VISOKA ELEZNIKA KOLA BEOGRAD

PREDMET: OSNOVA POSLOVNOG I RADNOG PRAVA

SEMINARSKI RAD
TEMA: AKCIONARSKO DRUTVO

MENTOR:
Prof.dr Radosav Momilovi

STUDENT:
Miloevi Vojislav 05-98

November 5, 2009

Sadraj:

Pojam akcionarskog drutva............................................1 Osnivanje akcionarskog drutva......................................2 Zatvoreno i otvoreno akcionarsko drutvo......................4 Osnivaka skuptina akcionarskog drutva....................6 Nadlenosti osnivake skuptine.......................................7 Organi akcionarskog drutva...........................................8 Skuptina............................................................................8 Upravni odbor....................................................................9 Izvrni odbor....................................................................11

November 5, 2009

LITERATURA

Osnovi poslovnog prava autor Bratislav V. Stankovi POSLOVNO PRAVO- autor Aleksansar Gruji

November 5, 2009

Osnove poslovnog i radnog prava_____________________1_____________________________Miloevic Vojislav

AKCIONARSKO DRUTVO
POJAM AKCIONARSKOG DRUTVA
Akcionarsko drutvo definisano je Zakonom o privrednim drutvima iz 2004. godine. Pre toga, Zakon o preduzeima iz 1996. godine takoe odreuje ovu formu, a i istoimeni akt iz 1988. godine koji je koristio termin deoniko drutvo. Akcionarsko pod ovim imenom sree se i u Zakonu o akconarskim drutvima Kraljevine Srbije iz 1896. godine, kao i u jugoslovenskom Trgovakom zakoniku iz 1937. godine. Iz samog naslova zakona i oblika drutva sledi i razlika izmeu termina akcija i deonica. U teoriji su podeljena miljenja o tome kom terminu treba dati prednost. U naem zakonodavstvu je prihvaen termin akcionarsko drutvo. Prema Zakonu o privrednim drutvima akcionarsko drutvo moe biti otvoreno i zatvoreno. Osnivakim aktom se odreuje koja vrsta akcionarskog drutva se osniva. Ukoliko izriitog odreenja vrste akcionarskog drutvanema u osnivakom aktu, smatra se da je osnovano otvoreno akcionarsko drutvo. Akcionarsko drutvo je vrsta privrednog drutva, drutva kapitala, za ije se osnivanje sredstva pribavljaju izdavanjem akcija. Akcionarsko drutvo osniva jedno ili vie pravnih i/ili fizikih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja odreene delatnosti, pod zajednikim poslovnim imenom koje sadri oznaku akcionarsko drutvo skraenicu a.d. ili ad. Osnovni kapital drutva utvren je i podeljen na akcije. Osnovni kapital drutva ii zbir nominalnih vrednosti svih akcija. Akcionarsko drutvo je pravni subjekt, ima svoju imovinu koja je odvojena od imovine osnivaa. Ovo drutvo odgovara u potpunosti svojom imovinom za obaveze koje preuzima u pravnom prometu. Akcionari ne odgovaraju zaobaveze drutva, osim do iznosa ugovorenog a neuplaenog uloga u imvinu drutva. Meutim, akcionari akcionarskog drutva mogu prema treim licima lino odgovarati za obaveze drutva ako zloupotrebe privredno drutvo za nezakonite ili prevarne ciljeve, ili ako sa imovinom drutva raspolau kao sa sopstvenom imovinom kao da privredno drutvo kao pravno lice ne postoji. Zloupotreba pravnog lica je odreena lanom 15 Zakona o privrednim drutvima,a bila je kao institut probijanja pravnog subjektiviteta poznata i u Zakonu o preduzeima iz 1996. godine. Akcionarsko drutvo ima tano odreen kapital neophodan za osnivanje. Minimalni osnovni kapitaldrutva propisan je zakonom. Naelo fiksiranosti
November 5, 2009

