PROCESNA

TEHNIKA
BROJ 2
decembar 2011.
GODINA 23.

Aktuelno
M e to d o l o gi j a p ro ra č u n a
p o d ze m n i h ce vovo d a

Inženjerska praksa Inženjerska praksa

Analiza primene različitih vrsta Osnovna termofizička svojstva

fosilnih goriva u kotlovskim tečnih naftnih frakcija
ložištima

ISSN 2217-2319 w w w. s m e i t s. r s
 SADRŽAJ:
broj 2, decembar 2011. godina 23.
PROCESNA
TEHNIKA
Izdavač: INŽENjERSKA PRAKSA
Savez mašinskih i elektrotehničkih inženjera
Srbije (SMEITS)
Kneza Miloša 7a/II, 11000 Beograd 9 Nenjutnovski fluidi u inženjerskoj praksi

FOND ING - fond za unapređenje procesnog i

energetskog inženjerstva i zaštite životne sredine 13 Osnovna termofizička svojstva tečnih
naftnih frakcija
Radoja Domanovića 16, 11000 Beograd

Glavni i odgovorni urednik: 21 Pregled formula za određivanje gu-

Srbislav Genić bitaka pri strujanju fluida, kroz cevi i
fitinge
Saradnici:
Aleksandar Petrović 25 Analiza primene različitih vrsta fosilnih
Ilija Kovačević goriva u kotlovskim ložištima
Dejan Radić KOLUMNE
Tehnički urednik: 33 Ugradnja i mehaničke karakteristike
UVODNIK
talasastih kompenzatora prema EN
Ivan Radetić 14917 INŽENjERSKA KNjIŽARA
Web tim: EKONOMSKI INDIKATORI
Stevan Šamšalović 43 Metodologija proračuna podzemnih
cevovoda
Za izdavača:
Milovan Živković PROCESNE TEHNOLOGIJE I
Kontakt NOVI PROIZVODI
pt@smeits.rs
39 Princip just-in-time kod fleksibilnih
tehnoloških procesa
Publikacija je besplatna.

Sadržaj publikacije je zaštićen. 51 Održavanje temperature pri transportu

Korišćenje materijala je dozvoljeno isključivo uz saglas- - POLARSTREAM
nost autora.
EKONOMSKI INDIKATORI
Na osnovu mišljenja Ministarstva za nauku, tehnologije i 53 Ekonomska analiza procesnih postro-
razvoj Republike Srbije, broj 413-00-1468/2001-01 od 29. ok- jenja – trend u 2011. godini
tobra 2001, časopis “Procesna tehnika“ je oslobođen plaćanja
poreza na promet roba na malo, kao publikacija od posebnog
interesa za nauku. OGLAŠIVAČI
CIP -- Katologizacija u publikaciji ALTIM PROING
Narodna biblioteke Srbije, Beograd CWG BALKAN PROTENT
62 ELEKTROVOJVODINA RB KOLUBARA
PROCESNA tehnika: naučno-stručni časopis / glavni i od-
ELMARK SAGAX
govorni urednik Srbislav Genić – God.1 br. 1 (septembar
IMI INTERNATIONAL SGS
1985) - . - Beograd (Kneza Miloša 7a/II) : Savez mašinskih i
elektrotehničkih inženjera i tehničara Srbije, 1985 - (elektron- LINDE GAS SRBIJA TE NIKOLA TESLA
ska publikacija) – 27cm MESSER TERMOVENT KOMERC
šestomesečno (jun i decembar) MIKRO KONTROL ZAVOD ZA ZAVARIVANJE
PANKLIMA WILO
ISSN 2217-2319 (Online) = Procesna tehnika(Online) PETROPROCESS
COBISS.SR-ID 4208130
PROCESNA TEHNIKA decembar 2011. 3
PT Uvodnik

Uvodnik
Srbislav Genić, glavni i odgovorni urednik

Poštovane koleginice i kolege,

U
trenutnoj (tzv. tranzicionoj) fazi prelaska naše zemlje u zemlju kandidata za članstvo u EU donose
se brojni zakoni i podzakonski akti (pravilnici, standardi, itd.) uz koje naša zemlja treba da, ma-
kar u oblasti privrednih aktivnosti, obezbedi nesmetano bivstvovanje u okvirima EU. Ovaj burni
period je započeo 2001. godine i još uvek traje. Aktivnosti vodećih organizacija inženjera u našoj zemlji
(Inženjerska komora Srbije, SMEITS, itd.) su takođe obeležene ovim promenama, te su brojni inženjeri
uključeni, na različite načine, u radna tela koja predlažu i donose ove propise. Kratak pregled tema pre-
davanja i kurseva koja se održavaju u našoj zemlji, a koji su namenjeni inženjerima, takođe govore da se
inženjerska populacija informiše i obučava za primenu novih propisa. Na taj način inženjeri ovladavaju
novim načinima izražavanja vezanim pre svega za bezbednost opreme i gradnje i eksploatacije postro-
jenja (nove proračunske procedure, nova dokumenta koja prate proizvodnju, itd.). Dosta pažnje se pokla-
nja i sistemu kvaliteta koji treba da omogući sertifikaciji kvaliteta proizvoda.

Želeo bi ovim uvodnikom da skrenem pažnju na dve stvari o kojima duže vreme razmišljam. Da li je pred
nama vreme kada će se:
• na račun povećane pažnje posvećene propisima, zanemariti funkcionalnost opreme i postrojenja;
• izmeniti sadržaj projektne dokumentacije, pri čemu mislim pre svega na Glavne mašinske projekte.

Daću i kratko pojašnjenje ovih dilema.

1 Osnovni zahtevi koji se postavljaju pred inženjere, bilo da rade na projektovanju, izgradnji ili eksp-
loataciji, su sledeći:
• proizvedena oprema (aparati, mašine) i izgrađena postrojenja u punoj meri treba da ostvaruju svoju
osnovnu funkciju;
• oprema i postrojenja treba da budu pouzdana i bezbedna u toku eksploatacije;
• oprema, postrojenja, kao i njihovi proizvodi, treba da imaju konkurentnu cenu.

To znači da je primena propisa vezanih za bezbednost opreme i postrojenja samo jedan od aspekata o
kojima inženjeri treba da vode računa. Ostala dva aspekta su takođe od krucijalne važnosti. Ukoliko oprema
ili postrojenja ne ispunjava zahtev finkcionalnosti u potpunosti (100%) ne može se očekivati ni konkurentna
cena finalnih proizvoda. Uzmimo primer poddimenzionisanog razmenjivača toplote – razmenjivača toplote
čija je toplotna snaga pri realnim uslovima rada manja od toplotne snage za koju je dimenzionisan, jer mu je
površina za razmenu toplote (za dato konstrukciono rešenje) manja od potrebne. Rad ovakvog razmenjivača
toplote odudara od projektom predviđenog radnog režima, što se može kompenzovati na dva načina. Prvo
moguće rešenje je nabavka novog razmenjivača, a drugo rešenje je povećanje protoka energetskog flu-
ida. Oba rešenja iziskuju dodatne troškove koji opterećuju finansijsko poslovanje vlasnika preduzeća, pa se
smanjuje rentabilnost proizvodnog procesa. Ovakvih primera ima u našoj zemlji podosta.

4 decembar 2011. PROCESNA TEHNIKA

 Uvodnik PT

2 U našoj zemlji se ustalila praksa da Glavni mašinski projekti treba da sadrže i sledeća poglavlja: Opšti
uslovi za ugovaranje i izvođenje radova, Tehnički uslovi za izvođenje radova, Prilog o primenjenim merama
zaštite na radu, Prilog o zaštiti životne sredine, Prilog o zaštiti od požara. Sa druge strane u brojnim inostra-
nim projektima u koje sam imao uvid i u nekoliko projekata u čijoj sam izradi učestvovao, ove stavke se
pominju ali tek u naznakama i to iz sledećih razloga:
• uslovi za ugovaranje i izvođenje radova padaju na teret menadžmenta preduzeća, koji ukoliko pro-
ceni da za određene (pre svega tehničke) aspekte nije kompetentan, može da angažuje inženjere kao kon-
sultante
• tehnički uslovi za izvođenje radova i mere zaštite na radu treba da budu definisane od strane
izvođača radova i od strane investitora
• zaštita životne sredine i zaštita od požara su definisane odgovarajućim Zakonima i posebnom
oblašću tehničke regulative, koja sa mašinskim projektima ne mora da bude u direktnoj vezi.

Posledica postojeće prakse je tzv. copy/paste pristup u kome se veliki broj stranica glavnih projeka-
ta kopira iz prethodno izrađene dokumentacije. Drugim rečima, inženjeri navedenim delovima projekata
posvećuju relativno malu pažnju.

U razgovoru o ovoj temi sa više kolega prevladava mišljenje da bi bilo od koristi da se izradi novi Pravil-
nik koji bi preciznije definisao oblast mašinskog projektovanja. Postojeći Pravilnik o sadržini i načinu izrade
tehničke dokumentacije za objekte visokogradnje (Sl.Glasniku RS br. 15/2008 od 6/02/2008) je pisan prven-
stveno za oblast građevinarstva (zgradarstva), u kome mašinski projekti nemaju dominantnu ulogu. Pri-
mena ovog pravilnika, u striktnom smislu, za npr. postrojenje za obradu otpadnih voda iz destilerije u kojoj
se proizvode alkoholna pića, može da izazove brojne probleme.

Svrha ovog uvodnika je da posluži kao skromna inicijativa da se o dva navedena problema otvori šira
diskusija među mašinskim inženjerima, za šta časopis Procesna tehnika stoji na raspolaganju.

Srbislav Genić, glavni i odgovorni urednik

pt@smeits.rs

Pristupnica u članstvo Saveza mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara

Srbije (SMEITS)

Pristupnica Društvu za procesnu tehniku

PROCESNA TEHNIKA decembar 2011. 5

PT Procesna tehnika

Redakcioni odbor
Br. Ime i prezime Preduzeće, adresa

1 Srbislav Genić Mašinski fakultet Beograd, Kraljice Marije 16, Beograd

2 Branislav Jaćimović Mašinski fakultet Beograd, Kraljice Marije 16, Beograd
3 Ioan Laza Universitatea “Politehnica” dinTimisoara, Facultatea de Mecanica, B-dul M. Viteazu 1,
Timisoara
4 Radenko Rajić VIŠSS TEHNIKUM TAURUNUM, Nade Dimić 4, Zemun - Beograd
5 Ivan Radetić Pro-Ing, Zaplanjska 86, Beograd

Izdavački savet
Br. Ime i prezime Preduzeće, adresa
1 Aleksandar Dedić Šumarski fakultet Beograd, Kneza Višeslava 1, Beograd
2 Aleksandar Stanković SAGAX, Radoja Domanovića 16, Beograd
3 Blagoje Ćirković BET, Tadeuša Košćuška 55, Beograd
4 Bojan Nikolić JKP Beogradske elektrane, Savski nasip 11, Novi Beograd
5 Branko Živanović Naftna industrija Srbije, RN Pančevo, Spoljnostarčevačka 199, Pančevo
6 Vojislav Genić Siemens IT Solutions and Services
7 Goran Bogićević JKP Beogradske elektrane, Savski nasip 11, Novi Beograd
8 Goran Vujnović Aqua Interma Inženjering, Bulevar oslobođenja 337c, Beograd
9 Darko Jovanović SGS Beograd, Bože Janković 39, Beograd
10 Dejan Gazikalović FRIGOMEX, Mihaila Šolohova 66c, Beograd
11 Dejan Cvjetković CD System, Jovana Rajića 5b, Beograd
12 Dimitrije Đorđević Termoenergetika, V.J. 1/IV, Lučani
13 Dorin Lelea Universitatea “Politehnica” dinTimisoara, Facultatea de Mecanica, B-dul M. Viteazu 1,
Timisoara
14 Dušan Elez ATM Control Beograd, Bulevar Mihajla Pupina 129, Novi Beograd
15 Zoran Bogdanović Pionir Beograd, Fabrika Subotica, Senćanski put 83, Subotica
16 Zoran Nikolić Messer Tehnogas, Banjički Put 62, Beograd
17 Ilija Kovačević Pro-Ing, Zaplanjska 86, Beograd
18 Ljubiša Vladić JKP Beogradske elektrane, Savski nasip 11, Novi Beograd
19 Marko Malović Messer Tehnogas, Banjički Put 62, Beograd
20 Miloš Banjac Mašinski fakultet Beograd, Kraljice Marije 16, Beograd
21 Miroslav Stanojević Mašinski fakultet Beograd, Kraljice Marije 16, Beograd
22 Mihajlo Milovanović NESTLÉ ICE CREAM SRBIJA Beograd, Banovački put bb, Stara Pazova
23 Nebojša Pantić Messer Tehnogas, Banjički Put 62, Beograd
24 Nenad Petrović LABELPRO, Carice Milice 11, Beograd
25 Nenad Ćuprić Šumarski fakultet Beograd, Kneza Višeslava 1, Beograd
26 Predrag Milanović Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Njegoševa 12, Beograd
27 Rade Milenković Paul Scherrer Institut, WBBA 203, 5232 Villigen-PSI, Switzerland
28 Radoje Raković Pro-Ing, Zaplanjska 86, Beograd
29 Saša Jakimov TRACO, Ljube Davidovića 55/6, Beograd
30 Suzana Mladenović Vatrosprem proizvodnja, Kumodraška 240, Beograd

6 decembar 2011. PROCESNA TEHNIKA

PT Inženjerska praksa
Nenjutnovski fluidi u inženjerskoj praksi
Nikola Budimir, Marko Jarić
U
procesnoj industriji (naftnoj, hemijskoj, prehram-
benoj...) često je neophodno tretirati fluide koji se ne
ponašaju kao idealni (njutnovski) fluidi. S obzirom da
je kod takvih fluida (nenjutnovskih) odnos između intenziteta
tangencijalnog napona i odgovarajuće brzine deformacije
nelinearan, poznavanje navedene zavisnosti je od suštinskog
značaja prilikom određivanja profila brzina strujanja u cev-
ima i kanalima, njihovog optimalnog dimenzionisanja i iz-
bora odgovarajuće strujne mašine (pumpe). Takođe, veoma
je bitno da se do zadovoljavajućeg rešenja dođe korišćenjem
jednostavnog matematičkog aparata, čime se smanjuje i
mogućnost nastajanja greške tokom proračuna. Zbog toga
je u ovom radu, u najkraćim crtama, prikazan zakon koji
se najčešće koristi za opisivanje strujanja neidealnih fluida.
Takođe, u prilogu rada su date i vrednosti parametara koji su
neophodni za primenu ovog zakona, za neke od neidealnih
fluida koji se mogu sresti u procesnim postrojenjima.
Pomenuti zakon je stepeni zakon viskoznosti (Ostvald de
Waele-ov zakon) koji daje vezu između tangencijalnih na-
pona (τy N/m2) i odgovarajuće brzine deformacije (dwx/dy) u
sledećem obliku [1]:
dwx mn ; c dwx mn - 1 E dwx
xy = k $ c = k$ $ (1)
dy dy dy
gde su:
• n - indeks stepenog zakona,
• k - koeficijent.
Na osnovu jednakosti (1) sledi da se prividna viskoznost
može predstaviti u obliku [1]:
dwx mn - 1
na = k $ c (2)
dy
Od praktičnog značaje jeste veza između odgovarajućih
veličina (srednje brzine strujanja i pada pritiska) koju je
moguće uspostaviti korišćenjem navedenih relacija, a koja je
data u sledećem obliku [1]:
Na osnovu jednakosti (1) sledi da se prividna viskoznost
može predstaviti u obliku [1]:
Dp 1/n
w=c m n
d(n + 1)/n (3)
4 $ k $ l 2 $ ^3n + 1h
gde su:
• w, m/s - srednja brzina strujanja fluida,
• l, m - dužina deonice,
• Δp, Pa - pad pritiska pri strujanju fluida na posmatra-
noj deonici,
• d, m- prečnik cevi.
Kao što se može primetiti, reč je o dvoparametarskom
modelu koji je veoma pogodan za inženjersku upotrebu.
Stepeni zakon se uspešno može koristiti za opisivanje stru-
janja pseudoplastičnih (n<1), Njutnovskih (n=1) i dilatantnih
8 decembar 2011. PROCESNA TEHNIKA
fluida (n>1). Za primenu ovog zakona neophodno je pozna-
vati vrednosti parametara n i k koji se određuju eksperimen-
talno. Potrebno je naglasiti da se pri primeni ovog zakona
posebna pažnja mora obratiti na opseg u kojem su definisani
odgovarajući parametri, jer se u suprotnom mogu dobiti re-
zultati koji ne odgovaraju realnim. U prilogu (tabele 2÷9) su
prikazane vrednosti ovih parametara za neke od fluida koji se
pojavljuju u procesnim postrojenjima.
Primer 1
Njutnovski fluid čija viskoznost iznosi 0,1 Pa∙s struji kroz
cev prečnika 25mm u dužini od 20 m, pri čemu pad pritiska na
posmatranoj deonici iznosi 105 Pa. Za potrebe procesa ovom
fluidu se dodaje mala količina polimera, koja fluidu daju svo-
jstva nenjutnovskog fluida (n=0,33). Viskoznost novoformi-
ranog fluida je ista kao i početne tečnosti i iznosi 1000 s-1.
Ako pad pritiska na posmatranoj deonici ostane isti, koliko
bi se promenio zapreminski protok tečnosti dodavanjem po-
limera?
Rešenje
S obzirom da je viskoznost njutnovskog fluida poznata
biće:
c dwx m = 1000 s-1
dy
Nepoznati parametar k kojim se definišu osobine nenjut-
novskog fluida moguće je odrediti iz izraza (2):
dwx m-0,67
na = k $ c
dy
Zamenom odgovarajuće vrednosti dobija se
na = k $ ^1000h 0.67 =
- k =
0, 1 kg/m $ s
100
pa je k = 10 N∙s0,33/m²
Veza između srednje brzine strujanja fluida i pada pritiska
na posmatranoj deonici data je jednačinom (3). Za slučaj stru-
janja njutnovskog fluida srednja brzina strujanja u cevovodu
iznosi
3
w1 = c m $ 1 $ 0, 0252 = 0, 9770 m/s
105
4 $ 0, 1 $ 20 8
dok pri strujanju ne-Njutnovskog srednja brzina iznosi
3
w2 = c m $ 1 $ 0, 0254 = 0, 0636 m/s
105
4 $ 10 $ 20 12
pa je odnos brzina (protoka)
w2 / w1 = 0,0636/0,9770 = 0,065
Ukoliko bi brzina strujanja nenjutnovskog fluida iznosila
0,9770 m/s, tada bi pad pritiska na istoj deonice bio 2,49 puta
veći nego pri strujanju njutnovskog fluida.

Kada je reč o utvrđivanju pada pritiska pri turbulentnom
strujanju nenjutnovskih fluida, ne postoji potpuno pouz-
dan metod za njegovo tačno određivanje. Eksperimentalna
istraživanja su pokazala da fluidi koji pokazuju slične kara-
kteristike pri laminarnom strujanju (bliske vrednosti koefici-
jenata n i k), ne moraju obavezno da imaju slične karakteris-
tike i pri turbulentnom strujanju [2].
Poznato je da nenjutnovske karakteristike fluida više dol-
aze do izražaja pri laminarnim režimima strujanja, nego pri
turbulentnim gde su inercijalne sile od primarnog značja.
Zbog toga se utvrđivanje koeficijenta trenja pri turbulentnom
strujanju može izvršiti na sličan način kao i kod idealnih njut-
novskih fluida.
Dodž (Dodge) i Mecner (Metzner) su 1959. godine
eksperimentalno određivali koeficijent trenja pri turbulent-
nom strujanju nenjutnovskih fluida u glatkim cevima. Na
osnovu ovih merenja određena je jednačina koja predstavlja
generalizovanu formu Karmanove (Karman) jednačine [1]:
1 =` 4 j 6 @ - c 1,2 m
0, 4
0,75 $ lg Re MR $ f
(1 - (n/2))
(4)
f n n tate koji su dobijeni korišćenjem jednačine (6) treba uzeti s
gde je:
n t $ w
2-n
$ dn
• Re MR = 8 $ ` j$
n
- generalizovani
6$n+2 k
Rejnoldsov broj (uveli Mecner i Rid),
• ρ, kg/m3- gustina fluida.
S obzirom da je jednačina (4) u implicitnom obliku, radi
jednostavnijeg određivanja koeficijenta trenja često se koristi
njen grafički prikaz dat na slici 1. Punim linijama označene su
vrednosti koje su potvrđene eksperimentalnim istraživanjem,
dok su isprekidanim linijama prikazane vrednosti dobijene
ekstrapolacijom pa ih iz toga razloga treba koristiti uz pose-
ban oprez.
Inženjerska praksa PT
predložili Jo (Yoo) i Irvin (Irvine). Na osnovu istraživanja
sprovedenih u okviru doktorske disertacije [3] Jo je predložio
jednačinu u sledećem obliku:
f = 0, 0792 $ n0,675 $ Re-MR0,25 (5)
Korišćenjem navedene jednačine moguće je odrediti koe-
ficijent trenja sa preciznošću od ±10%. Za n=1 (njutnovski
fluid) ova jednačina se svodi na Blazijusovu. Irvin je u [4]
predložio modifikaciju Blazijusove jednačine u sledećem ob-
liku:
f = 2 $ ; 7n c
2 3 - 2n 4 mn(3n + 2) -1 E (6)
Re MR
7 3n + 1
Poboljšanje u odnosu na relaciju koju je predložio Jo,
ogleda se u njenoj tačnosti jer se njenim korišćenjem može
odrediti koeficijent trenja sa preciznošću od ±7%. Za ra-
zliku od jednačine koju su predložili Dodž i Mecner, obe
navedene jednačine su praktične za inženjersku upotrebu s
obzirom da daju eksplicitnu vezu između koeficijenta trenja i
karakterističnih veličina ReMR i n. Treba naglasiti da rezul-
rezervom ukoliko su dobijeni za fluide koji pokazuju elastična
svojstva.
Kritična vrednost Rejnoldsovog broja (ReMR,cr) kojom se
određuje prelaz iz laminarnog u turbulentni režim strujanja
može se odrediti prema izrazu:
$ ^2 + nh1 + n
6464 2+n
(7)
Re MR,cr =
^3 $ n + 1h2
Većina eksperimentalnih istraživanja ukazuje da se prelaz
iz laminarnog u turbulentni režim najčešće odvija pri vred-
nostima ReMR=2000.
Određivanje gubitaka usled trenja pri turbulentnom stru-
janju nenjutnovskih fluida istraživao je i čitav niz drugih
istraživača. Šever (Shaver) i Meril (Merril) su 1959. godine
predložili jednačinu (8), Tomita (Tomita) jednačinu (9) i Klap
(Clapp) jednačinu (10) [5]. Sve pomenute jednačine, kao i
granice u kojima one važe, navedene su u tabeli 1.

