Urednik: Tomislav Stanojevi

Vinsent Van Gog

PISMA BRATU
Prevod: Vesna Cekelji Redaktura prevoda: Gordana Stojin

Beograd, 2002.

PARIZ (MAJ 1 8 7 5 - MART 1 8 7 6 )

Pariz, 31. maja 1875. Jue sam video Koroovu izlobu. Naroito se isticala slika Maslinova gora, zadovoljan sam to je to naslikao. Desno, skupina maslina, tamna na plavetnilu predveernjeg neba; u pozadini breuljci sa grmljem i dva velika drveta, gore veernjaa. U Salonu ima 3 veoma lepa Koroa; najlepi, naslikan neposredno pred smrt, Drvosee, pojavie se bez sumnje u Ilustrasionu ili u Mondu Ilustren. Kao to moe da zamisli, iao sam takoe da vidim Luvr i Luksemburg. Rejsdali u Luvru su velianstveni; naroito Grm, Estakada i Sunanica. Nadam se da e videti jednog dana male Rembrante, Hodoasnike iz Emausa i dva pandana, Filozofe.

AMSTERDAM ( 9 . MAJ 1 8 7 7 - JULI 1 8 7 8 )

Amsterdam, 18. avgusta 1877. Ustao sam rano i video sam radnike koji su stigli na gradilite, obasjani prekrasnim suncem. Sigurno bi ti se dopalo da si mogao videti neobian izgled te reke velikih i malih crnih prilika, najpre u uzanoj ulici gde je bilo samo malo sunca, a potom na gradilitu. Nakon to sam dorukovao pare suvog hleba i au piva; to je sredstvo koje Dikens preporuuje onima koji su na putu da se ubiju, koje je prilino delotvorno da se oni jo neko vreme odvrate od svog nauma. Ako ovek i nije sasvim u takvom stanju duha, dobro bi bilo tako raditi s vremena na vreme, mislei pri tome na Rembrantovu sliku Hodoasnici iz Emausa.

Amsterdam,

9.januara

1878.

K. M. 1 me je danas upitao smatram li lepom Zeromovu Friniju2? Rekao sam da mi je neizmerno vee zadovoljstvo da gledam neku Israelsovu ili Mileovu runu enu ili neku staricu Ed. Freru, jer
1 Inicijali j e d n o g od V i n s e n t o v i h s t r i e v a po i m e n u K o r n e l i u s M a r i n u s , k o g a s u p o n e k a d zvali K o r . 2 Frinija, grka kurtizana, P r a k i s t e l o v a l j u b a v n i c a ; z b o g v e l i k e lep o t e s l u i l a m u j e kao m o d e l .

ta u stvari znai neko lepo telo poput Frinijinog? I ivotinje imaju telo koje je moda jo lepe od ljudskog, ali takvu duu kakvu imaju ljudi s Israelovih, Mileovih ili Frerovih slika, eto to je ono to ivotinje nemaju, i zar nam ivot nije bio darovan da bismo obogatili svoje srce, ak i kad trpi fiziki izgled? Ja lino ne oseam gotovo nikakvu simpatiju za tu eromovu figuru jer u njoj ne nalazim ni najmanjeg znaka koji odaje razum. Ruke na kojima su ostali tragovi rada mnogo su lepe od onih od onih koje su sline rukama te figure. Jo vea je razlika izmeu jedne takve devojke i oveka kao to je Parker i Tomas Kempis, ili kao to su likovi koje je slikao Mesonije; kao to ne moemo istovremeno sluiti dva gospodara, ne moemo ni voleti tako razliite stvari i oseati za obe simpatiju. K. M. me onda pita zar mi se ne bi svidela neka ena ili devojka koja bi bila lepa, ali ja sam mu rekao da bih se bolje oseao i bolje slagao sa enom koja bi bila runa ili stara ili siromana ili nesrena iz ovog ili onog razloga, ali koja bi stekla pamet i duu ivotnim iskustvom i iskuenjima ili patnjama.

Amsterdam, 3. aprila 1878. Opet sam razmiljao o onome o emu smo razgovarali i nehotice sam pomislio na rei "danas smo ono to smo bili jue". To ne znai da treba tapkati u mestu i ne pokuati se razviti, naprotiv, postoji nuan razlog da to inimo, da to mislimo. Ali, da bismo ostali verni tim recima, ne treba da uzmiemo, a kad smo ve poeli posmatrati stvari slobodnim i poverljivim pogledom, ne moemo se vratiti natrag niti odstupiti.
7

Oni koji su govorili: "Danas smo ono to smo bili jue" bili su "asni ljudi" to jasno proizlazi iz ustava koji su oni napisali, koji e ostati za sva vremena i za koji se moglo rei da je bio napisan "znakom s n e b a " i "plamenim prstom". Dobro je biti "astan ovek" i truditi se da to budemo sve vie i vie, a inimo dobro kada verujemo da za to treba biti "duhovan ovek i sa unutranjim ivotom". Kad bismo bili uvereni da pripadamo toj kategoriji, ili bismo mirno i samopouzdano svojim putem, ne sumnjajui u dobar krajnji ishod. Bio jedan ovek koji jednog dana ude u crkvu i upita: "Je li mogue da me je moja revnost prevarila, da sam izabrao lo put i da sam zlo poeo, avaj! kada bih se oslobodio te neizvesnosti i kada bih mogao imati vrsto uverenje da u na kraju pobediti i uspeti." A kada mu jedan glas odgovori: "A, kada bi bio u to siguran, ta bi tada uinio? - ini dakle onako kao da si ti u to siguran i nee biti u nedoumici." ovek tada nastavi svoj put, ne vie ne verujui nego verujui, i baci se na posao vie dugo ne sumnjajui i ne oklevajui. to se tie onoga ko gleda da bude "duhovan ovek i sa unutranjim ivotom". Zar on ne bi mogao razviti to stanje u sebi poznavanjem opte istorije i odreenih linosti iz svakog vremena zasebno, od biblijske istorije do istorije Revolucije i od Odiseje do Dikensovih i Mileovih knjiga? I zar ne bi mogao izvui ni jednu pouku iz dela ljudi poput Rembranta ili iz Bretonovog Korova ili iz Molitve pre jela od de Grua ili iz Briona, ili iz de Gruovog Regruta (ako ne iz Savesti) ili iz Dipreovih Velikih hrastova ili, pak, iz Mileovih mlinova i peanih zaravni? Dosta smo govorili o tome ta nam je dunost i kako bismo mogli stii do neeg dobrog, te smo doli do zakljuka da na cilj u prvom redu mora biti
8

da naemo odreeno nametenje i posao kome bismo se mogli potpuno posvetiti. Mislim da smo se sloili u tome i da pre svega treba zamisliti cilj i da pobeda koju bismo odneli nakon celog jednog ivota provedenog u radu i u naporima, vie vredi od pobede koju bismo odneli ranije. Onaj ko ivi iskreno i nailazi na istinske muke i razoaranja, ko ne doputa da ga ona dotuku, vie vredi od nekoga kome se uvek osmehuje srea i ko bi poznavao samo relativan napredak. Jer, ko su oni kod kojih se najjasnije ogleda najvia vrednost, to su oni na koje se mogu primeniti rei:"Teaci, va ivot je tuan, teaci, vi trpite u ivotu, teaci, vi ste presreni", to su oni koji nose oiljke "ivota celog provedenog u borbi i u neprekidnom radu, a da nikada nisu klonuli." Bilo bi dobo da se trudimo da im postanemo slini. Mi dakle napredujemo na naem putu indefessi favende Deo3. to se mene tie, moram postati dobar propovednik, koji treba da kae neto to e moi da bude korisno u svetu, i mogue je da je bolje da proem kroz relativno dug period priprema, i da budem temeljito oproban u jednom vrstom uverenju pre nego to budem pozvan da o tome govorim drugima... Od trenutka kada se budemo trudili da ivimo iskreno, sve e biti dobro, ak i ako neizbeno budemo imali iskrenih patnji i istinskih razoaranja; verovatno emo poiniti i teke greke i izvriti loa dela, ali tano je da vie vredi imati vatren duh, makar zbog toga poinili vie greaka, nego biti sitniav i odve razborit. Dobro je voleti koliko god moemo jer u tome poiva istinska snaga, a onaj ko voli mnogo, ini velike stvari i za njih
3 Neumorni s bojom pomoi (lat). 9

je kadar, a ono to se radi iz ljubavi dobro je uraeno; kada vam se jako dopala ova ili ona knjiga, na primer, navodim nasumce: Lastavica, eva, Slavuj, Duh jeseni, Vidim odavde jednu gospou, Volio sam taj udni gradi, od Milea, to je zato to su to knjige napisane srano, u jednostavnosti i produktivnosti duha. Ako bismo morali da izgovorimo samo nekoliko rei, ali koje bi imale neki smisao, bilo bi bolje da ih izgovorimo mnogo koje bi bile samo prazni zvui, a mogle bi biti izgovorene sa toliko vie lakoe to bi bile manje korisne. Ako nastavimo voleti iskreno ono to je zaista dostojno ljubavi, ne rasipajui svoju ljubav na beznaajne i nitavne i bljutave stvari, stei emo malo po malo vie prosvetljenosti, znanja i postaemo jai. to bre nastojimo da se osposobimo u nekom domenu aktivnosti i u nekom zanatu i da usvojimo jedan relativno nezavisan nain miljenja, i postupanja, i to vie se drimo utvrenih pravila, karakter e nam postati vri, ali zbog toga ne treba postati sputan. Mudro je tako se ponaati, jer ivot je kratak a vreme brzo prolazi; ako se usavrimo u jednoj stvari i dobro je shvatimo, stei emo uz to i razumevanje i znanje o mnogim drugim stvarima. Ponekad je dobro odlaziti esto meu svet i druiti se sa ljudima, a ponekad nam je to prava obaveza i dunost. Ali onaj ko bi vie voleo da ima jako malo prijatelja, to je ovek koji se kree sa najvie sigurnosti meu ljudima u svetu. Ne treba se nikada pouzdati u injenicu da smo bez tekoa ili briga ili bilo kakvih smetnji, ali ne treba sebi uiniti ivot suvie lakim. ak i u kulturnim sredinama i u najboljim drutvima i u najpovoljnijim okolnostima, treba sauvati neto od izvornog karaktera jednog Robinzona Krusoa ili nekog prirodnog oveka, nikada ne 10

dopustiti da se ugasi vatra nae due, nego je treba raspirivati. A onaj ko i dalje ostaje siromaan to se njega tie i kome je siromatvo drago, poseduje veliko blago i uvek e jasno uti glas svoje savesti; onaj ko slua i sledi taj unutranji glas koji je najlepi boji dar, na kraju e u njemu nai prijatelja i nikada nee biti sam... Neka to bude naa sudbina, deae moj, neka te uspeh prati na tvom putu i neka Bog bude u svemu sa tobom i pomogne ti da uspe, to ti eli uz srdaan stisak ruke na tvom odlasku. Tvoj brat koji te voli, VINSENT.

11

BRISEL (AVGUST 1 8 7 8 - 1 5 . NOVEMBAR 1 8 7 8 )

Lake, 15. novembra 1878. Jako bih voleo da ponem da pravim grube krokije bezbrojnih stvari koje sreemo na ovom putu, ali poto bi me to udaljilo od mog pravog posla, bolje da ne poinjem. im sam se vratio kui, poeo sam jednu propoved o "neplodnoj smokvi", Luka XIII, 6 - 9 . Ovaj mali crte U ugljenokopu zaista nije bogznata, ali napravio sam ga tako mahinalno zato to se ovde vidi toliko ljudi koji rade u rudnicima uglja, a to je veoma osoben narod. Taj kuerak se nalazi pored kanala, to je u stvari krmica pored jednog velikog odeljenja, gde radnici dolaze da pojedu svoj hleb i popiju au vina. Traio sam u svoje vreme mesto propovednika u Engleskoj medu rudarima u ugljenokopima, moju molbu su tada odbili rekavi mi da moram imati najmanje dvadeset i pet godina. Ti dobro zna da jedna od osnovnih ili glavnih istina ne samo jevandelja nego cele Biblije glasi: "Svetlost koja sija u tmini." Kroz tminu ka svetlosti. Elem, ko su oni kojima to doista treba, ko su oni koji e ovde nauljiti ui? Iskustvo je potvrdilo da na one koji rade u tmini, u srcu zemlje, kao to su rudari u rudnicima uglja, rei jevandelja ostavljaju snaan utisak i oni im vrsto veruju. Dakle, postoji na jugu Belgije, u Emou, isto toliko blizu Monsu koliko i francuskoj granici, pa i
12

dalje, pokrajina po imenu Borina gde ivi udan narod radnika koji rade u mnogobrojnim ugljenokopima. Evo ta ima o njima u jednom malom geografskom priruniku:"Borinaani (stanovnici Borinaa, kraja zapadno od Monsa) bave se jedino vaenjem uglja. Velianstven prizor pruaju ti rudnici kamenog uglja otvoreni na 300 metara pod zemljom, a u koje svakodnevno silazi jedan radniki narod, dostojan naeg potovanja i simpatija. Kopa kamenog uglja u Borinau poseban je tip, za njega dan ne postoji, i nikada, sem nedeljom, ne uiva u sunanim zracima. On tegobno radi uz treperenje lampe ija svetlost je bleda i olovna, u uskoj galeriji, presavijenog tela, ponekad primoran da puzi; on radi naime sred hiljadu opasnosti koje neprestano iskrsavaju, ali belgijski rudarski nadzornik izgleda srean, svikao je na taj nain ivota, i kada se nade u oknu, sa malom lampom na kapi, koja slui kao vodi u pomrini, uzda se u Boga koji vidi njegovu muku i koji ga titi, njega, enu mu i decu." Takav je, dakle, Borina na jugu Lesina gde se nalaze kamenolomi. Mnogo bih voleo da tamo postanem propovednik. Tromeseni sta za koji su se postarali gospoda Jong i pastor Piterse, primie se kraju. Pre nego to je poeo da propoveda i pre nego to je poao na svoja velika putovanja propovedanja i vlastitog delovanja meu paganima, Pavle je proveo tri godine u Arabiji. Kada bih ja mogao dve do tri godine tiho raditi u slinoj pokrajini, gde bih neprestano uio i posmatrao, ne bih se odatle vratio bez sposobnosti da kaem neto to bi zaista vredelo da ljudi uju, ja to ipak kaem sa svom poniznou, ali iskreno.

13

BORINA ( 1 5 . NOVEMBAR 1 8 7 8 - 2 0 . AVGUST 1 8 8 0 )

Pti Vam, 26. decembra 1878, Borina-Eno Ti mora da zna da u Borinau nema slika, i da uglavnom uopte ne znaju ta je to slika, pa se samo po sebi razume da ja od svog odlaska iz Brisela nisam video nita to se tie umetnosti. Ali, bez obzira na to, kraj je veoma karakteristian i veoma ivopisan, sve ovde takorei govori i sve je puno neke osobenosti. Ovih poslednjih dana, tmurnih dana pred Boi, pao je sneg. Sve je podsealo na srednjovekovna platna Brojgela Seljaka i tolika druga na kojima su slikari uspeli da izraze na jedan zauujui nain karakteristian efekat crvenog i zelenog, crnog i belog. Ono to se ovde vidi, uvek me podstie da mislim na radove, na primer Tejsa Marisa ili Albrehta Direra. Ima ovde useenih puteljaka obraslih kupinama i starim drveem sa njihovim neobinim korenjem, koji strano lie na onaj put sa jednog Direrovog bakroreza: Vitez i Smrt4. Ovih poslednjih dana posebno je bilo zanimljivo videti rudare kako se uvee na belom snegu, u sumrak, vraaju kui iz rudnika. Ti ljudi su posve crni kada izlaze iz mranih rudnika na dnevnu svetlost, izgledaju poput dimniara. Njihovi stanovi su uglavnom mali, pre bi se reklo da su to atrlje du tih useenih puteva i u umi i na padinama breulja4 P u n n a z i v je Vitez, smrt i avo 14

ka. Tu i tamo vide se i krovovi prekriveni mahovinom, a uvee kockasti prozorii bacaju ljupku bledu svetlost. Oko bati se ovde vide polja i oranice sa ivicama od crnih kupina, kao to se kod nas u Brabantu moe videti lug i hrastov mladik, a u Holandiji kronjasto potkresane vrbe. Ovih poslednjih snenih dana to je prualo utisak pisma na beloj hartiji, poput stranica Jevanelja.

Vam, april 1879. Nedavno sam napravio jedan jako zanimljiv izlet, lino sam proveo est sati u rudniku. I to jo u jednom od najstarijih i najopasnijih rudnika u okolini, po imenu Markas. Taj rudnik je na veoma loem glasu zbog niza mnogobrojnih nesrea koje se u njemu deavaju, bilo na silasku, bilo na izlasku, bilo zbog zaguljivog vazduha ili eksplozije metana ili zbog podzemne vode, ili zbog ruenja starih galerija itd. To je mrano mesto i sve to ga okruuje ima na prvi pogled sumoran i zloslutan izgled. Radnici iz tog radnika uglavnom su ljudi ispijeni i bledi od groznice, izgledaju umorno i iscrpljeno, pre vremena su ostareli i pocrneli u licu, a ene su uglavnom blede kao krpe i uvele. Oko rudnika su bedna rudarska naselja, sa poneto mrtvog i potpuno aavog drvea, ivice od kupina, gomile ubreta i ljake, brda otpadaka uglja itd. Maris bi to divno naslikao.

Vam, juni 1879. Ne znam bolju definiciju rei umetnost od ove: "Umetnost je ovek pripojen prirodi", prirodi, stvar15

nosti, istini, ali sa jednim znaenjem, shvatanjem i karakterom koje umetnik istie, kojima daje izraz, "koje izvlai", koje razreava, oslobaa, ukraava bojama. Jedna Movova ili Marisova ili Israelova slika kae vie i govori jasnije nego sama priroda.

Juli, Dragi moj Teo,

1880.

Piem ti pomalo teka srca poto to nisam ve tako dugo inio iz vie razloga. Ti si donekle postao za mene stranac, a i ja, i ja sam to moda postao za tebe vie nego to misli, moda bi za nas bilo bolje da ubudue ne bude ovako. Mogue je da ti ja ne bih ni sada pisao da nisam duan, prisiljen da ti piem, da me, velim, ti sam nisi na to primorao. Saznao sam u Etenu da si poslao 50 franaka za mene, pa eto, primam ih. Dodue, teka srca, dodue u dosta setnom raspoloenju, ali ja sam u nekoj vrsti orsokaka ili kripca, kako drugaije da postupim? I piem ti, dakle, da ti na tome zahvalim. Ja sam se, kao to moda zna, upravo vratio u Borina, otac mi je govorio da radije ostanem u blizini Etea, rekao sam ne i mislim da je to najbolje to sam mogao uraditi. Nehotice sam postao neka vrsta nemogue i sumnjive osobe u porodici, bilo kako bilo, neko ko ne uiva poverenje, a u emu bih ja bilo kome i na bilo koji nain mogao biti koristan? I zato je pre svega, sklon sam da to verujem, prednost i najbolje mogue i najpametnije reenje, da odem i da se drim na poeljnoj udaljenosti, kao da ne postojim. Ono to je mitarenje za ptice, vreme

kada one menjaju perje, to su zla kob ili nesrea, teka vremena za nas, ljudska bia. Moe se ostati u tom vremenu mitarenja, moe se takode iz njega izai kao preporoen, ali to se ipak ne ini javno, to nije mnogo zabavno, eto zato je bolje da se tada izgubimo. Dobro, neka bude tako.

