Nastavna jedinica 2_3

Lopitalovo pravilo
U matematikoj analizi, Lopitalovo pravilo omoguava nalaenje izvesnih graninih vrednosti sa neodreenim oblicima pomou izvoda. Primena (ili uzastopna primena) Lopitalovog pravila moe pretvoriti neodreene oblike u odreene oblike, omoguavajui lako raunanje limesa. Pravilo je dobilo ime po 17. vekovnom francuskom matematiaru Gijomu de Lopitalu, koji je objavio pravilo u svojoj knjizi Analyse des infiniment petits pour l'intelligence des lignes courbes (doslovno: Analiza beskonano malog kako bi se razumele krive) (1696.), to je prva knjiga o diferencijalnoj analizi. Veruje se da je pravilo delo Johana Bernulija, poto je Lopital, koji je bio plemi plaao Bernuliju 300 franaka godinje, da ga obavetava o otkriima na polju analize, i da mu pomogne u reavanju problema. Meu ovim problemima je bio limes neodreenih oblika. Kada je Lopital objavio knjigu, dao je zasluge Bernuliju, i ne elei da preuzme zasluge za bilo ta u knjizi, rad je objavio anonimno. Bernuli, koji je bio vrlo ljubomoran, je tvrdio da je on stvaralac celokupnog dela, i do skora se verovalo da je tako. Pa ipak, pravilo je nazvano po Lopitalu, koji nikad nije ni tvrdio da ga je izmislio.

Uvod
U prostim sluajevima, Lopitalovo pravilo glasi da za funkcije f(x) i g(x), ako ili , tada:

gde prim (') oznaava izvod. Meu ostalim uslovima, da bi ovo pravilo vailo, mora da postoji limes Ostali uslovi su detaljnije izloeni dole, u formalnom iskazu. .

Formalni iskaz
Lopitalovo pravilo se, u osnovnom obliku, odnosi na granine vrednosti razlomka kada se i f i g blie 0, ili se i f i g blie beskonanosti. Lopitalovo pravilo tvrdi da tu graninu vrednost moemo nai raunajui limes razlomka , ali naravno samo ako ovaj potonji postoji, i uz uslov da je g razliito od nule u nekom intervalu koji sadri taku koja se posmatra. Ova diferencijacija moe pojednostaviti razlomak ili ga pretvoriti u odreeni oblik, to olakava nalaenje limesa.

PDF created with pdfFactory Pro trial version www.pdffactory.com

Lopitalovo pravilo. Neka je . Neka je i neka su f i g dve funkcije diferencijabilne na nekom otvorenom intervalu (a, b) koji sadri c (dakle sa ili sa ako ), izuzev, moguno, u samoj taki c, i takve da je ili i da je za svako , .

ako

Tada, ako postoji granina vrednost , onda je i

Lopitalovo pravilo vai i za jednostrane limese. Osnovni neodreeni oblici na koje se Lopitalovo pravilo odnosi su:

Ostali neodreeni oblici, koji se svi mogu svesti na osnovne (vidi primere) su

Vanost uslova teoreme

Vano je imati u vidu uslov da je neophodno da limes postoji. Diferencijacija brojioca i imenioca neodreenih oblika moe ove oblike da dovede do limesa koji ne postoje. U tim sluajevima, Lopitalovo pravilo se ne moe primenjivati i ostavlja pitanje postojanja i vrednosti eventualne granine vrednosti potpuno otvorenim. Na primer, ako f(x) = x + sin(x) i g(x) = x, onda

ne postoji, dok je

PDF created with pdfFactory Pro trial version www.pdffactory.com

U praksi se pravilo esto koristi, i ako limes postoji, donosi se zakljuak da je primena Lopitalovog pravila bila legitimna. Takoe postoji uslov da izvod od g ne nestane kroz ceo interval koji sadri taku c. Bez takve hipoteze, zakljuak je pogrean. Stoga se Lopitalovo pravilo ne moe koristiti, recimo, ni u sluajevima gde prvi izvod imenioca izrazito osciluje (menjajui pri tom znak) blizu take gde se trai limes. Na primer ako f(x) = x + cos(x)sin(x) i g(x) = esin(x)(x + cos(x)sin(x)), tada

Dok

ne postoji, jer

fluktuira izmeu e-1 i e.

Jasno, Lopitalovo pravilo se ne moe primenjivati za nalaenje neodreenih graninih vrednosti kod kojih nisu i brojilac i imenilac diferencijabilne funkcije.

Primeri
Sledi primer koji se tie sinc funkcije, koja ima oblik 0/0 :

Ovaj limes se zapravo moe videti kao definicija izvoda od sin(x) u x = 0. Zapravo, on je neophodan u najeem dokazu da je izvod od sin(x) jednak cos(x), ali se u tom dokazu ne moe koristiti Lopitalovo pravilo. Sledi detaljniji primer koji ukljuuje neodreeni oblik 0/0. Jednokratna primena pravila za rezultat opet ima neodreeni oblik. U ovom sluaju, limes se moe dobiti trostrukom primenom Lopitalovog pravila:

PDF created with pdfFactory Pro trial version www.pdffactory.com

Sledi jo jedan sluaj sa 0/0:

Ovde je sluaj /:

Ovaj se tie /. Neka je n prirodan broj.

Ponavljati gornje sve dok eksponent ne postane 0. Tada se dobije da je limes 0. Ova granina vrednost nam govori da sve stepene funkcije rastu (divergiraju beskonanosti) sporije od eksponencijalne. Ovaj primer se takoe tie /:

Prethodni rezultat se moe koristiti kod neodreenog oblika 00: Kako bi izraunali , zapisujemo xx kao exlnx i dobijamo

PDF created with pdfFactory Pro trial version www.pdffactory.com

Ovo je impulsni odgovor izdignuto-kosinusnog filtera u elektronici:

PDF created with pdfFactory Pro trial version www.pdffactory.com