Tabela 1. Korelacije za koeficijenta trenja pri turbulent-

nom strujanju nenjutnovskih fluida prema različitim
autorima
Opseg
Rejnoldsov broj Koeficijent trenja Jed.
za n
2-n n 2-n n
n t $ w $d n t $ w $d
0,4÷1,0 Re MR = 8 $ ` j$ Re MR = 8 $ ` j$
n n
(4)
6$n+2 k 6$n+2 k
n
d $w $t2-n n 0, 079
c m
4 f= 5 (8)
0,5÷1,0 Re SM = 2,63
8n -1 $ k 3$n+1 n $ Re SM10,5 n

d n $ w2 - n $ t 6 $ `
3$n+1j 1-n

4 $ lg ^ReT $ f h - 0, 4
n 1 =
0,2÷0,9 ReT = $ (9)
2n $ `
k 2$n+1j f
n
d n $ w2 - n $ t
$ lg ^Re Cl $ f 2 h +
1 = 4, 53 2-n 0, 45 $ n - 2, 75
0,7÷0,8 ReCl = (10)
Mecnerova i Ridova korelacija koeficijenta trenja i 8n-1 $ k n n
Slika 1.
f
Rejnoldsovog broja
Primer 2
Odstupanje rezultata dobijenih korišćenjem jednačine (4)
Transportovanje šampona gustine ρ=1050 kg/m3
od izmerenih vrednosti na ispitivanom opsegu (0,4≤n≤1) ne
(92,5%mas) do linije za pakovanje vrši se kroz cevovod DN
prelaze ±2,5 %.
32 (Ø38 x 2,6 mm) dužine l=85 m. Ako je brzina strujanja
Pored jednačine (4) za izračunavanje koeficijenta trenja
fluida kroz cevovod w=1,3 m/s, odrediti pad pritiska koji je
mogu se koristiti i modifikacije Blazijusove relacije koje su
potrebno da pumpa obezbedi na posmatranoj deonici.

PROCESNA TEHNIKA decembar 2011. 9

PT Inženjerska praksa

Rešenje: Tabela 3. Vrednosti parametara n i k za mleveno meso

U skladu sa (7) kritična vrednost Rejnoldsovog broja u zavisnosti od njegovog sastava [8]
iznosi Masti Proteini Vlaga
Temperatura, K n k, Pa∙sn
$ ^2 + 0, 6219h1 + 0,6219 = 3739
6464 2 + 0,6219
%mas %mas %mas
Re MR,cr =
^3 $ 0, 6219 + 1h2 15 13 68,8 288 0.156 639,3
18,7 12,9 65,9 288 0,104 858,0
Pri navedenoj brzini strujanja od w=1,3 m/s, vrednost Re-
22,5 12,1 63,2 288 0,209 429,5
jnoldsovog broja iznosi
0, 6219 0, 6219
1050 $ 1, 3 2 - 0, 6219
$ 0, 0328 0, 6219 30 10,4 57,5 288 0,341 160,2
Re MR = 8 $ c m $ = 33,8 9,50 54,5 288 0,390 103,3
6 $ 0, 6219 + 2 0, 0852
= 4247 45,0 6,90 45,9 288 0,723 14,00
45,0 6,90 45,9 288 0,685 17,9
na osnovu čega se može zaključiti da je strujanje flu-
67,3 28,9 1,80 288 0,205 306,8
ida u cevovodu turbulentno. Koristeći jednačinu (4) dobija
se da koeficijent trenja iznosi f=0,0073, na osnovu čega je Tabela 4. Vrednosti parametara n i k za mleko [7] [8]
moguće odrediti pad pritiska na posmatranoj deonici prema Fluid Temperatura, K n k, Pa∙sn
jednačini: Homogenizovano mleko 293 1,0 0,002000
2 $ f $ l $ t $ w2 2 $ 0, 0073 $ 85 $ 1050 $ 1, 32 303 1,0 0,001500
Dp = = =
d 0, 0328 313 1,0 0,001100
= 67139 Pa . 0, 67 bar 323 1,0 0,000950
333 1,0 0,000775
Tabela 2. Vrednosti parametara n i k za neke od proiz- 343 1,0 0,000700
voda prehrambene industrije [6] [7] [8] 353 1,0 0,000600
Sirovo mleko 273 1,0 0,00344
Fluid Temperatura, K n k, Pa∙s n
278 1,0 0,00305
Sok od pomorandže 298 1 0,0019
283 1,0 0,00264
308 1 0,0014
293 1,0 0,00199
318 1 0,0012
298 1,0 0,00170
328 1 0,0010
303 1,0 0,00149
338 1 0,0008
308 1,0 0,00134
Koncentrat soka od pomorandže 263 0,705 14,255
313 1,0 0,00123
298 0,585 4,121
318 1,0 0,00110
Puter od jabuka - 0,15 200
338 1,0 0,00080
Puter od kikirikija - 0,07 500
Pire od jabuka 298 0,322 9,9957 Tabela 5. Vrednosti parametara n i k za pojedine vrste
318 0,325 7,9431 meda [8]
338 0,341 7,1437 Udeo čvrste
Pire od kajsija 300 0,3÷0,4 5÷20 Vrsta meda materije, Temperatura, K n k, Pa∙sn
Pire od banana 293÷315 0,33÷0,50 4÷10 %mas
Pire od guave 296,5 0,5 40 Heljda 18,6 298 1,0 3,86
Pire od papaje 300 0,5 10 Zlatošipka (drem-
19,4 297 1,0 2,93
ljevica)
Pire od breskve 300 0,38 1÷5
Žalfija 18,6 299 1,0 8,88
Pire od šargarepe 298 0,25 25
Slatka detelina 17,0 298 1,0 7,20
Pire od krušaka 300 0,4÷0,5 1÷5
Bela detelina 18,2 298 1,0 4,80
Pire od šljiva 287 0,35 30÷80
Kaša od paradajza - 0,5 15 Tabela 6. Vrednosti parametara n i k za biljna ulja [8]
Kaša od manga 300÷340 0,3 3÷10
Sirovina za dobijanje ulja Temperatura, K n k, Pa∙sn
Sos od jabuka 300 0,3÷0,45 12÷22
Ricinus 283 1,0 2,42
Koncentrat paradajza (5,8% suve 303 1,0 0,451
305 0,6 0,22
materije)
313 1,0 0,231
Kečap 295 0,24 33
373 1,0 0,0169
Majonez 298 0,6 5÷100
Kukuruz 298 1,0 0,0565
Čokolada 303 0,5 0,7
311 1,0 0,0317
319 0,574 0,57
Pamuk 293 1,0 0,0704
Šlag - 0,12 400
311 1,0 0,0306
Jogurt 293 0,5÷0,6 25
Seme lana 323 1,0 0,0176
Maršmalov krem - 0,4 560
363 1,0 0,0071
Mlevena riblja pašteta 276÷279 0,910 8,550 283 1,0 0,1380
Maslina
Piletina (mlevena) 296 0,10 900 313 1,0 0,0363
Senf 298 0,39 18,5 343 1,0 0,0124

10 decembar 2011. PROCESNA TEHNIKA

 Inženjerska praksa PT
Nastavak tabele 6. Vrednosti parametara n i k za biljna Newtonian fluids in circular tubes, Ph.D. Thesis, University of
ulja [8] Illinois, Chicago (1974).
Sirovina za dobijanje ulja Temperatura, K n
[4] Irvine, T. F., A generalized Blasius equation for power
k, Pa∙sn
294 1,0 0,0647
law fluids, Chem. Eng. Comm. 65 (1988) 39.
Kikiriki
299 1,0 0,0656
[5] Leal B. A., Calçada A. L., Scheid M. C., Non-Newtonian
310 1,0 0,0387
fluid flow in ducts: friction factor and loss coeficients, Second Mer-
311 1,0 0,0251 cosur Congress on Chemical Engineering, Rio de Janeiro, 2005.
328 1,0 0,0268 [6] R. P. Chhabra,J.F. Richardson, Non-Newtonian Flow
Uljana repica 273 1,0 2,530 and Applied Rheology: Engineering Applications, 2nd edition,
293 1,0 0,163 Elsevier, Oxford, 2008.
303 1,0 0,096 [7] Rozzi S., , Heat treatment of fluid foods in a shall and
Šafranika 298 1,0 0,0522 tube heat excangers: comparison between smooth and heli-
311 1,0 0,0286 cally corrugated wall tubes, Journal of Food Engineering, 79,
Susam 311 1,0 0,0324 str. 249-254, 2007.
Soja 303 1,0 0,0406 [8] Steffe, J.F., Rheological Methods in Food Process Engi-
323 1,0 0,0206 neering, Freeman Press, East Lansing, Michigan, USA, 1992.
363 1,0 0,0078 [9] M. Karsheva, S. Georgieva, G. Birov, Flow behaviour of
Suncokret 311 1,0 0,0311 two industrially made shampoos, Journal of the University of
Tabela 7. Vrednosti parametara n i k za pojedine vrste Chemical Technology and Metallurgy, Sofia, p.323-328, 2005.
polimera [6] [10] H. A. Barnes, J. F. Hutton, K. Walters, An introduction
to rheology, Elsevier, Amsterdam, 1989.
Vrsta polimera Temperatura, K n k, Pa∙sn
Polietilen velike gustine (HDPE) 453÷493 0,6 3,75÷6,2•103 Autori
443÷483 0,2 3,5÷7,5•104
Nikola Budimir, Inovacioni centar
Visokootporni (HIP) polistiren
Mašinskog fakulteta Univerziteta u
Polistiren 463÷498 0,25 1,5÷4,5•104
Beogradu, Kraljice Marije 16, Beograd
Polipropilen 453÷473 0,40 4,5÷7•103
email:nbudimir@mas.bg.ac.rs
Polietilen male gustine (LDPE) 433÷473 0,45 4,3÷9,4•103
tel: 064/22-33-727
Najlon 493÷508 0,65 1,8÷2,6•103 Zaposlen je u Inovacionom centru
Pleksiglas (PMMA) 493÷533 0,25 2,5÷9•104 Mašinskog fakulteta u Beogradu, u svojstvu
Polikarbonat 553÷593 0,65÷0,8 1÷8,5•103 naučnog saradnika. Na Mašinskom fakulte-
tu u Beogradu održavao je auditorne vežbe
Tabela 8. Vrednosti parametara n i k pojedinih sred-
iz predmeta: Mehanički i hidromehanički
stava za ličnu higijenu i negu [6] [9]
aparati i mašine, Toplotni i difuzioni aparati, Toplotne operacije
Fluid Temperatura, K n k, Pa∙sn i aparati. Učestvovao je u izradi više tehničkih dokumentacija,
Lak za nokte 298 0,86 750 studija, tehnoloških i inovacionih projekata koje je finansiralo
Maskara 298 0,24 200 Ministarstvo za nauku. Do sada je objavio 15 radova (časopisi
Pasta za zube 298 0,28 120 sa SCI liste, međunarodni časopisi i kongresi, domaći časopisi
Krema za sunčanje 298 0,28 75 i kongresi).
Krema za lice 298 0,45 25
Ulje za negu kože 298 0,22 25 Marko Jarić, Inovacioni centar
Šampon (92,5 %mas vode) 293÷323 0,6219 0,0852 Mašinskog fakulteta Univerziteta u
Šampon (89,6 %mas vode) 293÷323 0,6272 0,0235 Beogradu d.o.o., Kraljice Marije 16,
Šampon (86,1 %mas vode) 293÷323 0,7568 3,3357 11000 Beograd
tel: 063/435-779
Tabela 9. Vrednosti parametara n i k [10]
email: mjaric@mas.bg.ac.rs
Fluid Temperatura, K n k, Pa∙sn
300 0,9 0,004
Ljudska krv Doktorirao je na Mašinskom fakultetu
- 0,85 10
Mastilo za pisanje Univerziteta u Beogradu 2011. na kat-
Omekšivač za rublje - 0,6 10 edri za procesnu tehniku. Od jula 2006. zaposlen je u Inova-
Ulja za podmazivanje - 0,4 0,5 cionom centru Mašinskog fakulteta u Beogradu. Auditorne
Mast za podmazivanje - 0,1 1000 vežbe održavao je iz predmeta: Oprema procesnih instalacija,
Literatura Cevovodi i armatura, Konstruisanje procesne opreme, Aparati
[1] Coulson M. J., Richardson F.J., Chemical Engineering, i mašine u procesnoj industriji, Procesni fenomeni. Učestvovao
vol 1, Butterworth-Heinemann, Oxford, 1999. je u izradi više tehničkih dokumentacija, i projekata koje je fi-
[2] Heywood, N. I. and Cheng, D. C.-H., Comparison of meth- nansiralo Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine. Do
ods for predicting head loss in turbulent pipe flow of non-New- sada je objavio 16 radova (časopisi sa SCI liste, međunarodni
tonian fluids, Trans Inst. Measurement and Control 6 (1984) 33. časopisi i kongresi, domaći časopisi i kongresi).
[3] Yoo, S. S., Heat transfer and friction factors for non-

PROCESNA TEHNIKA decembar 2011. 11

PT Inženjerska praksa
Osnovna termofizička svojstva tečnih naftnih
frakcija
Srbislav Genić, Branislav Jaćimović, Petar Kolendić, Vojislav Genić
F
izička i hemijska svojstva fluida predstavljaju deo
osnovnih podataka potrebnih za inženjerski rad,
odnosno za izradu bilasa supstancije i energije, kao
i za dimenzionisanje i druge proračune procesne opreme i
cevovoda, itd. Postoji veliki broj publikacija koji tretiraju
problematiku vezanu za svojstva fluida. Ove publikaci-
je se mogu svrstati u dve grupe: publikacije u kojima se
prikazuju svojstva fluida u obliku izmerenih veličina pri
određenim uslovima (najčešće su u pitanju članci u speci-
jalizovanim časopisima) i publikacije u kojima se na bazi
teorijskih ili empirijskih modela svojstva fluida prikazuju u
obliku jednačina ili tabela (poznati primeri za ovakve pub-
likacije su [1] ili [2])
Naftna je jedan od najvažnijih prirodnih materijala koji
se u današnje vreme koriste kao izvor energije za industriju,
grejanje i prevozna sredstva, a takođe predstavlja sirovinu
za petrohemijsku industriju za proizvodnju polimera, plas-
tike, kao i za mnoge druge proizvode. Prilikom obrade od
sirove nafte se dobijaju mnogobrojne frakcije. Kao i sama
sirova nafta, i nafte frakcije su složene mešavine koje
sadrže veliki broj hemijskih jedinjenja, pre svega ugljo-
vodonika. U industriji postoji veliki broj uređaja koji se ko-
riste u proizvodnji, transportu i skladištenju poluproizvoda
ili finalnih naftnih proizvoda. To su:
• gravitacioni i drugi separatori za izdvajanje vode,
gasova i drugih nečistoća iz nafte i njenih frakcija;
• pumpe, kompresori, cevovodi, ventili i fitinzi;
• rezervoari (tankovi);
• destilacione, apsorpcione i desorpcione kolone;
• razmenjivači toplote (zagrejači, hladnjaci, isparivači,
kondenzatori);
• uređaji za mešanje;
• reaktori;
• merni uređaji (merila protoka, nivoa, sastava, itd);
• uređaji za automatsko vođenje procesa.
Projektovanje postrojenja i dimenzionisanje nave-
denih uređaja, kao i optimalni rad proizvodnih postrojen-
ja, zahtevaju detaljno poznavanje svojstava radnih fluida
(sirove nafte i njenih frakcija odnosno proizvoda). U oblasti
naftne industrije, ali i za mnoge druge potrebe, vrše se de-
taljna ispitivanja različitih svojstava nafti i naftnih frakcija i
ovaj posao obavljaju specijalizovane ili akreditovane labo-
ratorije.
Najvažniji literaturni izvor koji sadrži podatke o svojst-
vima nafte i naftnih frakcija je API Technical Data Book –
Petroleum Refining [3], a u poslednje vreme se dosta citira
i [4].
12 decembar 2011. PROCESNA TEHNIKA
Svojstva nafte i njenih frakcija se obično svrstavaju u
dve grupe: svojstva nezavisna od temperature i svojstva
koja zavise od temperature (tabela 1).
Tabela 1. Uobičajena podela svojstava nafte i naftnih
frakcija
Svojstva nezavisna od temperature Svojstva koja zavise od temperature
Gustina na standardnim uslovima Gustina
Karakterističnetemperature Ravnotežnipritisakpare(napon
(normalnatačkaključanja,tačka pare)
topljenjaitačkatečenja,tačka
paljenja i tačka gorenja)
Sastav višekomponentne mešavine Ravnoteženisastaviiodnosi(tačka
i molarna masa rose,para–tečnost,gas–tečnost,
fugitivnost, itd.).
Veličinestanjaukritičnojtački Toplotna(termička)svojstva
(kritičnatemperatura,pritisaki –entalpija,toplotnikapacitet,
zapremina) toplotapromenefaze(očvršćavanja,
topljenja,isparavanja,konden-
zacije),toplotnamoć(toplota
sagorevanja)
Karakterizacioni parametri (Vot- Transportnasvojstva-viskoznost,
sonov, C-H odnos, viskozno-gravit- toplotnaprovodnost,koeficijent
aciona konstanta, itd.) difuzije
Ostaliparametri:anilinskatačka, Površinski napon
faktoracentričnosti,indeksrefrak-
cijenareferentnimuslovima
Povremeno su inženjerima potrebni podaci o naftnim
frakcijama bazirani na svega nekoliko poznatih ili pret-
postavljenih bazičnih veličina. U ovom radu su prezentovani
jednostavni metodi za proračune osnovnih svojstava tzv. ne-
specifikovanih naftnih frakcija (naftnih frakcija nepoznatog
sastava) kao što su molarna masa, gustina, toplotni kapa-
citet, toplotna provodnost, viskoznost, kritični parametri
i toplota ključanja. Proračuni su bazirani na poznavanju
lako merljivih, lako procenjivih ili opšte poznatih param-
etara, kao što su standardna gustina i normalna temperatura
ključanja. Ovi podaci se najčešće izražavaju u obliku API
gustine i Votsonovog karakterizacionog faktora.
1 SVOJSTVA KOJA NE ZAVISE OD TEMPERATURE
1.1 Specifična gustina – gustina na standard-
nim uslovima
Gustina je definisana kao masa po jedinici zapremine fluida
(ρ, kg/m³). Gustina je veličina stanja i zavisi od temperature,
pritiska i sastava. Gustina tečnosti se smanjuje sa povišenjem
temperature i pritiska. Efekat promene pritiska na gustinu je
relativno mali pa se često zanemaruje.

