"Fethur-rabbani"

"Rabbanijsko otkrovenje"
Abdul-Kadir Gejlani
Prevod. Abdullah ef. Celebic
Prvo predavanje
U nedjeIju IzjuLru, . sevvuIu q.g.H., nus sejjId, SejI MuIjuddIn Ebu MuIummed AbduI-
KudIr r.u. u LekIjI je rekuo sIjedece:
ProLIvIjenje SIInom I UzvIsenom Hukku, prIIIkom spusLunju njegovII odredbI, znuk je
umIrunju vjere, umIrunju LevIIdu, umIrunju LevekkuIu I umIrunju IIIusu. Mu'mInsko srce ne
znu zu ,kuko nILI ,zusLo. NuproLIv, neIs (dusu) je Luj kojI se cIjeIIm svojIm bIcem proLIvI I
odupIre. ZuLo ko zeII dobro svom neIsu (dusI) neku se borI proLIv njegu I suzbIju gu, sve dok ne
bude sIgurun I bezbIjedun od njegovog zIu. Jer, neIs (dusu) je zIo u zIu. Trebu du se proLIv
njegu vodI borbu, sve dok se ne smIrI, Ludu on posLuje dobur u dobru, posLuje poLpuno
posIusun I u pokornosLI AIIuIovIm dzeIIe sunuIu odredbumu I nupusLu svuku neposIusnosL.
Tukvoj dusI bIce receno:
"O smIrenu duso, vruLI se svome Gospoduru zudovoIjnu I su kojom je On zudovoIjun!"
Teznju Lukve duse posLuje Ispruvnu, zIo od nje nesLuje, ne veze se nI zusLo od sLvorenog I s
pruvom se rodbInskI vezuje zu svog ocu bruIImu uIejIIs-seIum, kojI se nIje povodIo zu svojIm
neIsom, kojI je nupusLIo neIsunske zeIje, cIje srce je bIIo smIreno I kojI je odbIo pomoc koju su
mu nudIIu ruznu sLvorenju rekuvsI:
,To sLo AIIuI dzeIIe sunuIu znu zu moje sLunje, IskIjucuje I moju poLrebu du Gu moIIm zu
pomoc.
TIme je dokuzuo IspruvnosL svoje predunosLI (LesIIm) I pouzdunju (LevekkuI). VuLrI u koju je
bucen nuredeno je:
"BudI IIudnu I spusonosnu bruIImu!"
kuo znuk AIIuIove dzeIIe sunuIu pomocI onome kojI se nu dunjuIuku neIzmjerno okILIo
NjegovIm uLrIbuLom sLrpIjIvosLI I kogu ce nu AIIreLu neIzmjerno (bez rucunu) nugrudILI.
UzvIsenI veII:
OnI kojI budu sLrpIjIvI bIce bez rucunu nugrudenI."
AIIuIu dzeIIe sunuIu nIje nIsLu skrIveno od onogu sLo se podnosI u Njegovo Ime. OkILILe se
Njegovom sLrpIjIvoscu suL vremenu pu ceLe godInumu uzIvuLI Njegovu dobroLu I bIugoduL. BILI
Irubur, znucI sLrpILI se u duLom LrenuLku. "ZuIsLu je AIIuI su sLrpIjIvImu", Luko sLo Im duje
podrsku I pobjedu.
BudILe sLrpIjIvI u Njegovo Ime! BudILe budnI I prIbrunI! Ne budILe nemurnI u odnosu nu
Njegu! Ne osLuvIjujLe budenje zu posIIje smrLI, jer vum budenje Ludu nece bILI nI od kukve
korIsLI! ProbudILe se prIje nego se sreLneLe s NjIm! ProbudILe se prIje nego vum duse, I proLIv
vuse voIje, budu uzeLe, du se ne bIsLe kujuII ondu kud od kujunju nece bILI nIkukve korIsLI!
UredujLe vusu srcu! Jer, uko vum onu budu Ispruvnu, bIce vum Ispruvnu I osLuIu sLunju (uIvuI).
Zu ovo je VjerovjesnIk suIIuIIuIu uIejII ve seIIem rekuo:
,U Ijudskom LIjeIu Imu jedun orgun, kojI kudu je Ispruvun, Ispruvno je I cILuvo LIjeIo, u kudu je
neIspruvun, neIspruvno je cILuvo LIjeIo. Tuj orgun je srce.
spruvnosL srcu posLIze se LukvuIukom, LevekkuIom, LevIIdom I IIIusom u djeIImu. Ako nemu
nuvedenog, srce je neIspruvno.
Srce je kuo pLIcu u kuvezu LIjeIu, kuo bIser u kuLIjI, kuo bIugo u rIznIcI. BILnu je pLIcu u ne kuvez,
bIser u ne kuLIju, bIugo u ne rIznIcu.
AIIuIu moj dzeIIe sunuIu, ucInI du nusI orgunI, I dunju I nocu, Lokom cILuvog nuseg zIvoLu,
budu sumo TebI pokornI, I du nusu srcu sumo Tebe spomInju. PrIdruzI nus uz Svoje dobre
robove kojI su zIvjeII prIje nus, opskrbI I nus onIm cIme sI I njII opskrbIo, I budI premu numu
onukuv kukuv sI bIo I premu njImu. AmIn.
judI, budILe AIIuIu dzeIIe sunuIu onukvI kukvI su Mu bIII NjegovI dobrI robovI, pu ce I On
vumu bILI onukuv kukuv je bIo njImu. Ako zeIILe du AIIuI dzeIIe sunuIu bude nu vusoj sLrunI,
budILe Mu pokornI, budILe sLrpIjIvI I zudovoIjnI su onIm sLo cInI su vumu I su drugImu.
OdubrunI IjudI su se povIucIII od ovog svIjeLu, svoj udIo u njemu uzImuII su su oprezom,
LruzecI uz Lo drugI svIjeL (AIIreL) rudecI zu njegu. BIII su neposIusnI svojIm neIsovImu, u
pokornI svome Gospoduru. NujprIje bI suvjeLovuII sebe pu Lek ondu druge.
MIudIcu, posuvjeLuj nujprIje sebe pu Lek ondu drugog! DoLjeruj svoj neIs! Ne nupuduj drugogu
ukoIIko I kod Lebe Imu onogu sLo Lrebu IspruvIjuLI! Tesko LebI! Zur LI mIsIIs du znus kuko ces
spusILI drugogu? Kuko ces vodILI drugogu uko sI sIIjep? jude moze du vodI sumo onuj ko vIdI.
z moru II moze spusILI sumo onuj kojI znu dobro du pIIvu. jude moze vruLILI AIIuIu dzeIIe
sunuIu sumo onuj kojI Gu je spoznuo. Kuko du II vodI onuj kojI Gu nIje spoznuo?
Ne ruspruvIjuj o AIIuIovIm dzeIIe sunuIu odredbumu. Ako Gu voIIs, rudI sumo u Njegovo Ime,
nI u cIje drugo! Boj se sumo Njegu, vIse nIkogu! To se cInI srcem u ne pokreLunjem jezIku,
IuIveLom (osumIjIvunjem) u ne dzeIveLom (IsLIcunjem).
Ako je LevIId nu vruLImu kuce, u sIrk unuLru u kucI, ondu je Lo pruvI nIIuk (IIcemjerje). Tesko
LebI, jezIkom Izruzuvus bogobojuznosL u srcem grIjesIs, jezIkom zuIvuIjujes u srcem se
proLIvIs! AIIuI dzeIIe sunuIu veII:
"O sIne Ademov, od Mene LebI sIIuzI dobro, u od Lebe MenI se dIze zIo"
Tesko LebI! TvrdIs du sI Njegov rob u pokoruvus se drugom. Du sI uIsLInu Njegov rob borIo bI
se I skIupuo prIjuLeIjsLvu u Njegovo Ime. OsvjedocenI vjernIk se ne pokoruvu svom neIsu, nILI
svom sejLunu, nILI svojoj zeIjI. Nece du znu zu sejLunu, u kumo II du mu se pokoruvu. Ne obrucu
puznju zu dunjuIukom, u kumo II du mu se ponIzuvu. SLu vIse, prezIre gu I LruzI AIIreL. UkoIIko
I posLIgne nesLo od dunjuIuku, osLuvIju Lo I povezuje se su svojIm Gospodurom, SIInIm I
UzvIsenIm, I robuje sumo Njemu, u svukom momenLu. On je cuo rIjecI SIInog I UzvIsenog:
"A nuredeno Im je du se sumo AIIuIu kIunjuju, du mu Iskreno, kuo pruvovjernI vjeru
IspovIjeduju..."
MunI se sIrku vezunju zu sLvorenju, udI u cIsL LevIId SIInogu I UzvIsenogu Hukku! Jer, On je Luj
kojI je sve sLvorIo I u cIjoj je rucI (mocI) svuku sLvur.
O LI kojI LruzIs nesLo mImo Njegu, LI sI bez pumeLI!
Zur posLojI nesLo sLo nIje u AIIuIovoj dzeIIe sunuIu rIznIcI? UzvIsenI AIIuI dzeIIe sunuIu veII:
" ne posLojI nIsLu cIje rIznIce ne posjedujemo."
MIudIcu! ZuspI pod oIukom sudbIne! SLrpIjIvosL uzmI mjesLo jusLuku, usugIusI se kuo vjerun
prIsLuIIcu I su poboznoscu cekuj oIuksunje!
Kud budes Lukuv, KrojILeIj sudbIne ce Le obusuLI Lukvom mIIoscu I dobroLom kukvu LI nIsI
dosLojun nI LruzILI nI pozeIjeLI.
O IjudI, usugIusuvujLe se su sudbInom! PrIIvuLILe moj suvjeL. Ju sum mudzLeIId AbduI-KudIr!
Moje usugIusuvunje su kuderom (sudbInom) doveIo me je do njenog KrojILeIju (EI-KudIru).
O IjudI, dodILe du se ponIzImo pred UzvIsenIm AIIuIom dzeIIe sunuIu, pred Njegovom
dosudom I NjegovIm djeIovunjem. PognImo gIuve nusII vunjsLInu I nusII nuLrInu, budImo
sugIusnI su sudbInom I zupuLImo se u njenoj povorcI, jer - onu je VIudurev IzusIunIk! UkuzImo
PosIunIku suIIuIIuIu uIejII ve seIIem duzno posLovunje, zbog Onog KojI gu je posIuo! UkoIIko
gu budemo Luko docekIvuII, on ce nus vodILI I ponIjeLI su svojom druzInom do EI-KudIru
(KrojILeIju sudbIne),
"A Lumo se je pod zusLILom AIIuIu sLInILog."
Neku LI je prIjuLno pIce Iz moru Njegovog znunju, jeIo s Lrpeze Njegove bIIskosLI I bIuzensLvo
obusuLosLI Njegovom mIIoscu! Ovo je sumo zu pojedInce od svukog mIIIonu pojedInucu, svII
robovu I pIemenu.
MIudIcu, budI bogobojuzun! Cuvuj grunIce serIjuLu! SuproLsLuvIjuj se neIsu, zeIjumu, sejLunu I
Iosem drusLvu! VjernIk u suproLsLuvIjunju nuvedenom ne skIdu kucIge su gIuve, ne sLuvIju muc
u korIce, ne rusedIuvu konju (spuvu snom odubrunII, cIju Irunu je uspIjeI, cIje sIromusLvo je
govor I cIju nuvIku je obuveznu suLnju. GovorI Im sudbInu I djeIovunje njIIovog Gospoduru kojI
pokrenu njIIov govor nu dunjuIuku, kuo sLo ce suLru, nu kIjumeLskom dunu, duLI mogucnosL
pojedInIm orgunImu Ijudskog LIjeIu du govore. Moc govoru duce Im UzvIsenI AIIuI dzeIIe
sunuIu, kojI Lu moc duje svemu sLo govorI. Duce Im moc govoru kuo sLo ce je duLI I nezIvIm
sLvurImu. Duce Im govornu sredsLvu I onI ce du govore. Kud Ioce du neko od NjegovII
sLvorenju nesLo urudI, On gu zu Lo I osposobI. HLIo je du sLvorenju budu obuvjesLenu, du budu
upozorenu I obrudovunu I, du bI se proLIv njII IznIjeII dokuzI, duo je vjerovjesnIcImu I
posIunIcImu du govore. Nukon sLo bI onI umIruII, posLuvIjuo je uIemu, koju je posLupuIu po
njIIovom ucenju, pu je onu, umjesLo njII, govorIIu sLvorenjImu o onome sLo je dobro zu njII.
AIIuIov dzeIIe sunuIu PosIunIk suIIuIIuIu uIejII ve seIIem je rekuo:
,UcenjucI su nusIjednIcI vjerovjesnIku!
judI, zuIvuIjujLe AIIuIu dzeIIe sunuIu nu NjegovIm bIugoduLImu, I od Njegu II ocekujLe, jer je
On rekuo:
"Sve bIugoduLI koje uzIvuLe od AIIuIu su."
Gdje je vusu zuIvuIu, o vI kojI uzIvuLe u NjegovIm bIugoduLImu, vI kojI mIsIILe du vum je
bIugoduLI koje vum je On duo, duo neko drugI? Nekudu zu bIugoduLI, koje su od Njegu, mIsIILe
du su od nekog drugog, nekudu II smuLruLe neznuLnIm I LezILe zu onIm cegu nemuLe, u nekudu,
opeL, Njegove bIugoduLI korIsLILe du bIsLe Mu bIII neposIusnI.
MIudIcu! U Lvom IuIveLu (osumI) poLrebnu LI je suzdrzIjIvosL koju ce Le spusuvuLI od
neposIusnosLI I pokIIznucu, I poLrebnu LI je murukubu (sumokonLroIu) koju ce Le podsjecuLI du
Le AIIuI dzeIIe sunuIu moLrI. To LI je u Lvom IuIveLu ILekuko poLrebno, sLu vIse, Lo LI je nuzno.
ZuLIm, Lrebus du ruLujes su neIsom, zeIjom I sejLunom!
PropusL vecIne IjudI je u grIjesenju, propusL zuIIdu (IsposnIku) je u sLrusLImu, propusL ebduIu
je u zumIsIImu I pomIsIImu u IuIveLu u propusL sIddIku (IskrenII) je u prIvremenIm duIovnIm
uzIvunjImu. OnI kojI su zuuzeLI cuvunjem svojII srducu, onI su opunomocenIcI nu vruLImu
UzvIsenog VIuduru. OnI su nu mekumu du've; pozIvuju sLvorenju du spoznuju UzvIsenog
Hukku. NepresLuno pozIvuju srcu govorecI: o srcu, o duse, o IjudI, o dzInnI, o vI kojI sLe pred
NjIm - krenImo ku VIudurevIm vruLImu, ubrzujLe sLopuIu vusII srducu, vusu bogobojuznosL,
LevIId I njegovu spoznuju, suvIsnu suzdrzIjIvosL, ruvnodusnosL premu dunjuIuku, AIIreLu I
svemu osIm Gospoduru. Ovuko rude odubrunI, cIju umbIcIju du sLvorenju ucIne dobrIm,
obuIvuLu I nebo I ZemIju, od Arsu pu do Ispod zemIje.
MIudIcu! OsLuvI neIs I njegove zeIje! BudI zemIju pod sLopuIImu ovukvII IjudI! Pred njImu
budI prusInu!
AIIuI dzeIIe sunuIu je Luj kojI od nezIvog sLvuru zIvo u od zIvog nezIvo. SLvorIo je bruIImu
uIejIIs-seIum od njegovII rodILeIju kojI su bIII mrLvI mrLvIIom nevjerovunju. Mu'mIn je zIv u
kuo kjuIIr mrLuv. MuveIIId je zIv u musrIk mrLuv. U Lom smIsIu AIIuI dzeIIe sunuIu je rekuo:
"Od mojII sLvorenju nujprIje je umro bIIs",
u smIsIu du je neposIusun AIIuIu dzeIIe sunuIu pu je su svojom neposIusnoscu mrLuv.
Ovo je uIIrI-zemun. U opLIcuju je munuIIkIuk I Iuz. Ne sjedILe su munuIIcImu, IuzIjIvcImu,
dedzuIovcImu I Lesko LebI! Tvoj neIs je munuIIk, IuzIjIvuc, kjuIIr, gresnIk, musrIk... Kuko du
sjedIs s njIm? SuproLsLuvIjuj se neIsu, ne povIuduj mu! VezI gu! Nemoj gu pusLuLI! UIupsI gu I
duj mu njegov obuveznI Iukk kojI mu prIpudu! UkroLI gu mudzuIedom! (borbom su svojIm
neIsom). A zeIje uzjusI! Nemoj dozvoIILI du one Lebe jusu! Tuko IsLo I su nIskom cudI. NI su
njom nemoj du se druzIs! Onu je muIo dIjeLe koje nemu pumeLI. Zur du ucIs I poprImus nesLo
od muIog djeLeLu? A sejLun, on LI je oLvorenI neprIjuLeIj. neprIjuLeIj Lvog ocu Ademu uIejIIsseIum.
Kuko du se pouzdus u sejLunu I od njegu ponusunje poprImus kudu je Izmedu Lebe I
njegu sLuro neprIjuLeIjsLvo I krv? Ne vjeruj mu! On je ubIcu Lvog ocu I Lvoje mujke. Ako Le se
domogne I Lebe ce ubILI kuo sLo je I njII ubIo. Neku LI LukvuIuk bude oruzje, u vojsku LevIId,
murukubu, suzdrzIjIvosL u osumumu, IskrenosL I Lruzenje pomocI od AIIuIu dzeIIe sunuIu. Ovo
oruzje I ovu vojsku su LS kojI ce pobIjedILI, srusILI I skrsILI sejLunu I njegovu vojsku. Kuko du gu
ne pobIjedIs kud je AIIuI dzeIIe sunuIu nu Lvojoj sLrunI?
MIudIcu! dunjuIuk I AIIreL sLuvI nu jedno mjesLo, u LI se IzdvojI su svojIm UzvIsenIm
Gospodurom, su srcem osIobodenIm od svegu sLo nIje On.
Nemoj du, umjesLo su SLvorILeIjem usposLuvIjus vezu su sLvorenjImu! PrekInI ove veze I oLkuzI
posIusnosL ovIm gospodurImu! Kudu Lo posLIgnes, neku LI dunjuIuk bude zu Lvoj neIs, AIIreL
zu Lvoje srce u UzvIsenI Gospodur zu Lvoj sIrr (Lujnu).
MIudIcu! Ne budI uz neIs, nILI uz zeIje, nILI uz dunjuIuk, nILI uz AIIreL! Ne sIIjedI nIkog Izuzev
UzvIsenog Hukku I dobIces bIugo koje nIkudu nece nesLuLI, Tudu ce LI od UzvIsenog Hukku
docI upuLu, posIIje koje nece bILI IuLunju.
Pokuj se zu svoje grIjeIe I bjezI od njII svom Gospoduru, SIInom I UzvIsenom. Kudu ucInIs
pokujunje ucInI gu I svojom nuLrInom I svojom vunjsLInom. Pokujunje je mIjenjunje
domovIne. SkInI odjecu gIjesenju IskrenIm pokujunjem I sLIdom od AIIuIu dzeIIe sunuIu I Lo
sLvurno u ne reIuLIvno. Ovo se rudI srcem nukon sLo se vunjsLInu ocIsLI usvujunjem serIjuLu.
VunjsLInu Imu svoj rud u I srce Imu svoj rud.
Kudu srce Izude Iz pusLInje uzroku I vezunosLI zu sLvorenju, ono zuronI u more LevekkuIu,
spoznuje AIIuIu dzeIIe sunuIu I znunju o Njemu. OsLuvIju uzroke I LruzI njIIovog Tvorcu. Kudu
zurones u ovo more recI ces:
,Upucuje me Onuj KojI me sLvorIo,
KojI gu vodI od obuIe do obuIe, od mjesLu do mjesLu, dok ne sLune nu pruvI puL. , kud god se
sjeLI svogu Gospoduru, ukuze mu se Njegov puL, su kogu se ukIunju ono sLo gu je zusLIruIo.
Srce onog kojI LruzI SIInog I UzvIsenog Hukku prevuIjuje rusLojunje osLuvIjujucI sve Izu sebe.
Kudu mu se u Izvjesnom dIjeIu puLu pojuvI sLruI od propusLI, nusLupu njegov Imun, IrubrecI
gu I gusecI vuLre usumIjenosLI I sLruIu, umjesLo kojII se juvIju svIjeLIo prIsnosLI I rudosL zbog
AIIuIove dzeIIe sunuIu bIIzIne.
MIudIcu! Ako Le zudesI boIesL, prImI je rukom sLrpIjenju I smIrI se dok LI ne dode IIjek. Ako LI
dode IIjek, prImI gu rukom zuIvuIe. Ako budes ovuko zIvIo, zIvjeces komoLno.
SLruI od VuLre kIdu jeLre vjernIku I cInI du Im IIcu posLuju zuLu u srcu zuIosnu. Kudu II Lo osvojI
AIIuI dzeIIe sunuIu nu njIIovu srcu prosIpu vodu Svoje mIIosLI I dobroLe I oLvuru Im vruLu
AIIreLu, Luko du vIde mjesLo koje Im je osIguruno. Pu kudu se smIre I umIre I muIo opusLe,
oLvuru Im vruLu svoje VeIIcunsLvenosLI (DzeIuIu), od koje Im se srcu I Lujne cjepuju I jos vIse se
povecuvu sLruI. Kudu Im se Lo upoLpunI, oLvuru Im vruLu svoje IjepoLe (DzemuIu) I onI se
smIruju, umIruju I doIuze sebI, I zuuzImuju deredze. To su sLupnjevI, kojI doIuze jedun po
jedun.
