On behalf of

Federacija proizvoaa organskih proizvoda Makedonije

VODI ZA ORGANSKU POLJOPRIVREDNU PROIZVODNJU

Skopje, 2012

VODI ZA ORGANSKU POLJOPRIVREDNU PROIZVODNJU

Izdava:

Federacija proizvoaa organskih proizvoda Makedonije

Autori : Goran Angelovski Ljubica Timova Krste Delev Goran Kolev

Tehniki urednik: Goran Angelovski

CIP - Katalogizacija vo publikacija Nacionalna i univerzitetska biblioteka "Sv. Kliment Ohridski", Skopje 631.15(497.7)(036) VODI^ za organsko zemjodelstvo proizvodstvo / (avtori Goran Angelovski ... i dr.). (3. .) - Skopje : Federacija na proizvoditeli na organski proizvodi na Makedonija; / (SWG); 2011. 27 str.: ilustr. ; 30 sm ISBN 978-9989-2994-1-4 - Federacija na proizvoditeli na organski proizvodi na Makedonija ISBN 978-608-65265-0-4 / (SWG) 1. Angelovski, Goran (avtor) 1) Organsko zemjodelsko proizvodstvo - Makedonija - Vodi~i COBISS.MK-ID 71985418 CIP - Katalogizacija u publikaciji Nacionalna i univerzitetska biblioteka Sv. Kliment Ohridski, Skopje 631.15(497.7)(036) VODI za organsku poljoprivrednu proizvodnju / (autori Goran Angelovski i dr.). (3. izmenjeno izd.) Skoplje: Federacija proizvoaa organskih proizvoda Makedonije; Glavna kancelarija / Sekretarijat stalne radne grupe za regionalni ruralni razvoj (SWG); 2011. 27 str.: ilustr.; 30 cm ISBN 978-9989-2994-1-4 Federacija proizvoaa organskih proizvoda Makedonije ISBN 978-608-65265-0-0-4 Glavna kancelarija / Sekretarijat stalne radne grupe za regionalni ruralni razvoj (SWG) 1. Angelovski, Goran (autor) 1) Organska poljoprivredna proizvodnja Makedonija Vodii

COBISS.MK-ID 71985418

Sadrina

PRINCIPI ORGANSKE PROIZVODNJE.....................................................................................1 KONTROLA I SERTIFIKACIJA ORGANSKE PROIZVODNJE....................................................3 OBELEAVANJE ORGANSKIH PROIZVODA............................................................................4 ORGANSKA BILJNA PROIZVODNJA BATOVANSTVO........................................................5 ORGANSKA BILJNA PROIZVODNJA VOARSTVO............................................................10 ORGANSKO VINOGRADARSTVO........................................................................................13 ORGANSKA PROIZVODNJA INDUSTRIJSKIH, FURANIH I ITNIH KULTURA ...................13 ORGANSKA STOARSKA PROIZVODNJA.............................................................................14 ORGANSKA PELARSKA PROIZVODNJA.............................................................................18 ORGANSKA SERTIFIKACIJA SAMONIKLIH VRSTA................................................................21 ORGANSKA SERTIFIKACIJA PRERAEVINA........................ ..............................................23

PREDGOVOR Ovaj vodi je namenjen da obezbedi odgovore na najee postavljana pitanja od strane poljoprivrednih proizvoaa koji su zainteresovani za otpoinjanje organske proizvodnje i za poetak procesa sertifikacije. Vodi ima, pre svega, informativni karakter. Za detaljnije informacije u vezi sa tehnikama organske proizvodnje i za pravilno tumaenje principa organske proizvodnje preporuljivo je da se konsultujete sa strunim licima. Prvo izdanje Vodia izdato je 2008. godine u Skoplju. Zbog velikog interesa i promena u nacionalnoj i evropskoj zakonskoj regulativi nametnula se potreba za izdavanje treeg dopunjenog i adaptiranog izdanja koje je prevedeno na Albanski i jezik Srpski Goran Angelovski

PRINCIPI ORGANSKE PROIZVODNJE

Organska proizvodnja kao sistem u obzir uzima ekoloke, ekonomske i socijalne aspekte poljoprivrede na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou. Poeci organske proizvodnje su uvoenje mere, kojom e se odgovoriti na degradaciju tla, smanjeni kvalitet i produktivnost kao posledice konvencionalnog naina proizvodnje. Konvencionalni sistemi poljoprivredne proizvodnje esto prouzrokuju zagaenje i tete u ivotnoj sredini, kao i osiromaenje tla i naruavanje prirodne ravnotee pre svega, zbog upotrebe sintetikih preparata koji forsiraju proizvodnju na neprirodan nain. Konvencionalni sistem proizvodnje upotrebom raznih otrova i genetikom manipulacijom dovodi do stvaranja proizvoda koji nemaju niti ukus, niti hranljive vrednosti kao proizvodi proizvedeni na prirodan nain. U trci za zaradom i to veom proizvodnjom, esta je upotreba preparata i tehnika koje direktno utiu na ugroavanje ovekovog zdravlja i ivotne sredine. Organska poljoprivredna proizvodnja izbegava upotrebu sintetikih ubriva, pesticida i genetiki modifikovanih organizama i pri tom izbegava zagaivanje ivotne sredine i poboljava opstanak meusobno povezanih zajednica biljaka, ivotinja i oveka. Organska proizvodnja promovie i podrava biodiverzitet, prirodne bioloke cikluse i bioloku aktivnost tla. To se temelji na upotrebi prirodnih preparata i zaokruenju ciklusa proizvodnje i na kretanju materije na mestu proizvodnje. Promovie metode i prakse koje obnavljaju, odravaju i poboljavaju ekoloku ravnoteu u proizvodnom procesu. Vano je znati da ak i proizvodnja koja ne koristi sintetike preparate, a prouzrokuje naruavanje prirodne ravnotee i degradaciju ivotne sredine ne moe da se karakterizuje kao organska proizvodnja. U principu, u organskoj proizvodnji dozvoljena je upotreba materija koje nastaju prirodno, dok su nedozvoljene materije koje se proizvode vetaki. U izuzetnim sluajevima kada ne postoji zamena za odreeni sintetiki preparat, a isti preparat igra vanu ulogu u poljoprivrednoj proizvodnji moe da bude dozvoljena upotreba tog preparata. Isto tako, bez izuzetka, nije dozvoljena upotreba prirodnih materija koje sadre otrove, kao na primer, duvan. Sve materije se ocenjuju i dozvoljavaju se ili zabranjuju za upotrebu na osnovu kriterijuma, kao to su: uticaj na ovekovo zdravlje, uticaj na ekosistem farme, period raspadanja, dostupnost alternativnih materija, verovatnoa zagaenja ivotne sredine pri upotrebi, otrovnost, nain upotrebe i uklanjanje bez posledica. Ocenjivanje materija je kontinuiran i dinamian proces, spisak dozvoljenih materija podloan je estim promenama pri otkrivanju novih materija koje e biti ukljuene u spisak ili, pak, iskljuivanjem postojeih materija, ukoliko novootkrivene predstavljaju njihovu odgovarajuu zamenu. Izgradnja i odravanje organske materije u tlu, a time i odravanje dobrog stanja i plodnosti tla jedan je od osnovnih principa organske proizvodnje. Sa tog aspekta organska proizvodnja je mnogo vie nego nain proizvodnje sa odsustvom sintetikih preparata. Organska proizvodnja je nain proizvodnje sa sistemom rudovoenja koji podrava ekologiju na mestu na kojem se proizvodi. Pri organskoj proizvodnji na ivotnu sredinu se gleda kao na jednu celinu u kojoj obradive povrine predstavljaju vaan deo prirode, a ovek kao njen sastavni deo ima moralnu odgovornost da proizvodi na nain koji titi i ne ugroava ivotnu sredinu.

- 1-

Organska proizvodnja nudi mogunosti za postizanje ravnotee izmeu proizvodnje dovoljnih koliina hrane sa visokim kvalitetom i smanjenjem opasnosti od zagaivanja ovekove sredine, kao i zadovoljavanje egzistencijalnih potreba siromanog stanovnitva koje se bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Zato, jedan od vanih aspekata organske proizvodnje predstavlja i socijalno-ekonomski aspekt. Naime, ovakav nain proizvodnje trai mala ulaganja u pogledu preparata, materijala i opreme, i na taj nain u proizvodnju moe da budu ukljuen veliki broj malih proizvoaa. Sa druge strane, organski proizvodi se prodaju po viim cenama koje omoguavaju fer prihode za proizvodae i kompenzaciju za smanjene prinose i poveani nivo rada zbog organskog naina proizvodnje. Sa ukljuivanjem malih proizvoaa utie se pozitivno na obezbeenje njihove egzistencije na mestu u kome se nalaze, a time i na regionalni razvoj i na samu ekonomiju u dravi. Organski proizvoai su u jedinstvenoj mogunosti da ponude proizvode potroakoj populaciji koja se konstantno poveava i koja eli da kupuje hranu proizvedenu bez pesticida, vetakih ubriva i bez genetiki modifikovanih organizama. Organski proizvodi su upravo zbog prirodnog naina proizvodnje i upotrebe prirodnih preparata dobri za ovekovo zdravlje i imaju bolji ukus. Potroai koji su svesni veze izmeu ishrane i zdravstvenog stanja oveka, spremni su da kupe zdrave proizvode i, svakako, da plate viu cenu. Za potroaa, kupovanje organskih proizvoda, isto tako, omoguava aktivan doprinos u zatiti ivotne sredine. Kao glavni razlozi zato se potroai odluuju da kupe organske proizvode navode se: mogunost za zdravu ishranu i zdrav nain ivljenja; doprinos u zatiti ivotne sredine; doprinos lokalnoj ekonomiji; bolji ukus;