Osnove poslovnog i radnog prava_____________________2_____________________________ Miloevic Vojislav

osnovne glavnice je od posebnog znaaja za trea lica,kao generalno obezbeenje za realizaciju njihovih potraivanja. Akcionarsko drutvo je duno da vrednost svoje neto imovine stalno odrava na nivou koji je jednak ili vei od zakonom propisane vrednosti minimalnog osnovnog kapitala. U sluaju da se osnovni kapital drutva iz bilo kog razloga smanji ispod vrednosti odreene zakonom, akcionarsko drutvo ima obavezu da ga obezbedi u roku od est meseci od dana smanjenja. Srugi nain za reenje problema smanjenja osnovnog kapitala jeste promena pravne forme. Ukoliko drutvo ne uspe da odri vrednost neto imovine na nivou jednakom ili veem od zakonom propisane vrednosti minimalnog osnovnog kapitala, nad njim e biti otvoren postupak likvidacije. Osnivaki kapital akcionarskog drutva formira se otkupom akcija u najmanjem iznosu zakonom propisane osnovne glavnice. Propisivanje minimuma osnovnog kapitala i odravanje njegove vrednosti jesu garancija treim licima, ali su od znaaja i za obavljanje delatnosti drutva. Akcionarsko drutvo se moe osnovati u svim svojinskim oblicima. Vlasniki reim nad drutvom zavisi od svojinsko reima sredstava koja se ulau u drutvo. Osnivai mogu biti sva pravna i fizika lica, domaa i strana. Akcionarsko drutvo je vrlo pogodan oblik preduzea za investicije veeg obima. Sredstva se mogu prikupiti od velikog broja ulagaa, pri emu njihovi pojedinani ulozi ne moraju biti veliki. A za investitore je najbitnija injenica odgovornosti, jer u ovom obliku privrednog drutva oni ne snose nikakvu imovinsku odgovornost u vezi obavljanja njegove registrovane delatnosti. Akcionarsko drutvo se, dakle, kao pravni subjekt karakterie odreenim osobenostima: osnovni kapital drutva podeljen je na akcije odreene nominalne vrednosti, imovina drutva odvojena je od imovine osnivaa, akcije kao hartije od vrednosti garantuju odreena prava njihovim vlasnicima, zakon odreuje minimalni iznos osnovnog kapitala.

OSNIVANJE AKCIONARSKOG DRUTVA

Dva su uslova koja treba osnivai da ispune u cilju osnivanja akcionarskog drutva. Osnivai najpre moraju da donesu odluku o osnivanju akcionarskog drutva. Ova odluka, koja predstavlja u sutini osnivaki akt donosi se u pismenoj formi i overava sudskim putem. Osnivaki akt je prvi, formalni, uslov i sadri: puno ime i prebivalite fizikog lica, odnosno poslovno ime i sedite pravnog lica svakog osnivaa drutva, poslovno ime i sedite drutva, delatnost,
November 5, 2009

 oznaenje da li je drutvo otvoreno ili zatvoreno,

1

Osnove poslovnog i radnog prava_____________________3__________________________ Miloevic Vojislav

