PRILOZI

BRANKO NADOVEZA, vi{i nau~ni saradnik Institut za noviju istoriju Srbije Beograd, Trg Nikole Pa{i}a 11

AGRARNA POLITIKA MILANA STOJADINOVI]A

APSTRAKT: Milan Stojadinovi} sprovodio je specifi~nu agrarnu politiku kao predsednik Vlade Kraqevine Jugoslavije, u periodu 19351939. godine. Osnova wegove politike bila je u likvidirawu seqa~kih dugova, odnosno u reformi poreza. Tako|e, u modernizaciji poqoprivrede, usvajawem savremenih tehnolo{kih re{ewa i izuma na bazi modernih evropskih poqoprivrednih dostignu}a i politike. Stojadinovi} se zalagao za ve}e u~e{}e seqa{tva u svim institucijama dr`ave i dru{tva, posebno u wegovoj, vladaju}oj partiji. Milan Stojadinovi} (18891961) kreirao je agrarnu politiku dok je bio predsednik vlade Kraqevine Jugoslavije (jun 1935februar 1939). Osnove wegove politike u tom periodu su reforme poreskog sistema u agraru, pre svega likvidacija seqa~kog duga; modernizacija agrara u smislu prihvatawa nau~no-tehnolo{kih izuma i pove}awa proizvodwe; ukqu~ivawe seqaka u sve institucije dru{tva i dr`ave. U tom periodu, kako M. Stojadinovi} isti~e u svojim memoarima, otklowene su mnoge anomalije u agraru, od kojih je seqa~ki duh bila najve}a. Tako pi{e: Pitawe zemqoradni~kih dugova, koje se godinama povla~ilo, bilo je re{eno poput Gordijevog ~vora. Seqak je pre roka isplatio sve dugove. Stojadinovi} u memoarima navodi: Naporedo, blagodare}i smi{qenoj privrednoj politici, cene agrarnih proizvoda znatno su sko~ile i uskoro dostigle svoj raniji nivo. Ovome je navi{e doprinelo zakqu~ewe povoqnih ugovora, naro~ito sa Nema~kom, koja nam je davala preferencijalne cene, a koje su iznosile 20% iznad tr`i{nih. Ujedno, sve industrijske proizvode nabavqati u Nema~koj za 40% jevtinije, koliko je Nema~ka vlada dopla}ivala izvoznicima iz svojih sredstava.1 To se odnosi na period od 1937. kada se Jugoslavija privredno po~ela pribli`avati Nema~koj i Italiji. Stojadinovi} isti~e da je zemqarina smawena za tre}inu, zadrugama su date mnoge olak{ice, pogotovo u smislu pla}awa poreza. Za duvansku privredu navodi: Proizvodwi duvana poklowena je naro~ita pa`wa, jer je to predstavqalo odli~an proizvod za izvoz. Tako je od 10,9 miliona kilograma u 1935, godi{wa proizvodwa duvana dostigla 24,1 milion 1937. godine.2
1 2

Milan Stojadinovi}, Ni rat ni pakt, Rijeka 1970, 496. Isto, 497.

