EKOLOKI MENADMENT

DEGRADACIJA I ZAGAENJE IVOTNE SREDINE

EKONOMSKI PROCES
Ekonomski proces ne eliminie materiju, ve proizvodi otpad! Zakon materijalne ravnotee: Masa materijala koja ulazi u proces transformacije mora biti jednaka masi materijala koja izlazi iz tog procesa.

INPUT = OUTPUT + OTPAD!!!

ZAGAENJE
Koliine komunalnog i industrijskog otpada prevazilaze sposobnost ivotne sredine da ih absorbuje i prirodnim procesima razloi i reciklira.

ZAGAENJE
Ubrzan rast ljudske populacije i neuskla en ekonomski i ukupan razvoj sa mogunostima ekosfere prouzrokuje promene na Zemlji koje mogu ozbiljno da ugroze ljudski opstanak. Nestaju ume i obradive povrine nastaju pustinje, Voda za pie nestaje podzemni izvori se ve koriste, Za JEDAN SAT na Zemlji nestanu ETIRI BIOLOKE VRSTE!

ZAGAENJE
Zagaenje predstavlja odreene neeljene promene u karakteristikama vazduha, vode, zemljita ili hrane koje mogu imati nepovoljne uticaje na zdravlje, aktivnosti i opstanak ljudske populacije i drugih ivih organizama.

ZAGAUJUE MATERIJE
Najee se pojavljuju u obliku vrstih, tenih ili gasovitih hemikalija proizvedenih kao nusproizvod ili otpad u procesu ekstrakcije, prerade i pretvaranja u gotove proizvode odreenih resursa, ili u procesu potronje finalnih proizvoda. Zagaenje moe biti i u obliku neeljene emisije energije, npr. prekomerna toplota, buka ili zra enje.

EFEKTI ZAGAENJA
Kakve i kolike efekte e imati odreene zagaujue materije u ivotnoj sredini zavisi od tri faktora:

Hemijske prirode, Koncentracije zagaujuih materija, Dugotrajnost zagaujuih materija.

EFEKTI ZAGAENJA
Prvi faktor pokazuje koliko je zagaujua materija aktivna i kodljiva za specifine vrste ivih organizama. Drugi pokazuje koliinu zagaujiih materija po jedinici obima vazduha, vode, zemljita ili teine tela. Trei faktor pokazuje koliko dugo zagaujue materije ostaju u vazduhu, vodi, zemljitu ili ljudskom telu.

Broj ljudi

X b

Broj korienih resursa

Degradacija po resursu

Uticaj na ivotnu sredinu

Ukupna degradacije i zagaenje ivotne sredine na datom podruiju zavise od tri faktora:

Broja ljudi, Prosenog broja jedinica resursa koje svaki ovek koristi, Koliine zagaenja ili degradacije koje prouzrokuje korienje jedinice resursa.

VRSTE ZAGAENJA
AEROZAGAENJE ZAGAENJE POVRINSKIH VODA ZAGAENJE ZEMLJITA SPECIFINE VRSTE ZAGAENJA

AEROZAGAENJE
Zagaen vazduh predstavlja onaj vazduh u kojem se nalaze novi, do tada nepoznati, sastojci u uobiajenom sastavu, ili onaj vazduh u kom su njegovi sastojci prisutni u enormnim koliinama. Zagaen vazduh je onaj koji je poprimio gas, paru, dim, prainu i druge materije iz razli itih izvora u koliinama koje mogu tetiti zdravlju stanovnika, ivotnoj sredini i materijalnim dobrima.

AEROZAGAENJE
Zagaen vazduh iznad urbanih sredina naziva se SMOG. Pod zagaenim vazduhom smatra se svaki vazduh koji je kontaminiran materijama tetnim po zdravlje ili opasan na drugi nain, bez obzira na njegovo agregatno stanje.

AEROZAGAENJE
Posledice aerozaga enja su:

Smanjena vidljivost, Neprijatan miris, Prljavtina, Korozija metala, Oteenje biljnog fonda.

AEROZAGAENJE
Faktori koji utiu na transport i difuziju zagaujuih supstanci u vazduhu su: Brzina rasprostiranja zagaujuih materija, Brzina sedimentacije zaga ujuih materija, Vetrovi, Vazdune turbulencije, Termika struktura atmosferskih slojeva, Visina dimnjaka, Mogunosti samopreiavanja atmosfere, idrugi.

AEROZAGAENJE
Za evaluaciju aerozagaenja potrebno je poznavanje: Kvaliteta (fiziko hemijskih osobina ) zagaujuih materija, Kvantiteta (koliine) zagaujuih materija. Najvei zagaiva vazduha je industrija, a naroito: Energetski objekti, Hemijska industrija, Crna i obojena metalurgija, Industrija nemetala i graevinskog materijala, Industrija celuloze i papira.

ZAGENJE POVRINSKIH VODA

Voda pokriva povrine Zemlje i njeno zagaenje postaje sve vee!

ZAGENJE POVRINSKIH VODA

Zagaivai povrinskih voda su brojni, a svi se svrstavaju u dve grupe:

Koncentrisani zagaivai (izvori), Rasuti izvori.

ZAGENJE POVRINSKIH VODA

Koncetrisani zagaivai povrinskih voda se lako mogu evidentirati i najee se nalaze na obalama reka, jezera i mora. Najei su: Urbana naselja, Industrijski objekti (hemijska, metalopreraivaka, prerada ruda, prehrambena, celuloza i papir, tekstil, graevinski materijal), Energetski objekti (termoelektrane, toplane, nuklearne elektrane,
hidroelektrane),

Poljiprivredni objekti (tov stoke), Deponije smetlita.

ZAGAENJE POVRINSKIH VODA

Rasuti izvori zagaenja voda obuhvataju: Hemizaciju tla u poljoprivrednoj proizvodnji pod uticajem pesticida i vetakih ubriva, Deponije otpada, Kisele kie, Transportna sredstva, Lokacije za eksploataciju peska i ljunka.

ZAGAENJE ZEMLJITA
Degradiranje zemljita nastaje kao posledica sledeih uzroka: Zauzimanjem i pretvaranjem u neprirodno(gradovi, infrastruktura, industrija ) Savremeni nain obrade u poljoprivredne svrhe (savremen maine, veta ka ubriva i pesticidi), Osiromaivanje biljnog fonda (trovanje zemljita), Povrinskom eksploatacijom rude i minerale, Nekontrolisanim i prekomernim navodnjavanjem.

VRSTE ZAGAUJUIH MATERIJA

Posmatrano sa fizikog aspekta, reziduali procesa proizvodnje i potronje sastoje se od razliitih vrsta materijala i energije i izbacuju se tri medija ivotne sredine: vazduh, voda, zemlja. Za potrebe ekolokog menadmenta, sve zaga ujue materije moemo klasifikovati kao: Kumulativne i nekumulativne, Zagaujue materije lokalnog, regionalnog i globalnog uticaja, Zagaujue materije iz lako prepoznatljivih i neprepoznatljivih izvora emisije, Zagaujue materije iz kontinuiranih i epizodnih emisija.

Kumulativne i nekumulativne zagaujue materije

Veoma vana informacija za projektovanje preventivne zatite ivotne sredine jeste da li se zaga ujue materije kumuliraju tokom vrmena ili nestaju putem transformacije u bezopasne materije odmah nakon emitovanja.

Nekumulativno zagaenje buka! Kumulativno zagaenje radioaktivni otpad i plastika!

Kumulativne i nekumulativne zagaujue materije

Izmeu dva navedena ekstrema poste razliite vrste zagaujuih materija koje se u ivotnoj sredini kumuliraju u manjoj ili veoj koliini. Primer za ovakve materije predstavljaju organske materije emitovane u vodene tokove ili povrinske akumulacije. One se pod uticajem prirodnih procesa razlau na svoje sastavne elemente koji su bezopasni. Sve dok reni tokovi i povrinske vodene akumulacije mogu putem svog prirodnog asimialativnog kapaciteta da prihvate otpadne organske materije, ine ih manje tetnim za ivotnu sredinu.

Kumulativne i nekumulativne zagaujue materije

Ukoliko koliine otpada prevaziu apsorpcioni kapacitet reka, dolazi do kumuliranja zaga ujuih supstanci. Primer je CO2! Nije kumulativna materija, ali je zbog prekomerne emisije u atmosferu prouzrokovao niz globalnih problema u ivotnoj sredini.

Kumulativne i nekumulativne zagaujue materije

Sadanja koncentracija zagaenja Sadanja koncentracija zagaenja

nekumulativne kumulativne

Sadanje emisije

Sadanje emisje

Zagaujue materije lokalnog, regionalnog i globalnog uticaja

Lokalne zagaujue materije uglavnom se opaaju kao tetna za mali krug ljudi, pojedinaca, na odre enom prostoru. Primeri su buka, degradacija pejsaa. Ova razgranienost napravljena je na osnovu rasprostranjenosti uticaja zagaujuih materija iz odreenog izvora emisije. Regionalni ekoloki problemi su naj ee vezani za kisele padavine, efekat staklene bate i sl. I mogu imati globalni karakter. Lokalni problemi se najlake reavaju!

Zagaujue materije iz lako prepoznatljivih i neprepoznatljivih izvora

Lako prepoznatljivi izvori zagaenja su: termoelektrane, toplane, kanalizacioni odvodi... Neprepoznatljivi izvori zagaenja su: poljoprivredne hemikalije koje dolaze u zemlju na disperzivan na in, urbani smog i zagaeni vodotokovi u urbanim i industrijalizovanim mestima...

Zagaujue materije iz kontinuiranih i epizodnih emisija

Izvori su postrojenja koja funkcioniu kontinuirano. Kontinuirane emisije iz: termoelektrane i toplane na ugalj i dr. Epizodne emisije su neoekivane i nije mogue odrediti naine upravljanja menadment! Primer epizodnih emisija su havarijska izlivanja nafte ili hemikalija!