MIudIcu! nemoj du LI umbIcIju bude ono sLo se jede, pIje, odjevu, zenI, nusLunjuje, sukupIju...
To je umbIcIju neIsu I nIske cudI. A gdje je umbIcIju srcu I Lujne, Lruzenje SIInog I UzvIsenog
Hukku? Tvoju umbIcIju je ono cIme sI opsednuL. Pu neku LI umbIcIju bude Lvoj Gospodur I ono
sLo je kod Njegu.
DunjuIuk Imu svoju kompenzucIju Lj. AIIreL, u I sLvorenju Imuju svoju kompenzucIju Lj. SIInog
I UzvIsen SLvorILeIju. Kud god osLuvIs nesLo od dunjuIuku, On LI Lo nudoknuduje boIjIm od
Logu, nu AIIreLu.
UzmI du LI je od zIvoLu osLuo jos sumo dunusnjI dun.
PrIpremI se zu AIIreL, IscekujucI meIeku smrLI!
DunjuIuk je mjesLo nu kome se suIIje peku u AIIreL je mjesLo zu koje rude I grude. Kudu se juvI
AIIuIovu dzeIIe sunuIu Ijubomoru, onu se Isprecuvu Izmedu njII I AIIreLu, dobIjuju mekum
LekvInu I Ludu vIse ne ceznu nI zu dunjuIukom nI zu AIIreLom.
uzIjIvce! TI dok sI u bIugosLunju, voIIs AIIuIu dzeIIe sunuIu u kudu dode Iskusenje bjezIs, kuo
du AIIuI dzeIIe sunuIu nIkudu nIje nI bIo Lvoj VoIjenI. Nu kusnjI se rob pokuzuje kukuv je.
UkoIIko budes posLojun dok sI nu kusnjI nu koju Le AIIuI dzeIIe sunuIu sLuvIju, ondu Gu LI
zuIsLu voIIs. A, ukoIIko se promjenIs, Iuz Izude nu vIdjeIo, u Ijubuv se rusI I nesLuje.
NekI covjek je dosuo VjerovjesnIku suIIuIIuIu uIejII ve seIIem I rekuo:
,AIIuIov PosIunIce, ju Lebe voIIm,
nu sLo mu je AIIuIov dzeIIe sunuIu PosIunIk rekuo:
,PrIpremI se du LI sIromusLvo bude odjecu!
NekI drugI covjek je dosuo VjerovjesnIku suIIuIIuIu uIejII ve seIIem I rekuo mu:
,Ju voIIm AIIuIu dzeIIe sunuIu,
nusLo mu je AIIuIov dzeIIe sunuIu PosIunIk rekuo:
,PrIpremI se du LI Iskusenju budu odjecu!
jubuv premu AIIuIu dzeIIe sunuIu I Njegovom PosIunIku neruzdvojIve su od sIromusLvu I
Iskusenju. SLogu je nekI od dobrII IjudI rekuo:
,Odreden je beIuj (Iskusenje) du predsLuvIju
Ijubuv, Luko du je ne moze svuko LvrdILI.
Kudu Lo nebI bIIo Luko, ondu bI svuko moguo LvrdILI du voII AIIuI dzeIIe sunuIu. SLogu je I duLo
du se ovu Ijubuv poLvrduje posLojunoscu u IskusenjImu I sIromusLvu.
"Gospoduru nus, duj num ono sLo je dobro I nu dunjuIuku
I nu uIIreLu I sucuvuj nus od puLnje u VuLrI".


"Fethur-rabbani"
"Rabbanijsko otkrovenje"
Abdul-Kadir Gejlani
Prevod. Abdullah ef. Celebic
rugo predavanje
PeLog sevvuIu q.g. H. u mederesI je, AIIuI dzeIIe sunuIu zudovoIjun s njIm rekuo sIIjedece:
Tvoju zuvurunosL u odnosu nu AIIuIu dzeIIe sunuIu odsLrunjuje Le I uduIjuvu od Njegu. ProdI se
svoje zuvurunosLI prIje nego sLo dobIjes uduruc, budes ponIzen I nupudnu Le zmIje I skorpIje
beIuju! NIsI okusIo beIuje pu sI sLogu, zusIgurno, I zuvurun. Ne ruduj se puno onome sLo Imus, sve
ce Lo uskoro nesLuLI.
AIIuI dzeIIe sunuIu veII:
"A kudu bI se onome sLo Im je duLo obrudovuII, Iznenudu bIsmo II kuznIII."
Ono sLo je kod AIIuIu dzeIIe sunuIu posLIze se su sLrpIjIvoscu. SLogu AIIuI dzeIIe sunuIu I
nugIusuvu ImperuLIv sLrpIjIvosLI. SIromusLvo I sLrpIjIvosL su nespojIvI, Izuzev kod vjernIku. OnI kojI
voIe AIIuIu dzeIIe sunuIu bIvuju sLuvIjenI nu Iskusenju (beIuje) uII su onI, uprkos Lome, nuduInuLI
du cIne dobru djeIu, sLrpIjIvo podnosecI sve ono cIme II AIIuI dzeIIe sunuIu nepresLuno Iskusuvu.
Du nIje sLrpIjIvosLI ne bIsLe me vIdjeII medu vumu. PosLuvIjenu je mrezu zu IvuLunje pLIcu. z nocI
u noc oLvuru se su mojII ocIju I skIdu su mojII nogu. Dunju su mI ocI zuLvorene u noge vezune u
mrezI. To AIIuI dzeIIe sunuIu cInI zu vuse dobro, u vI Lo ne znuLe!
Du nIje mog pokoruvunju AIIuIu dzeIIe sunuIu, zur bI pumeLun covjek boruvIo u ovom grudu I
druzIo se su njegovIm sLunovnIsLvom, u kome je zuvIuduIo cusLoIIepIje, IIcemjerje, nusIIje,
sumnjIcenje, Iurum? Sve vIse I vIse je nezuIvuInosLI premu AIIuIu dzeIIe sunuIu nu NjegovIm
bIugoduLImu I korIsLenju IsLII u svrIu grIjesenju I nemoruIu. NumnozIII su se onI kojI su nIko I
nIsLu kud su u svojIm kucumu u kojI se pruve bogobojuznI kud su u svojIm ducunImu, onI kojI su
odpudnIcI kud su Lumo gdje se pIje u kojI gIume IskrenosL kud su nu poIozuju.
Du nIje vjerskog propIsu prIcuo bII vum o onome sLo je u vusIm kucumu. MeduLIm, ju Imum
LemeIj nu kome Lrebu grudILI, Imum djecu koju Lrebum odgujuLI. Kudu bII vum oLkrIo nesLo od
onogu sLo je kod mene, bIo bI Lo ruzIog ruzIuzu Izmedu mene I vus.
U ovom sLunju u kojem se nuIuzIm, poLrebnu mI je snugu vjerovjesnIku I posIunIku, poLrenu mI je
sLrpIjIvosL svII onII kojI su zIvjeII od Ademu uIejIIs-seIum pu do dunusnjeg vukLu, poLrebnu mI je
bozunsku snugu ... AIIuIu moj dzeIIe sunuIu, duruj mI svoje dobroLe, pomocI I zudovoIjsLvu. AmIn.
MIudIcu! NIsI sLvoren du vjecno osLunes nu dunjuIuku I du nu njemu uzIvus. PromIjenI Lu svoju
odbojnosL premu AIIuIu dzeIIe sunuIu! TI se zudovoIjuvus LIme du Lvoju pokornosL bude
Izgovurunje rIjecI "u IIuIe IIIuIIuI MuIummedur-resuIuIIuI". To LI nece korIsLILI nIsLu uko Lome
ne dodus jos nesLo. mun cIne rIjecI I djeIu. Od Lebe Lo nece bILI prImIjeno nILI ce LI korIsLILI uko se
suproLsLuvIs UzvIsenom Hukku, ukoIIko sI Mu neposIusun I cInIs grIjeIe. U Lome sI usLrujun, u
osLuvIo sI numuz, posL, suduku, cInjenje dobrII dIjeIu ... SLu LI Lu moze korIsLILI seIudeL? Kud kuzes
"u IIuIe IIIuIIuI" usLvrdIo sI. BIce LI receno: ,TI kojI Lo Izgovurus, Imus II LI jusun dokuz? sLu LI je
dokuz? zvrsuvunje onogu sLo je nuredeno, nupusLunje onogu sLo je zubrunjeno, sLrpIjIvo
podnosenje neducu I poLpunu predunosL sudbInI - Lo je jusun dokuz ovukve Lvrdnje.
UkoIIko budes posLupuo premu nuvedenom, opeL Lo od Lebe nece bILI prImIjeno ukoIIko Lo ne
budes rudIo u Ime AIIuIu dzeIIe sunuIu. RIjecI se ne prImuju bez djeIu u djeIu se ne prImuju
ukoIIko nIsu IskIjucIvo u Ime AIIuIu dzeIIe sunuIu I u skIudu su sunneLom.
ULjesILe sIromuIe su necIm od vuseg ImeLku. Ne odbIjujLe prosIjuku ukoIIko sLe u mogucnosLI du
mu nesLo udIjeIILe, pu bIIo Lo muIo III mnogo. RuvnujLe se premu SIInom I UzvIsenom Hukku, kojI
voII udjeIjIvunje. budILe Mu zuIvuInI sLo vum je omogucIo I ucInIo vus du budeLe od onII kojI
udjeIjuju. Tesko LebI! UkoIIko LI je prosIjuk pokIon od AIIuIu dzeIIe sunuIu I ukoIIko sI u
mogucnosLI du mu nesLo udIjeIIs, kuko mozes du vruLIs pokIon onome ko gu upucuje? Dok sI
predu mnom, LI sIusus I pIuces, u kud LI dode prosjuk, srce LI je Lvrdo. To govorI du Lvoje sIusunje I
pIukunje nIje bIIo u Ime AIIuIu dzeIIe sunuIu.
Mene se sIusu nujprIje su Lujnom, zuLIm su srcem pu ondu su orgunImu, cInecI dobro. Kudu doIuzIs
menI, osLuvI svoje znunje, svoju djeIu, svoj jezIk, svoj poIozuj, svoje porIjekIo, svoj ImeLuk I svoju
porodIcu. SLoj predu mnom osIobodenu srcu od svegu osIm UzvIsenog Hukku, kuko bI LI gu On
pocusLIo svojom bIIzInom I okILIo svojom dobroLom I durovImu. UkoIIko budes Luko rudIo kudu
doIuzIs kod mene, bIces kuo pLIcu, koju doIuzI pruznu u odIuzI punu AIIuIovog dzeIIe sunuIu
svjeLIu. AIIuIov dzeIIe sunuIu PosIunIk suIIuIIuIu uIejII ve seIIem je rekuo:
,CuvujLe se vjernIkove pronIcIjIvosLI, jer on gIedu AIIuIovIm dzeIIe sunuIu nurom (svjeLIom).
Pokvurenjuce! Cuvuj se vjernIku I ne IdI mu dok sI zuprIjun necIsLocom svoje neposIusnosLI! Jer,
on AIIuIovIm dzeIIe sunuIu nurom vIdI u cemu sI LI, vIdI Lvoj sIrk I Lvoj munuIIkIuk, vIdI Lvoju
krudu Ispod Lvoje odjece, vIdI Lvoju bruku I srumoLu.
Ko ne vIdI onogu kojI se spusIo nece se nI spusILI. TI sI IukomIsIen I druzIs se s IukomIsIenIcImu.
Neko je jednom upILuo:
,DokIe ovo sIjepIIo?
pu mu je receno:
,Sve doLIe dok ne nuIdes nu IIjecnIku, oLpocInjes nu njegovom prugu, popruvIs svoje mIsIjenje o
njemu, IzbucIs Iz srcu opLuzbe proLIv njegu, pokupIs svoju djecu I posudIs II pred njegovIm
vruLImu Le budes sLrpIjIvo podnosIo gorcInu njegovII IIjekovu koje LI on duje. Tudu ce nesLuLI
sIjepIIu su LvojII ocIju.
PonIzI se AIIuIu dzeIIe sunuIu I sve svoje poLrebe Njemu IzruzI. Ne posIuj su svojIm neIsom -
bunkroLIruces! ZuLvorI vruLu Izmedu sebe I sLvorenju u oLvorI vruLu Izmedu sebe I Njegu. PrIznuj
Mu svoje grIjeIe I LruzI IsprIku zu ono sLo sI pocInIo. BudI cvrsLo ubIjeden du nemu nIko ko sLeLI,
nILI korIsLI, nILI duje, nILI sprIjecuvu Izuzev On. Tudu ce nesLuLI sIIjepIIu su oku Lvogu srcu I bIce
pokrenuL ocnI I srcunI vId.
MIudIcu! NIje sLvur u Lome du budes IsposnIk po pILunju odIjevunju I jeIu, vec du budes IsposnIk
po pILunju srcu, IskrenI nujprIje svoj buLIn (nuLrInu) odIjevu IsposnIsLvom pu Lek ondu preIuzI nu
svoj zuIIr (vunjsLInu). On nujprIje odIjevu svoj sIrr (Lujnu), zuLIm srce, poLom neIs pu Lek ondu
vunjsLInu. Kudu sve Lo bude odjeveno u IsposnIcku odjecu, doIuzI Ruku mIIosLI, sumIIosLI I dobroLe
I vrsI poLpunI preobruzuj kod Lukve osobe: skIdu su nje crnInu I odjevu je odjecom rudosLI, kuznu
zumjenjuje uzILkom, mrznju rudoscu, sLruI sIgurnoscu, duIjInu bIIzInom I sIromusLvo boguLsLvom.
MIudIcu! DunjuIucku dobru prIIvuLuj rukom IsposnIsLvu u ne rukom zeIju! Onuj kojI jede I pIuce
nIje IsLI kuo onuj kojI jede I smIje se. Dok jedes ono sLo LI je propIsuno neku LI je srce su UzvIsenIm
Hukkom pu ces bILI sIgurun od zIu onogu sLo jedes. BoIje LI je du jedes ono sLo LI nudI IIjecnIk nego
du sum jedes ono sLo ne znus odukIe poLIce.
Kuko su sumo vusu srcu oLvrdIIu! zmedu vus je nesLuIo emuneLu (povjerenju) I sumIIosLI. Ono sLo
vum je povjereno (vus emuneL) su serIuLskI propIsI, u vI sLe II osLuvIII I IznevjerIII. Tesko LebI!
UkoIIko ne budes cuvuo emuneL, nece dugo procI u ocI ce LI se nupunILI vodom, ruke I noge bIce LI
vezune, UzvIsenI Hukk ce Izmedu Njegu I Lebe zuLvorILI vruLu ruImeLu, u srcu svojII sLvorenju
ubucIL ce okruLnosL premu LebI I sprIjecIce II du LI duju.
CuvujLe se uz pomoc UzvIsenog Gospoduru. budILe opreznI, jer On zesLoko kuznjuvu. KuznIce vus
ondu kud sLe sIgurnI, kud sLe zdruvI, obIjesnI I umIsIjenI. BojLe se Njegu jer je On Gospodur nebesu
I Gospodur ZemIje. Njegove bIugoduLI cuvujLe zuIvuInoscu. Njegovu nuredenju I zubrune
prIIvuLILe su:
"Cujemo I pokoruvumo se."
Teskoce docekujLe su sLrpIjIvoscu u oIuksunju su zuIvuInoscu. Tuko su posLupuII vjerovjesnIcI,
posIunIcI I dobrI AIIuIovI dzeIIe sunuIu robovI kojI su zIvjeII prIje vus, zuIvuIjIvuII bI nu
bIugoduLImu u sLrpIjIvo podnosIII Legobe.
DIgnILe se od Lrpezu neposIusnosLI premu Njemu I jedILe su Lrpezu pokornosLI Njemu! CuvujLe
grunIce koje je On odredIo! Ako vum dode oIuksunje, budILe Mu zuIvuInI u uko vum dodu Legobe,
cInILe pokujunje zu vuse grIjeIe! Sebe preIspILujLe, jer AIIuI dzeIIe sunuIu ne cInI nusIIje svojIm
robovImu. SjecujLe se smrLI I onogu sLo doIuzI Izu nje! SjecujLe se UzvIsenog Gospoduru, Njegovog
svodenju rucunu su robovImu I Logu du vus On moLrI!
ProbudILe se! DokIe ovo spuvunje? DokIe ovo neznunje, zuLvurunje neIsLInom I prIsLujunje uz neIs,
zeIju, obIcuje???
ZusLo se ne odgujuLe Luko sLo ceLe robovuLI UzvIsenom Hukku I sIIjedILI Njegov serIjuL (zukon)?
budeL AIIuIu dzeIIe sunuIu (robovunje) je nupusLunje obIcuju. ZusLo se ne odgujuLe kur'unskIm I
IudIskIm odgojem?
MIudIcu! Kud se mIjesus su IjudImu, ne budI sIIjep, neznuIIcu, nemurun I uspuvun vec budI onuj
kojI vIdI, kojI znu I kojI je budun. Kudu kod IjudI prImjeLIs nesLo sLo je poIvuIno, Lo prIIvuLI I sIIjedI
u kudu prImjeLIs nesLo sLo ce LI sLeLILI, Lo osLuvI I pokusuj I druge od Logu odvruLILI! VI sLe poLpuno
nemurnI u odnosu nu UzvIsenog Hukku! VI Lrebu du sLe budnI u odnosu nu Njegu! DuznosL vum je
drzuLI se dzumIje I mnogo donosILI suIuvuLe nu AIIuIovog dzeIIe sunuIu VjerovjesnIku suIIuIIuIu
uIejII ve seIIem, kojI je rekuo:
,Kudu bI su nebu bIIu vuLru od nje se ne bI spusIo nIko Izuzev onII cIju srcu su vezunu zu dzumIju.
UkoIIko budeLe nemurnI premu numuzu, prekInuce se vuse veze su UzvIsenIm Hukkom. SLogu je
AIIuIov dzeIIe sunuIu PosIunIk suIIuIIuIu uIejII ve seIIem I rekuo:
,Rob je nujbIIzI svome Gospoduru dok je nu sedzdI.
Tesko LebI! KoIIko LI prIbjeguvus IznuIuzenju opruvdunju I oIuksIcu!
Onuj kojI prIbjeguvu IznuIuzenju opruvdunju je vuruIIcu!
Kumo srece du smo ponesenI odIucnoscu, du se cvrsLo drzImo Idzmu'u I du sve sLo rudImo rudImo
u Ime UzvIsenog Hukku. A kuko Lo du posLIgnemo uko budemo prIbjeguvuII IznuIuzenju
opruvdunju I oIuksIcu?
NesLuIo je odIucnosLI I onII kojI su je prukLIkovuII. Ovo je vrIjeme oIuksIcu u ne odIucnosLI. Ovo je
vrIjeme rIjuIuku, munuIIkIuku I bezpruvnog sLIcunju ImeLku. Mnogo je onII kojI kIunjuju, posLe,
obuvIjuju Iudzdz, dIjeIe zekuL I cIne dobru djeIu u Ime sLvorenju u ne u Ime SLvorILeIju. VecInu ovog
svIjeLu posLuIu je sudu sLvoreno u sLvorenome, bez SLvorILeIju.
Vusu srcu su mrLvu u neIsovI I zeIje su vum zIvI. Srce zIvI odvujunjem od sLvorenog I vezunjem zu
SLvorILeIju, su sLujuIIsLu znucenju. ormu u ovom sIucuju nIje bILnu. IvoL srcu je u podIoznosLI
nuredbumu UzvIsenog Hukku, nupusLunju onog sLo je zubrunIo I sLrpIjIvom podnosenju Iskusenju
nu koju vus sLuvIju I sudbIne koje vum je odredIo.
MIudIcu! BudI dosIjedun u prIIvuLunju Njegove sudbIne u zuLIm usLruj u Lome! SLvur je u Lome du
je nuzno posLuvILI LemeIj u zuLIm grudILI. UsLruj u Lome svo vrIjeme, I nocu I dunju!
Tesko LebI! RuzmIsII o sebI! RuzmIsIjunje je sLvur srcu. Pu kudu vIdIs prI sebI dobro djeIo, zuIvuII
se UzvIsenom AIIuIu dzeIIe sunuIu u kudu vIdIs prI sebI zIo, nupusLI gu I pokuj se! Su ovIm
ruzmIsIjunjem ozIvjece Lvoju vjeru u umrIjece Lvoj sejLun. Zu ovo je receno:
,SuL ruzmIsIjunju je boIjI od probdjevene nocI bez ruzmIsIjunju.
O MuIummedov suIIuIIuIu uIejII ve seIIem ummeLe! BudI zuIvuIun AIIuIu dzeIIe sunuIu obzIrom
du Njegovo zudovoIjsLvo mozeLe zudobILI su munje dobrII djeIu u odnosu nu ummeLe kojI su
zIvjeII prIje vus! VI sLe nu dunjuIuku posIjednjI u nu KIjumeLskom dunu prvI. Ko od vus bude bIo
Ispruvun, nIko mu od IspruvnII nece bILI ruvun. VI sLe emIrI, u drugI nurodI Izvun vus su podunIcI.
