Univerzitet u Beogradu

Elektrotehniki fakultet







Elementi elektroenergetskih
sistema

raunske vebe







MEHANIKI PRORAUN NADZEMNIH VODOVA









eljko urii
Kristina Vlajinac-Deleti



Beograd, 2009.
1

ZADATAK 1: Prav raspon, duine a=350 m, realizovan je provodnikom sa parametrima:
d=14mm, s=150 mm
2
,
nd
=110 MPa (11 daN/mm
2
),
id
=210 MPa (21 daN/mm
2
),
=0,035 N/cm
3
(=0,0035 daN/cm
3
; cm
3
= mmm
2
), E=78000 MPa (7800 daN/mm
2
),
=18910
-7
1/
o
C. Raspon se nalazi na terenu koji je okarakterisan koeficijentom leda k =
2,5. Odrediti: ugibe na t= -5
o
C sa i bez dodatnog optereenja usled leda, ugib na t=
+40
o
C, kritinu temperaturu, faktor mehanike sigurnosti (m), ugib pri izuzetnoj dodatnoj
specifinoj teini usled leda i maksimalno naprezanje provodnika u opsegu propisanih
normalnih stanja provodnika.

Reenje:

Mehaniki projekat nadzemnog voda treba da obezbedi da u opsegu normalno moguih
stanja provodnika naprezanje u svim provodnicima ne pree
nd
(normalno dozvoljeno
naprezanje koje daje proizvoa provodnika - ueta). Pod stanjem provodnika
podrazumeva se njegova temperatura i dodatno optereenje (usled leda i vetra).
Nacionalni propisi definiu dva karakteristina stanja provodnika pri kojima se moe
javiti normalno dozvoljeno naprezanje u provodniku i to:
t= -20
o
C bez dodatnog optereenja,
t= -5
o
C sa normalnim dodatnim optereenjem usled leda.

Da bi se utvrdilo koje od ova dva karakteristina stanja je merodavno za proraun
potrebno je proraunati kritini raspon.

Minimalna normalna dodatna specifina teina usled leda je:

3 4
min
/ 10 449
150
14 8 , 1 8 , 1
cm N
S
d
nd

= = = .

Normalna dodatna specifina teina usled leda je:

3 2 4
min
/ 10 225 , 11 10 449 5 , 2 cm N k
nd nd

= = = .

Rezultantna specifina teina provodnika sa ledom je:

3 2
/ 10 725 , 14 cm N
nd R

= + = .

Kritini raspon je:

( ) ( )
m a
R
nd kr
43 , 63
10 5 , 3 725 , 14
10 189 360
110
360
2
2 2 2
7
2 2
=


=

.
2

Kritini raspon je onaj raspon pri kojem bi mehaniko naprezanje provodnika pri t= -
20
o
C bez dodatnog optereenja i pri t=5
o
C normalnom dodatnom opterecenju usled leda
bila jednaka. Za definisanje referentnog stanja za svaki konkretan problem treba porediti
stvarni raspon i kritini raspon.
Poreenjem raspona sa kritinim rasponom utvruje se da je a>a
kr
. Zbog toga se najvee
naprezanje provodnika javlja na temperaturi t=-5
o
C uz dodatno optereenje usled leda i
iznosi
L
=
nd
=110 MPa, odnosno referentno stanje provodnika je: t
0
= -5
o
C,
0
=
R
,
0

=
nd
.
Ugib na t =-5
o
C uz dodatno optereenje usled leda je:

591 , 20 1
110 2
10 725 , 14 350
10 725 , 14
110
1
2
2
2
=
|
|

\
|

=
|
|

\
|
=

ch
a
ch f
nd
R
R
nd
L

m

Koristei aproksimativnu formulu za proraun ugiba koji se dobija razvojem funkcije ch x
u red dobija se:

( )
m
a a
f
nd
R
nd
R
L
59 , 20 09 , 0 5 , 20
110 384
10 725 , 14 350
110 8
10 725 , 14 350
384 8
3
3
2 4 2 2
3
3 4 2
= + =

= + =

Drugi lan u prethodnom izrazu malo utie na rezultat pa se iz tog razloga on moe
zanemariti kod raspona kraih od 300 m.
Da bi se proraunao ugib provodnika pri bilo kojem stanju (temperaturi i dodatnom
kontinualnom vertikalnom optereenju) potrebno je odrediti naprezanje u provodniku i
ono je definisano kubnom jednainom:

B A = +

2
5
3
5
.

Koeficijenti kubne jednaine su definisani sledeim relacijama:

a>a
kr
: ( )
nd
nd
R
a
t E A

(
(

+ + =
2
2 2 2
24
cos
5 cos
a<a
kr
: ( )
nd
nd
a
t E A

(
(

+ + =
2
2 2 2
24
cos
20 cos .

U oba sluaja je:
24
cos
3 2 2
E a
B = .

3
Ako pri analiziranoj temperaturi t ima dodatnog optereena usled leda u izrazu za
koeficijent B treba zameniti sa
R
. Koeficijent A se menja sa promenom temperature a ne
menja se sa promenom dodatnog optereenja, dok za koeficijent B vai obrnuto.
Da bi se odredio ugib na t=-5
o
C bez dodatnog optereenja usled leda potrebno je odrediti
naprezanje provodnika pri tim uslovima. Za analizirani sluaj je a>a
kr
, pa je:

( )
( )
MPa 42 , 603 110
110 24
10 725 , 14 350
5 5 10 189 78000
2
4 2 2
7
=
(

+ + =

A

3
2 2
MPa 487703
24
78000 035 , 0 350
=

= B
.

Kubna jednaina koja odgovara analiziranom stanju je:

487703 42 , 603
2
5
3
5
= +

.

Reenje se moe potraiti iterativnim putem. Zna se da naprezanje mora leati u opsegu:
0<
-5
<110 MPa. Za analizirani sluaj dobija se:

-5
= 27,78 MPa.

Ugib na t = -5
o
C bez dodatnog optereenja usled leda je:

m
a a
f 37 , 19 08 , 0 29 , 19
78 , 27 384
035 , 0 350
78 , 27 8
035 , 0 350
384 8
3
3 4 2
3
5
3 4
5
2
5
= + =

= + =

.

Da bi se odredio ugib na t=40
o
C, prvo treba odrediti naprezanje na toj temperaturi.
Koeficijent A kubne jednaine je:
( )
( )
758 , 669 110
110 24
10 725 , 14 350
5 40 10 189 78000
2
4 2 2
7
=
(

+ + =

A MPa

Koeficijent B ne zavisi od temperature, pa je isti kao u prethodnom sluaju. Kubna
jednaina glasi:

487703 758 , 669
2
40
3
40
= + => MPa 46 , 26
40
=

m 34 , 20 09 , 0 25 , 20
46 , 26 384
035 , 0 350
46 , 26 8
035 , 0 350
384 8
3
3 4 2
3
40
3 4
40
2
40
= + =

= + =
+

a a
f
4
Mehaniki projekat nadzemnog voda treba da obezbedi da pri svim stanjima provodnika
rastojanje izmeu provodnika i terena (i objekata) ne bude manje od onog koje je
propisima dozvoljeno. Da bi se ovaj zahtev najekonominije uvaio potrebno je poznavati
maksimalni ugib koji se moe javiti u opsegu normalnih radnih stanja provodnika.
Unapred se ne zna pri kojem stanju provodnika se javlja maksimalni ugib. Propisi
definiu dva karakteristina stanja koja su merodavna za proraun maksimalnog ugiba i
to:
t=40
o
C bez dodatnog optereenja,
t= -5
o
C sa normalnim dodatnim optereenjem usled leda.

Da bi se u konkretnom sluaju odredilo koje stanje je merodavno za proraun ugiba
potrebno je odrediti kritinu temperaturu. Na kritinoj temperaturi t
kr
je ugib provodnika
jednak je njegovom ugibu na temperaturi t = -5
o
C uz prisustvo dodatne specifine teine
usled leda (
L tkr
f f = ).
Ako je t
kr
> 40
o
C maksimalni ugib merodavan za proraun visine stuba treba raunati pri
temperaturi t = -5
o
C uz prisustvo dodatne specifine teine usled leda. Ako je t
kr
<40
o
C
maksimalni ugib merodavan za proraun visine stuba treba raunati pri temperaturi t =
40
o
C. (esto projektanti maksimalni ugib raunaju pri veim temperaturama, obino 60

o
C, jer se provodnici usled proticanja struje zagreju iznad propisa definisane gornje
granice od +40
o
C).
Kritina temperatura se rauna prema sledeoj relaciji:

5 1
cos

|
|

\
|
=
R
L
kr
E
t

.

Kako je u analiziranom sluaju
L
=
nd
=110 MPa, dobija se:
C t
kr
0
7
8 , 51 5
725 , 14
5 , 3
1
78000 10 189
110
= |

\
|


=

.

Poto je t
kr
>40
o
C: maksimalni ugib, za propisani opseg moguih stanja provodnika,
javie se pri temperaturi t=-5
o
C uz prisustvo dodatne specifine teine usled leda:

m 59 , 20
max
= =
L
f f .

Mehaniki projekat nadzemnog voda treba da obezbedi da u sluaju propisanog
izuzetnog dodatnog optereenja (usled leda ili vetra) naprezanje u svim provodnicima ne
pree
id
(izuzetno dozvoljeno naprezanje daje proizvoa provodnika - ueta). Faktor
mehanike sigurnosti provodnika m je neimenovani broj koji pokazuje koliko se
provodnik moe izuzetno dodatno opteretiti u odnosu na normalno dodatno optereenje a
da naprezanje u njemu ne pree
id.


5
nd
id
m

=
.