Sada moram da te gnjavim izvesnim apstraktnim stvarima pa ipak bih jako voleo da ih strpljivo saslua. Ja sam strastven ovek, sposoban i podloan da inim vie ili manje nerazumne stvari, zbog kojih mi se ini da se vie ili manje kajem. esto mi se deava da govorim ili radim malo suvie brzo, kada bi bilo bolje ekati malo strpljivije. Mislim da drugi ljudi mogu takoe ponekad initi sline nepromiljenosti. Sada, poto je to tako, ta treba da radim, treba li da sebe smatram opasnim ovekom koji ni za ta nije sposoban? Ja to ne mislim. Ali, radi se o tom da treba da se trudim svim silama da izvuem iz tih strasti ono to je dobro. Na primer, da navedem jednu strast izmeu ostalih, oseam vie ili manje neodoljivu strast prema knjigama i oseam potrebu da se neprestano obrazujem, da, ako hoe, studiram, isto kao to oseam potrebu da jedem hleb. Upravo ti e moi to da shvati. Kada sam bio u drugoj sredini, okruen slikama i umetnikim predmetima, dobro zna da me tada obuzela estoka strast prema onome to me je okruivalo, koja je ila do oduevljenja. I ne alim zbog toga, pa jo i sada, daleko od zaviaja, oseam esto nostalgiju za tim zaviajem slika. Ti se moda dobro sea da sam ja dobro znao (i vrlo je mogue da to jo uvek znam ta je Rembrant ili ta je Mile, ili il Dipre ili Delakroa ili Mi17

las ili gospodin Maris? Dobro. - Sada nemam vie sve to oko sebe, a tvrde da to neto to se zove dua nikada ne umire i da to uvek ivi i uvek i uvek traga, i jo uvek. Umesto da podlegnem nostalgiji, rekao sam sebi: "Zaviaj ili domovina je svuda". Dakle, umesto da dopustim da padnem u oajanje, opredelio sam se za aktivnu setu, onoliko koliko sam mogao da budem aktivan ili, drugim recima, draa mi je bila seta koja se nada, koja stremi i koja traga, od one koja je umorna, bez napretka i koja oajava. Dakle, prouavao sam vie ili manje ozbiljno knjige koje sam imao pri ruci, kao na primer Bibliju Mileovu Francusku revoluciju, a onda prole zime ekspira i malo V. Igoa i Dikensa i Bier Stou, a potom nedavno Eshila, a za njim mnoge druge koji su manje klasici, mnoge male u stvari velike umetnike. Ti dobro zna da su neki od onih koje svrstavaju u male umetnike Fabricijus ili Bida.

ili

I evo ja sam sada ve moda pet godina, ne znam tano, bez nametenja i potucam se tamo-amo; vi sada kaete, od toga i toga doba ti si se srozao, ugasio si se, nita nisi uradio. Je li to sasvim tano? Istina je da sam koji put zaradio sam koricu hleba, nekad bi mi je kakav prijatelj dao iz milosra, iveo sam kako sam mogao, i dobro i loe, kako je ve ilo, istina je da sam izgubio poverenje nekolicine ljudi, istina je da je moja novana situacija u alosnom stanju, istina je da je moja budunost prilino crna, istina je da sam mogao bolje da postupim, istina je da sam gubio vreme upravo koliko da bih zaradio svoj hleb, istina je da su moje studije i same u dosta alosnom i beznadenom stanju i da mi nedostaje vie, beskrajno vie nego to imam. No, zar se to naziva srozavanje i zar se to naziva besposlienje?
18

Ti e moda rei: Ali, zato nisi nastavio, kao to su hteli da nastavi, univerzitetske studije? Na to u ti odgovoriti samo sledee: to je suvie skupo, a osim toga, ta budunost ne bi bila nita bolja od ove na m o m sadanjem putu. Ali, ja moram nastaviti put koji sam izabrao jer ako ne budem nita radio, ako ne budem studirao, ako ne budem vie traio, tada u biti izgubljen. Tada, teko meni. Evo kako zamiljam celu stvar: nastaviti, nastaviti, eto to je neophodno. Ali, koji je tvoj krajnji cilj, rei e ti? Taj cilj postaje sve odreeniji, polako i sigurno e dobiti obrise kao to kroki postaje skica, a skica slika, u toj meri u kojoj budemo radili ozbiljnije, u kojoj budemo dalje produbljivali u poetku nejasnu ideju, prvu neuhvatljivu i polaznu misao, sve dok ona ne bude utvrena. Treba da zna da je sa propovednicima isto kao i sa umetnicima. Postoji jedna stara akademska kola, esto grozna, tiranska, sve u svemu strava i uas, ljudi imaju kao neki oklop, elini oklop predrasuda i konverzija, a kada su na rukovodeim poloajima, rasporede mesta, i sistemom okolienja nastoje da podre svoje tienike i da iskljue iz kole prirodnog oveka. Njihov je B o g p o p u t boga ekspirovog Falstafa "unutranjost crkve", "the inside of a church"; u stvari izvesna gospoda propovednici ? ? ? zatekli su se udesnom igrom sluaja (ne bi li moda i oni sami, da su sposobni za neko ljudsko oseanje, bili malo iznenaeni to su se tu nali) na istom stanovitu po verskom pitanju kao i ovaj pijanac. Ali, malo je bojazni da bi se o tom pitanju njihovo slepilo ikada moglo preobraziti u otroumnost. 19

Takvo stanje stvari loe se odraava na onoga ko se sasvim s tim ne slae i koji celom svojom duom i celim svojim srcem i sa gnevom za koji je sposoban protestuje protiv svega toga. Ja lino potujem akademike koji nisu poput ovih pomenutih, ali akademika dostojnih potovanja ima manje nego to bi se moglo u prvi mah pomisliti. Jedan od uzroka to sam sada bez nametenja to sam godinama bio bez nametenja, to je sasvim jednostavno zbog toga to imam drugaije ideje nego ta gospoda koja zapoljava osobe koje misle kao oni. Nije to samo obino pitanje moje spoljanjosti, kako su mi licemerno zamerili, u pitanju je mnogo ozbiljnija stvar, uveravam te.

Za vreme tvoje poslednje posete prologa leta, kada smo se zajedno etali pored naputenog okna koji zovu Vetica, podsetio si me da smo se jednom davno, takode skupa etali pored starog kanala i mlina u Rejsvejku, "i tada smo se", govorio si, "slagali u mnogim stvarima", ali dodao si ini mi se , " o d tada si se mnogo promenio, nisi vie onaj isti". E pa dobro, to nije ba sasvim tako. Promenilo se to to tada moj ivot nije bio toliko teak, a moja budunost naizgled nije bila toliko crna, ali to se tie unutranjeg ivota, to se tie mojih pogleda na svet i mog naina miljenja, to se nije promenilo, samo ako zaista postoji neka promena ona se ogleda u tome to sada ozbiljnije mislim, verujem i volim ono to sam ve tada mislio, verovao i voleo. Bio bi to, dakle, nesporazum kada bi ti ostao pri svom miljenju da u ja sada biti manje zagrejan za Rembranta ili Milea ili Delakroaa ili za bilo koga ili bilo ta, jer upravo je obratno, samo pazi, ima vie stvari u koje treba verovati i voleti ih, ima Rem20

branta u ekspiru i Koreda u Mileu, i kod Delakroa u V. Igou, a osim toga ima Rembranta i u Jevanelju i Jevanelja u Rembrantu, kako god hoe, to ti se manje-vie svodi na isto, pod uslovom da dobro razumemo stvar i da joj svesno ne damo pogrean smisao i da imamo na umu pribline vrednosti onoga to poredimo, bez ikakve namere da umanjimo zasluge originalnih linosti. I u Banjenu ima Marisa i u Bier Stou ima Arijal efera. Ako sada moe oprostiti jednom oveku to temeljito prouava slike, dozvoli da je i ljubav prema knjigama isto tako sveta kao i ljubav prema Rembrantu, ak mislim da se ove dve ljubavi dopunjavaju. Strano volim onaj Fabriciusov portret mukarca koji smo jednog dana, dok smo se zajedno etali, dugo posmatrali u Harlemskom muzeju. Dobro, ali isto toliko volim Dikensovog Riarda Kartona u njegovom Parizu i Londonu 1793. i mogao bih ti ukazati na druge uzbudljive linosti u nekim, opet mojim knjigama, sa vie ili manje upadljivom slinou. I mislim da je Kent, onaj ovek iz ekspirovog Kralja Lira, isto tako plemenit i uzvien lik kao neke figure T. de Kejera, iako su Kent i Kralj Lir, razume se, iveli mnogo ranije. Da ne duim vie, Boe moj kako je divan taj ekspir! Ko je tajanstven kao on? Njegova re i njegov nain stvaranja sasvim su ravni kistu koji drhti od groznice i oseanja. Ali, treba nauiti itati kao to treba nauiti videti i nauiti iveti. Dakle, ti treba da misli da ja odbacujem ovo ili ono, ja sam jedna vrsta vernika u svojoj nevernosti i premda sam se promenio, ja sam isti i mui me samo ovo: za ta bih ja mogao biti dobar, zar ne bih mogao na neki nain sluiti i biti koristan, kako bih mogao produbiti znanje i temeljno prouiti ovaj ili 21

onaj predmet? Vidi, to me neprestano mui, a osim toga ovek se osea zatoenikom u nematini, iskljuen je iz uea u ovom ili onom delu, a ove ili one neophodne stvari su izvan njegovog domaaja. Zbog toga je neizbena seta, to vie osea praznine tamo gde bi mogla biti prijateljstva i uzviena i ozbiljna oseanja, i osea da strana malodunost nagriza i samo moralnu snagu, a ini ti se da se sudbina moe prepreiti potrebi za ljubavlju i u tebi raste plima gaenja. A onda kae: Dokle, Boe moj? No, ta e, vidi li se s vama ono to se deava unutra? Neko ima veliko ognjite u dui a neko nikada ne doe da se kraj njega ogreje, a polaznici od svega primete samo malice dima gore iznad dimnjaka, a onda odu svojim putem. I ta sada uiniti, zadrati to ognjite unutra, imati duha, ipak strpljivo ekati, ali sa koliko nestrpljenja, ekati as, velim ti, kada e kogod hteti da kraj njega sedne - da tu ostane, ta ja znam? Neka svako veruje u Boga, neka eka as koji e doi pre ili kasnije.

Ali, rei e, ti si ipak uasno stvorenje, poto ima nemogue shvatanje o religiji i detinjaste moralne skrupule. Ako su nemogue i detinjaste, kad bih samo mogao da ih se oslobodim, ne bi mi trebalo nita bolje. No, evo ta ja otprilike o tome mislim. Nai e u Suvestrovom Filozofu pod krovovima kako je jedan ovek iz naroda, jedan obini, ako hoe, veoma bedni radnik zamiljao domovinu. "Ti nisi moda nikada mislio ta je domovina", nastavio je on, sputajui mi ruku na rame, "to je sve ono to te okruuje, sve to te je odgojilo i odbranilo, sve to si voleo, to polje koje vidi, te kue, to drvee, te devojke koje tuda smejui se prolaze, to je domovina". "Zakoni koji te tite, hleb kojim se plaa tvoj rad, 22

rei koje izmenjuje, radost i tuga koje ti dolaze od ljudi i stvari medu kojima ivi, to je domovina. Sobica u kojoj si nekad gledao svoju majku, uspomene koje ti je ona ostavila, zemlja u kojoj ona poiva, to je domovina. Ti je vidi, ti je svuda udie. Zamisli prava i dunosti, ljubavi i potrebe, uspomene i zahvalnosti, ujedini sve to jednim imenom i to ime e biti domovina." Sada opet za sve to je istinski dobro i lepo, sa unutranjom moralnom, duhovnom i uzvienom lepotom u ljudima i u njihovim delima, mislim da dolazi od Boga, a sve to ima loe i zlo u ljudskim delima i u ljudima, nije od Boga, a ni Bog ne smatra da je dobro. Ali, nehotice sam uvek sklon da verujem da emo najbolje spoznati Boga ako mnogo volimo. Voli nekog prijatelja, neku osobu, neku stvar, ta god hoe i bie na dobrom putu da o tome kasnije zna vie, eto ta ja sebi kaem. Ali, treba voleti uzvienim i ozbiljnim prisnim oseanjem, sa voljom, sa razumevanjem i treba da se uvek trudimo da o tome steknemo vee, bolje i ire znanje. To vodi Bogu, to vodi nepokolebljivoj veri. Neko e, da navedem jedan primer, voleti Rembranta, ali ozbiljno, dobro e znati da postoji Bog, i u njega e verovati. Neko e bolje prouiti istoriju Francuske revolucije - on nee biti nevernik, videe da i u velikim stvarima postoji jedna vladajua sila koja se ispoljava. Da je neko prisustvovao samo kratko vreme besprekornom kursu velikog univerziteta bede i da je obratio panju na ono to vidi svojim oima i uje svojim uima i da je razmiljao o tome, na kraju bi, toboe, poverovao i nauio bi o tome moda vie nego to bi znao da izrazi. Pokuaj da shvati poslednju re onoga to kau veliki umetnici, ozbiljni
23

majstori, u svojim remek-delima, u njima e biti Bog. Neki su to napisali ili rekli u knjizi, a drugi na slici. Zatim prosto naprosto itaj Bibliju i Jevanelje, jer to navodi na razmiljanje, na dugo razmiljanje i razmiljanje o svemu. E pa, razmiljaj mnogo, razmiljaj o svemu, to uzdie misao iznad obinog nivoa, i protiv tvoje volje. itajmo, dakle, poto znamo itati. Sada posle na trenutke, ovek moe postati pomalo apstraktan, pomalo sanjar, ima ih koji postanu pomalo odve odsutni, pomalo suvie sanjari, to se moda meni deavalo, ali to je moja greka, a onda, na kraju krajeva, ko zna nije li postojao za to uzrok, bio sam zanesen, zaokupljen, uznemiren iz ovog ili onog razloga, ali ovek se vraa na to. Sanjar ponekad pada u neki bunar, ali posle, kau, iz njega izae. A i apstraktan ovek je prisutan duhom u nekim trenucima, kao za nadoknadu. To je ponekad linost koja ima svoj raison d'etre' iz ovog ili onog razloga, koji se ne vidi uvek u prvi mah ili koji se zaboravlja zbog rasejanosti, najee nehotice. Neko koga je olujno more dugo valjalo i kao da ga je bacalo tamo-amo, napokon stie na svoje odredite, neko za koga se inilo da nije ni za ta i da je nesposoban za bilo kakav posao ili slubu, na kraju nae slubu, a aktivan ovek sposoban za rad pokae se sasvim drugaiji kakav nije izgledao na prvi pogled. Piem ti pomalo nasumce ono to mi doe pod pero, bio bih veoma zadovoljan kada bi ti mogao videti u meni neto drugo, a ne samo neku vrstu besposliara. Jer, postoje dve vrste besposliara koje ini kontrast. Ima neko ko je besposliar zbog lenosti i
5 razlog postojanja (franc). 24

slabosti karaktera, zbog niskosti svoje prirode, ti me moe smatrati takvim ako tako sudi. Osim toga postoji i drugi besposliar, neko ko je besposliar protiv svoje volje, koga iznutra izjeda velika elja za akcijom, koji ne radi nita jer nema mogunosti da bilo ta radi, jer je kao neim zarobljen, jer nema ono to bi mu trebalo da bude plodan, jer ga kobne okolnosti dovode u taj poloaj, neko takav ne zna uvek ni sam ta bi mogao da radi, ali to instinktivno osea. Ja sam ipak za neto dobar, oseam da imam raison d'etre, znam da bih mogao biti sasvim drugi ovek. Za ta bih ja, dakle, mogao biti koristan, emu bih mogao sluiti, postoji neto unutar mene samog, a ta je to? To je jedan sasvim drugi besposliar, ti me moe smatrati takvim, ako tako sudi. Ptica u kavezu u prolee vrlo dobro zna da ima neto za ta bi ona bila dobra, ona snano osea da moe neto uiniti, ali ne moe to da uini, ta je to? Ne moe da se doseti; zatim ima nejasne ideje i pomilja: "Druge ptice grade svoja gnezda i legu svoje mlade i podiu ih". Onda ona lupa glavom po reetkama kaveza. A kavez ostaje tu i ptica je luda od bola. "Evo jednog besposliara", kae jedna druga ptica koja tuda prolee, a koja je neka vrsta rentijera. Zatvorenik ipak ivi i ne umire, nita se ne pojavljuje spolja od onog to se odvija unutra, on se dobro osea, vie je ili manje veseo kad zasija sunce. Ali stie doba selidbe ptica. Spopade ga tuga "ali" kau deca koja ga neguju u njegovom kavezu, "on ipak ima sve to mu treba", ali on gleda napolje na natmureno, olujno nebo i osea pobunu protiv kobi, u dnu due. "Ja sam u kavezu", "ja sam u kavezu, i dakle nita mi ne nedostaje." "Ja imam sve to mi treba." "Ah milosti, slobode, da budem isti kao druge ptice." 25

Poneki besposlen ovek nalikuje ovoj beposlenoj ptici. A ljudi esto nemaju mogunosti da ita uine, zatvorenici su u ne znam kakvom stranom, stranom, veoma stranom kavezu. Postoji, ja to znam, osloboenje, zakasnelo osloboenje. Nepravedno, ili s razlogom izgubljen dobar glas, nematina, kobne slabosti, nesrea, to stvara zatvorenike. Ne bismo znali uvek rei ta je to to zatvara, ograuje, to to kao da pokopava, ali ipak se oseaju ne znam kakve ograde, reetke, zidovi. Je li to sve izmiljeno, fantazija? Ja to ne mislim; a onda se ovek pita: Boe moj, biti brat, voleti, to otvara tamnicu nesavladivom silom, veoma monom arolijom. A onaj ko to nema ostaje u smrti. Ali, tamo gde uskrsava oseanje, uskrsava i ivot. A onda, tamnica se ponekad zove: predrasuda, nesporazum, kobno nepoznavanje ovoga ili onoga, nepoverenje, lani stid.

Kvem, 20. avgust 1880. Malo sam pouavao neka Igoova dela ove poslednje zime, neka bude. Poslednji dan jednog osuenika i jednu veoma lepu knjigu o ekspiru. Bacio sam se na prouavanje tog pisca ima ve dugo vremena, to je isto tako lepo kao Rembrant, - Sekspir je za arlsa Dikensa ili za V. Igoa ono to je Rejsdal za Dobinjija i Rembrant za Milea. Ono to ti kae u svom pismu o Barbizonu sasvim je tano, a ja u ti rei neke stvari koje e ti pokazati da i sam mislim na taj nain. Nisam posetio Barbizon, ali ako 26

ga i nisam posetio, prole zime sam video Kurijer. Iao sam peke uglavnom po Pa de Kaleu, ne pored Lamana nego po okrugu ili provinciji. Krenuo sam na to putovanje u nadi da u tamo nai bilo kakav posao, prihvatio bih sve. No, sve u svemu, pomalo i protiv svoje volje, ne bih znao tano kazati zato. No, rekao sam sebi: treba da vidi Kurijer. Imao sam samo 10 franaka u depu, a poto sam u poetku putovao vozom, ubzo sam ostao bez novaca i poto sam proveo na putu nedelju dana, s mukom sam vukao noge. Ipak sam video Kurijer i spoljanjost ateljea gospodina ila Bretona. Spoljanjost tog ateljea malo me je razoarala, budui da je to potpuno nov atelje, i nedavno sagraen od cigala, metodistiki pravilan, negostoljubivog i hladnog i razdraujueg izgleda. Da sam mogao da vidim njegovu unutranjost ne bih vie mislio na spoljanjost, u to sam uveren, ak sam u to i siguran, ali ta e, unutranjost nisam mogao da vidim. Jer se nisam usudio da se predstavim da bih uao. Traio sam drugde po Kurijeru neki trag ila Bretona ili nekog drugog umetnika; sve to sam pronaao, bio je njegov portret kod jednog fotografa, a onda u jednoj staroj crkvi, u mranom uglu, kopija Ticijanovog Sputanja u grob koja mi se u tami uinila veoma lepa i majstorski naslikana. Je li bilo njegovo? ne znam, jer nisam mogao razaznati nikakav potpis. Ali, od ivog umetnika ni traga, samo sam naao jednu kafanu koju zovu Kafana lepih umetnosti, takode od negostoljubivih i hladnih i ubistvenih novih cigala, koja je bila ukraena nekom vrstom fresaka ili zidnog slikarstva koje je predstavljalo prizore iz ivota slavnog viteza Don Kihota. Te freske, medu nama reeno, tada su mi izgledale prilino slaba uteha i manje-vie osrednje. Ne znam ije su. 27

Ali sam ipak tada video polja u okolini Kurijera, stogove, smeu zemlju ili laporac kafene boje, sa beliastim mrljama tamo gde probija lapor to je za nas, koji smo navikli na crnkastu zemlju, manjevie naobino. A onda, francusko nebo mi se uinilo nekako finije i jasnije od zadimljenog i zamagljenog neba u Borinau. Osim toga, tamo je bilo farmi i upa koje su jo sauvale, Bogu slava i hvala zbog toga, svoja krovita od slame obrasle mahovinom, zapazio sam takoe oblake gavranova proslavljene na Dobinjijevim i Mileovim slikama. A nisam ti prvo spomenuo kao to je priliilo, karakteristine figure raznih radnika: kopaa, drvosea, koijaa to upravljaju svojim zapregama, i nekoliko silueta ena sa belim kapicama. Cak i ovde, u Kurijeru, jo postoji jedan ugljenokop ili okno, gledao sam kako se dnevna vua nastavlja sve do sumraka, ali nije bilo radnica u mukim odelima kao u Borinau, ve samo rudara umornog i jadnog izgleda, pocrnelih od ugljene praine, obuenih u smene rudarske dronjke, a jedan od njih u stari vojniki injel. Premda je taj put bio za mene gotovo gnjavaa i premda sam se vratio iscrpljen od umora, oteenih nogu i u manje-vie setnom raspoloenju, ne alim zbog njega, jer sam video zanimljive stvari, a ovek se upravo kroz mukotrpna iskuenja same bede ui da gleda sasvim drugim oima. Zaradio sam koje pare hleba tu i tamo na putu, u zamenu za neke crtee koje sam imao u koferu. Ali kada sam dokrajio svojih deset franaka, morao sam poslednjih noi logorovati u sred polja, jednom u nekim naputenim kolima, sasvim belim od jutarnjeg inja, a koja su bila prilino loe konaite, jednom u nekoj hrpi snopova prua, a jednom, to je bilo malo bolje, u nekom naetom plastu, gde sam uspeo da nainim
28

sebi malo udubljenje, jedino sitna kia nije ba poveala ovu udobnost. A ipak sam, eto, u toj uasnoj bedi osetio da mi se vraa snaga i rekao sam sebi: bilo kako bilo, ja u se opet uzdii, ponovo u uzeti olovku koju sam odbacio u svojoj velikoj malodunosti, i ponovo u poeti da crtam, i od tada se izgleda sve za mene promenilo, sada sam na putu, a moja olovka je postala neto malo poslunija, a rekao bih da me iz dana u dan sve vie slua. Suvie duga i suvie velika beda do te mere me je obeshrabrila da vie nisam mogao nita da radim. Video sam tada, na tom izletu, i neto drugo: selo tkaa. Rudari i tkai su opet donekle poseban narod u odnosu na druge radnike i zanatlije, i za njih oseam veliku simpatiju, a smatrao bih se srenim kada bih jednog dana mogao da ih nacrtam tako da ti nikad ili gotovo nikad slikani ljudi izau na svetio dana. ovek sa dna ponora, de profundis6 to je rudar, drugi sa sanjalakim, zanesenjakim, gotovo mesearskim izgledom - to je tka. Evo, skoro su ve dve godine kako ivim meu njima i nauio sam da donekle prepoznajem njihov originalni karakter, barem karakter rudara, uglavnom. I sve vie nalazim neto dirljivo, ak i potresno, u tim jadnim i neuglednim radnicima, takorei poslednjim i najprezrenijim od svih, koje obino vidimo, to je moda proizvod bujne, no veoma pogrene i neopravdane mate, kao bagru zloinaca i razbojnika. Zloinaca, pijanaca i razbojnika ovde ima kao i drugde, ali to nipoto nije tipino. Ti si mi u svom pismu neodreeno govorio da doem u Pariz ili u njegovu okolinu, pre ili kasnije,
6 Iz dubine ponora (lat.) - prve rei P s a l m a C X X I X .

