MEHANIKA TLA: Geotehniki istrani radovi

1. GEOTEHNIKI ISTRANI RADOVI

Tlo (ili stena) je nastalo kroz svoju dugu geoloku istoriju raznim hemijskim, fizikim i mehanikim procesima to je uslovilo veliku brojnost njegovih osobina i raznolikost prostornog i vremenskog rasporeda. Upravo zbog velikog broja osobina meusobna interakcija graevinskog objekta i tla (stene) koja se ostvaruje u fazi izgradnje i kasnije eksploatacije u velikoj meri zavisi od tih osobina, pa je veoma vano poznavati pouzdane informacije o njima. Za obezbeenje ovih informacija sprovode se geotehniki istrani radovi koji su obavezni za sve vrste graevinskih objekata bez obzira da li se oslanjaju na tlo (zgrade, mostovi, tuneli i sl.) ili se tlo koristi kao materijal za graenje objekata (putevi, nasute brane i sl.). Ovim istranim radovima posveen je deo Eurokoda 7 koji u jedinstvenom sistemu evropskih normi zajedno sa Eurokodom 0 i 8 ini obavezujui deo normi za sve graevinske konstrukcije. Eurokod 7 se za sada sastoji od dva dela: EN 1997-1 Geotehniko proraun - Deo 1: Opta pravila, EN 1997-2 Geotehniki proraun - Deo 2: Istraivanje i ispitivanje tla, ali se oekuje i trei deo, EN 1997-3 Geotehniki proraun - Deo 3: Proraun pomou terenskih ispitivanja (nacrt)

1.1 Cilj, svrha i planiranje geotehnikih istranih radova

Geotehniki istrani radovi izvode se na terenu i u laboratoriji. Terenskim radovima odreuje se prostorni poloaj slojeva tla, njihova debljina, dubina nivoa podzemne vode, izvode se odgovarajui terenski opiti, dok se u laboratoriji provode laboratorijski opiti kojima se ispituju fizike i mehanike osobine tla. Obim i sadraj istranih radova treba biti primeren i u skladu sa veliinom, vanosti i namenom objekta za koji se provode. Zato geotehnike istrane radove treba paljivo planirati, i ako je potrebno mogu se izvoditi u fazama, npr. preliminarna, glavna ili detaljna i dopunska ili kontrolna istraivanja. Na alost, vrlo esto obim i vrsta radova zavisi od predvienih novanih sredstava, a ponekad i od tehnike opremljenosti i strunosti samog izvoaa radova. Pre izvoenja terenskih geotehnikih istranih radova potrebno je prethodno prikupiti i analizirati sve druge podatke koji mogu biti vani za planiranje istih ili su veoma bitni za budui objekat. To podrazumeva prikupljanje: topografskih, hidrolokih, geolokih i seizmolokih podataka, podataka o podzemnim i nadzemnim objektima, podataka o objektima infrastrukture (vodovod, kanalizacija, telefon, toplovod, gas, energetika, itd.), razne arhivske dokumente ili arheoloke podatke, podatke o istranim radovima za susedne objekte, podatke iz geotehnikog katastra, ako on postoji i sl. Ponekad je vrlo korisno razgovarati sa ljudima, pogotovu starijim, koji ive u neposrednoj blizini budueg objekta, jer ovo je nekada i jedini izvor ovih prethodnih informacija koji svakako treba kritiki prihvatiti.
Beleke:

MEHANIKA TLA: Geotehniki istrani radovi

Nakon prikupljanja svih dostupnih podataka a imajui u vidu objekat za koji se planiraju istrani radovi, radi se program istranih radova kojima se predvia vrsta i obim radova, vrsta opreme za izvoenje kao i preliminarna cena kotanja. Osim toga predvia se vrsta i kvalifikovanost radne snage kao i struni nadzor nad izvoenjem istranih radova. S obzirom na specifinost ovih radova nekad je potrebno u toku izvoenja korigovati sam program istranih radova ili izvriti odgovarajua prilagoavanja u skladu sa novonastalom situacijom na terenu.

1.2 Metode istranih radova

Obim i vrsta terenskih geotehnikih istranih radova zavise od dimenzija objekta, njegove vanosti kao i osobenosti terena na kome se planira izgradnja objekta. Uobiajeni su sledei istrani radovi: izvoenje sondanih jama, sa uzimanjem uzoraka. Koriste se kod lakih graevinskih objekata, saobraajnica, pozajmita, plitkih kanala i sl. izvoenje sondanih bunara i/ili galerija. Izvode se vrlo retko. sondano buenje sa uzimanjem uzoraka. Primenjuje se kod veine graevinskih objekata. standardni penetracioni opiti (SPT) u buotinama statiko penetraciono sondiranje (CPT) u kombinaciji sa buotinama geofizika ispitivanja (ne esto) Sondane jame

