UBIK

UVOD Vidim umarak svetli, Zelenom bojom se dii, Svi emo netom tamo, Letu u pohode ii. 1. Prijatelji, vreme je za veliko ienje i mi rasprodajemo svoje beumne elektro-Ubike po bagatelnoj ceni. Da, nema vie prodaje preko spiska. I zapamtite: svaki Ubik s naeg lagera koristi se iskljuivo prema uputstvu. U tri i trideset nou, 5. juna 1992, vodei telepata Sunevog sistema iezao je s karte u poslovnim prostorijama Ransiterovog udruenja u Njujorku. To je izazvalo silno zvrjanje videofona. Ransiterova organizacija izgubila je u poslednja dva meseca svaki trag velikom broju Holisovih psihika; ovaj novi nestanak prevrio je meru. "Gospodine Ransitere? Oprostite to vas uznemiravam." Tehniki rukovodilac none smene u tabnoj sobi nervozno se nakaljao kada je krupna, aljkava glava Glena Ransitera isplovila da popuni ceo videkran. "Dobili smo ovu vest od jednog naeg inercijalca. Dozvolite da pogledam." On stade da petlja po neurednoj gomili magnetofonske trake na kojoj su snimane prispele poruke. "To nam je javila naa gospoica Dorn; moda se seate da ga je pratila do Grin Rivera, Jufia, gde..." Ransiter sanjivo zakrguta zubima. "Koga? Ne mogu sve vreme da drim u glavi koji inercijalci prate kog teepa ili prekoga." Rukom je zagladio razbaruenu masu sede ekinjaste kose. "Manite ostalo i kaite mi koji je Holisov ovek sada nestao." "S. Doul Melipoun", ree tehniar. "ta? Nema Melipouna? alite se." "Ne alim se", razuveri ga tehniar. "Edi Dorn i jo dva inercijalca pratili su ga do motela Veze Erotinog Polimorfnog Iskustva, jedne podzemne zgrade od ezdeset prostorija, namenjene biznismenima i njihovim fakalicama, koji ne ele drugu vrstu zabave. Edi i njene kolege nisu verovale da e biti aktivan, ali za svaki sluaj poslali smo jednog naeg telepatu, gospodina Di Di Evuda, da ue i ita ga. Evud je otkrio da je Melipounov um okruen ifarskom shemom, pa zbilja nije mogao nita da uini; vratio se u Topeku, Kanzas, gde trenutno istrauje jednu novu mogunost." Ransiter, sada ve budniji, pripali cigaretu; smrknuto je sedeo, podupirui rukom podbradak, a dim je plovio preko skenera na njegovoj strani dvokanalnog kola. "Sigurni ste da je taj teep bio Melipoun? ini mi se da niko ne zna kako on izgleda; mora biti da svakog meseca koristi drugaiji fiziognomski model. Kako stoji stvar s njegovim poljem?" "Zamolili smo Doa ipa da ode tamo i obavi merenja maksimalne i minimalne jaine polja proizvedenog u motelu Veze Erotinog Polimorfnog Iskustva. ip kae da je na

najvioj taki registrovao 68,2 blr jedinica telepatske aure, to je od svih poznatih telepata u stanju da proizvede samo Melipoun." Tehniar zakljui reima: "Tamo smo, dakle, zaboli u kartu Melipounovu zastavicu za raspoznavanje. A sada ga - sada je nema." "Jeste li pogledali na pod? Iza karte?" "Uklonjena je elektronskim putem. ovek koga predstavlja vie nije na Zemlji, pa ak, koliko smo u stanju da proverimo, ni na nekom od kolonizovanih svetova." "Posavetovau se sa svojom pokojnom enom", ree Ransiter. "Sada je pono. Moratorijumi su zatvoreni." "Nisu u vajcarskoj", ree Ransiter s iskrivljenim osmehom, kao da mu je neka odvratna ponona tenost nadola u ostarelo grlo. "Laku no," Ransiter prekide vezu. Kao vlasnik Moratorijuma Voljene Brae, Herbert enhajt fon Fogelzang uvek je, naravno, dolazio na posao pre svojih slubenika. U ovom trenutku, dok je prostrana, akustina zgrada tek poinjala da se budi, jedan inovniki tip zabrinuta izgleda, s gotovo neprozirnim naoarima, u trbuastoj konoj jakni i sa utim iljatim cipelama, stajao je pored pulta na recepciji s kontrolnim listiem priznanice u ruci. Oigledno, doao je da estita praznik nekom roaku. Uskrs - dan kada su zvanino slavljeni poluivi - bio je na pragu; navala e uskoro poeti. "Da, gospodine", obrati mu se Herbert s ljubaznim osmehom. "Ja u lino uzeti va kontrolni list." "To je jedna starija dama", ree muterija. "Oko osamdeset godina, veoma mala i smeurana. Moja staramajka." "Biu ovde za trenutak." Herbert se vrati do bunkera za hladno pakovanje da potrai broj 3054039-B. im je odredio gde se stranka nalazi, paljivo je pregledao skladini izvetaj. Prema njemu, ostajalo joj je jo samo petnaest dana poluivota. Ne ba mnogo, razmiljao je; mahinalno je udenuo prenosivi protofazonski pojaava u providnu plastinu oblogu sanduka, podesio ga i na odgovarajuoj frekvenciji oslunuo kakvi su znaci modane aktivnosti. Iz zvunika tiho progovori neki glas: "...a onda je Tili iaila nogu i mislili smo da se nikada nee oporaviti; ponaala se tako glupo, htela je da odmah pone da hoda..." Zadovoljan, on iskljui pojaava i pronae jednog sindikalno organizovanog radnika da obavi posao prevoza 3054039-B do salona za konsultacije, gde e biti ostvarena veza izmeu muterije i stare dame. "Proverili ste je, zar ne?" upita muterija, plaajui potrebnu sumu u poskredima. "Lino", odgovori Herbert. "Savreno funkcionie." On pritisnu niz prekidaa i odmae se. "Srean Uskrs, gospodine." "Hvala." Muterija sede licem prema sanduku koji se puio u svom hladno pakovanom omotu; pritisnuo je naglavni telefon na uvo i vrstim glasom progovorio u mikrofon: "Flora, draga, da li me uje? Mislim da ja tebe ve ujem. Flora?" Kad ja preminem, rekao je u sebi Herbert enhajt fon Fogelzang, mislim da u obavezati svoje naslednike da me dozivaju k svesti jednom u sto godina. Na taj nain moi u da promatram sudbinu oveanstva. Ali, to je znailo prilino visoke trokove odravanja za njegove naslednike - a on je znao ta to znai. Pre ili posle, pobunie se, izvaditi njogovo telo iz hladnog pakovanja i - ne dao bog - sahraniti ga. "Sahrane su varvarske", promrmljao je Herbert glasno. "Tragovi primitivnag porekla nae kulture."

"Da, gaspodine", sloila se njegova sekretarica za svojom pisaom mainom. U salonu za konsultacije sada je nekoliko muterija optilo sa svojim poluivim roacima u zanetoj tiini, rasporeeni na odstojanju, svako sa svojim sandukom. Bio je to prizor spokojstva, ti vernici koji su redovno dolazili da odaju potu. Donosili su poruke, novosti o tome ta se zbiva u spoljnom svetu; razgaljivali su tmurne poluive u tim intervalima cerebralne aktivnosti. I - plaali su Herbertu fon Fogelzangu. Bio je to unosan posao, upravljati jednim moratorijumom. "Moj tata izgleda malo slabaan", obrati se jedan mladi Herbertu. "Moda biste mogli da odvojite jedan trenutak i proverite ta je s njim. Biu vam zbilja zahvalan." "Svakako", ree Herbert i uputi se sa muterijom preko salona do njegovog pokojnog roaka. Skladinica za ovoga govorila je da mu preostaje samo nekoliko dana; to je objanjavalo okrnjeni kvalitet cerebracije. Pa ipak... otvorio je regulator protofazonskog pojaavaa i glas poluivog postao je malo jai u naglavnom telefonu. Ve je pri kraju, mislio je Herbert. inilo mu se oigledno da sin ne eli da vidi skladinicu, da u stvari nee da shvati da kontakt s njegovim tatom konano prestaje. Herbert stoga nije rekao nita; jednostavno je otiao, ostavivi sina da opti s ocem. Zato mu govoriti da je ovo verovatno poslednji put da dolazi ovamo? U svakom sluaju, otkrie to i sam dosta brzo. Jedan kamion pojavio se na platformi za utovar i istovar iza moratorijuma; iz njega su iskoila dva oveka u poznatim svetloplavim uniformama. Atlas Interplan Transport i Skladitenje, opazi Herbert. Isporuuju jo jednog poluivog, koji tek to je preminuo, ili su doli po nekog ko je izdahnuo. Lagano je krenuo u tom pravcu da ih nadgleda; ali ba u tom trenutku njegova sekretarica ga pozva. "Her enhajt fon Fogelzang; oprostite to vas ometam u vaim meditacijama, ali jedna muterija eli da joj vi pomognete u vraanju k svesti njenog roaka." Njen glas dobio je posebnu boju kada je rekla: "Muterija je gospodin Glen Ransiter, koji je doputovao ovamo ak iz Severnoamerike Konfederacije." Jedan visok, stariji ovek, krupnih aka, prie mu hitrim, bodrim korakom. Nosio je areno, neguvajue odelo od dakrona, pletenu earpu i kravatu od grube pamune tkanine, obojenu sintetikom bojom. Glavu, glomaznu kao u nekog maora, isturio je napred, kiljei pri tom svojim pomalo buljavim, okruglim, srdanim i veoma udnim oima. Ransiterovo lice imalo je poslovan izraz, namenjen pozdravljanju; posvetivi Herbertu sasvim uzgrednu panju, gotovo trenutno ga je zapostavio, kao da se ve usredsredio na budue dogaaje. "Kako je Ela?" zabubonji Ransiter, kao da mu je glas elektronski pojaan. "Je li spremna da je prirafimo za jedan razgovor? Tek joj je dvadeseta; mora da je u boljoj formi od nas dvojice." Zasmejuckao se, ali to je zvualo rastreseno; on se uvek osmehivao i uvek se smejuckao, uvek je govorio gromkim glasom, ali u sutini nije primeivao nikoga niti je za ma koga mario; njegovo telo bilo je to koje se osmehivalo, klimalo glavom i rukovalo se. Nita se nije doticalo njegovog duha, koji je ostajao po strani; s neutralnom ljubaznou gurnuo je Herberta ispred sebe istei sobi put dok je dugim kracima grabio u duboko rashlaeni bunker, gde su leali poluivi, meu kojima i njegova ena. "Nije vas ovde bilo neko vreme, gospodine Ransitere", primeti Herbert; nije mogao da se seti podataka sa skladinog lista gospoe Ransiter o tome, koliko joj jo vremena ostaje u poluivotu. Upirui velikom akom u Herbertova lea da bi ga poterao, Ransiter ree: "Ovo je vaan trenutak, Fon Fogelzange. Mi, moji saradnici i ja, u takvoj smo struci koja nadmauje

svako racionalno poimanje. Nisam ovlaen da u ovom trenutku otkrivam pojedinosti, ali mi smatramo da trenutno stanje stvari, mada ne sluti na dobro, nije beznadeno. Oajanje nije preporuljivo - ni u kom sluaju. Gde je Ela?" On zastade i brzo pogleda unaokolo. "Prebaciu je za vas iz bunkera u salon za konsultacije", ree Herbert; muterijama nije bio dozvoljen pristup u bunker. "Imate li svoj numerisani kontrolni list, gospodine Ransitere?" "Boe moj, ne", ree Ransiter. "Izgubio sam ga jo pre vie meseci. Ali vi znate ko je moja ena; moete je nai. Ela Ransiter, oko dvadeset godina. Smee kose i oiju." On se nestrpljivo obazre. "Gde vam je taj salon? Bio je na takvom mestu da sam ga lako nalazio." "Odvedi gospodina Ransitera do salona za konsultacije", ree Herbert jednom slubeniku koji je naiao krivudajui, radoznao da vidi kako izgleda vlasnik jedne antipsionike organizacije, slavne irom sveta. Zavirivi u salon, Ransiter s odvratnou ree: "Pun je. Ne mogu tamo da razgovaram s Elom." On se dade u poteru za Herbertom, koji je krenuo u arhivu moratorijuma. "Gospodine Fon Fogelzange", rekao je, sustigavi ga, i jo jednom spustio svoju golemu aku na njegovo rame; Harbert je osetio teinu te ruke i njenu mo ubeivanja. "Zar ne postoji neka skrovitija sveta pilja za poverljive razgovore? Ono to imam da raspravim sa svojom enom Elom nije neka stvar koju bismo mi, iz Ransiterovog Udruenja, u ovom asu hteli da razglasimo celom svetu." Priteran uza zid ozbiljnou Ransiterovog tona i njegovim prisustvom, Herbert zau sebe kako spremno mrmlja: "Mogu da vam stavim na raspolaganje gospou Ransiter u nekoj od naih kancelarija, gospodine." Razmiljao je ta se desilo, kakav je pritisak nagnao Ransitera da napusti svoj okrug i da preduzme ovo pozno hodoae u Moratorijum Voljene Brae, da bi prirafio - kako se grubo izrazio - svoju poluivu suprugu. Neka poslovna kriza, pretpostavljao je on. U TV reklamama i oglasima u homeonoviima razne smotrene antipsi ustanove odnedavno su buno i grlato podbadale javnost. Branite svoj privatni ivot, danonono su zapomagali oglasi u svim medijima. Da li vas neki stranac uhodi na vaoj frekvenciji? Jeste li zaista sami? Toliko o telepatima... a onda muna zabrinutost zbog prekognitivaca. Da li vae postupke predvia neko koga nikada niste sreli? Neko koga ne biste eleli da sretnete ni da pozovete u kuu? Oslobodite se straha; najblia smotrena organizacija kojoj se obratite prvo e vam rei jeste li zaista rtva bespravnog uhoenja, a onda, na va zahtev, neutralisae to uhoenje - po umerenoj ceni za vas. "Smotrene organizacije." Taj izraz mu se dopadao; zvuao je dostojanstveno i bio je prikladan. Znao je to iz linog iskustva; pre dve godine jedan telepata uvukao se u upravu njegovog moratorijuma iz razloga koji nikada nisu bili objanjeni. Verovatno zato da bi prislukivao razgovore izmea poluivih i njihovih posetilaca; moda nekog naroitog poluivog - bilo kako bilo, izvia jedne antipsi organizacije registrovao je to telepatsko polje i on je bio obaveten. Poto je potpisao radni ugovor, poslali su mu jednog antitelepatu koji se odomaio u prostorijama moratorijuma. Telepata nikada nije bio pronaen, ali je neutralisan ba kao to su obeavale TV reklame. I tako je, najzad, poraeni telepata otiao. Moratorijum je sada bio oien od psionikih dejstava i, da bi tako ostalo, smotrena antipsi organizacija jednom meseno vrila je rutinsku kontrolu u njegovoj ustanovi.

"Hvala lepo, gospodine Fogelzange", ree Ransiter, pratei Herberta kroz neku spoljnu kancelariju u kojoj su radili slubenici do jedne prazne unutranje odaje koja je zaudarala na pranjava i nepotrebna mikrodokumenta. Naravno, umovao je Herbert u sebi, ja sam im poverovao na re da je telepata bio ovde. Pokazali su mi dijagram koji su dobili i to su naveli kao dokaz. Moda su ga falsifikovali, izradili dijagram u svojoj laboratoriji. I ja sam im poverovao na re da je telepata otiao; on je doao i otiao - a ja sam platio dve hiljade poskreda. Je li mogue da su smotrene organizacije u stvari zloinaka udruenja? Da uveravaju u neophodnost svojih usluga i ponekad kada one nisu stvarno neophodne? Obuzet takvim mislima, jo jednom se uputio u pravcu arhive. Ovog puta Ranister ga nije pratio; umesto toga, buno se zabatrgao da bi svoje krupno telo udobno smestio na jednu skromnu stolicu. Ransiter je uzdahnuo i Herbertu se odjednom uinilo da je vrsto graeni starac umoran, uprkos svojoj uobiajenoj demonstraciji energije. Pretpostavljam da ovek, kad jednom ue u kategoriju ljudi s tolikim prihodima, mora da usvoji odreen nain ponaanja, zakljui Herbert; mora da stvori utisak da je neto vie od ljudskog bia s obinim manama. Ransiterovo telo verovatno je sadravalo desetak artiforga, vetakih organa transplantiranih u njegov fizioloki aparat kada su pravi, prvobitni, otkazali. Medicinska nauka, slutio je on, obezbeuje materijalnu osnovu, a iz vlasti svog duha Ransiter obezbeuje ostalo. Zanima me koliko je star, razmiljao je on. Vie se to ne moe oceniti po izgledu, osobito posle devedesete. "Gospoice Bison", naloi on svojoj sakretarici, "odredite gde se nalazi gospoa Ela Ransiter i donesite mi njen broj za identifikaciju. Treba je prebaciti u kancelariju 2-A." Seo je preko puta nje i zahvatio jednom ili dva puta malu koliinu Frajburg-Trejerovog Princes duvana za mrkanje, dok se gospoica Bison latila srazmerno lakog posla da ue u trag eni Glena Ransitera. 2. Najbolji nain da naruite pivo jeste da otpevate Ubik. Dobijeno od biranog hmelja, prvoklasne vode, dovoljno odlealo da stekne savreni ukus, Ubik je nacionalno pivo broj jedan. Proizvodi se samo u Klivlendu. Uspravljena u svom providnom sanduku i okruena isparenjima ledene magle, Ela Ransiter leala je zatvorenih oiju, ruku trajno dignutih ka svom ravnodunam licu. Prole su tri godine otkako je video Elu i ona se, naravno, nije promenila. Niti e ikada, bar ne u spoljnom, fizikom obliku. Ali sa svakim novim buenjem u aktivni poluivot, sa svakim povratkom cerebralne aktivnosti, ma koliko on bio kratak, Ela je pomalo umirala. Vreme koje joj je preostalo, svodilo se u fazama i gasilo se. Ovo sazanje uslovilo je njegov propust da je ee vraa k svesti. Rezonovao je ovako: da je time osuuje na propast, da je greh prema njoj aktivirati je. to se tie njenih sopstvenih elja, izraenih pre smrti i u ranim kontaktima u stanju poluivota - to se zgodno zamaglilo u njegovom duhu. U svakom sluaju, trebalo bi da on bolje zna kao etiri puta stariji od nje. ta je ona elela? Da nastavi da deluje s njim kao suvlasnik Ransiterovog udruenja; neto neodreeno u tom smislu. Pa, on joj je ispunjavao tu elju.

Sada, na primer. I est ili sedam puta u prolosti. Konsultovao ju je prilikom svake krize u organizaciji. inio je to i u ovom trenutku. avo da nosi ovu naglavnu telefonsku opremu, gunao je on, nametajui plastini disk na jednu stranu glave. I ovaj mikrofon; sve same prepreke prirodnoj komunikaciji. Bio je nestrpljiv i oseao se neudobno dok se vrpoljio na nezgodnoj stolici kojom ga je snabdeo Fogelzang ili kako se ve zvao; posmatrao je kako se reaktivira njena osetljivost i eleo je da je pouri. A onda je u panici pomislio da ona, moda, nee uspeti; moda je istroena, a nisu mu to rekli. Ili ne znaju. Moda treba da dovede ovamo onu nitariju Fogelzanga da objasni. Moda se neto stravino poremetilo. Ela, zgodna i svetle koe; u danima kada ih je drala otvorene, njene oi bile su jasne i blistavo plave. To se vie nee desiti; on je mogao da joj se obraa i slua njene odgovore; mogao je da komunicira s njom... ali vie je nikada nee videti otvorenih oiju niti e se njene usne pomeriti. Nee ga doekivati sa osmehom. Kad on ode, ona nee plakati. Je li ovo vredno toga? - upitao se. Je li ovo bolje od starog naina, puta koji iz punog ivota vodi direktno u grob. Jo je imam sa sobom u nekom smislu, zakljuio je. Alternativa nije nita. U naglavnom telefonu obrazovae se rei, polagano i nesigurno: krune misli bez znaaja, fragmenti tajanstvenog sna u kojem je sada obitavala. Kakav je oseaj biti u poluivotu? - razmiljao je on. Nije to nikada uspeo da dokui iz Elinog kazivanja; osnova toga, samo iskustvo, bila je neprenosiva. Gravitacija, kazala mu je jednom, prestaje da deluje na oveka i on lebdi sve vie i vie. Kada se poluivot zavri, rekla je, verovatno je, da se lebdei pomera van granica Sunevog sistema, u suret zvezdama. Ali ni ona nije znala; samo je razmiljala i nagaala. Ipak, nije izgledala uplaena. Ni nesrena. To mu je priinjavalo zadovoljstvo. "Zdravo, Ela", ree on nezgrapno u mikrofon. "Oh", dopre do njegovog uha njen odgovor; inilo se da je zapanjena. Ali, naravno, njeno lice ostalo je nepomino. Nita se na njemu nije pokazalo; skrenuo je pogled. "Alo, Glene", ree ona s nekom vrstom detinjeg uenja, iznenaena, zbunjena to ga tu zatie. "ta..." Oklevala je. "Koliko je vremena prolo?" "Dve godine", ree on. "Kai mi ta se dogaa." "Ah, boga mu", ree on, "sve ide u tandariju, cela organizacija. Zato sam ovde; ti si elela da uestvuje u odluivanju o krupnim pitanjima poslovne politike, a sam bog zna da nam je sada to neophodno, nova poslovna politika ili barem krpe naeg izviakog sastava." "Ja sam sanjala", ree Ela. "Videla sam dimljivu, crvenu svetlost, jezivu svetlost. Pa ipak, stalno sam se kretala ka njoj. Nisam mogla da se zaustavim." "Da", ree Ransiter, klimnuvi. "Bardo Thodol, Tibetanska Knjiga Mrtvih, govori o tome. Sea se da si je itala; lekari su te terali da je ita kada si..." Oklevao je. "Umirala", rekao je najzad. "Dimljiva crvena svetlost je loa, zar ne?" upita Ela. "Da, ti eli da je izbegne." On proisti grlo. "uj, Ela, imamo probleme. Osea li se sposobnom da slua o tome? Mislim, ne elim da te preoptereujem, niti bilo ta slino; samo kai ako si suvie umorna ili ako ima neto drugo o emu bi radije sluala ili raspravljala."

"To je tako neobino. Mislim da sam sanjala sve ovo vreme otkako si poslednji put razgovarao sa mnom. Zar su zaista prole dve godine? Zna, Glene, ta ja mislim? Mislim da ostali ljudi koji su oko mene... izgleda mi da progresivno sraujemo. Mnogo mojih snova uopte nije o meni. Ponekad sam mukarac, a ponakad deak; panekad sam debela starica s proirenim venama... na mestima sam koja nikada nisam videla i radim stvari koje su besmislene." "Pa, kako vele, ti se kree ka novoj materici da bi se iz nje rodila. A ona dimljiva, crvena svetlost - to je loa materica; tim putem ne eli da ide. To je poniavajua, niska vrsta materice. Ti po svoj prilici anticipira svoj budui ivot ili ta bi to ve bilo." Oseao se glupo to ovako govori; obino nije imao nikakva teoloka ubeenja. Ali iskustvo s poluivotom bilo je autentino i stvorilo je teologe od svih njih. "Hej", ree on, promenivi temu. "Da ti kaem ta se dogodilo, ta me je navelo da doem ovamo i dodijavam ti. Izgubili smo iz vida S. Doula Melipouna." Trenutak tiine, a zatim se Ela nasmeja. "Ko je ili ta je taj S. Doul Melipoun? Nemogue da tako neto postoji." Od tog smeha, njegove nenadmane i poznate topline, drhtaji mu prooe niz kimu; seao ga se i posle toliko godina. Nije uo Elu da se smeje ve vie od jedne decenije. "Moda si zaboravila", ree on. "Nisam zaboravila", uzvrati Ela. "Ne bih zaboravila jednog S. Doula Melipouna. Je li to neto kao hobit?" "To je vodei telepata Rejmonda Halisa. Bar jedan na inercijalac bio je prilepljen uz njega kao krpelj otkako ga je, pre godinu i po dana, otkrio Di Di Evud. Mi nikada ne gubimo Melipouna; ne smemo to sebi da dozvolimo. Melipoun po potrebi moe da proizvede energetsko polje dva puta snanije od bilo kog drugog Holisovog slubenika. A Melipoun je samo jedan od itavog niza Holisovih ljudi koji su nestali - nestali bar to se nas tie. I onoga to mogu da utvrde sve smotrene organizacije u Drutvu. I tako, pomislih, prokletstvo, idem da pitam Elu ta se dogaa i ta nam valja initi. Kao to si ti naglasila u svom testamentu - sea se?" "Seam se." Ali to je zvualo kao da je ona negde daleko. "Poveaj broj svojih reklama na televiziji. Upozoravaj svet. Kai im..." Njen glas tada oslabi i zaneme. "Ovo te gnjavi", ree Ransiter mrano. "Ne. Ja..." Oklevala je i on je jo jednom osetio da je odlutala. "Jesu li svi oni telepati?" upitala je posle izvesne pauze. "Uglavnom telepati i prekognitivci. Nisu nigde na Zemlji; to znam. Imamo u rezervi desetak inercijalaca koji su besposleni jer psihici koje su neutralisali nisu tu, a jo vie od toga, mnogo vie, brine me opadanje potranje za antipsihicima - to bi se i oekivalo s obzirom na podatak da je nestalo tako mnogo psihika. Ali ja znam da su oni zauzeti jednim jedinim projektom; odnosno verujem. U stvari, siguran sam u to; neko je angaovao celu tu bulumentu, ali samo Holis zna ko je to i gde je. I ta sve to ima da znai." Zatim je utonuo u mrgodnu tiinu. Zapitao se kako bi Ela mogla da mu pomogne da to utvrdi. Zatvorena u ovaj sanduk, sleena tako da vie nije bila deo ovog sveta znala je samo ono to bi joj on ispriao. Pa ipak, on se uvek uzdao u njenu pronicljivost, u onaj njen specifino enski oblik tog svojstva, u mudrost zasnovanu ne na znanju ili na iskustvu, ve na neem uroenom. Za njenog ivota nije bio u stanju da u to pronikne; izvesno, nije to mogao da uini ni sada kad je leala u studenom mirovanju. Druge ene koje je upoznao od njene smrti - bilo ih je nekoliko - imale su malo toga, moda samo u

indikatorskim koliinama. Nagovetaje veeg potencijala koji se u njima nikada nije ispoljio kao kod Ele. "Kai mi", ree Ela, "kakav je tip taj Melipoun?" "aknut." "Radi li za novac? Ili iz ubeenja? Uvek sam s tim na oprezu, kad imaju onu svoju psimistiku, ono oseanje svrhe i kosmikog identiteta. Kao to ga je imao onaj grozni Sarapis; sea li ga se?" "Sarapis vie nije tu. Holis ga je navodno ukokao, jer je kovao zaveru da osnuje sopstvenu firmu i konkurie Holisu. Jedan njegov prekor dao je Holisu tip." On zastade za trenutak, a onda dodade: "Melipoun se okomio na nas mnogo ee od Sarapisa. Kada je vru, potrebna su tri inercijalca da izbalansiraju njegovo polje, a tu nema profita; mi naplaujemo - odnosno, naplaivali smo - isti honorar kakav uzimamo s jednim inercijalcem. Zato to Drutvo sada ima tarifni pravilnik koji nas obavezuje." Svake godine Drutvo mu se sve manje svialo; ono je postalo njegova hronina opsesija zbog svoje beskorisnosti, skupoe i razmetljivosti. "Koliko smo u stanju da ocenimo, Melipoun je prodani psihik. Da li ti je sada lake? Je li to manje zlo?" ekao je, ali nije uo njen odgovor. "EIa", ree. Tiina. On nervozno dodade. "Ej, alo, Ela, da li me uje? Neto nije u redu?" Oh, boe, pomislio je. Ode ona. Usledi kratka pauza, a onda se misli materijalizovae u njegovom desnom uhu. "Zovem se Dori." Ali ne Eline misli; neki drukiji Elan, vitalniji pa ipak nespretniji. Bez njene vete istananosti. "Maknite se s linije", ree Ransiter panino. "Razgovarao sam sa svojom enom, Elom. Odakle ste vi doli?" "Ja sam Dori", stigoe misli, "i sa mnom niko ne razgovara. Rado bih naas proaskao s vama, gospodine, ako vam je po volji. Kako se zovete?" Ransiter zamuckujui ree: "Ja elim svoju enu, gospou Elu Ransiter; platio sam razgovor s njom i ona je ta s kojom elim da razgovaram, a ne s vama." "Ja poznajem gospou Ransiter", zabrujae misli u njegovom uhu, sada mnogo jae. "Ona razgovara sa mnom, ali to nije isto kao kad razgovaram s nekim kao to ste vi, nekim iz sveta. Gospoa Ransiter je ovde, s nama; ali to se ne rauna, jer ona ne zna nita vie od nas. Koja je godina, gospodine? Jesu li poslali onaj veliki brod na Proksimu? To me ivo zanima; moda vi moete da mi kaete. A, ako elite, ja to kasnije mogu da prenesem gospoi Ransiter. Vai?" Ransiter iupa kontakt s uha i urno spusti naglavni telefon i ostatak pribora. Napustio je zaguljivu, pranjavu kancelariju i stao da vrlja izmeu zaleenih sanduka, uredno rasporeenih po brojevima, red za redom. Slubenici moratorijuma izranjali su pred njim, a onda nestajali kada bi zapenuio, traei vlasnika. "Neto se desilo, gospodine Ransitere?" upita ona spodoba Fon Fogelzang, primetivi ga kako tumara okolo. "Mogu li vam biti od kakve pomoi?" "Neko udo navalilo je na mene preko ice", zabrekta Ransiter i stade. "Umesto Ele. avo da nosi vas i vae sumnjive poslovne raevine; ovo nije smelo da se dogodi i ta to treba da znai?" On se uputi za vlasnikom moratorijuma, koji je ve krenuo u pravcu kancelarije 2-A. "Da ja tako vodim svoje poslove..." "Da li se ta osoba predstavila?" "Dabome, naziva sebe Dorijem."

Oigledno zabrinut, Fon Fogelzang se namrti i ree: "To e biti Dori Miler. On je, verujem, smeten pored vae ene. U bunkeru." "Ali ja vidim da je tamo Ela!" "Dugotrajna blizina ponekad izaziva uzajamnu osmozu, sufuziju duhovnih svojstava poluivih", objasni Fon Fogelzang. "Modana aktivnost Dorija Milera osobito je dobra; kod vae ene nije. To omoguava nesreni jednosmerni prolaz protofazona." "Moete li to ispraviti?" upita Ransiter promuklo; otkrio je da je izmoden, zadihan i da se i dalje trese. "Isterajte to udo iz duha moje ene i vratite mi je - to vam je posao!" "Ako ovo stanje potraje, dobiete novac natrag", ree Fon Fagelzang sveanim glasom. "Koga briga za novac? Drpite taj novac." Stigli su do kancelarije 2-A. Ransiter nesigurno ponovo sede, srce mu je tako tuklo da je jedva govorio. "Ako ne uklonite tog Dorija s linije", izusti on upola dahui, upola reei, "tuiu vas; zatvoriu vam radnju!" Zastavi naspram sanduka, Fon Fogelzang pritisnu na uho tonski izlazni stepen ureaja i ustro progovori u mikrofon. "Eliminii se, Dori; tako valja, deko." On okrznu pogledom Ransitera i ree: "Dori je preminuo u petnaestoj; zato je toliko vitalan. U stvari, to se deavalo i ranije; Dori se nekoliko puta pojavio tamo gde mu nije bilo mesto." Onda jo jednom ree u mikrofon: "To nije poteno od tebe, Dori; gospodin Ransiter prevalio je dug put da bi razgovarao sa svojom enom. Nemoj da ometa njen signal, Dori; to nije lepo." Nastala je pauza dok je sluao. "Znam da je njen signal slab." Opet je stao da slua, sveano poput kakvog apca, a zatim je skinuo naglavni telefon i ustao. "ta je rekao?" hteo je da uje Ransiter. "Hoe li da se skloni i pusti me da govorim s Elom?" "Dori tu nita ne moe da uini", ree Fan Fogelzang. "Zamislite dva amplitudski modulisana radio-predajnika, jedan do drugoga, ali ograniena na samo pet stotina vati radne snage. Zatim jo jedan, udaljen, ali na istoj ili gotovo istoj frekvenciji, koji koristi pet hiljada vati. Kad padne no..." "A no je pala", ree Ransiter. Bar za Elu. A moda i za njega, ako Holisovi nestali teepi, parakinetiari, prekognitivci, vaskrsavaoci i animatori ne budu naeni. Nije izgubio samo Elu; izgubio je i njen savet, jer ju je Dori omeo pre nego to je uspela da mu ga da. "Kada je vratimo u bunker, neemo je opet staviti pored Dorija", brbljao je Fon Fogelzang. "U stvari, ako ste sporazumni da plaate neto veu mesenu taksu, moemo je smestiti u izolovanu komoru visokog stepena sigurnosti, iji su zidovi obloeni i pojaani teflonom-26 radi spreavanja heteropsihike infuzije - od strane Dorija ili nekog drugog." "Nije li prekasno?" upita Ransiter, izronivi trenutno iz depresije u koju ga je bacio ovaj dogaaj. "Mogla bi da se vrati. Kad se Dori jednom eliminie. Kao i svako ko je mogao da prodre u nju u njenom oslabljenom stanju. Pristupana je gotovo za svakoga." Fon Fogelzang je grizao usnu, oigledno duboko utonuo u misli. "Moda joj se izolacija nee dopasti, gospodine Ransitere. Postoji valjan razlog to kontejnere - sanduke kako ih zove nestruna javnost - drimo zbijene. Lutanja iz jednog duha u drugi pruaju onima u poluivotu jedini..." "Odmah da ste je stavili u samicu", upade mu Ransiter u re. "Bolje je da bude u izolaciji nego da uopte ne postoji."

"Ona postoji", ispravi ga Fon Fogelzang. "Samo ne moe da kontaktira s vama. To je razlika." "Metafizika razlika koja mi nita ne znai", ree Ransiter. "Izolovau je", ree Fon Fagelzang, "ali mislim da ste u pravu; prekasno je. Dori ju je trajno proeo, bar do izvesnog stepena. ao mi je." "I meni", ree Ransiter otro. 3. Instant Ubik ima neokrnjeni krepki ukus svee pripremljene kafe. Va mu e rei, Boe, Sali, mislio sam da kuva kafu tako-tako. Ali sada, svaka ast! Nekodljiv kad se uzima prema uputstvu. Jo uvek u arenoj klovnovskoj pidami s uzanim prugama, Do ip opijeno sede za svoj kuhinjski sto, pripali cigaretu i, poto je ubacio kovani novac od deset centi, poigra se brojanikom svog nedavno unajmljenog homeonovog aparata. Onako mamuran, naao je na brojaniku interplan novosti, trenutno se kolebao kod domaih novosti, a onda izabrao tra. "Da, gospodine moj", ree aparat srdano. "Tra. Pogodite ta ba u ovom trenutku smera da uini Stenton Mik, povueni, interpalanetarno poznati pekulant i finansijer." Pogon aparata je zazujao i svijutak tampanih stvari izmileo je iz proreza; izbaena rolna, jedan etvorobojni dokument fino odtampan u krupnom slogu, zakofirljao se preko ploe stola od neotikovine i odskoio na pod. Muen glavoboljom, ip ga podie i rairi pred sobom. MIK TRAI OD SVETSKE BANKE DVA BILIONETA (AP) London. ta to moe da smera Stentan Mik, povueni, interplanetarno poznati pekulant i finansijer? - upitao se poslovni svet kada je iz Vajthola procurila vest da je odvani ali neobini industrijski magnat, koji je jednom ponudio da besplatno sagradi flotu pomou koje bi Izrael mogao da kolonizuje i pretvori u plodno tlo inae pustinjske oblasti Marsa, zatraio - uz dobre izglede da dobije - vrtoglavi zajam bez presedana od okruglo "To nije tra", ree Do ip 'nov aparatu. "To je spekulacija o finansijskim transakcijama. Danas elim da itam o tome koja TV zvezda spava s ijom drogiranom enom." Kao i obino, on nije spavao dobro, bar ne sa stanovita REM sna (Rapid eye movement - ivahni pokreti onih jabuica). A uzdravao se od uzimanja uspavljujuih sredstava jer je, na veliku nesreu, njegovo nedeljno sledovanje stimulanata, kojima ga je snabdevala autonomna apoteka njegove potroake stambene zgrade, ve bilo iscrpljeno mora se priznati, usled njegove oralne lakomosti, ali u svakom sluaju, otilo je u nepovrat. Po zakonu, nije mogao da se obrati apoteci za jo lekova do utorka. Dva dana, dva duga dana. "Potraite na brojanom birau vulgarni tra", ree 'nov aparat. On to uini i pojavi se drugi smotuljak, bez odlaganja izluen iz 'nov aparata; ip zabrunda pred sjajnom karikaturom Lole Hercburg-Rajt, zadovoljno oliza usne na nestano izlaganje njenog celog desnog uha, a onda se usredsredi na tekst.

Kada je pre neko vee jedan deparo priao LOLI HERCBURG-RAJT u elegantnom njujorkom sastajalitu posle radnog vremena, ona je nevaljalca tako zviznula desnicom po njuci da se preturio na sto gde su sedeli KRALJ EGON, zvani SREBRNI GRO OD VEDSKE i jedna anonimna gospoica sa zadivljujue velikim Naprava za zvonjenje na vratima njegovog potroakog stana zatreta; Do ip uplaeno die pogled, otkri da je njegova cigareta na dobrom putu da progori providni povrinski sloj termostabilne plastike na stolu od neotikovine, uspeno otkloni tu opasnost, a onda se zamuenih oiju odvue do cevnog zvunika, zgodno montiranog pored reze za deblokiranje vrata. "Ko je to?" proguna on; proverivi na svom runom satu, video je da jo nema osam. Verovatno robot za iznajmljivanje, zakljui on. Ili neki poverilac. Nije otkoio rezu za deblokiranje vrata. Jedan razdragani muki glas zaori se iz zvunika na vratima: "Znam da je rano, Do, ali tek sam dofurao u grad. Ovde Di Di Evud; imam u izgledu neto sasvim sigurno to sam ulovio u Topeki - nalazim da je velianstveno i elim tvoju potvrdu pre nego to s tim izletim pred Ransitera. Bilo kako bilo, on je u vajcarskoj." "Moj pribor za ispitivanje nije ovde u stanu", ree ip. "Trknuu do firme da ga donesem." "Nije u firmi; ostao mi je u kolima", priznade on nerado. "Sino se nisam reio da ga istovarim." U stvari, bio je suvie urokan papa-ljokom da otvori prtljanik svog automobila na vazdunom jastuku. "Zar to ne moe da saeka bar do devet?" upitao je razdraljivo. Nestabilna, manina energija Di Di Evuda smetala mu je i u popodnevnim asovima... Sada, u dvadeset do osam, inila mu se dibidus nemogua; gora ak i od nekog poverioca. "ipe, lepi moj, ovo je slatka numera, pokretni simpozijum uda koji e kao vihor zavrteti kazaljke tvojih instrumenata, a uz to udahnuti novi ivot firmi, to joj je preko potrebno. I nadalje..." "To je anti-ta?" upita Do ip. "Telepata?" "Poteno u ti izloiti stvar", izjavi Di Di Evud. "Ne znam. uj, ipe," Evud spusti glas. "Ovo je poverljivo, naroito ovaj sluaj; ne mogu da stojim ovde na kapiji i meljem na sav glas; mogue je da neko prislukuje. U stvari, ve hvatam misli nekog bezveznjaka u jednom stanu u prizemlju; on..." "U redu", predade se Do ip. Kada bi Di Di Evud jednom otpoeo svoje nemilosrdne monologe, bilo ih je nemogue prekinuti. Naprosto je morao da ga saslua. "Daj mi pet minuta da se obuem i proverim da li mi je negde u stanu ostalo jo malo kafe." Imao je nejasnu predstavu o tome da je sino pazario u potroako-stambenoj samoposluzi, a naroito da je otcepio jednu zelenu markicu za snabdevanje, to je moglo da znai da je kupio ili kafu, ili aj, ili cigarete ili uvozni deluks duvan za mrkanje. "Dopae ti se", izjavi Di Di Evud energino. "Mada je ona, kao to to esto biva, ker jednog..." "Ona?" upita Do ip unezvereno. "Moj stan nije za pokazivanje; zaostao sam u plaanju kunim robotima-istaima - nisu bili onde pune dve nedelje." "Pitau je da li joj to smeta?" "Nemoj nita da je pita. Meni smeta. Testirau je tamo, u firmi, u vremenu za koje me plaa Ransiter." "itam njene misli i njoj to ne smeta."

"Koliko joj je godina?" Moda je jo dete, pomisli on. Meu novim, potencijalnim inercijalcima bilo je podosta dece koja su tu sposobnost razvijala u cilju zatite od svojih psionikih roditelja. "Koliko ti je godina, draga?" upita Di Di Evud tiho, okrenuvi glavu da bi se obratio osobi pored sebe. "Devetnaest", obavesti ona Doa ipa. Pa, toliko o tome. Ali sada se u njemu probudila radoznalost. Zvuna i buna, uzbuena nakresanost Di Di Evuda obino se ispoljavala u sadejstvu s privlanim enama; moda je ova devojka spadala u tu kategoriju. "Daj mi etvrt sata", kazao je Di Diju. Ako pouri, nekako izmuva operaciju ienja i preskoi kafu i doruak, verovatno bi do tada mogao da postigne da mu stan bude ist. Uostalom, nita ga nije kotalo da pokua. On prekide vezu, a onda potrai u kuhinjskim ormanima metlu (runu ili automatsku) ili usisiva (na helijumsku bateriju ili s prikljukom na gradsku mreu). Nije naao ni jedno ni drugo. Oigledno, kuni snabdevaki organ nije mu nikada dostavio nikakav pribor za ienje. Divan trenutak da sada to otkrije, pomisli on. A iveo je ovde ve etiri godine. Maio se vidfona i pozvao lokal 214, liniju za odravanje zgrade. "ujte", rekao je kada se odazvalo homeostatsko bie. "Ja sam sada u mogunosti da deo svojih sredstava odvojim u cilju podmirivanja svog duga vaim robotima-istaima. Voleo bih da odmah dou ovamo gore i srede mi stan. Raun u isplatiti uredno i u celosti im zavre." "Gospodine, isplatie raun uredno i u celosti pre nego to ponu." Sada je ve drao novanik u ruci; istresao je iz njega svoju rezervu Volebnih kreditnih kljueva - od kojih je sada veina bila bez pokria. Njegov odnos prema novcu i vraanju hitnih dugova verovatno e za vena vremena ostati ovakav kakav je. "Za neplaeni raun jemiu svojim Trouglastim arobnim kljuem", obavesti on svog nebuloznog protivnika. "Tako e se ta obaveza preneti van vae nadlenosti; u vaim knjigama bie evidentirana kao potpuni povraaj." "Plus globa, plus penali." "To u pokriti svojim Srcolikim..." "Gospodine ipe, Ferisov i Brokmenov kreditni biro za analizu i reviziju rauna na malo izdao je specijalni listi o vama. U na prijemni prorez opomena je prispela jue i ostaje svea u naoj memoriji. Od jula, vi ste sa trostrukog G stanja kreditne sposobnasti pali na etvorostruko G. Nae odeljenje - u stvari, cela ova potroako-stambena zgrada - sada je programirana protivu daljeg pruanja usluga i/ili kreditiranja takvih aljenja dostojnih nepravilnosti kao to ste vi, gospodine. to se vas tie, ubudue sve mora da se regulie na naelno gotovinskoj podosnovi. Drugim reima, najverovatnije ete biti na naelno gotovinskoj podosnovi dok ste ivi. U stvari..." On prekide vezu. I odree se nade da e domamiti ili pretnjama dovesti robote-istae u svoj prljavi stan. Umesto toga, odgegao se u spavau sobu da se obue; to je mogao da uini bez tue pomoi. Kada je bio odeven - u sportskom ogrtau kestenjaste boje, sa svetlucavim cipelama, iji su vrhovi bili okrenuti nagore, i filcanom kapom s kiankom - pun nade stao je da eprka po kuhinji za izvesnim ostacima kafe. Nije ih bilo. On se zatim usredsredi na sobu za dnevni boravak i nae pored vrata kupatila noanji ogrta, svaki jard te plave takaste tkanine, i jednu plastinu vreicu s pola funte prave kenijske kafe, veliko uivanje i neto za im bi posegnuo samo onako urokan. Naroito s obzirom na svoju sadanju nezavidnu situaciju.

Vrativi se u kuhinju, on u brojnim depovima potrai kovani novac od deset centi i njime stavi u pokret lone za kafu. Udahnuvi - bar za njega - nesvakidanji miris, opet je pogledao na sat i video da je petnaest minuta prolo, pa je stoga energino zakoraio ka vratima stana, okrenuo okruglu ruicu i povukao rezu za deblokiranje. Vrata su odbila da se otvore. Rekla su: "Pet centi, molim." On pretrai depove. Vie nije bilo kovanog novca; ba nita. "Platiu sutra", kazao je vratima. Opet je pokuao da okrene ruicu, ona je ponovo ostala zaglavljena. "Ono to ti plaam samo je vid napojnice", obavestio ih je. "Nisam duan da plaam." "Ja mislim drugaije", rekoe vrata. "Pogledajte kupoprodajni ugovor koji ste potpisali kada ste kupili ovaj potroaki stan." Ugovor je naao u ladici svog stola. Otkako ga je potpisao, mnogo puta je bio prisiljen da zaviri u taj dokument. Bez sumnje; plaanje vratima da se otvaraju i zatvaraju predstavljalo je obaveznu novanu naknadu. Ne baki. "Videete da sam u pravu", rekoe vrata. To je zvualo samozadovoljno. Iz ladice pored sudopera Do ip uze jedan no od nerajueg elika i poe njime sistematski da odvre komplet reze na vratima stana halapljivog na novac. "Tuiu vas", rekoe vrata, kada je prvi zavrtanj ispao. "Nikada me jo nisu tuila jedna vrata", ree Do ip. "Ali mislim da bih to preiveo." Na vratizna odjeknu kucanje. "Hej, Do, lafe, to sam ja, Di Di Evud. A ona je ovde sa mnom. Otvori." "Ubaci u prorez jedan komad od pet centi mesto mene", ree Do. "Izgleda da se mehanizam na mojoj strani zaglavio." Jedan metalni novi zazvea padajui u automat na vratima; ona se otvorie i ukaza se Di Di Evud s licem koje je prosto sijalo. Pulsiralo je lukavom snagom, nekim udnim, zraeim likovanjem, kada je devojku gurnuo ispred sebe u stan. Ona je za trenutak zastala i upiljila se u Doa; oigledno je bila mlaa od sedamnaest godina, vitka i bakarne boje koe, krupnih i tamnih oiju. Boe, pomisli on, kako je lepa. Nosila je radniku bluzu od grubog erzac-platna, farmerke i teke izme, ulepljene neim to je liilo na pravo blato. Zamrena, blistava kosa bila joj je na potiljku skupljena i vezana crvenom maramom. Podvrnuti rukavi otkrivali su preplanule, vine ruke. Za opasaem od imitacije koe nosila je no, poljski telefon i popriline zalihe sledovanja hrane i vode. Primetio je da je neto istetovirano na njenoj obnaenoj, tamnoj podlaktici. CAVEAT EMPTOR, glasile su rei. On se upita ta to znai. "Ovo je Pat", ree Di Di Evud, drei ruku s razmetljivom prisnou obavijenu oko devojinog struka. "Njeno prezime nije vano." Podbuo i irok kao preteka cigla, u svom uobiajenom ponu od mohera, s filcanim eirom boje kajsije, skijakim arapama s argajlskom arom i vunenim papuama, on se pomae napred ka Dou, samozadovoljno se kezei svakim molekulom svog tela; pronaao je neto vredno i spremao se da iz toga izvue najvie to moe. "Pat, ovo je najstruniji, prvorazredni elektrotehniki ispitiva u naoj kompaniji." "Jeste li vi elektrini? Ili vaa ispitivanja?" devojka hladno upita Do ipa. "Smenjujemo se", ree Do. Odasvud je oseao kuna isparenja svog neoienog stana; mesto je predstavljalo pravo olienje kra i darmara, a on je znao da je Pat to ve primetila. "Sedite", izustio je nategnuto. "Posluite se oljicom originalne kafe."

"Kakav luksuz", ree Pat, sedajui za kuhinjski sto; refleksnim pokretom skupila je nedeljnu hrpu novina na uredniju gomilu. "Kako sebi moete da dozvolite da pijete pravu kafu, gospodine ipe?" "Do besno zarauje. Firma ne bi mogla da opstane bez njega", ree Di Di Evud; pruio je ruku i uzeo jednu cigaretu iz pakla koje je lealo na stolu. "Vrati je natrag", ree Do ip. "Ostao sam gotovo bez ijedne, a poslednju zelenu markicu za snabdevanje potroio sam na kafu." "Ja sam platio vratima", istae Di Di i ponudi paklo devojci. "Do se pretvara; ne obraajte panju. Vidite kakav mu je stan. To dokazuje da je kreativan. Svi geniji ive ovako. Gde ti je pribor za ispitivanje, Do? Dangubimo." Do se obrati devojci: "Neobino ste odeveni." "Ja odravam podzemne vidfanske linije u Topeka kibucu", ree Pat. "Izuzetno u tom kibucu samo ene smeju da obavljaju poslove koji se rade rukama. Zato sam se zaposlila tamo umesto u kibucu Viita Fols." Njene crne oi gordo su zasijale. "Taj istetovirani natpis na vaoj ruci, je li to hebrejski?" upita Do. "Latinski." Oi joj sakrie njenu veselost. "Nikada nisam videla stan tako pun smea. Zar nemate ljubavnicu?" "Ovi elektrotehniki strunjaci nemaju vremena za takva glupiranja", ree Di Di Evud, razdraljivo. "uj, ipe, roditelji ove devojke rade za Reja Holisa. Ako saznaju da je bila ovde, izvee na njoj eonu leukotopiju." Do ip se obrati devojci: "Oni ne znaju da vi imate protivtalenat?" "Ne." Ona odmahnu glavom. "U stvari, ni ja to nisam razumela dok va izvia nije seo sa mnom u ekspres restoran u kibucu i ispriao mi. Moda je to istina." Ona slegnu ramenima. "A moda nije. Rekao je da vi svojom baterijom za ispitivanje moete da mi pruite objektivan dokaz." "Kako biste se oseali da ispitivanja pokau da ste zaista obdareni?" upita Do ip. Razmislivi, Pat ree: "ini mi se da je to tako... negativno. Ja ne radim nita; ne pomeram predmete, ne pretvaram kamenje u hleb, ne raam bez zaea i ne preokreem tok bolesti kod bolesnika. Ne itam misli, niti gledam u budunost - nemam ak ni tako obine talente. Ja prosto onemoguujem neiju tuu sposobnost. To mi se ini..." Ona napravi pokret rukom. "Budalasto." "Kao inilac odranja ivota ljudske rase, to je isto tako korisno kao i psioniki talenti", ree Do. "Naroito za nas, Norme. Antipsi faktor je prirodno vaspostavljanje ekoloke ravnotee. Jedan insekt naui da leti i eto ga drugi koji ui da tka mreu u koju e ga uloviti. Nije li to isto kao da nema letenja? Kod jestivih koljki razvile su se tvrde ljuture u cilju zatite; ptice su stoga nauile da sa koljkom uzlete visoko u vazduh i ispuste je na hridi. U izvesnom smislu, vi ste oblik ivota koji vreba psihike, a psihici su oblik ivota koji vreba Norme. To vas ini prijateljem vrste Norma. Ravnotea, pun krug, grabljivac i plen. Izgleda da je to veiti sistem; i, iskreno, ne vidim kako bi mogao biti poboljan." "Mogu se smatrati izdajicom", ree Pat. "To vam smeta?" "Smeta mi to e ljudi prema meni gajiti naprijateljska oseanja. Ali mislim da se ne moe dugo iveti bez izazivanja neijeg neprijateljstva; ne moe se svima ugoditi, jer koliko ljudi, toliko udi. Ugodi jednom i zamerie se drugome." "ta predstavlja va antitalenat?" upita Do. "Teko je to objasniti."

"Kao to rekoh, jedinstven je", ree Di Di Evud. "Nikada nisam uo za tako neto." "Kojem psi-talentu odgovara to protivdejstvo?" upita Do devojku. "Prekogniciji", ree Pat. "Mislim." Ona pokaza Di Di Evuda, iji oduevljeni osmeh jo nije minuo. "To mi je objasnio va izvia, gospodin Evud. Znala sam da radim neto neobino; uvek sam imala ona udna razdoblja u ivotu, poev od svoje este godine. Nikada to nisam kazala roditeljima jer sam oseala da im se to ne bi svidelo." "Jesu li oni prekogninivci?" upita Do. "Da." "U pravu ste, ne bi im se svidelo. Ali, da ste to primenili u njihovoj blizini - masakr samo jednom - oni bi to znali. Zar nisu posumnjali? Zar niste stvarali smetnje njihovoj sposobnosti?" "Ja..." poe Pat i proprati to gestikulacijom. "Mislim da sam im pravila smetnje, ali oni to nisu znali." Na njenom licu ogledala se zbunjenost. "Dozvolite mi da objasnim kako u naelu funkcionie jedan antiprekog", ree Do. "U stvari, kako funkcionie u svakom do sada poznatom sluaju. Prekog vidi mnotvo budunosti, sloenih kao sae u konici. Za njega jedna ima veu blistavost i on je bira. Kada je ve jedanput odabere, antiprekog je nemoan; antiprekog mora da bude prisutan dok je prekog u procesu odluivanja, ne posle toga. Antiprekog ini da prekogu sve budunosti budu podjednako stvarne; on potire njegov talenat da uopte bira. Prekog je trenutno svestan kada je antiprekog u blizini, jer je ceo njegov odnos prema budunosti preinaen. U sluaju telepata, slino pogoranje..." "Ona se vraa u vremenu," ree Di Di Evud. Do se upilji u njega. "Vraa se u vremenu", ponovi Di Di sa uvaavanjem. Njegove oi znaajno su streljale u sve uglove kuhinje Doa ipa. "Prekog na koga ona deluje vidi jednu nadmonu budunost; kako ti ree, jednu blistavu budunost. On je bira i u pravu je. Ali zato je u pravu? Zato je ona blistava? Zato to ova devojka..." On slegnu ramenima u njenom pravcu. "Pat kontrolie budunost; ona blistava magunost je blistava zato to je ona otila u prolost i izmenila je. Promenivi je, ona menja sadanjost koja obuhvata prekoga; na njega se vri dejstvo, a on to ne zna. Izgleda mu da njegov talenat deluje, a u stvari je onemoguen. To je, dakle, prva prednost njenog talenta nad drugim antiprekognitivnim talentima. Druga - i vea - jeste ta, to ona moe da izbrie odluku prekoga poto ju je ovaj doneo. Moe kasnije da se ukljui u situaciju, a taj problem, kao to zna uvek nas je sputavao; ako ne bismo bili tamo od samog poetka, nismo nita mogli da uinimo. U izvesnom pogledu, mi nikada nismo mogli da uspeno pariramo sposobnosti prekoga kao to vam je to polazilo za rukom s drugim talentnima. Je li tako? Nije li to slaba karika u naoj slubi?" On se s iekivanjem zagleda u Doa ipa. "Zanimljivo", ree Do ip malo kasnije. "Vraga - zanimljivo!" prasnu Di Di Evud, ogoreno. "Ovo je najvei antitalenat koji se do sada pojavio!" Pat tiho ree: "Ja se ne vraam u vremenu." Ona die pogled i suoi se s Doom ipom upola pokajniki upola ratoborno. "Ja neto radim, ali gospodin Evud je to naduvao preko svake stvarne mere.." "Ja itam tvoje misli", ree joj Di Di, koji je izgledao pomalo razdraen. "Znam da moe da izmeni prolost, ve si to inila."

