1. Stvaranje eritrocita regulie sekrecija hormona iz: a. jetre b. bubrega c. plua d. timusa i kostne sri e. slezine 2.

Uporujui sa periodom mirovanja krvni protok (ml/min) tokom sportske aktivnosti: a. poraste e u srcu, mozgu i skeletnim miiima. b. smanjie se u bubrezima i abdominalnim organima. c. smanjie se u koi i mozgu. d. Tano je a i b. e. Tano je b i c. 3. Koje je tvrenje tano kada je u pitanju proseni mirovni minutni volumen srca odrasle osobe. a. To je celokupna koliina krvi koju izbaci jedna komora u toku jednoga minuta. b. On priblino iznosi 5 l/min. c. On je jednak proizvodu brzine sranog rada pomnoenoj sa sistolnim volumenom. d. To je celokupna koliina krvi koju izbaci leva i desna komora u toku jednoga minuta. e. Tano je a, b i c. 4. Funkcije respiratornog sistema ukljuuju: a. regulaciju pH krvi. b. zatitu od mikroba. c. stvaranje zvuka za govor. d. Tano je a i b. e. Tano je a, b i c. 5. Kao normalan odgovor na dugotrajno boravljenje na velikim visinama dolazi do: a. smanjene koncentracije hemoglobina u krvi. b. porasta eritropoeze u kostnoj sri i broja eritrocita u krvi. c. porasta alveolarne ventilacije. d. porasta pCO2 u krvi. e. Svi odgovori su tani. 6. Gubitak 0,5 litara znoja provocirae vee oseanje ei nego istiog volumen plazme. a. Da b. Ne 7. Koji je iskaz taan kada je u pitanju varenje ugljenih hidrata? a. Varenje ugljenih hidrata poinje u ustima. b. Polisaharide u monosaharide cepa amilaza. c. Disaharidi se aktivno transportuju preko crevnog epitela. d. Najvei deo ugljenih hidrata izvari se u dvanestopalanom crevu. e. Svi iskazi su tani. 8. Jedan deo materijala koji se u toku dana unese u digestivni sistem ostane nesvaren. a. Da b. Ne 9. Vitamini rastvorljivi u mastima se apsorbuju u tankom crevu difuzijom i posredovanim transportom dok se vitamini rastvorljivi u vodi apsorbuju na slian nain kao masti putem emulzifikacije. a. Da b. Ne 10. ta od sledeeg nije ciljano tkivo za insulin? a. Miino tkivo b. Nervno tkivo c. Adipozno (masno) tkivo d. Jetra e. Sve nabrojano je ciljano tkivo za insulin. 11. Koji iskaz je taan?

a. b. c. d. e.

Spermatogeneza poinje u pubertetu i traje do smrti dok oogeneza traje od puberteta do menopauze. Kada se enska beba rodi njeni e jajnici prestati da stvaraju oocite. Spermatogeneza se kod mukaraca dogaa pre puberteta. Tano je a i b. Tano je a i c.

12. Sekrecija gonadnih seksualnih hormona ne poinje pre poetka puberteta. a. Da b. Ne 13. Koji od sledeih procesa gde su ukljueni hormoni predstavlja primer pozitivne povratne sprege? a. oslobaanje antidiuretskog hormona iz zadnjeg renja hipofize kao odgovor na gubitak tenosti (dehidrataciju) b. oslobaanje oksitocina iz zadnjeg renja hipofize u toku poroaja c. oslobaanje paratiroidnog hormona iz paratiroidne lezde kao odgovor na smanjenje kalcijuma u plazmi d. tano je a i b e. tano je a i c 14. Na stvaranje eritrocita utie hormon koji se sekretuje iz bubrega. a. da b. ne 15. Kontrola energetskog unosa i energetske potronje u organizmu se odvija preko _____________________ i_____________faktora. 16. U gastrointenstinalnom sistemu kompletan epitel se obnavlja na 7 do 10 dana. a. Da b. Ne 17. Dvadestdvogodinja studentkinja je umereno gojazna, voli da jede, a posebno slatkie i kalorine krem poslastice. Plai se prekomerne teine i posle obilnog jela esto koristi sredstva za ienje ili izaziva povraanje. Ova osoba pati od: a. anorexia nervosa b. disregulacije centra za sitost c. hipermetabolizma d. ekstrinsike motivacije e. bulimia nervosa 18. Za izgladnelu osobu konzumiranje hrane predstavlja: a. zadovoljavanje apetita b. odravanje homeostaze c. sniavanje tonusa centara za sitost d. buenje elje za hranom e. regulisanje acido bazne ravnotee 19. Postoje dve vrste ei: ___________________ i ___________________. 20. ta nije tano kada je u pitanju voda? a. Zastupljenija je u organizam odrasle ena nego mukarca. b. Najrasprostranjeniji hemijski sastojak tela. c. Koristi se u svim metabolikim procesima. d. Obezeuje odgovarajue okruenje za metabolike reakcije. e. Obezbeuje transport hranljivih supstanci. 21. Koji od sledeih hormona deluje na sabirne kanalie nefrona da se voda reapsorbuje pri dehidrataciji? a. aldosteron b. angiotenzin c. renin d. ADH (vazopresin) e. svi deluju 22. Emulgovanje masti a. rezultira stvaranjem malih masnih kapljica b. zavisi od emulgatorske strukture ui c. rezultira formiranjem micela d. tano je a i b e. tano je a, b i c

23. Produkti varenja lipida difuzijom kao micelijumi prolaze crevni epitelijum a. da b. ne 24. Priblino 90% od 7 litara tenosti koja ulazi u creva u toku dana biva reciklirano veim delom u tankom crevu, a manjim u debelom crevu. a. da b. ne 25. Oseaj apetita nastaje u centralnom nervnom sistemu, ali se ovaj oseaj formira pre oseaja gladi. a. da b. ne 26. Regulacija unosa hrane ______________________regulaciju. se moe podeliti na_______________________ i

27. Koji hormon ili promene hormonskog statusa doprinose uspenom poroaju? a. estrogen b. oksitocin c. opadanje odnosa progesteron/testosteron d. tano je a i b e. tano je a, b i c 28. Najvaniji hormon ukljuen u indukciju ovulacije kod ena je: a. estrogen b. progesteron c. FSH d. LH e. Svi hormoni imaju podjednaku ulogu u ovulaciji 29. ta ne pripada organima digestivnog trakta: a. jezik b. eludac c. jetra d. slezina e. pankreas 30. Koji digestivni organ mehaniki i hemijski transformie bolus u himus? a. jednjak b. tanko crevo c. eludac d. debelo crevo e. rektum 31. ta se dogaa u digestivnom traktu starijih osoba? a. smanjuje se sekrecija sluzi, enzima i kiseline b. smanena mogunost obnove epitelnog pokrova creva c. smanjuje se miini tonus i pokretljivost creva d. tano je a, b i c e. nita nije tano 32. ta od ovih funkcija nije funkcija urinarnog sistema? a. uklanjanje otpadnih produkata iz krvotoka b. stvaranje i ekskrecija urina c. regulacija volumena krvi i indirektno krvnog pritiska d. regulacija stvaranja leukocita i trombocita e. regulacija stvaranja eritrocita u hipoksinim uslovima 33. U seksualnoj funkciji kod mukaraca parasimpatikus je odgovoran za __________________________, a simpatikus za _________________________. a. b. c. d. senzitivnost, agresivnost oputenost, uzbuenost erekciju, ejakulaciju ejakulaciju, erekciju