Organski proizvodi su trenutno najbre rastui prehrambeni sektor. Veliki broj zemalja u razvoju, vidi potencijalne izvozne mogunosti u proizvodnji i izvozu organskih proizvoda. Poljoprivredni proizvoai u zemljama u razvoju ive u ruralno nerazvijenim regionima i imaju ogranien pristup modernim tehnologijama za proizvodnju. Samim tim, oni imaju visoke trokove za proizvodnju i transport proizvoda i ograniene mogunosti za prodaju i zaradu od sopstvene proizvodnje. Ipak, veliki broj ovih proizvoaa primenjuje tradiciolani nain proizvodnje blizak organskoj proizvodnji bez ili sa mnogo malom upotrebom sintetikih preparata. S obzirom na to da je produktivnost znatno nia kod tradicionalnih sistema proizvodnje, upotreba preparata izostaje, to u principu znai i nie trokove proizvodnje. Organska proizvodnja moe da ponudi reenje za egzistencijalne probleme znaajnog dela ruralnog stanovnitva, s obzirom na to da se organski proizvodi prodaju po visokim cenama, a sama proizvodnja postaje ekonomski isplativa. Sa druge strane, mali farmeri u zemljama u razvoju ne mogu da se takmie sa velikim proizvodnim sistemima razvijenih zemalja u konvencionalnoj proizvodnji, niti po produktivnosti niti po trinim cenama. Ovo je jedan od ograniavajuih faktora za plasman proizvoda malih proizvoaa i malih ekonomija zemalja u razvoju na otvorenom tritu na kojem se, zahvaljujui globalizaciji, sve vie daje prednost velikim i ekonomski monim uesnicima.

-2-

KONTROLA I SERTIFIKACIJA ORGANSKE PROIZVODNJE Proces kontrole i sertifikacije organske proizvodnje uobiajeno poinje savetovanjem sa strunim licem i upoznavanjem sa uslovima i pravilima kojih se morate pridravati pri organskom nainu proizvodnje. Po dobijanju potrebnih informacija i ispunjavanju svih preduslova, potrebno je popunjavanje aplikacije za kontrolu i sertifikaciju planirane organske proizvodnje, koja se podnosi izabranom kontrolnom i sertifikacionom telu. Aplikacija najee predstavlja formular izdat od kontrolnog i sertifikacionog tela kojem se dostavlja aplikacija. Na osnovu dostavljene aplikacije, kontrolno i sertifikaciono telo proizvoau dostavlja ponudu u kojoj su navedeni trokovi i uslovi za vrenje kontrole i sertifikacije. Kontrolu i sertifikaciju u organskoj proizvodnji vri domae ili inostrano kontrolno i sertifikacisko telo, koje je u principu registrirani pravni subjekat. Da bi mogli nuditi svoje usluge ovi subjekti treba da budu ovlaeni od strane nadlenih vlasti da vre kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje. Sa obzirom da postoje razliite sertifikaciske eme koje su u skladu sa organskom proizvodnjom ali su esto privatne, pa izdati sertifikati vae samo za odreena trita, uvek mete da kod nadlenih vlasti proverite jeli taj pravni subjekat ovlaen da vri kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje. Ukoliko proizvoa rei da nastavi sa procesom kontrole i sertifikacije, potrebno je da kontrolnom i sertifikacionom telu dostavi detaljnije informacije o planiranoj proizvodnji posle ega se potpisuje ugovor o kontroli i sertifikaciji. Potpisivanjem ugovora, zvanino poinje postupak za kontrolu i sertifikaciju. Potpisanim ugovorom kontrolno i sertifikaciono telo dobija ovlaenje da u bilo koje vreme obavlja nenajavljene kontrole u procesu proizvodnje i pridravanju principima organske proizvodnje. Proizvoa ili preraiva mora da obezbedi kontrolnom i sertifikacionom telu pristup do svih delova proizvodnje i do svih objekakta, kao i uvid u evidenciju i u odgovarajuu propratnu dokumentaciju. On mora kontrolnom i sertifikacionom telu da dostavi sve informacije za koje smatra da su neophodne za potrebe kontrole. Ukoliko niste sigurni dali vaa proizvodnja ispunjava sve uslove da bude u procesu sertifikacije, uvjek je dobro da potraite savet strunih lica ili konsultantskih slubi. Nakon izvrenih konsultacija moete napraviti plan o konverziji vae proizvodnje u organsku poljoprivredu,ikontrolnom i sertifikacionom telu prezentovati plan kako bi ga oficijalno odobrili.

Ukoliko kontrola pokae da se proizvoa ne pridrava principa organske proizvodnje, kontrolno i sertifikaciono telo ima pravo da izrekne odgovarajue korektivne mere, kao i da oduzme steeni sertifikat.

-3-

OBELEAVANJE ORGANSKIH PROIZVODA Prodhimi, etiketimi dhe shitja e prodhimeve organike sht kushtzuar nga ertifikimi paraprProizvodnja, obeleavanje i prodaja organskih proizvoda je uslovljena prethodnom sertifikacijom proizvodnje. Organski standardi proizvodnje predviaju prelazni period koji u zavisnosti od vrste proizvodnje, moe razliito da traje. Na poetku je period prelaza bio uspostavljen sa ciljem da se zatiti trite organskih proizvoda od eventualne poplave proizvoda sa farmi koje su vie trino orijentisane nego posveene organskom nainu proizvodnje. Povezano sa samim karakterom, u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji susreu se dve vrste proizvoda. Proizvodnja koja se dobija u periodu od prve kontrole i koja e trajati sve do konanog dobijanja sertifikata za postignute uslove u procesu proizvodnje naziva se organska proizvodnja u prelazu (ranije poznato kao organska proizvodnja u konverziji). Isto obino traje ne manje od dve (kod poljoprivrednih) i ne manje od tri godine (kod viegodinjih nasada), ali u odreenim sluajevima mogue je da ovaj period bude smanjen. Ovakvo obeleavanje ima cilj da omogui proizvoau oznaavanje veeg stepena kvaliteta, a time i prodaju po viim cenama, ali istovremeno informiui potroaa da je re o proizvodu u periodu, koji jo uvek nije dostigao status organskog proizvoda. Prodiranjem nekog subjekta u periodu prelaza, stie se pravo na korienje simbola koji e odrediti karakter te proizvodnje koja e se u tom periodu proizvoditi, u konkretnom sluaju organska proizvodnja u prelazu. Kada se sertifikaciono telo uveri u doslednost potovanja pravila organske proizvodnje izdaje Sertifikat kojim se dokazuje da je taj subjekat dostigao potreban nivo znanja i tehnike da bi zadovoljio pravila ovog naina uzgajanja. Sticanjem sertifikata, subjekat ima pravo da na svojim proizvodima istakne naziv organski proizvod kao i odgovarajuu oznaku. Upotreba rei koje oznaavaju organsku proizvodnju precizno je definisana u skladu sa EU-regulativama o organskoj proizvodnji. Ipak, u razliitim zemljama Evropske unije dozvoljeno je da se koriste razliite oznake da bi se opisao organski metod proizvodnje. U nekim zemljama organska proizvodnja se naziva bioloka (Francuska, Italija, Portugalija, Holandija), u drugim ekoloka (panija, vedska, Danska), dok se u Nemakoj koriste obe rei. Korienje loga (simbola) za obeleavanje organskih proizvoda je uobiajena praksa. Momentalno postoji veliko arenilo simbola koji se upotrebljavaju za obeleavanje organske proizvodnje.

Pored zajednikog loga Evropske unije za obeleavanje organskih proizvoda, najvei broj zemalja lanica imaju razvijeno ili imaju pravo da razviju sopstveni nacionalno logo. Pored zvaninog simbola, u upotrebi je i niz privatnih simbola razliitih organizacija, koje upotrebom sopstvenog loga ele da potenciraju odreenu kvalitativnu karakteristiku (stroije principe proizvodnje, geografsko poreklo, tradicionalni nain proizvodnje ili, pak, dodatnu garanciju za kvalitet) i da pridobiju poverenje potroaa. Zavisno od zahteva nacionalne legislative posebnih zemalja, nacionalni logo i/ili logo Evropske unije moe da se upotrebljava u kombinaciji sa privatnim logom proizvoaa ili trgovca. U 2010. godini postojei logo EU zamenjen je novim logom. Isto tako u evropskoj legislativi napravljene su znaajne promene u pogledu oznaavanja organskih proizvoda.

-4-

ORGANSKA BILJNA PROIZVODNJA BATOVANSTVO

Sve batenske kulture mogu da budu uzgajane prema organskim principima proizvodnje, razume se neke lake, a neke tee, zavisno od karakteristika svake kulture, odnosno od sorti koje se kultiviu. Neke kulture/sorte su otpornije na bolesti i na negativne vremenske uticaje i trae manje ubrenja i obrade. Iz ovih razloga, u organskoj proizvodnji preporuuje se korienje (autohtonih) domaih sorti ili sorti koje su adaptirane na lokalne klimatske uslove i koje su otpornije na bolesti.

