai ljudi takoe pripovedaju povest, koju su ispriali Pimljani, o tome, kako je dua imperatora Trajana bila osveena i ak krtena suzama svetoga Grigorija, povest divnu i za pripovedaa i za sluaoce. Neka se niko ne udi kada kaemo da je bio krten, jer bez krtenja niko nee Boga videti, a trei vid krtenja, to je -krtenje suzama. Jednom, prelazei preko Foruma - velianstvene tvorevine, koju je, kako priaju, podigao Trajan - svetoga Grigorije je otkrio, paljivo prouavajui Trajanov ivot, da je on, iako je bio idolopoklonik, ak uinio jedno delo tako velikog milosra, da se ono inilo vie delom hrianina, nego paganina. A to se desilo kada je jednom prilikom Trajan na elu vojske urno kretao protiv neprijatelja, i saalivi se nad reima jedne udovice, imperator itavog sveta se zaustavio. Ona je rekla: "Gospodaru Trajane, evo ljudi koji su ubili moga sina i nee da mi plate odtetu'. On odgovori: "Ispriaj mi o tome kada se vratim, i ja u im narediti da ti plate odtetu". Ali ona odgovori: "Gospodaru, ako se ti nikada ne vrati, meni nee imati ko da pomogne". I tada, stojei pod punom bojnom spremom, on naredi krivcima da istog asa u njegovom prisustvu plate odtetu koju su bili duni. Kada je Grigorije uo ovu priu, shvatio je da je to ono o emu itamo u Pismu: "Dajte pravicu siroti, branite udovicu. Tada doite, veli Gospod, pa emo se suditi..." (Is. 1: 17, 18). Kako Grigorije nije znao ta da uini da bi uteio duu oveka koji ga je na ove rei podsetio, on je poao u crkvu Svetoga Petra i prolivao potoke suza, kako je bio u njega obiaj, sve dok, najzad, nije putem Boanskog otkrivenja dobio uverenje da su njegove molitve usliene, poto se nikada nije usuivao da ovo moli ni za kog drugog idolopoklonika". ("Najranije itije Grigorija Velikog", sastavio nepoznati monah iz Uitbija).

Kako Crkva ne prinosi zajednike molitve za umrle nevernike, jasno je da je ovo izbavljenje iz ada bilo plod line molitve sv. Grigorija. Mada je ovo redak sluaj, on ipak daje nadu onima iji su bliski ljudi umrli izvan vere. 3 - U itiju svetoga Prokla (20. novembar) pripoveda se da je, kada je sveti Jovan Zlatousti radio na komentarima na poslanice ap. Pavla, sveti Proklo je video samog ap. Pavla kako se nagnuo nad svetim Jovanom Zlatoustim i apue mu u uho. sadraj PRILOG II Molitva za nepravoslavne Molitva pravoslavnih hriana za umrle van krila Crkve Kako se Pravoslavna Crkva moli za svoja umrla verna eda, bilo je pokazano u X poglavlju. Ali, kako je sa onima koji su umrli van krila Crkve? Po pravilu, Crkva sledi princip koji je jasno izloio mitropolit Filaret Moskovski (Drozdov), da su se nepravoslavni samim svojim nepravoslavljem odelili od Svetih Tajni Pravoslavne Crkve, zbog ega se ne pominju u Svetoj Tajni Evharistije. Shodno tome, u Crkvi nema posebnog pominjanja nepravoslavnih i onih koji su van nje umrli i vie joj se ne mogu prisajediniti. Kako onda pravoslavni hrianin moe da iskae svoju srdanu pobudu da se moli za roake i prijatelje koji su se udaljili od Crkve? Odgovor Crkve u isto vreme je strog i saoseajan, kako se moe videti iz nie navedenog odlomka, koji predstavlja poslednji deo opirnog lanka u kome se iznose razlozi zbog kojih se Crkva na Liturgiji ne moli za nepravoslavne. Jeromonah Josif Iguman Optinskog skita Mogu li pravoslavni hriani da se mole za hriane nepravoslavne, i na koji nain to treba da ine? Govorei o strogosti Pravoslavne Crkve u pogledu pominjanja nepravoslavnih hriana, mi ne kaemo da naa sveta Crkva zapaveda nama, njenim edima, da se uopte ne molimo za njih. Ona nam samo zabranjuje samovoljnu molitvu, tj. da se molimo kako hoemo i kako nam padne na pamet. Mati naa, Pravoslavna Crkva, sugerie nam da sve to inimo, ukljuujui i molitvu, inimo uredno i blagoobrazno (I Kor. 14: 40). Mi se i molimo na svim naim crkvenim bogosluenjima za sve raznorodne narode i itav svet, a da najee ni sami nismo toga svesni. Mi se upravo i molimo onako, kako je Gospod na Isus Hristos nauio svoje Apostole da se mole u molitvi koju im je ostavio: "Da bude volja Tvoja, kako na nebu, tako i na zemlji!". Ova sveobuhvatna molba ukljuuje u sebe sve potrebe nae i naih jednovernih, kao i potrebe nae nepravoslavne brae. Mi tu molimo Sveblagog Gospoda i za due umrlih nepravoslavnih hriana, da On sa njima uini ono to je bogougodno Njegovoj svetoj volji.

Jer, Gospod neizmerno bolje od nas zna kome i kakvu milost da ukae. Stoga, pravoslavni hrianine! - ma ko da si: mirjanin ili jerej Boji, ako ti u vreme ma kog crkvenog bogosluenja oseti arku elju da se pomoli za nekog, tebi bliskog, Karla ili Edvarda; onda prilikom itanja ili pevanja uzdahni za njega ka Gospodu i reci: "Da bude sa njim sveta volja Tvoja Gospode!", i ogranii se na ovu molitvu, jer si tako nauen da se moli od Samoga Gospoda. I veruj da e ovakva tvoja molitva biti hiljadu puta ugodnija Gospodu, i za duu tvoju korisnija od svih tvojih samovoljnih crkvenih pominjanja. Recimo sada nekoliko rei o linoj molitvi. Poznat je u naoj Pravoslavnoj Crkvi gotovo jedinstven primer da je lina molitva jednog ugodnika Bojeg pomogla duama umrlih inoveraca, ak idolopoklonika... Tako je, govorei o sebi, rekao prepodobni Makarije Egipatski (vidi napomenu 1, Prilog I). Iz ove povesti blaenog oca mi, pre svega, vidimo da njegova molitva za one koji duevno pate nije bila zajedniko-crkvena, ve lina. To je - molitva isposnika koji prebiva u sabranosti, i moli se u tajnoj kleti svoga srca... Ova molitva moe i nas ostale pravoslavne hriane da podstakne da se molimo za ive i umrle inoverne, linom, domaom molitvom. Ali ovo samo kao podstrek, nipoto kao pravilo, jer nam je Prepodobni saoptio kako se on nije molio za idolopoklonike samovoljnom molitvom, ve onako kako ga je vodio Duh Boji, Koji je obitavao u njegovom istom srcu, i Koji ne samo da ga je usmeravao, ve ga je i podsticao da se moli za itav svet - za sve ljude, ive i umrle, kako je to i inae svojstveno ljubeim srcima svih ugodnika Bojih; kako je i sv. Apostol Pavle pisao Korinanima: "Srce nae postade iroko: nije tijesno u nama" (II Kor. 6: 11, 12). Stoga, mi se sada moemo saglasiti da se pravoslavni hriani mogu moliti za nepravoslavne hriane, ive i umrle, linom, domaom molitvom, ali pri tom, opet i opet u to napomenuti, ne molitvom samovoljnom - ne tako kako zamislimo i kako nam se prohte (da umesto blagovoljenja ne bismo navukli na sebe gnev Boji), ve kako su nas pouili ljudi iskusni u duhovnom ivotu. Za ivota Optinskog starca Leonida (u shimi Lava, upokojio se 1841. G.), desio se jedan sluaj. Jednom njegovom ueniku, Pavlu Tombovcevu, umro je otac, nesrenom i neprirodnom smru - samoubistvom. Sin koji ga je voleo, bio je duboko oaloen saznavi za ovo, zbog ega je ovako pred starcem izlio svoju bol: "Nesreni kraj moga roditelja za mene je teak krst. Da, ja sam sada na krstu i ovaj bol e poi sa mnom u grob. Zamiljam uasnu venost grenika, u kojoj vie nema pokajanja, i muim se predstavljajui sebi vene muke koje oekuju moga oca, bez pokajanja skonaloga. Reci oe, ime mogu da se uteim u ovoj tuzi?" Starac odgovori: "Predaj, kako sebe, tako i udeo svoga roditelja volji Gospodnjoj, premudroj i svemoguoj. Ne istrauj udesa Vinjega. Postaraj se da smernoumljem odrava sebe u granicama umerene tuge. Moli se Preblagome Tvorcu, ispunjavajui time dug ljubavi i sinovljevu dunost". Uenik upita: "Ali na koji nain se treba za takve moliti?". - "U duhu dobrodeteljnih i mudrih", odgovori starac, "ovako: Potrai, Gospode, poginulu duu oca mojega; ako je mogue, pomiluj! Neistraivi su sudovi Tvoji. Ne uzmi