1.2.1

U zavisnosti od vrste tla sondane jame je mogue skoro uvek izvesti, mainski ili runo, ali je njihova dubina relativno ograniena i uslovljena obezbeenjem od zaruavanja (Slika 1.1). Najee su dubine od 1-3 m, izuzetno do 5 m. Prilikom izvoenja posebnu panju treba obratiti na bezbednost radnika prilikom iskopa ili uzimanja (kartiranja) uzoraka, osiguranjem strana jame od zaruavanja odgovarajuim podgradama. Ukoliko se iskop jame izvodi ispod nivoa podzemne vode a tlo je velike vodopropusnosti mora se obezbediti njeno crpljenje (uklanjanje), to nekad predstavlja razlog zbog kojeg ih uopte i nije mogue izvoditi. Sondane jame su veoma pogodne jer je mogue vizuleno sagledati granice slojava tla, njihovu uslojenost, debljinu, boju i sl. Iz njih se mogu uzimati poremeeni i neporemeeni uzorci (cilindri, kocke) tla, a mogu se raditi i neki terenski opiti u samoj jami u zavisnosti od vrste tla, kao to je opit depnim penetrometrom, minijaturnom krilnom sondom ili opit probnog optereenja krunom ploom na dnu sondane jame.

Beleke:

MEHANIKA TLA: Geotehniki istrani radovi

Slika1.1. Sondana jama

1.2.2

Sondani bunari

Ssondani bunari se primenjuju za vee dubine sondiranja (preko 5 m) uz obavezno i sistematsko podgraivanje i mogu se izvoditi u svim vrstama tla (Slika 1.2a). Dobra strana sondanih bunara je mogunost veoma detaljnog i tanog kartiranja granica slojeva, vrste i stanja tla. Mogue je njihovo izvoenje ispod nivoa podzemne vode ali uz obavezno crpljenje, pri emu treba voditi rauna da ne doe do hidraulikog sloma dna bunara. Galerije se izvode u horizontalnom pravcu obino izvode uz neku padinu ili sa nekog nivoa prethodno iskopanog sondanog bunara (Slika 1.2b). Posebnu panju pri izradi galerija treba posvetiti osiguranju od zaruavanja. Ako se izvodi ispod nivoa podzemne vode mora se osigurati njeno dreniranje, dok u veoma vodopropusnim tlu ak nije ni mogue njeno izvoenje. Iz obe vrste ovih ,,iskopa,, mogue je uzimanje poremeenih i neporemeenih uzoraka dok je u galeriji mogue i izvoenje nekih terenskih opita.

Slika 1.2. a) sondani bunar; b) sondana galerija

Beleke:

MEHANIKA TLA: Geotehniki istrani radovi

1.2.3

Sondano buenje

Sondano buenje primenjuje se u skoro svim vrstama tla, relativno lako se izvodi i pojava podzemne vode ne izaziva vee zastoje u radu. Za izvoenje se primenjuju rune ili mainske buae garniture pa tako razlikujemo dva naina buenja: runo, do dubine od nekoliko metara i mainsko, gde se moe postii dubina buenja i do nekoliko kilometara (naftne buotine, ispitivanja rudnih leita i sl.). Uopte, sondano buenje moe biti: perkusiono (udarno), rotaciono, i kombinovano (primenjivo za oba naina buenja, runo i mainsko).

Laka runa garnitura (Slika 3.1) za sondano buenje zbog svoje male teine, pokretljivosti i brzine rada veoma je pogodna za rad na nepristupanim terenima ili u uslovima ograniene visine, npr. u podrumskim prostorijama postojeeg objekta. Koristi se za preliminarna istraivanja, za potrebe fundiranja lakih objekata. Dubina buenja koja se mogu postii runim garniturama se kreu od 5 7 m, pod uslovom da su zidovi buotine stabilni odnosno da nema njihovog zaruavanja. Ispod nivoa podzemne vode, u krupnozrnim materijalima kao to je pesak ili ljunak, primena ovog naina sondiranja je veoma ograniena ili skoro nemogua. Iz ovakvih buotina uglavnom se uzimaju poremeeni uzorci dok je u sitnozrnim materijalima mogue i uzimanje malih neporemeenih uzoraka.

Slika 1.3. Laka runa garnitura za buenje

Kada je potrebno buiti na veim dubinama i ispod nivoa podzemne vode, naroito ako su u pitanju krupnozrni materijali, onda se zidovi buotine moraju stabilizovati zatitnim kolonama (eline cevi) da ne bi dolo do zaruavanja zidova buotine. To zahteva vee i tee rune garniture za buenje u vidu jednog tronoca (trougaoni toranj) sa vitlom, uetom koje je prebaeno preko koturae na vrhu tronoca i povezano sa buaim ipkama. Na kraju tih buaih ipki mogu se privrstiti razni alati za buenje i uzimanje uzoraka (Slika 1.4).