Kontrola i sertificikovanje organske proizvodnje batenskih kultura vri se svake godine, u periodu posle sejanja (posle nicanja) kulture, pa zakljuno sa berbom (period vegetacije). Pri kontroli na zahtev kontrolnog i sertifikacionog tela potrebno je da se obezbede sve potrebne informacije kao i da se omogui uvid na svim proizvodnim povrinama.

Period prelaza kod batenske proizvodnje traje 2 godine kod svih jednogodinjih kultura i tri godine kod viegodinjih, sa mogunou za smanjenje istog od strane sertifikatora ako se priznaju dostavljeni dokazi o prethodnom upravljanju na parcelama. Za sertifikaciju batenske proizvodnje na otvorenom prostoru od velike vanosti je lokacija parcele, odnosno sa kakvim susednim parcelama se granie parcele koje e se sertifikovati. Minimalna potrebna udaljenost od susednih konvencionalnih parcela zavisi od realnog rizika od susednih parcela (vrsta vegetacije, vrstakulture, period uzgajanja i sl.) i na osnovu toga sertifikaciono telo saoptava preporuljivo potrebno rastojanje. Isto tako, poeljno je da se podigne bioloka barijera (ivi zid od vegetacije) za ta mogu da poslue bilo koje bunaste biljke ili bilo koje kultivisane biljke. Cilj ove bio-barijere je zatita sertifikovane organske proizvodnje od eventualnog prelaenja nedozvoljenih sintetikih pesticida (vetaki perparati) koji se upotrebljavaju na susednim povrinama, a i kao mesto za dobar razvoj korisnih insekata potrebnih pri biolokoj borbi sa tetoinama na biljkama.

Visina bio-barijere treba da je vea od visine kultura koje e se uzgajati na sertifikovanoj parceli a i vea od susedne konvencionalne kulture.

Pri sertifikaciji batenskih kultura u zatienom prostoru (oranerije, plastenici) spomenute zatitne mere nisu potrebne zbog toga to zidovi na samoj oraneriji predstavljaju dovoljnu zatitnu barijeru.

-5-

Uslov za organsku batensku proizvodnju, kako na otvorenom tako i u zatienom prostoru, je primena plodoreda. Plodored je agrotehnika mera koja podrazumeva rotiranje (zamena polja i zamena semena) kultura koje se uzgajaju u odreenim vremenskim intervalima prema mestu kultivisanja. Cilj primene plodoreda je smanjenje mogunosti za pojavu bolesti, tetoina, iscrpljivanja hranljivih materija iz tla, erozije tla koji su posledica monokulturnog uzgajanja (uzgajanje iste kulture ili kulture iz iste botanike familije na istom mestu vie godina uzastopno). Maksimalno dozvoljen vremenski period za neprekidno uzgajanje iste kulture na istom mestu je dve godine, ali pod uslovom da nema pojave nekih tetoina ili bolesti. Plodored moe da bude dvopolni ili tropolni, zavisno od rasporeda rotacije i od povrina koje se ukljuuju u organsku proizvodnju, sa ukljuivanjem mahunastih (azotofiksatori) biljaka. Kod dvopolnog plodoreda, pri uzgajanju jedne kulture, na primer, graak na povrini od 5 dekara, u sertifikaciji za organsku proizvodnju potrebno je da ukljuite dodatnih 5 dekara na kojima ete uzgajati kulturu razliite botanike familije. Kod tripolnog plodoreda, pri uzgajanju jedne kulture na povrini od 5 dekara, u sertifikaciji za organsku proizvodnju potrebno je da ukljuite dodatnih 10 dekara, normalno na kojima ete uzgajati kulture iz druge botanike familije.

Dopunske povrine mogu da ostanu prazne (ugar) ali uvek treba da se vodi rauna da je uslov za organsku sertifikaciju ukljuivanje mahunarki u plodored, pa zato treba da se uzgajaju kulture koje vre fiksiranje azota ili pak kulture iz razliitih botanikih familija. Dobro je pri plodoredu (odnosno odmaranju povrina) da se primeni uzgajanje kultura do 25% od ukupne sertifikovane povrine koje mogu da poslue i za zeleno ubrenje, a i za proizvodnju furane hrane ako farma ima domae ivotinje (mahunarke, detelinske smee, lucerka). Sve jednogodinje kulture ukljuene u plodored treba da se uzgajaju prema naelima organske proizvodnje i sve zajedno dobijaju isti status, tj. prve godine proizvodnja u prelazu, druge godine organska proizvodnja u prelazu, a tree godine organska proizvodnja. Priprema detaljnog plana za rotaciju kultura sa jasnim oznakama na kojoj e parceli pod kojim katastarskim brojem koja kultura biti uzgajana i u kom vremenskom periodu, odnosno da li postoji jedna ili dve rekolte, uslov je za sertifikaciju organske proizvodnje. Za sve navedene aktivnosti iz plana za rotaciju treba da postoje dostupne informacije voenjem odgovarajue evidencije o izvrenim poljskim aktivnostima, upotrebljenim preparatima, preduzetim merama po datumima i mestima. Paralelna proizvodnja na jednoj farmi tj. istovremeno uzgajanje istih jednogodinjih kultura koje ne mogu lako da se raspoznaju na organski i konvencionalni nain nije dozvoljeno.

-6-

Osim sa prethodno spomenutim zelenim ubrenjem, plodnost tla prema organskim metodama proizvodnje odrava se i korienjem pregorelog arsko-stajskog ubriva (ali ne iz industrijalizovane privrede), sa biljnim kompostom, i drugim prirodnim ubrivima koja su na listi dozvoljenih ubriva prema EU-Regulativi. Ako se na jednoj parceli uzgaja paradajz, sledee godine na istoj parceli dobro je da se zaseje neka druga kultura iz druge botanike familije ili mahunasta kultura. Na korenu mahunastih biljaka ive specifini mikroorganizmi koji vre foksaciju azota iz atmosfere ime direktno utiu na poveanje plodnosti tla, a nadzemni delovi biljaka e posluiti i za zeleno ubrenje. Zatita i izlaenje na kraj sa bolestima i tetoinama u organskoj proizvodnji vri se tano odreenim i odobrenim preparatima ija je aktivna materija navedena na Listi dozvoljenih preparata prema EU-Regulativi. Svi preparati tj. aktivne materije koje nisu na ovoj listi nisu dozvoljeni za upotrebu. Svaka drava usvaja sopstvenu listu dozvoljenih preparata koja treba da bude u skladu sa listom u Regulativi o organskoj proizvodnji Evropske unije.

U organskoj proizvodnji za zatitu i izlaenje na kraj sa bolestima, dozvoljena je upotreba prirodnih preparata koji se pripremaju od razliitih lekovitih i aromatinih biljaka (kopriva, pelin, kamilica i dr.), svakako uz prethodno odobrenje sertifikacionog tela. Ovi prirodni preparati pri njihovoj pravilnoj pripremi i upotrebi, daju jednako dobre rezultate kao i oni dobiveni vetakim putem, ali potrebna je viestruka aplikacija. Zatita prirodnim preparatima obino je specifinija i namenjena je za savlaivanje odreene bolesti ili tetoine. o Za izlaenje na kraj sa gusenicama ljivinog, krukinog, jabukovog smotavca, pauka, sovica, i insekata koji isisavaju biljne sokove, koristi se preparat od kamilice. Postupak za pripremanje je sledei: 1 kg suvih ili 3 kg sveih cvetova kamilice melje se i potapa u 10 litara vode zagrejane na 60-70 Celzijusovih stepeni. Preparat kisne 12-14 asova, pa se cedi. Pre upotrebe preparat se razblauje 2-3 puta. o Za izlaenje na kraj sa lisnim vaima, tripsom, lukovom muvom, gusenicama, koristi se preparat od hajduke trave. Postupak za pripremu je sledei: 800 g suvih mlevenih cvetova hajduke trave, sakupljenih u vreme cvetanja, stavlja se u 10 l provrele vode i kuva se 30 minuta. Posle toga, bez razblaivanja, tenost se prebacuje u sud sa vodom i zatvara se poklopcem. Pre upotrebe moe se dodati 40 g domaeg sapuna i 10 litara vode. o Za izlaenje na kraj sa lisnim vaima, paucima, gusenicama, mravima, koristi se preparat od pelina. Postupak za pripremu je sledei: 300 g sveih listova i cvetova od pelina ili 30 g suvih potapa se u 10 litara vode i ostavlja 2-3 dana da odstoji, a zatim se bez razblaivanja procedi i direktno prska sa preparatom. Uzgajanje odreenih lekovitih i aromatinih biljaka, bilo izmeu redova ili pak na meama sertifikovanih parcela je dobra tehnika za savlaivanje tetoina. Neke biljke imaju svojstva prirodnih odbijaa (repelenti) odreenih tetoina, a neke pak privlae korisne insekte koji se hrane tetoinama na nasadima. Ovaj nain prirodne bioloke borbe doprinosi uspenom savlaivanju tetoina koje napadaju nasad.
-7-

Takav je primer sa posejanom lavandom ili nanom oko nasada ili kroz njega. Na ovaj nain uspeno se odvraaju mravi koji su prenosioci virusa i u nasad mogu da donesu lisne vai, a time da prouzrokuju ogromne tete. Isto tako, kopriva deluje odbojno za mnoge insekte, pa dobro je da bude posejana, dok su pak, neven i kadifica (tagetes sp.) vrlo odbojni prema nematodama, paucima, tripsu. Privlaenje divljih ptica, insekata i drugih prirodnih neprijatelja tetoina vri se postavljanjem ili omoguavanjem sklonita (gnezda, kuice, biobarijere) u blizini ili na samoj sertifikovanoj parceli, i oni pomau u izlaenju na kraj sa tetoinama.