"Mogu da izmenim prolost, ali ne mogu da idem u prolost", ree Pat. "Ja ne putujem kroz vreme, kao to biste vi hteli da va ispitiva pomisli." "Kako menjate prolost?" upita je Do. "Mislim na nju. Na neki njen poseban vid, kao to je izvestan dagaaj, ili neto to je neko rekao. Ili na neku sitnicu koja se desila, a ja bih elela da nije. Prvi put sam to uinila kao dete..." "Kada je imala est godina", upade joj Di Di u re, "i ivela u Detroitu s roditeljima, razbila je jednu starinsku figuru od keramike koju je njen otac uvao." "Zar va otac to nije predvideo?" upita Do. "Svojom prekognitivnom sposobnou?" "Predvideo je", odgovori Pat, "i kaznio me je nedelju dana pre nego to sam razbila figuru. Ali rekao je da je to neizbeno; vi znate talenat prekognitivaca; oni mogu da predvide dogaaje, ali nita ne mogu da izmene. Onda, poto je figura bila razbijena bolje rei, poto sam je ja razbila - mozgala sam o tome i mislila na onu nedelju pre nego to se razbila, kada uz veeru nisam dobijala dezert, a morala sam da leem ve u pet po podne. Boe mili, mislila sam - ili ta ve dete kae u takvim prilikama - zar ne postoji neki nain da se ti nesreni dagaaji izbegnu? Prekognitivna sposobnost mog oca nije mi se inila naroito spektakularnom, jer on nije mogao da menja stvari; jo to oseam, neku vrstu prezira. Provela sam mesec dana napreui svu svoju volju da se ta prokleta figura vrati u jedan komad. U duhu sam se stalno vraala u vreme pre nego to se razbila, predoavajui sebi kako je izgledala... A bila je grozna. I onda, jednog jutra kada sam ustala - nou sam ak i sanjala o tome - figura je stajala onde. Onakva kakva je nekada bila." Ona se napregnuto nagnu ka Dou ipu. Govorila je otrim, odlunim glasom. "Ali ni moj otac, ni moja majka nisu nita primetili. Njima je izgledalo savreno normalno to je figura cela; mislili su da je uvek bila cela. Ja sam je se jedina seala." Ona se osmehnu, zavali natrag, uze jo jednu cigaretu iz njegovog pakla i pripali je. "Idem da donesem iz kola svoj pribor za ispitivanje", ree Do, polazei ka vratima. "Pet centi, molim", rekoe vrata kada se latio okrugle ruice. "Plati vratima", ree Do Di Di Evudu. Kada je u naruju dovukao aparate za ispitivanje iz svojih kola u stan, Do ree izviau iz firme da hvata dadu. "ta?" ree Di Di zapanjeno. "Ali ja sam je otkrio, premija je moja. Izgubio sam skoro deset dana pratei polje do nje; ja..." "Ne mogu da je ispitam u prisutnosti tvog polja, kao to dobro zna", ree mu Do. "Polja talenata i antitalenata uzajamno se izobliuju; da toga nema, ne bismo bili u ovoj struci." On isprui aku kada se Di Di namorasto podigao. "I ostavi mi koji novi od pet centi. Da ona i ja moemo izai odavde." "Ja imam sitnog novca", promrmlja Pat. "U svojoj torbici." "Moe da izmeri silu koju ona proizvodi na osnovu gubitka u mom polju", ree Di Di. "Video sam stotinu puta kako to radi." "Ovo je drugaije", ree Do kratko. "Nemam vie novia od pet centi", poali se Di Di. "Ne mogu da izaem." Letimino pogledavi Doa, a onda Di Dija, Pat ree: "Evo vam jedan moj." Ona dobaci Di Diju novi koji on dohvati sa zbunjenim izrazom lica. Zbunjenost se onda postepeno preobrazi u oaloenu zlovolju.

"Lepo ste mi dali nogu", ree on, ubacujui pet centi u prorez na vratima. "Oboje", mrmljao je, dok su se vrata za njim zatvarala. "Ovo je stvarno vraki posao kada..." Glas mu je oslabio im su se vrata vrsto zabravila. Potom je zavladala tiina. Malo kasnije, Pat ree: "Kad ga oduevljenje napusti, od njega ne ostane bog zna ta." "On je na svom mestu", ree Do; titalo ga je uobiajeno oseanje krivice. Ali ne preterano. "Kako god bilo, obavio je svoj deo posla. Sada..." "Sada je red na vas", ree Pat. "Tako rei. Smem li da izujem izme?" "Svakako" ree on. Poeo je da postavlja pribor za ispitivanje, prokontrolisao magnetne kalemove i napajanje energijom. Izazvao je probni otklon svake kazaljke, putajui odreene naponske impulse i registrujui njihovo dejstvo. "Tu?" upita ona, uredno maknuvi izme s puta. "Dvadeset pet centi", promrmlja on. "To staje dvadeset pet centi." Digao je letimice pogled ka njoj i video da je poela da raskopava bluzu. "Nemam dvadeset pet centi", upozorio ju je on. "U kibucu je sve dabe", ree Pat. "Dabe?" On se upilji u nju. "To je ekonomski neostvarljivo. Kako stvar moe da deluje na toj osnovi? Due od mesec dana?" Ona bezbrino nastavi da otkopava bluzu. "Nae prinadlenosti se uplauju i evidentiraju nam se kad zavrimo posao. Ukupni iznos naih zarada osigurava kibuc kao celinu. Odista, Tapeka kibuc belei profit ve nekoliko godina; mi kao grupa unosimo vie nego to uzimamo." Otkopavi bluzu, ona je prebaci preko naslona stolice. Ispod plave, grube bluze nije nosila nita i on spazi njene dojke: vrste i uzdignute, s dobrim uporitem u odgovarajuim miiima ramena. "Jeste li sigurni da elite to da uradite?" upita on. "Da se svuete, mislim." "Ne seate se", ree Pat. "ega da se seam." "Da se nisam svukla. U drugoj sadanjosti. Nije vam se mnogo svidelo, pa sam to sasvim uklonila; otuda ovo." Ona gipko ustade. "ta sam uradio kad se niste svukli?" upita on oprezno. "Jesam li odbio da vas ispitujem?" "Promrmljali ste neto o tome da je gospodin Evud precenio moj talenat." "Ja tako ne poslujem", ree Do. "To ja ne radim." "Evo vam." Povijena, dojki koje su se njihale ispred nje, stala je da pretura po depu na bluzi, a onda izvadila odatle jedan savijeni list hartije koji mu je dodala. "Iz prethodne prolosti, one koju sam ponitila." On to proita, proita svoju procenu vrednosti u jednom redu, na kraju. "Proizvedeno antipsi polje - neadekvatno. Sasvim ispod standarda. Beskorisno protiv nominalne snage postojeih prekognitivaca." A zatim, kodirana oznaka koju je primenjivao, krug podeljen jednim potezom pera. Ne zapoljavati je, znaio je simbol. A to su znali samo on i Glen Ransiter. ak ni njihovi izviai nisu bili upueni u znaenje tog simbola, pa Evud nije mogao da joj ga oda. On joj utke vrati hartiju; devojka je presavi i stavi natrag u dep na bluzi. "Je li neophodno da me testirate?" upita ona. "Posle ovoga to ste videli." "Ja imam svoj redovni postupak", ree Do. "est indeksa koji..." "Vi ste mali, zadueni, nesposobni birokrata koji ne moe da skrpi ak ni dovoljno sitnine da plati svojim vratima da ga puste iz sopstvenog stana." Njen ton, neutralan ali razoran,

odzvanjao mu je u uima; osetio je kako se koi, trza i kako mu krv estoko navaljuje u lice. "Trenutno me bije maler", ree on. "Ve za koji dan ponovo u finansijski stati na noge. Mogu da podignem zajam. Od firme, ako je potrebno." On nesigurno ustade, uze dve oljice i tacne i nasu kafu iz loneta. "eer?" upitao je. "Skorup?" "Skorup", ree Pat, i dalje stojei bosonoga, bez bluze. On pipanjem patrai ruicu na vratima friidera da bi izvadio mleko u kartonskoj ambalai. "Deset centi, molim", ree friider. "Pet centi za otvaranje vrata; pet centi za skorup." "To nije skorup", pobuni se on. "To je obino mleko." Nastavio je da cima vrata friidera - uzaludno. "Samo jo ovaj put," ree im on. "Kunem se u boga da u ti to platiti. Veeras." "Evo vam", ree Pat; gurnula je ka njemu preko stola kovani novac od deset centi. "Bolje bi bilo da ona ima para," primetila je, posmatrajui kako on ubacuje kovani novac u prorez na friideru. "Vaa ljubavnica. Vi ste stvarno bankrot, zar ne? Znala sam to im je gospodin Evud..." "Nije uvek ovako", zakrguta on. "elite li da vas ja izbavim iz tekoa, gospodine ipe?" Ruku zavuenih u depove farmerki, bezizrazno ga je gledala; nikakvo oseanje nije bacilo senku na njeno lice. Samo oprez. "Znate da to mogu. Sedite i napiite izvetaj o proceni moje vrednosti. Zaboravite ispitivanja. Moj talenat je ionako jedinstven. Polje koje ja stvaram ne moete da izmerite - ono je u prolosti, a vi me ispitujete u sadanjosti, koja jednostavno nastaje kao automatska posledica. Da li se slaete?" "Dajte opet da vidim taj list s ocenom koji imate u bluzi", ree on. "elim ponovo da ga pogledam. Pre nego to odluim." Ona jo jednom izvadi iz bluze presavijeni, uti list hartije; mirno mu ga je dodala preko stola i on ga je nanovo proitao. Moj rukopis, rekao je sebi; da, istina je. Vratio joj ga je i iz zbirke opitnog pribora uzeo jedan nov, ist list iste poznate, ute hartije. Na listu je ispisao njeno ime, zatim lane, izuzetno visoke rezultate testa i onda, na kraju, zakljuke. Nove zakljuke. "Ima neverovatnu mo. Antipsi polje jedinstveno po obimu. Verovatno moe da onemogui svaku koncentraciju prekognitivaca koja se da zamisliti." Posle toga navrljao je jedan simbol: ovog puta dva krsta, oba podvuena. Stojei iza njega, Pat ga je paljivo motrila kako pie; oseao je njen dah na potiljku. "ta znae dva podvuena krsta?" upita ana. "'Unajmite je'." ree Do. "'Po svaku cenu koju zatrai'." "Hvala vam." Ona posegnu u torbicu, izvadi aku poskredskih novanica, odabra jednu i predade mu je. Bila je krupna. "Ovo e vam pokriti deo trokova. Nisam mogla da vam je dam ranije pre nego to ste dali zvaninu procenu moje vrednosti. Inae bi ste izbrisali gotovo sve i otili biste u grob verujui da sam vas podmitila. Na kraju biste ak zakljuili da nemam nikakav protivtalenat." Ona zatim otvori patent zatvaraa na farmerkama i nastavi da se hitro i veto svlai. Do ip pregleda ta je napisao, ne posmatrajui pri tom devojku. Podvueni krstovi nisu simbolizirali ono to joj je kazao. Njihovo znaenje je bilo: motriti na ovu osobu. Ona je rizik za firmu. Opasna je. Potpisao je dokument o testu, savio ga i dodao joj ga. Ona ga je odmah stavila u torbicu.

"Kada mogu da prebacim ovamo svoje stvari?" upitala je, tapkajui ka kupatilu. "Od sada smatram da je stan moj, jer sam ve platila toliko da to praktino mora biti cela mesena kirija." "U svako doba" ree on. Kupatilo ree: "Pedeset centi, molim! Pre nego to pustim vodu." Pat dotapka natrag u kuhinju da ponovo posegne u torbicu. 4. Moni novi umak za salatu, Ubik, ne italijansko, ne francusko, ve jedno novo i drugaije zadovoljstvo ukusa koje budi svet. Probudite se za Ubik i budite moni! Nekodljiv kad se uzima prema uputstvu. Po obavljenom putu u Moratorijum Voljene Brae, Glen Ransiter se jo jedanput vratio u Njujork i pomou jedne beumne, upeatljive, potpuno elektrifikovane limuzine, unajmljene za ovu priliku sleteo je na krov centralnog objekta Ransiterovog Udruenja. Silazni kanal brzo ga je odbacio do kancelarije na petom spratu. Uskoro - u 9,30 po lokalnom vremenu - sedeo je za pisaim stolom u glomaznoj, staromodnoj, autentinoj stolici na okretanje, od orahovog drveta i sa presvlakom od prave koe i preko videofona razgovarao sa svojim propagandnim odeljenjem. "Temiu, upravo sam se vratio iz Ciriha. Tamo sam se savetovao s Elom." Ransiter prostreli pogledom svoju sekretaricu koja je oprezno ula u njegovu predimenzioniranu linu kancelariju i zatvorila vrata za sobom. "ta elite, gospoo Frik?" upita je. Usahla, maloduna gospoa Frik, lica umrljanog flekama vetake boje, kao naknadom za njeno opte drevno sivilo, naini jedan odrean pokret; dodijavala mu je jer nije imala drugog izbora. "U redu, gospoo Frik", ree on strpljivo. "ta je?" "Jedna nova klijentkinja, gospodine Ransitere. Mislim da treba da je vidite." U isti mah je napredovala ka njemu i povlaila se, teak manevar koji je mogla da izvede jedino gospoa Frik. Uvebavanje te kretnje oduzelo joj je mnogo decenija. "im zavrim ovaj razgovor", obavesti je Ransiter. Zatim ree u aparat: "Kojom uestalou se nae reklame emituju u najgledanije TV vreme irom planete. I dalje jednom u svaka tri sata?" "Ne ba tako, gospodine Ransitere. U toku jednog celog dana, smotrene reklame pojavljuju se proseno jednom svaka tri sata po UHF kanalu, ali cena najgledanijeg vremena..." "elim da se pojavljuju svakog sata", ree Ransitor. "Ela misli da bi to bilo bolje." Prilikom povratka na zapadnu hemisferu odluio se koja mu se njihova reklama najvie dopada. "Znate li za ono nedavno reenje Vrhovnog suda prema kome mu ima zakonsko pravo da ubije enu ako moe da dokae da mu ona ni pod kakvim okolnostima ne bi dala razvod?" "Da, to je takozvana..." "Ne tie me se kako se to zove; bitno je da mi ve imamo TV reklamu napravljenu na osnovu toga. Kako ide ta reklama? Pokuavao sam da je se setim."

"Tu je onaj ovek, bivi mu, kome se sudi", ree Temi. "Prvo doe snimak porote, onda sudije, onda kamera venka na javnog tuioca koji vri unakrsno ispitivanje biveg mua. Tuilac kae 'Izgleda, gospodine, da je vaa ena...'" "Tako je", ree Ransiter zadovoljno; lino je pomagao u pisanju te reklame. Bila je to, po njegovom miljenju, jo jedna manifestacija udesne mnogostranosti njegovog duha. "Nije li, meutim, pretpostavka da nestali Psihici rade kao grupa za neko vee investiciono drutvo?" ree Temi. "Imajui u vidu da je verovatno tako, moda bi trebalo da posebno istaknemo neke od naih reklamnih filmova iz trgovake sredine. Jeste li moda zapamtili ovaj, gospodine Ransitere? Vidi se mu kako dalazi kui s posla na kraju dana; jo nosi svoju ilibarsko utu earpu, suknju s laticama, uzane akire do kolena i apku sa titnikom vojnikog izgleda. Umorno seda na kau u sobi za dnevni boravak, poinje da skida jednu od svojih pancirnih rukavica, a onda se poguri, namrti i kae: 'Boga mu, Dil, da mi je znati ta se to u poslednje vreme deava sa mom. Ponekad, svakag dana sve ee i najsitnija primedba u kancelariji tera me da zakljuim, pa eto, da neko ita moje misli!' Onda ona kae: 'Ako te to brine, zato se ne obratimo najblioj smotrenoj organizaciji? Oni e nam iznajmiti inercijalca po ceni koja nee opteretiti na kuni budet, a ti e onda opet biti onaj stari!' Tada se na njegovom licu pojavi onaj iroki; osmeh i on kae: 'Oseanje koje me je grizlo ve sada...'" Gospoa Frik ponovo se pojavi na pragu Ransiterove kancelarije i ree: "Molim vas, gospodine Ransitere." Naoari su joj podrhtavale. On klimnu. "Razgavaraemo kasnije, Temiu. U svakom sluaju, organizujte sa TV mreama da se na materijal emituje na bazi jednoasovnog intervala, kako sam skicirao." Prekinuo je vezu, a onda je utke pogledao gospou Frik. "Potegao sam ak u vajcarsku", rekao je malo kasnije, "i prenuo Elu da dobijem tu informaciju, taj savet." "Gospodin Ransiter je slobodan, gospoice Virt." Njegova sekretarica klimavo se skloni u stranu, a jedna puna ena dokotrljala se u njegovu kancelariju. Glava joj je skakutala gore-dole kao koarkaka lopta, dok joj se veliko, okruglo telo samo od sebe usmerilo na jednu stolicu, gde je odjednom sela, klatei tankim noicama. Nosila je demodirani mantil od pauinaste svile i liila je na nekog dobrodunog insekta u auri koju nije sam ispleo; izgledala je kao stavljena u kutiju. Ipak se osmehivala. inilo se da je sasvim spokojna. Pri kraju etrdesetih, zakljui Ransiter. Daleko od svakog doba kada je mogla imati dobru figuru. "Ah, gospoice Virt", ree on. "Ne mogu da vam posvetim odve mnogo vremena; kako bi bilo da smesta preete na stvar? U emu je problem?" Blagim, veselim, neprikladnim glasom gospoica Virt ree: "Imamo malu nezgodu s telepatama. Mislimo da je tako, ali nismo sigurni. Mi drimo sopstvenog telepatu... oveka za koga znamo ta je i koji je duan da se kree meu naim slubenicima. Ako naleti na nekog psihika, telepatu ili prekoga, ma koje vrste, duan je da o tome izvesti..." Ona vedro pogleda Ransitera... "Mog poslodavca. Krajem prole nodelje nainio je takav izvetaj. Imamo procenu sposobnosti raznih smotrenih organizacija koju je obavila jedna privatna firma. Vaa je rangirana na prvo mesto." "To znam", ree Ransiter; tavie, video je tu procenu. Do sada mu je, meutim, donela malo ili nimalo krupnijih poslova. Ali sada ovo. "Koliko je telepata otkrio va ovek? Vie od jednog?" upita on. "Najmanje dva." "Eventualno vie?"

"Eventualno." Gospoica Virt klimnu. "Evo kako mi dejstvujemo", ree Ransiter. "Prvo objektivno merimo psi-polje, da bismo videli na emu smo. Za to je u veini sluajeva potrebno sedam do deset dana, to zavisi od..." "Moj poslodavac eli da vi svoje inercijalce otpremite odmah bez vremenski neekonomine i skupe formalnosti prethodnog vrenja testova." "Ne bismo znali koliko inercijalaca da povedemo. Ni od koje vrste. Ni gde da ih postavimo. Dezaktiviranje jedne psi operacije mora da se obavlja na sistematskoj osnovi; ne moemo da mahnemo arobnim tapiem ili da uglove naprskamo otrovnim gasom. Moramo sa Holisovim ljudima da postignemo ravnoteu snaga, pojedinac za pojedinca, antitalenat za svakog talenta. Ako se Holis infiltrirao u va proces rada, uinio je to na isti nain: psihik na psihika. Jedan se uvlai u personalno odeljenje i angauje drugoga; ta osoba osniva odeljenje ili dolazi na rukovodei poloaj u nekom odeljenju i zahteva dvatri nova oveka... Ponekad to traje mesecima. Ne moemo da sruimo za dvadeset etiri asa neto, to su oni gradili u jednom dugom razdoblju. Psi-aktivnost u krupnim razmerama je kao mozaik; oni sebi ne mogu da dozvole nestrpljenje, a ni mi." "Moj poslodavac je nestrpljiv", ree gospoica Virt ivo. "Razgovarau s njim." Ranister se mai vidfona. "Ko je on i koji mu je broj?" "Zakljuiete posao preko mene." "Moda uopte neu da zakljuujem posao. Zato mi ne kaete koga zastupate?" On pritisnu tajno dugme montirano ispod ivice stola; to e dovesti njegovog kunog telepatu, Ninu Frid, u susednu kancelariju odakle e moi da prislukuje misaone procese gospoice Virt. Ne mogu da radim s tim ljudima ako ne znam ko su, rekao je samome sebi. Sve to sada znam jeste da Rej Holis pokuava da me angauje. "Vi ste uskogrudi", ree gaspoica Virt. "Mi jedino traimo brzinu. A traimo je samo zato to moramo. Rei u vam toliko da naa operacija u koju su se ubacili nije organizovana na Zemlji. Sa stanovita potencijalnog prihoda kao i sa stanovita investicija to je na glavni projekat. Moj poslodavac uloio je u to svu svoju aktivu koju je mogao preneti. Niko nije smeo da zna za to. Najvei ok za nas, kada smo otkrili telepate u rejonu..." "Izvinite me", ree Ransiter, ustade i poe ka vratima kancelarije. "Utvrdiu koliko ljudi trenutno imamo na raspolaganju da se angauju u ovome." Zatvorivi vrata za sobom, zavirio je u svaku od susednih kancelarija dok nije spazio Ninu Frid; sedela je sama u jednoj manjoj, sporednoj prostoriji, puila i usredsreivala se. "Utvrdite koga ona za stupa", ree joj on. "A onda utvrdite do koje bi sume ili." Imamo trideset osam dokonih inercijalaca, razmiljao je pri tom. Moda u ovo moemo da uguramo sve njih, ili bar veinu. Mogue je da sam najzad otkrio gde su se uunjale one sveznajue nitarije, Holisovi talenti. Cela ta prokleta bagra. On se vrati u kancelariju i ponovo sede za sto. "Ako su se telepati uvukli u vau poslovnu operaciju, onda morate pogledati istini u oi i uvideti da operacija sama po sebi vie nije tajna", obrati se on gospoici Virt, ruku skrtenih ispred sobe. "Nezavisno od ma koje tehnike informacije koje su se doepali. Zato mi onda ne kaete kakav je to projekt?" Oklevajui, gospoica Virt ree, "Ne znam kakav je to projekt." "Ni gde se ostvaruje?" "Ne." Ona odmahnu glavom.

"Znate li ko je va posladavac?" upita Ransiter. "Ja radim za jednu pomonu firmu koju on finansijski kontrolie; znam ko je moj neposredni poslodavac - to je gospodin eperd Hauard - ali nikada mi nisu rekli koga zastupa gospodin Hauard." "Ako vam obezbedimo inercijalce koji su vam potrebni, hoemo li znati kuda e oni biti poslati?" "Verovatno neete." "ta ako se nikada ne vrate?" "Zato se ne bi vratili? Poto dekontaminiraju nau operaciju." "Poznato je da Holisovi ljudi ubijaju inercijalce poslate da ih onemogue", ree Ransiter. "Ja sam odgovoran za zatitu svojih ljudi; ali ruke su mi sputane ako ne znam gde su." Mikrozvunik skriven u njegovom levom uhu zazuja i otuda dopre tihi, odmereni glas Nine Frid, ujan samo za njega: "Gospoica Virt zastupa Stentona Mika. Ona je njegova poverljiva asistentkinja. Ne postoji osoba po imenu eperd Hauard. Projekt o kojem je re vezan je prvenstveno za Lunu; to mora imati neke veze s Tehnoinicijativom, Mikovim naunoistraivakim objektima u kojima kontrolni akcionarski udeo nominalno dri gospoica Virt. Ona ne zna nikakve tehnike pojedinosti; gospodin Mik joj nikada nije stavio na raspolaganje ni naune procene, ni memorandume, ni izvetaje o postignutim rezultatima i ona zbog toga silno negoduje. Ipak je od Mikove rukovodee ekipe stekla neku uoptenu sliku o prirodi tog projekta. Pod pretpostavkom da je njeno znanje iz druge ruke tano, Lunarni projekat odnosi se na korenito novi, jevtin meuzvezdani pogonski sistem, koji bi se pribliio brzini svetlosti, a mogao bi da bude iznajmljen ma kojoj osrednje bogatoj politikoj ili etnolokoj grupaciji. Mikova zamisao je, izgleda, da e taj pogonski sistem omoguiti da se kolonizacija ostvari na najiroj osnovi do samih drutvenih temelja. Samim tim, ona ne bi vie bila manopol pojedinih vlada." kljocnuvi, Nina Frid prekide vezu, a Ransiter se zavali na svojoj stolici od koe i orahovine da bi razmislio. "O emu razmiljate?" upita gaspoica Virt ivahno. "Zanima me moete li vi sebi da dozvolite nae usluge", ree Ransiter. "Poto nemam rezultate ispitivanja od kojih bih poao, mogu samo da pretpostavljam koliko vam je inercijalaca potrebno... Ali brojka bi mogla da ide i do etrdeset." Rekao je to, znajui da Stenton Mik moe sebi da dozvoli da angauje neogranien broj inercijalaca - ili da to angaovanje prepusti nekom drugom ko bi istupio kao potpisnik. "etrdeset?" ponovi gospoica Virt kao odjek. "Hmm. To je poprilino." "to ih vie upotrebimo, bre emo zavriti posao. Poto urite, prebaciemo ih sve odjedanput. Ako ste ovlaeni da potpiete ugovor o radu u ime svog poslodavca..." Upro je u nju siguran, nepopustljiv prst; ona nije ni trepnula, "...i moete odmah da date predujam, verovatno bismo to obavili u roku od sedamdeset dva asa." Onda se, pun iekivanja, zagledao u nju. Mikrozvunik mu zapara uho. "Kao vlasnica Tehnoinicijative ona ima punu kontrolu. Moe zakonski da obavee svoju firmu na plaanje svake sume ispod ili do njene celokupne vrednosti. Trenutno kalkulie koliko bi to moglo da izae ako se prerauna po sadanjem kursu." Pauza. "Nekoliko milijardi poskreda, zakljuila je. Ali ona ne eli da to uini. Ne dopada joj se pomisao da se vee ugovorom i da da predujam. Bilo bi joj prijatnije da to uine Mikovi advokati, makar to znailo odlaganje od nekoliko dana."

AIi njima je hitno, pomisli Ransiter. Bar tako kau. "Ona nasluuje da vi znate - ili da ste pogodili - koga ona zastupa. I plai se da u skladu s tim nabijate cenu. Mik je svestan kakav ugled uiva. On sebe smatra najveom metom za mahere na svetu. Zato pregovara na ovaj nain, preko neke osobe ili firme koju koristi kao paravan. S druge strane, oni ele to je mogue vie inercijalaca. I pomirie se s tim da su strahovito skupi." "etrdeset inercijalaca", ree Ransiter lagano; zaparao je perom po jednom listiu iste hartije na stolu koji je sluio ba u te svrhe. "Da vidimo. est puta pedeset puta tri. Puta etrdeset." Gospodica Virt, na ijem se licu zadrao onaj staklasti, sreni osmeh, ekala je s primetnom napetou. "Zanima me", promrmlja on, "ko je platio Holisu da svoje ljude ugura u va projekt." "To zbilja vie nije vano, zar ne?" ree gospoica Virt. "Vano je da su tamo." "Ponekad se nikad ne otkrije", ree Ransiter. "Ali pravo kaete - to je isto kao kad vam se mravi uvuku u kuhinju. Ne pitate zato su tamo; prosto se bacate na posao da ih istrebite." Izraunao je cenu. Bila je ogromna. "Ja - moram da razmislim", ree gospoica Virt; digla je pogled s njegovog uasavajueg prorauna i upola ustala. "Ima li tu negde neka kancelarija gde bih mogla da ostanem nasamo? I eventuno telefoniram gospodinu Hauardu." Ransiter takoe ustade i ree: "Retkost je da neka smotrena organizacija ima odjednom toliko raspoloivih inercijalaca. Ukoliko budete akali, situacija e se promeniti. Zato, ako ih elite, bolje da odmah reagujete." "I vi mislite da bi zaista bio potreban toliki broj inercijalaca?" Uhvativi gospoicu Virt pod ruku, on je izvede iz kancelarije i poe s njom kroz predvorje u tabnu sobu firme. "Ovde se vidi raspored naih inercijalaca, kao i inercijalaca drugih smotrenih organizacija. Uz to, vidi se - ili bar treba da se vidi raspored svih Holisovih psihika." Sistematski je prebrojao zastavice za raspoznavanje psihika, koje su, jedna po jedna, bile uklanjane s karte; zavrio je drei poslednju, onu koja je oznaavala S. Doula Melipouna. "Sada znam gde su", rekao je gospoici Virt koja je izgubila svoj mehaniki osmeh kada je shvatila znaenje nerasporeenih zastavica za raspoznavanje. Uhvativi njenu vlanu ruku, stavio je Melipounovu zastavicu u njenu aku i sklopio je oko nje. "Moete ostati ovde da razmislite", ree on. "Tamo je vidfon..." Pokazao ga je. "Niko vam nee smetati. Ja u biti u svojoj kancelariji." Napustio je tabnu sobu, pomislivi uz put: zaista ne znam jesu li oni tamo, svi ti nestali Psihici. Ali mogue je. A osim toga - Stenton Mik se odrekao redovnog postupka, vrenja objektivnih testova. Prema tome, ako na kraju ispadne da je angaovao inercijalce koji mu nisu potrebni, sam e biti kriv. Zakonski gledano, Ransiterovo Udruenje trebalo je da obavesti Drutvo da su neki nestali psihici - ako ne svi - pronaeni. Ali on je imao pet dana da protokolie tu prijavu... i odluio se da saeka do poslednjeg dana. Ovakva poslovna prilika, mislio je, ukazuje se samo jednom u ivotu. "Gospoo Frik", ree on, uavi u predvorje svoje kancelarije. "Otkucajte ugovor o delu za etrdesetoro..." Zatim prekide. S druge strane sobe sedele su dve osobe. Mukarac, Do ip, izgledao je oronuo, mamuran i zlovoljniji nego obino... Izgledao je, u stvari, kao uvek, izuzimajui zlovolju.

Ali ipored njega lenarila je jedna dugonoga devojka, sjajne, ive, crne kose i oiju; njena upadljiva, destilisana lepota sjala je u tom delu sobe kao da uie neku monu, kobnu vatru. Kao da se devojka opire sopstvenoj privlanosti, kao da ne voli glatkou svoje koe i ulnu, zagasitu punou svojih usana, pomisli on. Izgleda kao da je maloas ustala iz kreveta, mislio je dalje. Jo uvek neuredna. Kivna na ovaj dan - u stvari, na sve dane. Priavi ovam paru Ransiter ree: "Zakljuujem da se Di Di vratio iz Topeke." "Ovo je Pat", ree Do. "Nema prezime." Predstavio je Ransitera, a onda uzdahnuo. Neki udni nagovetaj poraza lebdeo je nad njim, iako iznutra nije izgledao spreman da se preda. Neodreen, otrcan trag ivahnosti krio se iza potitenosti; Ransiteru se inilo da bi Do gotovo mogao biti optuen da simulira duhovni pad... Nije to, meutiim, bilo ono pravo. "Anti ta?" upita Ransiter devojku koja je sedela izvaljena na stolici, ispruenih nogu. "Antiketogeneza", promrmlja devojka. "ta to znai?" "Spreavanje ketoze", ree ona odsutno. "Kao prilikom davanja glukoze." Ranister se obrati Dou: "Objasnite." "Dajte gospodinu Ransiteru dokument o testu", ree Do devojci. Devojka se uspravi na stolici, uze svoju torbicu, preturi po njoj, a zatim izvadi jedan od Doovih zguvanih utih listova s rezultatama, razvi ga, okrznu pogledom i dade Ransiteru. "Zadivljujui rezultat", ree Ransister. "Je li zaista tako dobra?" upita Doa. A onda spazi dva podvuena krsta, grafiki simbol optube - u stvari, izdaje. "Do sada je najbolja", ree Do. "Hodite u moju kancelariju", ree Ransiter devojci; krenuo je prvi, a ono dvoje spretno poe za njim. Iznebuha, pojavi se debela gospoica Virt, bez daha, kolutajui oima. "Javila sam se gospodinu Hauardu", obavesti ona Ransitera. "Dao mi je uputstva." Odmah zatim primetila je Doa ipa i devojku po imenu Pat; za trenutak je oklevala, a onda se nestrpljivo izlanula: "Gospodin Hauard bi voleo da odmah sklopimo formalni sporazum. Moemo li smesta preduzeti korake? Ve sam vam skrenula panju na to da je stvar hitna, na vremenski faktor." Ponovo se osmehnula, svojim staklastim, odlunim osmehom. "Imate li, vas dvoje, to protiv da malo saekate?" upitala ih je. "Moj posao s gospodinom Ransiterom ne trpi odlaganje." Okrznuvi je pogledom, Pat se nasmeja; bio je to dubok, grlen smeh pun prezira. "Vi ete morati da saekate, gospoice Virt", ree Ransiter. Bojao se; pogledao je Pat, zatim Doa i njegov strah se pojaao. "Sedite, gospoice Virt", nastavio je i pokazao jednu stolicu u predvorju kancelarije. "Mogu tano da vam kaem, gospodine Ransitere, koliko inercijalaca nameravamo da uzmemo", ree gospoica Virt. "Gospodin Hauard smatra da moe adekvatno da odredi kakve su nae potrebe, kao i sam problem." "Koliko?" upita Ransiter. "Jedanaest", ree gospoica Virt. "Potpisaemo ugovor malo kasnije", ree Ransiter. "im budem slobodan." Krupnom, irokom akom ugurao je Doa i devojku u kancelariju; zatvorio je vrata za njima i seo. "Nikada im to nee uspeti", obratio se Dou. "S jedanaest inercijalaca. Ni sa petnaest. Ni

sa dvadeset. A pogotovu ne ako je na drugoj strani upetljan S. Doul Melipoun." Osim straha oseao je i umor. "Ovo je, kako pretpostavljam, potencijalni regrut kome je Di Di uao u trag u Topeki. I vi verujete da treba da je angaujemo? I vi i Di Di se u tome slaete? Onda emo je angaovati, naravno." Moda u je utrapiti Miku, rekao je u sebi. Neka ona bude jedna od tih jedanaest. "Niko mi jo nije kazao kojem se psi-talentu ona suprotstavlja", ree on. "Gospoa Frik kae da ste leteli u Cirih", ree Do. "ta Ela predlae?" "Vie reklama", ree Ransiter. "Na televiziji. Svakog sata." Potom ree u interfon: "Gospoo Frik, sastavite ugovor o zapoljavanju izmeu nas i ove Danke Neznanke; naznaite poetnu platu o kojoj smo se mi i sindikat dogovorili u decembru; naznaite..." "Kolika je poetna plata?" upita devojka po imenu Pat, u iji se glas potkrala sardonina sumnja, triave detinje vrste. Ransiter je pogleda. "Ja ak ne znam ni ta vi moete da uinite." "U pitanju je prekognicija, Glene", zakrguta Do ip. "Ali na drugi nain." Nije se upustio u podrobnije obrazlaganje; izgledao je istroen kao starinski sat s pogonom na bateriju. "Je li spremna da stupi na posao?" upita Ransiter Doa. "Ili je jedna od onih koje moramo da obuavamo, radimo s njima i ekamo. Imamo gotovo etrdeset zaludnih inercijalaca, a angaujemo jo jednog; uzmimo da ih je etrdeset manje jedanaest. Trideset zaludnih slubenika, svi primaju pune plate, donjaju i akaju noseve. Ne znam, Do; zaista ne znam. Moda treba da najurimo izviae. U svakom sluaju, mislim da sam otkrio gde su ostali Holisovi psihici. Priau vam o tome kasnije." U interfon on ree: "Naznaite da ovu Danku Neznanku moemo da otpustino bez prethodnog obavetavanja, bez naknade zbog raskida radnog odnosa i bez ikakvih drugih obeteenja; uz to, u prvih devedeset dana ne moe ostvarivati prava po osnovu penzijskog osiguranja, zdravstvene pomoi i bolesnike potpore." On se obrati Pat: "Poetna plata u svim sluajevima iznosi etiri stotine 'krada meseno, raunato na bazi dvadesetasovne radne nedelje. I morate se ulaniti u sindikat. Sindikat rudarskih, mlinskih i topionikih radnika; oni su pre tri godine primili u svoje udruenje sve zaposlene u smotrenim organizacijama. To je van moje vlasti." "Ja dobijam vie za odravanje vidfonskih releja u Topeka kibucu", ree Pat. "Va izvia, gospodin Evud, kazao je..." "Nai izviai lau", ree Ransiter. "Osim toga, zakonski nas ne obavezuje nita to oni kau. Nijednu smotrenu organizaciju." Vrata kancelarije se otvorie i gospoa Frik se nesigurno uunja unutra s otkucanim ugovorom. "Hvala vam, gospoo Frik", ree Ransiter, primajui hartije. "Ja imam dvadesetogodinju enu u hladnom pakovanju", obrati se on Dou i Pat. "Lepu enu koju, kad razgovara sa mnom, potiskuje neki mladi udak po imenu Dori i onda razgovaram s njim, a ne s njom. Ela je zaleena u poluivotu i gasi se - a za sekretaricu imam onu izmuenu babu koju moram da gledam po ceo dan." On se upilji u Pat, devojku crne, ive kose i ulnih usta; osetio je kako su u njemu vaskrsnule nevesele udnje, mutne i besmislene elje, koje nisu vodile nikuda i vratile su mu se prazne kao da opisuju geometrijski savren krug. "Potpisau", ree Pat i dohvati pero sa stola. 5. Ne mogu da se takmiim u fragu, Vrsta okretne igre, potekle od tvista; prim. prev. Helen; pokvario sam stomak.

Pripremiu ti Ubik! Ubik e te zaas vratiti u vrtlog dogaaja. Uzet prema uputstvu, Ubik donosi brzo olakanje glavi i stomaku. Zapamtite: Ubik je uvek pri ruci. Izbegavati duu upotrebu. Tokom dugih dana nametnute, neprirodne dokolice, antitelepata Tipi Dekson spavala je radovno do podne. Jedna elektroda usaena u njen mozak trajno je stimulisala EREM san (extremely rapid eye movement, vrlo brzi pokreti onih jabuica), tako da je, umotana u posteljne arave od perkala, bila i te kako zaokupljena. Ba u ovom trenutku njeno vetaki izazvano stanje sna steklo se oko jednog mitskog Holisovog funkcionera obdarenog strahovitim psionikim moima. Svi drugi intercijalci u Sunevom sistemu ili su se predali ili su se istopili u mast. Procesom eliminacije, zadatak da neutralie polje koje je proizvodilo ovo natprirodno bie pripao je njoj. "Ja sam van sebe dok ste vi tu", obavesti je njen zamiljeni protivnik. Na njegovom licu ukazao se divlji, gnusoban izraz, to mu je dalo izgled psihotine veverice. U svom snu Tipi je odgovorila: "Moda niste postavili stvarne mee svojoj definiciji linog sistema. Vi ste nesigurnu strukturu svoje linosti sazdali na nesvesnim faktorima nad kojima nemate kontrolu. Zato vam se ini da vas ja ugroavam." "Zar niste zaposleni u jednoj smotrenoj organizaciji?" upita Holisov telepata, nervozno se osvrui. "Ako ste zaista takav udesan talent kao to tvrdite, moete na to da odgovorite itanjem mojih misli", ree Tipi. "Ne mogu da proitam niije misli", ree telepata. "Moj talent je presahnuo. Pustiu vas da razgovarate s mojim bratom Bilom. Hej, Bile, razgovaraj sa ovom damom. Da li ti se ova dama svia?" Bil, koji je manje-vie liio na svog brata telepatu, ree: "Mnogo mi se svia, jer sam prekog, pa ne moe da mi udari post-skriptum." Drljao je nogama i kezio se, pokazujui velike, mutne zube, tupe kao lopate. "'Ja to sam rovaen, koga je dvolina priroda liila lepote...'" Napravio je pauzu, a elo mu se naboralo. "Kako to ide, Mate?" upitao je brata. "...ja ruan, gadan, nedoet, prerano donet u taj ivi svet, upola zavren,'" ree Mat, telepata slian veverici, eui umom svoje krzno. "Oh, dabame." Prekog Bil klimnu. "Seam se. 'Pa jo tako lo, da psi laju kada kraj njih proem hrom.' Iz Riarda Treeg", objasnio je Tipi. Odlomak iz Glosterovog monologa, naveden je u prevodu ivojina Simia i Sime Pandurovia; prim. prev. Oba brata su se iskezila. ak su im i sekutii bili tupi. Kao da ive na dijeti od nekuvanog semenja. "ta to znai?" upita Tipi. "To znai", odgovorie Mat i Bil u isti glas, "da emo vas udesiti." Vidfon zazvoni i probudi Tipi. Pijano posrui ka njemu, pometena lelujavim, raznobojnim mehurovima, ona trepui die slualicu i ree: "'Alo?" Boe, dockan je, pomislila je, pogledavi na sat. Pretvaram se u sobnu biljku. Na ekranu se pojavilo lice Glena Ransitera. "Zdravo, gospodine Ransitere", ree ona, stojei van vidokruga skenera. "Da li je iskrsao neki posao za mene?"

"Ah, gospoo Dekson", ree Ransiter. "Milo mi je to sam vas naao. Formira se jedna grupa pod mojim i ipovim rukovodstvom; ukupno jedanaest lanova. Krupan radni zadatak za one koje odaberemo. Proverili smo istorije svih vas. Do misli da vaa izgleda dabro, a ja sam sklon da se s tim sloim. Koliko vam je potrebno da stignete ovamo?" Njegov ton zvuao je prilino optimistiki, ali na malom ekranu lice mu je izgledalo ljuto pritenjeno i ophrvano brigama. "Za ovo sam ivela..." ree Tipi. "Da, morate se spakovati." On prekorno dodade: "Preduslov je da u svako doba moemo da se spakujemo i budemo spremni za pokret; to je pravilo koje ne elim da ikada bude prekreno, pogotovu ne u ovakvom sluaju, kada je presudan vremenski faktor." "Ja sam se ve spakovala. Biu u njujorkoj poslovnici za petnaest minuta. Sve to treba da uinim jeste da ostavim poruku svom muu koji je na poslu." "Pa, dobro", ree Ransiter, koji je izgledao zauzet; verovatno je ve itao sledee ime na svom spisku. "Do vienja, gospoo Dekson." On prekide vezu. Bio je to udan san, mislila je ona, dok je brzo otkopavala pidamu i urila natrag u spavau sobu po odeu. ta ono rekoe Bil i Mat? Odakle je ona poezija? Riard Trei, setila se, jo jednom ugledavi u svom duhu njihove pljosnate, velike zube, neuobliene, kvrgave i istovetne glave, s kiankama rikaste kose koja je na njima bujala kao busenje korova. Mislim da nikada nisam itala Riarda Treeg, shvati ona. Ili, ako jesam, to je moralo biti pre mnogo godina kada sam bila mala. Kako je mogue usniti stihove iz poezije koju ovek ne poznaje? - zapita se ona. Moda me je neki stvarni, nesnevani telepata napao dok sam spavala. Ili telepata i prekog koji rade zajedno, onako kako sam ih videla u snu. Valjalo bi, moda, da u naem odeljenju za istraivanje pripitam, ma koliko da su izgledi neznatni, radi li za Holisa tandem brae po imenu Mat i Bil. Zbunjena i nesigurna, poela je da se oblai to je bre mogla. Pripalivi jednu zelenu, sto posto havansku Kvesta-Rej palam-ekstra kvalitetnu cigaru, Glen Ransiter se zavali na otmenoj stolici, pritisnu jedno dugme interfona i ree: "Izdajte nagradni ek, gospoo Frik. Plativ na Di Di Evuda, a sumu od sto poskreda." "Da, gospodine Ransitere." Posmatrao je Di Di Evuda, dok je ovaj, obuzet maninim nespokojstvom, koraao gore-dole po velikoj kancelariji s podom od pravog, tvrdog drveta, po kojem su mu cipele razdraujue kloparale. "Do ip izgleda ne ume da mi kae ta ona radi", ree Ransiter. "Do ip je roktavac", ree Di Di. U izvorniku stoji 'grunk', neprevodiva argonska re koju je autor verovatno iskovao od 'grunt' (roktanje), a koja pored toga u amerikom slengu oznaava montera linija veze (u PTT slubi, jedinicama veze armije i eleznikom saobraaju) i rei 'punk', ovde u znaenju nevana, inferiorna osoba; prim. prev. "Otkuda to da ona, ta Pat, moe da se vraa u vremenu, a niko drugi ne moe? Kladim se da taj talenat nije nov; verovatno ste vi, izviai, propustili da ga do sada uoite. Kako god bilo, nije logino da je angauje jedna smotrena organizacija; ona je talenat, ne antitalenat. Mi se bavimo..." "Kao to sam ja objasnio i kao to je Do istakao u izvetaju, gde je ona, tu nema posla za prekognitivce." "Ali to je samo sporedno dejstvo", primeti Ransiter natmureno. "Do misli da je opasna. Ne znam zato." "Jeste li ga pitali zato to misli?"

"Neto joj progunao, po svom obiaju. Do nikada nema razloge, samo slutnje. S druge strane, eli da i nju uvrstimo u Mikovu operaciju." Izmeao je dokumenta iz personalnog odeljenja na stolu ispred sebe, rio po njima i ponovo ih sredio. "Pozovite Doa ovamo da vidimo je li ta naa jedanaestolana grupa spremna." Proverio je vreme na svom satu. "Trebalo bi svaki as da stignu. Skresau Dou u lice da je lud to uvruje tu devojku, Pat Konli, ako je ve toliko opasna. Vi to ne biste rekli, Di Di?" "On ima neto sa njom", ree Di Di Evud. "ta to?" "Seksualnu vezu." "Do nema seksualnih veza. Nina Frid onomad mu je itala misli: on je suvie slab ak i za..." Prekinuo je, jer su se vrata kancelarije otvorila. Gospoa Frik doklatila se unutra, nosei Di Dijev nagradni ek da ga gazda potpie. "Znam zato eli da ona sudeluje u Mikovoj operaciji", ree Ransiter, navrljavi na eku potpis. "Zato da bi je drao na oku. On takoe ide; merie psi-polje uprkos uslovima koje klijent postavlja. Moramo znati protivu ega se borimo. Hvala vam, gospoo Frik." On je otpusti pokretom ruke i prui ek Di Di Evudu. "Pretpostavimo i da ne izmerimo to psi-polje, a ono ispadne suvie jako za nae inercijalce. Koga bi za to okrivili?" "Nas", ree Di Di. "Ja sam im kazao da jedanaest nije dovoljno. Mi dajemo svoje najbolje ljude; radimo najbolje to moemo. Najzad, za nas je od najvee vanosti da budemo pod pokroviteljstvom Stentona Mika. Zanimljivo je da neko tako bogat i moan kao Mik moe da bude tako kratkovid i do zla boga krt. Gospoo Frik, je li Do doao? Do ip?" "Gospodin ip je u predvorju kancelarije s izvesnim brojem drugih ljudi", ree gospoa Frik. "Koliko drugih ljudi, gospoo Frik? Deset ili jedanaest?" "Rekla bih da ih je toliko, gospodine Ransitere. Moda jedno-dvoje manje ili vie." Ransiter se obrati Di Di Evudu: "To je ta grupa. elim da ih vidim. Sve njih na okupu. Pre nego to otputuju na Lunu." Zatim se obrati gospoi Frik: "Poaljite ih ovamo." estoko je vukao dimove iz cigare sa zelenim ovojnim listom duvana. Sekretarica izie, kreui se krunom putanjom. "Znamo da je njihov uinak kao pojedinaca dobar", ree Ransiter Di Diju. "Sve je tu, na papiru." On zauka dokumentima na stolu. "Ali kako e se snai zajedno? Koliku e veliinu imati paliencefaliko protiv polje koje proizvedu zajedno. Razmislite Di Di, to je pitanje koje valja postaviti." "Mislim da e to vreme pokazati", ree Di Di. "Ve dugo sam u ovom poslu", ree Ransiter. Iz predvorja kancelarije ljudi su poeli da defiluju unutra. "To je moj doprinos savremenoj civilizaciji." "Prava re", sloi se Di Di. "Vi ste policajac koji uva privatnu ljudsku sferu." "Vi znate ta Rej Holis kae za nas?" ree Ransiter. "On kae da pokuavamo da kazaljke sata vratima unazad." Gledao je pojedince koji su mu ispunjavali kancelariju; okupljali su se jedan do drugoga, niko od njih nije govorio. akali su njega. Kakva arolika druina, pomislio je on pesimistiki. Jedna devojka nalik na mladu mahunu s naoarima, ravne kose, ute kao limun, s kaubojskim eirom, crnim, ipkanim alom, u bermuda orcu; ta e biti Edi Dorn. Jedna pristala, starija crnka, prepredenih, umobolnih oiju, koja je nosila

svileni sari, najlonski obi i iparike dokolenice; Fransi kako-li-se-zvae, povremena izofreniarka, koja je uobraavala da svesna bia iz sistema Betelgeza neredovno sleu na krov njene potroako-stambene zgrade. Jedan mladi vunaste kose, umotan u nadmeni i cinini oblak ponosa; njega, u cvetnom ruhu s blumerkama od spandeksa, Ransitar nikada nije seeo. I tako je to ilo dalje: pet ena i - on izbroja - pet mukaraca. Neko je nedostajao. Ispred Doa ipa, kao da tinja i neto stnuje, ue ona devojka, Patria Konli. To je bila jedanaesta osoba; pojavila se cela grupa. "Pourili ste, gospoo Dekson", ree on mukobanjastoj otprilike tridesetogodinjoj dami peane boje, u pantalonama od vetake vikunje i u sivoj bluzi trenerke, na kojoj je bio odtampan sada izbledeli, celoviti portret lorda Bertranda Rasela. "Imali ste manje vremena od svih ostalih, s obzirom na to da sam vas obavestio poslednju." Tipi Dekson mu se osmehnu svojim beskrvnim osmehom peane boje. "Neke od vas poznajemo", ree Ransiter ustajui sa stolice i dajui im znak rukama da posedaju, raskomote se i, ako je neophodno, da pripale. "Vi, gosgoo Dorn; gospodin ip i ja izabrali smo vas kao prvu zbog vaeg maksimalnog zalaganja u duelu sa S. Doul Melipounom, koji ste najzad izgubili, ne svojom krivicom." "Hvala, gospodine Ransitere", ree Edi Dorn, glasom slabanim i srameljivim, slinim rominjanju kie. Porumenela je i razrogaenih oiju netremice se zagledala u suprotni zid. "Milo mi je to u uzeti uea u ovom novom poduhvatu", dodala je ne ba ubedljivo. "Ko je od vas Alo Hamond?" upita Ransiter, pogledavi u svoja dokumenta. Jedan neobino visok, pogureni crnac, s krotkim izrazom na duguljastom licu, naini pokret da ukae na sebe. "Ja vas ne poznajem od ranije", ree Ransiter, itajui materijal iz dosjea Ala Hamonda. "Vi ste najbolje ocenjeni meu naim antiprekognitivcima. Trebalo je, naravno, ranije da se upoznamo. Od vas ostalih, koliko je antiprekognitivaca?" Digle su se jo tri ruke. "Vas etvoro nesumnjivo ete doiveti grdna iznenaenja kad se upoznate i ponete da saraujete s najnovijim otkriem Di Di Evuda, koje onemoguava prekognitivce na novoj osnovi", ree Ransiter. "Moda e sama gospoica Konli hteti da nam to opie." On klimnu prema Pat... I odjednom otkri da stoji ispred izloga jedne radnje na Petoj aveniji, numizmatike trgovine: razgledao je jedan zlatni ameriki dolar van opticaja i razmiljao mae li sebi da dozvoli da ga uvrsti u svoju kolekciju. Kakvu kolekciju? - upitao se zgranuto. Ja ne skupljam kovani novac. ta radim ovde? I koliko ve vremena tumaram pored izloga radnji kad treba da budem u svojoj kancelariji i nadgledam - nije mogao da se seti ta zapravo nadgleda. Nekakav posao, bavljenje ljudima s naroitim sposobnostima i talentima. Zamurio je, nastojei da dovede u iu svoj duh. Ne, toga sam morao da se odreknem, sinulo mu je. Zbog prologodinjeg infarkta morao sam da se penzioniem. Ali tek to sam bio tamo, setio se. Pre samo nekoliko sekundi. U svojoj kancelariji. Razgovarao sam sa jednom grupom ljudi o nekom novom projektu. Zamurio je. Ode, pomislio je oamueno. Sve to sam gradio. Kada je otvorio oi, ponovo se obreo u svojoj kancelariji; bio je licem okrenut prema Di Di Evudu, Dou ipu i jednoj crnomanjastoj, veoma privlanoj devojci ijeg se imena nije seao. Osim njih, u kancelariji nije bilo nikoga, to mu se, iz nepojamnih razloga, uinilo udno. "Gospodine Ransitere", ree Do ip. "Voleo bih da se upoznate s Patriom Konli."

"Ba mi je milo to sam vam najzad predstavljena, gospodine Ransitere", ree devojka. Nasmejala se, a oi su joj likujui zablistale. Ransiter nije znao zato. Do ip je shvatio, ona je neto uradila. "Pat", ree on glasno. "Ne mogu tano da kaem ta i kako, ali stvari su drugaije." Zbunjeno se osvrtao po kancelariji. Izgledala je kao uvek: odve dreav tepih, odve umetnikih predmeta koji nisu bili u meusobnoj vezi, na zidovima originalne slike bez ikakve umetnike vrednosti. Glen Ransiter se nije izmenio; upav i sed, lice zborano od mozganja, uzvratio je Donu njegov ukoeni pogled - a inilo se da je i on sam zbunjen. Preko, kod prozora, Di Di Evud, u svojim uobiajenim, elegantnim pantalonama boje brezove kore s opasaem od kudeljnog ueta, providnim gornjim delom i visokim eirom eleznikog mainovoe, ravnoduno slegnu ramenima. On oigledno nije video da neto nije u redu. "Nita nije drugaije", ree Pat. "Sve je drugaije", ree joj Do. "Ti si se, mora biti, vratila u vremenu i prebacila nas na drugu stazu; ne mogu to da dokaem i ne mogu da tano odredim prirodu promena..." "Neu porodine svae u radnom vremenu", ree Ransiter, mrtei se. "Porodine svae?" ponovi Do zapanjen. A onda vide prsten na Patinom prstu; kovano srebro i ad; seao se da joj je pomagao prilikom biranja. Dva dana pre nego to smo se venali, pomisli. Bilo je to pre vie od godinu dana. Ma koliko da sam loe stajao finansijski. To se, naravno, sada izmenilo. Pat sa svojom platom i sklonou da se brine o novcu uredila je to. Za sva vremena. "Kako god bilo, da nastavimo", ree Ransiter. "Moramo se upitati, svako od nas, zato je Stenton Mik ponudio posao drugoj smotrenoj arganizaciji, a ne nama. Po logici stvari, trebalo je da mi, dobijemo ugovor; mi smo najbolji u tom poslu, a sedite nam je u Njujorku, gde Mik najee posluje. Imate i vi neku teoriju, gospoo ip?" Pun nade, on se zagleda u pravcu Pat. "Da li zaista elite da znate, gospodine Ransitere?" upita Pat. "Da." On energino klimnu. "Veoma bi voleo da saznam!" "Ja sam to uinila", ree Pat. "Kako?" "Pomou svog talenta." "Kakvog talenta?" upita Ransiter. "Vi nemate talenta. Vi ste ena Doa ipa." Kod prozora Di Di Evud ree: "Doli ste ovamo da se s Doom i sa mnom sastanete za ruak." "Ona ima talenat", ree Do. Pokuao je da se seti, ali ve je postalo maglovito; seanje se gasilo upravo dok je pokuavao da ga oivi. Druga vremenska staza, mislio je on. Prolost. Drugaije to nije mogao da shvati. Seanje se tamo zavravalo. Moja ena je jedinstvena, mislio je on, moe da uini neto to niko drugi na Zemljii ne moe. U tom sluaju, zato ne radi za Ransiterovu organizaciju? Neto nije u redu. "Jeste li izmerili njeno polje?" upita Ransiter. "Hou da kaem, to vam je posao. Govorite kao da jeste. Govorite kao da ste sigurni u sebe." "Nisam siguran u sebe", ree Do. Ali siguran sam za svoju enu, dopuni u sebi. "Doneu svoj pribor za ispitivanje", ree on, "pa emo videti koju vrstu polja ona stvara." "Ah, ta idite, Do", ree Ransiter ljutito. "Da vaa ena ima neki talenat ili antitalenat, vi biste to izmerili pre najmanje godinu dana; ne biste to otkrivali sada." On pritisnu jedno dugme na stonom interfonu. "Personalno? Imamo li dosje o gospoi ip? Patrii ip?"