Beleke:

MEHANIKA TLA: Geotehniki istrani radovi

10

Slika 1.4. Runa garnitura za buenje; a) rotaciono buenje; b) perkusiono (udarno) buenje

Ako se istrano buenje izvodi mainski onda je to uglavnom buaim garniturama koje primenjuju rotaciono buenje za napredovanje po dubini i to nanoenjem torzionog momenta pomou rotacione glave na buai pribor-ipke (Slika 1.5). Razlikujemo buae garniture koje koriste razna spiralna svrdla i one koje koriste srne cevi sa krunom za napredovanje buenja po dubini. Na Slici 1.6a prikazano je jedno uobiajeno spralno svrdlo koje se montira na kraj buae ipke i zajedno sa njom se uvre u tlo pomou rotacione glave na buaoj garnituri. Pri tom na svrdlu ostaje potpuno poremeen materijal sa kog se moe uzeti poremeen uzorak. Ako je buotina stabilna na buau ipku se moe montirati elini cilindar i sa dna buotine uzeti neporemeen uzorak. U pogodnom tlu dubina buenja koja se moe postii iznosi od 30 50 m. Kad se buenje izvodi ispod nivoa podzemne vode u krupnozrnim materijalima, npr. pesak, za osiguranje zidova buotine koriste se zatitne kolone (eline cevi). Za buenje pomou srnih cevi moe se koristiti ista buaa garnitura za rotraciono buenje spiralnim svrdlima (Slika 1.5), ali se na kraj buaih ipki montira druga vrsta pribora za buenje, srna cev za krunom na svom donjem kraju (Slika 1.6b). Ovaj nain buenja podrazumeva primenu buaeg ,,fluida,, koji se pod pritiskom ubacuje izmeu spoljnje i unutranje cevi do mesta delovanja krune za buenje, da bi se nakon toga kretanjem navie iznosio na povrinu usitnjen materijal koji je buaa kruna svojim rotacionim delovanjem usitnila. Istovremeno sa napredovanjem po dubini u unutranju cev se utiskuje tlo koje se nakon punjenja cevi izvlai zajedno sa priborom na povrinu i odlae u posebne sanduke za uzorke. Buai fluid moe biti voda ili glinovita (bentonitna) suspenzija. I u ovom sluaju ako je potrebno za obezbeenje zidova buotine od zaruavanja koriste se zatitne kolone od elinih cevi. Na ovaj nain iz tla se vadi kontinualno jezgro po celoj dubini buotine koje je praktiki nepremeeno iz koga se mogu uzimati i poremeeni i neporemeeni uzorci.
Beleke:

MEHANIKA TLA: Geotehniki istrani radovi

11

Slika 1.5. Mainska garnitura za rotaciono buenje

Slika 1.6. Uobiajeni alati za rotaciono buenje a) spralno svrdlo; b) srna cev sa krunom

Beleke:

MEHANIKA TLA: Geotehniki istrani radovi

12

1.3 Uzimanje uzoraka (SRPS U.B1.010;2000)

1.3.1 Vrste, kategorije i klase uzoraka

U gotovo svim geotehnikim istranim radovima podrazumeva se uzimanje uzoraka koji slue za ispitivanje fizikih i mehanikih osobina tla. Postoje dve glavne vrste uzoraka koji se uzimaju iz sondanih buotina ili skopa (jama, bunara, galerija i sl.): poremeeni uzorci, i neporemeeni uzorci

Za uzimanje uzoraka tla primenjuju se sledee kategorije metoda: kategorija A: bez ili sa vrlo malo poremeaja strukture. Vlanost i poroznost odgovara prirodnom stanju. kategorija B: imaju poremeenu strukturu ali isti sastav i vlanost kao u prirodnom stanju kategorija C: uzorci sa potpuno poremeenom strukturom tla. Koriste se samo za odreivanje sekvence slojeva.

Kvalitet uzoraka se klasira u pet (5) klasa. Klasiranje je pre svega zasnovano na mogunosti provoenja odreenih laboratorijskih ispitivanja (vidi tabelu 1: SRPS U.B1.010:2000) Klasa 1: vlanost, zapreminska masa, vrstoa, deformacione i konsolidacione karakteristike vlanost, zapreminska masa, vrstoa. vlanost ugradljivost sekvence (rasprositranje) slojeva.

Kategorija A Kategorija A Kategorija A, B Kategorija A, B Kategorija A, B, C

Klasa 2: Klasa 3: Klasa 4: Klasa 3:

1.3.2

Poremeeni uzorci

Ovi uzorci imaju poremeenu strukturu tla usled njihovog naina uzimanja. Uzimaju se najee sa buaeg pribora ili alata, ali se mogu uzeti i iz neporemeenih uzoraka prilikom odreivanja karakteristika vrstoe i deformabilnosti. Koriste se uglavnom za terensku identifikaciju, laboratorijska klasifikaciona ispitivanja i opite zbijanja tla. Uzorci klase 3, 4 i 5 po pravilu smatraju se poremeenim uzorcima i odgovaraju kategoriji metode B uzimanja uzoraka.