34. Najei uzroci embolije su: a. lokalna ishemija; b. aktivna arterijska hiperemija; c. prisustvo egzogenog embolusa; d. prisustvo endogenog embolusa 35. Akutni infarkt miokarda je sve osim: a. posledica insuficijencije miokarda b. uzrok angine pektoris c. posledica koronarne tromboze- okluzije d. posledica produenog koronarnog spazma u odsustvu koronarne bolesti 36. Bilirubin najveim delom nastaje u: a. elijama RES a iz hem a razgradnjom hemoglobina starih i istroenih eritrocita b. u jetri raspadanjem nehemoglobinskih proteina; c. u kostnoj sri razgradnjom nezrelih elija eritropoeze d. u tankom crevu e. u debelom crevu 37. Koncentracija hemoglobina kod oveka proseno iznosi: a. 1.5 g/L krvi b. 15 g/L krvi c. 150 g/L krvi d. 201 g/L krvi e. 1500/L krvi 38. Eritrociti se stvaraju u kostnoj sri dugih kostiju: a. itavim tokom intrauterinog ivota b. do navrene prve godine ivota c. do 20 godina ivota d. tokom itavog ivota e. tani su odgovori pod A i D 39. ivotni vek eritrocite u perifernoj cirkulaciji je: a. 1-2 sata b. 10-12 sati c. 1-2 dana d. oko 60 dana e. oko 120 dana 40. Hematokrit (Hct) predstavlja: a. zapreminski odnos eritrocita i leukocita u krvi b. zapreminski odnos uoblienih elemenata krvi i plazme c. zapreminski odnos uoblienih elemenata krvi i seruma d. zapreminski odnos uoblienih elemenata krvi prema ukupnom volumenu krvi e. procenat trombocita u perifernoj krvi 41. Pri padu arterijskog pritiska ispod normalnih vrednosti, u mehanizmu nervne regulacije, dolazi do: a. poveanja broja impulsa iz arterijskih baroreceptora b. porasta parasimpatike aktivnosti c. porasta simpatike aktivnosti d. ukljuivanja arterijskog refleksa e. smanjivanja simpatike aktivnosti 42. Vrednost arterijskog krvnog pritiska (AKP) zavisi od: a. broja funkcionalnih kapilara i perifernog otpora b. pritiska u levoj pretkomori i frekvencije sranog rada c. rastegljivosti kapilarnih zidova i minutnog volumena srca d. vrednosti minutnog volumena srca i ukupnog perifernog otpora e. vrednosti minutnog volumena srca i frekvencije sranog rada 43. Od nabrojanih supstanci najjae vazokonstriktomo dejstvo na krvne sudove ispoljava: a. tromboksan (TXB2) b. prostaciklin (PGI2) c. serotonin (5HT)

d. e.

angiotenzin II (Ang II) arginin vazopresin (AVP)

44. Na koje krvne sudove stimulacija simpatikusa izaziva najjae poveanje totalnog perifernog otpora? a. vene b. venule c. kapilari d. arteriole e. arterije 45. Koliko se kiseonika (02) normalno prenosi putem krvi? a. 20mLO2/lLkrvi b. 50mLO2/lLkrvi c. 100 mL02/lL krvi d. 200 mL02/lL krvi e. 300 mLOVIL krvi 46. Poveanje kontraktilnosti komora po Frank-Starlingovom zakonu zavisi od: a. poveanja MVS za dati end-sistolni volumen i pritisak b. poveanja MVS za dati end-dijastolni volumen i pritisak c. smanjenja MVS za dati end-sistolni pritisak d. smanjenja MVS za dati end-dijastolni pritisak e. A i C su korektni odgovori 47. Prosena vrednost respiratornog volumena (tidal volumena, VT) kod odraslog mukarca iznosi oko: 500 ml 700 ml 900 ml 1000 ml 200 ml 48. Funkcionalni rezidualni kapacitet (FRC) normalno iznosi kod odraslog mukarca oko: A. 500 mL B. 1000 mL C. 2400 mL D. 3000 mL E. 3400 mL 49. Zapremina krvi koja u jednom minutu protie kroz plua je: A. 2 puta manja od zapremine krvi koja za isto vreme protie kroz sistemsku cirkulaciju B. 4 puta manja od zapremine krvi koja za isto vreme protie kroz sistemsku cirkulaciju C. jednaka zapremini krvi koja za isto vreme protie kroz sistemsku cirkulaciju D. 2 puta vea od zapremine krvi koja za isto vreme protie kroz sistemsku cirkulaciju E. 4 puta vea od zapremine krvi koja za isto vreme protie kroz sistemsku cirkulaciju 50. Ukupna povrina respiratorne membrane kod odrasle osobe je: A. 1-2 m2 B. 5-10 m2 C. 10-20 m2 D. 50-100 m2 E. 200-250 m2 51. Aglutinini u ABO krvno-grupnom sistemu nastaju: A. u toku intrauterinog ivota B. u prvim mesecima ivota C. u pubertetu D. nakon kontakta sa nekompatibilnom krvnom grupom ABO sistema E. nakon kontakta sa nekompatibilnom krvnom grupom Rh sistema 52. ta od sledeeg nije karakteristika srca? A. nervni impulsi iniciraju kontrakcije srca B. njegove komore su neekscitabilne za vreme najveeg perioda kontrakcije (dug refraktami period) C. srce sprovodi impulse sa jedne miine elije do druge (porozne veze) D. sadri brojne elije sa nestabilnim transmembranskim mirovnim potencijalom E. sadri brojne elije sa stabilnim transmembranskim potencijalom 53. U provodnom sistemu srca impulsi se najsporije prenose kroz: A. atrioventrikularni (AV) vor B. atrijum

C. D. E.

ventrikule Purkinjeova vlakna desni krak Hisovog snopa

54. Pri frekvenci srca od 120 otkucaja u minuti vreme trajanja sranog ciklusa iznosi: A. 0.9 sekundi B. 0.7 sekundi C. 0.5 sekundi D. 0.33 sekundi E. 0.3 sekundi 55. Koja od sledeih struktura ima najveu ukupnu povrinu poprenog preseka? A. arterije B. arteriole C. kapilari D. venule E. vene 56. Parcijalni pritisak kiseonika u venskoj krvi sistemske cirkulacije je: A. 23mmHg B. 40mmHg C. 95mmHg D. 104mmHg E. 159mmHg 57. Kapilarni protok krvi je poznat kao sistem niskog pritiska. Koja od sledeih varijabli je odgovorna za taj mali pritisak? A. velika povrina poprenog preseka B. relaksacija glatke muskulature kapilara C. visoka otpornost D. velika komplijansa E. mala povrina poprenog preseka 58. Glavni hormoni koji reguliu ekskreciju Na+ putem bubrega su: A. mineralokortikoidi i androgeni B. mineralokortikoidi i atrijumski natriuretski hormon (ANH) C. mineralokortikoidi i glikokortikoidi D. glikokortikoidi i androgeni E. ni jedan odgovor nije taan 59. Najmoniji i najvaniji pufer u krvi je: A. hemoglobin B. bikarbonatni puferski sistem (BBS) C. fosfatni pufer D. proteinski pufer E. ni jedan odgovor nije taan 60. Izraz "acidoza" odnosi se na stanje kada je pH ekstracelulame tenosti (ECT): A. iznad normalne vrednosti od 7.4 B. ispod normalne vrednosti od 7.4 C. ispod 7.0 D. iznad 7.8 E. ni jedan odgovor nije taan 61. a. b. c. d. 62. a. b. c. d. U toku opteg adaptacionog sindroma postoje stadijumi: alarma, adaptacije i oporavka stres i distres adaptacije i porasta temperature alarma, aktivacije parasimpatikusa i inhibicije simpatikusa Bolest je: promena u organizmu koja nije u skladu sa delovanjem etiolokog inioca stanje koje se odlikuje elijskim, tkivnim i optim promenama u organizmu posledica neadekvatne patogeneze stanje koje izaziva poveano korienje homeostatskih mehanizama

64. Znaci bolesti su: a. parametri koje utvrdjuje lekar korienjem dostupnih metoda

b. c. 63. a. b. c. d.

subjektivno miljenje pacijenta zapaanja okoline bolesnika Patogeneza je: izuava samo osobine etiolokih faktora izuava mehanizme nastanka i razvoja patolokog procesa izuava bolest izuava sposobnost odbrane organizma

65. Etioloki faktori zapaljenja su: ___________________________________________________________ 66. a. b. c. d. e. 67. a. b. c. d. e. 68. a. b. c. d. e. 69. a. b. c. d. 70. a. b. c. d. 71. a. b. c. d. e. 72. a. b. c. d. e. 73. a. b. c. d. e. Lokalni edem u toku zapaljenja nastaje usled: Opte hipoalbiminemije poveane permeabilnosti kapilara sistemske hipertenzije poveanog hidrostatskog pritiska u lokalnim krvnim sudovima smanjenog osmotskog pritiska Migracija fagocita ka fokusu zapaljenja je mogua zahvaljujui: arterijskoj hiperemiji athezivnim molekulima iniocima hemotakse ubrzanoj sedimentaciji edemu Po ivot najopasnije posledice nastaju ako struja na svom putu u organizmu prodje kroz: mozak ruku i nogu glutealni mii noge srce Klinike manifestacije hipertermije su: groznica toplotni udar sunanica opekotine Toksicni efekat hemijskih materija proporcionalan je distribuciji dozi biotransformaciji putu ulaska Hiperplazija je proces u kome: elije rastu delei se mitozom elije uveavaju svoj broj narasta zapremina elija elije umnoavaju DNK tano je a i b U nespecifinoj zatiti organizma uestvuju: B limfociti T limfociti monocitno-makrofagni sistem, neutrofilni granulociti i NK elije neuroni hepatociti Fagocitoza je sve osim nespecifina zatitna reakcija reakcija koju obavljaju neutrfili i monociti reakcija koju obavljaju sve elije reakcija uklanjanja tetnog agensa reakcija uklanjanja produkata zapaljenja i nekrotinog tkiva

76. a. b. c. d.