Neces bILI Ispruvun sve dok god sI u kucI svog neIsu, svoje zeIje I svoje nIske cudI!
Neces bILI Ispruvun dok god budes oLImuo zu ono sLo svIjeL posjeduje, zeIecI Lo prIgrubILI zu sebe
cusLoIIjepIjem I IIcemjerjem!
Neces bILI Ispruvun dok god budes zudIo zu dunjuIukom!
Neces bILI Ispruvun sve dok god Lvoje srce bude vezuno zu nesLo drugo mImo UzvIsenog Hukku!
AIIuIu moj dzeIIe sunuIu, podurI num IspruvnosL s Tobom I "duj num Gospoduru ono sLo je dobro
I nu dunjuIuku I nu AIIreLu I sucuvuj nus od puLnje u VuLrI."


"Fethur-rabbani"
"Rabbanijsko otkrovenje"
Abdul-Kadir Gejlani
Prevod. Abdullah ef. Celebic
%reoe predavanje
U peLuk ujuLro, 8. sevvuIu q.godIne po HIdzrI, u medresI je AIIuI dzeIIe sunuIu zudovoIjun s
njIm rekuo sIjedece:
O sIromuIu! Nemoj du LI zeIju bude boguLsLvo, jer ono moze du bude uzrok Lvoje propusLI! NI LI
boIesnIce, nemoj du LI zeIju bude ozdruvIjenje, jer ono moze du bude uzrok Lvoje propusLI! BudI
pumeLun! Cuvuj svoj pIod pu ce LI on bILI poIvuIjen. BudI zudovoIjun su onIm sLo Imus I nemoj du
LruzIs nesLo vIse! Sve sLo LI UzvIsenI Hukk du nu Lvoju moIbu bIce zumuceno I su srdzbom. Ju sum
Lo vec Isprobuo. zuzev uko AIIuIovom dzeIIe sunuIu robu, puLem srcu, bude nuredeno du nesLo
moII. UkoIIko mu ne bude nuredeno du moII, u Lome ce bILI berIceL I od Logu ce bILI odsLrunjenu
svuku prIjuvusLInu. Ono zu sLo nujvIse Lrebus du moIIs je brIsunje grIjeIu, zusLILu I spus u vjerI, nu
dunjuIuku I nu AIIreLu. ZudovoIjI se sumo su LIm!
Ne uobruzuvuj du sI boIjI I sIInIjI od AIIuIu dzeIIe sunuIu jer ce Le On unIsLILI. Ako Imus mIudosLI,
snugu I ImeLuk, ne uobruzuvuj du Imus vecu moc nud IjudImu od AIIuIu dzeIIe sunuIu jer ce Le On
srusILI. kuznIce Le, kuo sLo je kuznIo one koje je kuznIo. A Njegovu kuznu je uIsLInu boInu I Lesku.
Tesko LebI! Tvoj jezIk je musIImun, u srce nIje, Lvoj govor je govor musIImunu, u djeIu nIsu, LI sI
juvno musIImun u poLujno nIsI. Zur ne znus du sI munuIIk, kojI je duIeko od AIIuIu dzeIIe sunuIu,
ukoIIko su numuzom, posLom I svIm osLuIIm dobrIm djeIImu ne zeIIs AIIuIovo dzeIIe sunuIu IIce
(vedzIuIIuI)? OdmuI se pokuj AIIuIu dzeIIe sunuIu zu svu svoju djeIu, zu sve rIjecI I sve nIske
numjere!
U djeIImu odubrunII nemu nImuIo Iuskunju. OnI su uspjeII, uvjerenI monoLeIsLI, cIsLe su ukIde I
cIsLe poboznosLI, sLrpIjIvI su nu IskusenjImu I u neducumu, zuIvuInI nu bIugoduLImu I pocusLImu.
SpomInju gu svojIm jezIcImu, zuLIm svojIm srcImu u zuLIm svojIm Lujnumu. Kudu Im IjudI nupruve
kukuv beIuj, onI Im se smIju u IIce. DunjuIuckI vIudurI zu njII ne posLoje. SvI onI kojI su nu ZemIjI
zu njII su mrLvI, nemocnI, boIesnI I sIromusnI. Premu DzenneLu se odnose kuo du je on rusevInu u
premu DzeIennemu kuo du je ugusen. Zu njII ZemIju, nebo I onI kojI su nu njImu kuo du ne
posLoje. Sve sLrune kod njII su ujedInjene u jednu. NujprIje su bIII su dunjuIukom I onImu kojI su
nu njemu I nu kruju su Gospodurom DunjuIuku I AIIreLu. PrIdruzIII su se Njemu I onImu kojI Gu
voIe. SvojIm srcImu su krenuII su NjIm, Njemu. DobIII su supuLnIku prIje poIusku nu puL. OLvorIII
su vruLu Izmedu sebe I Njegu. On II se sjecu dok god se onI Njegu sjecuju, dok Lo sjecunje su njII,
konucno, ne skIne LereL. Su NjIm posLoje, u su drugImu su IzgubIjenI. CuII su zu Njegove rIjecI:
"SjecujLe se vI Mene, I Ju cu se vus sjeLILI, I MenI zuIvuIjujLe, nevjernIcI ne budILe",
pu su usLrujuII u sjecunju nu Njegu, u zeIjI du se On njII sjeLI. CuII su I zu Njegove rIjecI:
"Ju sum uz onogu ko me se sjecu (ko me spomInje, ko me zIkIr cInI)",
pu su nupusLIII drusLvo sLvorenju I zudovoIjIII se su zIkrom, kuko bI bIII uz Njegu.
judI! Ne budILe IukomIsIenI! VI sLe IukomIsIenI. Ovo znunje vum nece korIsLILI bez djeIu.
PoLrebno je du su ovIm crnIIom rudILe po bjeIIIu. To je AIIuIov dzeIIe sunuIu propIs. To Lrebu du
cInILe dun zu dunom, godInu zu godInom, sve dok vum njegov pIod ne dospIje u ruke.
MIudIcu! Tvoje znunje Le dozIvu:
,Ju sum jusun dokuz proLIv Lebe ukoIIko ne budes posLupuo po menI, I jusun dokuz zu Lebe ukoIIko
bI posLupuo po menI.
PrenosI se du je AIIuIov dzeIIe sunuIu PosIunIk suIIuIIuIu uIejII ve seIIem rekuo:
,Znunje dozIvu djeIo, du mu odgovorI, u uko ne, odIuzI.
OdIuzI njegovu bIugodeL, u osLuje njugovo Iskusenje, odIuzI njegov seIu'uL zu Lebe kod njegovog
Gospoduru I prekIdu se njegov doIuzuk LebI kud LI je poLrebno, odIuzI jer posLuje IjusLuru. SusLInu
znunju je djeIo (prImjenu). Tvoje sIIjedenje AIIuIovog dzeIIe sunuIu PosIunIku suIIuIIuIu uIejII ve
seIIem nece bILI Ispruvno uko ne budes rudIo po onome sLo je on rekuo. UkoIIko budes Izvrsuvuo
ono sLo je nuredIo, prImIce Lvoje srce I Lvoju Lujnu I uvesce II kod UzvIsenog Gospoduru. Tvoje
znunje Le dozIvu uII gu LI ne cujes, zuLo sLo nemus srcu. SIusuj gu uIom srcu I Lujne. prIIvuLI ono
sLo LI govorI, jer ces od Logu ImuLI korIsLI. Znunje su djeIom prIbIIzuje Le Onome kojI znu, kojI
spusLu znunje. Kudu budes rudIo po ovom Iukumu, kojI je prvo znunje, poLecI ce LI Izvor drugog
znunju. Tudu ces ImuLI dvu Izvoru, kojI ce nepresLuno LecI, jer ce LI srce sLrepILI od AIIuIu dzeIIe
sunuIu zbog mudrosLI I znunju, zuIIru (Iorme) I buLInu (skrIvenosLI). Tudu ce bILI vrIjeme du nu Lo
dujes zekjuL, Luko sLo ces Lo dIjeIILI svojoj brucI I onImu kojI zeIe AIIuIu dzeIIe sunuIu. ZekjuL nu
znunje je du se ono sIrI I du se IuIk (sLvorenju) pozIvuju UzvIsenom Hukku.
MIudIcu! Ko bude sLrpIjIv bIce cIjenjen. AIIuI dzeIIe sunuIu veII:
"ZuIsLu ce onI kojI budu sLrpIjIvI bILI nugrudenI bez rucunu."
HrunI se zurudom, u ne IrunI se produjucI dIn. ZurudI I jedI, I udIjeII nesLo drugImu. Zurude
vjernIku su soIre IskrenII AIIuIovII dzeIIe sunuIu robovu. U njIIovIm posIovImu nemu srece bez
sIromuIu I sIroLInje. eIe du ukuzu mIIosL AIIuIovIm dzeIIe sunuIu sLvorenjImu, LruzecI LIme
Njegovu Ijubuv I zudovoIjsLvo. CuII su zu rIjecI VjerovjesnIku suIIuIIuIu uIejII ve seIIem:
,judI su AIIuIovu zujednIcu I nujmIIIjI UzvIsenom AIIuIu dzeIIe sunuIu je onuj ko je nujkorIsnIjI
Loj zujednIcI.
AIIuIove dzeIIe sunuIu evIIje (sLIcenIcI) su u odnosu nu sLvorenju gIuII, nIjemI I sIIjepI. Kudu Im se
srce prIbIIzI UzvIsenom Hukku, ne cuju nIkog osIm Njegu I ne vIde nIkog osIm Njegu. Oburu II
Njegovu bIIzInu, prekrIvu II Njegovu veIIcInu I ubIju II Ijubuv u bIIzInI jubIjenog. OnI su Izmedu
AIIuIovog dzeIIe sunuIu dzeIuIu (uzvIsenosLI) I Njegovog dzemuIu (IjepoLe). Ne okrecu se nI desno
nI IIjevo, zu njII posLojI "Ispred", bez "pozudI". Nu usIuzI su Im IjudI, dzInnI, meIekI I osLuIu
sLvorenju. Nu usIuzI su Im Iukm (mudrosL) I IIm (znunje). Hrunu Im je AIIuIovu dzeIIe sunuIu
dobroLu u pIce Im je uns (prIsnosL s NjIm). JedI Irunu Njegove dobroLe I pIj pIce unsu (Njegove
prIsnosLI). OnI su prezuuzeLI du bI cuII govor sLvorenju. OnI su u jednoj doIInI u sLvorenju u drugoj.
Zumjenjuju vjerovjesnIku suIIuIIuIu uIejII ve seIIem u prenosenju AIIuIovII dzeIIe sunuIu nuredbI
I zubrunu sLvorenjImu. OnI su IsLInskI nusIjednjIcI vjerovjesnIku. ZuuzeLI su vrucunjem sLvorenju
nu kupIju UzvIsenog Hukku. OnI su Njegov dokuz proLIv njII. PosLuvIjuju sLvurI nu njIIovu mjesLu,
duju svemu ono sLo mu prIpudu I ne uskrucuju nIcIje pruvo. NIsu podIoznI svojIm neIsovImu nILI
nIskIm cudImu. VoIe I mrze u Ime UzvIsenog AIIuIu dzeIIe sunuIu. SvIm svojIm bIcem preduII su
se Njemu, nIkome drugom. Ko ovo posLIgne posLIguo je soIbeL (druzenje s NjIm), uspjeI I spus.
voIe gu IjudI, dzInnI, meIekI, ZemIju I nebo.
O munuIIce, obozuvuLeIju sLvorenju I uzroku, LI kojI zuboruvIjus UzvIsenog Hukku, LI bI ILIo du ovo
posLIgnes u du budes Lukuv kukuv sI, nILI Imus cusLI nIL ugIedu. PrIIvuLI IsIum, dodI Leobe, nuucI,
posLupuj po onome sLo nuucIs I neku sve Lo bude IskIjucIvo u Ime AIIuIu dzeIIe sunuIu. U
suproLnom, neces bILI upucen.
Tesko LebI! zmedu mene I Lebe nemu neprIjuLeIjsLvu. Ju jedIno necu du LI povIudujem u AIIuIovoj
dzeIIe sunuIu vjerI. Ju sum se odgujuo nu zesLokIm rIjecImu sejIovu I nu zesLInI usumIjenosLI I
sIromusLvu.
Kud od mene cujes rIjec, prIIvuLI je, od AIIuIu dzeIIe sunuIu je, jer je On Luj kojI me pokrece u
govoru. Kud doIuzIs menI, dodI mI osIoboden od sebe, od svog neIsu I svoje zeIje. Kud bI LS Imuo
busIreL (srcunI vId), vIdIo bI I mene osIobodenog od Logu. Tvoj nedosLuLuk je Lvoje pogresno
sIvuLunje.
O LI kojI zeIIs du se druzIs su mnom I du se s LIm okorIsLIs, u mome IuIu nemu sLvorenju, nILI
dunjuIuku, nILI AIIreLu. Ko mI du ruku, prIdruzI mI se, IspruvI svoje mIsIjenje o menI I rudI ono sLo
mu kuzem, bIce ovukuv InsuuIIuI.
AIIuI dzeIIe sunuIu svoje vjerovjesnIke odguju svojIm keIumom (govorom) u evIIje odguju svojIm
IudIsom (govorom). Ovuj govor je nuduInuce preko njIIovII srducu. OnI su nusIjednIcI,
zumjenIcI I djecu vjerovjesnIku. AIIuI dzeIIe sunuIu ruzgovuru. Ruzgovuruo je su Musuom
uIejIIsseIum.
Musu uIejIIs-seIum je RIjec u ne sLvorenje. RIjec Onogu kojI poznuje neznuno. Ruzgovuruo
je su NjIm govorom kojI je ruzumIo I kojI je neposredno dospIjevuo do njegovog ruzumu. AIIuI
dzeIIe sunuIu je I su nusIm Pejgumberom, MuIummedom suIIuIIuIu uIejII ve seIIem, vodIo
ruzgovor, bez posredsLvu.
Kur'un je cvrsLo AIIuIovo dzeIIe sunuIu uze Izmedu vus I vuseg VeIIcunsLvenog I UzvIsenog
Gospoduru. DzIbrII uIejIIs-seIum gu je spusLIo MuIummedu suIIuIIuIu uIejII ve seIIem su nebu, od
UzvIsenog AIIuIu dzeIIe sunuIu. SpusLIo gu je Njegovom PosIunIku suIIuIIuIu uIejII ve seIIem
onukvIm kukuv num je on dosLuvIo. To se ne smIje porIcuLI nILI osporuvuLI. AIIuIu moj dzeIIe
sunuIu, upuLI sve, prImI kujunje svII I smIIuj se svImu.
PrenosI se du je vIudur pruvovjernII EI-Mu'Lesum BIIIuI, AIIuI dzeIIe sunuIu mu se smIIovuo, nu
sumrLI rekuo:
,Tuko mI UzvIsenog AIIuIu dzeIIe sunuIu, ju se kujem zu ono sLo sum urudIo u odnosu nu ImumI
AImed Ibn HunbeIu, obzIrom du nIsum bIo njegov mukuIIId (sIjedbenIk njegovog ucenju), dok su
drugI Lo bIII.
BIjednIce! OsLuvI se govoru od kogu nemus nIkukve korIsLI I ne budI LvrdogIuv u odnosu nu
mezIeb. ZunImuj se onIm sLo ce LI korIsLILI I nu dunjuIuku I nu AIIreLu. Uskoro ces vIdjeLI sLu ce s
Lobom bILI I sjeLIces se mojII rIjecI. Uskoro ces bILI nupudnuL I koIIko ces sumo runu zudobILI uko
ne budes Imuo cIme du se zusLILIs. spruznI srce od dunjuIuckII umbIcIju, jer ces uskoro su njegu
oLIcI! Ne LruzI udobun zIvoL nu dunjuIuku, posLIguo sLu, ne posLIguo! AIIuIov dzeIIe sunuIu
VjerovjesnIk suIIuIIuIu uIejII ve seIIem je rekuo:
,PruvI zIvoL je zIvoL nu AIIreLu!
SkruLI svoju nudu pu ces bILI zuIId (uskeLu) u odnosu nu dunjuIuk. Suv uskeLIzum je u skrucIvunju
nude. NupusLI Iose drusLvo I prekInI Ijubuv su njImu u usposLuvI su dobrIm AIIuIovIm dzeIIe
sunuIu robovImu! NupusLI I bIIskog uko prIpudu Iosem drusLvu u usposLuvI su onIm kojI LI je duIjI
uko je u dobrom drusLvu! Kogu god zuvoIIs Izmedu Lebe I njegu ce se usposLuvILI srodsLvo. ZuLo,
puzI s kIm ces du usposLuvIjus Ijubuv! Neko je jednom prIIIkom upILun:
,SLu je srodsLvo?
pu je on odgovorIo:
,jubuv.
Nemoj du LruzIs ono sLo LI je propIsuno, nILI ono sLo LI nIje propIsuno! Ako LruzIs ono sLo LI je
propIsuno, ondu je Lo dosudIvunje u uko LruzIs ono sLo LI nIje propIsuno, ondu je Lo mrznju I
neudovoIjuvunje. SLogu je VjerovjesnIk suIIuIIuIu uIejII ve seIIem I rekuo:
,AIIuI dzeIIe sunuIu kuznjuvu svog robu, Izmedu osLuIog, I zuLo sLo LruzI ono sLo mu nIje
propIsuno.
MIudIcu! Neku LI ono sLo cInI AIIuI dzeIIe sunuIu bude pokuzuLeIj kojI ce Le upucIvuLI nu Njegu.
RuzmIsIjuj o sLvurunju pu ces dospjeLI do Tvorcu.
VjernIk kojI je nu jekInu, onuj ko Gu je spoznuo, Imu dvu vunjsku I dvu nuLurnju oku. VunjskIm
ocImu vIdI ono sLo je on sLvorIo nu ZemIjI u unuLurnjIm ocImu vIdI ono sLo je On sLvorIo nu
nebesImu. ZuLIm se su njegovu srcu skIduju zusLorI I vIdI Njegu, bez sIIcnosLI I bez ,kuko Le bIvu
prIbIIzen I voIjen I nIsLu mu ne bIvu skrIveno. ZusLorI se skIduju su onog srcu u kome nemu mjesLu
zu ruzne sLvurI, kuo sLo su: nuIs, nIsku cud, zeIju, sejLun. To je srce koje je bucIIo kIjuceve
zemuIjskII rIznIcu I zu koje je drugI kumen I bIuLo jedno Le IsLo. BudI pumeLun! RuzmIsII o onome
sLo LI govorIm I pokusuj Lo prIIvuLILI! Ju govorIm srcunIm govorom. Pouku je u njegovoj susLInI, u
njegovoj nuLrInI, u njegovom znucenju.
MIudIcu! Ne LuzI se sLvorenjImu pored SLvorILeIju! PoLezI se Njemu jer je On Luj kojI sve moze u
osLuII ne mogu nIsLu. U bIugu dobrocInsLvu spudu cuvunje srcune Lujne, cuvunje nesrecu, boIesLI I
suduke. DIjeII suduku desnIcom, nusLojecI du zu Lo ne znu Lvoju IjevIcu.
Cuvuj se dunjuIuckog moru jer su se u njemu mnogI uLopIII! U njemu se nIsu uLopIII rIjeLkI
pojedIncI. To je duboko more koje uLupu sve. MeduLIm, AIIuI dzeIIe sunuIu Iz njegu spusuvu kogu
On Ioce od SvojII robovu, kuo sLo ce nu kIjumeLskom dunu spusILI vjernIke od dzeIennemske
vuLre, obzIrom du ce svuko u nju ucI, pu ce AIIuI dzeIIe sunuIu Iz nje spusILI onogu kogu On
ILjedne od SvojII robovu. AIIuI dzeIIe sunuIu veII:
" svuk ce od vus u dzeIennem dospjeLI. Gospodur Lvoj se sIgurno zurekuo."
UzvIsenI AIIuI dzeIIe sunuIu ce VuLrI recI:
"BudI IIudnu I spusonosnu dok krozu Le ne produ MojI robovI vjernIcI, onI kojI su MI odunI, kojI
Me zeIe I kojI su ruvnodusnI premu svemu osIm Mene!"
RecI ce joj Lo, kuo sLo je rekuo vuLrI koju je Nemrud poLpuIIo du bI u njoj IzgorIo bruIIm uIejIIsseIum.
sLo Luko AIIuI dzeIIe sunuIu govorI:
"O dunjuIucko more, o vodo, ne uLupuj ovog Mog drugog I voIjenog robu",
pu ce se on spusILI I IcI sIgurno po njegovom suIom dnu, kuo sLo je od moru bIo spusen Musu
uIejIIs-seIum I njegov nurod.
AIIuI dzeIIe sunuIu svoju dobroLu duruje kome On Ioce
"I opskrbIjuje kogu On Ioce, bez rucunu."
Svo dobro je u AIIuIovoj dzeIIe sunuIu RucI (mocI). On je Luj kojI duje I kojI sprecuvu, KojI duje
boguLsLvo I sIromusLvo, KojI uzvIsuje I unIzuvu - nIko drugI do On. PumeLun je onuj kojI se sLuIno
obrucu nu Njegovu kupIju u Izbjeguvu druge kupIje.
