POZOVI MMF RADI SAMOUBISTVA

Drago KALAJI ta je Dragoslav Avramovi sa mesta guvernera Narodne banke napisao piscu ogleda povodom njegovih ideja za privredni preporod uz pomo sankcija, bez stranih kredita i strukturalnih prilagoavanja kakve nalae MMF. 23. novembar 1996.

Da li u ovoj Jugoslaviji postoji iole ugledni ekonomista koji smatra da je za dobro njene ekonomije najbolje ili bar najmanje tetno preduzeti put privrednog razvoja zasnovan prevashodno na sopstvenim sredstvima i moima umesto poplaan stranim kreditima te strukturalno prilagoen zahtevima Meunarodnog monetarnog fonda (MMF)? Takvo pitanje postavio sam, ljupko i dobronamerno, jednom izvetau sa domae scene ekonomske misli i prakse. Pogledao me je kao da sam mu opsovao majku te odgovorio tonom uitka u pretpostavljenoj alosti sagovornika: Meu ozbiljnim ekonomistima nema ni jednog koji misli da je mogu privredni oporavak bez masivnih investicija stranog kapitala i bez strukturalnih prilagoavanja kakva zahteva MMF. Nabrojao mi je tuce imena i prezimena ozbiljnih ekonomista iji je autoritet, navodno, dovoljna preporuka nunosti strukturalnih prilagoavanja koja propisuje MMF kao uslov za otvaranje kreditnih linija. Koliko su pomenuti ekonomisti ozbiljni - bar u oima pisca ovih redova - svedoi injenica da su donedavno listom bili protivnici kapitalistike eksploatacije proleterijata te zagovornici ili propovednici svih eksperimenata realnog socijalizma, od dirigovane privrede do dogovorne i samoupravne ekonomije. Danas su pak jednako gorljivi zagovornici ili propovednici divljeg, liberalnog kapitalizma i njegovih globalistikih i mondijalistikih metastaza. Dakle, u pitanju je sasvim ozbiljni simptom intelektualne i moralne prevrtljivosti od koje hronino pate ovdanje pseudoelite. U domenu o kome je re, pisac ovih redova je istrajno i jednako usamljeno zastupao miljenje - zasnovano na brojnim primerima istorijskog iskustva - da je najbolji ili bar najmanje tetni put jugoslovenskog odgovora na izazove sankcija i ekonomske krize onaj zasnovan na (Listovoj) teoriji i (potonjoj) praksi samoodbrane posredstvom odlunog postvarenja i razvoja svih potencijalnosti i oblika samodovoljnosti, uz rehabilitaciju usmerivake uloge drave. Uloeni trud ovog pogleda na svet ekonomije izazvao je samo jedan ali vredan odgovor, u obliku pisma upuenog iz kabineta guvernera Narodne banke Jugoslavije, od 20. februara 1995. godine:

Potovani gospodine Kalajiu, duboko me je impresionirao Va lanak u Dugi od 17. februara. Slaem se sa mnogim od Vaih pogleda. Lino Vam zahvaljujem na naporu koji ste uloili u analizi onoga to sam hteo da uradim. Hteo sam da se vidim sa Vama u pogledu Vaih ideja obnove privrede i biu slobodan da vas pozovem. Potpis: Dragoslav Avramovi. BEZ ZELENOG SVETLA Naravno, spremno sam se odazvao pozivu guvernera Narodne banke Jugoslavije. U svom kabinetu, iji prozori gledaju na Bulevar revolucije, doekao me je sa irokim osmehom srdanosti, kao da smo stari znanci, premda se nikada ranije nismo sreli. U tom osmehu bilo je i deake sklonosti ka lepim udima: Kakva podudarnost! Upravo danas jedan magistar ekonomije, koji radi kod nas, predao mi je svoj projekat reenja problema otkupa ita posredstvom bonova. Pogledajte ga. To je zamisao slina vaoj, premda u znatno manjim razmerama. Brzo sam proao pogledom kroz taj projekat i zakljuio da iziskuje iste uslove: apsolutno poverenje svih bitnih privrednih subjekata u dravu i takoe apsolutnu odgovornost i strunost dravne uprave, osobito u domenu poreske politike i izvravanja preuzetih obaveza. U pogledu reenih uslova guverner