Simptomi bolesti: simptomi su uvek nespecifini simptomi su uvek specifini mogu biti nespecifini i specifini moraju uvek biti prisutni

74. Hipertrofija je proces u kome: a. elije rastu delei se prostom deobom b. elije uveavaju svoj broj c. narasta zapremina elija d. elije umnoavaju DNK e. elije redukuju genski materijal 75. a. b. c. d. e. Predmet patoloke fioziologije je: izuavanje uzronika bolesti i mehanizama njihovog delovanja na organizam razjanjavanje mehanizama nastanka poremeaja u fiziolokim procesima izuavanje klinikih simptoma bolesti izuavanje lekova i njihovog delovanja na uzronike bolesti izuavanje mikroskopskih i makroskopskih promena u tkivu

77. Osnovni znaci zapaljenja su___________________________________________________________. 78. a. b. c. d. e. Opte promene u organizmu u toku akutnog zapaljenja su (vie odgovora): Leukocitoza Promena brzine sedimentacije eritrocita Povien nivo proteina akutene faze u krvi Groznica Smanjena produkcija stimulatora granulopoeze.

79. Nabrojati najmanje pet medijatora zapaljenske reakcije. _________________________________________________________________________________. 80. a. b. c. d. e. Bol u toku zapaljenja nastaje usled: Dejstva medijatora (serotonina i bradikinina) metabolizma ksantina delovanjem hijaluronidaze lokalnog smanjenja pH Porasta nivoa serumskih enzima

Groznica je a. poremeaj termoregulacionog centra b. poveanje telesne temperature uz poremeaj funkcije razliitih organa c. posledica dejstva visoke spoljanje temperature d. samo poveanje telesne temperature Hipotermija a. nastaje dejstvom niske spoljanje temperature b. se koristi u humanoj medicini c. je ireverzibilna u svim fazama d. moe nastati u toku asfiksije Procenat povrine tela zahvaen opekotinama kod odraslih je : a. glava ---------% b. svaka ruka ---------% c. svaka noga ---------% d. trup ----------% Najosetljiviji sistem na jonizujue zraenje je : a. CNS b. kotani c. hematopoezni d. imuni Prolaz struje kroz srce moe da izazove : a. cardiac arrest

b. c. d.

fibrilaciju pretkomora fibrilaciju komora blok leve grane

Viestepena teorija kancerogeneze ukljuuje sledee stadijume (sloi ih po redosledu): b. __ Promocija c. __ Inicijacija d. __ Maligni razvoj e. __ Latentni period

1. ta od nabrojanog nije primarno povezano sa titastom lezdom? a. b. c. d. e. a. b. c. d. e. a. b. a. b. c. d. e. a. b. c. d. e. a. b. c. d. e. a. b. Tireoglobulin Tetrajodtironin Jod Akromegalija Tirozin Srani vodi je normalno u AV voru. Frekvenca sranog ritma se poveeva kada se adrenergini receptori sranog vodia aktiviraju. Potencijal sranog vodia je izazvan spontanim smanjenjem permeabilnosti Na+. Tano je a i b. Tano je b i c. Tano Netano Purkinjieva vlakna. Hisov snop. Gap junction. Pacemakerske elije. Nita nije tano. Najvie kiseonika koji se nosi krvlju je rastvoren u plazmi. U plazmi nema nimalo rastvorenog kiseonika Najvie kiseonika koje se transportuje krvlju je vezano za gvoe. Koliina kiseonika u venskoj krvi je vea od one u arterijskoj krvi. Tano je b i c Glomerulna filtracija. Tubulska rapsorcija. Tubulska sekrecija. Sve navedeno. Nita nije tano. Da Ne

2. Koje je od sledeih tvrenja tano kada je u pitanju aktivnost sranog vodia.

3. Leva komora izbacuje veu koiliinu krvi tokom sistole od desne jer je pritisak u levoj komori vei nego u desnoj.

4. Koji od delova provodnog sistema srca direktno odailje akcioni potrencijal u miine elije komora?

5. Koji je od sledeih iskaza taan kada je u pitanju transport O 2 krvlju?

6. ta je od sledeeg bazini bubreni proces?

7. Receptori za rastezanje u zidu mokrane beike su vani za akt mokrenja.

8. Emulzifikacija masti: a. rezultira u formiranju malih masnih kapljica. b. zavisi od amfipatine strukture unih soli. c. rezultira formiranjem micela. d. Tano je a i b. e. Tano je a, b i c. 9. Produkti varenja lipida difunduju u intestinalni epitelijum kao micele. a. b. Da Ne

10. Insulin: a. b. c. d. e. olakava transport glukoze u veinu modanih elija. podie nivo glukoze u krvi i osigurava adekvatnu ishranu mozga. promovie skladitenje masti u organizmu. se lui kada padne nivo glukoze u krvi. Nita nije tano.

11. Kortizol: a. b. c. d. e. sintetie sr nadbubrene lezde. koncentracija mu u plazmi narasta u toku stresa. ima suprotne efekte insulinu. Tano je a i b. Tano je b i c.

12. Hormon koji doprinosi uspenom poroaju je: a. b. c. d. e. estrogen testosteron progesteron oksitocin svi odgovori su tani.

13. ta ini hormon rasta u organizmu? a. b. c. d. e. promovie rast u telu posebno kostiju oslobaa se iz prednjeg renja hipofize u elijama preusmerava korienje amino kiselina za sintezu proteina prekomerna koliina izaziva akromegaliju svi odgovori su tani

14. Kvantitativni odnos stvorene i utroene energije u organizmu naziva se energetski _____________ili ______________.

15. Varenje u eludcu traje ______ do ______ asova posle ega hrana naputa eludac u vidu ______________ (____________). 16. ta od sledeeg nije tipino i za anoreksiju i za bulimiju? a. b. c. d. loa procena samo sebe i oseanje depresije telesna teina znaajno i daleko izvan normalnog ranga znaajno ee javljanje kod ena nego mukaraca preokupacija hranom i strah od gojaznosti

17. Kod veine sisara enski libido je vei kada je: a. b. c. d. e. nivo testosterona snien. nivo estrogena povien. nivo testosterona povien. nivo estrogen snien. nivo vazopresina povien

18. U gastrointenstinalnom sistemu lui se najveu koliinu hormona u organizmu. a. b. Da Ne

19. Gubitak 0.5 litara znoja provocirae vei oseaj ei nego gubitak iste koliine krvne plazme. a. b. da ne

20. Koji od sledeih hormona ima vazokostriktorni i vazopresivni efekat to rezultira porastom krvnog pritiska i formira se u krvi razlaganjem veeg prekursornog proteina? a. b. c. d. e. renin aldosteron angiotenzin ADH (vazopresin) a i c je tano

21. Koji je iskaz taan kada je u pitanju apsorcija i varenje ugljenih hidrata? a. b. c. d. e. Varenje ugljenihhidrata poinje u ustima Polisaharidni ugljeni hidrati amilaza u dvanestopalanom crevu vari u monosaharide Disaharidi se aktivno transportuju preko epitelijuma tankog creva Svi odgovori su tani Nijedan odgovor nije taan

22. Jedan deo unete hrane i vode u gastrointestinalni trakt se ne obraen izbaci u toku varenja a. b. da ne

23. Koja je funkcija debelog creva? a. sekrecija bikarbonata i bakterijska aktivnost b. sekrecija kiseline i bakterijska aktivnost c. meovita aktivnost i luenje intestinalnih hormona d. resorbcija vode i uklanjanje otpadnih produkata varenja e. nita nije tano 24. Oseaj gladi nastaje u eludcu, a ne u mozgu. a. b. da ne

25. Informacije koje se odnose na unos hrane se prikupljaju u hipotalamusu, gde se rasporeuju u dva meusobno ________________ centra: za ___________ i za _____________.. 26. Koje je tvrenje tano? a. b. c. d. e. spermatogeneza se odvija od puberteta do smrti dok oogeneza traje od puberteta do menopauze (klimakterijuma) kod enskih beba po roenju u jajnicima prestaje stvaranje oocita spermatogeneza kod mukaraca poinje pre puberteta tano je a i c tano je b i c