Beleke:

MEHANIKA TLA: Geotehniki istrani radovi

13

Poremeeni uzorci se uzimaju iz svakog sloja, u koliinama koje zavise od predviene vrste ispitivanja i od vrste tla. Svaki uzorak koji se uzme mora se na odgovarajui nain obeleiti, skladititi i transportovati do mesta ispitivanja. Ako je potrebno, da bi se ouvala prirodna vlanost stavljaju se u hermetike posude ili PVC kese. Za uzimanje poremeenih uzoraka tla iz sitnozrnog tla mogu se primeniti mainski i runi postupci rotacionog istranog buenja, iskopi iz istranih jama, bunara i sl. uz korienje odgovarajueg alata (Slika 1.7a). Za uzimanje poremeenih uzroraka tla iz krupnozrnog tla mogu se primeniti mainski postupci udarnog buenja, rotaciono buenje ili buenje sa ispiranjem vodom uz korienje odgovarajueg alata, npr. ventil-kaike (,,bukalica,,) i sl. (Slika 1.7b).

Slika 1.7. Poremeeni uzorci uzeti sa uobiajenim alatima a) spralno svrdlo; b) ventil-kaika (,,bukalica,,) c) kaika za standardno penetraciono ispitivanje

1.3.3

Neporemeeni uzorci

Neporemeeni uzorci su uzorci tla kod kojih nema znaajnije promene strukture svojstava u odnosu na tlo iz kojeg su uzeti. Oni reprezentuju to je mogue blie stvarnu strukturu, vlanost i poroznost originalnog tla. Kvalitet ovih uzoraka zavisi od primenjene tehnike njihovog uzimanja i terenskih uslova. Uzorci klase 1 i 2 smatraju se neporemeenim uzorcima. Ovi uzorci se obavezno uzimaju is svakog sloja tla, manskim buenjem ili runo.

Beleke:

MEHANIKA TLA: Geotehniki istrani radovi

14

Runo uzimanje neporemeenih uzoraka iz sitnozrnog tla vri se iskopom veih blok-uzoraka (Slika 1.8a), ili utiskivanjem/nabijanjem metalnih cilindra u sondanim jamama, bunarima i galerijama (Slika 1.8b). Ovim postupkom dobijaju se uzorci najvieg kvaliteta, tj. kase I, (kategorije A). Ako se koriste naotreni cilindri za uzimanje ovakvih uzoraka (Slika 1.9) onda treba teiti da se cilindri utiskuju u tlo zbog manjeg poremeaja u odnosu na cilindre kaji se nabijaju u tlo. Svaki ovakav uzorak obavezno se mora zatititi na odgovarajui nain od gubitka prirodne valnosti, zalivanjem uzorka parafinom sa svih strana ili pakovanjem u PVC kese. Transport ovih uzoraka mora biti veoma paljiv pa se u tu svrhu sanduci u kojima se transportuju ispunjavaju piljevinom ili strugotinom da bi se to vie amortizovalo njihovo pomeranje unutar sanduka. Uzorak se mora zatititi od vetra i direktnog sunevog zraenja a orijentacija i njegov poloaj se mora jasno oznaiti tokom uzimanja i pakovanja.

Slika 1.8. Runo uzimanje neporemeenih uzoraka a) faze uzimanja blok-ka b) postupak pomou metalnog cilinda

Za uzimanje neporemeenih uzoraka iz buotina koriste se cilindri razliitih konstrukcija i mera (Slika 1.9) pomou kojih se dobijaju uzorci klase 1 i 2, kategorije metoda A. U tu svrhu koriste se sledee vrste cilindara: otvoreni debelozidni cilindar, otvoreni tankozidni cilindar, i tankozidni cilindar sa klipom

Postupak uzimanja obuhvata nekoliko postupaka. Nakon buenja do dubine sa koje se eli uzeti uzorak tla pomou cilinda, dno buotine se oisti od poremeenog tla. Potom se cilindar spusti na dno buotine i utiskuje hidraulikim kontinualnim pritiskom ili udarcima malja.
Beleke:

MEHANIKA TLA: Geotehniki istrani radovi

15

Pri tom se belei sila utiskivanja odnosno energija pobijanja koja moe biti indikator stanja tla iz koje se uzima uzorak tla. Prilikom utiskivanja obavezno se meri dubina utiskivanja da bi se u cilindru sauvao sigurnosni prostor tako da ne doe do kompresije tla u njemu. Posle utiskivanja cilindar se lagano izvue, izmeri duina uzorka i uporedi sa dubinom do koje je buai pribor utisnut. Narou panju treba posvetiti ako se uzorci tla uzimaju ispod nivoa podzemne vode. Tada je potrebno odravati pritisak vode u buotini iznad pritiska podzemne vode na dnu buotine to moe zahtevati upotrebu bentonitne suspenzije umesto vode ili pak upotrebu oblonih elenih kolona (cevi) za zatitu zidova buotine od zaruavanja usled visokih pijezometarskih nadpritisaka u tlu. Neporemeeni uzorci koji su uzeti cilindrima transportuju se do mesta ispitivanja u istim cilindrima. Da bi se sauvala prirodna vlanost na krajeve cilandara stavlja se rastopljeni parafin, poklopac ili se komplet pakuju u PVC kese. Svi uzorci se moraju propisno obeleiti sa napomenom ta predstavlja dno a ta vrh uzorka. Transport ovih uzoraka mora biti veoma paljiv kako se ne bi poremetila njihova struktura usled udara ili vibracija prilikom transporta.

Slika 1.9. Cilindri za uzimanje uzoraka tla a) otvoreni debelozidni, b) otvoreni debelozidni, i c) tankozidni sa klipom

Beleke:

MEHANIKA TLA: Geotehniki istrani radovi

16

Neporemeeni uzorci mogu se uzeti i izborom delova jezgra dobijenih rotacionim buenje pomou dvostrukih ili trostrukih srnih cevi. Presek jedne dvostruke srne cevi dat je na Slici 1.6. Spoljanja cev na svom donjem kraju ima buau krunu koja se moe menjati. Unutranja cev je privrena za srnu glavu pomou zglobne veze koja joj omoguuje da ostane nepokretna dok se spoljnja cev sa buaom krunom okree. Duina srne cevi se obino kree od 1.5-3.0 m a istiskivanje jezgra tla iz cevi vri se pritiskom usklaene veliine. Istiskivanje se vri u sud koritastog oblika kaji na vrhu ima otvor za isticanje vode. Za uvanje jezgara dobijenih rotacionim buenjem postupkom jezgrovanja, koriste se drveni, limeni ili plastini sanduci duine od 1 - 1.5 m, sa poklopcem (Slika 1.10). Jezgra se meusobno odvajaju daicama a na mestima gde je jezgro izgubljeno obavezno se ostavlja prazan prostor uz podatak da je jezgro izgubljeno. Na slian nain se obeleavaju mesta sa kojih je uzet poremeen ili neporemeen uzorak iz samog jezgra. Ako je potrebno jezgro ili njegovi komadi mogu se upakovati u parafin da bi se sauvala njihova prirodna vlanost. Sanduk sa uzorcima se obavezno fotografie sa jasnom naznakom pravca slaganja jezgra koji u stvari pokazuje poetak i kraj jezgra odnosno buotine.

Slika 1.10. Sanduk za uvanje jezgra

Uzorci koji se na ovakav nain dobijaju mogu pripadati klasi 1 ili 2 to se utvruje nakon istiskivanja i pregleda istisnutog jezgra. Ovaj nain istranog buenja je veoma pogodan zato to se vadi celokupno jezgro iz buotine to omoguava vizuelno sagledavanje rasprostiranje slojeva tla po dubini pa samim tim i odabir reprezentativnih uzoraka je kvalitetniji.

Beleke:

MEHANIKA TLA: Geotehniki istrani radovi

17

1.4 Terenski opiti (opiti ,,in situ,,)

Kako uzimanje neporemeenih uzoraka tla nije mogue iz svih vrsta tla, to je uglavnom sluaj kod krupnozrnog tla (pesak, ljunak), provode se odgovarajui terenski opiti radi utvrivanja inenjerskih (mehanikih) osobina tla. iru primenu u praksi nali su sledei terenski opiti: standardni penetracioni opit (SPT) statiki penetracioni opit (CPT) opit krilnom sondom dilatometar Standardni penetracioni opit (SPT)

1.4.1

Ovaj opit se izvodi u prethodno izbuenoj i oienoj buotini, tako to se na kraj buaih ipki montira standardizovana ,,penetraciona kaika,, (cilindar, slika 1.7c) koja se spusti na dno buotine a potom udarcima malja propisane teine (63.5 kg) i visine pada (76 cm), pobija u dno buotine (Slika 1.11a). Pri tom se meri broj udaraca N, potreban za tri sukcesivna prodiranja od po 15 cm. Prvo brojanje se ne uzima u obzir zbog moguih poremeaja dna buotine tako da konaan rezultata N predstavlja prosek drugog i treeg brojana pri ukupnom prodiranju od 30 cm. Nakon svakog pobijanja iz buotine se izvue cilindar iz kojeg se moe uzeti poremeen uzorak koji slui za identifikaciju i klasifikaciju tla.