156

Branko Nadoveza

ISTORIJA 20. VEKA 2/2004

Stojadinovi} se nije bavio veli~inom zemqi{nog poseda, posebno ne wegovim ukrupwavawima, ve} mogu}no{}u wegove modernizacije i efikasnosti. Osim znatnog broja bezemqa{a, Kraqevina Jugoslavija je imala i veoma usitwen posed. Godine 1931. na 10.645.980 ha bilo je ~ak 1.985.725 gazdinstava poqoprivrednih. Vi{e od tre}ine 33,83% imalo je posed do 2 ha, dok ih je 34,06% raspolagalo posedom izme|u 25 ha. Obe kategorije gazdinstava, wih 67,89% imale su u vlasni{tvu svega 28,04% ukupne povr{ine. Nasuprot tome, gazdinstva sa posedom iznad 50 ha koja su ~inila svega 0,35% svih gazdinstava, dr`ali su 9,60% ukupne povr{ine.3 Gotovo 80% stanovni{tva `ivelo je na selu, a oko 75% bilo je vezano egzistencijalno za poqoprivredu. Kraqevina Jugoslavije je nasledila potpuno razli~ito stawe u agraru. Od ostataka feudalizma u Makedoniji i na Kosovu, zadrugarstva u Srbiji i modernog agrara u Sloveniji, i agrarnog proletarijata u Vojvodini i drugim delovima zemqe. Zbog toga su mnoge agrarne reforme do`ivele neuspeh. U raznim krajevima agrarna reforma se susretala sa razli~itim problemima, nagomilanim i novim. Oblik svojine, veli~ina poseda i imovinsko stawe seqaka bili su razli~iti.4 Veliko nezadovoqstvo agrarnom reformom postojalo je u Sloveniji a pogotovo kod Hrvata. Osim te posle neekonomske prakse s agrarnom reformom izrodio se cio sistem wezinoga sprovo|ewa u tako strahovitu korupciju, koja zajedno sa sistemom zloglasnih izvoznica upravo obiqe`ava bolesni duh toga vremena, pisao je Hinsko Sirovatka. Agrar je najboqi i najreprezentativnije izra`avao protivre~nosti na kojima je stvorena nova dr`ava. Tu je bilo toliko razli~itih interesa da se nije ni{ta moglo pokrenuti, a pogotovu ne izvr{iti sveobuhvatna agrarna reforma. Na kqu~na pitawa agrarne reforme postojali su sasvim razli~iti pogledi. No zato je prvi uslov da taj seqak ili ekonom raspola`e sa svim potrebnim sredstvima za svoju ekonomiju. Tu je dakle bilo je potrebno, da se za seqaka, naro~ito onog kojem se daje u ruke zemqi{no tlo, spremi dovoqan kredit, da si on ta sredstva ku}u, gospodarske zgrade, blago, gospodarsko oru|e, umjetno gnojivo itd. mo`e stvarno nabaviti i tako se spremno posvetiti obradi svoga zemqi{ta.5 Privreda Jugoslavije u vreme vladavine M. Stojadinovi}a bila je na prekretnici. Problem je bio u koji se evropski sistem integrisati da li se opredeliti za evropski princip ili interes. U su{tini, stawe u privredi je bilo veoma lo{e.6 Modernizacija privrede u zemqi je uvek zavisila od regionalnih problema. U Srbiji su zadr`ani jaki elementi zadrugarstva.7 Uredbom o likvidaciji seqa~kog duga iz septembra 1936. napravqen je
3 Mom~ilo Isi}, Seqa{tvo u Kraqevini Jugoslaviji, Jugoslovenska dr`ava 19181998, zbornik, Beograd 1999, 402403. 4 Oto Frange{, Die sozialokonomisete Struktur der jugoslawisehen Landwirtschaft, Berlin 1937 (Die Agrarverfassungen in Jugoslawien, Die Agrarreform in Jugoslawien, 128230). 5 Hinko Sirovatka, Privredni i socijalni odnosi u Jugoslaviji, Zagreb 1937, 15. 6 Wlad Rosenberg, La situation Economique de la Yugoslavie, Bruhelles 1937, (16 str.). 7 Stevan Ivani}, Poqoprivreda u Srbiji, Beograd 1938.