mi za greh ovu moju molitvu. Nego, da bude Sveta volja Tvoja! - moli se prosto, ne ispitujui, predajui svoje srce u desnicu Svevinjeg. Razume se, nije bila volja Boja da tvoj otac ovako alosno skona, ali sada je on sasvim u volji Svemogueg, Koji ima vlast duu i telo da baci u pe ognjenu, i Koji smiruje i podie, umrtvljuje i oivljava, nizvodi u ad i uzvodi iz njega. Pri tom je On milosrdan, svemogu i pun ljubavi, toliko da su sve dobre osobine na zemlji roenih pred Njegovom Najuzvienijom dobrotom -nitavne. Zbog toga ne treba prekomerno da tuguje. Rei e: "Ja volim svoga oca, i zato neuteno tugujem" - Ispravno. Ali, Bog ga je neuporedivo vie od tebe voleo i voli ga. Znai, tebi ostaje da prepusti veni udeo svoga roditelja blagosti i milosru Boga, Koji, ako blagoizvoli da pomiluje, ko mu se moe usprotiviti? Eto ta, ovde navedena, lina, kelijna ili domaa molitva, koju je u duhovnom ivotu iskusni starac Leonid predao svome ueniku, moe da poslui pravoslavnom hrianinu kao primer ili obrazac molitve za kakvog god njemu bliskog nepravoslavnog hrianina. Moe, na primer, da se moli i u ovom smislu: "Pomiluj, Gospode, ako je mogue, duu raba Tvoga (ime), koji otide u ivot veni odvojen od Svete Tvoje Pravoslavne Crkve! Neistraivi su sudovi Tvoji. Ne uzmi mi u greh ovu moju molitvu. Nego, da bude Sveta volja Tvoja!" ("Duekorisno tivo", 1901, br. Z, str. 328-333). sadraj PRILOG III Odgovor kritiaru Dok je ova knjiga tampana u nastavcima u asopisu "Pravoslavna re", ("Orthodox Word"), urednik drugog pravoslavnog periodinog glasila poeo je da objavljuje seriju lanaka u kojima napada uenje o ivotu posle smrti koje mi izlaemo u ovoj knjizi (asopis "Tlinging Nerald", izdanje Amerike Pravoslavne Crkve, Sietl, Vaington, t. 5., br. 6 i dalje). Ovi napadi su bili usmereni ne samo protiv uenja izloenog u naoj knjizi, nego i protiv uenja izloenog u publikacijama manastira Svete Trojice u Dordanvilu (naroito u asopisu "Pravoslavni ivot", br. jul-avgust 1976, i antologiji "Vene zagrobne tajne"; zatim protiv besede arhiepiskopa Jovana Maksimovia "ivot posle smrti" koja se pojavila u "Pravoslavnoj rei" br. 4 za 1971. g. i koja je tampana u desetom poglavlju ove knjige; protiv celokupnog uenja episkopa Ignjatija Brjananinova, koje je i bilo nadahnue za ovu knjigu; i uopte protiv uenja koje je izloeno u mnogobrojnim pravoslavnim izvorima tokom poslednjih nekoliko vekova i ak i danas izraava ivu pobonost Pravoslavlja. Nakon to sam proitao ove napade, nisam naao za potrebno da menjam bilo ta od onoga to sam napisao; samo sam tu i tamo dodao neki pasus da bih pojasnio pravoslavno uenje koje se, po mom miljenju, grubo izvre i pogreno tumai u ovim napadima. Nema smisla odgovarati kritiaru taku po taku. Njegovi citati iz Svetih Otaca gotovo nikada ne dokazuju ono to on misli da dokazuju, i jedino to se kao odgovor na njih moe rei jeste da su citati pogreno upotrebljeni.

Tako, na primer, svi citati koji pokazuju da se ovek sastoji iz tela i due (7: 2, str. 26) - ne osporavaju da posle smrti dua postoji nezavisno od tela. Naprotiv, u korist takve tvrdnje postoji toliko mnotvo svedoanstava da se to pitanje, ako imamo poverenja u pravoslavne izvore, smatra sasvim nespornim. Mnoga mesta u Svetom Pismu i svetootakim tekstovima gde se smrt metaforiki naziva "snom" ne kazuju nita u prilog bukvalnog tumaenja ove metafore. Samo mali broj hrianskih uitelja je tokom vekova tako uio, i to je nesumnjivo u suprotnosti sa uenjem koje je prihvaeno u Crkvi, itd. Zbirka "dokazujuih tekstova" ima smisla samo ako ona odista dokazuje ono o emu se raspravlja, a ne ako govori o neemu to je od predmeta razliito ili o njemu ne govori jasno i odreeno. Iako kritiar s jedne strane nagomilava duge odlomke esto neumesnih citata, njegova uobiajena polemika tehnika se sastoji u tome da svoje oponente pokuava da uutka nekakvim paualnim tvrdnjama koje nisu potvrene dokazima, ili otvoreno protivree veini dokaza. Tako, kada kritiar hoe da ospori mogunost dobijanja ma kakvih svedoanstava od ljudi koji su se iz smrti vratili u ivot, on kategoriki izjavljuje: "To jednostavno nije mogue" (5: 5, str. 25) uprkos injenici da pravoslavna literatura sadri mnotvo takvih svedoanstava. Kada odbacuje tvrdnju da ljudi posle smrti vide demone, on izjavljuje - "Oci tome ne ue" (6: 12, str. 24), uprkos injenici da Sveti Oci na mnogo mesta spominju prolazak kroz mitarstva posle smrti. Ako kritiar i priznaje postojanje svedoanstava koja opovrgavaju njegovo stanovite, onda ih odbacuje uz paualnu optubu da su to sve "alegorije" i "poune basne" (5: 6, str. 26). Kritiar se takoe esto slui grubim argumentima ad hominem (koji se ne temelje na logici, ve na oseanjima slualaca) kojima eli da diskredituje svakoga ko drugaije misli: "Zanimljivo je da neki ljudi, zajedno s Latinima, oigledno smatraju da nije neophodno biti u saglasnosti sa Svetim Pismom" (6: 12, str. 30), kae on tek to je "razbio" uenje episkopa Ignjatija (Brjananinova), ime je ovaj, makar i indirektno, takoe optuen za nepotovanje Svetog Pisma. Gledita drugih, koja nisu u saglasnosti sa kritiarevim gleditima, igou se epitetima kao: "origenovski" (6: 12, str. 31) ili "bogohulni" (5: 6, str. 23), a sami oponenti se optuuju da imaju "platonovsko-origenistiki um" ili da su "pod snanim latino-sholastiko-jelinistikim uticajem, u stanju duhovne obmane... ili jednostavno da su potpune neznalice" (6: 12, str. 39). Verovatno je ve palo u oi da polemiki nivo kritiara u njegovim napadima na uvaene pravoslavne bogoslovske autoritete nije na nekoj visini. Ali, poto izgleda da ovaj kritiar, na svoj nain, odraava pogrena shvatanja nekih pravoslavnih hriana koji nisu ba najbolje upoznati sa pravoslavnom literaturom o ivotu posle smrti, moda e biti korisno da odgovorimo na neke prigovore koje je on uputio tradicionalnom (predanjskom) pravoslavnom uenju o zagrobnom ivotu. "Protivrenosti" pravoslavne literature o stanju due poslije smrti Uprkos rasprostranjenom miljenju da je pravoslavna literatura o ivotu posle smrti

"naivna" i "prosta", ako paljivije pogledamo, otkriemo da je ona ustvari veoma duboka i ak "istanana". Neke njene delove, istina, moe itati i shvatati na svom nivou i dete - kao kakvu zadivljujuu "priu", to vai i za neke dogaaje u itijima Svetih (u kojima se nalazi deo pravoslavne literature o zagrobnom ivotu). Ali ove materijale Crkva nam je dala ne zbog njihovih "pripovedakih" kvaliteta, nego zato to su oni istina. Zaista glavni izvor ovih materijala ine asketska dela Svetih Otaca u kojima je ovo uenje izneto trezveno i otvoreno, a ne u vidu nekakve "prie". Zato mislimo da produbljenije izuavanje ovog materijala moe biti plodonosno. Mi smo pokuali da to uinimo u estom poglavlju ove knjige, u delu sa podnaslovom "Kako razumeti mitarstva". Tamo smo, sledei objanjenja svetoga Grigorija Dvojeslova i drugih pravoslavnih autoriteta koji su se bavili ovim pitanjem, nainili razliku izmeu duhovne realnosti sa kojom se dua posle smrti susree, s jedne, i figurativnim ili pripovedakim sredstvima, koja se ponekad koriste radi izraavanja te duhovne realnosti, sa druge strane. Pravoslavni vernik, dobro upoznat sa ovom vrstom literature (esto jo od detinjstva iz pria odraslih), ita je automatski na svom nivou i tumai njene slike u skladu sa sopstvenim duhovnim uzrastom. Odrasli itaoci svakako ne shvataju doslovno izraze poput "vrea sa zlatom", "lomaa", "zlatna obitalita", i druge sline pojave u zagrobnom ivotu, tako da kritiarev pokuaj diskreditovanja ovih pravoslavnih izvora zbog toga to oni sadre ovakve slikovite izraze, samo pokazuje da on ne zna kako ih valja itati. Dakle, mnoge od tobonjih "protivrenosti" u pravoslavnoj literaturi o zagrobnom ivotu postoje samo u glavama onih koji je itaju isuvie bukvalno, - u glavama odraslih koji se vetaki trude da je shvate na deiji nain. S druge strane, pokazuje se da neke druge "protivrenosti" uopte i nisu protivrenosti. To to neki Svetitelji i drugi ljudi, (ije je iskaze Crkva prihvatila kao verodostojne) govore o svom "posmrtnom" iskustvu, a neki ne, nije nita vea protivrenost nego to to se neki Svetitelji protive prenoenju svojih motiju, a drugi to blagosiljaju. Jednostavno, to je pitanje individualnih okolnosti i potreba. Kritiar navodi primer prepodobnog Atanasija Vaskrsnutog iz Kijevo-Peerske lavre koji nije hteo nita da govori o onome to je proiveo posle smrti, i na osnovu toga izvodi kategorian zakljuak: "I nikada nam takvi ljudi ne kazuju nita o onome to se dogodilo" (7: 1, str. 31). Meutim, vojnik Taksiot (itija Svetih, 28. mart), sveti Salvije Albijski, i mnogi drugi, govorili su o svojim iskustvima, pa je odbacivanje njihovih svedoenja svakako dokaz o potpuno nenaunom i selektivnom korienju izvora. Neki su se, poput svetoga Salvija, u poetku kolebali da li da govore o tom iskustvu, ali su ipak govorili o njemu. Tako ova injenica, umesto da dokazuje da posmrtno iskustvo ne postoji, samo ukazuje na to da je re o veoma dubokom iskustvu koje je veoma teko saoptiti ivima. S druge strane, injenica da mnogi Sveti Oci (i Crkva u celini) upozoravaju verne da ne prihvataju demonske vizije (i to ponekad ine veoma kategorino, zavisno

