MARTIN HAJDEGER

(1889-1976)

Biografske kontroverze

Udaljavanje Huserla sa univerziteta i dolazak Hajdegera Govori i javni istupi (rektorski govor) u kontekstu nacistikog preuzimanja vlasti i velianje istorijskog poziva Nemake Kasnije povlaenje iz direktnog i aktivnog angamana za Trei Rajh Posle rata predaje samo povremeno na univerzitetima Nemake, ali tampa niz dela koja znatno utiu na mnogobrojne filozofske autore irom sveta Mnogi njegovi uenici, bezbroj apologeta, ali i originalnih filozofa (naroito u Francuskoj) smatraju ga jednim od najveih filozofa savremenog sveta
2

pitanje o bivstvovanju

Temeljna filozofska interesovanja i celokupni misaoni napor upereni su na pitanje o bivstvovanju Dok je kod predsokratovskih mislilaca (Anaksimandra, Parmenida i Heraklita) dola do rei istina samog bitka ona se ve kod Platona i Aristotela pretvara u metafiziko pitanje i tako postaje poprite zaborava bivstvovanja Bivstvovanje se skriva ukoliko se otkriva u bivstvujue. Cela istorija zapadnoevropske metafizike (zakljuno sa Nieom) pokazuje upravo tu skrivenost bivstvovanja, koje se kao zaboravljen prikriva u stalnu prisutnost bia Metafizika pita za bivstvujue kao bivstvujue, ostaje kod bia i ne okree se bitku kao bitku Zato se metafizika nadvladava u miljenju o istini bivstvovanja. Zaborav bivstvovanja:

nije nikakva subjektivna greka filozofa nije nesmotrenost ili propust niti neko objektivno dogaanje nezavisno od oveka ve je bitna karakteristika otuenja oveka i itave istorije Zapada
3

kritika zapadne metafizike

Dekartova metaforina predstava filozofije kao drveta (koren metafizika, stablo fizika, grane posebne nauke) i nunost zasnivanja fundamentalne ontologije kao ispitivanja tla na kome to drvo poiva Metafizika pita o bivstvujuem kao bivstvujuem, a ne osvre se na bivstvovanje Ona izlae bivstvujue na razliite naine: kao duh, silu, tvar, bivanje, ivot, predstavu, supstanciju, subjekat, energiju, veno vraanje istog i sl. Meutim, bivstvujue se uvek javlja rasvetljeno bivstvovanjem i kada to uspemo da razumemo, bivstvovanje dospeva u neprikrivenost (aletheia) Metafizika:

ne pita da li i kako bivstvovanje sa sobom donosi takvu neprikrivenost govori iz neprimeene objavljenosti bivstvovanja, koja joj je temelj biva prevladana u miljenju istine bivstvovanja prevladana, ali ne i uklonjena je dispozicija oveka shvaenog kao animal rationale (pri emu je duh pretumaen u inteligenciju, koja se sastoji od razuma i uma)

ontoloka razlika

Metafizika:

u svojim odgovorima na pitanje o bivstvujuem kao bivstvujuem, predoava pre bivstvujueg bivstvovanje, izgovara ga nuno i stalno, ali ga ne dovodi do rei, jer ga ne pomilja u njegovoj istini u njoj se sutina istine pojavljuje uvek ve u kasnijem obliku iskaza i saznanja (izvedenog suprotstavljanja bia i miljenja) misli bivstvujue u celini i govori o bivstvovanju, ona ova dva neprekidno zamenjuje. No ova zamena nije greka, ona je dogaaj

ontoloka razlika bivstvovanje bitak bie bivstvujue bie bivstvujue

5

tu-bivstvovanje kao egzistencija

Da bi se ujedinio odnos bitka prema biti oveka i odnos oveka prema biti bitka koristi se naziv tu-bivstvovanje Sutina tu-bivstvovanja je egzistencija Ekstatiki smisao egzistencije treba misliti kao ospoljenje otvorenosti bivstvovanja samog Jedino ovek egzistira, jer jedini on istrajava u neprikrivenosti bivstvovanja Metafizika predoava bivstvujue kao bivstvujue u celini (bievnost bivstvujueg) i to na dvostruki nain:

u smislu njegovih najoptijih crta ontologija u smislu najvieg i, stoga, boanskog bia teologija