Upotreba herbicida i drugih vetakih preparata za unitavanje korova mehanikim putem je esto primenjivani metod. Pri tom, od velike vanosti je vreme u kojem e se vriti plevljenje, okopavanje ili neka druga mehanika mera.

U zemljama koje imaju razvijenu organsku proizvodnju koristi se i metod spaljivanja korova. To se vri specijalnim napravama koje isputaju veoma slab kontrolisani plamen, pa se prolaze mesta gde ima korova (znai meu redovima biljaka). Ovaj metod ima najbolji efekat kada se vri u odreenom stadijumu razvoja korovskog bilja, odnosno kada je ono malo i mlado, tj. u 3-4 lisnom stadijumu U organskoj proizvodnji esto se upotrebljavaju domae proizvedeni ili kupljeni mainski dodaci za traktore (etke, grabulje, rala) i sa njima se uspeno vri unitavanje korova. Izgled i upotreba ovakvih alata zavisi od kulture koja se uzgaja i od naina uzgajanja.

Korienje mul-materijala je isto tako metod koji se koristi pri savlaivanju korova. Muliranje je metod pri kojem se otkosi trave, strugotine ili razgradljive mul-folije postavljaju izmeu redova kulture koja se uzgaja i time se spreava nicanje korova. 16/8 Iskrene korovske biljke u organskoj poljoprivredi, razume se pre stadijuma vezivanja semena, dobro je iskoristiti za dobijanje komposta. Rizino je korienje mul-materijala dobijenog od obolelog bilja, budui da na biljnim ostacima prezimljavaju spore najveeg broja bolesti, pa je zato najbolje da se materijal dobro iskompostira i kao takav koristi kao organsko ubrivo-izvor hranljivih materija u tlu.

-8-

Meu usevno uzgajanje (intercropping) je mera koja daje dobre rezultate u borbi protiv korova, tetoina i bolesti pri organskom nainu proizvodnje. Meu usevno uzgajanje predvia uzgajanje druge kulture (batenska, zainska-aromatina, poljoprivredna) meu redovima osnovne kulture. Svakako, pri izboru kultura potrebno je da se pazi da ne budu u konkurentskom odnosu, odnosno da ne spreavaju sunevu svetlost, prostor za rast, hranljive materije i dr.

Sa meu usevnim uzgajanjem moe uspeno da se smanji i prisustvo konkurentnih korova, da se dobije vea iskorienost po jedinici povrine, vei prinos pri uzgajanju druge batenske kulture, ili pak da se izbegne pojava nekih tetoina ili bolesti pri uzgajanju lekovitih i aromatinih biljaka. Izmeu redova paradajza mogu se uzgajati redovi sa cveem tagetes sp. (kadifica) koje odbija nematode koji prave veliku tetu kod paradajza. Saenje belog luka izmeu redova pri uzgajanju argarepe, uspeno odbija argarepinu muvu. Pri uzgajanju praziluka, u uslovima njegovog kombinovanog uzgajanja sa celerom dobijaju se dobri rezultati u borbi sa korovom senecio vulgaris. Meu usevno uzgajanje moe da se koristi pri proizvodnji penice, redovi sa penicom su na rastojanju od 15 cm, a izmeu njih se seje soja. Soja dovodi azot u tlo i onemoguava rast korova koji se obino nalaze pri uzgajanju penice.

U organskoj batenskoj proizvodnji, pri uzgajanju kultura sa prethodnom proizvodnjom rasada, sertifikuju se i povrine gde se proizvodi rasad (tople leje, tuneli i sl.). U toku uzgajanja rasada obavezna je primena organskih metoda proizvodnje. Semenski materijal koji se upotrebljava u organskoj proizvodnji treba da bude organskog porekla, bez razlike da li je za jednogodinju ili za viegodinju kulturu. U uslovima kada organski semenski materijal nije dostupan, dozvoljeno je korienje konvencionalnog semenskog materijala, ali pod uslovom da nije genetski modifikovan i da nije tretiran sintetikim preparatima. Za sve ovo je potrebno da obezbedite odgovarajuu dokumentaciju (vaa izjava o preduzetim naporima za nabavku organskog semenskog materijala, deklaracija) i da dobijete prethodnu saglasnost kontrolnog i sertifikacionog tela.
-9-

ORGANSKA BILJNA PROIZVODNJA VOARSTVO

Organska proizvodnja voa je neto vie od nekorienja sintetikih pesticida i ubriva. Zapoinje poboljanjem plodnosti tla, odnosno poveanjem organske materije u njemu da bi tlo bilo to produktivnije. Za uspeno podizanje organskih vonih nasada ili prelaz postojeih, potrebno je da se ispotuju odreeni preduslovi koji e obezbediti odreenu sigurnost u naoj organskoj proizvodnji. Period prelaza kod voarske proizvodnje traje 3 godine sa izuzetkom kada kontrolno i sertifikaciono telo moe da smanji period prelaza, uzimajui u obzir dokaze o vaem prethodnom upravljanju povrinama. Sertifikacija nasada obavlja se svake godine. Paralelna proizvodnja na jednoj farmi tj. uzgajanje iste vrste vone kulture istovremeno na organski i konvencionalni nain nije dozvoljena, osim ako su razliite sorte sa lako prepoznatljivim karakteristikama. Rasad (sadni materijal) koji se upotrebljava u organskom voarstvu treba da bude organskog porekla. U uslovima kada organski rasad nije dostupan, dozvoljeno je korienje konvencionalnog materijala, ali pod uslovom da nije genetiki modifikovan ili tretiran sintetikim preparatima i da je odobren od kontrolnog tela. Za dobijanje sertifikovanog rasada, obavezna je primena iskustva za organsku proizvodnju. Vaan faktor u planiranju organske proizvodnje je lokacija na kojoj se nalazi ili e biti podignut nasad. Povrina na kojoj se primenjuje organska proizvodnja treba da bude najmanje 5-6 metara udaljena od drugih konvencionalnih povrina. Ukoliko nemamo tu udaljenost, tada treba da se zasadi bio-barijera koja e tititi organski nasad od prelaska sintetikih preparata koji se upotrebljavaju u susednim konvencionalnim nasadima. Ekspozicija na terenu je veoma vaan preduslov za uzgajanje organskih vonih nasada. Najpovoljnija je juna ili jugoistona ekspozicija, iz razloga to koliko je toplije, toliko se bolje iskoriava suneva svetlost i vrlo brzo se diu jutarnje rose, koje su znaajan faktor za pojavu bolesti i tetoina u toku vegetacije. Promajno mesto, zatieno od dominantnih vetrova u reonu uzgajanja, je isto tako povoljno. Na mestima sa dobrim strujanjem vazduha, gde je retka pojava mrazeva, magle, vazduna i povrinska vlaga se mnogo ne zadravaju, ima manje bolesti. Poznavanje mikroklimatskih uslova od velikog je znaaja pri organskom uzgajanju voa. Potrebno je poznavanje osnovnih mikroklimatskih faktora s obzirom na to da su oni tesno povezani sa pojavom bolesti i tetoina. Mikroklimatski uslovi, koje bi trebalo znati, su: minimalne (zimske) temperature, pojava ranih proletnih i jesenjih mrazeva, koliina vodenog taloga, padavine i njihov raspored u toku godine, vlanost vazduha i tla, vetrovi, njihov pravac kretanja (koji je vetar dominantan na toj lokaciji), njihov intenzitet, pojava grada, njegov intenzitet i redovnost kao pojava (statistiki gledano).

Vrsta kulture koja e se uzgajati i uspeh uzgajanja zavise i od tipa i od kvaliteta tla. Zemljite je od velike vanosti pri uzgajanju bilo koje kulture u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji. Voke nemaju neka posebna potraivanja u pogledu tla, ali ipak treba voditi rauna vie o fizikim nego o hemijskim svojstvima.

Dobro tlo treba da ima sledee osobine: da je lako propustljivo i da se brzo zagreva u prolee, da se ne stvara kora posle setve, da upija obilne kie, da ima mali procenat isticanja, da dui period zadrava vlagu.
- 10 -

Da nije mnogo zgrudvana, da ne bude podlona eroziji i gubljenju hranljivih elemenata, da ima dobre uslove za razvoj organizama tla, da nema potrebu za korienjem ubriva, da ima bogat miris na zemlju i da daje zdrav, visokokvalitetan prinos. S obzirom na to da upotreba sintetikih preparata za kontrolu i spreavanje bolesti u organskoj proizvodnji nije dozvoljena, poseban znaaj treba posvetiti preventivnoj zatiti, pa se radi toga preporuuje upotreba kultura, odnosno sorti koje su otpornije na bolesti tipine za region.