od okolnosti) uopte ne protivrei injenici da je Crkva mnoga istinita vienja prihvatila. U svojim napadima kritiar esto neku svetootaku tvrdnju, istrgnutu iz konteksta, pogreno primenjuje na neodgovarajuu konkretnu situaciju. Kada, na primer, sveti Jovan Zlatousti u svojim "Besedama na jevanelista Mateja" (gl. 28, stih 3) tvrdi kako je "nemogue da dua razluena od tela produuje da se skita ovuda" on jasno govori protiv paganskog shvatanja da due umrlih mogu postati demoni i ostati beskonano dugo na zemlji: ali ta uoptena tvrdnja nikako ne protivrei konkretnoj injenici da, kao to pokazuju mnogobrojna pravoslavna svedoanstva, mnoge due ostaju nekoliko asova ili dana pri zemlji, pre nego to zaista odu na "onaj" svet. U istom tom pasusu sveti Jovan Zlatousti dodaje da se "posle odlaska odavde due odvode na neko mesto i nemaju vie moi da se same od sebe vrate ovamo". Meutim, ovo takoe ne protivrei tome da se, po Bojoj zapovesti i promislu, neke due zaista javljaju ivima. Opet, injenica da je Hristos, po uenju svetoga Atanasija Velikog, oistio vazduh od demonske zlobe, nipoto ne opovrgava postojanje demonskih vazdunih mitarstava, kako to misli kritiar (6: 8-9, str. 13). Zbilja, sam kritiar na drugom mestu citira pravoslavno uenje o tome da zli dusi, koji se jo uvek nalaze u vazdunom prostranstvu izazivaju mnoga privienja i iskuenja (6: 6-7, str. 33). Crkva ui da su pre nego to nas je Hristos iskupio, svi ljudi odlazili u ad, ne mogavi od demona proi kroz vazduno prostranstvo na Nebesa. A sada, poto nas je Hristos iskupio, ljudima je postalo mogue da prou oblast demona podnebesja. Demonska vlast je sada ograniena na one ljude koje osuuju njihovi sopstveni gresi. Isto tako, mi znamo da, iako je Hristos "razorio silu ada" (kondak Vaskrsenja) svako od nas se moe nai u paklu ako ne prihvati spasenje u Hristu. Isto tako, injenica da se na duhovni rat protiv "naalstava i vlasti" podnebesja odvija u ovom ivotu, ni u emu ne protivrei injenici da se ovaj rat nastavlja i kada odemo iz ovog ivota. Odeljak u estom poglavlju ove knjige, naslovljen "Doivljaj mitarstava pre smrti", objanjava povezanost ova dva aspekta nevidivog pravoslavnog rata. To to se pominjanje preminulih u trei, deveti i etrdeseti dan po smrti ponekad objanjava simvolikom Svete Trojice, devet Anelskih inova i Vaznesenja Gospodnjeg, ne porie ni na koji nain da je pominjanje upokojenog u ove dane povezano sa onim to se sa njegovom duom zbiva u to vreme (prema "modelu" opisanom u desetom poglavlju). Ni jedno objanjenje nije dogmat, i ni jedno ne "protivrei" drugome, tako da pravoslavni hrianin ne mora ni jedno od njih da odbacuje. Neospornoj injenici da naa zagrobna sudba zavisi od naeg ivota, nikako ne protivrei druga, isto tako nesporna injenica da molitva za umrle moe olakati njihovu sudbinu, i ak izmeniti njihovo stanje. To je pravoslavno uenje koje izlae sveti Marko Efeski, a prihvaeno je i inae u Pravoslavnoj Crkvi (vidi poglavlje deseto i prilog br. 1).

Kritiar je toliko opsednut iznalaenjem "protivrenosti" u ovom uenju da ih pronalazi i kod jednog te istog pravoslavnog uitelja. Tako, on tvrdi da sveti Jovan Krontatski ponekad ui u "svetootakom duhu", a ponekad zastupa "sholastika shvatanja" (7: 3, str. 28). Sveti Marko Efeski je takoe kriv za istovetne "protivrenosti", jer pored uenja o molitvi za umrle, koje kritiar smatra "svetootakim", on isto tako jasno zastupa i uenje da se "due umrlih molitvama oslobaaju iz ada kao iz neke tamnice (vidi napred prilog br. 1), a kritiar to smatra "sholastikom koncepcijom" jer on misli da je nemogue da molitve za umrle mogu izmeniti njihovo stanje ili im doneti upokojenje (7: 3, str. 23). Odgovor na sve ove i mnoge druge tobonje "protivrenosti" koje je kritiar pronaao u pravoslavnom uenju o ivotu due posle smrti lei u potenijem i otroumnijem itanju samih tih pravoslavnih tekstova. Svetootaki i agiografski tekstovi nisu "protivreni" sami sebi - ako budemo dublje i potpunije itali pravoslavnu literaturu o zagrobnom ivotu, videemo da problem nije u tekstovima, nego u tome to ih mi pogreno razumemo. Postoji li "vantelesno" iskustvo (pre ili posle smrti) i "onaj svet" gde obitavaju due? Miljenje kritiara o "vantelesnim" iskustvima je kategorino: "To je prosto nemogue" (5: 6, str. 25). Za tu svoju tvrdnju on ne navodi nikakve dokaze osim sopstvenog miljenja da su mnogobrojni pravoslavni tekstovi u kojima se razmatra ovo pitanje samo alegorije i "poune basne" (5: 6, str. 26). Po njegovom shvatanju Nebesa, Raj i ad nisu mesta, nego "stanja" (6: 2, str. 23); "dua ne moe funkcionisati sama po sebi, nego tek posredstvom tela", veli kritiar (6: 8-9, str. 22) i zato ne samo da ne moe biti ni na kakvom "mestu" posle smrti, nego uopte ne moe ni funkcionisati (6: 8-9, str. 19). Pretpostavka da se iza granica ovog ivota nalazi nekakva sloena, drugaija realnost -jeste isto bezumlje" (6: 6-7, str. 34). No, da li je mogue da je dua po sebi samo neto "unutarnje", nekakav "pokoj", a da nema nikakvog "spoljanjeg" aspekta niti "mesta" gde bi delovala? Za pravoslavnog hrianina to je svakako radikalno uenje i ukoliko bi bilo istinito, svakako bi zahtevalo (to kritiar i predlae) radikalno preispitivanje i ak reviziju svetootakih i agiografskih tekstova koji, kao to znamo, opisuju aktivnost due isto "spoljanjim" obelejima: ona zna, vidi, razgovara itd. Dakle, jedna je stvar (kao to bez razlike ue svi pravoslavni autoriteti koji su se bavili ovim pitanjem) ne shvatati previe bukvalno i prizemno pravoslavne tekstove o zagrobnom svetu i zagrobnom ivotu, jer se onostrana stvarnost oigledno umnogome razlikuje od zemaljske stvarnosti, a sasvim je neto drugo jednostavno "otpisati" ove tekstove i tvrditi da su to puke "alegorije" i "bajke" koje se ne odnose ni na ta spoljanje (realno postojee). Pravoslavna literatura po ovom pitanju opisuje kao zbilju ono to se dogaa osobi za vreme vantelesnog iskustva, a Pravoslavna Crkva i njeni vernici su oduvek ove opise prihvatali kao verni odraz realnosti, imajui pritom na umu i to da se radi o osobenoj, onostranoj prirodi te realnosti. Mislimo da nee biti preuveliavanje ako kaemo da nijedan hrianski pisac nije bio tako "dogmatian" u objanjavanju prirode onostrane realnosti, kao to je