iznos osnovnog kapitala, upisanog i uplaenog, i nain njegovog unoenja, odnosno formu uloga, broj akcija i njihovu nominalnu vrednost, odnosno kod akcija koje nemaju nominalnu vrednost njihovu raunovodstvenu vrednost, vrste i klase akcija koje je drutvo ovlaeno da izda, kao i pravo akcija svake klase, broj akcija svake vrste i klase koje su upisane i izdate, identifikaciju osnivaa koji daje nenovane uloge, opis tih uloga i broj i vrstu akcija za te uloge, trajanje drutva, osim ako je osnovano na neodrerno vreme, ukupni ili procenjeni iznos trokova u vezi sa osnivanjem drutva koji padaju na teret drutva, pre nego to je utvreno da drutvo ispunjava uslove za poetak rada, posebne pogodnosti, do dana osnivanja drutva ili do momenta kad je drutvo ovlaeno da pone poslovanje, koje su date osnivaima ili drugom licu koje je uestvovalo u osnivanju drutva ili poslovima koji su bili potrebni za dobijanje takvog ovlaenja. Osnivaki akt akcionarskog drutva moe da sadri i druge odredbe, na primer ime i adresu prvog direktora, odnosno lanova prvog upravnog odbora, ovlaenja koja se daju upravnom odboru, i druga pitanja. Pored osnivakog akta akcionarsko drutvo moe imati i statut kojim se blie ureuje poslovanje i upravljanje drutvom. Statut se sainjava u pisanoj formi, ali se ne dostavlja uz prijavu za registraciju drutva. Pravno dejstvo statuta prema akcionarima nastupa danom njegovog donoenja. Usvajanje i izmene statuta su u nadlenosti upravnog odbora akcionarskog drutva, osim kada su ova ovlaenja izriito osnivakim aktom poverena skuptini akcionara. Ukoliko postoji neusklaenost izmeu osnivakog akta i statuta akcionasrkog drutva, primenjuje se osnivaki akt drutva. Drugi oavezni uslov koji mora biti ispunjen u cilju osnivanja akcionarskog drutva je obezbeenje osnovnog kapitala. Minimalni osnovni kapital akcionarskog drutva odreen je zakonom. Novani ulog osnovnog kapitala zatvorenog akcionarskog drutva na dan uplate iznosi najmanje 10 000 u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu, a za otvoreno akcionarsko drutvo najmanje 25 000. Vei iznos novanog dela minimalnog osnovnog kapitala moe biti odreen posebnim zakonom za osnivanje banaka, organizacija u osiguranju, kao i akcionarskih drutava koji obavljaju zakonom odreene delatnosti u ovoj formi. Osnovni kapital akcionarskog drutva obezbeuje se ulozima akcionara. Ugovoreni ulozi koje se unose u novcu uplauju se do registracije akcionarskog drutva, i to najmanje 50% nominalne vrednosti upisanih akcija, odnosno 50% raunovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti. Ostatak se uplauje najkasnije u roku od dve godine od dana registracije drutva. Akcionari
1

Pojam akcionarskog drustva utvren je odredbom lana 187.stav1.ZPD

November 5, 2009

Osnove poslovnog i radnog prava_____________________4______________________________ Miloevic Vojislav

na osnovu svog uloga stiu pravo na izdavanje akcija. Ako se akcije ili druge hartije od vrednosti stiu unoenjem stvari i prava, plaanje se vri njihovim unoenjem u imovinu drutva najkasnije u roku od dve godine od dana registracije drutva. Zakon pored odreenja minimalnog osnovnog kapitala akcionarskog drutva odreuje i minimalnu nominalnu vrednost akcija. Akcionarsko drutvo moe izdavati obine akcije sa nominalnom vrednou i bez te vrednosti, odnosno preferencijalne akcije sa nominalnom vrednou. Najnia nominalna vrednost akcija ne moe biti manja od iznosa koji se dobija kada se dinarska protivvrednost od 5 zaokrui do najvieg broja deljivog sa 10 u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu na dan podnoenja prijave za upis osnivanja akcionarskog drutva, odnosno podnoenje prijave za upis promene registrovanog osnovnog kapitala drutva. Ukupna vrednost izdatih akcija ne moe biti nia od iznosa osnovnog kapitala- 10 000, odnosno 25 000. Akcije se ne mogu izdavati za iznos koji je nii od nominalne vrednosti, odnosno raunovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti. U osnovnom kapitalu drutva jednako uestvuju i obine akcije bez nominalne vrednosti. Uee akcija u osnovnom kapitalu odreuje se odnosom vrednosti tih akcija i ukupne vrednosti svih uplaenih akcija- pri emu je vrednost akcija jednaka zbiru vrednosti akcija sa nominalnom vrednou raunovodstvenoj vrednosti akcija bez nominalne vrednosti. Osnivanje akcionarskog drutva podrazumevaneophodne trokove. Trokove osnivanja mogu snositit osnivai ili drutvo, to se odreuje osnivakim aktom drutva. U sluaju da osnivakim aktom nije drugaije odreeno, trokove osnivanja drutva snose njegovi osnivai. Osnivaima se naknada trokova osnivanja drutva moe odobriti samo do visine sredstava koja je odreena osnivakim aktom. Sa druge strane, kada je osnivakim aktom odreeno da samo drutvo snosi trokove osnivanja, mogue su dve situacije: 1. trokovi mogu biti plaeni iz osnovnog kapitala drutva, i 2. trokovi mogu biti uneti u drutvo kao deo uloga.