Preporuuje se: korienje zdravog sadnog materijala, nabavljenog od ovlaene institucije koja garantuje zdravstvenu ispravnost sadnica; primena stroijih higijenskih uslova pri sprovoenju agrotehnikih mera. Tako se pri rezanju preporuuje redovna dezinfekcija alata koji se koristi, da se ne bi prenele zaraze sa drveta na drvo, odnosno sa nasada na nasad. Dopunski isueni plodovi (mumije) treba da se uklone sa drva u toku zime. Oni predstavljaju rezervoare izazivaa bolesti koji prezimljavaju u njima i ponovo se aktiviraju u prolenom periodu.

Izmeu dozvoljenih sredstava koja se koriste u zatiti organskog vonog nasada u organskoj poljoprivredi, dobro su poznati bakarni i sulfurni preparati. Postoje i preparati koji se primenjuju kod odreenih biljaka u vidu biljnih ekstrakata, domae pripremljeni rastvori ( u vidu ajeva ili orbi). Upotreba biolokih preparata u iji sastav ulaze mikroorganizmi (bakterije, gljive) i najrazliitijih mineralnih preparata dobijenih mlevenjem odreenih prirodnih minerala, isto tako, je dozvoljena u organskoj proizvodnji. U prodaji mogu da se nabave bakterijski preparati na bazi bakterije bacilus turinginienzis var .Krustaki ili drugih vrsta, koje se koriste kao insekticidi, a postoje i bakterijski preparati koji se koriste protiv bolesti kao poboljivai imuniteta biljki, i najrazliitiji mleveni minerali koji se koriste kao poboljivai tla, a u isto vreme tite i biljke od bolesti i tetoina. Kontrola i spreavanje tetoina u organskoj proizvodnji moe da se obavlja biolokim, hemijskim i mehanikim metodama. Pri tom, od velike koristi je poznavanje biologije i prirodnih neprijatelja tetoina. Hemijski metod bazira se na upotrebi odreenih insekticida dobijenih svakako prirodnim putem, tj. prirodni insekticidi. Najee to su ekstrakti odreenih biljaka koje imaju insekticidno ili repelentno dejstvo. Najpoznatiji takav ekstrakt je piretrum koji je ekstrakt hrizanteme. Od biljnih preparata najee se pripremaju ekstrakti koprive, u iji sastav ulazi mravlja kiselina koja ima insekticidno dejstvo, kao i gvoe koje je potrebno biljkama u samoj ishrani. Isto tako, mogu da se pripreme preparati ili da se nabave gotovi ekstrakti, kao na primer, ekstrakt belog luka koji se koristi za odbijanje tetnih insekata. Bioloki metod se odnosi na korienje prirodnih neprijatelja tetnih insekata i upotreba hormonskih mamaca. Prirodni neprijatelji tetnih insekata postoje u prirodi, a obezbeujui biljni pojas oko naih nasada obezbeujemo njihovo prisustvo. Hormonski mamci su kutije koje se sa unutranje strane premazuju lepkom, a u sredini je postavljena ampula koja isputa enski hormon. Na ovaj nain se privlae muki insekti koji ulaze u unutranjost mamca i ostaju zalepljeni. Krajnji rezultat je neoploene enke i smanjenje populacije tetnog insekta.

- 11 -

Pod mehanikim metodom podrazumevamo upotrebu najrazliitijih zaseda, runo odstranjivanje, lovljenje i sakupljanje tetoina sa specijalnim mainama usisivaima. U skladu sa gore pomenutim, potrebno je da se napravi izbor odgovarajue kulture i njenih sorti koje su otpornije na mrazeve, sue, bolesti i tetoine. S obzirom na to da je pri organskoj proizvodnji zabranjena upotreba sintetikih sredstava za zatitu, potrebna je posebna panja za izbor sorte koja e se saditi. Pri izboru sorte, potrebno je savetovanje sa strunim licima iz ove oblasti, koja e omoguiti sagledavanje svih uslova o mestu gde treba da se uzgajaju nasadi i o sortama koje e biti zasaene u tim uslovima. Ukoliko je nasad ve podignut, potrebno je savetovanje sa strunim licima da li odgovarajua sorta i celokupan nasad mogu uspeno da se uzgajaju prema organskim principima proizvodnje. U organskoj poljoprivrednoj proizvodnji upotreba sintetikih sredstava za zatitu, kao i mineralnih ubriva strogo je zabranjena. Zato posebna panja treba da se posveti dugoronom prehranjivanju nasada i njihovoj zatiti od bolesti tetoina.

Pri dodavanju arskog ubriva, treba da se pazi zato to postoje ogranienja koliina azota (kao sastavnog dela ubriva) koje mogu da se dodaju u organskoj proizvodnji. Upotreba komposta: dozvoljena je upotreba komposta dobijenog iskljuivo od materijala biljnog porekla. Kompost dobiven od ivotinjskog porekla nije dozvoljen za upotrebu. Muliranje: stalna korovska ili namerno zasaena vegetacija mulira se (kosi i sitni) u samom nasadu, ili pak odreeni mulirani biljni materijal sa druge parcele nanosimo preko povrine i ostavljamo ga da istruli u samom nasadu.

U zadnje vreme sve vie se koristi biohumus ili ubrivo preraeno od kalifornijskih crva. Ovakvo ubrivo je veoma hranljivo i bioloki aktivno, a same biljke ini vitalnijim i otpornijim na bolesti. Ovaj biokompost je dozvoljen za korienje u organskoj proizvodnji, ali kao i kod arskog ubriva treba paziti da se ne stavi previe. Potrebne koliine ovog ubriva, koje mogu da se upotrebljavaju, odreuju se hemijskom analizom tla. Kontrola korova jedan je od teih zadataka u organskoj poljoprivredi. Izlaenje na kraj sa korovom je kroz primenu vie agrotehnikih mera, ali najvanije je poznavanje korovskog bilja, odnosno planiranje i odreivanje u kom periodu koja mera treba da se preduzme. Upotreba istih maina, ista voda za navodnjavanje, kompost i arsko ubrivo, u kojima nema prisustva semena biljaka korova, vane se metode za borbu sa korovom.

Pokraj primene ubrenja, zatravljivanje leguminoznim smesama i muliranje slue i pri borbi sa korovskim biljkama. Zatravljivanjem se stvara konkurentna vegetacija koja ne dozvoljava irenje korova i ne smeta vokama u nasadu, i utie se na spreavanje erozije. Dobijena biljna masa zatim se mulira u samom nasadu ime se formira sloj od mula pod kojim ne moe da se razvije korovska vegetacija. Mehanika kontrola podrazumeva oranje (plitka obrada), koenje, spaljivanje korova posebnim mainama i upotreba posebne crne folije za muliranje (solarizacija).
- 12 -

ORGANSKO VINOGRADARSTVO Kod organske vinogradarske proizvodnje potrebno je pridravanje istim uslovima i proizvodnim praksama kao i kod organskog voarstva. Sertifikacija nasada vinograda isto tako se obavlja svake godine, a prelazni period iznosi 3 godine. I u ovom sluaju kontrolno i sertifikaciono telo moe da odredi smanjenje prelaznog perioda. Pri proizvodnji stonog groa za razliku od vinskog, potrebno je posveivanje vee panje nasadu vinove loze za zatitu od bolesti i tetoina. Bolesti i tetoine najee prouzrokuju promene na izgledu samog groa koje zbog oteenja gubi od svoje trine vrednosti. pri procesu proizvodnje vina, principi organske poljoprivrede nemaju ograniavanje u metodama, odnosno na sredstvima koja se upotrebljavaju. Potrebno je da se izvri sertifikacija procesa proizvodnje i preraivakih kapaciteta, a ukoliko u se istim sudovima proizvodi vino od konvencionalnog groa, tada isti sudovi, odnosno cela linija podlee primeni posebnih higijenskih tretmana, u skladu sa pravilima za sertifikaciju preraivakih kapaciteta.
ORGANIC

Za vino koje se dobija preradom organskog groa vae posebna pravila za obeleavanje. Naime, ako su u preradi vina korieni sulfurni preparati ovakvo vino nije dozvoljeno da se oznai kao organsko vino nego kao vino dobijeno od organskog groa.

ORGANSKA PROIZVODNJA INDUSTRIJSKIH, FURANIH I ITNIH KULTURA Pravila i praksa za organsku proizvodnju batenskih kultura (jednogodinjih) primenjuju se i za organsku proizvodnju i uzgajanje industrijskih, furanih i itnih kultura. Pri izboru sorti preporuljivo je da se preferiraju autohtone sorte, a da se izbegavaju introducirane sorte i hibridi.