Agrarna politika Milana Stojadinovi}a

157

veliki pomak u agrarnoj politici. Tako je zaslugom M. Stojadinovi}a uspe{no re{en ovaj problem. Otplata duga bila je u skladu sa ekonomskom mo}i seqaka. Posle ekonomske krize cena poqoprivrednih proizvoda se stabilizovala. Pitawe zemqoradni~kih dugova kona~no je regulisano uredbom o likvidaciji radni~kih dugova septembra 1936. godine. Prema Uredbi, svim du`nicima zemqoradnicima ~ije dugovawe nije prelazilo 25.000 dinara, dug je smawen na polovinu. O procentu duga za otpis onih du`nika-zemqoradnika, ~ije je dugovawe prelazilo 25.000 odlu~ivali su sreski sudovi. Kod ovih du`nika procenat duga za otpis mogao je da se kre}e od 30% do 50% ukupnog dugovawa. Sva potra`ivawa privatnih banaka i zemqoradni~kih zadruga preneta su na Privilegovanu agrarnu banku, ~ime je izvr{ena koncentracija du`ni~ko-poverila~kih odnosa u poqoprivredi. Privatna lica su tako|e morala da smawe svoja potra`ivawa za 50%, ali o naplati druge polovine morala su da se brinu sama. Du`nici, bez obzira na to kome su dugovali, morali su da izmire ostatak svoga duga u roku od 12 godina. Kako je Privilegovana agrarna banka obe{tetila privatne banke i zemqoradni~ke zadruge? Banka se obavezala da im 50% potra`ivawa isplati u roku od 14 godina u jednakim godi{wim delovima, a 25% u dr`avnim troprocentnim obaveznicama u roku od 20 godina. To zna~i da je 1/4 potra`ivawa privatnih banaka i zemqoradni~kih zadruga bila otpisana. Da bi omogu}ila Privilegovanoj agrarnoj banci da do|e do 25% sredstava za obe{te}ewe privatnih banaka i zemqoradni~kih zadruga, dr`ava je krajem 1936. godine emitovala obveznice za likvidaciju radni~kih dugova u nominalnom iznosu od 500 miliona dinara s tim {to je Uredbom o likvidaciji radni~kih dugova omogu}eno da kona~na suma emitovanih obveznica mo`e da bude ve}a od 900 miliona dinara. Obveznice su nosile kamatu 3%, a rok wihove otplate bio je 20 godina. Ove obveznice je Privilegovana agrarna banka predala privatnim bankama i zemqoradni~kim zadrugama a dr`ava je po~ela da im otpla}uje dug 1937. godine. Tro{kovi otplate obveznica za likvidaciju zemqoradni~kih zadruga pali su na teret redovnog dr`avnog buxeta.8 Vlada M. Stojadinovi}a je naro~ito povodom trogodi{wice vlasti isticala svoje uspehe u privredi ~itavim nizom manifestacija, bro{urama, almanasima i na druge na~ine. U bro{uri vladaju}e Jugoslovenske radikalne zajednice o likvidaciji seqa~kog duga se ka`e: Tako su svi podneli izvesne `rtve da bi se seqaku smawili teret. Osim toga data je seqaku mogu}nost da u 12 godina sa kamatom 3 i 4,5% mo`e da otplati dug. Ina~e seqak u mnogim slu~ajevima nikad ne bi otplatio dug jer je kamata tolika da nije mogao ni wu pla}ati pa je dug rastao i rastao bi mo`da jo{.9
8 Dragana Gwatovi}, Stari dr`avni dugovi Prilog ekonomskoj i politi~koj istoriji Srbije i Jugoslavije 18621941, Beograd 1991, 165. 9 Vlada dr Milana Stojadinovi}a za na{e selo i na{eg seqaka, Na{a poqoprivredna politika, br. 3, izdawe Glavnog odbora JRZ, Sekcija za propagandu, Beograd 1938, 8.