"dogmatian" ovaj kritiar u potpunom negiranju te realnosti. To nije oblast pogodna za kategorike tvrdnje. Apostol Pavle, opisujui uoptenim izrazima sopstveni duhovni doivljaj, oprezno kae: "Da li u telu - ne znam; da li van tela - ne znam, Bog zna" (2 Kor. 12, 2). Tumaei ovaj odlomak, sveti Jovan Zlatousti ispoljava isti oprez: "Da li su samo njegov duh i dua bili uzneseni a telo ostalo mrtvo? Ili je i telo bilo uzneseno? Ne moe se utvrditi sa sigurnou. Ako ne zna sam Pavle, koji je bio uznesen i udostojio se mnogih i neizrecivih otkrovenja, jo manje to znamo mi... A ako neko kae: kako je mogue biti uznesen bez tela? Drugo je jo tee od prvog: kako je mogue biti uznesen sa telom? To je jo tee od onog prethodnog ako rasuujemo samo razumom, a ne pokoravamo se veri (Beseda 26, 1 na 2. Kor.). Na slian nain sv. Andrej Hrista radi jurodivi, naknadno opisujui svoje stanje, kae: "Video sam tamo sebe kao bez tela, jer nisam oseao telo... Naizgled kao da sam bio u telu, ali nisam oseao teinu tela; nisam oseao nikakve telesne potrebe tokom itave dve nedelje koliko dugo sam bio uznesen. To me navodi na pomisao da sam bio bez tela. Ne znam kako da to sa sigurnou kaem: to zna srceznalac Gospod" (iz njegovog opirnog itija koje je napisao jerej Nikifor, citirano po episkopu Ignjatiju Brjananinovu). Dakle, svi ovi pravoslavni autoriteti - Apostol, veliki Otac Crkve i Svetitelj najuzvienijeg ivota -smatraju da je, u najmanju ruku, mogue govoriti o "vantelesnom" doivljavanju Nebesa; takoe je potpuno jasno, na osnovu njihovih rei, da ova iskustva bilo "u" ili "van" tela imaju neto telesno i spoljanje u sebi, inae ne bi uopte bilo neophodno govoriti o "telu" u vezi sa tim iskustvima. U ovoj knjizi pokuali smo opisati ova iskustva, to je mogue jednostavnije, jezikom samih pravoslavnih izvora, ne trudei se pritom da tano odredimo samo to stanje. U svom tumaenju na rei ap. Pavla (2. Kor. 12, 2) episkop Teofan Zatvornik kae verovatno sve to je o ovom pitanju potrebno rei: "Unutar ovog vidivog sveta, u njegovoj dubini, nalazi se skriven drugi svet, isto tako realan kao i ovaj; da li je on duhovan ili tanano materijalan, Bog zna, ali je nesumnjivo da Aneli i Svetitelji prebivaju u njemu... On (ap. Pavle) ne kae da li je u telu ili van tela (2. Kor. 12, 2) bio uznesen, nego veli: Bog zna. Znai nama i nije neophodno da to znamo... Nema potrebe za takvim detaljima, i ne treba oekivati, kada ve i sam apostol Pavle o tome uti, da se o tome moe neto rei sa potpunom sigurnou... (ep. Teofan, "Tumaenje Druge poslanice Korinanima", Moskva 1894.). Verovatno je svakom pravoslavnom hrianinu, kada, itajui itija Svetih, naie na "onostrane" elemente, na odreeni nain jasno da je prirodu tog "drugog" sveta, kao i tih iskustava, nemogue tano odrediti. To kako su oni opisani u pravoslavnim izvorima predstavlja najprikladniji i najtaniji opis na jeziku ovog naeg sveta. A pokuaj da se ta iskustva opovrgnu tako to e biti proglaena za "alegorije" i "bajke" koje se navodno nikako nisu mogle dogoditi tako kako su opisane - jednostavno nema opravdanja u pravoslavnom uenju i predanju. Da li posle smrti dua "spava"?

Kritiar je do te mere negativno nastrojen protiv bilo kakvog uenja o delatnom stanju due u onom svetu, a naroito nakon smrti (kako je opisano u mnogobrojnim itijima Svetih), da na kraju zasniva itavu teoriju o "pokoju" ili "dremanju" due posle smrti, - to onda bilo kakvu aktivnost due ini jednostavno nemoguom! On tvrdi: "Po Pravoslavnom shvatanju dui je nakon smrti, po Bojoj volji, odreeno stanje pokoja, mirovanja, i ona prebiva u uslovima neaktivnosti, nalik spavanju, tako da tada nije delatna, ne vidi, niti uje" (6: 8-9, str. 19). U tom stanju dua "niti bilo ta zna, niti se bilo ega sea" (6: 2, str. 23). ak i meu nepravoslavnima slino uenje o "spavanju" due moe se danas sresti samo kod nekoliko sekti udaljenih od istorijskog hrianstva (Jehovini svedoci, Adventisti sedmog dana), pa je utoliko poraznije videti da se ovo uenje tako kategorino propagira kao pravoslavno! Ako su dvojica ranih uitelja Crkve (Afrat Sirijiski i sveti Anastasije Sinajski), kako tvrdi kritiar, nedvosmisleno i govorili tako, ipak je sasvim jasno da Pravoslavna Crkva nikada nije sledila njihovo uenje, nego je u svojim bogosluenjima, u delima Svetih Otaca, u podvinikim spisima i itijima Svetih jasno uila da dua posle smrti ostaje delatna i "budna". Zato radikalnost kritiarevog uenja prosto zapanjuje. I sam kritiar izgleda nije naisto ta ustvari znai to "spavanje" due - ponekad ga odreuje izrazima uzvienog "isihastikog" renika, to donekle ublauje njegovu radikalnost. Ali, u svakom sluaju, on je dosledan u tvrdnji da tobonji "san" due (posle ovekove smrti) podrazumeva apsolutnu nemogunost ma kakvog "spoljanjeg" iskustva due. Uvek kada govori o smrti kao o stanju "neaktivnosti" u kojem dua "ne moe bilo ta da zna niti da se bilo ega sea", jasno je da za njega re "san" ima vie nego metaforiko znaenje. Ne bi imalo mnogo smisla traiti kod Svetih Otaca mesta koja specijalno "opovrgavaju" ovo uenje, jer je ono retko kada u Crkvi shvatano tako ozbiljno da bi ga bilo potrebno specijalno opovrgavati. U desetom poglavlju ove knjige naveli smo uenje svetoga Amvrosija da je dua "jo aktivnija" kada se posle smrti oslobodi od tela, zatim rei ave Doroteja da dua po izlasku iz tela "sve pamti" i to bolje i jasnije kad se oslobodi "zemnog tela", i uenje svetoga Jovana Kasijana da po smrti dua "postaje jo ivlja"; sline tvrdnje mogle bi se pronai kod mnogih Svetih Otaca. Ali, ovi citati su tek mali deo pravoslavnih argumenata kojima se pobija teorija o "snu due". Celokupna pravoslavna pobonost i bogoslubena praksa koja se tie umrlih lanova Crkve, nesumnjivo su zasnovani na shvatanju da je dua na "onom" svetu "budna" i da se njena sudba moe olakati; obraanje pravoslavnih hriana kroz molitvu Svetiteljima, i njihov odgovor na tu molitvu nezamislivi su bez svesnog delovanja Svetitelja na Nebesima. Nebrojena pravoslavna literatura o javljanju Svetitelja nakon njihove smrti ne moe jednostavno biti odbaena kao kakva "bajka". Ako je kritiar u pravu, onda je Crkva tokom mnogih vekova bila "u zabludi"!? Kritiar je pokuao na nepoten nain da iskoristi injenicu da uenje Pravoslavne Crkve o zagrobnom ivotu ima mnogo "nedovoljno jasno" odreenih

elemenata. Ali to nije zato to Crkva nema jasno miljenje o ovom pitanju, nego zato to je stvarnost "onog" svega (ponovimo tu oiglednu injenicu jo jednom) potpuno razliita od stvarnosti ovog sveta i ne podlee lako "dogmatskom" pristupu koji je prema njoj zauzeo kritiar. ivo optenje Svetitelja na Nebesima, a ponekad i drugih umrlih, sa Crkvom na zemlji poznato je pravoslavnim hrianima iz linog iskustva, i to ne zahteva bilo kakvo precizno definisanje. A odsustvo takvog "preciznog odreenja" uzeti kao izgovor za uenje da su ak i due svetitelja u stanju "zamrlosti", bez mogunosti bilo kakvog "spoljanjeg" optenja sa ljudima na zemlji - prelazi granice pravoslavnim hrianima dozvoljenog verovanja. Meu drugim "posmrtnim" iskustvima sa kojima se teorija o "snu" due obraunava, nalazi se i jedno u koje se od samog osnivanja Crkve svuda vrsto verovalo: to je silazak umrlog Hrista u ad: "U grobu telom, u adu duom kao Bog, u raju s razbojnikom, i na Prestolu si bio, Hriste, sa Ocem i Duhom, sve ispunjavajui, Neopisivi" (tropar na asovima Pashe, koji se ita u okviru molitava posle heruvimske pesme na Boanstvenoj Liturgiji). Prvo pokolenje hriana je jasno znalo da je Hristos dok je kao "usnuo" bio u grobu (kako se kae u odaniju Pashe u kondaku Velike Subote itd.) "siao i propovedao duhovima u tamnici (adu)" (1 Petr. 3, 19). Je li i ovo "alegorija"? Crkveno predanje takoe tvrdi da je, i pre ovoga, sveti Jovan Pretea "i onima u adu radosno blagovestio Boga javiveg se u telu", kako se kae u troparu Usekovanja glave svetoga Jovana Krstitelja. A ta su trojica uenika videla na Tavoru kada se pojavio Mojsije, ako ne Mojsijevu duu, koja im se javila u potpuno "spoljanjem" obliju? (Mt. 17, 3). Ovo javljanje kao da ustvari potvruje nedoumicu apostola Pavla da li je on "u" telu ili "van" tela imao vienje Nebesa, jer - Ilija se nalazi na Nebesima "u" telu, poto on nije umro, a Mojsije tamo prebiva "van" tela, koje se nalazi u grobu. No njih dvojica su se javili prilikom Hristovog Preobraenja. Mi, zemni, ne moemo ak ni odrediti u emu je razlika izmeu ova dva stanja, ali to nije ni potrebno. Jednostavan opis ovih javljanja kao i iskustva "umrlih" koja su imali na "onom" svetu jesu najbolji nain da shvatimo ove stvari, i nema potrebe da se trudimo da ih razumemo drukije nego onako kako nas Crkva ui. Za kritiara oigledno vai ona ista optuba koju on upuuje na raun drugih: "san", koji je slikovit izraz za smrt i u Crkvi je opteprihvaen kao metafora, on je protumaio kao "bukvalnu istinu". On esto i ne primeuje da sami izvori koje on navodi kao dokaz za svoje ideje zapravo predstavljaju najjae oruje protiv nje. On citira rei svetoga Marka Efeskog da "pravednici na Nebesima zajedno sa Anelima stoje pred samim Bogom i ve kao u raju iz kojeg je Adam izgnan (a u koji je blagorazumni razbojnik uao pre drugih) i esto nas poseuju u onim hramovima gde ih proslavljamo, i uju one koji ih prizivaju, i mole se za njih Bogu..." (6: 12, str. 18). Ako sve ovo (to svakako podrazumeva "spoljanju" aktivnost (moe da ini dua koja toboe "spava" - tj. nalazi se "u stanju neaktivnosti u kome niti je delatna, niti uje, niti vidi" (6: 8, 9 str. 19), onda teorija o "usnuloj dui" ne slui niemu, jer ama ba nita ne objanjava, a njome kritiar samo zbunjuje pravoslavne.