O LI kojI kujes pIunove! Ju vIdIm du se LI zudovoIjuvus sLvorenjImu u srdIs SLvorILeIju. TI rusIs
uIIreL grudecI dunjuIuk. Nece dugo procI u bIces kuznjen. KuznIce Le Onuj kojI boIno kuznjuvu,
Onuj kojI kuznjuvu nu sve moguce nucIne. KuznIce Le Luko sLo ce Le skInuLI su poIozuju, kuznIce Le
boIescu, unIzuvunjem, sIromusLvom, kuznIce Le Luko sLo ceLe opLereLILI brIgumu I Lugumu, kuznIce
Le prepusLIvsI nu nemIIosL jezIcImu I rukumu SvojII sLvorenju, svu Svoju sLvorenju okrenuce proLIv
Lebe ... ProbudI se, spuvuIIco! AIIuIu moj dzeIIe sunuIu, probudI nus s Tobom, TebI. AmIn.
MIudIcu! Ne budI u svom uzImunju dunjuIuku kuo onuj kojI nocu sukupIju drvu u mrkIoj nocI, bez
mjesecIne, I bez svIjeLIu uzu se, u prusumI punoj smrLonosnII sLunovnIku. Svukog momenLu moze
Le nesLo usmrLILI. TI drvu morus sukupIjuLI dunju, jer se uz pomoc sunceve svjeLIosLI mozes cuvuLI
du ne prIIvuLIs zu ono od cegu mozes sLruduLI. U svojIm posLupcImu budI uz sunce LevIIdu, serIuLu
I bogobojuznosLI, jer ce Le ovo sunce sprIjecILI du pudus u mrezu zeIje, neIsu, sejLunu I sIrku,
sprIjecIce Le du ne zurIs u Iodu.
Tesko LebI! Ne zurI! Jer onuj ko zurI, grIjesI, III mu muIo IuII du pogrIjesI, dok onuj ko je odmjeren,
pogudu, III mu muIo IuII du pogodI. urbu je od sejLunu u odmjerenosL od MIIosLIvog. Nu zurbu Le
nujvIse Ljeru poIIepu zu dunjuIukom. BudI zudovoIjun su onIm sLo Imus, jer zudovoIjsLvo je bIugo
koje ne nesLuje. Kuko mozes LruzILI ono sLo LI nIje propIsuno I sLo nIkud neces dobILI? Obuzduj svoj
neIs! BudI zudovoIjun s NjIm u ruvnodusun premu svemu osLuIom! BudI u Lome uporun, dok ne
spoznus UzvIsenog AIIuIu dzeIIe sunuIu. Tudu ces bILI neovIsun o bIIo cemu. Srce ce LI sLecI
pouzdunje u Lvoju Lujnu posLuce cIsLu. PoucuvuL ce Le Lvoj UzvIsenI Gospodur. Tudu ce Lvoju gIuvu
bILI ruvnodusnu premu dunjuIuku, ocI Lvog srcu ruvnodusne premu AIIreLu u ocI Lvoje Lujne
ruvnodusne premu svemu Izuzev UzvIsenog Hukku. Tudu zu Lebe, osIm UzvIsenog Hukku, nIsLu
nece bILI vuzno, u LI ces posLuLI vuzun zu svu osLuIu sLvorenju.
MIudIcu! UkoIIko zeIIs du zu Lebe nI jednu vruLu ne budu zuLvorenu, budI bogobojuzun, jer je
bogobojuznosL kIjuc kojIm se oLvuruju svuku vruLu. UzvIsenI AIIuI dzeIIe sunuIu veII:
"Ko bude bogobojuzun AIIuI ce mu duLI IzIuz Iz svuke sILuucIje I opskrbIce gu odukIe se ne bude nI
nuduo."
Ne oponIruj UzvIsenom Hukku kudu sI u pILunju bIIo LI, bIIo Lvoju porodIcu, bIIo Lvoj ImeLuk, bIIo
LvojI suvremenIcI! Zur Le nIje sLId du Mu nuredujes du preInucuvu I mIjenju? Zur sI LI od Njegu
mudrIjI, znunIjI I mIIosLIvIjI? TI I svu osLuIu sLvorenju sLe NjegovI robovI I On upruvIju I Lobom I
njImu. UkoIIko zeIIs du budes u Njegovoj druzInI, I nu dunjuIuku I nu AIIreLu, morus du se smIrIs,
usuLIs I zunIjemIs.
AIIuIovI dzeIIe sunuIu evIIje (sLIcenIcI) se odgojeno ponusuju pred NjIm; ne pruve nI jedun pokreL
nILI korucu I jedun koruk bez IzrIcILe dozvoIe od Njegu, koju Im on dosLuvIju puLem srducu. NILI
jedu ono sLo Im je On dozvoIIo, nILI se odIjevuju nILI sLupuju u bruk, nILI rude bIIo sLu bez Njegove
IzrIcILe dozvoIe, dosLuvIjene njIIovIm srcImu. OnI posLoje su UzvIsenIm Hukkom, su OnIm kojI
okrece srcu I pogIede. OnI ne mogu nucI mIru dok se ne susLunu su NjIm, nu dunjuIuku srcem u nu
AIIreLu LIjeIom.
AIIuIu moj dzeIIe sunuIu, podurI num susreL su Tobom I nu dunjuIuku I nu AIIreLu, duruj num
sIusL Tvoje bIIzIne I Tvog vIdenju, ucInI du ne budemo zudovoIjnI nI su cIm osIm su Tobom I
"... duj num ono sLo je dobro I nu dunjuIuku I nu AIIreLu I sucuvuj nus od puLnje u VuLrI".


"Fethur-rabbani"
"Rabbanijsko otkrovenje"
Abdul-Kadir Gejlani
Prevod. Abdullah ef. Celebic
etvrto predavanje
U nedjeIju IzjuLru, 1o sevvuIu q. godIne po HIdzrI, u LekIjI je, AIIuI dzeIIe sunuIu zudovoIjun s
njIm rekuo sIjedece:
PrenosI se du je VjerovjesnIk suIIuIIuIu uIejII ve seIIem rekuo:
,Kome se oLvore vruLu dobru neku II IskorIsLI, jer Luj uIsLInu ne znu kudu ce mu se onu zuLvorILI.
judI! skorIsLILe vruLu zIvoLu dok god su vum oLvorenu, jer ce vum se onu uskoro zuLvorILI.
skorIsLILe prIIIku zu cInjenje dobrII djeIu dok god sLe u sILuucIjI zu Lo! skorIsLILe vruLu Levbe
(pokujunju) I udILe u njII dok god su vum oLvorenu! skorIsLILe vruLu dove, oLvorenu su vum.
skorIsLILe vruLu nuLjecunju su vusom dobrom brucom u cInjenju dobrII djeIu, I onu su vum
oLvorenu.
judI! SugrudILe ono sLo sLe porusIII! OperILe ono sLo sLe uprIjuII! spruvILe ono sLo sLe pokvurIII!
OcIsLILe ono sLo sLe uprIjuII! VruLILe ono sLo sLe uzeII! VruLILe se svome UzvIsenom Gospoduru od
vuseg zuosLujunju I vuseg bjezunju!
MIudIcu! Ne LruzI nIkog Izuzev UzvIsenog SLvorILeIju. Ako sI uz SLvorILeIju,Njegov sI rob, u uko sI
uz sLvorenju, njIIov sI rob. TI nemus pruvu du govorIs dok ne predes pusLure I pusLInje, su
sLujuIIsLu srcu, I dok se ne rusLuvIs su svukIm, su sLujuIIsLu Lvoje Lujne. Zur LI ne znus du se onuj kojI
LruzI Hukku UzvIsenog rusLuvIju su svIm? On je cvrsLo ubIjeden du su svu sLvorenju sumo zusLor
Izmedu njegu I Hukku UzvIsenog. S kojom god sLvurI se zubuvIII, njom bIvu zusLrL od AIIuIu dzeIIe
sunuIu.
MIudIcu! Ne budI IIjen, jer je IjenIvuc uvIjek uskrucen I u posIjednjem cusu se nemInovno kuje.
PopruvI svoju djeIu pu ce UzvIsenI Hukk bILI durezIjIv premu LebI I nu dunjuIuku I nu AIIreLu. Ebu
Musu EI-AdzemI, UzvIsenI AIIuI dzeIIe sunuIu mu se smIIovuo, je rekuo:
,AIIuIu moj, ucInI nus dobrIm.
HLIo je recI: ,AIIuIu moj dzeIIe sunuIu, ucInI nus dobrom, uII gu jezIk nIje posIusuo. Ko je Lo
okusIo, znu.
Ijepo se opIodILI I sIuguLI su sLvorenjImu, uz cuvunje serIjuLskII grunIcu I AIIuIovog dzeIIe
sunuIu zudovoIjsLvu je bIugosIovIjen posuo. MeduLIm, ukoIIko ce Lo bILI mukur I uz djeIImIcno
krsenje serIjuLskII grunIcu III AIIuIovog dzeIIe sunuIu zudovoIjsLvu, ondu Lukvom drusLvu ne Lrebu
ukuzIvuLI nIkukvu pocusL. OdIIku odubrunII I odIIkovunII AIIuIovII dzeIIe sunuIu robovu je Lu du
su posIusnI onImu kojI uzvrucuju posIusnosL.
MIudIcu! PosLuvI mrezu dove I povucI se u AIIuIovo dzeIIe sunuIu zudovoIjsLvo! Ne cInI dovu
jezIkom u du LI se srce proLIvI! Nu KIjumeLskom dunu covjek ce se sjeLILI sLu je nu dunjuIuku cInIo
od dobru u sLu od zIu. Tumo od sjecunju I kujunju nece bILI nIkukuve korIsLI. Tumo nemu nIkukve
korIsLI od sjecunju ukoIIko se covjek nIje sjecuo prIje smrLI. Nemu nIkukve korIsLI od Logu uko se
covjek sjeLI du je Lrebuo du uzore I posIje, u vrIjeme dok IjudI ubIru pIodove. PrenosI se du je
VjerovjesnIk suIIuIIuIu uIejII ve seIIem rekuo:
,DunjuIuk je uIIreLsku njIvu. Ko nu njemu posIje dobro, ubruce srecu, u ko posIje zIo - ubruce
kujunje.
Kudu LI dode smrL - probudIces se, uII LI Ludu probudenosL nece korIsLILI. AIIuIu moj dzeIIe
sunuIu, probudI nus od snu onII kojI Te zuboruvIjuju I kojI ne znuju zu Tebe. AmIn.
MIudIcu! Tvoje druzenje su IosIm IjudImu uLIce nu Lo du Iose mIsIIs o dobrIm IjudImu. dI u IIud
AIIuIove dzeIIe sunuIu KnjIge I sunneLu Njegovog PosIunIku suIIuIIuIu uIejII ve seIIem, I bIces
spusen.
judI! sLInskI se sLIdILe UzvIsenog AIIuIu dzeIIe sunuIu! Ne dozvoIILe du vum vrIjeme uzuIud
proIuzI! VI sLe okupIrunI sukupIjunjem onogu sLo neceLe jesLI. nuduLe se onome sLo nuceLe dosLIcI.
grudILe ono sLo neceLe nusLunjIvuLI. Sve Lo vus zusLIre I odvuju od vuseg Gospoduru. Sjecunje nu
UzvIsenog AIIuIu dzeIIe sunuIu pokrIvu I obuvIju srce urIIu (gnosLIku) I cInI du se zuboruve sjeLILI
bIIo cegu drugog. Kud se ovo posLIgne dobIvu se uLocIsLe u DzenneLu. U DzenneLu kojI je obecun I
DznneLu kojI je nugrudu. Nugrudu nu dunjuIuku je kroz zudovoIjsLvo su AIIuIovom dzeIIe sunuIu
odredbom, bIIzInom srcu su NjIm, munudzuLImu I dIzunjem zusLoru Izmedu robu I Gospoduru,
Luko du je onuj kojI Imu ovukvo srce u osumI, u svIm svojIm sLunjImu, su UzvIsenIm Hukkom, bez
"kuko?" I bez "kuo".
"NIko nIje kuo On. On sve cuje I sve vIdI."
ObecunI DzenneL, kojI je UzvIsenI AIIuI dzeIIe sunuIu nu AIIreLu obecuo vjernIcImu. duce Im du
Izruvno, bez Ikukvu zusLoru, gIeduju u Njegovo cusno Ice.
Bez sumnje je svo dobro kod AIIuIu dzeIIe sunuIu, u svo zIo mImo Njegu. Dobro je u okreLunju
Njemu u zIo u okreLunju od Njegu. Svuko djeIo zu koje zeIIs nudoknudu je djeIo koje prIpudu LebI u
svuko djeIo koje zeIIs du je u Imu AIIuIu dzeIIe sunuIu, je djeIo koje prIpudu Njemu. Ako budes
rudIo I LruzIo zu Lo nudoknudu, bIces nugruden su onIm sLo je sLvoreno. A uko budes rudIo u Ime
AIIuIu dzeIIe sunuIu, zu Njegovo Ice, bIces nugruden Njegovom bIIzInom I gIedunjem u Njegovo
Ice I neces LruzILI bIIo kukvu nugrudu zu svoju djeIu. SLu je dunjuIuk, I sLu je AIIreL, I sLu je sve
osIm Njegu u odnosu nu Njegu?!
TruzI Onog kojI duje bIugoduLI u ne bIugoduLI! TruzI nujprIje komsIju pu Lek ondu kucu! On je
opsLojuo prIje svuke sLvurI, uvodI u opsLojunje svuku sLvur I opsLojI posIIje svuke sLvurI.
TI Lrebus du se posjecus nu smrL, du budes sLrpIjIv u nevoIjumu I du u svIm sILuucIjumu LruzIs
osIonuc u AIIuIu dzeIIe sunuIu. Ako upoLpunIs ovu LrI svojsLvu, dobIces cursLvo. Ako se budes
sjecuo smrLI, bIce Ispruvun Lvoj zuId (IsposnIsLvo). Su sLrpIjIvoscu ces kod UzvIseng Gospoduru
posLIcI ono sLo zeIIs. Su osIunjunjem nu AIIuIu dzeIIe sunuIu IspruznIce LI se srce od svegu, vezuces
se zu svogu Gospoduru, od Lebe ce se uduIjILI dunjuIuk, AIIreL I sve drugo osIm Lvogu ZusLILnIku,
doIuzIce LI IugodnosL su svII sLrunu I bIces cuvun I sLIcen su svII sLrunu. Su LvojII sesL sLrunu sLILIce
Le Lvoj Gospodur. NIsLu od onogu sLo je sLvoreno, nece LI mocI prIcI. Sve sLrune oko Lebe bIce
zuLvorene I svu vruLu zukIjucunu. BIces od onII zu koje UzvIsenI AIIuI dzeIIe sunuIu veII:
"Nud mojIm robovImu LI neces ImuLI vIusLI."
Kuko du on (uIejIIIune) Imu vIusL nud muveIIIdImu, muIIIsImu, onImu kojI ne vIde sLvorenju u
cInjenju svojII djeIu? Govor doIuzI nu kruju, u ne nu poceLku. Suv poceLuk je nIjemosL, u suv kruj je
govor. CursLvo muIIIsu je u njegovom srcu. Njegovu vIusL je u njegovoj LujnI. NIje Lu rIjec o zuIIru
(IormI). RIjeLkI su onI kojI objedInjuju I vunjsko I nuLurnje cursLvo. Morus neprekIdno du krIjes
svoje sLunje, sve dok ne dospIjes do suvrsensLvu I dok Lvoje srce ne sLIgne do Lvog Gospoduru. A
kudu posLunes kumII (suvrsen) I srce LI sLIgne do UzvIsenog Gospoduru, zusLo Ludu du se brInes kud
se je Lvoje sLunje obIsLInIIo, kud sI sLupIo nu svoj mekum, kud je oko Lebe Lvoju gurdu, kudu su
sLvorenju oko Lebe kuo sLubovI III drvece I kud LI je svejedno du II Le IvuIe III Le grde III du II se
okrecu LebI III od Lebe? Tudu ces posLuLI onuj kojI II grudI I rusI. PosLupuces su njImu onuko kuko LI
dozvoII njIIov SLvorILeIj. On ce LI duLI poLpunu vIusL. Nu ruku Lvogu srcu sLIzuce ImperuLIv u nu
ruku Lvoje Lujne sLIzuce uIumeL (znuk).
NIsLu se ne govorI dok se ovo ne posLIgne. Dok ovo ne posLIgnes, budI pumeLun - ne Iuduj! SIIjepuc
sI!TruzI onogu ko ce Le vodILI! NeznuIIcu sI! TruzI onogu ko, ce Le poducILI! A kud gu nudes, uIvuLI
se zu njegu I prIIvuLuj njegov govor I njegovo mIsIjenje (sud). neku Le on Izvede nu puL. A kudu
Lumo sLIgnes, osLunI nu njoj dok je IsLInskI ne upoznus. Tudu ce kod Lebe LruzILI uLocIsLe svI onI kojI
su zuIuLuII. BIces soIru zu sIromuIe I bIjednIke.
Jednu od vrIInu IuLuvveLu (vILesLvu) je cuvunje Lujne UzvIsenog AIIuIu dzeIIe sunuIu I IIjepo
opIodenje su IjudImu. Gdje sI LI u Lruzenju Hukku I zudovoIjuvunju s NjIm, mImo svegu osLuIog?
Zur LI nIsI cuo rIjecI UzvIsenog:
"Mudu vumu Imu onII kojI zeIe dunjuIuk (ovuj svIjeL) u Imu I onII kojI zeIe AIIreL (onuj svIjeL)"
Nu drugom mjesLu je rekuo:
"mu onII kojI zeIe Njegovo Ice."
Ako Le usrecI srecu, docI ce LI Ruku Ijubomore, koju ce Le spusILI od ruku svegu mImo UzvIsenog
AIIuIu dzeIIe sunuIu I koju ce Le povesLI nu kupIju Njegove bIIzIne u "Tumo zusLILu prIpudu AIIuIu
sLInILom." Kudu ovo posLIgnes docI ce LI dunjuIuk I AIIreL du LI budu sIuge, bez Ikukve muke I
Leskoce. Kucuj nu kupIju UzvIsenog Hukku I osLunI cvrsLo prI njoj! Ako se Lu budes cvrsLo zudrzuo,
posLuce LI jusno svu pruvu I pruvde, Pu ces znuLI zu pruvo neIsu, djeIo zeIju, pruvo srcu, pruvo bIIsu
I pruvo UzvIsenog VIuduru. BIce LI receno: ,Ovo pruvo je Iukk (IsLInu) u ovo djeIo je buLII (Iuz).
Svuko djeIovunje ces mocI ruspoznuLI po znuku kojI ce LI bILI poznuL. Kud dospIjes nu ovuj mekum,
dobIces pruvo UzvIsenog Hukku, kojI ce Le odgujuLI I ucvrscIvuLI, uspruvIjuLI Le I posudIvuLI,
pokreLuLI Le I umIrIvuLI, nuredIvuLI LI I zubrunjIvuLI.
judI! Ne LruzILe nI du vum se uvecu nILI du vum se umunjI, nI du vum se ubrzu nILI du vum se
usporI. U odredbI je sudrzuno sve, zu svukog pojedInucno. Nemu od vus nIko u du nemu zusebnu
knjIgu I zusebno vrIjeme. VjerovjesnIk suIIuIIuIu uIejII ve seIIem je rekuo:
,Vus Gospodur je vec odredIo sLu ce sve bILI sLvoreno, koju ce ko nuIuku dobILI I koIIko ce ko
zIvjeLI. OsusIIo se je ono sLo je zupIsuno I du ce bILI.
AIIuI dzeIIe sunuIu je vec sve odredIo. On je Lo unuprIjed odredIo. MeduLIm, dosIu je odredbu pu
je pokrIveno ono sLo ce bILI, ono sLo nece bILI I ono sLo je nuzno. NIje dozvoIjeno nIkome du
ruspruvIju o unuprIjed odredenom AIIuIovom dzeIIe sunuIu sudu, nego du kuze:
"On nece bILI pILun zu ono sLo rudI, u onI ce bILI pILunI."
(EI-EnbIju, z)
judI prIIvuLILe ove rIjecI. RudILe po ovoj IormI dok ne dodeLe do susLIne. Ako budes rudIo po ovoj
IormI, onu ce Le dovesLI doLIe du ruzumIjes susLInu. NujprIje ce Lo ruzumjeLI Lvoju Lujnu, koju ce Lo
prenIjeLI srcu, srce ce Lo prenIjeLI neIsu, neIs ce Lo prenIjeLI jezIku u Lvoj jezIk ce Lo prenIjeLI
osLuIIm sLvorenjImu, kojImu ce Lo bILI preneseno zu njIIovu korIsL I dobrobIL.
BIugo II se LebI uko budes pokorun UzvIsenom Hukku I uko Gu zuvoIIs. Tesko LebI! TI LvrdIs du
voIIs uzvIsenog AIIuIu dzeIIe sunuIu! Zur LI ne znus du Lu Ijubuv Imu usIove? Jedun od usIovu je Luj
du budes pokorun su svIm onIm sLo cInI su Lobom I su drugImu.