Standardna gustina je gustina na referentnoj temperatu-
ri. U oblasti prerade nafte ova temperatura je obično 60°F
odnosno 15,56°C, ali se sreću i vrednosti od 15°C, 20°C ili
25°C, pa se to obično naznačava u indeksu (npr. ρ20°C ili ρ20).
Relativna ili specifična gustina (sst) predstavlja odnos gus-
tine posmatranog materijala i gustine referentnog materijala.
Temperature posmatranog i referentnog materijala ne moraju
da budu jednake. U naftno-prerađivačkoj industriji relativna
gustina se izražava kao gustina nafte ili naftne frakcije na
referentnoj temperaturi u odnosu na gustinu vode na istoj ili
različitoj temperaturi
tt
stt = (1)
tt
w
w
ili kao odnos gustine nafte ili naftne frakcije na ref-
erentnoj temperaturi u odnosu na gustinu vode na tw=4°C
(ρw,4°C=999,972 kg/m³)
tt tt
s tt = = (2)
w
tw,X064
X260 999, 972 kg/m3
C
Postoji još jedna oznaka koja se veoma često koristi u
naftnoprerađivačkoj i srodnom industrijama za specifičnu
gustinu, kada je referentna temperatura 60°F odnosno
15,56°C
SG = c m
t t
= 15,56cC (3)
tw 15,56cC 999, 09
API gustina predstavlja još jedan način da se izrazi
specifična gustina tečnosti. Definiše na osnovu jednačine
141, 5
cAPI = - 131, 5 (4)
SG
Opseg API gustine je od °API=340 za metan (SG=0,30),
pa do vrednosti manjih od nule za teške frakcije. Tipične
vrednosti za većinu naftnih frakcija se kreću u opsegu
°API=10÷70.
Jednačina (4) se može zapisati i na sledeći način
141, 5
SG = (5)
cAPI + 131, 5
1.2 Normalna tačka ključanja
Normalna tačka ključanja (Tb, K) je temperatura
ključanja na atmosferskom pritisku. Ova temperatura nije
jednoznačno određena veličina, jer su nafta i naftne frak-
cije višekomponentna jedinjenja. U zavisnosti od načina
izražavanja sastava mešavine moguće je izračunati osred-
njene vrednosti tačke ključanja. Ako se osrednjavanje vrši
preko molskih udela koristi se izraz
n 1078 - Tb
Tb,mol = / xi $ Tb,i (6)
i=1
čime se dobija srednja temperatura ključanja preko mol-
skih udela komponenti (xi, kmol i/kmol) koje ulaze u sastav
tečne faze koja se sastoji od n komponenti. Pored toga može
se koristiti i maseni udeo ( xui , kg i/kg) ili zapreminski udeo (εi,
m³ i/m³) pa se dobijaju os- rednjene temperature ključanja
preko masenog udela
n
Tb,mas = / xui $ Tb,i (7)
i=1
Inženjerska praksa PT
odnosno preko zapreminskog udela
n
Tb,vol = / fi $ Tb,i (8)
i=1
U daljem tekstu će se koristiti oznaka Tb=Tb,mol.
1.3 Votsonov karakterizacioni parametar
Votsonov karakterizacioni parametar (faktor) je u [5]
definisan na sledeći način
^1, 8 $ Tbh1/3
kW = (9)
SG
Votsonov karakterizacioni faktor je pokazatelj udela
aromatičnih ugljovodonika u mešavini, pri čemu veće vred-
nosti faktora odgovaraju većem sadržaju zasićenih čistih i
parafinskih komponenti. Vrednost kW je obično u opsegu 10 ÷
13, ali nisu neuobičajene i manje i veće vrednosti. Benzen, na
primer, ima karakterizacioni faktor kW=10,0, dok heksan ima
vrednost od kW=12,8.
Za mešavinu ugljovodonika čiji je sastav poznat Votsonov
karakterizacioni faktor je
n
kW = / xui $ kW,i (10)
i=1
gde su xui (kg i/kg) maseni udeo i-te komponente, a kW,i
Vo t s o n o v karakterizacioni faktor za tu komponentu.
1.4 Molarna masa
Za izračunavanje molarne mase (M, kg/kmol) u opsegu
Tb=38÷455 °C i M=70÷300 kg/kmol u [6] je data jednačina
M = 1, 66069 $ 10-4 $ T b2,1962 $ SG-1,0164 (11)
a u [7] je ustanovljeno da jednačine (11) daje dobre rezul-
tate i za više temperature. U [8] se navodi da je korelacija (11)
precizna i za teške frakcije (C50) sa M=200÷700 kg/kmol.
Prema [9] u opsegu Tb=300÷850K i M=70÷700 kg/kmol
je data jednačina
M = 42, 965 $ T b1,26007 $ SG4,98308 $ (12)
$ exp ^2, 097 $ 10-4 $ Tb - 7, 78712 $ SG + 2, 08476 $ 10-3 $ Tb $ SG h
U [10] je data korekcija jednačine (11) u obliku
0, 01077 $ T bb
M= (13)
s420
gde je eksponent
= 1, 52869 + 0, 06486 $ ln c Tb
m (14)
a opseg primene jednačine je za Tb=300÷1000K,
M=70÷1700 kg/kmol i s420=0,63÷1,08.
1.5 Kritični parametri (pritisak, temperatura,
zapremina)
U opsegu Tb=38÷455°C u [6] su date jednačine za
izračunavanje kritičnog pritiska (pc, bar) i temperature (Tc, K)
pc = 5, 4580 $ 10 7 $ T b-2,3125 $ SG2,3201 (15)
PROCESNA TEHNIKA decembar 2011. 13
PT Inženjerska praksa
Tc = 19, 062 $ T b0,58848 $ SG0,3596 (16)
U [7] je ustanovljeno da jednačine (15) i (16) daju dobre
rezultate i za više temperature, dok je za kritični pritisak na
temperaturama iznad 455°C predložena jednačina
pc = 1, 69345 $ 1012 $ T b-3,86618 $ SG4,2448 (17)
Autori članka [9] preporučuju, u opsegu Tb=27÷343°C i
M=70÷300 kg/kmol, sledeće jednačine:
Tc = 9, 5232 $ T b0,81067 $ SG0,53691 $
$ exp ^- 9, 314 $ 10-4 $ Tb - 0, 54444 $ SG + 6, 48 $ 10-4 $ Tb $ SG h
pc = 3, 19584 $ 105 $ T b-0,4844 $ SG4,0846 $
$ exp ^- 8, 505 $ 10-3 $ Tb - 4, 8014 $ SG + 5, 749 $ 10-3 $ Tb $ SG h
Vc ^m3 /kmolh = 6, 049 $ 10-5 $ T b0,7506 $ SG-1,2028 $
$ exp ^- 2, 6422 $ 10-3 $ Tb - 0, 26404 $ SG + 1, 971 $ 10-3 $ Tb $ SGh
2 SVOJSTVA KOJA ZAVISE OD TEMPERATURE
U ovom članku će biti predstavljene jednačine za
izračunavanje sledećih svojstava tečnosti:
• gustine;
• specifičnog toplotnog kapaciteta (cp, J/(kg∙K));
• toplotne provodnosti (λ, W/(m∙K));
• kinematske viskoznosti (ν, m²/s);
• toplote ključanja (Δh, kJ/kmol).
2.1 Gustina
Promena gustine sa temperaturom se prema [11] može
izračunati pomoću izraza
tt - tref
= -^2, 34 - 1, 9 $ tth (21)
t - tref
što znači da je gustina na proizvoljnoj temperaturi
tref - 2, 34 $ ^t - tref h
tt = (22)
1 - 0, 0019 $ ^t - tref h
gde je ρref gustina na referentnoj temperaturi tref, °C.
2.2 Specifični toplotni kapacitet
U [5] je data sledeća jednačina
c p = 62961 - 1331 $ SG + ^6, 142 - 2, 306 $ SGh $ t @ $ 2
$^0, 055 $ kW + 0, 35h
(23)
koja prema TEMA standardima važi u intervalu t =
-18÷535°C.
Nešto novijeg datuma je jednačina iz [12]
1684 + 3, 389 $ t
cp = (24)
SG
2.3 Toplotna provodnost
Toplotna provodnost tečnih naftnih frakcija se, po pravi-
lu, ne menja značajnije sa porastom temperature i u [13] je
preporučena jednačina
117 ^ -
m= $ 1 0, 00054 $ th (25)
t15cC
14 decembar 2011. PROCESNA TEHNIKA
U novije vreme se u [14] pojavila jednačina
m = 2, 54 $ `
SG j0,5 -
0, 0144 (26)
T
koju su autori korelisali za mešavine u opsegu
Tb=347,6÷749,8K i SG=0,7310÷1,1733.
2.4 Viskoznost
Viskoznost naftne frakcije nepoznatog sastava je u [15]
definisana u zavisnosti od raspoloživih podataka o tački
(18) ključanja, specifičnoj gustini i kinematskoj viskoznosti na
referentnoj temperaturi.
Ako je poznata viskoznost νref (mm²/s) na temperaturi Tref
(19) (K), tada se viskoznost na proizvoljnoj temperaturi izračunava
pomoću izraza
lnln ^o + 0, 8h = lnln ^oref + 0, 8h - 3, 7 $ ln c m (27)
T
(20)
Tref
U slučaju kada su na raspolaganju podaci o specifičnoj
gustini i tački ključanja korelacija ima oblik
lnln ^o + 0, 8h = 4, 3414 $ ^Tb $ SG h0.2 + 6, 6913 - 3, 7 $ ln ^T h (28)
Ukoliko je poznata samo tačka ključanja može se koristiti
jednačina iz [17]
lnln ^o + 0, 8h = lnln ^oref + 0, 8h - 3, 7 $ ln c m (29)
T
Tref
U jednačinama (27), (28) i (29) kinematska viskoznost je
u mm²/s.
2.5 Toplota ključanja (isparavanja) odnosno
kondenzacije
Troutonovo pravilo glasi da je toplota ključanja Δh=88∙Tb
u kJ/kmol.
Toplota ključanja (isparavanja) odnosno kondenzacije
prema [9], u opsegu Tb=27÷343 °C i M=70÷300 kg/kmol,
iznosi
Dh = 9, 76157 $ T b1,14086 $ SG0,00977089 (30)
Noviji izvor [16] navodi da je za opseg Tb=231,3÷722,8K
i M=44,094÷422,82 kg/kmol pogodnija jednačina
Dh = Tb $ `9, 549 + 14, 811 $ ln Tb + 12, 346 $
Tb -
M (31)
3
- 0, 06662 $ T b + 7, 833 $ 10-5 $ T b + 19, 334 $ ln SG m
M M
3 PRIMER IZRAČUNAVANjA SVOJSTAVA ZA
MAZUT
3.1 Osnovna svojstva mazuta
Mazut (verovatno sa arapskog mazhulat ≈ otpad) je teško i
nisko kvalitetno tečno gorivo koje se dobija kao tečni ostatak
destilacije nafte. Mazut je mešavina ugljovodonika (molarne
mase 400 ÷ 1000 kg/kmol), naftnih smola (500 ÷ 5000 kg/
kmol), parafina, asvaltena, karboida i organskih jedinjenja koja
sadrže metale (V, Ni, Fe , Mg, Na, Ca). Na engleskom se na-
ziva Fuel Oil No. 6 ili Bunker C, a po domaćoj standardizaciji
naziv je teško ulje za loženje (T).

Vrste: M-40, M-100, M-200, brodski mazut
Fizičko-hemijska svojstva mazuta zavise od hemijsk-
og sastava sirove nefte i stepena odvajanja lakih frakcija.
Uobičajena svojstva mazuta su sledeća: viskoznost iznosi 8
÷ 80 mm2/s (na 100°C), specifična gustina 0,876 ÷ 1,0 (°API
30,0 ÷ 10,0), a tačka očvršćavanja 10 ÷ 40°C, tačka ključanja
je viša od 260°C, napon pare na 21°C je niži od 700 Pa,
sadržaj sumpora je 0,5 ÷ 3,5%mas, pepela do 0,3% mas, a
donja toplotna moće je 41 ÷ 43,5 kJ/m3. Temperatura potreb-
na za lagerovanje mazuta je obično 50 ÷ 60°C, temperatura
transporta mazuta cevovodima je 80 ÷ 100°C, a potrebna
temperatura na gorioniku je viša od 100°C (u ekstremnim
slučajevima čak 180°C).
Inženjerska praksa PT
gde je ρ15°C=979 kg/m³ izračunato pomoću jednačine (22).
Na osnovu jednačine (28) kinematska viskoznost je
o = exp "exp 64, 3414 $ ^Tb $ SG h0.2 + 6, 6913 - 3, 7 $ ln ^T h@ , - 0, 8
o = exp "exp 64.3414 $ ^734,6 $ 0, 98h0.2 + 6, 6913 - 3.7 $ ln ^273, 15 + 60h@ ,
- 0, 8 = 53, 2 mm2 /s
Ako se za izračunavanje viskoznosti koristi jednačina
(29) dobija se
o = exp "exp 60, 3408 $ T b0.5 + 13, 4729 - 3, 7 $ ln ^T h@ , - 0, 8
o = exp "exp 60, 3408 $ 734,60,5 + 13, 4729 - 3, 7 $ ln ^273, 15 + 60h@ ,
- 0, 8 = 28, 6 mm2 /s
Za potrebe proračuna razmenjivača toplote svojstva su
prikazana u tabeli 2.

3.2 Zagrejač mazuta – primer proračuna svo- Tabela 2

jstava t, °C
Svojstvo Jednačina
Prema zahtevu investitora mazut protoka mo 2 =51 t/h treba 60 120 180
da se zagreje od t2p=60°C do t2k=180°C pomoću pregrejane ρ, kg/m³ (22) 956 917 864
vodene pare apsolutnog pritiska p1=17,2 bar i početne tem- (23) 1825 2050 2274
perature t1p=290°C. Vodena para se kondenzuje, a kondenzat cp, kJ/(kg•K)
(24) 1907 2113 2319
na izlazu iz aparata je ključala voda na pritisku p1=17,2 bar.
(25) 0,116 0,112 0,108
Potrebno je dimenzionisati razmenjivač toplote uz uslov da λ, W/(m•K)
(26) 0,123 0,112 0,104
pad pritiska sa strane mazuta iznosi do 0,5 bar. Poznati su
(28) 53,2 7,88 2,79
sledeći podaci o mazutu: specifična gustina je SG=0,980, Vot- ν, mm²/s
(29) 28,6 5,45 2,15
sonov karakterizacioni broj je kW=11,2.
Na osnovu Votsonovog karakterizacionog broja se dobija Nakon dimenzionisanja izrađen je specifikacioni list
osrednjena molarna temperatura ključanja pomoću jednačine razmenjivača toplote.
(9)
^kW $ SG h3 ^11, 2 $ 0, 980h3 Literatura
Tb = = = 734, 6 K
1, 8 1, 8 [1] Poling B. E., Prausnitz J. M., O’Connell J. P., The
odnos-
no tb=461,5°C. Properties Of Gases And Liquids, McGraw-Hill Profes-
Prema zadatim podacima referentna gustina se dobija sional, 2000.
pomoću jednačine (3) [2] Vasiljević B., Banjac M., Priručnik za termodinamiku
- tabele i dijagrami, Mašinski fakultet, Beograd, 2010.
t15,56cC = SG $ tw,15,56cC = 0, 980 $ 999, 09 = 979 kg/m3
[3] API Technical Data Book - Petroleum Refining, Ameri-
a gustina na t=60°C je prema (22) can Petroleum Institute (API), Washington, DC, 1997.
tref - 2.34 $ ^t - tref h 979 - 2.34 $ ^60 - 15, 56h [4] Riazi M. R., Characterization And Properties Of Pe-
tt = = = 956 kg/m3
1 - 0.0019 $ ^t - tref h 1 - 0.0019 $ ^60 - 15, 56h troleum Fractions, ASTM International, 2005.
[5] Watson K., Nelson E., Improved Methods For Ap-
Specifični toplotni kapacitet je prema (23)
proximating Critical And Thermal Properties Of Petroleum
c p = 62961 - 1331 $ SG + ^6, 142 - 2, 306 $ SG h $ t @ $ ^0, 055 $ kW + 0, 35h
Fractions, Ind. Eng. Chem., vol. 25, pp. 880–887, 1933.
[6] Riazi M. R., Daubert T. E., Simplify Property Predic-
c p = 62961 - 1331 $ 0, 98 + ^6, 142 - 2, 306 $ 0, 98h $ 60 @ $
tions, Hydrocarbon Processing, vol. 59, no. 3 (March), pp.
$ ^0, 055 $ 11, 2 + 0, 35h = 1825 J/ (kg $ K)
115-116, 1980.
odnosno prema (24) [7] Whitson C. H., Characterizing Hydrocarbon Plus
1684 + 3, 389 $ t 1684 + 3, 389 $ 60
cp = = = 1907 J/ (kg $ K) Fractions, Soc. Petrol Engrs. J., vol. 23, pp. 683–694, 1983.
SG 0, 98
[8] Tovar L. P., Wolf-Maciel M. R., Batistella C. B.,
Toplotna provodnost prema (25) iznosi Maciel-Filho R., Medina L. C., Computational Approach
m=
117 ^ -
$ 1 0, 00054 $ th =
117 ^ -
$ 1 0, 00054 $ 60h for Studying Physicochemical Properties of Heavy Petro-
t15cC 979
= 0, 116 W/ (m $ K)
leum
Fractions, 20th European Symposium on Computer Aided
dok je prema (26) Process Engineering – ESCAPE20
m = 2.54 $ `
SG j0,5 - 0, 98 0, 5
0, 0144 = 2.54 $ c m - 0, 0144 [9] Riazi M. R., Daubert T. E., Characterization Param-
T 273, 15 + 60
= 0, 123 W/ (m $ K)
eters For Petroleum Fractions, Ind. Eng. Chem. Res., vol.
26, no. 4, pp. 755-759, 1987.

PROCESNA TEHNIKA decembar 2011. 15

PT Inženjerska praksa
[10] Goossens A. G., Prediction Of Molecular Weight Of
Petroleum Fractions, Industrial And Engineering Chemis-
try Research, vol. 35, 1996, pp. 985 988.
[11] Denis J., Briant J., Hipeaux J. C., Lubricant Prop-
erties Analysis And Testing, Editions Technip, Paris, 1997.
[12] Gambill, W. R., You Can Predict Heat Capacities,
Chemical Engineering, June 1975.
[13] Cragoe C. S., Thermal Properties Of Petroleum
Products, Miscellaneous Publication No. 97, U. S. Depart-
ment of Commerce, 1929.
[14] Aboul-Seoud A., Moharam H. M., A Simple Ther-
mal Conductivity-Temperature Correlation For Undefined
Petroleum And Coal Liquid Fractions, Trans IChemE, vol.
Autori
Srbislav B. Genić, Mašinski fakultet Uni-
verziteta u Beogradu, Kraljice Marije 16,
tel: 011330 23 60, faks: 011/337 03 64
e-mail: sgenic@mas.bg.ac.rs
Zaposlen na Mašinskom fakultetu Uni-
verziteta u Beogradu od 1989., na Katedri
za procesnu tehniku. Trenutno u zvanju
vanrednog profesora predaje na svim
nivoima studija. Pored nastave angažovan je na poslovima
projektovanja procesnih i termotehničkih postrojenja, di-
menzionisanju, konstruisanju i ispitivanju aparata i postro-
jenja, na izradi studija, ekspertiza, veštačenja, itd. Objavio
je preko 100 naučnih i stručnih radova i bio učesnik u više
desetina projekata i studija finansiranih od strane nadležnih
Ministarstava.
Petar I. Kolendić, Mašinski fakultet
Beograd, Kraljice Marije 16, tel: 011-
3302410,
faks. 011-3370364,
E-mail: pkolendic@mas.bg.ac.rs
Zaposlen na Mašinskom fakultetu u
Beogradu od 1991 godine, na Katedri
za motore u zvanju Samostalnog stručnog saradnika. Pored
angažovanja na stručnoj podršci realizacije nastave radi i na
realizaciji projekata Centra za motore finansiranih od strane
MNT Republike Srbije, homologacijama i atestnim ispiti-
vanjima. U samostalnom zvanju stalnog sudskog veštaka za
oblast mašinstva i saobraćaja učestvuje u brojnim stručnim
ekspertizama i veštačenjima. Završio doktorske studije na
Katedri za procesnu tehniku i u toku je izrade doktorske dis-
ertacije iz oblasti istraživanja parametara transporta toplote
kod orebrenih hladnjaka i zagrejača.
16 decembar 2011. PROCESNA TEHNIKA
77, Part A, May 1999.
[15] Aboul-Seoud A., Moharam H. M., A Generalized
Viscosity Correlation For Undefined Petroleum Fractions,
Chemical Engineering Journal, vol. 72, pp. 253-256, 1999.
[16] Fang W., Lei Q., Lin R., Enthalpies Of Vaporization
Of Petroleum Fractions From Vapor Pressure Measure-
ments And Their Correlation Along With Pure Hydrocar-
bons, Fluid Phase Equilibria, vol., no. 1, pp. 149-161, 2003.
[17] Mehrotra A. K., Chem. Eng. Res. Des., vol. 73, pp.
87, 1995.
Branislav M. Jaćimović, Mašinski
fakultet Univerziteta u Beogradu, Kraljice
Marije 16,
tel: 011/330 23 60
e-mail: bjacimovic@mas.bg.ac.rs
Zaposlen na Mašinskom fakultetu Univer-
ziteta u Beogradu od 1979., na Katedri za
procesnu tehniku u zvanju redovnog pro-
fesora. Predaje više predmeta na svim nivoima studija. Pored
nastave angažovan je na poslovima projektovanja procesnih i
termotehničkih postrojenja, dimenzionisanju, konstruisanju i
ispitivanju aparata i postrojenja, na izradi studija, ekspertiza,
veštačenja, itd. Objavio je preko 130 naučnih i stručnih rado-
va i bio učesnik u više desetina projekata i studija finansiranih
od strane nadležnih Ministarstava.
Vojislav Genić,
Siemens IT Solutions and Services, Pariske
komune 22, 11070 Beograd
Tel. +381 65 2015757
E-mail: dgenic@sbb.rs
Na Mašinskom fakultetu Univerziteta u
Beogradu diplomirao 1992, na Odseku
za procesnu tehniku. Nakon 3 godine provedene u Lola
Inženjeringu, prelazi u TradeCom MN, a zatim u Spinnaker
New Technologies gde je obavljao posao generalnog direkto-
ra, da bi 2008. postao podpredsednik i član uprave ComTrade
Group, Predsednik uprave i direktor ComTrade IT Solutions
and Services. Od 2010. zaposlen u Siemens IT Solutions and
Services. Rukovodio je kompanijama sa do 1000 zaposlenih,
bavio se strateškim i finansijskim planiranjem i realizacijom
planova, upravljanjem operacijama i prodajom, te organizaci-
jom rada u preduzećima.
 Inženjerska praksa PT
SPECIFIKACIONI LIST
ZA DOBOŠASTI RAZMENJIVAČ TOPLOTE Strana
1/2
OZNAKA APARATA ZM-1

Namena aparata: Zagrevanje mazuta pomoću vodene pare

Tip aparata po TEMA: BEU Klasa aparata po TEMA: R
Površina za razmenu toplote: 138.7 m2 Komada: 1
Broj prolaza kroz cevi: 2 Broj prolaza kroz međucevni prostor: 1
PERFORMANSE APARATA
Međucevni prostor Cevni prostor
Tok sa tehnološke šeme (Ulaz/Izlaz) Mazut Vodena para
Ukupni protok kg/h 51000 5772
Gas (Ulaz/Izlaz) kg/h 5772
Tečnost (Ulaz/Izlaz) kg/h 51000 51000 5772
Temperatura (Ulaz/Izlaz) °C 60 180 290 200
Gustina kg/m³ 956 864 6,89 867,87
Dinamička viskoznost mPa·s 50,85 2,41 0,0199 0,1464
Molarna masa kg/kmol 18,02
Specifični toplotni kapacitet kJ/(kg·K) 1,825 2,275 2,288 4,357
Toplotna provodnost W/(m∙K) 0,123 0,104 0,0451 0,6628
Latentna toplota kJ/kg 1474,7 1941,8
Radni pritisak barA 8 17,2
Brzina strujanja m/s 0,35 6,57
Pad pritiska kPa 22,102 2,337
Otpori usled zaprljanja m²∙K/kW 0,00053 0,00009
Temperatura komprimovanog fluida (°C) Srednja temperaturska razlika: 64,17°C
Koeficijent prolaza toplote: 391,6 W/(m²∙K)