Posle kratke pauze, iterfon se odazva: "Nema dosjea o gospoi ip. Moda pod njenim devojakim imenom." "Konli", ree Do. "Patria Konli." Ponovo pauza. "O gospoici Patrii Konli imamo dva predmeta. Osnovni izviaki izvetaj gospodina Evuda i podatke iz testa koji je obavio gospodin ip." Kroz prorez interfona polako se probie kopije dva dokumenta i padoe na povrinu stola. Pregledavi dobijene podatke Doa ipa, Ransiter namrgoeno ree: "Do, bolje bi bilo da ovo pogledate; hodite ovamo." On zabode prst u stranicu, a Do, koji mu je priao, vide dva podvuena krstia. On i Ransiter letimino se zgledae, a onda prenee pogled na Pat. "Znam ta to znai", ree Pat jednolino. "'Neverovatna mo. Antipsi-polje jedinstveno po obimu'." Ona se usredsreivala, oigledno pokuavajui da se seti dostavnog teksta. "'Verovatno moe'..." "Mi smo dobili ugovor s Mikom", ree Ransiter Dou ipu. "Ja sam ovde imao grupu od jedanaest inercijalaca, a onda sam joj predloio..." "Da pokae grupi ta moe", ree Do. "I ona je to uinila. Uinila je upravo to. A moja procena bila je tana." Vrhom prsta sledio je simbole opasnosti pri dnu lista. "Moja sopstvena ena", ree on. "Ja nisam tvoja ena", ree Pat. "I to sam promenila. eli li opet sve onako kako je bilo bez ikakvih promena, ak ni u pojedinostima? To vaim inercijalcima nee pokazati mnogo. S druge strane, oni su ionako nesvesni... ukoliko neki od njih nisu sauvali mrvice seanja kao Do. Do sada je, meutim, trebalo da se to postupno eliminie." "Ja bih voleo da mi se vrati ugovor s Mikom. Bar toliko", ree Ransiter zajedljivo. "Kad ja nekog otkrijem", ree Di Di Evud, "to je otkrie." Posiveo je u licu. "Da, vi zbilja dovodite talente", ree Ransiter. Interfon zazuja, a kreketavi, staraki glas gospoe Frik odkripa: "Jedna grupa naih inercijalaca eka da vas vidi, gospodine Ransitere; kao da ste ih zvali u vezi s nekim novim, zajednikim radnim projektom. Jeste li slobodni da ih primite?" "Poaljite ih unutra", ree Ransiter. "Ja u sauvati ovaj prsten", ree Pat. Ona pokaza srebrnu burmu sa adom, koju su u drugoj vremenskoj stazi izabrali ona i Do; reila se da sauva bar toliko od alternativnog sveta. Razmiljao je kakvu je - i da li je uopte zakonsku osnovu zadrala uz to. Nadao se da nije. Bilo kako bilo, mudro je utao. Bolje je ak i ne pitati. Vrata kancelarije su se otvorila i inercijalci su uli u parovima. Za trenutak su neodluno stajali, a onda su poeli da zauzimaju mesta okrenuti Ransiterovom stolu. Ransiter ih je pogledao i prerio pacovsko gnezdo dokumenata na svom stolu; oigledno, pokuavao je da utvrdi je li Pat ma na koji nain izmenila sastav grupe. "Edi Dorn", ree Ransiter. "Da, tu ste." On okrznu pogledom nju, pa oveka do nje. "Hamond. U redu, Hamonde. Tipi Dekson." On je potrai oima. "Dola sam to sam bre mogla", ree gospoa Dekson. "Niste mi dali mnogo vremena, gospodine Ransitere." "Don Ild", ree Ransiter. Mladi razbaruene, vunaste kose zagrakta u znak odgovora. Njegova nadmenost, opazi Do, kao da se izgubila; momak je sada uzgledao povuen u sebe i ak pomalo uzdrman. Bilo bi zanimljivo otkriti ega se on sea - ega se seaju svi oni pojedinano i skupno, pomisli Do. "Franeska Speni", ree Ransiter.

Blistava crnka, nalik na ciganku, iz koje je zraila udna, uzbuena napetost, bez ustezanja izjavi: "Za poslednjih nekoliko minuta, gospodine Ransitere, dok smo ekali u predvorju vae kancelarije, priinili su mi se tajanstveni glasovi i preneli mi poruku." "Vi ste Franeska Speni?" upita Ransiter strpljivo; izgledao je umorniji no obino. "Jesam; uvek sam bila; uvek u biti", zazvoni glas gospoe Speni ubeeno. "Smem li da vam kaem ta su mi ti glasovi okrili?" "Moda kasnije", ree Ransiter, prelazei na sledei personalni dokument. "To mora biti reeno", izjavi gospoica Speni zvuno. "U redu", ree Ransiter. "Napraviemo pauzu za dva minuta." Otvorio je ladicu na stolu, izvadio odande jednu od svojih anfetaminskih tableta i progutao je bez vode. "Da ujemo ta su vam ti glasovi otkrili, gospoice Speni." Okrznuo je pogledom Doa i slegnuo ramenima. "Neko nas je, ba sada, sve nas, preneo u drugi svet", ree gospoica Speni. "Mi smo tamo pre bivali, iveli u njemu kao njegovi stanovnici, a onda nas je golema, sveobuhvatna duhovna sila vratila u ovu, nau pravu Vaseljenu." "Bie da je to Pat", ree Do ip. "Pat Konli koja je koliko danas stupila u firmu." "Tito Apostas", ree Ransiter. "Jeste li ovde?" Istegao je vrat, kiljei po sobi u ljude koji su sedeli. Jedan elavi mukarac, tresui jareom bradicom, pokaza na sebe. Nosio je staromodne pantalone od zlatnog lamea, tesne u bedrima, pa ipak uspevao je da stvori nekakvo stilsko dejstvo. Moda su tome dorinosila dugmad veliine jaja na njegovoj bluzi zelenoj kao morska trava; u svakom sluaju, iz njega se luilo veliko dostojanstvo, natprosena uzvienost. Do je bio impresioniran. "Dom Deni", ree Ransiter. "Ovde sam, gospodine", odazva se samouvereni bariton kao kod neke sijamske make; potekao je od jednog vitkog tipa, ozbiljna izgleda, koji je sedeo na stolici kao da ima kolac u leima i drao ake na kolenlma. Nosio je dindrl od poliestera, pantljiku preko ela i dugake kose, kone kaubojske dokolenice s lanim srebrnim zvezdicama i sandale. "Vi ste antianimator", ree Ransiter, itajui sa odgovarajueg lista. "Jedini koga koristim." On se obrati Dou: "Pitam se da, li nam je potreban, moda bi trebalo da ga zamenimo za jo jednog telepatu, to ih je vie, tim bolje." "Moramo se obezbediti od svega", ree Do. "S obzirom na to da ne znamo u ta se uputamo." "Valjda je tako." Ransiter klimnu. "U redu, Sami Mundo." Jedan mladi mlohava nosa, u maksi-haljini, premalene glave koja je liila na lubenicu, die ruku jednim grevitim, drhtavim pokretom nalik na tik; kao da je anemino telo to uinlo samo od sebe, pomisli Do. Ovu osobu je poznavao. Mundo je izgledao mnogo godina mlai od svog hronolokog doba; njegov fiziki i duhovni razvoj davno je prestao. Tehniki, Mundo je imao inteligenciju jednog rakuna; umeo je da hoda, jede, i da se sam kupa, pa ak - donekle - i da govori. Njegova antitelepatska sposobnost, meutim, bila je znatna. Jednom je sam potpuno iskljuio S. Doula Melipouna; kuni magazin preduzea trubio je o tome, mesecima. "Oh, da", ree Ransiter. "I tako, stiemo do Vendi Rajt." Kao i uvek kada bi mu se ukazala prilika, Do je uputio jedan dugaak, podmukli pogled devojci koja bi mu, da je u tome imao uspeha, postala ljubavnica ili, jo bolje, ena.

Izgledala je neverovatno da je Vendi Rajt sazdana od krvi i unutranjih organa kao sav ostali svet. U njenoj blizini on se oseao kao badasti, masni, oznojeni, neobrazovani vetropir kome kre creva i iti mu iz grudi. Pored nje postajao je svestan telesnih mehanizama koji su ga odravali u ivotu; mainski park u njemu, cevi i ventili, kompresori i ventilatorski remeni morali su da huku na beznadenom zadatku, poslu koji je unapred bio osuen na propast. Gledajui njeno lice, otkrivao je da se njegovo sopstveno sastoji od dreave maske; njeno telo teralo ga je da se osea kao najprostija igraka na navijanje. Sve njene boje imale su tu osobinu da deluju tanano, kao da su posredno obasjane. Njene oi, ti zeleni, kotrljajui kamenovi, na sve su gledale ravnoduno; u njima nikada nije opazio ni strah, ni odvratnost, ni prezir. to je videla, ona je prihvatala. Naoko je uglavnom bila mirna. Ali povrh toga inilo mu se da je postojana, bezbrina i hladnokrvna, imuna na umor i napore, fizike bolesti i malaksalost. Verovatno je imala dvadeset pet-est godina, ali nije mogao da je zamisli mlau, a zasigurno nikada nee izgledati ni, starija. Za tako ta odve dobro je gospodarila sobom i spoljanjom stvarnou. "Ovde sam", ree Vendi s blagim spokojstvom. Ransiter klimnu. "U redu; ostaje Fred Zafski." Upro je pogded u mlitavog, nogatog, sredovenog tipa neprirodna izgleda, kose prilepljene uz glavu, neiste koe i s neobino istaknutom Adamovom jabuicom - odevenog za ovu priliku u udobnu odedu boje pavijanove stranjice. "To mora da ste vi." "Tako je", potvrdi Zafski i zakikota. se. "ta kaete na to?" "Boe", ree Ransiter, odmahnuvi glavom. "Pa, morali smo sigurnosti radi da uvrstimo jednog antiparakinetiara, a to ste vi." Bacio je dokumenta i pogledom potraio svoju zelenu cigaru. Zatim se obratio Dou: "To je grupa, plus vi i ja. Ima li nekih promena koje biste rado izvrili u poslednjem trenutku?" "Ja sam zadovoljan", ree Do. "Vi smatrate da je ova druina inercijalaca najbolja kombinacija za koju smo mogli da se odluimo?" Ransiter ga je napregnuto gledao. "Da", ree Do. "I dovoljno je dobra da se uhvati ukotac s Holisovim psihicima?" "Da", ree Do. Ali znao je da nije tako. Nije to bilo neto na ta je mogao da ukae prstom. I jamano se nije zasnivalo na razumu. Potencijalno, kapacitet protivpolja jedanaest inercijalaca morao se smatrati ogromnim. Pa ipak... "Gospodine ipe, moete li da mi posvetite jedan trenutak?" Gospodin Apostos, elav i bradat, ije su pantalone od zlatnog lamea svetlucale, uhvati Doa ipa za miicu. "Mogu li s vama da popriam o doivljaju koji sam imao kasno prole noi? Izgleda da sam u hipnagokom stanju kontaktirao s jednim ili moda dvojicom pripadnika ekipe gospodina Holisa - telepatom koji oigledno operie u sadejstvu s jednim prekogom. Mislite li da to treba da kaem gospodinu Ransiteru? Je li to vano?" Do ip u nedoumici pogleda Ransitera. Dok je sedeo na otmenoj, omiljenoj stolici i pokuavao da ponavo pripali novu havanu, Ransiter je izgledao strahovito umoran; rese na njegovom licu bile su oklembeene. "Ne", ree Do. "Manite to." "Dame i gaspodo", ree Ransiter glasom koji je nadjaao optu galamu. "Sada polazimo na Lunu, vas jedanaest inercijalaca, Do ip, ja i zastupnik nae muterije, Zoe Virt;

ukupno, dakle, etrnaestoro. Posluiemo se sopstvenim brodom." On izvadi okrugli, zlatni, anahronini depni sat i paljivo ga osmotri. "Tri i trideset. Pratfol II startovae sa glavnog krovnog uzletita u etiri." Naglo je spustio poklopac na satu i vratio ga u dep svilene earpe. "Pa, Do, eto nas zajedno, u dobru i u zlu. alim to nemamo kunog prekoga koji bi za nas bacio pogled u budunost", ree on. I njegovo lice i ton njegovog glasa bili su klonuli od brige i strepnji, neotklonjivog bremena odgovornosti i godina. 6. eleli smo da vam pruimo neuporedivo brijanje. Rekli smo, vreme je da se licu mukarca posveti malo vie ljubavi. Rekli smo, s Ubikovim samonavijajuim, beskonanim noiem, prevuenim vedskim hromom, svreno je s danima greb-greb brijanja. Zato probajte Ubik. I predajte se ljubavi. Panja: koristiti samo prema uputstvu. I uz mere predostronosti... "Dobro doli na Lunu", ree Zoe Virt vedra, veselih oiju, uvelianih trouglastim naoarima s crvenim okvirom. "Preko mene, gospodin Hauard pozdravlja sve i svakoga od vas, a naroito gospodina Glena Ransitera, to nam je stavio na raspolaganje svoju arganizaciju - i posebno vas, narode. Ovaj podpovrinski hotelski apartman, koji je dekorisala umetniki obdarena sestra gospodina Hauarda, Lada, udaljen je samo tri stotine metara u pravoj liniji od industrijskih i naunoistraivakih objekata, u koje su, kako veruje gospodin Hauard, ubaeni neprijatelji. Vae kolektivno prisustvo u ovoj sobi, prema tome, trebalo bi ve da ometa psionike sposobnosti Holisovih agenata, a ta pomisao nam je svima ugodna." Nainila je pauzu i obuhvatila ih pogledom. "Ima li nekih pitanja?" Baratajui oko svoje opreme za ispitivanje, Do ip se nije osvrtao na nju; uprkos izriitom uslovu njihove muterije, nameravao je da izmeri okolno psioniko polje. Tokom jednoasovnog putovanja sa Zemlje da te odluke doli su on i Glen Ransiter. "Ja imam jedno pitanje", ree Fred Zafski, podigavi ruku. Zatim se zakikota: "Gde je kupatilo?" "Svako od vas dobie minujaturnu kartu na kojoj e to biti naznaeno", ree Zoe Virt. Klimnula je bezbojnoj pomonici, koja je poela da deli arene i sjajne papirne karte. "Ovaj apartman opremljen je kuhinjom u kojoj su svi ureaji besplatni, odnosno ne stavljaju se u pogon kovanim novcem", nastavi ona. "Oigledno, vlasnik se izloio grdnom troku prilikom izgradnje ove stambene jedinice; dovoljno prostrane za dvadeset osoba, koja pored ostalog, raspolae autonomnim sistemom za ciklino obnavljanje vazduha, grejanjem i vodom, neobino raznavrsnom zalihom hrane, kao i internim televizijskim sistemom i haj-faj polifonijskim gramofonskim ozvuenjem - ova dva poslednja sredstva ipak se, za razliku od kuhinje, stavljaju u pogon pomou novia. Da bi vam se pomoglo u korienju ovih sredstava za rekreaciju, u sobi za razonodu postavljen je automat za sitninu." "Na mojoj karti vidi se samo devet spavaih saba", ree Al Hamond.

"U svakoj sobi nalaze se po dva leaja vojnog tipa", ree Zoe Virt. "Dakle ukupno osamaest postelja. Uz to, ima pet branih kreveta, to e onima od vas koji ele da spavaju zajedno olakati boravak ovde." "Ja imam jedno pravilo o skupnom spavanju mojih slubenika", ree Ransiter razdraljivo. "Za ili protiv?" upita Zoe Virt. "Protiv." Ransiter zguva svoju kartu i baci je na metalni, zagrejani pod. "Nisam navikao da mi se kae..." "Ali vi neete ostati ovde, gospodine Ransitere", istae gospoica Virt. "Zar se ne vraate na Zemlju im vai slubenici ponu da obavljaju svoje zadatke?" Osmehnula mu se svojim profesionalnim osmehom. Ransiter se obrati Dou ipu: "Imate li ma kakve oitane podatke psi-polja?" "Prvo moram da dobijem oitavanje prativpolja koje proizvode nai inercijalci", ree Do. "To je trebalo da uradite na putu," ree Ransiter. "Da li vi to pokuavate da vrite merenja?" budno se raspita gaspoica Virt. "Gospodin Hauard se tome izriito protivio, kao to sam objasnila." "Ipak emo obaviti to oitavanje", ree Ransiter. "Gospodin Hauard..." "To se Stentona Mika ne tie", ree joj Ransiter. Gospoica Virt obrati se svojoj bezbojnoj pomonici: "Da li biste pozvali gospodina Mika da sie ovamo, molim vas?" Pomonica odjuri u pravcu skupine liftova. "Gospodin Mik e vam sam to pokazati", ree gospoica Virt Ransiteru. "U meuvremenu, preklinjem vas, ne preduzimajte nita; najlepe vas molim da saekate dak se on ne pojavi." "Sada imam oitavanje", ree Do Ransiteru, "naeg sopstvenog polja. Veoma je visoko." Verovatno zbag Pat, zakljuio je. "Mnogo vie nego to sam oekivao", ree on. Zato su se toliko uzrujali zbog naeg oitavanja? - razmiljao je. Sada vie nije u pitanju vremenski faktor; nai inercijalci su ovde i rade. "Ima li ormana u kome bismo mogli da sklonimo svoju odeu?" upita Tipi Dekson. "Ja bih raspakovala prtljag." "Svaka soba ima veliki orman kojim, se rukuje pamou kovanog novca", ree gospoica Virt. "A da vam pomognemo da ponete..." Ona izvadi veliku plastinu kesu. "Evo na pokon zalihe kovanog novca." predala je Donu Ildu smotuljke s noviima od deset, pet i dvadeset pet centi. "Da li biste ovo razdelili na jednake delove? Mali znak dobre volje gospodina Mika." "Postoji li u ovoj naseobini neka bolniarka ili lekar?" upita Edi Dorn. "Kad naporno radim, ponekad dobijem psihosomatski koni osip; mast na bazi kortizona obino mi pomae, ali u urbi zaboravila sam da je ponesem." "Industrijske i naunoistraivake ustanove koje se nalaze pored ovih stambenih prostorija imaju u pripravnosti nekoliko lekara, a uz to postoji malo bolniko odeljenje s leajevima za bolesnike", ree gaspoica Virt. "Na kovani novac?" upita Sami Mundo. "Sva naa medicinska pomo je besplatna", ree gospoica Virt. "Ali teret dokazivanja da je stvarno bolestan pada na plea navodnog pacijenta. Bilo kako bilo, ovi automati za izdavanje lekova stavljaju se u pogon novcem", dodade ona. "U vezi s tim, napomenula

bih da ete u sobi za razonodu ovog boravita nai automat za izdavanje sredstava za umirenje. Osim toga, ako zaelite, verovatno moemo da prebacimo iz susednih ustanova jedan autobus za izdavanje stimulativnih sredstava." "A kako stoji stvar s halucinogenim drogama?" upita Franeska Speni. "Kad radim, postiem bolji uinak ako mogu da dobijem neku psihodelinu drogu na bazi ergolmetrina; to mi omoguuje da stvarno vidim s kim imam posla, a smatram da to pomae." "Na gospodin Mik ne odobrava halucinogene agense na bazi ergometrina", ree gospoica Virt. "Uveren je da su kodljivi za jetru. Ako ste neke poneli sa sobom, slobodni ste da ih koristite. Ali neete ih dobiti iz automata za izbacivanje, mada ih, koliko mi je poznato, imamo." "A otkad su vam to potrebne psihodeline droge da biste halucinirali?" obrati se Don Deni Franeski Speni. "Ceo va ivot je jedna halucinacija u budnom stanju." Razobliena, Franeska ree: "Preksino sam imala osobito upeatljivo otkrovenje." "Nisam iznenaen" ree Don Deni. "Sijaset prekognitivaca i telepata spustilo se lestvama ispredenim od najfinije kudelje do balkona iza mog prozora. Rastvorili su zid da naprave prolaz i pojavili se oko moje postelje gde su me probudili svojim brbljanjem. Besedili su poeziju i setnu prozu iz starodrevnih knjiga, to me je ushitilo; izgledali su tako..." Traila je re. "Svetlucavi. Jedan od njih koji je sebe nazivao Bilom..." "ekajte malo", ree Tito Apostos, "I ja sam imao takav san." Okrenuo se ka Dou. "Seate se, kazao sam vam ba uoi odlaska sa Zemlje." Njegove ruke su se uzbueno grile. "Zar nisam?" "I ja sam to sanjala", ree Tipi Dekson. "Bil i Mat. Rekli su da e me udesiti." Lice koje se naglo iskrivilo i natutilo, Ransiter ree Dou: "Trebalo je da me obavestite o tome." "U to vreme", ree Do, "vi..." On odustade. "Izgledali ste umorni. Imali ste na umu druge stvari." "To nije bio san", ree Franeska otro. "Bilo je to pravo otkrovenje. Umem da uoim razliku." "Dabome da umete, Fransi", ree Don Deni i namignu Dou. "I ja sam imao jedan san", ree Don Ild. "Ali o kolima na vazdunom jastuku. Pamtio sam brojeve njihovih registarskih tablica. Upamtio sam ezdeset pet i jo ih se seam. elite li da ih ujete?" "ao mi je, Glene", ree Do ip Ransiteru. "Mislio sam da je to doiveo samo Apostos; nisam znao za ostale. Ja..." um vrata lifta koja su skliznula u stranu naterao ga je da uuti; on i ostali okrenuli su se da pogledaju. Pupavog trbuha, zdepast i debelih nogu, Stenton. Mik zapuca ka njima. Nosio je biciklistike pantalone boje fuksije, ruiaste papue od jakovog krzna, bluzu od zmijske koe bez rukava i ukrasnu traku u sedo obojenoj kosi do pojasa. Njegov nos, pomisli Do, lii na gumenu kruku sirene nekog taksija u Nju Delhiju, tako je mek i elastian. I upadljiv. Najupadljiviji nos koji sam ikada video, zakljui on. "Zdravo da ste, svi vi vrhunski antipsihici", ree Stenton Mik, uliziki irei ruke u znak pozdrava. "Istrebljivai su tu - pod tim podrazumevam vas." Glas mu sadri neku skiavu, prodornu, ukopljeniku icu, neprijatan zvuk kakav bi ovek oekivao od roja metalnih pela, pomisli Do ip. "Kuga u vidu raznoraznog psionikog oloa udarila je

na bezazleni, ljubazni, spokojni svet Stentona Mika. Kakav je to dan bio za nas u Mikvilu - kako mi ovde nazivamo nae draesno i slatko lunarno naselje. Vi ste, razume se, ve poeli da radite, kao to sam unapred znao. Jer, u svojoj struci vi ste bez premca, to je jasno svakome im se pomene Ransiterovo udruenje. Ja sam ushien vaom delatnou s jednim malim izuzetkom, a to je to primeujem vaeg tehniara kako tamo preko zvecka svojom opremom. Tehniaru, imate li to protiv da me gledate dok vam se obraam?" Do iskljui svoje pangrafe i merne instrumente i prekide dovod energije. "Da li mi sada poklanjate panju?" upita ga Stenton Mik. "Da", ree Do. "Ostavite Opremu ukljuenu", naredi Ransiter. "Vi ne radite za gaspodina Mika; radite za mene." "Nije vano", ree mu Do. "Ve sam dobio oitavanja psionikog polja stvorenog u okolini." Obavio je svoj posao. Stentan Mik bio je suvie spor da ga preduhitri. "Kolika je veliina njihovog polja?" upita ga Ransiter. "Nema polja", ree Do. "Nai inercijalci ga neutraliu? Nae protivpolje je vee?" "Ne", ree Do. "Kao to rekoh: nema psionikog polja bilo koje vrste u dometu moje opreme. Registrovao sam nae sopstveno polje, tako da nema sumnje da instrument funkcionie; smatram da je fidbek pravilan. Mi proizvodimo 2000 blr jedinica uz odstupanje najvie do 2100 svakih nekoliko minuta. To e se, verovatno, postupno pojaavati; kad nai inercijalci budu dejstvovali udruenim snagama, recimo dvanaest asova, vrednost moe da dostigne i..." "Ne razumem", ree Ransiter. Svi inercijalci sada su se okupili oko Doa ipa; Don Deni die jednu traku koju je izbacio poligraf, pregleda nekolebljivu liniju, a onda dade traku Tipi Dekson. Jedno za drugim, ostali inercijalci utke je pogledae, a zatim upravie poglede ka Ransiteru. Ransiter se obrati Stentonu Miku: "Odakle vam pomisao da su se psihici infiltrirali u vae operacije ovde na Luni? I zato niste eleli da obavimo naa uobiajena ispitivanja? Jeste li znali da emo dobiti ovaj rezultat?" "Oigledno, znao je", ree Do ip. Bio je siguran u to. Nagla, uzrujana aktivnost odrazi se na Ransiterovom licu; zaustio je da se obrati Stentonu Miku, a onda se predomislio i tihim glasom rekao Dou: "Vratimo se na Zemlju; odvedimo smesta nae inercijalce odavde. Do, pakupite svu tu svoju gvouriju na jednu gomilu; lino u vam pomoi da je ukrcate u brod ako bude trebalo - bilo kako bilo, elim da se izgubim odavde zajedno sa svima vama." Jo jednom se okrenuo ka Miku, lica naduvena od srdbe, i zausti da neto kae... Pisnuvi svojim glasom metalnog insekta, Stenton Mik otplovi ka tavanici sobe ispruenih, rairenih i ukoenih ruku. "Gospodine Ransitere, ne dopustite da vam talamus poniti odluke modane kore. Ovaj sluaj zahteva razboritost, ne urbu; umirite svoje ljude i dajte da se okupimo svi zajedno u pokuaju da se uzajamno sporazumemo." Njegovo okruglo, ivopisno telo skakutalo je gore-dole i obrtalo se sporo po poprenoj osi rotacije, tako da su mu se sada noge, a ne glava pruale u pravcu Ransitera. "Sluao sam o ovome", ree Ransitar Dou. "To je samounitavajua humanoidna bomba. Pomozite mi da sve izvedem odavde. Upravo je proradio njen sistem automatske kamande i zato leti na gore." Bomba je eksplodirala.

Nabujavi u oblacima neugodnog mirisa, dim stade da prijanja uz popucale zidove i pod, da se slee i pokriva senkom priliku koja je leala niice i trzala se kod nogu Doa ipa. Don Deni je vikao Dou na uho: "Ubili su Ransitera, gospodine ipe. To je gospodin Ransiter." Mucao je od uzbuenja. "I koga jo?" ree Do ip nerazgovetno, borei se za dah; ljuti dim stezao mu je grudi. Glava mu je jeala od udarnog dejstva bombe; osetivi da mu niz vrat curi neto toplo, ustanovio je da ga je ranio neki letei okrajak. Vendi Rajt ree nerazgovetno, mada je bila sasvim blizu: "Mislim da su svi ostali povreeni, ali ivi." Sagnuvi se pored Ransitera, Edi Dorn upita: "Moemo li dovesti jednog animatora od Reja Holisa?" Lice joj je izgledalo snudeno i bledo. "Ne", ree Do; on se takoe sagnuo. "Niste u pravu", obratio se Donu Deniju. "Nije mrtav." Ali na iskrivljenom podu Ransiter je leao na samrti. Za dva-tri minuta tvrdnja Dona Denija bie, tana. "Sluajte me svi", ree Do glasno. "Poto je gospodin Ransiter ranjen, sada ja preuzimam komandu - bar privremeno dok se ne vratimo na Zemlju." "Pod pretpostavkom da se uopte vratimo", ree Al Hamond. Presavijenom maramicom lako je dodirivao duboku posekotinu iznad desnog oka. "Koliko vas ima runo oruje?" upita Do. Ne odgovorivi mu, inercijalci su nastavili da tumaraju po prostoriji. "Znam da je to protiv pravila Drutva, ali znam i to da ga neki od vas nose", ree Do. "Zaboravite da je to nedozvoljeno. Zaboravite sve ta ste nauili u vezi s noenjem oruja inercijalaca kad su na dunosti." Posle nekog vremena Tipi Dekson ree: "Moje je sa mojim stvarima. U drugoj sobi." "Moje je ovde sa mnom", ree Tito Apostos; u desnoj ruci ve je drao staromodni pitolj s olovnim zrnima. "Ako imate oruje, ono se nalazi u drugoj sobi gde ste ostavili svoje stvari, donesite ga", ree Do. est inercijalaca krenu ka vratima. Do se obrati Alu Hamondu i Vendi Rajt, koji su ostali: "Moramo smestiti Ransitera u hladno pakovanje." "Oprema za hladno pakovanje postoji na brodu", ree Al Hamond. "Onda emo ga preneti tamo", ree Do. "Hamonde, uhvatite ga za jedan kraj, a ja u dii drugi. Apostose, vi idite ispred nas i ustrelite svakog Holisovog slubenika koji pokua da nas zaustavi." Don Ild, koji se iz susedne sobe vratio sa laserskom cevi, ree: "Mislite da je Holis ovde s gospodinom Mikom?" "S njim", ree Do, "ili sam. Mogue je da uopte nismo imali posla s Mikom; mogue je da je to otpoetka bio Holis." Zapanjujue je to, to eksplozija humanoidne bombe nije pobila i nas ostale, pomisli on. Upitao se ta je sa Zoe Virt. Oigledno, izala je pre detonacije; nije bilo ni traga od nje. Zanima me kakva je bila njena reakcija kada je otkrila da nije radila za Stentona Mika, da nas je njen poslodavac - njen pravi poslodavac - angaovao, doveo nas ovamo zato da bi nas likvidirao. Verovatno e morati da ubiju i nju. Za svaki sluaj. Ona im, izvesno, vie nee biti od koristi; bie, tavie, svedok onoga to se desilo.

Ostali inercijalci su se vratili, sada naoruani; ekali su da im Do kae ta e i kako e. S obzirom na situaciju u kojoj su se nalazili, jedanaest inercijalaca delovalo je umereno prisebno. "Ako smognemo da Ransitera brzo smestimo u hladno pakovanje", poe Do da objanjava dok su Al Hamond i on nosili ka liftovima svog naizgled umirueg posladavca, "on i dalje moe da upravlja firmom, kao to to ini njegova ena." Laktom je pritisnuo dugme lifta. "Izgledi da lift doe zaista su minimalni", ree on. "Veravatno su u asu eksplozije prekinuli svaki dovod energije." Lift se ipak pojavio. Al Hamond i on urno su uneli Ransitera u kabinu. "Troje od vas koji imaju oruje neka pou s nama", ree Do. "Ostali..." "Do avola s tim", ree Sami Mundo. "Ne elimo da visimo ovde dole i ekamo da se lift vrati. Moe nikad da se ne vrati." On stupi napred, lica zgrena od panike. "Ransiter ide prvi", ree Do otro. Dotakao je dugme i vrata su se zatvorila, ogradivi njega, Ala Hamomda, Tita Apostosa, Vendi Rajt, Dona Denija i - Glena Ransitera. "Nije bilo drugog naina", rekao im je, dok se lift peo. "A uz to, ako Holisovi ljudi ekaju, biemo prvi na udaru. Osim, to verovatno ne oekuju da budemo naoruani." "Trebalo bi da je tako", dabaci Don Deni. "Pogledajte je li ve mrtav", ree Do Titu Apostosu. Apostos se sagnu i pregleda nepomino telo. "Osea se slabo disanje", ree on, malo kasnije. "Dakle, jo ima izgleda." "Da, ima izgleda", ree Do. Oseao se fiziki i psihiki obamro jo od eksplozije; bilo mu je hladno i trnuo je, a izgledalo je da su mu i bubne opne oteene. Kad se ve jednom vratimo u na brod, razmiljao je, im smestimo Ransitera u hladno pakovanje, moemo poslati poziv za pomo u Njujork, svakome u Firmi. tavie, svim smotrenim organizacijama. Ako ne uspemo da uzletimo, oni mogu doi po nas. Ali, u stvarnosti, to nee ii. Jer, dok bi neko iz Drutva stigao na Lunu, svako ko bi ostao zarobljen ispod povrine, u oknu lifta ili na brodu, bio bi mrtav. Znai, pravu priliku nisu imali. "Mogli ste da pustite vie njih u lift", ree Tito Apostos. "Mogli smo da uguramo preostale ene." Prostrelio je Doa optuujuim pogledom, pri emu su mu se ruke uzrujano tresle. "Mi emo biti izloeniji pogubnom udaru nego oni", ree Do. "Holis e oekivati da se oni koji su preiveli eksploziju poslue liftom, kao to smo i uradili. Verovatno su zato ostavili elektrinu energiju. Znaju da moramo da se vratimo na brod." "To ste nam ve kazali, Do", ree Vendi Rajt. "Pokuavam da razlono objasnim ona to radim", ree on. "I zato sam ostale ostavio tamo dole." "A ta je s talentom one nove devojke?" upita Vendi. "One natmurene crnke prezrivog dranja; Pat, kako li bee. Mogli ste je naterati da se vrati u prolost pre Ransiterovog ranjavanja; ona je mogla da promeni sve ovo, Zar ste zaboravili njenu sposobnost?" "Da", ree Do energino. I jeste, u onom bezglavom, zadimljenom haosu. "Hajde da se vratimo dole", predloi Tito Apostos. "Kao to kaete, Holisavi ljudi ekae nas na povrini; kao to rekoste, mi smo u veoj opasnosti od..." "Na povini smo", ree Don Deni. "Lift se zaustavlja." Bled i ukoen, bojaljivo je olizao usne kada su vrata automatski skliznula u stranu.

Nali su se pred pokretnim plonikom koji je vodio navie u jednu halu na ijem se kraju, iza vazdunih membranskih vrata, moglo razaznati podnoje njihovog okomitog broda. Onakvog kakvog su ga ostavili. I niko nije stajao izmeu njega i njih. udno, pomisli Do ip. Zar su bili toliko sigurni da e nas eksplozija humanoidne bombe sve pobiti? Neto je moralo poi naopako u njhovom planu, prvo prilikom same detonacije, zatim kada su ostavili elektrinu energiju - i sada, ovaj prazni hodnik. "Mislim da im je injenica da je bomba odletela do tavanice pomrsila raun", ree Don Deni, dok su Al Hamond i Do prenosili Ransitera iz lifta na pokretni plonik. "Izgleda da je bila rasprskavajueg tipa i vei deo sitne paradi pogodio je zidove iznad naih glava. Mislim da im nije bilo ni na kraj pameti da bi neko od nas mogao da preivi; bie da su zato ostavili elektrinu energiju." "Pa, onda hvala bogu to je lebdela", ree Vendi Rajt. "Boe mili, to je zima. Mora da je bomba izbacila iz stroja sistem grejanja." Ona je primetno drhtala. Pokretni plonik nosio ih je napred toliko sporo da je to kidalo ivce; Dou se inilo da je prolo pet ili vie minuta dok ih plonik nije izbacio pred dvostepena vazdunomembranska vrata. Na neki nain inila mu se da je ovo napredavanje puevskom brzinom najgore od svega to se desilo, kao da je to Holis hotimice udesio. "ekajte!" doviknu jedan glas iza njih; razlegli su se koraci, a Tito Apostos se okrenu, podie oruje, ali ga spusti. "To su ostali", ree Don Deni Dou koji nije mogao da se osvrne; on i Al Hamond poeli su da manevriu Ransiterovim telom kroz zapetljani sistem vazduno-membranskih vrata. "Svi su tamo; u redu je." Mahnuo im je orujem. "Hodite!" Spojni plastini tunel jo je povezivao njihov brod s halom; Do oslunu karakteristinu, muklu kripu pod njihovim nogama i zapita se: hoe li nas pustiti da odemo? Ili nas ekaju u brodu? Kao da se neka demonska sila igra sa nama, puta nas da beimo i da ceptimo poput mieva kojima je izvaen mozak. Mi je uveseljavamo. Nai napori je zabavljaju. I ba kada budemo nadomak cilja, njena pesnica spustie se na nas, a potom e baciti nae zgnjeene ostatke, kao i Ransiterove, na ovaj spori, pokretni pod. "Deni", ree on. "Vi prvi uite u brod. Proverite da li nas ekaju." "ta ako su tamo?" upita Deni. "Onda se vratite i kaite nam to, pa emo se predati", ree Do sarkastino. "A oni e nas sve lepo poubijati." "Zamolite Pat... ili kako se ve zvae... da upotrebi svoju sposobnost", ree Vendi Rajt. Glas joj je blo tih, ali energian. "Molim vas, Do." "Da pokuamo da uemo u brod", ree Tito Apostos. "Ne svida mi se ta devojka. Nemam poverenja u njen talenat." "Vi ne razulmete ni nju ni njega", ree Do. Gledao je kako mravi, maleni Don Deni hita kroz tunel, petlja oko ureaja za ukljuivanje, koji je neposredno kantrolisao ulazni otvor na boku broda, a zatim iezava unutra. "Nikada se nee vratiti", rekao je, brekui; inilo mu se da je Glen Ransiter oteao; jedva ga je drao. "Hajde da ovde spustimo Ransitera", obrati se Alu Hamondu. Zajedno, njih dvojica poloila su Ransitera na pod tunela. "Za jednog starca je teak", primeti Do i ponovo se uspravi. Zatim ree Vendi: "Razgovarau s Pat." Ostali su ih sada sustigli; svi su se uzrujamo tiskali u spojnom tunelu. "Kakav fijasko", huknu on. "Umesto velikog podviga kome smo se nadali. Nikad se ne zna. Holis nas je ovog puta zbilja udesio." Jednim pokretom dozvao je Pat. Lice joj je bilo umrljano, a bluza od sintetike, bez rukava, poderana; mogla se videti elastina

traka koja joj je - po trenutnoj modi - stezala grudi; na traci su bili reljefno odtampani bledoruiasti krinovi a, bez nekog loginog razloga, njegov duh registrovao je opaaj tog nefunkcionalnog, nebitnog podatka. "uj", ree joj on, spustivi joj ruku na rame i pogledavi je u oi; ona mirno uzvrati njegov netremini pogled. "Moe li da se vrati? U vreme pre detonacije bombe? I da oivi Glena Ransitera?" "Sada je prekasno", ree Pat. "Zato?" "Eto tako. Proteklo je suvie vremena. Morala sam to odmah da uradim." "Zato niste?" upita Vendi Rajt, neprijateljski. Pat okrete ka njoj svoj ukoeni pogled. "Jeste li vi mislili na to? Ako jeste, niste to rekli. Niko nije rekao," "Vi, dakle, ne oseate nikakvu odgovornost za Ransiterovu smrt", ree Vendi. "Mada ste svojim talentom mogli da je spreite." Pat se nasmeja. Don Deni se vrati iz broda i ree: "Prazan je." "U redu", ree Do i jednim pokretom ruke dozva Ala Hamonda. "Prenesimo ga na brod u hladno pakovanje." On i Al jo jednom su podigli kruto telo, prilino otealo; nastavili su s njim u brod; inercijalci su se tiskali i gurali oko njih, eljni utoita; oseao je isto fiziku emanaciju njihovog straha, polje koje ih je okruivalo - ukljuujui i njega samog. Mogunost da odista ivi napuste Lunu poveala je - umesto da smanji - njihovu spremnost na sve; sasvim je nestalo one tupe rezignacije. "Gde je klju?" upita Don Ild na uho Doa, dok su Al Hamond i on oamueno posrtali ka komori za hladno pakovanje. Povukao je Doa za ruku. "Klju, gospodine ipe." "Klju sistema za paljenje", objasni Al Hamond. "Za brod. Mora da je kod Ransitera; uzmite ga pre nego to ga ubacim u hladno pakovanje, jer posle neemo moi da ga dotaknemo." Prekopavi brojne Ransiterave depove Do nae jednu konu futrolu s kljuevima i dodade je Donu Ildu. "Sada valjda moemo da ga smestimo u hladno pakovanje?" upitao je s neobuzdanim gnevom. "Hajde, Hamonde, za boga miloga, pomozite mi da ga turimo u pakovanje." Ali nismo bili dovoljno brzi, rekao je sebi. Sve je svreno. Omanuli smo. Pa, pomisli on umorno, tako to biva. Zagrmevi, startne rakete proradie; brod se tresao, dok su etiri inercijalca kolebljivo saraivala na zadatku programiranja kompjuterizovanih komandnih receptora. Zato nas putaju da odemo? - upita se Do, dok su on i Al Hamond dizali Ransiterovo, beivotno - ili prividno beivotno telo u okomiti poloaj u komori za hladno pakovanje, koja se pruala celom visinom od poda do tavanice; automatske spojnice zatvorile su se oko Ransiterovih bedara i ramena pridravajui ga, a za to vreme studen koja je treperila tobonjim sopstvenim ivotom caklila se i svetlela, zaslepljujui Doa ipa i Ala Hamonda. "Ja to ne razumem", ree on. "Zabrljali su", ree Hamond. "Uz bombu nisu imali nikakav rezervni plan. Kao zaverenici koji su bombom pokuali da ubiju Hitlera; kada sa videli eksploziju koja je potresla bunker, svi su pretpostavili..." "Izaimo iz ove komore pre nego to nas hladnoa ubije", ree Do. Gurnuo je Hamonda ispred sebe; kada su se nali napolju, njih dvojica su zajednikim snagama okrenula toak za zabravljivanje u osiguravajui poloaj. "Boe, kakvo oseanje", ree on. "Sama pomisao da ovakva sila moe da odri ivot. Makar takav."

Fransi Speni, osmuenih dugih pletenica, zaustavi ga kada se uputio u prednji deo broda. "Postoji li neka linija veze u hladnom pakovanju?" upita ona. "Moemo li sada da se posavetujemo sa gospodinom Ransiterom?" "Nema savetovanja", ree Do, tresui glavom. "Nema naglavnog telefona, nema mikrofona. Nema protofazona. Nema poluivota. Nema niega dok se ne vratimo na Zemlju i prebacimo ga u neki moratorijum." "Kako onda moemo znati da smo ga dovoljno brzo zaledili?" upita Don Deni. "Ne moemo nikako", ree Do. "Moda mu je mozak oteen", ree Sami Mundo iskeeno. I zakikota se. "Tako je", ree Do. "Moda nikada neemo ponovo uti glas i misli Glena Ransitera. Moda emo morati da upravljamo Ransiterovim Udruenjem bez njega. Moda emo zavisiti od onoga to je ostalo od Ele; moda emo morati da preselimo nau upravu uz Moratorijum Voljene Brae u Cirihu i delovati odande." Spustio se na jedno sedite u hodniku, odakle je mogao da gleda etiri inercijalca kako se prepiru oko pravilnog postupka za upravljanje brodom. Kao mesear, potpuno ophrvan umrtvljenim, dosadnim bolom od potresa, izvadio je jednu iskrivljenu cigaretu i pripalio je. Cigareta, suva i bajata, prelomi se kada je pokuao da je dri izmeu prstiju. udno, pomisli on. "Eksplozija bombe", ree Al Hamond, koji je to primetio. "Vrelina." "Jesmo li od toga ostareli?" upita Vendi iza Hamondovih lea; obila ga je i sela pored Doa. "Oseam se stara. Jesam stara; vae paklo cigareta je staro; svi smo stari, od danas, zbog onog to se desilo. Za nas je to bio dan kao nijedan drugi." Uz dramatinu plimu energije brod se digao s povrine Lune, besmisleno ponevi sa sobom plastini spojni tunel. 7. Doterajte rune povrine u svom domainstvu novim udotvornim Ubikom, lako nanoljivom ekstra-sjajnom, neprijemivom, plastinom prevlakom. Apsolutno nekodljiva ako se koristi prema uputstvu. Spasava od beskrajnog ribanja i glatko vas izbavlja iz kuhinje! "Na najbolji potez", ree Do ip, "izgleda da je ovaj. Sleteemo u Cirih." On die mikrotalasni audiofon, kojim je bio snabdeven Ransiterov skupi, dobro opremljeni brod, i odabra regionalni kod za vajcarsku. "Time, to emo ga smestiti u isti moratorijum s Elom, moi emo istovremeno da traimo savet od oboje; mogu ih spojiti elektronski da funkcioniu unisono." "Protofazonski", ispravi ga Don Deni. "Zna li iko od vas ime upravnika Moratorijuma Voljene Brae?" upita Do. "Herbert i jo nekako", ree Tipi Dekson. "Neko nemako ime." Zrelo razmislivi, Vendi Rajt ree: "Herbert enhajt fon Fogelzarg. Seam se toga, jer mi je gospodin Ransiter jednom rekao da prezime znai 'lepota ptiijeg pojenja'. To je ime kakvo bih i sama poelela. Seam se da sam tada tako mislila." "Moete se udati za njega", ree Tito Apostos.

"Ja u se udati za Doa ipa", ree Vendi s detinjom ozbiljnou setnim, introspektivnim glasom. "Oh?" ree Pat Konli. Njene crne oi pune ognja najednom zasjae. "Zaista?" "Moete li i to da izmenite?" upita Vendi. "Svojim talentom?" "Ja ivim s Doom", ree Pat. "Ja sam mu ljubavnica. Prema naem sporazumu ja plaam njegove raune. Jutros sam platila njegovim kunim vratima da ga puste napolje. Bez mene, on bi jo bio u svom potroakom stanu." "I na put na Lunu ne bi se odigrao", ree Al Hamond. Pogledao je Pat sa sloenim izrazom na licu. "Moda ne danas", naglasi Tipi Dekson, "ali kad-tad. Kakva je razlika? Uzgred, mislim da je fino to Do ima ljubavnicu koja plaa njegovim kunim vratima." Ona munu Doa u rame, lica ozarena na nain koji je na Doa ostavio utisak bludnog odobravanja. Neka vrsta posrednog uivanja u njegovoj linoj, privatnoj oblasti delovanja; ispod ekstravertirane spoljanjosti gospoe Dekson skrivao se voajer. "Dajte mi brodski opti vidfonski imenik", ree on. "Obavestiu moratorijum da nas oekuju." On pogleda na runi sat. "Jo deset minuta leta." "Evo imenika, gospodine ipe", ree Don Ild posle izvesnog traenja; dodao mu je teku etvorougaonu kutiju s tastaturom i mikroskenerom. Do otkuca CH, pa ZUR, pa VOL BRA MORA. "Kao klasini latinski", ree Pat iza njega. "Semantika kondenzacija." Mikroskener je leteo tamo-amo, odabirajui i odbacujui; naposletku je mehanizam naprave izbacio jednu izbuenu karticu koju je Do uveo u vidfonski prorez. "Ovo je snimak", ree aparat s limenim prizvukom i energino izbaci buenu karticu. "Broj koji ste mi dali je zastareo. Ako vam je potrebna pomo, stavite crvenu karticu u..." "Od kada je taj imenik?" upita Do Ilda, koji ga je ve bio vratio u njegovu prirunu skladinu pregradu. Ild ispita informaciju tampanu na pozadini kutije. "1990. Star je dve godine." "Nemogue", ree Edi Dorn. "Ovaj brod nije postojao pre dve godine. Sve na njemu i u njemu je novo." "Moda je Ransiter hteo da upara", ree Tito Apostos. "Ni govara", ree Edi. "Rasipao je na Pratfol II panju, novac i tehniku vetinu. To zna svako ko je radio za njega. Ovaj brod je njegova radost i dika." "Bio je njegova radost i dika", ispravi je Fransi Speni. "Nisam spreman da to priznam", ree Do. On uvue crvenu karticu u vidfonski prorez za prijem. "Dajte mi sadanji broj Moratorijuma Voljene Brae u Cirihu, vajcarska," ree u aparat i obrati se Frensi Speni: "Ovaj brod je i dalje njegova radost i dika, jer on jo postoji." Kartica, smisleno izbuena, izlete iz vidfona; on je prenese u prijemni prorez. Ovog puta radni deo vidfona kojim je upravljao kampjuter reagovao je bez razdraljivosti; na ekranu se obrazovao tamnouti, sauesniki lik one lano ganutljive priipetlje koja je upravljala Moratorijumom Voljene Brae. Do ga se seao s odvratnou. "Ja sam her Herbert enhajt fon Fogelzang. Da li mi se obraate u bolu, gospodine? Smem li da ujem vae ime i adresu, dogodi li se neto da nas prekinu?" Vlasnik moratorijuma zauze odmereni stav. "Imali smo nesrean sluaj", ree Do.