29

kada to bude mogue i kada to budem eleo. Doista je moja velika i arka elja da doem ili u Pariz ili u Barbizon, ili negde drugde. Ali, kako to da ostvarim, kad ne zaradim ni groa, i premda naporno radim, trebae jo vremena dok ne doem u situaciju da mogu misliti na takve stvari kao to je taj dolazak u Pariz. Jer, istinu govorei, da bih mogao raditi kako treba, trebalo bi mi barem sto franaka meseno, moe se iveti i sa manje novca, ali tada se ivi u nematini, ak prevelikoj. Siromatvo spreava dobre due da uspeju, to je stara Palicijeva izreka u kojoj ima istine i koja je potpuno tana, ako se shvati njena istinska namera i znaaj.

Ti mi jo govori o Merisonu, to to o njemu kae veoma je tano, prilino dobro poznajem njegove bakroreze. Ako hoe da vidi neto neobino, stavi jednu od tih istinitih i tako snanih krabotina pokraj neke grafike Viole-le-Dika ili bilo koga drugog ko se bavi arhitekturom. Tada e videti Meriona u punom sjaju, zbog drugog bakroreza koji e posluiti, izvini zbog poreenja, kao sredstvo koje e istai njegovu vrednost ili kao kontrast. Dobro, ta e tada zapaziti? Ovo. ak i kad crta cigle, granit, elezne ipke ili ogradu nekog mosta, Merion unosi neto od ljudske due, razdiran ne znam kakvim intimnim bolom u svom bakrorezu. Video sam crtee gotske arhitekture Viktora Igoa. No dobro, iako nemaju snanu i majstorsku Marionovu izradu bilo je tu neto od istog oseanja. Koje je to oseanje? Ima neke srodnosti sa oseanjem koje je Albreht Direr izrazio u svojoj Melanholiji i koje danas imaju Zam Tiso i gospodin Maris (ma koliko se ova dvojica meusobno razlikovala). S pravom je neki 30

ozbiljni kritiar rekao o Tisou: "To je nemirna dua". No bilo kako bilo, ima neto od ljudske due u tome, i zato je to veliko, ogromno, beskrajno, i postavi pored toga Viole-le-Dika, to ti je kamen, a drugi, neka bude Merison, to ti je duh. Merison je mogao tako silno da voli, da sada, poput Dikensovog Sidnija Kartona, voli ak i kamenje sa nekih mesta. Ali vie je i bolje, uzvienijim, dostojanstvenijim, i ako smem tako da kaem, evandeoskijim tonom, zastupljen i iznesen na videlo dragoceni biser, ljudska dua, kod Milea, ila Bretona, Josefa Israelsa. No, vratimo se jo malo Merionu, ini mi se da je on u nekom dalekom srodstvu sa Jongkintom moda i sa Sejmor Hejdnom, jer su u nekim trenucima ova dva umetnika bila veoma snana. ekaj, moda e jo videti da sam i ja radnik, mada ne znam unapred ta u moi da uradim, pa ipak se silno nadam da u jo napraviti neku krabotinu na kojoj bi moglo biti neto ljudsko. Ali, najpre treba crtati Barga i proi kroz druge vie-manje trnovite stvari. Put je uzak, vrata su uska i malo je onih koji ih nadu.

31

E T E (APRIL 1881 - DECEMBAR 1881)

Ete, septembar 1881. Dragi Teo, Iako sam ti nedavno pisao, imam jo neto da ti kaem. Dolo je naime do promene u mom crteu, koliko u mom nainu rada toliko i u rezultatu. Nakon nekih stvari koje mi je Mov govorio, opet sam poeo da radim prema ivom modelu. Na svoju sreu uspeo sam da ubedim razne osobe, izmeu ostalih Pita Koufmana, radnika. Briljiva studija, neprestano i ponavljano crtanje po Bargovim Vebama za crte ugljenom dalo mi je bolju koncepciju crtanja figura. Nauio sam da odmerim i vidim i traim velike linije. Tako da e mi ono to mi je nekada izgledalo oajniki nemogue, postati malo po malo mogue, hvala Bogu. Pet puta sam nacrtao jednog seljaka s lopatom, "kopaa lopatom", u svim moguim poloajima, dva puta jednog sejaa, dva puta jednu devojku s metlom. Zatim, enu sa belom kapicom koja ljuti krompire, i jednog pastira podboenog na svoj tap, i na kraju jednog starog bolesnog seljaka kako sedi na stolici kraj ognjita, sa glavom u rukama i laktovima na kolenima. Svakako se neu na tome zaustaviti; kad jednom neka ovca pree most, celo stado je sledi. Bie potrebno da bez prestanka crtam kopae, sejae, mukarce i ene; da ispitujem i prouavam sve 32

to je sastavni deo ivota na selu. Kao to su toliki drugi inili i jo uvek ine. Pred prirodom se ne oseam vie nemoan kao nekada. Iz Haga sam doneo drvene Kontee (kao i olovke) i mnogo se njima sluim u radu. Poeo sam isto tako da radim kistom i vierom, sa malo sepije ili tua, s vremena na vreme i sa malo boje. Sigurno je da crtei koje sam uradio u poslednje vreme, veoma malo nalikuju onome to sam do sada uradio. Dimenzija figura je gotovo kao dimenzija jedne Vebe za crte ugljenom. to se tie pejzaa mislim da mi to ni na koji nain nee nakoditi, ba naprotiv, bie mi korisno.

Septembar Primio sam prole nedelje od strica iz Prinsenhahea kutiju sa bojama, koja je dosta dobra, dobra u svakom sluaju za poetak, (boje su Pajarove). Zbog toga sam jako zadovoljan. Smesta sam pokuao da napravim neku vrstu akvarela sa ve navedenim motivom.

Priroda se u poetku uvek opire crtau, ali onaj koji zaista obziljno shvata svoj posao ne da se smesti, jer je taj otpor, naprotiv, podsticaj da se bolje pobedi, a priroda i iskren crta u sutini se slau. No, priroda je doista "nedodirljiva", ipak bi se trebalo s njom uhvatiti u kotac, i to odluno. I nakon to smo se neko vreme borili i nosili sa prirodom, ona na kraju poputa i postaje pokorna, nije da sam ja ve dospeo do toga, mada niko vie od mene nije u to uveren, ali to poinje da ide. 33

Borba sa prirodom ima ponekad neto od onoga to ekspir naziva "Taming the shrew"1, tj. pobediti onu koja prua otpor ustrajnou, "milom ili silom". U odnosu na mnoge stvari, ali naroito na crte, ja smatram da "dobro pritegnuti vie vredi nego olabaviti". Sve vie i vie oseam da je crte figura dobra stvar koja je idirektno korisna za crtanje pejzaa. Kada hoemo da nacrtamo kronjastu potkresanu vrbu, kao da je to ivo bie, a ona to zaista jeste, sve to je okruuje dolazi relativno sasvim samo, pod uslovom da smo usredsredili svu svoju panju na dotino drvo i da se nismo zaustavili dok mu nismo udahnuli ivot.

Ete, 3. septembar 1881. Dragi moj Teo, Titi me neto to elim da ti ispriam, moda si ti o tome ve obaveten i neu ti ispriati nita novo. Hteo sam da ti kaem da sam ovog leta zavoleo K. 8 Ali, kad sam joj to rekao, ona mi je odgovorila da e njena prolost i njena budunost za nju uvek biti nerazdvojive i da nikada ne bi mogla odgovoriti na moja oseanja. Tada sam imao da resim uasnu dilemu: da se pomirim sa tim: "nikada, ne, nikada", ili da stvar smatram nezavrenom, da gajim nadu i da se ne pomirim sa sudbinom? Izabrao sam ovu poslednju mogunost.

7 Ukrotiti goropad (engl.). 8 V i n s e n t o v a roaka, u d o v i c a s d e t e t o m K e j Vos - Striker.

34

U meuvremenu sam nastavio naporno da radim i otkako sam je sreo, moj posao je mnogo laki. Jedna godina u njenom drutvu bila bi spasonosna i za nju i za mene, ali roditelji su zaista tvrdoglavi u toj stvari. Ali, tebi je sigurno jasno da ja ne kanim nita propustiti to bi me moglo pribliiti njoj i spreman sam da je volim sve dok konano i ona mene ne zavoli. Deava li ti se ponekad, Teo, da bude zaljubljen, voleo bih da ti to bude jer, veruj mi, "male nedae" imaju isto tako svoju vrednost. Ponekad si neutean, ima trenutaka kada bi poverovao da si u paklu, ali ima i drugih i boljih stvari. Ima tri stepena: 1 ne voleti i ne biti voljen; 2 voleti i ne biti voljen (to je moj sluaj); 3 voleti i biti voljen. Ja sa svoje strane tvrdim da drugi stepen vie vredi od prvog, ali trei! To je summum. Pa dobro, old boy , budi dakle i ti takode zaljubljen i priaj i ti meni o tome, budi dobar u sluaju kao to je moj i pokai mi svoju naklonost. Rapart je ovde, doneo je akvarele koji pokazuju napredak. Nadam se da e M o v doi uskoro, u protivnom u otii kod njega. Crtam mnogo i verujem da ide bolje, vie radim kistom nego ranije. Tako je hladno da crtam samo figure u zatvorenom prostoru, krojaicu, korpara itd.
9

Ako se ikada zaljubi, i ako bude morao uti jedno "nikada, ne, nikada" nipoto se nemoj pomi9 staro mome (engl.).

35

riti sa sudbinom! No, ti si takav srekovi da ti se to, nadam se, nikada nee dogoditi.

Ete, 7. septembar 1881. Old boy, ovo pismo je samo za tebe, nee ga nikome pokazati, zar ne? Moram najpre da te pitam da li te i najmanje udi da moe postojati ljubav, dovoljno ozbiljna i strasna, da je ne mogu rashladiti ak ni mnogobrojni "ne, nikada, nikada?" Uveren sam da te to ni najmanje ne udi, ve ti izgleda prirodno i "razumno". Ljubav je, naime, neto pozitivno, neto snano, neto do te mere stvarno, da je nekome ko voli isto toliko nemogu iskoreniti to oseanje kao i dii ruku na sopstveni ivot. Ako mi ti odgovori: "ali ipak ima ljudi koji diu ruku na sebe", ja u ti jednostavno odgovoriti: "ne mislim da sam ja ovek koji ima slinih sklonosti". "Stekao sam istinsku volju da ivim, i veoma sam srean to volim. Moj ivot i moja ljubav su jedno". Ali, prigovara mi, ti se nalazi pred jednim "nikada, ne, nikada". Na ta ja odgovaram: old boy, ja privremeno smatram "nikada, ne, nikada" paretom leda koje pritiskam na svoje srce, ba bih ga otopio.

Oseam se jako naklonjenim seti kad vidim tolike ljude kako stvari suvie primaju k srcu, ali nemam nikakvu nameru da i sam postanem, setan i da dozvolim da klone hrabrost kojom sam se naoruao. Daleko od mene ta pomisao. Neka bude setan ko hoe, meni je toga dosta, i samo hou da budem radostan kao eva u prolee! 36

Hou da pevam jedino ovu pesmu: Opet voleti! Zar ti, Teo, ne bi naao zadovoljstvo u tome "nikada, ne, nikada"? Sigurno da ne bi, naprotiv. Ali izgleda da ima ljudi koji nalaze zadovoljstvo moda i "ne znajui", oigledno sa najboljom voljom, sa najboljim namerama, u tome da mi upaju komade leda iz grudi, a nesvesno sipaju na moju stranu ljubav vie udara hladne vode nego to oni misle. Ali, siguran sam da me mnogobrojna vedra hladne vode nee, old boy, za sada rashladiti. Ne smatra li priglupim one ljude koji su mi davali na znanje da treba da se pripremim, da u uskoro saznati da je ona prihvatila neku drugu, bogatiju partiju, da je postala lepa i da e je prositi, ali je izvesno da bi za mene malo marila ako bih iao dalje od "brat i sestra" (to je krajnja granica!), da bi bila zaista teta da "u meuvremenu" (!!!) propustim neku drugu, moda bolju priliku!!!... Onaj ko nije nauio da kae "ona i nijedna druga", zna li on za ljubav? - Kada su mi svi to rekli, osetio sam svim svojim srcem, svom svojom duom, svim svojim razumom: "ona i nijedna druga". "Slabost, strast, bezumlje, nedostatak poznavanja sveta, eto ta vama slui za dokaz, navee moda neki, kada vi kaete: "ona i nijedna druga", budite vrlo oprezni, nastojte da uredite stvari. Daleko od mene ta pomisao! Neka moja slabost bude moja snaga, hou da budem zavisan od nje i ni od jedne druge, a ak i kad bih mogao, ne bih da budem nezavisan od nje. Ona je mnogo volela drugoga i njene misli su jo u toj prolosti, i ona izgleda osea grizu savesti od same pomisli na moguu novu ljubav. Ima ipak jedna izreka, a ti je zna: "Treba prvo voleti, zatim prestati voleti, zatim opet voleti!" 37

"Opet voleti: draga moja, tri puta moja draga, voljena moja". Primetio sam da ona uvek misli na prolost i da u nju pobono uranja. Onda sam doao na pomisao: premda ja potujem to oseanje i premda me njen veliki bol potresa i pogaa, ipak u njemu nalazim neto kobno. On dakle ne moe razneiti moje srce, ve treba da budem vrst i odluan ko elini bode, elim da se trudim da probudim neto novo, to nee izbrisati ono staro, ali to e imati isto tako pravo da postoji. I tada sam poeo - u poetku nezgrapno i nespretno, ali ipak odluno, da bi sve zavrilo recima: K. ja vas volim kao samoga sebe - a tada mi je ona rekla: nikada, ne, nikada. Nikada, ne, nikada, ta moe tome da se suprotstavi: "Voleti i dalje!" Ne mogu jo da kaem ta e prevagnuti. Bog zna, ja znam jedino ovo: - "that I had better stick my faith. "1U Kada sam ovog leta uo to "nikada, ne, nikada", Boe moj, kako je to bilo strano, mada nije bilo neoekivano, osetio sam u poetku neto ubitano kao veno prokletstvo, - i zaista - tada sam bio za trenutak takorei oboren na zemlju. Ali onda je u toj neizrecivoj teskobi moje due, sinula jedna ideja kao svetlost u noi; upravo ova: sa sudbinom se miri onaj ko moe da se pomiri, ali ako moete da verujete, onda verujte! Tada sam se podigao, ne kao neko ko je pomiren sa subinom, ve kao neko ko veruje i nema druge misli od ove: ona i nijedna druga. Kazae mi: od ega ete iveti ako je ubedi da te poslua, ili moda: nee biti tvoja, - ali ne, ti to nee rei. Ko voli ivi, ko ivi radi, ko radi ima hleba.
10 bilo bi bolje da se drim svoje vere. (engl.)

38

Zato sam ja miran i pun pouzdanja u svemu tome, i upravo to vri uticaj na moj rad, koji me sve vie i vie privlai, upravo zato to raunam da u uspeti. Ne mislim da u postati neto izuzetno, nego ba neto obino, a pod tim podrazumevam da e moje delo biti zdravo i "razborito" i da e imati raison d'etre, i da e moi neemu da slui. Mislim da nas nita ne baca sa takvim intenzitetom u stvarnost kao istinska ljubav. A zar je na loem putu onaj ko ivi u stvarnosti? Mislim da nije. No sa im bih mogao da uporedim to karakteristino oseanje, to karakteristino uvianje zaljubljenosti? Jer to je stvarno za oveka otkrie jedne nove hemisfere, kada postane ozbiljno zaljubljen u svom ivotu. I zbog toga bih eleo da se i ti zaljubi, ali zato je potrebna jedna "ona "; to se tie te "one " s njom je meutim kao i sa ostalim stvarima: ko trai nae, premda je nalaenje srea, a nikako naa zasluga.

Ete, 12. novembra 1881. Ali upravo zato to je ljubav tako jaka, mi nismo obino dovoljno jaki u mladosti ( hou da kaem sa 17, 18, 20 godina) da bismo mogli vrsto vrsto drati nae kormilo. Vidi, strasti su jedra brodia. A neko ko se sa dvedeset godina potpuno prepusti svom oseanju, uzme suvie vetra u jedra, a u njegov brod ue voda i, - i on tone, - osim ako ne ispliva. Neko ko naprotiv razvije na svom jarbolu jedro Ambiciju i brodi pravo kroz ivot, bez nesrea, bez propinjanja, sve dok - sve dok najzad, najzad ne stignu okolnosti u kojima on uoi: nemam dovoljno 39

jedra, i tada kae: dao bih sve to imam za jo jedan kvadratni metar jedra, a nemam ga. Hvata ga oajanje. Ah, ali tada se predomisli i dokona da moe koristiti dugu snagu; misli na jedro sve do tada prezreno to je oduvek stajalo u spremitu. I to je to jedro koje ga spaava. Jedro "Ljubav" mora da ga spasi, i ako ga ne razvije, nee doploviti.