KONSTRUKCIJA APARATA
Međucevni prostor Cevni prostor
Proračunski pritisak bar 9 19
Ispitni pritisak bar 12 25
Proračunska temperatura °C 250 350
Materijal izolacije
Debljina izolacije mm
Materijal cevi: CS Broj cevi: 230 U Korak: 24 mm
Materijal omotača: CS Prečnik omotača: 650 mm Debljina zida: 10 mm
Materijal poklopca: CS Prečnik poklopca: 650 mm Debljina zida: 10 mm
Materijal cevne ploče: CS Prečnik cevne ploče: 676 mm Debljina cevne ploče: 62 mm
Materijal pregrada: CS Debljina: 5 mm Tip: segmentna
Broj poprečnih pregrada: 38 Rastojanje između pregrada: 128 mm Visina okna: 26%
Zaptivač: Vijci: Navrtka:
Dodatak usled korozije Međucevni prostor: 1 mm Cevni prostor: 1 mm
Masa razmenjivača - praznog: 3680 kg Masa razmenjivača - punog: 5270 kg
Standard za mehaničke proračune: SRPS

PROCESNA TEHNIKA decembar 2011. 17

PT Inženjerska praksa

SPECIFIKACIONI LIST
ZA DOBOŠASTI RAZMENJIVAČ TOPLOTE Strana
2/2
OZNAKA APARATA ZM-1

SKICA APARATA

PRIKLJUČCI
Oznaka Kom. DN Tok Namena
A 1 125 Ulaz toplijeg fluida
B 1 50 Izlaz toplijeg fluida
C 1 125 Ulaz hladnijeg fluida
D 1 125 Izlaz hladnijeg fluida
NAPOMENE

18 decembar 2011. PROCESNA TEHNIKA

PT Inženjerska praksa

Pregled formula za određivanje gubitaka pri

strujanju fluida, kroz cevi i fitinge
Aleksandar Tomović, Milica Lazović, Marko Malović

P
ri strujanju fluida kroz cevovod dolazi do smanjenja xrx = n $ co rx (4)
strujne energije fluida zbog savlađivanja otpora na koje
nailazi tokom strujanja. Ovo smanjenje strujne energije na osnovu koje se može doći do sledeće zavisnosti poznate
se ogleda u disipaciji mehaničke energije na toplotu, usled kao Hagen-Poiseuille-ova jednačina
viskoznih svojstava strujnog fluida. 128 $ n $ L $ mo
Nauka koja proučava vezu između naponskog i deforma- Dptr = = f $ L $ t $ w2 (5)
r $ D4 D
cionog stanja kontinuuma naziva se reologija. Opšta reološka
gde je f koeficijent trenja
zavisnost u cevovodu prikazana je funkcijom 64
(6)
xrx = f^co rxh (1) f=
Re

koja se za Njutnovske i nenjutnovske fluide može prika- a Re Rejnoldsov broj

w$D$t
zati stepenom funkcijom Re = (7)
n
xrx = k $ ^co rxhn (2)
Na slici 1 prikazana je jednačina (2), za sledeće slučajeve: Nenjutnovski fluidi
• ako je n=1, fluid je Njutnovski; Pri strujanju ovih fluida važi relacija za napon
xrx = n $ ^crxh
.
• nenjutnovski fluid sa n>1 je dilatantni, a ako je n<1
n
(8)
fluid je pseudoplastičan.
Bingamov fluid je fluid kome je potrebno zadati prema kojoj se dobija
odgovarajući početi smičući napon τg da bi postao tečljiv. mo = r $ ` w jn $ `
x 1 n
j $ R n
3n + 1
(9)
m$R 3$n+1
Jednačina (9) može se svesti u bezdimenzioni oblik
korišćenjem
64
f= (10)
Re pl
2 7 - 3n $ t $ mo 2 - n
Re pl = (11)
m $ r2 - n $ D4 - 3n $ `
3 $ n + 1 jn
n

Bingamovi fluidi
Pri strujanju ovih fluida važi relacija za napon
xrx = xg + n3 $ ^crxh
.
(12)

dok je zapreminski protok određen Buchingam-Reiner-

ovom formulom
Slika 1. Reološki dijagram r $ R3 $ xw ; - 4 xg 1 ` xg j4 E
mo = 1 $ + (13)
4 $ n3 3 xw 3 xw
1 Određivanje pada pritiska usled trenja Odgovarajući bezdimenzioni parametri dati su
U praksi određivanje ukupnog pada pritiska u sistemu se jednačinama (14), (15), (16)
svodi na sabiranje gubitaka pritiska usled trenja i lokalnih ot-
pora na koje fluid pri strujanju nailazi 64 ; + 1 He - 1
$ 3 e 7 E
H4
Dp = Dptr + Dplok (3) f= $1 $ (14)
Re 3 6 Re 3 3 f $ (Re3)

1.1 Koeficijent trenja pri laminarnom strujanju flu- D$w$t

Re 3 = (15)
n3
ida
Njutnovski fluidi D2 $ t $ xg
Pri strujanju ovih fluida važi relacija He = (16)
n23

20 decembar 2011. PROCESNA TEHNIKA

 Inženjerska praksa PT
1.2 Koeficijent trenja pri turbulentnom strujan-
ju fluida 10 a
fT = (30)
Kako se turbulentna strujanja uglavnom ne mogu opisati Re0,193
3

teorijski, to se za njihovo definisanje koriste eksperimentalno a = - 14, 7 $ ^1 + 0, 146e(- 2,9 $ 10 h (31)

-5
He)

dobijeni podaci.
Njutnovski fluidi m = 1, 7 +
40000
(32)
Koeficijent trenja pri turbulentnom strujanju Njutnovskih Re
fluida zavisi od Rejnoldsovog broja i relativne hrapavosti zida Napomena
cevi ε/D. Ovaj koeficijent može se očitati sa Moody-evog Prethodno razmatrani Darcy-jev koeficijent trenja (f) je
dijagrama za Fanning-ov koeficijent trenja [5]. Turbulentni četiri puta veći od Fanning-evog koeficijenta trenja (F) koji se
deo Moody-evog dijagrama se opisuje Colebrook-ovom najčešće koristi u inženjerskim proračunima.
jednačinom f = F/4 (33)
2 $ log ; E
1 =- f + 2, 51
(17)
f 3, 7 $ D Re f 1.3 Određivanje pada pritiska usled trenja
Kada je Rejnoldsov broj dosta veliki, drugi sabirak u za- Određivanje pada pritiska usled trenja, fluida koji protiče
gradi možemo zanemariti, pa tako dobijamo koeficijent trenja kroz cev unutrašnjeg prečnika D na deonici dužine L, vrši se
pri razvijenom turbulentnom strujanju (18) prema jednačini
2 $ log 8
f B
2
1 =- L t$w
(18) Dpt = p $ $ (34)
f 3, 7 $ D D 2

Jednačina koja opisuje ceo Moody-ev dijagram jeste 2 Određivanje pada pritiska usled lokalnih otpora
Churchill-ova jednačina [2], a ovde ćemo je prikazati kao - Metod 2K
jednačine (19), (20) i (21)
2.1 Gubici energije pri strujanju fluida kroz cevovod
f = 8 $ ;` j + 1.5 E
1
8 12 1 12
(19)
Re ^ A + Bh Prilikom strujanja fluida kroz fitinge, zavisno od tipa
16 fitinga može doći i do promene pravca strujanja fluida. Uti-
> f ` 7 j0,9 + 0, 27 $ f pH
1
A = 2, 457 $ ln (20) caj trenja se poistovećuje sa trenjem kroz pravu cev, dužine
Re D jednake dužini fitinga, a dodatni pad pritiska se definiše na
osnovu uticajnih faktora K. Ovaj dodatni pad pritiska fizički
B =`
37530 j16 predstavlja smanjenje dinamičkog pritiska strujanja fluida.
(21)
Re
Nenjutnovski fluidi 2.2 Određivanje faktora K
Prema [3] koeficijent trenja izračunava se prema Prilikom strujanja fluida kroz cevovod srednjom brzinom
jednačinama (11), (22)-(27) w, dinamički pritisak iznosi
t $ w2
f = ^1 - ah $ fL + -8
a
6 f T + f Tr-8 @ 1/8
(22) pd = (35)
2

fL =
64
(23) pa će visina stuba te tečnosti, proporcionalna pritisku biti
Re pl w2
Hd = (36)
2g
0, 0682 $ n-0,5
fT = + 2,39 $ n) (24)
Re1/(1,87
pl Kada posmatramo koleno pad pritiska će biti posledica
trenja, promene pravca strujanja fluida i turbulencije (ako
-4
fTr = 1, 79 $ 10 $ Re 0,414 + 0,757 $ n
$c (- 5,24 $ n)
(25)
je strujanje turbulentno). Da bismo odredili ukupan pad pri-
pl

4 tiska, koji je posledica ove disipacije energije, potrebno je

a= (26)
1 + 4- D
D = Re pl - Re plc (27)
Vrednost Rejnoldsovog broja na prelazu iz laminarnog u
turbulentni režim strujanja se određuje prema jednačini
Re plc = 2100 + 875 $ (1 - n) (28)
izračunati pad pritiska usled trenja na odgovarajućoj pra-
volinijskoj deonici i pad pritiska usled ostalih uticaja. Ovi
uticaji se daju preko korekcionog faktora K. Visina stuba
tečnosti koja je proporcionalna ovom padu pritiska data je
izrazom
DH = K $ Hd (37)

Bingamovi fluidi Odgovarajući pad pritiska usled lokalnog otpora dat je

Koeficijent trenja pri strujanju Bingamovih fluida se jednačinom
određuje prema izrazima (29)-(32) Dplok = t $ g $ DH (38)
f = 4 $ (f Lm + f Tm) 1/m (29)

PROCESNA TEHNIKA decembar 2011. 21

PT Inženjerska praksa

Faktor K je bezdimenzioni parametar. On zavisi od Re-

jnoldsovog broja i geometrije fitinga, a ne zavisi od koefici-
jenta trenja, niti geometrije sistema. Ovaj faktor za primenu u
2K metodu se određuje prema formuli
K = 1 + K3 $ c1 + m
K 0, 0254
(39)
Re D
Preporučeni koeficijenti K1 i K∞ za neke fitinge dati su u
tabeli 1.
Naredni slučajevi odstupaju od datih u tabeli 1 i za njih se
Slika 3. Proširenje cevovoda
faktor K određuje prema formuli (40)
K
K = 1 + K3 (40) ^1 - b2h2
Re K= (45)
b4
Vrednost Ki faktora pri ulazu u cev: Promena pritiska daje se formulom
• kada je „normalan“ ulaz u cev imamo K1=160 i t2 $ w22 t1 $ w12
K∞=0,5; Dplok = $ (K - 1) + (46)
2 2
• kada je ulaz u cev tipa „Broda-Karnoov“ imamo
gde parametar β predstavlja odnos manjeg i većeg prečnika.
K1=160 i K∞=1,0
d
Vrednost K1 faktora pri izlazu iz cevi K1=160 i K∞=1,0. b = 1 (47)
d2
Vrednost K1 faktora pri postojanju otvora sa priključcima:
• K1 je promenljivo; Tabela 1. Parametri za 2K metod
K3 = 2, 91 $ ^1 - b2h $ c 4 - 1 m
1 Tip fitinga Opis K1 K∞
•
b Kolena 90° Standardno(R/D=1), sa navojem 800 0,4

gde je β odnos otvora priključka i unutrašnjeg prečnika Standardno(R/D=1), sa prirubnicom/

800 0,25
zavaren
cevi. Dugi radijus(R/D=1,5), svi tipovi 800 0,20
Segmentno, 1 segment, ugao 90° 1000 1,15
Segmentno, 2 segmenta, ugao 45° 800 0,35
Segmentno, 3 segmenta, ugao 30° 800 0,30
Segmentno, 4 segmenta, ugao 22,5° 800 0,27
Segmentno, 5 segmenata, ugao 18° 800 0,25
Kolena 45° Standardno(R/D=1), svi tipovi 500 0,20
Dugi radijus(R/D=1,5), svi tipovi 500 0,15
Segmentno, 1 segment, ugao 45° 500 0,25

Slika 2. Suženje cevovoda Segmentno, 2 segmenta, ugao 22,5° 500 0,15

Kolena 180° Standardno(R/D=1), sa navojem 1000 0,60
Prema [8] faktor K se izračunava za suženje i proširenje Standardno(R/D=1), sa prirubnicom/
1000 0,35
prikazane na slikama 2 i 3 prema jednačinama (41), (42), (44), zavaren
Standardno(R/D=1,5), svi tipovi
(45), a ukupni pad pritiska prema (43) i (46). 1000 0,30

Ako je θ≤45° tada je T-račve Standardni, sa navojem 500 0,70

korišćene kao koleno Dugi radijus, sa navojem 800 0,40
0, 8 $ sin c m $ ^1 - b2h
i
2 Standardni, sa prirubnicom ili zavaren 800 0,80
K= (41)
b4 Direktno zavarena račva 1000 1,00
Sa navojem 200 0,10
Ako je 45°≤θ≤180° tada je Prolaz kroz glavni tok
T-račve
0, 5 $ ^1 - b2h $ sin ^i/2h Sa prirubnicom ili zavaren 1500 0,50
K= (42) Direktno zavarena račva 100 0,00
b4
Ventili Bez promene veličine preseka, β=1,0 300 0,10
Promena pritiska daje se formulom pregradni, kuglasti Sa promenom veličine preseka, β=0,9 500 0,15
t2 $ w22 t1 $ w12
Dplok = $ (K - 1) + (43) Sa promenom veličine preseka, β=0,8 1000 0,25
2 2
Ravni zaporni ventil Standardni 1500 4,00
Ako je θ≤45° tada je Ravni zaporni ventil Ugaoni ili Y-tip 1000 2,00

2, 6 $ sin c m $ (1 - b2) 2
i Sa dijafragmom Pregradni tip 1000 2,00
2
K= (44) Leptir 800 0,25
b4 Podižući
Nepovratni 2000 10,00
Sa klapnom 1500 1,5
Ako je 45°≤θ≤180° tada je Sa spuštajućim diskom 1000 0,5

22 decembar 2011. PROCESNA TEHNIKA


2.3 Zavisnost K od Rejnoldsovog broja i dimen-
zija fitinga
Teorijski, faktor K treba da bude isti za sve fitinge slične
geometrije, međutim, za isti tip fitinga, K je veće za fitinge
manjih dimenzija. Ova pojava je uslovljena većom osetljivošću
na trenje i naglijim promenama pravca strujanja pri strujanju
kroz cevovode manjih prečnika. U (39) je ova osetljivost pri-
kazana razlomkom 1 / D, kojim se uzima u obzir promena
unutrašnjeg prečnika fitinga.
Kada je Rejnoldsov broj dovoljno veliki faktor K ne zavisi
od njegovog intenziteta, međutim smanjenjem Rejnoldsovog
broja dolazi do porasta K faktora, i to kada je Rejnodsov broj
manji od 100, tada je vrednost faktora K obrnuto proporciona-
lna vrednosti Rejnoldsovog broja.
Oznake
a [/], parametar;
A [/], parametar;
B [/], parametar;
D [m] , unutrašnji prečnik cevi;
F [/], Fanning-ov koeficijent trenja;
f [/], Darcy-ev koeficijent trenja;
fL [/], koeficijent trenja pri laminarnom strujanju;
fT [/], koeficijent trenja pri turbulentnom strujanju;
fTr [/], koeficijent trenja u prelaznom režimu;
g [m/s²], gravitaciono ubrzanje;
L [m], dužina cevi;
m, koeficijent proporcionalnosti, koji predstavlja
dinamičku viskoznost fluida u izrazima koji se odnose na
nenjutnovske fluide, dok je u izrazima za izračunavanje koe-
ficijenta trenja pri strujanju Bingamovih fluida bezdimenzioni
parametar;
n [/], eksponent u izrazu za napon nenjutnovskih fluida;
He [/], Hedstrom-ov broj;
Re [/], Reynolds-ov broj;
Repl [/], Reynolds-ov broj nenjutnovskih fluida;
Replc [/], Reynolds-ov broj nenjutnovskih fluida na prelazu
s laminarnog na turbulentno strujanje;
Re∞ [/], Reynolds-ov broj Bingamovih fluida;
p [Pa], pritisak;
mo [m3 /s] , zapreminski protok;
rv , vektor položaja fluidnog delića u odnosu na centar cevi;
R [m], poluprečnik cevi;
w [m/s], srednja brzina strujanja fluida kroz cev;
α [/], bezdimenzioni parametar;
co rx [s-1] , brzina deformacije;
ε [/], hrapavost zida;
µ [Pa∙s], koeficijent dinamičke viskoznosti;
µ∞ [Pa∙s], koeficijent dinamičke viskoznosti Bingamovog
fluida;
ρ [kg/m³], gustina fluida;
τg[N/m²], granični napon nakon kojeg Bingamov fluid
počinje da teče, tj. napon tečenja;
τrx[N/m²], smičući napon u pravcu ose h upravan na ravan
u kojoj leži vektor položaja rv ;
Inženjerska praksa PT
τw[N/m²], smičući napon na zidu cevi;
ΔP [Pa], promena generalisanog pritiska;
Δp [Pa], pad pritiska fluida u pokretu;
Δpt [Pa], pad pritiska usled trenja;
Δplok [Pa], pad pritiska usled lokalnih otpora;
Hd [m], visina stuba tečnosti proporcionalna dinamičkom
pritisku;
ΔH [m], promena visine stuba tečnosti, proporcionalne
promeni pritiska;
K, K1, K∞ bezdimenzioni parametri;
Literatura
[1] Darby R., Take the Mystery Out of Non-Newtonian Flu-
ids, Chem. Eng., March 2001.
[2] Churchil S. W., Friction Factor Equation Spans all Flu-
id-Flow Regimes, Chem. Eng., November 1997.
[3] Darby R., Chang H. D., A Generalized Correlation for Fric-
tion Loss in Drag-reducing Polymer Solutions, AIChE J., 30, 1984.
[4] Darby R., Chang H. D., A Friction Factor Equation for
Bingham Plastics, Slurries and ѕuspensions for all Fluid Flow
Regimes, Chem. Eng., December, 1981.
[5] Darby R., Fluid Mechanics for Chemical Engineers, Vol.
2, Marcel Dekker, New York, 2001.
[6] Anuar I., Bachok N., Power-law Fluid Flaw on a Moving
Wall, European Journal of Scientific Research, vol. 34, no.1,
pp.55-60, 2009
[7] Hooper W., The Two-K Method Predicts Heat Losses in
Pipe Fittings, Chem. Eng., August, 1981.
[8] Datta A., Process Engineering and Design Using Visual
Basic, Taylor & Francis Group, New York, 2008.
Autori
Aleksandar Tomović, Student prve
godine Master akademskih studija na
Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beo-
gradu, Odsek Procesna tehnika i zaštita
životne sredine.
Telefon: 061-1508460
e-mail: aleksandar.tomovic@hotmail.com
Milica M. Lazović, student prve godine
Master akademskih studija na Mašinskom
fakultetu Univerziteta u Beogradu, Odsek
Procesna tehnika i zaštita životne sredine.
Telefon: 064-3570528
e-mail: milicalazovic@yahoo.com
Marko M. Malović, “Messer Tehnogas
AD”, Beograd, Banjički put 62, Telefon:
061-1446720 e-mail: marko.malovic@
messer.rs
Diplomirao je na Mašinskom fakultetu
Univerziteta u Beogradu 2010. godine na
Odseku za procesnu tehniku.
Od decembra 2010. zaposlen je u preduzeću
”Messer Tehnogas AD” gde je angažovan na poslovima pro-
jektovanja procesnih postrojenja. Radio je na izradi više
tehničkih dokumentacija i projekata.
PROCESNA TEHNIKA decembar 2011. 23
PT Inženjerska praksa