"U onome to mi drimo za nesrean sluaj svagda se otkriva prst Svevinjeg", ree fon Fogelzang. "U izvesnom smislu ceo ivot mogao bi se nazvati 'sluajem'. A u stvari..." "Ne elim da se uputam u teoloke rasprave", ree Do. "Ne u ovom trenutku." "Ovo je trenutak, od svih trenutaka, kada su utehe teologije najblagotvornije. Je li pokojnik neki va roak?" "Na poslodavac", ree Do. "Glen Ransiter iz Ransiterovog Udruenja u Njujorku. Kod vas je njegova ena Ela. Sleteemo kroz osam ili devet minuta; moe li nas ekati jedan va karavan za hladnoambalani transport?" "Je li on sada u hladnom pakovanju?" "Ne", ree Do. "Greje se na plai u Tampi, na Floridi." "Pretpostavljam da vaa aljiva reakcija znai potvrdu." "Neka karavan bude u cirikoj svemirskoj luci", ree Do i prekide vezu. Da vidimo s kim emo od sada imati posla, pomisli on. "Srediemo to s Rejom Holisom", rekao je inercijalcima okupljenim oko sebe. "Srediemo to s njim, umesto s gospodinom Fogelzangom?" upita Sami Mundo. "Srediemo to tako da ga sredimo namrtvo", ree Do. "Zbog ovoga to je uradio." Glen Ransiter, pomisli on, uspravno zamrznut u providnom, plastinom sanduku ukraenom plastinim pupoljcima. Jedan sat meseno buen u aktivni poluivot. Uz pogoravanje, slabljenje, gaenje... Boe, pomisli on neobuzdano, zar od svih ljudi na svetu? ovek tako ivahan. I pun ivota. "U svakom sluaju bie blii Eli", ree Vendi. "Na neki nain", ree Do. "Nadam se da smo ga blagovremeno smestili u hladno pakovanje..." Prekinuo je, ne elei da zavri. "Ne trpim moratorijume", ree. "Ni vlasnike moratorijuma. Ne trpim Herberta enhajta fon Fogelzanga. Zato je Ransiter vajcarske moratarijume pretpostavljao drugima? ta nedostaje nekom moratorijumu u Njujorku?" "To je vajcarski izum", ree Edi Dorn. "I prema nepristrasnim ispitivanjima, prosena duina poluivota date jedinke u jednom vajcarskom moratorijumu vea je za puna dva sata nego u nekom naem. Izgleda da vajcarci imaju neku naroitu caku." "Trebalo bi da Ujedinjene nacije ukinu poluivot", ree Do. "Kao ometanje prirodnog procesa u ciklusu raanja i smrti." "Da bog odobrava poluivot, svako od nas raao bi se u sanduku punom suvog leda", ree Al Hamond podrugljivo. Kraj pulta za upravljanje Don Deni ree: "Sada smo u nadlenosti Cirikog mikrotalasnog predajnika. On e se postarati za ostalo." Natmurena lica udaljio se od pulta. "Razvedrite se", ree mu Edi Dorn. "Da budem gruba i otra, razmislite koliko smo sree svi imali: sada smo mogli da budemo mrtvi. Ili od bombe ili da budemo pokoeni laserima posle eksplozije. Bolje ete se oseati kad sletimo; na Zemlji emo biti mnogo bezbedniji." "Okolnost to smo morali da putujemo na Lunu trebalo je da nas upozori", ree Do. Trebalo je da upozori Ransitera, sinulo mu je. "Zbog one rupe u pravnim odnosima s civilnim vlastima na Luni. Ransiter je povazdan govorio: 'Budite podozrivi prema svakoj poslovnoj ponudi koja zahteva da napustite Zemlju'. Da je iv i sada bi to govorio. 'A posebno nemojte zagristi ako ele nae prisustvo na Luni. Suvie smotrenih organizacija polomilo je zube na tome.'" Ako se povrati k svesti u Moratorijumu, pomisli on, prvo e

to kazati. Rei e: "Oduvek sam bio podozriv prema Luni." Ali ne dovoljno podozriv. Posao je obeavao ist ar; nije mogao da mu odoli. I tako, na taj mamac su ga upecali. Ba kao to je odvajkada slutio. Brodski retromlaznici, aktivirani impulsom cirikog mikrotalasnog predajnika, zagrmeli su; brod je zadrhtao. "Do", ree Tito Apostas. "Vi ete morati da kaete Eli za Ransitera. Je li vam to jasno?" "Razmiljam o tome otkako smo uzleteli i krenuli natrag", ree Do. Brod koji je naglo usporavao kretanje, posredstvom mnogobrojnih homeostatskih pomonih servosistema, pripremao se da sleti. "A uz to, moram da obavestim Drutvo o onome to se desilo", ree Do. "Oni e nas dobro izribati; odmah e istai da smo upali u to kao ovce." "Ali Drutvo je na prijatelj", ree Sami Mundo. "Posle ovakvog fijaska, nemamo prijatelja", uzvrati Al Hamond. Jedan helikopter s pogonom na sunane batarije, obeleen natpisom Moratorijum Voljene Brae, ekao je na ivici sletnog polja u Cirihu. Pored njega stajao je jedan tip nalik na bubu, u kontinentalnoj odei: toga od tvida, mokasine, grimizna earpa i skerletno-crvena kapa s avionskom elisom. Vlasnik moratorijuma uputio se sitnim, izvetaenim koracima i ispruenih ruku u rukavicama ka Dou ipu im je ovaj stupio s brodske rampe na ravno tlo Zemlje. "To ba nije bio put koji je obilovao radou, sudei po vaem izgledu", ree Fon Fogelzang, poto su se kratko rukavali. "Dozvoljavate li da se moji radnici popnu na va draesni brod i ponu..." "Da", ree Do. "Poite na brod i donesite ga." Ruku gurnutih u depove, zakrivudao je ka lukom kafiu s oseanjem mrane utuenosti. Odsad je sve standardni operativni postupak, predoi on sebi. Vratili smo se na Zemlju; Holis nas nije udesio - imali smo sreu. Operacija na Luni, taj strani, runi doivljaj u ljudskoj miolovci, ostala je za nama. Sad otpoinje nova faza. Faza nad kojom nemamo neposrednu vlast. "Pet centi, molim", rekoe vrata kafia, ostajui zatvorena pred njim. Saekao je da jedan par, koji je otuda izaao, proe kraj njega; veto se provukao kroz vrata, ugrabio jednu praznu stolicu i seo. Pogrbljen, ruku skupljenih pred sobom na anku, proitao je jelovnik. "Kafu", ree on. "Skorup ili eer?" upita zvunik monadne kupole koja je upravljala radnjom. "Oboje." Prozore se otvori; jedna oljica kafe, dve papirne kesice eera i posuda sa skorupom nalik na epruvetu skliznue napolje i zaustavie se pred njim na anku. "Jedan meunarodni poskred, molim", ree zvunik. "Stavite to na raun Glena Ransitera iz Ransiterovog udruenja u Njujorku", ree Do. "Uvedite odgovarajuu kreditnu kartu", naloi mu zvunik. "Ve pet godina ne daju mi da nosim kreditnu kartu", ree Do. "Jo otplaujem ono to mi je knjieno u zaostale trokove..." "Jedan poskred, molim", ree zvunik. I poe zloslutno da otkucava. "Ili u za deset sekundi obavestiti policiju." On dade paskred. Otkucavanje prestade. "Moemo i bez vae sorte", ree zvunik. "Jo samo malo ljudi poput mene dii e se i svrgnuti vas, a onda e doi kraj tiraniji homeostatskih maina", ree Do gnevno. "Opet e svanuti dan ljudskih vrednosti, samilosti i jednostavne topline, a kada se to dogodi, onaj ko se grdno zlopatio kao ja i kome je vrua kafa preko potrebna da ga digne na noge i odrava mu radnu energiju kad

mora da radi, dobie tu vruu kafu, bilo da pri ruci ima spreman poskred ili ne." Digao je minijaturnu posudu sa skorupom, a onda je spustio. "Osim toga, ovaj va skorup, mleko ili ta li je, uskisao je." Zvunik ostade nem. "Hoete li neto preduzeti?" upita Do. "Imali ste mnogo toga da kaete kada ste traili poskred." Vrata kafia s automatom za kasiranje novca otvorila su se i uao je Al Hamond; priao je Dou i seo pored njega. "Ransiter je u helikopteru moratorijuma. Spremni su da uzlete i hteli bi da znaju nameravate li da poete s njima." "Pogledajte ovaj skorup", ree Do. Podigao je posudu; tenost u njoj nahvatala se na zidovima u gustim grudvicama. "Evo ta dobijate za jedan poskred u jednom od najmodernijih, tehnoloki najnaprednijih gradova na Zemlji. Ne odlazim odavde dok ovaj lokal ne regulie stvar, ili tako to e da mi vrati moj poskred, ili to e da mi izda dopunsku posudu sa sveim skorupom da bih popio kafu." Al Hamond spusti ruku na Doovo rame i zagleda se u njega. "U emu je stvar, Do?" "Prvo moja cigareta", ree Do. "Onda vidfonski imenik star dve godine u brodu. A sada one posluuju skorupom bajatim nedelju dana. To ne razumem, Ale." "Popijte crnu kafu", ree Al. "I poite do helikoptera, da bi mogli da prevezu Ransitera u moratorijum. Mi, ostali, ekaemo u brodu da se vratite. A onda emo se uputiti u najbliu poslovnicu Drutva i podneti im potpun izvetaj." Do die oljicu kafe i otkri da je kafa hladna, ustajala i prastara; povrinu je prekrivala neka penasta plesan. On spusti oljicu natrag s odvratnou. ta se ovde zbiva? - Pamisli. ta se to dogaa sa mnom? Njegova odvratnost pretvori se namah u udnu, neodreenu paniku. "Dede, Do", ree Al i vrsto stisnu rukom Doovo rame. "Manite kafu, to nije vano. Bitno je da Ransitera otpremimo..." "Znate li ko mi je dao taj poskrad", upita Do. "Pat Konli. I odmah sam uradio ono to uvek radim s novcem; straio sam ga ni na ta. Na lanjsku oljicu kafe." Siao je sa stolice, pourivan rukom Ala Hamorda da to pre krene. "Kako bi bilo da poete sa mnom u moratorijum? Potrebna mi je podrka, naroiito kad idem na razgovor s Elom. ta da radimo, da svalimo krivicu na Ransitera? Da kaemo da je on odluio u ime svih nas da idemo na Lunu? To je istina. Ili moda da joj kaemo neto drugo, da joj kaemo da mu se brod sruio ili da je umro prirodnom smru." "Ali Ransiter e najzad biti povezan s njima", ree Al. "I on e joj kazati istinu. Zato joj i vi morate kazati istinu." Napustili su kafi i uputili se ka helikopteru koji je pripadao Moratorijumu Voljene Brae. "Moda u pustiti Ransitera da joj kae", ree Do kada su se ukrcali. "to da ne? On je odluio u ime svih nas da se ide na Lunu; neka joj on sam to kae. Navikao je da razgovara sa njom." "Jeste li spremni, gospodo?" upita Fon Fogelzang, sedajui za komande helikoptera. "Hoemo li upraviti nae tune korake u pravcu vene kue gospodina Ransitera?" Do zastenja i zablenu se kroz prozor helikoptera, usredsredivi panju na graevine u sklopu objekata cirike luke. "Dabome, di'te se", ree Al. Poto se helikopter odvojio od tla, vlasnik moratorijuma pritisnu jedno dugme na komandnoj tabli. S kraja na kraj kabine helikoptera, iz desetak izvora zvonko su zabrujali

zvuci Betovenove Mise Solemnis, a mnogi glasovi ponavljali su iznova i iznova, "Agnus dei, qui tollis peccata mundi", u pratnji elektronski pojaanog simfonijskog orkestra. "Jeste li znali da je Toskanini imao obiaj da peva uporedo s pevaima kada je dirigovao nekom operom?" upita Do. "Znate li da se ak moe uti na snimku Travijate u ariji 'Sempre Libera'?" "Nisam to znao", ree Al Hamond. Promatrao je kako dole promiu doterani i solidni patroako-stambeni blokovi Ciriha, dostojanstvena i velelepna procesija koja je plenila i Doov pogled. "Libera me Domine", ree Do. "ta to znai?" "To znai: 'Boe, smiluj mi se!' Zar ne znate? Zar to ne zna svako?" "ta vas je navelo da na to pomislite?" upita Al. "Muzika, ova prokleta muzika." On se obrati Fon Fogelzangu: "Iskljuite tu muziku. Ransiter ne moe da je uje. Ja sam jedini koji moe da je uje, a meni se ne slua." Zatim upita Ala: "Ni vi ne elite da je sluate, je li?" "Smirite se, Do", ree Al. "Mi prenosimo naeg mrtvog efa na mesto koje se zove Moratorijum Voljene Brae", ree Do, "a on kae: 'Smirite se'. Znate, Ransiter nije morao da leti s nama na Lunu; mogao je da nas isprati i ostane u Njujorku. A sada je najvei uivalac ivota, najivotniji ovek koga sam ikada poznavao..." "Savet vaeg tamnoputog prijatelja je dobar", upade mu u re vlasnik moratorijuma. "Kakav savet?" upita Do. "Da se smirite." Fon Fogelzang otvori pregradu za line stvari pilota na kontrolnoj tabli helikoptera i prui Dou jednu kutiju veseliih boja. "Ivaite jednu od ovih, gospodine ipe." "Umirujua guma", ree Do, primajui kutiju; zatm je otvori refleksnim pokretom. "Umirujua vakaa guma s ukusom breskve." On se obrati Alu: "Moram li da uzmem ovo?" "Trebalo bi", ree Al. "Ransiter nipoto ne bi uzeo neko umirujue sredstvo pod ovim okolnostima", ree Do. "Glen Ransiter nikada u svom ivotu nije uzimao umirujua sredstva. Znate li ta sada uviam? On je dao svoj ivot da bi spasao nae. Na posredan nain." "Vrlo posredan", ree Al. "Evo nas", dodade on; helikopter poe da se sputa ka cilju obeleenom bojom na ravnoj krovnoj platformi ispod njih. "Mislite li da moete da se priberete?" upita on Doa. "Moi u da se priberem kad ponovo ujem Ransiterav glas", ree Do. "Kad budem znao da je neki oblik ivota, poluivota, jo uvek tamo." Vlasnik moratorijuma veselo ree: "Ne bih se brinuo to se toga tie, gospodine ipe. Mi uglavnom dobijamo dovoljan protofazonski tok. U poetku. Kasnije, kada se razdoblje poluivota istroi, nastaju grdni jadi. Ali to se razumnim planiranjem moe preduprediti za mnogo godina." Ugasio je motor helikoptera i dotakao jedno dugme koje je uslovilo da vrata kabine skliznu unazad. "Dobrodoli u Moratorijum Voljene Brae", ree on, izvodei ih obojicu na krovnu platformu. "Moja lina sekretarica, gospoica Bison, otpratie vas do salona za konsultacije; ako biste onde saekali i pod sublinalnim uticajem boja i struktura koje vas okruuju povratili duevni mir, ja bih gospodina Ransitera doveo im moji tehniari uspostave kontakt s njim."

"elim da prisustvujem celom procesu", ree Do. "elim da vidim kako ga vai tehniari vraaju k svesti." Vlasnik moratorijuma obrati se Alu: "Moda vi, kao njegov prijatelj, moete da ga nagnate da shvati." "Moramo da saekamo u salonu, Do", ree Al. Do ga jarosno odmeri. "ia Toma," ree on. "Tako rade u svim moratorijumima", ree Al. "Hodite sa mnom u salon." "Koliko e to trajati?" upita Do vlasnika moratorijuma. "U prvih petnaest minuta znaemo na emu smo, ovako ili onako. Ako do tada ne dobijemo merljivi signal..." "Pokuavaete samo petnaest minuta?" ree Do, a onda se obrati Alu: "Oni e samo petnaest minuta pokuavati da povrate oveka veeg od svih nas zajedno." Dolo mu je da plae. Glasno. "Hodite", ree on Alu. "Dajte da..." "Hodite vi", ponovi Al. "U salon." Do krenu za njim u salon. "Cigaretu?" ree Al, sedajui na kau presvuen sintetikom koom bufala i ponudivi Dou svoje paklo. "Bajate su", ree Do; nije morao nijednu da dotakne da bi to znao. "Bogami jesu." Al skloni paklo. "Otkud ste znali?" Saekao je. "Vi se lake obeshrabrujete od svih koje poznajem. Sreni smo to smo ivi; u onom hladnom pakovanju tamo mogli smo da budemo mi, a ne on. Ransiter bi sad sedeo ovde, u ovom salonu, s ovim blesavim bojama." Pogledao je na svoj sat. "Sve cigarate na svetu su bajate", ree Do. Proverio je vreme na sopstvenom satu, pritisnut mnogim rastrojenim, nepovezanim, tekim mislima; one su plivale kroz njega nalik na srebrnaste ribice. Strahovi, blage antipatije, slutnje. A sve te srabrnaste ribice cirkulisale su u zatvorenom ciklusu, da bi se iznova javile u vidu straha. "Da je Ransiter iv i da sedi ovde u ovom salonu, sve bi bilo u redu", ree on. "Znam to, ali ne znam zato." Razmiljao je ta se u tom asu zbiva izmeu moratorijumskih tehniara i ostataka Glena Ransitera. "Seate li se zubara?" upita on Ala. "Ne seam se, ali znam ta su bili." "Ljudski zubi ranije su se kvarili." "To mi je jasno", ree Al. "Otac mi je priao kako se oseao dok je sedeo u zubarskoj ordinaciji. Uvek kada bi sestra otvorila vrata, pomislio bi: 'Sada e se desiti'. Toga sam se celog ivota bojao." "I to sada oseate?" upita Al. "Oseam; boe, zato onaj nedotupavni glupan koji upravlja ovim mestom ne doe ovamo i ne kae da je on iv, da je Ransiter iv? Ili da nije? Ovako ili onako. Da ili ne." "Skoro uvek je 'da'. Statistiki, kao to ree Fogelzang..." "U ovom sluaju bie 'ne'." "Vi to ne moete znati." "Zanima me ima Li Rej Holis prikljuak ovde u Cirihu", ree Do. "Naravno da ima. Ali dok ovamo stigne neki prekog, mi emo to ionako ve znati." "Javiu se prekogu," ree Do. "Imau ga na liniji ovog trena." Ustao je, razmiljajui gde da nae vidfon. "Dajte mi dvadeset pet centi." Al odmahnu glavom.

"Vi ste, tako rei, moj slubenik", ree Do. "Imate da radite ono to vam kaem ili u vas najuriti. im je Ransiter umro, ja sam preuzeo upravljanje firmom. Ja zapovedam otkako je bomba eksplodirala; moja je odluka bila da ga donesemo ovamo i moja je odluka sada da za nekoliko minuta zakupim pravo na korienje prekoga. Ovamo tih dvadeset pet centi." Ispruio je ruku. "Ransiterovim udruenjem rukovodi ovek koji nije kadar da sauva u depu ni pedeset centi", ree Al. "Evo vam dvadeset pet centi." Izvadio ih je iz depa i dobacio Dou. "Kad mi budete izdavali ek za platu, dodajte to." Do napusti salon i udari jednim hodnikom, oamueno trljajui elo. Ovo je neprirodno mesto, pomisli on. Na sredokrai izmeu sveta i smrti. Ja sam sada na elu Ransiterovog Udruenja, sinulo mu je, ako se izuzme Ela koja nije iva i moe da govori jedino kad posetim ovo mesto i naloim da je osveste. Znam posebne odredbe Ransiterove oporuke, koje su sada automatski postale pravosnane; ja treba da preuzmem upravu dok Ela, ili Ela i on, ukoliko budu uspeli da ga osveste, ne odlue da me neko zameni. Moraju se sporazumeti; obe oporuke predviaju to kao obavezu. Moda e, zakljui on, odluiti da tu funkciju vrim na stalnoj osnovi. A onda shvati da se to nikada nee ostvariti. Nipoto kada je u pitanju ovek nesposoban da ispuni svoje line finansijske obaveze. To je jo neto to e Holisov prekog znati, pade mu na um. Od njega mogu da ujem hou li biti unapreen za direktora firme ili ne. Vredelo bi to saznati, uz sve ostalo. A prekoga ionako moram da angaujem. "Kojim se putem ide do javnog vidfona?" upita on jednog uniformisanog slubenika moratorijuma. Ovaj mu pokaza. "Hvala", ree on, nastavi lutanje i najzad stie do vidfona s automatom za kovani novac. Podigao je slualicu, oslunuo tonski signal, a onda ubacio dvadeset pet centi dobijenih od Ala. "Oprostite, gospodine, ali novac van upotrebe ne mogu da primim", ree aparat. Dvadeset pet centi zveei ispade s dna aparata i dospe pod njegove noge. Bilo je odbaeno s odvratnou. "Kako to mislite?" upita on i nespretno se sagnu da ponovo uzme kovani novac. "Od kada je dvadeset pet centi Severnoamerike Konfederacije van upotrebe?" "Oprostite, gospodine", ree aparat. "Novac koji ste ubacili u mene nije bio komad od dvadeset pet centi Severnoamerike Konfederacije, ve deo emisije novca Sjedinjenih Amerikih Drava, izraen u kovnici u Filadelfiji i povuen iz opticaja. Sada je od vrednosti samo za numizmatiare." Do pregleda dvadeset pet centi i vide na potamneloj povrini profil Dorda Vaingtona u bareljefu. I datum. Novi je bio star etrdeset godina i, kao to je aparat rekao, davno povuen iz opticaja. "Imate problema, gospodine?" upita jedan slubenik moratorijuma, ljubazno mu prilazei. "Video sam da aparat izbacuje va novi. Smem li da ga pogledam?" On prui ruku i Do mu dade dvadeset pet centi iz SAD. "Ustupiu vam za ovo deset sadanjih vajcarskih franaka u surogat-novcu, koji e aparat da prihvati." "Fino", ree Do. Trampio se, ubacio komad od deset franaka u aparat i odabrao Holisov meunarodni broj, osloboen tarife za daljinski saobraaj. "Holisovi Talenti", ree mu na uvo jedan uglaeni enski glas, a na ekranu se pojavi lice neke devojke, izmenjeno najsavremenijim vetakim sredstvima za ulepavanje. "Oh, gospodine ipe", ree devojka prepoznavi ga. "Gospodin Holis nam je ostavio poruku da ete se javiti. Oekivali smo vas celo popodne."

Prekognitivci, pomisli Do. "Gospodin Holis nam je naloio i da vam damo vezu s njim", ree devojka. "On eli da lino udovolji vaim potrebama. Da li biste za asak ostali na liniji dok vas ne spojim? Dakle samo asak, gaspodine ipe; sledei glas koji ete uti, ako bog da, bie glas gospodina Holisa." Njeno lice nestade; on se nae pred praznim, sivim ekranom. Jedno strano, modro lice, ulegnutih oiju, glatko se uoblii u jasnu sliku: tajanstveni lik koji je lebdeo bez vrata i tela. Oi su ga podsetile na dragulje s neotklonjivim nedostatkom; sjale su, ali neto nije bilo u redu s bruenjem, tako da su nekako nepravilno rasejavale svetlost. "Halo, gospodine ipe." Dakle, on tako izgleda, pomisli Do. Fotografije nisu verno prikazivale te nesavrene ravni i povrine, kao da se celo krhko zdanje ve jednom ruilo, razbijalo i bilo nanovo slepljeno - ali ne sasviim kao ranije. "Drutvo e primiti potpuni izvetaj o tome kako ste ubili Glena Ransitera", ree Do. "Oni imaju svu silu pravnih talenata; potezaete se po sudovima dok ste ivi." ekao je da lice reaguje, ali to je izostalo. "Znamo da ste to vi uradili", rekao je oseajui i sam jalovost, besciljnost onoga to je inio. "to se tie svrhe vaeg poziva", ree Holis ljigavim tonom, koji je Doa podsetio na zmije koje gmiu jedna preko druge, "gospodin Ransiter nee..." Tresui se Do spusti slualicu. Vratio se istim hodnikom kojim je i doao; jo jednom je dospeo u salon gde je sedeo Al Hamond, zlovoljno kidajui nekadanju cigaretu suvu kao prah. Nastupio je trenutak tiine, a onda je Al digao glavu. "Odgovor je: ne", ree Do. "Fogelzang je navraao ovamo i traio vas", ree Al. "Ponaao se veoma udno, tako da mi je odmah bilo jasno ta se dogaa tamo pozadi. Mislim da se boji da vam to kae otvoreno; verovatno e po navici dugo da okolii, ali svee se na ono to ste rekli: svee se na 'ne'. Pa, ta emo sad?" rekao je. "Sada emo udesiti Holisa", ree Do. "Neemo udesiti Holisa." "Drutvo..." On prekide. Vlasnik moratorijuma lagano je uao u salon, nervozan i usplahiren, ali u isti mah trudei se da zrai auru izolovane i trezvene neustraivosti. "Uradili smo ono to smo mogli. Na tako niskim temperaturama struja praktino tee neometano; nema evidentnog otpora na minus sto pedeset stepeni. Signal je trebalo da se odbije jasno i snano, ali sve to smo dobili iz pojaavaa bio je fon naizmenine struje frekvencije ezdeset herca. Setite se, meutim, da mi nismo vrili kontrolu prvobitne instalacije za hladno pakovanje. Imajte to na umu." "Imamo to u vidu", ree Al. On se kruto podie i stade licem okrenut Dou. "Mislim da je to sve." "Razgovarau s Elom", ree Do. "Sada?" upita Al. "Bolje saekajte dok ne budete znali ta da joj kaete. Recite joj sutra. Idite kui i ispavajte se." "Odlazak kui", ree Do, "znaio bi odlazak kod Pat Konli. Nisam u stanju ni s njom da se nosim." "Uzmite hotelsku sobu ovde u Cirihu", ree Al. "Nestanite. Ja u se vratiti u brod, ispriau sve ostalima i podneu izvetaj Drutvu. Moete me pismeno ovlastiti." On se obrati Fon Fogelzangu: "Donesite nam pero i list hartije."

"Znate s kim bih rado razgovarao?" upita Do kada se vlasnik moratorijuma trkom povukao u potrazi za perom i hartijom. "S Vendi Rajt. Ona e znati ta da se radi. Ja cenim njeno miljenje. Zato? I mene samog zanima. Jedva da je poznajem." Tada je primetio da u pozadini neka neupadljiva muzika lebdi u salonu. Bila je tu sve vreme. Ba kao u helikopteru. "Dies irae, dies illa", pevali su glasovi mrano. "Solvet saeclum in favilla, teste David sum Sybilla." Verdijev Rekvijem shvati on. Fon Fogelzang ga je verovatno lino, sopstvenim rukama, ukljuivao svakog jutra u devet im bi doao na posao. "Kada ve jednom uzmete tu hotelsku sobu, verovatno u moi da nagovorim Vendi Rajt da vas tamo poseti", ree Al. "To bi bilo nemoralno", ree Do. "ta?" Al je zurio u njega. "U ovakvom asu? Kada je cela organizacija na putu da potone u zaborav ako se vi ne priberete. Sve to vas, moe naterati da funkcioniete poeljno je, tavie, neophodno, Idite ponavo do vidfona, javite se nekom hotelu, vratite se ovamo i kaite mi njegov naziv..." "Sav na novac je bezvredan", ree Do. "Ne mogu da se posluim vidfonom ukoliko ne naem jo nekog kolekcionara retkog novca koji e se menjati sa mnom za drugi komad od deset vajcarskih franaka iz sadanje emisije." "Auh", ree Al; prostenjavi ispustio je uzdah i odmahnuo glavom. "Je li to moja krivica?" upita Do. "Da tih dvadeset pet centi koje ste mi dali nisu zastareli mojom zaslugom?" Obuzeo ga je gnev. "Na neki udan nain", ree Al. "Da, to je vaa krivica. Ali ne znam kako. Moda u jednog dana to otkriti. U redu, obojica emo se vratiti na Pratfal II. Tamo moete pokupiti Vendi Rajt i odvesti je u hotel sa sobom." "Quantus tremor est futurus", pevali su glasovi. "Quando judex est ventterus, cuncta stricte discussurus." "ime da platim hotel? Oni nee biti nimalo spremniji od vidfona da prime na novac." Proklinjui, Al naglo izvue svoj novanik i pregleda novanice u njemu. "Ove su stare, ali jo su u prometu." On ispita kovani novac u depu. "Ovaj nije u prometu." Bacio je kovani novac na tepih u salonu, oslobodivi ga se kao i aparat s odvratnou. "Uzmite ove novanice." Dodao je Dou papirnu valutu. "Tu ima dovoljno za hotelsku sobu za jednu no, veeru i jednu turu pia za vas dvoje. Sutra u iz Njujorka poslati brod da odveze vas i nju." "Vratiu vam dug", ree Do. "Kao pro tempore direktor Ransiterovog Udruenja, dobijau veu platu. Biu kadar da isplatim sve svoje dugove, ukljuujui zaostale poreze, novane kazne i globe koje poreski obveznici..." "Bez Pat Konli? Bez njene pomoi?" "Sada mogu da je izbacim", ree Do. "Neto sumnjam", ree Al. "Ovo je za mene novi poetak. Nova prilika za ivot." Ja mogu da upravljam firmom, rekao je sebi. Svakako neu napraviti greku koju je napravio Ransiter; Holis, izdajui se za Stentona Mika, nee odmamiti mene i moje inercijalce sa Zemlje nekuda gde moe da nas smota. "Prema mom miljenju, imate volju da pretrpite neuspeh", ree Al uplje. "Nikakav sticaj okolnosti - ukljuujui i ovaj - nee to izmeniti."

"Ono to ja odista imam, jeste volja da uspem", ree Do. "Glen Ransiter je to uvideo i zato je u svom testamentu pasebno odredio da ja preuzmem upravu u sluaju njegove smrti i neuspeha Moratorijuma Voljene Brae, odnosno ma kog drugog uglednog moratorijuma koji ja odredim da ga povrati u poluivot." U njemu je naraslo samopouzdanje; sada je ispred sebe video mnogostruke mogunosti, tako jasno kao da ima prekognitivne sposobnosti. A onda se setio Patinog talenta, ta ona sve moe da uini prekognitivcima, odnosno svakom nastojanju da se predvidi budunost. "Tuba mirum spargens sonum", pevali su glasovi. "Per sepulchre regionum coget omnes ante thronum." Proitavi izraz njegovog lica, Al ree: "Neete je izbaciti. S onim to ona moe da uradi, nikada." "Zakupiu sobu u cirikom hotelu Ruts", odlui Do. "Prema vaem okvirnom predlogu." Ali, pomisli on, Al je u pravu. To se nee ostvariti; Pat ili ak neto pre umeae se i unititi me. Osuen sam, u klasinom smislu. Jedna slika probila se u njegov uzrujani, sustali duh: ptica uhvaena u paukovu mreu. Vekovna starost lebdela je nad slikom i to ga je uasnulo. Taj njen vid inio mu se sutinski i stvaran. Komadi kovanog novca, mislio je on. Van opticaja, odbijeni od aparata. Predmeti za kolekcionara. Kao oni koji se nalaze po muzejima. Je li to ona? Teko je rei. Zbilja nije znao. "Mors stupebit", pevali su glasovi. "Et natura, cum resurget creatura, judicanti responsura." Pevali su i pevali. 8. Ako vas more novane brige, posetite damu u Ubikovoj tedionici i pozajmnoj banci. Ona e vas osloboditi sekiracije zbog dugova. Recimo, na primer, da uzmete pedeset devet poskreda na iskljuivo kamatni zajam. Da vidimo, zaraunavi na to... Dnevna svetlost zasula je elegantnu hotelsku sobu, obelodanivi divna oblija za koja je Do ip trepui video da predstavljaju delove nametaja: velike, runo tampane zavese od neke vrste neosvilene, sitaste tkanine, na kojima je bio predstavljen uspon oveka od jednoelijskih organizama iz kambrijskog razdoblja do prvog uzleta jedne maine, tee od vazduha, poetkom dvadesetog veka. Jedan velianstveni toaletni stoi od pseudotikovine, etiri raznobojne kriptohromirane fotelje s pominim naslonima... Iznemoglo se divio sjaju hotelske sobe, a onda je s drhtajem ljutog razoaranja shvatio da Vendi nije zakucala na vrata. Ili je bar on nije uo; spavao je suvie dubokim snom. I tako je njegovo novo carstvo prevlasti iezlo u istom trenu kada se rodilo. Proet omamljujuom utuenou - ostatkom minulog dana - iskobeljao se iz velikog kreveta, naao odeu i obukao se. Bilo je hladno, tavie naobino; opazio je to i zamislio se. Onda je podigao slualicu vidfona da pozove sobni servis. "...izravnajte raune s njim ako je to ikako mogue", izjavi neko iz slualice na njegovo uho. "Prvo se, naravno, mora utvrditi da li je Stenton Mik stvarno umean ili je u akciju prativ nas bila upuena samo zamena u vidu ljudske utvare, i, ako jeste, zato, odnosno, ako nije, kako..." Glas je jednolino nastavljao da govori sa samim sobom, a ne sa Doom. inilo se da ga je sasvim nesvestan, kao da ne postoji. "Na osnovu svih naih

ranijih izvetaja", izjavi glas, "stie se utisak da je Mikov nain poslovanja uglavnom astan i u skladu s pravnim i moralnim uzansama, usvojenim u celom Sistemu. S obzirom na to..." Do prekide vezu. Stajao je i oamueno se ljujao, ekajui da mu se razbistri u glavi. Ransiterov glas. Van svake sumnje. Ponovo je digao slualicu i jo jednom oslunuo. "...Mikovu tubu sudu jer on sebi to moe da dopusti i navikao je na parnine postupke te vrste. Svakako treba konsultovati nau primarnu slubu pre nego to podnesemo zvanini izvetaj Drutvu. To bi bila kleveta, ukoliko dospe u javnost, i povod za tubu zbog nezakonitog hapenja, ako..." "Ransitere! " ree Do. I to glasno. "...nemoni da to provere bar dok..." Do prekide vezu. Ja ovo ne razumem, rekao je u sebi. Otiao je u kupatilo, ispljuskao lice ledenom vodom, oeljao kosu higijenskim besplatnim hotelskim eljem, a onda, poto se neko vreme premiljao, obrijao se higijenskim besplatnim hotelskim brijaem za jednu upotrebu. Pljesnuo je na podbradak, vrat i obraze higijenski besplatni hotelski losion za posle brijanja, skinuo omot s higijenske besplatne hotelske ae i napio se iz nje. Da li je moratorijum konano uspeo da ga povrati k svesti? - upita se on. I da ga ukljui u liniju veze mog vidfona? im bi doao k sebi, Ransiter bi sigurno eleo da razgovara sa mnom pre nego sa bilo kim drugim. Ali ako je tako, zato me ne uje? Zato se veza sastoji od jednosmernog prenosa? Je li to samo neka tehnika greka koja e se razjasniti? On se vrati do vidfona i jo jednom die slualicu s namerom da se javi u Moratorijum Voljene Brae. "...nije idealna osoba da upravlja firmom s obzirom na njegovu zbrkanu linu situaciju i teko e, naroito..." Ne mogu da se javim, shvati Do. Okaio je slualicu. Ne mogu ak da dobijem ni sobni servis. U jednom uglu prostrane sobe razlee se skladna zvonjava i jedan reski mehaniki glas saopti: "Ja sam va besplatni homeonov aparat, usluga koju ekskluzivno pruaju svi fini hoteli iz lanca Ruts irom Zemlje i na kolonijama. Jednostavno birajte onu klasfikaciju novosti koju elite i u roku od nekoliko sekundi ja u vas snabdeti sveim i u minut aktuelnim hameonoviima, skrojenim prema vaim individualnim zahtevima; i, dozvolite da ponovim, bez ikakvih trokova po vas!" "U redu", ree Do i pree sobu do aparata. Moda su do sada, razmiljao je, vesti o Ransiterovom ubistvu ve prodrle u javnost. Sredstva informisanja rutinski su izvetavala o prijemima u moratorijume. Pritisnuo je dugme s oznakom najvanije interplan informacije. Aparat je odmah poeo da, tropoui, izbacuje jedan tampani list, koji je on skupljao onom brzinom kojom se pomaljao. Ni pomena o Ransiteru. Prerano? Ili je Drutvo uspelo da sprei objavljivanje te vesti? A moda je to Al uinio, misli on; moda je Al tutnuo vlasniku moratorijuma nekoliko poskreda. Ali - kod njega je bio sav Alov novac. Al nikoga nije mogao da potkupi da uradi bilo ta. Na vratima hotelske sobe odjeknu kucanje. Spustivi homeonovi, Do se oprezno uputi ka vratima, pomislivi: to je verovatno Pat Konli; ulovila me je ovde. S druge strane, mogao bi to biti i neko iz Njujorka, ko je doao

po mene da me vodi natrag. Teorijski, mogla je to biti ak i Vendi, nagaao je on. Ali to mu se inilo malo verovatno. Ne sada, ne ovako dockan. Mogao je to, nadalje, biti neki ubica koga je poslao Holis. Moda nas ubija jedno po jedno. Do otvori vrata. Drui od teskobe, krei svoje mekune ruke, Herbert enhajt fon Fogelzang stajao je na pragu i mrmljao: "Ja to prosto ne razumem, gospodine ipe. Radili smo cele noi u smenama. I nismo dobili nijednu jedinu iskru. Pa ipak smo obavili elektraencefalografiju i snimak pokazuje slabu, ali nedvosmislenu cerebralnu aktivnost. Dakle, posmrtni ivot je tu, ali izgleda, jo ne uspevamo da mu prikljuimo prislukiva. Imamo sada sonde u svim delovima modane kore. Ne znam ta bismo jo mogli da uinimo, gospodine." "Ima li merljivog modanog metabolizma?" upita Do. "Da, gospodine. Pozvali smo jednog strunjaka spolja, iz drugog moratorijuma, i on ga je otkrio koristei sopstvenu opremu. I taj iznos je normalan. Ba onakav kao to bi se i oekivalo neposredno posle smrti." "Kako ste znali gde ete me nai?" upita Do. "Javili smo se gospodinu Hamondu u Njujork. Onda sam pokuao da se javim vama ovamo u hotel, ali va aparat je bio zauzet celog jutra. Zato sam smatrao da je neophodno da doem ovamo lino." "U kvaru je", ree Do. "Vidfon. Ni ja ne mogu da zovem." "Gospodin Hamond je takode pokuao da stupi u vezu s vama, bez uspeha", ree vlasnik moratorijuma. "Zamolio me je da vam predam njegovu poruku. On eli da vi neto uradite ovde u Cirihu pre nego to krenete natrag u Njujork." "eleo je da me podseti da se posavetujem s Elom", ree Do. "Da je obavestite o nesrenoj, preranoj smrti njenog supruga." "Moete li mi pozajmiti neki poskred?" upita Do. "Da bih dorukovao." "Gospodin Hamond me je upozorio da ete pokuati da pozajmite novac od mene. Izvestio me je da vas je ve snabdeo dovoljnim sredstvima da platite hotelsku sobu, jednu turu pia kao i..." "Al je zasnovao svoj proraun na pretpostavci da u zakupiti neku skromniju sobu od ove. Meutim, nije se moglo dobiti nita skromnije, to Al nije predvideo. Moete to dodati na raun koji ete podneti Ransiterovom Udruenju krajem meseca. Ja sam sada, kao to vam je Al verovatno kazao, vrilac dunosti direktora firme. Vi imate posla s jednim uticajnim ovekom koji konkretno razmilja i krio je sebi put korak po korak do vrha. Kao to i sami, mora biti, uviate, ja bih mogao da preispitam nau poslovnu politiku u vezi s osnovnom odlukom o moratorijumu iji klijenti elimo da budemo; mogli bismo, na primer, da prvenstvo damo nekom koji je blii Njujorku." Fon Fogelzang mrzovoljno posegnu u svoju togu od tvida i izvadi novanik od vetake aligatorske koe, pa stade da pretura po njemu kao lopatom. "Surov je svet u kome ivimo", ree Do, primajui novac. "Pravilo je, pas dere psa." "Gospodin Hamond saoptio mi je jo neke informacije za vas. Brod iz vae njujorke poslovnice stii e u Cirih kroz dva sata. Priblino." "Fino", ree Do. "Da biste vi imali dovoljno vremena da se dogovorite s Elom Ransiter, gospodin Hamond alje po vas brod direktno u moratorijum. S obzirom na to, gospodin Hamond predlae da vas ja povezem tamo. Moj helikopter je parkiran na krovu hotela."

"Al Hamond je to rekao? Da treba s vama da se vratim u moratorijum?" "Tako je." Fon Fogelzang klimnu. "Jedan visoki crnac, pogurenih ramena, star oko trideset godina? Sa zlatnim krunicama na prednjim zubima, svaka s ukrasnom arom, ona levo u obliku herca, sledea kao tref i na desnoj strani karo?" "To je ovek koji je jue doao s nama iz Cirike svemirske luke. I ekao s vama u moratorijumu." "Je li imao na sebi zelene, filcane, iroke akire, stegnute ispod kolena, sive arape za golf, bluzu od jazavevog krzna, otvorenu na prsima, i plitke cipele od imitacije lakirane koe?" "Nisam mogao da vidim ta nosi. Samo sam video njegovo lice na videkranu." "Je li vam saoptio neke posebne kodne rei da bih bio siguran da je to on?" Ozlojeen, vlasnik moratorijuma ree: "Ne razumem u emu je problem, gospodine ipe. ovek koji je iz Njujorka razgovarao sa mnom preko vidfona isti je onaj koji je jue bio s vama." "Ne smem da rizikujem da poem s vama, ni da se ukrcam u va helikopter", ree Do. "Moda vas alje Rej Holis. Rej Holis je bio taj koji je ubio gospodina Ransitera." Oiju nalik na staklenu dugmad Fon Fogelzang ree: "Jeste li o tome obavestili Smotreno drutvo?" "Uradiemo to. Obaviemo to blagovremeno. U meuvremenu, moramo paziti da Holis ne likvidira nas ostale. Nameravao je sve da nas pobije tamo na Luni." "Potrebna vam je zatita", ree Vlasnik moratorijuma. "Predlaem da smesta odete do svog vidfona i pozovete ciriku policiju; oni e odrediti oveka da vas titi dok ne otputujete u Njujork. A im stignete u Njujork..." "Moj vidfon je, kao to rekoh, u kvaru. Sve to na njemu dobijam jeste glas Glena Ransitera. Zato niko ne moe da me nae." "Zaista? Ba neobino." Vlasnik moratarijuma zanjiha se mimo njega u hotelsku sabu. "Smem li da ujem?" Upitno je digao slualicu vidfona. "Jedan paskred", ree Do. Prekopavi ponovo depove toge od tvida, vlasnik moratorijuma izvue pregrt kovanog novca; njegova kapa s avionskom elisom razdraujue je zujala dok je Dou predavao tri komada u metalu. "Ja vam zaraunavam samo ono to ovde trae za oljicu kafe", ree Do. "Ovo bi trebalo da vredi bar toliko." Rekavi to, sinulo mu je da jo nije dorukovao i da e u takvom stanju stupiti pred Elu. Pa, moe umesto toga da uzme amfetamin; hotel ih je verovatno davao besplatno, u znak ljubaznosti. Fon Fogelzang, koji je slualicu vidfona drao pritisnutu uz uho, ree: "Ja ne ujem nita. ak ni znak za biranje. Sada ujem lake smetnje. Kao sa velike daljine. Veoma slabo." Pruio je slualicu Dou, koji ju je uzeo i oslunuo. I on je uo samo udaljene smetnje. Daleke hiljadama milja, pomislio je. Jezivo. Na svoj nain, isto tako zapanjujue kao Ransiterov glas - ako to bee ono to je bilo. "Vratiu vam poskred", rekao je, zakaivi slualicu. "Ne mari", ree fon Fogelzang. "Ali niste uspeli da ujete glas." "Da se vratimo u moratorijum. Kao to je traio va gospodin Hamond."

"Al Hamond je moj slubenik", ree Do. "Ja odreujem poslovnu politiku. Mislim da u se vratiti u Njujork pre razgovara s Elom; prema mom miljenju, vanije je da sastavimo zvaninu prijavu Drutvu. Kada ste razgovarali s Alom Hamondom, je li vam rekao da li su svi inercijalci otputovali s njim iz Ciriha?" "Svi osim devojke koja je provela no s vama, ovde u hotelu." Vlasnik moratorijuma zbunjeno se osvrtao po sobi, oigledno se pitajui gde je. Njegovo udnovato lice rastakalo se od briga. "Zar nije ovde?" "Koja je to devojka bila?" upita Do; njegov moral, ve nizak, potonuo je u najcrnje bezdane duha. "Gospodin Hamond nije rekao. Pretpostavljao je da znate. Bilo bi indiskretno od njega da mi je kazao njeno ime, s obzirom na okolnosti. Zar ona nije..." "Niko se nije pojavio." Koja je to bila? Pat Konli? Ili Vendi? Tumarao je po hotelskoj sobi, nehotino dajui oduka svom strahu. Uzdam se u boga, mislio je, da je to bila Pat. "U plakar", ree fon Fogelzang. "ta?" On prestade da koraa gore-dole. "Moda treba da pogledate tamo. Ovi skupi apartmani imaju naroito velike plakare." Do dotae dugme na vratima plakara; pod dejstvom prunog mehanizma, ona poletee da se otvare. Na dnu plakara leala je sklupana, uurena hrpa, dehidrirana i gotovo mumificirana. Istruleli dronjci neega to je nekada po svoj prilici bila tkanina pokrivali su vei deo oblija, kao da se postepeno, u jednom dugom razdoblju, to neto povuklo u ostatke svoje odee. Sagnuo se i prevrnuo ga. Bilo je teko samo nekoliko funti; pod pritiskom njegove ruke udovi su se rastavili u tanune koate produetke, koji su zaukali kao papir. Kosa je izgledala strano dugaka; ekinjast i zamren, crn oblak uvojaka skrivao je lice. On je stajao poguren, ne miui se, ne elei da vidi ko je to. Fon Fogelzang zakrklja kao da se gui: "Ovo je staro. Potpuno isueno. Kao da ovde trune ve stoleima. Idem dole da kaem upravniku." "To ne moe biti odrasla ena", ree Do. Ovo su mogli biti samo ostaci nekog deteta; jednostavno, bili su premaleni. "To ne mogu biti ni Pat, ni Vendi", nastavi on i ukloni senovitu kosu s lica. "Kao da je bila u pei. Na veoma visokoj temperaturi i to dugo." Eksplozija, pomislio je. estoka toplota koju je oslobodila bomba. Onda se nemo zagledao u zbrkano malo lice, pocrnelo od jare. I znao je ko je to bio. Iako je imao tekoa da je prepozna. Vendi Rajt. U neko doba noi, poeo je da razmilja, ona je dola u sobu i onda je u njoj ili oko nje otpoeo nekakav proces. Naslutila je to i odunjala se, sakrila u plakar da on ne bi znao. U poslednjim satima njenog ivota - ili moda minutima; nadao se da su bili samo minuti - ovo ju je snalo, ali nije ni pisnula. Nije ga probudila. Ili je pokuala, mislio je, i nije mogla to da uini, nije mogla da privue moju panju. Mogue je da je posle toga, posle pokuaja i neuspeha da me probudi, otpuzala u ovaj plakar. Molim boga da se to desilo brzo, mislio je on. "Vi ne moete da uinite nita za nju?" upitao je fon Fogelzanga. "U vaem moratorijumu?" "Ne ovako dockan. Sigurno se nije zadrala ni trunka zaostalog poluivota u ovom stanju potpunog kvarenja. Je li - ona ta devojka?" "Da", ree on, klimnuvi.

"Bolje je da napustite ovaj hotel. Odmah. Svoje sigurnosti radi. Holis - ovo jeste Holisovo delo, zar ne? - i s vama e uiniti isto." "Moje cigarete", ree Do. "Osuene su. Dve godine star vidfonski imenik na brodu. Uskisli skorup i kafa s penom i plesni na povrini. Davnanji novac." Zajednika nit: starost. "Ona je to rekla, tamo na Luni, poto smo stigli do broda; rekla je: 'Oseam se stara.'" Utonuo je u misli, pokuavajui da obuzda strah koji je sada poeo da se preobraa u uas. Ali glas u aparatu, mislio je. Ransiterov glas. ta li to znai? Nije video nikakvu temeljnu karakteristiku, nikakvo znaenje. Ransiterov glas na vidfonu nije se uklapao ni u jednu teoriju koju je on mogao da izvede na osnovu fragmenata ili da je zamisli. "Zraenje", ree fon Fogelzang. "Meni se ini da je ona bila izloena ekstenzivnom zraenju verovatno pre nekog vremena. tavie, ogromnoj dozi zraenja." "Mislim da je umrla zbog eksplozije", ree Do. "Eksplozije koja je ubila Ransitera." Kobaltne estice, ree on sebi. Vreli prah koji se slegao po njoj i koji je udisala. Ali onda, svi emo umreti na ovaj nain; mora biti da se slegao po svima nama. Ja ga imam u svojim pluima; i Al; ostali inercijalci takoe. Nita ne moe da se uini u tom sluaju. Prekasno je. Nismo mislili na to, sinulo mu je. Nije nam palo na um da se eksplozija sastoji od jedne mikronuklearne reakcije. Nikakvo udo to nam je Holis dozvolio da odemo. A opet... To je predstavljalo objanjenje za Vendinu smrt i objanjenje za sasuene cigarete. Ali ne i za telefonski imenik, za kovani novac, za ukvareni skorup i kafu. To takoe nije bilo objanjenje za Ransiterov glas, onaj emerni monolog na hotelskom vidfonu, koji je prestao kada je fon Fogelzang digao slualicu. Kada je neko drugi pokuavao da slua, shvati on. Moram se vratiti u Njujork, rekao je sebi. Svi mi koji smo bili tamo, na Luni - svi koji smo bili prisutni kada je bomba eksplodirala. Ovo moramo da razreimo zajedno; u stvari, verovatno je to jedini nain da se ovo razrei. Pre nego to nas ostale zadesi smrt, jedno po jedno, onako kako je zadesila Vendi. Ili na neki jo gori nain, ako je to uopte mogue. "Neka hotelska uprava poalje ovamo jednu vreu od polietilena", ree on vlasniku moratorijuma. "Staviu je unutra i poneti sa sobom u Njujork." "Nije li to sluaj za policiju? Uasan zloin kao to je ovaj; treba ih obavestiti." "Samo vi meni nabavite vreu", ree Do. "U redu. To je vaa slubenica." Vlasnik moratorijuma krenu niz hodnik. "Bila je nekada", ree Do. "Vie nije." Ona je morala da bude prva, ree on sebi. Ali moda je to na neki nain bolje. Vendi, mislio je, vodim te sa sobom, vodim te kui. Ali ne kao to je planirao. Al Hamond se obrati ostalim inercijalcima, koji su sedeli oko konferencijskog stola od prave masivne orahovine, naglo provalivi u solidarnu tiinu: "Do treba da se vrati svakog trenutka." Pogledao je na runi sat da se uveri. Izgledalo je da je stao. "Predlaem da u meuvremenu pogledamo kasne popodnevne vesti na televiziji da bismo videli je li Holis pustio da procuri vest o Ransiterovoj smrti", ree Pat Konli. "Danas nije bila u novinama", ree Edi Dorn. "TV novosti su aktuelnije", ree Pat. Dodala je Alu komad od pedeset centi da njime ukljui TV aparat, montiran iza zavese na suprotnom kraju sale za konferencije, jedan impresivni 3-D kolor polifonski ureaj, kojim se Ransiter neobino diio.

"elite li da ga ja ubacim u prorez umesto vas, gospodine Hamonde?" upita Sami Mundo revnosno. "U redu", ree Al; pritisnut tekim mislima, dobacio je komad kovanog novca Mundu, koji ga je uhvatio i otkasao do aparata. Ransiterov advokat Volter V. Vejls, koji se uznemireno vrpoljio na stolici i svojim aristokratskim rukama, proaranim finim venama, igrao kopom mehanizma za zatvaranje malog runog kofera, ree: "Ljudi, nije trebalo da ostavite gospodina ipa u Cirihu. Ne moemo nita da uinimo dok se on ovde ne pojavi, a od vitalnog je znaaja da se ubrzaju sve stvari koje se odnose na oporuku gospodina Ransitera." "Vi ste itali testament", ree Al. "Do ip takoe. Znamo ko, prema Ransiterovoj elji, treba da preuzme upravu nad firmom." "Ali sa pravnog stanovita..." ree Vejls. "Vie nee dugo trajati", ree Al odseno. Stao je da vrlja perom proizvoljne linije du margine liste koju je sastavio; zaokupljen time, iskitio je listu, a onda je jo jednom proitao. BAJATE CIGARETE ZASTARELI IMENIK NOVAC VAN UPOTREBE UKVARENA HRANA OGLAS NA OMOTU OD IBICA. "Pustiu da ova lista jo jednom obie sto", ree on glasno. "I promislite: moe li ovog puta kogod da otkrije beoug izmeu ovih pet dogaaja... ili kako ve elite da ih zovete. Ovih pet stvari koje nisu..." Mahnuo je rukom. "Nisu u redu", ree Don Ild. "Lako je nai vezu izmeu prve etiri", ree Pat Konli. "Ali ne i omota od ibica. To se ne uklapa." "Da vidim ponovo taj omot", ree Al, pruivi ruku. Pat mu dade omot i on jo jednom proita oglas. ZADIVLJUJUA MOGUNOST NAPREDOVANJA ZA SVE KOJI MOGU DA SE OSPOSOBE! Gospodin Glen Ransiter iz Moratorijuma Voljene Brae u Cirihu, vajcarska, udvostruio je svoj prihod u roku od nedelju dana po prijemu naeg besplatnog kompleta obue s detaljnim obavetenjima, koja i vama mogu pomoi da prodajete nae originalne sportske cipele od vetake koe prijateljima, roacima, poslovnim prijateljima. Gospodin Ransiter, mada beznadeno zamrznut u hladnom pakovanju, zaradio je etiri stotine... Al prekide da ita; mozgao je i istovremeno akao jedan donji zub noktom palca. Da, mislio je; ovo je drugaije, ovaj oglas. Ostalo sadri elemente starenja i raspadanja. Ali ne ovo. "Zanina me ta bi se desilo ako bismo odgovorili na ovaj oglas sa omota za ibice", ree on glasno. "Dat je broj potanskog faha u Demoinu, Ajova." "Dobili bismo besplatni komplet obue", ree Pat Konli. "S detaljnim obavetenjima o tome kako i mi moemo..."

"Moda bismo tako stupili u kontakt s Glenom Ransiterom", prekide je Al. Svi za stolom, ukljuujui i Voltera V. Vejlsa, upiljie se u njega. "Ja to ozbiljno mislim", ree on. "Izvolite." Pruio je omot ibice Tipi Dekson. "Poaljite im to instant potom." "I ta da kaem?" upita Tipi Dekson. "Samo popunite kupon", ree Al. Obratio se Edi Dorn: "Jeste li apsolutno sigurni da ste taj omot od ibica imali u svojoj tani jo od kraja prole nedelje? Ili ste ga moda negde danas pokupili?" "U sredu sam stavila u tanu nekoliko omota sa ibicama", ree Edi Dorn. "Kao to sam vam kazala jutros, na putu ovamo, sluajno sam primetila ovaj dok sam palila cigaretu. Neosporno je bio u mojoj tani pre nego to smo otili na Lunu. I jo nekoliko dana ranije." "S tim oglasom na njemu?" upita je Don Ild. "Nikada ranije nisam primeivala ta pie na omotima od ibica; primetila sam samo ovaj danas. Ne mogu da kaem nita o ranijim. Ko moe?" "Niko ne moe", ree Don Deni. "ta vi mislite, Ale? Ransiterova finta? Da ih on nije dao u tampu pre smrti? Ili moda Holis? Kao neku vrstu groteskne ale - znajui da e ubiti Ransitera? Da e, kad mi primetimo oglas, Ransiter ve biti u hladnom pakovanju u Cirihu, kao to pie na omotu od ibica?" "Otkud bi Holis znao da emo Ransitera preneti u Cirih?" upita Tito Apostos. "A ne u Njujork?" "Zato to je tamo Ela", odgovori Don Deni. Kod TV aparata Sami Mundo je stajao, nemo ispitujui komad od pedeset centi, koji mu je Al dao. Njegovo kratko, bledo elo naboralo se kada se zbunjeno namrtio. "U emu je stvar, Same?" upita Al. Osetio je kako se u njemu raa napetost; predvideo je jo jedan dogaaj. "Zar nije normalno da na komadu od pedeset centi bude glava Volta Diznija?" upita Sami. "Ili Diznijeva", ree Al, "ili, ako je stariji, Fidela Kastra. Da ga pogledam." "Jo jedan zastareli novi", ree Pat Konli, kada je Sami pruio Alu komad od pedeset centi. "Ne", ree Al, pregledavi novac. "Prologodinji je; savreno dobro datiran. Savreno prihvatljiv. Svaki aparat na svetu bi ga primio. Televizor bi ga primio." "U emu je onda stvar?" upita Edi Dorn bojaljivo. "Ba kao to je Sam rekao", odgovori Al. "Na njemu je pogrena glava." Ustao je, odneo komad novca do Edi. i spustio ga u njenu vlanu, otvorenu aku. "Na koga vam lii?" Posle pauze Edi ree: "Ja - ne znam." "Znate sigurno", ree Al. "U redu", ree Edi otro, podstaknuta da odgovori mimo svoje volje. Gurnula je novi natrag ka njemu, otarasivi ga se s drhtajem nelagodnosti. "To je Ransiter", ree Al svima koji su sedeli oko velikog stola. Posle jo jedne pauze Tipi Dekson ree: "Prikljuite to svojoj listi." Glas joj je bio jedva ujan. "Vidim dva procesa u toku", ree Pat malo kasnije, kada je Al ponovo seo i poeo da pravi dodatak na listu hartije. "Prvo, proces pogoranja; to izgleda oigledno. U tome se slaemo." Digavi glavu, Al upita: "A ta je drugo?"