158

Branko Nadoveza

ISTORIJA 20. VEKA 2/2004

Zatim se razmatralo sklapawe povoqnih trgovinskih ugovora za agrarne proizvode. Otkup poqoprivrednih proizvoda podrazumeva dobre trgovinske proizvode, naro~ito za inostrano tr`i{te. Posebno je razmatran razvoj poqoprivrede u pasivnim krajevima. Odnos razvijenih krajeva i pasivnih krajeva bio je veliki problem za Kraqevinu Jugoslaviju, koji je izazivao niz ekonomskih a pogotovu politi~kih nesuglasica. Veliki je problem bio re{avawe pitawa kolonista i dobrovoqaca, jer prema wima ~esto nisu izvr{ena obe}awa, a oni sami nisu imali naviku obra|ivawa zemqe. U modernizaciji agrara je ura|eno mnogo. Ako i ne `elimo da se sasvim li{imo izvoza, `eleti je da {to vi{e smawimo uvoz agrarnih artikala kad ve} moramo uvoziti industrijske proizvode. Izuzev ju`no vo}e i tzv. kolonijalnu robu, koju mi ne mo`emo sami da proizvodimo mi uvozimo u znatnim koli~inama neke agrarne proizvode koji su industrijske sirovine, naro~ito: pamuk i vunu. Uvozili smo mnogo i uqana semena ali smo za posledwe tri godine uspeli da pove}amo svoju proizvodwu uqarica u tolikoj meri da }emo ih ve} u ovoj godini imati ~ak i za izvoz. Za ovo isto vreme pove}ali smo povr{inu pod pamukom od oko 1.000 ha na preko 5.000 ha. Sa vunom je stvar takva da mi nemamo dovoqno vune kakvo}e pa se radi na tom da, koliko na{e prilike dozvole usavr{e kakvo}u. [to uvozimo ko`u nije nikakvo ~udo. Kad podsetimo na to da mi izvozimo veliki broj stoke u `ivom stawu, a sa wom i ko`u, koju posle uvozimo. U ovom vremenu zapo~et je i planski rad na usavr{avawu kvaliteta na{ih agrarnih proizvoda. Poznato je da je pre desetak godina pokvaren na daleko ~uveni kvalitet na{e vojvo|anske (banatske) p{enice, uno{ewem i {irewem jedne dodu{e robne ali nekvalitetne sorte p{enice (zvane prolifik) i poznato je koliko su ~esto i ozbiqno ponavqani zahtevi iz privrednih krugova da se ta gre{ka popravi. U posledwe tri godine vodi se uporno akcija oko uno{ewa i {irewa isto toliko rodnih ali i kvalitetnih sorata i ve} smo blizu punog uspeha.10 Problem zadrugarstva je bio specifi~an. Zadrugarstvo je naro~ito bilo prisutno u Srbiji. I zadrugarstvu je u ovom vremenu poklowena ve}a pa`wa nego ikad pre. Ova vlada je zadovoqila davnu `equ na{eg zadrugarstva da se donese novi jedinstveni zadru`ni zakon, koji je u Narodnom predstavni{tvu primqen u septembru 1937. U septembru 1938. obrazovan je Glavni zadru`ni savez kao vrhovna zadru`na ustanova za celu zemqu, koja }e u svom ~lanstvu imati oko 35 zadru`nih saveza. U buxetu su znatno poja~ana sredstva za zadrugarstvo i jo{ je obrazovan naro~it fond za pomagawe zadrugarstva u koji ide 10% prihoda Dr`avne klasne lutrije a u taj fond ulazi jo{ i po 2% od godi{weg ~istog prihoda Dr`avne hipotekarne banke i Po{tanske {tedionice. U `eqi da zadru`ne ustanove budu {to sposobnije za `ivot i rad i dr`e}i u vidu da su neki zadru`ni savezi zapali u takve te{ko10

Isto, 13.