27. Stvarna funkcija digestivnog sistema je a. b. c. d. gutanje i varenje hrane guranje hrane i sekrecija apsorcija i eliminacija otpadnih produkata svi odgovori su tani

28. Digestivna funkcija jezika ukljuuje: a. b. c. d. e. manipulaciju i meanje unete hrane tokom vakanja pomae da pritiskom formira zalogaj (bolus) pomae u procesu gutanja Tano je a, b i c Nita nije tano

29. ta je funkcija upica (vilusa) u tankom crevu a. b. c. d. e. narastanje povrine creva za apsorciju i sekreciju smanjivanje apsorcione povrine creva olakavanje povratka enzima i njihovo rasprivanje potiskivanje izvarenih produkata du povrine creva nita nije tano

30. Gde se najvei deo nutritivnih materija apsorbuje? a. b. c. u eludcu u dvanestopalanom crevu u tankom crevu

d. e.

u cekumu u debelom crevu

31. ta ne pripada urinarnom sistemu? a. b. c. d. e. Bubreg Ureter Uretra Mokrana beika Prostata

32. Pubertet zapoinje kada hipotalamus pone da lui: a. b. c. d. e. LH GnRH FSH hCG ADH

33. Sekrecija gonadalnih polnih hormona ne poinje pre poetka puberteta a. b. da ne

34. Usled hiperventilacije plua moe da nastane: b. c. d. e. f. Metabolika alkaloza Metabolika acidoza Respiratorna acidoza Respitatorna alkaloza Ne nastaje nita

35. Dnevna potreba za vodom u bazalnim uslovima u osobe od 70 kilograma iznosi: b. c. d. e. f. 1000-1500 ml 2000-3000 ml 1500-2500 ml 3000-4000 ml 4000-5000 ml

36. Eritrociti se kod novoroeneta stvaraju u: a. b. c. d. e. jetri kostnoj sri slezini i limfnim vorovima svi navedeni odgovori su tani ni jedan odgovor nije taan

37. Prva elija crvene krvne loze koja se pojavljuje u perifernoj krvi je: a. b. c. d. e. proeritroblast bazofilni eritroblast polihromatofilni eritroblast retikulocit eritrocit

38. Kiseonik se u hemoglobinu nalazi: a. b. c. d. e. u jonskom stanju vezan za polipeptidni lanac u jonskom stanju vezan za hem u molekulskom obliku vezan za polipeptidni lanac u molekulskom obliku vezan za hem kovalentno vezan za gvode u hemu

39. Koji mehanizmi uestvuju u kratkoronoj i brzoj regulaciji arterijskog krvnog pritiska (AKP)? a. b. c. mehanizam autoregulacije protoka krvi kroz tkiva nervni mehanizmi bubreni mehanizmi

d. e.

mehanizmi koji reguliu osmolalnost telesnih tenosti nervni i bubreni mehanizmi

40. Pad krvnog pritiska je procentualno najvei u: a. b. c. d. e. kapilarima plune cirkulacije aorti sistemskim venama kapilarima sistemske cirkulacije arteriolama sistemske cirkulacije

41. Koja od sledeih struktura u mira dobija najveu koliinu krvi na gram tkiva: a. b. c. d. e. mozak srce jetra skeletni miii bubreg

42. Koja od sledeih supstanci izaziva najsnaniju vazokonstrikciju? a. b. c. d. e. adenozin angiotenzin II ugljen dioksid angiotenzin III histamin

43. U EKG osobe ne postoji P talas, ali su QRS kompleks i T talas normalni. Njegov pejsmejker je lokalizovanu: a. b. c. d. e. miiu komore Purkinjeovom sistemu Hissovom snopu AV voru SA voru

44. Komore srca su kompletno depolarizovane za vreme kog izoelektrinog dela EKG? a. PR intervala b. QT intervala c. ST segmenta d. QRS kompleksa e. T talasa 45. Prosena vrednost inspiratornog kapaciteta (IC) kod odraslog mukarca iznosi oko: a. b. c. d. e. a. b. c. d. e. 2300 mL 3500 mL 4000 mL 5000 mL 5500 mL 50 ml 150 ml 250 ml 350 ml 500 ml

46. Normalni volumen mrtvog prostora kod odraslog mukarca iznosi oko:

47. Sile koje tee da spee izlazak tenosti iz kapilara u pluni intersticijum su: A. B. C. D. E. kapilarni pritisak koloidno-osmotski pritisak intersticijumske tenosti koloidno osmotski pritisak plazme pritisak intersticijumske tenosti proteini u plunom intersticijumu

48. Sistemski arterijski pritisak:

a. b. c. d. e.

zavisi iskljuivo od koliine krvi u krvnim sudovima; odreen je minutnim volumenom srca i ukupnim perifernim otporom; zavisi od koliine krvi koja se vraa kroz vene; zavisi od perifernog otpora tonusa arteriola; zavisi od frekvencije sranog rada

49. U sranoj insuficijenciji glavni dogaaj je: b. c. d. e. f. a. b. c. d. arterijski pritisak je povien arterijski pritisak je snien minutni volumen je smanjen minutni volumen je povean nita nije tano 1% 10% 20% 30%

50. Procentualno uee retikulocita u ukupnom broju elija crvene loze u perifernoj krvi iznosi oko:

51. Osnovna uloga neutrofilnih granulocita: A. B. C. D. E. fagocitoza mikroorganizama odbrana od parazitarnih infekcija oslobaanje histamina i heparina svi navedeni odgovori su tani ni jedan odgovor nije taan

52. Najire rasprostranjen antigen Rh-sistema na membrani eritrocita je: A. B. C. D. E. C antigen D antigen E antigen c antigen d antigen

53. SA vor je pejsmejker sranog rada poto: A. B. C. D. E. ima najstabilniji transmembranski potencijal to je jedino mesto u srcu koje je sposobno za generisanje akcionog potencijala (AP) ima najvii stepen automatizma najbogatije je inervisana struktura u srcu to su srane elije najmanje osetljive na kateholamine

54.T talas u EKG nastaje: A. na poetku refraktarnog perioda srca B. C. D. E. za vreme depolarizacije srca za vreme prvog sranog tona za vreme sistole pretkomora za vreme repolarizacije komore srca

55. Sistemski arterijski pritisak u odraslih osoba je oko 6 puta vei od pritiska u plunim arterijama zato to je: A. B. udarni volumen leve komore vei od udarnog volumena desne komore sistemski volumen krvi vei od plunog volumena

C. D. E.

otpor proticanju krvi u sistemskoj cirkulaciji vei nego u plunoj cirkulaciji komplijansa u pluima vea nego u sistemskoj cirkulaciji intraabdominalni pritisak vei od intratorakalnog pritiska

56. Sistemske vene se razlikuju od sistemskih arterija u svemu od nabrojanog osim to sistemske vene: A. B. C. D. E. sadre znaajno vei volumen krvi imaju znaajno veu komplijansu imaju veu varijabilnost volumena krvi nemaju simpatiku inervaciju sadre valvule

57. Udeo kiseonika koji se u fiziolokim uslovima transportuje iz plua u tkiva rastvoren u vodi plazme i elija krvi je oko: A. B. C. D. 0.3% 3% 13% 30%

58. U skladu sa Starlingovim zakonom, snaga srane kontrakcije je direktno proporcionalna kojem od sledeih parametara: A. B. C. D. E. stimulaciji vagusa brzini provoenja elektrinih impulsa poetnoj duini i tenziji miinih vlakana srca koliini Ca2+ koji ue u miine elije koliini osloboenog neurotransmitera

59. Kada je vrednost klirensa plazme za neku supstancu 150 ml/min, kojim procesima ona podlee u nefronu? A. B. C. D. E. filtraciji i ekskreciji filtraciji i reapsorpciji filtraciji i sekreciji sekreciji i reapsorpciji ni jedan odgovor nije taan

60. U kom obliku se transportuje najvei deo C02? A. B. C. D. E. fiziki rastvorenom u plazmi kao karbaminohemoglobin u obliku bikarbonata kao proteinski karbamat vezan za albumin

61. e. f. g. h. 62. e. f.