Metafizika nema svest o ovoj dvoznanosti, jer uvek ve predstavlja bivstvujue kako se ono samo od sebe pokazalo, dok ne obraa panju na ono to se u bivstvujuem, koje je postalo neprikriveno, ve skrilo Napor da se promisli ono to ostaje prikriveno u metafizici naziva se fundamentalna ontologija (mada odrednica ontologija navodi na pomisao da se radi o ontologiji kao ispitivanju istine bivstvujueg, a ne bivstvovanja)
6

bivstvovanje bivstvujueg

Metafizika zaboravlja bie:

ne misli ontoloku razliku pokuava da objasni bivstvujue njegovim svoenjem na rod i stvar

Jedna od osnovnih karakteristika metafizike je svoenje saznanja na logiko, nauno miljenje i iz toga je proistekla prevlast naunog duha i tehnika revolucija Protagora, Heraklit i Parmenid bili na tragu razumevanja bivstvovanja Physis je osnova svega to jeste, ono je proces, dogaanje u smislu otvorenosti, osvetljavanja svega postojeeg metafizika ne dosee do istine kao otvorenosti itava metafizika ostaje povezana sa fizikom, jer prouava bie samo kako se manifestuje u bivstvujuem ona ostaje proeta izvesnom partikularnou, koja je spreava da bude istinski metafizika U potrazi za bivstvovanjem, grka (i srednjevekovna) metafizika je mislila bivstvovanje e kao neto bivstvujue to se samo dovrava u miljenju uklopljenost miljenja u bie ostaje osnovna pretpostavka antike i srednjevekovne metafizike Istorija metafizike ispostavlja se kao istorija nihilizma, jer se sve to nije odreeno bivstvujue smatra za nita Bivstvovanje nije nita bivstvujue niti njegov sastavni deo, ve je temelj koji postavlja bivstvujue kao bivstvujue
7

metafiziki zaborav bivstvovanja

Istorija bivstvovanja poinje, i to nuno, sa zaboravom bivstvovanja Metafizika je samo epoha u istoriji bivstvovanja samog U svojoj sutini metafizika je nihilizam Osnovni zadatak miljenja je da ponovo probudi smisao za bivstvovanje, tj. za ono to omoguuje postojanje svakog bivstvujueg Taj zadatak mogue je postaviti samo onda ako se sam ovek razume drugaije nego do sada: ako se pitanjem o smislu bitka ovek otkrije kao eksistencija i kao mjesto boravljenja bivstvovanja (kua bivstvovanja) Ispitivanje egzistencije u njenoj vremenitosti, tj. njeno ispitivanje kao ljudsko postojanje, priprema i omoguuje pitanje o samom bivstvovanju Ljudsko postojanje tu-bivstvovanje, tj. tu bivstvovanja (Dasein ist das Da des Seins) Zaborav diferencijacije izmeu bivstvovanja i bivstvujueg rezultuje metafizikim nihilizmom, pa ovek ostaje bez zaviaja, ostaje stranac u ovom svetu, ostaje u njemu u tuini, u enji za izgubljenim zaviajem Filozofija kao metafizika nije osvetlila, nego doprinela tom otuenju
8

shvatanje bia iz horizonta vremena

Postavljajui pitanje o smislu bivstvovanja ovek postaje:

ono tu bivstvovanja mesto objavljivanja bitne istine

Ovo postavljanje pitanja ne dolazi od nas ve je realan proces bivstvovanja (ono nas uzima u posed) ovek je tu-bivstvovanje kao:

integrisanost oveka i bivstvoanja pripadanje oveka bivstvovanju objavljivanje bivstvovanja oveku uvek na neki nain transcendira bivstvujue ostajui otvoren za bivstvovanje odreuje time i otkriva svoju ekstatinu sutinu

ovek:

Razumevanje bivstvovanje postaje zbivanje samog bivstvovanja u bitnom miljenju Sutina tu-bivstvovanja jeste njegova egzistencija Razumevajui svoju konanost tu-bivstvovanje:

se transcendira kao konano, obino bivstvujue ono ek-sistira ostvarujui se u svojim projektima
9

vremenitost

Smisao tu-bivstvovanja otkriva se u ekstatinoj strukturi vremena Tu-bivstvovanje je vremenito: preko vremenitosti ono transcendira konanost Samo ovek moe da ide ka:

svom roenju (prolosti) - bivstvovanje-ka-roenju svojoj smrti (budunosti) bivstvovanje-ka-smrti

Preduzima se tako izvorna interpretacija vremenitosti, da se samo bie tumai iz horizonta vremena Autentino vreme (vremenitost) omoguava jedinstvo vremenskih ekstaza (bilosti, sadanjosti i budunosti) i to preko budunosti Autentino vreme sadanjost tumai kao:

momenat projekcije budunosti obnavljanje bilosti sa stanovita novih mogunosti (istorinost)

Beskonano vreme:

zapalost meu unutarsvetska bivstvujua beskonana serija sada

10

Duboka veza izmeu ovek i vremena omoguava oveku da se otvori manifestaciji bivstvovanja Otvorenost prema bivstvovanju omoguava briga, koja se prvobitno otkriva kao teskoba Teskoba otkriva:

nau baenost u svet (biti-ve-u) nau propalost meu bivstvujue (biti-kod) nezaviajnost ekstatiku prirodu naeg bivstvujueg kao projekta (biti-unapred)

Kad se svi ovi momenti strepnje razviju dobija se briga kao osnovni oblik egzistirajueg razumevanja sveta Iz brige kao ekstatinosti i doivljaja bezzaviajnosti (svet nam je tu) otkriva se tu-bivstvovanje kao bivstvovanje-ka-smrti Briga otkriva smrt ne kao injenicu kraja, ve kao neprestano prisustvo kraja Tek svest o smrti (konanosti) okree tubivstvovanje prema njemu samom (od svakodnevice) i omoguuje autentinost U brizi se tu-bivstvovanje se nalazi pred ne bivstvovanjem kao svojim bivstovavanjem
11

savest i autentino vreme

Iz razumevanja konanosti nastaje savest Savest:

se obraa tu-bivstvovanju kao krivcu, tj. odgovornom za neispunjenost (svih) svojih mogunosti je nedokaziva, ona je fakt poziva tu-bivstvovanje da se trgne iz oslukivanja Se prema sebi samom otvorenost prema svojoj budunosti (spremnost na poziv) dovodi do ina odlunosti

Odlunost stvara egzistenciju Egzistirati znai biti u vremenu egzistencija je projekat Beskonano vreme:

derivat egzistencijalnog (konanog) vremena hronometarsko, proraunljivo vreme (jer svakodnevica zahteva proraunavanje efekata upotrebe pribora i u tu svrhu i vremena) budunost ima samo karakter iekivanja efekata koji su rezultat prostog produetka sadanjosti, istog trajanja prolost je identina sa sadanjou ima poreklo u zaboravu bivstvujueg je osnova kategorije prostora koji dominira u svetu shvaenom kao prirunost

Autentino vreme:

sadanjost je uvek samo momenat projekcije budunosti

12

vremenitost, autentinost i istorinost

Svaki oblik tu-bivstvovanja izraava na odreen nain vreme:

neautentian (propalost, zaborav, svakodnevica, bezlinost) autentinog (egzistiranje na nain brige)