Agrarna politika Milana Stojadinovi}a

159

}e da ne mogu da rade, ili ~ak da im preti opasnost od pune propasti, izvr{ena je u ove tri godine sanacija tri zadru`na saveza i to: Sredi{weg saveza hrvatskih seqa~kih zadruga u Zagrebu, Saveza zemqoradni~kih zadruga u Novom Sadu i Saveza srpskih zemqoradni~kih zadruga u Sarajevu. Sve tri sanacije pokazale su se za kratko vreme veoma uspe{ne i navedeni savezi su ne samo izvedeni na zdrav put nego ve} pokazuju sve znake normalnog `ivota. Osim ovih sanacija zasebnom uredbom je data dr`avna garancija za zajam od 20 miliona dinara Glavnom savezu Srpskih zemqoradni~kih zadruga u Beogradu.11 U okviru agrara velika je pa`wa posve}ena sto~arstvu, od kojeg je selo ostvarivalo glavnicu prihoda. Zbog vi{kova proizvodwe bilo je potrebno prona}i inostrano tr`i{te. Uvedene su premije za izvoz. Cena sviwetine je porasla. Jer dok je seqak u 1934. dobijao za sviwu prose~no 7 dinara po jednom kg., a u 1938. godini dobija prose~no 9 din po 1 kg, {to zna~i da je cena sviwama porasla za posledwe ~etiri godine za 2 dinara po kilogramu.12 Tokom 1934. izvezeno je 141.000 sviwa, a 1937. godine 307.000 komada. Goveda su poskupela za 3 dinara po komadu (sa 4 na 7). Pove}ana je cena `ivine, ovaca, kowa. Prihodi sto~arstva 1934. bili su 2.586 milijardi dinara a 1937. 5,76 milijardi, {to iznosi 3,190 milijardi vi{ka. Za izgubqena tr`i{ta izvoza goveda prona|ena su nova u [paniji, Egiptu, Malti i Palestini. Izra~unato je {ta je seqak mogao da kupi za prodatu sviwu, gove~e ili kowa, 1935. a {ta 1938, i uo~en je bitan napredak. Sveukupno sto~arstvo je na osnovu gore izlo`enog rada Vlade g. dr Milana Stojadinovi}a dala na{em selu pove}awa prihoda od 3 milijarde i 190 hiqada dinara.13 U partijskom glasilu JRZ, listu Samouprava, prilikom obele`avawa trogodi{wice rada vlade govori se i o agrarnim uspesima. U broju 698 od 17. juna 1938, doneta je u celosti Uredba o silosima uz obrazla`ewe velikog uspeha te Uredbe. U jednom ~lanku je navedeno: Posle regulisawa dr`avnih finansija, re{eno je pitawe zemqoradni~kih dugova. Punih 10 godina re{avano je pitawe zemqoradni~kih dugova i nikad se nije mogao na}i kraj tome re{ewu. Trebalo je ~ekati da do|e na vlast g-d Stojadinovi} pa da se to pitawe re{i.14 U jednom ~lanku prenetom iz osije~kog lista Jugoslovenska zastava pi{e da je agrarna politika M. Stojadinovi}a postigla uspehe na svim poqima: Vlada g-dra Stojadinovi}a sa uspjehom sprovodi svoju agrarnu politiku imaju}i u vidu da od seqaka stvori dobroga proizvo|a~a i kupca koji bi bio u stawu da odr`i i daqe na stepenu op}eg narodnog blagostawa i da se ne bude zavistan.15 Ministar poqoprivrede je bio Svetozar Stankovi}, a pored ostalih opisivan je i rad wegovog ministarstva: Ministarstvo poIsto, 16. Prihod od sto~arstva pove}an je za preko 3 milijarde godi{we, Na{a sto~arska politika, br. 10, izdawe Glavnog odbora JRZ, Sekcija za propagandu, Beograd 1938, 5. 13 Isto, 14. 14 Tri godine, Samouprava, br. 701, 21. jun 1938, Beograd, 4. 15 \. B, Na{a agrarna politika, Samouprava, br. 698, 17. jun 1938, 4.
12 11