Da li su mitarstva izmiljotina? Najvei gnev kritiara usmeren je protiv pravoslavnog uenja o demonskim mitarstvima na koje dua nailazi posle smrti, i izgleda da ga je upravo elja da uniti i samu ideju o mitarstvima dovela do protivrene teorije o "usnulosti due". Jezik kojim on opisuje "mitarstva" do kraja je kategorian i neodmeren. On govori o "izmiljenim posmrtnim mitarstvima" (6: 8-9, str. 18) i svedoanstva koja o njima postoje u pravoslavnoj literaturi naziva "groznim bajkama" (6: 8-9, str. 24) i "jezivim priama smiljenim da bi oveka bacili u oaj i neverje" (7: 1, str. ZZ); "mit o mitarstvima je potpuno stran Bogu i Njegovoj Svetoj Crkvi" (7: 1, str. 23). Ali kada on pokua da iznese sopstveno shvatanje mitarstava, to rezultira takvom besmislenom karikaturom da je teko i poverovati da je on ovaj tekst uopte i itao. Po njemu, svedoanstva o "mitarstvima" bi htela da nas uvere kako satana vlada "putem za Carstvo Boije" i moe da prikuplja carinu od onih koji tuda prolaze. "Demoni doputaju prolaz u zamenu za prekomerne zasluge Svetitelja" (kako su verovali neznaboci); to je "okultna koncepcija o putovanju due koje se plaa molitvama i milostinjom" (6: 2, str. 26). On trai "strane uticaje" da bi objasnio kako je uopte ta koncepcija i dospela u Pravoslavnu Crkvu i zakljuuje (bez ikakvih dokaza, osim to iznosi, iste one maglovite paralele koje su i antropologe navele na zakljuak da je hrianstvo -samo jo jedan paganski "kult vaskrsenja") da je "mit o mitarstvima direktan proizvod istonjakih astrolokih kultova koji dre da se tvorevina ne nalazi pod okriljem pravednog i punog ljubavi Boga" (7: 2, str. 23); da su "ta mitarstva prosto nelogina mutacija ovih paganskih mitova" (6: 8-9, str. 24). On misli da su mitarstva, u krajnjoj liniji, istovetna sa latinskim uenjem o "istilitu", i tvrdi da je "razlika izmeu mita o istilitu i mita o vazdunim mitarstvima u tome to se u prvom Bogu prua neophodna zadovoljtina kroz fizika muenja, a u drugom kroz mentalno mrcvarenje" (6: 12, str. 23). Svedoenje blaene Teodore o prolaenju kroz mitarstva (itija Svetih, 26. mart) kritiar naziva "priom krcatom jeresi" (6: 8-9, str. 1) zasnovanoj na halucinacijama (7: 2, str. 14) oveka koji bi u starozavetno vreme "s pravom bio izveden napolje i kamenovan na smrt", jer se "nalazio u stanju duhovne obmane" (6: 6-7, str. 28). (Nije jasno zato je kritiar tako srdit na svedoanstvo Teodore, jer je to samo jedno od mnotva slinih svedoanstava i ne sadri nita ime bi se razlikovalo od ostalih. Ta svedoanstva su tako meusobno slina da nisam smatrao potrebnim ni da ga navodim u poglavlju o mitarstvima). Ove estoke optube su lino kritiarevo miljenje koje se ne zasniva ni na kakvim dokazima. Nije, meutim, jasno zato on insistira na sopstvenom tumaenju mitarstava a odbija da ih protumai onako kako ih je Crkva oduvek shvatala. Karikatura koju on iznosi nepoznata je pravoslavnom uenju i nemogue je saznati iz kog izvora je on preuzeo svoje naopako i besmisleno tumaenje. Tokom esnaest vekova Oci Crkve su govorili o mitarstvima kao o delu

pravoslavnog podvinikog uenja, kao o konanoj i odluujuoj fazi "nevidivog rata" koji na zemlji vodi svaki hrianin. U isto vreme mnogobrojna itija Svetih i drugi pravoslavni izvori opisivali su istinska iskustva pravoslavnih hriana - kako Svetitelja, tako i grenika - koji su prolazili kroz mitarstva posle smrti (a ponekad i pre smrti). Svima, osim valjda deci, jasno je da pojam "mitarstva" ne treba shvatati u bukvalnom smislu. To je metafora koju su istoni Oci smatrali pogodnom za opisivanje one realnosti s kojom se dua susree posle smrti. Takoe je oigledno da su neki elementi u opisima tih mitarstava metaforini ili figurativni. Ali sama svedoanstva nisu ni "alegorije" ni "bajke", nego istinita kazivanja o linom iskustvu, izloena onim jezikom koji je sam pripoveda smatrao najprikladnijim. Ako se opisi mitarstava nekima uine "estokim" to je verovatno zato to ti ljudi ne poznaju istinsku prirodu nevidivog rata koji se vodi tokom ovog ivota. Nas i sada opsedaju demoni kuai i tuitelji, ali su nae duhovne oi zatvorene, pa mi vidimo samo rezultat njihovog delovanja - grehe u koje padamo i strasti koje se razvijaju u nama. Meutim, posle smrti dui se otvaraju oi, tako da ona vidi duhovnu realnost i (obino po prvi put) ona bia koja su nas napadala tokom ivota. Nema u ovim pravoslavnim svedoanstvima o mitarstvima nikakvog paganstva, ni okultizma, ni "istonjake astrologije", niti "istilita". Mitarstva nas ustvari ue tome da svaki ovek odgovara za svoje grehe i da se posle smrta "svodi raun" njegovih pobeda i poraza u borbi sa grehom ("poseban" sud); takoe nas ue i tome da demoni, koji su nas celog ivota iskuavali, preduzimaju svoj poslednji napad, no imaju vlast samo nad onima koji su se za ivota slabo borili u tom duhovnom ratu. to se tie knjievnog oblika, mitarstva su zastupljena u bogoslubenim knjigama (crkvena poezija), i u asketskim spisima Svetih Otaca, kao i u itijima Svetih. Niko od pravoslavnih ne ita ove tekstove bukvalno kako ih je itao kritiar, nego im pristupa sa uvaavanjem i strahom Bojim, traei u njima duhovnu korist. Svaki duhovni otac koji se trudio da svoja duhovna eda odgaja u vekovnoj tradiciji hrianske pobonosti, moe posvedoiti koliko je imao koristi od onih pravoslavnih izvora koji pominju mitarstva. Na primer, pokojni arhiepiskop Andrej Novodivjejevski - veoma omiljen i potovan duhovni otac -koristio je dvadeset mitarstava kroz koja je prola Teodora, kao osnovu za uspenu pripremu svoje duhovne dece za svetu Tajnu ispovesti. Ako postoji nekakva "disharmonija" izmeu ovih tekstova i oveka 20 veka, razlog za to lei u razneenosti i raslabljenosti ovog naeg vremena, to raa neverovanje u zbilja strane realnosti onoga sveta (naroito ada i suda) i ohrabruje nemaran i bezbrian odnos prema tim realnostima. Uenje o mitarstvima nikada u pravoslavnim izvorima nije definisano kao "dogmat"; ono vie pripada tradiciji pravoslavne pobonosti. Meutim, to ne znai da je ovo uenje neto "nevano" ili da je stvar "linog miljenja". Ono je bilo prisutno uvek i svuda u Crkvi kao deo pravoslavnog podvinikog predanja. Ako se ovo pitanje nalazilo van sfere interesovanja mnogih savremenih pravoslavnih bogoslova, to je samo zato to oni prevashodno pripadaju akademskim krugovima, a ne podvinikoj tradiciji.