Proraun faktora mehanike sigurnosti provodnika se vri na osnovu jednaine stanja i to
prema sledeim relacijama:

a > a
kr
: => + m
nd
, =
id
,
0
= +
nd
,
0
=
nd
, t = -5
o
C, t
0
= -5
o
C


( )
nd nd
nd
nd id
nd
id
E a
m

|
|

\
| +
+ =
2
3 2
cos
24
.

a < a
kr
: => + m
nd
, =
id
,
0
= ,
0
=
nd
, t = -5
o
C, t
0
= -20
o
C


( )
nd nd
nd id
nd
id
E
E a
m

|
|

\
|
+ + =
2
3 2
cos 15
cos
24
.

U analiziranom sluaju je a>a
kr
pa je:

( ) 36 , 2
225 , 11
5 , 3
110
10 725 , 14
110 210
78000 350
24
10 225 , 11
210
2
2
2 2
=
|
|

\
|
+

=

m


Propisi definiu da faktor mehanike sigurnosti provodnika ne sme biti manji od 2.

Proraun ugiba pri
id
:

3 2 2
N/cm 10 491 , 26 10 225 , 11 36 , 2

= = =
nd id
m

Rezultantna specifina teina je sada:

3 2
N/cm 10 991 , 29

= + =
id Ri


Ugib pri izuzetnom dodatnom optereenju usled leda je:


( )
m 984 , 21 114 , 0 87 , 21
210 384
10 991 , 29 350
210 8
10 991 , 29 350
384 8
3
3
2 4 2 2
3
3 4 2
= + =

= + =

id
Ri
id
Ri
i
a a
f

6
U svim prethodnim relacijama sa je oznaavana horizontalna komponenta naprezanja u
provodniku, odnosno je ukupno naprezanje u provodniku u njegovom temenu. U
proizvoljnom preseku zategnutog provodnika ukupno naprezanje
F
je veca od jer
postoji i vertikalna komponenta naprezanja
v
tako da je ukupno naprezanje u
proizvoljnom preseku provodnika:

2 2
v F
+ = .

Ukupno naprezanje u nekom preseku provodnika ija je apscisa y moe se proraunati
prema sledeoj jednaini:

y
F
= ,

gde je y apscisa analiziranog preseka u sopstvenom koordinatnom sistemu. Iz prethodne
jednaine vidi se da je maksimalno naprezanje provodnika u takama veanja (y=y
max
).
Odnosno:

2 2
max max
a
h
a
ch y
F

= = =
,

Maksimalno ukupno naprezanje se javlja u uslovima leda (
R
= ):

03 , 113
2 110
350 10 725 . 14
110
2
2
max max
=
|
|

\
|

=
|
|

\
|
= =

ch
a
ch y
L
R
L L R F

MPa

Prethodni proraun pokazuje da se u analiziranom sluaju maksimalno ukupno
naprezanje malo razlikuje u odnosu na horizontalnu komponentu naprezanja (razlika je
2,8 %). Ovaj zakljuak vai generalno za kratke prave i umerene raspone. Kod velikih
raspona i kod kosih raspona ova razlika moe biti znatna, pa se iz tog razloga za
referentno horizontalno naprezanje uzima: 1 ;
0
= k k
nd
. Koeficijent k se bira tako
da naprezanje u takama veanja ne pree dozvoljenu vrednost za korieno ue.


ZADATAK 2: Kos raspon nadzemnog 220 kV-og voda ima duinu 100 m i visinsku
razliku taaka veanja 40 m, a realizovan je provodnikom sledeih parametara: d=18 mm,
s=250 mm
2
,
nd
=100 MPa, =0,035 N/cm
3
, E=78000 MPa, =19010
-7
1/
o
C. Raspon se
nalazi na terenu koji je okarakterisan koeficijentom leda k=1,6. Za koliko se promeni ugib
na temperaturi -5
o
C sa dodatnim optereenjem usled leda ako pri istoj temperaturi
nestane dodatnog optereenja usled leda?

7
Reenje:

Proraun kritinog raspona:


3 2
min
N/cm 10 055 , 3
250
18 8 , 1 8 , 1

= = =
S
d
nd



3 2 2
min
N/cm 10 887 , 4 10 055 , 3 6 , 1

= = =
nd nd
k

3 2
N/cm 10 387 , 8

= + =
nd R


9285 , 0 cos
2 2
=
+
=
h a
a

,

m 866 , 116
035 , 0 08387 , 0
10 9 , 1 360
9285 , 0
100 360
cos
2 2
5
2 2
=

R
nd
kr
a .

Odreivanje referentnog stanja:

a
kr
> a t
0
= -20
o
C,
0
= ,
0
=
nd
.

Proraun ugiva: t = -5
o
C bez leda: B A = +

2
5
3
5


( )
MPa 17 , 76 100
100 24
9285 , 0 035 , 0 100
15 10 9 , 1 9285 , 0 78000
24
cos
20 cos
2
2 2 2
5
2
2 2 2
=
(

+ =
=
(

+ + =

nd
nd
a
t E A

76 , 31868
24
9285 , 0 78000 035 , 0 100
24
cos
3 2 2 3 2 2
=

= =
E a
B MPa

76 , 31868 17 , 76
2
5
3
5
=

=> 02 , 81
5
=

MPa

Ugib za kos raspon se rauna prema sledeoj aproksimativnoj formuli:

8
3
3 4 2
384
cos
cos 8


a a
f + =


Ugib na t = -5
o
C bez leda je:

m 582 , 0 m 00002 , 0 m 582 , 0
02 , 81 384
9285 , 0 035 , 0 100
9285 , 0 02 , 81 8
035 , 0 100
3
3 4 2
5
+ =

f

Drugi lan u izrazu za proraun ugiba se moe zanemariti kod kratkih raspona
(a 300 m).

2) Proraun ugiva: t = -5
o
C sa ledom:
L L L L
B A
+ + + +
= +
5
2
5 5
3
5


Koeficijent A se ne menja, a koeficijent B je:

3
3 2 2 3 2 2
5
MPa 3 , 182996
24
9285 , 0 78000 08387 , 0 100
24
cos
=

= =
+
E a
B
R
L


3 , 182996 17 , 76
2
5
3
5
=
+ + L L
=> MPa 02 , 96
5
=
+ L


m 176 , 1
9285 , 0 02 , 96 8
083878 , 0 100
2
5
=

=
+ L
f

m 594 , 0 582 , 0 176 , 1
5 5
= = =
+
f f f
L



ZADATAK 3: Odrediti dodatnu specifinu teinu usled dejstva vetra v = 42 m/s na
provodnik d=10 mm, S=201 mm
2
, c
v
=0,7.

Reenje:

Pri analizi uticaja vetra na provodnik pretpostavlja se da vetar duva normalno na
vertikalnu ravan kojoj pripada linija provodnika (lananica) jer je to u pogledu
optereenja najgori sluaj.
Sila vetra F
V
koja deluje normalno na provodnik je:


V V V V
c p S F = ,

gde su:
9
S
v
=dL povrina uzdunog preseka provodnika (povrina projekcije provodnika na
ravan normalnu na pravac duvanja vetra)
2
2
1
v p
V
= pritisak vetra, je gustina vazduha koja zavisi od atmosferskog
pritiska i temperature, ali se obino standardno uzima da je
3
kg/m 225 , 1 = , pa je:

6 , 1
225 , 1 5 , 0
2
2
v
v p
v
= , p
v
[N/m
2
], v [m/s]. Pa 1100
6 , 1
42
2
= =
v
p .

Poduna sila pritiska vetra na provodnik iznosi:

N/m 7 , 7 7 , 0 ) N/m ( 1100 ) m ( 01 , 0
2
= = = =
V V
V
Vpod
c p d
L
F
F

Dodatna specifina teina usled dejstva vetra iznosi:

3 2
2
N/cm 10 83 , 3
mm m
N
201
7 , 7

=

= =
S
F
Vpod
V


Ako je npr. = 0,03 N/cm
3
,
R
e biti:

3 2 2 2 2 2 2
N/cm 10 86 , 4 10 83 , 3 3

= + = + =
V R
.

U vetrovitim oblastima gde su snene padavine male (ili gde nema uslova za stvaranje
leda na provodnik) uticaj vetra, u pogledu mehanike sigurnosti, moe biti dominantniji u
odnosu na uticaj leda.
Ako je (
2 2
V R
+ = ) > (
id
+ ) , za izuzetnu dodatnu specifinu teinu treba
usvojiti vrednost:

+ =
2 2
V id


U propisima nije predviena mogunost istovremenog hvatanja leda i vetra, jer se ovakvi
uslovi retko javljaju. Ipak, u nekim okolnostima mogue je da se uhvati led i zadri na
provodniku i u uslovima kada duva jak vetar. U takvim okolnostima poduna sila vetra na
provodnik postaje viestruko vea jer se poveava efektivna povrina zbog hvatanja leda,
pa postoji opasnost da se provodnik pokida usled istovremenog dodatnog optereenja leda
i pritiska vetra na provodnik.

10
ZADATAK 4: Fazni provodnik u pravom rasponu duine 800 m 220kV-og nadzemnog
voda realizovan je jednim uetom Al-Fe 240/40 sledeih parametara: d=22 mm,
S=280 mm
2
,
nd
=110 MPa,
id
=210 MPa, =0,035 N/cm
3
, E=77000 MPa, =1910
-6
1/
o
C.
Raspon se nalazi na terenu koji je okarakterisan koeficijentom leda 1 i pritiskom vetra
900 Pa. Da li dati raspon sme da se ukrsti sa eleznikom prugom? Ako je duina
izolatorskih lanaca 200 cm odrediti potrebno rastojanje izmeu faznih provodnika. Fazni
provodnici su postavljeni u horizontalnoj ravni.

Reenje:

Mehaniki projekat nadzemnog voda treba da obezbedi potreban nivo mehanike
sigurnosti provodnika u zavisnosti od terena, odnosno objekata preko kojih prelazi vod.
U analiziranom sluaju (ukrtanje voda sa eleznikom prugom) propisima se zahteva da
koeficijent mehanike sigurnosti provodnika mora biti m > 4.