ZATVORENO I OTVORENO AKCIONARSKO DRUTVO

Zatvoreno akcionarsko drutvo Zatvoreno akcionarsko drutvo predstavlja vrstu akcionarskog drutva ije se akcije izdaju samo njegovim osnivaima ili ogranienom broju drugih lica, u skladu sa zakonom. Broj akcionara u zatvorenom akcionarskom srutvu je ogranien, to znai da ovo drutvo moe imati najvie 100 akcionara. Ukoliko se broj akcionara povea i odri iznad navedenog broja akcionara u periodu duem od godinu dana, to drutvo postaje otvoreno akcionarsko drutvo.2

Zakona o privrednim drutvima,Slubeni glasnik RS 125-04,l. 310

November 5, 2009

Osnove poslovnog i radnog prava_____________________5____________________________ Miloevic Vojislav

Zbog svog karaktera zatvoreno akcionarsko drutvo ne moe vriti upis akcija javnom ponudom, a takoe, ne moe ni na drugi nain svoje akcije nuditi javnim putem. U zatvorenom akcionarskom drutvu akcionari koji upisuju prvu emisiju akcija jesu osnivai ove vrste akcionarskog drutva. Zatvoreno akcionarsko drutvo moe postati otvoreno, kao to se otvoreno moe pretvoriti u zatvoreno. Ovaj postupak se vri u skladu sa Zakonom o privrednim drutvima i zakonom kojim se ureuje trite hartija od vrednosti. Pretvaranje jedne vrste akcionarskog drutva u drugu vri se izmenom osnivakog akta, pri emu se ne smatra da ovim putem dolazi do promene pravne forme privrednog drutva. Otvoreno akcionarsko drutvo Nain osnivanja otvorenog akcionarskog drutva je sloeniji u odnosu na osnivanje zatvorenog akcionarskog drutva. Otvoreno akcionarsko drutvo se osniva javnim upisom akcija (tzv. sukcesivni nain osnivanja). Javni poziv se moe vriti javnom ponudom i prospektom u skladu sa Zakonom o privrednim drutvima i zakonom kojim se ureuje trite hartia od vrednosti. Postupak izdavanja akcija je pod nadzorom Komisije za hartije od vrednosti. Karakteristika otvorenog akcionarskog drutva je da moe imati neogranien broj akcionara, i ne moe ograniiti prenos akcija treim licima. Otvoreno akcionarsko drutvo moe biti kotirano i nekotirano. Postupak osnivanja otvorenog akcionarskog drutva pretpostavlja sukcesivno, odnosno postepeno ili javno osnivanje. Postupak sucesivnog osnivanja realizuje se kroz vie faza. Kod sukcesivnog naina osnivanja, osnivai, odnosno drutvo, upuuju javnu ponudu i prospekt za upis i uplatu akcija, uz objavljivanje informacija o drutvu. Osnivai javni poziv za upis i uplatu akcija ine u vreme osnivanja drutva, a drutvo nakon osnivanja. Drugi deo akcija upisuju, uplauju, odnosno preuzimaju sami osnivai. Sukcesivni nain osnivanja sprovodi se u vie faza: 1. zakljuivanje ugovora o osnivanju drutva, 2. upis, uplata ili unoenje uloga i preuzimanje dela akcija od strane samih osnivaa drutva, 3. odobrenje prospekta od strane Komisije za hartije od vrednosti u skladu sa Zakonom o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i objavljivanje javne ponude za upis i otkup akcija od strane treih lica, sa naznakom mesta dostupnosti prospekta i izvoda iz prospekta, 4. upis i uplata akcija ili unoenje uloga po javnoj ponudi od strane drugih lica 5. upis i otkup eventualnih neupisanih akcija ponuenih u javnoj ponudi od strane osnivaa, 6. eventualni postupak sa upisanim vikom akcija, 7. obavetavanje Komisije za hartije od vrednosti o uspenosti emisije radi upisa u njen registrar emisije akcija, 8. odravanje osnivake skuptine i imenovanje prvih organa drutva, 9. podnoenje prijave za registraciju drutva,
November 5, 2009

