1.

UVOD Zavarivanje je proces izrade nerazdvojivog spoja uspostavljanjem meuatomskih veza izmeu delova koji se zavaruju, pri kome se pojedinano ili kombinovano koristi toplotna i mehanika energija, a po potrebi i dodatni materijal. Postupci zavarivanja, koji se najee koriste u praksi, zasnovani su na lokalnom zagrevanju materijala iznad temperature topljenja, kada zavareni spoj nastaje ovravanjem (elektroluno), ili na lokalnom zagrevanju materijala do temperature topljenja, kada zavareni spoj nastaje uz dodatno delovanje pritiska (elektrootporno). Zavarivanjem je mogue spajanje metala sa metalom, nemetala sa nemetalom i metala sa nemetalom, ali se u praktinom smislu podrazumeva spajanje metala sa metalom. Zavarivanje je jedan od najvanijih tehnolokih procesa u savremenoj industriji, posebno u mainogradnji, graevinarstvu, brodogradnji i procesnoj industriji. Najea primena zavarivanja je za izradu noseih metalnih konstrukcija spajanjem pojedinih delova limova i profila, za izradu procesne opreme posuda i cevovoda pod pritiskom, i za popravku polomljenih ili istroenih metalnih delova. Izrada odgovornih konstrukcija sloenijeg oblika je mogua i zakivanjem i livenjem, ali se primenom zavarivanja ostvaruju viestruke prednosti. Tako se, u odnosu na zakovane konstrukcije, zavarivanjem postie uteda u materijalu oko 20%, a u odnosu na odlivke 2050%, pri emu se skrauje vreme izrade. Prednosti zavarenih spojeva nad zakovanim spojevima u noseim konstrukcijama mogu da se objasne primerom na sl. 1.1. S obzirom na to da se kod zakovanog spoja sila koja deluje u jednom limu preko zakivaka prenosi na drugi lim, jasno je da je kod noseih spojeva potreban vei broj odgovarajue rasporeenih zakivaka, to komplikuje njihovu izradu. Osim toga, da bi se ostvarila kvalitetna zakovana veza potreban je relativno veliki preklop, to poveava masu konstrukcije. Zavareni spoj je stoga bolje tehniko reenje, pod uslovom da je dobro izveden, to nije uvek jednostavno postii.

a) b) Slika 1.1. Primer a) zakovanog; b) zavarenog spoja

Tekoe koje se javljaju pri izradi zavarenih konstrukcija su prvenstveno posledica primene toplotne energije, odnosno termo-deformacionog ciklusa zavarenog spoja. Meutim, tehnologije spajanja materijala kod kojih se toplotna energija ne koristi ili se koristi u manjoj meri (zavarivanje pritiskom ili kombinacijom pritiska i toplote, lemljenje i lepljenje) ne daju spojeve dovoljne vrstoe za primenu u odgovornim konstrukcijama, ili su suvie skupe, pa se koriste samo u specifinim konstrukcijama. Stoga se za izradu odgovornih konstrukcija koristi zavarivanje topljenjem, pri emu se posebno vodi rauna o ponaanju materijala tokom termodeformacionog ciklusa. Istorijski posmatrano, neki postupci zavarivanja su stari koliko i otkrie metala, kao npr. kovako zavarivanje gvoa. Meutim, razvoj savremenih postupaka zavarivanja poinje krajem XIX veka, a njihova znaajna primena sredinom XX veka. Prvi uspeni pokuaji elektrolunog zavarivanja netopljivom grafitnom elektrodom su bili 1881. godine u Francuskoj (Demeriton spajanje olovnih akumulatorskih ploa) i 1882. godine u Rusiji (Benardos zavarivanje elika strujom iz akumulatora). Primena Benardosovog postupka je ostala na nivou ograniene reparature i navarivanja zbog dva problema: prvi, zbog prisustva estica ugljenika od delimino istopljene grafitne elektrode, usled ega se dobijao tvrd i krt spoj, i drugi, zbog apsorpcije gasova (prvenstveno kiseonika i azota iz vazduha), to je nepovoljno uticalo na kvalitet spoja. Sledei znaajan korak napravio je ruski inenjer Slavjanov, koji je 1889. godine uspeno primenio topljivu elektrodu u elektrinom luku jednosmerne struje, dobijene posebnim generatorom. Time je otklonjen prvi od navedenih problema, to je omoguilo kvalitetnije spajanje dva metalna predmeta. Drugi problem je reio vedski inenjer Kjelberg 1907. godine uvoenjem obloene elektrode, to je omoguilo da sredinom dvadesetih godina runo elektroluno zavarivanje postane osnovni postupak zavarivanja. S druge strane, u cilju zatite od okolne atmosfere i postizanja stabilnijeg luka, tridesetih godina u SAD i SSSR su razvijeni postupci elektrolunog zavarivanja topljivom elektrodnom icom pod prakom, ime je ujedno znaajno poveana i proizvodnost. Postupci elektrolunog zavarivanja u zatiti inertnih gasova su 1941. godine (netopljiva volframova elektroda) i 1948. godine (topljiva elektrodna ica) uvedeni u SAD, dok je aktivni gas (ugljen-dioksid) prvi put primenjen 1953. godine u SSSR. Sueono elektrootporno zavarivanje je prvi put primenio Tomson u SAD 1886. godine, dok je takasto zavarivanje osvojeno 1905. godine, a avno 1922. godine. Gasno zavarivanje je poznato jo od 1894. godine, a njegova ira primena poinje 1902. godine, kada je pronaen jeftin postupak dobijanja kiseonika iz vazduha, dok je acetilen dobijen jo 1892. godine u Kanadi. Neto kasnije, 1911. godine, u SAD je acetilenski plamen korien za rezanje elika. Specijalni postupci zavarivanja su uvedeni u praksu uglavnom posle II Svetskog rata, u skladu sa tehnolokim razvojem i potrebama njihove primene. Tako se zavarivanje plazmom koristi od 1955. godine, zavarivanje trenjem od 1956. godine, zavarivanje elektronskim snopom od 1957. godine, difuzno zavarivanje od 1959. godine, zavarivanje laserom i zavarivanje eksplozijom od 1960. godine. Danas se smatra da je 98 postupaka zavarivanja osvojeno i primenjeno u praksi, ukljuujui lemljenje, prema klasifikaciji Amerikog drutva za zavarivanje (AWS American Welding Society). Osim konvencionalnih (elektroluno, elektrootporno i gasno) i specijalnih postupaka zavarivanja, i ve pomenutih postupaka srodnih zavarivanju (rezanje, lemljenje i lepljenje), treba pomenuti i navarivanje, kao proces identian zavarivanju, koji se ne koristi za spajanje materijala, ve za nanoenje povrinskog sloja. Istu svrhu ima i metalizacija, s tim da je kod nje proces nanoenje povrinskog sloja neto drugaiji. Konano, lebljenje kao proces ukla-

njanja dela materijala sa povrine, koji se esto koristi pri izradi korenog zavara odgovornih spojeva, takoe spada u postupke srodne zavarivanju. 1.1. FIZIKE OSNOVE ZAVARIVANjA Idealnim telima, u smislu zavarivanja, smatraju se dva tela savreno ravnih i istih povrina, istog ili slinog tipa kristalne reetke, iste ili priblino iste vrednosti parametra reetke. Uslov za nastanak atomskih veza, odnosno formiranje zavarenog spoja idealnih tela, je dovoenje povrinskih atoma na rastojanje jednako parametru reetke. U sluaju zavarivanja pritiskom (mehanika energija) tokom meusobnog pribliavanja dva tela nastaju elektrostatike sile privlaenja i odbijanja usled dejstva jona i elektrona rasporeenih na graninim povrinama, i gravitaciona sila. Na nekom rastojanju r0 ukupne sile privlaenja i odbijanja, Fpr i Fod, su u ravnotei, sl. 1.2a, pri emu nastaje najvea razlika odgovarajuih potencijalnih energija, Upr i Uod, sl. 1.2b, to se naziva energetskom barijerom. Ravnoteno meuatomsko rastojanje r0 priblino odgovara parametru kristalne reetke, a daljim pribliavanjem graninih povrina nastaje metalna veza. Da bi se uspostavila atomska veza atoma na graninoj povri dva tela mora da se savlada energetska barijera, a za to je neophodna spoljna energija. U realnim uslovima zavarivanja pritiskom potrebno je jo savladati uticaj neravnina graninih povrina i povrinskih neistoa. Povrinske neravnine realnih tela su znatno vee od parametra reetke, pa se dovoenje na potrebno rastojanje u prvoj fazi ostvaruje samo u nekoliko graninih kristala, sl. 1.3a. U drugoj fazi dovoenje atoma na rastojanje koje odgovara parametru reetke ostvaruje se silom pritiska koja izaziva plastinu deformaciju na mestu spoja, sl. 1.3b. Ako se pri tome primeni i odreena koliina toplote poveava se plastinost i pospeuje proces difuzije, sl. 1.3c, pa povrinski atomi mogu lake da savladaju energetsku barijeru.

a) b) Slika 1.2. Zavisnost a) sila F; b) energija U od meuatomskog rastojanja r

a) dovoenje na potrebno rastojanje b) dejstvo sile pritiska Slika 1.3. Faze spajanja pritiskom

c) difuzija i prekristalizacija

Kada se koristi samo toplotna energija nastaje lokalno topljenje metala i obrazovanje zajednike metalne kupke od rastopljenog osnovnog i dodatnog materijala (ako se koristi), sl. 1.4. U tom sluaju energetska barijera je savladana po prirodi stvari, jer se atomske veze uspostavljaju hlaenjem i ovravanjem metalne kupke. 3

a) pre ovravanja b) posle ovravanja Slika 1.4. Zavareni spoj dobijen topljenjem

Imajui u vidu mehaniku i toplotnu energiju potrebnu za zavarivanje, na dijagramu pritisaktemperatura mogu da se izdvoje etiri razliite oblasti, ukljuujui i oblast nedovoljne energije, sl. 1.5. Oblast 1 oznaava oblast nedovoljnog pritiska i temperature, u kojoj je zavarivanje nemogue, oblast 2 oznaava zavarivanje velikim pritiskom, oblast 3 oznaava zavarivanje kombinovanim delovanjem pritiska i temperature, a oblast 4 oznaava zavarivanje topljenjem (T > Ttop). Najee korieni postupci zavarivanja spadaju u oblast 4 (elektroluno, gasno), a u oblasti 3 je elektrootporno zavarivanje.

Slika 1.5. Oblasti zavarivanja u zavisnosti od pritiska i temperature

1.2. KLASIFIKACIJA POSTUPAKA ZAVARIVANjA Postupci zavarivanja mogu da se podele na postupke topljenjem i postupke pritiskom, pri emu u prvu grupu spadaju oni postupci kod kojih se proces spajanja odvija topljenjem i ovravanjem na mestu spoja, sl. 1.4 i sl. 1.5 (oblast 4), a u drugu grupu oni postupci kod kojih se proces spajanja odvija bez topljenja, sl. 1.3 i sl. 1.5 (oblasti 2 i 3). Osim toga, postupci zavarivanja se esto dele prema izvoru energije: elektrina (luk, otpor, snop), hemijska (plamen, eksploziv, termiti), mehanika (pritisak, trenje, ultrazvuk) i ostale (npr. svetlost). U svakom sluaju postupci zavarivanja i spajanja su definisani u standardu JUS C.T3.001, a njihova podela na 6 grupa (elektroluno, elektrootporno, gasno, zavarivanje u vrstom stanju, drugi postupci zavarivanja, lemljenje) i nain oznaavanja su definisani u standardu JUS C.T3.012, tab. 1.1. Svi postupci zavarivanja, navedeni u tab. 1.1, su opisani u odgovarajuim poglavljima ove knjige, a osnovne prednosti, mane i primena najvanijih postupaka zavarivanja su date u tab. 11.4 i 11.5.

Tabela 1.1. Klasifikacija postupaka zavarivanja

1 Elektroluno zavarivanje 111 obloenom elektrodom E 114 punjenom icom 12 pod prakom EPP 13 topljivom elektrodnom icom u zatiti gasa 131 zatita u inertnom gasu MIG 135 zatita u aktivnom gasu MAG 14 netopljivom elektrodom u zatiti gasa 141 inertni gas TIG 15 plazmom 185 magnetno elektroluno rotirajuim lukom 2 Elektrootporno zavarivanje 21 takasto 22 avno 23 bradaviasto 24 sueono varnienjem 25 sueono zbijanjem 3 Gasno zavarivanje 311 oksi-acetilenskim plamenom 4 Zavarivanje u vrstom stanju 41 ultrazvukom 42 trenjem 43 kovako 44 eksplozijom 45 difuzijom 48 na hladno 7 Drugi postupci zavarivanja 71 aluminotermitsko 72 elektrino pod troskom EPT 74 indukciono 751 laserom 76 elektronskim snopom 91 Tvrdo lemljenje 913 u pei 914 uronjavanjem u soli 916 indukciono 94 Meko lemljenje 97 Zavarivako lemljenje

1.3. OSNOVNI POJMOVI U ZAVARIVANjU Pod zavarenim spojem se podrazumeva konstruktivna celina, sl. 1.6, koju ine osnovni metal (1) i metal ava, ili skraeno av, kod koga se razlikuju lice ava (2), nalije ava (3), koren ava (4) i ivica ava (8), sl. 1.6a. Kod postupaka zavarivanja topljenjem av nastaje ovravanjem istopljenog osnovnog i dodatnog metala, ili samo osnovnog metala. Deo osnovnog metala, koji se topi u procesu zavarivanja i ulazi u sastav metala ava, zove se uvar (5), ija je granica obeleena sa (6), sl. 1.6a, a dubina sa (9), sl. 1.6b. Zona uticaja toplote (ZUT), oznaena sa (7) na sl. 1.6a, je onaj deo osnovnog metala, koji je pod uticajem zagrevanja i hlaenja pretrpeo izvesne strukturne promene, ali ispod solidus linije. Na sl. 1.6 prikazane su i osnovne dimenzije ava: irina (11), debljina (12) i nadvienje (10), i to za sluaj sueonog, sl. 1.6b, i ugaonog spoja, sl. 1.6c, kao i za navareni sloj, sl. 1.6d, kod koga je bitna i njegova debljina (13).

a)

d) b) c) Slika 1.6. Osnovni elementi zavarenog spoja po JUS C.T3.001

Pre zavarivanja potrebno je pripremiti ivice osnovnog metala, ime se dobija leb za zavarivanje, iji su osnovni pojmovi definisani standardom JUS C.T3.001, sl. 1.7. Oblik i dimenzije leba su odreeni standardom JUS C.T3.030, a najee korieni lebovi i izgled odgovarajueg ava su dati u tab. 1.2.

Slika 1.7. Osnovni elementi leba naziv rubni I V HV Y

1 stranica leba 2 koren leba 3 otri koren leba 4 tupi koren leba 5 razmak u korenu leba 6 zatupljenje korena leba 7 otvor leba 8 irina otvora leba 9 ugao otvora leba 10 ugao zakoenja leba

Tabela 1.2. Oblici najee korienih lebova i odgovarajuih avova izgled leba izgled ava naziv izgled leba izgled ava U J X K duplo U

Pripremljeni leb u procesu zavarivanja topljenjem moe da se ispuni u jednom ili u vie prolaza, ili u vie slojeva, sl. 1.8, to prvenstveno zavisi od debljine osnovnog materijala. Zavar predstavlja deo metala ava, nastao u jednom prolazu ili sloju, sl. 1.8.

a) jednoprolazni

b) vieprolazni Slika 1.8. Vrste avova

c) vieslojni

Prema obliku lica ava razlikuju se ravni, udubljeni i ispupeni avovi, sl. 1.9, a prema kontinuitetu avovi se dele na neprekidne, sl. 1.10a i isprekidane, sl. 1.10b, koji mogu da budu simetrini, sl. 1.10c, ili nesimetrini, sl. 1.10d.

a) ispupeni

b) udubljeni Slika 1.9. Oblici lica ava

c) ravni

a) b) c) d) Slika 1.10. Podela avova po kontinuitetu: a) neprekidni, b) isprekidani, c) simetrino, d) nesimetrino

Zavisno od meusobnog poloaja delova koji se zavaruju, osnovne vrste zavarenih spojeva su sueoni, preklopni, ivini, T spoj, sl. 1.11, a u zavisnosti od poloaja, zavarivanje moe da se bude u horizontalnom, horizontalno vertikalnom, vertikalnom i nadglavnom poloaju, sl. 1.12. Poloaji zavarivanja, koji nisu horizontalni, zovu se prinudni.

a)

b) c) d) Slika 1.11. Osnovne vrste zavarenih spojeva: a) sueoni, b) preklopni, c) ivini, d) T spoj

b) c) d) a) Slika 1.12. Poloaji zavarivanja: a) horizontalni, b) horizontalno vertikalni, c) vertikalni, d) nadglavni

Pod tehnologijom zavarivanja podrazumeva se skup operacija koje je potrebno izvesti da bi se napravio zavareni spoj (izbor osnovnog i dodatnog materijala, priprema osnovnog materijala, izbor postupka i parametara zavarivanja). Pod tehnikom zavarivanja podrazumevaju se naini izvoenja pojedinih operacija (npr. tehnika zavarivanja unapred ili unazad). 1.4. OZNAAVANjE I PREDSTAVLjANjE ZAVARENIH SPOJEVA NA CRTEU Crte zavarene konstrukcije mora da sadri podatke potrebne za njenu izradu, kao to je nain pripreme leba, geometrijske mere ava i tehnika zavarivanja. Da bi se ovi podaci prikazali to jednostavnije u JUS C.T3.001 i C.T3.011 su definisani nain predstavljanja i oznake zavarenih spojeva, koje se sastoje od grafike i brojne oznake. Grafika oznaka definie pripremu leba i oblika ava, tab. 1.3, oblik spoljne povrine, tab. 1.4, vrste spojeva pri zavarivanju pritiskom, tab. 1.5, dopunske radove na korenom zavaru (lebljenje se oznaava udvojenim simbolom oblika spoljne povrine kod asimetrinih lebova ili sa dve vertikalne crtice u sredini simetrinih lebova) i kontinualnost ava pri zavarivanju topljenjem (neprekidni avovi se oznaavaju horizontalnom crticom preko osnovnog simbola).

Tabela 1.3. Oznake najee korienih lebova i nazivi odgovarajuih avova

redni broj 1 oznaka 2 3 V 4 HV 5 Y 6 U 7 J 8 X 9 K 10 11 12

naziv ava rubni I

duplo U ugaoni navar

Tabela 1.4. Oznake oblika spoljne povrine ava

redni broj iz tab. 1.3 modifikovana oznaka objanjenje 2 oznaka obrade lica ava, ako se obrada izvodi 10 ugaoni av sa ispupenim licem 10 ugaoni av sa udubljenim licem

Tabela 1.5. Oznake pri zavarivanju pritiskom

oznaka naziv spoja sueoni zbijanjem sueoni varnienjem takasti bradaviasti avni

Grafika oznaka za uproeno prikazivanje zavarenih spojeva se ispisuje u blizini ava, na prelomljenoj pokaznoj liniji ili ispod nje, sl. 1.13. Tako npr. oznaka na sl. 1.13a definie V av bez obrade lica, oznaka na sl. 1.13b neprekidni dvostrani ugaoni av sa ravnim temenom, gde je a debljina ava (sl. 1.9), a oznaka na sl. 1.13c isprekidani dvostrani nesimetrini ugaoni av sa ravnim temenom, gde je l duina pojedinih avova, e razmak izmeu dva ava, n broj avova i a debljina ava.

a)

b)

c) Slika 1.13. Primeri uproenog prikazivanja zavarenih spojeva: a) sueoni V; b) ugaoni ravni dvostrani; c) isprekidani nesimetrini ugaoni ravni

Brojana oznaka sadri najbitnije podatke u zavisnosti od vrste spoja, oblika i kontinualnosti ava, i po pravilu se sastoji od dva broja, odvojena crticom, prvi za kote preseka 8

ava, a drugi za duinu ava. Primeri oznaavanja neprekidnih spojeva su dati u tab. 1.6 (sueoni), gde su prikazani jednostrani "I" spoj i dvostrani "X" spojevi (simetrini i nesimetrini), i u tab. 1.7 (ugaoni), gde su prikazani jednostrani udubljeni i dvostrani simetrini ravni spoj, a isprekidanih spojeva u tab. 1.8, gde su prikazani sueoni "I" i ugaoni "T" spoj. Kompletna oznaka zavarenog spoja jo sadri i brojanu oznaku postupka zavarivanja, u skladu sa podacima iz tab. 1.1. Tabela 1.6. Primeri oznaavanja neprekidnih sueonih spojeva
skica opis jednostrani I spoj, debljine 3 mm, duine ava 100 mm oznaka

3100

simetrini X spoj, debljine 15 mm, duine ava 100 mm

15100

nesimetrini X spoj, debljine 17 mm (jedan zavar 10 mm, drugi 7 mm), duine ava 100 mm

10+7100

Tabela 1.7. Primeri oznaavanja neprekidnih ugaonih spojeva

skica opis oznaka

udubljeni spoj, preseka 4 mm, duine ava 100 mm

simetrini ravni T spoj, duine krakova 6 mm, duine ava 100 mm

Tabela 1.8. Primeri oznaavanja isprekidanih spojeva

skica opis sueoni I spoj, debljine 5 mm, 3 zavara duine 10 mm, korak 100 mm oznaka

ugaoni ravni T spoj, preseka 4 mm, 4 zavara duine 10 mm, korak 50 mm

Definicije: Zavarivanje proces izrade nerazdvojivog spoja uspostavljanjem meuatomskih veza izmeu delova koji se zavaruju, pri emu se pojedinano ili kombinovano koristi toplotna ili mehanika energija, i po potrebi dodatni materijal. Zavareni spoj konstruktivna celina koju ine osnovni metal i metal ava Osnovni materijal materijal koji se zavaruje Dodatni materijal (metal) materijal koji se dodaje u procesu zavarivanja Zona uticaja toplote deo osnovnog metala, koji je pod uticajem zagrevanja i hlaenja pretrpeo strukturne promene Metalna kupka rastopljeni dodatni i osnovni materijal av (metal ava) ovrsla metalna kupka Zavar deo ava nastao u jednom prolazu ili sloju leb pripremljeni prostor za obrazovanje ava Tehnologija zavarivanja skup operacija potrebnih da bi se napravio zavareni spoj Tehnika zavarivanja naini izvoenja pojedinih operacija tokom zavarivanja

10