Plodored je neminovan, odnosno ne treba da se primenjuje monokulturno uzgajanje. Pri rotaciji kultura ponovo treba da se posveti panja raznovrsnosti botanike familije i nainu uzgajanja (okopna, itna, leguminozna), a da je sve to dobro isplanirano i evidentirano. Potrebno je ukljuivanje dvostruko ili trostruko vee povrine za uzgajanje glavne kulture, sa ciljem da se omogui adekvatna rotacija kultura prema vremenu i mestu (plodored), kao jedna vana mera za regulisanje plodnosti tla i za kontrolu bolesti i tetoina. Potrebna je prostorna udaljenost od susednih konvencionalnih parcela, radi smanjenja rizika od kontaminiranja sa nedozvoljenim sintetikim preparatima. Period prelaza na kulture koje se svake godine seju od semena je 2 godine, dok tree godine dobijaju organski status. Procedura kontrole i sertifikacije se vri kao kod drugih biljnih kultura, odnosno svake godine i pri svakoj upotrebi semenskog materijala (koji po pravilu treba da bude organski). Dozvoljena sredstva za upotrebu u organskoj poljoprivredi za zatitu i ubrenje upotrebljavaju se i u organskoj proizvodnji industrijskih, furanih i itnih kultura.
- 13 -

ORGANSKA STOARSKA PROIZVODNJA

Sertifikacija organske stoarske proizvodnje postavlja specifine zahteve kako za ishranu tako i za smetaj, negu i nain uzgajanja ivotinja. Jedan od najvanijih faktora za uspenu organsku ivotinjsku proizvodnju odnosi se na pravilan izbor rasa ili vrsta-soja. Svaka rasa svoje genetike kapacitete maksimalno realizuje u sredini u kojoj je stvorena. U organskom stoarstvu se namee potreba za izbor rasa i vrsti koje su prisposobljene lokalnim mikroklimatskim uslovima, rase koje imaju prirodno steenu otpornost prema parazitima i bolestima karakteristinim za odreeni region. Prednost pri selekciji treba da se daje domaim rasama i vrstama, kao otpornijim na oboljenja koja su vrlo esto prisutna kod rasa namenjenih za intenzivnu proizvodnju. Domae rase redovno imaju jaku konstituciju, poveanu prirodnu otpornost i manje su zahtevne u pogledu nege, smetanja i ishrane. Domae rase i vrste dobro su prisposobljene lokalnim klimatskim i geografskim uslovima, pa omoguavaju da se izbegnu zdravstveni problemi povezani sa adaptacijom i aklimatizacijom. Uzgajanje domaih rasa najee znai i manji prinos po ivotinji, budui da domae rase nemaju jako izraene proizvodne karakteristike. Samo to teoretski podrazumeva i manji prihod po uzgajanoj ivotinji, ali ipak, ekonomija organske proizvodnje ukazuje na suprotno. Naime, s obzirom na to da su domae rase ivotinja mnogo otpornije na oboljenja, a klimatski uslovi trae manje investicije i trokove za obezbeivanje odgovarajuih uslova za smetaj, negu, leenje i preventivu. Domae rase su manje probirljive u smislu ishrane koju konzumiraju i esto puta se hrane prirodnom vegetacijom koja ne moe da se upotrebljava pri uzgajanju visokoproduktivnih rasa. Na kraju, proizvodi dobijeni organskim nainom proizvodnje imaju veu prodajnu cenu u odnosu na konvencionalne, to bi trebalo da opravda ekonomski aspekt uzgajanja domaih rasa. Za prelazak konvencionalne stoarske farmu u organsku, najvaniji preduslov je obezbeenje sertifikovane organske stone hrane. Pri tom, farme sa sopstvenom proizvodnjom hrane imaju bolje predispozicije za prelaz u organske od onih koje je kupuju, pre svega da bi se izbegle cenovno-trine turbulencije i da se obezbedi dostupnost sertifikovanoj hrani u toku proizvodnje. Dobijanje sertifikovane organske stone hrane obavlja se preko prenamene konvencionalnih proizvodnih povrina namenjenih za proizvodnju stone hrane u farmi koja se sertifikuje.

Hrana koja se koristi u ishrani ivotinja u organskoj proizvodnji treba da potie sa sertifikovanih povrina, pri tom minimum 50% treba da bude proizvedeno na samoj farmi ili u sluajevima kada to nije mogue, hrana moe da se nabavlja sa druge sertifikovane organske farme.
- 14 -

Napasanje ivotinja predstavlja vrlo vaan element pri organskoj stoarskoj proizvodnji. Pored zadovoljavanja potreba sa hranljivim materijama, pri napasanju, ivotinje se kreu, a time poveavaju svoju konstituciju i kondiciju. Dopunski se eliminie stres kao vaan faktor za prouzrokovanje bolesti. Paa mora da se obavlja na sertifikovanim panjacima. Ukoliko takvi panajci nisu dostupni, napasanje moe da se obavlja na drutvenim panjacima uz prethodno potpisivanje ugovora o koncesiji sa organizacijama koje upravljaju panjacima. Organizacija koja upravlja podrujem, treba da izda potvrdu da podruje koje se sertifikuje u poslednje tri godine nije bilo tretirano sa sintetikim preparatima. Ishrana na organskim farmama treba da bude bazirana na napasanju sa kvalitetnom zelenom hranom ili silaom, pri emu veina suve materije u dnevnom obroku ivotinja treba da potie od voluminozne svee, suve ili silirane hrane. Za mlade ivotinje, ishrana prirodnim mlekom putem sisanja treba da iznosi najmanje 3 meseca za goveda i konje i 45 dana za ovce, koze i svinje. Upotreba mleka u prahu za prehranjivanje mladih ivotinja nije dozvoljena.

U dnevnim dozama ivotinja, koje pored pae sadre kabast i koncentrisani deo, ne smeju da se upotrebljavaju sintetiki dodaci ili proizvodi genetiki modifikovanih organizama. Nije dozvoljeno dodavanje hormonskih preparata za stimulisanje rasta, gojaznosti i plodnosti. Ishrana ivotinja u organskoj proizvodnji treba da bude po elji. Voda treba da je stalno svea i higijenski ispravna za pie. Ishrana svinja i ivotinja u dnevnom obroku treba da ukljuuje voluminoznu sveu, suvu ili siliranu hranu.
goveda i kopitari ovce I koze 12 meseci 6 meseci 6 meseci 10 meseci 6 meseci 6 meseci

Nakon obezbeivanja potrebne sertifikovane stone hrane moe da se pone sa prelaznim periodom ivotinja na farmi. Prelazni period u zavisnosti od vrste i namene ivotinja moe da varira.

svinje ivotinje koje se koriste u proizvodnji mleka ivina za meso ivina za jaja

Organska proizvodnja ima specifine zahteve u pogledu uvanja i smetaja ivotinja. Preporuuju se tale sa slobodnim kretanjem stoke, pristupom do ispusta, do otvorenih panjaka i ograniavanje broja ivotinja zavisno od kapaciteta tala. Vezivanje ivotinja, uvanje u individualnim kavezima, kao i uzgajanje ivotinja u kavezima nije dozvoljeno.

X
- 15 -

Slobodno kretanje ivotinja doprinosi da se odri dobra fizika kondicija, prirodna otpornost i smanjenje stresa, kao glavnog preduslova za izbegavanje velikog broja oboljenja poznatih kao talske bolesti, koje se javljaju zbog intenzivnog naina uvanja.

Upotreba hemijski sintetizovanih veterinarskih lekova nije dozvoljena u organskoj proizvodnji. Leenje hemijski sintetizovanim veterinarskim lekovima moe da bude dozvoljeno samo ukoliko je neophodno da se izbegne stradanje ivotinje. Posle aplikacije hemijski sintetizovanih veterinarskih lekova, pre upotrebe proizvoda od ivotinje, potrebno je da proe dvostruki period izluivanja leka iz tela ivotinje (karenca) od onoga to je propisano na samom preparatu.

Ukoliko je hemijski veterinarski lek upotrebljen vie od dva puta u godini, ivotinja i proizvodi dobijeni od nje moraju da budu oznaeni kao konvencionalni i odstranjeni iz organskog procesa proizvodnje.

>2=

ORGANIC

Svaka upotreba hemijski sintetizovanih veterinarskih lekova mora da bude tano evidentirana, a informacije o terapiji ivotinja treba da se prijave kontrolnom i sertifikacionom telu. Obavezne vakcinacije predviene nacionalnim zakonodavstvom ili zakonodavstvom EU dozvoljene su u organskoj stoarskoj proizvodnji.

Upotreba fitoterapeutskih i homeopatskih terapeutskih sredstava (biljni ekstrakti, pelinji preparati, ivotinjske ili mineralne supstance) preferira se u organskoj proizvodnji. Drugim reima, organska proizvodnja upuuje na upotrebu prirodnih tradicionalnih lekova i na lekovite biljke, kako u preventivi tako i u terapiji ivotinja.

Dobro stanje i smanjenje stradanja ivotinja je vaan princip u organskoj proizvodnji, a upotreba alternativnih preparata je opravdana ukoliko oni daju potrebne rezultate pri leenju ivotinja. Svaka upotreba supstanci za stimulisanje rasta ili proizvodnje (ukljuujui antibiotike, kokcidiostatike), kao i upotreba hormona ili slinih supstanci za kontrolisanje reprodukcije (induciranje ili sinhronizovanje estrusa) ili za druge namene je zabranjena. Vetako osemenjavanje u organskoj proizvodnji je dozvoljeno, ali se prednost daje prirodnom nainu osemenjavanja. Sinhronizacija polnog ara kod ivotinja uz pomo sintetikih supstanci i hormona nije dozvoljena. Upotreba flaing-metode kao metode za sinhronizaciju estrusa u organskoj stoarskoj proizvodnji je dozvoljena, dok embriotransfer nije dozvoljen.

- 16 -

Operativni zahvati sa kojima se nepovratno prouzrokuju fizike promene izgleda ili funkcije ivotinja (tetoviranje, igosanje, obrezivanje, nosni prsteni, seenje repa, zubi ili kljunova) nisu dozvoljeni. Kastracija je dozvoljena samo dok su ivotinje veoma mlade (do 14 dana), budui da kastracija kod starijih ivotinja izaziva mnogo vee bolove i stres.