Proraun kritinog raspona:

3 2
min
N/cm 10 015 , 3
280
22 8 , 1 8 , 1

= = =
S
d
nd


3 2 2
min
N/cm 10 015 , 3 10 015 , 3 1

= = =
nd nd
k

3 2
N/cm 10 515 , 6

= + =
nd R


( ) ( )
m 55 , 165
10 5 , 3 515 , 6
10 190 360
110
360
2
2 2 2
7
2 2
=


=

R
nd kr
a
.

Odreivanje referentnog stanja:

a > a
kr
=> t
0
= -5
o
C,
0
=
R
,
0
=
nd
.

Proraun mehanike sigurnosti provodnika:

( )
nd nd
nd
nd id
nd
id
E a
m

|
|

\
| +
+ =
2
3 2
cos
24
;
( ) 24 , 3
015 , 3
5 , 3
110
10 515 , 6
110 210
77000 800
24
10 015 , 3
210
2
2
2 2
=
|
|

\
|
+

=

m
.

11
Poto je m < 4 dati raspon ne sme da se ukrsti sa eleznikom prugom. Koeficijent
mehanike sigurnosti se moe poveati smanjenjem raspona ili upotrebom ueta sa veim
izuzetno dozvoljenim naprezanjem (kombinovano Al-e ue sa veim procentualnim
ueem elika).
Koeficijent mehanike sigurnosti se odnosi na provodnik. U nekim sluajevima kada se
zahteva vea mehanika sigurnost potrebno je izolatore i stub mehaniki ojaati. Izolatori
se mehaniki ojaavaju tako to se vee dva ili vie izolatorskih lanaca u paralelu, kao na
slici 4.1. Stub se ojaava upotrebom jae konstrukcije i temelja.



Slika 4.1 Trostruki izolatorski lanci na jednom zateznom stubu 110kV voda

Proraun rastojanja izmeu faznih provodnika u glavi stuba:

Mehaniki projekat nadzemnog voda treba da obezbedi da rastojanje izmeu provodnika
bude dovoljno veliko tako da u sluaju asinhronog njihanja provodnika (izazvanog npr.
vetrom) ne doe do ugroavanja propisanih sigurnosnih rastojanja.
Potrebno rastojanje izmeu faznih provodnika je u propisima definisano iskustvenom
relacijom:

R I
C
s l f k D
o
+ + =
+40
,

gde su:
D [cm] - minimalno rastojanje izmeu faznih provodnika,
f
+40
o
C
[cm] maksimalni ugib provodnika na t=40
0
C,
l
I
[cm] duina izolatorskih lanaca,
s
R
[cm] propisano sigurnosno rastojanje (zavisi od naponskog nivoa voda)
k bezdimenzioni koeficijent koji zavisi od rasporeda provodnika u glavi stuba i
pritiska vetra.
12
Za U
n
=220 kV => s
R
=155 cm (vidi udbenik M. uri, strana 60 tabela 15).

Da bi se odredio ugib na t=40
o
C potrebno je odrediti naprezanje u provodniku pri toj
temperaturi.

a > a
kr
: t
0
= -5
o
C,
0
=
R
,
0
=
nd
.

( )
( )
( )
MPa 12 , 676 110
110 24
10 515 , 6 800
5 40 10 190 77000
24
cos
5 cos
2
4 2 2
7
2
2 2 2
=
(

+ + =
=
(

+ + =

nd
nd
R
a
t E A

33 , 2515333
24
77000 035 , 0 800
2 2
=

= B MPa
3
33 , 2515333 12 , 676
2
40
3
40
=
+ +
=>
+40
= 58,52 MPa

Poto je a > 300 m, za izraunavanje ugiba koristi se formula:

( )
m 078 , 48 228 , 0 85 , 47
52 , 58 384
035 , 0 800
52 , 58 8
035 , 0 800
384 8
3
3 4 2 2
3
40
3 4
40
2
40
= + =

= + =
+ +
+

a a
f
Za provodnike postavljene u horizontalnoj ravni je:
25
4

+ = k
(pogledaj u udbenik M.
uri, str. 63 tabela 16).

Ugao otklona provodnika usled pritiska vetra p
v
se rauna prema sledeem izrazu:


( ) ( )
( ) ( )
4143 , 1
280 035 , 0
7 , 0 900 22
10
mm N/cm
Pa mm
10
3
2 3
3
=

=

s
c p d
tg
V V

,

gde je c
v
aerodinamiki koeficijent provodnika koji je u sluaju faznih provodnika sa
jednim uetom po fazi 0,7, a u sluaju snopa 0,5. Razlika postoji zbog blizine provodnika
u snopu. Ako su provodnici blizu (kod 400 kV voda fazni provodnici u snopu su na
rastojanju 0,4 m) oni utiu na strujanje vazduha oko provodnika u snopu jer stvaraju
efekat zavetrine, pa se smanjuje ukupni pritisak vetra na provodnik u snopu u odnosu na
sluaj kada se ima samo jedan provodnik po fazi.

o
74 , 54 = => 19 , 6
25
74 , 54
4 = + = k > k
min
=6.
13
Minimalno potrebno rastojanje izmeu faznih provodnika u glavi stuba je:

cm 1 , 588 155 200 4809 19 , 6 = + + = D .

ZADATAK 5: Kos raspon duine 330 m ima visinsku razliku taaka veanja 30 m.
Specifina teina ueta je =0,03 N/cm
3
, a popreni presek S=200 mm
2
. Odrediti dodatni
raspon, totalni raspon i koordinate taaka veanja u sopstvenom koordinatnom sistemu pri
stanju ueta u kojem je horizontalna komponenta naprezanja 60 MPa. Izraunati ukupno i
vertikalno naprezanje u takama veanja pri analiziranom stanju.

Reenje:

Na slici 5.1 prikazana je skica kosog raspona sa naznaenim veliinama koje ga
karakteriu.



Slika 5.1: Skica kosog raspona u sopstvenom koordinatnom sistemu

Na osnovu slike 6.1 vai:

d t
a a a + =
d
a x x = +
2 1
a x x =
1 2

2 2
2
d
a
sh
a
sh h =
=>
m 727 , 362
2 2
2
1
=
|
|
|

\
|
=

a
sh
h
arsh a
d

x
x
1
x
2
y
14
Treba primetiti da su za istu visinsku razliku taaka veanja mogua dva sluaja u
zavisnosti koja taka veanja je visoija. Na slici 6.1 leva taka veanja A je visoija od
desne take veanja B i u ovom sluaju je visinska razlika taaka veanja formalno
matematiki 0 < =
A B
h h h .
Ako je a a
d
> onda je znak apscisa taaka veanja isti, odnosno obe su pozitivne ili su
obe negativne (u zavisnosti od toga da li je h>0 ili h<0).
U analiziranom sluaju h<0 pa su obe koordinate taaka veanja negativne. Ako je
a a
d
< onda je je x
1
<0 i x
2
>0. Na osnovu prethodne analize vai:

330
727 , 362
2 1
2 1
=
= +
x x
x x
=>
m 36 , 346
m 36 , 16
2
1
=
=
x
x


Totalni raspon je: m 727 , 692 727 , 362 330 = + = + =
d t
a a a

Proraun kordinata taaka veanja:

Jednaina linije provodnika u sopstvenom koordinatnom sistemu (slika 5.1) je:

x ch y

=


Za analizirano stanje datog raspona vai:

m 07 , 2000
60
03 , 0 36 , 16
03 , 0
60
1
=

= ch y
, m 7 , 2030
60
03 , 0 36 , 346
03 , 0
60
2
=

= ch y .

Proraun ukupnog naprezanja u takama veanja:

Ukupno naprezanje u proizvoljnom preseku ueta je dato izrazom:

y
F
= .

Ukupno naprezanje u takama veanja je:

MPa 0021 , 60 03 , 0 07 , 2000
1
= =
F
, MPa 9021 , 60 03 , 0 07 , 2030
2
= =
F
.

Maksimalno naprezanje se uvek javlja u visoijoj taki veanja i iz tog razloga
(kao i problema zbog zamora materijala usled oscilovanja ueta) je mesto privrenja
provodnika za izolator kritino u mehanikom pogledu. Takoe treba primetiti da se
ukupno naprezanje malo razlikuje od horizontalne komponente, pa se obino u
15
proraunima horizontalna komponenta naprezanja poistoveuje sa ukupnim naprezanjem.
Ova aproksimacija je ugroena kod velikih raspona i raspona sa velikim strminama.

Vertikalne komponente naprezanja u takama veanja su:

2 2
1 1
=
F V
,
2 2
2 2
=
F V
.

Znak u prethodnim jednainama zavisi od toga da li sila zatee izolatorski lanac
na dole (zatee izolatorski lanac) ili tei da ga izvrne (deluje u smeru na gore). Znak
vertikalne sile, odnosno naprezanja, moe se odrediti na vie naina, jedan nain je
poreenjem stvarnog raspona i dodatnog raspona:

d
a a < vertikalna sila u nioj taki veanja je negativna (u vioj taki veanja
vertikalna sila je uvek pozitivna);

d
a a > vertikalne sile u takama veanja su pozitivne;
a=a
d
nia taka veanja se nalazi u temenu lananice, pa je vertikalna sila u
njoj 0.

Znak vertikalne komponente sile moe se odrediti na osnovu znaka apscisa taaka
veanja:
ako su x
1
i x
2
istog predznaka (obe pozitivne ili obe negativne), onda je vertikalna
sila u nioj taki veanja negativna (u vioj taki veanja vertikalna sila je uvek
pozitivna);
ako su x
1
i x
2
razliitog predznaka, onda su vertikalne sile u takama veanja
pozitivne;
ako je jedna apscisa take veanja 0 onda je vertikalna sila u toj (nioj) taki
veanja 0.