je ispovedio svoju duboku obeshrabrenost. Otvoreno mi je predoio niz unutranjih prepreka za ostvarenje ideja o kojima je re: od nedostatka krvotoka privrede, dakle ivog i verodostojnog bankarskog sistema do pulova lopova na vlasti, kako je melanholino ali tano opisao svoje okruenje. Prvi predoeni nedostatak, dakle ivi i verodostojni bankarski sistem, mogue je lako obnoviti za potrebe pokretanja proizvodnog ciklusa pod uslovom povraaja poverenja deponenata, odnosno povraaja bar jednog dela opljakanih sredstava. S obzirom na to da postoji prilino dobra evidencija o tome ko je sve i koliko opljakao srpski narod te gde je sve locirano oteto - nadlene slube mogle bi lako i brzo preobraziti narodnu pasivu u aktivu. Ipak, za tako veliku akciju nedostaje ono to je bitno: odluka i naredba da se vrati sve to je oteto. Za sada, o razlozima izostanka takve odluke i naredbe moemo samo nagaati. Nedostatak zelenog svetla za povraaj otete imovine gospodin Avramovi je, kroz razgovor, objanjavao pogubnim uticajem pulova lopova. Na tom kljunom mestu razgovora, piscu ovih redova se nametalo jedno sutinsko moralno pitanje: ako se ovek na mestu guvernera Narodne banke Jugoslavije doista toliko nemoan koliko za sebe tvrdi - zato istrajava da snosi ogromnu odgovornost preuzete uloge? Zbog obzira koje nije potrebno obrazlagati, to pitanje nisam glasno postavio. Pretpostavljao sam da moj sagovornik istrajava na mestu guvernera oekujui da e se desiti neko lepo udo preokreta. Pod svetlom izloenog oseanja, duboko me je (ali negativno) iznenadio njegov pokuaj da ne samo ekonomsku ve i spoljnu politiku Jugoslavije podredi ili strukturalno prilagodi zahtevima MMF. Ostaje mi samo da

nagaam da li je to priklanjanje zahtevima Meunarodnog monetarnog fonda bilo izraz krajnjeg oajanja ili pak prevrtljivost koja je svojstvena domaim, graanski prepodobljenim, pseudoelitama. CILJ: ZAUSTAVITI NAPREDAK Ipak, ni najcrnje oajanje ne moe toliko zamraiti pogled istinske strunosti da on ne vidi, danas i ovde, koliko su zapravo daleke oekivane podrke od Meunarodnog monetarnog fonda, ak i pod idealnim uslovima. Ako ve ove godine Jugoslavija bude spremno izvrila sve naloge i uslove za rehabilitaciju svog statusa u MMF - prvi odobreni krediti bie izvesno namenjeni iskljuivo servisiranju dugova zaostalih iz prethodne i propale drave. Po svemu sudei, prve zdrave kredite - ali i takoe namenski usmerene ka strukturalnom prilagoavanju - valja oekivati tek iza horizonta 2000. godine. Za spoznaju stanja u koje e Jugoslavija zapasti ako se podvrgne zapovestima MMF nije potrebno raspolagati nikakvom vidovitou. Dovoljno je osvrnuti se oko sebe i pogledati najblii, primerice bugarski primer. Re je o ekonomiji koja daleko prednjai na putu strukturalnih prilagoavanja, po receptima MMF, zvanom tranzicija. Po optem priznanju bugarskih strunjaka, bugarski narod je na ivici gladi i bori se za golo preivljavanje. Aktuelna, leviarska vlada ne uspeva da obuzda proces razaranja bugarske privrede koje je otvorila prethodna pseudodesniarska, to je - naivno verujui u dobronamernost zapadnih sila i preporuka MMF - izvrila sve strane zahteve i odgovarajua strukturalna prilagoavanja. U stvari, svi ti zahtevi i preporuke MMF ciljali su da izazovu katastrofalne uinke. Po saetom opaanju Valden Bela i i Kanigam, izloenom u njihovom planetarnom pregledu nedela MMF (Subir lajustement structurel, u Les Noveaux maitres du monde, izdanje Le Monde diplomatique, Pariz, novembar 1995.) strukturalno prilagoavanje nema nameru da podrava (privredni) rast zemalja u razvoju, kako se tvrdi, ve da