"Nisam sasvim sigurna." Pat stade da okleva. "Neto u vezi s Ransiterom. Mislim da treba da pogledamo sav na ostali kovani novac. I papirni. Pustite me da jo malo razmislim." Jedno po jedno, prisutni za stolom povadie novanike, tane, preturie depove. "Ja imam novanicu od pet poskreda s divnom reprodukcijom graviranog portreta gospodina Ransitera", ree Don Ild. "Ostale..." Bacio je jedan dug pogled na ono to je drao. "Normalne su; u redu. elite li da vidite ovu novanicu od pet poskreda, gospodine Hamonde?" "Ja ih imam ve dve", ree Al. "Ko jo?" Pogledao je oko stola. Diglo se est ruku. "Nas osmoro sada u izvesnoj meri imamo ono to mislim da treba nazvati Ransiterovim novcem. Verovatno e do kraja dana sav novac biti Ransiterov novac. Ili, da kaemo dva dana. U svakom sluaju, Ransiterov novac bie upotrebljiv; njime e se pokretati aparati i druga sredstva i moi emo njime da plaamo svoje dugove." "Moda neemo", ree Don Deni. "Zato tako mislite? Ovo to zovete Ransiterovim novcem..." On kucnu po novanici koju je drao. "Ima li razloga da ga banke uvae? Ovo nije pravovaljana emisija, nije ga izdala vlada. To su lane pare; nisu prave." "U redu", ree Al razborito. "Moda nisu prave; moda e ih banke odbiti. Ali to nije pravo pitanje." "Pravo pitanje je od ega se sastoji ovaj drugi proces, ove manifestacije Ransitera", ree Pat Konli. "One su upravo to." Don Deni klimnu. "'Manifestacije Ransitera' - to je drugi proces koji tee uporedo s raspadom. Neki komadi kovanog novca zastarevaju; drugi se pojavljuju s Ransiterovim portretom ili bistom. Znate ta mislim? Mislim da ovi procesi idu u suprotnim smerovima. Jedan je odlazak, tako rei. Izlazak iz postojanja. To je prvi proces. Drugi proces je ulazak u postojanje. Ali u neto to nikada ranije nije postojalo." "Ispunjavanje elja", ree Edi Dorn maloduno. "Pardon?" upita Al. "Moda su to stvari koje je Ransiter eleo", ree Edi. "Da ima svoj portret na zakonskom sredstvu plaanja, svom naem novcu ukljuujui i metalni. To je velianstveno." "AIi omoti od ibica?" ree Tito Apostos. "Istina je, mislim", sloi se Edi. "To ba nije velianstveno." "Firma je ve oglaavala na omotima za ibice", ree Don Deni. "I na TV, i u noviima, i u ilustro-tampi. I na potanskim andrmoljama. Za sve to brine se nae propagandno odeljenje. Ransiter ugIavnom nije davao ni cvonjka na taj deo posla. I svakako ne bi dao cvonjka ni za omote od ibica, Ako je ovo neka vrsta materijalizacije njegove psihe, ovek bi oekivao da se njegovo lice pojavi na TV ekranu, ne na novcu i na omotima od ibica." "Moda i jeste na TV ekranu", ree Al. "Tako je", ree Pat Konli. "Jo nismo to pokuali. Niko od nas nije imao vremena da gleda televiziju." "Sami", ree Al, vrativi mu komad od pedeset centi, "idi i ukljui televizor." "Ne znam da li elim da gledam", ree Edi, dok je Sami Mundo ubacivao novac u prorez i stao da pritiska dugmad za podeavanje. Vrata na sobi naglo se otvorie i na njima se pojavi Do ip; Alu najpre pade u oi njegovo lice. "Iskljuite televizor", ree Al i ustade. Dok je iao ka Dou, svi prisutni su

ga gledali. "ta se dogodilo, Do?" upita on. ekao je. Do nije govorio nita. "U emu je stvar?" "Zakupio sam brod da se vratim ovamo", ree Do promuklo. "Vi i Vendi?" "Ispiite ek za taj brod", ree Do. "Na krovu je. Ja nemam dosta novca za to." AI se obrati Volteru V. Vejlsu: "Jeste Ii u stanju da pribavite ta sredstva?" "Za ovako neto mogu. Ja u srediti to s brodom." Vejls uze mali runi kofer i izie iz sobe. Do je ostao na pragu, ponovo nem. Izgledao je stariji za itavo stolee od kada ga je Al poslednji put video. "U mojoj kancelariji." Do se okrete od stola; trepnuo je, oklevajui. "Ja - mislim da ne treba to da vidite. ovek iz moratorijuma bio je sa mnom kada sam je naao. Rekao je da ne moe nita da uini; bilo je odve dugo. Godine." "'Godine'?" ponovi Al sleeno. "Poimo dole u moju kancelariju", ree Do. Poveo je Ala iz sale za konferencije kroz predvorje ka liftu. "Pri povratku ovamo brod me je nakljukao sredstvima za umirenje. To ulazi u raun. U stvari, oseam se mnogo bolje. U izvesnom smislu ne oseam nita. Mora biti da je to dejstvo sredstava za umirenje. Kad proe, mislim da u to ponovo oseati." Lift je stigao. Sputali su se zajedno i nijedan od njih nije izustio ni rei dok nisu stigli na trei sprat, gde je bila Doova kancelarija. "Ne savetujem vam da gledate." Do otkljua svoju kancelariju i uvede Ala unutra. "Preputam da sami odluite. U svakom sluaju, ako sam ja to podneo, verovatno ete i vi." Ukljuio je svetlost iznad njihovih glava. Usledila je kratka pauza, a onda AI ree: "Gospode boe." "Ne otvarajte dalje", ree Do. "Neu otvarati. Jutros ili noas?" "Oevidno, desilo se ranije, pre nego to je stigla u moju sobu. Mi - vlasnik moratarijuma i ja - nali smo komadie odee u hodniku koji je vodio do mojih vrata. Ali mora da je bila zdrava i itava, ili gotovo itava, dok je prolazila kroz predvorje; bilo kako bilo, niko nita nije primetio. A u velikom hotelu kao to je taj, uvek ostavljaju nekoga da pazi. No, injenica to je uspela da stigne do moje sobe..." "Dabome. To dokazuje da je bila sposobna barem da hoda. U svakom sluaju, izgleda verovatno." "Mislim na nas ostale", ree Do. "U kom smislu?" "Ista stvar. Da se ne dogodi nama." "Kako bi moglo?" "Kako je moglo da se desi njoj? Zbog eksplozije. Umreemo na taj nain jedno za drugim. Jedno po jedno. Dok od nas ne ostane niko. Dok svako od nas ne bude deset funti koe i kose u nekoj plastinoj vrei, pored nekoliko suvih kostiju smetenih unutra." "U redu", ree Al. "Tu deluje neka sila koja prouzrokuje brzo raspadanje. Delovala je od one eksplozije na Luni - ili je njome poela. Mi to ve znamo. Takoe znamo, ili mislimo da znamo, da deluje i druga sila, jedna kontra-sila, koja pokree stvari u suprotnom smeru. Neto u vezi s Ransiterom. Na naem novcu poela je da se pojavljuje njegova slika. Jedan omot od ibica..." "Bio je na mom vidfonu", ree Do. "U hotelu."

"Na njemu? Kako to?" "Ne znam; prosto je bio. Ne na ekranu, ne na video-elementu. Samo njegov glas." "ta je rekao?" "Nita naroito." Al ga je paljvo posmatrao. "Je li mogao da vas uje?" upitao je najzad. "Ne. Pokuao sam da dobijem vezu s njim. Bila je strogo jednosmerna; ja sam sluao - i to je bilo sve." "Dakle, zato ja nisam mogao da dobijem vezu s vama." "Zato." Do klimnu. "Pokuali sno s televizorom kada ste se vi pojavili. U noviima nema ni pomena o njegovoj smrti. Kakva zbrka." Nije mu se dopalo kako Do ip izgleda. Star, mali i umoran, mislio je. Da li to ovako poinje? Moramo da ostvarimo kontakt s Ransiterom, rekao je sebi. Nije dovoljno samo ga uti; oevidno, on pokuava da dopre do nas, ali... Ako hoemo da ovo preivimo, moramo dopreti do njega. "Nema nikakve vajde da uhvatimo njegovu sliku na televizoru", ree Do. "To e biti kao na vidfonu, bez kraja i konca. Osim ako moe da nam kae kako da uspostavimo povratnu vezu. Moda moe da nam kae; moda zna. Moda on razume ta se deava." "Morao bi da razume ta se desilo njemu. A to je neto to mi ne znamo." U izvesnom smislu, mora biti iv ak i ako moratorijum nije uspeo da ga razbudi, pomisli Al. Oigledno, vlasnik moratorijuma je inio sve to je bilo u njegovoj moi za ovako vanog klijenta. "Je li ga Fon Fogelzang uo na vidfonu?" upita on Doa. "Pokuao je da ga uje. Ali otuda je dopirao samo muk, a onda smetnje, kako izgleda sa velike udaljenosti. I ja sam to uo. Nita. Zvuk apsolutnog nitavila. Veoma udan zvuk." "To mi se ne dopada", ree Al. Nije bio siguran zato. "Oseao bih se bolje da ga je uo i Fon Fogelzang. Onda bismo barem mogli biti sigurni da je bio tamo, da to nije bila vaa halucinacija." Ili, ako emo pravo, pomisli on, svih nas. Kao u sluaju omota od ibica. Ali neki dogaaji svakako nisu bili halucinacije; aparati su odbijali davnanji kovani novac - nepristrasni aparati, snabdeveni mehanizmima koji su reagovali samo na fizike karakteristike. Nikakvi psiholoki elementi nisu tu igrali ulogu. Aparati nemaju mo uobrazilje. "Odlazim iz ove zgrade na izvesno vreme", ree Al. "Kaite mi jedan grad ili varo koji vam sluajno padnu na um, s kojim niko od nas nema veze, u koji niko od nas ne ide niti je ikada iao." "Baltimor", ree Do. "U redu, idem u Baltimor. Idem da vidim hoe li radnja, izabrana sluajno, primiti Ransiterov novac." "Kupite mi nove cigarete", ree Do. "Dobro. I to u uraditi; pogledau jesu li cigarete u sluajnoj radnji u Baltimoru zahvaene istim procesom. Ispitau i druge proizvode; napraviu sluajan odbir. elite li da poete sa mnom ili elite da odete gore i kaete im za Vendi?" "Poi u s vama", ree Do. "Moda uopte ne treba da im kaemo za nju?" "Mislim da treba", ree Do. "Jer e se to desiti opet. Moe se desiti pre nego to se vratimo. Moda se deava sada." "Onda je bolje da na put u Baltimor obavimo to je bre mogue", ree Al. Krenuo je ka izlazu iz kancelarije. Do ip ga je pratio.

9. Kosa mi je tako suva, tako neposluna. ta devojka da uradi? Jednostavno, utrljajte Ubikovu pomadu za regeneraciju kose. Za svega pet dana otkriete da vaa kosa ima novu jainu, novi sjaj. A Ubikov sprej za kosu, kada se koristi prema uputstvu, potpuno je nekodljiv. Odabrali su Supermarket Srenog Naroda u predgrau Baltimora. Za duanskom tezgom Al ree kontroloru s autonomnim kompjuterskim sistemom: "Dajte mi paklo Pol Mola." "Ving je jevtiniji", ree Do. "Ving se vie ne proizvodi", ree Al razdraeno. "I to ve godinama." "Proizvode ga, ali ga ne reklamiraju", ree Do. "To je potena cigareta koja ne svojata nita." On se obrati kontroloru: "Zamenite Pol Mol Vingom." Paklo cigareta skliznu iz strmog leba na duansku tezgu. "Devedeset pet centi", ree kontrolor. "Evo vam novanica od deset poskreda." Al uvue novanicu u kontrolor ija su kola odmah poela da zuje dok je pregledao novanicu. "Va kusur, gospodine", ree kontrolor. Poloio je pred Ala lepu gomilu kovanog i papirnog novca. "Pomerite se, molim." Dakle, Ransiterov novac je prihvatljiv, ree Al u sebi, dok su se on i Do uklanjali s puta sledeoj muteriji, jednoj krupnoj staroj dami u suknenom mantilu boje borovnice, koja je nosila torbu za kupovine, ispletenu od meksikog kanapa. Oprezno je otvorio paklo cigareta. Cigarete su mu se izmrvile meu prstima. "To bi predstavljalo svojevrstan dokaz da je posredi odista bilo paklo Pol Mola", ree Al. "Vraam se u red." Spremio se da to uini - a onda je ustanovio da se krupna stara dama u tamnom mantilu estoko svaa s autonomnim kontrolorom. "Bila je mrtva dok sam je donela kui", tvrdila je kretavo. "Evo, moete je uzeti natrag." Spustila je saksiju na sto; u njoj se nalazila neka beivotna biljka, moda azaleja, video je Al - u potpuno uvelom stanju izgubila je gotovo sva obeleja. "Ne mogu da vam vratim novac", odgovori kontrolor. "Ne dajemo jemstvo na biljni ivot koji prodajemo. 'Neka se kupac uva' - glasi naa deviza. Pomerite se, molim." "A Satrdej Ivning Post, koji sam uzela sa vaeg novinskog tanda, bio je star preko godinu dana. U emu je stvar s vama? A TV veera od marsovskog larvenog crva..." "Sledea muterija", ree kontrolor, ignoriui je. Al izie iz reda. Stao je da tumara po prostorijama dok nije doao do veih pakovanja cigareta svih mogunih vrsta, naslaganih u visinu po osam stopa i vie. "Uzmite jednu kutiju", ree on Dou. "Domino", ree Do. "Cena mu je ista kao Vingu." "Za boga miloga, ne birajte vrste nie kategorije; izaberite neto kao Vinston ili Kul." On sam izvue jednu kutiju. "Prazna je." Protresao ju je. "Mogu da ocenim po teini." Neto je meutim skakutalo u kutiji, neto lako i malo; otvorio je kutiju i pogledao unutra.

Navrljana beleka. Rukopisom koji je i njemu i Dou bio poznat. Izvadio ju je, pa su je obojica proitala. Bitno je da stupim s vama u vezu. Situacija je ozbiljna i svakako e biti jo gora kako vreme odmie. Ima nekoliko mogunih objanjenja koja u pretresti s vama. Bilo kako bilo, nemojte se predavati. ao mi je zbog Vendi Rajt; u tom pogledu uinili smo sve to smo mogli. "Dakle, on zna za Vendi", ree Al. "Pa, moda ovo znai da se to nee desiti ponovo, nama ostalima." "Sluajna kutija s cigaretama", ree Do. "U sluajnoj radnji, u gradu izabranom sluajno. I mi nalazimo beleku upuenu nama od Glena Ransitera. ta je u ostalim kutijama? Ista beleka?" Skinuo je jednu kutiju marke L&M, protresao je, a onda je otvorio. Deset pakli cigareta plus deset ispod njih; sasvim normalno. Ili ne? - upitao se Al. Izvukao je jedno paklo. "Vidite da je u redu", ree Do; iupao je jednu kutiju iz sredine gomile. "I ova je puna." Nije je otvorio; umesto toga maio se sledee. A onda sledee. U svima su bila pakla s cigaretama. I sve su se raspale na komadie pod Alovim prstima. "Zanima me kako je znao da emo doi ovamo", ree Al. "I kako je znao da emo se latiti te odreene kutije." To nije imalo smisla. Pa ipak, i ovde su delovale one dve suprotne sile. Raspadanje protivu Ransitera, ree Al sebi. irom sveta. Moda irom svemira. Moda e se sunce ugasiti a Glen Ransiter e na njegovo mesto uvesti surogat sunca, nagaao je Al. Ako uzmogne. Da, mislio je; to je pitanje. Koliko Ransiter moe da uini? Recimo to drugaije - koliko daleko moe da ide proces raspadanja? "Da pokuamo neto drugo", roe Al; poao je kroz prolaz pored konzervi, omota i kutija da bi najzad stigao do sredita trgovine, s raznim aparatima. Tamo je nasumce uzeo jedan skupi magnetofon nemake proizvodnje. "Ovaj izgleda dobro", ree on Dou koji ga je pratio. Uzeo je drugi, jo zapakovan. "Da kupimo ovo i odnesemo sa sobom u Njujork." "Zar neete da ga otvorite?" upita Do. "I isprobate pre nego to kupite?" "Mislim da ve znam ta emo nai", ree Al. "A to je neto to ne moemo proveriti ovde." Odneo je magnetofon do blagajne. Po povratku u Njujork, u prostorije Ransiterovog Udruenja, dali su magnetofon u radionicu firme. Petnaest minuta kasnije, poslovoa radionice, poto je rasklopio mehanizam, podneo je izvetaj: "Svi pokretni delovi u stepenu prenosa trake su istroeni. Na gumenom toku ima izlizanih mesta; komadii gume rasuti su po celoj unutranjosti. Konice za brzo premotavanje trake levo i desno praktino su propale. Neophodno je kompletno ienje i podmazivanje vidi se da je mnogo upotrebljavan - u stvari, rekao bih da mu je potreban generalni remont ukljuujui tu i promenu pogonskih kaieva." "Nekoliko godina upotrebe?" upita Al. "Mogue je. Koliko ga dugo imate?" "Kupio sam ga danas", ree Al. "To je nemogue", ree poslovoa radionice. "Ili, ako jeste, prodali su vam..." "Znam ta su mi prodali", ree Al. "Znao sam kada sam ga uzeo, pre nego to sam otvorio kutiju." Obratio se Dou: "Nov novcat magnetofon, potpuno istroen. Kupljen za lane pare koje je trgovina spremna da primi. Bezvredan novac, bezvredna kupljena roba; ima u tome neke logike."

"Ovo mi je baksuzan dan", ree poslovoa radionice. "Jutros, kada sam ustao, naao sam svog papagaja uginulog." "Od ega je uginuo?" upita Do. "Ne znam, prosto je uginuo. Bio je krut k'o daska." Poslovoa radionice zaklima koatim prstom u pravcu Ala. "Rei u vam neto to ne znate o svom magnetofonu. Nije samo istroen; zastareo je etrdeset godina. Vie se ne koriste gumeni tokovi ni kaini prenos. Neete nai delove za njega ako ih neko runo ne izradi. A to se ne isplati; prokleta stvar je totalno zastarela. Bacite je na ubre. Zaboravite je." "U pravu ste", ree Al. "To nisam znao." U Doovom drutvu izaao je iz radionice u hodnik. "Sada govorimo o neem drugom, to nije raspadanje; ovo je razliita stvar. I imaemo muke da naemo jestivu hranu bilo gde, bilo koje vrste. Kakva bi hrana koja se prodaje u trnicama bila dobra posle toliko godina?" "Konzerve", ree Do. "A video sam mnogo konzervi u onom supermarketu u Baltimoru." "A sada znamo i zato", ree Al. "Pre etrdeset godina supermarketi su prodavali srazmerno mnogo vie konzervisanih proizvoda nego zamrznutih. Mogue je da to ispadne na jedini izvor; u pravu ste." On se zamisli. "Ali za jedan dan to je skoilo sa dve godine na etrdeset godina; do sutra, u ova doba, moe biti i celo stolee. A nijedna hrana nije za jelo sto godina poto je stavljena u konzerve ili spremljena na neki drugi nain." "Kineska jaja", ree Do. "Hiljadu godina stara jaja koja se zakopavaju u tlo." "I to ne koi samo nas", ree Al. "Ona starica u Baltimoru; to je tetno delovalo na robu koju je kupila: njenu azaleju." Hoe li ceo svet skapati od gladi zbog eksplozije jedne bombe na Luni? upitao se on. Zato to obuhvata sve, umesto samo nas? "Evo ide..." ree Do. "Mirujte za trenutak", ree Al. "Moram neto da razmislim. Moda je Baltimor tamo jedino kad neko od nas tamo ode. I Supermarket Srenog Naroda; im smo mi otili, on je prestao da postoji. Mogue je i to da samo mi koji smo bili na Luni doivljavamo ovo." "Filozofski problem bez vanosti i smisla", ree Do. "I nemogu za dokazivanje na ovaj ili onaj nain." "To bi bilo vano onoj staroj dami u suknenom mantilu boje borovnice", ree Al otrovno. "I svim ostalima." "Evo poslovoe radionice", ree Do. "Ba sam pogledao u uputstvo za upotrebu, koje je bilo priloeno uz va magnetofon", ree poslovoa radionice. Pruio je brouru Alu, zbunjenog izraza lica. "Bacite jedan pogled." Odjednom ju je ponovo zgrabio. "Utedeu vam itanje; pogledajte poslednju stranicu, gde pie ko je proizveo tu prokletu stvar i kuda se alje na fabrike opravke." "'Proizvod Ransitera iz Ciriha'", proita Al glasno. "Servis u Severnoamerikoj Konfederaciji - u Demuanu. Isto kao na omotu od ibica." On prui brouru Dou i ree: "Idemo u Demuan. Ova broura je jedina spona koja spaja te dve lokacije." Zanima me zato Demuan, rekao je u sebi. "Moete li se setiti da li je Ransiter za ivota bio u ma kakvoj vezi s Demuanom?" "Ransiter je tamo bio roen", ree Do. "Tamo je proveo prvih petnaest godina ivota. Imao je obiaj da to pominje s vremena na vreme." "I tako se sada, posle svoje smrti, vratio tamo. Na ovaj ili onaj nain." Ransiter je u Cirihu, pomisli on, a takoe u Demuanu. U Cirihu ima merljivi modani metabolizam;

njegovo fiziko telo u stanju poluivota odloeno je u hladno pakovanje u Moratorijumu Voljene Brae, pa ipak je van dometa. U Demuanu nema nikakvu fiziku egzistenciju, pa ipak, oevidno, kontakt tamo moe biti uspostavljen - u stvari, preko takvih produetaka kao to je ova broura s uputstvima bio je uspostavljen bar u jednom smeru, od njega ka nama. A u meuvremenu, pomisli on, na svet nazaduje, vraa se u sebe samoga, izbacuje na povrinu minule faze stvarnosti. Potkraj sedmice moemo se probuditi i otkriti da se Petom avenijom kreu prastara tramvajska kola koja zvone. Trolej Doders, pomislio je i upitao se ta to znai. Jedan naputeni verbalni izraz koji je izronio iz prolosti; maglovita, daleka emanacija u njegovom duhu koja je stornirala tekuu stvarnost. ak i ovo neodreeno opaanje, jo samo subjektivno, izazvalo je u njemu nemir; ve je postalo suvie stvarno - entitet za koji nije ni znao do ovog trenutka. "Trolej Doders", ree on glasno. Pre najmanje sto godina. Taj izraz ostao mu je opsesivno uglavljen u svesti. Nije mogao da ga zaboravi. "Otkuda to znate?" upita poslovoa radionice. "Niko to vie ne zna; to je stari naziv za Bruklin Doders." Sumnjiavo je odmerio Ala. "Bolje je da odemo gore", ree Do. "I uverimo se da su svi dobro. Pre nego to uzletimo za Demuan." "Ako ne krenemo u Demuan uskoro, to moe da se pretvori u celodnevno putovanje ili ak dvodnevno", ree Al. Kako budu zastarevala prevozna sredstva, pomisli on. Od raketne propulzije do reaktivnog pogona, od reaktivnog pogona do aviona s klipnim motorom, zatim kopneni prevoz kao to su parna lokomotiva na ugalj, taljige s konjskom vuom - ali nemogue je da regresija ode tako daleko, rekao je sebi. Pa ipak, ve imamo u rukama jedan magnetafon star etrdeset godina, koji pokreu gumeni toak i kaievi. Moda je to stvarno mogue. On i Do urno krenue ka liftu; Do je pritisnuo dugme, pa su saekali, obojica na kraju ivaca, ne govorei nita; obojica zadubljena u sopstvene misli. Lift je kloparajui stigao; buka je prenula Ala iz njegovog poniranja u sopstvenu linost. Mahinalno je gurnuo u stranu sigurnosna vrata s gvozdenom reetkom. I naao se pred jednim otvorenim kavezom sa uglaanom mesinganom armaturom, koji je bio obeen o ue. Jedan uniformisani rukovalac mutnih oiju sedeo je na stolici i upravljao ruicama; ravnoduno je piljio u njih. Ali ono to je Al osetio nije bila ravnodunost. "Ne ulazite", rekao je Dou zadravi ga. "Pogledajte ovo i razmislite; pokuajte da se setite lifta kojim smo se vozili ranije u toku dana, na hidrauliki pogon, zatvorenog, automatskog i potpuno beumnog..." Prestao je da govori. Jer stara zveketava naprava je izbledela, a umesto nje poznati lift nastavio je svoje postojanje. Pa ipak, oseao je prisustvo drugog, starijeg lifta; pritajio se negde na rubovima njegovog vienja, kao da je pripravan da nahrupi im se njegova i Doova panja usmere u drugom pravcu. On eli da se vrati, sinulo mu je. On namerava da se vrati. Mi moemo da to privremeno odloimo: verovatno za najvie nekoliko asova. Momenat retrogradne sile se poveava; arhaini oblici tee prevlasti bre nego to smo mislili. Sada je u jednom zamahu posredi sto godina. Lift koji smo maloas videli mora da je star itavo stolee. Pa ipak, izgleda da smo u stanju da ispoljimo neku vlast nad tim, mislio je. Mi smo prisilili pravi, savremeni lift da se vrati u bivstvovanje. Ako svi ostanemo zajedno, ako dejstvujemo kao entitet od - ne dva - ve dvanaest duhova...

"ta ste to videli?" govorio mu je Do. "ta vas je podstaklo da mi kaete da ne ulazimo u lift?" "Zar niste videli stari lift?" upita Al. "Otvoreni kavez, mesing, otprilike iz 1910? Sa rukavaocem koji sedi na stolici?" "Ne", ree Do. "Jeste li videli bilo ta?" "Ovo." Do mahnu rukom. "Normalni lift koji vidim svakog dana kad dalazim na posao. Video sam ono to uvek vidim, to vidim sada." Uao je u lift, okrenuo se i stao licem ka Alu. Onda nae percepcije poinju da se razlikuju, sinulo je Alu. Stao je da razmilja ta to znai. inilo mu se zloslutno; uopte mu se nije dopadalo. Na svoj kobni, mrani nain izgledalo mu je da je to potencijalno najsmrtonosnija promena od Ransiterove smrti. Vie nisu putovali unazad istim tempom i on je imao goruu, intuitivnu slutnju da je Vendi Rajt iskusila upravo ovo pred svoju smrt. Razmiljao je koliko je vremena njemu ostalo. Sada je postao svestan podmukle, kapljue hladnoe koja je poela da ga istrauje u neko ranije zaboravljeno vreme - da prouava njega kao i svet oko njega. To ga je podsetilo na njihove poslednje trenutke na Luni. Studen je unakazila povrine predmeta, uvijala ih je, irila, ukazivala se u obliku loptastih oteklina koje su ujno uzdisale i pucale. Hladnoa je strujala u nebrojene rak-rane, duboko, sve do samog srca stvari, do sri kojoj su dugovale ivot. Ono to je sada video priinjavalo mu se kao ledena pustinja iz koje su trali okrutni gleeri. Vetar je rigao preko ravnice koja je postala stvarnost; taj vetar je jo jae zgunjavao zaleene mase i gleeri su mahom iezli. I tama se prikazala na rubovima njegove vizije; ugledao ju je samo oskudno i letimice. Ali to je moja projekcija, pomisli on. Nije Vaseljena sahranjena slojevima vetra, studeni, tame i leda; sve ovo zbiva se u meni, pa ipak, ini mi se da to vidim napolju. udno, pomisli. Je li ceo svet u meni? Survan u ponor mog tela? Kada se to dogodilo? To mora biti manifestacija umiranja, rekao je u sebi. Neizvesnost koju oseam, lagano poniranje u entropiju - to je taj proces, a led koji vidim predstavlja ishod uspenosti procesa. Kad trepnem, mislio je, nestae cela Vaseljena. Ali ta je sa brojnim svetlostima koje treba da vidim, sa ulazima u nove materice? Gde je napose ona dimljiva, crvena svetlost parova koji se odaju bludu? I mutna, pomrkla svetlost koja oznaava ivotinjsku pohlepu? Sve to mogu da razaberem, mislio je, jeste nadirua tama i potpuni gubitak toplote na jednoj ravnici koja se hladi, naputena od svog sunca. Ovo ne moe biti normalna smrt, rekao je sebi. Ovo je neprirodno; pravilni impuls rastvaranja zamenjen je nekim drugim, nametnutim iniocem, jednim proizvoljnim i nasilnim pritiskom. Moda u to moi da razumem, pomislio je, ako legnem i odmorim se, ako skupim dovoljno snage za razmiljanje. "U emu je stvar?" upita Do, dok su se zajedno peli liftom. "Nita", ree Al kratko. Oni moda mogu da to podnesu, mislio je, ali ja neu moi. On i Do nastavili su da se voze uvis, u mukloj tiini. Kada je uao u salu za konfereneije, Do je shvatio da Al vie nije s njim. Okrenuo se i pogledao natrag niz hodnik; otkrio je da Al stoji sam i ne ide dalje. "U emu je stvar?"

ponovio je pitanje. Al se nije micao. "Je li vam dobro?" upitao je Do, vraajui se k njemu. "Umoran sam", ree Al. "Izgledate loe", ree Do s oseanjem dubokog nespokojstva. "Idem u toalet", ree Al. "Vi poite napred i pridruite se ostalima; uverite se da su dobro. Eto mene uskoro." Nesigurno je krenuo dalje; sada je izgledao pometen. "Bie mi dobro", rekao je. antavo je krenuo niz hodnik, kao da ima tekoa da vidi put pred sobom. "Ja u poi s vama", ree Do. "Da budem siguran da ste stigli." "Moda e mi pomoi ako ispljuskam lice toplom vodom", ree Al; naao je vrata toaleta, bez naplate ulaza, otvorio ih uz Doovu pomo i nestao unutra. Do je ostao u hodniku. Neto nije u redu s njim, rekao je sebi. Stari lift koji je video izazvao je promenu u njemu. Razmiljao je zato. Al se ponovo pojavi. "ta je?" upita Do, videvi izraz na njegovom licu. "Pogledajte ovo", ree Al; uveo je Doa u toalet i pokazao na suprotni zid. "Grafiti", ree on. "Znate, navrljane rei. Kakve se nalaze svuda po mukim toaletima. Proitajte ih." Krejonom ili purpuno crvenom hemijskom olovkom bilo je napisano: SKOITE U PISOAR I DUBITE NA GLAVI JA SAM TAJ KOJI JE IV. VI STE MRTVACI PRAVI. "Je li to Ransiterov rukopis?" upita Al. "Da li ga prepoznajete?" "Da", ree Do klimnuvi. "To je Ransiterov rukopis." "Dakle, sada znamo istinu", ree Al. "Je li to istina?" "Sigurno. Oigledno", ree Al. "Kakav pakleni nain da se to sazna. Sa zida mukog toaleta." Oseao je gorku srdbu vie no ita drugo. "Takvi su grafiti; grubi i neposredni. Mogli smo da gledamo televiziju, sluamo vidfon i itamo novie mesecima - moda doveka - a da to ne otkrijemo. Da nam se to ovako otvoreno ne kresne u lice." "Ali mi nismo mrtvi", ree Do. "Osim Vendi." "Mi smo u poluivotu. Verovatno jo na Pratfalu II; verovatno smo na putu za Zemlju sa Lune, poto nas je eksplozija ubila - ubila nas, ne Ransitera. A on pokuava da uhvati na tok protofazona. Do sada nije uspeo; nismo preli iz naeg sveta u njegov. Ali uspeo je da dopre do nas. Mi ga nalazimo svuda, ak i na mestima koja odaberemo sluajno. Njegovo prisustvo nas napada sa svih strana, njega i samo njega, jer on je jedina osoba koja pokuava da..." "On i samo on", prekide ga Do. "Umesto 'njega'; rekli ste 'njega'" "Zlo mi je", ree Al. Pustio je vodu da tee u lavabo i poeo njome da pljuska lice. Ali to nije bila topla voda, video je Do; u vodi su krckali i lomili se komadii leda. "Vi se vratite u salu za konferencije. Doi u kada se budem oseao bolje, pod pretpostavkom da u se ikada oseati bolje." "Mislim da treba da ostanem ovde s vama", ree Do. "Ne, do avola - gubite se odavde!" Siv u licu i obuzet panikom, Al ga je gurnuo ka vratima toaleta; isterao je Doa u hodnik. "Odlazite, uverite se da su svi oni dobro!" Al se

povukao u toalet i uhvatio se za sopstvene oi; pognut, iezao je iz vidnog polja kada su se vrata sa zamahom zatvorila. Do je oklevao. "U redu", ree. "Biu u sali za konferencije s njima." ekao je i oslukivao; nije uo nita. "Ale?" ree on. Boe, pomisli. Ovo je uasno. Neto se zaista s njim deava. "elim da se sopstvenim oima uverim da vam je dobro", rekao je upirui u vrata. Tihim, mirnim glasom Al ree: "Prekasno je, Do. Nemojte gledati." Toalet se zamraio; Al je oevidno uspeo da ugasi svetlost. "Ne moete nikako da mi pomognete", dadao je slabim ali odmerenim glasom. "Nije trebalo da se odvajamo od ostalih; zato se to dogodilo Vendi. Moete ostati ivi bar za izvesno vreme ako ih naete i ostanete s njima. Kaite im to; postarajte se da svi to razumeju. Shvatate li?" Do posegnu za prekidaem. Jedan udarac, slab i bez teine, spusti se u mraku na njegovu ruku kao uka; on je prestravljeno trgnu, uasnut slabou Alovog udarca. To mu je reklo sve. Nije vie bilo neophodno da pogleda. "Idem da se pridruim drugima", ree on. "Da, razumem. Da li je to veoma teko?" Tiina, a onda jedan tromi glas proaputa: "Ne, nije veoma teko. Ja samo..." Glas postepeno ieze. Opet samo tiina. "Moda u vas jo neki put videti", ree Do. Znao je da nije trebalo to da kae - uasnuo se, uvi sebe kako izgovara takvu besmislicu. Ali bilo je to najbolje to je mogao da uini. "Dozvolite da se izrazim drugaije", dadao je, mada je znao da ga Al vie ne moe uti. "Nadam se da se oseate bolje", rekao je. "Proveriu jo jednom, poto im kaem za onaj zapis na zidu. Rei u im da ne ulaze ovamo i da ne gledaju jer bi to moglo..." Pokuao je da zrelo promisli i kae to kako valja. "Mogli bi da vam smetaju", zakljuio je. Nije bilo odgovora. "Pa, do vienja", ree Do i napusti tamu mukog toaleta. Nesigurno je krenuo niz hodnik, natrag ka sali za konferencije; zastavi za trenutak, duboko je i preko reda udahnuo vazduh, a onda otvorio vrata sale za konferencije. Televizor ugraen u suprotni zid dreavo je reklamirao neki deterdent; na velikom kolor 3-D ekranu jedna domaica kritiki je pregledala ubrus od sintetikog vidrinog krzna i prodornim, piskavim glasom izjavila je da nije dostojan da zauzme mesto u njenom kupatilu. Na ekranu se onda pojavilo njeno kupatilo - a takoe su prikazani grafiti na zidu njenog kupatila. Iste poznate krabotine koje su ovog puta glasile: NAGNITE SE NAD LAVABO I ZARONITE DO DNA. SVI STE VI MRTVI, A IV SAM JA. Meutim, samo je jedna osoba to posmatrala u velikoj sali za konferencije. Do je stajao sam u praznoj sobi. Ostali, cela grupa, bili su nestali. Razmiljao je gde li su. I da li e dovoljno poiveti da ih pronae. Izgledalo je malo verovatno. 10. Da li vas zadah znoja tera iz drutva? Desetodnevna upotreba Ubik dezodorans spreja ili Ubik tifta dokrajie vae brige zbog

oneiavanja okoline i vratie vas u sredite zbivanja. Nekodljiv kad se upotrebljava prema uputstvu u savesnom programu telesne higijene. Televizijska najavljivaica ree: "A sada ponovo Dim Hanter i novosti." Na ekranu se pojavi ozareno, osavo lice komentatora. "Glen Ransiter vratio se danas u svoje rodno mesto, ali to nije bio povratak koji bi obradovao bilo ije srce. Jueranja tragedija pogodila je Ransiterovo Udruenje, verovatno najpoznatiju od mnogih smotrenih organizacija na Zemlji. U eksploziji teroristike bombe, u jednom jo neimenovanom potpovrinskom objektu na Luni, Glen Ransiter je smrtno ranjen i umro je pre nego to su njegovi ostaci mogli biti prebaeni u hladno pakovanje. Kada je donet u Moratorijum Voljene Brae u Cirihu, preduzeti su svi pokuaji da se povrati u poluivot, ali uzalud. Ti pokuaji sada su prekinuti, to je potvrda poraza, i telo Glena Ransitera vraeno je u Demuan, gde e biti izloeno na odru u Mrtvanici Prostog Pastira." Na ekranu se ukazala jedna staromodna, bela, drvena zgrada, pred kojom je tumaralo vie osoba. Zanima me ko je odobrio prebacivanje u Demuan, upita se Do ip. "Tuna, ali neumoljivom logikom diktirana odluka supruge Glena Ransitera naloila je ovo poslednje poglavlje kome sada prisustvujemo", nastavio je glas komentatora. "Gospoa Ela Ransiter, i sama u hladnom pakovanju, gde bi joj se, da su se nade ispunile, pridruio njen suprug, vraena je svesti da bi se suoila sa ovom nesreom. Ona je saznala ovog jutra za sudbinu koja je zadesila njenog supruga i donela je odluku o prekidanju napora da se probudi suvie odlagani poluivot u oveku s kojim je oekivala da se jednoga dana stopi. Njena nada gorko je izneverena okrutnom stvarnou." Nepokretna Elina fotografija, nainjena za njenog ivota, pojavi se zakratko na ekranu. "U sveanom ceremonijalu", nastavi komentator, "oaloeni slubenici Ransiterovog Udruenja okupili su se u kapeli Mrtvanice Prostog Pastira, pripremljeni to su bolje mogli pod ovim okolnostima, da mu odaju poslednju potu." Na ekranu se sada videlo krovno uzletite mrtvanice; na jednom parkiranom uspravljenom brodu otvorila su se vratanca i pojavili su se mukarci i ene. Zadrao ih je mikrofon koji su pruali predstavnici tampe. "Kaite mi, gospodine, jeste li vi i ostali slubenici i lino poznavali Glena Ransitera, pored toga to ste radili za njega?" javi se jedan novinarski glas. "Poznavali ga ne kao gazdu, nego kao oveka?" Trepui kao sova zaslepljena svetlou, Don Deni ree u prueni mikrofon: "Svi smo mi poznavali Glena Ransitera kao oveka. Kao valjanu osobu i graanina u koga smo mogli imati poverenja. Znam da govorim i u ime ostalih kad to kaem." "Jesu li ovde svi slubenici gospodina Ransitera ili moda treba da kaem bivi slubenici, gospodine Deni?" "Mnogi od nas su ovde," ree Don Deni. "Gaspodin Len Nigelman, predsednik Smotrenog drutva, stupio je s nama u vezu u Njujorku i obavestio nas da je uo o smrti Glena Ransitera. Izvestio nas je da je telo pokojnika doneto ovamo, u Demuan, rekao je da i mi treba da doemo, sa im smo se sloili, pa nas je tako dovezao svojim brodom. Ovo je njegov brod." Deni pakaza brod iz kojeg su izali on i ostali. "Visoko cenimo to

nam je javio za ovo prebacivanje iz moratorijuma u Cirihu u ovdanju mrtvanicu. Meutim, neki od nas nisu ovde, jer nisu bili u njujorkoj poslovnici firme; mislim konkretno na inercijalce Ala Hamonda i Vendi Rajt, kao i na naeg tehniara za ispitivanje polja gospodina ipa. Nije nam poznato boravite njih troje, ali moda e sa..." "Da", ree novinski izveta s mikrofonom. "Moda e videti ovu TV emisiju, koja se posredstvom satelita prenosi za celu Zemlju, i doi u Demuan povodom ove tragine prilike, kao to bi to, siguran sam - a bez sumnje i vi - eleo gospodin Ransiter, ba kao i gospoa Ransiter. A sada ponovo Dim Hanter, iz centralnag studija informativnog programa." Dim Hanter, koji se ponovo pojavio na ekranu, ree: "Rej Holis, ije je psioniki obdareno osoblje predmet inercijalne neutralizacije i samim tim meta smotrenih organizacija, rekao je danas u izjavi koju je izdalo njegovo pradstavnitvo, da ali zbog nesrene smrti Glena Ransitera a da e, ako to bude mogue, prisustvovati pogrebnoj sveanosti u Demuanu. Moe se desiti, meutim, da Len Nigelman, koja predstavlja Smotreno drutvo (kao to smo vam ranije rekli), zatrai da mu se onemogui prisustvo, s obzirom na navode nekih predstavnika smotrenih organizacija da je Holis prvobitno reagovao na vest o Ransiterovoj smrti s loe prikrivenim olakanjem." Komentator Hanter naini pauzu, die jadan list hartije i ree: "A sada prelazimo na druge vesti..." Do ip nogom taknu papuicu kojom se regulisao televizor; ekran se zamrai, a ton se izgubi u tiini. Ovo se ne slae s grafitima na zidovima kupatila, razmiljao je Do. Moda je Ransitor uprkos svemu mrtav. Tako misle ljudi s televizije. Tako misli Rej Holis. Len Nigelman takoe. Svi oni smatraju ga mrtvim, a mi imamo samo dva rimovana kupleta koja govore suprotno i koja je mogao da navrlja bilo ko - ma ta o tome mislio Al. TV ekran opet se osvetli. Na njegavo iznenaenje; on nije bio ponovo pritisnuo noni prekida. A uz to, aparat je menjao kanale: slike su munjevito proletale, jedna za drugom, dok najzad tajanstvena sila nije bila zadovoljena. Poslednja slika se zadrala. Lice Glena Ransitera. "Jesu li vam se ulne kvrice na jeziku olenjile?" upita Ransiter svojim poznatim, ozbiljnim glasom. "Je li kuvani kupus zavladao vaom trpezom? Uvek isti, stari, bajati, bljutavi miris ponedeljkom izjutra, ma koliko centi ubacili u svoj tednjak? Ubik sve to menja; Ubik oivljava aromu hrane, vraa valjani ukus gde treba i obnavlja fine mirise jela." Na ekranu jedna arena limenka spreja zamenila je Glena Ransitera. "Jedan nevidljivi pu-puf oblaak Ubika, ija je cena ekonomina, odagnae panini, opsesivni strah da se ceo svet pretvara u zgruano mleko, istroene magnetofone i zastarele liftove s gvozdenim kavezom uz ostala, dalja, dosad neopaena ispoljavanja raspadanja. Vidite, ovo opte pogoranje regresivnog tipa predstavlja normalno iskustvo za mnoge osobe u poluivotu, naroito u ranim fazama, kada su veze sa stvarnou jo veoma jake. Neka vrsta naknadne Vaseljene zadrava se kao zaostali naboj i doivljava kao svojevrsna pseudosredina, ali krajnje nestabilna i nepoduprta nikakvim ergikim temeljem. To je naroito uoljivo kada se stopi nekoliko memorijskih sistema kao u vaem sluaju, ljudi. Ali s dananjim novim, monijim nego ikada Ubikom sve to se menja!" Do zapanjeno sede, oiju prikovanih za ekran; jedna animirana vila ivahno je zujala u spiralama i prskala Ubik tu i tamo.

Jedna damaica tvrda pogleda, zubata i s konjsikim podbratkom, smeni animiranu vilu. Prodornim glasom ona povika: "Otkrila sam Ubik posle pokuaja sa slabim, zastarelim sredstvima za podupiranje stvarnosti. Moji lonci i erpe pretvarali su se u gomile re. Pod u onom potroakom stanu se ulegao. Moj mu arli zakoraio je nogom pravo kroz vrata spavae sobe. Ali sada upotrebljavam novi, ekonomini, visokoaktivni, savremeni Ubik s udesnim ishodima. Pogledajte ovaj friider." Na ekranu se pojavi jedan prastari friider Deneral Elektrika s kupolom na vrhu. "Eto, ovaj se srozao za osamdeset godina." "ezdeset dve godine", ispravi je Do mahinalno. "Ali pogledajte ga sada", nastavi domaica, prskajui stari kupolni vrh sprejom iz limenke Ubika. Iskre volebne svetlosti zasijae u oblaku koji je okruio stari kupolni vrh i, u tren oka, zameni ga jedan moderni friider s automatom za plaanje i estoro vrata, u punom sjaju. "Da", ponovo se javi Ransiterov tajanstveni glas. "Uz primenu najrazvijenije tehnike koju prua savremena nauka, proces promene materije u ranije oblike moe se preokrenuti, i to po ceni pristupanoj za svakog vlasnika potroakog stana. Ubik se prodaje u vodeim trgovinama za domainstva irom Zemlje. Nije za unutranju upotrebu. Drite ga dalje od plamena. Ne odstupajte od tampanih uputstava za upotrebu koja se nalaze na omotu. Zato ga potraite, Do. Nemojte prosto sedeti tamo; izaite, kupite limenku Ubika i prskajte ga svuda oko sebe danju i nou." Do ustade i glasno ree: "Vi znate da sam ja ovde? Znai li to da me moete uti i videti?" "Razume se da vas ne mogu ni uti ni videti. Ova propagandna poruka je na video-traci; snimio sam je pre dve nedelje, tanije dvanaest dana pre svoje smrti. Znao sam da predstoji eksplozija bombe; posluio sam se talentima prekognitivaca." "Onda ste zaista mrtvi?" "Naravno da sam mrtav. Zar niste maloas gledali direktan prenos iz Demuana? Znam da jeste, jer je moj prekog i to video." "ta je sa grafitima na zidu mukog toaleta?" Iz audio sistema televizora grmnu Ransiterov glas: "Jo jedan fenomen pogoranja. Kupite limemku sa sprejam Ubik i to e prestati da vam se deava; sve te stvari e se prekinuti." "Al misli da smo mi mrtvi", ree Do. "Alovo stanje se pogoralo." Ransiter se nasmeja, a duboko treperenje vie puta odraenih odjeka izazva vibracije u sali za konferencije. "ujte, Do, snimio sam ovu prokletu TV reklamu da vam pomognem, da vas vodim - vas posebno, jer smo odvajkada bili prijatelji. I znao sam da ete biti veoma pometeni, kao to zacelo i jeste u ovom asu, potpuno pometeni. To nije udno, uzevi u obzir vae uobiajeno stanje. Bilo kako bilo, drite se; moda ete se smiriti kad doete u Demuan i vidite moje telo, izloeno na odru." "ta je taj 'Ubik'?" upita Do. "Ipak mislim da je prekasno da se pomogne Alu." "Od ega se Ubik pravi?" ree Do. "Kako deluje?" "U stvari, Al je verovatno izazvao pojavu onog zapisa na zidu toaleta. Ne biste to videli da nije bilo njega." "Vi ste zaista na video-traci, je l' da?" upita Do. "Ne moete me uti. To je istina."

"A uz to, Al..." poe Ransiter. "Bakrai", ree Do, uz malaksalo gaanje. Nije bilo vajde od toga. Odustao je. Domaica konjske vilice vrati se na TV ekran i zavri reklamu; sada je zaurlikala blaim glasom "Ako duan u kome pazarite jo nije dobio Ubik, vratite se u svoj potroaki stan, gospodine ipe, i nai ete jedan besplatni uzorak koji je stigao potom, besplatni uvodni uzorak, gospodine ipe, kojim ete izgurati dok ne kupite limenku spreja standardne veliine." Ona zatim ieze. Televizor se zamrai i uuta. Proces koji ga je ukljuio, sada ga je iskljuio. Dakle, treba da krivim Ala, pamisli Do. Ta ideja nije mu se svidela; oseao je da je ta logika udna i da moda hotimino dovodi u zabludu. Al tikvan; Al proizveden u rtvenog jarca, sve objanjeno pomou Ala. Beamisleno, rekao je sebi. A - da li je Ransiter ipak mogao da ga uje? Da li se Ransiter samo pretvarao da je na video-traci? Jedno vreme u toku emitavanja reklame izgledalo je da Ransiter odgovara na njegova pitanja; tek pred kraj Ransiterove rei postale su neprikladne. Odjednom se poeo oseati kao mona nona leptirica koja lepra na prozorskom oknu stvarnosti, nejasno je videi spolja. Nova misao pade mu na um, jedna jeziva ideja. Recimo da je Ransiter snimio traku, rukovodei se pretpostavkom, zasnovanom na netanom obavetenju prekoga, da e nastradati od eksplozije bombe, dok e ostali ostati ivi. Traka je bila snimljena s iskrenom namerom, ali u zabludi; Ransiter nije umro: oni su umrli, kao to su kazivali grafiti na zidu toaleta, a Ransiter je jo iv. Pre eksplozije bombe dao je nalog da se reklama snimljena na traku emituje u ovo vreme i TV mrea je to uinila, jer Ransiter nije uspeo da opozove svoj prvobitni nalog. To bi objasnilo nepodudarnost izmeu onaga to je Ransiter rekao na traci i onoga to je pisalo na zidovnma toaleta; u stvari, objasnilo bi i jedno i drugo. A nikakvo tree objanjenje, koliko je on mogao da proceni, nije za to bilo kadro. Ukoliko, razume se Ransiter nije s njima igrao neku sardoninu igru, egaio se, vodio ih prvo u jednom pravcu, a onda u drugom. Neka neprirodna, dinovska sila, koja je sablasno saletala njihove ivote. Izvirala je ili iz sveta ivih, ili iz sveta poluivota; ili moda iz oba, pomisli on iznenada. U svakom sluaju, upravljala je onim to su doivljavali, ili bar veim delom toga. Moda ne raspadanjem, zakljuio je. Time ne. Ali zato? Moda, mislio je, i time. Ransiter, meutim, to ne bi priznao. Ransiter i Ubik. Ubiquitas, sinu mu odjednom; otuda je izvedena ova neobina re, naziv Ransiterovog navodnog proizvoda, spreja u limenci. Koji verovatno nije ni postojao. To je verovatno bila nova prevara, da ih jo vie zavede. A uz to, ako je Ransiter bio iv, postojala su dva Ransitera, a ne jedan: istinski u stvarnom svetu, koji je teio da dopre do njih, i fantazmagorini Ransiter koji je postao le u ovom svetu poluivota i ije je telo lealo na odru u Demuanu, Ajova. A ukoliko se ta slagalica izvede do njenog punog obima, i ostale osobe ovde, kao Rej Holis i Lon Higelman, takoe su fantazmagorija - dok njihovi autentini pandani borave u svetu ivih. Veoma zamreno, rekao je Do ip samome sebi. To mu se uopte nije dopalo. Istina, bilo je u tome zadovoljavajue simetrije, ali, s druge strane, inilo mu se neisto. Skoknuu do svog potroakog stana, odlui on, uzeti bosplatan uzorak Ubika, a onda krenuti u Demuan. Najzad, to mi je preporuila TV reklama. Biu bezbedniji, ako sa sobom ponesem limenku Ubika, kao to je reklama istakla na svoj zvonki, lukavi nain.

ovek mora da pokloni panju takvim opomenama, shvatio je on, ako mu je stalo da ostane iv - ili poluiv. to god bilo. Taksi ga je ostavio na krovnoj pIatformi za poletanje i sletanje njegove potroake stambene zgrade; spustio se pomou pokretne rampe i stigao pred svoja vrata. Komadom kovanog novca koji mu je neko dao - Al ili Pat, nije toga vie mogao da se seti - otvorio je vrata i uao. Soba za dnevni boravak blago je zaudarala na pregorelu masnou, miris na koji nije naiao jo od detinjstva. Uavi u kuhinju, otkrio je i razlog. Njegov tednjak bio se preobrazio. Prometnuo se u prastari Bak model na prirodni gas sa zaepljenim gorionicima i vratima penice oblaenim korom, koja se nisu sasvim zatvarala. Tupo se upiljio u stari, islueni tednjak - a onda je otkrio da su i ostali kuhinjski aparati podlegli slinom preobraaju. Homeonov aparat potpuno je nestao. Toster se u toku dana rastvorio i preuredio u bedan starinski neautomatski madel. ak i bez ureaja za izbacivanje kriki, otkrio je kada je snudeno zaeprkao po njemu. Friider koji ga je doekao bio je ogroman model na remeni pogon, relikt koji je doplovio da se ovde materijalie iz bog zna koliko daleke prolosti; bio je ak stariji od onog modela Deneral Elektrika s kupolnim vrhom, koji je prikazan u TV reklami. Lone za kuvanje kafe podvrglo se najmanjoj promeni; u jednom pogledu ak se poboljalo - nedostajao mu je prozrez za ubacivanje novca, pa je oigledno radilo besplatno. To je vailo za sve aparate, shvatio je on. Bar za one koji su ostali. Kao i Homeonov aparat, jedinica za uklanjanje smea potpuno je iezla. Pokuao je da se seti koje je jo aparate imao, ali pamenje ga je ve izdavalo; odustao je od toga i vratio se u sobu za dnevni boravak. Televizor je oigledno prevalio dug put u prolost; naao se pred jednim tamnim, drvenim radiokabinetom, marke Etvoter-Kent, s radiorfrekvencijom podeenom na starovremske srednje talase, s antenom i uzemljenjem. Boe na nebesima uasnuto je rekao sebi. Ali zato se televizor umesto toga nije preobrazio u bezoblinu gomilu metala i plastike? To su najzad bili njegovi sastavni delovi. On je bio sklopljen od njih, ne od nekadanjeg radija. Moda je ovo na udan nain potvrivalo jednu naputenu drevnu fiIozofiju, onu o Platonovim idejama, univerzalijama koje su u svakoj klasi stvarne. Forma televizora bila je uzorak, nametnut da nasleuje druge forme kao to se smenjuju kvadrati u jednoj filmskoj sekvenci. Ranije forme, razmiljao je, mora biti da nastavljaju nevidljivi, zaostali ivot u svakom obliku. Prolost je prikrivena, potopljena, ali jo je tamo, sposobna da izroni na povrinu kad potonji otisci mestanu, nesreom - i nasuprot svakodnevnom iskustvu. ovek ima u sebi deaka - ve negdanje ljude, mislio je on. Istorija je davno poela. Dehidrirani ostaci Vendi. Proisticanje formi, koje se normalno dogaa - to proisticanje se prekinulo. A poslednja forma istroila se bez iega to bi potom dolo: nije bilo nove forme, ni sledeeg stadijuma onoga to vidimo kao razvoj. To je, mora biti ono, to doivljavamo kao starost; iz tog nedostatka nastaju degenaracija i senilnost. Samo u ovom sluaju to se desilo naglo - u toku nekoliko sati. Ali ona stara teorija - nije li Platon mislio da neto preivljava propadanje, neto unutarnje, to nije padlono raspadu? Drevni dualizam: telo odvojeno od due. Nestanak tela kao kad Vendi, a dua - ptica van svog gnezda, koja leti negde drugde. Moda je tako, mislio je on. Roditi se ponovo, kao to kae Tibetanska Knjiga Mrtvih. To je zaista

istina. Boe, nadam se da je tako, jer u tom sluaju, svi mi moemo se ponovo sastati. Kao u Vini Puu, u drugom delu ume, gde e se deak i njegov meca uvek igrati... neprolazna kategorija, mislio je on. Kao svi mi. Svi emo zavriti s Puom, na nekom vedrijem, trajnijem mestu. Iz radoznalosti ukljuio je preistorijski radio; uta celuloidna skala se osvetlila, ulo se glasno brujanje struje frekvencije ezdeset herca, a onda se, praena atmosferskim smetnjama i cviljenjem, javila jedna stanica. "Vreme je za Mladu Porodicu Peper", rekao je spiker i zauborila je muzika iz orgulja, "koju vam dovodi blagi Kame, sapun lepih ena. Jue je Peper otkrio da se viemeseni rad neoekivano zavrio zbog..." Do na tom mestu iskljui radio. Soup opera od pre drugog svetskog rata, rekao je sebi zaueno. I to je sledilo logiku preobraanja formi, koje se zbivalo u ovom umiruem polusvetu - ili to god da je bio. Osvrnuo se po sobi za dnevni boravak i otkrio jedan stoi za kafu s baroknim nogama i staklenom ploom na kojoj je leao primerak magazina Liberti. Takoe od pre drugog svetskog rata; magazin je objavljivao nastavak serije pod naslovom 'Munja u noi', futuristiku fantaziju o hipotetinom atomskom ratu. On ga je otupelo prelistao, a onda je pogledao sobu kao celinu, nastojei da uoi ostale promene. Tvrdi pod neodreene boje zamenile su iroke daske od mekog drveta; nasred sobe leao je jedan izbledeli turski ilim koji je godinama skupljao prainu. Jedna jedina slika ostala je na zidu; uokvirena jednobojna reprodukcija, pokrivena staklom, na kojoj je bio prikazan neki umirui Indijanac na konju. Nikada je ranije nije video. Nije pokretala u njemu nikakve uspomene. I nije nimalo mario za nju. Vidfon je bio zamenjen jednim crnim, uspravnim telefonom s kukom. Biraki ureaj jo nije postojao. Skinuo je slualicu s kuke i uo jedan enski glas kako kae: "Broj, molim?" Na to je prekinuo vezu. Termostatski kontrolisani sistem grejanja oevidno ga je napustio. Na jednom kraju sobe za dnevni baravak opazio je grejalicu na gas s velikim limenim unkom, koji se po zidu protezao gotovo do tavanice. Preavi u spavau sobu, pogledao je u orman, pretraio ga, a onda kompletirao jedno odelo: plitke crne cipele, vunene arape, iroke akire skupljene ispod kolena, plava pamuna koulja, sportski mantil od kamelhara i kapa za golf. Za sveanije prilike spustio je na krevet jedno plavo-crno odelo sa sitnim prugama i dvorednim zakopavanjem, naramenice, iroku crvenu kravatu i belu koulju sa celuloidnim okovratnikom. Uh, obeshrabreno je rekao sebi kada je u ormanu pronaao vreu za golf sa zbirkom tapova. Kakva starudija. Jo jednom je preao u sobu za dnevni boravak. Ovog puta primetio je mrlju na mestu gde su nekada bili montirani delovi njegovog polifonskog audioureaja. Multipleksni FM adapter, visoko histerezisni disk, besteinska glava sa iglom - zvunici, viestepeno pojaalo - sve je to nestalo. S nihovog mesta pozdravila ga je uto-smea drvena konstrukcija; primetio je ruicu za navijanje i nije morao da digne paklopac da bi znao ta sada sainjava njegov tonski sistem. Bambusove igle; jedan paketi takvih igala nalazio se na polici za knjige pored Viktrole. I jedna Viktorova ploa, prenika deset ina, na 78 obrtaja, sa snimkom orkestra Reja Nobla, koji je svirao 'Ratluk'. Toliko u zamenu za njegove trake i LP kolekciju. A do sutra e verovatno otkriti da je opremljen cilindrinim fonografom s vijkom na runi pogon, dok e za sviranje na njemu stajati kliktava recitacija molitve gospodnje.