Slika 1.11. a) ematski prikaz SPT opita; b) i c) penetraciona kaika

Beleke:

MEHANIKA TLA: Geotehniki istrani radovi

18

U ljunkovitom tlu, vrh penetracione kaike (seica) zamenjuje se masivnim konusom (Slika 1.11c). koji spreava da sluajan komad veeg ljunka ne zapne za no i ne proizvede sluaja otpor. Uobiajeno odstojanje izvoenja ovih opita u buotini je 1.5 m, a maksimalno odstojanje ne treba prelaziti 3.0 m. 1.4.2 Statiki penertacioni opit (CPT) (SRPS U.B1.031;1989)

Opitom statike penetracije vri se utiskivanje u tlo konusnog vrha penetrometra sa uglom od 60o koji se montira na vrh eline cevaste ipke odgovarajueg prenika. Pri tom se registruje, odnosno meri, otpor koji tlo prua prilikom utiskivanja konusnog vrha. Merena veliina otpora vrha konusa ima dimenziju napona (kN/m2) i oznaava se sa qc, pri emu brzina utiskivanja po pravilu iznosi cca 2 cm/s. Osim obaveznog merenja otpora tla prilikom utiskivanja konusa moe se meriti i bono trenje po omotau cevaste ipke ili na njenoj ogranienoj duini. ematski prikaz ovog ureaja prikazan je na Slici 1.12. Opit se izvodi na dva naina: kontinualno, tako to se svi elementi penetrometra (konus, frikcioni rukavac, cevi) utiskuju u tlo istovremeno, i sukcesivno, gde se u prvoj fazi preko unutranje ipke (vretena) koja prolazi bez trenja kroz cevaste ipke utiskuje konus, dok za to vreme cevaste ipke miruju. Pri ovoj operaciji se registruje sila utiskivanja preko koje se izraunava otpor tla pri prodiranju konusa. U sledeoj fazi konus miruje, a vri se potiskivanje cevastih ipki sve dok se ne postigne kontakt sa bazom konusa, Slika 112b.

Slika 1.12. a) ematski prikaz CPT (CPTU) opita; b) faze utiskivanja penetrometra

Beleke:

MEHANIKA TLA: Geotehniki istrani radovi

19

U sluajevima kada se ele meriti porni pritisci koji se generiu prilikom opita onda se koriste penetrometri sa poroznim keramikim elementom (fileterom) smetenim iznad konusa gde se i mere porni pritisci (Slika 1.12b). Da bi se ovaj penetrometar razlikovao od klasinog CPT opita koristi se oznaka CPTU. Pomou ovog penetrometra mogu se meriti i hidrostatiki porni pritisci tako to se konus zaustavi na odreenoj dubini i miruje do dostizanja ravnotenog stanja pornih prtisaka. Preporuljivo je ovaj opit izvoditi u kombinaciji sa buotinama i nezamenjiv je pri ispitivanju u peskovima. 1.4.3 Opit krilnom sondom

Opit krilnom sondom izvodi se sa povrine terena ili u sondanoj buotini kad nije mogue uzimanje neporemeenih uzoraka. Koristi se za odreivanje nedrenirane smiue vrstoe neispucalih i potpuno zasienih glina . Krilna sonda se sastoji od tankih elinih limova standardnih dimenzija H/D=100x75 ili 100x50 mm, privrenih za kraj eline ipke. Na gornji kraj ipke se nanosi torzioni momenat preko odgovarajueg mehanizma, sve dok ne doe do smiueg loma gline po omotau i bazi cilindra koji opisuju krilca sonde (Slika 1.13). Iz uslova ravnotee torzionog momenta i otpora po bazi i omotau opisanog cilindra dobija se veliina nedrenirane smiue vrstoe.

Slika 1.13. a) ematski prikaz opita krilnom sondom; b) krilna sonda

Beleke:

MEHANIKA TLA: Geotehniki istrani radovi

20

1.5 Opta klasifikacija tla (SRPS U.B1.001:1990) Tlo u zavisnosti od postanka i minerolokog sastava predstavlja meavinu zrna razliitih veliina i oblika. Pri tom jedan deo u ukupnoj zapremini zauzimaju intergranularne upljine (pore), u kojima se moe nalaziti vazduh, voda ili meavina vazduha i vode. Ove osnovne injenice ukazuju na razliito mehaniko ponaanje tla, i zato postoji sasvim opravdana potreba da se ono identifikuje i klasifikuje. Klasifikacija podrazumeva svrstavanje uzoraka tla dobijenih sondiranjem u odreene grupe, klase ili kategorije sa slinim osobinama a na osnovu nekog klasifikasionog sistema. Za potrebe mehanike tla i graevinske geotehnike najpogodniji klasifikacioni sistem je tkz. jedinstvena klasifikacija poznatija kao AC klasifikacija (A.Casagrande 1948) koja je usvojena i naim standardom SRPS U.B1.001:1990, (Prilog 1). Klasifikacija je bazirana na laboratorijskom odreivanju granulometrijskog sastava tla, granice teenja i indeksa plastinosti, kao i na terenskoj identifikaciji tla. Svaka vrsta tla moe se opisati oznakom sa dva slova. Prvo slovo predstavlja glavni naziv tla a drugo oznaava neku bitnu osobinu tog tla, koja ga blie karakterie. Kao generalna osnova za klasifikaciju usvojena je podela na dve glavne grupe sa graninom vrednou veliine zrna od 0.075 mm, tako da razlikujemo: krupnozrna tla: koja sadre preko 50 % zrna veih od 0.075 mm, u koja spadaju: ljunak (G), vie od 50% zrna vee od 2 mm, i pesak (S), vie od 50% zrna manje od 2 mm, a koji mogu imati graduiranost: dobru (W) jednolinu (U), i slabu (P) ili primese: praine (F), i gline (C) (GW) ljunak, dobro granulisan (SF) pesak, sa primesama praine

Primer klasifikacije:

sitnozrna tla: koja sadre preko 50% zrna manjih od 0.075 mm, u koja spadaju: praina (M), glina (C), i organsko tlo (O) koja na osnovu granica teenja mogu imati: nisku plastinost (L), granica teenja wL <35% srednju plastinost (I), granica teenja 35%<wL <50%, i visoku plastinost (H), granica teenja wL >50% (ML) praina, niske plastinosti (CH) glina, visoke plastinosti

Primer klasifikacije:

Beleke:

MEHANIKA TLA: Geotehniki istrani radovi

21

Napomena: Pored ove dve glavne grupe razlikujemo i grupu izrazito organskih tla koja su jako stiljiva i imaju nepoeljne karakteristike u graevinske svrhe. Tipina tla su treset (Pt) i druga izrazito organska tla sa visokoorganskom strukturom (delovi lia, trave, korenja i druge vlaknaste biljne materije).

1.6 Terenska identifikacija uzoraka tla (SRPS U.B1.003:1990) Podrazumeva prepoznavanje i razvrstavanje tla u odreene grupe klasifikacionog sistema jednostavnim terenskim opitima. Krupnozno tlo razlikuje se golim okom od sitnozrnog tla. Organsko tlo karakterie tamna boja i neprijatan miris. Nakon identifikacije tlu se uz opis dodeljuje oznaka koju odreuje standard SRPS U.B1.001, a mogu se primeniti i dvojne oznake ako se proceni da je tlo na granici dve razliite klasifikacione grupe (meana tla). Identifikacija krupnoznog tla vri se vizuelno i sredstvima kao to su eki, metar, lupa i hlorovodina kiselina. Suv uzorak materijala razastre se na ravnu povrinu i utvruje se: granulacija veliina zrna oblik zrna sadraj CaCO3 tvrdoa zrna stepen zahvaenosti raspadanjem Identifikacija sitnozrnog tla je znatno tea jer se estice gline, praine i sitnog peska ne mogu raspoznavati golim okom, zato se koriste sledei opiti: opit treenja opit plastinosti opit konzistentnog stanja opit sjaja suva vrstoa opit kiselinom, i opit mirisa i boje

Beleke:

MEHANIKA TLA: Geotehniki istrani radovi

22

Prilog 1: ,,verzija,, AC klasifikacije (SRPS U.B1.001:1990)

TERENSKI IDENTIFIKACIONI I KLASIFIKACIONI KRITERIJUMI TLA irok spektar svih krupnih frakcija prisutnih jednakomerno u tlu Preovladava jedna veliina zrna meu krupnim frakcijama Neke meufrakcije zrna nedostaju meu krupnim frakcijama Primese sitnih frakcija neznatne plastinosti meu krupnim zrnima Primese glinovite frakcije odreene plastinosti vezuju krupna zrna irok spektar svih krupnih frakcija prisutnih jednakomerno Preovladava jedna veliina zrna meu krupnim frakcijama Neke meufrakcije zrna nedostaju meu krupnim frakcijama Primese sitnih frakcija neznatne plastinosti meu krupnim zrnima Primese glinovite frakcije odreene plastinosti vezuju zrna peska REAKCIJA PLASTINOST SUVA NA VALJIA VRSTOA TREENJE Vrlo slaba Brza Nikakva lako se mrvi Nikakva Slaba Mala do ili spora malo se lepi srednja Nikakva Mekana i slaba Mala ili spora malo se lepi Polagana Slaba i Nikakva do srednja mekana do mala Srednje tvrda Srednja Nikakva lepi se do velika Mekana Mala do Nikakva lepi se srednja Polagana Slaba Mala do ali jasna srednje tvrda srednja Vrlo tvrda Velika do Nikakva jako se lepi vrlo velika Nikakva do Srednje tvrda Umerena vrlo spora lepi se do jaka Vrlo mekana Nikakva vlaknasta Mala sluzava