zaustavi ekonomski napredak. Po obiaju, za katastrofalne uinke naloenih stukturalnih prilagoavanja strunjaci MMF i domai agenti, sve sami ozbiljni ekonomisti i odgovarajui medijski telali, redovno svu krivicu svaljuju na neopreznost, nesposobnost ili nekompetentnost politiara na vlasti. Primerice, tako je objanjen i bankrot Meksika koji je spasen od totalne propasti injekcijom kredita iz fondova MMF veliine pedeset milijardi dolara. Izlino je isticati da je ta pozajmica zbrisala ak i privide suvereniteta meksike drave, sada svedene na puku koloniju, pod okriljem NAFTA. Legalna vlast Meksika danas slui uglavnom za organizovanje i izvravanje krvavih represija pobuna gladnih masa. Sudbina Meksika najsaetije iskazuje naslov analize stanja njegove privrede, objavljene na stranicama amerikog asopisa za ekonomiju Fortune od 6. februara 1995. godine: Da li je vreme da se kupi Meksiko? Uzgred reeno, i na skupu Setmorice (G 7), u Torontu, januara 1995. godine, mnogi a osobito nemaki ekonomski strunjaci su ubedljivo pa i sa neskrivenom ironijom pobijali teorije zastupnika politike MMF da svu krivicu za katastrofalne uinke strukturalnih prilagoavanja snose domae (pseudo)elite. U dosijeu o novim finansijskim tritima

(Les marchs financiers emergents) koji je objavila Revue deconomie financiere (br. 29 od 1994. godine), Dominik Niva je pokazao i dokazao da su strunjaci MMF odavno i dobro znali u kakav ambis srlja meksika privreda sledei njihova uputstva. Svaljivanje krivice na vlade za katastrofalne uinke strukturalnih prilagoavanja slui ne samo za skidanje svake odgovornosti sa MMF i prikrivanje stvarnih, nihilistikih ciljeva te ustanove ve i za olakanje njihovih ostvarenja. U pitanju je pritisak na vlade da odustanu od poslednjih raspoloivih sredstava uticaja na nacionalnu ekonomiju kako bi ona bila preputena na milost i nemilost MMF. DA LI JE BUGARSKA KOLONIJA? Jedan od ciljeva - ali ne i konani cilj - katastrofalnih uinaka operacije zvane strukturalno prilagoavanje je uzurpacija dravne vlasti u domenu ekonomije od strane MMF. To je perspektiva koju danas MMF ultimativno nalae bugarskoj vladi, zahtevajui da njegovo telo (sastavljeno od domaih i stranih strunjaka) preuzme upravu nad Centralnom bankom i monetarnom politikom, od emisije novca i finansiranja poslovnih banaka do dravnog budeta. Da bi legalizovali tu uzurpaciju vlasti i ukidanje bitnog elementa suvereniteta bugarske drave, strunjaci MMF trae da njihov zahtev odobri bugarski parlament. Dakle, da bi se obezbedili od svih moguih i buduih protesta ili revandikacija, strunjaci MMF zahtevaju od bugarske vlade da izvri samoubistvo, te da bitni element suvereniteta zvanino preda stranoj sili. Upravni odbor Bugarske narodne banke izdao je saoptenje u kome se renikom bogobojaljivosti kae kako bi usvajanje zahteva MMF bilo veoma rizian eksperiment. U tom odboru bivi guverner Bugarske narodne banke, Emil Harasev je reeni rizini eksperiment nazvao pravim imenom: To je lano udo; to su mere koje se primenjuju jedino u kolonijama. Razorni uinci primene recepata ili naloga MMF ostavili su veoma mali ili nitavni manevarski prostor bugarskoj vladi za bilo kakav ozbiljan otpor. Inflacija je tokom poslednjih pet meseci prepolovila uteevine, prosena plata iznosi jedva sedamdeset maraka, a drutveni proizvod je ove godine pao za jo deset odsto. Uostalom, jedan od ciljeva strukturalnih prilagoavanja je upravo izazivanje katastrofe u kojoj ni najumnija vlada nema alternative ultimatumu MMF. To je stanje koje najsaetije izraava jedna beogradska basna sa poetka ezdesetih godina: Moe mi biti i genijalan, ali ako se nae u miolovci - sa njim je svreno. FORMULA NOVOG KOLONIJALIZMA Univerzalna formula tobonjeg ekonomskog napretka koju MMF namee svuda - bez obzira na civilizacijske i kulturne, politike i etnike specifinosti pacijenata - sastoji se od nekoliko elemenata iju razornost znatno uveava njihova sprega. Po hronologiji