U usIove spudu I Lo du nemus smIrenju su nekIm drugIm, mImo Njegu, du LruzIs prIsnosL su NjIm I
du nemus nepovjerenju premu Njemu. Kudu se Ijubuv premu AIIuIu dzeIIe sunuIu nusLunI u srcu
Njegovog robu, on je su NjIm prIsun I veseo, u ne podnosI sve ono sLo gu odvrucu od Njegu. Pokuj
se zu Lu Lvoju Iuznu Lvrdnju! Ovu Ijubuv ne moze du Ide nuporedo su nupusLunjem, su ruznoruznIm
zeIjumu, su IuzImu, su dvoIIcnoscu I preLvurunjem. Pokuj se I osLunI cvrsL prI pokujunju! NIje sLvur
u Lome du se pokujes, vec u Lome du osLunes cvrsLo nu pozIcIjI kujunju. NIje sLvur u Lome du ono
uIvuLI korIjen, du se ruzgrunu I du duje pIodove.
ZuLIm je, AIIuI dzeIIe sunuIu zudovoIjun s njIm, rekuo jos I sIjedece:
PokoruvujLe se UzvIsenom Hukku u nevoIjumu I neducumu, u sIromusLvu I boguLsLvu, u oskudIcI I
obIIju, u boIesLI I zdruvIju, u dobru I zIu, u nugrudIvunju I nenugrudIvunju...
Ne vIdIm vum drugog IIjeku osIm du mu se poLpuno preduLe. Ako vum On nesLo nuredI, ne
okrecILe se od Njegu, ne suprosLuvIjujLe Mu se u Loj Njegovoj odredbI, I nemojLe se zu Lo zuIILI
nIkome mImo Njegu, jer ce vum se LIme jos vIse povecuLI beIujI, vec se smIrILe, prIsuLILe I ne IsLIcILe
se.
BudILe sLubIInI pred NjIm I cekujLe sLu ce u vumu I su vumu rudILI, bIceLe obrudovunI onIm sLo On
mIjenju I preInucuvu. Ako budeLe LukvI su NjIm, zusIgurno ce se odbojnosL premu Njemu preLvorILI
u prIsnosL, u jedInsLvo I rudosL su NjIm.
AIIuIu moj dzeIIe sunuIu, ucInI du budemo s Tobom I uz Tebe I
"...duj num ono sLo je dobro I nu dunjuIuku I nu AIIreLu
I sucuvuj nus puLnje u VuLrI."


"Fethur-rabbani"
"Rabbanijsko otkrovenje"
Abdul-Kadir Gejlani
Prevod. Abdullah ef. Celebic
Peto predavanje
U uLoruk nuvece, 1z. sevvuIu q. g.H, u medresI je, AIIuI dzeIIe sunuIu zudovoIjun s njIm, rekuo
sIjedece:
MIudIcu! Gdje je robovunje SIInom I UzvIsenom Hukku? Duj IsLInsko robovunje I dobIces ono sLo
ce LI bILI poLrebno u svIm LvojIm prIIIkumu. TI sI odbjegII rob Lvogu Gospoduru. VruLI mu se! PonIzI
mu se! PokorI se onome sLo LI nureduje, IzvrsuvujucI Lo, onome sLo LI zubrunjuje, presLujucI Lo
rudILI I onome sLo LI je odredIo, sLrpIjIvo Lo podnosecI I sugIusuvujucI se s LIm. Kudu Lo upoLpunIs,
upoLpunIIo se je Lvoje robovunje Lvome Gospoduru, I od Njegu ce LI doIuzILI ono sLo ce LI bILI
dovoIjno. SIInI I UzvIsenI AIIuI dzeIIe sunuIu veII:
"Zur AIIuI nIje dovoIjun Svome robu?"
Ako Lvoje robovunje Njemu bude Ispruvno, On ce Le zuvoIjeLI, u Lvom srcu ce ojucuLI Ijubuv premu
Njemu, ucInIce du budes prIsun su NjIm, prIbIIzIce Le SebI, neces ImuLI poLeskocu, neces LruzILI
drusLvo mImo Njegu I bIces zudovoIjun su NjIm u svIm sILuucIjumu. Kudu bI LI On ZemIju, su svIm
njenIm prosLrunsLvom, ucInIo LIjesnom, I kudu bI LI svu vruLu pred Lobom pozuLvuruo, LI se nu
Njegu nebI nuIjuLIo, nebI se prIbIIzIo nIcIjIm vruLImu mImo NjegovII, nebI jeo nIcIje Irune mImo
Njegove... PrIbIIzIo bI se Musuu uIejIIs-seIum, zu kogu je SIInI I UzvIsenI AIIuI dzeIIe sunuIu
rekuo:
"A mI smo jos runIje sprIjecIII du gu zudoje dojIIje."
Nus SIInI I UzvIsenI Gospodur je svukoj sLvurI svjedok, u svukoj sLvurI prIsuLun, svuku sLvur moLrI,
svukoj sLvurI je bIIzuk... VI sLe ovIsnI o Njemu!
SLu je negIrunje, nukon spoznuje? Tesko LebI! Znus zu AIIuIu dzeIIe sunuIu, u Ipuk Gu negIrus. Ne
uduIjuvuj se od Njegu, jer ces Inuce bILI uskrucen od svukog dobru. BudI sLrpIjIv s NjIm, u ne budI
sLrpIjIv bez Njegu! Zur LI ne znus du je onuj ko je sLrpIjIv, cIjenjen? Cemu ovu pumeL? cemu ovu
zurbu? SIInI I UzvIsenI AIIuI dzeIIe sunuIu veII:
"O vjernIcI, budILe sLrpIjIvI, budILe IzdrzIjIvI, budILe spremnI (I budnI zu borbu), budILe
bogobojuznI du bIsLe bIII spusenI."
U Kur'unu Imu mnogo ujeLu o sLrpIjIvosLI, kojI ukuzuju nu Lo koIIkI je u njoj Iujr I bIugoduL, I kukvu
je IIjepu nugrudu, duvunje I ruIuLIuk sLrpIjIvImu, kuko nu ovom Luko I nu buducem svIjeLu.
PrIIvuLILe se sLrpIjIvosLI pu ceLe vIdjeLI Iujr, I u sudusnjosLI I u buducnosLI. PosjecujLe mezurju,
obIIuzILe AIIuIove dzeIIe sunuIu dobre robove I cInILe dobru djeIu. TIme ceLe posLIcI IspruvnosL.
Ne budILe od onII kojI, kudu Im se duju suvjeLI, ne prIIvuLuju, kudu cuju (suvjeL III upuLu), ne rude
(po onome sLo cuju). Vusu vjeru odIuzI su ceLIrI sLvurI:
1. ne rudILe po onome sLo znuLe,
z. rudILe po onome sLo ne znuLe,
. ne ucILe ono sLo ne znuLe, osLujucI Luko neznuIIce I
q. sprecuvuLe Ijude du nuuce ono sLo ne znuju.
judI, kudu IdeLe nu zujednIckI zIkr, vI IdeLe du bIsLe se osIobodIII brIgu u ne du bIsLe LruzIII IIjeku.
VI se okreceLe od vuzu vuIzu (ne prIIvuLuLe pruku), vec pumLILe vuIzove greske I poskIIznucu du
bIsLe se ruguII, IsmIjuvuII I IzIgruvuII. VI sLe se upusLIII u opusnu Igru su AIIuIom dzeIIe sunuIu,
sLuvIjujucI nu kocku vIusLILe gIuve. PokujLe se zu Lo! Ne poIsLovjecujLe se su AIIuIovIm dzeIIe
sunuIu neprIjuLeIjImu! OkorIsLILe se onIm sLo cujeLe!
MIudIcu! TI se drzIs obIcuju, u AIIuI dzeIIe sunuIu LruzI du se drzIs onogu sLo LI je propIsuno kuo
udIo. TI se zuusLuvIjus kod uzroku, u zuboruvIjus Onogu kojI II duje I (zuboruvIjus) du se nu Njegu
osIonIs. TI posuo Lrebu du pocnes IspoceLku I du gu cInIs su IIIusom. SIInI I UzvIsenI AIIuI dzeIIe
sunuIu veII:
"A dzIne I Ijude nIsum sLvorIo osIm du MI robuju."
VI nIsLe sLvorenI zu Lo du bIsLe IudovuII. NIsLe sLvorenI zu Lo du bIsLe se IgruII. NIsLe sLvorenI zu Lo
du bIsLe jeII, pIII, spuvuII I sLupuII u bruk. ProbudILe se, nemurnIcI, Iz svog nemuru! Tvoje srce
premu Njemu nupruvI koruk, u Njegovu Ijubuv premu LebI nupruvI koruke I koruke. On vuLrenIje
zeII susreL su onImu kojI gu voIe od njII sumII.
"On opskrbIjuje onogu kogu On Ioce, bez rucunu."
Kudu AIIuI dzeIIe sunuIu Ioce nesLo od svogu robu, On gu zu Lo I prIpremI. Ovo je u vezI su
susLInom u ne su Iormom. Kud se kod AIIuIovog dzeIIe sunuIu robu upoLpunI ono sLo sum
spomenuo, Ispruvun je njegov zuId odnos nu dunjuIuk, nu AIIreL I sve drugo mImo njegovog
ZusLILnIku. DoIuzI mu IspruvnosL, doIuzI mu vIusL, cursLvo, gospodsLvo... njegov uLom posLuje brdo,
njegovu kup more, njegovu zvIjezdu mjesec, njegov mjesec sunce, njegovo muIo mnogo, njegovo
nesLujunje posLujunje, njegovu proIuznosL vjecnosL, njegovo kreLunje sLubIInosL. Njegovo sLubIo se
uzdIze vIsoko, do Arsu, su korIjenom Ispod zemIje, cIje grune cIne IIud I nu dInjuIuku I nu AIIreLu.
SLu su ove grune? To su Iukm (mudrosL) I IIm (znunje). Zu njegu dunjuIuk posLuje kuo IuIku od
prsLenu. On nIje pod vIuscu dunjuIuku nILI gu veze AIIreL. Nud njIm nemu vIusL nI vIudur nI
podunIk. Ne zusLIre gu nIkukuv zusLor. NIko gu ne moze uzeLI. Ne moze gu zumuLILI prIjuvsLInu.
Kudu se ovo upoLpunI, ovukuv rob je podobun du se pozubuvI su sLvorenjem, du II uzImu zu ruke I
spusuvu od moru dunjuIuku. Kudu UzvIsenI Hukk Ioce su svojIm robom Iujr, ucInI gu vodIcem
sLvorenju, ucInI gu njIIovIm IIjecnIkom, odgujuLeIjem, poucuvuLeIjem, Lumucem, nosIocem
bIugosIovu, obIIkovuLeIjem, svjeLIIjkom I suncem. Ako Lo od njegu zeII, Lo I bude. A uko ne zeII, od
Sebe gu zukIonI I ucInI gu du svImu mImo Njegu bude nepoznuL (nevIdIjIv u njegovom pruvom
svjeLIu). RIjeLke pojedInce od ovogu rodu On vrucu sLvorenjImu, uz Njegovo sveobuIvuLno cuvunje
I upsoIuLnu bezbIjednosL. PosLuvIju II zu dobro sLvorenju I zu njIIovo upucIvunje.
ZuIId (onuj ko se suzdrzuvu od dunjuIuku) bIvu sLuvIjen nu Iskusenje su AIIreLom. Onuj ko se
suzdrzuvu I od dunjuIuku I od AIIreLu, bIvu sLuvIjen nu Iskusenje su Gospodurem dunjuIuku I
AIIreLu.
VI sLe se uspuvuII, ko du neceLe umrIjeLI. kuo du nu KIjumeLskom dunu neceLe bILI sukupIjenI.
kuo du pred UzvIsenIm Hukkom neceLe rucun poIuguLI. kuo du preko SIruL-cuprIje neceLe
preIuzILI. TukvI sLe vI, u LvrdILe du sLe musIImunI I vjernIcI. Ovuj Kur'un I znunje su jusun dokuz
proLIv vus, ukoIIko ne budeLe posLupuII po njImu. Kudu odeLe kod ucenII IjudI, uko ne prIIvuLILe
ono sLo vum onI govore, vus odIuzuk kod njII bIce jusun dokuz proLIv vus, Lo ce bILI vus grIjeI kuo
du sLe sreII PosIunIku suIIuIIuIu uIejII ve seIIem pu od njegu nIsLe ILjeII prIIvuLILI pouku koju vum
nudI.
Nu KIjumeLskom dunu svu sLvorenju ce prekrILI sLruI od AIIuIove dzeIIe sunuIu UzvIsenosLI,
VeIIcujnosLI, UznosILosLI I Pruvde. OLIcI ce dunjuIuckI vIudurI u osLuce Njegovu vIusL. Nu
KIjumeLskom dunu svI ce se Njemu vruLILI, pu ce se pokuzuLI cursLvo odubrunII, pokuzuce se
njIIovu sIuvu, njIIovo boguLsLvo I pocusL koju Im ukuzuje SIInI I UzvIsenI Hukk. OnI dunus nose
AIIuIove dzeIIe sunuIu robove, nose drzuve, nose pIunIne. Su njImu ZemIju opsLojI. OnI su
nuvvubI (zusLupnIcI) SIInog I UzvIsenog Hukku. OnI su Lo po munevIjuLu (susLInI) u ne po IormI.
Dunus po munevIjuLu (susLInI), u suLru nu KIjumeLskom dunu I po zuIIru (IormI).
HrubrosL onII kojI oponIruju kjuIIrImu je u suproLsLuvIjunju njImu I u sLubIInosLI sprum njII;
IrubrosL AIIuIovII dzeIIe sunuIu dobrII robovu je u suproLsLuvIjunju svojIm nuIsovImu, zeIjumu,
zIIm cudImu, sejLunImu I Iosem drusLvu, kojI su u sLvurI IjudI-sejLunI. HrubrosL odubrunII
AIIuIovII dzeIIe sunuIu robovu je u suzdrzuvunju od dunjuIuku, AIIreLu I svegu drugog mImo
UzvIsenog Hukku.
MIudIcu! ProbudI se prIje nego budes probuden I proLIv svoje voIje. PrIIvuLI se vjere I druzI se s
IjudImu od vjere, jer onI su pruvI IjudI.
NujpumeLnIjI medu IjudImu je onuj ko se pokoruvu UzvIsenom AIIuIu dzeIIe sunuIu, u nujgIupIjI
onuj ko mu je nepokorun.
VjerovjesnIk suIIuIIuIu uIejII ve seIIem je rekuo: ,LerIbeL jeduk Lj. ,osIromusIIe LI ruke. Ako se
budes druzIo su onImu cIju srcu su zudojenu vjerom I zuvoIIs II, posLuces boguL, u Lvoje srce ce
bjezuLI od munuIIkIuku I munuIIku. UobruzenI munuIIk nemu dobrII djeIu. Od Lebe nece bILI
prImIjeno nIsLu Izuzev onog su cIme zeIIs Njegovo IIce. Od Lebe nece bILI prImIjenu Iormu Lvogu
djeIu vec njegovu susLInu I sudrzInu. UkoIIko u svom posIu budes oponIruo svom neIsu, svojoj
zeIjI, svom sejLunu I svom dunjuIuku, ondu ce Lukuv posuo od Lebe bILI prImIjen. RudI, ocIsLI svoj
posuo od svII prImjesu I ne gIeduj vIse nu njegu. UkruLko, od Lebe nece bILI prImIjeno nIsLu, Izuzev
onog su cIme zeIIs Njegovo Ice, u ne IIce sLvorenju.
Tesko LebI! TI rudIs zu sLvorenju I zeIIs du LI Luj posuo prImI UzvIsenI Hukk. To je gIupo od Lebe!
ProdI se poIIepe, obIjesLI I rudovunju! SmunjI svoju rudosL u povecuj svoju Lugu! Jer, LI sI u kucI
Luge, u zuLvoru. Nus VjerovjesnIk suIIuIIuIu uIejII ve seIIem je puno ruzmIsIjuo, muIo se rudovuo
mnogo se zuIosLIo, muIo se smIjuo Izuzev osmIjeIu kojImu je ruzguIjIvuo srcu drugII. U njegovom
srcu su bIIe Luge I brIge. Du nIje bIIo usIubu I dunjuIuckII obuvezu, ne bI IzIuzIo Iz kuce, nILI bI su
bIIo kIm sjedIo.
MIudIcu! Ako bude Ispruvnu Lvoju osumu su AIIuIom dzeIIe sunuIu, Lvoj sIrr (Lujnu) bIce
Iznenuden, Lvoje srce bIce cIsLo, Lvoj ce pogIed posLuLI jek, Lvoje srce ce posLuLI mIsuo, Lvoj ruI
(duI) I Lvoju mu'nu (bIL) bIce sjedInjenI su UzvIsenIm Hukkom. RuzmIsIjunje o dunjuIuku je kuznu
I zusLor Izmedu robu I AIIuIu dzeIIe sunuIu, u ruzmIsIjunje o AIIreLu je znunje I zIvoL zu srce.
RuzmIsIjunje robu nIje IsLInsko ruzmIsIjunje uko mu nIje duLo znunje o sLunjImu dunjuIuku I
AIIreLu.
Tesko LebI! GubIs svoje srce u dunjuIuku, u AIIuI dzeIIe sunuIu je vec odredIo Lvoj udIo u njemu.
odredIo je vrIjeme zu Luj Lvoj udIo, koje je Njemu poznuLo. Svukogu dunu osLvuruje se Lvoju
propIsunu novu opskrbu, LruzIo je LI III ne. Tvoju poIIepu Le srumoLI I kod AIIuIu dzeIIe sunuIu I
kod sLvorenju. Dok LI je munjkuv Imun, LruzIs opskbu, kud LI se Imun povecu, ne LruzIs je, u kud LI je
Imun suvrsen, LI spuvus u odnosu nu nju.
MIudIcu! Ne mIjesuj zbIIju I suIu! Tvoje srce ne moze su sLvorenjImu. Kuko du se Lvoje srce susLune
I bude su Tvorcem uzroku, uko Gu sIrk cInIs su uzrocImu. Kuko du se susLuve zuIIr I buLIn, ono sLo
ruzumIjes I ono sLo je kod SLvorILeIju??? GIup II je onuj ko zuboruvIju Tvorcu uzroku u okupIrun je
uzrocImu! ZusLuje kod drugog u zuboruvIju Prvog, zuboruvIju Vjecnog u ruduje se proIuznom.
MIudIcu! TI se druzIs su neznuIIcumu, pu se njIIovo neznunje prenosI I nu Lebe. Druzenje su
gIupukom je gIupo druzenje. DruzI se su onImu kojI vjeruju, su onImu kojI su nu jekInu, su onImu
kojI znuju, su onImu kojI posLupuju po onome sLo znuju! Kuko su sumo IIjepu sLunju vjernIku u
svIm njIIovIm posLupcImu! Kuko su sumo jukI u suvIuduvunju svojII neIsovu I zeIju!
VjerovjesnIk suIIuIIuIu uIejII ve seIIem je rekuo:
,RudosL vjernIku je nu njegovom IIcu, u njegovu Lugu je u njegovom srcu.
To je dIo njegove mocI. U sLunju je du pred IIcImu sLvorenju IspoIjuvu rudosL, u du krIje Lugu o
onome sLo je Izmedu njegu I AIIuIu dzeIIe sunuIu. Njegovu brIgu je Lrujnu. Puno ruzmIsIju. Mnogo
pIuce. MuIo se smIje. Zu Lukvog je VjerovjesnIk suIIuIIuIu uIejII ve seIIem rekuo:
,VjernIk nemu ruIuLIuku dok se ne susLune su svojIm SIInIm I UzvIsenIm Gospodurom.
VjernIk prIkrIvu svoju Lugu svojom rudoscu. Njegovu vunjsLInu je u pokreLu zu zurudom, u njegovu
nuLrInu je u mIrovunju su njegovIm SIInIm I UzvIsenIm Gospodurom. Njegovu vunjsLInu je zu
njegovu porodIcu, u njegovu nuLrInu je zu njegovog SIInog I UzvIsenog Gospoduru. Njegovu Lujnu
ne bIvu oLkrIvenu njegovoj porodIcI, nILI njegovom djeLeLu, nILI njegovom susjedu, nILI njegovoj
susjeLkI, nILI bIIo kojem od sLvorenju njegovog SIInog I UzvIsenog Gospoduru. On je cuo zu rIjecI
VjerovjesnIku suIIuIIuIu uIejII ve seIIem:
,Nek vum u vusIm posIovImu pomuguc bude cuvunje Lujne!
NepresLuno skrIvu ono sLo je kod njegu. Ako bude suvIudun III mu se su jezIku oLme rIjec, on
preduIILruje sILuucIju I preInucuvu ono sLo je IzgovorIo, prIkrIvujucI ono sLo se je juvIIo od njegu I
IzvInjuvujucI se zu ono sLo je poLekIo od njegu.