160

Branko Nadoveza

ISTORIJA 20. VEKA 2/2004

qoprivrede preduzelo je i preduzima i daqe mnogobrojne mere za unapre|ewe na{e poqoprivredne proizvodwe, posve}uju}i pri tome posebnu pa`wu na{em sto~arstvu, radi energi~no na definitivnoj likvidaciji agrarne reforme i unapre|uje kolonizaciju naro~ito u ju`nim krajevima na{e zemqe.16 U to vreme objavqivane su mnoge statistike privrednih kretawa koje ukazuju na napredak agrara. Podaci su obi~no izlo`eni po banovinama. Tako je general Stevan Pe{i} napravio statistiku za vojne potrebe. U agraru isti~e proizvodwu hlebnih i ostalih strmnih `ita po banovinama (p{enica, ra`, ovas, je~am, kukuruz, proso, hmeq) i industrijskih biqaka (lan, kudeqa, pamuk, duvan, uqana repica, {e}erna repa, gro`|e), zatim variva (pasuq, pirina~, gra{ak, so~ivo i bob), potom povr}a i za~ina (kupus, krompir, patlixan, crni i beli luk); zelene sto~ne hrane (livade, detelina, pa{waci, sto~na repa), stoke za klawe, ko`u, tovar, vu~u i `ivinu (goveda, bivoli, sviwe, ovce, koze, kowi, magarci, mazge i `ivina).17 M. Stojadinovi} je od 1937. privredu, a samim tim i agrar vezao za Italiju a pogotovo za Nema~ku. O tome ima mnogo podataka. Sa Nema~kom i dr`avama pod wenom kontrolom sklopqeno je mnogo trgovinskih ugovora i projekata. Tako je Vlada Stojadinovi}a uspela da 1938. godine dobije specijalni kontingent izvoza 80.000 sviwa u Nema~ku. O vezi jugoslovenske i nema~ke privrede ima vi{e podataka.18 O tome se govori i u statistici u privrednim i trgovinskim kretawima u jugoisto~noj Evropi za 1936, 1937. i 1938. godinu.19 U finansirawu jugoslovenske privrede u~estvovao je doma}i i strani kapital i banke. Tako je, recimo, u prehrambenoj industriji 1937. stawe bilo slede}e: Prema podacima prikupqenim od strane Centrale industrijskih korporacija, prehrambena industrija prema broju preduze}a i po iznosu vrednosti proizvodwe stoji, u redu ostalih grana, na prvom mestu. Od 3.455 preduze}a wih 935 bave se ovom granom industrije, a wihova se proizvodwa procewuje na 4.211 miliona dinara. Ova je proizvodwa, dakle, skoro dva puta ve}a od {umske i rudarsko metalur{ke proizvodwe. Doista, razgranata poqoprivreda, sto~arstvo i ribolov pru`aju toliko raznovrsnih i obilnih sirovina ovoj industriji da wen razvitak predstavqa prirodnu pojavu. I drugi razlog postoji za taj razvitak, naime okolnost {to ure|aj ove vrste proizvodwe zahteva samo u retkim slu~ajevima krupne investicije, dok se ve}ina preduze}a zadovoqava malim kapitalima. Tako se obja{wava ~iwenica da akcionarski sektor ove industrije obuhvata samo 94 preduze}a, t. j. oko 1/9 prema wenom brojnom stawu, mada je prose~na visina akci16

Aktivnost Ministarstva poqoprivrede, Samouprava, br. 704, 24. jun

1938, 4.

Stevan Q. Pe{i}, Privreda Kraqevina Jugoslavije u statisti~kim podacima, Beograd 1937, 2570. 18 Boris Zajec, Jugoslawien, (Aubenhandel), Berlin 1938, 7279. H. Bev-Meri, K najve}oj Nema~koj, Zagreb 1939, 2844. Wolk und Reich 14 Jabrgang, seft 1, Berlin 1938. 19 Privredni godi{wak Jugoslavije i priru~nik za trgovinu i promet u jugoisto~noj Evropi 1939/40, Dubrovnik 1940, (Statistika poqoprivredni proizvodi, 3868; Statistika stoka i sto~ni proizvodi, 6986).