terapije, prvi element je obino zahtev da se po naelima slobode, odnosno slobodnog trita, uklone ili srue sve dravne zatite domae proizvodnje, od carinskih barijera do subvencija privrednih grana i subjekata od vitalnog znaaja za nacionalnu ekonomiju. Uz retoriku slobodarstva, taj element biva reklamiran kao idealno sredstvo podsticanja i jaanja domae proizvodnje posredstvom zdrave konkurencije. U stvarnosti, liena zatite, domaa proizvodnja skoro redovno biva unitena agresijom stranih roba, esto nieg kvaliteta, ije su i cene nie silom kvantiteta. Uostalom, nije potrebna velika pamet da bi se pogodio ishod sukoba izmeu domaih proizvoaa i stranih, esto multinacionalnih kompanija koje poseduju i odgovarajue razmere kapitala za investiranje u propagandu svojih proizvoda. Uzgred reeno, najvee ekonomske sile sveta, poput SAD, Japana i Evropske unije raspolau znaajnim zatitama sopstvenih proizvodnih snaga i trita. Tim silama ne pada na pamet da dosledno primenjuju recepte slobodnog trita ve revnosno nastoje da sve odgovarajue obaveze - u okviru Svetske trgovinske organizacije - izbegnu ili relativiziraju. Zahtev za otvaranjem domaeg trita redovno prati i nalog da se ukinu ili bar drastino smanje sva ogranienja spram operacija stranih investitora. Taj element se obino reklamira kao mera koja e privui strani kapital. U sutini, re je o meri koja cilja da olaka osvajaki i pljakaki nastup stranog kapitala to svuda cilja da ostvari idealnu jednainu: minimalna investicija - maksimalni profit. Svuda gde su uklonjene sve prepreke liberalistikom razmahu amoralnosti izloene jednaine divljeg kapitalizma - oituju se galopirajui procesi razaranja drutvenog tkiva i prirodnog ambijenta. To su zone doslovnog irenja pustinja nihilizma, zone sumraka ljudskog i ekolokih katastrofa. Kada iskoristi sve to moe i sve otruje te zagadi - strani kapital naputa proizvedenu pustinju i seli se ka novom plenu. Najrazvijenije privrede sveta, poput nemake i japanske, pruaju sasvim suprotan primer smisla privreivanja: u njima je profit podreen drugim ciljevima, od stabilnosti i razvoja do drutvenih te i nadmaterijalnih potreba. Za zemlje postkomunizma, zvane u tranziciji, MMF svojoj formuli dodaje i element koji nalae privatizaciju drutvene, odnosno dravne imovine, dakle u pravcu jednoobraznog tipa vlasnitva, to je jednako protivprirodno i anomalno kao i kolektivistiko. Taj zahtev cilja da rasprodaju narodnog bogatstva, odnosno materijalne osnove nezavisnosti, uini obaveznom. S obzirom na to da u tranziciji ne postoji stvarno trite vrednosti koje su relativizovane kriznim, vanrednim uslovima - one bivaju odreene ad hoc i arbitrarno, po pravilu daleko ispod stvarnih razina iz prethodnog perioda ili potencijalnih u normalnim okolnostima. Osim toga, ni u jednoj zemlji koja prolazi kroz tranziciju nema mase slobodnog finansijskog kapitala kakvu iziskuju naloeni procesi privatizacije. Stoga se privatizacija tu vri obino na veresiju. Tako pripadnici domaih politikih nomenklatura i mafija postaju vlasnici narodne imovine takorei za badava. Naravno, najvei plen u velepljaki zvanoj privatizacija stiu strani uesnici drabi jer raspolau finansijskim sredstvima za otkup i podmiivanje lokalnih politikih struktura.