Jedne naizgled svee novine, koje su leale na suprotnom kraju pretrpane sofe, privukle su mu panju. Digao ih je i proitao datum: utorak, 12. septembra 1939. godine. Preleteo je pogledom naslove. FRANCUZI TVRDE DA JE ZIGFRIDOVA LINIJA NAETA IZVETAJ O USPESIMA U OBLASTI SARBRIKENA Izgleda da se veliika bitka priprema du zapadnog fronta. Zanimljivo, ree on sebi. Drugi svetski rat tek je poeo, a Francuzi ve misle da pobeuju. Proitao je drugi naslov. PREMA POLJSKIM IZVETAJIMA NEMAKE SNAGE ZAUSTAVLJENE KAU DA NAPADAI UBACUJU SVEE SNAGE U BITKU NE OSTVARUJUI NOVE USPEHE Novine su kotale tri centa. To ga je zainteresovalo. ta danas moe da se dobije za tri centa? - upita se. Bacio je novine natrag i jo jednom se zadivio njihovom sveem izgledu. Stare su dan ili dva, nagaao je. Ne vie. Sada imam neku stajnu taku u vremenu; znam tano koliko je vraanje u prolost odmaklo. Lutajui po stanu, tragajui za raznim promenama, naao se pred komodom u spavaoj sobi. Gore je stajalo nekoliko uramljenih fotografija, pokrivenih staklom. Sve su bile Ransiterove. Ali ne onog Ransitera koga je poznavao. Ovo su bile fotografije bebe, deaia, zatim mladog oveka. Ransiter kakav je bio nekad, ali ipak prepoznatljiv. Izvadivi lisnicu, pronaao je samo fotose Ransitera, nijedan svoje porodice ili prijatelja. Svugde Ransiter! Vratio je lisnicu u dep, a onda ga je uzdrmalo saznanje da je nainjena od prave govee koe, ne od plastike. To se slagalo. U tim starim danima organska koa bila je dostupna. Pa ta, rekao je sebi. Jo jednom je izvadio lisnicu i mrano je osmotrio; protrljao je goveu kou i doiveo novu taktilnu senzaciju, prijatnu. Neuporedivo nadmauje plastiku, zakljui on. Po povratku u sobu za dnevni boravak poeo je da pipa, traei poznati prorez za potu, upljinu u zidu u kojoj je trebalo da se nalazi dananja pota. Nestala je; vie je nije bilo. Zamislio se, pokuavajui da stvori sliku o ranijim potanskim obiajima. Na podu ispred vrata potroakog stana? Ne. U nekoj vrsti sandueta; setio se izraza potansko sandue. U redu, bie u potanskom sanduetu, ali na kojim su mestima postavljeni potanski sanduii? Na glavnom ulazu u zgradu? To mu je - maglovito - izgledalo tano. Morae da napusti svoj potroaki stan. Potu e nai u prizemlju, dvadeset spratova nie. "Pet centi, molim", rekoe njegova spoljna vrata, kada je pokuao da ih otvori. Jedna stvar, ipak, nije se promenila. Vrata s mehanizmom za plaanje imala su uroenu upornost; verovatno e izdrati due od svega ostalog. Poto se sve osim njih odavno preobrazi, moda u celom gradu... ako ne i na celom svetu. Platio je vratima i pourio kroz hodnik ka pokretnoj rampi, koju je koristio pre samo nekoliko minuta. Rampa se, meutim, sada preobrazila u nepokretne betonske stepenice. Dvadeset spratova do prizemlja, pomisli on. Korak po korak. Nemogue; niko ne moe da sie niz toliko stepenica. Lift. Krenuo je ka njemu, a onda se setio ta se dogodilo Alu. Pretpostavimo da ovog puta ja vidim ono to je on video, rekao je sebi. Jedan stari gvozdeni kavez koji visi o ianom uetu i kojim upravlja jedan senilni, gotovo imbecilni starkelja, sa zvaninom kapom rukovaoca lita. Ne vizija iz 1939. ve vizija iz 1909, regresija vea od svega to sam dosad video. Bolje ne rizikovati. Bolje sii stepenicama.

Pomiren sa sudbinom, poeo je da silazi. Preao je gotovo pola puta do prizemlja, kada mu je kroz mozak sinulo neto zloslutno. Nije bilo naina da se vrati gore - ni do svog potroakog stana, ni do platforme na krovu gde je ekao taksi. Kad se ve jednom nae u prizemlju, bie tamo zarobljen moda zauvek. Ukoliko limenka sa sprejom Ubik nije dovoljno mona da obnovi lift i pokretnu rampu. Povrinski transport, rekao je sebi. Od ega e se do avola sastojati dok ja stignem dole? Vozova? Kola s arnjevima. Preskaui sve po dva stepenika, mrzovoljno je nastavio da silazi. Sada je bilo suvie kasno da se predomisli. Kada je stigao u prizemlje, naao se ispred jednog prostranog predvorja s veoma dugakim stolom, ija je ploha bila mermerna i na kome su poivale dve keramike vaze sa cveem - oevidno perunikama. etiri iroka stepenika vodila su dole, do kapije sa zastorom; zgrabio je kvaku od bruenog stakla na vratnicama i otvorio ih. Jo stepenika. A s desne strane niz zakljuanih potanskih sanduia od mesinga, svaki s po jednim imenom, i za svaki je bio potreban klju. Bio je u pravu; pota je donoena samo dovde. Odredio je gde se nalazi njegovo sandue, naao pri dnu traku hartije na kojoj je pisalo DOZEF IP 2075, kao i jedno dugme koje je, kad bi se pritisnulo, oigledno zvonilo gore, u njegovom potroakom stanu. Klju. On nije imao klju. Ili jeste? Preturivi depove naao je prsten s kojeg je visilo nakoliko kljueva raznih oblika; zbunjeno ih je posmatrao, pitajui se ta otvaraju. Brava na potanskom sanduetu izgledala je neobino mala; oigledno, zahtevala je klju sline veliine. Izabravi najmanji klju na prstenu, gurnuo ga je u bravu potanskog sandueta i okrenuo. Mesingana vrata sandueta su se otvorila. Zavirio je unutra. U sanduetu su leala dva pisma i jedan etvrtasti paketi, zavijen u smei papir i oblepljen smeom trakom. Purpurno-crvene marke od tri centa s portretom Dorda Vaingtona. Zastao je da se divi tim neobinim ostacima prolosti, vrednim pomena, a onda je, prenebregavi pisma, rascepio etvrtasti paket i, bio obilato nagraen njegovom teinom. Ali, sinulo mu je odjednom, za jednu limenku spreja to ima pogrean oblik; nije dovoljno dugaka. Obuzeo ga je strah. ta ako to nije besplatan uzorak Ubika? Mora da bude; jednostavno, mora da bude. Inae - ponovie se sve kao s Alom. Mors certa et hora certa, rekao je sebi dok je bacao omota od smeeg papira i stao da zagleda kartonsku kutiju koja je bila unutra. UBIK BALZAM ZA JETRU I BUBREGE U kutiji je naao plavu staklenu bocu s velikim poklopcem. Na nalepnici je pisalo: UPUTSTVO ZA UPOTREBU. Ova jedinstvena analgotika formula, koju je u razdoblju od etrdeset godina usavravao dr Edvard Zonderbar, zajemeno e i za svagda okonati neprijatna ustajanja nou. Po prvi put spavaete mirno i s nenadmanom lagodnou. Samo rastvorite jednu ajnu kaiicu UBIK BALZAMA ZA JETRU I BUBREGE u ai tople vode i popijte pola asa pred odlazak na poinak. Ako se bol ili razdraenost nastave, poveajte dozu na jednu supenu kaiku. Nemojte davati deci. Sadri preparirano lie lijandera, alitru, ulje od metvice, N-acetil-paraaminofenol, cinkoksid, biljni ugalj, kobalthlorid, kofein, ekstrakt digitalisa, steroide u tragovima, natrijumcitrat, askarbinsku kiselinu, vetake boje i aromu. UBIK BALZAM ZA JETRU I BUBREGE je jak i efikasan ako postupate prema uputstvu. Zapaljiv je. Koristite gumene rukavice. Pazite da ne doe u dodir s oima. Nemojte ga prskati po koi. Nemojte ga udisati u suvie dugim

vremenskim razmacima. Upozorenje: dua ili prekomerna upotreba moe izazvati naviku. Ovo je ludo, rekao je Do sebi. Jo jednom je proitao listu sastojaka s oseanjem rastueg, zbunjujueg gneva. I s ojaanim uvstvom nemoi, koje je uhvatilo korena i pronelo se u svaki njegov deli. Gotov sam, rekao je sebi. Ovo nije roba koju je Ransiter reklamirao na televiziji; ovo je neka tajanstvena meavina nekada pristupanih lekarija, melema, sredstava protivu bolova, otrova, neprilinih i nitavnih dodataka - i, za divno udo, kortizona. Koji pre drugog svetskog rata nije ni postojao. Oigledno, Ubik koji je opisan u TV reklami sa video-trake vratio se u primitivni oblik. Ironija je bila suvie jasna: supstanca stvorena da preokrene proces regresivne promene, sama je regresirala. Trebalo je da to znam im sam video one stare purpurno-crvene marke od tri centa. Pogledao je gore i dole niz ulicu. I video, parkiran pored plonika, jedan klasini muzejski primerak povrinskih kola. Jedan lasal. Mogu li stii do Demuana u jednom lasalu iz 1939? - upita se on. Ako kojim sluajem ostane stabilan, moda za nedelju dana. Ali do tada bie svejedno. A osim toga, kola nee ostati stabilna. Nita nee ostati stabilno - osim moda vrata mog stana. Ipak je otiao do lasala da ga izbliza pogleda. Moda je moj, rekao je sebi; moda neki od mojih kljueva odgovara njegovom ureaju za paljenje. Ne funkcioniu li tako povrinska kola? S druge strane, kako da ih vozim? Ja ne znam kako se upravlja starinskim automobilima, naroito ne onima sa - kako su to zvali? - runim menjaem. Otvorio je vrata i skliznuo na sedite iza vozaevog upravljaa; tamo je sedeo, besciljno upkao donju usnu i pokuavao da promisli o ovoj situaciji. Moda treba da progutam supenu kaiku Ubika-balzama za jetru i bubrege, rekao je u sebi ljutito. Sa onim sastojcima to bi me sasvim pouzdano otpremilo na onaj svet. Ali takva smrt nije mu se inila najpoeljnijom. Kobalthlorid bi to uino vrlo sporo i muno ukoliko ga digitalis ne bi preduhitrio. A tu je, naravno, bilo i lie lijandera. Stvar se teko mogla prevideti. Od cele kombinacije kosti bi mu se otopile u pihtije. In po in. ek malo, pomisli on. Vazduni prevoz je postojao 1939. Kada bih stigao do njujorkog aerodroma - eventualno u ovim kolima - mogao bih da najmim avion. Da zakupim jedan fordov tromotorac s pilotom. Tako bih stigao do Demuana. Oprobao je razne kljueve i najzad pronaao jedan kojim je ukljuio paljanje. Starter je zakloparao i motor je uhvatio; nastavio je da radi uz zdravu tutnjavu i taj zvuk mu je godio. Kao i lisnica od prave govee koe, ova posebna regresija inila mu se kao poboljanje; potpuno beumnim prevoznim sredstvima njegovog vremena nedostajao je ovaj opipljivi dodir snanog realizma. Sada kvailo, rekao je sebi. Preko, na levoj strani. Nogom je odredio njegov poloaj. Pritisnuti kvailo do poda, onda prebaciti ruicu menjaa. Pokuao je - i izazvao uasan kripavi zvuk, kao kad se metal tare o metal. Oevidno, trebalo je pustiti kvailo. Pokuao je ponovo. Ovog puta uspeo je da menja ubaci u brzinu. S trzajem, kola su krenula napred; propinjala su se i tresla, ali su se kretala, hirovito su se povodila ulicom i on je u sebi osetio izvesno umereno obnavljanje optimizma. A sada da vidimo moemo li pronai taj prokleti aerodrom, rekao je u sebi. Pre nego to bude prekasno, pre nego to se vratimo u dane gnom rotacione maine s obrtnim spoljnim cilindrima i mazivom od ricinusovog ulja. Dobre za let od pedeset milja, tanije skakutanje preko ivica, brzinom od sedamdeset pet milja na sat.

Jedan sat kasnije stigao je na aerodrom, parkirao kola i obuhvatio pogledom hangare, pokaziva pravca vetra i stare dvokolice s golemim drvenim elisama. Kakav prizor, razmiljao je. Jedna nejasna stranica, istrgnuta iz istorije. Iznova stvoreni ostaci drugog milenijuma, lieni ma kakve veze s poznatim, stvarnim svetom. Jedna utvara koja se samo trenutno ukazala na vidiku; i ona e uskoro nestati: nee biti dugovenija od savremenih artefakata. Proces izroavanja splavie i ovo kao i sve ostalo. On klecavo izie iz lasala - oseajui da je okutno oboleo od vonje kolima - i s mukom otpeai do glavne zgrade na aerodromu. "ta mogu da zakupim ovim?" upitao je, sputajui novac na tezgu pred prvu osobu zvaninog izgleda koju je spazio. "elim da stignem u Demuan to je bre mogue. elim da odmah uzletimo." elavi aerodromski slubenik, navotenih brkova i s malim okruglim naoarima sa zlatnim okvirom, nemo pogleda novanice. "Hej, Same", doviknuo je, okrenuvi glavu okruglu kao jabuka. "Hodi ovamo da pogleda ovaj novac." Drugi tip u prugastoj koulji s talasastim rukavima, u pantalonama od blistavog pamuka i s platnenim cipelama doklati se do njih. "Fal lova", ree on, poto ga je pogledao. "Samo za igru. Nema ni Dorda Vaingtona ni Aleksandra Hamiltona." Oba slubenika strogo se zagledae u Doa. "Imam tamo na parkiralitu jedan lasal iz '39", ree Do. "Trampiu ga za jednosmerni let do Demuana u bilo kom avionu. Da li vas to zanima?" Slubenik s malim naoarima u zlatnom okviru ubrzo zamiljeno ree: "Moda bi to zanimalo Ogija Brenta." "Brenta?" ponovi slubenik u pamunim pantalonama i die obrvu. "Mislite na onu njegovu Deni? Taj avion je star preko dvadeset godina. Ne bi stigao ni do Filadelfije." "A kako je s Megijem?" "Sigurno, ali on je u Njuorku." "Onda, moda, Sendi Derpesen. Onaj njegov kertis-rajt uspeo bi da dogura do Ajove. Pre ili posle." Slubenik se obrati Dou: "Idite do hangara broj tri i potraite crveno-beli kertis dvokrilac. Videete jednog malog, niskog momka, onako punijeg, kako majstorie oko njega. Ako vas on ne poveze, niko ovde nee, ukoliko ne elite da ekate do sutra Ajka Megija, koji se vraa u svom tromotorcu foker." "Hvala", ree Do i napusti zgradu; krupnim, brzim koracima uputio se ka hangaru broj tri, gde je ve video neto to je liilo na crveno-beli dvokrilac kertis-rajt. Bar neu putovati u D. N. kolskom avionu iz prvog svetskog rata, rekao je u sebi. A onda pomisli: otkud znam da je 'Deni' nadimak za kolski avion D.N.? Boe blagi, pomislio je. Izgleda da elementi ovog razdoblja utvruju odgovarajue koordinate u mom duhu. Nikakvo udo to sam mogao da vozim lasal; poinjem ozbiljno da se mentalno sinhronizujem sa ovim vremenskim kontinuumom! Jedan omaleni debeljko rie kose petljao je masnom krpom oko tokova svog dvokrilca; digao je pogled kada se Do pribliio. "Jeste li vi gospodin Despersen?" upita Do. "Tako je." ovek ga odmeri, oigledno zauen Doovom odeom koja se nije promenila. "ta mogu da uinim za vas?" Do mu objasni. "Vi elite da trampite lasal, novi lasal, za jednosmerni let do Demuana?" Desperson stade da razmilja nabrana ela. "Isto mi se hvata i da je dvosmerni; ionako moram da letim natrag. U redu, pogledau ga. Ali nita ne obeavam; nisam se odluio."

Zajedno su otili do parkiralita. "Ne vidim ovde nijedan lasal iz '39", ree Despersen sumnjiavo. ovek je bio u pravu. Lasal je bio nestao. Na njegovom mestu Do je video jedan ford kupe s krovom od tkanine, plehana, mala kola iz 1929, kako je ocenio. Crni model. A ford iz 1929. Gotovo bezvredan; mogao je to da pogodi po Despersenovom izrazu. Oigledno, situacija je sada bila beznadena. Nikada nee stii u Demuan. A kao to je Ransiter istakao u svojoj TV reklami, to je znailo smrt - istu onu smrt koja je zadesila Vendi i Ala. Bilo je to samo pitanje vremena. Bolje je umreti na drugi nain. Ubik, pomisli on. Otvorio je vrata svog forda i uao unutra. Tu, na seditu pored njega leala je boca koju je primio potom. On je podie... I otkri neto to ga, u stvari, nije iznenadilo. Boca kao i kola, ponovo je nazadovala. Bez ava i pljosnata, izgrebane povrine, pripadala je oigledno onoj vrsti koja se izlivala u drvenim kalupima. Odista, veoma stara; izgledalo je da je kapica rune izrade, od nekog kalaja, u obliku zavrtnja - da potie s kraja devetnaestog veka. Nalepnica se takoe izmenila: digavi bocu, proitao je rei odtampane na njoj. ELIKSIR OD UBIKVE. ZAJEMENO VRAA IZGUBLJENU MUEVNOST, ISTERUJE SVE ZNANE MUICE, TE UZ TO OLAKAVA RASPLODNE BOLJKE, KAKO U MUKINJA TAKO I U ENSKINJA. BLAGOSLOVENI DAR LJUDSKOME RODU KADA SE MARLJIVO UPOTREBLJAVA KAKO JE NAREENO, Ispisan manjim slovima, stajao je jo jedan tekst. Morao je da zakilji da bi proitao umrljani, siuni rukopis. Nemoj to da uini, Do. Postoji i drugi nain. Ne daj se. Nai e ga. Mnogo sree. Ransiter, sinulo mu je. Jo se sadistiki poigrava s nama kao maka s miem. Tera nas da izdrimo jo malo. Odlae kraj to je due mogue. Sam bog zna zato. Moda Ransiter uiva u naim mukama, mislio je. Ali to ne lii na njega; to nije Glen Ransiter koga ja poznajem. Pa ipak, Do odloi bocu Eliksira od Ubikve, odustajui od zamisli da ga upotrebi. I stade da mozga o tome koji bi to Ransiterov varljivi, nagoveteni drugi nain mogao biti. 11. Uzet prema uputstvu, Ubik osigurava nesmetan san, bez jutarnje omamljenosti. Budite se svei, spremni da se uhvatite ukotac sa svim onim sitnim, dosadnim problemima koji vas ekaju. Ne prekoraujte propisane doze. "Hej, ta boca koju imate", ree Despersen s neobinim prizvukom u glasu, zvirei u kola. "Mogu li da je pogledam...?" Bez ijedne rei, Do ip prui avijatiaru pljosnatu bacu Eliksira od Ubikve. "Moja staramajka priala mi je o ovome", ree Despersen, podigavi bocu ka svetlosti. "Odakle vam? To se ne pravi jo od vremena graanskog rata."

"Nasledio sam je", ree Do. "Mora da jeste. Dabome, ove runo raene staklenice vie se ne viaju. Pre svega, kompanija nije pustila u promet mnogo ovakvih. Ovaj lek pronaen je u San Francisku oko 1850. Nikada nije prodavan u duanima; izraivali su ga samo po porudbini muterija. Pravljen je u tri jaine. Ovaj koji vi imate, najjai je od sve tri." On pogleda Doa. "Znate li ta je unutra?" "Svakako", ree Do:. "Ulje od metvice, cinkoksid, natrijumcitrat, biljni ugalj..." "Manite to", prekide ga Despersen. Mrtio se i izgledao je zauzet neim to je premetao po glavi. Onda se, naposletku, njegov izraz promenio. Doneo je odluku. "Odveu vas avionom do Demuana u zamenu za ovu pljosku Eliksira od Ubikve. Da krenemo odmah; elim da to je mogue vei deo leta obavimo po danu." Dugim koracima udaljio se od forda iz '29 nosi sa sobom bocu. Deset minuta kasnije dvokrilac kertis-rajt bio je napunjen gorivom, elisa runo pokrenuta i sa Doom ipom i Despersenom poeo je da plete hirovitu, aljkavu putanju po poletno-sletnoj stazi, odskoio u vazduh, a onda pao natrag. Do zakrguta zubima i grevito se pridra. "Suvie smo optereeni", ree Despersen ravnoduno; nije izgledao uznemiren. Avion je najzad kolebljivo uzleteo, trajno ostavljajui za sobom poletno-sletnu stazu; buno je brujao: iznad kunih krovova, na putu na zapad. "Koliko e nam vremena biti potrebno da stignemo tamo?" viknu Do. "Zavisi od toga, koliko vetra budemo dobijali u rep. Verovatno do sutra oko podne, ako nas srea poslui." "Hoete li mi sada rei ta je u boci?" viknu Do. "Zlatne ljuspe suspendovane u bazi koja se sastoji preteno od mineralnih ulja", viknu pilot u odgovor. "Koliko zlata? Mnogo?" Despersen okrete glavu i iskezi se, ne odgovorivi. Nije morao nita da kae; bilo je oigledno. Stari dvokrilac kertis-rajt nastavio je da se ljuljuka priblino u pravcu Ajove. Sutradan u tri po podne stigli su do aerodroma u Demuanu. Poto je spustio avion, pilot je odlutao u nepoznatom pravcu i odneo sa sobom bocu zlatnih ljuspi. Sav ukoen i bolno zgren, Do izie iz aviona, postoja neko vreme masirajui utrnule noge, a onda se nesigurno uputi ka aerodromskoj upravi, tako maloj da se neuglednija teko mogla zamisliti. "Mogu li da se posluim telefonom?" upitao je jednog starijeg slubenika seljakog izgleda, koji je sedeo pogrbljen iznad meteoroloke karte, zadubljen u svoj posao. "Ako imate pet centi." Slubenik kome je s ela trao jedan pramen kose, pokretom glave pokaza javni telefon. Do razvrsta novac i odbaci sve metalne komade s Ransiterovim profilom; najzad je pronaao jedan autentini bufalo-novi od pet centi iz tog doba i spustio ga pred starijeg slubenika. "Hm", proguna slubenik ne diui pogled. Prelistavi mesni telefonski imenik, Do pronae broj Mrtvanice Prostog Pastira. Dao je taj broj telefonistkinji i traena strana ubrzo se odazvala. "Mrtvanica Prostog Pastira. Na telefonu gospodin Blis."

"Ja sam ovde da prisustvujem pogrebnim sveanostima za Glena Ransitera", ree Do. "Jesam li zakasnio?" Nemo se molio u sebi da nije. "Sveanosti za gospodina Ransitera upravo su sada u toku", ree gospodin Blis. "Gde ste vi gospodine? Da li elite da poaljem neko vozilo po vas?" Izgledalo je da je uzrujan i da u sebi negoduje. "Ja sam na aerodramu", ree Do. "Trebalo je da stignete ranije", ukori ga gospodin Bliis. "Ozbiljno sumnjam da ete moi da prisustvujete jednom crkvenom obredu. Bilo kako bilo, gospodin Ransiter e leati na odru za preostalo vreme dananjeg dana i sutradan izjutra. Pripazite na naa kola gospodine..." "ip", ree Do. "Da, oekivali su vas. Neki od oaloanih zamolili su nas da odrimo nonu molitvu pre sahrane zarad vas i gospodina Hamonda, kao i neke..." On naini pauzu, "neke gospoice Rajt. Jesu li oni s vama?" "Nisu" ree Do. Prekinuo je vezu i seo na jednu uglaanu, drvenu klupu lunog oblika, odakle je mogao da posmatra kola koja su se pribliavala aerodromu. Ipak sam stigao na vreme da se prikljuim ostatku grupe, rekao je u sebi. Jo nisu napustili grad, a to je najvanije. Onaj stariji slubenik doviknu: "Gospodine, doite ovamo za asak." Do ustade i pree ekaonicu. "ta sada nije u redu?" "Ovih pet centi to ste mi ih dali." Slubenik ih je kritiki motrio celo vreme. "To je komad od pet centi s bufalom", ree Do. "Zar to nije novac koji vai u ovom razdoblju?" "Ovih pet centi su iz godine 1940." Stariji slubenik netremice ga je posmatrao. Do zastenja, izvadi preostali kovani novac i ponovo ga razvrsta; najzad nae pet centi iz 1938. i baci ih pred slubenika. "Zadrite ih oba", ree i ponovo sede na uglaanu drvenu klupu lunog oblika. "Tu i tamo pokuavaju da nam poture falsifikovan novac", ree slubenik. Do ne odgovori nita; usredsredio je panju na orman srednje visine s radio-aparatom marke Audiola koji je svirao nekako sam za sebe u jednom uglu ekaonice. Spiker je sluaocima probijao ui nekom pastom za zube po imenu Ipana. Zanima me koliko u morati da ekam ovde, upita se Do, Postajao je sve nervozniji kako se fiziki pribliavao inercijalcima. Bilo bi mi mrsko da dospem ovako daleko, pomislio je, nadomak nekoliko milja, a onda - na tom mestu prekinuo je tok misli i jednostavno nastavio da sedi. Pola sata kasnije jedan vilis-najt 87 iz 1930. dotandrkao se na aerodromsko parkiralite; jedna seoska spodoba u upadljivom crnom odelu pojavila se i dlanom zaklonila oi, kako bi pogledala u ekaonicu. Do mu prie. "Vi ste gospodin Blis?" upita on. "Naravno da jesam." Blis se kratko rukova s njim, irei pri tom oko sebe jak miris sensena, a onda se odjednom vrati u vilis-najt i ponovo upali motor. "Hajdemo, gospodine ipe. Molim vas, pourite. Moda jo moemo stii na jedan deo slube. Otac Abernati po pravilu govori due u vanim prilikama kao to je ova." Do zauze prednje sedite pored gospodina Blisa. Trenutak kasnije, tandrkali su putem koji je vodio u poslovni deo Demuana, vozei se ponekad brzinom koja je dostizala etrdeset milja na sat. "Vi ste slubenik gospodina Ransitera?" upita Blis.

"Tako je", ree Do. "Neobina je ta struka kojom se bavio gospodin Ransiter. Nisam siguran da sam ba sve razumeo." Blis trubom upozori jednog rieg setera koji se osmelio da izae na asfaltirani drum; pas se povue, dajui prvenstvo pompeznom vilis-najtu. "ta znai 'psioniki'? Neki slubenici gospodina Ransitera upotrebili su taj izraz." "Parapsiholoke moi", ree Do. "Duhovna sila koja operie direktno, bez posedovanja ikakvog fizikog agensa." "Mislite dakle na mistine moi? Kao to je proricanje budunosti? Razlog mog interesovanja je taj to je nekoliko vaih ljudi govorilo o budunosti kao da ona ve postoji. Ne meni lino; nisu to uopte pominjali osim u meusobnom razgovoru, ali ja sam sluao - znate kako je. Jeste li vi, ljudi, medijumi? Je l' u tom grmu lei zec?" "U izvesnom smislu, jesmo." "ta predviate o ratu u Evropi?" "Nemaka i Japan e biti poraeni", ree Do. "Sjediinjene Drave stupie u rat 7. decembra 1941." Zatim je utonuo u utanje, jer nije bio sklon da o tome raspravlja; imao je dosta svojih problema koji su ga zaokupljali. "Ja sam i sam lan Reda Mistinog ivota", ree Blis. ta li doivljavaju ostali iz grupe? - razmiljao je Do. Ovu stvarnost? Sjedinjene Drave iz 1939? Ili e, kad im se prikljuim, moja regresija biti preokrenuta i pomeriti me u neko kasnije razdoblje? Dobro pitanje. Jer, kolektivno, oni bi morali da nau put natrag kroz sve pedeset tri godine do razumnih i prikladno sazdanih elemenata savremenog, neregresiranog Vremena. Ako je grupa kao celina doivljavala isti stepen regresije kao on, onda njihov ponovni sastanak nee pomoi ni njemu ni njima: mogao bi biti poteen muenja da i dalje podnosi prizor sveta u raspadanju. S druge strane, ova stvarnost iz 1939. izgledala je prilino stabilna; za poslednja dvadeset etiri asa ostala je praktino nepromenjena. Ali to bi mogla biti posledica mog pribliavanja grupi, razmiljao je on. S druge strane, boca Ubika-balzama za jetru i bubrege iz 1939. nazadovala je za jo osamdeset prekobrojnih godina: od limenke sa sprejom, preko obine boce, do pljoske izlivene u drvenom kalupu - i to u roku od nekoliko asova. Kao lift sa kavezom iz 1908. koji je video samo Al... Ali ovo nije bilo isto. Onaj omaleni, debeli pilot, Sendi Despersen, takoe je video bocu izlivenu u drvenom kalupu, Eliksir od Ubikve, to je najzad postala. To nije bilo lino privienje; tavie, dovelo ga je ovamo u Demuan. A pilot je video i preobraaj lasala. Ala je, izgleda, zadesilo neto sasvim drugo. Bar se tome nadao. Molio se. Recimo da ne moemo da preokrenemo nau regresiju, razmiljao je on; recimo da ovde ostanemo do kraja ivota. Je li to tako loe? Moemo se navii na Filko radioaparate ormane s devet glomaznih lampi - mada oni nisu neophodni, jer je superheteroidni prijemnik ve otkriven, premda ga ja ovde jo nisam video. Moemo nauiti da vozimo ameriki automobil ostin koja se prodaje za 445 dolara - ta cena pala mu je na um naizgled sluajno, ali je nasluivao da je tana. Kad se ve jednom zaposlimo i ponemo da zaraujemo novac iz ovog razdoblja, neemo vie putovati prastarim dvokrilcima kertis-rajt; najzad, pre etiri godine, 1935, za transpacifiki saobraaj uvedeni su veliki putniki etvoromotorni avioni ajna. Fordov tromotorac je sada avion star jedanaest godina; za ove ljude bio je ostatak iz starih dana, a dvokrilac kojim sam stigao ovamo muzejski je primerak - ak i za njih. Onaj lasal koji sam imao pre nego to se vratio na

primitivniji oblik, bio je solidno izraena maina; oseao sam istinsko zadovoljstvo dok sam ga vozio. "A kako stoji stvar s Rusijom?" upita gaspodin Blis. "U ratu mislim. Hoemo li zbrisati crvene? Moete li videti tako daleko u budunost?" "Rusija e se boriti na istoj strani sa SAD." I svi ostali predmeti, bia i artefakti ovog sveta, umovao je on. Medicima e biti velika smetnja; da vidimo - sada bi trebalo da se koriste farmaceutski sulfamidni preparati. Bie ozbiljno ako se neko od nas razboli. Ni zubarske intervencije nee biti vesele. Jo se upotrebljavaju vrue builice i novokain. Zubne paste s fluorom ne postoje; one e se pojaviti tek kroz dvadeset godina. "Na naoj strani?" zagrcnu se Blis. "Komunisti? To je nemogue; oni su sklopili onaj pakt s nacistima." "Nemaka e prekriti taj pakt", ree Do. "Hitler e napasti Sovjetski Savez u junu 1941." "I zbrisati ga s lica zemlje, nadam se." Prenuvi se iz zanetosti, Do se okrete da paljivije pogleda gospodina Blisa, koji je vozio svoj devet godina star vilis-najt. "Ti komunisti su prava pretnja, ne Nemci", ree Blis. "Uzmite postupak prema Jevrejima. Znate li kome to dobro doe? Jevrejima u ovaj zemlji, od kojih mnogi nisu dravljani, ve izbeglice i ive od socijalne pomoi. Mislim da su nacisti neosporno malo preterali u nekim stvarima koje su radili Jevrejima, ali u osnovi, jevrejsko pitanje postoji ve odavno i neto je trebalo da se uradi s njima, mada moda ne tako pogano kao to su oni koncentracioni logori. Mi ovde, u Sjedinjenim Dravama, imamo slian problem i s Jevrejima i s crnjama. Neto emo najzad morati da preduzmemo u oba sluaja." "Nikada nisam uo da neko odistinski koristi izraz 'crnnja'" ree Do i odjednom sagleda ovu eru iz malo drugaijeg ugla. Ovo sam zaboravio, sinulo mu je. "Lindberg je u pravu to se tie Nemake", ree Blis. "Jeste li sluali ono to je govorio? Ne mislim na to ta pie tampa, ve u stvarnom ivotu..." On uspori, da bi zaustavio kola ispred jednog signala nalik na semaforski. "Uzmite senatora Bora i senatora Naja. Da nije bilo njih, Ruzvelt bi prodavao vojnu opremu Engleskoj i uvukao bi nas u jedan rat koji nas se ne tie. Ruzvelt je tako prokleto zainteresovan da iz nacrta Zakona o neutralnosti izbaci odredbu o embargu o prodaji oruja; on eli da uemo u rat. Amariki narod ga nee podrati. Amerikom narodu nije stalo da se bori u ratu koji vode Englezi ili ma ko drugi." Odjeknuo je zvuni signal, a semafor se promenio na zeleno. Blis je ponovo ubacio u prvu brzinu a vilis-najt je uobraeno krenuo dalje, utopivi se u podnevni saobraaj u poslovnoj etvrti Demuara. "Vi neete uivati u sledeih pet godina." ree Do. "Zato? Moje gledite nije samo moje, deli ga cela drava Ajova. Znate li ta ja mislim o vama, slubenicima gospodina Ransitera? Po onome to ste rekli i po onome to su rekli ostali, a to sam uo, mislim da ste profesionalni agitatori." Blis okrznu pogledom Doa neustraivim prkosom. Do ne ree nita; posmatrao je kako promiu staromodne zgrade od cigala, drveta i betona, kao i neabina kola - za koja mu se inilo da su veinom crna - i razmiljao je da li se on jedini iz grupe suoio s ovim posebnim vidom sveta iz 1939. U Njujorku e biti drugaije, rekao je u sebi; ovo je pojas Biblije, izolacionistiki Srednji zapad. Neemo iveti ovde; biemo mi na Istonoj obali ili na Zapadnoj. Ali nagonski je oseao da se ba sada ispoljio glavni problem za sve njih. Mi znamo suvie da bismo lagodno iveli u ovom vremenskom segmentu, shvatio je. Da smo se

vratili u prolost za samo dvadeset ili trideset godina, verovatno bismo psiholoki savladali taj prelaz; moda ne bi bilo zanimljivo jo jednom preivljavati etnje po svemiru u okviru programa 'Demini' i prve kripave letove 'Apola', ali bar bi bilo podnoljivo. Ali u ovoj vremenskoj taki... Jo su sluali 'Dve crne vrane' snimljene na plou prenika deset ina, na 78 obrtaja. I Doa Penera. 'Merta i Mard'. Depresija jo traje. U nae vreme, imamo kolonije na Marsu i Luni; usavravamo funkcionalne meuzvezdane letove - ovi ljudi nisu u stanju da zavedu kontrolu peanih oluja u Oklahomi. Ovo je svet koji ivi u skladu s retorikom Vilijama Deningsa Brajana; Skoupsov 'majmunski proces' ovde je iva stvarnost. Nema naina da se prilagodimo njihovoj taki gledanja, njihovoj etikoj politikoj i asocijalnoj sredini, mislio je on. Za njih smo profesionalni agitatori, tuinci vie od nacista, vea pretnja verovatno ak i od komunistike partije. Mi smo najopasniji agitatori s kojima je ovaj vremenski segment do sada imao posla. Blis je potpuno u pravu. "Odakle ste vi, ljudi?" upita Blis. "Niste ni iz jednog dela Sjedinjenih Drava; jesam li pogodio?" "Pogodili ste", ree Do. "Mi smo iz severnoamerike Konfederacije." Iz depa je izvadno Ransiterovih dvadeset pet centi i dao ih Blisu. "Pogledajte ovo", rekao je. Blis baci pogled na profil, zagronu se i drhtavim glasom ree: "Profil na ovom novcu - pa to je pokojnik. To je gospodin Ransiter!" On ga jo jednom pogleda i preblede. "A datum, 1990." "Nemojte sve potroiti na jednom mestu", ree Do. Kada je vilis-najt stigao do Mrtvanice Prostog Pastira, sluba je ve bila zavrena. Na irokim, belim, drvenim stepenicama dvospratne graevine s drvenim kasturom stajala je jedna grupa ljudi i Do ih je sve prepoznao. Najzad su bili tu: Eda Dorn, Tipi Dekson, Don Ild, Fransi Speni, Tito Apostos, Don Deni, Sami Mundo, Fred Zafski i - Pat. Moja ena, rekao je sebi, jo jednom oaran njenim izgledom, dramatinou njene crne kose, estinom boje njenih oiju i koe - i svom snagom kontrasta, koja je zraila iz nje. "Ne", ree on glasno, kada je izaao iz parkiranih kola. "Ona nije moja ena; to je izbrisala." Ali setio se da je zadrala prsten. Jedinstvenu burmu od kovanog srebra i ada, koju smo izabrali ona i ja... Samo je to preostalo. Pa ipak, kakav je ok videti je ponovo. Odii za trenutak avetinjski pokrov s jednog braka koji je poniten. Braka koji, u stvari, nikada nije ni postojao - ako se izuzme onaj prsten. A i taj prsten mogla je da uniti kad god joj se prohte. "Zdravo, Do ipe", ree ona hladnim, gotovo podrugljivim glasom; njene prodorne oi zaustavie se na njemu da bi ga procenile. "Zdravo", ree on nezgrapno. Ostali su ga takoe pozdravili, ali to mu se nije inilo tako vano; Pat je zadobila svu njegovu panju. "Nema Ala Hamonda?" upita Don Deni. "Al je mrtav. Vendi Rajt je mrtva", ree Do. "Znali smo za Vendi", ree Pat spokojno. "Ne, nismo", ree Dom Deni. "Pretpostavljali smo, ali nismo bili sigurni. Ja nisam bio siguran." On se obrati Dou: "ta im se desilo? ta ih je ubilo?" "Istroili su se", ree Do. "Zato?" upita Tito Apostas promuklo i progura se u krug ljudi oko Doa.

"Poslednje to si nam kazao, Do ipe, tamo u Njujorku, pre nego to si otiao s Hamondom..." poe Pat Konli. "Znam ta sam kazao", ree Do. "Pominjao si neke godine", nastavi Pat. "Kazao si 'bilo je odve dugo'. ta to znai? Neto u vezi s vremenom?" "Gospodine ipe, otkako smo doli ovamo, ovaj grad korenito se izmenio", ree Edi Dorn uzrujano. "Niko od nas to ne razume. Vidite li vi ono to mi vidimo?" Rukom je pokazala zgradu mrtvanice, zatim ulicu i ostale kue. "Nisam siguran ta vi vidite", ree Do. "Ajde, ipe", ree Tito Apostas ljutito. "Ne traite vreme; prosto nam kaite, za ime sveta, kako vam izgleda ovo mesto. Ono vozilo." On pokaza na vilis-najt. "Njime ste se dovezli. Kaite nam ta je to; kaite nam u emu ste se dovezli." Svi su ekali i napregnuto posmatrali Doa. "Gospodine ipe", promuca Sami Mundo, "to su jedna zaista stara kola, eto ta su; je li?" on se zakikota. "Koliko su tano stara?" Nakon kratke pauze Do ree: "ezdeset dve godine." "To bi bila 1930", ree Tipi Dekson Donu Deniju. "to je dosta blizu onaga to smo mi izraunali." "Mi smo izraunali da je 1939", ree Don Deni Dou uravnoteenim glasom. Umerenim, objektivnim, zrelim baritonom. Bez prekomernog uzbuenja. ak i pod ovim okolnostima. "To je prilino lako utvrditi", ree Do. "Bacio sam pogled na jedne novine u svom potroakom stanu u Njujorku. Bile su od 12. septembra. Danas je dakle 13. septembar 1939. Francuzi misle da su probili Zigfridovu liniju." "to je samo po sebi dovoljno da ovek pukne od smeha", ree Don Ild. "Ja sam se nadao da vi kao grupa doivljavate neku docniju stvarnost", ree Do. "Dakle, tako stoji stvar." "Ako je 1939, onda je 1939", ree Fred Zafski piskavim, prodornim glasom. "Naravno da svi to doivljavamo; ta drugo moemo?" Energino je mahnuo dugakim rukama, pozivajui ostale da se sloe s njim. "Odfukaj, Zafski", ree Tito Apostas s dosadom. Do ip obrati se Pat: "ta ti kae na ovo?" Ona slegnu ramenima. "Ne slei", ree on. "Odgovori." "Vratili smo se u prolost", ree Pat. "U istvari, nismo", ree Do. "ta smo onda uradili?" upita Pat. "Otili u budunost, je li to?" "Nismo nikuda otili", ree Do. "Tamo smo gde smo uvek bili. Ali iz nekog razloga nekog od vie mogunih razloga - stvarnost je iilela; izgubila je svoje oslonce i povukla se na ranije oblike. Oblike koje je uzimala pre pedeset tri godine. Ta regresija moe i dalje da traje. U ovom trenutku, vie me zanima da li se Ransiter u nekom vidu manifestovao pred vama." "Ransiter", ree Don Deni ovog puta s prekomernim uzbuenjem, "lei u ovoj zgradi, u svom kovegu, mrtav kao dimljena haringa. To je jedina njegova manifestacija koju smo videli i jedina koju emo videti." "Da li vam re 'Ubik' neto znai, gospodine ipe?" upita Franeska Speni.

Bio mu je potreban dugi trenutak da upije u sebe to to je rekla. "Za boga miloga", ree on, "zar ne razlikujete manifestacije od..." "Fransi ima snove" ree Tipo Dekson. "Oduvek ih je imala. Ispriajte mu svoj san o Ubiku, Fransi." Ona se obrati Dou: "Fransi e vam sada ispriati svoj san o Ubiku, kako ga ona zove. Usnila ga je noas." "Zovem ga tako jer je to bio", ree Franeska Speni ustro; ona skupi ruke u gru pobuenog nespokojstva. "ujte, gospodine ipe, taj san bio je drugaiji od svih koje sam ikada usnila. Velika ruka spustila se iz neba, kao ruka i aka Gospodnja. Ogromna, ravna nekoj planini. I u tom asu znala sam koliiko je to vano; aka je bila skupljena u pesnicu tvrdu kao kamen i ja sam znala da dri neto tako vano da od toga zavise moj ivot i ivoti svih ostalih na Zemlji. ekala sam da se pesnica otvori, i ona se otvarila. I ja sam videla ta je unutra." "Limenka aerol-spreja", ree Don Deni suvo. "Na limenci sa sprejom bila je samo jedna re ispisana zlatnim slovima, blistava; eenim zlatom pisalo je UBIK. Nita vie. Samo ta udna re. A onda se aka ponovo sklopila oko spreja, pa su aka i ruka iezle, povukle se u nekakav suri prekriva oblaka. Danas, pre pogrebne sveanosti, pogledala sam u renik i telefonirala u javnu biblioteku, ali niko nije znao tu re, pa ak ni iz kog je jezika, a u reniku je nije bilo. Nije engleska, rekla mi je bibliotekarka. Postoji jedna latinska re koja joj je veoma bliska: ubique. To znai..." "Svagde", ree Do. Franeska Speni klimnu. "Ba to znai. Ali ne Ubik, a tako je pisalo u snu." "To je ista re", ree Do. "Samo drugaije napisana." "Otkud zna?" upita Pat Konli lukavo. "Ransiter mi se jue manifestovao", ree Do. "U jednoj TV reklami koju je snimio na video-traku pred svoju smrt." Nije to podrobnije opisivao; bar u ovam trenutku inilo mu se suvie sloeno da to objanjava. "Ti, bedni glupane", ree mu Pat Konli. "Zato?" upnta on. "Je li to tvoja predstava o manifestacijama jednog mrtvaca? Mogao bi isto tako da pisma koja je pisao pred svoju smrt proglasi za 'manifestacije'. Ili slubene beleke za internu upotrebu koje je godinama snimao na traku. Ili ak..." "Idem sada unutra da bacim poslednji pogled na Ransitera" ree Do. Odvojio se od grupe, ostavio ih da stoje tamo i preko irokih, daanih basamaka uputio se u mranu, hladnu unutranjost mrtvanice. Praznina. Nije video nikoga, samo jednu prostranu odaju s redovima klupa kao u crkvi i na suprotnom kraju sanduk okruen cveem. Po strani, u jednoj pobonoj sobi, staromodne orgulje sa sviralama i crpnim mehom i nekoliko drvenih stolica na sklapanje. Mrtvanica je odisala mirisom praine i cvea, sladunjavom, ustajalom meavinom od koje mu se gadilo. Kad ovek samo pomisli na sve Ajovljane koji su primili venost u ovoj ravnodunoj odaji. Uglaani pod, maramice, teka, crna, vunena odela... Sve osim penija stavljenih preko mrtvih oiju. A orgulje sviraju skladne, male, duhovne pesme. On stie do sanduka, kalebljivo zastade, a onda pogleda unutra. Sprena, sasuena hrpa kostiju leala je na jednom kraju sanduka, a vrhunac svega bila je lobanja nalik na papirnu, koja se cerila, oiju ulegnutih u upljine kao suvo groe. Dronjci tkanine s nakostreenim nitima zgrnule su se pokraj siunog tela kao da ih je tamo, naneo vetar. Kao da ih je telo diui privuklo k sebi svojim sipljivim i slabanim procesima - udisanjem i disanjem koji su sada prestali. Nita se nije micalo. Ona

tajanstvena promena koja je unitila Vendi Rajt i Ala oevidno se zavrila davno. Pre mnogo godina, pomislio je setivi se Vendi. Jesu li i ostali iz grupe videli ovo? Ili se to desilo posle slube boje? Do isprui ruku, uhvati hrastov poklopac sanduka i zatvori ga; gromki udarac drveta o drvo zaori se u pustoj mrtvanici, ali ga niko ne u. Niko se ne pojavi. Zaslepljen suzama od uasa, on izie iz pranjave tihe odaje. Napolje, na slabe suneve zrake poznog popodneva. "ta je bilo?" upita ga Don Deni kada se prikljuio grupi. "Nita", ree Do. "Izgleda van sebe od straha", ree Pat Konli otro. "Nita! " On se upilji u nju s dubokim, jarosnim neprijateljstvom. "Dok ste bili unutra, da niste sluajno videli Edi Dorn?" upita ga Tipi Dekson. "Ona je nestala", dodade Don Ild da bi objasnio. "Ali maloas je bila ovde", pabuni se Do. "Ceo dan se alila da joj je strano hladno i da je umorna", ree Don Deni. "Mogue je da se vratila u hotel; ranije je pomenula neto tako, da eli da prilegne i odrema neposredno posle ceremonije. Verovatno joj je sada dobro." "Verovatno je sada mrtva", ree Do. Zatim se obrati svima: "Mislio sam da ste razumeli. Ko god se od nas odvoji od grupe, taj nee preiveti; ono to se desilo Vendi, Alu i Ransiteru..." On naglo uuta. "Ransiter je poginuo od eksplozije", ree Don Deni. "Svi mi poginuli smo od eksplozije", ree Do. "Znam to jer mi je Ransiter kazao; napisao je to na zidu mukog toaleta u naoj njujorkoj poslovnici. I video sam to ponovo na..." "Ono to govori je ludo", prekide ga Pat Konli jetko. "Je li Ransiter mrtav ili nije? Jesmo li mi mrtvi ili nismo? Prvo kae jedno, pa onda kae drugo. Zar ne moe da bude dosledan?" "Pokuajte da budete dosledni", umea se Don Ild. Ostali, lica zgrenih i izboranih od brige, nemo klimnue u znak slaganja. "Mogu da vam ispriam ta kau grafiti", ree Do. "Mogu da vam ispriam za istroeni magnetofom i uputstva koja su ila s njim; mogu da vam ispriam za Ransiterovu TV reklamu, za beleku u kutiji cigareta u Baltimoru - mogu da vam ispriam za nalepnicu na pljoski Eliksira od Ubikve. Ali ne mogu da sve to poveem. U svakom sluaju, moramo se vratiti u va hotel i pokuati da dopremo do Edi Dorn pre nego to malake i nepovratno izdahne. Gde moemo da dobijemo taksi?" "Mrtvanica nam je stavila na raspolaganje jedna kola da ih koristimo za vreme naeg boravka ovde", ree Don Deni. "Onaj pirs-erou, parkiran tamo preko." Pohitali su ka njemu. "Neemo svi stati unutra", ree Tipi Dekson kada je Don Deni jednim trzajem otvorio masivna gvozdena vrata i uao. "Pitajte Blisa moemo li uzeti vilis-najt", ree Do; pokrenuo je motor pirs-eroua i, im su svi koji su mogli uli u kola, povezao se prometnom glavnom ulicom Demuana. Vilisnajt pratio ih je na kratkom odstojanju, a njegova truba alostivo se oglaavala dajui znak Dou da su tu. 12. Stavite u svoj toster

reanj ukusnog Ubika spravljenog iskljuivo od sveeg voa i zdravih, isto biljnih masnoa. S Ubikom va doruak pretvara se u pir. To je energija koja prija! Nekodljiv kad se postupa prema uputstvu. Mi podleemo jedno po jedno, rekao je Do ip u sebi vozei velika kola kroz gradski saobraaj. Neto nije u redu s mojom teorijom. Time to je bila u grupi, trebalo je da Edi bude zatiena. A ja... Trebalo je da ja stradam, pomisli on. Negde za vreme onog sporog leta iz Njujorka. "Moramo se dogovoriti da svako ko oseti umor - a to izgleda da je prva oponena obavesti ostale", ree on Donu Deniju. "I da mu se ne dozvoli da se izdvoji." Osvrnuvi se da pogleda one na zadnjim seditima, Don ree: "Jeste li svi ovo uli? im neko od vas oseti umor, makar i malkice, duan je da to prijavi ili gospodinu ipu ili meni." Okrenuo se natrag ka Dou. "A ta onda?" upita on. "A ta onda, Do?" ponovi kao odjek Pat Konli. "ta emo onda? Kai nam kako emo, Do? Mi te sluamo." "Izgleda mi udno to se tvoj talenat uopte nije pokrenuo", ree Do. "Ova situacija je kao stvorena za to. Zato ne moe da se vrati za petnaest minuta u prolost i ne sprei Edi Dorn da odluta? Da uradi ono to si uradila kada sam te predstavljao Ransiteru?" "Di Di Evud me je predstavio gospodinu Ransiteru", ree Pat. "Dakle nita nee da uini", ree Do. Sami Mundo se zakikota i ree: "Sino, za vreme veere, njih dve su se posvaale, gospoica Konli i gospoica Dorn. Ona nije draga gospoici Konli; zato ne eli da joj pomogne." "Edi mi je draga", ree Pat. "Imate li neki razlog to se ne sluite svojim talentom?" upita je Don Deni. "Do je u pravu; udno je i teko razumeti - bar za mene - zato ba vi ne pokuavate da pomognete." Posle izvesne pauze Pat ree: "Moj talenat vie ne deluje. Od one eksplozije na Luni." "Zato to nisi rekla?" upita Do. "Nisam bila raspoloena da o tome govorim, do avola", ree Pat. "Zato bih dobrovoljno priznala tako neto? Da sam nemona da ita uinim? Istrajno pokuavam, ali ne vredi; nita se ne deava. A ranije nikada nije bilo tako. Taj talenat imala sam praktino celog ivota." "Kada si..." poe Do. "S Ransiterom", ree Pat. "Na Luni, odmah. Pre nego to si me zamolio." "Dakle znala si odonda", ree Do. "Pokuala sam ponovo u Njujorku, poto si stigao iz Ciriha i bilo je oigledno da se neto uasno dogodilo s Vendi. I pokuala sam sada; poela sam im si rekao da je Edi verovatno mrtva. Moda je to zato to smo se vratili u ovu staru epohu; moda psihiki talenti ne deluju u 1939. Ali to ne bi objasnilo moj neuspeh na Luni. Ukoliko ve nismo putovali ovamo, a da to nismo ni shvatali." Ona utonu u duboku, introvertnu tiinu; s ogorenim izrazom na markantnom, divljem licu.