40

H A G (DECEMBAR 1 8 8 1 - SEPTEMBAR 1 8 8 3 )

7. januar 1882. Evo ponovo sam u slinom periodu borbe i obeshrabrenja, strpljenja i nestrpljenja, nade i oajanja. Ali potrebno je da ga pobedniki prebrodim i uskoro u imati jednu bolju koncepciju akvarela. Vie volim da ne jedem u podne est meseci i tako utedim novac, nego da primam s vremena na vreme deset florina od Tersteha, uz njegova prebacivanja. Jako bih voleo da znam ta bi slikari rekli o njegovoj tvrdnji "raditi manje prema modelu jer je jeftinije", kada neko nakon dugih traganja nade modele koji nisu odve skupi. Raditi bez modela kuga je za slikara figura, naroito u poetku. R S. - Teo, to je gotovo udesno!!! Evo prvo me izvetavaju da treba da idem po tvoje pismo. Drugo, K.M. naruuje od mene dvanaest malih crtea perom, vedute Haga, od kojih su neke ve bile spremne (Prademus - Hest, - Vlersteh bili su spremni) za 2,50 florina po komadu, cena koju sam ja odredio, uz obeanje da e mi, ako ih napravim po njegovom ukusu poruiti i drugih dvanaest, ali da e on odrediti njihovu cenu veu od moje. Tree, ja eto sreem Mova koji se sreno resio 41

svoje velike slike i obeava mi svoju sledeu poseru. Dakle, "dobro je, ide mi dobro, bie jo bolje!" I jo jedna stvar koja me iznenadila, i to jako iznenadila: rekao sam modelu da ne mora danas da doe - nisam rekao zato - ali jadna ena je ipak dola, i ja sam se bunio. "Da, ali ja nisam dola da poziram, dola sam jednostavno da vidim jeste li imali ta da jedete", ona mi je donela porciju boranije i krompira. Ipak ima u ivotu stvari koje vrede truda. Evo nekoliko reci koje su me jako dirnule i potresle kod Sansjeovog Milea, to su Mileove rei: "Umetnost je borba - u umetnost treba uloiti svoju kou." "Treba raditi kao nekoliko crnaca: vie bih voleo da nita ne kaem, nego da se slabo izrazim." Tek sam jue proitao te poslednje Mileove rei, ali ve sam i ranije isto to osetio, eto zato ponekad oseam potrebu da se izraavam radije tvrdom stolarskom olovkom i perom, nego finom kiicom. "uvaj se, Tersteh! uvaj se! Grdno grei." Nikada nisam uo neku dobru propoved o mirenju sa sudbinom (niti sam ikada smislio neku dobru propoved), osim te Movove slike i Mileovog dela. Upravo tu je mirenje sa sudbinom, ali ono pravo, ne pastorsko. Ta kljusad, ta jadna iscrpljena kljusad, crna, bela, smea, ona su tu strpljiva, krotka, spremna, pomirena sa sudbinom, mirna. Za jedan trenutak ona e morati opet da vuku teki lep, kuluenje se primie kraju. Kratki trenutak zastoja. Ona dahu, oblivena su znojem, ali uopte ne ropu, ne bude se, ne ale se ni na ta. Dugo su ve na to navikla, navikla godinama. Pomirila su se da ive jo malo i da rade, a sutra e ii ivoderu; "neka bude", ona su na to spremna. 42

Nalazim u toj slici jednu takvu filozofiju, neobino uzvienu, primenljivu i bezglasnu, kao da hoe da kae: "znati trpeti a ne aliti se, eto to je jedina primenljiva stvar, u tome je veliko znanje, lekcija koju treba da nauimo, reenje problema ivljenja." ini mi se da bi ta Movova slika bila jedna od retkih slika pred kojom bi se Mile dugo zadrao apuui:"Taj slikar ima srca". Teo, ja zaista nisam pejzaist, ako i radim pejzae, u njima e uvek biti trag figura. Ipak je jako dobro da ima ljudi koji su prevashodno pejzaisti. I jako me zaokuplja to da ti bude jedan od njih "a da to ne zna". Potaknut sam da ti govorim o tom pitanju zato to, usred finansijskih tekoa oseam da nita nije pouzdanije od manuelnog zanata, doslovno, od rada koji se izvodi rukama. Kada bi ti postao slikar, jedna od stvari koje bi te zaudile bilo bi to da je slikarski zanat, sa svim onim to on obuhvata, stvarno relativno teak posao u fizikom pogledu; ako apstrahujemo duhovni napor, intelektualnu muku, taj zanat iziskuje svakog dana prilino zamaan fiziki napor.

Aprila 1882. A to je svest da nita (osim bolesti) ne moe da mi oduzme tu snagu koja sada poinje da se razvija, to je ta svest koja ini da hrabro gledam u budunost i da sada mogu da podnesem mnoge neprijatnosti. Divna je to stvar gledati jedan predmet i zakljuiti da je lep, i o njemu razmiljati, i zapamtiti ga, a potom rei: poeu da ga crtam, a onda treba raditi sve dok ga ponovo ne stvori. Ipak se samo po sebi razume da to nije razlog da budem zadovoljan svojim delom u toj meri da 43

mislim da neu osetiti potrebu da radim bolje. Ali put ka tome da ga kasnije uradim bolje, u tome je da ga danas uradim dobro koliko god je to mogue, tada e sasvim prirodno sutra biti napretka. Mali priloeni crte 1 1 "skiciran je prema jednoj velikoj studiji, koja deluje mranije. Ima jedna pesma, mislim da je od Toma Huda, u kojoj on govori o jednoj velikoj dami koja nou ne moe da sklopi oka, jer je, poto je po danu izala da kupi haljinu, videla kako u jednoj aavoj sobi rade jadne, blede, tuberkulozne i iscrpljene valje. I onda joj njeno veliko bogatstvo stvara grizu savesti te se ona nou budi puna teskobe. Jednom reju, to je figura vitke i blede ene, uznemirene u mranoj noi. Mov mi je zamerio to sam rekao: "ja sam umetnik", ali ja neu opozvati svoje rei jer se samo po sebi razume da ta re sadri u sebi ovo znaenje: "uvek traiti, a nikada ne nai savrenstvo". To je upravo suprotno od "ja to ve znam, ja sam to ve naao". Ta reenica, koliko ja znam, znai ovo: "traim, uporno istraujem, inim to svim svojim srcem." Ja ipak imam ui da ujem, Teo; kada mi neko kae: "imate lo karakter", ta treba da radim? Okrenuo sam se i otiao sam sam, ali sa mnogo tuge u srcu, to se Mov usudio da mi to kae. Neu traiti od njega da mi za to da objanjenje, a ni ja se neu izviniti. A ipak, - a ipak - a ipak! Voleo bih da se Mov zbog toga pokaje.
11 The Great Lady (engl. Velika d a m a ) , isto t a k o s l a v n a k a o i Sorrow (engl. - tuga) n a p r a v l j e n a p r e m a V i n s e n t o v o j d r u b e n i c i iz t o g v r e m e n a , Kristini, koju on s k r a e n o z o v e " S i n " . O njoj je r e u n a r e d n i m p i s m i m a . K a o to p i e g o s p o d i n Lui Pijerar u Traginom ivotu Vinsenta Van Goga, " n j e g o v i v o t sa t o m e n o m j e p o m a l o pria o Vaskrsenju"

44

Za neto me sumnjie, - to je u zraku, imam neega iza mene. Vinsent skriva neto to ne moe ugledati svetlost. Pa dobro, gospodo, rei u vam neto, vama koji drite do forme i do civilizacije, i to s punim pravom, pod uslovom da je to iva istina, ta je civilizovanje, delikatnije, muevnije, napustiti enu ili se saaliti nad naputenom enom? Ove zime sam sreo jednu trudnicu, koju je napustio ovek ije dete je nosila u svom telu. Trudnica koja je usred zime lutala ulicama, koja je morala da zarauje svoj hleb, dobro zna kako. Uzeo sam tu enu za model i radio sam s njom cele zime. Nisam joj mogao platiti punu svotu koja sleduje modelu, ali sam joj barem platio sate poziranja i mogao sam da je spasem, hvala Bogu, i nju i njeno dete, od gladi i od zime, delei svoj hleb sa njom. Kada sam sreo tu enu, bio sam zapanjen njenim bolesnim izgledom.

ini mi se da bi svaki ovek koji vredi koe na svojim cipelama, kada bi se naao u slinom poloaju, isto tako postupio. Smatrao sam da je to to sam uinio tako jednostavno i oito, da sam verovao da to mogu zadrati za sebe. Njoj je bilo teko da pozira, ali je to ipak nauila, ja sam napredovao u crtanju jer sam imao dobar model. Ta ena mi je sada privrena kao pripitomljena golubica, a to se mene tie, mogu se oeniti samo jednom, a kada bi bilo bolje da to uinim nego sada sa njom, jer to je jedini nain da nastavim da joj pomaem, u protivnom e je beda ponovo oterati na put koji vodi u propast. Ona nema novca, ali mi pomae da zaradim novac mojim radom. 45

Verovao sam da u biti shvaen bez rei. Mnogo sam mislio na jednu drugu enu za kojom je tuklo moje srce, ali ona je bila daleko i nije htela da me vidi, dok je ova ovde bazala po zimi, bolesna, trudna, izgladnela, nisam mogao drugaije da postupim. Mov, Teo, Terstah, moj hleb je u vaim rukama, zar ete me ostaviti bez hleba ili ete mi okrenuti leda? Ja sam rekao svoje i ekam ta e mi rei. Malo po malo i polagano izmeu mene i nje rodilo se neto drugo: izvesna potreba jednoga za drugim tako da ona i ja vie nismo mogli da se razdvojimo jedno od drugoga, te smo se sve vie uvlaili jedno drugom u ivot, a onda je to postala ljubav. To to postoji izmeu Sin i mene stvarno je, to nije san, to je stvarnost. Smatram za veliki blagoslov to to su moje misli i moja aktivnost nale jednu vrstu taku, jedan odreen pravac. Mogue je da sam prema K. oseao vie strasti, i da je u nekim pogledima bila i lepa od Sin, ali ljubav prema Sin zaista nije manje iskrena, jer su okolnosti suvie teke, a vrlo je vano delovati, a tako je bilo od samog poetka naeg poznanstva. Vidi rezultat: kada mi bude doao u posetu, nee me vie nai obeshrabrenog ili setnog, nego e se nai u jednoj sredini kojoj e, verujem, moi da se prilagodi, i koja ti barem nee biti neugodna. Mladi atelje, domainstvo jo mlae, u punoj akciji. Ne mistini je korene usred deijom stolicom. ve u kome sve tivnost. ili tajanstveni atelje koji puta svosamog ivota. Atelje sa kolevkom i U kome dakle nema stagnacije, podstie i tera i stimulie na ak-

elim da radim crtee koji e iznenaditi neke ljude. Sorrow je mali poetak, mogue je da su mali 46

pejza kao Lan van Merdervort, livade u Rejsvejku, zatim suionica listova (ribe) takode mali poeci. Barem sadre neto neposredno iz mog sopstvenog srca. Bilo u figuri, bilo u pejzau, hteo bih da izrazim ne neto sentimentalno melanholino, ve duboku bol. Sve u svemu, hou da postignem da za moje delo kau: taj ovek osea duboko, i taj ovek osea prefinjeno. Uprkos mojoj tobonjoj prostoti, razume li, ili upravo zbog nje. ta sam ja u oima veine - niko i nita ili jedan ekscentrian ili neprijatan ovek - neko ko nema poloaj u drutvu ili neko ko ga nee ni imati, najzad, mnogo manje nego nita. Dobro, pretpostavi da je tano tako, dakle eleo bih da svojim delom pokaem ono to se nalazi u srcu jednog takvog ekscentrika, jednog takvog nikogovia. To je moja ambicija koja je manje zasnovana na ogorenosti nego na ljubavi "uprkos svemu", koja je vie zasnovana na oseanju spokojstva nego na strasti. Premda esto ivim u bedi, u meni ipak ima harmonije i mirne i iste muzike. I u najsiromanijem kuerku i u najprljavijem kutku, ja vidim slike ili crtee. A moj duh se kree u tom pravcu nekom neodoljivom silom. Sve vie i vie me druge stvari naputaju, i to me vie naputaju moj pogled hitrije sagledava slikarsku stranu. Umetnost zahteva uporan rad, rad uprkos svemu i neprekidno posmatranje. Pod upornim podrazumevam neprestani rad, ali isto tako privrenost koncepciji, uprkos tome to pria ovaj ili onaj. Toplo se nadam, brate, da e od sada pa za nekoliko godina, ak ve i sada videti malo po malo 47

dela moje ruke, koja e ti pruiti neku zadovoljtinu za rtve koje si podneo.

Zato to imam umetnost i sam ivot ija je sutina umetnost, jedno tako neizmerno i iroko oseanje, smatram nesnosnim i neispravnim kada vidim ljude kako se daju u poteru. to se mene tie, nalazim u mnogim modernim slikama posebnu dra koju stare nemaju. Jedan od najviih i najplemenitijih izraza umetnosti za mene uvek ostaje engleska umetnost, na primer Milej, Herkomer i Frenk Houl. Ono to hou da kaem povodom razlike izmeu stare i moderne umetnosti, to je da su moderni umetnici moda vei mislioci. Postoji jo i velika razlika u oseanju izmeu Milejevog Chill October12 i Rejsdalovih Livada u Overvenu, na primer. A isto toliko izmeu Houlovih Irish emigrants13 i Rembrantovih ena koje itaju Bibliju. Rembrant i Rejsdal su uzvieni, i za nas, isto kao i za svoje savremenike, ali postoji u modernoj umetnosti neto to dolazi do nas na linije intiman nain. Isti je sluaj sa Svejnovim drvorezima i drvorezima starih nemakih majstora. To je dakle bila zabluda kada je pre nekoliko godina moderne spopalo ludilo podravanja starih. Zato ja smatram tako tanim ono to kae ika Mile: "ini mi se apsurdnim to to ljudi hoe da se prikau drugaijim nego to jesu."

12 Hladni oktobar (engl). 13 Irski emigranti (engl.)

48

Te rei izgledaju jednostavno, ali one ipak imaju dubinu neizmerivu poput okeana, a ja lino smatram da ine dobro oni koji te rei potpuno primaju k srcu. U subotu uvee zapoeo sam temu o kojoj sam ve esto sanjao. To je panorama zelenih livada sa plastovima sena. Preko njih, du jednog potoka, vrluda put od zgure. A n a obzorju, u sredini slike, zalazi plamenocrveno sunce. Nemogue mi je da nacrtam efekat na brzinu, ali evo kompozicije. Ali to je bilo samo pitanje boje i tona, nijanse game boje neba, najpre lila izmaglica u kojoj je crveno sunce napola prekriveno tamnoljubiastim oblakom sa tankim malim bljetavocrvenim rubom; kraj sunca odbljesci rumenila, ali iznad je uta traka koja postaje crvena, a malo vie plaviasta, takozvani Cerulean blue14, a zatim ovde-onde lila i sivi oblaci koji upijaju odbljeske sunca. Tlo je bilo neka vrsta tapiserije zelene - mrkosiva, ali pune nijansi i treperenja - voda potoia blista na tom obojenom tlu. ton. To je neto to bi na primer naslikao Emil Bre-

Jo sam naslikao veliko pare dine - pastozno i sa debelim namazima. Za te dve slike, za malu marinu i za polje krompira, sa sigurnou znam da se ne bi reklo da su to moje prve studije. Da ti istinu kaem, to me zaista pomalo iznenauje, mislio sam da prve studije nee ni na ta liiti, ali da e kasnije postati bolje. A istini za volju
14 modrikasta plava ( e n g l . ) .

49

moram rei da one lie na neto i to me pomalo udi. Mislim da to mogu da zahvalim injenici to sam, pre nego to sam poeo da slikam, crtao i prouavao perspektivu onoliko vremena koliko je bilo potrebno da komponujem neki predmet koji sam video. Otkako sam kupio boje i pribor za slikanje, toliko sam crnio i radio da sam bio potpuno iscrpljen nakon to sam naslikao sedam studija. Ima jo jedna sa jednom figuricom, majka sa detetom u seni velikog drveta, u harmoniji tonova na dini obasjanoj letnjim suncem. To daje gotovo italijanski efekat. Nisam se doslovce mogao zaustaviti, nisam se mogao od toga uzdrati niti prestati da radim na tome... Hteo sam naprosto da ti kaem ovo, oseam da ima stvari koje boje iskrsavaju u meni dok slikam, koje nisam posedovao ranije, irokih i snanih stvari... Koliko ja mogu da zakljuim, nisu najgori slikari oni koji ponekad nedelju ili dve ne mogu da rade. Za to postoji razlog, to su upravo oni "koji u to ulau svoju kou", kako kae Mile. To nije nikakva smetnja, a po mom miljenju ne treba sebe tedeti kada je neophodno. Ako je ovek neko vreme iscrpljen, on se oporavi, a time dobija to to su studije spremljene, ba kao ito ili seno seljaka. to se mene tie, za sada ne mislim da se odmaram. Sino sam se bavio jednim umovitim predelom na blagoj padini, prekrivenim crvotoinom i suvim bukovim liem. Tlo je bilo smedecrveno, ponegde svetlije a ponegde tamnije, jo vie zbog otrih senki stabala koja su na njega bacala as slabije, as jae, dopola izbrisane pruge. Radilo se o 50

tome, a zakljuio sam da je to veoma teko, da postignem dubinu kolorita, ogromnu snagu i vrstinu tog zemljita, a ipak sam tek slikajui shvatio koliko jo ima svetlosti u toj tami. Treba sauvati svetlost, a u isto vreme sauvati i ar i dubinu bogatog preliva. Jer, ne moe se zamisliti jedan tako divan ilim, kao ta duboka crvenosmea u aru jesenjeg sutonskog sunca priguenog granama. Iz tog tla se pomaljaju mlade bukve koje s jedne strane dobijaju svetlost i tu su svetlucavo zelene, a ona strana njihovih stabala koja je u senci, ima toplu i snanu, najtamniju zelenu boju. Iza tih mladih stabala, iza tog crvenosmeeg tla, nalazi se veoma fino, golubijeplavo, toplo, gotovo i ne plavo, svetlucavo nebo. A ispod njega se nalazi magliasti rub zelenila i splet mladih stabala i ukastog cvea. Tuda luta nekoliko figura sakupljaa granja, kao tamne mase tajanstvenih senki. Bela kapa jedne ene koja se saginje da dohvati suvu granicu, ini iznenadni kontrast sa dubokom smedecrvenom bojom tla. Jedna suknja je osvetljena - jedna otra senka pada - jedna tamna silueta nekog oveka uspravlja se iznad ibljaka. Jedna bela kapa, jedna kapica, jedno rame, jedno ensko poprsje ocrtavaju se na nebu. Te figure su velike i pune poezije, one u dubokoj tami sumraka izgledaju kao "ogromne terakote" koje oblikuju u ateljeu. Opisujem ti prirodu, ni sam ne znam u kojoj meri sam uspeo da je prenesem u svom krokiju, ali dobro znam da je harmonija zelene, crvene, crne, ute, plave, smee, sive uinila na mene jak utisak. To je bilo sasvim u stilu de Grua, efekat kao na primer na onom krokiju Odlazak regruta, koji se nekada nalazio u Vojvodskoj palati. 51