Osnove poslovnog i radnog prava_____________________6_____________________________ Miloevic Vojislav

Bitna karakteristika osnivanja otvorenog akcionarskog drutva je da je postupak propisan zakonom koji se u potpunosti mora potovati. Javno pozivanje na upis i uplatu akcija, koje ne otkupljuju sami osnivai, prua mogunost svakom zainteresovanom licu da se odazove pozivu i upie ponuene akcije. Sadrina javnog poziva treba da to potpunije informie zainteresovana lica o akcionarskom drutvu i objavljuje se u celosti uz odobrenje nadlenog organa. Kod ovog naina osnivanja razlikujemo akcionare-osnivae drutva i akcionare-druge upisnike akcija. Svaki od osnivaa ima mora upisat inajmanje jednu akciju. Drugi upisnici akcija, sa druge strane, su akcionar koji upisuju akcije prve emisije po javnom pozivu. Osnivai i drugi upisnici akcija iz njihove prve emisije uestvuju u fazama osnivanja otvorenog akcionarskog drutva u cilju obezbeenja minimalnog iznosa osnovnog kapitala drutva. Osnivaka (prva) emisija smatra se uspelom ako se ponuene akcije iz javne ponude i prospekata upiu u broju koji je kao uspean upis predvien javnom ponudom i koji je kao takav oznaen u prospektu, odnosno ako iznos uplaenih akcija iznosi najmanje 50% nominalne vrednosti upisanih akcija, odnosno 50% raunovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti. Ukoliko se akcije iz javne ponude i prospekata ne upiu i ne uplate u navedenom iznosu, smatra se da osnivanje akcionarskog drutva nije uspelo, jer nije obezbeen jeda od osnovnih uslova- materijalni uslov.

OSNIVAKA SKUPTINA AKCIONARSKOG DRUTVA

Osnivaka skuptina se saziva ukoliko je uspela prva emisija akcija. Skuptinu sazivaju osnivai koji osnivaju akcionarsko drutvo javnim putem. Sazivanje i odravanje skuptine mora biti obavljeno u roku od 60 dana od dana isteka roka za upis akcija utvrenog u javnoj ponudi i prospektu. Rok za odravanje skuptine moe biti produen na osnovu sudske odluke donete u vanparninom postupku, a na zahtev osnivaa koji poseduju najmanje 10% upisanih akcija, i to najdue na 30 dana. Svaki od upisnika dobija poziv za prisustvovanje osnivakoj skuptini, koji u prilogu sadri osnivaki akt, izvetaj osnivaa i ovlaenih procenjivaa, izvetaj o trokovima osnivanja, spisak akcija po upisnicima na osnovu javne ponude i listu lica koja su u svojstvu osnivaa eventualno preuzela akcije bez upisa na osnovu te ponude, uz naznaenje broja i vrste akcija koje je preuzelo svako od tih lica. Pravo da uestvuju na osnivakoj skuptini imaju svi upisnici potpuno uplaenih akcija. Ova lica imaju pravo glasa na osnivakoj skuptini. Skuptina moe otpoeti svoj rad ukoliko sednici prisustvuju upisnici ije uplaene akciju
3

Zatvorena akcionarska drutva nisu pod nadzorom komisije za hartije od vrednosti.