Bogoslovi tradicionalnijih usmerenja, kao i oni za koje je podviniko predanje -ivot sam posvetili su ovom pitanju veliku panju. Van Ruske Pravoslavne Crkve, gde su uenje o mitarstvima detaljno razmatrali i uporno titili episkop Ignjatije (Brjananinov), episkop Teofan Zatvornik, mitropolit moskovski Makarije, sveti Jovan Krontatski, arhiepiskop Jovan (Maksimovi), protoprezviter Mihail (Pomazanski) i mnogi drugi uitelji i bogoslovi, ovo uenje je bilo naroito izraeno u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, gde zauzima znaajno mesto u "Dogmatskom bogoslovlju" (tom III) pokojnog arhimandrita Justina Popovia. Poslednjih godina ono ipak privlai sve veu panju, naporedo sa prevoenjem pravoslavnih bogoslubenih i podvinikih tekstova na zapadne jezike. Ovde emo navesti nekoliko odlomaka o mitarstvima iz tekstova prevedenih na engleski jezik poslednjih godina, koje nismo u ovoj knjizi do sada citirali. Iz "Pedeset duhovnih beseda" prepodobnog Makarija Velikog, jednog od najznaajnijih spisa pravoslavne podvinike literature: "Kada dua oveka izae iz tela, zbiva se tada velika tajna. Jer ako je ona kriva za grehe, onda prilaze opori demona, i ovi pali aneli i tamne sile epaju duu i odvuku je brzo na svoju stranu. Neka se niko ne udi ovome. Jer ako se, ivei na ovom svetu ovek potinjavao tim silama i udovoljavao im, nainivi od sebe njihovog roba, tim pre e on, kada napusti ovaj svet, biti zadran u njihovoj vlasti" (Beseda 22, str. 178). "Kao to ubirai poreza vrebaju u zasedi i presreu prolaznike traei od njih porez, tako i demoni motre na due i zaustavljaju ih; ako due nisu potpuno oiene, njima nije dozvoljeno, kada izau iz tela, da uu u nebeska obitalita i predstanu svome Vladiki, nego ih demoni podnebesja odvlae dole. Ali dok su jo u telu, one mogu, uz veliki trud i napor, zadobiti blagodat svie od Gospoda i onda e, zajedno sa onima ko su, ivei vrlinski dostigli u pokoj, otii ka Gospodu, kao to je On sam obeao..." (Beseda 43, str. 231.). Iz "Lestvice", drugog klasinog dela pravoslavnog podvinitva "Drugi (od umiruih) s bolom govorahu: "Da li pree dua naa uzburkanu vodu duhova u vazduhu? A govorili su tako zato to jo ne imahu smelosti, nego izdaleka gledahu ono to se zbiva na tome suenju" (Pouka 5: 22). Zbilja, u pismu ave Jovana Raitskog, koje slui kao uvod u "Lestvicu", ukazan je cilj s kojim je napisana ova knjiga: "Kao to lestvica koja vrhom dotie nebeske dveri (ova knjiga) uzvodi one koji ele da dou na Nebesa, kako bi oni, itavi i neozleeni, slobodno prolazili kroz opore duhova zlobe, poglavnika tame i knezova u vazduhu" (str. 11). Iz "Besede o trezvenoumlju i molitvi" prepodobnoga Isihija Prezvitera u II tomu "Dobrotoljublja": "Ako dua ima Hrista sa sobom, ostae nepostiena od neprijatelja ak i posle smrti, kada uzie pred nebeske dveri; i tada e im, kao i sada, smelo protivstati. Samo neka joj ne dosadi dan i no prizivati ime Gospoda Isusa Hrista, Sina Boijeg; i on e je odbraniti ubrzo, po svom nelanom boanskom obeanju koje je izrekao u prii o nepravednom sudiji: "Kaem vam da e ih ubrzo odbraniti" (Lk 18, 8) - i u ovome ivotu, i po izlasku njenom iz tela" (Odelj. 149, str. 199). "Doi e i nama smrtni as, i neemo ga moi izbei. O, kada bi knez u vazduhu, poglavnik sveta, doavi tada, naao da su bezakonja naa mala i nitavna, te

da nas ne uzmogne s pravom okriviti! Inae emo uzalud tada plakati" (Odelj. 161., str. 202). Onaj ko ne ivi trezvenoumno "nee se osloboditi od ravih pomisli, rei i dela. Takav nee moi slobodno da proe pored poglavara tartara koji e ga presresti kada bude umro" (Odelj. 4, str. 166). Iz "Beseda o duhovnom znanju" svetoga Dijadoha Fotikog: "Ako ne budemo ispovedali kako valja i one nevoljne i neznane grehe nae, u vreme smrti osetiemo u sebi neki muan strah. A mi koji volimo Gospoda treba da se molimo da u to vreme budemo slobodni od svakog straha. Jer ko tada bude bio u strahu, taj nee slobodno proi pored knezova pakla zato to oni tu ustraenost due smatraju znakom njenog sauestvovanja u njihovom zlu. A dua koja se raduje u ljubavi Bojoj, uznosi se, u as smrti, sa Anelima mira iznad tamnih opora" ("Dobrotoljublje", tom III, odelj. 100, str. 73). Iz "Sto pounih poglavlja monasima u Indiji" prepodobnog Jovana Karpatskog, iz III toma "Dobrotoljublja": "Neprijatelj drsko pretei nasre na duu im ona napusti telo, besno je psujui i optuujui za uinjene grehe. Meutim, bogoljubiva i verna dua, makar i bila mnogo puta ranije ranjena grehom, ne boji se njegovih napada i pretnji. Nju Gospod snai, ona je okriljena radou, sveti Aneli koji je vode, ulivaju joj hrabrost, svetlost vere je okruuje i titi, i ona s velikom smelou uzvraa zlom avolu... Kada dua sve to izgovori bez straha, avo na kraju uz jeziv krik odstupa, ne mogui da se odupre Hristovom imenu" (Odelj. 25, str. 82). Tropar Majci Bojoj iz "Oktoiha": "U strani me as smrti od demona tuitelja i svake muke Ti izbavi" (6. pesma kanona nedeljne polunonice, gl. I). Moe se primetiti da su neki od citata nepotpuni i da ne daju celovit uvid u pravoslavno uenje po ovom pitanju. To je nesumnjivo zato to navedeni citati upuuju na uenje s kojim su autori i itaoci asketskih i himnolokih dela ve dobro upoznati i koje su usvojili, tako da nema potrebe "definisati" ili obrazlagati to uenje prilikom svakog pominjanja. Pokuaj kritiara koji je i sam itao neke od ovih odlomaka, da naini razliku izmeu iskustava koja se Javljaju "pre i onih koja nastaju "posle smrti, i potom odbaci i samu mogunost postojanja iskustava "posle" smrti (6: 12, str. 24) sasvim je vetaki i predstavlja samo "logiku dedukciju" izvedenu iz njegovog sopstvenog pogrenog uenja o "usnuloj dui", koje nema nikakve osnove ni u podvinikim, ni u bogoslubenim tekstovima. Realnost demonskog "ispitivanja" je uvek jedna te ista, a mitarstva su poslednja faza tog ispitivanja, koje se zbiva ponekad pred samu smrt, a ponekad tek posle smrti. Tako kritiar, citirajui molitvu svetoga Evstratija (sluba subotnje polunonice): "Da ne ugleda dua moja mrani pogled zlih demona, nego da je prihvate svetli i blistavi Tvoji aneli" (6: 12, str. 23) uzima ove rei kao dokaz da dua ne vidi (i nije u stanju da vidi) demone posle smrti, jer mu je to neophodno za njegovu teoriju da dua tada "spava". No svakom objektivnom itaocu sasvim je jasno da je znaenje upravo obrnuto: svetitelj se moli da on ne ugleda demone, jer je to neto to se duama posle smrti redovno deava! To je jo jasnije iz celokupnog konteksta molitve svetoga Evstratija, u kojoj gore navedenim reima prethode ove: "Jer je smetena dua moja i sva u bolu dok naputa prokleto i skverno ovo telo. Neka je ne snae zla

namisao protivnika da je vrgne u tamu za neznane i znane grehe to poinih u ovom ivotu". Jasno je da je uenje o demonskom ispitivanju nakon smrti (zvalo se ono "mitarstva" ili nekako drugaije) bilo poznato sv. Evstratiju i da ono ini potku ove molitve i daje joj odgovarajui smisao; zato ep. Ignjatije smatra ovu molitvu dokazom da je ovo uenje bilo dobro poznato Crkvi od najranijih vremena (poetak IV veka). (Ep. Ignjatije, t. III, str. 140-141). Kritiar takoe citira odgovor svetoga Varsonufija iz Gaze nekom monahu koji ga moli da ga prati kroz vazduh na tom, njemu nepoznatom, putu, jer taj odgovor, svetoga Varsanufija, navodno, opovrgava ideju o mitarstvima. No i ovde je potpuno jasno da je kontekst i pitanja i odgovora - jedan, odnosno i u pitanju i u odgovoru vazduna mitarstva su neto to se podrazumeva, a elja svetoga Varsonufija "da uini (Hristos) da izlazak due tvoje bude neometan, i da te udostoji da se pokloni Svetoj Trojici smelo, kao "onaj ko je osloboen" - samo izraava jedan element uenja o mitarstvima koje je bilo opteprihvaeno u podvinikom predanju i Gaze i celog Istoka (sv. Varsonufije i Jovan, "Pitanja i odgovori", br. 145). Ovo je takoe jedan od mnogih svetootakih citata koje je episkop Ignjatije iskoristio za odbranu uenja o mitarstvima (str. 154). Drugi citati episkopa Ignjatija iz spisa Otaca-podvinika, koji nedvosmisleno ue o mitarstvima. Sv. ava Dorotej iz Gaze: "Kada duu pritisne neosetljivost, korisno je esto itati Boanstveno Pismo i besede Svetih Otaca koje privode umiljenju, seati se Stranog Suda, izlaska due iz tela i susreta sa stranim silama uz iju pomo je ona tvorila zlo tokom ovog kratkog i bednog ivota" (str. 146). Sveti Teognost, iji su spisi uli u "Dobrotoljublje": "Neizreciva je i neiskazana sladost u dui koja odlazi iz tela prethodno obavetena o svom spasenju... U drutvu Anela (poslatih po nju) ona bez zadravanja prolazi kroz vazduno prostranstvo nimalo neuznemiravana od zlih duhova; radosno i odvano ushodi, ona upuujui toplu blagodarnost Bogu, i najzad dolazi da se pokloni svome Tvorcu" (147. str.). Skitski monah Evagrije: "Opomeni se duo i pomisli kako e podneti iznenadno razluenje od tela, kada strani aneli dou po tebe i epaju te u as kada ne oekuje i u vreme o kome nita ne zna! Kakva e dela poslati pred sobom u vazduh kada te ponu ispitivati za dela tvoja neprijatelji tvoji to borave u vazduhu?" (148-149 str., Prolog 27. oktobra). Sveti Jovan Milostivi: "Kada dua izie iz tela i pone da uzlazi na Nebesa, presreu je opori demona i podvrgavaju mnogim ispitivanjima. Oni je ispituju za la; klevetu, (itd. - sledi dugaak spisak grehova, slian onome od dvadeset grehova navedenog u itiju sv. Vasilija Novog). "Dok dua uzlazi sa zemlje na Nebesa ne mogu joj pomoi ni sami sveti aneli: pomae joj samo njeno pokajanje, njena dobra dela, a pre svega milostinja. Ako se usled zaboravnosti ne pokajemo ovde za kakav greh, moemo se milostinjom izbaviti od nasilja na demonskim mitarstvima" (143. str., Prolog 19. decembar).