esto oni kupuju veoma profitabilne industrije - iji su proizvodi odavno osvojili strana trita - samo zato da bi ih zatvorili i izjalovili konkurenciju. Jednaku nihilistiku svrhovitost ima i univerzalni zahtev MMF da pacijenti prepuste nacionalne monete kliznom teaju, odnosno stalnoj devalvaciji. Taj element formule MMF za samoubistvo nacionalnih ekonomija biva reklamiran kao idealno ili nuno sredstvo poboljavanja kompetitivnosti domaih proizvoda na stranim tritima. U stvarnosti, s obzirom da formula MMF unitava iole ambiciozniju proizvodnju i onemoguava privredni razvoj - pacijent obino nema ta da ponudi stranim investitorima i stranim tritima izuzev sopstvene zemlje i sirovina, polufabrikata i jeftine radne snage te masovnih emigracija, izazvanih rastuom bedom. Prinudna devalvacija nacionalne monete cilja da nacionalna dobra i ljudske potencijale pacijenta obezvredi do bescenja i tako uini lakim plenom za pljakake pohode internacionale finansijskog kapitala. Posebno pogubi element formule MMF je zahtev da pacijent drastino smanjuje javne izdatke za drutvene potrebe te da takoe drastino sniava i ograniava zarade. Taj element cilja, pored ostalog, da drastino smanji ulogu drave i da dravu svede u razmere pukog servisa stranih naloga. Izlino je isticati da takva politika poveava razmere bede i nezadovoljstvo masa. Izloena rastuem pritisku masovnog nezadovoljstva a liena prihoda silom podsticajne poreske politike koja strane ulagae esto i dugorono oslobaa poreskih obaveza - drava je prinuena da budetske deficite namiruje pozajmicama koje uveavaju njenu prezaduenost i podlonost ucenama i diktatima MMF. DUNIKA EKONOMIJA Na ovom mestu naeg izlaganja izlazimo pred glavni oblik novog kolonijalizma koji namee MMF. Re je o takozvanoj dunikoj ekonomiji, iji parazitizam obuhvata ve ceo svet, dakle ne samo nerazvijene vei mnoge razvijene zemlje koje su i najvei dunici. irom sveta dunika ekonomija proizvodi socijalna raslojavanja i bedu te pokree mase gladnih ka razvijenim zemljama. Kako je dobro opazio Don Galbrajt, u pitanju je avolski krug: kreditiranje izaziva bedu to iziskuje nova zaduenja, koja produbljuju bedu. Taj mehanizam Galbrajt uspelo prikazuje posredstvom cinine metafore: S obzirom da smo posedovali vakcinu (itaj: finansijski kapital, stvoren pukim tampanjem moneta bez ikakvog stvarnog pokria te umnoenim pekulacijama) izmislili smo boginje (itaj: bedu). MMF je glavni policajac lihvarske internacionale i zajmodavac poslednje instance koji svako kreditiranje uslovljava izvravanjem strukturalnih prilagoavanja privrede i politike zajmotraioca to ciljaju da ga uine sve slabijim, odnosno sve podlonijim parazitskoj eksploataciji te ekonomskim i politikim ucenama. to je vea slabost drave ijom ekonomijom, posredno ili neposredno, upravlja MMF - to su slabije njene odbrane od parazitizma. Po dobrom opaanju Dejmsa Morgana, ekonomskog komentatora BBC, za razliku od starog kolonijalizma, novi kolonijalizam je okupacija koju vre globalne kompanije bez drava ili dravljanstva pod zatitom i uz pomo MMF, Svetske banke i Svetske trgovinske organizacije.