November 5, 2009

Osnove poslovnog i radnog prava_____________________7____________________________ Miloevic Vojislav

predstavljaju prostu veinu akcija koje daju pravo glasa o pitanjima njene nadlenosti. Sednicu otvara osniva sa najveim brojem upisanih akcija, a ukoliko ima vie osnivaa ima takav status, prioritet ima upisnik koji je prvi uplatio akcije. On sainjava spisak prisutnih upisnika akcija, odnosno njihovih punomonika, i da utvrdi uslove za odravanje skuptine. U sluaju da kvorum ne postoji, osnivai mogu sazvati skuptinu u roku koji ne moe biti krai od 8 i dui od 15 dana. U sluaju da osnivaka skuptina nije uspela, smatra se da drutvo nije osnovano. Osnivai su tada solidarno odgovorni za povraaj uplaenih iznosa upisnicima akcija. Ova obaveza odnosi se i na povraaj uloenih nenovanih uloga.

NADLENOSTI OSNIVAKE SKUPTINE

Osnivaka skuptina akcionarskog drutva: utvruje da li su propisno upisane i uplaene akcije, odnosno da li su uneti nenovani ulozi, bira prvog direktora drutva, odnosno lanove prvog upravnog odbora, ukoliko osnivai to nisu uradili osnivakim aktom, odluuje o posebnim pravima koje pripadaju osnivaima i odobrava posebne pogodnosti osnivaima i drugim licima, donosi odluku o prihvatanju procene vrednosti nenovanih uloga(ulozo o stvarima i pravima), odluuje o odobravanju ugovora koji su osnivai zakljuili pre registracije drutva, a koji su u vezi s osnivanjem drutva, utvruje iznos trokova osnivanja drutva. Osnivaka skuptina moe odluivati i o prihvatanju upisanog vika akcija ili njegovog dela, u situaciji kada je broj upisanih akcija vei, u odnosu na ponueni broj akcija iz javne ponude. Akcionari koji su upisali akcije o kojima je skuptina odluivala imaju pravo glasa na osnivakoj skuptini od momenta donoenja odluke. Odluke se na sednici osnivake skuptine donose veinom glasova akcionara sa obinim akcijama. Meutim, zakonom ili osnivakim aktom, a samim tim i javnom ponudom i prospektom, moe biti odreen vei broj glasova potreban za punovanost odluke. Inae, na osnivakoj skuptni svaka obina akcija daje pravo na jedan glas. Kada je odluivanje u pitanju postoje jo neka pravila. Osnivaka skuptina o prihvatanju procene uloga u stvarima i pravima glasa odvojeno za svaki takav ulog. Pri tom,osnivai i upisnici akcija na osnovu ovih uloga nemaju pravo glasa prilikom izjanjavanja skuptine po ovom pitanju, niti se njihovi glasovi raunaju u kvorum glasova i potrebnu veinu za donoenje odluke. Jednoglasnost, odnosno saglasnost svih upisnika uplaenih akcija je neophodna kada se odluuje o izmeni odredbe osnivakog akta o iznosu osnovnog kapitala. Ova odredba ima
November 5, 2009

Osnove poslovnog i radnog prava_____________________8____________________________ Miloevic Vojislav

dispozitivni karakter tako da osnivakim aktom akcionarskog drutva moe biti odreeno drugaije reenje. Kada su trokovi osnivanja akcionarskog drutva u pitanju i odluivanje o njima, na sednici osnivake skuptine pravo glasa o ovom pitanju nemaju osnivai koji su imali te trokove.

ORGANI AKCIONARSKOG DRUTVA

U zavisnosti da li je re o otvorenom ili zatvorenom drutvu moemo razlikovati i njihove organe. Organi zatvorenog akcionarskog drutva su: Skuptina; Direktor ili upravni odbor; Zatvoreno akcionarsko drutvo moa da ima i izvrni odbor i generalnog direktora. Osnivakim aktom ili statutom moe se odrediti da drutvo ima internog revizora ili odbor revizora. Na predlog manjinskih akcionara koji raspolau sa najmanje 20% osnovnog kapitala drutva, skuptina moe da izabere strunog poverenika radi pregleda finansijskih izvetaja i poslovnih knjiga drutva u poslednje tri godine. Organi otvorenog akcionarskog drutva su: Skuptina; Upravni odbor; Izvrni odbor; Generalni direktor; Kod kotiranog otvorenog akcionarskog drutva obavezni organi su nadzorni odbor ili odbor revizora i interni revizor, a ima i sekretara.