U toku opteg adaptacionog sindroma postoje stadijumi: alarma, adaptacije i oporavka stres i distres adaptacije i porasta temperature alarma, aktivacije parasimpatikusa i inhibicije simpatikusa Bolest je: promena u organizmu koja nije u skladu sa delovanjem etiolokog inioca stanje koje se odlikuje elijskim, tkivnim i optim promenama u organizmu

g. h. 63. d. e. f. 64.

posledica neadekvatne patogeneze stanje koje izaziva poveano korienje homeostatskih mehanizama Znaci bolesti su: parametri koje utvrdjuje lekar korienjem dostupnih metoda subjektivno miljenje pacijenta zapaanja okoline bolesnika Etioloki faktori zapaljenja su: ___________________________________________________________

65. e. f. g. h. 66. f. g. h. i. j. 67. f. g. h. i. j. 68. f. g. h. i. j. 69. e. f. g. h. 70. e. f. g. h. 71. f. g. h. i. j.

Patogeneza je: izuava samo osobine etiolokih faktora izuava mehanizme nastanka i razvoja patolokog procesa izuava bolest izuava sposobnost odbrane organizma Lokalni edem u toku zapaljenja nastaje usled: Opte hipoalbiminemije poveane permeabilnosti kapilara sistemske hipertenzije poveanog hidrostatskog pritiska u lokalnim krvnim sudovima smanjenog osmotskog pritiska Migracija fagocita ka fokusu zapaljenja je mogua zahvaljujui: arterijskoj hiperemiji athezivnim molekulima iniocima hemotakse ubrzanoj sedimentaciji edemu Po ivot najopasnije posledice nastaju ako struja na svom putu u organizmu prodje kroz: mozak ruku i nogu glutealni mii noge srce Klinike manifestacije hipertermije su: groznica toplotni udar sunanica opekotine Toksicni efekat hemijskih materija proporcionalan je distribuciji dozi biotransformaciji putu ulaska Hiperplazija je proces u kome: elije rastu delei se mitozom elije uveavaju svoj broj narasta zapremina elija elije umnoavaju DNK tano je a i b

72. f. g. h. i. j. 73. f. g. h. i. j. 74. e. f. g. h. 75. 76. f. g. h. i. j. 77. f. g. h. i. j.

U nespecifinoj zatiti organizma uestvuju: B limfociti T limfociti monocitno-makrofagni sistem, neutrofilni granulociti i NK elije neuroni hepatociti Fagocitoza je sve osim nespecifina zatitna reakcija reakcija koju obavljaju neutrfili i monociti reakcija koju obavljaju sve elije reakcija uklanjanja tetnog agensa reakcija uklanjanja produkata zapaljenja i nekrotinog tkiva Simptomi bolesti: simptomi su uvek nespecifini simptomi su uvek specifini mogu biti nespecifini i specifini moraju uvek biti prisutni Osnovni Hipertrofija je proces u kome: elije rastu delei se prostom deobom elije uveavaju svoj broj narasta zapremina elija elije umnoavaju DNK elije redukuju genski materijal Predmet patoloke fioziologije je: izuavanje uzronika bolesti i mehanizama njihovog delovanja na organizam razjanjavanje mehanizama nastanka poremeaja u fiziolokim procesima izuavanje klinikih simptoma bolesti izuavanje lekova i njihovog delovanja na uzronike bolesti izuavanje mikroskopskih i makroskopskih promena u tkivu znaci zapaljenja su

_____________________________________________________________________________________.

78. f. g. h. i. j. 79.

Opte promene u organizmu u toku akutnog zapaljenja su (vie odgovora): Leukocitoza Promena brzine sedimentacije eritrocita Povien nivo proteina akutene faze u krvi Groznica Smanjena produkcija stimulatora granulopoeze. Nabrojati najmanje pet medijatora zapaljenske reakcije.

____________________________________________________________________________________ 80. f. g. h. i. j. Bol u toku zapaljenja nastaje usled: Dejstva medijatora (serotonina i bradikinina) metabolizma ksantina delovanjem hijaluronidaze lokalnog smanjenja pH Porasta nivoa serumskih enzima ______________________________________________I test kolokvijum Fiziologija i patoloka fiziologija 1. Koji iskaz nije taan kada je u pitanju elijska membrana.

a. b. c. d. e. 2. a. b. 3. a. b. 4.

Ona je barijera koja obavija krvne sudove i razdvaja plazmu od intersticijalne tenosti. Ona se ponaa kao mehanika barijera odravajui sadraj elije na okupu. Selektivno kontrolie kretanje molekula izmeu ekstracelularne i intracelularne tenosti. Sadri proteine koji obezbeuju njeno funkcioconisanje. Sastoji se od fosfolipidnog dvosloja. Kada se dostigne ekvilibrijum nema neto difuzije i nema kretanja molekula. da ne Na+ i K+ kanali koji se otvaraju i zatvaraju tokom akcionog potencijala su naponsko (voltno) zavisni. da ne Ako je ukupna zapremina telesne vode oko 40 1. njen raspored je sledei:

a. 20 l. vode nalazi se u ICT a 20 l. u ECT b. 15 l. vode nalazi se u ICT a 25 l. u ECT c. 25 l. vode nalazi se u ICT a 15 l. u ECT d. 30 l. vode nalazi se u ICT a 10 l. u ECT e. 10 l. vode nalazi se u ICT a 30 l. u ECT 5. a. b. c. d. e. 6. a. b. c. d. e. 7. a. b. c. d. e. 8. a. b. c. d. e. 9. a. b. c. d. e. Na+-K+ pump: pumpa Na+ unutar elije pumpa K+ unutar elije. pumpa K+ van elije ima vei afinitet za K+ kada je nosa fosforilisan. Vie odgovora je tano. ta predstavlja taan redosled sloenosti komponenti u organizmu poevi od najjednostavnijeg? tkiva, elije, organi, organski sistemi organi, organski sistemi, tkiva, elije elije, tkiva, organi, organski sistemi organski sistemi, elije, tkiva, organi elije, tkiva, organski sistemi, organi Pozitivna povratna sprega moe biti korisna u organizmu u sledeim procesima: koagulacija krvi, poroaj i regulacija krvnog pritiska koagulacija krvi, stvaranje nervnih signala i luenje hormona koagulacija krvi, poroaj i stvaranje nervnih signala poroaj, regulacija krvnog pritiska i luenje hormona luenje hormona, stvaranje nervnih impulsa i regulacija krvnog pritiska Sekretorne vezikule ili granule se stvaraju u: endoplazmatskom retikulumu i Goldzijevom aparatu endoplazmatskom retikulumu i jedru Goldzijevom aparatu i jedru endoplazmatskom retikulumu, Goldzijevom aparatu i jedru mitohondrijama i Goldzijevom aparatu Citosol je: citoplazma sa organelama deo citoplazme koji ne obuhavata celijske organele endoplazmatski retikulum sa citoplazmom jedro sa citoplazmom organele i elijska membrana

10. Kako se ATP koristi u eliji da stvori energiju? a. b. c. d. ATP obezbeuje energiju preko egzotermne reakcije hidrolizom ATP koja je povezana sa endotermnom rakcijom oslobaanjem fosforne grupe koja se vezuje za drugi molekul koji generie energiju ATP stvara energiju odbacivanjem negativno naelektrisane fosfatne grupe

11. ta od sledeeg nije etapa aerobne oksidacije? a. b. c. d. Glikoliza Piruvana oksidacija Krebsov ciklus Lanac transporta elektrona

12. Pentozno fosfatni put je drugi nain razgradnje glikoze u elijama i znaajniji je od glikolize. a. b. da ne

13. ta je glikoliza? a. b. c. d. Glikoliza je cepanje jednog molekula glilkoze na 2 molekula pirogrodjane kiseline, odvija se u 10 etapa od kojih je svaka etapa katalizovana specifinim enzimom. Glikoliza je cepanje jednog molekula glilkoze na 4 molekula pirogrodjane kiseline, odvija se u 10 etapa od kojih je svaka etapa katalizovana specifinim enzimom. Glikoliza je cepanje jednog molekula glilkoze na 2 molekula mlene kiseline, odvija se u 10 etapa od kojih je svaka etapa katalizovana specifinim enzimom. Glikoliza je cepanje jednog molekula glilkoze na 2 molekula pirogrodjane kiseline, odvija se u 8 etapa od kojih je svaka etapa katalizovana nespecifinim enzimom.