Analiza primene različitih vrsta fosilnih goriva u

kotlovskim ložištima
Mirjana Stamenić, Novica Paunović

G
orive materije predstavljaju supstance koje sagorevan- u oblasti gde se nalazi plamen, dok u slučaju sagorevanja
jem oslobađaju određenu količinu toplote [1]. Opšta gasovitog goriva (pre svega se misli na prirodni gas) nije
podela fosilnih goriva data je u tabeli 1. takav slučaj. Plamen je transparentan i ne predaje toliku
količinu toplote zračenjem kao što je to slučaj sa sagorev-
Tabela 1. Opšta podela goriva [1] anjem tečnih goriva. Tako, na primer, pri sagorevanju gasa
Prema Prema stepenu prerade potrebna je veća površina za predaju količine toplote sa
agregatnom
PRIRODNA GORIVA PRERAĐENA GORIVA dimnih gasova na radni medijum u kotlu, odakle sledi da
stanju
drvo, treset,
je efikasnost pri sagorevanju gasa niža od efikasnosti pri
ugljevi (lignit, mrki, kameni, drveni ugalj, briketi, polu- sagorevanju tečnog goriva. Kao posledica toga, javljaju se
Čvrsto
antracit), gorivi škriljci, uljani koks, koks i dr. i više temperature dimnih gasova na izlazu iz kotla, što za
pesak posledicu ima veći „gubitak“ sa dimnim gasovima. Ono
benzin, petroleum, dizel- što je prednost prirodnog gasa u odnosu na tečna goriva,
Tečno nafta motorsko gorivo, mazut,
alkoholi ter i dr. pogotovu na goriva koja se klasifikuju kao srednje teška i
rafinerijski, destilacioni, teška lož ulja jeste mogućnost sniženja temperature dim-
Gasovito prirodni zemni gas
generatorski, biogas i dr. nog gasa i ispod 100°C, te korišćenje latentne toplote pri
kondenzaciji vodene pare iz dimnog gasa, što nije slučaj
kod tečnog goriva, pogotovu goriva koje ima visok sadržaj
Pored opšte podele, goriva se mogu razvrstati [1]: sumpora. U tim slučajevima, u zavisnosti od toga koliki
• prema postojanosti na toplotu (toplo-postojana i toplo- je maseni udeo sumpora u polaznom gorivu, definiše se
nepostojana), minimalna temperatura dimnog gasa, što je uslov za
• prema karakteru korišćenja (energetska i tehnološka), sprečavanje pojave niskotemperaturske korozije u dimnim
• prema zapaljivosti (samozapaljiva i samonezapaljiva), kanalima kotla/ložišta.
• prema primeni.
Tečna goriva naftnog porekla
Odabir i način na koji se različite vrste goriva sagorev- Saglasno Pravilniku o tehničkim i drugim zahtevima za
aju u gorionicima/ložištima predstavlja veoma kompleksnu tečna goriva naftnog porekla (Službeni glasnik RS 36/09)
problematiku. Većina postojećih jedinica ima ograničenu propisuju se tehnički i drugi zahtevi koje moraju ispunjavati
fleksibilnost u pogledu sagorevanja alternativnih goriva. tečna goriva naftnog porekla koja se koriste kao goriva za
Odabir novih jedinica u kojima se odvija sagorevanje gori- motore sa unutrašnjim sagorevanjem i kao energetska goriva
va vrši se na taj način da su investicioni troškovi minimal- koja se stavljaju u promet na tržište Republike Srbije, kao
ni, pri čemu se mora voditi računa da se odabrana jedinica i način ocenjivanja i usaglašenosti tečnih goriva. U okviru
bez značajnih poteškoća može koristiti i za sagorevanje ovog članka, poseban akcenat će biti stavljen na klasifikaciju
druge vrste goriva (uz blizak ili jednak stepen iskorišćenja i karakteristike ulja za loženje.
goriva).
Uopšteno posmatrano, tečna goriva klasifikovana prema
Prirodni gas srpskom standardu SRPS ISO 8216-0, klasa F mogu biti [2]:
Prirodni gas je tradicionalno najatraktivnije gorivo za
sagorevanje zbog relativno lakog rukovanja opremom i bezolovni motorni benzini:
gasnim instalacijama i jednostavnog izbora opreme za • EVRO BMB 98,
sprečavanje zagađenja. Nepovoljnost se ogleda u stal- • EVRO Premium BMB 95,
nom rastu cena gasa, nepostojanja adekvatnih zaliha ovog • BMB 98, Premium BMB 95;
goriva, kao i zbog manje efikasnosti uređaja koji sagore- (izrazi i standardi koji se odnose na bezolovne benzine
vaju gas u odnosu na uređaje koji sagorevaju druge tipove utvrđeni su standardom SRPS EN 228);
goriva (posebno tečna goriva). Veća efikasnost pri sagore- avionski benzini:
vanju tečnog goriva postiže se zbog energije zračenja pla- • avionski benzin AB 80/87,
mena. Kada se sagorevaju tečna goriva, plamen ima žuto • avionski benzin AB 100/130 i
crvenu boju, i on zrači zbog prisustva čvrstih čestica čađi • avionski benzin AB 100 LL;

24 decembar 2011. PROCESNA TEHNIKA

 Inženjerska praksa PT

goriva za mlazne motore: latna goriva, koja moraju biti obojena postojanom bojom i
• gorivo za mlazne motore tip GM-1 i moraju da sadrže indikator, a namenjena su za gorionike sa
• gorivo za mlazne motore tip JET A-1; isparavanjem, kao i za sve gorionike koji rade sa uljem pod
goriva za dizel motore: pritiskom, bez mogućnosti predgrevanja goriva.
• EVRO dizel, Ulja za loženje srednja (EVRO S i S) su ostatna goriva
• dizel D2, koja se koriste kao goriva u industriji, poljoprivredi i za en-
• dizel D2S, ergetske jedinice, i to za one sisteme gde proizvođač gorion-
• dizel D1E; ika zahteva ovo gorivo. Za transport, skladištenje i primenu
(izrazi i pojmovi koji se odnose na dizel gorivo utvrđeni su ovih goriva potrebno je predgrevanje.
standardom SRPS EN 590); Ulje za loženje nisko sumporno gorivo – specijalno NSG
je mešano ostatno i destilatno gorivo, koje se mora predgre-
ulja za loženje: vati prilikom transporta, skladištenja i upotrebe, a namen-
• ulje za loženje – ekstra lako EVRO EL, jeno je za potrebe u metalurgiji i za sve industrijske pogone
• ulje za loženje – ekstra lako EL, gde se zahteva nizak sadržaj sumpora.
• ulje za loženje srednje EVRO S, Ulje za loženje teško T je ostatno gorivo koje se koristi
• ulje za loženje srednje S, kao gorivo za industrijske peći i velike energetske jedinice.
• ulje za loženje nisko supmorno gorivo – specijalno Za transport, skladištenje i primenu ovog goriva potrebno je
NSG i predgrevanje.
• ulje za loženje teško T. Ulja za loženje: ekstra lako EVRO EL, srednje EVRO S
i nisko sumporno gorivo-specijalno NSG prema Pravilniku
Ulja za loženje ekstra laka (EVRO EL i EL) su desti- moraju da zadovolje kriterijume prikazane u tabeli 2.
Tabela 2. Kriterijumi koje moraju zadovoljiti ulja za loženje EVRO EL, EVRO S i ulje NSG [2]
Karakteristika Jedinica EVRO EL EVRO S NSG-S Metode

Gustina na 15°C, najviše kg/m³ 870,0 upisuje se upisuje se SRPS EN ISO 3675

Sadržaj sumpora, najviše %mas 0,10 1,00 1,00 SRPS EN ISO 8754

Tačka paljenja, najmanje °C 55 80 90 SRPS ISO 2719

20°C 2,5-6
Viskoznost, najviše Čvrsto SRPS ISO 3104/ASTM D 445
100°C 10-35 10-35

Viskoznost na drugoj temperaturi * mm²/s upisuje se upisuje se upisuje se SRPS ISO 3104/ASTM D 445

Tačka tečenja, najviše °C -9/0** 45 SRPS ISO 3016

Destilacija 90% (V/V), najviše °C 370 SRPS EN ISO 3405

Boja oranž Vizuelno

Indikator (Solvent Yellow 124), najmanje mg/l 15 SRPS B.H8.065

Voda i talog, najviše %vol 0,15 1,00 1,00 SRPS B.H8.150

Pepeo, najviše %mas 0,02 0,20 0,15 SRPS EN ISO 6245

SRPS B.H8.051/ SRPS ISO
Ugljenični ostatak, najviše %mas 0,30*** 10,00 8,00
10370
ASTM D/4868/ računski
Donja toplotna vrednost, najmanje MJ/kg 42,00 40,00 40,50 prema formuli iz Na-
pomene 1
*Navodi se u Izveštaju o ispitivanju.
**Zimski kvalitet (1. septembar – 31. mart) / letnji period (1. april – 31. avgust).
***Odnosi se na 10% ostatka destilacije.
Napomena 1:
11, 93 # D15
HU = 52, 92 - - 0, 29 # ~ (S)
1000
Gde je:
D15 - gustina na 15°C u kg/m³, ω (S)- sadržaj sumpora u % (m/m), HU- donja toplotna vrednost u MJ/kg.

PROCESNA TEHNIKA decembar 2011. 25

PT Inženjerska praksa

Ulja za loženje navedena u tabeli 2 ne smeju da sadrže tekne kroz otvor standardne veličine pri definisanoj
više od 0,5 mg/kg polihlorovanih bifenila. temperaturi. U Sjedinjenim američkim državama
  obično je određen Sajboltovim viskozimetrom, koji
Ulja za loženje: ekstra lako EL, srednje S i teško T prema postoji u Universal i Furol varijantama. Razlika
Pravilniku moraju da zadovolje kriterijume prikazane u tabeli između njih je veličina otvora i nivo temperature
3. uzorka. Stoga, kada se navodi viskoznost lož ulja,
Tabela 3. Kriterijumi koje moraju zadovoljiti ulja za loženje EL, S i T [2]
Karakteristika Jedinica EVRO EL EVRO S NSG-S Metode

Gustina na 15°C, najviše kg/m³ 870,0 upisuje se upisuje se SRPS EN ISO 3675

Sadržaj sumpora, najviše %mas 1,00 3,00 4,00 SRPS EN ISO 8754

Tačka paljenja, najmanje °C 55 80 100 SRPS ISO 2719

20°C 2,5-6
Viskoznost, najviše Čvrsto SRPS ISO 3104/ASTM D 445
100°C 10-35 35-63

Viskoznost na drugoj temperaturi * mm²/s upisuje se upisuje se upisuje se SRPS ISO 3104/ASTM D 445

Tačka tečenja, najviše °C -9/0** 45 SRPS ISO 3016

Destilacija 90% (V/V), najviše °C 370 SRPS EN ISO 3405

Boja crvena Vizuelno

Indikator, najmanje mg/l 15 SRPS B.H8.065

Voda i talog, najviše %vol 0,15 1,00 1,50 SRPS B.H8.150

Pepeo, najviše %mas 0,02 0,20 0,20 SRPS ISO EN 6245

SRPS B.H8.051/SRPS ISO
Ugljenični ostatak, najviše %mas 0,30*** 12,00 15,00
10370
ASTM D 4868/ računski pre-
Donja toplotna vrednost, najmanje MJ/kg 42,00 40,00 39,00
ma formuli iz Napomene1
*Navodi se u Izveštaju o ispitivanju.
**Zimski kvalitet (1. septembar – 31. mart) / letnji period (1. april – 31. avgust).
***Odnosi se na 10% ostatka destilacije.
Napomena 1:
11, 93 # D15
HU = 52, 92 - - 0, 29 # ~ (S)
1000
Gde je:
D15 - gustina na 15°C u kg/m³, ω (S)- sadržaj sumpora u % (m/m), HU- donja toplotna vrednost u MJ/kg.

Ulja za loženje iz tabele prema važećem Pravilniku na
domaće tržište mogu se staviti samo iz domaće proizvodnje i
to do 31. decembra 2012. godine.
Glavna prednost primene lakog ulja u odnosu na sredn-
je teško i teško ulje za loženje je lakše rukovanje budući da
nema potrebe za zagrevanjem goriva radi transporta i kontro-
lom temperature radi podešavanja vrednosti viskoznosti tako
da se ulje može dovoljno dobro raspršiti u struji vazduha za
sagorevanje. Međutim, na tržištu naftnih derivata velika je ra-
zlika u ceni između lakih i teških ulja.
Osnovna svojstva lož ulja koja determinišu način njihove
primene su sledeća:
1. Viskoznost označava potrebno vreme izraženo u
sekundama za koje zapremina od 60 cm3 ulja pro-
moraju se navesti tip instrumenta i temperatura.
Universal ima najmanje otvore i koristi se za lakša
ulja.
2. Tačka paljenja predstavlja temperaturu pri kojoj se
pare ulja pale pomoću eksternog toplotnog izvora
(spoljašnji plamen); kako se zagrevanje nastavlja
iznad ove tačke, dolazi do kontinualnog stvaranja
para ulja, čime se obezbeđuje kontinualan proces
sagorevanja. Tačka paljenja takođe ukazuje na maksi-
malnu temperaturu pri kojoj je moguće bezbedno ru-
kovanje instalacijom. Destilovana ulja imaju tačke
paljenja od 55 – 80 °C; najniže tačke paljenja težih
ulja su od 90 °C.
3. Tačka stinjavanja ili tačka tečenja je najniža tem-
peratura pri kojoj ulje teče pri standardnim us-

26 decembar 2011. PROCESNA TEHNIKA


lovima, i približno je 2 do 3 °C iznad temperature
očvršćavanja. Poznavanje tačke tečenja je neophod-
no radi definisanja kapaciteta grejača za zagrevanje
rezervoara za skladištenje ovog goriva, temperature
koje se moraju održavati u instalaciji, kao i potre-
ba za korišćenjem različitih vrsta aditiva kojima se
utiče na snižavanje tačke tečenja. U zavisnosti od
godišnjeg doba, tačka tečenja je za ekstra laka lož
ulja -9°C, dok je ova vrednost u letnjem periodu 0
°C. Za srednje teška lož ulja ova vrednost iznosi 45
°C.
Ugalj
Izbor uglja kao goriva podrazumeva veće kapitalne inves-
ticije, zbog potrebe za opremom za manipulaciju, pripremu
uglja (drobljenje, transport, mlevenje i td.) i skladištenje, ru-
kovanje i čuvanje pepela, opremu za prečišćavanje dimnog
gasa i održavanje opreme. Operativne uštede sa trenutnim ce-
nama uglja u odnosu na tečna ili gasovita goriva su značajne.
Jedina mana pri korišćenju uglja su značajno veće investicije
koje su potrebne za opremu za manipulisanje ugljem.
Kod kotlovskih postrojenja koja sagorevaju ugalj, stepen
efikasnosti je niži zbog postojanja dodatnih gubitaka (usled
mehaničke i hemijske nepotpunosti sagorevanja, propadan-
ja goriva kroz rešetku, letećeg pepela i nesagorelih čestica
u pepelu, visoke temperature dimnih gasova, zračenja kroz
ozid kotla – kada se ugalj koristi kao gorivo predaja toplote
zračenjem je izraženo).
Parna kotlovska postrojenja koja sagorevaju ugalj „trpe“
značajnije gubitke zbog nemogućnosti da se sagori svo
dostupno gorivo. Nesagorelo gorivo je preostali ugljenik u
letećem pepelu kao što je to primer kod ložišta kod kojih se
ugalj sagoreva u sprašenom stanju.
Gubici usled nesagorelog ugljenika kod kotlovskih ložišta
kod kojih se sagoreva ugalj u sprašenom stanju najčešće su
posledica sledećih pojava:
1. odstupanje sirovinskog sastava ulaznog goriva u
odnosu na projektovane parametre;
2. pogoršanje u radu gorionika usled oštećenja poje-
dinih delova gorionika;
3. povećana učestanost duvanja čađi radi čišćenja
površina za prenos količine toplote;
4. povećana čađavost dimnog gasa;
5. neujednačenost plamena koja se karakteriše jarko
obojenim plamenom sa jedne strane, odnosno izrazito
tamnim delom na drugoj strani;
6. postojanje ugljen-monoksida u dimnom gasu
(utvrđeno merenjima pomoću gasnog analizatora);
7. česta pojava crnog dima u zoni sagorevanja;
8. loše održavanje unutrašnjih kritičnih delova mlinova
i uređaja za klasifikaciju;
9. učestalo taloženje sprašenog uglja na zidovima cevi
kojima se dovodi sprašeni ugalj do gorionika;
10. česta podešavanja odnosa ugalj/vazduh u primarnim i
sekundarnim vazdušnim registrima.
Inženjerska praksa PT
Da bi se smanjili gubici usled nesagorelog ugljenika i/
ili gubici usled neadekvatnih uslova sagorevanja koji se pre
svega odlikuju visokom vrednošću viška vazduha sprovode
se sledeće mere:
1. poboljšanje rada mlinova radi održavanja nivoa i
kvaliteta mlevenja uglja;
2. uvođenje sistema za upravljanje radom gorionika
kako bi se obezbedio stabilan i optimalan rad ovih
uređaja;
3. uvođenje novih savremenih sistema za doprem-
anje uglja (hranilice) kako bi se obezbedio stabilan
rad i dobar odziv prilikom značajnijih promena u
opterećenju kotlovskih jedinica;
4. kalibracija uređaja za merenje protoka vazduha, kao
i ostalih mernih instrumenata koji bi trebalo da obez-
bede optimalan odnos gorivo/vazduh i brzine na izla-
zu iz gorionika;
5. uvođenje dodatnih kola ili profilisanih lopatica na
dovodu sekundarnog vazduha kako bi se osigurala
ravnomerna raspodela i adekvatno mešanje goriva i
vazduha na svakom od goronika;
6. redovno održavanje i zamena oštećenih ili istrošenih
delova gorionika;
7. uvođenje novih jedinica za prosejavanje usitnjenog
uglja kako bi se do gorionika doveo ugalj zahtevane
granulacije;
8. rekonstrukcija sistema za dovođenje mešavine ugalj/
primarni vazduh do gorionika kako bi se sprečila
nepoželjna pojava taloženja uglja na zidovima ovih
vodova što dovodi do pojave začepljenja vodova;
9. povišenje temperature mešavine vazduh/ugalj na izla-
zu iz mlinova kako bi se postiglo dobro paljenje bez
nepoželjne pojave koksiranja;
10. čišćenje naslaga na pojedinim delovima gorionika.
Nomogram prikazan na slici 1 može se upotrebiti za
procenu kako smanjenje nesagorelog ugljenika utiče na efi-
kasnost i uštede kod kotlovskih postrojenja koja u svojim
ložištima sagorevaju sprašeni ugalj.
Primer: U ložištu parnog kotla može da sagoreva 65,77
t/h sprašenog uglja, što odgovara maksimalnom opterećenju
kotla. Prosečno opterećenje kotla iznosi 56,7 t/h. Merenjima
je utvrđeno da maseni udeo gorivih komponenti u pepelu
iznosi 40%. Ukupno 5% gorivih komponenti iz pepela se
može iskoristiti. Postrojenje radi 8500 h/god. Maksimalni ka-
pacitet kotla je 43,93 MW, dok u radnim uslovima kotao radi
pri opterećanju od 37,78 MW. Prosečna cena goriva iznosi
$1,42 po GJ.
Analiza: Na dijagramu A u okviru nomograma prikaza-
nog na slici 1, maseni udeo izražen u % koji je dobijen na
osnovu merenja prikazan je na horizontalnoj osi. Krive na
ovom dijagramu prikazuju moguće poboljšanje u odnosu
na procenat nesagorelog ugljenika u pepelu. Povlačenjem
horizontalne linije do prave na dijagramu B koja predstavlja
PROCESNA TEHNIKA decembar 2011. 27
PT Inženjerska praksa

nominalni kapacitet kotlovskog postrojenja dobija se tačka

Autori
koja predstavlja početak vertikalne linije koja se povlači ka
dijagramu C do preseka sa linijom koja predstavlja jediničnu Mirjana Stamenić, Mašinski fakultet
Univerziteta u Beogradu, Kraljice Marije
cenu goriva.
16
tel: 011-3302 212
e-mail: mstamenic@mas.bg.ac.rs.

Zaposlena kao asistent na Katedri za pro-

Nomogram za definisanje ušteda na
Slika 1. godišnjem nivou smanjenjem gubitaka
usled nesagorelog ugljenika u pepelu [3]
cesnu tehniku na Mašinskom fakultetu u
Beogradu od 2010. Diplomirala je 1999.
i magistrirala 2005. na Odseku za pro-
cesnu Mašinskog fakulteta u Beogradu.
Održava auditorne vežbe iz više predmeta na OAS i DAS studi-
jskim programima. Stručni ispit je položila 2005., a licencu od-
govornog projektanta je stekla 2006. Autor je većeg broja naučnih
radova objavljenih u domaćim i međunarodnim časopisima.
Učestvovala je u izradi većeg broja tehničkih dokumentacija,
projekata koje je finansiralo nadležno ministarstvo, kao i više
međunarodnih projekata koji su finansirani od strane Evropske
Komisije i Agencije za međunarodnu saradnju Japana (JICA).

Da bi se izračunale godišnje uštede u gorivu, potreban je

Novica Paunović, Mašinski fakultet Uni-
korekcioni faktor (CF) koji uzima u obzir stvarni kapacitet verziteta u Beogradu, Kraljice Marije 16
kotla i vreme njegovog rada: Rođen 30.10.1987. godine u Aranđelovcu.
Osnovnu i srednju elektrotehničku školu
Stvarna ušteda izražena u novcu iznosi: (smer elektrotehničar računara) završio u
Aranđelovcu sa odličnim uspehom. I u os-
S=Sdij×CF novnoj i u srednjoj školi proglašen za đaka
generacije. Studije na Mašinskom fakultetu
gde je: Univerziteta u Beogradu upisao 2006. godine. Dobitnik stipendije
CF – korekcioni faktor: Ministarstva omladine i sporta za hiljadu najboljih studenata, sti-
pendije ministarstva prosvete i opštine Aranđelovac. Trenutno u
proseèan toplotni izlaz stvarno vreme rada
CF = $ fazi izrade diplomskog rada.
projektovana toplotna snaga 8760
Sdij – vrednost ostvarenih ušteda očitanih sa dijagama,
S – ostvarive realne uštede na osnovu realnog angažovanja
postrojenja
Tako se ušteda za ovaj primer može sračunati:

S=210,000$/god×37,78/43,93×8500/8760=175,240$/god

Napomena: Ukoliko se toplotna snaga kotlovske jedinice

ili srednja cena goriva ne nalaze u granicama dijagrama,
upotrebiti polovinu pojedinačnih vrednosti i duplirati uštede
dobijene sa dijagrama C.

Literatura:
[1] Radovanović, M.: Goriva, Mašinski fakultet, Beograd,
1994.
[2] Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za tečna goriva
naftnog porekla, Službeni glasnik RS, broj 36/09
[3] D’Aquino, R.,L.: Fuel seleciton considerations, Chemical
Engineering, No. 7, 2007.

28 decembar 2011. PROCESNA TEHNIKA

PT Inženjerska praksa

SPECIFIKACIONI LIST Strana

PLOČASTI RAZMENjIVAČ TOPLOTE 1/2

Kompanija: Lokacija:

Identifikacioni broj: Naša / vaša oznaka:

Datum Ime i prezime Potpis

Izradio

Kontrola

Odobrio

Tip Veličina

Broj aparata u rednoj vezi Broj aparata u paralelnoj vezi

Ukupna toplotna snaga, W Ukupna površina, m2

PROCESNI PODACI ZA JEDAN RAZMENjIVAČ TOPLOTE

Topliji fluid Hladniji fluid
Ulaz Izlaz Ulaz Izlaz
Naziv fluida
Ukupni protok, kg/h
Tečnost, kg/h
Para, kg/h
Nekondenzujući gasovi, kg/h
Temperatura, °C
Tačka rose / ključanja, °C
Pritisak, barA
Molarna masa, tečnost, kg/kmol
Molarna masa, para, kg/kmol
Molarna masa, nekondenzujući gasovi, kg/kmol
Gustina – tečnost / gas, kg/m3
Viskoznost – tečnost / gas, Pa•s
Spec. toplotni kapacitet – tečnost / gas, J/(kg•K)
Toplotna provodnost – tečnost / gas, W/(m•K)
Latentna toplota, kJ/kg
Broj prolaza
Brzina, m/s
Pad pritiska – dozvoljeni / izračunati, bar
Zaprljanje, m2•K/W
Koeficijent prelaza toplote, W/(m2•K)
Toplotna snaga, W
Srednja temperaturska razlika, °C
Koeficijent prolaza toplote, W/(m2•K) Radni
Zaprljan
Nezaprljan

30 decembar 2011. PROCESNA TEHNIKA

 Inženjerska praksa PT

SPECIFIKACIONI LIST Strana

PLOČASTI RAZMENjIVAČ TOPLOTE 2/2

KONSTRUKCIONI PODACI ZA JEDAN RAZMENjIVAČ TOPLOTE

Topliji fluid Hladniji fluid
Proračunski pritisak, bar
Ispitni pritisak, bar
Proračunska temperatura, °C
Dodatak na koroziju, mm
Priključci - ulazni / izlazni, DN
Masa praznog aparata, kg Ispitni fluid
Masa aparata u radnom stanju, kg Masa aparata pri ispitivanju, kg
Dimenzije rama

KONSTRUKCIONI MATERIJALI
Ploče Ram
Zaptivači Anker vijci
NAPOMENE

Pripremio
Vladimir Marković, dipl. maš. inž.

Diplomirao je na Mašinskom fakultetu Univerziteta

u Beogradu 2011. godine na Odseku za procesnu
tehniku. Tema diplomskog rada bila je Grafičko
predstavljanje tehnoloških procesa.

PROCESNA TEHNIKA decembar 2011. 31

PT Inženjerska praksa

Ugradnja i mehaničke karakterisitke talasastih

kompenzatora prema EN 14917
Jelena Nikolić, Aleksandra Đerić,

T
alasasti kompenzatori su najosetljiviji deo opreme koja
se postavlja na cevovode i posude pod pritiskom. Po-
godni su za kompenzaciju pomeranja koja se javljaju
u cevovodima usled temperaturskih dilatacija i naprezanja u
cevovodima. Pomeranja koja se mogu javiti u cevovodima su
pretežno aksijalna, ugaona i bočna (slike 1, 2 i 3).
Slika 1. Aksijalno pomeranje [1]
Slika 2. Bočno pomeranje [1]
Pri temperaturskim dilatacijama sile i naprezanja u cevo-
vodima moraju ostati u dozvoljenim granicama a to se postiže
ugradnjom kompenzatora.
Kompenzator je obično napravljen od lima tanjeg od cev-
ovoda na koji se postavlja, a mora da podnese iste promene
temperature i pritiska. Izbor materijala kompenzatora zavisi
od radnog medijuma, temperatura i naprezanja. Pravilan iz-
bor materijala je važan zbog sigurnog i pouzdanog funkcioni-
sanja kompenzatora. Najčešće korišćeni materijal za izradu
kompenzatora je čelik Č4572 (X6CrNiTi18-10 prema SRPS
EN 10027-1:2003) koji odgovara u gotovo svakoj situaciji.
U retkim slučajevima se upotrebljava druga vrsta materijala.
Svaki kompenzator mora da ima oznaku koja sadrži:
tip kompenzatora, nazivni prečnik, ukupno pomeranje,
priključke i dodatke.
Podela kompenzatora:
1. Aksijalni kompenzatori;
2. Aksijalni samovodeći kompenzatori;
3. Aksijalni kompenzatori sa spoljašnjim pritiskom;
4. Dvostruki nespregnuti kompenzatori;
5. Dvostruki spregnuti kompenzatori;
6. Jednozglobni kompenzatori;
7. Dvozglobni kompenzatori;
8. Kardanski kompenzatori;
9. Kompenzatori sa izjednačenim pritiscima;
10. Kompenzatori za posebnu namenu.

Aksijalni kompenzatori
Aksijalni kompenzatori se primenjuju za radne tem-
perature -30 °C do +300 °C, a ako su priključci izrađeni od
nerđajućih čelika namenjeni za rad na povišenim temper-
aturama onda je moguća njihova primena i za temperature

Primer aksijalnog kompenzatora sa prirubnicom

Slika 3. Ugaono pomeranje [1] Slika 4. [3]

32 decembar 2011. PROCESNA TEHNIKA


do +400 °C. Kompenzatori izrađeni potpuno od nerđajućih
čelika mogu se koristiti i za temperature do +600 °C. Sastoje
se od jednog ili više mehova, ako je to potrebno, postavljenih
jedni iza drugih i dva priključka, prirubnice (slika 4) ili ko-
mada za zavarivanje (slika 5).
Primer aksijalnog kompenzatora sa komadom za
Slika 5. zavarivanje [3]
Postoje dva načina za formiranje talasaste cevi pri-
likom proizvodnje kompenzatora, mehaničko oblikovanje
i hidrauličko formiranje. U oba slučaja princip je isti. lim,
od odgovarajućeg materijala, se seče, savija u cev određene
veličine i zavaruje uzdužno. Kvalitet uzdužnog zavara izve-
denog pre formiranja talasastog dela je od najveće važnosti
za trajnost kompenzatora. Sledeći korak je izrada talasastog
dela. Komponente talasastog dela su date na slici 6.
Komponente talasaste cevi [3]:
Slika 6. 1-srednji prečnik talasaste cevi, 2-talas (nabor), 3-vrh
nabora, 4-koren nabora, 5-visina nabora, 6-razmak
između nabora, 7-manžetna.
Aksijalni kompenzatori su konstruisani da prihvate
pomeranja, skupljanja ili istezanja duž uzdužne ose kom-
penzatora. Odgovarajuća pomeranja se označavaju kao +
(izduženje) i – (sabijanje) vrednosti od slobodne dužine
koja je teorijska dužina pre pomeranja. Da bi se iskoristi-
la raspoloživa promena dužine kompenzatora kada se zna
da će se promena vršiti samo u jednom pravcu (smeru),
preporučuje se da se kompenzator montira u pred-istegnu-
tom ili pred-sabijenom stanju, zavisno od pomeranja cev-
ovoda što direktno utiče na izbor kompenzatora u smislu
smanjenja njegovih dimenzija.
Inženjerska praksa PT
Proračun čvrstoće i mehaničkih karakteristika kom-
penzatora prema standardu EN 14917
Prilikom projektovanja i izbora kompenzatora treba ispu-
niti sledeće zahteve:
- odrediti nazivni pritisak,
- izabrati materijal u skladu sa radnim medijumom,
- izračunati opterećenja koje deluju na cevovod,
- odrediti položaj oslonaca i vođica.
Za proračun je uzet primer nespregnutog aksijalnog kom-
penzatora, bez ojačanja, sa dva meha i po 6 nabora (slika 7).
Predpostavljeno je pomeranje meha u pravcu x – ose, ± 5 mm.
Kompenzator je napravljen od čelika Č4572 nazivnog prečnika
DN80 (Ø86 x 0,5 mm).
Slika 7. Nespregnuti kompenzator sa dva meha [3]
Polazni podaci:
- radni medijum - vodena para
- tmax = 300 ˚C – maksimalna temperatura,
- tmin = -5 ˚C – minimalna temperatura,
- tins = 20 ˚C – temperature pri montaži,
- PS = 6 bar – maksimalni dozvoljeni radni pritisak,
- prema standardu EN 14917:
PT = 1,43 ∙ PS=8,58 bar – ispitni pritisak,
P = PT = 8,58 bar – proračunski pritisak.
Usvojene vrednosti podataka potrebnih za proračun:
- w = 10 mm – visina nabora,
- np = 1 (zadoboljen uslov: np ≤ 5) – br. slojeva,
- nB = 2 – broj mehova,
- ri = 2 mm – poluprečnik nabora,
- e = 0,5 mm – debljina zida meha,
- Di = 85 mm – unutrašnji prečnik cevi,
- lB = 50 mm – dužina naboranog dela jednog meha,
- Lt = 8 mm – dužina dela za spajanje,
- N = 5 – broj žljebova u jednom mehu,
- q = 9 mm (slika 8).
Opšti faktori i osnovni kriterijumi proračuna
- Površina poprečnog preseka metalnog dela jednog nabora
kompenzatora:
Ac = 2 $ e) $ 6 w + rm $ ^r - 2h@ = 11, 814 mm2,
PROCESNA TEHNIKA decembar 2011. 33
PT Inženjerska praksa

- Dozvoljeni naponi:
R p1,0t
f=c m = c 171 m = 114 N/mm2 -radni uslovi
1, 5 1, 5
R p1,0T
fT = c m = c 240 m = 228, 57 N/mm2- ispitni uslovi
1, 05 1, 05
gde su:
Rp1,0t = 171 N/mm2 - napon tečenja na radnoj temperaturi
Rp1,0T = 240 N/mm2 - napon tečenja na ispitnoj temperaturi

Opterećenja usled deformacija

Slika 8. Poprečni presek aksijalnog kompenzatora - Maksimalno stvarno opterećenje izazvano deformacijom:
2 2
1, 04 $ s¸,o + 0, 31 $ s¸,o $ sb,o + 0, 41 $ s b,o ;
gde su: sd = max * 4=
1
2 $ s¸,i - 3 $ sb,i
e*=np∙e*p=0,47 mm - korigovana debljina zida meha,
e*p [mm] - ekvivalentna debljina zida jednog sloja meha, = max "0, 145; 0, 741 , = 0, 741,
^1 - hh $ w
e = e p $ =^1 - hh $ c1 +
h $ w 3G
-1

m + h $ `1 + j = 0, 47 mm,
2 -2
*
p
Di Di
gde su:
ep [mm] – debljina zida jednog nabora, ep = e, s¸,o = ln 6^ Di + 2 $ wh / ^ Di + 2 $ h $ wh@ = 0, 111 ,
h=0 - uticajni koef. - Tab.6.2.2.5-1 (I slučaj) standard EN s¸,i = ln 6 Di / ^ Di + 2 $ h $ wh@ = 0 ,
14917, ep,o
rm = ri + e/2 = 2 + 0,5/2 = 2,25 mm – srednji poluprečnik sb,o = 12 ln c1 + r m = 0, 097 ,
i,c
nabora. ep,i
- Efektivna površina meha: sb,i = 2 ln c1 + r m = 1, 112 .
1
i,r
r
Ae = $ D m2 = 7854 mm2,
4
Uslovi koji moraju biti ispunjeni pri proračunu čvrstoće
gde je: kompenzatora
Dm = Di + e + w = 100 mm - srednji prečnik prevoja meha.
ri ≥ 2∙ep => ri ≥ 1 mm ; kako je ri = 2 mm uslov je ispunjen,
- Koeficijenti: Di
$ w $ 2 $ rm & 28, 33 $ w $ 4, 5 ;
3
2 $ rm =
C1 = 0, 45 ,
w kako je w = 10 mm uslov je ispunjen,
-15˚ ≤ βo ≤ +15˚ =>
2 $ rm
C2 = = 0, 6 , q
bo = arcsin ' - 2 + `1 - w j + `1 - w j1 $ 180 = 0
2
1, 1 $ Dm $ e *p 2 $ rm 2 $ rm 2 $ rm r
gde je: uslov je ispunjen,
C1 i C2 - koeficijenti potrebni za izračunavanje koeficijen- q > max {2 ∙ (ric + e);2 ∙ (rir + e)} => q > 5 mm; kako je q =
ata Cp, Cf i Cd prema standardu EN 14917 i slikama 6.1.1.2.2- 9 mm uslov je ispunjen.
1, 6.1.1.2.2-2 i 6.1.1.2.2-3, odakle sledi da su: Cp = 0,65, Cf =
1,5 i Cd = 1,65. Određivanje dodatnih dodatnih faktora i koeficijenata

- Sila pritiska: Kd = 2 za sd > 0,2 - faktor koji ne zavisi od temperature,

Fp = P ∙ Ae = 6738,7 N. R e* = 2 $ R p1,0 = 342 N/mm2 - efektivna čvrstoća na radnoj
temperaturi
- Proračunski faktor:
P = - faktori nestabilnosti pri savijanju:
l = 2$r$ 0, 015 mm-1,
KB $ l B 1 ` w j2
Km,b = $ $ C p = 147, 12 ,
gde su: 2 $ n p e *p
KB - krutost q $ Dm
K¸,l = = 38, 09 ,
np e *p 3 1 2 $ Ac
$ EB $ $ Dm $ c m $
r
KB = = 461, 17 N/mm ,
2 $ ^1 - oBh
2
N w Cf - ostali uticajni koeficijenti:
k = min ;c m; 1 E = 0, 82 ,
Lt
EB = 1,93 ∙ 105 MPa - modul elastičnosti za Č4572 1, 5 $ Di $ e p
νB = 0,3 - Poisonov koef. materijala meha za nerđajući
čelik Km,b
d = 3 $ K = 1, 29 ,
¸,l

34 decembar 2011. PROCESNA TEHNIKA

 Inženjerska praksa PT
a = 1 + 2 $ d2 + 1 - 2 $ d2 + 4 $ d4 = 7, 286 . uslov: P ≤ Psi , kako je P = 0,858 MPa uslov je ispunjen.

Granične vrednosti napona u zavisnosti od pritiska - Dozvoljeni ispitni pritisak da ne dođe do nestabilnosti u
- Kružni membranski napon na delu za spajanje: ravni:
^ Di + eh2 $ Lt $ EB $ k Psi,T = 1,35 ∙ Psi = 2,56 MPa,
2 $ 6 e $ ^ Di + eh $ Lt $ EB + ec $ Dc $ Lc $ Ec $ k @
v¸,t (P) = $ P = 22, 54 N/mm2 , uslov: PT ≤ Psi,T , kako je PT = 0,858 MPa
uslov je ispunjen.
gde su:
Ec = EB – ako predpostavimo da su meh i zavareni deo (Lt) Naponi usled aksijalnog pomeranja
od istog materijala, Č4572, - Napon u pravcu meridijana:
Lc = Lt = 8 mm – usvojena vrednost, EB $ ^e *ph2
ec = 1 mm – usvojena vrednost debljine prstena za ojačavanje, v m , m (T q ) = $ Tq = 7, 1 N/mm2,
2 $ w3 $ C f
Dc = Di +2 ∙ e + ec = 87 mm – srednji prečnik dela sa pr-
stenom za ojačavanje. gde su:
Uslov: σθ,t(P) ≤ f, 1
Tq = $ x = 0, 5 mm -ekvivalentno aksijalno pomer-
kako je f = 114 N/mm² i σθ,t(P)=22,54 N/mm² uslov je ispunjen. N $ nB
anje meha
x = ± 5 mm – predpostavljena vrednost izduženja/sabijanja
- Napon po obodu dela ojačanog prstenom (slika 8. desni po mehu (izduženje).
deo):
D c2 $ Lt $ Ec $ k - Napon pri savijanju:
2 $ 6 e $ ^ Di + eh $ Lt $ EB + ec $ Dc $ Lc $ Ec $ k @
vi,C (P) = $P =
3 EB $ e *p
v m, b (Tq) = 2 $ $ Tq = 502,8 N/mm2 .
2 $ ^1 - 2 $ o h w $ Cd
2
= 23, 34 N/mm , 2

uslov: σθ,c(P) ≤ fc, - Ekvivalentni napon:

kako je fc = 114 N/mm² i σθ,c(P)=23,34 N/mm² veq = 0, 7 $ 6vm,m ^ Ph + vm,b ^ Ph@ + 6vm,m ^Tqh + vm,b ^Tqh@ =
uslov je ispunjen. 604,652 N/mm .
= 2

- Napon na krajevima meha: Ciklusi usled aksijalnog pomeranja

1 q $ Dm + Lt $ ^ Di $ eh - Dozvoljen broj ciklusa:
vi,E (P) = $ $ P = 50, 08 N/mm2,
2 Ac + e $ Lt 8900 3,6

f Eo $ v - 280 p
Nalw = = 15, 021 $ 104,
uslov: σθ,E(P) ≤ f ,
kako je f = 114 N/mm² i σθ,E(P)=50,08 N/mm² EB eq
uslov je ispunjen. uslov 370 ≤ Nalw ≤ 106 je ispunjen.
Gde je:
- Napon na srednjem delu meha: Eo = EB - modul elastičnosti meha za Č4572 na sobnoj tem-
1 q $ Dm perature, dato standardom.
vi,I (P) = $ $ P = 38, 09 N/mm2,
2 Ac Proračunom određen dozvoljen broj ciklusa uvek treba da
uslov: σθ,I(P) ≤ f, bude veći od stvarnog broja ciklusa Nspe ≤ Nalw.
kako je f = 114 N/mm² i σθ,I(P)=38,09 N/mm²
uslov je ispunjen. Postavljanje kompenzatora prema standardu EN 14917
Prilikom izbora kompenzatora treba odrediti i položaj
- Napon na mehu u pravcu meridijana: vođica i oslonaca.
w
vm,m (P) = $ P = 9, 13 N/mm2,
2 $ e*
- Napon pri savijanju:
1 ` w j2
vm,b (P) = $ $ C p $ P = 126, 23 N/mm2,
2 $ n p e *p
uslov: σm,m(P)+ σm,b(P) ≤ Kf ∙ f;
Kf = 3 - za samovočene kompenzatore, Slika 9. Primer rasporeda vođica i oslonaca [1]
kako je 135,36 ≤ 342 uslov je ispunjen.
- Rastojanje od kompenzatora do prve vođice ili oslonca:
Ograničenja zbog nestabilnosti u ravni L1 ≤ 4 ∙ DN
- Unutrašnji radni pritisak koji je dozvoljen da bi se izbegle L1 ≤ 4 ∙ 80
nestabilnosti: L1 ≤ 320 mm
Psi =
0, 57 $ R e*
= 1, 896 N/mm2, - Rastojanje između sledeće dve vođice:
K¸,l $ a L2 ≤ 14 ∙ DN

PROCESNA TEHNIKA decembar 2011. 35

PT Inženjerska praksa

L2 ≤ 14 ∙ 80 - vibracije izazvane od susedne opreme (pumpe, kom-

L2 ≤ 1120 mm presori, mašine...),
- Maksimalno moguće rastojanje između dve vođice: - udarno opterećenje (zemljotres, eksplozija...),
Lg # $
r E$J
, mm, -dinamičko opterećenje izazvano protokom radnog medi-
b Fi $ SL juma itd.
gde su:
SL = 3 – stepen sigurnosti preporučen standardom, Osim standarda EN 14917 koji se odnosi isključivo na
r konstruisanje i postavljanje kompenzatora na cevi i cevo-
= 1, 22 $ 10-7 m4- moment inercije poprečnog
3
J = $ e $ D mp
8 vodne sisteme proračun kompenzatora može se izvršiti i pre-
preseka cevi, ma standardu EN 13445-3 koji se odnosi na posude pod pri-
Dmp = Di + e = 85,5 mm - srednji prečnik cevi,
tiskom koje nisu izložene plamenu. Ovaj standard se odnosi
β = 0,7 – faktor vođenja za određenu cevnu deonicu usvo-
na konstruisanje istih tipova kompenzatora i njihova pomer-
jen iz standarda,
anja kao i standard EN 14917.
Fi = Fp - FB + FF, N - sila izvijanje cevovoda,
FB = ± x ∙ KB = 466,17 N - aksijalna sila pomeranja,
FF = ± ∑(μ ∙ FN), N- sila trenja,
Literatura
[1] EN 14917:2009 – Metalni kompenzatori sa mehom za apa-
μ = 0,3 – koeficijent trenja, usvojena vrednost koji inače
rate pod pritiskom.
zadaje proizvođač cevi,
[2] SRPS M.E3.521:1992 – Unutrašnje gasne instalacije i
FN – normalna reakcija cevi koja se izračunava na osnovu
postrojenja - Kompenzatori sa mehom.
mase izabarne deonice cevi i mase radnog fluida pri najkritic-
[3] Nikolić J., Đerić A., Petrović A., Analiza proračuna tala-
nijim uslovima.
sastih kompenzatora, 15. Simpozijum termičara Srbije, Zborn-
ik radova, Sokobanja, 2011.
- Maksimalno moguće rastojanje između dve vođice prema
ovom standardu može se očitati i sa dijagrama (slika 10.) i
iznosi Lg = 9 m.
Autori
Aleksandra Đerić,
Inovacioni centar Mašinskog
fakultetad.o.o.,
Kraljice Marije 16, 11000 Beograd
Tel: 065-2600689
E-mail: adjeric@mas.bg.ac.rs

Diplomirala na Mašinskom fakulte-

tu u Beogradu 2010. godine na
Odseku za procesnu tehniku. Dok-
torant na Mašinskom fakultetu u
Beogradu.
Zaposlena kao istraživač saradnik u Inovacionom centru od feb-
ruara 2011 godine.
Do sada objavila 3 rada.
Slika 10. Maksimalno rastojanje između vođica [1]
Jelena Nikolić,
Inovacioni centar Mašinskog
Zaključak fakultetad.o.o.,
Rezultati dobijeni proračunom odgovaraju uslovima post- Kraljice Marije 16, 11000 Beograd
avljenim standardom EN 14917. Tel: 064-2940625
Standard EN 14917 obuhvata takođe i proračune kompen- E-mail: jnikolic@mas.bg.ac.rs
zatora sa ojačanjem, torusne kompenzatore kao i opterećenja
nastala u slučaju bočnog i ugaonog pomeranja koji nisu bili Diplomirala na Mašinskom fakulte-
predmet ovog rada. tu u Beogradu 2010. godine na
Prilikom konstruisanja, proračuna i samog izbora kom- Odseku za procesnu tehniku. Dok-
penzatora treba uzeti u obzir i dodatna opterećenja koja torant na Mašinskom fakultetu u
ustanovljava sam proizvođač kao i spoljašnja opterećenja: Beogradu.
- težina neoslonjenih cevovoda/opreme, Zaposlena kao istraživač saradnik u Inovacionom centru od feb-
- prednaprezanje cevi, ruara 2011 godine.
- totalno pomeranje, Do sada objavila 3 rada.
- vremenski uslovi (sneg, vetar...),

36 decembar 2011. PROCESNA TEHNIKA

PT Inženjerska praksa

U
današnjim industrijskim pogonima još uvek domini- • pokazuje sastav i veličina dopunskih sredstava i
ra tzv. fiksna auto¬matizacija tj. visokoautomati- proizvodnih resursa
zovane proizvodne linije namenjene velikoserijskoj • određuje ekonomska efikasnost dopunskih sredstava
proizvodnji. Mašine i organizacija proizvodnje su speci- i proizvodnih resursa.
jalno projektovani za fabrikovanje određenog proizvoda.
Rentabilnost ovakve proizvodnje počiva upravo na veli-
kim serijama i relativno dugoj aktuelnosti tog proizvoda.
Uslovi zaoštrene konkurencije, međutim, bitno su skratili
vreme aktuelnosti istog proizvoda. Da bi mu se aktuel-
nost očuvala, neophodno ga je često inovirati u skladu
sa novim tehnološkim dostignućima i važećim modnim
tokovima. Treba, takođe, uočiti da je drastično skraćeno
i vreme potrebno da se ideja o nekom potpuno novom
proiz¬vodu realizuje. U opisanoj situaciji velikoserijs-
ka proizvodnja postaje sve ređe isplativa i postavljaju se
zahtevi za srednjim i malim serijama. Međutim, danas je
maloserijska ili pojedinačna proizvodnja orijentisana na
upotrebu univerzalnih alatnih mašina uz veliko učešće Zavisnost cene alata od veličine serije a) i zavisnost
Slika 1. jedničnih troškova alata od veličina serije b)
ljudskog rada. Otuda se veliki napori ulažu da se organi-
zuju takvi proizvodni sistemi koji bi i pri malim serijama (i Troškovi alata: U uslovima velikonoserijske i masovne
čak poje¬dinačnoj proizvodnji) postigli ekonomičnost svo- proizvodnje, gde se tehnološki proces raščlanjuje na elemen-
jstvenu velikoserijskoj proizvodnji. To je prilično složen tarne operacije, primenjuje se po pravilu specijalan alat. Zato
problem budući da je izračunato da proizvodnja jednog je za njegovu primenu potrebna velika serija da bi troškovi
ele¬menta na univerzalnim mašinama, što uključuje i ljud- alata po jedinici proizvoda bili ekonomski prihvatljivi.
ski rad, može biti čak do 100 puta skuplja nego njegova Iz tog razloga se u maloserijskoj i pojedinačnoj proizvod-
proizvodnja na modernoj proizvodnoj liniji fiksne automa- nji primenjuju univerzalni i standardni alati
tizacije. Tako se došlo do pojma fleksibilne automatizacije
koja omogućava česte izmene proizvodnog programa tj.
proizvodnju različitih proizvoda bez menjanja opreme
koja u proizvodnji učestvuje. Fleksibilni proizvodi siste-
mi trebalo bi, zahvaljujući svojoj organizaciji i upotrebi
savremene tehnologije, da postignu visoku produktivnost
pri malim serijama i pojedinačnoj proizvodnji. Upravljati
troškovima moguće je na razne načine i primenom raznih
modela. Da bi se realno moglo očekivati bilo kakav pozi-
tivan rezultat procesa upravljanja troškovima organizacije
potrebno je detaljno poznavati postojeću strukturu ukupnih
troškova organizacije. To bi trebao biti prvi korak u svakom
promišljanju o upravljanju troškovima u organizaciji.

1 Ekonomska analiza troškova fleksibilnih

tehnoloških sistema

Ekonomskom analizom fleksbilnih tehnoloških sistema

se:
• utvrđuje sastav i veličina troškova i ekonomski
efekat
Slika 2. Područja integralnog poslovanje alatima

38 decembar 2011. PROCESNA TEHNIKA

 Slika 4. Primena JIT–a u FTS–u
Učešće mašinskog i ljudskog rada u procesu izrade proizvoda
Slika 3. kod osnovnih vrsta sredstava za rad kod FTS–a

PROCESNA TEHNIKA decembar 2011. 39

PT Inženjerska praksa

Decentralizovani hijerarhijski model upravljačkog

Slika 5. sistema FTS

40 decembar 2011. PROCESNA TEHNIKA

 Inženjerska praksa PT

Autor
Predrag S. Pravdić Mašinski fakultet
Kragujevac, Katedra za industrijski
inženjering,
Sestre Janjić 6, Kragujevac
tel. 063-827-55-17
e-mail: ntrifun@sbb.rs

Završio mašinski fakultet u Kraljevu

2006. na Katedri za proizvodnu
tehnologiju. Sledeće godine je upisao doktorske studije na
Mašinskom fakultetu u Kragujevcu na katedri za industri-
jski inženjering sa podusmerenjem Inžinjerska ekonomija.
Odbranio je pristupni rad pod nazivom „Unapređenje efek-
tivnosti procesa primenom BSC-a“ i trenutno radi na doktor-
skoj disertaciji.

Objavio je preko dvadeset i pet naučnih i stručnih radova ve-

zanih za kvalitet, troškove, menadžment i procese. Trenutno
živi i radi u Trsteniku kao spoljni konsultant u vezi kvaliteta
za različite firme i predaje kao asistent na Tehničkom fakulte-
tu strukovnih studija na smeru za proizvodno mašinstvo.

PROCESNA TEHNIKA decembar 2011. 41

PT Inženjerska praksa
Metodologija proračuna podzemnih cevovoda
Miša Jočić, Nikola Jaćimović, Nemanja Karabasil
O
Postoje velike razlike između projektovanja podzem-
nih i nadzemnih cevovoda. Te razlike se pre svega
ogledaju u povećanim rizicima koje projektant mora
da razreši, ali takođe i u znatno kompleksnijim proračunima
koji moraju da uzmu u obzir svojstva zemljišta, specifična
opterećenja cevovoda, seizmička opterećenja i posebne
zahteve za bezbednost.
Ukopani cevovodi, naročito cevovodi za transport ugl-
jovodonika, nose znatno veće rizike u pogledu bezbednosti
postrojenja i zaštite životne sredine u odnosu na nadzemne
cevovode. Curenja u podzemnim cevima se mnogo teže ot-
krivaju, ali nisu ništa manje opasna od curenja kod nadzem-
nih cevovoda.
Međutim i pored svega na projektovanje podzemnih cev-
ovoda se obraća manje pažnje u procesnoj industriji u odnosu
na nadzemne cevovode. Jedan od razloga može da bude to
što mnogi inženjeri smatraju da proračun podzemnih cevo-
voda zahteva manje veštine. Nesporno je da je pri projek-
tovanju podzemnih cevovoda potrebno obratiti više pažnje
na kritične aspekte proračuna.
Ključni izazov kod proračuna podzemnih cevovoda je,
osim određivanja uticaja dejstva unutrašnjeg pritiska flu-
ida koji se transportuje, i određivanje dejstva ostalih vrsta
opterećenja koje cevovod mora da podnese. Drugim rečima,
proračun mora da obuhvati opterećenje cevovoda usled
mase zemlje iznad njega, uticaj podzemnih voda, dodatno
opterećenje površine zemljišta, kao što je automobilski i
železnički saobraćaj, kao i sile koje nastaju usled seizmičkih
pomeranja. Ukopana cev, pored toga što služi za transport
fluida, predstavlja ujedno i noseću konstrukciju. Stoga je
neophodno koristiti posebne metode za proračun kako bi
se osiguralo ispunjenje obe ove funkcije. Analiza napreza-
nja podzemnih cevovoda se prilično razlikuje od analize
naprezanja nadzemnih cevovoda. Ovaj članak ističe osnove
metodologije proračuna ukopanih čeličnih cevovoda.
Osnovna metodologija proračuna
Pre svega je potrebno da se odredi standard koji se pri-
menjuje pri proračunu, a koji zavisi od oblasti primene. Ve-
like mreže je moguće izvoditi primenom kombinacije više
standarda. Konačna odluka mora da se postigne u dogovoru
sa investitorom kao i sa angažovanim inženjerskim timom.
Standard po kome se vrši proračun će diktirati debljinu i ma-
terijal konstrukcije, zavisno od radnih uslova.
Literatura [1] predstavlja odličan izvor i obavezna je za
42 decembar 2011. PROCESNA TEHNIKA
dobro razumevanje osnovnih problema. Literatura [2] pred-
stavlja standard koji je u širokoj upotrebi kada je projek-
tovanje podzemnih cevovoda u pitanju. Još jedan bitan stan-
dard predstavlja i [3], koji se uglavnom primenjuje za delove
cevovoda koji prolaze ispod auto puteva ili pruga. Ovaj rad
se bavi procedurom iz [2], prema ALA (American Lifelines
Alliance).
U suštini, postoje dve osnovne vrste proračuna: jedan je
lokalna analiza, a drugi je termička analiza. Lokalna analiza
određuje adekvatnost proračuna u pogledu lokalnih defor-
macija (uključujući izvijanje) kao i spoljnog opterećenja.
Termička analiza vrši se u cilju provere protiv preopterećena
usled termičkih dilatacija. Treba naglasiti još i da su precizni
podaci o zemljištu obavezni za pravilnu analizu, pre svega
zbog heterogene prirode zemljišta. Još jedna važna preporu-
ka je da se koriste podaci o zemljištu dobijeni skorašnjim
merenjima.
1. Određivanje opterećenja
Opterećenja podzemnih cevi se svode na sledeće efekte:
1.1 Statičko opterećenje
U suštini, ovo je opterećenje izazvano slojem zemlje koja
naleže na cev (slika 1). Ovo opterećenje se sastoji od dela
zemljišta (tačnije prizme zemljišta čiji je presek prikazan na
slici 1) koji se proteže od površine tla do vrha cevi i smičuće
sile duž ivica ovog dela prizme zemljišta. Smičuće sile se po-
javljuju kada se prizma zemljišta iznad cevi i zemljište koje
okružuje prizmu slegnu jedno u odnosu na drugo. Pritisak
vertikalne zemlje na cev se može odrediti jednačinom:
Pv = t $ g $ H, Pa (1)
gde su:
• Pv, Pa, pritisak zemlje na cev;
• ρ, kg/m³, gustina zemlje;
• g, m/s², gravitaciono ubrzanje;
• H, m, dubina ukopavanja cevi.
1.2 Dinamičko opterećenje
Kao dodatak statičkom opterećenju nastalom kao po-
sledica zemlje nalegle na cevi, podzemne cevi mogu takođe
biti izložene dodatnom koncentrisanom ili distribuisanom
dinamičkom opterećenju (slika 2). Glavni izvor dinamičkog
opterećenja su saobraćaj na autoputevima kao i železnički
saobraćaj. Opterećenje koje se prenosi na cev može da se
proceni na osnovu Busineskove (Boussinesq) jednačine (2)
 Inženjerska praksa PT
3 $ Ps na cev teži da promeni oblik (slika 3). Ova promena može da
Pp = , Pa
2 $ r $ H $ 81 + ` j B
d 2 2,5 se kvantifikuje u pogledu deformacije prema modifikovanoj
(2)
2
H formuli koju je postavio Ajova (Iowa) (3).
Dy Dl $ K $ P
=
D ^ E $ I heq
+ 0, 061 $ El (3)
R3
gde su:
• Δy, mm, deformacija cevi;
• D, mm, spoljašnji prečnik cevi;
• D1, faktor kašnjenja deformacije (obično 1,0÷1,5);
• K, konstanta polaganja u zemlju (obično 1,0);
• P, MPa, pritisak na cev usled zemlje i dinamičkih
opterećenja;
• E, MPa, modul elastičnosti cevi;
• I, m4/m, moment inercije poprečnog preseka cevi
sveden na jedinicu dužine cevi; I=t4/12
• t, mm, debljina zida cevi;
• R, m, spoljašnji poluprečnik cevi;
• E’, MPa, modul reakcije zemlje.
Slika 1. Stub zemlje iznad cevi

gde su:
• Pp, Pa, opterećenje cevi usled koncentrisanog
opterećenja na površini;
• Ps, N koncentrisano opterećenje na površini;
• d, m, rastojanje od koncentrisanog opterećenja do
ose cevi.

2 Provera na preopterećenje
Posle definisanja osnovnih opterećenja, treba izvesti prov-
eru adekvatnosti strukture. Sledeći odeljci se bave ovim prob-
lemom.

Slika 3. Deformacija cevi usled statičkog i

dinamičkog opterećenja
Krutost zida cevi (E∙I)eq je suma krutosti same cevi,
unutrašnje (indeks l) i spoljašnje obloge (indeks c) cevi (4).

^ E $ I heq = E $ I + El $ Il + Ec $ Ic (4)

Ovako izračunata deformacija se poredi sa dozvoljenom

deformacijom. Dozvoljena vrednost deformacije zavisi od
materijala cevi i može se odrediti primenom različitih stan-
darda. Na primer, prema [3] za cevi od ugljeničnog čelika
dozvoljena je deformacija od 3%.

Slika 2. Opterećenje cevi usled koncentrisanog

opterećenja na površini 2.2 Naprezanje zida usled savijanja
Kao što je pokazano na slici 4, napon savijanja u zidu
2.1 Provera ovalnosti cevi nastaje kako usled uticaja težine zemnjišta tako i
Usled uticaja statičkog i dinamičkog opterećenja podzem-

PROCESNA TEHNIKA decembar 2011. 43

PT Inženjerska praksa

usled uticaja dinamičkih opterećenja. Napon savijanja u Faktor potiska vode može da se odredi prema izrazimu (7).
zidu cevi (σbw, MPa) može da se sračuna na osnovu jednačine Rw = 1 - 0, 33 $ ` w j, 0 1 hw 1 H
h
(7)
(5). H
Dy t
vbw = 4 $ E $ $ , MPa (5) gde je hw,m razdaljina od slobodne površine podzemne
D D
vode do vrha cevi.
Empirijski koeficijent za elastične oslonce prema [7] izno-
si
1
Bl = H (8)
1 4 $ e`-0,065 $ D j
+

3 Sila potiska
U slučaju kada potisna sila cevi ispod slobodne površine
podzemne vode prelazi sumu težine cevi i stuba zemljišta
iznad cevi, javlja se još jedna sila koja deluje na cev sa ten-
dencijom da je izbaci na površinu (slika 6). Osnovna pret-
Slika 4. Napon savijanja u zidu cevi postavka koja je potrebna de bi se odredila najveća potisna
sila je ta da je ukopana cev prazna tokom ugradnje i testiranja.
Stoga, potisna sila koja deluje na cev ispod slobodne površine
2.3 Kritično opterećenje koje dovodi do izvijanja
podzemne vode (slika 7) iznosi
prstena
Fb = Ww - 6Wp + Wc + (Pv - tw $ g $ h w) $ D @ , N/m (9)
Pod izvijanjem prstena podrazumeva se pojavljivanje lo-
kalnih nabora kao što je prikazano na slici 5. Izvijanje može
gde su:
da rezultuje naprsnućem cevovoda i samim tim i curenjem, pa
• Fb, N/m, sila potiska po jedinici dužine cevi;
ga stoga treba izbeći. Kritično opterećenje na izvijanje može
• Ww, N/m, težina vode koju cev istisne po jedinici
da se odredi izrazom (6).
dužine cevi;
1 ^ E $ I heq
Prb = $ 32 $ Rw $ Bl $ El $ , MPa (6) • Wp, N/m, težina cevi po jedinici dužine cevi;
S D3 • Wc, N/m, težina sadržaja cevi po jedinici dužine cevi;
gde su: • ρw, kg/m³, gustina vode.
• Prb, MPa, kritični napon koji dovodi do izvijanja
prstena; Ako je cev ispod slobodne površine podzemne vode, pri-
• S, stepen sigurnosti; tisak zemljišta se može izračunati kao:
• Rw, faktor potiska vode;
• B’,empirijski koeficijent za elastične oslonce. Pv = tw $ g $ hw + Rw $ t $ g $ H (10)
Stepen sigurnosti iznosi:
• S=2,5 za odnos H/D≥2;
• S=3,0 za odnos H/D<2.

Slika 5. Lokalno izvijanje prstena Slika 6. Sile koje deluju na cev kada se ona nalazi
ispod slobodne površine podzemne vode

44 decembar 2011. PROCESNA TEHNIKA

 Inženjerska praksa PT
gde je težina sadržaja cevi po jedinici dužine cevi (Wc, nja ispod granice tečenja i opterećenja usled zemljišta ispod
N/m) jednaka nuli. maksimalnih granica propisanih u ASME B31.1 Appendix B,
Longitudinalni (podužni) napon koji se javlja u zidu cevi može da se uradi ručni proračun prema ASME B31.1 Non-
usled sile potiska može da se aproksimira pomoću jednačine (11). mandatory Appendix VII umesto analize metodom konačnih
elemenata. Svojstva zemljišta koja se koriste takođe mogu da
F $ L2 se odrede prema smernicama iz ASME B31.1 Appendix B.
vbf = 1.2 $ b $ 10-6, MPa (11)
Z
gde su:
4.2 Proračun prema [4]
Za bilo koju promenu temperature (bilo porast ili pad)
• σbf, MPa, longitudinalni napon usled sile potiska;
postoji otpor zemljišta. Analiza interakcije između zemljišta i
• L, m dužina cevi koja se nalazi ispod slobodne
cevi je najvažniji deo naponske analize podzemnih cevovoda.
površine podzemne vode;
Ovo je velika suprotnost u odnosu na nadzemne cevovode,
• Z, m³, otporni moment poprečnog preseka cevi.
koji mogu slobodno da se šire i skupljaju, osim, naravno,
kod oslonaca. Kod podzemnih cevi sila trenja je prva sila
4 Naprezanje usled termičkog širenja koja utiče na kretanje cevi i deluje protiv aksijalnog kretanja.
Teorijski, sila trenja je jednaka proizvodu koeficijenta trenja
4.1 Proračun prema ALA - Guidelines for Design of i ukupne normalne sile koja po celom obimu cevi. Slika 8
Buried Steel Pipes pokazuje raspodelu sila.
Prema [2] aksijalno naprezanje kao i reakcije u fiksnim os-
loncima ukopanih cevovoda koji su izloženi temperaturskom
širenju mogu konzervativno da se odrede uz pretpostavku
da je cev dovoljno dugačka da bi sila trenja između cevi i
zemljišta potpuno ukrutila cevovod. U ovom slučaju cev se
opisuje kao ‘’potpuno nepokretna’’. Maksimalno naprezanje
usled termičkih dilatacija u ovakvoj cevi može da se odredi
pomoću izraza (12).

vt = E $ a $ ^T2 - T1h - o $ vh (12)

gde su:
• σt, MPa podužni napon usled temperaturske razlike;
• α, K-1, koeficijent termičkog širenja materijala cevi;
• T2, K(°C) maksimalna radna temperatura;
• T1, K(°C) temperatura pri ugradnji;
• v, Poasonov koeficijent za materijal cevi;
• σh, MPa normalni napon usled dejstva unutrašnjeg pri-
tiska. Slika 7. Sila potiska koja deluje na deo cevi nalazi
ispod slobodne površine podzemne vode
Normalni napon usled dejstva unutrašnjeg pritiska može
da se odredi preko jednačine (13).

D
vh = p $ (13)
2$t
gde je p, MPa unutrašnji pritisak u cevi.
Aksijalna sila u cevi, odnosno aksijalna sila u osloncu
usled termičkog širenja cevi iznosi

Fa = vt $ A $ 106, N (14)

gde je A, m² površina poprečnog preseka cevi.

Pošto zemljište nije potpuno kruto, zagrejana cev će težiti

da se proširi na cevnim kolenima. Usled ovog efekta nastaće
dodatno naprezanje u kolenima. Ovaj efekat može da se ana-
lizira metodom konačnih elemenata pomoću modela cevi i
zemljišta koje deluje kao opruga. Za cevi koje se ponašaju
skoro potpuno elastično, kao za cevi kod kojih su napreza- Slika 8. Raspodela normalnih sila koje deluju na cev

PROCESNA TEHNIKA decembar 2011. 45

PT Inženjerska praksa

fax = n $ (W + W + Wp + Wc), N/m Krutost zemljišta može da se izračuna deljenjem sila

(15)
odnosno
fax = n $ 82 $ t $ H $ D + r $ D $ t $ t p + ` j $ D2 $ t f B $ g, N/m
r
4 Yd = 0, 015 $ ^ H + Dh, m (18)
(16)
Bočna sila deluje kada se cev pomera horizontalno. Kada
se cev pomeri horizontalno, kao što je prikazano na slici 9, ona
stvara pasivni pritisak zemljišta na svojoj prednjoj površini [4].
Kada pasivni pritisak zemljišta nastaje na prednjoj površini
cevi, onda kada na cev deluje i aktivni pritisak zemljišta na
njenoj zadnjoj površini. Ukoliko se aktivni pritisak zanemari,
jedina bočna sila je pasivna sila, koja može biti napisana u
obliku
ftr = $ t $ g $ ^ H + Dh $ tan2 `45c + j, N/m (17)
1 2 {
2 2
gde je φ, °, ugao trenja.
Slika 9. Pasivni pritisak zemljišta usled horizontal-
nog pomeranja cevi
definisanim jednačinama (19) i (20) sa pomeranjem (Yd, m)
koje je definisano izrazom
Odavde aksijalna krutost po dužini cevi iznosi
fax
Kax = , N/ (m $ m) (19)
Yd
dok bočna, odnosno transverzalna krutost po dužini cevi
iznosi
ftr
Ktr = , N/ (m $ m) (20)
Yd
5 Provera seizmičkog opterećenja
5.1 Metodologija seizmičkih proračuna podzemnih
i nadzemnih cevovoda
Iako je u oba slučaja osnovni izvor narezanja kretanje
tla, njegovi uticaji na podzemne i nadzemne cevovode su
prilično drugačiji. Kod nadzemnih cevovoda vibracije cevi
izazivaju inercijalne sile. Inercijalna sila indukuje seizmička
opterećenja u komponentama cevovoda. Ova opterećenja se
dodaju radnim opterećenjima i proveravaju da li su u doz-
voljenim granicama prema određenom standardu. S druge
strane, kako su podzemne cevi okružene zemljom, glavni fak-
tor koji utiče na cevovode je pomeranje zemljišta. Zbog toga
se proračun podzemnih cevovoda bazira na deformaciji, a ne
na optreećenju. Deformacija cevi koja nastaje usled kretanja
zemljišta je glavni parametar kod proračuna podzemnih cevo-
voda. Ta deformacija mora da se nalazi unutar dozvoljenih
vrednosti deformacije. Dozvoljene vrednosti deformacije
cevovoda variraju pre svega u zavisnosti od materijala cevi
i vrste spojeva. Za segmentne cevovode (više trasa spojenih
fleksibilnom spojevima, kao što je na primer preklopni spoj)
glavni faktori koji diktiraju dozvoljenu vrednost deformacije
su pomeranje i rotacija spojeva.

5.2 Različiti modeli seizmičkog oštećenja

Slika 10. Idealni slučaj kada tlo deluje kao opruga
U idealnim uslovima zemljište deluje kao opruga, što je
prikazano na slici 10. Delovanje bočne sila može da se podeli
u dve faze:
• elastičnu fazu, kada je sila otpora proporcionalna
pomeranju cevi i
• plastičnu fazu, kada otpor ostaje konstantan bez
obzira na pomeranje.
Postoje tri osnovna tipa oštećenja podzemnih cevovoda
usled seizmičkih aktivnosti. Ova oštećenja nastaju pre sve-
ga zbog potresa tla ili širenja talasa, deformacije tla usled
urušavanja zemljišta kao i deformacije tla usled raslojavanja
zemljišta. Sva tri uzroka seizmičkih oštećenja mogu da se
jave tokom zemljotresa. Potresi tla prouzrokuju trenutnu i
prolaznu deformaciju tla i često su ovi potresi okarakterisani
maksimalnom brzinom površine ili maksimalnoim ubrzanjem
površine (PGV – peak ground velocity; PGA – peak ground
acceleration). Na slici 11 je prikazana podužna (longitudi-
nalna) stalna deformacija tla (PGD – permanent ground de-
formation) koja predstavlja još jedan veliki izvor opasnosti.
Oznakom obeleženo je pomeranje tla, a na slici su prikazane
zone aksijalnog izduživanja i slupljanja cevi za stalnu defor-
maciju tla u longitudinalnom pravcu.

46 decembar 2011. PROCESNA TEHNIKA


Slika 11. Podužna stalna deformacija tla
Stalna deformacija tla predstavlja nepovratno pomer-
anje tla usled pojave klizišta, odnosno odrona ili usled
širenja tla izazvanog likvifakcijom. Likvifakcija se javlja
kada pritisak vode između čestica tla, koji je bio relativno
nizak pre zemljotresa, toliko poraste tokom zemljotresa da
čestice tla počnu da se kreću jedna u odnosu na drugu. Ova
pojava se sreće kod potpuno zasićenog vodom rastresitog
zemljišta, odnosno kod rastresitog zemljišta kod koga je
prostor između pojedinih česica potpuno ispunjen vodom,
a koje je izloženo dugim i jakim potresima. Na slici 12 je
prikazana stalna deformacija tla u transverzalnom pravcu
sa širenjem tla (l) i kretanjem označenim sa . Deformaci-
je koje mogu da se jave u cevi usled stalne deformacije
zemljišta su aksijalne i transverzalne deformacije, kao i
savijanje cevovoda.
Slika 12. Transferzalna stalna deformacija tla
Ustanovljeno je da je podužna stalna deformacija tla
od većeg značaja u pogledu bezbednosti cevovoda [5,6].
Radi pojednostavljenja problema, u ovom članku se
Inženjerska praksa PT
ograničavamo samo na efekte potresa tla. Potres tla je pove-
zan sa prenošenjem talasa. Širenje talasa se ogleda u pogledu
podužne aksijalne deformacije, odnosno izduženja paralelnog
sa osom cevi, kao posledice deformacije zemljišta. Aksijalna
deformacija koja nastaje u podzemnoj cevi može izračunati
de se izračuna preko
Vg
a $ Cs (21)
fa =
gde su:
• εa, aksijalna deformacija;
• Vg, m/snajveća brzina površine zemljišta;
• α, faktor za procenu deformacije zemljišta u zavis-
nosti od prividne brzine rasprostiranja seizmičkih
talasa (iznosi 2 kada je u pitanju smičući talas, u
suprotnom iznosi 1);
• Cs, m/s, prividna brzina rasprostiranja seizmičkih
talasa (konzervativna pretpostavka je vrednost od
2000 m/s).
Može da se pretpostavi da se aksijalne deformacije dobi-
jene jednačinom (21) prenose na cevovod. Međutim, za vred-
nosti aksijalnih deformacija ne treba da se uzmu vrednosti
veće nego one koje se dobijaju aksijalnim naprezanjem usled
trenja između zemljišta i cevi, odnosno
Tu $ m
fa # (22)
4$A$E
gde su:
• Tu, N/m maksimalna sila trenja između zemlje i cevi
po jedinici dužine cevi;
• λ, m, prividna talasna dužina seizmičkih talasa na
površini, često se uzima vrednost od 1000 m bez
detaljnijeg objašnjenja;
• A, m² površina poprečnog preseka cevi.
Izraz za maksimalnu aksijalnu silu trenja po jedinici
dužine može da se odredi prema [7], Appendix B.
6 Zaključak
Ovaj tekst se bavi osnovnim konceptom projektovanja
ukopanih cevnih sistema. Pored toga, predstavljen je i je-
dan od pristupa projektovanju ovih sistema. Kao što je već
naglašeno, prvi korak u projektovanju je svakako odabir
pravilnog i važećeg standarda. Ovaj korak u projektovanju
podzemnih cevovoda predstavlja praktično i ključni korak,
jer celokupan proračun, kao i izbor materijala zavise o odabra-
nog standarda. Ali najbitnije od svega je poznavanje mnogih
svojstava zemljišta sa dovoljnom tačnošću. Ovo je veoma
komplikovan problem, pre svega zbog heterogene prirode
zemljišta koja zavisi prvenstveno od lokacije. Najpouzdani-
ji način određivanja ovih svojstava je testiranje zemljišta
i utvrđivanje njegovih svojstava direktnim ispitivanjem.
Nasuprot analizi nadzemnih, analiza podzemnih cevovoda
sadrži kako lokalnu tako i konvencionalnu termičku analizu
PROCESNA TEHNIKA decembar 2011. 47
PT Inženjerska praksa

uz to dodatno delovanje zemljišta kao opruge. Mora da se na-
glasi da i mala promena temperature, koja inače ne predstavlja
problem kod nadzemnih cevovoda, može da bude odlučujuća
pri analizi komponenti podzemnih cevovoda. Još jedna stvar
koja odlikuje podzemne cevovode je drugačija seizmička anal-
iza, bazirana na veoma drugačijim principima. Na neki način
je očigledno da analiza podzemnih cevovoda zahteva posebnu
stručnost. Ali jednom kada su osnovni principi savladani nije
teško sprovesti pouzdan proračun.
Literatura
[1] Moser A.P., Buried Pipe Design, McGraw-Hill Inc., New
York, 2008.
[2] ALA, Guidelines for Design of Buried Steel Pipes, Joint
Report by American Society of Civil Engineers (ASCE), Fed-
eral Emergency Management Agency (FEMA) and American
Lifelines Alliance (ALA), 2001.
[3] API RP 1102, 7th Ed., Steel Pipelines Crossing Railroads
and Highways, American Petroleum Institute Publication,
2007.
[4] Peng L.C., Stress Analysis Methods for Underground
Pipelines, Pipelines Industry, vol. 47, pp. 65–74, 1978.
[5] O’Rourke, M.J., Hamdi, K.E., Analysis of Continuous
Buried Pipelines for Seismic Wave Effects, Earthquake Engi-
neering and Structural Dynamics, vol. 16, pp. 917–929, 1982.
[6] Dash, S.R. and Jain S.K., An Overview of Seismic Con-
siderations of Buried Pipelines, Journal of Structural Engi-
neering, vol. 34, pp. 349–359, 2007.
[7] AWWA Manual 11, Steel Pipe – A Guide for Design and
Installation, 2004.
[8] ASME B31.1-2010, Power Piping

Autor Autor
Miša Jočić , Karabasil Nemanja,
PIPETECH Jocic u Badenu, Švajcarska, Tel: 060/319 37 86
tel: +41 79 832 9223, email: karabasiln@yahoo.no
e-mail: m.jocha@gmail.com
Katedra za procesnu tehniku i zaštitu
Profesionalni inženjer sa preko 29 životne sredine. BSC rad “Tehnička do-
godina iskustva u svim poljima pro- kumentacija za dobošasti razmenjivač
jektovanja procecnih postrojenja u toplote tipa tema afn u postrojenju za
destilaciju konzumnog alkohola” 2008
Evropi, Australiji, i na Bliskom Istoku. Radio na projek- godina.
tovanju i analizi cevovodnih sistema, projektovanju i izradi
dokumentacije posuda pod pritiskom, razmenjivača toplote
i skladišnih rezervoara, pripreme inženjerskih specifikacija
i nadzor na gradilištu. Koristi više kompjuterskih softvera
za analizu naprezanja i fleksibilnosti cevovodnih sistema,
projektovanje procesnih postrojenja i analizu komponenti
cevovoda i procesne opreme metodom konačnih elemenata.
Kroz dugogodišnji rad stekao je veliko iskustvo sa odličnim
poznavanjem standarda (ASME, ANSI i API) i postao
priznati ekspert u oblasti analize naprezanja i fleksibilnosti
cevovodnih sistema primenom softvera CAESAR II.

Nikola Jaćimović,
tel: 063/888-50-68
e-mail: njacimovic@hotmail.com

Diplomirao je na Mašinskom fakultetu

Univerziteta u Beogradu 2010. godine
na Katedri za procesnu tehniku. Od
novembra 2009. godine radi kao stalni
saradnik firme “PIPETECH Jocic”, Baden, Švajcarska, u
oblasti projektovanja cevovoda i posuda pod pritiskom pri-
menom softvera firme COADE/INTERGRAPH. Asistirao u
organizaciji i održavanju stručnih kurseva “Analiza napre-
zanja i fleksibilnosti cevovoda primenom softvera CAESAR
II”.

48 decembar 2011. PROCESNA TEHNIKA

PT Nove tehnologije
Održavanje temperature pri transportu - POLARSTREAM
Mirjana Jeremić
O
državanje temperature pri transportu pomoću tečnog
azota je sistem poznat kao POLARSTREAM.Pred-
nosti POLARSTREAM-a:
• precizno održavanje temperature
• niski kapitalni izdaci
• izuzetno kratko prehlađenje
• bez problematične sublimacije
• nečujan u radu
• dugog radnog veka
• nema izduvnih gasova
Slika 1.
Stručnjaci se slažu da su najbolji rashladni sistemi oni
koji ne koriste F-gasove (kao što je freon kod termoking-a)
poput POLARSTREAM -a.
Polarstream koristi koristi tečni azot, a kao što znamo
azot je glavni sastojak vazduha. Temperatura tečnog azota
je -196°C, što ga čini idealnim za hlađenje u tranzitu, bez
obzira na temperature.
Polarstream predstavlja alternativu konvencionalnom
hlađenju. Kao što je rečeno radi se sa niskom temperaturom
tečnog azota. Rezervoar od 200l tečnog azota se nalazi u
unutrašnjosti i ne zauzima veliki prostor. Sistemom cevi se
tečni azot razvodi po komori. Azot se oslobađa sprej siste-
mom koliko je potrebno za preciznu kontrolu temperature,
gde isparava i apsorbuje toplotu iz vazduha. Temperatura se
kontroliše pomoću senzora PT100.
Sa POLARSTREAM-om moguće je da se hladi prazna
pregrada standardne veličine od +30°C do 0°C za 15 minuta
i do -20°C za još 45 minuta. Kraće hlađenje znači efikasnije
korišćenje vozila.
50 decembar 2011. PROCESNA TEHNIKA
Polarstream sistem je izuzetno ekonomičan. On nudi niz
prednosti kao što su nizak nivo izdataka, dug radni vek i
minimalne troškove održavanja.
Polarstream jedinica može da se koristi tokom nekoliko
generacija vozila. Reinstaliranje je jednostavno i vredi čak
i posle pet ili deset godina. Druga ekonomska korist je da
oni stvaraju inertnu atmosferu azota u prostoru hladnjače,
što je naročito važno za robu koja je osetljiva na kiseonik.
Oksidacija i prirodni proces sazrevanja su usporeni, tako da
je potrebno manje hlađenja a samim tim i niži troškovi.
Ovaj sistem je jeftiniji 7-10 puta od najčešće korićenog
sistema termoking-a.
UHT – UREĐAJ ZA HLAĐENjE U TRANSPORTU
U ovom slučaju se temperatura održava pomoću suvog
leda. Suvi led je ugljendioksid u čvrstom stanju. Suvi led
ima osobinu da sublimira na niskoj temperaturi i ima ve-
liku rashladnu sposobnost po jedinici zapremine, pa se zato
koristi za hlađenje vrednijih proizvoda u transportu. Da bi
se proces hlađenja intenzifikovao u tovarnom prostoru, suvi
led se stavlja u specijalne metalne kontejnere, a hlađenje
se reguliše pomoću ventilatora koji propuštaju vazduh iz
tovarnog prostora kroz kontejner sa suvim ledom. Veliki
nedostatak ovog načina hlađenja je nemogućnost tačnog
regulisanja odvođenja toplote, a prema tome i temperature.
LITERATURA
[1] SMEITS: Lanac hlađenja u SR Jugoslaviji, Beograd, 1995.
Autor
Mirjana Jeremić,
Mirjana Jeremić je rođena 13.09.1974. u
Beogradu. Završila je Matematičku gim-
naziju „Veljko Vlahović“ i 1993. upisuje
Mašinski fakultet u Beogradu. Septembra
2000. je diplomirala, a juna 2010. magistri-
rala na Odseku za procesnu tehniku. Prvo
zaposlenje je imala u HIP „Petroremont“ – Pančevo. Maja 2003.
godine polaže stručni ispit iz mašinstva, a naredne godine u julu
dobija i licencu odgovornog projektanta termotehnike, termoen-
ergetike, procesne i gasne tehnike (tip 330). 2004. prelazi da
radi u „SMEEO“ Inženjering – Beograd. Od 2007. je zaposlena
u Messer Tehnogas – Beograd. Radi na poslovima projektovan-
ja, izgradnje i održavanja gasnih, procesnih i termoenergetskih
postrojenja.
PT Ekonomski indikatori

Podaci su preuzeti iz časopisa Chemical Engineering. Najnovije indekse možete pogledati na http://
www.che.com/pci/

(1957-59 = 100) Jun 2011 final

CE INDEX 588,9
Equipment 718,0
Heat Exchanges and Tanks 678,0
Process Machinery 664,5
Pipe, valves and fittings 904,8
Process Instruments 440,9
Pumps and Compressions 904,7
Electrical equipment 510,8
Structural supports 760,7
Construction Labor 325,6
Buildings 519,1
Engineering Supervision 332,6

(1926 = 100) 3rd Q 2nd Q 1st Q 4th Q 3rd Q

2011 2010
M & S INDEX 1533,3 1512,5 1490,2 1476,7 1473,3
Process industries, average 1592,5 1569,0 1549,8 1537,0 1534,4
Cement 1589,3 1568,0 1546,6 1532,5 1530,0
Chemicals 1559,8 1537,4 1519,8 1507,3 1505,2
Clay products 1579,2 1557,5 1534,9 1521,4 1518,3
Glass 1471,1 1469,2 1447,2 1432,7 1428,5
Paint 1608,7 1584,1 1560,7 1545,8 1542,1
Paper 1502,4 1480,7 1459,4 1447,6 1444,5
Petroleum products 1698,7 1672,0 1652,5 1640,4 1637,0
Rubber 1641,4 1617,4 1596,2 1581,5 1579,3
Related industries
Electrical power 1517,6 1494,9 1461,2 1434,9 1419,2
Mining, milling 1648,6 1623,5 1599,7 1579,4 1576,7
Refrigeration 1884,4 1856,4 1827,8 1809,3 1804,8
Steam power 1572,2 1546,5 1523,0 1506,4 1502,3
PROCESNA TEHNIKA decembar 2011. 53
PT Inženjerska biblioteka

1. Monografije iz mašinstva
Milovan Živković i Taško Boris Slipčević Milan Rikalović
Maneski RAZMENjIVAČI DOBOŠASTI
TERMOMEHANIČKI TOPLOTE RAZMENjIVAČI
NAPONI CEVOVODA I (II izdanje) TOPLOTE
POSUDA
Cena: 900 din Cena: 700 din
Cena: 750 din.

Dimitrije Voronjec i Miloš Kuburović i Miro- Branislav Todorović i

Đorđe Kozić slav Stanojević Milica Milinković-Đapa
VLAŽAN VAZDUH – BIOTEHNOLOGIJA RAZVOD VAZDUHA
TERMODINAMIČKE U KLIMATIZACIONIM
OSOBINE I PRIMENA (IV Cena: 600 din SISTEMIMA
izdanje) (III izdanje)

Cena: 550 din Cena: 800 din

Srđan Raičković Rodoljub Vučetić Stevan Šamšalović

KOMPRESIBILNI I ZDRAVLjE ŽIVOTNE TOPLOTNA PUMPA -
MEHANIČKI ZAPTIVAČI SREDINE & PROMENA Tehnologija održive
KLIME proizvodnje energije
Cena: 600 din
Cena: 400 din Cena: 1350 din

2. Priručnici iz mašinstva
Branislav Živković i Svetislav Zarić Bogosav Milenković
Zoran Stajić PRIRUČNIK IZ INDUS- PRIRUČNIK ZA MEREN-
MALI TERMOTEHNIČKI TRIJSKE PNEUMATIKE jE PROTOKA FLUIDA
PRIRUČNIK (mernim blendama,
Cena: 450 din mlaznicama, Venturi-
Cena: 1400 din jevim cevima i dr.)

Cena: 450 din

Rodoljub Vučetić Stevan Šamšalović Nebojša Grahovac

PRIRUČNIK O TEHNOLOGIJA PRIRUČNIK ZA VLAŽAN
URAVNOTEŽAVANjU HLAĐENjA I SMRZA- KOMPRIMOVANI VAZ-
CEVNIH MREŽA U VANjA HRANE DUH
GREJANjU, HLAĐENjU I
KLIMATIZACIJI Cena: 450 din Cena: 450 din

Cena: 600 din

54 decembar 2011. PROCESNA TEHNIKA

 Inženjerska biblioteka PT

Živojin Perišić
VENTILACIJA
PORODIČNIH I KOMER-
CIJALNIH KUHINjA

Cena: 450 din

3. Priručnici iz elektrotehnike
Dragan Vićović & Zoran Dragan Vićović & Zoran Ljiljana Rašajski, Gojko
Hadžić Hadžić Dotlić i Marija Mrđanov
ELEKTRIČNE IN- ZAŠTITA OBJEKATA MALI ELEKTROENER-
STALACIJE NISKOG OD ATMOSFERSKOG GETSKI PRIRUČNIK
NAPONA PRAŽNjENjA (MEP)
(IV izdanje, 2009)
Cena: 1250 din Cena: 1200 din
Cena: 950 din

4. Tehnička regulativa iz mašinstva, elektrotehnike i dodirnih disciplina

PRAVILNICI IZ ELEK- KABLOVI, Miodrag Isailović
TROENERGETIKE SAMONOSEĆI KABLO- TEHNIČKI PROPISI O
Postrojenja, nadzemni VI, UŽAD I KRATKI SPOJ ZAŠTITI ODPOŽARA I
vodovi, zaštita od Izvodi iz tehničkih EKSPLOZIJA
statičkog elektriciteta i standarda u elektroen- (IV izdanje, 2007)
od požara ergetici
Priredila Marija Mrđanov Priredila Marija Mrđanov Cena: 900 din
Cena: 700 din Cena: 700 din

Miodrag Isailović i Mar- Dragana & Stevan

tin Bogner Šamšalović
TEHNIČKI PROPISI O VODIČ KROZ STAN-
POSUDAMA POD PRI- DARDE I PROPISE O
TISKOM GREJANjU, HLAĐENjU I
KLIMATIZACIJI
Cena: 800 din
Cena: 850 din

5. Ostalo
Nadežda Mitrović-Žitko i ZBIRKA ZAKONA I NAUČNO-TEHNIČKI
Stevan Vukotić PRAVILNIKA PETOJEZIČNI REČNIK
PRIRUČNIK ZA PRI- o planiranju i građenju (GREJANjE, HLAĐENjE,
PREMU OPŠTEG DELA objekata i izradi KLIMATIZACIJA)
STRUČNOG ISPITA ZA tehničke dokument-
RADNIKE TEHNIČKIH acije Cena: 950 din
STRUKA (IV izdanje)
Priredila Marija Mrđanov
Cena: 450 din Cena: 750 din

PROCESNA TEHNIKA decembar 2011. 55