Znak i veliina vertikalne sile kod noseih stubova moe se odrediti na osnovu
gravitacionog raspona o emu e biti rei kasnije.
Proraun vertikalnih sila u takama veanja se vri da bi se odredile sile u izolatorskim
lancima i aksijalne sile u stubovima koje su merodavne za proraun stuba na izvijanje.
Imajui u vidu definisane kriterijume za znak vertikalnih komponenti sila moe se lako
odrediti znak i vrednost vertikalnih sila u konkretnom primeru. Vertikalne komponente
naprezanja u takama veanja su:

MPa 502 , 0 60 0021 , 60 , MPa 443 , 10 60 9021 , 60
2 2
2
2 2
1
= = = =
V V


Odgovarajue vertikalne komponente sila u takama veanja su:

N 4 , 100 200 502 , 0 , N 2088 200 443 , 10
2 2 1 1
= = = = = = S F S F
V V V V


16
Primer je ilustrovan na slici 5.2 . Treba napomenuti da se sa promenom stanja provodnika
u optem sluaju menja poloaj sopstvenog koordinatnog sistema, kao i dodatni i totalni
raspon.
Slika 5.2: Analizirani raspon sa naznaenim silama u takama veanja pri zadatom stanju
( =60 MPa)

ZADATAK 6: Zatezno polje sastoji se od dva raspona: a
1
=50 m, h
1
=0 m, a
2
= 400 m,
h
2
=112,65 m. Parametri ueta su: d=8 mm, S=50,26 mm
2
,
nd
=100 MPa,
id
=200 MPa,
=0,03N/cm
3
, E=77000 MPa, = 19010
-7
1/
o
C. Zona leda je 1. Odrediti naprezanja i
ugibe u oba raspona na t=20
o
C, t=-5
o
C, t=-5
o
C+led i t= 40
o
C. Odrediti t
kr
i m. Izraunati
gravitacioni raspon na t= +40
o
C i t=-20
o
C.

Reenje:

U prethodnim zadacima podrazumevano je da su take veanja provodnika fiksne,
odnosno da se na oba kraja raspona nalaze zatezni stubovi. Kod takvih raspona provodnik
je vezan za stub preko zateznih izolatorskih lanaca i u proraunima se smatra da i
izolatorski lanac pripada lananici, to unosi odreenu greku ali je ona za praktine
proraune realnih raspona zanemarljiva. Iz ekonomskih razloga nije opravdano
projektovati sve stubove da budu zatezni ve se formiraju tzv. zatezna polja koja su
ograniena zateznim stubovima, a unutar njih se nalaze rasponi sa noseim stubovima na
kojima se provodnici vezuju preko noseih izolatorskih lanaca, tako da take veanja
provodnika mogu da se pomeraju. Na slikama 6.1 i 6.2 prikazani su zatezni i nosei stub,
respektivno.
x
x
1
x
2
y
1 f F
1 v F

2 f F
2 v F
17


Slika 6.1: Zatezni 400 kV Y stub



Slika 6.2: Nosei 220 kV portalni stub

Horizontalne sile, odnosno naprezanja, u dva susedna raspona u zateznom polju se zbog
promene stanja provodnika mogu u izvesnoj meri razlikovati pa to uzrokuje zakoenja
noseeg izolatorskog lanca u pravcu trase u smeru raspona u kojem je vee horizontalno
naprezanje. Ova zakoenja su obino mala (nekoliko stepeni) ali zbog relatvino velike
duine izolatorskih lanaca kod visokonaponskih vodova mogu bitno uticati na promene
ugiba, pa se ne mogu zanemariti.
Mehaniki proraun u zateznim poljima se moe vriti pomou metode idealnog raspona
(pogledaj u udbenik M. uri, str. 44 do 46) ili bez korienja idealnog raspona
(pogledaj u udbenik M. uri, str. 47 do 49), to predstavlja taniji ali kompleksniji
proraun. Ovaj zadatak e biti reen korienjem idealnog raspona.
18

Proraun idealnog raspona:

ai
ai i
i
a
a

cos
cos
=
,
96653 , 0
9625 , 0
400
50
400 50
cos
cos
1
1
=
+
+
= =

=
=
n
j j
j
n
j
j
ai
a
a

m 364 , 363
400 50
9625 , 0 400 1 50
cos
cos
2 3 2 3
1
1
2 3
=
+
+
= =

=
=
n
j
j
n
j
j j
ai i
a
a
a

m 95 , 375
cos
cos
= =
ai
ai i
i
a
a

Proraun kritinog raspona:

3 2
min
N/cm 10 13 , 10
26 , 50
8 8 , 1 8 , 1

= = =
S
d
nd

,
3 2 2
min
N/cm 10 13 , 10 10 13 , 10 1

= = =
nd nd
k
3 2
/ 10 13 , 13 cm N
nd R

= + =

2 2
.
360
cos

=
R
ai
nd
polja krzat
a


( )
m 94 , 66
03 , 0 10 13 , 13
10 9 , 1 360
96653 , 0
100
2
2
2
5
. .
=


=

p krz
a


Odreivanje referentnog stanja:

a
i
> a
krz.p.
t
0
= -5
o
C,
0
=
R
,
0
=
nd
.

Jednaina stanja provodnika u zateznom polju:

B A = +
2 3


Koeficijenti kubne jednaine:

19

( )
nd
nd
ai R i
ai
a
t E A

(
(

+ + =
2
2 2 2
24
cos
5 cos

( )
1 , 368492
24
96653 , 0 77000 10 3 95 , 375
24
cos
3
2
2 2 3 2 2
=

= =

ai i
E a
B

MPa
3


Proraun naprezanja u zateznom polju pri razliitim stanjima provodnika:


Proraun horizontalne komponente naprezanja na t=-20
o
C:

( )
( )
MPa 64 , 584
100
100 24
96653 , 0 10 13 , 13 95 , 375
5 20 10 9 , 1 96653 , 0 77000
20
2
2
2
2 2
5
20
=

(
(

+ + =

A
A

1 , 368492 64 , 584
2
20
3
20
= +

=> MPa 594 , 24
20
=

Proraun horizontalne komponente naprezanja na t=-5
o
C bez leda:

( )
( )
MPa 85 , 605
100
100 24
96653 , 0 10 13 , 13 95 , 375
5 5 10 9 , 1 96653 , 0 77000
5
2
2
2
2 2
5
5
=

(
(

+ + =

A
A

1 , 368492 85 , 605
2
5
3
5
= +

=> MPa 185 , 24
5
=

Proraun horizontalne komponente naprezanja na t=-5
o
C +led:

MPa
L
100
5
=
+
, jer je to referentno stanje (a
i
> a
krz.p
).

Proraun horizontalne komponente naprezanja na t=40
o
C:

20
( )
( )
MPa 49 , 669
100
100 24
96653 , 0 10 13 , 13 95 , 375
5 40 10 9 , 1 96653 , 0 77000
40
2
2
2
2 2
5
40
=

(
(

+ + =
+

+
A
A

1 , 368492 49 , 669
2
40
3
40
= +
+ +
=> MPa 07 , 23
40
=
+


Proraun ugiba raspona u zateznom polju pri razliitim stanjima provodnika:


Proraun ugiba na t=-20
o
C:

( )
m 381 , 0
594 , 24 8
03 , 0 50
8
2
20
2
1
20 1
=

= =

a
f

( )
m 463 , 25 116 , 0 347 , 25
594 , 24 384
9625 , 0 03 , 0 400
9625 , 0 594 , 24 8
03 , 0 400
384
cos
cos 8
3
3 4 2
3
20
2
3 4
2
2 20
2
2
20 2
= + =

=
+

a a
f



Proraun ugiba na t=-5
o
C bez leda:

( )
m 388 , 0
185 , 24 8
03 , 0 50
2
5 1
=

f

( )
m 898 , 25 122 , 0 775 , 25
185 , 24 384
9625 , 0 03 , 0 400
9625 , 0 185 , 24 8
03 , 0 400
3
3 4 2
5 2
= + =

f
.

Proraun ugiba na t=-5
o
C sa ledom:

( )
m 41 , 0
100 8
1313 , 0 50
2
5 1
=

=
+ L
f

( )
m 428 , 27
100 384
9625 , 0 1313 , 0 400
9625 , 0 100 8
1313 , 0 400
3
3 4 2
5 2
=

=
+ L
f .
21
Proraun ugiba na t=40
o
C:

( )
m 406 , 0
07 , 23 8
03 , 0 50
2
40 1
=

=
+
f

( )
m 162 , 27 141 , 0 021 , 27
07 , 23 384
9625 , 0 03 , 0 400
9625 , 0 07 , 23 8
03 , 0 400
3
3 4 2
40 2
= + =

=
+
f

Proraun kritine temperature:

C
E
t
R ai
L
kr
0
56 , 49 5 1
cos
=
|
|

\
|
=

=>
( ) L
f f
+
=
5 max


Proraun koeficijent mehanike sigurnosti provodnika u zateznom polju:

( )
( ) 47 , 2
1013 , 0
03 , 0
100
1313 , 0
100 200
96653 , 0 77000 95 , 375
24
1013 , 0
200
cos
24
2
2
2
3 2
= |

\
|
+

=

|
|

\
| +
+ =
m
E a
m
nd nd
nd
nd id
ai i
nd
id

Proraun gravitacionog raspona pri razliitim stanjima provodnika:

Gravitacioni raspon predstavlja rastojanje izmeu temena lananica dva susedna raspona
u zateznom polju. Ukoliko jedna ili obe lananice nemaju teme, onda ih treba produiti
do totalnog raspona i raunati rastojanje izmeu fiktivnih temena totalnih raspona.
Proraun gravitacionog raspona slui za odreivanje sile u noseem izolatorskom lancu i
stubu. Ako je gravitacioni raspon pozitivan onda je sila u noseem izolatoru koja potie
od provodnika pozitivna (usmerena na dole), odnosno provodnik zatee izolator. Ako je
gravitacioni raspon negativan onda provodnik tei da izvrne izolator (rezultantna sila
deluje na gore).

22

Slika 6.3: Gravitacioni raspon za dva karakteristina sluaja

Proraun gravitacionog raspona za analizirani primer:

1) t = +40
o
C =>
+40
= 23,07 MPa

2 2
2
d
a
sh
a
sh h =
07 , 23 2
03 , 0
07 , 23 2
03 , 0 400
03 , 0
07 , 23 2
65 , 112

=
d
a
sh sh =>
m 9 , 422 =
d
a


m 400
m 9 , 422
1 2
2 1
= =
= = +
a x x
a x x
d
=> m 9 , 22 2
1
= = a a x
d
=> m 45 , 11
1
= x
x
1
> 0 => teme van raspona => m 55 , 13 45 , 11 25
2
1
1
= = = x
a
a
gr
.
2) t = -20
o
C =>
-20
= 24,594 MPa
a
g
>0
a
g
<0
23


594 , 24 2
03 , 0
594 , 24 2
03 , 0 400
03 , 0
594 , 24 2
65 , 112

=
d
a
sh sh => m 48 , 451 =
d
a


m 400
m 48 , 451
1 2
2 1
= =
= = +
a x x
a x x
d
=> m 48 , 51 2
1
= = a a x
d
=> m 74 , 25
1
= x
x
1
> 0 => teme van raspona => m 74 , 0 74 , 25 25
2
1
1
= = = x
a
a
gr
.

Poto je a
gr
<0 moe doi do izvrtanja izolatora na analiziranom noseem stubu. Da ne bi
dolo do izvrtanja izolatorskog lanca postavljaju se tegovi na viseim izolatorskim
lancima, slika 6.4. Proraun teine tega se vri tako da kompenzuje ukupnu vertikalnu
silu u izolatorskom lancu koja se javlja pri t=-20
o
C (jer se pri ovom stanju javlja
maksimalna vertikalna sila bez obzira na referentne uslove).



Slika 6.4 Nosei 35 kV stub sa tegovima za kompenzaciju vertikalne komponente sile


ZADATAK 7: Dva jednaka simetrina kosa raspona ine zatezno polje kao na slici. Fazni
provodnik u zateznom polju je realizovan jednim uetom iji su podaci: d = 14 mm,

nd
= 110 N/mm
2
, = 0,035 N/m mm
2
, S = 150 mm
2
, = 1910
6
1/
o
C,
E = 78000 N/mm
2
. Vod prelazi preko terena sa koeficijentom leda k = 1. Izraunati
maksimalne sile u noseim i zateznim izolatorskim lancima, koje se mogu pojaviti u opsegu
propisanih normalno dozvoljenih stanja provodnika.
24










Reenje:

Poto se radi o dva raspona koji su simetrina, pri svim stanjima (sa kontinualnim
optereenjem provodnika u zateznom polju) taka veanja provodnika na noseem
izolatorskom lancu (B) je nepomina (u potpunosti su kompenzovane horizontalne sile),
pa se moe analizirati samo jedan raspon.

U proraunu sila u zateznim izolatorskim lancima moe se smatrati da su zatezni
izolatorski lanci sastavni deo lananice koju opisuje provodnik. Pod takvom
pretpostavkom, u taki privrenja provodnika za zatezni izolatorski lanac sila koja
potie od provodnika ima pravac tangente na liniju provodnika, kao na slici. Dakle, za
proraun sila u zateznim izolatorskim lancima merodavno je ukupno naprezanje u
provodniku u takama privrenja provodnika za izolator. Najvee naprezanje, odnosno
sile, u zateznim izolatorskim lancima e se javiti pri uslovima (stanju) kada je najvee
naprezanje u provodniku (t=-20
o
C ili t=-5
o
C sa dodatnim optereenjem usled leda).
Koje od ovih stanja je kritinije zavisi od odnosa kritinog i stvarnog raspona.
Proraun kritinog rasopna:
3 4
min
N/cm 10 449
150
14 18 , 0 18 , 0

= = =
s
d
nd

3 4 4
min
N/cm 10 449 10 449 1

= = =
nd nd
k
3 4 4 5
N/cm 10 799 10 449 10 350

= + = + =
nd R









BL F

BD F

B F

A F

C F

B
a=100 m a=100 m
h=10m
25
m 3 , 127
10 ) 350 799 (
10 19 360
995 , 0
11 360
cos
10 2 2
6
2 2
=


=

R
nd
kr
a .

Poto je
kr
a a < , maksimalno naprezanje u provodniku javlja se pri t=-20
o
C i njegova
horizontalna komponenta iznosi
2
20 max
/ 110 mm N
nd
= = =

.

Proraun ukupnog maksimalnog naprezanja u takama veanja A i B:


nd
t A
nd
nd
t A
nd
t A FC FA
x
ch
x
ch y

) 20 ( ) 20 (
) 20 ( max max
= =
=
= = = = ;
;
2
) 20 (
) 20 (
a a
x
t d
t A

=
=
=


m 3 , 264
2
100 57 , 628
m 57 , 628
100 035 , 0
10 110 2 2
) 20 ( ) 20 (
=

= =

= = t A
nd
t d
x
a
h
a

MPa 4 , 110
110
3 , 264 035 , 0
110
max max
=

= = ch
FC FA
.

Maksimalne sile u zateznim izolatorskim lancima koje potiu od provodnika se, u opsegu
propisanih normalno dozvoljenih stanja provodnika, javljaju na temperaturi t=-20
o
C i
iznose:

. 16,56 150 110,4 S F F
FAmax Cmax Amax
kN = = = =

Sila u noseem izolatorskom lancu je jednaka teini provodnika u odgovarajuem
gravitacionom rasponu. Ona se moe izraunati kao rezultanta sila sa leve i desne strane
take veanja provodnika, kao na slici. Rezultanta ovih sila je u pravcu vertikale pri svim
stanjima provodnika (podrazumeva se kontinualno optereenje). Rezultanta moe biti
maksimalna pri dva stanja provodnika: t=-20
o
C ili t= -5
o
C sa dodatnim optereenjem
usled leda. Pri stanju t=-20
o
C, sile F
A
i F
C
su maksimalne ali je ugao minimalan; pri
stanju t=-5
o
C sa dodatnim optereenjem usled leda F
A
i F
C
su manje, ali je ugao vei.
Dakle, za proraun maksimalne rezultante unapred se ne zna koje je stanje kritinije, pa je
potrebno proveriti silu pri oba stanja.

t=-20
o
C :
26
MPa. 74 , 110
110 2
) 100 57 , 628 ( 035 , 0
110
2
) (
2
) 20 (
) 20 ( ) 20 ( ) 20 (
) 20 ( max max
=

+
=
+
=
= = = = = =
=
= = =
=
ch
a a
ch
a
ch
x
ch
x
ch y
nd
t d
nd
nd
t T
nd
nd
t B
nd
nd
t B
nd
t B FBD FBL

N 3834 110 74 , 110 150 2 ) ( 2
2 2 2 2 20
) 20 (
0
= = =

FBL
C B
s F .

t=-5
o
C + led:

nd
nd
led led led
a
t E A
B A

+ + =
= + =
+ + +
]
24
cos
) 20 ( [ cos
?
2
2 2 2
2
5
3
5 5

MPa 64 , 84 110 ]
110 24
995 , 0 035 , 0 100
10 19 15 [ 995 , 0 78000
2
2 2 2
6
=

+ =

A

3
3 2 2 3 2 2
MPa 204410
24
995 , 0 78000 0799 , 0 100
24
cos
=

= =
E a
B
r
;

MPa 7 , 103 204410 64 , 84
5
2
5
3
5
= =
+ + + led led led
;

m 6 , 259
100 0799 , 0
10 7 , 103 2 2
2
5
) 5 (
=

+
+
a
h
a
r
led
led d

;
MPa 7 , 104
7 , 103 2
) 100 6 , 259 ( 0799 , 0
7 , 103
2
) (
5
) 5 (
5 ) 5 ( ) 5 (
=

+
=
=
+
= =
+
+
+ + +
ch
a a
ch
led
led d r
led led FBD led FBL

N 4323 7 , 103 7 , 104 150 2 ) ( 2
2 2 2
5
2
) 5 (
5
= = =
+ +
+
led led FBL
led
B
s F .

Najvea sila u noseem izolatroskom lancu koja potie od provodnika, u opsegu
propisanih normalno dozvoljenih stalja provodnika, javlja se pri t= -5
o
C + led i iznosi:

N 4323 7 , 103 7 , 104 150 2 2
2 2 2
5
2
5
5
max
= = = =
+ +
+
led led) FBL(
led
B B
) ( s F F .

27
Odreivanje sile u noseem izolatorskom lancu pomou gravitacionog raspona:

Poto su oba raspona simetrina gravitacioni raspon pri nekom stanju provodnika je
jednak odgovarajuem totalnom rasponu jednog od raspona.

Za t=-20
o
C dodatni raspon je m 57 , 628
) 20 (
=
C d
o
a , pa je:

m 57 , 728 57 , 628 100
) 20 ( ) 20 ( ) 20 (
= + = + = =
C d C t C gr
o o o
a a a a .

Duina provodnika u gravitacionom rasponu je:

m 2 , 730
110 2
035 , 0 57 , 728
035 , 0
110 2
2
2
) 20 (
0
=

= =

ch
a
ch L
nd
C gr
nd
gr

Teina provodnika u gravitacionom rasponu je:

N 6 , 3833 150 035 , 0 2 , 730 = = = s L Q
gr gr


Iz statikih uslova lananice u gravitacionom rasponu sledi da je sila u noseem
izolatorskom lancu jednaka teini Q
gr
:

N 3834
) 20 (
0
= =

gr
C B
Q F .

Za t=-5
o
C+led dodatni raspon je m 6 , 259
) 20 (
=
C d
o
a , pa je:

m 6 , 359 6 , 259 100
) 5 ( ) 5 ( ) 5 (
= + = + = =
+ + + L C d L C t L C gr
o o o
a a a a .

a
t
a
t
a
gr
=a
t
28
Gravitacioni raspon na t=-5
o
C+led je manji nego na t=-20
o
C, ali lananice nisu istih
teina zbog dodatnog optereenja usled leda, pa se ne moe direktinim poreenjem
gravitacionih raspona zakljuiti kada je sila vea u noseem izolatorskom lancu.

m 75 , 360
7 , 103 2
0799 , 0 6 , 359
0799 , 0
7 , 103 2
2
2
0
0
0
0
5
) 5 (
5
) 5 (
=

= =
+
+
+
+
sh
a
sh L
L
R
L
gr
R
L
L C gr

N 6 , 4323 150 0799 , 0 75 , 360
) 5 ( ) 5 ( ) 5 (
0 0 0
= = = =
+ + +
s L Q F
R
L C gr L C gr L C B
.


ZADATAK 8: U jednoj pravoj trasi 10 kV distributivnog nadzemnog voda, zbog loe
veze provodnika za potporni izolator, dolo je do odvajanja provodnika od izolatora na
stubu B, koji spaja dva identina prava raspona a=100 m. Odvajanje provodnika od
izolatora se dogodilo u uslovima normalnog dodatnog optereenja usled leda. Pri padanju
provodnika led se zadrao na njemu, tako da je provodnik ostao na temperaturi
C t
0
5 = sa normalnim dodatnim optereenjem usled leda, povezan za potporne izolatore
na stubovima A i C, kao na slici. Proveriti da li e provodnik dodirivati povrinu zemlje
nakon istrzanja izolatora (h=?), ako je visina taaka veanja A i C (kao i take B pre
istrzanja provodnika) H=8m?
Parametri provodnika su: , N/mm 85 , mm 150 , mm 14
2
max
2
= = =
rad
S d
, mm N/m 035 . 0
2
=
2
N/mm 70000 = E
1 o 6
C 10 19

= . Vod prelazi preko terena
sa koeficijentom leda k=2,5.

Reenje:

Kod 10 kV vodova najee se koriste potporni izolatori, a kao stubovi drveni ili
armirano-betonski. Na slici 8.1 prikazan je tzv. A stub jednog 10 kV voda. U zadatku se
analizira jedna realna mogunost da zbog truljenja glave stuba doe do istrzanja izolatora
iz stuba, to se obino deava pri dodatnom optereenju, npr. usled leda ili vetra.

29


Slika 8.1: 10 kV A stub sa zatitnim uetom (zatitno ue se vrlo retko postavlja na
stubove 10 kV mree, jer je njegova efikasnost mala zbog malog rastojanja u odnosu na
fazne provodnike)

Definisanje referentnih veliina za raspone AB i AC.

3 4
min
N/cm 10 449
150
14 18 , 0 18 , 0

= = =
s
d
nd

3 4 4
min
N/cm 10 5 , 1122 10 449 5 , 2

= = =
nd nd
k
3 4 4 5
N/cm 10 5 , 1472 10 25 , 112 10 350

= + = + =
nd R

m 2 , 49
10 ) 350 5 , 1472 (
10 19 360
85
360
cos
10 2 2
6
2 2
max
=


=

R
rad
kr
a .
a a
A
B
C

h

H
30
Poreenjem raspona sa kritinim rasponom utvruje se da je a>a
kr
. Zbog toga se najvee
naprezanje provodnika javlja na temperaturi t=-5
o
C uz dodatno optereenje usled leda i
iznosi
L
=
maxrad
= 85 MPa, odnosno referentno stanje provodnika je: t
0
= -5
o
C,
0
=
R
,

0
=
maxrad
. U ovom primeru je uzeto
maxrad
<
nd
iz razloga to se obino na 10kV-oj
mrei montiranje provodnika vri u velikoj meri iskustveno bez detaljnog prorauna
uslova naprezanja.
Ugib neke lananice definie njena duina, iz tog razloga se duina provodnika javlja kao
promenljiva. Ako je pri nekom referentnom stanju (t
0
i
0
) duina provodnika
0
L , onda
je pri nekom proizvoljnom stanju (t, ) duina provodnika:

|

\
|
+ + = + + =
E
) (
) t t ( L L L L L
t
0
0 0 0
1

Prethodna jednaina predstavlja izvornu formu jednaine stanja provodnika. Iz tog
razloga je duina provodnika bitna promenljiva, ija je promena uzrokovana promenom
temperature i naprezanja provodnika, odnosno promenom stanja provodnika. S obzirom
da su promene duine uzrokovane promenom temperature i naprezanja male (reda
nekoliko
o
/
oo
) proraun duine provodnika u jednaini stanja se mora vriti sa velikom
tanou reda, npr. 0,1mm kod normalnih raspona.
Duina provodnika u jednom rasponu (AB ili BC) u uslovima normalnog dodatnog
optereenja usled leda je:

m 125 , 100
85 2
10 725 , 14 100
10 725 , 14
85 2
2
2
4
4
=

=
|
|

\
|
=

sh
a
sh L
L
R
R
L
L

Duina provodnika u dva analizirana raspona pri analiziranom stanju je:

m 250 , 200 2 '
0
= =
L L
L L

Pri padu provodnika formira se novi raspon AC ija je duina a=2a=200 m. U novom
rasponu nije se promenila temperatura, kao ni dodatno optereenje provodnika, ali se
promenilo naprezanje, a samim tim i duina provodnika.
Moe se formirati jednaina stanja za raspon AC iji su referentni
uslovi: m , L ' L
L
250 200 2
0
= = , 85
0
= ' MPa, 5
0
= t
o
C,
R
=
0
.

|

\
|
+ = |

\
|
+ + = + + =
E
) ' ' (
' L
E
) ' ' (
) t t ( ' L ' L ' L ' L ' L
t
0
0
0
0 0 0
1 1

Duina provodnika u rasponu AC se moe sraunati pomou jednaine:
31
2
2 3
24 2
2
'
' a
' a
'
' a
sh
'
' L
R R
R

+ |

\
|
=


Kombinujui prethodne dve jednaine dobija se kubna jednaina iz koje se moe
sraunati naprezanje u provodniku nakon to se odvojio od stuba B.

24
2 3
2
0
0
0
3 0 R
' a
' '
E
' L
' a ' L '
E
' L
= |

\
|
+

Zamenom brojnih vrednosti u prethodnu jednainu ona dobija sledeu analitiku formu:

2526474 2907 2
2 3
= + ' , ' .

Reenje prethodne jednaine je: 4 135, ' MPa. Sada se moe proraunati ugib
provodnika u rasponu AC:

44 5
4 135 8
10 5 1472 200
8
4 2 2
,
,
,
'
' a
f
R
=

= =

m.

Rastojanje provodnika od zemlje je:

56 , 2 44 , 5 8 ' = = = f H h m

Provodnik nee dodirnuti zemlju, ali je mehaniki preoptereen, pa postoji opasnost od
njegovog kidanja ili loma izolatora u takama A i C (pogotovu to se pri padu javlja i
dinamika sila).


ZADATAK 9: Analizira se zatezno polje kojim je realizovan prelaz preko reke Save
220 kV dalekovoda TS Beograd 5 TE Nikola Tesla - A. Zatezno polje se sastoji od
tri raspona:
. 36 , 43 ; 1 , 5 ; 81 , 50 ; 306 ; 570 ; 292
3 2 1 3 2 1
m h m h m h m a m a m a = = = = = =
Fazni provodnici u zateznom polju su izvedeni uetom Al-Fe 490/65 iji su podaci:
. MPa 100 ; MPa 7000 ; C 10 93 , 1 ; N/cm 10 04 , 33
1 o 5 3 3
= = = =

nd
E Na
osnovu meteorolokih podataka za dato podruje i parametara provodnika usvojeno je:
. N/cm 10 8 , 61
3 3
= + =
nd r

Izraunati maksimalni ugib provodnika u srednjem rasponu u sluaju da je prisutno
normalno dodatno optereenje usled leda samo na provodniku u tom rasponu, a
provodnici u rasponima a
1
i a
3
su bez dodatnog optereenja.
32
Reenje:

U analiziranom sluaju dodatno optereenje nije homogeno rasporeeno unutar zateznog
polja, pa se ne moe primeniti metoda idealnog raspona. U daljem tekstu bie detaljno
izveden matematiki model jednaine stanja koja omoguava proraune i u ovakvim
sluajevima nehomogenog dodatnog optereenja.
Statike karakteristike provodnika (naprezanje, ugib, sile u takama veanja i slino) u
razliitim uslovima eksploatacije (strujno optereenje i meteoroloki uslovi) su definisane
jednainom stanja provodnika. Pri izvoenju jednaine stanja zanemaruje se krutost na
savijanje provodnika, odnosno provodnik se tretira kao idealno gipka materijalna nit. Iako
je provodnik najee izveden kao kombinovano Al-Fe ue, u analizi se tretira kao
ekvivalentno homogeno ue sa odreenim i jedinstvenim temperaturno nepromenljivim
parametrima, kao to su: modul elastinosti (E), linearni tempreaturni koeficijent irenja
(), dozvoljeni normalni napon naprezanja (
nd
) i slino. Ovakve pretpostavke su realne
za temperaturni opseg u kojem se provodnik praktino moe nai.
Zbog promene temperature provodnika, izazvane promenom temperarture ambijenta ili
strujnog optereenja, menja se njegova duina to izaziva promenu naprezanja u
provodniku i promenu ugiba provodnika. Promenu naprezanja provodnika moe izazvati i
dodatno optereenje provodnika, koje moe biti posledica hvatanja leda na provodnik ili
pritiska vetra na provodnik ili kombinacija i leda i vetra.
U najoptijem sluaju ukupno izduenje provodnika (L) je posledica promene
temperature i naprezanja provodnika, to je iskazano sledeom relacijom:

L L L
t
+ = (9.1)

gde su: L
t
- izduenje zbog promene temperature, L

- izduenje zbog promene

naprezanja.
Uz pretpostavku da je naprezanje u provodniku u zoni elastinih linearnih deformacija,
jednaina (9.1) se moe napisati u sledeem obliku:
) ( ) (
0
0
0 0 0 Fsred Fsred
E
L
L t t L L + = , (9.2)
gde je L
0
referentna duina provodnika, koja odgovara temperaturi provodnika t
0
i
srednjem ukupnom naprezanje provodnika
0 Fsred
. Pri temperaturi t duina provodnika je
L, a srednje ukupno naprezanje provodnika je
Fsred
.
Poto se provodnik tretira kao idealno gipka nit on u gravitacionom polju zauzima oblik
lananice. Teorija lananica nam omoguava da analitiki poveemo duinu provodnika i
horizontalnu komponentu naprezanja provodnika () prema sledeoj relaciji:

|

\
|
+ =

2
4
2
2
2
2
a
sh h L (9.3)
33
gde su:
a - raspon (horizontalno rastojanje izmeu taaka veanja provodnika),
h visinska razlika taaka veanja provodnika,
- specifina teina provodnika uveana za dodatno kontinualno optereenje usled
leda, ukoliko ono postoji na temperaturi t.

Veza izmeu srednjeg ukupnog naprezanja provodnika i horizontalne komponente
naprezanja je data relacijom (9.4).

|
|
|
|

\
|
+
+ =

/ 2
2
2
1
2 2
a
th
h L
a
L
Fsred
(9.4)

Relacije (9.2), (9.3) i (9.4) ine zatvoren sistem jednaina u sluaju da su take veanja
provodnika fiksne (nepoznate su: L, i
Fsred
). Meutim, provodnici nadzemnih vodova
se najee vezuju za stub preko izolatorskih lanaca, pri emu je veza izolatora za stub
zglobna. Takva veza omoguava takama veanja provodnika na noseim stubovima
odreeni stepen slobode, tj. mogunost pomeranja po delu sferne povrine koju opisuje
vrh izolatorskog lanca pri rotaciji oko njegove take veanja za stub. Formalno
matematiki, to znai da je sistem jednaina (9.1 9.3) u optem sluaju neodreen, jer
se kao nepoznate, pored navedenih, pojavljuju i raspon a i visinska razlika taaka veanja
h. to znai da svaki raspon moramo posmatrati kao deo pripadajueg zateznog polja.
Da bi se definisala jednaina stanja provodnika u zateznom polju potrebno je prethodno
precizirati ta se podrazumeva pod takama veanja provodnika. U ovoj analizi
podrazumeva se da take veanja provodnika za zatezni stub odgovaraju takama
privrenja zateznog izolatorskog lanca za konstrukciju stuba, tj. usvaja se da su zatezni
izolatorski lanci sastavni deo lananice. Ova aproksimacija unosi odreenu greku u
proraun, ali je prihvatljiva kod zategnutih provodnika nadzemnih vodova. Dakle,
uvaavanjem ove pretpostavke smatramo da su take veanja provodnika na krajevima
zateznog polja fiksne. Kod noseih stubova, odnosno noseih izolatorskih lanaca, pod
takama veanja provodnika podrazumevaju se take privrenja provodnika za nosei
izolatorski lanac. U odnosu na ovako definisane take veanja odreuju se i rasponi i
visinske razlike taaka veanja.
Posmatramo proizvoljno zatezno polje koje se sastoji od n raspona. Za svaki od raspona
u zateznom polju mogu se napisati relacije (9.2 9.4), tako da dobijamo sistem (9.5) koji
sadri 3 n jednaina.

) ( ) (
0
0
0 0 0 i Fsred Fsredi
i
i i i
E
L
L t t L L + = (9.5)
34
|

\
|
+ =

2
4
2
2
2
2
i i
i
i i
a
sh h L
|
|
|
|

\
|
+
+ =
i
i
i
i i
i
i
Fsredi
a
th
h L
a
L

/ 2
2
2
1
2 2




U relacijama (9.5) vai pretpostavka da je horizontalna komponenta naprezanja
provodnika () ista u svim rasponima analiziranog zateznog polja. Ova pretpostavka se
temelji na injenici da su nosei izolatorski lanci zglobno vezani za nosei stub, te da iz
tog razloga ne trpe postojanje razlike u horizontalnim projekcijama sila u taki veanja
dva susedna raspona. Pretpostavka je prihvatljiva u sluaju malih zakoenja izolatorskih
lanaca u odnosu na njihov vertikalan poloaj.
Pri promeni temperature, ili usled hvatanja leda na provodnik, u optem sluaju
(nejednaki rasponi u zateznom polju) dolazi do nejednakog izduenja provodnika u
rasponima zateznog polja to uzrokuje izvesno odstupanja viseih izolatorskih lanaca od
vertikalnog poloaja. Dakle, promenom stanja provodnika menjaju se u optem sluaju
veliine svih raspona (a
i
, i=1,2,,n) u zateznom polju, tako da i rasponi postaju
promenljive stanja provodnika. Strogo posmatrano i visinske razlike taaka veanja
provodnika (h
i
, i=1,2,,n) e se menjati sa zakoenjem izolatora. U ovoj analizi smatra
se da su visinske razlike taaka veanja nepromenljive i poznate veliine. Ova
pretpostavka proizilazi iz injenice da je u opsegu praktino moguih stanja provodnika
zakoenje izolatorskih lanaca dovoljno malo da moemo smatrati da se pomeranje taaka
veanja vri po horizontalnoj pravoj u ravni linije provodnika.
U sistemu jednaina (9.5) pretpostavljena je mogunost da dodatna kontinualna
optereenja u rasponima mogu biti razliite pri istoj temperarturi t, tj. da u nekim
rasponima zateznog polja postoji dodatno optereenje usled leda a u nekima ne, to je
realna mogunost koja se naroito uvaava pri analizi ukrtanja dva nadzemana voda.
Na osnovu navedenih pretpostavki zakljuujemo da su nepoznate u relacijama (9.5):
duine provodnika (L
i
, i=1,2,,n), srednja naprezanja provodnika (
Fsri
, i=1,2,,n),
duine raspona (a
i
, i=1,2,,n) i horizontalna komponenta naprezanja (), koja je po
pretpostavci ista u svim rasponima. Ukupan broj nepoznatih je (3 n)+1 pa je potrebno
definisati jo jednu jednainu i dodati je sistemu (9.5). Ta jednaina proistie iz
pretpostavke da su take veanja provodnika za zatezne stubove fiksne odnosno da je
duina zateznog polja poznata i nepromenljiva, odnosno da je:


= =
=
n
i
i
n
i
i
a a
1 1
0
.
(9.6)
(i=1,2,...,n)
35
Jenaine (9.5) i jednaina (9.6) ine sistem od (3 n)+1 linearno nezavisnih jednaina
koje definiu jednainu stanja provodnika u zateznom polju.

Odreivanje referentnih uslova za jednainu stanja provodnika u zateznom polju
Da bi se jednaina stanja mogla reavati potrebno je definisati referentne uslove. Za
referentne uslove treba odabrati one pri kojima se javlja maksimalno dozvoljeno
naprezanje. Prema vaeim propisima maksimalno dozvoljeno naprezanje moe se javiti
na temperaturi t
0
= 20
o
C bez dodatnog optereenja usled leda ili na temperarturi
t
0
= 5
o
C sa dodatnim optereenjem usled leda. Unapred se ne zna koji od ova dva uslova
je kritiniji pa je potrebno usvojiti jedan od uslova a onda u formiranom modelu proveriti
horizotalno naprezanje u provodniku pri stanju koje odgovara drugom uslovu. Ako je
dobijeno naprezanje manje od izabranog onda su izabrani referentni uslovi dobri, a ako je
vee onda treba usvojiti druge referentne uslove.
U jednaini stanja potrebno je definisati sve veliine koje se odnose na izabrano
referentno stanje, to su sve one veliine koje imaju u indeksu oznake 0, kao i sve
visinske razlike taaka veanja h
i
(i=1,2,...,n) ija je promena zanemarena u ovom
modelu. Neke od referentnih veliina nije mogue eksplicitno zadati, ali se moe
iskoristiti injenica da jednaina stanja vai i u referentnoj taki, to omoguava da
izaberemo pogodne referentne veliine.
Ako se jednaina stanja primeni na referantne uslove dobija se sistem (9.7) od 2 n
jednaina, kojima je formalno matematiki izbegnuto zadavanje referentnih vrednosti za
duine provodnika i srednja ukupna naprezanja po rasponima.

|
|

\
|
+ =
0
0 0 2
2
0
2
0
2
0
2
4

i
i i
a
sh h L
|
|
|
|

\
|
+
+ =
0 0
0
0
0
2 2
0
0
0
0
0
/ 2
2
2
1

i
i i
i
i
i Fsred
a
th
h L
a
L
(i=1,2,...,n)

Referentna specifina teina (
0
)

se zadaje shodno izabranom referentnom stanju, odnosno
prema relaciji:

= +
=
=
C t
C t
o
nd
o
5 ,
20 ,
0
0
0

(8)
(9.7)
36
gde su:
- specifina teina provodnika,

nd
normalna dodatna specifina teina usled leda.
Horizontalnu komponentu naprezanja u provodniku pri referentnim uslovima (
0
)
potrebno je zadati tako da maksimalno naprezanje provodnika u zateznom polju pri
referentnom stanju bude jednako normalno dozvoljenom naprezanju za dati provodnik
(
nd
). Maksimalno naprezanje u rasponu javlja se u takama veanja provodnika.
Meutim, ne moe se unapred identifikovati raspon u kojem se pojavljuje maksimalno
naprezanje. Da bi odredili raspon u kojem se pojavljuje maksimalno naprezanje u
zateznom polju potrebno je izvesti izraz za maksimalno naprezanje u proizvoljnom
rasponu zateznog polja. Posmatrae se proizvoljan k-ti raspon u sopstvenom
koordinatnom sistemu.
Jednaina linije provodnika k-tog raspona u sopstvenom koordinatnom sistemu je data
relacijom (9).

k
k
x
ch y = (9.9)
Dodatni raspon k-tog raspona (a
dk
) je dat relacijom (9.9).

|
|

\
|
|
|

\
|
=

k
k
k
k
k
dk
a
sh
h
Arsh a

2 2
2
1
(9.10)

Kod lananica vai prosta veza izmeu ukupnog naprezanja (
F
) u nekoj taki i njene
ordinate.

k F
y = (9.11)

Maksimalno naprezanje u k-tom rasponu (
maxk
) se moe izraziti preko odgovarajueg
totalnog raspona:

2
max max
k tk
k
a
ch = = . (9.12)

Iz relacije (9.12) moe se zakljuiti da se maksimalno naprezanje u zateznom polju javlja
u rasponu kojem odgovara nejvei totalni raspon (a
t
). Poto je
dk k tk
a a a + = , koristei
jednainu (9.11) i izraz za dodatni raspon (9.9) moe se napisati izraz (9.13) za
maksimalno naprezanje u k-tom rasponu pri referentnim uslovima (
max0 k
).
37

|
|
|
|
|

\
|
|
|
|
|
|

\
|
|
|

\
|
+ =
0
0 0
0
0
0
0 0
0 0 max
2
2
2

k
k k
k
a
sh
h
Arsh
a
ch
(9.13)

Maksimalno naprezanje u zateznom polju pri referentnim uslovima
max0
se moe odrediti
na osnovu formalne relacije (9.14).