Bivstvovanje i vreme su jedno Autentino vreme je sinonim za bivstvovanje, za smisao naeg egzistiranja Tu-bivsvovanje nije vremenito zato to je u istoriji, ve je ono istorino zato to je vremenito Istorinost:

autentinog tubia sudbina neautentinog udes

Vreme je izvorno ovremenjavanje vremenitosti, koja kao takva omoguuje konstituciju strukture brige. Vremenitost:

je bitno ekstatika se izvorno ovremenjuje iz budunosti

Izvorno vreme je konano

13

U svojim kasnijim radovima: miljenje bivstvovanja (umesto filozofija) pitanje o bivstvovanju (umesto fundamentalna ontologija) Dosadanja filozofija (racionalistika, mistino-iracionalistika) samo je jednostrano filozofsko stremljenje koja izviru iz istog temeljnog nerazumevanja bivstvovanja Sutina nauke je istraivanje, a sutina istraivanja je u tome da saznavanje samo sebe usmerava u neko podruje bivstvujeg, prirode ili istorije Nauka postaje istraivanjem kad tzv. injenice postanu predmetne Meutim, ono to stoji u injenicama, ali i ono to je stalnost njihovog menjanja, jeste pravilo Postojanost promene u nunosti njenog proticanja je zakon

14

Tek u vidnom krugu pravila injenice kao injenice postaju jasnima Istraivanje injenica jeste uspostavljanje i ouvanje pravila i zakona Utemeljivanje zakona, meutim, postaje odluno za eksperiment Izvriti eksperiment znai: predstaviti uslove u skladu s kojima se odreena povezanost mijene moe slediti u nunosti njenog proticanja, a to znai tako da se njime moe unapred ovladati za raunanje U nauci specijalnost nije neka posledica, ve temelj napretka samog istraivanja, jer ono raspolae biima kada moe da ih prorauna u njihovom buduem toku ili naknadno izrauna kao prolost Misliti u blizini bivstvovanja znai istovremeno se odeliti od nauke tavie, nauka ne misli na nain mislioca:

to za nju nije nikakav nedostatak ve prednost, jer osigurava mogunost da se na nain istraivanja upusti u bilo koje predmetno podruje i da se tamo nastani

15

Umetnost i tehnika

Kada metafizika postane univerzalna i planetarna (kad se sve vie rasprostire celom Zemljom) dolazi do velikog razvoja nauke i tehnike Moderna tehnika i savremena nauka predstavljaju krajnju fazu zaborava bivstvovanja to dolazi u vreme svetske noi: u tehnikom redu gasi se svaki trag zaviajne blizine oveka bivstvovanju Postavlja se pitanje mogunosti i odrivosti svih metafizikih disciplina, pa tako i estetike Kao metafiziko pitanje o sutini umetnosti (a umetnost on definie kao sebe-u-delo-postavljanje istine bia) estetika ne moe da dopre do svog pravog izvora, jer je njen horizont ogranien na nain bitka stvari, a i samoj stvari ne doputa da bivstvuje u svojoj stvarnosti, ve je gura u odreene kategorije

16

AN-POL SARTR
(19051980)

Pod uticajem: Kjerkegora, Huserla i Hajdegera Vlastito egzistencijalistiko shvatanje sveta i ivota, u kojem se u raznim fazama njegovog stvaralatva isprepliu mnogobrojne filozofske i idejne tendencije vremena Angaovan u drutvenom ivotu i nekim politikim akcijama Pisac izuzetnih dela iz podruja romana i drama

18

punina stvari i praznina svesti

itavo bie je izvan oveka koji egzistira sve svoje mogunosti i tako nadilazi puni i masivni pozitvum bia
1. ovek ima telo koje se moe posmatrati kao stvar meu drugim stvarima, ali on nikada nije samo svoje telo 2. Usred masivne punine njegove telesnosti 3. njegova svest se pojavljuje kao praznina koja ima potrebu da bude ispunjena 4. ova potreba navodi svest da imitira nain bivstvovanja materijalnih stvari koje su sobom ispunjene da bi veno mirovale u venoj sadanjosti

Suprotnost bia i egzistencije ostaje nesavladiva, jer egzistencija u svojoj ekstatinoj nezasitosti nikada ne moe koincidirati sa sobom kao stena ili komad gvoa to ostaje samo nedostina elja Zato to ovek ne moe da dostigne bie u realnom ivotu, otelovljenje bia u umetnikom delu ima za njega neodoljivu dra koja ga navodi na nova iskuenja i nove projekte Projekat dostizanja bia je fundamentalan i on lei u osnovi svih drugih projekata