GLAVNA PODELA TLA LJUNKOVI I LJUNKOVITA TLA Vie od 50% krupnozrne frakcije je vee od 2 mm ISTI LJUNKOVI PESKOVI SA SITNIM FRAKCIJA MA ISTI PESKOVI LJUNKOVI SA SITNIM FRAKCIJA MA

Vie od 50 % zrna je krupnije od 0,075 mm

K R U P N O Z R N A

T L A

PESKOVI I PESKOVITA TLA Vie od 50% krupnozrne frakcije je manje od 2 mm

Vie od 50 % zrna je sitnije od 0,075 mm PRAINE, PRAINE, GLINE I GLINE I ORGANSKA PRAINE, GLINE I ORGANSKA TLA ORGANSKA TLA TLA SREDNJE NISKE VISOKE PLASTINO PLASTINOSTI PLASTINO STI Granica teenja STI Granica 35 % ili manje Granica teenja teenja 50 % izmeu 35 % ili vie i 50%

SJAJ Nikakav do mutan Slab do srednji Nikakav Nikakav do vrlo mutan Srednji do sjajan Maten do srednji Nikakav do mutan Vrlo sjajan Srednji do sjajan Nikakav do mutan

S I T N O Z R N A

T L A

JAKO

ORGANSKA TLA

Beleke:

MEHANIKA TLA: Geotehniki istrani radovi

23

NAZIV I OPIS GRUPE TLA Dobro gaduirani ljunkovi ljunkovito-peskovite meavine sitnih frakcija malo ili nita Slabo graduirani ljunkovi uniformnog granulometrijskog sastava sitnih frakcija malo ili nita Slabo graduirani ljunkovi ljunkovito-peskovite meavine sitnih frakcija malo ili nita Slabo graduirani ljunkovi ljunkovito-peskovite meavine sa prekomerno sitnih frakcija Dobro graduirani ljunkovi ljunkovito-peskovite meavine sa malom sadrinom gline Dobro graduirani peskovi ljunkoviti peskovi sitnih frakcija malo ili nita Slabo grduirani peskovi uniformnog granulometrijskog sastava sitnih frakcija malo ili nita Slabo graduirani peskovi ljunkoviti peskovi sitnih frakcija malo ili nita Slabo graduirani peskovi sa prekomerno sitnih frakcija Dobro graduirani peskovi sa malom sadrinom gline Praine, anorganske praine, vrlo fini peskovi, kameno brano niske plastinosti Gline, anorganske prainaste gline niske plastinosti Organske praine, organske prainaste gline niske plastinosti Glinovita anorganska praina, peskovita glina niske plastinosti Mrava glina, anorganska glina srednje plastinosti Organske gline srednje plastinosti Liskunska i dijatomejska tla fini peskovi, elastine praine visoke plastinosti Masna glina, anorganske gline visoke plastinosti Organske gline visoke plastinosti Treset, tresetasta tla i ostala jako organska tla

LABORATORIJSKI KLASIFIKACIONI KRITERIJUMI TLA Cu > 4 i Cz izmeu 1 i 3

SIMBOL GRUPE TLA GW

Od 5 % do 12 % granini sluajevi zahtevaju dvojne simbole

Ne zadovoljava oba gore navedena uslova za GW

Preovladava jedna frakcija Nedostaje jedna frakcija Atterbergove granice iznad "A" linije i Ip izmeu 4 i 7 zahtevaju dvojne simbole

GU

Klasifikacija na osnovu procenta sitnih frakcija Manje od 5 % GW, GU, GP, SW, SU, SP Vie od 12 % GF, GC, SF, SC

GP

Atterbergove granice ispod "A" linije i Ip < 4 Atterbergove granice iznad "A" linije i Ip > 7

GF

GC

Cu > 6 i Cz izmeu 1 i 3

SW

Ne zadovoljava oba gore navedena uslova za SW

Preovladava jedna frakcija Nedostaje jedna frakcija Atterbergove granice iznad "A" linije i Ip izmeu 4 i 7 zahtevaju dvojne simbole

SU

SP SF

Atterbergove granice ispod "A" linije i Ip < 4 Atterbergove granice iznad "A" linije i Ip > 7

SC

ML CL
70

Indeks plastinosti Ip [%]

60 50 40 30 20 10 7 4 0

OL
CH
i ja l in 20) A - ( w L73 0. Ip=

MI CI OI MH

CI CL
SC SC -SF SF
0 10 20

MH ili OH

MI ili OI ML ili OL
30 40 50 60 70 80 90 100

Granica teenja wL [%]

CH OH

Na osnovu vizuelne makroklasifikacije

Pt

Beleke: