Sveti Nektarije Eginski

SLOVO O DUHOVNOJ BORBI SLOVO O LIKU PRIJATELJA O ISTINSKOJ SMIRENOSTI O LJUBAVI

Slovo o duhovnoj borbi

Cilj naega ivota je da postanemo savreni i sveti. Da se pokaemo deca Boija i naslednici Carstva Nebeskoga. Pazimo da ne bismo, moda, zarad ovoga ivota bili lieni budueg. Da ne bi, moda, zbog ivotnih briga i nespokojstava zanemarili cilj naeg ivota. Post, bdenje, i molitva same od sebe ne donose eljene plodove, zato to one nisu cilj naeg ivota; predstavljaju samo sredstva za postizanje cilja. Ukrasite vae svetiljke vrlinama. Borite se da odbacite strasti due. Oistite srce vae od svake neistote i drite ga isto, da bi doao i uselio se u vas Gospod; da bi vas ispunio Sveti Duh svojim boanskim darovima. Deco moja ljubljena, sav va trud i briga da su u tome. To da bude cilj i tenja nezaustavljiva. Za to sva vaa molitva Bogu. Traite svakodnevno Gospoda; ali unutra, u srcu vaem, a ne negde van njega. I kad Ga naete, stanite sa strahom i trepetom kao Heruvimi i Serafimi, jer je srce vae postalo prestol Boiji. Ali da biste pronali Gospoda, smirite sebe do praha, jer se Gospod gnua gordih, dok ljubi i poseuje smirene srcem. Zato i govori: "Ali na koga u pogledati? Na onoga ko je smirenoga duha i ko drhe od mojih rei" (Isaija 66,22). Bori se u dobroj borbi i Bog e te osnaiti. U borbi susreemo slabosti, nedostatke i greke nae. Borba je ogledalo naeg duhovnog stanja. Ko se nije borio nije upoznao sebe samoga. Pazite ak i na male pogreke. Ako vam se iz nepanje desi neki greh, ne gubite nadu, nego ustanite brzo, pripadnite Bogu koji ima mo da vas podigne. Preterana alost krije u sebi gordost. Preterana alost i beznae tetne su i opasne, i esto puta preuveliavaju se od strane avola da bi prekinuo napredovanje onoga koji se bori. U sebi imamo slabosti i strasti i mane duboko ukorenjene. Sve to ne moe se prelomiti preko kolena, niti pomoi slabosti i teeke alosti, nego trpljenjem i istrajnou, hrabrou, trudom i opreznou. Put koji vodi u savrenstvo jeste dug. Molite se Bogu da vas osnai. Da se trpljenjem susretnete sa vaim padovima, i poto brzo ustanete, da hitate a ne da stojite, kao deca, na mestu gde ste pali, plaui i ridajui neuteivo. Bdite i molite se da ne padnete u napast. Ne oajavajte ako padate esto u stare grehove. Mnogi od njih su jaki po prirodi i po navici. Meutim, vremenom i priljenou pobeuju se. Nita da vas ne baca u beznae.