14. Transport masnih kiselina u mitohondrije vri se pomou proteinskog nosaa koji se zove: a. b. c. d. karnitin diacil glicerol karnozin acetil koenzim A

15. U organizmu postoje dve vrste holesterola i to su:__________________ i __________________. 16. Ekscitacijski postsinaptiki potencijal (EPSP) je rast elektrinog potencijala membrane od: a. -90 mV prema 0 mV b. -700 mV prema 0 mV c. -800 mV prema 0 mV d. -70 mV prema 0 mV e. Nita od navedenog nije tono 17. Elektrini impuls pokree: a. b. c. d. e. Akcioni potencijal du aksona Akcioni potencijal du dendrita Membranski potencijal du aksona Membranski potencijal du dendrita Sve navedeno je tano

18. Refraktarni period a. b. c. d. spreava irenje akcionog potencijala napred i natrag istovremeno oznaava vremenski period u toku koga membrana koja je upravo depolarizovana prolaskom akcionog potencijala ne moe ponovo generisati i prenositi drugi akcioni potencijal. postavlja gornju granicu frekvence kojom neuron moe provoditi akcione potencijale. dva odgovora su tana

e.

svi odgovori su tani

19. Koji iskaz nije taan kada su u pitanju gradirani potencijali? a. b. c. d. e. Oni su opadajui. ire sa na malom rastojanju. Samostalno se propagiraju. Mogu doprineti nastanku akcionog potencijala. ire se u oba pravca preko membrane.

20. Signalni molekul deluje na posebne molekularne strukture koje se zovu: a. b. c. d. e. Transmiteri Detektori Transduktori Receptori Neuroni

21. Signali koji koriste difuzibilne hemijske signale mogu biti: ____________________________, _______________________ i ______________________________. 22. Pentozno fosfatnim putem se razgrauje se oko 10% glikoze, preteno u srcu i skeletnim miiima. a. b. da ne

23. Anaboline reakcije su rekcije u kojima a. b. c. d. se razbijaju hemijske veze stvaraju hemijske veze stvara energija se reakcija odvija u sekvencama

24. Oksidacija koje supstance daje najvie energije? a. b. c. d. protein glukoza masna kiselina voda

25. Uzrok pozitivnog naknadnog potencijala je: a. b. c. d. e. Ekscesivno izbacivanje Na+ van elije Ulazak anijona Cl-- u eliju Viak difuzije K + iz elije Produena aktivnost Ca+ kanala Nijedan odgovor nije taan

26. Pentozofosfatni put je: a. b. c. d. e. manje znaajan kao izvor energije. vaan zbog pretvaranja ugljenih hidrata u masti. vaan jer se u njemu stvara pentoza d-ribuloza. razgrauje 30% glikoze svi odgovori su tani

27. Glikogen: a. b. c. d. e. je rezervna forma rezerve masti se primarno nalazi u bubregu i mozgu je rezervna forma glukoze ima enzime za sintezu i razgradnju smetene u mitohondrijama Tano je b i c

28. Metabolizam masnih kiselina i glukoze ima zajedniki zavrni put koji se ostvaruje razgradnjom Acetil/CoA u _________________ __________________ __________________. 29. ta nije tano kada je upitanju holesterol: a. b. c. d. e. Uestvuje u izgradnju elijskih membrana i hilomikrona. Uestvuje u sintezi holne kiseline od koje se stvaraju une kiseline u jetri. Holesterol se u organizmu sintetie iz Malonil Ko-A. Uestvuje u nastanku ateroskleroze. Uestvuju u sintezi steroidnih hormona. su tri osnovna metoda elijske komunikacije: _________________________,

30. Koja

_________________________ i _____________________________. 31. Za aktivni transport neke supstance vae sve navedene karakteristike, osim: a. b. c. d. e. ostvaruje se nasuprot koncentracionog, elektrinog gradijenta i gradijenta pritiska neophodan je utroak energije (ATP) nije potrebno prisustvo nosaa u elijskoj membrani neophodno je prisustvo nosaa uz utroak velike koliine elijske energije Odgovori pod A, B i D su tani

32. Koncentracija osmotski aktivnih estica plazme (osmolalnost) normalno iznosi: A. B. D. E. oko900mOsm/L oko600mOsm/l oko 150mOsm/L oko l00mOsm/L

C. oko300mOsm/L

33. Jedinjenja koja se vezuju za specifine receptore aktivirajui ga nazivaju se ______________________ , a ako ga blokiraju nazivaju se __________________________. 34. Sekundarnim aktivnim transportom kroz membranu odredjenih elija se prenose: A. B. C. D. E. molekuli glukoze molekuli neutralnih aminokiselina molekuli glukoze i neutralnih aminokiselina zajedno sa jonima Na+ dvokarboksilne kiseline holesterol i fosfolipidi

35. Unutar elije sisara, adenozin trifosfat (ATP) je distribuisan: A. B. C. D. E. samo u elijskoj membrani samo u mitohondrijama samo u jetri samo u jedarcetu u svim elijskim strukturama

36. Kvantitativno, od anijona u ekstracelularnoj tenosti (ECT) najvie ima: A. B. C D. E. fosfata hlorida bikarbonata proteina sulfata

37. Svaka od sledeih suptanci direktno uestvuje u signalnoj transdukciji kroz elijsku membranu, osim: A. B. D. E. jonski kanali G proteini (guanin-trifosfat-vezujui proteini) holesterol adrenoceptori

C. guanilil ciklaza

38. Koja od prikazanih supstanci slobodno difunduje kroz elijsku membranu? A. B. D. E. glukoza aminokiseline joniNa+ joni H+

C. ugljen dioksid

39. Prosti "fizioloki" rastvori 0.9% NaCl i 5% glukoza ispunjavaju sledee uslove: A. B. C. D. E. izotonije, izojonije i izohidrije samo izojonije i izotermije samo izotonije i izotermije samo izohidrije izohidrije i izotermije

40. U osobe telesne mase 70 kg ukupna koliina vode u organizmu iznosi oko A. B. C. D. E. 50 L 40 L 30 L 20 L 10 L

41. Ako je volumen celokupne vode u organizmu 40 L onda je njena distribucija sledea: A. B. D. E. 20 L vode nalazi se u intracelularnom prostoru i 20 L u ekstracelulamom prostoru 15 L se nalazi u intracelularnom a 25 L u ekstracelulamom prostom 25 L se nalazi u intracelularnom, a 15 L u ekstracelulamom prostom 30 L se nalazi u ekstracelulamom prostora, a 10 L u elijama

C. svih 40 L se nalazi u ekstracelulamom prostom i predstavlja unutranju sredinu organizma

42. Najvanija razlika izmeu intersticijumske tenosti i krvne plazme je: A. B. C. D. E. koncentracija Na+ koncentracija K+ koncentracija proteina koncentracija bikarbonata koncentracija Mg+

43. Akcioni potencijal je rezultat sekvence sve ili nita jonske permeabilnosti usled aktivnosti naponsko zavisni (voltage-gated) Na+ i K+ kanala. a. da b. ne 44. Ekscitacijski postsinaptiki potencijal (EPSP) je: a. b. c. d. e. Rast elektrinog potencijala membrane Rast hemijskog potencijala membrane Smanjenje hemijskog potencijala membrane Smanjenje elektrinog potencijala membrane Nijedan odgovor nije taan

45. Intracelularna i intersticijumska tenost imaju sline, odnosno priblino iste: A. B. C. D. E. koncentracije jona kalijuma koloidno-osmotske pritiske koncentracij e j ona natrij uma koncentracije jona hlora ukupnu osmolalnost

46. Signalu je potrebno da doe na drugu stranu sinapse vreme od: a. b. c. d. e. Sekunde Sata Milisekunde Minute Nanosekunde

47. Pri akcionim potencijalu, unutranji membranski potencijala, koja je negativna (oko -70 V), preokrene se do pozitivne vrednosti koja iznosi oko: a. b. c. d. e. 48. a. b. +30 mV +40 mV +60 mV +80 mV +100 mV Prenos signala preko sinapsi je: Jako spor Sinapse ne prenose signale

c. d. e.

Vrlo brz ee je brz, nego spor Nijedan odgovor nije taan

49. Glavne karakteristike nervnog akcionog potencijala su osim: a. b. c. d. e. Princip sve ili nita Nema sumacije i nema opadanja snage Dominantno su ukljueni naponsko zavisni kanali za Mg+2 i Ca+2 Refraktarni period AP je depolarizirajui

50. Neurotransmiteri su uglavnom mali organski molekuli kao to su acetilholin i noeepinefrin. a. b. da ne

51. Ako se mii kontrahuje bez skraivanja to je primer: a. b. c. d. e. izotonike kontrakcije izometrijska kontrakcija izobarina kontrakcija svi odgovori su tani nita nije tano

52. Koji je raspored elemnata miia od najmanje do najvee jedinice ako je poetni raspored 1. miini kontraktilni proteini; a. b. c. d. e. 1, 4, 2, 3 4, 1, 2, 3 1, 4, 3, 2 4, 1, 3, 2 2, 3, 1, 4 2. miino vlakno; 3. miini fascikulus; 4. aktinski filament.