Jo jedan Otac iz "Dobrotoljublja", sveti Petar Damaskin, kae: "U vreme smrti demoni e opkoliti moju bednu duu drei spisak svih zala koje poinih". (U njegovim Delima, Kijevo-Peerska Lavra, 1905. G., 68. str.). Kako smo ve videli, u bogoslubenim tekstovima ima mnogo molitava, naroito onih upuenih Majci Bojoj, u kojima se podviniko uenje o mitarstvima ili podrazumeva, ili se o njemu direktno govori. Podosta ih je ve citirano u ovoj knjizi. Dajui mnogo vie citata (iz "Oktoiha", "Trebnika", molitava na ishod due, akatista i kanona Majci Bojoj i raznim svetiteljima), episkop Ignjatije zakljuuje: "Uenje o mitarstvima... predstavlja optepoznato i optepriznato uenje u celokupnoj bogoslubenoj praksi Pravoslavne Crkve. Ona saoptava to uenje svojoj deci i opominje ih kako bi u njihovim srcima posejala duespasiteljni strah i pripremila ih za uspean prelazak iz privremenog u veni ivot (t. , str. 149). Tipian tropar za pravoslavne "Mineje" (dvanaest tomova u kojima su sabrane slube Svetiteljima za svaki dan), jeste tropar iz slube sv. Jovanu Zlatoustom (27. jan.). U petoj pesmi kanona Presvetoj Bogorodici koji je napisao "Jovan" (oigledno prepodobni Jovan Damaskin), kae se: "Podaj mi, Vladiice, da bez tuge proem pored mislenih tirana i hordi muitelja u vazduhu, da bih Tebi, pozdravljenoj radosno (od Anela), i ja radosno uskliknuo: Raduj se, svim ljudima nado nepostidna". Nema smisla nagomilavati citate iz pravoslavne literature koji bi pokazali da je ovo uenje bilo jasno izloeno u Crkvi tokom vekova; episkop Ignjatije iznosi te citate na punih dvanaest strana, a moglo bi biti navedeno i mnogo drugih. No onaj kome to uenje nije po volji moe ga uvek "protumaiti na svoj nain ili ga pretvoriti u karikaturu. ak je i na kritiar ipak prinuen da prizna postojanje makar izvesnog broja pravoslavnih tekstova koji govore o demonskom ispitivanju" posle smrti; da bi odbranio svoju tvrdnju o mitarstvima kao o nekakvoj "izmiljotini", kritiar veli da se "takva vienja mogu izbei ako se borimo u ovome ivotu, ako se kajemo za svoje grehe i umnoavamo vrline" (6: 12, str. 24). A to upravo i jeste smisao uenja o mitarstvima koje je on, pretvorivi ga u karikaturu, odbacio. Uenje o mitarstvima nam je i dato da bismo se trudili sada, borili se sada, u ovom ivotu sa demonima koji prebivaju u vazduhu, i tada e se susret sa njima posle smrti pretvoriti u pobedu, a ne u poraz. Koliko je podvinika ovo uenje nadahnulo na takav trud i borbu! Ali ko od nas moe rei da je on ve dobio taj rat i da se ne mora bojati demonskog ispitivanja posle smrti? Mi se dobro seamo svih onih slubi za upokojenje arhiepiskopa Jovana (Maksimovia) 1966. g., iji je vrhunac bio na dan njegove sahrane. Svi prisutni su oseali da je to sahrana Svetitelja: tugu zbog razdvajanja s njim smenila je radost zbog sticanja novog nebeskog zastupnika. Pa ipak je nekoliko prisutnih arhijereja (a naroito episkop Sava Edmontski) pozivalo narod da se moli usrdnije, govorei o "stranim mitarstvima" kroz koja mora proi i ovaj Svetitelj, ovo udo Boje blagodati u nae vreme. Niko od prisutnih nije mislio da e nae molitve izbaviti arhiepiskopa Jovana od demonskog "ispitivanja", niti je iko zamiljao uplaivanje carine u nekakvoj

carinarnici na Nebesima. No ti pozivi su doprineli da se pojaa molitva vernih za arhiepiskopa Jovana i nesumnjivo mu pomogli da proe kroz mitarstva. Sam vrlinski i milosrdni ivot ovog svetog oveka, zastupnitvo svetih koje je on na zemlji proslavljao, molitva vernih, koja je u stvari i sama jo jedan plod njegove ljubavi prema njima - sve to, samo Bogu poznatim putevima, koje mi ne treba da istraujemo, nesumnjivo mu je pomoglo da odbije napade tamnih duhova u vazduhu. I kada je episkop Sava doputovao u San Francisko da bi prisustvovao slubama u etrdeseti dan po smrti arhiepiskopa Jovana, rekao je vernima: "Doao sam da bi se zajedno sa vama molio za upokojenje njegove due u ovaj vani i odluujui etrdeseti dan, kad se odreuje gde e prebivati do opteg i stranog Bojeg Suda"- i time ponovo pobudio molitvu vernih, podseajui ih na drugi predmet pravoslavnog uenja -ivot posle smrti. U nae vreme pravoslavni hriani retko sluaju o ovome, i zato treba jo vie da cenimo veze koje imamo sa takvim predstavnicima pravoslavnog podvinikog predanja. Meu ruskim pravoslavnim bogoslovima, odbacivanje uenja o mitarstvima odavno je smatrano kao jedan od znakova crkvenog "modernizma". Zato je sveti Ignjatije Brjananinov znaajan deo svog toma o zagrobnom ivotu posvetio tom uenju, koje je bilo izloeno napadima u Rusiji jo sredinom XIX veka. Nasuprot neosnovanom miljenju kritiara da mitarstva prihvataju samo oni koji su pod "uticajem Zapada", treba znati da rimokatoliki i protestantski Zapad uopte ne poznaje pojam mitarstava. Pojam mitarstava javlja se samo u pravoslavnom podvinikom uenju. Napad na njih danas u Crkvi vre oni koji su (u nekim savremenim pravoslavnim uilitima) umnogome primili "zapadnjaki" nain miljenja i veoma malo uvaavaju tradicionalnu (predanjsku) pravoslavnu pobonost. Nedavno je protojerej Mihail Pomazanski, jedan od najveih savremenih bogoslova u Pravoslavnoj Crkvi, napisao lanak u odbranu uenja o mitarstvima, koji delom predstavlja odgovor naem kritiaru (objavljen u asopisu "Pravoslavna Rusija", 1979 g., br. 7). U njemu on upozorava na to da se u dananjem pravoslavnom drutvu esto postavljaju pitanja o naoj veri. Ta pitanja postavljaju, o njima raspravljaju, sa nepravoslavnih pozicija, predstavnici drugih veroispovesti, a ponekad i pravoslavni hriani koji nisu vrsto utemeljeni u Pravoslavlju... Poslednjih godina sve se vie zapaa kritiki stav prema itavom nizu crkvenih verovanja koja se nazivaju "Primitivnima", proizvodom "naivnog" shvatanja sveta i "naivne" pobonosti, i kao takva igou se reima poput "mitovi", "magija" i sl. Naa je dunost da odgovorimo na takve stavove". Episkop Teofan Zatvornik daje ovaj, moda najtrezveniji i najjednostavniji odgovor onima koji ne ele da prihvate pravoslavno podviniko uenje: "Ma kako se naim umnicima besmislenom inila ideja o mitarstvima, ipak e i oni morati da prou kroz njih". Mitarstva nisu nikakva "pouna basna" izmiljena za "prost narod", kako to kritiar misli (5: 6, str. 26) niti su "mit" i "plod mate", niti "grozna bajka" kako on kae - nego istinito svedoanstvo o onome to nas eka posle smrti,