{ } n k
k o
,..., 2 , 1 , max
0 max max
= = (9.14)

Poto je
max0
maksimalni napon koji se u okviru propisanih uslova moe pojaviti u
provodniku, onda se ovaj napon zadaje da bude jednak normalno dozvoljenom
naprezanju za dati provodnik, odnosno
max0
=
nd
.
Da bi referentni uslovi za izvedeni model bili u potpunosti odreeni potrebno je definisati
jo veliine raspona pri referentnim uslovima (a
i0
,

i=1,2,...,n). Strogo gledano rasponi su
odreeni i poznati samo u uslovima montae provodnika kada su nosei izolatorski lanci
u vertikalnom poloaju. Meutim, na mehaniki proraun bitno utiu odstupanja raspona
pri promeni stanja provodnika u zateznom polju, dok apsolutne vrednosti raspona, koje se
relativno malo menjaju sa promenom stanja, praktino definiu samo referentne vrednosti
u odnosu na koje se raunaju ta odstupanja. Imajui to u vidu, moe se pretpostaviti da su
rasponi pri referentnim uslovima poznati i jednaki rasponima koji se imaju pri montai.

Reavanje jednaine stanja provodnika u zateznom polju

Definisanjem pogodnih referentnih veliina, jednaina stanja (9.5) je proirena,
odnosno povean je red sistema. Formalno matematiki, ako se kao ulazne veliine
zadaju: a
i0
(

i=1,2,...,n),

h
i
(i=1,2,...,n),
0
i
max0
, mehaniki proraun zateznog polja se
svodi na reavanje nelinearnog sistema algebarsikh jednaina kojeg ine izrazi (9.5),
(9.6), (9.7), (9.13) i (9.14). Reavanje ovog nelinearnog sistema algebarskih jednaina
moe se vriti nekom od numerikih metoda (npr. Njutnovom metodom, vidi udbenik
M. uri str. 35-38). Da bi se zapoeo iterativni postupak potrebno je definisati
(pretpostaviti) poetne vrednosti za promenljive stanja: L
i
, ai ,
Fsri
i ; kao i za pomone
promenljive: L
i0
,
Fsr0i
i
0
. U relacijama koje slede poetne vrednosti za promenljive e
imati u superskriptu oznaku 0.
Za poetne duine provodnika po rasponima, kako pri referentnom tako i pri analiziranom
stanju, se moe usvojiti duina spojnica odgovarajuih taaka veanja:

2
0
2 0 0
0 i i i i
a h L L + = = , (i=1,2,...,n) . (9.15)

38
S obzirom da se rasponi malo menjaju sa promenom stanja mogu se usvojiti poetne
vrednosti za raspone:

n i a a
i i
,..., 2 , 1 ,
0
0
= = . (9.16)

Poetne vrednosti za horizontalnu komponentu i srednja naprezanja po rasponima pri
referentnim uslovima se najee mnogo ne razlikuju od usvojenog nominalno
dozvoljenog naprezanja, pa se moe usvojiti:

. ,... 2 , 1 ,
0
0
0
0
n i
nd i Fsr
= = = (9.17)

to se tie poetnih vrednosti za naprezanja pri zadatim uslovima (analiziranom stanju)
moe se usvojiti relacija (9.18).

. ,..., 2 , 1 , 2
0 0
n i
nd Fsri i
= = = (9.18)

Poetna pogaanja u relaciji (9.18) se mogu na osnovu iskustva drugaije (priblinije)
zadati u zavisnosti od stanja koje analiziramo ime se moe postii bra konvergencija
iterativnog postupka.
Definisanjem poetnih vrednosti na osnovu relacija (9.15 9.18), omoguava brzu i
stabilnu konvergenciju iterativnog postupka i pri velikim zahtevanim tanostima.

Odreivanje uglova zakoenja noseih izolatorskih lanaca

U polaznim pretpostavkama reeno je da se zakoenje noseih izolatorskih lanaca u
modelu aproksimira horizontalnim pomeranjem taaka veanja u pravcu linije zateznog
polja (bona zakoenja uzrokovana vetrom nisu analizirana). Ovakva aproksimacija se
temelji na pretpostavci da je ugao zakoenja izolatorskih lanaca, pri realno moguim
stanjima provodnika, relativno mali, te da praktino ne utie na vrednosti h
i
. Meutim,
zakoenja noseih izolatorskih lanaca ugroavaju pretpostavku o jednakosti horizontalnih
komponenti naprezanja u rasponima zateznog polja a samim tim i egzistenciju izvedenog
modela stanja provodnika. Odrivost pretpostavke je povezana sa duinom izolatorskih
lanaca, odnosno naponskim nivoom voda. Ako je duina izolatorskih lanaca vea onda je
realnost aproksimacije izvesnija. Iz ovog razloga je potrebno proveriti uglove zakoenja
izolatorskih lanaca pri nekom analiziranom stanju.
39
Uglovi zakoenja noseih izolatorskih lanaca (
j
, j=1,2,...,(n-1)) mogu se odrediti na
osnovu slike 9.1 na kojoj je prikazano jedno proizvoljno zatezno polje. Na slici 9.1 (dole)
se posmatra zatezno polje dato na slici 9.1 (gore) ali pri nekim uslovima (stanju), pri
kojima se ima odreeno zakoenje noseih izolatorskih lanaca (pretpostavka je da slika
9.1 gore odgovara referentnim uslovima).

Slika 9.1 Proizvoljno zatezno polje sa naglaenim zakoenjem noseih izolatorskih lanaca
Uglovi zakoenja (
j
), odnosno odgovarajui horizontalni pomeraji vrha noseih
izolatorskih lanaca (p
j
) se posmatraju kao algebarske veliine, pri emu je usvojeno da
je ugao pozitivan ako je zakoenje izloatorskog lanca u smeru suprotnom od smera
kazaljki na satu. Na osnovu slike 9.1 mogu se napisti sledee relacije:

.
;
;
03 3 2 3
02 2 1 2
01 1 1
a a p p
a a p p
a a p
=
=
=
(9.19)

Reavanjem sistema jednaina (19) po promenljivim (p
j
) dobija se:

). ( ) (
); ( ) (
;
01 02 03 1 2 3 3
01 02 1 2 2
01 1 1
a a a a a a p
a a a a p
a a p
+ + + + =
+ + =
=
(9.20)

a
1 a
2
a
3 a
4
zatezno polje

1

p
1
p
2
< 0
p
3
> 0

a
1 a
2
a
3 a
4
zatezno polje
h
1
h
3
40
Na osnovu izraza (9.20) moe se napisati izraz (9.21) koji predstavlja optu formu za
izraunavanje horizontalnih pomeranja noseih izolatorskih lanaca pri promeni stanja
provodnika.
). 1 ( ,..., 2 , 1 , ) (
1
0
= =

=
n j a a p
j
k
k k j
(9.21)
Ako je duina izolatorskih lanaca d (pretpostavljena je ista duina noseih izolatorskih
lanaca u zateznom polju), onda se uglovi zakoenja noseih izolatorskih lanaca mogu
raunati prema relaciji:

|
|

\
|
=
d
p
j
j
arcsin j=1,2,...,(n 1). (9.22)

Rezultati proraun datog zateznog polja

Izvedeni matematiki model je pomou raunara primenjen na zadato zatezno polje. Ako
pretpostavimo da referentni uslovi odgovaraju: C t
o
5
0
= ,
r
=
0
i
nd
=
0 max
,
dobija se: ; MPa 51 , 96
5 0
=
+ led
MPa 225 , 59
20
=

.
Poto je
20 5 +
>
led
referentni uslovi su dobro izabrani.

Analizira se dato zateznog polja pri zadatom stanju (postoji led samo na srednjem
rasponu): . ; ; 5
2 3 1
0
r
C t = = = =

Za pretpostavljeno stanje provodnika raunarskom primenom izvedenog matematikog
modela dobija se:

; MPa 91,56 ; MPa 89,65
max
= =
m. 28.23 ; 8.50 - ; 7.29
2
o
2
o
1
= = = f

Pri proraunu uglova zakoenja pretpostavljeno da je duina noseih izolatorskih lanaca
d=2 m.

Analizom dobijenih rezultata moe se zakljuiti da je ugib raspona broj 2 pri
pretpostavljenom stanju vei nego pri temperaturi t=40
o
C, pa je navedeno stanje
merodavno za odreivanje visine noseih stubova kako bi obezbedili zahtevani minimalni
nivo provodnika iznad reke.