SKUPTINA
Skuptina predstavlja mesto gde se nalaze i okupljaju svi osnivai akcionarskog drutva. Svi akcionari su lanovi skuptine. Skuptina predstavlja organ u kome su skoncentrisana najvanija ovlaenja i ovo iz razloga jer je ine osnivai samog drutva. Skuptina odluuje o najvanijim pitanjima za rad i poslovanje drutva. Prema Zakonu o privrednim drutvima skuptina odluuje o sledeim pitanjima: 1. izmenama osnivakog akta, ukljuujui naroito i promene koje ustanovljavaju, poveavaju ili smanjuju odobreni broj akcija ili promene prava ili povlastica bilo koje vrste ili klase akcija, poveavaju ili smanjuju osnovni kapital, ali ne ukljuujui promene koje moe izvriti upravni odbor u skladu sa zakonom;

November 5, 2009

Osnove poslovnog i radnog prava_____________________9_____________________________ Miloevic Vojislav

2. statusnim promenama, promeni pravne forme u drugu formu privrednog drutva i sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti, u skladu sa zakonom; 3. raspodeli dobiti i pokriu gubitaka, ako osnivakim aktom ili statutom nije drukije odreeno; 4. usvajanju finansijskih izvetaja, kao i izvetaja upravnog odbora,izvetaja revizora i nadzornog odbora, ako postoji, u vezi sa finansijskim izvetajima; 5. politici naknada i nagradama lanovima upravnog odbora; 6. izboru i razreenju lanova upravnog odbora drutva; 7. prestanku drutva; 8. izboru i razreenju revizora; 9. pitanjima podnetim skuptini akcionara na odluivanje od strane upravnog odbora drutva, u skladu sa zakonom; 10. izdacima po osnovu nagraivanja direktora drutva ili lanova upravnog odbora putem izdavanja akcija, varanata i drugih finansijskih i nefinansijskih davanja; 11. drugim pitanjima navedenim u ovom zakonu ili osnivakom aktu drutva. Odluke donete na sednici skuptine akcionara unose se bez odlaganja u knjigu odluka. Pored redovne godinje skuptine zakon predvia jo nekoliko vrsta skuptina i to: Vanrednu skuptinu; Skuptinu po nalogu suda; Vanrednu skuptinu zatvorenog akcionarskog drutva; Vanrednu skuptinu akcionarskog drutva u sluaju poslovanja sa gubitkom. Pismeni poziv za redovnu godinju sednicu upuuje se svakom akcionaru najkasnije 30 dana i najranije 60 dana pre odravanja sednice, dok je taj rok za vanrednu sednicu skraen i iznosi najkasnije 15, a najranije 30 dana pre dana sednice.

UPRAVNI ODBOR
Upravni odbor je obavezan organ kod otvorenog akcionarskog drutva, dok zatvoreno moe a ne mora imati upravni odbor. Ukoliko se u osnivakom aktu zatvorenog akcionarskog drutva ne predvidi upravni odbor, umesto njega se bira direktor. Bitno je napomenuti da odredbe Zakona o privrednim drutvima koje reguliu upravni odbor za otvoreno akcionarsko drutvo prmenjuju se i na direktora zatvorenog akcionarskog drutva. Prema zakonu upravni odbor ima najmanje 3 a najvie 15 lanova, s tim da se broj lanova utvruje osnivakim aktom drutva. lanovi upravnog odbora se
November 5, 2009