Prema nalazima Edvarda Goldmita (inae roenog brata najuspenijeg individualnog pekulanta na svetskim berzama), izloenim u studiji nedavno objavljenoj na stranicama Le Monde diplomatique, zemlja koja je uzela zajam (od MMF) postaje neformalna kolonija. Poevi od dunike krize koja je buknula 1982. godine, lihvarska internacionala, posredstvom MMF, primenjuje novu tehniku parazitske eksploatacije to silom ucena preobraava dugove privatnih subjekata, banaka ili preduzea u javne i dravne. Prema nalazima Miela osudovskog, profesora ekonomije Univerziteta u Otavi, izloenim u studiji Dans la spirale de la dette (U spirali dugova), objavljenom u pomenutom izdanju Le Monde diplomatique, fenomen konverzije (privatnog duga u javni i dravni, prim. D. K.) je sredini element svetske krize. Gubici su sistematski prenoeni na teret drave. Osim toga, dobar deo javnih subvencija, umesto da stimulie otvaranje novih radnih mesta, upotrebljava se za koncentraciju preduzea, za tehnologije koje smanjuju zaposlenost i za prenos (proizvodnje) u zemlje Treeg sveta. Miel osudovski ukazuje i na drugi te nita manje koban avolski krug u koji zapadaju najugledniji dunici pod nadzorom MMF: Oni kojima su namenjene dravne subvencije postaju kreditori drave. Bonovi koje izdaje (ameriki) Trezor za finansiranje velikih preduzea kupuju banke finansijske ustanove koje takoe uivaju dravne potpore. Tu se zapada u potpuni apsurd: drava finsira sopstveno zaduivanje; potpore koje drava prua upotrebljene su za kupovanje javnog duga. Dakle, potinjavanje lihvarskoj internacionali je karakteristika sudbine ne samo zemalja Treeg sveta ve mnogih zemalja Prvog i Drugog sveta. Ceo svet je obuzet spiralom dugovanja koja ga sve bre okree i povlai u propast. Prema uvidu Miela osudovskog, fenomen akumulacije dugova regulie svetsku ekonomiju i davi nacionalne ustanove, unitavajui im aktivnosti. ISTONI ZMAJEVI PROTIV ZAPADNOG LEVIJATANA U postojeem svetu jedinu stvarnu alternativu spram perspektive (samo)ubistva nacionalnih ekonomija, zvane strukturalno prilagoavanje, pruaju ekonomske politike azijskih zmajeva to trijumfuju nad zapadnim Levijatanom. Prema opaanju Valden Bela i i Kanigama, te azijske zemlje usvojile su ekonomsku strategiju koja je dijametralno suprotna onoj slobodnog trita, to je inae ugaoni kamen strukturalnih prilagoavanja. U njima drave imaju svoju ulogu u planiranju ekonomije i izboru industrija koje valja razvijati ili pomagati subvencijama. Tu je domae trite rezervisano za lokalnu industriju. Uvoz i strane investicije su podvrgnuti najstroim ogranienjima. Ukratko, njihovi indeksi visokog rasta nisu plod strukturalnih prilagoavanja, po modi MMF ili Svetske banke ve su rezultat odlunog otpora njihovim nalozima. Moda je izlino isticati da strunjaci MMF i Svetske banke pomno preutkuju i usiljeno ignoriu te pozitivne primere privrednog razvoja, zasnovanog na naelima dijametralno suprotnim njihovim formulama. Lakovernim ili potkupljivim politikim pseudoelitama zemalja koje su namerili da osvoje, strunjaci MMF pokazuju idiline prospekte

ozdravljenja, ukraene obavezno lanim statistikim podacima, pred kojima bi se postideli i manipulatori iz sistema realnog sistema. Kada estiti strunjaci reene manipulatore i obmanjivae suoe sa injenicama stvarnosti rastue bede koju prozvodi MMF i Svetska banka - oni, u najboljem sluaju, umeju samo da slegnu ramenima i da iskau aljenje, poput onog koje je iz usta jednog funkcionera Svetske banke Moris Miler uo i preneo u izvetaj Ujedinjenih nacija, Debt and the Environment: Convergent Crises (Dug i ljudska okolina: konvergentne krize): Pojma nismo imali da e ljudske cene tih programa (strukturalnog prilagoavanja) biti toliko visoke, a da e se na ekonomske dobrobiti toliko dugo ekati! Navedeno remek delo cinizma liava pisca ovih redova volje da bolje okona svoj osvrt na znaenje i znaaj MMF. Ipak, postoje ozbiljni razlozi zbog kojih je neophodno vratiti se poetku osvrta. Dakle, da li u ovoj Jugoslaviji postoje iole ugledni ekonomista koji smatra da je za dobro njene ekonomije i nadasve njenog naroda najbolje ili bar najmanje tetno preduzeti put privrednog razvoja nadahnut primerima azijskih zmajeva, u znaku odlunog otpora nalozima MMF? Izloeno pitanje nije izraz retorike domiljatosti pisca ovih redova kako da ih okona ve je iskaz stvarne i nasune potrebe. Preuzeto iz knjige Ameriko zlo 2