Operativni zahvati u organskoj proizvodnji doputaju se samo ukoliko se izvravaju sa ciljem da se pobolja bezbednost, zdravlje ili stanje ivotinje. Svi operativni zahvati moraju da budu odobreni od kontrolnog i sertifikacionog tela i da budu obavljeni u odgovarajuem uzrastu ivotinje, od strane kvalifikovanog personala i na nain na koji se stradanje ivotinja svodi na minimum.

Preventivna terapija protiv parazita nije dozvoljena u organskoj proizvodnji. Najjai instrument savlaivanja parazita predstavlja odravanje ivotinja u dobroj kondiciji, to podrazumeva poveanu otpornost prema parazitima. Upotreba sintetikih preparata protiv parazita je dozvoljena samo ukoliko veterinar preko analize konstatuje prisustvo parazita i ukoliko je neophodno da bi se izbeglo stradanje ivotinje. Drugu dopunsku meru predstavlja rotacija panjaka i njihovo odmaranje. Vremenski uslovi (temperatura, vlaga, kia) utiu na reproduktivni ciklus parazita, odnosno periode noenja jajaaca, ispilivanja ili promene razvojnog stadijuma parazita. Blagovremenom rotacijom stada po panjakim parcelama omoguava se ispiljivanje jajaaca parazita i njihovo izumiranje pre nego to se stoka vrati na taj panjak (proces samoienja panjaka).

Paraziti su obino prisutni na donjim delovima biljaka i kontrolom visine vegetacije na panjacima, pre putanja ivotinja, moe da se smanji stepen ugroenosti ivotinja. Uz poznavanje ivotnog ciklusa parazita i vremenskih uslova moe da se izrade programi za kontrolu parazita preko uvoenja rasporeda napasanja i kretanja ivotinja od jedne parcele do druge, preko plodoreda i preko poboljavanja higijene ivotinja i panjaka.

- 17 -

ORGANSKA PELARSKA PROIZVODNJA

Pri prelasku sa konvencionalnog ka organskom nainu pelarske proizvodnje, kao i u drugim granama poljoprivrede, proizvoa treba da bude upoznat sa osnovnim naelima koja treba da se primenjuju pri organizovanju ovakve vrste proizvodnje, propisanim evropskom regulativom i nacionalnom legislativom za organsku proizvodnju. Izbor lokacije na kojoj je smeten pelinjak i okolina u kojoj se napasaju pele je od sutinske vanosti pri organskoj pelarskoj proizvodnji. Odgovarajua je ona lokacija u ijoj su okolini izvori nektara i polena od prirodne medonosne flore ili organski sertifikovanih proizvoda povrine u radijusu od 3 kilometra. Na povrini pelinje pae mogu da budu zastupljene kultivisane poljoprivredne biljke, ali pod uslovom da se na njima ne praktikuje konvencionalna proizvodnja koja podrazumeva upotrebu nedozvoljenih vetakih ubriva i pesticida.

Lokacija treba da je dovoljno udaljena od bilo kakvih moguih izvora zagaenja, kao to su: autoputevi, industrijski objekti, urbani centri, deponije i dr. Ukoliko se u blizini pelinjaka nalaze povrine pod industrijskim kulturama koje se uzgajaju na ekstenzivan nain (bez upotrebe hemikalija), potrebno je da pelar od proizvoaa obezbedi dokaz (sertifikat, deklaraciju) o poreklu semenskog materijala koji ne treba da je genetiki modifikovan. Na teritoriji na kojoj se napasaju pele nije dozvoljeno da bude lociran konvencionalni pelinjak. Razlog za ovo je to pele kao vrsta mogu da se napadaju i da kradu med iz konica, pa ako organska porodica unese med iz konvencionalne, znai unosi kontaminirani med koji mea sa svojim. Menjanje lokacije pelinjaka je dozvoljeno, pod uslovom da nova lokacija zadovoljava spomenute kriterijume za organsku proizvodnju. Oplemenjivanje pelinje pae preko zasaivanja ili zasejavanja medonosnih biljaka je mera koja nije navedena u propisima za organsku proizvodnju. Ipak, ovu meru pelari treba kontinuirano da praktikuju da bi poveali medeni bilans pelne pae, a sa time i rentabilnost pelarske farme. Beli bagrem, japanska sofora, evodija i dr. drvenaste biljke za nekoliko godina od njihovog zasaivanja poinju sa nektarenjem i proizvodnjom polena. Od travnatih vrsta na prvom mestu je facelija, koja je po svojoj produkciji od 1000 kg nektara na 1 ha nenadmana medonosna biljka. Biljke, kao pelin, melisa, kantarion, hajduka trava i dr., poeljno je da se zasade oko pelinjaka, iz razloga to one ulaze u sastav raznih ajeva koji se dodaju preventivno i terapeutski pri leenju odreenih bolesti pela (vapneno leglo, upala creva kod pela, varoza i sl.)

- 18 -

Postojea pelarska praksa da pelari zamenjuju stari vosak sa oblikovanim satnim osnovama iz trgovine nije dozvoljena u organskoj proizvodnji. To je zato to takve satne osnove u sebi sadre materije koje nisu dozvoljene u organskoj proizvodnji (parafin, boje, aditivi i sl.).

Pri organskom nainu proizvodnje potrebna je zamena saa kupljenih satnih osnova sa satnim osnovama oblikovanim od voska iz sopstvene proizvodnje. U te svrhe najbolje je da se iskoristi vosak koji se dobija od votanih poklopia pri ceenju meda, pre svega zbog dovoljnih koliina voska koje se dobijaju na ovaj nain. Dozvoljena je upotreba i voska koji se dobija sa bonih nadgradnji nosaa ramova, kao i vosak sa ramova gradionika koji ujedno slue i za mehaniku borbu protiv pelinjeg krpelja. Sav vosak iz pelinjaka treba da bude zamenjen u periodu od 4 godine sa ciljem da se ispune uslovi za organsku proizvodnju meda.

Odbacivanje vetakih boja koje se koriste za bojenje pelinjih sanduka je vaan uslov u organskoj proizvodnji. Za zatitu sanduka treba da se koriste prirodne boje (pr. na bazi lanenog semena). Uklanjanje stare boje sa sanduka moe da vri se struganjem, bruenjem, zagrevanjem i slino. Ukoliko ekonomska logika opravdava, dozvoljeno je da novi sanduci uopte i ne budu obojeni. Postoji vie recepata za pripremanje prirodnih boja, koji obezbeuju kvalitetnu i jeftinu zatitu sanduka.

Na primer: 1 l lanenog ulja, 1 l 30% propolis ekstrakta i 1 kg pelinjeg voska se zagrevaju do topljenja. Dok je rastvor jo uvek topao, premazuju se sanduci. Ova kombinacija se sui sporo (24 asa), pa se zato drugo premazivanje vri sledeeg dana. Premazivanje se zavrava kada se uoi da se smesa vie ne upija u drvetu. Kvalitetnim premazivanjem sanduka zatieni su za period od tri do etiri godine, posle kojih se postupak ponavlja.

U ishrani pela nije dozvoljena upotreba obinog eera (beli eer saharoza). Za zimsku prehranu i za prolenu stimulaciju pela, potrebno je u sanduke ostaviti dovoljne koliine meda i polenovog praha. Uobiajeno potrebna koliina iznosi od 15 do 20 kg po pelinjoj porodici.

U sluaju da jesenja paa nije obezbedila dovoljne koliine hrane, pelar moe da intervenie dodavanjem organskog meda, organskog eera ili kombinovano kao eerno medno testo zime, ili eerno-medni sirup u periodu posle meseca marta. Ovaj zahtev je jedan od najteih za ispunjavanje, posebno u sunim godinama. Za mere prehrane je potrebno da se izvesti kontrolno i sertifikaciono telo, kao i da se dostave informacije o tome koliki je nedostatak hrane i sa kolikom koliinom hrane e se intervenisati.

- 19 -

Borba protiv pelinjeg krpelja (varoze), koji redovno napada pelinje porodice, kao najzastupljeniji problem u organskom pelarstvu, vri se sa dozvoljenim preparatima (oksalna i mravlja kiselina, timol, biljni ekstrakti i dr.) sa kojima se postiu zadovoljavajui rezultati. Budui da ovi preparati trae poseban pristup pri njihovom pripremanju i aplikaciji, najbolje je da se pelari konsultuju sa strunim licem. Primenom ovih preparata u kombinaciji sa kvalitetnom selekcijom, dezinfekcijom i mehanikom borbom, varoza moe da se kontrolie i odrava na minimalnom nivou, bezopasno po zdravlje pela.

Organska proizvodnja je od posebnog znaaja za zdravlje i blagostanje ivotinja, pa je u skladu sa tim, seenje krila maticama pri njihovom obeleavanju zabranjeno. Uklanjanje starih i istroenih matica vre pele-radilice kao deo njihovog prirodnog instinkta za opstanak, pri emu i pelari mogu da interveniu posebnim tehnikama. Mlade matice mogu da se obeleavaju i zamenjuju po potrebi.