MIudIcu! UcInI me svojIm ogIeduIom! UcInI me ogIeduIom Lvogu srcu I Lvoje Lujne! OgIeduIom
LvojII djeIu! PrIbIIzI mI se pu ces u sebI vIdjeLI ono sLo ne vIdIs kud sI duIeko od mene! Ako LI je
nesLo poLrebno u Lvojoj vjerI, obruLI se menI. Ju necu premu LebI du budem popusLIjIv u AIIuIovoj
dzeIIe sunuIu vjerI. Ju posjedujem cvrsLInu, koju poLIce od AIIuIove dzeIIe sunuIu vjere. Mene je
odgujuIu osLru ruku, u ne onu koju LruzI kukvu dobIL nILI onu koju je munuIIcku. OsLuvI svoj
dunjuIuk u svojoj kucI pu mI se prIbIIzI! Jer, ju sLojIm nu vruLImu AIIreLu. zusLunI kod mene,
sIusuj moj govor I rudI premu njemu, prIje nego sLo umres, sLo ce bILI uskoro. Sve se vrLI oko
sLruIu I bojuznI od AIIuIu dzeIIe sunuIu. Ako LI od Njegu ne budes Imuo sLruIu, neces ImuLI mIru
nI nu dunjuIuku nI nu AIIreLu. Bojuzun od AIIuIu dzeIIe sunuIu je sumo znunje. UzvIsenI AIIuI
dzeIIe sunuIu veII:
"AIIuIu se, od NjegovII robovu, boje onI kojI znuju."
SIInog I UzvIsenog AIIuIu dzeIIe sunuIu ne bojI se nIko, Izuzev uIeme prukLIcuru, onI kojI znuju I
kojI posLupuju po Lom znunju, kojI ne Lruze od UzvIsenog Hukku nugrudu zu svoju djeIu, vec zeIe
Njegovo Ice I Njegovu bIIzInu. ZeIe Njegovu Ijubuv I IzbuvIjenje od uduIjenosLI I zukIonjenosLI od
Njegu. ZeIe du Im ne zuLvorI Svoje kupIje pred njIIovIm IIcImu, I nu dunjuIuku I nu AIIreLu. Ne
zeIe dunjuIuk, nILI AIIreL, nILI bIIo sLu mImo Njegu. DunjuIuk je zu neke Ijude. AIIreL je zu neke
Ijude. A I SIInI I UzvIsenI Hukk je zu neke Ijude. A Lo su onI kojI vjeruju, kojI su nu jekInu, kojI su
Gu spoznuII, kojI gu voIe, kojI su bogobojuznI, kojI Gu se boje, kojI su zbog Njegu LuznI I ruzbIjenI.
SuIIje se boje SIInog I UzvIsenog AIIuIu dzeIIe sunuIu, kojegu ne vIde. On je nevIdIjIv zu njIIove
ocI I njIIovu vunjsLInu, u prIsuLun je pred ocImu njIIovII srducu. Kuko du Gu se ne boje, kud
"On svukog momenLu duje I uskrucuje",
preInucuvu I mIjenju, ovogu pomuze u onome uskrucuje pomoc, ovogu ozIvIjuje u onogu
umrLvIjuje, ovogu prImu u onogu odbIju, ovogu prIbIIzuvu u onogu uduIjuvu.
"On nece bILI pILun zu ono sLo rudI, u onI ce bILI pILunI."
(EI-EnbIju, z.)
AIIuIu moj dzeIIe sunuIu, prIbIIzI nus SebI u nemoj nus uduIjuvuLI od Sebe,
"I duj num ono sLo je dobro I nu dunjuIuku I nu AIIreLu I sucuvuj nus puLnje u VuLrI."


"Fethur-rabbani"
"Rabbanijsko otkrovenje"
Abdul-Kadir Gejlani
Prevod. Abdullah ef. Celebic
=esto predavanje
U peLuk, 1. sevvuIu q. g. H., u medresI je, AIIuI dzeIIe sunuIu zudovoIjun s njIm, rekuo sIjedece:
Srcu odubrunII su precIscenu, cIsLu, ne spomInju sLvorenju, sjecuju se SIInog I UzvIsenog AIIuIu
dzeIIe sunuIu, ne govore o dunjuIuku, sjecuju se AIIreLu, nupusLIII su ono sLo je kod vus, sjecunju
su njIIovu ono sLo je kod Njegu.
VI sLe zusLrLI od njII I svegu onogu u cemu su onI. Vus je umjesLo AIIreLu, okupIruo vus dunjuIuk.
VI sLe osLuvIII sLId u odnosu nu vuseg SIInog I UzvIsenog Gospoduru, premu Njemu sLe besLIdnI.
PrIIvuLI suvjeL svogu bruLu vjernIku, ne suprosLuvIjuj mu se! Jer, on vIdI ono sLo LI ne vIdIs.
ResuIuIIuI suIIuIIuIu uIejII ve seIIem je rekuo:
,VjernIk je vjernIku ogIeduIo.
DujucI suvjeL svome bruLu, vjernIk mu IsLInILo nu vIdjeIo IznosI sLvurI koje su njemu skrIvene,
ruzIucuje mu dobru od IosII djeIu, upoznuje gu su onIm sLo posjeduje I su onIm sLo mu nedosLuje.
Neku je uzvIsen Onuj kojI je u moje srce ubucIo du suvjeLujem sLvorenju, I Lo ucInIo mojom
nujvecom umbIcIjom. Ju sum suvjeLoduvuc, I zu Lo ne LruzIm nIkukvu nugrudu. Ju sum kod mog
SIInog I UzvIsenog vec posLIguo AIIreL. Ju ne LruzIm dunjuIuk. Ju nIsum rob dunjuIuku, nI AIIreLu,
nILI bIIo cegu drugog mImo UzvIsenog Hukku. Ne robujem nIkom Izuzev SLvorILeIju, Jednom,
JedInom, Vjecnom. Moju rudosL je u vusem spusenju u moju zuIosL je u vusoj propusLI. Kud vIdIm
IIce Iskrenog murIdu kojI se spusIo ucucI od mene, ju sum se zusILIo, I nupojIo, I odjeo, I rudosLun
sum du je neko posLuo Lukuv ucecI od mene.
MIudIcu! Moju zeIju sI LI, u ne ju. Du se LI promjenIs, u ne ju. Ju sum vec presuo nu drugu sLrunu.
eIju mI je du I Lebe ponesem, du sLo prIje predes.
judI! OsLuvILe se oIoIosLI sprum AIIuIu dzeIIe sunuIu I NjegovII sLvorenju! SpoznujLe koIIko
vrIjedILe I budILe u sebI skrusenI! Vus zuceLuk je neznuLnu prIjuvu kupIjIcu LecnosLI, u vus kruj je
bucenI Ies. Ne budILe od onII koje vodI poIIepu I IovI zeIju, koju II nosI pred vruLu vIusLodrzucu, du
bI od njII LruzIIu ono sLo Im nIje propIsuno, III du bI uz prezIr I ponIzenje LruzIII ono sLo Im je
propIsuno.
PrenosI se du je ResuIuIIuI suIIuIIuIu uIejII ve seIIem rekuo:
,AIIuI dzeIIe sunuIu nujzesce kuznjuvu onog Svog robu kojI LruzI ono sLo nIje njegov propIsunI
udIo.
Tesko LebI! O LI kojI ne znus zu sudbInu I zu njenog KrojILeIju! Zur LI mIsIIs du su sInovI dunjuIuku
u sLunju du LI duju ono sLo LI nIje propIsuno? To je sejLunsku vesvesu, kojI se je domoguo Lvogu srcu
I Lvoje gIuve. TI nIsI rob SIInog I UzvIsenog AIIuIu dzeIIe sunuIu, vec sI LI rob svogu neIsu, svoje
zeIje, svog sejLunu, svoje zIe cudI, svogu dIrIemu I svogu dInuru. PoLrudI se du vIdIs onogu kojI se
spusIo, ne bI II se I LI spusIo popuL njegu. PrenosI se du je neko, AIIuI dzeIIe sunuIu mu se
smIIovuo, rekuo:
,Ko ne vIdI onogu kojI se spusIo, nece se spusILI.
TI vIdIs onogu kojI se je spusIo. MeduLIm, vIdIs gu ocImu Lvoje gIuve, u ne ocImu Lvogu srcu I Lvoje
Lujne. Tvoj Imun nIje nu Lvojoj sLrunI, Luko du nIje cudo sLo nemus srcunog vIdu kojIm bI vIdIo
druge. SIInI I UzvIsen AIIuI dzeIIe sunuIu veII:
"ZuIsLu nIsu sIIjepe ocI, nego su (Im) sIIjepu srcu koju su u grudImu."
Onuj kojI su poIIepom uzImu dunjuIuk Iz ruku sLvorenju, produje vjeru zu smokvu, produje vjecno
zu proIuzno, Luko du mu je cudno sLo mu ruku nece dopusLI nI ovo nI ono.
Dok god sI krnjuvog Imunu, nu ruspoIugunju LI je popruvIjunje onogu od cegu ces zIvjeLI, du ne bI
zuvIsIo od IjudI. Ne produjI Im svoju vjeru, du bI dobIo nesLo od njIIovog ImeLku kojI ces jesLI. Ako
Lvoj Imun ojucu I usuvrsI se, nu ruspoIugunju LI je pouzdunje u SIInog I UzvIsenog AIIuIu dzeIIe
sunuIu, IzIuzuk Iz (okovu) uzroku, kIdunje veze su IuznIm gospodurImu I nupusLunje svII sLvurI, su
srcem. zvedI svoje srce Iz mjesLu u kome zIvIs, od svoje porodIce, Iz svog ducunu I od svII
poznunIku! Ono sLo je u LvojIm rukumu preduj svojoj porodIcI, brucI I drugovImu, pu ces posLuLI
kuo du je meIek smrLI uzeo Lvoj duI, kuo du Le je ugrubIo onuj kojI uzImu zIvoL, kuo du se je zemIju
ruspukIu I proguLuIu Le, kuo du su Le LuIusI sudbIne I predodredenju odnIjeII u more znunju I uLopIII
Le. Ko dospIje do ovog mekumu, uzrocI mu ne mogu nuskodILI, jer onI osLuju nu njegovoj vunjsLInI,
u ne u njegovoj nuLrInI, uzrocI posLoje zu druge uII ne I zu njegu.
judI! uko nIsLe u sLunju du Iz vusII srducu odsLrunILe sve vIdove uzroku I vezunju zu njII, ondu
odsLrunILe bur neke od njII. Ako nIsLe u sLunju sve, moruLe bur nesLo. Nus VjerovjesnIk suIIuIIuIu
uIejII ve seIIem je rekuo:
,KIonILe se dunjuIuckII umbIcIju koIIko god sLe Lo u sLunju.
MIudIcu! Ako sI u sLunju du se kIonIs dunjuIuckII umbIcIju, ucInI Lo! A uko Lo nIsI u sLunju, pozurI
su svojIm srcem SIInom I UzvIsenom Hukku I uIvuLI se zu skuL Njegove mIIosLI, dok Iz Lvog srcu ne
Izude dunjuIucku umbIcIju! Jer, On je u sLunju du ucInI sve. On sve znu. U Njegovoj RucI (mocI) je
svuku sLvur. DrzI se Njegove kupIje, moII Gu du Lvoje srce ocIsLI od svegu osIm Njegu, du gu nupunI
Imunom, spoznujom Njegu, znunjem o Njemu I neovIsnoscu su NjIm od NjegovII sLvorenju. MoII
Gu du LI du jekIn (osvjedocenje), du LI srce ucInI prIsnIm su NjIm, I du LI orgune uposII pokornoscu
Njemu. Sve LruzI od Njegu, u ne od nekog mImo Njegu. Ne ponIzuvuj se sLvorenju popuL Lebe!
Neku Lo bude Njemu, u ne nekom mImo Njegu. neku Lvoje djeIovunje bude s NjIm I Njemu, u ne
nekom mImo Njegu.
MIudIcu! Znunje nu jezIku, bez rudu srcu, ne prIbIIzuvu Le UzvIsenom Hukku nI koruku. sLInskI
Iod je, Iod srcu. sLInsku bIIzInu su AIIuIom dzeIIe sunuIu je bIIzInu sIrru (Lujne). Pruvo djeIo je
smIsuo (susLInu) djeIu, uz cuvunje grunIce serIjuLu Iormom I skrusenosLI pred AIIuIom dzeIIe
sunuIu I NjegovIm robovImu. Ko sebI prIduje vuznosL, Luj je bez vuznosLI. Ko svoju djeIu prIkuzuje
sLvorenjImu, Luj nemu djeIu. Pruvu djeIu su djeIu u osumI, koju se ne pokuzuju juvno, Izuzev
Iurzovu kojI se moruju pokuzIvuLI.
TI sI nupruvIo propusL u uLvrdIvunju LemeIju. Kukve korIsLI Imus od onogu sLo nu Lome grudIs?
Ako dode do preuredIvunju zgrude, u LemeIj bude dobro uLvrden, bIces u sLunju du popruvIs
zgrudu. TemeIj djeIu su LevIId I IIIus. Pu ko nemu LevIIdu I IIIusu, nemu nI djeIu. UcvrsLI LemeIj
svojII djeIu su LevIIdom I IIIusom, u zuLIm zIduj djeIu su AIIuIovom dzeIIe sunuIu snugom I mocI,
u ne su Lvojom snugom I Lvojom mocI. Ruku LevIIdu je Lu koju zIdu, u ne ruku sIrku I munuIIkIuku.
MuveIIIdovom djeIu rusLe vrIjednosL, u munuIIkovom djeIu, ne. AIIuIu moj dzeIIe sunuIu, uduIjI
nus od munuIIkIuku u svIm nusIm sLunjImu I
"duj num dobro I nu dunjuIuku I nu AIIreLu I sucuvuj nus od puLnje u VuLrI."


"Fethur-rabbani"
"Rabbanijsko otkrovenje"
Abdul-Kadir Gejlani
Prevod. Abdullah ef. Celebic
$edmo predavanje
U nedjeIju, 1;. sevvuIu q.g H., u LekIjI je, AIIuI dzeIIe sunuIu zudovoIjun s njIm, rekuo sIjedece:
AIIuIu moj dzeIIe sunuIu, bIugosIovI MuIummedu suIIuIIuIu uIejIIve seIIem I njegovu porodIcu,
duruj num sLrpIjenje, ucvrsLI nusu sLopuIu, umnozI num Tvoje duvunje I ucInI du TI nu Tvom
duvunju budemo zuIvuInI...
judI, budILe sLrpIjIvI! Jer, suv dunjuIuk su nesrece I nevoIje. On Lo rIjeLko kud nIje. Nemu (sIunju)
bIugoduLI u du uz nju nIje (posIuLu) I kuznu, nemu rudosLI u du uz nju nIje I zuIosL, Nemu
komodILeLu u du uz njegu nIje I Ljeskobu. PrepusLILe dunjuIuk vusIm zmIjumu, u vus propIsunI udIo
u njemu uzmILe rukom serIjuLu, jer je on IIjek kud se (covjek) IrunI onIm sLo uzImu od dunjuIuku.
MIudIcu! UzImuj propIsunI udIo rukom serIjuLu, uko zeIIs AIIuIu dzeIIe sunuIu, I rukom emru,
AIIuIove dzeIIe sunuIu nuredbe, uko sI od eIILe IskrenII, I rukom AIIuIovog dzeIIe sunuIu
djeIovunju, uko sI pokoren, uko sI se sjedInIo s AIIuIom dzeIIe sunuIu I uko sI u Njegovoj bIIzInI,
SerIjuL ce Le vodILI, Nuredboduvuc ce LI IzrIcuLI nuredbe I zubrune u AIIuIovo dzeIIe sunuIu
djeIovunje ce Le pokreLuLI.
TrI su kuLegorIje sLvorenju: obIcnI, odubrunI I eIILu odubrunII. ObIcnI je onuj musIImun kojI je
bogobojuzun I cIju ruku se uIvuLIIu serIjuLu. On se drzI serIjuLu I ne pusLu gu. On rudI po AIIuIovIm
dzeIIe sunuIu rIjesImu:
"SLo vum PosIunIk bude duo, Lo uzmILe, u sLo vum bude zubrunIo, od Logu se usLegnILe!"
Kud se Lo kod njegu upoLpunI I bude po Lome posLupuo, IormuIno I susLInskI, srce ce mu posLuLI
osvjeLIjeno I su njIm ce (mocI) du vIdI. Pu kud uzme nesLo Iz ruke Zukonoduvcu, njegovo srce
posLuje boguLo I LruzI nuduInuce od SIInog I UzvIsenog Hukku. Jer, Njegovo nuduInuce obuIvuLu
svuku sLvur. AIIuI dzeIIe sunuIu veII:
"Pu je (dusI, neIsu) nuduInuo njeno grIjesenje I njenu bogobojuznosL."
Njegovo srce je bogobojuzno I gIedu nuduInuce SIInog I UzvIsenog Hukku. Njegov znuk je
prosudIvunje o sLvurImu po njIIovoj vunjsLInI, u Lo je du je sve sLo je u ducunu ovog nuseg
boruvIsLu Njegovo vIusnIsLvo I du je ono u Njegovoj RucI (mocI).
ZuLIm se povrucu I LruzI rusvjeLIjuvunje od srcunog svjeLIu, gIedujucI sLu je kod njegu (srcu) u vezI
su LIm. To rudI nukon sLo preLIodno posLupI po serIjuLu, su jukIm Imunom I LevIIdom, (sLo
posLIze) nukon sLo njegovo srce nupusLI dunjuIuk I sLvorenju I prevuII (dunjuIucke) pusLure I moru.
Tudu mu doIuzI (svIce) juLro, doIuzI mu svjeLIo vjere, svjeLIo prIbIIzenosLI SIInom I UzvIsenom
Gospoduru, svjeLIo djeIu, svjeLIo sLrpIjIvosLI, svjeLIo spokojsLvu I smIrenju. SvI ovI pIodovI o
bIugoduLI sIIjedenju serIjuLu doIuze nukon sLo se preLIodno udovoIjI serIjuLskIm pruvImu.
SLo se LIce ebduIu, u onI su eIILu eIILe, onI nujprIje Lruze serIjuLsko rjesenje, zuLIm gIeduju AIIuIov
dzeIIe sunuIu emr (zupovIjed), Njegovo djeIovunje, pokreLunje I nuduInuce. Sve sLo je mImo ove
LrI kuLegorIje, propusL je nud propusLImu, boIesL nud boIesLImu, Iurum nud IurumImu, gIuvoboIju
u gIuvI vjere, unuLurnju boIesL srcu I LuberkuIozu u LIjeIu vjere.
judI, On su vumu posLupu onuko kuko On Ioce, du bI vIdIo kuko ceLe vI posLupILI, du II ceLe bILI
sLubIInI III muIodusnI, du II ceLe poLvrdILI IsLInu III ceLe je zunIjekuLI. Ko ne bude sugIusun su
odredenjem, nece ImuLI supuLnIku nILI ce On su njIm bILI sugIusun. Ko ne bude sugIusun su
sudbInom, nece se nI su njIm bILI zudovoIjno. Ko ne du, nI njemu se nece duLI. Ko ne ponese LereL,
nece bILI nosen. NeznuIIco! eIIs promjenu I zumjenu (zeIIs du mIjenjus sudbInu). SLu LI (Imus du)
zeIIs? JesI II LI drugI bog? eIIs du se AIIuI dzeIIe sunuIu sugIusI s Lobom? To se rudI suproLno!
RudI suproLno I rudIces pruvIIno.
Du nemu (sudbInskII) odredbI nebI se mogIe ruspoznuLI Iuzne Lvrdnje. PruvI bIser se ruspoznuje
prIIIkom IspILIvunju. OsporI neIsu njegovo osporuvunje SIInom I UzvIsenom Hukku! Ako budes
osporuvuo svome neIsu, mocI ces du osporuvus I drugImu.
Od Logu koIIko LI je Imun juk zuvIsI koIIko ces pokudenII djeIu odsLrunILI, u od Logu koIIko LI je
Imun sIub zuvIsI koIIko ces sjedILI u svojoj kucI pruvecI se nIjem zu odsLrunjIvunje pokudenII djeIu
(LvojII ukucunu).
SLopuIu Imunu su Lu koju su cvrsLu (sLubIInu) u borbI su InsunskIm I dzInskIm sejLunImu. Onu su Lu
koju su sLubIInu prIIIkom sIIusku beIuju I nezgodu.
SLopuIu Lvog Imunu nIsu sLubIInu I (zuLo) nemoj du LvrdIs du sI vjernIk!
ZumrzI sve, u zuvoII SLvorILeIju svogu! Pu uko On ILjudne du ucInI du zuvoIIs nesLo od onog sLo sI
zumrzIo, bIces cuvun u Lome. Jer, On je Luj kojI (Lrebu du) cInI du se nesLo zuvoII, u ne LI, I ne
proLuruj sebe. VjerovjesnIk suIIuIIuIu uIejII ve seIIem je rekuo:
,UcInjeno je du od vuseg dunjuIuku zuvoIIm mIomIrIse I zene, I ucInjeno je du mI rudosL mog oku
bude u numuzu.
UcInjeno mu je du zuvoII, nukon sLo je zumrzIo, osLuvIo, suzdrzuvuo se I nupusLIo.
spruznI svoje srce od svegu osIm od Njegu, dok LI On ne ucInI du zuvoIIs od Logu ono sLo On
ILjedne!