53. Gde se nalaze najmanje motorne jedinice? a. b. c. d. e. miiima lea miiima ramenog pojasa miiima nogu miiima grudi miiima aka

54. Kompletna tetanika kontrakcija se moe izazvati: a. b. c. d. e. narastanjem napona stimulusa bez promene frekvencije stimulusa narastanjem frekvence bez promene napona stimulusa porastom optereenja miia koji se kontrahuje smanjenjem optereenja miia koji se kontrahuje nita nije tano

55. Pri iscrpljenju energetskih resursa skeletna miina elija potencira aerobne metabolike puteve. a. b. da ne

56. Saglasno mehanizmu klizanja filamenata miine kontrakcije u toku kontrakcije: a. b. c. d. e. debeli filamenti ostaju iste duine, tanki se skrauju sarkomera se skrauje tanki filamenti ostaju iste duine, a debeli se skrauju skrauju se i tanki i debeli filamenti nijedan odgovor nije taan

57. Molekul koji vezuje kiseonik u miinom vlaknu (eliji) je: a. b. c. d. e. hemoglobin (kao u eritrocitima) tropomiozin sarkolema glikogen mioglobin

58. Glikogen: f. g. h. i. j. je rezervna forma rezerve masti se primarno nalazi u bubregu i mozgu je rezervna forma glukoze ima enzime za sintezu i razgradnju smetene u mitohondrijama Tano je b i c

59. Koji je rastvor hipoton za eritrocite oveka ? a. b. c. d. e. 100 mM NaCl 200 mM NaCl 300 mM NaCl Tano je a i b. Nita nije tano.

60. Neke fizioloke supstance zavisno od mesta oslobaanja mogu biti i neurotransmiteri i hormoni koja ispunjava te uslove? a. b. c. d. e. 1. acetil holin norepinefrin glukagon epinefrin tano je b i d

Homeosatza a. b. c. d. e. zavisi od kontrolnih sistema koji primarno koriste pozitivni feedback. ukljuuje podeavanje prema spoljanjoj sredini u procesu koji se naziva aklimatizacijom. zavisi od interakcije receptora, integrativnih centara i efektora. a i b je tano nijedan odgovor nije taan.

2.

Ekstracelularna tenost a. b. c. d. e. je unutranja sredina organizma. se nalazi van elija, ali je unutar organizma. sastoji se od plazme i intersticijalne tenosti. dva odgovora su tana svi odgovori su tani

3.

Sinteza proteina u eliji vri se u: a. b. c. d. e. granuliranom endoplazmatskom retikulumu Goldzijevom aparatu mitohondrijama glatkom endoplazmatskom retikulumu jedru

4.

Nove mitohondrije nastaju: a. u jedru

b. c. d. e. 5.

u endoplazmatskom retikulumu pupljenjem iz Goldzijevog aparata u elijskoj membrani autoreplikacijom

Lipidi ine 50% sastava elijske membrane a. b. da ne

6.

Koji od navedenih rastvora su izotonini: a. b. c. d. 9% NaCl i 5% glikoza 0,9% NaCl i 0,5% glikoza 5% NaCl i 0,9% glikoza 0,9% NaCl i 5% glikoza

7.

Najznaajniji elektroliti u intracelularnoj tenosti (ICT) su: b. c. d. e. kalijum, fosfati, magnezijum i hlor kalijum, fosfati, magnezijum i sulfati natrijum, hlor i kalcijum bikarbonati, fosfati i magnezijum kalijum, natrijum i hlor

8.

Glavni lipidi koji ine lipidni dvosloj elijske membrane su: fosfolipidi i holesterol fosfolipidi i trigliceridi holesterol i trigliceridi fosfolipidi, holesterol i trigliceridi glikolipidi i trigliceridi

9.

Granulirani endoplazmatski retikulum (ER) sadri: a. b. c. d. e. lizozome peroksizome vezikule ribozome mitohondrije

10.

ta od sledeeg predstavlja autokrini signal? a. Signalni molekul koji se oslobaa iz elije i vezuje se za receptor na vlastitoj membrani. b. Signalni molekul osloboen iz elije koji kroz ekstracelularnu tenost difunduje do druge elije. c. Signalni molekul koji ulazi u sistemsku cirkulaciju i dolazi do ciljanih elija. d. Signalni molekul koji se oslobaa u pukotinu izmeu elija nazvanu sinapsa. Koliko se molekula CO2 stvara iz jednog molekula glukoza koji proe kroz glikolizu i Krebsov ciklus? a. b. c. d. e. 2 3 4 6 7 proces oksidativna fosforilacija glikoliza elijske respiracije stvara najvie ATP?

11.

12.

Koji a. b.

c. d. e. 13.

oksidacija Krebsov ciklus oksidacija masnih

piruvata kiselina

Pentoznofosfatni put razgradnje glikoze je vezan za ciklus liminske kiseline. a. b. da ne

14.

Hilomikroni sadre: a. b. c. d. Masna kiselina, holesterol, fosfolipide i proteine. Trigliceridi, holesterol, fosfolipide i proteine. Trigliceridi, holesterol, glikolipide i proteine. Trigliceridi, sfingomijelin, fosfolipide i proteine.

15.

ta nije tano kada su u pitanju masne kiseline: a. b. c. d. e. Imaju visoku energetsku vrednost Derivati masnih kiselina se koriste kao hormoni i intracelularni glasnici Uestvuju u gradnji hilomikrona Izrauju blokove fosfolipida i glikolipida Masne kiseline se razgradjuju samo u mitohondrijama.

16.

Smatra se da je dnevni unos protena za odraslu osobu ______ grama /kg telesne mase dovoljan da zadovolji a. b. c. d. e. 17. a. b. c. d. e. 1,5; 0,8; 1,2; 0,6; 1,0; 2,0 1,0 1,5 1,0 1,5 etapa glikolize zahteva limunske fruktoze ulaznu energiju? kiseline glukoze 6-fosfata

dnevne potrebe, dok za decu to iznosi ______g/kg telesne mase.

Koja ciklus fosforilacija fosforilacija

sve etape zahtevaju utroak ATP tano je b i c

18.

ist energetski uinak glikolize u odnosu na celokupnu energetsku vrednosti jednog molekula glikoze iznosi: a. b. c. d. e. 5% 10% 3% 15% 20%

19.

Trigliceridi se razgradjuju samo u mitohondrijama. a. b. da ne

20.

Kad neurotransmiterom prepozna i spoji se sa metabotropnim receptorom, aktiviraju se molekuli posredovani: a. b. c. d. e. D-proteinom H-proteinom G-proteinom K-proteinom Nijedan odgovor nije taan

21.

Veliina gradiranog potencijala (gradirane depolarizacije) proporcionalna je intenzitetu stimulusa i uvek dovodi

do generisanja akcionog potencijala. a. da b. ne 22. Nai netano tvrenje kada je u pitanju akcioni potencijal. a. b. c. d. e. on ima karakteristiku sve ili nita on ima refraktorni period. on se generie depolarizacijom do praga okidanja. on poveava brzinu kretanja sumacijom. on se iri preko plazma membrane.

23.

Koji termin najbolje odslikava stanje ekscitabilnih elija kada im je potencijal u stanju mirovanja? a. b. c. d. e. depolarizovana. hiperpolarizovana. repolarizovana. polarizovana. nepolarizovana.

24.

Akcioni potencijali prenose se du aksona do posebnih podruja koja se zovu: a. b. c. d. e. membrane sinapse miii dendriti nervii

25.

ta nije tano kada je u pitanju endokrina komunikacija: a. b. c. d. e. Sve su elije potencijalno izloene svim hormonima putem cirkulacije Samo elije sa specifinim receptorima za specifian hormon mogu reagovati Usled velikog razblaenja u krvi koncentracija hormona je veoma niska (10-9 mol/1; nM) Receptori se nalaze intracelularno na citoplazmatskoj strani membrane Receptori moraju vezivati hormon veoma efikasno moraju da imaju visok afinitet za specifini hormon

26. a. b. c. d. e. 27.

Koja je funkcija neuronskih aksona: odravaju ravnoteu neurona odailju elektrini impuls povezuju dva neurona reguliu protok proteinaa hrane somu Koji tip elijskih veza je prisutan kod crevnog jednorednog epitela? a. b. c. d. e. sidrene veze komunikacione veze neuromiina veza tesna veza (tight junction) nijedan odgovor nije taan

28.

ta je tano kada je razgradnja masnih kiselina u pitanju: a. Razgradnja masnih kiselina se vri kroz alfa-oksidaciju do jedinjenja koje se zove acetil Co-A. b. Razgradnja masnih kiselina se vri kroz beta-oksidaciju do jedinjenja koje se zove malonil Co-A

c. Razgradnja masnih kiselina se vri kroz alfa-oksidaciju do jedinjenja koje se zove malonil Co-A. d. Razgradnja masnih kiselina se vri kroz beta-oksidaciju do jedinjenja koje se zove acetil Co-A.

29.

Proteine krvne plazme koriste tkive za svoje potrebe, a elije tih tkiva preuzimaju proteine procesom: a. b. c. d. e. fagocitoze endocitoze aktivnog transporta pasivnom difuzijom pinocitoze

30.

Proteini su sastavljeni od 20 amino kiselina, od toga je 10 esencijalnih. Esencijalne kiseline su: a. b. c. d. e. one koje se teko resorbuju te se moraju unositi u veoj koliini hranom one koje se bre metaboliu one koje se ugrauju u trigliceride one koje organizam ne moe da sintetie one koje se mogu anaerobno metabolisati

31. Naziv homeostaza za koncepciju Claude Bernarda o relativnoj konstantnosti unutranje sredine organizma prvi je uveo i objasnio: a. Wiliam Harvev b. Ivan Petrovi Pavlov c. Arthur Guvton d. Walter Cannon e. Ilija urii 32. Za funkciju limfnog sistema sve tvrdnje su tane, osim: a. odstranjuje bakterije i tetne partikule iz tkiva b. omoguava vraanje proteina iz intersticijuma u cirkulaciju c. ne dozvoljava ekspanziju intersticijumskog prostora, vraanjem vika tenosti dospeloj neto filtracijom na arterijskom kraju kapilara d. omoguava dopremanje glukoze u srce i mozak e. doprinosi odravanju onkotskog pritiska u plazmi 33. Mehanizmom olakane (facilitirane) difuzije kroz elijsku membranu prenose se: a. joni Na+ i K+ b. lipoproteini c. samo neutralne aminokiseline i dve bazine aminokiseline d. glukoza i aminokiseline e. dvovalentni katjoni Ca2+ i Mg2+

34. elijska membrana sadri sve nabrojano, osim: a. receptore za neurotransmitere b. receptore za steroidne hormone c. receptore za glukagon d. adenilil ciklazu (AC)

e. natrijum-kalijum-ATPaznu pumpu 35. elijska membrana je najmanje propustljiva za koju od sledeih supstanci: a. vodu b. kiseonik c. etanol d. ugljen-dioksid e. natrijum 36. Sve nabrojane supstance se nalaze u veoj koncentraciji u ECT nego u ICT osim: a. natrijum b. kiseonik c. kalijum d. kalcijum e. hlor

37. U neuromiinoj spojnici sinaptike vezikule oslobaaju ACh kada se: a. b. c. d. e. skrate skeletni miii Ca2+ ue u nervni terminal kroz svoje kanale hiperpolarizuje motorna ploa iz nervnog terminala oslobodi ATP Ca2+ izae iz nervnog pupoljka kroz svoje kanale

38. Sloeni fizioloki (infuzioni) rastvori ispunjavaju uslove: a. izotonije b. izojonije c. izohidrije d. izotermije e. svi odgovori su tani 39. Koloidno-osmotski pritisak plazme (onkotski pritisak) iznosi: a. oko 4 mmhg b. oko c oko 20 mmhg d. oko 28 mmhg e. preko 5000 mmhg 40. Kroz lipidni dvosloj elijske membrane ostvaraje se brza i obimna slobodna difuzija za: a. molekule glukoze, manoze, galaktoze, ksiloze i arabinoze b. jone Na+, K+, Mg2+ i Ca2+ c. alkohol, O2, CO2 i steroidne hormone d. aminokiseline i polipeptide e. ATP i kreatin fosfat 15 mmhg

41.

Hormoni/neurotransmiteri (proteini peptidi, amini) nisu liposolubilni ne mogu prolaziti kroz membranu i receptori a.da b.ne

su im na spoljnoj strani membrane

42. Prvi dogaaj za vreme akcionog potencijala (AP) je: a. poveano provoenje K+ kroz svoje kanale b. smanjeno provoenje K+ kroz svoje kanale c. smanjenje provoenja Na+ d. smanjenje koncentracije Na+ u elijama e. poveano provoenje Na+ aktiviranjem brzih Na+-kanala 43. Osmolalnosti krvne plazme najvie doprinose: a. joni Na+ i K+ b. joniNa+i Cl c. joni Na+i HCO3"" d. anjoni krvne plazme e. ukupni proteini 44. Natrijum-kalijum pumpa je primer za: a. jonski kanal b. vezikularni transport c. facilitiranu difuziju d. primarni aktivni transport e. sekundarni aktivni transport 45. Ako jonski kanal doputa ulaz pozitivnih jona, tok pozitivnog naboja izaziva: a. Inhibiciju b. Smirenje c. Ekscitaciju d. Pasivnost e. Apatiju 46. a. b. c. d. 47. a. b. c. d. e. ta nije tano kada je u pitanju kontrola sekrecije hormona: Regulacija se vri promenom nivoa kontrolisanog sastojka u krvi Regulacija se vri nivoom drugog hormona u krvi Regulacija se vri aktivnou nerava Regulacija se vri aktivnou azot oksida Motorne jedinice brzo kontrahujue muskulature karakterie se: velikom miinom snagom crvenom bojom. inervacijom malih motoneurona mora biti regrutovana malom inervacionom proporcijom

41. ta se podrazumeva pod limfom? a. deo intersticijumske tenosti koji je u obliku hidratisanog gela b. postotak resorpcije tenosti iz intersticijuma na venskom delu kapilara

c. odnos izmedju obima filtracije i resorpcije na nivou tkivnih kapilara d. deo intersticijumske tenosti koji se vraa u krv preko sistema limfnih sudova e. 49. a. b. c. d. e. 50. samo tenost posle izlaska preko hilusa limfnih lezda Osnovna struktura koja sainjava miino vlakno i ini osnovnu funkcionalnu jedinicu kontrakcije je: sarkoplazmatski retikulum tubulo transverzalni sistem miini filamenti sarkomere miini snop Jedan od uzroka zamora miia je nakupljanje siretne kiseline u njemu. a. da b. ne 51. a. b. c. d. e. 52. Kada je mii u relaksiranom stanju gde se nalazi kalcijum? u mitohondrijama u transverzalnim cevicama u motornom neuronu u sarkoplazmatskom retikulumu u miinim vlaknima U neuromiinim sinapsama glatkih miinih elija oslobaa se acetilholin i epinefrin. a. da b. ne 53. a. b. c. d. e. 54. a. b. c. d. e. 55. a. b. c. d. e. 56. a. b. c. d. e. 57. ta je pri mirovanju miia odgovorno za blokiranje vezivanja aktina za ukrtene mostove? troponin miozin aktomiozin ATP tropomiozn Prolongirana miina kontrakcija se naziva: tonus tetanus tenzija fibrilacija trzaj ta nije tano kada je u pitanju glatka muskulatura? Nema ispuganosti Nema sarkomera Vie miozina mnogo manje aktina Mogu se kontrahovati i kada su ve istegnuti Gradirana kontrakcija Snopovi vlakana koji se nalaze u sarkomerama miia su: sarkomere T cevice Miina vlakna Kontraktilni proteini Debeli filamenti Miina atrofija esto je rezultat inaktivacie (nekorienja) miia a. da b. ne

58. a. b. c. d. e. 59. a. b. c. d. e. 60.

ATP je direktni izvor energije potrebne za kontraktilni proces, ako se on istroi iz ega se neposredno ADP Glukoze Glikogena Kreatinin fosfata Masnih kiselina ta e se dogoditi sa eritrocitom ako ga stavite u hipertonian rastvor? Nabubrie Skupie se Prvo se skuplja pa bubri. Prvo bubri pa se skuplja. Ostae iste veliine. Za odranje homeostaze tana je sledea tvrdnja: a. regulatorni mehanizmi se zasnivaju na principu negativne povratne sprege b. regulatorni mehanizmi se zasnivaju na principu pozitivne povratne sprege c. veina regulatornih mehanizama je na principu negativne povratne sprege ali postoje i pojedini koji deluju po principu pozitivne povratne sprege

obnavlja?