Imao sam mnogo muke da to naslikam. U podlozi ima tuba i po bele - a ta podloga je ipak veoma tamna - zatim crvenog, utog, smeeg, okera, crne, sijeno-peene, crnila od ai, a rezultat je crvenosmea koja, meutim, varira do crnkastosmee do duboke bordo i do bledoruiaste i zlatnoute. Tu je i mahovina i mali rub sveeg travnjaka koji upija svetlost i jako sija, a bilo je veoma teko to prikazati. Evo najzad jednog krokija za koji tvrdim, ma ta o njemu kazali, da ima neko znaenje i da govori. Kad sam ga radio, rekao sam sebi: neu otii pre nego to u njemu vidim sfekat jeseni i sumraka, neto tajanstveno, ozbiljno. Primoran sam - poto efekat ne ostaje - da slikam brzo, figure su tu postavljene u nekoliko energinih poteza etkom i u jednom mahu. Bio sam iznenaen kad sam video koliko se ta mala stabla vrsto dre u tlu, zapoeo sam ih kiicom, ali onda sam, zbog ve pastoznog tla - jedan namaz boje kistom slivao se kao nita, istiskujui tubu nacurio iz nje korenje i stabla - i neto malo sam ih oblikovao kistom. Da, - evo ih, izbijaju iz tla, vrsto su u njemu ukorenjeni. U izvesnom smislu sam zadovoljan to nisam uio da slikam. Moda bih nauio da mi promaknu neprimeeni efekti te vrste, sada, kaem ne, - to je upravo ono to moram da imam, ako to nije mogue, nije mogue, hou da pokuam, premda ne znam kako treba da radim. Ja ni sam ne znam kako ja to slikam, doem da sednem sa belim panoom ispred mesta koje je na mene ostavilo jak utisak, gledam ono to mi je pred oima, kaem sebi, taj beli pano mora postati neto - vraam se nezadovoljan odlaem ga na stranu i nakon to sam se odmorio gledam ga sa izvesnom teskobom - i dalje sam nezadovoljan, jer mi je odve na umu ta udesna priro52

da da bih mogao njime biti zadovoljan - ali ipak vidim u svom delu eho onoga to me je privuklo, vidim da mi je priroda neto ispriala, govorila, a da sam ja to stenografski zabeleio. Mogue je da u m o m stenogramu ima neodgonetnutih rei - greaka ili praznina, pa ipak ostaje neto od onoga to su uma ili obala ili figura rekle, a to nije bezizraajni ili konvencionalni jezik koji nije roen iz same prirode, nego iz osobitog naina rada ili iz jednog naunog sistema. Evo jo jednog krokija dina. Tamo je bilo tog niskog ipraja ije je lie s jedne strane belo, s druge strane tamnozeleno i koje neprestano treperi i blista. U pozadini je tmasta uma. Praviti studije po m o m miljenju znai sejati, a praviti slike znai njeti. Mislim da ovek mnogo zdravije rasuuje kada ideje izviru iz neposrednog kontakta sa stvarima, nego kada on stane da posmatra stvari s ciljem da u njima nae ovu ili onu ideju. Isto je tako i sa pitanjem kolorita. Ima boja koje ine prijatan kontrast same od sebe, ali ja se trudim da napravim onako kako ja to vidim, pre nego to ponem da radim da bih postigao ono to oseam. A, ipak, oseanje je velika stvar bez koje ne bismo mogli nita izvesti. Potpuno se slaem sa onim to kae o trenucima koje ponekad imamo, kada nam se ini da smo neprijemivi za stvari iz prirode ili kada nam se ini da nam priroda vie ne govori. To mi se tako esto deava, i to mi ponekad priskae u pomo da dozvolim sebi da se latim neega drugog. Ako oseam otpor prema pejzau ili svetlosnim efektima, bacam se na figure i obratno. esto mi ne preostaje nita drugo nego da ekam da to proe, ali vie no jednom sam uspeo da oteram neosetljivost, menjajui motive kojima posveujem 53

panju. Ali figure me sve vie i vie zanimaju. Seam se da je bilo neko vreme kad me je oseanje za pejza jako opsedalo i kada je na mene inila snaniji utisak slika ili crte u kojima su svetlosni efekti ili atmosfera pejzaa bili dobro izraeni, nego neka figura. Sve u svemu, slikari figura budili su u meni jednu vrstu hladnog potovanja, pre nego toplu simpatiju. Dobro se seam da me je u ono vreme posebno uzbudio jedan Domjeov crte, jedan starac pod kestenovima na Jelisejskim poljima (ilustracija za Balzaka), mada taj crte i nije bio tako znaajan, ali dobro znam da me je posebno uzbudio vrstom i mukom Domjeovom koncepcijom. Pomislio sam: mora da je to dobro oseati i misliti na taj nain i prelaziti preko hrpe stvari, da bi se koncentrisao na ono to se na jedan liniji nain tie oveka kao oveka, pre nego livade i oblaci. Tako esto elim da si pored mene i toliko mislim na tebe. Ono to mi pie o izvesnim karakteristikama parikih umetnika koji ive sa enama, koji su manje sitniavi nego drugi, i koji se moda iz oajanja hvataju za mladost, ini mi se tanim. Ima ih takvih i tamo i ovde. Za oveka je moda jo tee tamo nego ovde da sauva malo sveine u porodinom ivotu, jer tamo treba ii gotovo protiv struje. Kako su brojni oni koji su u Parizu postali oajnici, sa tihim, razlonim i loginim oajanjem. Opet sam itao neto na tu temu a tie se Tasara koga mnogo volim i ija me je sudbina mnogo raalostila. Smatram svaki pokuaj u tom pravcu dostojnim potovanja. Takoe mislim da moe da se dogodi da ovek uspe, i da ne treba u poetku da oajava, ak i ako ponekad izgubi hrabrost, i ako ponekad 54

oseti neku vrstu sklonosti. Treba se vratiti u ivot, ponovo stei hrabrost, ak i ako je ishod drugaiji nego to smo oekivali u poetku. Nemoj misliti da ja prezirem osobe poput onih koje mi ti opisuje, jer njihov ivot nije zasnovan na ozbiljnim i promiljenim principima. Moje miljenje o tome je sledee: rezultat mora da bude in, a ne apstraktna ideja. Ja odobravam principe i smatram ih dostojnim samo ako se razviju u dela. Odobravam da ovek razmilja i da se trudi da bude svestan, jer to vie odreuje njegovu aktivnost i ini celinu od njegovih razliitih postupaka. Smatram da bi oni koje mi ti opisuje mogli stei vie vrstine postupajui na promiljeniji nain. Ali ja njih, konano, vie volim nego one koji se razmeu svojim principima a da se ni najmanje ne potrude, niti im to pada na pamet, da ih sprovedu u praksu. Jer ovi poslednji nemaju nikakve koristi od najlepih principa, a prvi su upravo oni koji su, kada se odlue da ive energino i promiljeno, sposobni za velike stvari. Jer velike se stvari ne ine samo impulsivno i one su niz sitnica povezanih u jednu celinu. ta znai crtati? Kako se to postie? To je in probijanja prolaza kroz nevidljiv gvozdeni zid koji se izgleda nalazi izmeu onoga to oseamo i onoga to moemo. Kako treba da proemo kroz taj zid, kad nam nita ne pomae da u njega snano udaramo, taj zid treba da miniramo i da ga probijemo turpijom, polako i sigurno, po m o m miljenju. I evo, kako e ovek moi i dalje da bude istrajan u tom poslu, ne dozvoljavajui da ga od njega odvrate, osim ako ne bude razmiljao i uredio svoj ivot na nekim principima. Tako je sa umetnikim kao i sa drugim stvarima. A veliina nije proizvoljna stvar; ona mora biti hotimina. Da li u poetku postupci jednog oveka treba da ga odvedu do principa ili principi do postupaka, to je neto to mi se ini da 55

teko mogu da odredim, i to je u istoj meri malo vano kao i odgovor na pitanje ta je najpre postojalo, kokoka ili jaje. Ali, ja smatram kao neto pozitivno i od velike vanosti, da se trudimo da razvijemo svoju snagu i svoju misao. Mislim, to se mene tie, da u ivotu svakog slikara postoji jedan period tapkanja u mraku, i mislim da sam ga ja prevaziao ve poodavno. S druge strane, mislim da kod mene sve ide pravilno ali sigurno, a kasnije u kroz bolji rad imati retrospektivni pogled na ono to sada radim, koji e bolje istai da u tome ima neeg jednostavnog i istinitog i - poto isto to i ti kae, - snaan nain shvatanja i sagledavanja stvari. Stigao sam dakle u Vorbirh, a odatle u Lejtsendam. Ti poznaje tamonju prirodu; prekrasno drvee, puno velianstvenosti i vedrine, pored groznih zelenih kupolica nalik igrakama i svih besmislica koje troma mata holandskih rentijera moe da izmisli, kada su u pitanju cvetnjaci, senice, verande. Kue su gotovo sve veoma rune, neke su ipak stare i otmene. No u tom trenutku, vrlo visoko, iznad panjaka, beskrajnih poput pustinje, nadirale su jedne za drugima ogromne mase oblaka, a vetar je najpre udario na niz seoskih kua sa njihovim grupicama drvea, s druge strane kanala, gde prolazi crni put od zgure. To drvee je bilo prekrasno, gotovo bih rekao da se odvijala jedna drama u svakoj figuri, odnosno u svakom stablu. No, uprkos svemu, celina je bila gotovo jo lepa od tih povijenih stabala posmatranih pojedinano u njihovoj sutastvenosti, upravo zato to je taj trenutak bio takav da su ak i te besmislene kupolice, mokre od kie i ibane vetrom, dobile neku udnu osobenost. Ta slika mi je pokazala kako i neki formalista nerazumnog ponaanja ili pun eksentrinosti i hiro56

va, samo ako osea da ga je obuzeo istinski bol ili ako ga potresa nesrea, moe postati dramatina figura izvanredne originalnosti. To me je navelo da za trenutak pomislim na dananje drutvo, kako i ono, dok srlja u propast, moe ponekad, vieno kroz kontrast sa svetlou nekog preporoda, naas izgledati kao velika i tamna silueta. Da, za mene je drama u prirodi, drama patnje u ivotu daleko najsavrenija. " R a j " je lep, ali Getsemen je ipak lepi.

57

D R E N T E (SEPTEMBAR - NOVEMBAR 1883)

Sve je ovde lepo, gde god da krene. Vres je mnogo rasprostranjeniji nego u Brabantu, barem pored Zinderta ili Etea, poneto monoton u podne, a naroito kada ima sunca, ali upravo taj efekat koji sam uzalud hteo da slikam ve nekoliko puta, ne bih eleo da propustim. Ni more nije uvek ivopisno, ali treba takoe posmatrati te trenutke i ba te efekte ako ovek nee da se prevari u njegovom pravom karakteru. Tada, u tom vrelom podnevnom asu, vres je katkad daleko od toga da bude draesan, on je nesnosan, dosadan i zamoran kao pustinja, isto tako malo gostoljubiv i u neku ruku neprijateljski. Slikati ga u toj punoj svetlosti i prikazati to udaljavanje planova do beskonanosti, to je neto od ega te hvata vrtoglavica. Ipak ne treba misliti da jedan takav pejza mora da bude shvaen na sentimentalan nain, upravo je suprotno, to gotovo nikada nije sluaj. To isto nesnosno i dosadno mesto - uvee, kada se neka jadna mala osoba kree kroz sumrak - kada to ogromno prostranstvo zemlje, spreno suncem, postane tamno nasuprot finim lila tonovima neba u smiraj dana, kada i ona poslednja mala tamnoplava linija horizonta deli nebo i zemlju, moe da postane uzvieno kao u jednom . Dipreu. Isto je sa ljudima, seljacima i enama; oni nisu uvek zanimljivi, ali kada ovek ima sa njima strpljenja, vidi sve to je mileovsko u tim ljudima. 58

Jue sam otkrio jedno od najudnijih groblja koje sam ikada video; zamisli komad vresa okruen nizom mladih jela pribijenih jedne uz druge, tako da bi ovek poverovao da je to prosto naprosto neki jelik. Ipak postoji ulaz, jedan kratki drvored, a onda se stie do grobova prekrivenih busenjem trave i vresa. Mnogi su obeleeni belim stubovima na kojima se mogu proitati imena. To je neto veoma lepo, videti plavi vres na grobovima, miris terpentina ima u sebi neto mistino, tamna linija jela koje ograuju groblje razdvaja svetlucavo nebo od grube zemlje koja je uglavnom ruiasta, ridasta, braonkasta, ukasta ali ipak sa posvuda razasutim lila tonovima.

N.

Amsterdam.

Sve je ovde savreno lepo, onakvo kakvim ga ja volim. Hou da kaem da je ovde mir. Nalazim da je jo i neto drugo lepo: to je traginost, ali ta traginost je svuda, dok ovde to nisu samo efekti Van Hojea koji mogu da se nau. Jue sam slikao trule panjeve hrastova koje zovu tresetnim deblima (to su hrastovi koji su ostali zatrpani moda vek pod tresetom, te su i sami formirali novi sloj treseta; prilikom kopanja otkrivaju se ta tresetna debla). Ti panjevi su se nalazili u jednoj lokvi, u crnom blatu. Jedni crne boje, nalazili su se pod vodom u kojoj su se caklili, a drugi, bezbojni, na crnoj zaravni. Jedan beli puteljak krivuda s kraja na kraj, a ozada ima jo vie treseta, crnog kao a. Iznad je olujno nebo. Ta lokva u blatu, sa tim trulim panjevima, to je bilo neto melanholino i dramatino, sasvim na59

lik na Rejsdala, nalik na ila Diprea. To je mali kroki Vena15. Ti si mi rekao jednog dana:"Ja sam kao ta linost iz Kljualog lonca"16, ja sam rekao: ne. Kad bi ti bio takav, uinio bi dobro da ue u novi posao, ali ti si dublji nego on, i ja ne znam da li si ti "u sutini" poslovan ovek, "u sutini sutina", ja u tebi vidim umetnika, istinskog umetnika. Ti si imao sentimentalna iskustva koja nisi traio, koja su ostavila na tebi traga; eto, stvari se deavaju kako se deavaju, zato? Kuda ide ti? Je li to novi poetak jedne sline karijere? Ja odluno verujem da nije, to je dublje od toga. Ti mora da se promeni, ali potreban ti je totalni preporod, a ne ponavljanje iste stvari. Nisi se prevario u prolosti, ne, s obzirom na prolost morao bi da bude takav kakav si, ta prolost je ispravna. Sledi li da to nije bila jednostavno opta priprema, temelji, grubo tesanje, i ne jo uvek pravo reenje? Zato to ne bi proizalo iz svega? ini mi se da se radi upravo o tome. Mislim da stvari govore tako snano samo po sebi da mi izgleda nemogue da ti kaem neto drugo do neku otrcanu istinu; ak i u tvojim vlastitim oima. Osim toga prilino je udno, po mom miljenju, to se upravo ovih dana zbila u meni jedna promena. Ja sam do sada proputao. Znam da se to podudara sa nekom silom koja sreuje, popravlja, okrepljuje, preporada i uveliava moje misli, tako da sam potpuno u njenoj vlasti. Tako da mogu da ti piem, pun oseanja koje taj tuni samokritiki vres budi u meni. Upravo u ovom trenutku oseam u sebi
15 "Ven" u Holandiji o z n a a v a i s t o v r e m e n o t r e s e t i tresetite. K a e se: Ven, isto k a o stepa, d i n a , r a v n i c a . 16 N a s l o v r o m a n a E m i l a Z o l e .

60

poetak neeg boljeg. Neega ega jo nema, ali ja ipak vidim u svom delu stvari koje donedavno u njega nisam unosio. Slikanje mi postaje lake, oseam elju da se bacim na gomilu stvari koje sam dosad proputao. Znam da se to podudara sa neizvesnou okolnosti, tako da nije uopte sigurno da mogu ostati ovde. Mogue je da zahvaljujui okolnostima koje potiu od tebe, stvari dobijaju drugaiji obrt. No ja bih zbog toga mnogo alio, mada bih sve mirno primio. Ali ne mogu sebe spreiti da zamiljam svoju budunost kao neto to ne stvaram samo ja, nego ti i ja, slikari i saradnici, drugovi, u tom malom tresetnom kraju. Poznajem unutranju borbu dve osobe: "ja sam slikar", i "ja nisam slikar". Rapartovu i svoju. Borbu ponekad zastraujuu, borbu koju upravo predstavlja razliku izmeu nas i nekih drugih koji manje ozbiljno uzimaju stvari; nama je ponekad veoma teko; nakon krize melanholije, malo svetlosti, malo napretka; neki drugi moraju da se bore, rade moda lake, ali tako se karakter pojedinca manje razvija. I ti bi morao da podnese tu borbu , a ja ti kaem: budi duboko uveren da se izlac opasnosti da te pokolebaju ljudi koji e imati najbolje namere na svetu. Ako ti neto u dnu tebe samog kae: "ti nisi slikar", ba tada treba slikati, stari moj, i taj glas e uutati, ali samo na taj nain; onaj ko, osetivi to,
17 P o t o je i m a o t e k o a u kui G u p i l , g d e je r a d i o , Teo je g o v o rio u j e d n o m p i s m u o m a g l o v i t o m p l a n u da se bavi s l i k a n j e m . V i n s e n t t a d a vie p u t a pie s v o m b r a t u d a g a uveri d a d e f i n i t i v n o napusti p o s a o t r g o v c a i da se p o t p u n o p o s v e t i slikarstvu, to bi ili pribliilo j e d n o g d r u g o m e . O n e ak utvrditi d o najsitnijih m a t e rijalnih detalja p l a n z a j e d i k o g i v o t a z a s n o v a n o g n a p o z a j m i c i n o v c a od s t a n o d a v c a u D r e n t e u , ne pitajui se da li e im on taj n o v a c dati.
17

61

odlazi prijateljima i pria im svoju muku, taj gubi deli svoje energije, deli onoga to je u njemu najbolje. Tvoji prijatelji mogu biti samo oni koji se sami bore protiv toga, oni koji primerom svoje vlastite aktivnosti stimuliu ono sto je aktivno u tebi. Treba se baciti na posao sa samopouzdanjem, sa izvesnom sveu da je ono to radi u skladu sa razumom, kao seljak koji upravlja svojim plugom ili kao na prijatelj koji na m o m malom krokiju drlja svoju njivu, a drlja je sam. Ako nema konja, onda si vlastiti konj, tako mnogi ljudi ovde rade. Postoji jedna izreka Gistava Dorea, koju sam uvek smatrao veoma lepom: Strpljiv sam kao vo. Ja u tome vidim u isti mah neto dobro, izvesno odluno potenje, sve u svemu, ta izreka sadri mnogo toga: to je prava izreka jednog umetnika. Kada pomislim na ljude iji duh smisli takve stvari, ini mi se da su umovanja poput onih koje, na alost, esto ujemo od trgovaca slikama povodom "darovitih umetnika", tako strano graktanje gavranova. Strpljiv sam, kako je to smireno, kako je to dostojanstveno, moda to ne bi bilo tako tano reeno, da nema svog tog graktanja gavranova. Ja nisam umetnik, - kako je to prostaki, - ak i ako to o sebi mislimo, - zar bismo mogli nemati strpljenja, ne nauiti od prirode da imamo strpljenja, da imamo strpljenja gledajui kako ito tiho nie, kako sve raste, - zar bismo mogli smatrati sebe za neto tako apsolutno mrtvo da mislimo da vie namerno ometamo svoj razvoj? Ja to govorim da pokaem koliko je po m o m miljenju glupo govoriti o darovitim i nedarovitim umetnicima. No, ako hoemo da rastemo, treba da se zarinemo u zemlju. Ja ti dakle kaem: usadi se u zemlju Drentea, tamo e proklijati, nemoj da sahne na ploniku. 62

Ima biljaka koje rastu u gradovima, rei e mi ti, neka bude, ali ti si ito i tvoje mesto je u itnom polju... Ne zadravam sebi ni najmanje da sam ti rekao neto novo, ja samo od tebe traim da ne radi protiv najboljih misli koje nosi u sebi. Rado bih ti malo priao o jednoj etnji po Zvelu, mestacu u kojem je Liberman dugo stanovao i pravio studije za svoju sliku iz poslednjeg Salona, na kojoj su pralje. U kojem su Termele i Julius Bakhejze takoe dugo boravili. Zamisli etnju kroz vres, ujutru, u ti sata, u otvorenim dvokolicama (pratio sam ovu kod koga stanujem, a koji je krenuo na put u Ase). Putem, - jedan "dik" kako ovde kau, - na koji su, da bi ga zatrpali, nabacali blata umesto peska. To je bilo jo udnije nego na barci. Kada je poelo malo da se razdanjuje i kada su petlovi poeli da pevaju oko krovinjara razasutih u vresu: nekoliko kuica ispred kojih smo polazili, okruenih ogolelim jablanovima sa kojih se ulo kako pada malo uto lie; - jedna stara okrnjena kula na malom groblju omeenom nasipom od zemlje i ogradom itnog polja; - sve, sve, sve, postalo je potpuno isto kao najlepi Koroi. Tiina, tajna, mir, to je jedino on naslikao. Ipak je jo sasvim bila no kada smo stigli u Zvelo, u est sati izjutra; video sam istinske Koroe, jo ranije u zoru. Nae ulaenje u selo bilo je meutim tako lepo. Ogromni kuni krovovi prekriveni mahovinom, konjunice, tale, ambari. Ovde su naseja veoma velika, meu hrastovima prekrasne bronzane boje. U mahovini, tonovi zlatnozelene, na tlu jedna tamna sivolila koja vue na crvenu, plavu ili utu, tonovi neizrecive istote u zelenilu malih itnih polja, crni tonovi na vlanim 63

stablima koji ine kontrast sa zlatnom kiom jesenjeg uskovitlanog i utavog lia to je, poput raupanih perika u koje je neko duvao, visilo na granama jablanova, breza, lipa, jabuka, s mukom se odravajui i proputajui ak i svetlost neba. Nebo bez ijedne mrlje, svetlo, ne bele nego lila boje koja prkosi analizi, belo u kojoj se vidi nadiranje crvene, plave, ute, nebo koje na sve baca odsjaj i koje svuda osea iznad sebe, koje je puno isparenja i slae se sa laganom izmaglicom ispod njega. Sve se rastvara u gami divne sive. Pa ipak, u Zvelu nisam naao nijednog slikara; ljudi su mi, uostalom, rekli da oni nikada ne dolaze zimi. A ja se upravo nadam da u u njemu biti sledee zime. Poto tamo nije bilo slikara, odluio sam da se vratim peke i da usput malo crtam, umesto da ekam povratak svog stanodavca. Poeo sam da radim mali kroki uvenih jabunjaka koje je Liberman naslikao na svojoj velikoj slici. Zatim sam nastavio putem kojim smo ili rano izjutra.