19

stvar i svest

U nesavladivoj suprotnosti bivstvovanja i egzistencije nema ontoloke prednosti nijednog od dva pretpostavljena tipa bivstvovanja:

ni svesti kao bivstvovanju-za-sebe ni stvarima kao bivstvovanju-po-sebi (u sebe zatvorenom bivstvovanju) svest bivstvuje kao:
ista unutranjost ista spontanost providna praznina (bez sadraja) (koja postoji samo dok se rasprskava prema stvarima) (Bie-za-sebe je nita, jer je nedostatak smisla bia. Bie je mogue samo preko delatnosti bia-za-sebe (rasprskavanja) bie-za-sebe nema esenciju, ve je stvara negacijom svake faktinosti negacija je izraz slobode kao to je pozicija izraz sluajnosti.)

I stvari i svest bivstvuju, ali na razliite naine:

stvari bivstvuju kao:

neto nestvoreno bez cilja i odnosa bez mogunosti kao inertna prisutnost (koja postoji po sebi i koincidira sa sobom i miruje)

20

miljenje i svet

U miljenju treba poi od iste svesti:

ali to jo ne znai da ona u sebi nosi osnovu svoga bia ona se ne moe zamisliti ni kao akt ni kao geneza

svest ne postoji samo u aktu svest ne prethodi vlastitoj egzistenciji

Svest nije osnova svoga bia:

potpuno je kontingentna prethodi nitavilu izvlai se iz samog bia

nestvoreni sluajni apsurdni (njihovo postojanje se ne moe opravdati) ne trai nita metafiziko (ni duh iza sveti, ni stvar po sebi iza pojava, ni vene i nepromenljive istine) samo nastoji da utvrdi taan odnos koji ujedinjuje fenomen bia sa biem fenomena, unutar iskustva svesti, da bi tako dovela oveka u posed njegovih vlastitih mogunosti i uinila ga odgovornim za njegovu sudbinu
21

Bivstvovanje sveta u celini i nae vlastito bivstvovanje-u-svetu ostaju:

Ontologija slobode:

ovek kao bie slobode

Sloboda:

oslanja se na samu sebe pokazuje se kao ono to je poslednje utemeljeno bez temelja je moe da bude dostignuta samo kroz sebe samu (a sve drugo samo su neophodni instrumenti koji omoguavaju (ili spreavaju) tok slobode) je ovekova spontanost, a nije samo tekovina njegovog vlastitog aktiviteta slobodan je samo ukoliko moe da se oslobodi

ovek:

izvorno je slobodan, jer nema neku unapred odreenu sutinu ali je njegova sloboda suvie apstraktna i neivotna (ona koincidira sa nitavilom koje ga odvaja od sebe samog) kreira svoju esenciju, samo angaujui se u nekom konkretnom inu koji obavezuje oveka samo kroz in moemo da ispunimo nau slobodu i da postanemo esencijalni

nije nego se stvara (do smrti): dok je iv nikada ne koincidira sa samim sobom

ovek je primarno slobodan i neesencijalan, ali on mora delovati da bi ostao slobodan i postao esencijalan Egzistencija nije faktum ve zadatak
22

ispunjenje slobode

Ali kako moe da se ispuni praznina slobode? Kako neto moe da nastane iz Niega? ovek je bie koje ima mo:

da iz niega stvara neto da (besmislenom i bezvrednom) ivotu podari smisao i vrednost

ovek mora prvo uskoiti u svet i egzistirati, da bi se zatim odredio ovek je zbir svojih inova i nita drugo Meutim, ovek je zbog samoizdaje u korenu ugroen On bi morao izai iz sveta zamenice, iz zamorne i izvetaene stvarnosti u slobodu kroz pravo delovanje Prednost ima individualna i konkretna egzistencija nad objektivnom i optom esencijom Moralne norme, kao opte pojmove, takoe treba odbaciti u ime neuslovljene slobode Mi sudimo subjektivno bez ikakvih unapred datih normi i potpuno smo odgovorni za nae suenje i vrednovanje samostalnost suenja i vrednovanja
23