svedoanstvo koje je u pravoslavnom podvinikom predanju sauvano od najranijih vremena hrianstva. sadraj ZAKLjUAK Ouvanje mnogovekovnog predanja pravoslavne pobonosti u ovom dananjem svetu postaje neravnopravna bitka protiv bezbrojnih neprijatelja. Pravoslavne parohije su se toliko sekularizovale da pravoslavni svetenik koji eli da oivi to predanje i u njemu vaspitava svoju pastvu, lako moe da padne u oajanje i od same pomisli na Tako neto. Veina svetenika i episkopa zavre time da nepastirski idu za svojom pastvom i prilagoavaju predanje ovozemaljskom nainu miljenja, usled ega predanje sahne i odumire. Moe se zapaziti da su u veini Pomesnih Pravoslavnih Crkava knjige koje svetenstvo posveuje pitanju zagrobnog ivota, zadrale veoma malo od predanjskog pravoslavnog uenja i pobonosti. Ako se onaj svet uopte i pominje, to je onda ili u najoptijem i najapstraktnijim terminima, ili pak u vidu ala na raun "sv. Petra" i "bisernih dveri" Gornjeg Jerusalima, to se esto uju meu obezduhovljenim rimokatolikim i protestantskim svetenstvom. Za veinu pravoslavnih hriana onaj svet je postao neto udaljeno i veoma maglovito, sa ime nema ivog dodira i o emu se uopte i ne moe rei nita odreeno. Stradalna Crkva u Rusiji - moda blagodarei njenim stradanjima a takoe i uroenom konzervativizmu -sauvala je u mnogo veoj meri nego druge Pravoslavne Crkve tradicionalni pravoslavni odnos prema onom svetu. U slobodnom svetu skoro da jedino Ruska Zagranina Crkva nastavlja da objavljuje tradicionalnu pravoslavnu literaturu o ovom pitanju, produavajui tradiciju "Prologa" i drugih duekorisnih zbornika stare Rusije. Zato se mogu smatrati srenim oni pravoslavni hriani kojima je dostupna ova literatura i koji je prihvataju u prostoti i pobonosti, izbegavajui duh "kriticizma" koji je mnoge, osobito meu novoobraenima, udaljio od istinskog predanja i oseanja pravoslavlja. Ima li uopte potrebe podseati na to kako svet, ak i pravoslavni svet - smatra "staromodnim" (!?) one koji objavljuju i itaju ovakvu literaturu. Glavni cilj ove knjige je bio - uiniti ovu "staromodnu" literaturu razumljivom i dostupnom savremenim hrianima, kojima bi samo moglo biti od koristi da itaju ono to je tokom mnogo vekova donosilo bogate duhovne plodove pravoslavnim itaocima. Cilj naeg kritiara je upravo suprotan: potpuno diskreditovati ovu literaturu, odbaciti je uz optubu da je re o "pounim basnama" i "groznim bajkama" i podvrgnuti bogosluenje i itija Svetih svestranoj "kritici" kako bi se iz njih odstranili svi ovakvi elementi (vidi npr. njegovo revnosno nastojanje da diskredituje itije prep. Vasilija Novog zbog toga to se u njemu nalazi opis mitarstava, "Tlinging Herald, 7: 2, str. 14).

Nazovimo ovaj poduhvat imenom koje on i zasluuje: to je delo istog onog zapadnog racionalizma koji je u prolosti tako mnogo napadao Pravoslavnu Crkvu i u mnogima zatro istinsko shvatanje i istinski oseanje Pravoslavlja. Na rimokatolikom i protestantskom Zapadu ovi napadi su doiveli potpuni uspeh, a iz preostalih itija Svetih tamo su odstranjeni svi natprirodni elementi, tako da se ona esto i smatraju samo "pounim basnama". Optuujui sve protivnike njegovog uenja za "sholasticizam", sam kritiar se pokazuje mnogo veim sholastiarem od svih: njegovo uenje se ne zasniva na jasnim i jednostavnim tekstovima koji su deo Predanja Crkve od najranijih vremena do danas, nego na nizu njegovih sopstvenih "logikih dedukcija" koje predstavljaju radikalno drugaije tumaenje i reviziju jasnog smisla osnovnih hrianskih tekstova. I sam ton i jezik kritiara su tako grubi da on pravoslavno uenje koje napada pretvara u runu karikaturu, a prema mnogim potovanim pravoslavnim uiteljima koji su pravoslavnu predanjsku pobonost ouvali ivom sve do naih dana, on iskazuje krajnje nepotovanje. Evo ta on, na primer, govori o propovedi "ivot posle smrti" arhiepiskopa Jovana Maksimovia (vidi pogl. 10), oveka svetog ivota i znaajnog savremenog bogoslova: "To je "grozna bajka" o dui koju posle njenog izlaska iz tela demoni podvrgavaju ispitivanju i muenju... U toj bajci se vernima govori da, kad neko umre, oni treba odmah da zakazuju slube za upokojenje due umrlog, jer su njoj nae molitve veoma potrebne, a smrt je straan dogaaj (oigledno, Bog nije mogao Sam od sebe a se smiluje na stradalnu duu ili da joj pomogne, nego su na to morali da ga podstaknu vapaji i krici smrtnih ljudi). Ova bajka takoe sadri i nesumnjivo bogohulni opis Uspenja Majke Boije (6: 2, str. 22)". Ovde nije spomenuto ime arhiepiskopa Jovana, ali je iz reenog potpuno jasno na koju besedu kritiar misli. Ovakav jezik meutim znak je nedopustivog neuvaavanja, bez obzira ko je taj pravoslavni autoritet kojeg kritiar napada. Ono to je zaista tragino jeste injenica da kritiar na sve mogue naine pokuava da lii pravoslavno Hrianstvo onoga to i inae naglo iezava kod nas: predanjski pobonog shvatanja onoga sveta i verovanja u nj, izraenog ne samo kroz literaturu koju itamo (a koju kritiar hoe da omalovai), nego i kroz na odnos prema umrlima i onome to inimo za njih. Oigledno je iz gore navedenog citata da kritiar, za razliku od arhiepiskopa Jovana, smatra da nije nuno moliti se za umrle odmah po njihovoj smrti i uveren je da dui nisu potrebni, niti joj ita mogu pomoi, nai "uzdasi i vapaji"! On izriito tvrdi da su "stvari koje mi u molitvi itemo za umrle samo objavljivanje onoga to e oni ionako dobiti" (7: 3, str. 27), i da to nema nikakvog uticaja na njihovu venu sudbinu, previajui da ovim uenjem on ne samo da protivrei Svetim Ocima, nego uklanja i glavni motiv koji ljude pobuuje da se mole za umrle. Kakav nemilosrdan odnos prema umrlima! Kakav grub odnos prema ivima! Kakvo nepravoslavno uenje! Oni koji se mole za umrle sigurno ne doivljavaju svoje molitve kao nekakve "magijske bajalice" (7: 3, str. 23) ili kao "mito ili magijsko sredstvo za

umilostivljenje Boga" (str. 26), kako bezobzirno tvrdi kritiar, nego se mole s iskrenom verom (kao i u svakoj drugoj molitvi) da e Bog po svojoj milosti zaista podariti ono to itemo od Njega. "Sinergija" Boije volje i naih molitvi ne moe se razumeti uz pomo suve logike, gore i od "sholastike", kojom se slui kritiar. Oni koji se jo uvek napajaju na izvorima pravoslavnog predanja danas predstavljaju manjinu koja polako iezava. U dananje vreme ljudima treba pomoi da shvate nau predanjsku pobonost, a ne nipodatavati uitelje takve pobonosti, a nju samu podrivati i ruiti. Antipravoslavno uenje ovog kritiara o zagrobnom, ivotu je utoliko opasnije jer ugaa onim najtananijim strastima savremenog oveka. Pravoslavno uenje o zagrobnom ivotu uopte nije "slatko"; ono od nas zahteva trezven pristup, pun straha Bojeg. No oveanstvo je danas veoma razmaeno i egoistino i ne eli da slua o takvim neprijatnim stvarima kao to su sud i odgovornost za grehe. Mnogo je prijatnije uzvieno uenje "isihazma" koje nam govori da Bog "ustvari" i nije tako strog kako ga opisuje pravoslavno podviniko predanje, da "ustvari" i ne treba da se plaimo smrti i za njom dolazeeg suda, da emo, ako se okrenemo uzvienim duhovnim idejama poput onih u "Dobrotoljublju" (odbacujui pritom kao alegorije sve one odlomke o mitarstvima), biti "sigurni" pod okriljem "ljubeeg Boga" koji nee traiti od nas odgovor za poinjene grehe, ukljuujui i zaboravljene i neznane... Takva, "uzviena" razmiljanja zavravaju se stanjem ne mnogo razliitim od stanja raznih "harizmatika" i ostalih koji su ve sigurni u svoje spasenje, ili onih koji prihvataju okultno uenje da u smrti nema niega stranog. Istinsko pravoslavno uenje o zagrobnom ivotu, naprotiv, raa strah Boji u oveku i nadahnjuje ga da se bori za Carstvo Nebesko protiv svih nevidivih neprijatelja koji mu staju na put. Na tu borbu su prizvani svi pravoslavni hriani i veliku nepravdu im nanose oni koji razblauju pravoslavno uenje da bi ga uinili "udobnijim". Neka svako ita one pravoslavne tekstove koji najvie odgovaraju duhovnom uzrastu na kome se on nalazi. Ali neka mu niko ne govori da moe njemu neprijatne tekstove odbaciti, proglasivi ih za "bajke". Moda i miljenje se kod ljudi mogu menjati, ali pravoslavno predanje ostaje uvek isto, ma koliko da je mali broj onih koji ga slede. Budimo uvek njegova verna eda.