Proao sam pored jedne crkvice, zapravo Crkve iz Grevila sa male Mileove slike iz Luksemburga; ovde je, umesto malog seljaka sa aovom, bio jedan pastir sa stadom ovaca pokraj ograde. U pozadini se nije primeivalo more, ve more mladog ita, more brazda umesto more talasa. Izazvani utisak - isti. Video sam tada veoma uposlene ratare - kola sa peskom, pastire, ljude koji su radili na drumu, dvokolice sa dubrivom, Nacrtao sam u krmici kraj puta jednu malu staricu koja je radila na svojoj predilici, malu crnu osobu koja kao da je izala iz neke bajke, - malu crnu osobu ispred svetlog prozora kroz koji se videlo svetio nebo i 64

puteljak preko divnog zelenika polja, i nekoliko gusaka koje su tipkale travu. Kada je potom pao sumrak, zamisli tiinu, mir tog trenutka. Zamisli u tom trenutku mali drvored visokih jablanova sa njihovim jesenjim liem, zamisli iroki blatnjavi put, sav od crnog blata, s ije desne strane je beskrajni vres, s leve beskrajni vres, crne trouglaste siluete nekolikih krovinjara prekrivenih busenjem trave, kroz ije prozore sija crvena svetlost vatre, - nekoliko lokvi ukaste i prljave vode koje odbljeskuju nebo, u kojima trule tresetna debla; zamisli te gomile blata, uvee, u sumrak, sa bljetavim nebom iznad njih, prema tome sve crno na belom. A medu tim gomilama blata, neka upava osoba, pastir, hrpa stvari u obliku jajeta, poluvuna, polublato, koje se sve komeaju, guraju se, - stado. Gleda ga kako dolazi - ostaj e na sredini okree se i sledi ga. Ono teko i nerado napreduje na blatnjavom putu. Ali eno u daljini majura, nekoliko krovova prekrivenih mahovinom i gomile slame i treseta izmeu jablanova. Pastirica je takode gotovo trouglasta, sasvim tamna silueta. Vrata su irom otvorena. Otraga, kroz meuprostore greda, jo sija svetlost neba. Celi karavan od vune i blata skupa nestaje u toj peini, a kad je jednom unutra, pastir i ena koja dri fenjer zamandaljuju vrata. Povratak stada u sumrak finale je simfonije koju sam jue uo. Taj dan se odvio kao u snu, bio sam celog dana toliko utonuo u tu potresnu muziku da sam bukvalno zaboravio da pijem i da jedem. Uzeo sam veknu seljakog hleba i oljicu kafe u krmici u kojoj sam crtao enu za predilicom. Dan je preminuo i od zore do sumraka, ili, bolje rekavi, od jedne do druge noi, bio sam izgubljen u toj simfoniji. 65

Vratio sam se kui i dok sam sedeo ispred vatre, zakljuio sam da sam gladan i utvrdio sam da sam zauujue gladan... Ali evo kako je to ovde. Ima potpuno isti utisak kao da si, na primer, na izlobi Stotinu remek-dela. Sta donosi dan poput ovoga? Nita, osim mnotvo krokija. Pa ipak, donosi neto drugo: spokojnu elju za radom.

66

N I N E (DECEMBAR 1 8 8 3 - NOVEMBAR 1 8 8 5 )

Usamljenost je prilino muna stvar, ovek se osea kao u zatvoru. Ipak, jo uvek ne mogu da tvrdim do koje e mere to unaprediti moje poslove. To, uostalom, ni ti ne ini. Ja se, sa svoje strane, esto oseam bolje meu ljudima koji ne znaju ak ni za re usamljenost, na primer, meu seljacima, tkaima, nego u civilizovanom svetu. To je za mene prava srea. Tako sam se, otkako sam ovde, prisno zbliio sa tkaima. Pii mi, ako hoe, malo detaljnije o Maneovoj izlobi, reci mi neto o slikama koje se tamo nalaze. Oduvek sam smatrao Manea veoma originalnim. Zna li onaj lanak koji je Zola o njemu napisao? ao mi je to sam video samo poneku njegovu sliku. Naroito bih voleo da vidim njegove aktove. Ne smatram preteranim to su neki - na primer Zola - njima oduevljeni, mada ja sa svoje strane uopte ne smatram da on moe biti uvrten meu najistaknutije slikare ovoga veka. Ali to je talenat koji veoma izvesno ima svoj "raison d'etre", a to je ve mnogo. lanak koji je Zola o njemu napisao nalazi se u Mojim mrnjama. Ja lino ne mogu da se sloim sa Zolom kada on zakljuuje kao da je Mane ovek koji, sve u svemu, otvara novu budunost u modernim koncepcijama umetnosti. Za mene to nije Mane, to je Mile, slikar sutinski moderan, zahvaljujui kome se pred mnogima otvara vidik. 67

Kada ujem da kau da "u prirodi nema crne", pomislim da crno zaista ne postoji, ako hoe, ni kao boja. Naroito ne bi trebalo pasti u zabludu, i verovati da koloristi ne upotrebljavaju crnu, kada se samo po sebi razume da im crna ude u kompoziciju sa plavim, crvenim, ili utim elementima, ovi postaju sivi, naime ovde zagasitocrveni, uti ili pepeljastoplavi. Posebno smatram da vie ne moe biti zanimljivo ono to . Blan, u svojim Umetnicima moga vremena, kae o Velaskezovoj tehnici, ije se senke i polutonovi najee sastoje od hladnih sivih i bezbojnih, gde su crna i malo bele osnovni elementi. Na toj neutralnoj i bezbojnoj osnovi i najmanji oblaak, na primer, ve govori. Moj raun za boje na sve to je takav da mi dozvoljava da se uputam jedino razborito u nove stvari veeg formata, a tim pre to e me modeli kotati jo vie, samo ako jo budem mogao da imam modele koji e dobro odgovarati tipu koji imam u glavi (gruba, pljosnata lica sa niskim elom i debelim usnama, ne sa istaknutim, ve sa punim crtama i u Mileovom stilu), a obuena onako kako imam u svojoj zamisli. Jer, sve se ovde veoma tano dri, i ovek nema tu slobodu da se udalji od boje nonje, poto efekat lei u pribliavanju prelomljenog indigo tona i prelomljenog kobaltnog tona, istaknutih skrivenim narandastim i rujnosmeim elementima ita. To bi moralo biti neto to dobro izraava leto; leto, po mom miljenju, nije lako izraziti; u najveem broju sluajeva, ak esto, efekat leta je ili neizvodiv ili ruan; to je barem moj utisak, no postoje, zauzvrat, predveerja. Ali treba rei da leti nije lako pronai efekat sunca koji bi bio tako bogat, tako jednostavan i tako 68

prijatan za gledanje, kao karakteristini efekti drugih godinjih doba. U prolee, postoji mlado nenozeleno ito i ruiaste jabuke u cvatu. U jesen postoji kontrast utog lia i ljubiastih tonova. Zimi postoji sneg i male crne prilike. Dakle, ako leti postoji suprotnost plavih tonova i elemenata narandaste u zlatnobronzanoj boji ita, mogla bi se upravo na taj nain uraditi slika koja dobro izraava atmosferu godinjih doba, sa svim kontrastima komplementarnih boja (crvene i narandaste, ute i ljubiaste, bele i crne). Nisam mogao napisati svoje poslednje pismo u drugom obliku. Ali znaj da mi se ini da se radi o neizbenoj nesuglasici izmeu tebe i mene, pre nego o neemu za ta bismo snosili krivicu jedino nas dvojica. Kae da e uskoro biti izloba Delakroaovih dela. Dobro. Tamo e sigurno videti jednu sliku: Barikadu, koju ja znam jedino iz Delakroaovih biografija. Mislim da ju je on slikao 1848. godine. Ti poznaje, osim toga, jednu litografiju, mislim da je Lemidova; ako nije njegova, onda je Domjeova; ona takoe predstavlja barikadu iz 1848. Hteo bih da moe da zamisli da smo ti i ja iveli te 1848. godine, ili u nekom drugom slinom periodu, jer se i za vreme Napoleonovog dravnog udara deavalo neto slino. Neu ti rei nita to e te naljutiti, - to mi, uostalom, nikada nije bio cilj. - Hou da ti objasnim u kojoj je meri udaljenost koja je nastala meu nama povezana sa glavnim strujama u svetu i da je tako ta udaljenost neto sasvim drugo od hotimine zlobe. Zamisli dakle to vreme 1848. godine. 69

Ko su bili oni koji su se nali licem u lice, koje moemo uzeti kao tipove za sve ostale? Gizo, ministar Luja Filipa, a s druge srane Misle i Kine sa studentima. Poeu od Gizea i Luja Filipa; jesu li oni bili loi ili su bili tirani? Ne ba sasvim, bili su, koliko ja znam, ljudi, kao na primer tata i deda, stari Gupil. Sve u svemu, bia krajnje asnog, odvanog i ozbiljnog izgleda; ali kada ih gledamo malo paljivije i izbliza, oni imaju neeg turobnog, bezizraajnog ruevnog, ak do te mere da bi se ovek zbog toga razboleo. Jesam li preterao??? Ako izuzmemo razlike u poloaju, isti duh, isti karakter. Da li se varam??? Uzmimo sada, na primer, Kinea ili Milea ili, kasnije, V. Igoa. Da li je razlika izmeu njih i njihovog protivnika bila toliko strana? Da, ali ako stvari posmatramo povrno, to ne bi moglo da se kae; ja sam u svoje vreme smatrao jednako dobrom neku Gizoovu i neku Mileovu knjigu. Ali u m o m sluaju, to sam vie ulazio u sutinu, poinjao sam medu njima da uviam razliku i, to je jo vanije, protivrenost. Uvideo sam, najzad, da se jedan vrti u krugu, da gubi tlo pod nogama, a da od drugog, naprotiv, ostaje neto beskrajno. Od tada se mnogo toga dogodilo. Ali ja pouzdano smatram da bi se ti, da smo ti i ja tada iveli, naao na Gizoovoj, a ja na Mileovoj strani. A kad bismo obojica ostali dosledni u svojim stavovima, morali bismo se, s izvesnom tugom, nai licem u lice, kao neprijatelji, na primer na jednoj od onih barikada, ti ispred, kao vladin vojnik, a ja iza, kao revolucionar ili pobunjenik. I evo, danas, 1884. (brojevi su sluajno potpuno isti, ali obrnuto poredani), nalazimo se ponovo licem u lice, premda, istinu govorei, nema barika70

da. Ali ima ih za duhove koji ne mogu da se sloe. "Vetrenjae vie nema, ali vetar je jo tu ". A mi, mi se, po mom miljenju, nalazimo u razliitim taborima, tu se nita ne moe uiniti. Hteo ti to ili ne, ti mora nastaviti, a i ja moram nastaviti. Ali, poto smo braa, ne treba da ubijemo jedan drugog (u prenosnom smislu). to se tie toga da pomaemo jedan drugom, kao dva oveka koja se nalaze jedan pored drugog u istom taboru, to je nemogue, jer kad bismo morali da traimo da se sastanemo, izloili bismo se opasnosti da otvorimo vatru jedan na drugog. Razdraujue rei koje mi padaju na pamet su meci ispaljeni, ne na tebe, koji si moj brat, nego, uopte uzev, na stranku u kojoj se ti nalazi. Ni ja ne smatram sebe pogoenim razdraujuim recima koje dolaze od tebe. Ali ti puca na barikadu i misli da e time stei zaslugu, a sluajno sam ja iza nje. Razmisli, dakle, na trenutak o svemu tome, hoe li, jer ne verujem da moe nai u tome mnogo zamerki. Ja ne mogu da govorim drugaije nego to mislim; otprilike na taj nain treba gledati stvari. Nadam se da e razumeti to to hou da ti kaem u prenosnom smislu. Ni ti ni ja se ne bavimo politikom, ali smo na zemlji, u svetu, a ljudi se sami od sebe grupiu po kategorijama. Da li oblaci tako mogu, na kraju krajeva, da pripadaju jednoj ili drugoj gomili za vreme oluje? A ako su nosioci pozitivnog ili negativnog elektriciteta? Dodue, istina je da ljudi nisu oblaci. Kao pojedinci mi smo delovi jedne celine koja ini oveanstvo. U tom oveanstvu ima stranaka. Do koje mere vlastita volja, a do koje mere kobne okolnosti ine da ovek pripada jednoj ili drugoj protivnikoj stranci? 71

Najzad, tada je bila 48, a mi smo danas u 84; vetrenjae vie nema, vetar je jo tu. Nastoj ipak da sazna zbog sebe samog na kojoj se strani stvarno nalazi, kao to ja pokuavam da to saznam zbog sebe. Dananja omladina nee da uje za mene; vrlo dobro, to me ne pogaa; i kao oveku, i kao slikaru, draa mi je generacija iz 48, nego ova iz 84, ali to se tie 48, ne volim razne Gizoe, nego revolucionare, Milea, a i slikare seljake iz Barbizona. Ti si sasvim u pravu kada kae "da u doi do boljeg ostvarenja ako vie budem radio dobre slike, a manje raspravljao o revolucionarnim pitanjima." Ja i sam smatram da je to toliko tano da sam, dok si ti to pisao, upravo nainio jedan novi korak imajui direktno za cilj da omoguim sebi napredak, upravo zato da bih opet mogao da naslikam nekoliko studija u Movovom ateljeu. Ti nastavlja gornju reenicu iz svog pisma pitajui se:"da li ja moda mogu da ti pruim nove elemente u vezi sa reformama koje treba da se izvre u trgovini umetninama". Hoe li da ti za to dam jedan savet u tvom interesu i u svom vlastitom? Pusti ta uoptavanja, podri ono to sam preduzeo kod Mova i Tersteha. Pomozi mi da popravim svoju teku situaciju i da zaradim novaca, ne samo aljui mi novac, nego i svojim uticajem i tenjom saradnjom i prijateljstvom boljega kova. Ja imam u sebi dovoljno snage da bih mogao neto da ostvarim, a i da zaradim novac. A onda, kao to ti to sam kae, ako budem napredovao u svom slikanju i ako steknem dobar nezavisan poloaj, vredeu vie nego sada. Tada, to jest, dakle, kasnije, kada mi bude ilo malo bolje, vrlo 72

rado u pokuati da ti dam nove elemente to se tie tog pitanja reforme trgovine; ja o tome doista imam svoje ideje koje proistiu iz mog vlastitog iskustva o onome to spreava slikare da napreduju i znam koje stvari ine ivot slikara ponekad nepodnoljivim. Ne mogu da brinem o onome to ljudi o meni misle, treba da idem napred, na to ja moram da mislim. Napolju je tuno, polja predstavljaju pravi rudnik lapora od gromada crne zemlje sa malo snega, a esto nastupe dani u kojima ima jedino magle i blata, uvee, crveno sunce, a ujutro, gavranovi, sparuena trava i uvelo zelenilo koje trune, crni gajevi i grane jablanova i nakostreenih vrba na tunom nebu, kao hrpa bodljikavih ica. To sam video samo u prolazu, ali je potpuno u skladu sa veoma mranim enterijerima u tim tmurnim zimskim danima. To je takode u skladu sa fizionomijom seljaka i tkaa. Ne ujem da se ovi poslednji ale, a imaju teak ivot. Uzmimo da tka koji naporno radi napravi komad od ezdeset arina sedmino. Dok on tka jedna ena treba za njega da sue, to jest da namotava konac na kaleme; ima ih dakle dvoje koji rade i moraju da ive od tog rada. Na tom komadu tka te sedmice zaradi, na primer, isto etiri i po florina, a kada ga odnese fabrikantu, obino mu esto danas kau da e dobiti da tka novi komad tek za jednu ili dve sedmice. Dakle, ne samo da je nadnica niska, nego se i posao prilino retko dobij a. Zato su ti ljudi esto nervozni i zabrinuti. To je drugaije stanje duha od onoga koje sam zapazio kod "ugljenara" (rudara), jedne godine kada je bilo trajkova i mnogo nesrea. Smaram da kada ovek paljivo pokua da otrkrije majstore, nalazi ih sve u izvesnim trenucima 73

u dnu stvarnosti. Hou da kaem da on vidi tako u stvarnosti ono to se naziva njihovim kreacijama, u onoj meri u kojoj oko i oseanja postanu slini njihovim. Takode mislim da, kada bi kritiari ili poznavaoci bili prisniji sa prirodom, njihova sposobnost prosuivanja bila bi bolja nego sada kad oni samo po navici ive medu slikama i prave poredenja meu njima. To je samo po sebi odlino, ali nedostaje vrst temelj, ako ovek stane da zaboravlja da postoji priroda i ako ne produbljuje svoje znanje. Ja uvek sam u potrazi za plavim. Ovde su figure seljaka po pravilu plave. U zrelom itu, ili izdvajajui se na uvelom liu niza bukava, tako da nijanse tamnoplave i svetloplave koje postupno slabe, ponovo oivljavaju i poinju da govore, suprotstavljajui se zlatnim ili crvenosmeim tonovima, eto to je veoma lepo, i od poetka sam bio time zadivljen. Ovdanji ljudi nose tako instinktivno odela najlepe plave boje koju sam ikada video. Oni tkaju od grubog sukna, nit osnove je crna, potka plava i tako se smenjuju crne i plave linije. Kada te tkanine vremenom i od kie izgube sjaj i izblede, one dobiju jedan fini, krajnje nean ton, pogodan da istakne boje puti. Ton taman dovoljno plav da reaguje na sve boje u kojim ima skrivenih elemenata narandaste, i dovoljno izbledeo da ih ne uini dreavim. Ali to je pitanje boje, a pitanje oblika znai mi jo vie u ovom trenutku. ini mi se da se oblik najbolje moe izraziti sa gotovo jednobojnim koloritom iji tonovi se uglavnom razlikuju u intenzitetu i u valeru. Na primer "Izvor " ila Bretona naslikan je gotovo u jednoj jedinoj boji. Ali vano je prouavati svaku boju samo za sebe, u funkciji njenih suprotnosti pre no to moemo 74

da budemo sasvim sigurni da emo sauvati harmoniju. Ljudi veruju da ja zamiljam - to nije tano ja se seamn, rekao je neko ko je znao majstorski da komponuje. to se mene tie, ne mogu pokazati jo nijednu sliku, a u krajnjem sluaju jo nijedan crte. Ali ono to radim dobro, to su studije, i upravo zato mogu vrlo dobro da zamislim da e mi jednog dana biti mogue i da komponujem veoma brzo. A uostalom, teko je rei gde se zavrava studija, a gde poinje slika. I elim da verujem da e, malo po malo, moje studije unositi uvek malo vie hrabrosti u tvoje srce. Ni ti ni ja nismo savremenici one generacije koju igu, u knjizi koju sam dobio od tebe, naziva "junacima". Ali, zbog toga nije manje prikladno, po mom miljenju, sauvati to oduevljenje u naem dobu, jer ipak je esto tano da se srea smei smelima, i ma ta nailo, posebno srea ili radost (?) ivljenja", treba raditi i imati smelosti ako ovek hoe stvarno da ivi. A ja kaem: slikajmo i stvarajmo u izobilju, i budimo ono to smo, sa naim manama i vrlinama; kaem " m i " , jer novac koji dolazi od tebe, taj novac koji ti nisi, ja to znam, tako lako zaradio za mene, daje ti pravo, ako neto dobro izae iz mog rada, da smatra kao da si to upola ti stvorio. Mislim na ono to kae Mile: 'We elim uopte da izbacim patnju, jer esto je ona ta koja ini da se umetnici izraze najsnanije". Kada ja kaem da sam slikar seljaka, to je stvarno upravo tako, a ti e najbolje videti kasnije da se
18 O v o je u o r i g i n a l n o m t e k s t u n a p i s a n o na f r a n c u s k o m j e z i k u .

75

ba medu njima oseam u svojoj sredini. Nisam zabadava tolike veeri razmiljao kraj vatre, kod rudara i tresetara i tkaa, osim kada mi posao nije ostavljao vremena za razmiljanje. Ja sam tako prisno vezan za ivot seljaka, jer ga neprestano posmatram u svako doba dana, da ne oseam da me stvarno privlae druge misli. Ti mi pie da miljenje javnosti, to jest njena ravnodunost prema Mileovom delu, kao to si imao priliku da utvrdi ovih dana na izlobi, nije ohrabrujua ni za umetnike ni za one koji moraju prodavati slike. Slaem se s tobom, ali Mile je to i sam osetio i spoznao. itajui Sansjea, pogodilo me je ono to on kae o poetku njegove karijere, ne seam se ba doslovce, ali se dobro seam smisla, i da bi upravo ta ravnodunost bila za njega dosta teka da je oseao potrebu da nosi lepe cipele i da je iveo kao u dvorcu, ali, govorio je on, "poto tamo idem u klompama, ja u se izvui". A tako je uostalom i bilo. Takode se nadam da nikada neu izgubiti iz vida ono "tamo treba ii u klompama", hou time da kaem da treba biti zadovoljan da ima da popije, pojede, gde da spava i ta da obue, biti sve u svemu zadovoljan onim to imaju seljaci. Tako je radio Mile, a on, uostalom, ne bi ni eleo drugo, i iz tog razloga je on u mojim oima, kao ovek, pokazao put koji bi trebalo da slede slikari koji ga sami ne pokazuju, kao na primer Israels i Mov, za koje bi se pre reklo da ive na visokoj nozi. I ponavljam: Mile je "otac Mile", to jest savetnik i voda mladih slikara u svim oblastima. Veina onih koje poznajem - a uostalom ne poznajem ih mnogo - odrekla bi se takvih usluga; to se mene tie, ja mislim kao on i potpuno verujem u to to on kae. Ako sam se malo due raspriao o tim Mileovim recima, to je zato to ti upravo pie o tome da, 76

kada graani slikaju seljake, ak i ako su njihove linosti divno naslikane, one ipak nehotice podseaju na ljude parikih predgraa. Ima - mislim- jedna kola - impresionista. Ali ja o njoj ne znam bogznata. Ipak dobro znam koji su istinski i originalni umetnici oko kojih e se, kao oko ose, okretati pejzaisti i slikari seljaka. Delakroa, Mile, Koro i ostali. To je moje vlastito, slabo izraeno oseanje. Hou da kaem da postoje, pre nego osobe, pravila ili principi ili sutinske istine, koliko za crte toliko i za boju. Na to se treba vratiti kada se u tome nae neto istinito. to se tie crtea, postoji na primer taj nain rada u krug, sa posebnim oslanjanjem na ovalne oblike kada je u pitanju crte figura. To su ve Grci osetili i to e biti tako do svretka sveta. to se tie boje, postoje vena pitanja, na primer ono koje je Koro postavio Franseu kada je Franse (koji je ve bio ime) pitao Koroa (koji jo nije bio ime, koji je ak bio nepoznat ili, pre bi se reklo, poznat na svoju tetu) kada je on (Franse) doao kod Koroa da ga pita neke stvari: "ta je to prelomljen ton? ta je to neutralni t o n ? " Neto to moe bolje da se pokae na paleti, nego da se izrazi recima. Hou, dakle, da uverim Portjea u tom pismu da je moja vera u Eena Delakroa i u te stare ljude potpuno opravdana. I dok radim na jednoj slici na kojoj se ne vide odbljesci lampe na Douov ili Van Shendelov nain, nije moda beskorisno primetiti da je jedna od najlepih stvari kod slikara naeg veka bila ta to su naslikali tminu koja je ipak boja. 11

Toplo se nadam da e slikanje tih ljudi koji jedu krompir krenuti. Radim, osim toga, jo na jednom crvenom zalasku sunca. Da bi se naslikao ivot seljaka, treba biti majstor za mnoge teme. Kako je lepo ono povodom Mileovih linosti: njegov seljak kao da je naslikan zemljom koju zasejava! Kako je to tano i istinito. I kako je vano moi na svojoj paleti napraviti one boje kojima ne moemo dati ime, a koje ine osnovu svega. Tebe moda ponovo zaokupljaju, ak bih se usudio da kaem sigurno, pitanja boja, a prevashodno prelomljenih i neutralnih boja. to se tie ljudi koji jedu krompir, to je slika kojoj bi lepo pristajao zlatni okvir, u to sam siguran. Isto tako bi lepo delovala na zidu prekrivenom tapetom koji bi imao zagasiti ton zrelog ita. Osim toga, ako ona nije izdvojena od ostalog na taj nain, ona ak nije, iskreno reeno, ni za gledanje. Ona ne dobija svoju vrednost na tamnoj osnovi, a naroito ne na osnovi bez sjaja. Samim tim to je to veoma siv enterijer. U stvarnosti, on je uostalom takode u zlatnom ramu, ako tako mogu da kaem, jer posmatra moe videti ognjite i odsjaj plamenova na belim zidovima koji su, to je tano, iskljueni sa slike, ali koji u prirodi sve bacaju na tlo. Da ponovim, treba je dakle izdvojiti od ostalog, okruujui je neim to ima zlatnu ili bakarnu boju. Molim te, misli na to, ako hoe da je vidi onakvu kako treba da bude gledana. To primicanje zlatnom tonu daje u isto vreme svetlost i mrlje, tamo gde nisi mogao ni pretpotavi78

ti, i otklanja mramorasti izgled koji bi imala kad bi na nesreu bila postavljna na bezbojnu ili crnu osnovu. Senke su naslikane sa plavim, a zlatna boja deluje na to. Jue sam je odneo u Ejnthove jednom prijatelju koji takode slika. Zavriu je tamo za trietiri dana sa malo belanceta i preradiu jo neke detalje... Poto taj prijatlj isto tako radi prema modelu, on takode veoma dobro vidi ono ega ima u seljakoj glavi ili ruerdi, a govorei o rukama, rekao mi je da je doao, to se toga tie, do sasvim drugog saznanja kako da ih radi. Hteo sam savesno da prionem na rad da bih izrazio ideju da su ti ljudi koji pod svetiljkom jedu svoje krompire rukama koje stavljaju u zdelu, uz to i okopavali zemlju i da moja slika velia, dakle, manuelni rad i hranu koju su oni sami tako poteno zaradili.. Hteo sam da ona navodi na razmiljanje o jednom sasvim drugom nainu ivota negi to je na, ivot civilizovanih ljudi. Tako ja, dakle, nipoto ne elim da je svi smatraju lepom ili dobrom. Kada pomislim na Milea ili na Lermita, smatram da je moderna umetnost isto tako velika kao Mikelanelo i Rembrant,- staro je beskrajno, novo je takode beskrajno, - staro genijalno, novo genijalno. Neko kao enavar to bez sumnje ne misli. Ali ja sam sa svoje strane uveren da, to se toga tie, moemo imati veru u dananjicu. Ono to ini da ja znam ta hou da stavim u svoje delo i zbog ega u se truditi da to postignem, makar morao u tome i sam da potonem, to je moja apsolutna vera u umetnost. Primie jednu veliku mrtvu prirodu koja predstavlja krompire, kojoj sam pokuao da dam telo, 79

hou da kaem, izraziti materiju na taj nain da se ona preobrati u mase koje imaju teinu i koje su vrste, da bismo mogli da osetimo kada bi, na primer, trebalo da ih bacimo. Iao sam ove sedmice u Amsterdam; gotovo da nisam imao vremena da vidim ita drugo osim muzeja; tamo sam ostao tri dana, doao sam u utorak, otiao u etvrtak. Rezultat je da sam veoma srean to sam tamo iao " m a po koju cenu"; vie se ne seam da li sam ikada proveo toliko vremena da nisam video slike. Ne znam da li se sea da ima, levo od None strae, prema tome kao pandan Zastupnicima gilde suknara, jedna slika (koja mi je sada bila nepoznata) od Fransa Halsa i P. Kodea, koja predstavlja dvadesetak celih figura oficira. Jesi li obratio panju na to??? Ako nisi, samo ta jedna slika vredi - naroito za jednog koloristu - da se doputuje u Amsterdam. Ima tamo jedna figura, figura barjaktara, u levom uglu, sasvim pokraj rama, ta figura je od glave do pete u sivom, rekao bih da je bisernosiva, - u jednom karakteristinom neutralnom tonu koji je, mislim, postignut od narandaste i plave pomeanih tako da se neutraliu, inei da varira taj osnovni ton, pravei ga ovde malo svetlijim, onde malo tamnijim, slikar je uspeo da prui utisak da je cela figura potpuno u jednoj jedinoj i istoj sivoj. Meutim, kone cipele su od jedne materije razliite od arapa koje se razlikuju od kratkih akira koje se razlikuju od prsluka, - svaki put je predstavljena neka druga materija i veoma su razliite jedna od druge po boji, - a sve je ipak uraeno od sive jedne te iste vrste. Trenutak! To nije sve. U tu sivu on potom stavlja plavu i narandastu, - i malo bele; prsluk je ukraen satenskim vrpcama od boanstveno nene 80

plave boje, al i zastava su narandasti, - beli iroki plisirani oko vratnik. Narandasta-bela-plava, koje su onda bile nacionalne boje,- narandasta i plava jedna do druge, najdivnija gama na sivoj podlozi, te dve boje - koje bih nazvao elektrinim polovima (i ovo se odnosi na boju), znalaki pomeane i sjedinjene na taj nain da razaraju jedna drugu u toj sivoj i u toj beloj. Malo dalje, on je uveo na tu sliku druge game narandaste na drugim plavim bojama, a jo dalje najlepe crne na najlepim belim; glave - njih dvadesetak - koje iskre od duha i ivota, a savrene su! a kakva boja! izvanredno dranje svih tih ljudi, ak i poloaj stopala. Ali retko sam video tako boanstveno lepu figuru kao to je narandasto-bela-plava figura ikice u levom uglu. To je neto jedinstveno. Delakroa mora da je bio oduevljen, ali oduevljen do krajnosti. Ja sam bio prikovan za tlo. A onda, ti zna pevaa, tog oveka koji se smeje, zelenkastocrno poprsje sa koralnim karminom, ak u boji puti. Ti zna poprsje oveka u utoj, priguenoj limunutoj boji, ije je lice, kroz suprotstavljanje tonova, smele i majstorske bronzane boje, crvene boje vinskog taloga (ljubiaste). Birger je pisao o Rembrantovoj Jevrejskoj nevesti, kao to je pisao o Vermera van Delfu, kao to je pisao o Fransu Halsu, i nadmaujui samog sebe, Zastupnici su savreni, to je najlepi Rembrant; ali Jevrejska nevesta - posmatrana zasebno - kakva prisna, beskrajna simpatina slika, naslikana "vatrenom rukom". Vidi, u Zastupnicima Rembrant ostaje veran prirodi, ak i kada, i tu i opet, ide u visine, najvie visine, beskrajne visine; a ipak, Rem81

brant je mogao opet napraviti drugaije, kada nije oseao potrebu da ostane veran, u doslovnom smislu rei, kao u portretu, kada je mogao da bude pesnik, to jest Stvaralac. On je upravo to u Jevrejskoj nevesti. Kako je Delakroa takode dobro razumeo tu sliku. Kakvo uzvieno oseanje beskrajne dubine. Treba vie puta biti mrtav da bi tako slikao, evo rei koje mogu dobro na njega da se primene. Neka kae ko ta hoe o slikama Fransoa Halsa, on uvek ostaje na zemlji, dok Rembrant prodire tako daleko u tajnu, da on kazuje stvari koje ni jedan jezik ne moe da izrazi. Opravdano kau za Rembranta: arobnjak... To nije lak zanat. Ako se dobro seam, naga ena iz zbirke Lakaz, takode je veoma lepa, alije iz kasnijeg perioda. Pred Rembrantovim delom Cas anatomije, ah, zaista nisam mogao da doem sebi! Sea li se boja puti, to je od zemlje, naroito noge. uj me dobro: kod Fransa Halsa boje puti su takode zemljane, ovde u smislu koji ti je poznat. Barem, esto. Ima takode ponekad, usudio bih se da kaem, uvek, jedan odnos suprotstavljanja izmeu boje odee i boje lica. Crvena i zelena su suprotstavljene; peva (Diper) ija put ima tonove karmina, ima crne rukave koji imaju zelene tonove, a na tim rukavima, vrpce jedne drugaije crvene nego to je taj karmin. Narandasto -plavo-belo lice tog ikice o kome sam ti pisao u prethodnom pismu neutralne je zemijanoruiaste boje koja vue na ljubiastu, nasuprot njegovom odelu od ute koe a la Frans Hals. "Prigueno limun" uti ikica ima mat ljubiastu u ustima, u to nema sumnje. Dakle, to je odelo tamnije, lice je poneto svetlije, ne sluajno, tako u njegovom portretu i u portretu ene u vrtu, ima dve crno ljubiaste (plavo ljubiasta i rie ljubiasta), i je82

dna jedinstvena crna (utocrna?), da ponovim, rideljubiasta i plavoljubiasta, crna i crna, dakle tri najtamnije stvari; tako su dakle figure veoma bele, izuzento bele ak i za Halsa. Konano, Frans Hals je kolorist medu koloristima, kolorist kao Veroneze, kao Rubens, kao Delakroa, kao Velaskes. S razlogom su vie nego jednom rekli za Milea, Rembranta, ili na primer Israelsa da su pre harmonisti nego koloristi. Hoe li mi ovaj put rei ovo; mogu li crno i belo biti upotrebljeni ili ne, jesu li oni zabranjeno voe? Mislim da nisu, Frans Hals ima najmanje dvadeset i sedam crnih. A bele? no ti ipak dobro zna kakve izvanredne slike je uradila nekolicina modernih kolorista, namerno belo na belom. ta dakle znai: ne treba? Delakroa je ovo zvao odmori i upotrebljavao ih je kao takve. Ne treba imati predrasuda protiv toga, jer se mogu upotrebiti svi tonovi, samo ako su na svom mestu i u odnosu sa ostalim, to je samo po sebi jasno. Zna li ti, da ja esto smatram veoma dobrim Apolove stvari, na primer njegove bele na belom. Njegov zalazak sunca u umi u Hagu, na primer, koji se nalazi u Amsterdamu. Ta je stvar zaista avolski lepa. Ne, crna i bela imaju svoj raison d'etre i svoje znaenje, a oni koji hoe da ih zabaure, to ne uspevaju.

Dobro se izraavamo, po m o m miljenju, kada govorimo o svetlosivoj i svetlosmedoj, o tamnosivoj i tamnosmeoj. Ali kako je lepo ono sto kae Silvestr o Delakroau, da je on nasumce uzimao boju na 83

svojoj paleti: "jednu neopisivu ljubiastu nijansu", da je tu boju bacao negde, bilo za najveu svetlost, bilo za najdublju senku, ili da je uspeo da napravi to blato tako da je ono svetlucalo kao svetlost ili postajalo nemo kao najdublja tama. Tako sam uo da se govori o pokusu sa listom papira neutralne boje. On je postajao zelenkast na crnoj podlozi, crvenkast na zelenoj podlozi, plaviast na narandastoj, ukast na ljubiastoj, a na utoj podlozi vue na ljubiasto. Sluaj me jo: pretpostavljajui da elimo na slici uiniti svetlom neku blatnu boju ili neku riu, 0 emu govori Delakroa povodom Veronezea koji je mogao naslikati plavokosi akt sa slinom bojom kao od blata, na taj nain da je ona na slici inila zlatnoutu, pa dobro, pitam te, kako je to mogue, ako ne suprotstavljanjem snanih sila u plaviastocrnim ili ljubiastim ili rujnosmeim bojama? Ti, koji se pita kad ne vidi mrane senke, i koji veruje da to nita ne vredi kada su te senke tamne, ak crne, je li u pravu? Mislim da nisi, jer onda, na primer, Delakroaov Dante, ili pak Ribar iz Zantvorta, nita ne vrede, jer u njima ima zaista najsnanijih sila plaviastocrnih ili ljubiastih boja. Zar nisu Rembrant i Hals upotrebljavali crnu? A Velaskez? Ne samo jednu, nego, nego dvadeset i sedam crnih, uveravam te. Kad kau: "ne treba upotrebljavati crno", to je kojeta! Zna li ti dobro ta to znai? Razmisli ozbiljno! jer ja mislim da bi ti jo mogao doi do ovog zakljuka za koji smatram da ne moe biti uverljiviji, da si loe nauio i loe shvatio pitanje tonova, ili tanije reeno, da si to nauio 1 shvatio neprecizno. Mnogi tako misle, veina su takvi. Ali zahvaljujui Delakroau i ostalima iz njegovog doba, ti e na kraju shvatiti. Reci mi, jesi li zapazio da su moje studije koje imaju crne osnove 84

sve postavljene u jedan veoma nizak tonalitet??? I da tamo gde postavljam svoje studije nie od prirode, imajui u vidu da ne samo moje senke, nego i moje svetlosti postaju srazmerno tamnije, ja ipak uvam odnos tonova? Moje studije nemaju za mene drugo opravdanje nego da budu neka vrsta gimnastike, da se penjem i sputam u tonovima, tako dakle, ne zaboravi da sam ja naslikao svoju belu ili sivu penu sa jednom blatnom bojom, i da uprkos svemu, na studiji to deluje svetio. Zbogom, zdravo. VINSENT.

Pitanje komlepentarnih boja, simultanog kontrasta i uzajamnog unitavanja komplementarnih, prvo je i najvanije pitanje; drugo je pitanje uzajamnog uticaja dvaju slinih, na primer, karmin i cinober boje, ruiastolila i plavolila. Tree pitanje je suprotstaviti bledoplavu jednoj istoj tamnoplavoj, ruiastu smedecrvenoj, limun utu svetloutoj, itd. Ali prvo pitanje je najvanije. Sigurno je da moemo doi do toga, prouavajui zakone boja, da sebi objasnimo zato smatramo lepim ono to smatramo lepim, umesto da imamo instinktivnu veru u velike majstore, a to je upravo danas neophodno, kada pomislimo koliko su sudovi strano proizvoljni i povrni.

Boja sama po sebi neto izraava, to se ne moe zaobii, treba iz toga izvui korist; ono to ini lepo, istinski lepo, uz to je i istinito. Kada je Verone85

ze naslikao portrete svojih lepih ljudi na Svadbi u Kani, on je primenio sve bogatstvo svoje palete u tamnim ljubiastim, u najdivnijim zlatnim tonovima. Tada je jo ostao laki azur i sedefastobela o kojima je sanjao, - a to se ne nalazi u srednjem planu. On je to strpao otraga, - i uspelo je, a ta boja se sama od sebe pretvorila u okolinu mramorne palate i u nebo, to na jedan karakteristian nain upotpunjuje grupu figura. Ta pozadina je tako divna jer je roena spontano iz prorauna boja. Greim li kada to kaem? Zar nije naslikano drugaije nego to bi neko naslikao da je u isto vreme mislio na palatu i na figure? kao o jednoj celini. Sva ta arhitektura i to nebo su konvencionalni i podreeni figurama, proraunati su da njih uine lepim. To je zaista slikarstvo, i to je lepe nego tano podraavanje samih stvari. Treba misliti na jednu stvar i napraviti neophodnu okolinu koja e proistei is ostalog. Godinama sam se posveivao gotovo uzalud i sa svim vrstama munih rezultata, studiji prirode, borbi sa stvarnou, ja to ne poriem. Ne bih hteo da se liim te greke. Mogu prihvatiti da bi bilo ludilo i glupost nastaviti opet na isti nain, ali ne i to da sam svu tu muku uloio uzalud. "Poinje se ubistvom, zavrava se ozdravljenjem" to su rei lekara.

4. novembra 1885. Potpuno sam zaokupljen tim zakonima boja. Ah, da su nas njima nauili u naoj mladosti! 86

Ali, veini ljudi se deava da moraju zbog neke vrste zle kobi dugo traiti svetlost. Jer zakoni boja koje je po prvi put kodifikovao Delakroa, i koje je sa jasnoom uinio dostupnim veini ljudi u svoj njihovoj irini i u svim njihovim odnosima, kao to je Njutn uinio za teinu, a Stivenson za paru, ti su zakoni boja, velim, istinska svetlost, to je sasvim sigurno. Nemoj da se brine to ja ostavljam da se na mojim studijama vide potezi kista sa debljim ili tanjim namazom boja. To nita ne znai, ako ih ostavi godinu dana (dovoljno je i est meseci) i ako ih onda brzo sastrue brijaem, slika e imati mnogo konzistentniju boju, nego da je boja bila nanesena lagano. Dobro je za ouvanje boja da naroito svetli delovi slike budu solidno naslikani. A stari su isto kao dananji Francuzi radili to drugaije. Mislim da se lazuri jedne prozirne boje proimaju i esto vremenom potpuno nestaju ako su naneseni pre nego to je preparacija slike bila sasvim suva. Ali ako su naneseni kasnije oni e se svakako odrati. Sino mi se desilo neto to u ti ispriati to je mogue vernije. Ti zna ona tri hrasta iza bate nae kue; muio sam se na tome po etvrti put. Tri dana sam sedeo ispred jednog platna veliine krovinjare ili seoskog groblja koje ti zna. Radilo se o tim upavim frizurama od svetlokestenastog lia, trebalo ih je modelovati i dati im oblik, boju, ton koji treba. Uvee sam uzeo sliku sa sobom i otiao sam u Ejnthove gde boravi taj prijatelj koji ima dosta bogat salon (siva tapiserija, crni i zlatni nametaj) i okaili smo sliku. I gle, nikada nisam bio toliko uveren da u doi do toga da uradim dobre stvari, da u uspeti da procenim svoje boje na taj nain da postignem efekat koji elim. Bilo je tu svetlokestenjaste, nenoze87

lene i bele (sive), ak i iste bele koja kao da upravo izlazi iz tube. (Vidi to se mene tie, ja iako drim do tamnog, nemam nikakvih predrasuda prema drugoj krajnosti, ak i najveoj krajnosti.) Premda dakle taj ovek ima novaca, premda je veoma eleo moju sliku, ja sam oseao da tako gorim od odvanosti kada sam video da je ispalo kako treba, da je moja slika, onakva kakva je, sa blagim i setnim mirom koji je proizaao iz kombinacije boja, stvarala jednu atmosferu, te se nisam mogao odluiti da je prodam. Ali poto ga je to zapanjilo, ja sam mu je dao, a on ju je primio jednostavno kako sam i hteo, bez mnogo rei, jedva izustivi:"Ova stvar je avolski dobra". Ali ja jo tako ne mislim. Treba najpre da vidim jo nekoliko ardena, Rembranta, starih holandskih i francuskih majstora i da jo malo nad njima razmiljam, jer upotrebljavajui malo manje boje nego to sam ovde upotrebio, hou da odmaknem jo mnogo dalje.