Slae se, ree Do sebi. Naravno da njen vremeplovni talenat vie ne funkcionie. Ovo, u stvari, nije 1939. I mi smo potpuno van vremena; to dokazuje da je Al bio u pravu. Grafiti su bili u pravu. Ovo je poluivot, kao to su nas obavestili kupleti. Nije, meutim, to rekao ostalima koji su s njim bili u kolima. Zato im govoriti da je situacija beznadena? - kazao je sebi. Uskoro e to i sami otkriti. Oni bistriji, kao Deni, verovatno su to ve razumeli. Na osnovu onoga to sam ja rekao i onoga kroz ta su sami proli. "Zbilja vas uznemirava to to njen talenat vie ne deluje", ree Don Deni. "Svakako." On klimnu. "Nadao sam se da e to moda promeniti situaciju." "To nije sve", ree Deni s ivom intuicijom. "Mogu to da ocenim po..." on naini jedan izrazit pokret, "tonu vaeg glasa, moda. Bilo kako bilo, znam. Ovo neto znai. Vano je. Neto vam kae." "Treba li ovde da vozim pravo?" upita Do usporivi pirs-erou na raskrsnici. "Skrenite desno", ree Tipo Dekson. "Videe jednu zgradu od opeke s neonskim natpisom koji se pali i gasi", ree Pat: "Hotel 'Mirmont', tako se zove. Uasno mesto. Jedno kupatilo na svake dve sobe i kada umesto tua. A hrana, da ne poveruje. Jedino to prodaju od pia je neki bukuri koji zovu 'Nehi'." "Meni se hrana dopala", ree Don Deni. "Prava govedina, bolja od sintetikih proteina. Prirodni losos..." "Je li vam novac valjan?" upita Do. A onda zau otegnuto zavijanje, ton promenljive visine, koji je stao da odjekuje na ulici iza njega. "ta to znai?" upita on Denija. "Ne znam", ree Don Deni nervozno. "To je policijska sirena", ree Sami Mundo. "Niste dali signal pre nego to ste skrenuli." "Kako sam mogao?" lecnu se Do. "Nema ruice na ovom upravljakom stubu." "Trebalo je da date signal rukom", ree Sami. Sirena se sada veoma pribliila; Do okrete glavu i vide da ih sustie jedan motocikl. On uspori u nedoumici ta da ini. "Zaustavite kod ivinjaka", posavetova ga Sami. Do zaustavi kola kod ivinjaka. Policajac, jedan mladi ovek pacovske fizionomije i strogih, krupnih oiju, sie s motocikla i doklatari se do Doa; poto ga je odmerio, ree: "Dajte da vidim vau dozvolu, gospodine." "Nemam je", ree Do. "Napiite prijavu i pustite nas." Sada je mogao da vidi hotel. Obratio se Donu Deniju: "Bolje je da odate tamo, vi i svi ostali." Vilis-najt je nastavio u tom pravcu. Don Deni, Pat, Sami Mundo i Tipi Dekson izali su iz kola; peice su krenuli za vilis-najtom koji je poeo da usporava da bi se zaustavio preko puta hotela, a Doa su ostavili s policajcem. "Imate li bilo kakve isprave?" upita policajac Doa. Do mu prui svoju lisnicu. Purpurnocrvenom, mastiljavom olovkom policajac napisa prijavu, istrgnu listi iz belenice i dade ga Dou. "Nedavanje signala. Neposedavanje vozake dozvole. Na pozivu pie gde i kada da se javite." Policajac sklopi belenicu, prui Dou njegovu lisnicu, a onda se lenjo vrati do motocikla. Upalio je motor i odiao u saobraaj, nijednom se ne osvrnuvi. Iz nekog neobjanjivog razloga Do okrznu pogledom poziv pre nego to ga je spustio u dep. A onda ga proita jo jednom - polako. Crvenom, mastiljavom olovkom bilo je navrljano poznatim rukapisom:

Vi ste u mnogo veoj opasnosti nego to sam mislio. Ono to kae Pat Konli Tu se poruka prekidala. Usred reenice. On poe da razmilja kako bi se nastavila. Je li na pozivu bilo jo neega? Okrenuo ga je, nije naao nita, pa ga je ponovo okrenuo na prednju stranu. Nije bilo vie teksta pisanog rukom, ali pri dnu cedulje otkrio je sledei zapis tampanim slovima tipa kegl. U Arerovoj drogeriji traite pouzdane lekove i medicinske preparate, oprobane i ispitane vrednosti. Cene umerene. Nije ba mnogo, razmiljao je Do. Pa ipak - ovek ne bi oekivao da tako neto iskrsne pri dnu jednog poziva zbog saobraajnog prekraja u Demuanu; bila je to, jasno, jo jedna manifestacija, kao i purpurno crveni rukopis iznad toga. On izie iz pirs-eroua i ode u najbliu radnju, duan s magazinima, slatkiima i duvanom. "Smem li da se posluim vaim telefonskim imenikom?" upitao je sredovenog vlasnika koji se iroko smeio. "Pozadi", ree vlasnik ljubazno i proprati to jednim trzajem krupnog palca. Do pronae telefonski imenik i u mutno osvetljenom, zabitom kutku mrane, malene radnje, potrai Arerovu drogeriju. Nije mogao da je nae u spisku. Zatvorivi imenik, on prie vlasniku koji je u tom trenutku bio zauzet prodajom svitka 'Neko-oblandi' nekom deaku. "Znate li gde mogu da naem Arerovu drogeriju?" upita Do. "Nigde", odgovori vlasnik. "Bar ne vie." "Zato?" "Zatvorena je godinama." "Kaite mi gde je bila", ree Do. "Bilo kako. Nacrtajte mi kartu." "Nije vam potrebna karta; mogu da vam kaem gde je bila." Ljudina se nagnu i pokaza kroz vrata duana. "Vidite li onaj stub ispred berbernice? Otidite donde i pogledajte na sever. Sever vam je tamo." On oznai pravac. "Videete jednu staru kuu sa zabatima. ute boje. Dva-tri stana gore jo se koriste, ali lokal u prizemlju je naputen. Ipak ete moi da razaberete natpis: Arerova drogerija. Dakle, kad je naete, znaete da ste na pravom mestu. Desilo se to da je Ed Harper umro od raka u grlu..." "Hvala", ree Do i izie iz duana, natrag na bledo popodnevno sunce; urno je preao ulicu do stuba ispred berbernice i odatle pogledao put severa. Pri rubovima svog vidokruga spazio je visoku, utu zgradu s koje se ljutila boja. Ali neto mu se na njoj uinilo udno. Neko treperenje, neka nepostojanost, kao da zgrada progresivno dobija stabilnost, a onda se povlai u bestelesnu neizvesnost. Oscilacija kod koje je svaka faza trajala nekoliko sekundi, a zatim se rasplinjavala u svoju suprotnost s prilino redovnom promenljivou, kao da se zdanje temelji na otkucajima nekog organskag bila. Kao da je ivo, mislio je on. Moda sam stigao na kraj svog puta, pomisli on. Poeo je da koraa ka naputenoj drogeriji, ne skidajui pogled s nje; posmatrao je kako pulsira, posmatrao je kako se menja izmeu dva stanja, a onda, prilazei sve blie i blie, razaznao je prirodu njenih mena. U amplitudi najvee stabilnosti to je postajala trgovinska radnja na malo kunim potronim dobrima iz njegove epohe, homeostatska po nainu delovanja, samousluno preduzee koje je prodavalo deset hiljada artikala za moderan potroaki stan; on je bio

muterija takvih visokafunkcionalnih, kompjuterski dirigovanih pseudotrgovaca otkako je stupio u doba zrelosti. A u amplitudi nestvarnosti to se pretvaralo u majunu anahroninu drogeriju, ukraenu u stilu rokokoa. U tesnim izlazima video je utege za kruh, nizove naoara za ispravljanje vida, jedan avan i tuak, tegle sa sortiranim tabletama, natpis rukom PIJAVICE, velike boce sa staklenim epovima ispunjene Pandorinom batinom zatienih lekova i placebopreparata... a na glatkoj drvenoj dasci, koja se pruala iznad izloga, bile su namalane rei AREROVA DROGERIJA. Ni traga od praznog, naputenog, zatvorenog duana; njegova faza iz 1939. bila je nekako iskljuena. Dakle, kad uem ili u se vratiti u jo raniju epohu ili u se nai priblino u svom vrememu, pomisli on. A ono to mi je oevidno potrebno jeste - dalji povratak, u fazu pre 1939. Sada je stajao ispred kue i fiziki doivljavao plimni uticaj amplituda; oseao je kako ga neto vue unazad, zatim napred, pa opet nazad. Peaci su bupkali oko njega, ne obraajui panju; oigledno niko od njih nije video ono to je on video: nisu opaali ni Arerovu drogeriju ni trgovinu kunim potrebama iz 1932. To mu je bilo najudnije od svega. Kada je zdanje u svom njihanju ponavo ulo u svoju drevnu fazu, on kroi napred i gree prag. I stupi u Arerovu drogeriju. S desne strane dugaka tezga prekrivena mermerom. Na policama kutije prljave boje; ceo duan imao je neto crno, ne samo zbog odsustva svetlosti, ve vie stoga to mu je to bila zatitna boja, kao da je graen da se pomea i stopi sa senkom, da u svakom trenutku bude neproziran. Bilo je u njemu neeg tekog, zgusnutog: to ga je vuklo nadole, pritiskavalo kao breme trajno natovareno na njegova plea. I oscilacije su prestale. Bar za njega, sada poto je uao. Razmiljao je da li je nainio pravilan izbor; sada, prekasno, razmotrio je alternativu; ta je mogla da znai? Povratak - eventualno u njegovo sopstveno vreme. Izlazak iz ovog sveta retrogradne evolucije i stalno opadajue sposobnosti vezivanja vremena - izlazak, moda, zauvek. Pa, pomisli on, ta je, tu je. Provrljao je po drogeriji, osmotrio mesing i drvo, oevidno orahovinu... Najzad je priao prozoretu za izdavanje lekova na recept, u pozadini duana. Jedan tanuan mladi, u sivom odelu s prslukom i mnogo dugmadi, pojavio se i nemo stao nasuprot njega. Do i taj ovek dugo su gledali jedan drugoga, ne izgovorivi ni rei. Jedini zvuk poticao je od zidnog sata s latinskim ciframa na okruglom brojaniku; klatno je neumitno kuckalo tamo-amo. Kako to ve biva kod satova. Svugde. "Rado bi uzeo bocu Ubika", ree Do. "Melema?" upita drogerista. Izgledalo je da mu pokreti usana nisu pravilno sinhronizovani s reima; Do je prvo video kako se ovekova usta otvaraju, kako mu se usne miu i tek onda, posle jednog merljivog intervala, uo je rei. "Je li to melem?" upita Do. "Mislio sam da je za unutranju upotrebu." U jo jednom intervalu drogerista nije nita odgovorio. Kao da se izmeu njih dvojice ispreila provalija, jedna vremenska epoha. Onda su se, napokon, njegova usta pomalo otvorila, usne ponovo pokrenule. I malo kasnije Do je uo rei: "Ubik je pretrpeo mnogo promena jer ga je proizvoa poboljavao. Mogue je da vi znate stari Ubik, a ne novi." Drogerista se okrenuo u stranu; taj pokret imao je neto od svojstava zaustavljene akcije; tekao je u sporom, odmerenom, plesnom koraku, u ritmu koji je estetski bio dopadljiv, ali emotivno rastrzan. "U paslednje vreme imamo velikih tekoa da nabavimo Ubika",

rekao je, potekavi nazad; u desnoj ruci drao je pljosnatu limenku presvuenu olovom, koju je spustio pred Doa na tezgu. "Ovaj se pravi u obliku praka kome se dodaje ter kamenog uglja. Ter se prodaje zasebno; mogu njime da vas snabdem po veoma pristupanoj ceni. Ali Ubik u vidu praka je skup. etrdeset dolara." "ta sadri?" upita Do. Sledio se od same cene. "To je tajna proizvoaa." Do uze zapeaenu limenku i podie je ka svetlosti. "Nemate nita protiv da proitam nalepnicu?" "Naravno." Pri mutnoj svetlosti koja je dopirala s ulice najzad je uspeo da razabere tekst na nalepnici limenke. Bio je to produetak rukom pisane poruke sa poziva zbog saobraajnog prokraja, koji se nastavlja tano na onom mestu gde se Ransiterovo pismo naglo prekidalo. apsolutno je netano. Ona nije - ponavljam nije - pokuala da upotrebi svoj talenat posle eksplozije bombe. Nije pokuala da povrati ni Vendi Rajt, ni Ala Hamonda, ni Edi Dorn. Ona vas lae, Do, i to me nagoni da ponovo promislim o celoj situaciji. Obavestiu vas im doem do nekog zakljuka. U meuvremenu, budite veoma oprezni. Uzgred: Ubik u praku ima univerzalno lekovito dejstvo, ako se uputstva za upotrebu potuju strogo i savesno. "Mogu li da vam platim ekom?" upita Do drogeristu. "Nemam kod sebe etrdeset dolara, a Ubik mi je preko potreban. To je bukvalno pitanje ivota ili smrti." Posegnuo je u dep aketa da izvadi svoju ekovnu knjiicu. "Vi niste iz Demuana, je li?" ree drogerista. "Mogu to da ocenim po vaem naglasku. Ne, morao bih da vas poznajem, pa da primim ek na tako veliku svotu. Poslednjih nedelja imali smo pravu poplavu falsifikovanih ekova, sve od ljudi van grada." "Onda kreditnu kartu?" "ta je 'kreditna karta'?" upita drogerista. Do spusti limenku Ubika, okrete se i bez ijedne rei izie iz drogerije na plonik. Preao je ulicu, uputio se u pravcu hotela, a onda zastao da se osvrne ka drogeriji. Video je samo jednu oronulu, utu zgradu iji su prozori na spratu bili zastrti zavesama, a prizemlje zakovano daskama i naputeno; kroz razmaknute daske video je zjapeu tamu i duplju jednog razbijenog prozora, bez ivota. I to je to, shvati on. Prilika da kupi limenku Ubika u praku je propala. ak i kada bih naao etrdeset dolara kako lee na ploniku. Ali dobio sam ostatak Ransiterovog upozorenja, pomisli on. to god da vredi. Moe ak da ne bude istinito. Moe to da bude samo izoblieno, zavodljivo miljenje jednog mozga na samrti. Ili potpuno mrtvog mozga - kao u sluaju TV reklame. Boe, rekao je sebi utueno. A ta ako je istina? Ljudi, tu i tamo na ploniku, privueni neim, zurili su u nebo. Do, koji je to primetio, i sam je digao pogled. Zaklonivi oi od kosih zraka sunca, razabrao je jednu taku koja je isputala bele tragove dima: jedan monoplan na velikoj visini, koji je u vazduhu vredno ispisivao slova. Dok su on i ostali prolaznici gledali, ve rasplinuti delovi obeleene aviotrase sroili su poruku. GORE STARU TINTARU, DO! Lako je to kazati, ree Do sebi. Lako je to ispisati u obliku rei. Pritisnut mranim, teskobnim predoseanjem - i prvim slabim nagovetajem straha koji se vraao - tromo se odvukao u pravcu hotela 'Mirmont'. Don Deni ga je doekao u holu s visokom tavanicom, provincijskog izgleda, s ilimom grimizne boje. "Pronali smo je",

ree on. "Sve je svreno - bar za nju. I nije bilo lepo, nimalo. U meuvremenu je otiao i Fred Zafski. Ja sam mislio da je on u drugim kolima, a oni su mislili da je poao s nama. Oigledno, nije uao u druga kola; mora da je ostao u mrtvanici." "Sada se to deava bre", ree Do. Zanimalo ga je kakvu bi promenu u to uneo Ubik koji se njihao ka njima nanovo i nanovo na bezbroj razliitih naina, ali je uvek ostajao van domaaja. Mislim da to nikada neemo doznati, zakljuio je. "Moemo li ovde neto da popijemo?" upitao je Dona Denija. "Kako stojimo s novcem? Moj je bezvredan." "Mrtvanica plaa za sve. To im je naloio Ransiter." "I hotelski raun?" Ovo mu se uinilo udno. Kako li je to udeeno? "elim da pogledate ovaj poziv dok smo nasamo", ree on Donu Deniju i prui mu cedulju. "Imam i ostatak poruke; zato sam iao, da je dobijem." Deni proita poziv jednom, pa jo jednom. Zatim ga polako vrati Dou. "Ransiter misli da Pat Konli lae", ree. "Da", ree Do. "Shvatate li ta bi to znailo?" On resko povisi glas. "To znai da je mogla da anulira sve ovo. Sve to nam se desilo poev od Ransiterove smrti." "To bi moglo da znai mnogo vie", ree Do. Deni ga pogleda i ree: "U pravu ste. Da, potpuno ste u pravu." Izgledao je zgranut, a onda je otro reagovao. Saznanje je zablistalo na njegovom licu. Ali nesreno, od one vrste koja ljuto pogaa. "Ne mili mi se osobito da o tome razmiljam", ree Do. "Nita mi se od toga ne svia. Gore je. Mnogo gore nego to sam ranije mislio, gore od onoga to je verovao Al Hamond, na primer. A ve to je bilo dovoljno loe." "Ali moglo bi biti tako", ree Deni. "Tokom svega to se deavalo pokuavao sam da shvatim zato", ree Do. "Bio sam siguran da emo, ako saznam zato... Ali Al nikada nije pomislio na to, rekao je u sebi. Obojica smo to smetnuli s uma. S dobrim razlogom." "Nemojte nita govoriti ostalima", ree Deni. "Moda to nije istina; ak i ako jeste, nee im pomoi da znaju." "Da znaju - ta?" upita Pat Konli iza njih. "ta im to nee pomoi?" Obila ih je, tako da je sada bila ispred njih, oiju zasienih crnom bojom, mudrih i spokojnih. Bezbrino spokojnih. "teta za Edi Dorn", ree ona. "I za Freda Zafskog; mislim da je i on otiao. Ne ostaje nas mnogo, je li? Zanima me ko e biti sledei." Njen mir izgledao je nepomuen, potpuno je vladala sobom. "Tipi je prilegla u svojoj sobi. Nije se alila da je umorna, ali mislim da moramo pretpostaviti da jeste. Vi se ne slaete?" Nakon krae pauze Don Deni re: "Da, slaem se." "Kako si proao s onim pozivom, Do?" upita Pat, pruivi ruku. "Mogu li da pogledam?" Do joj ga prui. Kucnuo je as, pomislio je; sada je sve i svja zbijeno u sadanjost. U jedan tren. "Otkud je policajac znao moje ime?" upita Pat, preletevi pogledom cedulju; digla je oi i paljivo pogledala prvo Doa, a zatim Dona Denija. "Zato tu pie neto o meni?" Ona ne poznaje rukopis, ree Do sebi. Zato to nije imala prilike da ga via. Kao ni ostali. "Ransiter", ree on. "Ti to radi, zar ne, Pat?" nastavio je. "Ti i niko drugi, svojim talentom. Mi smo ovde zbog tebe."

"I vi nas ubijate", ree Don Deni. "Jedno po jedno. Ali zato?" On se obrati Dou: "Kakav razlog moe imati? Ona nas, u stvari, i ne poznaje." "Jesi li zato dola u Ransiterovo Udruenje?" upita je Do. Pokuao je da umiri svoj glas - ali nije uspeo; treperio mu je u uima i on je odjednom osetio prezir prema sebi. "Di Di Evud te je pronaao i doveo k nama. Radio je za Holisa, je l' da? Je li to ono to nas je stvarno zadesilo - ne eksplozija bombe, ve ti?" Pat se osmehnu. A hol hotela rasprsnu se pravo u lice Dou ipu. 13. Dignite ruke i odjednom steknite zanosne obline! Novi ekstra neni Ubik grudnjak i Ubik specijalni grudnjak s produetkom poruuju: dignite ruke i odjednom steknite zanosne obline! Prua vrst i olakavajui oslanac grudima preko celog dana kada se namesti prema uputstvu. Tama oko njega je huala, lepila se za njega kao skupljena, vlana i topla vuna. Strava koju je osetio kada se nagovetaj istopio s tamom postala je potpuna i stvarna. Bio sam nepaljiv, sinulo mu je. Nisam uradio ono to mi je Ransiter savetovao; dozvolio sam joj da vidi poziv. "ta je, Do?" glas Dona Denija bio je opervaen dubokom brigom. "ta se desilo?" "Dobro mi je." Sada je pomalo video; tamu su proarale vodoravne, sive linije, kao da je poela da se raspada na elementarne delove. "Samo sam umoran", ree on i shvati koliko mu je odista umorno telo. Nije mogao da se seti takve iscrpljenosti. Nikada u ivotu. "Dajte da vam pomognem da doete do stolice", ree Don Deni. Do oseti Denijevu ruku kako mu stee rame; shvatio je da Deni upravlja njime i uplaio se od same potrebe da ga neko vodi. Otrgnuo se. "Dobro mi je", ponovio je. Denijev lik poeo je da se obrazuje u njegovoj blizini; on se usredsredi na njega i jo jednom razazna predvorje iz razdobIja na prelazu stolea, s kitnjastim kristalnim lusterima i njihovom sloenom, utom svetlou. "Pustite me da sednem", ree i, pipajui oko sebe, nae jednu stolicu sa seditem od trske. Don Deni se otro obrati Pat: "ta ste mu uradili?" "Nije mi nita uradila", ree Do, trudei se da mu glas zvui vrsto. Ali on je piskavo potonuo, s neprirodnim alikvotnim tonovima. Kao da je ubrzan, pomisli. Isforsiran. Ne moj sopstveni. "Tako je", ree Pat. "Nisam nita uradila ni njemu ni ma kome drugom." "Otiao bih gore da legnem", ree Do. "Uzeu sobu za vas", ree Don Deni nervozno; lebdeo je blizu Doa, pojavljivao se i nestajao kako su svetlosti u predvorju stale da trnu. Svetlost je oslabila do tamnocrvene boje, a onda se pojaala i opet oslabila. "Ostanite u toj stolici, Do; odmah se vraam." Deni pohita u pravcu recepcije. Pat ostade. "Mogu li neto da uinim za tebe?" upita Pat ljubazno. "Ne", ree on. Stalo ga je golemog napora da glasno izgovori tu re; ona je vrsto zapela u jednoj unutarnjoj kaverni smetenoj u njegovom srcu, upljini koja je rasla iz trena u

tren. "Moda jednu cigaretu", ree on, a izgovaranje cele reenice ga iscrpe; oseao je kako mu srce bije. Muni otkucaji samo su pojaavali njegovo breme; novi teret navalio se na njega, stisla ga je jedna gorostasna ruka. "Ima li jednu?" upitao ju je, uspevi da je pogleda kroz dimljivo, crveno svetlo. Kroz hiroviti treperavi ar jedne nejake stvarnosti. "alim", ree Pat. "Nemam." "ta je - sa mnom?" upita Do. "Moda srani blok", ree Pat. "Misli li da imaju hotelskog lekara?" uspeo je da promuca. "Sumnjam." "Nee da pogleda? Nee da proveri?" "Mislim da su posredi samo psihosomatske smetnje", ree Pat. "Ti nisi stvarno bolestan. Oporavie se." Don Deni se vrati i ree: "Uzeo sam sobu za vas, Do. Na drugom spratu. Soba 203." On naini pauzu i Do oseti kako ga ispitivaki i zabrinuto gleda. "Do, vi jezivo izgledate. Krhki... kao da e vas odneti prvi povetarac. Zaboga, znate li kako izgledate? Izgledate kao to je izgledala Edi Dorn kada smo je nali." "Oh, ni izbliza", ree Pat. "Edi Dorn je mrtva. Do nije mrtav. Je li, Do?" "elim da odem gore. elim da legnem", ree Do. Nekako je stao na noge; srce mu je lupalo, izgledalo je da okleva, da za trenutak prestaje da kuca, a onda ponovo hvata korak i treska kao uspravni gvozdeni odlivak koji se survava na cement: svaki udar damara potresao mu je celo telo. "Gde je lift?" upita on. "Ja u vas odvesti donde", ree Deni; njegova ruka ponovo stee Dou rame. "Laki ste kao perce", ree Deni. "ta vam je, Do? Umete li da kaete? Da li znate? Pokuajte da mi objasnite." "On ne zna", ree Pat. "Mislim da mu je potreban lekar", ree Deni. "Odmah." "Ne", ree Do. Leanje e mi pomoi, kazao je u sebi; oseao je privlanu snagu okeana, monu struju koja ga je vukla; gonila ga da legne. Primoravala ga na jednu jedinu stvar, da se isprui na lea, sam, gore u svojoj hotelskoj sobi. Gde ga niko ne moe videti. Moram da pobegnem, kazao je u sebi. Moram da se osamim. Zato? razmiljao je. Nije znao; to ga je spopalo kao nagon, iracionalan, nepojmljiv i neobjanjiv. "Idem da dovedem lekara", ree Deni. "Pat, vi ostanite ovde s njim. Ne putajte ga iz vida. Vratiu se im budem mogao." Krenuo je; Do je nejasno video njegovu priliku koja se udaljavala. Izgledalo je da se Deni smanjuje, da iezava. A onda je sasvim nestao. Patria Konli je ostala, ali on se zbog toga nije oseao manje usamljen. Uprkos njenom fizikom prisustvu, njegova izdvojenost postala je apsolutna. "Pa, Do", ree ona. "ta eli? ta mogu da uinim za tebe? Samo kai." "Lift", ree on. "eli da te odvedem do lifta? Rado u to uiniti." Krenula je, a on ju je pratio to je bolje mogao. inilo mu se da ona koraa neobino brzo; nije ga ekala, niti se osvrtala - bilo mu je gotovo nemogue da je dri na oku. Je li to samo moje uobraenje da se ona kree tako hitro? - zapitao se. Bie da je to do mene; ja postajem sporiji, sabijen grivitacijom. Njegov svet stekao je svojstvo iste mase. Opaao je sebe u jednom jedinom obliku: kao objekat izloen delovanju sile tee. Jedan kvalitet, jedno svojstvo. I jedan doivljaj. Inercija.

"Ne tako brzo", ree on. Sada vie nije mogao da je vidi; ona se gipko izvukla iz njegovog vidokruga. On je zastao, nemoan da produi, i dahtao; oseao je kako mu s lica kaplje znoj, a oi ga peku od slane tenosti. "ekaj", ree on. Pat se ponovo pojavi. Razaznao je njeno lice kada se sagnula da ga osmotri. Njen savren i spokojan izraz. Odsustvo njene panje, njena nauna objektivnost. "eli li da ti otrem lice?" upitala je; izvadila je jednu maramicu, malu, finu i ukraenu ipkom. Osmehnula se istim osmehom kao ranije. "Samo me uvedi u lift." Prinudio je svoje telo da se ponovo pokrene. Jedan korak. Dva. Sada je ve mogao da razabere lift koji je ekalo nekoliko osoba. Iznad vrata na guranje staromodna okrugla skala s jednom kazaljkom. Kazaljka, igla u baroknom stilu njihala se izmeu cifara tri i etiri; povukla se ulevo, stigla do trojke, a onda se zanjihala izmeu trojke i dvojke. "Bie ovde zaas", ree Pat. Ona izvadi cigarete i upalja iz svoje tane, pripali i pusti kroz nozdrve pruge sivog dima. "To je prastari tip lifta", obrati mu se ona staloeno skrtenih ruku. "Zna ta mislim? Mislim da je to jedan od onih sa starim, otvorenim, gvozdenim kavezom. Da li ih se boji?" Kazaljka je sada prela preko broja dva; lebdela je iznad jedinice, a onda je odluno zaronila nanie. Vrata su skliznula u stranu. Do je video kavez ograen ipkama, reetkastu konstrukciju. Video je uniformisanog sluitelja koji je sedeo na stolici s rukom na obrtnoj ruici za upravljanje. "Idemo gore", ree sluitelj. "Pomerite se nazad, molim." "Ja tamo ne ulazim", ree Do. "Zato nee?" upita Pat. "Misli da e se ue prekinuti? Da li se toga plai? Vidim da si uplaen." "Ovo je video Al", ree on. "Pa, Do, jedini drugi put do tvoje sobe vodi preko stepenica", ree Pat. "A ti nii sposoban da se penje stepenicama, ne u ovakvom stanju." "ldem gore stepenicama." Okrenuo se u potrazi za stepenicama. Ne vidim! rekao je sebi. Ne mogu da ih naem! Natovareno breme drobilo mu je plua pretvarajui disanje u teak, bolni in; morao je da ostane i usredsredi se na uzimanje vazduha - samo na to. Moda je srani napad, mislio je. Ako jeste, ne mogu da se penjem uz stepenice. Ali udnja u njemu narasla je jo vie, neodoljiva potreba da bude sam. Zakljuan u praznoj sobi, bez ijednog svedoka, nem, okrenut nauznak. Ispruen, tako da ne mora da govori, ne mora da se mie. I da nije duan da se hvata ukotac ni sa kim i ni sa kakvim problemom. Niko ak nee znati gde sam, kazao je u sebi. Na neki neobjanjiv nain to mu se inilo veoma vano; eleo je da bude anoniman i nevidljiv, da ivi neprimetno. Naroito ne Pat, mislio je; neu nju; ona ne sme da bude blizu mene. "Evo nas", ree Pat. Povela ga je i skrenula malo ulevo. "Pravo pred tobom. Samo se dri ograde i idi klaj-klaj gore do kreveta. Vidi?" Veto se popela, razigrano i lepravo, uspostavila ravnoteu, a onda se s lakoom prebacila na sledei basamak. "Moe li?" "Ja - ne elim", ree Do. "Da ti ide sa mnom." "Oh, boe", zakvoca ona s podrugljivim aljenjem. Crne oi joj blesnue. "Boji se da u zloupotrebiti tvoje stanje? Uiniti neto da ti naudim?" "Ne." On odmahnu glavom. "Ja - samo elim - da budem - sam." epao je ogradu i uspeo da se podigne na prvi stepenik. Tu je zastao i digao pogled, pokuavajui da nazre vrh stepenita, pokuavajui da proceni koliko je daleko, koliko mu je basamaka ostalo.

"Gospodin Deni me je zamolio da ostanem s tobom. Mogu da ti itam ili da ti donosim stvari. Mogu da te ekam." On se pope jo jedan stepenik. "Sam", izustio je dahui. "Smem li da gledam kako se penje? Zanima me koliko e ti biti potrebno. Pod pretpostavkom da uopte uspe", ree Pat. "Uspeu." Stavio je nogu na sledei stepenik, vrsto stegao ogradu i povukao sopstveno telo uvis. Naduvano srce popelo mu se u podgrlac; zamurio je i, guei se, sipljivo udahnuo vazduh. "Zanima me da li je i Vendi to radila", ree Pat. "Ona je bila prva, je li?" "Bio sam - zaljubljen - u nju", dahtao je Do. "Oh, znam. Di Di Evud mi je kazao. On ti je itao misli. Di Di i ja postali smo veoma dobri prijatelji; proveli smo zajedno mnogo vremena. Moglo bi se rei da smo imali ljubavnu vezu. Da, moglo bi se to rei." "Naa teorija bila je tana", ree Do i dublje udahnu vazduh. "Jedan", uspeo je da kae; popeo se jo jedan stepenik, a zatim, uz ogroman napor, jo jedan. "Da ste ti i Di Di udesili to s Rejom Holisom - da se infiltrirate." "Sasvim tano", sloi se Pat. "Nae najbolje inercijalce - i Ransitera - da nas sve unitite." Savladao je jo jedan stepenik. "Mi nisno u poluivotu. Mi. nismo..." "Oh, ti moe da umre", ree Pat. "Ti nisi mrtav; ti posebno nisi, hou da kaem. Ali vi umirete jedno po jedno. I emu onda govoriti o tome? emu sve zapoinjati iznova? Maloas si sve to rekao, a iskreno, gnjavi me kad se tako ponavlja bez kraja i konca. Ti si zaista veoma dosadna, pedantna osoba, Do. Gotovo isto toliko dosadna kao Vendi Rajt. Vas dvoje biste bili uspeo par." "Zato je Vendi umrla prva", ree on. "Ne zato to se odvojila - od grupe - ve zato..." Zgrio se od bola u srcu kada mu je divlje zakucalo; pokuao je da stupi na sledei stepenik, ali ovog puta je promaio. Sapleo se, a onda ustanovio da sedi uuren kao da, pomislio je - Vendi u plakaru: ona je bila ovako uurena. Pruio je ruku i uhvatio rukav svog mantila. Povukao ga je. Tkanina se poderala. Suv i propao, materijal se razdvojio kao jevtina, siva hartija; nije imao jainu... Kao neto to su pravile pele. Dakle, vie nije bilo sumnje u to. On e uskoro ostavljati za sobom trag, komadie raspadnute odee. Trag rita koji e voditi do hotelske sobe i toliko eljene izolacije. Njegovu poslednju napornu akciju odredio je tropizam. Jedna orijentacija koja ga je gurala u susret smrti, dezintegraciji i nepostojanju. Njime je vladala neka kobna alhemija; a vrhunac je dostizala u grobu. Popeo se jo jedan stepenik. Uspeu, shvati on. Ta sila koja me goni napred, gosti se mojim telom; zato su Vendi, Al i Edi - a do sada nesumnjivo i Zafski - fiziki propadali kada su umirali i ostavljali za sobom samo lake, odbaene, mahunaste ljuske u kojima nije bilo niega, ni sri, ni sokova, ni stvarne gustoe. Ta sila deluje nasuprot mnogim gravitacijama i ovo je cena, ovo iscrpljivanje tela koje poputa. Ali telo, kao izvor energije, bie dovoljno jako da me odvede tamo gore; na delu je jedna bioloka neophodnost i u ovom asu verovatno ni sama Pat koja ju je stavila u pokret ne moe to da prekine. Razmiljao je kako se ona osea sada, dok gleda njegov uspon. Da li mu se divi? Da li osea prezir? Digao je glavu i potraio je pogledom; razaznao je nju i njeno vitalno lice s nekoliko nijansi. A tamo -

samo ljubopitljivost. Ne zloba. Jedan neutralan izraz. Nije se iznenadio. Pat nije mrdnula prstom da ga omete, ni da mu pomogne. ak se i njemu inilo da je to pravo. "Je li ti bar malo bolje?" upita Pat. "Nije", ree on. I dopola se uzdigavi, nasrnu na sledei stepenik. "Izgleda drugaije. Ne tako uzrujan." "Zato to u uspeti. Siguran sam." "Nema jo puno", sloi se Pat. "Mnogo", ispravi je on. "Ti si neverovatan. Tako trivijalan, tako siuan. ak i u samrtnom gru, ti..." Ona se ispravi, makasto i lukavo. "Ili u onome to tebi subjektivno izgleda kao samrtni gr. Nije trebalo da upotrebim taj izraz: 'samrtni gr'. Moe na tebe da utie da klone duhom. Pokuaj da bude optimista. Vai?" "Samo mi kai - koliko je stepenica - ostalo", ree on. "est." Ona se klizei udalji od njega i mugnu nagore, neujno i bez napora. "Ne; alim. Deset. Ili ima devet. Mislim da je devet." Ponovo je osvojio jedan stepenik. Onda sledei. I sledei. Nije govorio; nije ak ni pokuavao da gleda. Orijentiui se prema tvrdoi povrine na kojoj bi predahnuo, puzao je s jednog stepenika na drugi kao pu i oseao kako stie izvesnu vetinu, sposobnost da tano oceni koliko moe da se napregne i kako da upotrebi svoju gotovo ve iscrpljenu snagu. "Gotovo si stigao", ree Pat vedro iznad njega. "ta ima da kae, Do? Neki komentar o svom velikom uspehu? Najvei uspon u istoriji oveka. Ne, to nije istina. Vendi, Al, Edi i Fred Zafski uradili su to pre tebe. Ali ti si bio jedini koga sam stvarno posmatrala." "Zato mene?" upita Do. "elela sam da posmatram tebe, Do, zbog tvog podlog, malog plana tamo u Cirihu. Da Vendi Rajt provede no s tobom u tvojoj hotelskoj sobi. E pa, noas e biti drugaije. Bie sam." "I one noi - bio sam - sam", ree Do. Jo jedan stepenik. Grevito se zakaljao, a ostaci njegove radne sposobnosti besciljno su iscurili s kapima koje su se otkidale s njegovog zbunjenog lica. "Bila je tamo; ne u tvom krevetu, ali negde u sobi. Ti si to, meutim, prespavao", nasmeja se Pat. "Trudim se da ne kaljem", ree Do. Uspeo je da pree jo dva stepenika i znao je da je pri vrhu. Razmiljao je koliko je ve vremena na stepenitu. Bilo je to nemogue oceniti. Onda je sa zgraanjem otkrio da nije samo iznuren ve i hladan. Kada se to desilo? zapitao se. Nekad u prolosti; zima mu se uvlaila u telo tako postupno da je sve do sada nije ni primetio. Oh, boe, rekao je u sebi i neobuzdano zadrhtao. Gotovo mu se inilo da mu kosti klepeu. Gore nego na Luni, kudikamo gore. Gore i od one studeni koja je lebdela nad njegovom hotelskom sobom u Cirihu. To su bili vesnici. Metabolizam je proces sagorevanja u aktivnoj pei, razmiljao je on. Kada prestane da funkcionie, ivot se gasi. Zacelo gree o paklu, rekao je u sebi. Pakao je hladan; sve je tamo hladno. Telo znai teinu i toplotu; teina je sada sila kojoj podleem, a toplota, moja toplota ili. I ukoliko se ne rodim ponovo, nikada se nee vratiti. To je sudbina svemira. Tako bar neu biti usamljen. Ali, oseao se usamljen. To me je sustiglo suvie rano, sinulo mu je. Jo nije vreme; neto je podstaklo ovaj proces - neki potajni uesnik ubrzao ga je iz zlobe i radoznalosti; neka

polimorfna, nastrana pokretaka snaga koja to rado gleda. Neko infantilno bie zaostalo u razvoju, koje uiva u onome to se dogaa. Zdrobilo me je kao kakvog krivonogog insekta, rekao je sebi. Kao obinu bubu koja ume samo da se pribije uz zemlju. Koja ne moe da uzleti, ni da pobegne. I moe samo da silazi, korak po korak, u neto to je haotino i trulo. U grobni svet koji je jedno nastrano bie okruilo sopstvenom pogani. Stvor koga mi nazivamo Pat. "Ima li klju?" upita Pat. "Od sobe? Zamisli kako bi se grozno oseao da se popne na drugi sprat i otkrije da si izgubio klju i ne moe da ue u sobu." "Imam ga." On preturi depove. Njegov mantil se pocepa, rastvori u rite i dronjke; spao je s njega, a iz gornjeg depa skliznuo je klju. Pao je za dva stepenika nie, ispod njega. Van domaaja. "Ja u ti ga doneti", ree Pat ustro. Praletevi kraj njega, zgrabila je klju, digla ga ka svetlosti da ga osmotri, a onda ga poloila na ogradu na vrhu stepenita. "Ba ovde gore", ree ona, "gde moe da ga dosegne kada zavri penjanje. Nagrada za tebe. Soba je, mislim, levo, otprilike etvrta vrata niz hodnik. Morae da se kree polako, ali bie ti mnogo lake kad se ve jednom makne s tih stepenica. Kad ne bude morao da se penje." "Mogu da ga vidim", ree on. "Klju. I vrh. Mogu da vidim vrh stepenita." Obema rukama zgrabio je ogradu, potegnuo se i uspentrao uz tri stepenika, po cenu samrtnog utroka poslednjih ostataka snage. Osetio je da ga je to iscrplo; njegovo breme se povealo, hladnoa se poveala, a ujedno slabila je njegova telesnost. Ali... Stigao je do vrha. "Zbogom, Do", ree Pat. Nadnela se nad njega, lako savivi kolena da bi mogao da joj vidi lice. "Ne eli da Don Deni upadne tamo, je li? Lekar ne bi mogao da ti pomogne. Zato u mu rei da sam traila od hotelskog osoblja da pozove taksi i da si na putu za bolnicu. Tako ti niko nee dosaivati. Moe da bude sasvim sam. Slae se?" "Da", ree on. "Evo ti klju." Gurnula mu je u aku hladan, metalni predmet i savila mu prste ako njega. "Ne veaj glavu, kako govore sada u '39. Ne trai avola sveom. I to govore." Onda se izmakla i uspravila; za trenutak je stajala i pomno ga posmatrala, a zatim odmaglila niz hodnik ka liftu. Video je kako pritiska dugme, eka; video je kako se vrata klizei otvaraju, a tada je Pat nestala. Steui klju, on se teturavo die u poguren poloaj; uspostavio je ravnoteu, oslonivi se na suprotni zid hodnika, a zatim skrenuo ulevo i poeo da ide korak po korak, i dalje se odupirui o zid. Tama, mislio je. Nema osvetljenja. vrsto je zamurio, otvorio oi, trepnuo. Znoj s lica jo ga je zaslepljivao, ujedao; nije mogao da odredi je li hodnik odista mraan ili mu se to vid gasi. Kada je stigao do prvih vrata, bio je doterao do toga da puzi; zabacio je glavu i potraio broj na vratima. Ne, ne ova. Nastavio je da mili. Poto je pronaao prava vrata, morao je da se uspravi i, naslonjen na njih, uvue klju u bravu. Taj napor ga je dotukao. S kljuem u ruci, pao je nauzak; glavom je udario o vrata i sruio se nazad na pranjavi tepih oseajui zadah starosti, dotrajalosti i ledene smrti. Ne mogu da uem u sobu, shvati on. Ne mogu vie da stojim. Ali morao je. Ovde napolju svako ga je mogao videti. Obema rukama dograbi kvaku i jo jednom se die na noge. Svom teinom nalegao je na vrata, dok je klju drhtavo gurao u pravcu kvake i brave; na taj nain kada jednom okrene

klju, vrata e se otvoriti i on e se nai unutra. A onda, ako uspem da zatvorim vrata za sobom i dovuem se do kreveta, sve e biti svreno, pomisli on. Brava je zakripala. Metalni zasun pomakao se unazad. Vrata su se otvorila i on posrnu napred, ispruenih ruku. Pod mu je potekao u susret, pa je razaznao likove na tepihu, zavijutke, are i cvetne motive u crvenim i zlatnim tonovima, ali upave i bez sjaja od otrcanosti; boje su potamnele, a kada se sruio na pod i pri tom jedva osetio, ako je uopte osetio, neki bol, pomislio je: ovo ovde, ova soba je prastara. U doba kada je ova kua graena, verovatno je korien lift s otvorenom gvozdenom kabinom. Video sam, dakle, pravi lift, rekao je u sebi, autentini i originalni. Neko vreme je leao, a onda se pomakao, kao da ga je neko pozvao, naredio mu da se pokrene. Podigao se na kolena i stavio preda se rairene ake... Moje ake, pomislio je. Boe blagi. ake nalik na pergament, ute i kvrgave kao trtica kuvane, suve urke. Nakostreena koa, nimalo slina ljudskoj. Perje u zaetku, kao da sam evoluirao unazad za milione godina u neto to leti i pliva u pliaku, koristei sopstvenu kou kao jedro. Otvorio je oi i pogledom potraio krevet; naprezao se da ga raspozna. Umaen, dalek prozor proputao je sivu svetlost kroz mreaste zavese. Jedan ruan toaletnl sto s tankim nogama. Zatim krevet s mesinganom dugmadi na vrhovima ograenih strana, nagnutih i asimetrinih kao da se ograda savila, a politirana daska kad uzglavlja iskrivila od dugogodinje upotrebe. elim da legnem makar i na takav, rekao je sebi; protegnuo se ka njemu i puzei se odvukao dublje u sobu. A onda je ugledao priliku koja je sedela u jednoj bogato tapaciranoj naslonjai, okrenuta ka njemu. Posmatraa koji nije pustio ni glasa od sebe, ali je sada ustao i urno poao ka njemu. Glen Ransiter. "Nisam mogao da vam pomognem da se popnete uz stepenice", ree Ransiter sa ozbiljnim izrazom na nezgrapnom licu. "Ona bi me videla. tavie, bojao sam se da e prei ceo put do sobe s vama, a onda bismo bili u nevolji, jer ona..." Prekinuo je, sagnuo se i podigao Doa na noge, kao da u Dou vie nema teine ni materijalnih sastojaka. "Razgovaraamo o tome kasnije. Ovamo." Poneo je Doa ispod mike preko sobe - ne na krevet, ve na bogato tapaciranu naslonjau u kojoj je sam sedeo. "Moete li da izdrite jo koji sekund?" upitao je Ransiter. "elim da zatvorim i zakljuam vrata. Za sluaj da se ona predomisli." "Da", ree Do. Ransiter stie do vrata u tri dugaka koraka, zalupi ih i zabravi, a onda se odmah vrati do Doa. Otvorio je jednu ladicu na toaletnom stolu i hitro izvadio iz nje limenku spreja sa irokim prugama, balonima i natpisom koji se slavno isticao na njenoj blistavoj povrini. "Ubik", ree Ransiter, snano tresui limenku, a onda stade ispred Doa i upravi je ka njemu. "Ne zahvaljujte mi za ovo", ree on, dok je dugo prskao levo i desno; vazduh je iskrio i treperio kao da su osloboene jarke estice svetlosti, kao da je suneva energija zablistala u ovoj preiveloj, staroj hotelskoj sobi. "Oseate li se bolje? Trebalo bi da odmah deluje na vas; trebalo bi da ve bude reakcije." Zabrinuto je posmatrao Doa. 14. Potrebno je vie od jedne kese da se sauva ukus hrane; potreban je Ubik plastini omota - u

stvari, etiri sloja u jednom. Dri sveinu unutra, vazduh i vlagu napolju. Pogledajte ovu probnu demonstraciju. "Imate li cigaretu?" upita Do. Glas mu je drhtao, ali ne od malaksalosti. Ne od hladnoe. Obe pojave su nestale. Ja sam napet, rekao je u sebi. Ali ne umirem. Taj proces zaustavio je sprej Ubik. Kao to je prorekao Ransiter u svojoj TV reklami, snimljenoj na video-traku, seti se on. Ako ga naem, sve e biti u redu; Ransiter je to obeao. Ali trebalo je da proe mnogo vremena, mislio je turobno. I malo je nedostajalo da ne uspem. "Bez filtera", ree Ransiter. "U ovom zaostalom, ubogom razdoblju nisu imali sredstva za filtriranje." Ponudio je Dou paklo kamela. "Pripaliu vam je." Kresnuo je ibicu i pruio mu je. "Svea je", ree Do. "Oh, do avola, jeste. Boe moj, tek to sam ih kupio dole, na tezgi s duvanom. Duboko smo zali u ovo. Prevazili smo stadijum uskislog mleka i bajatih cigareta." Ukoeno se iskezio, a nimalo svetlosti nije se odbilo od njegovih odlunih, natmurenih oiju. "U to", kazao je, "ne van toga. Postoji razlika." Sebi je takoe pripalio jednu cigaretu; zavalio se i stao da pui u tiini, ljutita izraza lica. I umorna, zakljui Do. Ali ne od one vrste umora koja je bila ophrvala njega samog. "Moete li pomoi ostalima iz grupe?" upita Do. "Imam ravno jednu limenku ovog Ubika. Vei deo morao sam da utroim na vas." On pokretima izrazi svoje negodovanje; prsti su mu se grili u nastupu nepomirljive srdbe. "Moja sposobnost da ovde menjam stvari ograniena je. Uradio sam to sam mogao." Trgnuo je glavom, digavi oi da njima prostreli Doa. "Dopro sam do vas, svih vas - ne propustivi nijednu moguu priliku, nijedan mogui nain. Uinio sam sve to sam bio kadar da izvedem. Ali to je bilo vraki malo. Gotovo nita." Utonuo je u tiinu ispod koje su bile zapretene teke misli. "Oni grafiti na zidu toaleta", ree Do. "Napisali ste da smo mi mrtvi, a vi ivi." "Ja jesam iv", odsee Ransiter hrapavo. "A mi ostali smo mrtvi?" Posle duge pauze Ransiter ree: "Da." "Ali u TV reklami na video-traci..." "Svrha toga bila je da vas podstakne na borbu. Da naete Ubik. To vas je nagnalo da ga traite i vi ste ga traili. Ja sam stalno pokuavao da vam ga dostavim, ali vi znate ta je polo naopako; ona je svakoga odvlaila u prolost - demonstrirala je onaj svoj talenat na svima nama. Nanovo i nanovo, ona je to unazaivala i liavala svake vrednosti. Osim fragmentarnih beleki koje sam uspevao da vam doturim uz robu", dodade Ransiter. urno je upravio svoj teki, ubedljivi prst u Doa i njime energino zatresao. "Vidite protivu ega sam se borio. Protivu istog onog to vas je ugroavalo, ubijalo vas, jedno po jedno. Iskreno, zadivljuje me to sam uspeo i ovoliko da uinim." "Kada ste odgonetnuli ta se dogaa?" upita Do. "Jeste li to oduvek znali? Od poetka?" "'Poetka'", ponovi Ransiter sarkastino. "ta to znai? Poelo je mesecima ili moda godinama ranije; sam bog zna koliko su to vremena Holis, Mik, Pat Konli, S. Doul Melipoun i Di Di Evud snovali, mesili i premeavali kao testo. Evo ta se desilo.

Namamili su nas na Lunu. Dozvolili smo da s nama poe Pat Konli, ena koju nismo poznavali, s talentom koji nismo razumeli - koji moda nije razumeo ni sam Holis. U svakom sluaju, neka sposobnost u vezi s preokretanjem vremena; strogo govorei, nesposobnost putovanja kroz vreme... Na primer, ona ne moe da ide u budunost. U izvesnom smislu, ne moe da ide ni u prolost; to to ini, koliko ja mogu da shvatim, jeste pokretanje jednog kontraprocesa koji otkriva ranije etape, inherentne konfiguraciji materije. Ali vi to znate; vi i Al sami ste doli do toga." On gnevno zakrguta zubima. "Al Hamond - kakav gubitak. Ali nita nisam mogao da uinim; onda nisam magao da se probijem kao to sam to uinio sada." "A kako to da ste sada bili kadri?" upita Do. "Zato to je ovo maksimum do koga ona moe da nas prenese unazad", ree Ransiter. "Normalni tok napred ve se ponovo uspostavio; mi iz prolosti opet kreemo u sadanjost i budunost. Ona je oevidno svoju sposobnost protegnula do krajnjih granica. Oigledno, 1939. je krajnja granica. Sada je u fazi kada je iskljuila svoj talenat. to da ne? Postigla je ono zbog ega ju je Rej Holis poslao k nama." "Koliko je ljudi bilo pogoeno time?" "Samo naa grupa koja je bila tamo na Luni, u onoj potpovrinskoj odaji. ak ni Zoe Virt. Pat ume da ogranii domet polja koje stvara. to se tie ostalog sveta, naa druina poletela je na Lunu i nesrenim sluajem bila je razneta u jednoj eksploziji; zabrinuti Stenton Mik smestio nas je u hladno pakovanje, ali kontakt nije mogao biti uspostavljen nisu nas dopremili dovoljno brzo." "Zato eksplozija bombe nije bila dovoljna?" upita Do. Ransiter ga pogleda i podie vee. "Zato je uopte koriena Pat Konli?" produi Do. ak i u ovakvom stanju, malaksao i uzdrman, oseao je da neto nije u redu. "Nije bilo razloga za celu ovu maineriju reverzije, za ovaj na pad u jedan retrogradni vremenski momenat, ovamo u 1939. To niemu ne slui." "Zanimljivo gledite", ree Ransiter; lagano je klimnuo s mrgodnim izrazom na grubom, skamenjenom licu. "Moram da razmislim o tome. Dajte mi malo vremena." Priao je prozoru i zastao, zagledan u duane na drugoj strani ulice. "Palo mi je na um da se, mi, izgleda, suoavamo s jednom zloudnom, pre nego li jasno usmerenom silom", ree Do. "Ne toliko s nekim ko pokuava da nas ubije, ili da nas neutralie, ili da nas sprei da delujemo kao smotrena organizacija, ve..." On promisli; nikada nije bio blii tome. "S jednim neodgovornim biem koje uiva u onom to nam radi. Nain na koji nas ubija, jedno po jedno. Ono ne mora da produava sve ovo. To mi ne lii na Reja Holisa; on se bavi hladnokrvnim, sraunatim ubistvom. A iz onoga to znam o Stentonu Miku..." "Sama Pat", prakide ga Ransiter naglo i okrete se od prozora. "Gledano psiholoki, ona je sadistika osoba. Kao kad neko kida krilca muvama. Ona se poigrava s nama." Budno je motrio kako e Do reagovati. "Meni to vie lii na neko dete", ree Do. "Ali pogledajte Pat Konli; ona je pakosna i ljubomorna. Prvo je likvidirala Vendi zbog efektivnog neprijateljstva. Sada je pratila vas, celim putem uz stepenice, i uivala u tome; tavie, naslaivala se time." "Otkud znate?" upita Do. ekali ste u ovoj sobi, rekao je u sebi; niste to mogli da vidite. I - otkud je Ransiter znao da e on doi ba u ovu sobu?

Ransiter glasno, hrapavo huknu i ree: "Nisam vam kazao sve. U stvari..." On prestade da govori, surovo se ugrize za donju usnu, a onda naglo nastavi. "Ono to sam rekao strogo uzev nije bila istina. Moj odnos prema ovom unazaenom svetu nije isti kao va; potpuno ste u pravu: ja znam suvie. To je zato to prodirem spolja, Do." "Manifestacije", ree Do. "Da. Ubaene u ovaj svet, tu i tamo. U strategijski vanim takama i vremenima. Kao onaj poziv zbog saobraajnog prekraja. Kao Arerova..." "Vi niste snimili onu TV raklamu", ree Do. "To je ilo uivo." Ransiter nerado klimnu. "Kakva je razlika izmeu vae i nae situacije?" upita Do. "elite da to kaem?" "Da." On se pripremi, premda je ve znao ta e uti. "Ja nisam mrtav, Do. Grafiti su rekli istinu. Vi ste svi u hladnom pakovanju, a ja..." Ransiter je govorio s naporom, ne gledajui direktno u Doa. "Ja sedim u salonu za konsultacije Moratorijuma Voljene Brae. Po mom nalogu, svi vi uzajamno ste spojeni vodovima; integrisani ste u grupu. Ja odavde spolja pokuavam da doprem do vas. Eto gde sam kad kaem da sam napolju; eto otkuda manifestacije, kako ih vi nazivate. Ve nedelju dana pokuavam da postignem da svi vi funkcioniete u poluivotu, ali - ne ide. Gasite se jedno po jedno." "A ta je s Pat Konli?" upita Do posle kratke pauze. "Dabome, ona je s vama; u poluivotu, spojena s ostatkom grupe." "Jesu li regresije plod njenog talenta? Ili je to normalno raspadanje u poluivotu?" Napeto je iekivao Ransiterov odgovor; iz njegovog ugla sve je zavisilo od tog jednog pitanja. Ransiter frknu, iskrivi lice, a onda promuklo ree: "Normalno raspadanje. Ela ga je doivela. Doivljuje ga svako ko stupi u poluivot." "Vi me laete", ree Do. I oseti kako se no zariva u njega. Ransiter se ukoeno zagleda u njega i ree: "Do, boe moj, ja sam vam spasao ivot; probio sam se do vas upravo na vreme da vas ponovo aktiviram i vratim u puni poluivot - sada ete verovatno da terate dalje bez ogranienja. Da ja nisam ekao u ovoj hotelskoj sobi kada ste puzei proli kroz ta vrata, pa, sto mu gromova, do sada biste leali na tom propalom krevetu, mrtvi kao lipsala raga da nije bilo mene. Ja sam Glen Ransiter; ja sam va ef i ja sam taj koji se bori da svima vama spase ivote - ja jedini ovde, u pravom svetu, rintam za vas." Nastavio je da zuri u Doa s estokim ogorenjem i uenjem. Sa zbunjenim, uvreenim uenjem, kao da ne moe da pronikne ta se dagaa. "Ta devojka", ree Ransiter, "ta Pat Konli ubila bi vas kao to je ubila..." On uuta. "Kao to je ubila Vendi i Ala, Edi Dorn, Freda Zafskog i moda, do sada, Tita Apostosa", dopuni Do. "Situacija je veoma sloena, Do", ree Ransiter dubokim ali uzdranim glasom. "Ne doputa jednostavne odgovore." "Vi ne znate odgovore", ree Do. "To je problem. Vi smiljate odgovore; morate ih pronalaziti da biste objasnili svoje prisustvo ovde. Sva vaa prisustva ovde, vae takozvane manifestacije." "Ja ih tako ne zovem; vi i Al izmozgali ste taj naziv. Ne okrivljujte mene za ono ta ste vas dvojica..."

"Vi ne znate vie od mene o tome ta nam se dagaa i ko nas napada, Glene, ne moete da kaete ko je na protivnik jer ne znate", ree Do. "Znam da sam iv", ree Ransiter. "Znam da sedim ovde, u salonu za konsultacije, u moratorijumu." "Vae telo je u sanduku", ree Do. "Ovde, u Mrtvanici Prostog Pastira. Jeste li ga pogledali?" "Ne", ree Ransiter, "ali to zapravo nije..." "Usahlo je", ree Do. "Izgubilo je masu kao Vendino, Alovo, Edino - i kao to e uskoro moje. Sa vama je isto; ni bolje, ni gore." "Za vas imam Ubik..." Ransiter ponovo uuta; na licu mu se pojavi izraz koji je bilo teko odgonetnuti: izvesna kombinacija predvianja, straha - ali Do to nije mogao da odredi. "Doneo sam vam Ubik", zavri on. "ta je Ubik?" upita Do. Ransiter ne odgovori. "IIi to ne znate" ree Do. "Vi ne znate ta je to, ni zato deluje. Vi ak ne znate ni odakle potie." Posle dugake, mune pauze Ransiter ree: "U pravu ste, Do. Potpuno ste u pravu." Drhtavo je pripalio jo jednu cigaretu. "Ali eleo sam da vam spasem ivot; taj deo je istinit. Do avola, rado bih spasao ivote svima vama." Cigareta mu je iskliznula iz prstiju; pala je na pad i otkotrljala se. S primetnim naporom Ransiter se sagnuo i, pipajui, potraio je, na licu mu se ocrtavao krajnji, neprikriveni jad. Gotovo oaj. "Mi smo ovde unutra", ree Do. "A vi isedite tamo napolju, u salonu, i nemoni ste; ne moete da zaustavite ono u ta smo se upleli." "Tako je." Ransiter klimnu. "Ovo je hladno pakovanje", ree Do, "ali ima tu jo neto. Neto to nije normalno za ljude u poluivatu. Dve sile deluju istovremeno, kao to je Al ocenio; jedna nam pomae, a druga nas unitava. Vi radite sa silom ili biem ili osobom koja pokuava da nam pomogne. Ubik ste dobili od njih." "Da." "Dakle, nijedan od nas ne zna ak ni ko pokuava da nas uniti - ni ko nas titi; vi napolju ne znate, mi unutra ne znamo. Moda je to Pat", ree Do. "Mislim da jeste", ree Ransiter. "Mislim da je to va neprijatelj." "Za dlaku. Ali ja ne mislim tako", ree Do. Mislim da se do sada nismo sreli licem u lice s naim neprijateljem, kao ni s naim prijateljem, dodao je u sebi. Ali verujem da emo se sresti, pomislio je. Uskoro emo znati ko su oni. "Jeste li sigurni, potpuno i van svake sumnje sigurni da ste jedino vi preiveli eksploziju?" upita on Ransitera. "Razmislite pre nego to odgovorite?" "Kao to rekoh, Zoe Virt..." "Od nas", ree Do. "Ona nije u onom vremenskom segmentu s nama. Pat Konli, na primer." "Grudni ko Pat Konli je smrskan. Umrla je od oka i kolapsa plua, sa mnogobrojnim unutarnjim povredama ukljuujui oteenje jetre i trostruki prelom jedne noge. S fizike take gledanja, ona je etiri, stope udaljena od vas; njeno telo, mislim." "I sa svima ostalima je isto? Svi oni su ovde, u hladnom pakovanju, u Moratorijumu Voljene Brae?"