"Fethur-rabbani"
"Rabbanijsko otkrovenje"
Abdul-Kadir Gejlani
Prevod. Abdullah ef. Celebic
$edmo predavanje
U nedjeIju, 1;. sevvuIu q.g H., u LekIjI je, AIIuI dzeIIe sunuIu zudovoIjun s njIm, rekuo sIjedece:
AIIuIu moj dzeIIe sunuIu, bIugosIovI MuIummedu suIIuIIuIu uIejIIve seIIem I njegovu porodIcu,
duruj num sLrpIjenje, ucvrsLI nusu sLopuIu, umnozI num Tvoje duvunje I ucInI du TI nu Tvom
duvunju budemo zuIvuInI...
judI, budILe sLrpIjIvI! Jer, suv dunjuIuk su nesrece I nevoIje. On Lo rIjeLko kud nIje. Nemu (sIunju)
bIugoduLI u du uz nju nIje (posIuLu) I kuznu, nemu rudosLI u du uz nju nIje I zuIosL, Nemu
komodILeLu u du uz njegu nIje I Ljeskobu. PrepusLILe dunjuIuk vusIm zmIjumu, u vus propIsunI udIo
u njemu uzmILe rukom serIjuLu, jer je on IIjek kud se (covjek) IrunI onIm sLo uzImu od dunjuIuku.
MIudIcu! UzImuj propIsunI udIo rukom serIjuLu, uko zeIIs AIIuIu dzeIIe sunuIu, I rukom emru,
AIIuIove dzeIIe sunuIu nuredbe, uko sI od eIILe IskrenII, I rukom AIIuIovog dzeIIe sunuIu
djeIovunju, uko sI pokoren, uko sI se sjedInIo s AIIuIom dzeIIe sunuIu I uko sI u Njegovoj bIIzInI,
SerIjuL ce Le vodILI, Nuredboduvuc ce LI IzrIcuLI nuredbe I zubrune u AIIuIovo dzeIIe sunuIu
djeIovunje ce Le pokreLuLI.
TrI su kuLegorIje sLvorenju: obIcnI, odubrunI I eIILu odubrunII. ObIcnI je onuj musIImun kojI je
bogobojuzun I cIju ruku se uIvuLIIu serIjuLu. On se drzI serIjuLu I ne pusLu gu. On rudI po AIIuIovIm
dzeIIe sunuIu rIjesImu:
"SLo vum PosIunIk bude duo, Lo uzmILe, u sLo vum bude zubrunIo, od Logu se usLegnILe!"
Kud se Lo kod njegu upoLpunI I bude po Lome posLupuo, IormuIno I susLInskI, srce ce mu posLuLI
osvjeLIjeno I su njIm ce (mocI) du vIdI. Pu kud uzme nesLo Iz ruke Zukonoduvcu, njegovo srce
posLuje boguLo I LruzI nuduInuce od SIInog I UzvIsenog Hukku. Jer, Njegovo nuduInuce obuIvuLu
svuku sLvur. AIIuI dzeIIe sunuIu veII:
"Pu je (dusI, neIsu) nuduInuo njeno grIjesenje I njenu bogobojuznosL."
Njegovo srce je bogobojuzno I gIedu nuduInuce SIInog I UzvIsenog Hukku. Njegov znuk je
prosudIvunje o sLvurImu po njIIovoj vunjsLInI, u Lo je du je sve sLo je u ducunu ovog nuseg
boruvIsLu Njegovo vIusnIsLvo I du je ono u Njegovoj RucI (mocI).
ZuLIm se povrucu I LruzI rusvjeLIjuvunje od srcunog svjeLIu, gIedujucI sLu je kod njegu (srcu) u vezI
su LIm. To rudI nukon sLo preLIodno posLupI po serIjuLu, su jukIm Imunom I LevIIdom, (sLo
posLIze) nukon sLo njegovo srce nupusLI dunjuIuk I sLvorenju I prevuII (dunjuIucke) pusLure I moru.
Tudu mu doIuzI (svIce) juLro, doIuzI mu svjeLIo vjere, svjeLIo prIbIIzenosLI SIInom I UzvIsenom
Gospoduru, svjeLIo djeIu, svjeLIo sLrpIjIvosLI, svjeLIo spokojsLvu I smIrenju. SvI ovI pIodovI o
bIugoduLI sIIjedenju serIjuLu doIuze nukon sLo se preLIodno udovoIjI serIjuLskIm pruvImu.
SLo se LIce ebduIu, u onI su eIILu eIILe, onI nujprIje Lruze serIjuLsko rjesenje, zuLIm gIeduju AIIuIov
dzeIIe sunuIu emr (zupovIjed), Njegovo djeIovunje, pokreLunje I nuduInuce. Sve sLo je mImo ove
LrI kuLegorIje, propusL je nud propusLImu, boIesL nud boIesLImu, Iurum nud IurumImu, gIuvoboIju
u gIuvI vjere, unuLurnju boIesL srcu I LuberkuIozu u LIjeIu vjere.
judI, On su vumu posLupu onuko kuko On Ioce, du bI vIdIo kuko ceLe vI posLupILI, du II ceLe bILI
sLubIInI III muIodusnI, du II ceLe poLvrdILI IsLInu III ceLe je zunIjekuLI. Ko ne bude sugIusun su
odredenjem, nece ImuLI supuLnIku nILI ce On su njIm bILI sugIusun. Ko ne bude sugIusun su
sudbInom, nece se nI su njIm bILI zudovoIjno. Ko ne du, nI njemu se nece duLI. Ko ne ponese LereL,
nece bILI nosen. NeznuIIco! eIIs promjenu I zumjenu (zeIIs du mIjenjus sudbInu). SLu LI (Imus du)
zeIIs? JesI II LI drugI bog? eIIs du se AIIuI dzeIIe sunuIu sugIusI s Lobom? To se rudI suproLno!
RudI suproLno I rudIces pruvIIno.
Du nemu (sudbInskII) odredbI nebI se mogIe ruspoznuLI Iuzne Lvrdnje. PruvI bIser se ruspoznuje
prIIIkom IspILIvunju. OsporI neIsu njegovo osporuvunje SIInom I UzvIsenom Hukku! Ako budes
osporuvuo svome neIsu, mocI ces du osporuvus I drugImu.
Od Logu koIIko LI je Imun juk zuvIsI koIIko ces pokudenII djeIu odsLrunILI, u od Logu koIIko LI je
Imun sIub zuvIsI koIIko ces sjedILI u svojoj kucI pruvecI se nIjem zu odsLrunjIvunje pokudenII djeIu
(LvojII ukucunu).
SLopuIu Imunu su Lu koju su cvrsLu (sLubIInu) u borbI su InsunskIm I dzInskIm sejLunImu. Onu su Lu
koju su sLubIInu prIIIkom sIIusku beIuju I nezgodu.
SLopuIu Lvog Imunu nIsu sLubIInu I (zuLo) nemoj du LvrdIs du sI vjernIk!
ZumrzI sve, u zuvoII SLvorILeIju svogu! Pu uko On ILjudne du ucInI du zuvoIIs nesLo od onog sLo sI
zumrzIo, bIces cuvun u Lome. Jer, On je Luj kojI (Lrebu du) cInI du se nesLo zuvoII, u ne LI, I ne
proLuruj sebe. VjerovjesnIk suIIuIIuIu uIejII ve seIIem je rekuo:
,UcInjeno je du od vuseg dunjuIuku zuvoIIm mIomIrIse I zene, I ucInjeno je du mI rudosL mog oku
bude u numuzu.
UcInjeno mu je du zuvoII, nukon sLo je zumrzIo, osLuvIo, suzdrzuvuo se I nupusLIo.
spruznI svoje srce od svegu osIm od Njegu, dok LI On ne ucInI du zuvoIIs od Logu ono sLo On
ILjedne!


"Fethur-rabbani"
"Rabbanijsko otkrovenje"
Abdul-Kadir Gejlani
Prevod. Abdullah ef. Celebic
smo predavanje
U uLoruk nuvece, q. sevvuIu q.g H., u medresI je, AIIuI dzeIIe sunuIu zudovoIjun s njIm, rekuo
sIjedece:
Odjecu uobruzenII je cIsLu u njegovo srce je necIsLo. Tukuv se suzdrzuvu od dozvoIjenog, IIjen je
kud Lrebu zurudIvuLI, jede nu rucun svoje vjere, uopsLe nemu pruve poboznosLI, jede IzrIcILI
Iurum... Njegov sIucuj je sukrIven od obIcnog svIjeLu uII ne I od eIILu. Suv njegov zuId I njegovu
pokornosL je nu njegovoj vunjsLInI. Njegovu vunjsLInu je Izgrudenu u njegovu nuLrInu je rusevInu.
Tesko LebI! PokornosL AIIuIu dzeIIe sunuIu cInI se su srcem, u ne su vunjsLInom. Sve ove sLvurI u
vezI su su srcImu, Lujnumu I znucenjImu (susLInumu). SkInI su sebe ono u cemu sI, Luko du LI Lu
odjecu zumjenIm su odjecom SIInog I UzvIsenog Hukku, koju se nIkudu nece poIubuLI. RuzodIj se
du bI Le On odIo. SkInI odjecu Lvoje nemurnosLI sprum AIIuIovII dzeIIe sunuIu Iukkovu (pruvu)!
SkInI odjecu Lvogu zusLujunju kod sLvorenju I Lvog cInjenju sIrku AIIuIu dzeIIe sunuIu, su njImu!
SkInI odjecu IukomIsIenosLI, zeIju, umIsIjenosLI, munuIIkIuku, zeIje du budes prIIvucen I prIznuL
od sLrune sLvorenju, zeIje du LI onI duju! SkInI dunjuIucku u obucI uIIreLsku odjecu! SkInI svoju
snugu, svoju moc I svoju veIIkodusnosL I bucI se pred SIInog I UzvIsenog Hukku, bez snuge, mocI,
zusLujunju nu uzrocImu cInjenju sIrku su sLvorenjImu! Pu kudu urudIs nuvedeno, vIdjeces kuko Le
okruzuje Njegovu zusLILu; Njegovu mIIosL ce Le susLuvILI u Njegovu bIugoduL I dobrocInsLvo ce Le
odjeIILI I prIgrIILI. BjezI Njemu! dI Mu Luko sLo ces IskIjucILI I sebe I druge. dI Mu Luko sLo ces
IskIjucILI I IzdvojILI sve ono sLo nIje On. dI Mu ruzdvojen I ruzjedInjen, Luko du Le On susLuvI I
sjedInI su kuvveLImu vunjsLIne I Lvoje nuLrIne. Tuko, kudu bI sve sLo bIvsLvuje pred Lobom zuLvorIo
I kudu bI nu Lebe sve LereLe sLuvIo, Lo LI nIsLu ne bI nuskodIIo. On bI Le u Lome cuvuo. Ko rukom
svog LevIIdu IzbrIse sLvorenju, u rukom svog zuIdu IzbrIse dunjuIuk, I rukom voIje IzbrIse sve ono
sLo je mImo njegovog SIInog I UzvIsenog Gospoduru, usuvrsIo je svoju IspruvnosL I svoj spus I
usrecIo se je Iujrom I nu dunjuIuku I nu AIIreLu.
VI Lrebu du umrLvILe vuse neIsove, vuse zeIje I vuse sejLune prIje nego sLo umreLe. VI Lrebu du
umreLe posebnom smrcu, prIje opsLe smrLI.
judI! OduzovILe se! Ju vus pozIvum AIIuIu dzeIIe sunuIu, pozIvum vus nu Njegovu kupIju I nu
pokornosL Njemu, u ne menI. MunuIIk ne pozIvu sLvorenju AIIuIu dzeIIe sunuIu vec II pozIvu
sebI. On LruzI du bude usrecen I prIIvucen od sLrune sLvorenju, LruzI dunjuIuk.
NeznuIIco! Ne zeIIs du cujes ovuj govor, u sjedIs u IsposnIckoj sobI su svojIm neIsom I svojom
zeIjom. TI prIje svegu Lrebu du se druzIs su sejIovImu, (zuLIm) du ubIjes svoj neIs, svoju zIu cud, I
sve drugo osIm SIInog I UzvIsenog Gospoduru. Tvoju obuvezu je du Ides nu kupIju sejIovskII kucu,
du se poLom IzdvojIs od njII I sjedIs u svojoj IsposnIckoj nusLumbI, sum su SIInIm I UzvIsenIm
Hukkom. Kudu Lo upoLpunIs, posLuces IIjek zu sLvorenju I njIIov upucIvuc I nupucIvuc, uko Lo
dozvoII SIInI I UzvIsenI Hukk.
Tvoj jezIk je suzdrzIjIv (bogobojuzun) u Lvoje srce je grIjesnIk. Tvoj jezIk zuIvuIjuje AIIuIu dzeIIe
sunuIu u Lvoje srce mu se proLIvI. Tvoju vunjsLInu je musIImun u Lvoju nuLrInu je kuIIr. Tvoju
vunjsLInu je muveIIId u Lvoju nuLrInu je musrIk. Tvoj zuId (poboznosL) I Lvoju vjeru su nu Lvojoj
vunjsLInI, u Lvoju nuLrInu je rusevInu, kuo krec nu nuznIku III pokIopuc nu kunLI zu smece. Ako
budes Lukuv, sejLun ce nu Lvome srcu podIcI suLor I nusLunILI se u njemu.
VjernIk nujprIje Izgruduje svoju nuLrInu pu Lek ondu svoju vunjsLInu, kuo onuj kojI pruvI kucu I nu
njenu unuLrusnjosL uLrosI ogromnu sredsLvu, u vruLu I vunjsLInu Le kuce su jos rusevInu, pu kudu
poLpuno urudI unuLrusnjosL kuce ondu preIuzI nu vunjsLInu I posLuvIju vruLu. Tuko se IsLo, u vjerI,
Lrebu poceLI su AIIuIom dzeIIe sunuIu I njegovIm zudovoIjsLvom pu se Lek ondu, uz Njegovu
dozvoIu, okreLuLI sLvorenjImu. NujprIje Lrebu posLIcI uIIreL pu Lek ondu LruzILI udIo u dunjuIuku.


"Fethur-rabbani"
"Rabbanijsko otkrovenje"
Abdul-Kadir Gejlani
Prevod. Abdullah ef. Celebic
eveto predavanje
U peLuk ujuLro, zz.sevvuIu q.g.H. u medresI je, AIIuI dzeIIe sunuIu zudovoIjun s njIm, rekuo
sIjedece:
PrenosI se du je VjerovjesnIk suIIuIIuIu uIejII ve seIIem rekuo:
,ZuIsLu AIIuI ne kuznjuvu svog IubIbu (voIjenog), vec gu pokuLkud sLuvIju nu Iskusenju.
VjernIk je cvrsLo ubjeden du gu AIIuI dzeIIe sunuIu ne sLuvIju nu Iskusenju nI zusLo drugo nego zu
njegovu vIusLILu korIsL, koju doIuzI nukon Iskusenju, bIIo nu dunjuIuku bIIo nu AIIreLu. On je
zudovoIjun su Iskusenjem, sLrpIjIvo gu podnosI I zu njegu ne opLuzuje SIInog I UzvIsenog
Gospoduru. SIInI I UzvIsenI Gospodur gu je okupIruo su beIujImu rudI Sebe, u ne du beIuj bude
njegov gospodur.
O vI kojI sLe okupIrunI dunjuIukom, osLuvILe se govoru o ovIm mekumImu, jer vI govorILe govorom
vusII jezIku u ne govorom vusII srcu. VI se okreceLe od AIIuIu dzeIIe sunuIu, od Njegovu govoru I
od NjegovII vjerovjesnIku. NjIIovI IsLInskI sIjedbenIcI, sIjedbenIcI vjerovjesnIku, su onI kojI II
zumjenjuju I nusIjeduju. VI se proLIvILe sudbInI I njenom KrojILeIju. VI se zudovoIjuvuLe onIm sLo
duju sLvorenju, umjesLo du budeLe zudovoIjnI su duvunjem I durIvunjem od SIInog I UzvIsenog
Hukku. Vus govor nece bILI sIusun kod AIIuIu dzeIIe sunuIu, nILI kod NjegovII dobrII robovu dok
ne dodeLe Leobe, dok se ne ocIsLILe Leobom, ne osLuneLe cvrsLo prI njoj, ne sugIusILe se su
odredIvunjem I sudbInom, u onome sLo je u vusu korIsL, sLo nIje, u onome sLo uzvIsuje, sLo
unIzuje, u boguLsLvu, sIromusLvu, u zdruvIju, boIesLI I u onom sLo voIILe, sLo prezIreLe.
judI! SIIjedILe, du bIsLe bIII sIIjedenI! SIuzILe, du bIsLe bIII sIuzenI! SIIjedILe prIorILeLnosL I odredbe
I njImu sIuzILe, du bIsLe bIII sIIjedenI I sIuzenI. Pred njImu se ponIzILe du bI se pred vumu ponIzIIo.
Zur vI nIsLe cuII zu:
,Kuko posLupuLe premu drugImu, Luko ce se posLupILI premu vumu, kukvI budeLe premu drugImu,
Luko ce se bILI premu vumu.
Vusu djeIu su vusu rudnu snugu. SIInI I UzvIsenI Hukk ne cInI nusIIje svojIm robovImu, zu muIo,
nugruduje su puno, Ispruvnog ne nuzIvu smuLIjIvcem, Iskrenog ne nuzIvu Iuscem...
MIudIcu! Ako budes sIuzIo, bIces sIuzen, u uko presLunes sIuzILI, I LebI ce se presLuLI sIuzILI. SIuzI
SIInom I UzvIsenom Hukku, I nemoj du, pored Njegu, budes okupIrun sIuzenjem ovIm vIudurImu,
kojI nILI sLeLe nILI korIsLe! SLu mogu du LI duju? Hoces II LS duLI ono sLo LI nIje propIsuno, III su u
sLunju du LI propIsu nesLo sLo LI nIje propIsuo SIInI I UzvIsenI Hukk? Od njII se nIsLu ne moze
ocekIvuLI. Ako LS kuzes du se njIIovo duvunje ocekuje od njII, cInIs kuIur. Zur LI ne znus du nemu
nIkogu kojI duje, kojI sprecuvu, kojI sLeLI, kojI korIsLI, kojI ubrzuvu, kojI usporuvu... Izuzev AIIuIu
dzeIIe sunuIu. Ako LI kuzes: ,Ju Lo znum, ju Le pILum: ,Kuko LS Lo znus kud Mu druge
preLposLuvIjus?
Tesko LebI! ZusLo upropusLuvus svoj AIIreL su svojIm dunjuIukom? ZusLo upropusLuvus pokornosL
svom SIInom I UzvIsenom Gospoduru su pokornoscu svom neIsu, svojoj zeIjI, svom sejLunu I
sLvorenjImu??? ZusLo upropusLuvus svoju bogobojuznosL zuIecI se nekome mImo Njegu? Zur LI ne
znus du AIIuI dzeIIe sunuIu cuvu bogobojuzne, du II pomuze, du II sLILI, du II poucuvu, du II cInI
du Gu spoznuju, du II uzImu zu ruke I spusuvu II od zIu??? du On gIedu u njIIovu srcu I du II
opskrbIjuje odukIe I ne ocekuju? AIIuI dzeIIe sunuIu veII:
"O sIne Ademov, sLIdI se od Mene kuo sLo bI se sLIdIo od svog dobrog komsIje!"
VjerovjesnIk suIIuIIuIu uIejII ve seIIem je rekuo:
,Kudu (AIIuIov dzeIIe sunuIu) rob pozuLvuru vruLu, spusLI zuvjese, sukrIje se od sLvorenju I u
osumI cInI nepokornosL AIIuIu dzeIIe sunuIu, SIInI I UzvIsenI ce mu recI: "O sIne Ademov, zur sI
ucInIo du LI, od onII kojI bI Le mogII vIdjeLI, Ju budem nujmunje bILun?",


"Fethur-rabbani"
"Rabbanijsko otkrovenje"
Abdul-Kadir Gejlani
Prevod. Abdullah ef. Celebic
eseto predavanje
U nedjeIju ujuLro, zq. sevvuIu q.g.H. AIIuI dzeIIe sunuIu zudovoIjun s njIm, je rekuo sIjedece:
PrenosI se du je VjerovjesnIk suIIuIIuIu uIejII ve seIIem rekuo:
,Ju I onI kojI su bogobojuznI od mog ummeLu osIobodenI smo opLerecenju.
BogobojuznI se ne opLerecuju IbudeLom (robovunjem) SIInom I UzvIsenom Hukku, jer je IbudeL
posLuo njegovu nuruv, Luko du on AIIuIu dzeIIe sunuIu robuje I svojom vunjsLInom I svojom
nuLrInom, bez du gu On zuduzuje.
SLo se LIce munuIIku, onI su zuduzenI u svIm svojIm sLunjImu. PogoLovu u cInjenju IbudeLu SIInom
I UzvIsenom Hukku. OnI su zuduzenI du Mu robuju svojom vunjsLInom, uII onI nupusLuju du Mu
robuju I svojom nuLrInom. OnI nIsu u sLunju du unIdu nu uIuz bogobojuznII. Svuko mjesLo Imu
svoj odredenI govor I svukI posuo Imu Ijude kojI ce gu obuvIjuLI. Zu ruL su sLvorenI muskurcI.