Slovo o liku prijatelja

Prijatelj je ovek dobar, zdrave due, misli ispravno, voli vrlinu, besprekornog je morala, veran je u ljubavi, iskren na reima, postojane je due, iskren je savetnik, otvoren je, istinoljubiv i pravdoljubiv. Prijatelj je slika i prilika svoga prijatelja i do krajnosti osetljiv osea duevno raspoloenje prijateljevo i strada duevnim stradanjem svoga prijatelja. Pre nego mu se prijatelj i ispovedi, on ga pretekne i hita mu u pomo pre nego mu je ovaj i zatrai, i spremno mu se predaje i pomae mu ako je u opasnosti. Prijeteljvi prijatelji su i njegovi prijatelji, a neprijatelji i njegovi neprijatelji. Brani prijatelja i izlae se opasnosti njega radi. U prijateljevom telu obitava dua prijatelja. On je dobar savetnik, uvek govori to je najbolje i stara se za ast i ime svoga prijatelja. Prijateljeve svetinje su i njegove svetinje. Istinski prijatelj je mona zatita i ko je njega naao, naao je blago. Prijatelj je najvea srea. Dobar prijatelj je neprocenjiva vrednost, dragocenija od svakog blaga. Njegovoj krasoti nema ravne. Prijatelj i u nesreama i u radostima ostaje isti. Istinski prijatelj hvali vrednosti koje su pohvale dostojne i otvoreno kudi ono to je za kuenje. Euripid kae: Istinski prijatelji nemaju nita svoje, nego im je imanje zajedniko. Nita nije bolje od pravoga prijatelja. Savetovanje njegovo deluje jae od svakoga leka na stradalnu duu i napaeno srce prijatelja. Njegove rei su ivotni lek. Dobar prijetelj moe imati blagodatno dejstvo i na duu i na telo prijatelja. Dobar prijatelj prima na sebe sve to nedostaje prijatelju i blai najvie ono to se dobro ini, a onoga koji grei najvie ispravlja. Prijatelj postaje razum, oseanje i oko prijatelja. Prijatelj je olienje vrline. Niko ko mrzi nije prijatelj. Grigorije Bogoslov kae: Veran prijatelj je blago sa duom, zatvoreni vrt i zapeaeni studenac to se u pravi as otvara i iz kojeg se zahvata, a prijateljima nazivam dobre i lepe i one sa kojima smo sjedinjeni po vrlinama.

O istinskoj smirenosti
Smirenost dolazi kao posledica moralnog savrenstva. Istinska smirenost ima osnove u unutranjem oveku. Ona je odraz unutranje blagodati due, blistanja njenih vrlina i njene duhovne preukraenosti. Ona kao blagodat, unutra izlivena, lik smirenoga ini svetlim i ljupkim. Smirenost je prava slika naravi i projava duevnog raspoloenja i unutranjeg velianstva smirenoga. Ona, budui nelicemerna i neizvetaena, prosta i tua preterivanju, ima postojan i nepromenjen karakter koji se nikada ne menja ili preobraava iz smirenog u nesmireno, te tako stalno ostaje isto. Smiren je nelukav, iskren i neposredan. On stupa putem vrline i tvori dobro. Vladanja je prostojnog, ophoenja je blagorodnog, rei su mu odmerene, a narav mu uliva poverenje. Dranje tela mu je dolino i dostojanstveno i lieno svakog razmetanja. Izraz lica prirodan je i nelicemeran, pogled mu je vedar, postojan i neljubopitiv, pokreti odmereni i mirni, hod prirodan i ujednaen, kretanje ukraeno merom, a odelo i zimsko i ljetnje

uredno je i skromno, isto i jednostavno. Smiren ljubi sve i utke pouava. Smiren ovek je miljenik ljudi.

O ljubavi
Starajte se da imete ljubav. Itite svakodnevno od Boga ljubav. Zajedno sa ljubavlju dolazi svo bogatstvo dobara i vrlina. Volite, da biste bili voljeni od drugih. Dajte Bogu itavo srce vae, da biste ostali u ljubavi. Ko prebiva u ljubavi, u Bogu prebiva i Bog u njemu (I Jn. 4,16). Duni ste da imate veliku panju u meusobnim odnosima i da potujete jedan drugoga kao svetena lica, kao ikone Boga. Ne gledajte nikada na telo ili na lepotu njegovu, nego na duu. Pazite na oseanje ljubavi, zato ako se srce ne zagreva istom molitvom, ljubav je u opasnosti da postane telesna i neprirodna; u opasnosti je da pomrai um i da sagori srce. Treba da ispitujete svakodnevno jer moda ljubav naa ne istie iz svee zajednike nae ljubavi prema Hristu; moda ne izvire iz punoe nae ljubavi prema Gospodu. Onaj koji bdi da bi sauvao istu ljubav, sauvae se od zamki Lukavoga koji pokuava malo-pomalo da preobrati hriansku ljubav u ljubav zajedniku i sentimentalnu.