Spomenici srpski, Anastas Jovanovic

Litografija je, kao nova graficka tehnika doivela procvat poetkom 19. Veka. Francuski slikari i litografi su ve posle 1815. godine zapoeli delo koje je imalo nedoglednih posledica. Brza tehnika, koja je omoguavala da se odtampaju stotine otisaka za jednu no postaje orue romantizma koji se javljao u Francuskoj a kasnije i u drugim zemljama. Litografija se relativno rano javlja i u Austriji gde je upoznaju pojedini nai slikari i poslako uvode u istoriju nae umetnosti 19. Veka. Aktivnost Anastasa Jovanovia na polju litografije bila je najvea u periodu od 1840. Do 1860. Godine. Zahvaljujui njemu i njegovom radu litografija postaje znaajna grana umetnosti u Srba. Jovanovievo delo ne upotpunjuje praznine srpske umetnosti ve izbija na prvo mesto po umetnikoj vrednosti, po obimu i znaaju, takorei, predstavlja vrhunac razvoja litografije u Srbiji. Medjutim, pronalaskom fotografije sezdesetih godina 19. Veka slabe kako litografiju tako i slikarstvo portreta koje je uivalo veliku panju srpske javnosti. Anastas Jovanovi svakako zauzima prvo mesto po snazi i univerzalnosti svog dela. Visoko obrazovan u Beu, kao i veina naih umetnika tog vremena, Jovanovi dakako izlazi iz provincijskih okvira koji najee karakteriu mnoge nae umetnike. Najvanija od Jovanovievih zamisli jeste ideja o publikaciji Spomenika srbskih, serija istorijskih portreta I dogaaja u sveskama. Svaka sveska imala je tri portreta I jedno istoriesko izobraenije. Jovanovi je iskazao I svoje pobude na temu publikacije rekavi da on tako ukazuje na primere drugih naroda, naroito Nemaca koji potuju svoju prolost u svoje velike ljude. Tim poduhvatom Jovanovi je prevaziao ulogu umetnika I vrio je I jednu kulturnu I nacionalnu misiju. Prvaa sveska Spomenika srbskih izala je 1850. Godine, druga 1851. A trea I etvrta 1852. Jovanovi je ovim svojim delom dodirnuo I problem koncepcije istorijskog slikarstva. Glavni izbor bili su mu Istorija Jovana Rajia I narodne pesme koje su kao istori jski izvor prilino nesigurne I neproverene. Istorijski motive kako u litografijama Spomenika srbskih tako I u crteima I skicama imaju izrazito romantino obeleje. Mnogo vie neposrednosti I istine Jovanovi je uneo u scene novije istorije, naroito iz prvog I drugog ustanka. Pored umetnikih kvaliteta, one pruaju I zanimljive pojedinosti, podatke koji imaju znaaj dokumenta. Kako je

imao prilike da upozna uesnike ustanka, njihov karakter, figure, nonju mogao je da ih nacrta ubedljivo. Znanje koje je stekao uei litografiju kod bekog litografa tadlera najbolje se vidi na skicama I crteima za pojedine istorijske scene koje u rasporedu figura I njihovoj obradi pokazuju veliku zrelost autora I tehniku sigurnost. Za Anastasa Jovanovia moe se rei da je eleo da vri jednu nacionalnu misiju, vaspitanje narodnih masa putem litografija istorijske sadrine. Jednu treinu te zamisli on je I ostvario ali mu se ne moe zameriti to u toj sredini nije bilo razumevanja za tu monumentalnu publikaciju od 48 litografija. Veoma je vano rei I to da je Jovanovi prvi crpeo pouke iz savremene francuske umetnosti zbog ega je I njegov romantizam dobio jednu izrazitiju notu.