O munuIIcI! PokujLe se zu svoj munuIIkIuk! VruLILe se Iz svog dezerLersLvu! Kuko mozeLe du
dopusLILe sejLunu du vum se smIje I du se nu vumu IzIvIjuvu? Ako kIunjuLe III posLILe, vI Lo cInILe
sLvorenjImu, u ne UzvIsenom Hukku. Tuko IsLo uko dIjeIILe suduku, dujeLe zekuL, obuvIjuLe
Iudzdz... VI sLe
"umornI (od rudu), IznemogIII IIcu (osobe sLe koje AIIuI dzeIIe sunuIu u dzeIennemu uposIjuvu
LeskIm posIovImu), uskoro ceLe sLIcI u "uzurenu vuLru"
(EI-GusIje, -q),
ukoIIko se ne popruvILe, ne dodeLe Leobe I ne zuLruzILe oprosLu.
Vusu obuvezu je sIIjedenje bez Ikukvog bId'uLu (novoLurIju). VI Lrebu du sIIjedILe mezIeb
preLIodnII dobrII generucIju. dILe IspruvnIm puLem! Ne nugInjILe LesbIIu nILI Lu'LIIu, vec sIIjedILe
sunneL AIIuIovog dzeIIe sunuIu PosIunIku suIIuIIuIu uIejII ve seIIem, bez Ikukvog zuduzIvunju,
poprImunju nuruvI, poosLruvunju (oLezuvunju), kreveIjenju I pumeLovunju, pu ce vus obuIvuLILI ono
sLo je obuIvuLIIo one kojI su bIII prIje vus. Tesko LebI! PumLIs Kur'un, u ne posLupus po njemu.
PumLIs sunneL AIIuIovog dzeIIe sunuIu PosIunIku, u ne posLupus po njemu. Pu, zbog cegu Lo
rudIs? Nuredujes IjudImu du cIne dobru djeIu, u LI II ne cInIs, I zubrunjujes Im du cIne Iosu djeIu u LI
II ne presLujes cInILI. AIIuI dzeIIe sunuIu veII:
"Kod AIIuIu IzuzIvu veIIku mrznju du govorILe ono sLo ne cInILe."
Zur vus nIje sLId du govorILe ono sLo opovrguvuLe vIusLILIm djeIImu? ZusLo LvrdILe Imun (LvrdILe du
vjerujeLe), u ne vjerujeLe. mun je oLporun nu svuko zIo, on posLojuno nosI nuse LereLe, on je boruc,
ruLnIk. mun je pocuscen onIm sLo posjeduje, mImo dunjuIuku. mun je pocuscen su AIIuIovIm
dzeIIe sunuIu IIcem. A proILjevI duse cusL cIne sejLunsko IIce I neIsunske skIonosLI.
Ko mImoIde kupIju SIInog I UzvIsenog Hukku, nucI ce se nu kupIjumu sLvorenju. Ko IzgubI puL
SIInog I UzvIsenog Hukku I odIuLu su njegu, nucI ce se nu puLu sLvorenju. Kome AIIuI dzeIIe
sunuIu zeII dobro, pred IIcem mu pozuLvuru kupIje sLvorenju I presIjece njIIovo duvunje njemu, ,
Luko du gu LIme vrucu SebI, dIzucI gu Iz nIsLuvIIu u opsLojunje. Tesko LebI! TI se rudujes svom
sjedenju (u muIju) nu zImskoj kIsI. Uskoro ce docI IjeLo I osusIce se Lu Lvoju vodu pu ces umrIjeLI Lu
pored obuIe, jer Lu IjeLI nesLuje vode u zImI se povecuvu I rusLe.
BudI su AIIuIom dzeIIe sunuIu pu ces bILI boguL, ugIedun, bIces emIr (nuredboduvuc), I drugIm
emIrImu, bIces vodIc IjudImu. Ko se zudovoIjI su AIIuIom dzeIIe sunuIu, mImo svegu osLuIog,
posLuje poLrebun svukoj sLvurI. Ovo se ne posLIze su gIzdunjem I pruznIm zeIjumu I dovumu, vec su
bremenom u grudImu, koje poLvrduju I djeIu.
MIudIcu! Neku LI suLnju bude nuvIku, neku LI povucenosL bude odjecu I neku LI jedInI cIIj bude
bjezunje od sLvorenju. Ako sI u sLunju du u zemIjI nupruvIs IegIo, u koje bI se sukrIo, ucInI Lo.
neku LI skrIvunje u njemu bude nuvIku, sve dok se Lvoj Imun ne ruzvIje, dok ne ojucu sLopuIo Lvog
cvrsLog uvjerenju, dok nu krIIImu LvojII grudI ne nurusLe perje I dok se ne oLvore ocI Lvogu srcu,
Luko du mozes du se dIgnes Iznud zemIje Lvoje kuce, du poIeLIs u nebo AIIuIovog dzeIIe sunuIu
znunju, du obIdes IsLok I zupud, kopno I more, ruvnIce I brdu, nebesu I zemIje..., u sve Lo su
VodIcem, ZusLILnIkom I SupuLnIkom. Tudu pusLI du LI jezIk govorI, skInI odjecu povucenosLI,
nupusLI bjezunje od sLvorenju I IzudI pred njII Iz svog IegIu, jer, LI sI Im IIjek kojI nemu sLeLnog
djeIovunju. Nek Le ne brIne Lo du II II je muIo III mnogo, du II Le prIIvuLuju III ne prIIvuLuju, du II Le
IvuIe III kude... Neku Le Lo uopsLe ne brIne! Dok sI uz svog SIInog I UzvIsenog Gospoduru, gdje god
pudnes, bIces podIgnuL.
judI! UpoznujLe svog Tvorcu I odgujujLe se pred NjIm. Kud su vusu srcu duIeko od Njegu, vI sLe
nevuspILunI premu Njemu, u kud Mu se vusu srcu prIbIIze, onu posLuju vuspILunu premu Njemu.
Djecu pred kupIjom dIzu guIumu sve dok ne nuIde vIudur. A kud nuIde vIudur, onu usuLe I posLuju
vuspILunu, jer su u vIudurevoj bIIzInI; Ludu svuko od njII bjezI u svoj cosuk. PrIsLujunje zu
sLvorenjImu nIje nIsLu drugo do bjezunje od UzvIsenog Hukku.
Nemu LI spusu dok ne oLkuzes posIusnosL kojekukvIm gospodurImu, ne IskIjucIs djeIovunje uzroku
I ne nupusLIs vIdenje sLvorenju po pILunju korIsLI I sLeLe. VI sLe zdruvI boIesnIcI, boguLI sIromusI,
zIvI mrLvucI, posLojece neposLojunje. DokIe ovo dezerLIrunje I bjezunje od SIInog I UzvIsenog
Hukku? DokIe grudenje dunjuIuku u rusenje AIIreLu?
Svuko od vus Imu po jedno srce, pu kuko su njIm moze du voII I dunjuIuk I AIIreL? Kuko u njemu
moze du bude I sLvoreno I SLvorILeIj? Kuko se ovo moze posLIcI u jednom sLunju I u jednom srcu?
To je Iuz! MuIummed suIIuIIuIu uIejII ve seIIem je rekuo:
,uz je nespojIvu su vjerovunjem.
Svuku posudu mIrIse nu ono sLo je u njoj. Tvoju djeIu su pokuzuLeIj Lvogu ubjedenju. Tvoju
vunjsLInu je pokuzuLeIj Lvoje nuLrIne. SLogu su posLovunI rekII:
,VunjsLInu je sImboI nuLrIne.
Tvoju nuLrInu je vIdIjIvu zu SIInog I UzvIsenog Hukku I zu Njegove odubrune robove. Ako sreLnes
nekog od njII LruzI du Le on vuspILu I pokuj se zu svoje grIjeIe prIje nego sLo se sreLnes su njIm.
Pred njIm se smunjI I unIzI. Ako se unIzIs pred dobrIm AIIuIovIm dzeIIe sunuIu robovImu, unIzIo
sI se pred AIIuIom dzeIIe sunuIu. ZuLo se unIzI, jer ko se unIzI AIIuI dzeIIe sunuIu ce gu uzvIsILI.
Ijepo se opIodI su sLurIjImu od sebe, jer je nus Pejgumber MuIummed suIIuIIuIu uIejII ve seIIem
rekuo:
,(Vus) bIugosIov je u onImu kojI su sLurIjI medu vumu.
OvIm nus MuIummed suIIuIIuIu uIejII ve seIIem nIje zeIIo nugIusILI sumo sLurosL po godInumu,
vec Lom sLurjesInsLvu po godInumu Lrebu doduLI bogobojuznosL, Izvrsuvunje vjerskII nuredbI,
necInjenje onogu sLo je vjerom zubrunjeno I prIdrzuvunje KnjIge I sunneLu. Kud Lo nebI bIIo Luko,
pu koIIko je sLurucu kojI ne zusIuzuju posLovunje, nILI du Im se nuzove seIum, nILI je u njIIovom
vIdenju bIugosIov!? "SLurIjI" su onI kojI su bogobojuznI, kojI su dobrI, kojI se suzdrzuvuju od
Iurumu, kojI posLupuju po znunju I cIjI posLupcI su cIsLI od bIIo kukve prIjuvsLIne. "SLurIjI" Imuju
cIsLu srcu, koju okrecu Iedu svemu osIm AIIuIu dzeIIe sunuIu. "SLurIjI" Imuju srcu koju su spoznuIu
(AIIuIu dzeIIe sunuIu), koju znuju su AIIuIom dzeIIe sunuIu I koju su Mu bIIsku. SLo se povecuvu
znunje srducu, Lo se onu vIse prIbIIzuvuju svom Gospoduru. Svuko srce u kome Imu IjubuvI zu
dunjuIukom zusLrLo je od AIIuIove dzeIIe sunuIu bIIzIne. SLo LI je jucu zeIju zu dunjuIukom, Lo LI je
sIubIju zeIju zu AIIreLom, u sLo LI je jucu zeIju zu AIIreLom, Lo LI je sIubIju Ijubuv premu SIInom I
UzvIsenom Hukku.
SpoznujLe svoje vrIjednosLI I nemojLe se smIjesLuLI Lumo gdje vus AIIuI dzeIIe sunuIu nIje smjesLIo.
U vezI su ovIm je receno:
,Ko ne spoznu svoju vrIjednosL, su njom ce gu upoznuLI sudbInu.
Ne sjeduj nu mjesLo su kogu ces bILI podIgnuL! Kudu uIuzIs u kucu, ne sjeduj nu mjesLo nu koje Le
ne posuduje kucevIusnIk, jer ces su njegu bILI dIgnuL I proLIv svoje voIje, u uko se usproLIvIs, bIces
oLjerun, ponIzen I Izbucen.
MIudIcu! TI gubIs zIvoL u sLIcunju I pumcenju znunju Iz knjIgu, bez du gu prImjenjujes. Kukve
korIsLI Imus od Logu? MuIummed suIIuIIuIu uIejII ve seIIem je rekuo:
,Nu KIjumeLskom dunu AIIuI dzeIIe sunuIu vjerovjesnIcImu I uIemI (ucenjucImu) ce recI: "VI sLe
bIII pusLIrI sLvorenju, pu sLu sLe urudIII su svojIm sLudImu?", u vIudurImu I boguLusImu ce recI: "VI
sLe bIII IuznudurI Mogu bIugu, jesLe II durIvuII sIromuIe, IrunIII sIroLInju I IzdvujuII Iz ImeLku Moj
Iukk kojI sum vum propIsuo?",
judI! PumLILe suvjeLe MuIummedu suIIuIIuIu uIejII ve seIIem I prIIvuLILe njegove rIjecI! Kuko su
sumo vusu srcu okruLnu! Neku je uzvIsen Onuj kojI mI je duo moc du podnosIm okruLnosLI
sLvorenju. Kud god sum zeIIo du poIeLIm, doIuzIIe su mukuze sudbIne I odsjecuIe mI krIIu, uII sum
se ju LjesIo. Kuko du se ne LjesIm, kud sum ju u VIudurevoj odujI.
Tesko LebI munuIIce! TI zeIIs du ju odem Iz ovog grudu. Kud bII se sumo pomukuo, sLvurI bI se
IzmjenIIe, dIjeIovI LIjeIu bI se rusLuvIII I promIjenIo bI se govor. MeduLIm, boj se AIIuIove dzeIIe
sunuIu kuzne, zbog zurbe. Ju se ne Lrzum, vec se su preIInjenoscu odnosIm premu sudbInI, jer ju
sum sugIusun su njom I poLpuno joj predun. AIIuIu moj dzeIIe sunuIu, duruj mI mIr I predunosL.
Tesko LebI! TI se menI Izrugujes, u je sLojIm nu kupIjI UzvIsenog Hukku. PozIvum sLvorenju Njemu,
vIdjeces LI svoj odgovor! GrudI nu gore ursIn, u nu doIe IIIjudu ursInu! VIdjeceLe vI munuIIcI, od
AIIuIu dzeIIe sunuIu puLnju I kuznu I nu dunjuIuku I nu AIIreLu. VrIjeme je bremenILo, vIdjeceLe
sLu ce od njegu bILI. Ju sum u RucI UzvIsenog Hukku, u RucI koju sve mIjenju; ponekud me cInI
brdom, u ponekud pruskom, ponekud me cInI morem u ponekud kupIjIcom, ponekud me cInI
suncem, u ponekud Lruckom I zrukom... mIjenju me kuo sLo mIjenju noc I dun.
"Svukog dunu On je u nekom djeIovunju,"
sLu vIse, svukog momenLu. Zu vus je dun, u zu druge momenuL.
MIudIcu! Ako zeIIs sIrInu u grudImu I prIjuLnosL u srcu, ne sIusuj ono sLu govore sLvorenju I ne
osvrcI se nu njIIov govor. Zur LI ne znus du onI nIsu zudovoIjnI su svojIm sLvorILeIjem, pu kuko ce
bILI su Lobom? Zur LI ne znus du vecInu njII nemu ruzumu, ne vIdI I ne vjeruje? NuproLIv, IsLInu
nuzIvuju Iuzju I nece du je prIIvuLe IsLInom. SIIjedI suIIje, kojI ne ruzumjevuju nIkog osIm
UzvIsenog Hukku, ne sIusuju nIkog osIm Njegu I ne vIde nIkog osIm Njegu. SLrpI se kud Le
uznemIruvuju sLvorenju, LruzecI zudovoIjsLvo UzvIsenog Hukku. SrpI se nu svIm IskusenjImu nu
kojImu Le On Iskusuvu. Jer, Lo je AIIuIov dzeIIe sunuIu obIcuj su NjegovIm odubrunIm I pokornIm
robovImu; odvuju II od svII, Iskusuvu II svIm vrsLumu Iskusenju, neducu I puLnjI I cInI Im LIjesnIm
dunjuIuk, AIIreL I sve sLo je Ispod Arsu pu do pod zemIju, brIsucI LIme njIIovo posLojunje. Tuko,
kudu Im IzbrIse posLojunje, duje Im du posLoje zu Njegu u ne zu druge, podIze II su NjIm u ne su
nekIm drugIm, sLvuru II Iznovu, kuo sLo veII SIInI I UzvIsenI:
"...ZuLIm smo gu sLvorIII drugIm sLvorenjem, pu neku je uzvIsen AIIuI, nujboIjI SLvorILeIj."
Prvo sLvurunje je zujednIcko, u ovo sLvurunje je posebno. CInI gu posebnIm u odnosu nu njegovu
brucu I sInove njegovog rodu od sInovu AdemovII. MIjenju njegovu prvobILnu susLInu I
zumjenjuje je. Njegovo ,gore posLuje ,doIje. PosLuje rubbunI (bozunskI), duIovnI... Njegovo srce
nIje u sLunju du vIdI sLvorenju. VruLu njegovog sIrru premu sLvorenjImu se zuLvuruju. Njemu
dunjuIuk, AIIreL, DzenneL, vuLru, DzeIennem, svu sLvorenju I sve sLo bILIse poprImu obIIk jedne
sLvurI, zuLIm Lu sLvur preduje u ruku svog sIrru I on je guLu u du se Lo nu njemu ne prImjecuje. U
njemu pokuzuje moc, kuo sLo ju je pokuzuo u Musuovom uIejIIs-seIum sLupu. Neku je uzvIsen
Onuj kojI pokuzuje svoju moc u onome u cemu On Ioce I posredsLvom onogu kogu On Ioce.
Musuov uIejIIs-seIum sLup je proguLuo mnogo Lovuru uzudI I osLuIII sLvurI u du se njegov ,sLomuk
nIje promIjenIo. SIInI I UzvIsenI Hukk je ILIo du Im sLuvI do znunju du je Lo moc u ne mudrosL. Jer,
ono sLo su Log dunu nupruvIII sIIIrbuzI bIIu je mudrosL I LeInIku, u ono sLo se je munIIesLovuIo u
Musuovom uIejIIs-seIum sLupu bIIu je moc SIInog I UzvIsenog Hukku, bIIo je Lo nesLo
neuobIcujeno I neIzvodIjIvo. SLogu je gIuvnI sIIIrbuz rekuo jednom od svojII drugovu:
,PogIeduj u kukvom je sLunju Musu!
pu mu je on odgovorIo:
,Njegovu boju se je promIjenIIu u njegov sLup obuvIju svoj posuo,
nu sLo mu je on rekuo:
,Ovo je djeIo AIIuIu dzeIIe sunuIu u ne njegovo (Musuovo uIejIIs-seIum) djeIo, jer se sIIIrbuz ne
bojI sIIIru koje IzvodI, nILI se Lvoruc bojI onogu sLo je sLvorIo,
pu je zuLIm povjerovuo I njegovI drugovI su gu u Lome sIIjedIII.
MIudIcu! Kud ces su mudrosLI du se dIgnes do mocI? Kud ce Le zbog cIsLoLe LvojII djeIu dovesLI do
kupIje Lvoje bIIskosLI su LvojIm SIInIm I UzvIsenIm Gospodurom? Kudu ce LI sunce spoznuje
pokuzuLI IIcu obIcnII IjudI I IIcu njIIove eIILe?
Ne bjezI od UzvIsenog Hukku zbog Iskusenju nu koju Le sLuvIju! On Le sLuvIju nu Iskusenju du vIdI
Ioces II se LI vruLILI nu uzroke I nupusLILI Njegovu kupIju III neces. Hoces II se vruLILI IormI III osLuLI
prI susLInI, onome sLo je dokucIvo III onome sLo je nedokucIvo, onome sLo je vIdIjIvo III onome sLo
je nevIdIjIvo.
AIIuIu moj dzeIIe sunuIu, ne sLuvIjuj nus nu Iskusenju. AIIuIu moj dzeIIe sunuIu, podurI num
Tvoju bIIzInu bez Iskusenju. AIIuIu moj dzeIIe sunuIu, duruj num Svoju bIIzInu bez duIjIne. MI ne
mozemo podnIjeLI uduIjenosL od Tebe nILI LrpILI Iskusenju. Duruj num Svoju bIIzInu bez vuLre
Legobu. A uko je vuLru Legobu nuznu, ucInI du u njoj budemo popuL IenIksu, kojI se IIjeze I IzIuzI Iz
jujeLu u vuLrI koju mu ne sLeLI, ne przI gu, ucInI du num onu bude kuo vuLru Tvogu bIIskog prIjuLeIju
bruIImu uIejIIs-seIum, ucInI du oko nus bude zeIenIIo, kuo sLo sI ucInIo du ono bude oko njegu
kud je bIo bucen u vuLru, ucInI nus neovIsnIm o svIm sLvurImu kuo sLo sI ucInIo I njegu, ukuzI num
svoju prIsnosL, sLILI nus I cuvuj nus kuo sLo sI I njegu sLILIo I cuvuo. AmIn.
bruIIm uIejIIs-seIum je dobIo supuLnIke prIje poIusku nu puL, komsIju prIje kuce I zudovoIjsLvo
prIje sudbIne. UcILe od vuseg ocu bruIImu uIejIIs-seIum I sIIjedILe gu u njegovom govoru I
njegovIm djeIImu. Neku je uzvIsen Onuj kojI mu je ukuzuo Svoju dobroLu u moru njegovII beIuju,
kojI gu je zuduzIo du pIIvu u moru beIuju I u Lome gu pomoguo, kojI gu je zuduzIo du se borI proLIv
neprIjuLeIju su konjskom gIuvom. KojI gu je zuduzIo du se su rukumu nu IedImu uspne nu vIsok
sLepen, kojI gu je zuduzIo du pozIvu sebI sLvorenju du bI II od sebe IrunIo I opskrbIjIvuo... Ovo je
nuLurnju, skrIvenu dobroLu.
MIudIcu! BudI su AIIuIom dzeIIe sunuIu. NIjem prIIIkom doIusku Njegove odredbe I Njegovog
djeIovunju pu ce LI On ukuzuLI brojne IjubuznosLI. JesI II cuo du se mudruc GuIen, dok je bIo djecuk,
pruvIo du je nIjem, gIup I suLIjIv, dok nIje nuucIo sve nuuke. AIIuIovu dzeIIe sunuIu mudrosL nece
ucI u Lebe uko budes puno bIebeLuo I uko Mu se budes proLIvIo I opIruo.
AIIuIu moj dzeIIe sunuIu, ucInI du budemo sugIusnI su Tobom, du nupusLImo proLIvIjenje TebI I
"duj num ono sLo je dobro I nu dunjuIuku I nu AIIreLu I sucuvuj nus od puLnje u VuLrI."