17

Agrarna politika Milana Stojadinovi}a

161

onarska glavnice ovih preduze}a mawa od glavnice drugih industrijskih grana. Proizvodwa predmeta za ishranu i proizvodwu raznih pi}a toliko je raznovrsna da se mora podeliti na izvesne podgrupe. Glavne su bran{e: mlinska industrija; proizvodwa keksa i drugih izrada od testa; prerada mesa; industrija {e}era; proizvodwa ~okolade, bombona i slatki{a; industrija konzervi; industrija piva, {piritusa i alkoholnih pi}a. Ova grana industrije skoro iskqu~ivo radi za doma}e tr`i{te; mada bi mogla da radi i za izvoz. Na `alost, mnogi predmeti za ishranu koji bi se, prera|eni, mogli izvoziti prodaju se u inostranstvu kao sirovina.20 Iz tih natpisa i statisti~kih podataka vidi se da je upravo u doba vlade M. Stojadinovi}a strani kapital najvi{e prodro u zemqu, a naro~ito u wen srpski deo. Posle silaska sa vlasti M. Stojadinovi}a po~etkom 1939. godine, (4. februara 1939. wegova vlada je podnela ostavku), zabele`en je zastoj u izvozu poqoprivrednih proizvoda. U jednom statisti~kom pregledu u izdawu Narodne banke Jugoslavije, po~etkom 1939. zapisano je: Kao period vremena zna~ajan za unov~ewe na{ih poqoprivrednih proizvoda, prvo tromese~je 1939. pokazalo je, kroz podatke o izvozu, tendenciju opadawa prema istom periodu vremena 1938: dok je smawewe po koli~ini za 64%, ono po vrednosti je za 21,8%. Smawewe i koli~ine i vrednosti nastalo je uglavnom zbog znatnog opadawa izvoza `itarica: od 165.130 tona u vrednosti 51,1 mil. din. u 1939. Neravnomerno opadawe koli~ine i vrednosti, me|utim rezultat je poskupqewa poqoprivrednih proizvoda na inostranim pijacama.21Sve je to potkrepqeno statistikom i tabelarnim prikazima. U slede}em broju biltena je navedeno slede}e: Ne{to druk~iji bio je razvoj na{e privrede u I ~etvoromese~ju 1939. Kao u prete`no poqoprivrednoj zemqi, u Jugoslaviji je privredni tok bio uplivisan u najve}oj meri smawewem izvoza, usled mawih izvoznih vi{kova poqoprivrednih proizvoda, kao i odgovaraju}im opadawem kupovne mo}i {irih potro{a~kih slojeva. Izvoz po koli~ini smawio se u 1939. prema 1938. za 18%, nasuprot smawewu od 8,5% zabele`enom u 1938. prema 1937; uvoz je opao po koli~ini za 2,9% prema 1938, mada se u 1938, prema 1937 bio pove}ao za 33,5%, - ~iwenica ina~e zna~ajna za ocenu pada tra`we inostrane robe. Broj utovarenih vagona je za 4,3% mawi nego u 1938, nasuprot pove}awu od 13,2% u 1938 prema 1937. godini. Naporedo sa tim u padu su i indeksi cena zemaqskih proizvoda, kao nastavak tendencije ve} zabele`ene I tromese~ja ove godine. Dok su cene biqnih proizvoda opale prema 1938, samo za 0,9% (nasuprot pove}awu od 29% u 1938 prema 1937. godi20 Vladimir V. Rozenberg i Jovan Q. Kosti}, Ko finansira jugoslovensku privredu, dr`avabankeinostrani i doma}i kapital u slu`bi privrede, Beograd 1940, 176. 21 Razvoj narodne privrede u Jugoslaviji, januarmart 1939, br. 13, Narodna banka Kraqevine Jugoslavije, Odeqewe za ekonomska izu~avawa, Beograd 1939, 5.

162

Branko Nadoveza

ISTORIJA 20. VEKA 2/2004

ni), cene sto~nih proizvoda su opale za 4,5% (prema pove}awu od 3,3% u 1938. prema 1937.), a op{ti indeks je pao za 3,1% nasuprot pove}awu od 11,3% u 1938. prema 1937. godini.22 Stojadinovi} je agrarnu politiku promatrao kroz ukupnu privrednu reformu. Ciq je bio pre svega pove}awe proizvodwe na svim segmentima agrara, uz modernizaciju agrara nau~no-tehni~kim izumima i administrativnu intervenciju dr`ave u regulisawu zakonodavstva kod agrara. U wegovom periodu doneta su dva zakona o agraru, 32 uredbe o agraru i 40 pravilnika o agraru. Stojadinovi} je po{ao od kombinacije planske intervencije dr`ave u agraru i tr`i{nih odnosa, ukqu~uju}i unutra{we jugoslovensko i svetsko tr`i{te. Privredu je povinovao i spoqnoj politici, jer je istovremeno bio i ministar spoqnih poslova. Nije polazio od tradicija i starih {ema, a u wegovo vreme italijanski fa{izam, a naro~ito nema~ki nacionalsocijalizam bili su evropska realnost. Iako su mu mnogi, ~ak i politi~ki protivnici i neistomi{qenici, odali priznawe zbog ogromnih uspeha u privredi, a samim tim i u agrarnoj politici, Milan Stojadinovi} je morao da si|e sa vlasti.

22

Isto, g. XI, januarapril 1939, br. 4, Beograd 1939, 1.