Kao obavezna aktivnost u organskom pelarstvu je numerisanje pelinjih sanduka i voenje pelarskog dnevnika. Najbolje je da pelar aurira dnevnik o tehnikim merama pri uzgajanju i dnevnik o ulazu i izlazu materijala i proizivoda. Prvi je vaan za potrebe pelara koji na osnovu proizvodnih svojstava pelinjih porodica moe da organizuje selekciju i borbu protiv bolesti. U dnevniku pak za ulaz i izlaz materijala i proizvoda evidentiraju se svi proizvodi koji su uli na pelarsku farmu (zatitna sredstva, boje, ramovi, ica i sl.) i proizvodi koji izlaze iz farme (med, polen, propolis, matini mle). Ovakva evidencija, zajedno sa dobijenim ili izdatim dokumentima (fakture, otpremnice, fiskalni rauni i sl.), daje se na uvid na zahtev kontrolnog i sertifikacionog tela.

Organska pelarska proizvodnja ima posebne uslove u pogledu perioda prelaza. Sa ulaskom u proces sertifikacije sam proces proizvodnje ulazi u prelazni period. Period prelaza u pelarstvu traje razliito, zavisno od toga da li pelar ispunjava zahteve naloene od kontrolnog i sertifikacionog tela. U najboljem sluaju, sertifikat za organsku proizvodnju meda, polenovog praha, matinog mlea i propolisa dobija se posle jedne godine od prve kontrole. Za ovaj period ne dobija se sertifikat za organski vosak, zato to su za promenu konvencionalnog sa organskim voskom potrebne najmanje tri godine. Posle zamene voska, cela proizvodnja dobija status organske proizivodnje.

- 20 -

ORGANSKA SERTIFIKACIJA SAMONIKLIH VRSTA

Organska sertifikacija samoniklih vrsta podlee strogim pravilima i kriterijumima sa kojima se definie nain kontrole i sertifikacije. Svetski trini trendovi govore da je u kontinuiranom porastu u poslednjih nekoliko godina potranja samoniklih plodova, a organska sertifikacija omoguava veliku prednost pri njihovom plasmanu.

Kao nain za dodavanje vrednosti samoniklih vrsta i proizvoda dobijenih od njih i, svakako, plasiranje po viim cenama, moe da se iskoristi organska sertifikacija bez razlike da li je re o sirovini ili o preraevini koje se koriste u prehrambenoj, kozmetikoj ili farmaceutskoj industriji.

ORGANIC

Jedan od glavnih principa organskog sertifikovanja samoniklih vrsta je obaveza za uvoenje odrivog iskoriavanja, odnosno sakupljanja samoniklih vrsta, tj. iskoriavanje a da pri tom ne bude ugroen opstanak vrste na teritoriji na kojoj se sakuplja. Organsko sertifikovanje samoniklih vrsta ne ostavlja mogunost za preveliku eksploataciju i mogunost za unitavanje vrste u oblasti gde se sakuplja, to je svakako jedan od argumenata za plasiranje po vioj ceni na tritima koja imaju razvijenu ekoloku svest.

Sertifikat za sakupljanje samoniklih vrsta sa organskim poreklom moe da dobije pravno lice. Sertifikat se dobija za grupu vrsti koje e se sakupljati, a zastupljene su u odreenoj oblasti sakupljanja, na primer, deo umske oblasti, pa sve do celog nacionalnog parka. Za razliku od drugih organskih sertifikata, organski sertifikati dobijeni za samonikle biljke ne podleu periodu prelaza. Po dobijanju saglasnosti i izvrenoj kontroli i sertifikaciji od kontrolnog tela, samonikle biljke sakupljene u sertifikvoanoj oblasti dobijaju predznak organski proizvodi. Postupak za dobijanje sertifikata delimino se razlikuje od onog kod poljoprivredne proizivodnje u pogledu potrebnih dokumenata i uslova koji treba da budu ispunjeni. Pored aplikacije za organskog proizvoaa, plana za upravljanje sakupljanjem samoniklih vrsta, potrebno je da se priloe karte regiona u kojima se vri sakupljanje sa oznaavanjem podruja u kojima se sakupljaju pojedinane vrste.

- 21 -

Dopunski je potrebno da se oznae rastojanja od potencijalnih izvora zagaivanja, da se izradi plan o koliinama koje se planiraju da se sakupe za svaku vrstu posebno, svakako u saglasnosti sa gustinom i rodnou vrsta, sa ciljem da se obezbedi odrivo iskoriavanje i zatita od prekomernog sakupljanja. Od nadlene institucije potrebno je da se obezbedi i potvrda da podruje koje se sertifikuje u poslednje tri godine nije bilo tretirano (prskanje avionom ili na drugi nain suzijanja insekta) sa preparatima koji nisu dozvoljeni za upotrebu u organskoj proizvodnji.

Sakupljanje organskih sertifikovanih samoniklih vrsta mogu da obavljaju samo skupljai koji su proli obuku za odrivo sakupljanje samoniklih vrsta i da se nalaze na listi kod operatora koji vri sertifikaciju. Aurirani spisak skupljaa, i informacije o sprovedenoj obuci skupljaa, dodatni su dokumenti potrebni za obavljanje sertifikacije. Uobi a jena je praktika da sertifikator pregleda materijale koji se koristi za obuku skupljaa, da bi potvrdio da materijali sadre sve nune informacije koje su potrebne skupljaima. Pored sertifikovanja odreene vrste u odreenoj oblasti, isto tako u procesu sertifikacije obuhvaeni su i otkupni punktovi. Da bi se izvrila sertifikacija otkupnih punktova potrebno je da punkt ima dozvolu za rad izdata od strane nadlenih dravnih ili lokalnih organa. Da punkt ispunjava sve higienske norme za rukovanje hranom koje se odnose na proizvode sa kojima punk radi. Da u procesu skladiranja proizvoda primenljuje samo praktike koje su dozvoljene u organskoj proizvodnji. Pri otkupu na punktovima, potrebno je da se vodi precizna evidencija o koliinama koje se sakupljaju i o podrujima iz kojih potiu. Sve otkupne beleke sa koliinama i generalijama skupljaa treba da se dokumentuju i da se ima jasan pregled dokumentacije o daljem postupanju sa proizvodima. Kao najvaniji deo posle obezbeivanja odrivog sakupljanja i korienja resursa je prativost sakupljenih proizvoda do regiona sakupljanja odnosno otkupnih punktova. Bez razlike da li se oni prodaju u zemlji ili u inostranstvu kao sirovine u sveem, smrznutom ili suenom stanju ili se prethodno prerauju, potrebno je evidentiranje cele dokumentacje o isporuci i plaanju proizvoda (otpremnice, fakture, otkupne beleke, dozvole za izvoz). Svi dokumenti (finansijski i materijalni) povezani sa organskim proizvodima moraju da sadre opis da se dokumenti odnose na sertifikovane organske proizvode.

- 22 -

ORGANSKA SERTIFIKACIJA PRERAEVINA Sa ciljem da se dobije proizvod sa organskim predznakom, koji u sebi ukljuuje preradu organskih sirovina, preraivaki procesi i kapaciteti moraju da budu sertifikovani.
ORGANIC

Pod preraevinama se podrazumevaju preraeni poljoprivredni proizvodi biljnog i ivotinjskog porekla, pripremljeni od jednog ili vie sastojaka biljnog i/ili ivotinjskog porekla. Kao proces prerade, koji treba da se sertifikuje, podrazumeva se prerada poljoprivrednih proizvoda, ukljuujui i klanje i seenje stonih proizvoda kao i pakovanje, odnosno svih preraevina koje e dovesti do izmena u oznaavanju proizvoda koji bi se predstavio drugaije od organski sveeg, konzervisanog i/ili preraenog proizvoda.

Osloboeni od sertifikacije su procesi pakovanja i prvobitnog oznaavanja proizvoda, koji se vre na imanju na kojem su proizvedeni organski proizvodi. U sluaju kada se u preraivakim kapacitetima ili u skladitima ne prerauju, pakuju ili skladite samo proizvodi i sirovine organske proizvodnje, mora da se obezbede posebni uslovi za rad.

Potrebno je da se obezbedi jasno oznaavanje porekla/statusa sirovina ili proizvoda sa ciljem da se izbegne njihovo meanje ili zamena u toku manipulacije ili procesa prerade.

Pri skladitenju sirovina i proizvoda treba da se obezbedi identifikacija serija/ara na nain na koji e se onemoguiti bilo kakvo meanje ili kontaminacija sa proizvodima ili supstancama koje nisu organskog porekla. Prostorno i/ili vremenski odvojiti procese prerade sirovina organskog porekla i konvencionalnih sirovina. Aktivnosti prerade organskih proizvoda treba da se najave kod kontrolnog tela i da se obavljaju u kontinuitetu dok se ne zavri cela serija. Sirovine organskog porekla u organskoj proizvodnji moraju posebno da budu navedene u popisu sastojaka na proizvodu, sa tano navedenim ueem (u %). Organski proizvodi dobijeni putem prerade u sertifikovanim preraivakim kapacitetima mogu da sadre najvie 5% (teinski deo) poljoprivrednih proizvoda koji nisu organskog porekla a na listi su dozvoljenih poljoprivrednih proizvoda. Samo proizvodi koji sadre manje od 95% (teinski deo) sastojaka organskog porekla, mogu da se oznae kao organski proizvod. Posle svake promene sirovin koje se prerauju (organska, konvencionalna), treba da se izvri odgovarajue pranje i ienje opreme sa ciljem da se onemogui bilo kakvo meanje ili kontaminacija sa sirovinama ili supstancama koje nisu organskog porekla i isto mora da se evidentira.

- 23 -