opasnost neautentino postojanje

ivotne kukavice prihvataju ve gotove i ve konstruisane vrednosti da bi izbegle strepnju pred slobodom i odgovornou - one ive neautentino Bie biva redukovano na defektnu ulogu obinog pozitivuma bez ikakvih mogunosti, dok egzistenciji ostavlja itav prostor mogueg Sloboda:

prokletstvo izvor ljudske veliine

Pravi optimizam poinje tek sa oajanjem To je optimizam oveka:

kome niko nita ne duguje koji nita ne oekuje koji zna da nema nikakvog prava koji rauna samo na sebe samog dok radi za dobro svih

U nemogunosti da prui bilo kakva praktina uputstva, a da tim ne doe u protivreje sa svojom osnovnom pretpostavkom, Sartr je ostao kod namere da podseti na stalnu mogunost slobode za oveka Neuslovljena sloboda postaje bitni element egzistencije i najvia vrednost, pa stoga i merilo svih drugih vrednosti (pa i umetnike) Umetniko delo je vredno ako prikazje postajanje (egzistenciju, slobodu), a nevredno, ako prikazuje postojanje (bie, idealni lik)
24

Sam pojam egzistencije shvaen je u smislu tradicionalnog suprotstavljanja egzistencije i esencije: Egzistencija oveka prethodi njegovoj esenciji ovek prvo postoji, nalazi se, dolazi na svet, a zatim se odreuje. U tome lei razlog to je svoju doktrinu osmislio do kraja, pre svega, u romanu i drami kao izraajnim formama koje su najblie i najprimerenije konkretnoj neponovljivoj egzistenciji Radikalni ateizam oznaava otvorenost za savremena idejna kretanja: Ako bog postoji, onda ne postoji ovek; jedan drugoga iskljuuju. Jedan od centralnih problema jeste pitanje slobode: ovek je osuen da bude slobodan, tj. ovek nije nita drugo do sama sloboda Ne vezujui se za boga, istinu ili dato bie, ovek u potpunoj naputenosti ostvaruje svojom aktivnou smisao svoga bia: ovek je zbir svojih akcija i nita drugo

25

Zasnivanje ontologije u glavnom filozofskom delu Bie i nita Ideji slobode daje se i odreeno drutveno znaenje, kao i konkretni i istorijski sadraj ( Hajdeger) ovek, bez boanskog tutora, osuen da bude slobodan, sasvim je sam, ali je upravo njegova sloboda smisao njegove egzistencije ivot e biti samo ono (ali i sve ono) to ovek od njega uini: oaj ili radost, smisao ili besmisao to zavisi samo od njega Jedino stoga moramo i moemo biti odgovorni, a to znai i opredeljeni, angaovani: kako sloboda ne bi ostala prazna, treba je ispuniti drutvenom aktivnou u skladu s progresivnim istorijskim kretanjima Postoje dve vrste bivstvovanja:

bivstvovanje po sebi

sainjava celokupno bivstvovanje osim oveka ono materijalno, masivno, teko, nivelirajue, gnjecavo

bivstvovanje za sebe

ovekovo postojanje svest i svet kao konstitucija suprotstavljanja bivstvovanju po sebi

26

prelaz od ontologije na etiku

Otkrie nita oznaava izvor vrednosti: to je nedostatak ovek vidi sebe kao nedostatak, pa vrednosti izbijaju iz njegove osnovne namere koju eli da ostvari sintezom svesti i bivstvovanja Stoga ovek i eli sebi da da apsolutnu egzistenciju, u kojoj bi nedostatak bio iskljuen: stoga eli da, u sutini, postane bog Ovu njegovu nameru otkriva egzistencijalna psihoanaliza, koja u isto vreme uverava oveka da je samo on bie putem kojeg postoje vrednosti

27