"S jednim izuzetkom", ree Ransiter. "Sami Mundo. On je pretrpeo teko oteenje mozga i pao u komu iz koje se, kako kau, nikada nee povratiti. Povrina mozga..." "Znai da je iv. On nije u hladnom pakovanju. On nije ovde." "Ne bih to nazvao 'ivotom'. Napravljen je encefalogram; uopte nema kortikalne aktivnosti. On vegetira, nita vie. Ne postoji kao linost, nema kretanja, nema svesti nita se ne deava u Mundovom mozgu, ama ba nita." "Pa vi zato, prirodno, niste mislili da to pomenete", ree Do. "Pomenuo sam to sada." "Kada sam vam postavio pitanje." Razmislio je. "Koluko je on daleko od nas? Je li u Cirihu?" "Spustili smo se ovde, u Cirih, da. On je u bolnici Karla Junga. Otprilike etvrt milje od ovog moratorijuma." "Unajmite telepatu", ree Do. "Ili iskoristite Di Di Evuda. Neka ga prekontrolie." Deak, rekao je sebi. Nesreen i nezreo. Surova, neformirana, nastrana linost. To bi mogao biti on, rekao je sebi. To bi se slagalo s onim to smo doivljavali, hirovitim, protivurenim dogaajima. Oseanjem da nam neko upa krila i onda ih stavlja natrag. Privremenim oporavcima kao sada sa mnom, u ovoj hotelskoj sobi, posle uspona uza stepanice. Ransiter uzdahnu. "Uradili smo to. U sluajevima povrede mozga kakva je ova, redovni postupak je da se pokua uspostavljanje telepatskog kontakta s osobom. Bez rezultata; nita. U eonom renju nije bilo nikakve modane aktivnosti. ao mi je, Do." Grevitim trzajem saoseajno je zaklatio nezgrapnom glavom; oigledno, delio je Doovo razoaranje. Poto je skinuo plastini disk koji mu je bio vrsto prionuo uz uvo, Glen Ransiter ree u mikrofon: "Kasnije u ponovo razgavarati s vama." Spustio je ceo pribor za vezu, kruto se podigao sa stolice i za trenutak ostao da stoji ispred zamagljene, nepomine, sleene prilike Doa ipa, koja je mirovala u svom providnom, plastinom sanduku. Uspravna i nema, kao to e biti dok je sveta i veka. "Jeste li pozvonili za mene, gospodine?" Herbert enhajt fon Fogelzang upade u salon za konsultacije, pogrbljen kao srednjovekovni ankoliz. "Treba li da gospodina ipa ponovo stavim uz ostale? Gotovi ste, gospodine?" "Gotov sam", ree Ransiter. "Je li va..." "Da, probio sam se bez problema. Ovog puta lepo smo mogli da ujemo jedan drugoga." Pripalio je cigaretu; nje puio ve satima, nije ugrabio slobodan trenutak. Dugotrajan, naporan pokuaj da uspostavi vezu s Doom ipom iscrpeo ga je. "Postoji li u blizini neki automat za amfetamine?" upitao je vlasnika moratorijuma. "U predvorju, ispred salona za konsultacije." S preteranom uslunou spodoba pokaza u tom pravcu. Poto je iziao iz salona, Ransiter se uputi ka automatu za amfetamine; ubacio je komad kovanog novca, povukao ruicu za biranje i u otvor je, zveknuvi, skliznuo mali, poznati predmet. Od pilule mu je bio bolje. Ali onda se setio svog sastanka s Lanom Nigelmanom kroz dva sata a zamislio se moe li da stigne. Suvie stvari se desilo, zakljuio je. Nisam spreman da podnesem zvanini izvetaj Drutvu; moram da vidiram Nigelmanu i zamolim za odlaganje.

Iz javne govornice pozvao je Nigelmana u Severnoamerikoj Konfederaciji. "Lene", rekao je, "danas vie nita ne mogu da uradim. Proveo sam poslednjih dvanaest asova pokuavajui da stupim u vezu sa svojim ljudima u hladnom pakovanju, i iscrpljen sam. Je l' bi to moglo sutra?" "to nam bre dastavite svoju formalnu zvaninu izjavu, to emo ranije moi da preduzmemo akciju protivu Holisa. Moja pravna sluba kae da je stvar jasna kao dan; ljudi su nestrpljivi." "Veruju da mogu da proguraju graansku tubu?" "Graansku i krivinu. Razgovarali su s njujorkim oblasnim tuiocem. Ali dok nam vi ne dostavite formalni overeni izvetaj..." "Sutra," obea Ransiter. "Poto se malo ispavam. avolski malo je nedostajalo da me ovo dokraji." Ovaj gubitaik mojih najboljih ljudi, rakao je u sebi. Naroito Doa ipa. Moja organizacija je dasetkovana i neemo biti u stanju da obnovimo poslovne operacije mesecima, moda godinama. Boe, pomislio je, gde da naem inercijalce koji e zameniti one to sam izgubio? I gde da naem tehniara kao to je Do? "Svakako, Glene. Dobro se ispavajte i onda emo se sutra sastati u mojoj kancelariji, recimo u deset sati po naem vrememu", ree Nigelman. "Hvala", ree Ransiter i prekide vezu, a onda se teko spusti na jedan kau, presvuen ruiastom plastikom, u hodniku, preko puta vidfona. Ne mogu da naem tehniara kao to je Do, rekao je sebi. A to je, u stvari, kraj Ransiterovog Udruenja. Onda se pojavo vlasnik moratorijuma, po obiaju u pogreno vreme. "Mogu li togod da vam donesem, gospodine Ransitere? olju kafe? Ja neki amfetamin, moda dvanaestoasovnu spansusulu? U kancelaniji imam i dvadesetetvoraasne spansule; jedna od njih ponovo bi vas aktivirala za vie asova, ako ne i za celu no." "Nameravam da celu no prespavam", ree Ransiter. "Kako bi onda bilo da..." "Gubite se", zakrguta Ransiter. Vlasnik moratorijuma pobee, ostavivi ga samog. Zato sam morao da izaberem ovo mesto? - upita se Ransiter. Mislim zato to je Ela ovde. Na kraju krajeva, ovo je najbolja ustanova; zato je ona ovde i zato su ostali tu. Kad ovek samo pomisli na tolike ljude koji su doskora bili s ovu stranu sanduka, prolo mu je kroz glavu. Kakva katastrofa. Ela, rekao je u sebi, setivi se ne. Bolje e biti da s njom ponovo razgovaram za trenutak, da je obavestim kako stoje stvari. Najzad, obeao sam joj da u to initi. On ustade i poe u potragu za vlasnikom moratorijuma. Hou li ovog puta ponovo dobiti vezu s onim prokletim Dorijem? - zapitao se. Ili u uspeti da zadrim Elu u ii dovoljno dugo da joj ispriam ta mi je Do rekao? Sada je mnogo tee uspostaviti kontakt s njom pored Dorijia koji raste, iri se i hrani njome i moda drugima koji su bili u poluivotu. Moratorijum je trebalo da preduzme neto protivu njega; Dori je opasan za sve ovde. Zato mu ne stanu na put? - upitao se. Moda ne mogu da ga zaustave, pomislio je. Moda u poluivotu nikada ranije nije postajao neko kao to je Dori. 15. Je li mogue da imam neprijatan dah iz usta, Tome? Pa, Ede, ako te to brine, probaj sadanji novi

Ubik s jakom aktivnom baktericidnom penom, zajemeno bezopasan kada se uzima prema uputstvu. Vrata prastare hotelske sobe se otvorie. Unutra stupi Don Deni u pratnji jednog sredovenog oveka odgovorna izgleda i uredno podiane sede kose. Lica napeta od zabrinutosti, Deni ree: "Kako ste, Do? Zato ne leite? Za ime boje, idite u krevet." "Molim vas, lezite, gospodine ipe", ree doktor stavljajui lekarsku torbu na toaletni sto i otvarajui je. "Oseate li pored iznurenosti bol i tekoe pri disanju?" Priao je krevetu, sa staromodnim stetoskopom i kabastim priboram za merenje krvnog pritiska. "Jeste li u prolosti imali srane tegobe, gospodine ipe? Ili vaa majka i otac? Otkopajte koulju, molim." Privukao je krevetu drvenu stolicu i seo na nju, pun iekivanja. "Sada mi je dobro", ree Do. "Neka vam oslune srce", ree Deni kratko. "Vai." Do se isprui na krevetu i otkopa koulju. "Ransiter je uspeo da uspostavi kontakt sa mnom", ree on Deniju. "Mi smo u hladnom pakovanju; on je na drugoj strani i pokuava da nas nae. Neko drugi pokuava da nam naudi. To ne ini Pat, ili bar ne ona sama. Ni ona, ni Ransiter ne znaju ta se dogaa. Kada ste otvorili ta vrata, jeste li videli Ransitera?" "Ne", ree Deni. "Sedeo je u sobi prako puta mene", ree Do. "Pre dva-tri minuta. 'ao mi je, Do', kazao je; bilo je to poslednje to mi je rekao, a onda je prekinuo vezu, presekao komunikacije, jednostavno izbrisao samoga sebe. Pogledajte na toaletni sto i proverite je li ostavio limenku spreja Ubik." Deni potrai, a zatim die limenku iaranu vedrim bojama. "Evo je. Ali izgleda prazna." Deni je protrese. "Gotovo prazna", ree Do. "Poprskajte sebe onim to je ostalo, Hajde." Nainio je jedan energian pokret. "Ne govorite, gospodine ipe", ree lakar oslukujui stetoskopom. Onda podvrnu Doov rukav i poe da omotava gumenu manetnu za naduvavanje oko njegove ruke, pripremajui se da mu izmeri krvni pritisak. "Kako moje srce?" upnta Do. "Izgleda normalno", ree lekar. "Mada pomalo ubrzano." "Vidite", ree Do Donu Deniju. "Oparavio sam se." "Ostali umiru, Do", ree Deni. Do se napola uspravi i upita: "Svi?" "Svi koji su ostali." Drao je limenku, ali je nije upotrebio. "I Pat?" upita Do. "Kada sam izaao iz lifta, ovde, na drugom spratu, naao sam je. Upravo ju je zahvatilo. Izgledala je strano iznenaena; oigledno nije mogla da poveruje u to." On ponovo spusti limenku. "Mislim da je smatrala da to izaziva ona. Svojim talentom." "Tako je; to je smatrala", ree Do. "Zato ne upotrebite Ubik?" "Do avola, Do, umreemo. Vi to znate, ba kao i ja." On skide naoari s konim okvirom i protrlja oi. "Poto sam video u kakvom je stanju Pat, otiao sam u druge sobe i tada sam video sve ostale. One koji su ostali od nas. Zato nam je bilo potrebno toliko vremena da stignemo ovamo; pustio sam da ih doktor Tejlor pregleda. Nisam mogao da

poverujem da nestaju tako naglo. Ubrzanje je bilo tako avolski veliko. Samo u toku poslednjeg sata..." "Upotrebite Ubik", ree Do. "Ili u ga ja upotrebiti na vama." Don Deni ponovo die limenku, ponovo je protrese i okrete ka sebi otvor rasprivaa. "U redu", ree. "Ako to elite. Zaista nemam razloga da to ne uinim. Ovo je kraj, zar ne? Hou da kaem, svi oni su mrtvi; ostali smo samo vi i ja, a Ubik e prestati da deluje kroz nekoliko asova. I vi neete biti u stanju da nabavite jo. Dakle, ostau samo ja." Poto je doneo odluku, Deni pritisnu dugme na limenci sa sprejem; iznenada ga obavi svetlucava, treperava para, ispunjena esticama metalne svetlosti, koje su ustro poigravale. Don Deni ieze, zaklonjen oblakom pobuenog ergikog zraenja. Prekinuvi posao merenja Doovog krvnog pritiska, doktor Tejlor okrete glavu da to vidi. I on i Do gledali su kako se para sada kondenzuje; barice nekadanje pare ve su blistale na tepihu, a niz zid iza Denija tenost je curila u sjajnim prugama. Oblak koji je zaklanjao Dona Denija ispari. Osoba koja je stajala tamo, usred ishlapele mrlje od Ubika, koja je promoila otrcani prljavi tepih, nije bila Don Deni. Jedan mladi, neprijatno mrav, nejednakih oiju nalik na crnu dugmad ispod zamrenih vea. Bio je anahronino odeven: u beloj koulji koju nije trebalo peglati, pantalonama od teksas platna i konim sportskim cipelama bez preica. Garderoba sa sredine stolea. Na njegovom izduenom licu Do je video osmeh, ali bio je to nesrean osmeh, iskoenih bora koje su se sada gotovo preobrazile u podrugljivo cerenje. Ni dve crte nisu se slagale: ui su mu bile suvie smotane da bi pristajale uz oi, kao oklopljene hitinom. Ravna kosa protivureila je isprepletanim kovrdavim ekinjama obrva. A nos, pomisli Do, odve je tanak, odve otar, odve dugaak. ak je i podbradak sasvim skladno remetio ravnateu njegovog lica; imao je dubok beleg, kao urezan dletom, procep koji je oigledno sezao u samu kost... pomisli Do, kao da je na tom mestu tvorac ovog bia zadao svom delu udarac koji je trebalo da ga satre. Ali fiziki materijal, osnovna supstanca, imao je suvie veliku gustinu; mladi nije prsnuo i raspao se. Postajao je uprkos ak i sili koja ga je sazdala; rugao se svemu ostalom, pa i tome. "Ko ste vi?" upita Do. Mladievi prsti uzrujano su se trzali u gru koji ga je oevidno spasavao od mucanja. "Katkad sebe nazivam Matom, a katkad Bilom", ree on. "Ali uglavnom sam Dori. To je moje pravo ime - Dori." Govorei, otkrivao je sive krnje zube. I prljav jezik. Posle izvesne pauze Do ree: "Gde je Deni? On nije ni uao u ovu sobu, je li?" Mrtav je, pomisli kao i svi ostali. "Ja sam davno pojeo Denija", ree mladi po imenu Dori. "Na samom poetku, pre nego to su oni doli ovamo iz Njujorka. Prvo sam pojeo Vendi Rajt. Deni je bio drugi." "Kako to mislite 'pojeli'?" upita Do. Bukvalno? - razmiljao je, dok mu se meso talasalo od odvratnosti; snaan fiziki pokret prostrujao je kroz njega i survao ga u bezdan kao da mu telo eli da iezne. Ali uspeo je da to manje ili vie prikrije. "Uradio sam ono to radim", ree Dori. "Teko je to objasniti, ali poeo sam davno i uradio to mnogim ljudima u poluivotu. Ja jedem njihove ivote, ono to je preostalo od njih. U svakoj osobi ima ga vrlo malo, pa mi je potrebna velika koliina. Ranije sam ekao da neko vreme provedu u poluivotu, ali sad moram da ih imam odmah. Da bih sam preiveo. Ako mi priete i oslunete - drau usta otvorena - moete uti njihove glasove. Ne ba sve, ali barem one koje sam pojeo poslednje. One koje poznajete."

Noktom je oistio jedan gornji sekuti, glave nagnute u stranu, dok je posmatrao Doa, oevidno ekajui da uje njegovu reakciju. "Zar nemate nita da kaate?" upitao je. "Vaom zaslugom poeo sam da umirem tamo dole, u predvorju." "Mojom, a ne Patinom. Ja sam je pojeo u predvorju kod lifta, a onda i ostale. Mislio sam da ste mrtvi." Okretao je limenku Ubika, koju je jo drao. "Ovo ne mogu da shvatim. ta je unutra i odakle je Ransiter to dobio." On se namrgodi. "Ali nemogue je da je to Ransiterovo delo; vi ste u pravu. On je napolju. Ovo potie iz nae sredine. Mora da je tako jer nita ne moe da ue ovamo spolja osim rei." "Znai, nita ne moete da mi uradite", ree Do. "Ne moete me pojesti zbog Ubika." "Za sada ne mogu da vas pojedem. Ali dejstvo Ubika e proi." "Vi to ne znate; vi ak ne znate ta je to, ni odakle je." Zanima me mogu li da ubijem, mislio je. Mladi Dori izgledao je slabunjav. Ovo je bie koje je ubilo Vendi, pomisli. Nalazim se oi u oi s njim, kao to sam znao da e se najzad dogoditi. Vendi, Al, pravi Don Deni - i svi ostali. Ono je pojelo ak i Ransiterov le, dok je leao u kovegu, u mrtvanici; mora biti da je u njemu ili pored njega bio neki treptaj zaostale protofazine aktivnosti ili u svakom sluaju neto to ga je privuklo. "Gospodine ipe, niste mi dozvolili da zavrim merenje vaeg krvnog pritiska", ree lekar. "Molim vas, lezite." Do se ukoeno zagleda u njega, a potom ree: "Zar on nije video da se manjate, Dori? Zar nije uo ono to ste govorili?" "Doktor Tejlor je proizvod mog duha", ree Dori. "Kao i svaka druga trajnost u ovom pseudosvetu." "Ne verujem", ree Do. On se obrati lekaru: "uli ste ta je kazao, zar ne?" Sa upljim, zvidukavim praskom lekar nestade. "Vidite?" ree Dori zadovoljno. "ta ete uiniti kad me ubijete?" upita Do mladia. "Hoete li nastaviti da odravate ovaj svet iz 1939, ovaj pseudosvet, kako ga zovete?" "Naravno da neu. Ne bih imao razloga." "Znai da je sav za mene, samo za mene. Ceo ovaj svet." "Nije ba veliki", ree Dori. "Jedan hotel u Demuanu. I ulica ispred prozora s malo sveta i kola. I moda nekoliko drugih nabacanih zgrada: duana preko puta stvorenih da ih vidite kad sluajno pogledate napolje." "Znai, ne odravate ni Njujork, ni Cirih, ni..." "Zato bih? Tamo nema nikoga. Kud god da ste ili vi i ostali iz grupe, oblikovao sam opipljivu stvarnost u skladu s vaim minimalnim oekivanjima. Kada ste leteli ovamo iz Njujorka, stvorio sam stotine milja zemlje, grad za gradom - i to me je veoma iscrpilo. Morao sam mnogo da jedem da bih to nadoknadio. U stvari, to je razlog to sam ostale dokrajio tako brzo po vaem dolasku. Bilo mi je potrebno da se ponovo napunim." "Zato 1939?" upita Do. "Zato ne na savremeni svet, 1992?" "Napor; ne mogu da sauvam predmete od regresije. Poto sve radim sam, to je blo suvie za mene. Isprva sam stvorio 1992, ali onda su stvari poele da propadaju. Kovani novac, skorup, cigarete - sve one pojave koje ste primetili. A onda je Ransiter poeo da uspostavlja kontakt spolja; to mi je jo vie otealo posao. U stvari, bilo bi bolje da se nije meao." Dori se lukavo iskezi. "Ali nisam mario zbog vraanja na primitivnije oblike. Znao sam da ete posumnjati na Pat Konli. To je moglo da izgleda kao njen

talenat, jer je bilo nalik na stvari koje je ona postizala svojim talentom. Mislio sam da ete je moda vi ostali ubiti. Uivao bih u tome." Njegovo keenje se pojaa. "Kakvog smisla ima odravati sada za mene ovaj hotel i ulicu napolju?" upita Do. "Sad poto znam." "Ali ja to uvek tako radim." Dorijeve oi se rairie. "Ubiu vas", ree Do. Koraknuo je ka Doriju jednim neusklaenim pokretom, kao da pada. Podigao je rairene ake i bacio se na mladia pokuavajui da ga zgrabi za vrat, svim prstima traei povijeni ibuk njegovog grkljana. Reei, Dori ga ugrize. Zubi veliki kao lopate duboko se zarie u Doovu desnu aku. Drali su ga i kada je u meuvremenu Dori uspravio glavu, digavi Doovu ruku svojom eljusti; Dori je zurio u njega netremice, vlano frkui, dok je pokuavao da zatvori eljusti. Zubi su potonuli dublje i Do je osetio kako ga celog razdire bol. On me jede, sinulo mu je. "Ne moete", rekao je glasno; lupio je Dorija po njuci i nastaviio da ga udara iznova i iznova. "Ubik vas dri na odstojanju", rekao je i pri tom ljisnuo Dorija po podrugljivim oima. "Ne moete mi to uraditi." "Njam grrr", kljuao je Dori, dok su mu se vilice pokretale postrance kao u ovce. Mleo je Doovu aku, dok bol za Doa nije postao neizdrljiv. Ritnuo je Dorija. Zubi su mu pustili aku; puzei je uzmakao i pogledao krvavu ranu na mestu uboda trolovskih zuba. Boe mili, rekao je sebi sa uasom. "Ne moete mi uiniti ono to ste uradili drugima", ree Do. Pronaao je limenku sa sprejom Ubika i upravio otvor rasprivaa ka krvavoj rani u koju mu se preobrazila ruka. Pritisnuo je crveno plastino dugme, a slaba struja estica potekla je i u tankom sloju nataloila se na izgrienom, poderanom mestu. Bol je smesta iezao. Na njegove oi rana se zacelila. "A vi ne moete da ubijete mene", ree Dori. Jo se kezio. "Idem dole", ree Do. Nesigurno je otiao do sobnih vrata i otvorio ih. Napolju je lealo pranjavo predsoblje; krenuo je napred, paljivo gazei korak po korak. Pod je, meutim, izgledao materijalan. Uopte ne kao neki tobonji ili nestvarni svet. "Ne idite predaleko", ree Dori iza njega. "Ne mogu da drim u pogonu suvie veliku oblast. Dakle, kada biste uli u jedna od onih kola i vozili se miljama... najzad biste stigli do take gde sve propada. A to vam se ne bi dopalo, ba kao ni meni." "Ne vidim ta imam da izgubim." Do stie do lifta i pritisnu dugme za silazak. Dori doviknu za njim: "Imam problema s liftovima. Oni su komplikovani. Moda je bolje da siete stepenicama." Posle malo dueg ekanja, Do popusti; kao to mu je Dori savetovao, siao je stepenicama - onim istim kojima je nedavno doao, basamak po basamak, uz samrtni napor. Pa, to je jedna od dve pokretake sile koje dejstvuju, pomislio je; Dori je ona koja nas unitava - koja je unitila sve izuzev mene. Iza Dorija nema niega; on je kraj. Hou li sresti drugu? Verovatno ne tako skoro da to bude od neke koristi, zakljuio je. Jo jednom je pogledao ruku. Potpuno zdrava. Stigavi u predvorje, obazro se, pogledao svet i veliki luster iznad njihovih glava. Dori je dobro obavio posao u mnogom pogledu, uprkos povratku na ove stare oblike. Kao pravi, pomislio je, oseajui pod ispod svojih nogu. To ne mogu da poreknem. Pomislio je da Dori mora biti ima iskustva. Zacelo je to u prolosti radio mnogo puta.

On ode do hotelske recepcije i obrati se slubeniku: "Ima li neki restoran koji biste mi preporuili?" "Nie u ulici", ree slubenik i prestade da sreuje potu. "S vae desne strane. Matador. Uveriete se da je sjajan, gospodine." "Usamljen sam", ree Do spontano. "Ima li ovaj hotel neki izvor snabdevanja? Devojke?" Gutajui rei, slubenik s negodavanjem izusti: "Ne ovaj hotel, gospodine; u ovom hotelu nema podvoenja." "Vi drite dobar, ist, porodini hotel", ree Do. "Nadamo se da je tako, gospodine." "Samo sam vas proveravao", ree Do. "eleo sam da budem siguran u kakvom sam hotelu odseo." Odvojio se od pulta, proao kroz predvorje i krenuo niz iroke mermerne stepenice, kroz obrtna vrata, na plonik ispred zgrade. 16. Buenje je najlepe uz zdrav, soan poljubac zdele krepkih, hranljivih Ubik iskokanih pahuljica, cerealija za odrasle, jo krckavijih, jo ukusnijih, jo mmmm-milijih. Ubik cerealije za doruak, cela zdela prijatnog goenja! Ne prekoraujte preporuenu porciju za jedan obrok. Raznovrsnost kola ostavila je na njega utisak. Bila su zastupljena mnoga godita, mnogi proizvodi i mnogi modeli. injenica to je veina njih bila crna nije se mogla pripisati u greh Doriju; taj detalj bio je autentian. Ali kako je to Dori znao? To je udno, pomisli on; Dorijevo istanano poznavanje 1939, jednog razdoblja u kome niko od nas nije iveo - izuzev Glena Ransitera. A onda je odjednom shvatio zato. Dori je rekao istinu; on je sazdao - ne ovaj svet - ve svet, ili tanije fantazmagorini pandan njihovog sopstvenog vremena. Razlaganje i povratak na ove oblike nisu bili njegovo delo; deavali su se uprkos njegovim naporima. To su prirodni atavizmi, sinulo je Dou, koji su se zbivali mehaniki uporedo s opadanjem Dorijeve snage. Kao to mladi kae, to je ogroman napor. To je moda prvi put da stvara ovako raznolik svet za toliko ljudi odjednom. Nije uobiajeno da se toliko osoba u poluivotu uzajamno povezuju vodovima. Mi smo nametnuli Doriju nenormalan teret, rekao je sebi. I platili smo za to. Jedan uglasti, stari taksi marke dod naiao je, kloparajui; Do mu mahnu i taksi se buno dotetura do ivinjaka. Da proverim sada ono to je Dori kazao u vezi sa skuenim granicama ovog kvazi-sveta, ree on u sebi. I obrati se oferu: "Provozajte me po gradu; kuda god elite. Voleo bih da vidim to je mogue vie ulica, kua i sveta, a onda, kad me provezete kroz ceo Demuan, elim da me odvezete do susednog grada, pa emo posle videti."

"Ja ne vozim van grada, gospodine", ree ofer otvarajui vrata za Doa. "Ali sa zadovoljstvom u s vama obii Demuan. To je lep grad, gospodine. Vi niste iz ove drave, je li?" "Iz Njujorka", ree Do ulazei u taksi. Taksi se ponovo ukljui u saobraaj. "ta misle o ratu tamo u Njujorku?" upita ofer ubrzo. "Verujete li da emo i mi ui? Ruzvelt eli da nas uvue..." "Nisam raspoloen da raspravljam o politici ni o ratu", ree Do otro. Neko vreme vozili su se u tiini. Gledajui kue, svet i kola koja su promicala, Do se ponovo upitao kako Dori uspeva da sve to odrava. Toliko detalja, divio se on. Uskoro bi trebalo da stignem do ivice toga; to mora da se dogodi svakog asa. "Vozau", ree on, "ima li ovde u Demuanu kua s prostitutkama?" "Ne", odgovori voza. Moda Doriju to ne polazi za rukom, pomisli Do. Zbog njegove mladosti. Ili moda ne odobrava. Odjednom je osetio umor. Kuda ja to idem? - upitao se. I zato? Da bih dakazao sebi da mi je Dori kazao istinu? Ve znam da je to istina; video sam kako lekar nestaje u tren oka. Video sam kako se Dori pomalja iz Dona Denija; to je trebalo da bude dovoljno. Sve to postiem na ovaj nain jeste novo optereenje za Dorija, to e poveati njegov apetit. Bolje je da odustanem, zakljuio je. Ovo je besciljno. A kao to je Dori rekao, dejstvo Ubika e proi u svakom sluaju. Ne elim da poslednje minute ili asove ivota provedem vozei se po Demuanu. Mora postojati neto drugo. Jedna devojka na ploniku kretala se lakim, sporim koracima; izgledalo je da kupuje oima, gledajui u izloge. Zgodna devojka sa sjajnim, plavim kikama, koja je preko bluze nosila raskopan aket, uz svetlocrvenu suknju i cipelice s visokim potpeticama. "Usporite", naloio je vozau. "Tamo, pored one devojke s kikama." "Ona nee razgovarati s vama", ree voza. "Pozvae Pajkana." "Briga me", odgovori Do. U ovom asu bilo je to nevano. Stari dod uspori i, bumbarajui, stie do ivinjaka; njegove gume su se pobunile kada su se oeale o rub plonika. Devojka die pogled. "Alo, gospoice", ree Do. Ona ga radoznalo odmeri; njene tople, inteligentne, plave oi malo se rairie, ali bez zaziranja i straha. tavie, izgledalo je da je to pomalo zabavlja. U svakom sluaju bila je blagonaklona. "Da?" upita. "Ja u umreti", ree Do. "Oh, boe", ree devojka zabrinuto. "Jeste li..." "On nije bolestan", umea se voza. "Raspitivao se za devojke; eli samo da vas upeca." Devojka se nasmeja. Bez noprijateljstva. I ne udalji se. "Uskoro e vreme za veeru", ree joj Do. "Dozvolite da vas odvedem u restoran Matador; uo sam da je dobar." Njegov umor sada se poveao; oseao je na sebi njegovu teinu, a onda je s nemim iscrpljujuim uasom shvatio da iza toga stoji ona ista malaksalost koja ga je ophrvala u hotelskom predvorju, poto je Pati pokazao onaj poziv iz policije. I hladnoa. Fiziki doivljaj hladnog pakovanja koje ga je okruivalo kriom se vratio. Dejstvo Ubika prestaje, sinulo mu je. Nije mi jo mnogo ostalo. Neto se zacelo ocrtalo na njegovm licu; devojka mu se pribliila, sve do prozora taksija. "Je li vam dobro?" upitala je.

"Ja umirem, gospoice", ree Do s naporom. Opet je proradilo bilo u rani na njegovoj ruci, u otiscima zuba. Oni su ponovo postali vidljivi. Ve samo to bilo je dovoljno da ga ispuni grozom. "Neka vas ofer odveze do bolnice", ree devojka. "Moemo li veerati zajedno?" upita je Do. "Zar vam je do toga?" ree ona. "I to sada kada ste - ta ja znam. Balesni? Jeste li bolesni?" Zatim otvori vrata na taksiju. "elite li da poem s vama u bolnicu? Je li to?" "U Matador" ree Do. "Uzeemo pirjani file marsovske popeve krtice." Onda se setio da taj uvozni delikates nije postojao u ovom razdoblju. "Sajamski odrezak", ree on. "Govei. Volite li govedinu?" Devojka ue u taksi i ree vozau: "On eli da ide u Matador." "U redu, gospoice", ree voza. Taksi se jo jednom ukljui u saobraaj. Na sledeoj raskrsnici voza okrete kola nazad; sada smo na putu za restoran, shvati Do. Zanima me hou li izdrati donde. Umor i hladnoa potpuno su ga preplavili; oseao je kako telesne funkcije poinju da mu se gase, jedna po jedna. Organi nisu imali budunost; jetra nije morala da proizvodi eritrocite, bubrezi nisu morali da izluuju iz tela otpadne produkte metabolizma, organi za varenje nisu sluili niemu. Samo je srce nastavljalo da se napree, a disanje je svakim asom bivalo sve tee; svaki put kada bi uvukao vazduh u plua, oseao je betonski blok koji mu se navalio na grudi. Moj nadgrobni kamen, zakljui on. Video je da mu ruka ponovo krvari; gusta krv sporo je izbijala, kap po kap. "Jeste li za laki strajk?" upita devojka, pruajui mu paklo. "'One su prirodno ispeene', kako kae reklamni slogan. Izrekla 'L. S. M. F. T.' nee ui u upotrebu sve do... Engleska re 'toast' upotrebljena je ovde u dva znaenja to u prevodu ini nejasnim smisao celog pasusa; reenica 'They're toasted' (One su ispeene) odnosi se na cigarete - zapravo, duvan suen na suncu pre fermentacije. Poto 'toast' znai i 'zdravica', ova asocijacija veto se koristi u sledeoj reklami gde skraenica 'L.S.M.F.T.' stoji za 'Lucky Strike Made For Toast' (Laki strajk pravljen za zdravicu; prim. prev. "Ja se zovem Do ip", ree Do. "elite li da vam se predstavim?" "Da", zakrguta on i zamuri. Nije mogao dalje da govori, bar za izvesno vreme. "Da li vam se Demuan svia?" upitao je malo kasnije, krijui aku od nje. "ivite li ovde dugo?" "Po vaem glasu rekla bih da ste veoma umorni, gospodine ipe", ree devojka. "Oh, do avola", ree on mahnuvi. "Nije vano." "Da, vano je." Devojka otvori tanu i ivo stade da pretura po njoj. "Ja nisam neka Dorijeva nakarada; ja nisam kao on..." Pokazala je vozaa. "Ili kao svi oni mali, stari duani, kue, i ova pranjava ulica, kao svi oni ljudi i njihova neolitska kola. Izvolite, gospodine ipe. "Iz svoje tane izvadila je jedan koverat i pruila mu ga. "Ovo je za vas. Otvorite ga odmah; mislim da nijedno od nas nije trebalo toliko da odugovlai." Olovnim prstima on rascepi koverat. Unutra je naao jedan certifikat, velelepan i iskien. Meutim, tampani tekst se rasplinjavao; sada je bio suvie umoran da ita. "ta kae?" upitao je, spustivi ga sebi u krilo. "Iz kompanije koja proizvodi Ubik", ree devojka. "To je garancija, gospodine ipe, za besplatno, doivotno snabdevanje, basplatno zato to znam vae probleme u vezi s novcem, vau, da tako kaem, idiosinkraziju. A pozadi spisak svih drogerija koje ga dre.

Na spisku su dve drogerije u Demuanu - i to ne naputene. Predlaem da prvo odemo u jednu od njih, pre veere. Drite, vozau." Nagnula se napred i pruila vazau jednu ve ispisanu cedulju. "Odvezite nas na ovu adresu. I pourite; oni uskoro zatvaraju." Do je leao zavaljen na seditu i borio se za dah. "Izdraemo do drogerije", ree devojka i umirujue ga potapa po ruci. "Ko ste vi?" upita je Do. "Zovem se Ela. Ela Hajd Ransiter. ena vaeg poslodavca." "Vi ste ovde s nama", ree Do. "Na ovoj strani; vi ste u hladnom pakovanju." "Kao to dobro znate. Bila sam tu neko vreme", ree Ela Ransiter. "Veoma skoro rodiu se ponovo, u nekoj drugoj materici, mislim. Bar Glen tako kae. Stalno sanjam nekakvu dimljivu, crvenu svetlost, a to je loe; to nije moralno pogodna materica da se u njoj rodim." Ona se nasmeja zvonkim, toplim smehom. "Vi ste ona druga", ree Do. "Dori nas unitava, a vi pokuavate da nam pomognete. lza vas nema nikoga, ba kao to nema nikoga iza Dorija. Stigao sam do poslednjih bia u svemu ovome." "Ja ne mislim o sebi kao o 'biu'; obino mislim o sebi kao o Eli Ransiter", ree Ela sarkastino. "Ali to je istina", ree Do. "Da." Ona neveselo klimnu glavom. "Zato radite protiv Dorija?" "Zato to me je Dori napao." ree Ela. "Ugroavao me je na isti nain na koji je ugroavao vas. Oboje znamo ta on radi; to vam je sam kazao u vaoj hotelskoj sobi. Ponekad je veoma moan; povremeno uspeva da me istisne kada sam aktivna i pokuavam da razgovaram s Glenom. Ali izgleda da s njim bolje izlazim na kraj od veine poluivih, sa Ubikom ili bez njega. Bolje, na primer, od vae grupe ak i kada je delovala kao kolektiv." "Da", ree Do. To je, zacelo, bila istina. Dokazana na delu. "Kad se ponovo rodim, Glen vie nee biti u stanju da se sa mnom savetuje", ree Ela. "Ja imam veoma sebian, praktian razlog to vam pomaem, gospodine ipe; elim da me vi zamenite. elim da Glen ima nakoga kome moe da se obrati za savet i pomo, na koga moe da se osloni. Vi ete biti idealni; radiete u poluivotu ono to ste radili u punom ivotu. Tako, u izvesnom smislu, moje pobude nisu plemenite; spasla sam vas od Dorija, rukovodoena jednim dobrim zdravorazumskim razlogom." Ona zastade za as, pa dodade: "A bog mi je svedok da mrzim Dorija." "Poto se vi ponovo rodite, zar mislite da neu podlei?" upita Do. "Vi ste doivotno snabdeveni Ubikom. Kao to pie na certifikatu koji sam vam dala." "Moda mogu da porazim Dorija," ree Do. "Da ga unitite, hoete da kaete?" Ela se duboko zamisli. "On nije neranjiv. Moda ete vremenom nauiti kako da ga neutraliete. Mislim da je to zaista najvie emu moete da se nadate; sumnjam da moete odistinski da ga unitite - drugim reima, da ga konzumirate - kao to to on ini s poluivima koji su smeteni blizu njega u moratorijumu." "Do avola", ree Do. "Objasniu Glenu Ransiteru situaciju i ubediti ga da potpuno iseli Dorija iz moratorijuma." "Glen nema vlasti da to uini." "Zar enhajt fon Fogelzang..."

"Dorijeva porodica plaa Herbertu godinje veliku svotu novca da ga dri sa ostalima i da izmilja naizgled prihvatljive razloge za takav postupak. I - Dorija ima u svakom moratorijumu. Ova bitka vodi se svuda gde su poluivi; to je istina, pravilo naeg naina postojanja." Onda je utonula u utanje; po prvi put na njenom licu video je izraz ljutine. Srdit, otar pogled koji je poremotio njeno spokojstvo. "Ona mora da se izbori na naoj strani stakla", ree Ela. "I vodimo je mi u poluivotu, oni koje Dori vreba. Vi morate da preuzmete komandu, gospodine ipe, kada se ja ponovo rodim. Mislite da ste sposobni za to? Bie teko. Dori e uvek crpsti snagu iz vas, nameui vam takvo breme da ete oseati..." za trenutak je oklevala. "...pribliavanje smrti. A to e i biti. Jer se u poluivotu mi ionako stalno smanjujemo. Dori to samo ubrzava. Umor i hlaenje nastupaju u svakom sluaju. Ali ne tako skoro." Seau se onoga to je uradio Vendi, pomisli Do. To e mi davati snage da nastavim. Ve samo to. "Evo drogerije, gospoice", ree voza. Uglasti, estiti stari dod dahui stie do ivinjaka i stade. "Ja neu ui s vama", ree Ela Ransiter Dou kada je otvorio vrata i nesigurno izmileo napolje. "Do vienja. Hvala vam za vau odanost Glenu. Hvala vam za sve to ete uiniti za njega." Ona se nagnu ka njemu i poljubi ga u obraz; uinilo mu se da su joj usne u naponu ivota. I neto od toga prenelo se na njega; osetio je da je malo jai. "elim vam sreu s Dorijem." Ona se zavali na seditu i smireno se dovede u red, drei tanu u krilu. Do zatvori vrata taksija, postoja, a onda se kolebljivo uputi u drogeriju. Iza njega taksi je odumbarao; uo ga je, ali nije video kako odlazi. U dostojanstvenom enterijeru drogerije, osvetljenom sijalicama, priao mu je jedan elavi farmaceut s propisnim tamnim prslukom, s manom vezanom u vor i u besprekorno ispeglanim pantalonama od agrina. "Bojim se da zatvaramo, gospodine. Ba sam poao da zakljuam vrata." "Ali ja sam unutra", ree Do. "I elim da me usluite." Pokazao je farmaceutu certifikat koji mu je Ela dala; kiljei kroz okrugle naoari bez okvira, farmaceut se naprezao da razazna tampanu goticu. "Hoete li me usluiti?" upita Do. "Ubik", ree farmaceut. "Mislim da ga vie nemam. Dozvolite da proverim." Poao je. "Dori", ree Do. Okrenuvi glavu farmaceut upita: "Gospodine?" "Vi ste Dori", ree Do. "Sada mogu da odredim, kazao je sebi. Umem da ga prepoznam kad ga sretnem. "Vi ste izumeli ovu drogeriju i sve u njoj osim limenki sa sprejem Ubika, ree on. "Vi nemate vlast nad Ubikom; to potie od Ele." Naterao je sebe da se pokrene; korak po korak, primicao se policama s medikamentima iza tezge. Pokuavao je da pronae Ubik zavirujui u mraku u jednu policu za drugom. Svetlost u radnji je trnula; starinski inventar je tamneo. "Ja sam unazadio sav Ubik u ovoj radnji", ree farmaceut mladalakim, piskavim Dorijevim glasom. "Pretvorio sam ga u balzam za jetru i bubrege. Sada ne vredi." "Otii u u drugu drogeriju koja ga ima", ree Do. Naslonio se na tezgu, gutajui vazduh muno i sporo u nepravilnim razmacima. Iz elavog farmaceuta progovori Dori: "Bie zatvorena." "Sutra", ree Do. "Mogu da izdrim do sutra izjutra." "Ne moete", ree Dori. "Bilo kako bilo, i u toj drogeriji Ubik e biti unazaen."

"U drugom gradu", ree Do. "Bie unazaen kuda god da odete. Vraen u oblik melema, ili u oblik praka, ili u oblik eliksira, ili u oblik balzama. Nikada neete videti limenku tog spreja, Do ipe." Dori u liku elavog farmaceuta osmehnu se, otkrivajui zubnu protezu nalik na celuloid. "Mogu..." Uutao je prikupljajui mrave ostatke vitalnosti. Pokuavao je da sopstvenom snagom zagreje ukoeno telo, obamrlo od hladnoe. "...da ga vratim u sadanjost", rekao je. "U 1992." "Moete li, gospodine ipe?" Farmaceut dodade Dou jednu uglastu kartonsku kutiju. "Eto vam. Otvorite je i videete..." "Znam ta u videti", ree Do. Usredsredio se na plavu bocu balzama za jetru i bubrege. Evoluiraj napred, rekao joj je i preplavio ju je eljom roenom iz preke potrebe; sasuo je u kutiju svaki deli energije koja mu je preostala. Nije se promenila. Ovo je pravi svet, rekao joj je. "Limenka spreja", rekao je glasno. Zamurio je i predahnuo. "To nije limenka spreja, gospodine ipe", ree farmaceut. Idui tamo-amo po radnji, gasio je svetlo; gurnuo je klju u registarkasu i fioka je izletela. Farmaceut je veto premestio novanice i sitninu iz fioke u metalnu kutiju s bravom. "Ti si limenka spreja", ree Do kartonskoj kutiji koju je drao u ruci. "Ovo je 1992", dodade on i napregnu se do maksimuma; bez ostatka je uneo itavog sebe u taj napor. I poslednja svetlost je utrnula, ugaena rukom tobonjeg farmaceuta. Bledi odsjaj jedne uline svetiljke dopirao je spolja u drogeriju; pri toj svetlosti Do je mogao da razazna oblik predmeta u svojoj ruci, obrise kutije. Farmaceut otvori vrata i ree: "Hajde, gospodine ipe. Vreme je da se ide kui. Ona nije bila u pravu, je li? I vi je vie neete videti, jer je suvie daleko odavde, na putu da bude ponovo roena; ona vie ne razmilja o vama, ni o meni, ni o Ransiteru. Ela sada vidi raznobojna svetla: crvena i mutna, zatim moda svetlonarandasta..." "Ja ovde drim limenku spreja", ree Do. "Ne", ree farmaceut. "ao mi je, gospodine ipe. Zaista. Ali to nije tano." Do spusti kartonsku kutiju na oblinju tezgu. Dostojanstveno se okrenuo i otpoeo dugako, sporo putovanje kroz drogeriju do spoljnih vrata, koja je Farmaceut otvorio za njega. Nijedan od njih nije progovorio, dok Do najzad nije preao prag i izaao na plonik u no. Farmaceut se takoe pojavio iza njega. Sagnuo se i zakljuao vrata za njima dvojicom. "Mislim da u se aliti proizvoau", ree Do. "Zbog..." Prestao je da govori. Neto ga je stisnulo grlo; nije mogao da die i nije mogao da govori. Onda se ta smetnja privremeno ublaila. "...unazaene vae radnje", zavrio je. "Laku no", ree farmaceut. Ostao je tamo za trenutak, gledajui Doa u veernjoj tami. Zatim je slegnuo ramenima i otiao. Sa svoje leve strane Do je razaznao tamni obris jedne klupe na kojoj su ljudi akali tramvaj. Uspeo je da stigne do nje i sedne. Ostala lica, dvoje ili troje, koliko god da ih je bilo, sabila su se i odmakla od njega, ili zbog odvratnosti ili zato da mu naine mesto; nije mogao da odredi ta je, niti, je mario za to. Oseao je samo da mu klupa prua oslonac i da se njegova teina, ogromno poveana usled inercije, donekle smanjila. Jo nekoliko minuta, rekao je sebi. Ako me pamenje ne vara. Boe moj, ta jo imam da preturim preko glave, rekao je sebi. Po drugi put. U svakom sluaju, pokuali smo, mislio je, gledajui mirkave, ute svetlosti i neonske znake, reku vozila koja je tekla u oba smera, neposredno pred njegovim oima. Ransiter

se ritao i otimao, mislio je u sebi. Ela je dugo grebala, grizla i izvrdavala. A ja sam, mislio je, bio vraki blizu toga da bocu Ubika balzama za jetru i bubrege nateram da evoluira napred, u sadanjosti. Gotovo sam uspeo. Bilo je neega u tom saznanju, svest o njegovoj sopstvenoj velikoj moi. Njegov poslednji transcendentni pokuaj. Tramvaj, jedna zveea metalna grozota, uz kripu se zaustavio ispred klupe. Nekoliko ljudi pored Doa ustalo je i pohitalo da se ukrca na zadnju platformu. "Ej, gospodine!" doviknu kondukter Dou. "Je l' idete ili ne?" Do ne ree nita. Kondukter saeka, a onda cimnu signalni gajtan. Tramvaj buno krenu; nastavio je put i najzad iezao iz njegovog vidokruga. Mnogo sree, rekao je Do sebi, sluajui kako buka tokova tramvaja zamire. I do vienja. Zavalio se i zatvorio oi. "Oprostite." Jedna devojka u kaputu od sintetike nojeve koe nagla se nad njim u mraku; prenuvi se, on die pogled ka njoj. "Gospodin ip?" ree ona. Zgodna i vitka, sa eirom, rukavicama, u kostimu i cipelama s visokim patpeticama. Neto je drala u ruci; video je obrise nekog zaveljaja. "Iz Njujorka? Iz Ransiterovog Udruenja? Ne bih elela da ovo predam pogrenoj osobi." "Ja sam Do ip", ree on. Za trenutak je pomislio da bi ta devojka mogla biti Ela Ransiter. Ali nikada je ranije nije video. "Ko vas alje?" upita on. "Doktor Zonderbar", ree devojka. "Mladi doktor Zonderbar, sin doktora Zonderbara, osnivaa." "Ko je to?" Ovo ime nita mu nije znailo, a onda se setio gde ga je video. "ovek za jetru i bubrege", ree on. "Preparirano lie lijandera, ulje od metvice, biljni ugalj, kabalthlorid, cink oksid..." Umor ga ophrva; on prestade da govori. "Uz primenu najrazvijenije tehnike koju prua savremena nauka, proces promene materije u ranije oblike moe se preokrenuti, i to po ceni pristupanoj za svakog vlasnika potroakog stanja", ree devojka. "Ubik se prodaje u vodeim trgovinama za domainstva irom Zemlje. Zato ga potraite na mestu gde pazarite, gospodine ipe." Sada potpuno svestan, on ree: "Da ga potraim? Gde?" S naporom se uspravio i ostao da nespretno stoji, klatei se. "Vi ste iz 1992; ono to ste rakli potie iz Ransiterove TV reklame." Veernji vetar zautao je oko njega i on je osetio kako ga vue, kako tei da ga odnese sa sobom; inilo mu se da predstavlja neko otrcano klupko pauine i odee, koje se jedva dri na okupu. "Da, gospodine ipe." Devojka mu prui zaveljaj. "Doveli ste me iz budunosti onim to ste uinili tamo, u drogeriji, pre nekoliko trenutaka. Dozvali ste me pravo iz fabrike. Gospodine ipe, ja mogu da rasprim to po vama, ako ste vi suvie slabi. Da uradim to? Ja sam zvanina predstavnica fabrike i tehnika savetnica; znam kako se to primenjuje." Brzo je uzela zaveljaj iz njegovih drhtavih ruku; otvorila ga je i odmah rasprila Ubik po njemu. U sumraku je video kako svetluca limenka spreja. Video je srena, arena slova. "Hvala", ree on posle izvesnog vremena. Poto je osetio poboljanje. I toplotu. "Ovog puta nije vam bilo potrebno toliko kao u hotelskoj sobi", ree devojka. "Mora biti da ste jai nego ranije. Evo, uzmite limenku; moe vam zatrebati pre jutra." "Mogu li dobiti jo?" upita Do. "Kad ovo potroim?" "Jasno. Ako ste me ovamo doveli jednom, sigurna sam da me moete dovesti ponovo. Na isti nain." Ona se udaljavala od njega, stapala se sa senkama koje su bacali zbijeni zidovi zatvorenih duana u okolini. "ta je Ubik?" ree Do, elei da ona ostane.

"Limenka spreja Ubik je prenosivi negativni jonizator s ugraenom visokonaponskom jedinicom niske amperae, koja se napaja iz jedne maksimalno pojaane holijumske baterije od 25 kV", odgovori devojka. "Jedan korenito prenapregnuti akcelerator daje negativnim jonima spin u smeru suprotnom od kretanja kazaljke asovnika, to stvara centripetalnu tendenciju, tako da je kohezija jaa od raseljavanja. Negativno jonsko polje smanjuje brzinu antiprotofazona normalno prisutnih u atmosferi; im njihova brzina opadne, oni prestaju da budu antiprotofazoni i, prema naelu parnosti, ne mogu se vie sjedinjavati s protofazonima koji zrae iz osoba zaleenih u hladnom pakovanju; to jest, onih u poluivotu. Krajnji rezultat je da se poveava odnos protofazona koji nisu neutralisani antiprotofazonima, to znai - bar za izvesno vreme - porast u prostiranju polja protofazonske aktivnosti... A to ugroeni poluivi doivljavaju kao poveanje vitalnosti i smanjenje uticaja niskih temperatura hladnog pakovanja. Dakle, i sami moete videti zato regresirani oblici Ubika ne uspevaju da..." "Izraz 'negativni joni' je suvino ponavljanje", ree Do zamiljeno. "Svi joni su negativni." Devojka se opet udalji. "Moda u vas videti ponovo", ree ona blago. "Isplatilo se to sam vam donela limenku spreja; moda sledei put..." "Mogli bismo da veeramo zajedno", ree Do. "Unapred se radujem." Povlaila se sve dalje i dalje. "Ko je pronaao Ubik?" upita Do. "Izvestan broj odgovornih poluivih koje je Dori ugroavao. Ali prvenstveno Ela Ransiter. Taj zajedniki rad oduzeo je i njima i njoj mnogo, mnogo vremena. Pa ipak, toga jo nema dovoljno na raspolaganju." Naputajui ga na svoj prijatni, tajnovit nain, nastavila je da se povlai i onda je postepeno nestala. "Kod Matadora", doviknu Do za njom." uo sam da je Dori lepo obavio tu matarijalizaciju. Ili regresiju, to god da je." Stao je da oslukuje, ali devojka nije odgovorila. Paljivo nosei limenku spreja Ubik, Do ip ustade da pozdravi veernji saobraaj i potrai taksi. Ispod jedne uline svetiljke, digao je limenku spreja Ubik i proitao tekst odtampan na nalepnici. MISLM DA SE ONA ZOVE MAJRA LEJNI POTRAITE NA POLEINI KUTIJE ADRESU I TELEFONSKI BROJ. "Hvala", ree Do limenki spreja. Slue nas organski duhovi koji reju i pismom prolaze kroz nau novu sredinu, pomisli on. Budni, mudri, fiziki duhovi iz sveta punog ivota, iji su elementi postali za nas agresivni, ali prijatni delii supstance koja pulsira kao nekadanje srce. I sve to, mislio je, zahvaljujui Glenu Ransiteru. Posebno njemu. Piscu ovih uputstava, nalepnica i beleki. Dragocenih beleki. Digao je ruku, a jedan taksi, graham iz 1936, uspori i uz roptanje se zaustavi. 17. Ja sam Ubik. Kad jo ne bejae vaseljene, bejah ja. Ja sazdah sunce. Ja sazdah svetove. Ja stvorih ive due i mesto gde obitavaju; ja ih kreem amo, ja ih

meem tamo. One hode kamo ja velim, rade to ja zapovedim. Ja sam re i moje ime nigde se ne pominje, ime to ga niko ne zna. Nazvae me Ubik, ali to nije moje ime. Ja jesam. Ja u vazda biti. Glen Ransiter nije mogao da nae vlasnika moratorijuma. "Sigurno ne znate gde je?" upitao je Ransiter gospoicu Bison, sekretaricu vlasnika moratorijma. "Neophodno je da opet razgovaram s Elom." "Ja u urediti da vam je donesu", ree gospoica Bison. "Moete se posluiti kancelarijom 4-B; molim vas, saekajte tamo, gospodine Ransitere; pabrinuu se da veoma brzo budete sa svojom enom. Samo se vi udobno smestite." Poto je pronaao kancelariju 4-B, Ransiter je stao da nespokojno eta tamo-amo po njoj. Najzad se pojavio jedan sluitelj moratorijuma, koji je dogurao sanduk s Elom na runim kolicima. "Oprostite to ste ekali", ree sluitelj i odmah poe da postavlja elektronski ureaj za vezu, veselo zviduui dok je radio. Posao je brzo bio obavljen. Sluitelj poslednji put prokontrolisa liniju veze, zadovoljno klimnu, a onda se spremi da ode iz kancelarije. "Ovo je za vas", ree Ransiter i dade mu nekoliko komada od pedeset centi, koje je iskopao iz brojnih depova. "Zahvalan sam vam to ste tako pourili da zavrite posao." "Hvala, gospodine Ransitere", ree sluitelj. On okrznu pogledom kovani novac, a onda se namrti. "Kakve su ovo pare?" upita on. Ransiter se dugo i paljivo zagleda u komade od pedeset centi. Odmah je video na ta sluitelj cilja; sasvim sigurno, kovani novac nije bio ono to je trebalo da bude. iji je ovo profil? - upitao se on. Ko je to na sva tri komada? Bez sumnje, ne prava osoba. Pa ipak, ovek mi je poznat. Ja ga poznajem. A onda je prepoznao profil. Voleo bih da znam ta to znai, zapitao se. Veina stvari u ivotu najzad se nekako razjasni. Ali - Do ip na komadu od pedeset centi? Bio je to prvi novac s likom Doa ipa, koji je ikada video. Sa zebnjom je predosetio da e pronai jo toga ako pretrai depove i lisnicu. Bio je to tek poetak.