Osnove poslovnog i radnog prava_____________________10__________________

_______ Miloevic Vojislav

biraju na svakoj godinjoj skuptini, a mogu se birati i na bilo kojoj vanrednoj sednici koja je sazvana radi tog izbora. lanovi upravnog odbora mogu podneti ostavku i ona ima pravno dejstvo od dana podnoenja, osim ako nije u njoj naveden neki drugi dan. Razreenje lanova upravnog odbora je pravo skuptine, koja moe u obrazloenju odluke navesti razloge ali i ne mora. lanovi upravnog odbora mogu imati svojstvo nezavisnih i neizvrnih lanova. Pravilo je da kotirano akcionarsko drutvo mora u upravnom odboru imati veinu neizvrnih lanova, od kojih su najmanje dva nezavisna. Mandat lanova upravnog odbora i direktora kod zatvorenog akcionarskog drutva, istie na prvoj sledeoj godinjoj skuptini nakon njihovog izbora, a zakon nije ograniio broj mandata koji mogu biti povereni ovim licima. Upravni odbor meu svojim lanovima bira predsednika. Predsednik se bira veinom od ukupnog broja lanova. Upravni odbor je osim za izbor predsednika nadlean i za njegovo razreenje. Predsednik upravnog odbora je generalni direktora drutva, osim ako osnivakim aktom nije drugaije regulisano. Zakon propisuje da upravni odbor odluuje ako je prisutna veina lanova upravnog odbora i da odluke donosi veinom glasova prisutnih lanova. Izriito je propisano da upravni odbor mora imati najmanje etiri redovne godinje sednice, a moe imati i vanredne sednice. Najvanija zakonska ovlaenja upravnog odbora su: 1. kontrolu tanosti finansijskih izvetaja i informacija; 2. upravljanje razvojem drutva i strategijom i nadziranjem izvrnih direktora i administracije drutva; 3. utvrivanje ili odobravanje poslovnog plana drutva; 4. sazivanje sednice skuptine akcionara i utvrivanje predloga dnevnog reda; 5. daje i opoziva prokuru; 6. utvrivanje predloga odluka skuptine akcionara i kontrola njihovog sprovoenja; 7. odreivanjedana sa koim se utvruje lista akcionara sa pravom uea na skuptini; 8. izdavaje akcija u okviru limita utvrenog osnivakim aktom i ovim zakonom; 9. izdavanje zamenljivih obveznica, obveznica, varanata ili drugih hartija od vrednosti, u okviru limita predvienog osnivakim aktom i ovim zakonom; 10. utvrivanje vrednosti akcija i druge imovine u skladu sa ovim zakonom; 11. izbor i razreenje izvrnih direktora, odobravanje uslova ugovora koje drutvo zakljuuje sa njima i utvrivanje njihova naknade; 12. utvrivanje iznosa i dana dividende, dana plaanja i postupka plaanja dividendi, kad mu osnivaki akt drutva da takvo ovlaenje; 13. donoenje odluka o drugim pitanjima u skladu sa ovim zakonom, osnivakim aktom ili statutom drutva.
November 5, 2009

Osnove poslovnog i radnog prava_____________________11______

_____________________ Miloevic Vojislav

IZVRNI ODBOR
Izvrni odbor je obavezan organ u otvorenom akcionarskom drutvu, dok je kod zatvorenog akcionarskog drutva ovo fakultativan organ. lanove izvrnog odbora bira i razreava upravni odbor drutva. Zakon o privrednim drutvima propisuje da su lanovi izvrnog odbora direktori akcionarskog drutva. Oni su izvrni direktori drutva kako ih zakon naziva. U izvrni odbor mogu biti birani lanovi upravnog odbora i druga lica, s tim da lanovi upravnog odbora ine manje od polovine ovog odbora. Izvrni odbor nadlean je za sprovoenje odluka upravnog odbora i sva pitanja povezana sa voenjem poslova i tekuim poslovanjem drutva. Upravni odbor duan je da stalno i potpuno informie izvrni odbor o svim pitanjim koji su u njegovoj nadlenosti.

November 5, 2009