Ne znam ta mi budunost sprema. Sada, kada itam neto o tom savrenom demonu kakav je bio uveni La Tur, pomislim dovraga! kako je to istina, i kako je taj ovek dobro znao iskoristiti ivot (ako se izuzme njegov strani tvrdiluk), a i slikarstvo. Upravo sam video Franse Halse, pa eto, ti zna koliko sam njima bio oduevljen, da sam ti odmah dugo pisao o pitanju postavljanja sadraja prvim potezom. Kakva analogija postoji izmeu tenji La Tura, itd. i Fransa Halsa, kada oni izraavaju ivot pastelom koji bi se mogao obrisati duvanjem. Ja ne znam ta u napraviti i ta mi budunost sprema, ali neu zaboraviti pouke koje tako stiem u poslednje 88

vreme. Postaviti sadraj jasno prvim potezom, ali sa apsolutno potpunim naporom sveg duha i sve panje. Sada mi nita nije drae od rada kistom - ak i za crtanje - umesto da radim skicu ugljenom. Kada se pitam kako su stari Holandani zapoinjali svoje slike, ustanovim da ima relativno malo crtea u pravom smislu rei. A ipak, oni crtaju na zauujui nain. Ali, ja mislim da su u veini sluajeva poeli, nastavili i dovrili kistom. Oni nisu popunjavali. Na primer, jedan van Hoje. Upravo sam video od njega, u zbirci Diper, jedan hrast na dini za vreme oluje, i od Kejpa, jednu vedutu Dorta. Zauujua tehnika, ali ni sa im i kao spontana, i ne vodei rauna o boji, a ini se ne moe biti jednostavnija. Ali, bilo da se radi o figuri, ili o pejzau, meu slikarima je oduvek postojala tenja da uvere ljude da je slika neto drugo, a ne predstavljanje prirode kao kad bismo je videli u ogledalu, neto drugo a ne podraavanje, to znai da je ona ponovno stvaranje. Hteo bih ti jo mnogo govoriti naroito o onome na ta me arden navodi da mislim, u vezi sa bojom i sa neophodnou da ne pravimo lokalnu boju. Smatram da je to divno: "Kako prozreti, kako rei od ega su napravljena ta krezuba usta koja imaju beskrajne prefinjenosti. To je napravljeno samo od nekoliko irokih poteza utom i od nekoliko sitnih poteza plavomW!" Kada sam to itao, pomislio sam na Vermera van Delfa, na pejza Haga; kada ga gledam izbliza, to je neverovatno, to je napravljeno posve drugim bojama nego to bi mogao pomisliti gledajui ga sa neke udaljenosti. 89

Zdravo, nisam hteo da propustim da ti kaem koliko mi se dopala Gonkurova knjiga. Samo tvoj, Vinsent.

Dragi Teo, Naao sam u Gonkurovoj knjizi sledeu reenicu koju si ti oznaio u lanku o ardenu. Nakon to je govorio o tome kako su slikari slabo plaeni, on kae: "ta uiniti? ta poslati? Treba gurnuti sebe u poniavajui poloaj ili umreti od gladi. Ljudi se odluuju na prvo reenje" kae on zatim, a izuzev nekoliko muenika, ostali postaju "uitelji maevanja, vojnici ili glumci". Sve je to u sutini ostalo i danas isto. Poto si ti zabeleio ovo to prethodi, mislim da e bez sumnje eleti da zna ta ja kanim u budunosti, tim pre to sam te upravo obavestio da sam otkazao svoj sadanji atelje. Vremena nisu ni izbliza kao u ardenovo doba. A danas ima mnogo stvari koje je teko odstraniti umovanjem. Broj slikara se mnogo poveao. Ako danas neki slikar stvara "neto m i m o " , to neizostavno ini nepovoljan utisak na publiku. Ja nisam razumski iznad toga, ja bih rekao. Nastavi da slika, napravi dakle stotinu studija, a ako to nije dovoljno, napravi ih dve stotine, i vidi hoe li te od toga proi volja da "napravi neto mimo". Tako, navii se na siromatvo, videti kako ivi neki vojnik ili nosa i sauvati sve vreme dobro zdravlje, hranei se i stanujui samo kao obian 90

svet, to je isto tako korisno kao i zaraditi jedan jedini florin vie nedeljno. Nismo ipak na zemlji da zbijamo alu, a nije neophodno da ivimo bolje nego neko drugi. U sutini ne slui relativno niemu da ivimo malo bolje; ipak ne moemo zadrati svoju mladost. Kad bismo samo to mogli! ali ono to nas ini istinski srenim, stvarno srenim, to je biti mlad i ostati to dugo, eh, da, to ovde nije mogue, to ak nije mogue ni u Arabiji ili u Italiji, mada je tamo to ve lake nego ovde. A ja sam lino miljenja da ovek ima najvie izgleda da ostane jak i da se obnavlja, u sadanjem "treem staleu" (da ostane siromaan). Napokon! ja, dakle, velim da nastojim da se slikajui izdravam, bez zadnjih misli. Ali, vrsto verujem da u raditi tako da ne zanemarim portret, ako hou neto da zaradim. Znam da nije lako praviti ga po ukusu ljudi koji zahtevaju "slinost" i ne usuujem se unapred rei da je to nemogue, jer se ovdanji ljudi bez sumnje ne moraju razlikovati od ljudi iz drugih krajeva. Seljaci i ljudi sa sela ne varaju se i kau bez okolienja, ak uprkos onome to im ja kaem, ako ih uveravam da se varaju: ovo je Rene de Hred, a ovo, ovo je Ton de Hret, a ovo, ovo je Din van de Bek, itd. Oni ak ponekad prepoznaju figuru naslikanu s lea. Buruji u gradu i "namigue" barem su toliko kao oni zaljubljeni u portret. A Mile je ak otkrio da su kapetani laa cenili nekoga sposobnog da ih uradi. ( T i porteti su bez sumnje bili namenjeni njihovim draganama koje su ostale na kopnu.) To jo nije bilo korieno. Sea li se toga kod Sansjea? Ja sam se uvek seao kako se Mile na taj nain odrao u Avru. Tako ja, dakle, imam magloviti plan da odem u Antverpen. S im i kako, jo mi je nemogue da predvidim. 91

Tako vidi glave koje su jo kod tebe. Ima ih dobrih, gotovo sam sasvim u to siguran. Pa dobro, dakle, napred! Mislim da se ove zime neu dosaivati. Oigledno je da e to naime biti pitanje napornog rada. Ali ima upravo neega izuzetnog u oseaju da treba ui u vatru. Zbog injenice da sam dugo radio osamljeno, zamiljam da u, ak i ako budem hteo i ako budem mogao nauiti neto od drugih, pa ak i pozajmiti poneto iz njihove tehnike, nastaviti uvek da gledam svojim vlastitim oima, i da uvek imam svoj nain ponaanja. Nita nije sigurnije nego da u pokuati neto da nauim. A naroito o aktu, ako budem mogao. Ipak mislim da neu biti u mogunosti da odmah uzmem dobre modele, i u tako velikom broju kao to elim, nego u morati, da bih ih pribavio, zaraditi novac radei neto drugo. Bilo pejzae, bilo gradske motive, bilo portrete, kao to sam ti rekao, ili, ako bude trebalo, napise i dekoracije ili, ono o emu nisam govorio u svom prethodnom pismu, izmeu ostalih stvari koje bih lepo mogao uzgred da radim, to je davanje asova iz slikanja, poev od mrtvih priroda, to je, mislim, drugaija metoda od one koju su koristili majstori crtea. Rad sa prijateljem u Ejnthoveu, to je pokazao i usudio bih se da se opet u to upustim. Ovde sam samo neumorno slikao da bih nauio da slikam, da bih stekao vrste principe o boji itd.; ne ostavljajui mnogo mesta drugim preokupacijama. Ali, kada sam utekao na nekoliko dana u Amsterdam, bio sam vrlo zadovoljan da ponovo vidim slike. Jer ponekad je avolski teko biti potpuno van slikarstva i sveta slikara i ne videti nita od drugih. Od tada sam imao veliku elju da se tamo ponovo vratim za neko vreme. 92

Kada je neko godinama potpuno od toga udaljen i kada se bori sa prirodom, istina je da on ne gubi svoje vreme i da bez sumnje u njemu nalazi novu zalihu hrabrosti i zdravlja, to ni u kom sluaju nije suvino, jer je slikarski ivot ve sam po sebi dovoljno teak. to se tie moga rada, bie potrebno da ga podsetim prema okolnostima, hou rei da kada bih mogao da se povezem sa nekim ljubiteljem umetnosti, uinio bih sve da mu pokaem neto svoje. Ali ono to je odgoeno nije izgubljeno, a naroito ako bih uspeo da uradim nekoliko novih studija glava ili figura, ti bi ih odmah video. Mislim da bi ti se dopao jedan od pejzaa koje nosim, a ak moda i dva, no mislim da bi ti se naroito svideo onaj sa utim liem. Prilazem ovome jedan brzo uraeni kroki. Obzorje je tamna linija na svetloj liniji belog i plavog neba. Na toj tamnoj liniji ima crvenih, plaviastih i zelenih ili smeih mrljica koje formiraju siluetu krovova i vonjaka, polje je zelenkasto. Nebo malo vie, na kome se izdvajaju tanka crna stabla i uto lie, sivo je. Prednji plan potpuno prekriven utim opalim liem, a u njemu dve crne i jedna plava figura. Desno jedno stablo bukve, crno i belo, i jedno zeleno stablo sa crvenosmedim liem. arko elim da vidim Rubensa. No, jesi li zapazio kako je Rubens teatralan, a teatralan je ak i to se tie oseanja njegovih religioznih tema, esto je ak i loe teatralan. Pazi, uzmi Rembranta, Mikel19 anela, uzmi Mikelanelovog Mislioca. To zaista predstavlja mislioca, zar ne? Ali, njegove noge su male i okretne, ali njegova ruka ima brzinu munje poput lavlje pande, a taj mislilac je u isti mah o1 9 Van G o g v e r o v a t n o m i s l i n a p r o r o k a J e r e m i j u , s a o s l i k a n e tavanice Sikstinske kapele.

93

vek od akcije, vidi se da je njegova misao koncentracija duha, sa jednim ciljem da skoi ili da uini neto na ovaj ili onaj nain. Rembrant to izvodi drugaije. Njegov je Hrist, naroito u Uenicima iz Emanusa, dua u telu, to nije ipak sluaj u nekom Mikelandelovom torzu, ali ipak, u gestu koji on ini da bi ih uverio, ima neeg snanog. Postavi sada Rubensa pokraj toga, jednu od njegovih mnogobrojnih zamiljenih figura - i to su ljudi koji su se, da bi pospeili probavu, povukli u ugao. Tako je on, u svemu to je religiozno filozofski, plitak i prazan. Ali ono to on zna napraviti, to su ene - kao Bue, i bolje od njega - ba tu on najvie podstie na razmiljanje i najdublji je. Ono to on zna da uradi - kombinacije boje - ono to on zna da uradi, to je kraljica, dravnik - dobro analizirani, takvi kakvi su. Ali natprirodno - tamo gde poinje magija ne? To nije nita drugo nego stavljanje neeg beskrajnog u izraz lica ene koji me jo podstie da radim jednim jedinim potezom. Evo: "Upravo ta naglost poteza daje toliko efekta. Spontanost njegove impresije ovde je potpuna i prenosi se na posmatraa. Geizboro je uostalom imao jednu savrenu metodu da obezbedi celinu svojih kompozicija. On bi jednim potezom skicirao svoju sliku i harmonino bi je izraivao od vrha do dna, ne izdvajajui svoju panju na malim fragmentima, ne zadravajui se tvrdoglavo na detaljima, tragao je za optim efektom, a nalazio ga je gotovo uvek, zahvaljujui irokom pogledu na platno koje je on gledao kao to se gleda priroda, jednim pogledom."

94

ANTVERPEN (NOVEMBAR 1 8 8 5 - FEBRUAR 1 8 8 6 )

Smatram Rubensa veoma lepim zbog slobodnog naina slikanja, zbog toga to radi sa najjednostavnijim sredstvima. Ne svrstavam Anrija de Brakelera medu ljude koji svuda trae sedefaste efekte jer kod njega postoji neki udan, veoma zanimljiv napor da bude to blii tanosti, i veoma je lian. Ne odriem se svog miljenja o portretu, jer je dobro boriti se za to, pokazati ljudima da u njima ima jo neto osim onoga to fotograf sa svojim aparatom moe iz njih da izvue. Ali ja toliko vie volim da slikam figure, takode mislim da bi trite moglo biti jednog dana zatrpano pejzaima i, mada ovek ima dosta tekoa zbog modela, ima vie izgleda na uspeh na toj strani. Trgovci kau da se najbolje prodaju glave i figure ena. Bie potrebno da se na prolee odluim da li ostajem ili ne u okolini Ninea. Voleo bih da mi ti o tome kae svoje miljenje. Jue sam naslikao nekoliko studija na kojima se vide katedrale. A imam jo i jednu malu studiju Parka. Pa ipak, vie volim da slikam ljudske oi nego katedrale, jer u oima ima neega ega nema u katedralama, ak i ako su one velianstvene i ulivaju potovanje, ljudska dua, ak i ako pripada nekom
95

jadnom golji ili nekom uliaru, zanimljivija je za moje oi. Upravo sam zavrio nekoliko studija i to vie slikam, vie mi se ini da napredujem. im sam primio tvoj novac, uzeo sam jedan lep model prema kome sam uradio glavu u prirodnoj veliini. To je potpuno svetio, osim onoga to je crno, ali glava se ravnomerno istie na pozadini na kojoj sam nastojao da stavim zlatni sjaj. Evo uostalom game boja: jedna boja puti lepog tonaliteta, na vratu koji je vie preplanuo od gagatnocrne kose, crne boje koju sam morao napraviti od karmina i od pruske plave, mutna bela za bluzu, svetlouta, mnogo svetlija nego bela za pozadinu. Jedna nota jarke crvene u gagatnocrnoj kosi i jedan drugi jarko crveni potez u prljavo beloj. To je jedna kelnerica iz kabarea, a izraz koji sam traio pomalo je, upkos svemu, izraz jednog ecce hommo . Ali to je upravo onaj izraz koji sam hteo, mada sam, uprkos tome, eleo da ostanem istinit. Kada je model doao kod mene, na njemu su se videli tragovi nekoliko veoma napornih noi. Ona mi je tada rekla neto dosta karakteristino: mene ampanjac ne razveseljava, ini me jako tunom. Imao sam to to mi treba i traio sam neto u isti mah pohotno i neuteno. Poeo sam jednu novu studiju prema njoj, ali iz profila. Jue sam video veliku fotografiju prema jednom Rembrantu, koju nisam poznavao i koja me udno iznenadila. To je glava ene, svetlost je padala na grudi, vrat, bradu i na jednu stranu nosa, na donji deo obraza. elo i oi u seni velikog eira sa verovatno crvenim perjem, i verovatno sa crvenom ili utom na
20 evo oveka (lat.), fam. evo me.

96

maloj dekoltiranoj bluzi. Tamna pozadina. Izraz lica, zagonetni osmeh, poput osmeha samog Rembranta na njegovom vlastitom portretu, na kome mu je Saksija na krilu i na kome dri au vina u ruci. Sve moje misli sada su pune Rembranta i Fransa Halsa, ne zato to mnogo gledam njihove slike, ve zato to medu ovdanjim svetom vidim toliko ljudi koji me podseaju na to doba. Kobaltna je boanska boja, i nita nije tako lepo da doara zrak oko predmeta; karmin je crvena boja vina i topao je, ima duha kao vino. Smaragdnozelena takode. Nije tednja liiti se tih boja. Ni kadmijuma. Mislim da ti dovoljno shvata koliko je vano biti istinit, da mogu slobodno da ti govorim. Iz istog razloga to, kad slikam seljanke, hou da to budu seljanke, iz istog razloga kad su to kurve, hou da to bude izraz lica koji imaju kurve. Zato je Rembrantova glava bludnice uinila na mene toliki utisak. Zato je on beskrajno dobro uhvatio taj zagonetni osmeh, ozbiljno kako samo on, arobnjak nad arobnjacima, moe. To je za mene neto novo, i ja to elim po svaku cenu. Mane je to napravio, i Kurbe, pa dobro, dovraga, ja imam istu ambiciju, jer sam, tavie, suvie i do sri osetio beskrajnu lepotu analiza enskih likova velikih majstora knjievnosti Zole, Dodea, Gonkura, Balzaka. ak mi se ni Stevens nije njegove ene nisu one o kojima smatram da one koje je izabrao Najzad, bilo kako bilo, hou po napred, hou da budem svoj. dovoljno svideo, jer lino neto znam. I nisu najzanimljivije. svaku cenu da idem
97

To je zato to u sebi oseam upornost, i ja sam iznad onoga to ljudi o meni i o mom delu mogu da kau. Jo uvek radim na svojim portretima i napokon imam dva koji su doista "nalik", (jedan profil i jedan 3/4). To nije sve, to ak nije ni ono glavno. Ipak vredi to prouavati, a ovek moda tako ui da crta. Poinjem, uostalom, da volim portrete sve vie i vie. Ima, na primer, nekih veoma slavnih Rubensa: Bogorodica sa papagajem, Hrist u jaslama, itd... Sto se mene tie, ja prelazim preko toga i radije gledam taj grubi muki portret - naslikan tako zadivljujue vrstom rukom - sa tu i tamo izgledom krokija, koji visi nedaleko od Rembrantove Saksije. U jednom Skidanju s krsta od Van Dajka, onom po visini, velikom, ima takode jedan portret, istinski portret, ne samo portret glave, nego, hvala Bogu, cele figure, a prekrasno odenute u utu i lila, jedna pognuta ena koja plae, torzo, noge pod haljinom, uraene i doivljene na veoma prisan nain. Kako je umetnost velika kada je jednostavno istinita. A jedan Engr, jedan David, slikari ije slikarstvo nije uvek lepo, koliko oni postanu zanimljivi kada se, ostavljajui na stranu svoju pedantnost, zaborave i budu istiniti, i izraze karakter, kao u dvema glavama u Muzeju moderne umetnosti. Eto. Ali, kada bi ovek mogao imati modele koje bi eleo. Prole nedelje sam prvi put video dve velike Rubensove slike, a poto sam prouavao one iz Muzeja u vie navrata i do mile volje te dve slike. Skidanje sa krsta i Podizanje, bile su tim pre zanimljivije. Podizanje ima jedno obeleje koje mi je palo u oi, naime nema enskih figura. Ukoliko nisu na bonim krilima triptiha. 98

Zbog toga ono nije bolje. Dopusti da ti kaem da me Skidanje s krsta baca u zanos. Ne zbog dubine oseanja koju bismo nali kod jednog Rembranta, ili u Delakroaovoj slici ili u Milerovom crteu. Nita me manje ne alosti nego Rubens, u pogledu izraavanja ljudskog bola. Da ti najpre kaem, da bih bolje objasnio svoju misao, da me najlepe uplakane glave Magdalene ili Mater Dolorosa, podstiu da mislim na suze neke lepe devojke koja bi imala, na primer, gnojnu ranu ili neku drugu "sitnu nevolju ljudskog ivota". Kao takve, te slike su majstorske, ali u njima ne treba traiti nita drugo. Rubens je zauujui u slikanju obinih lepih ena. Ali u izrazu lica nije dramatian. Uporedi ga, na primer, sa Rembrantovom glavom u zbirci Lakaz, sa figurom oveka u Jevrejskoj nevesti, i razume ta hou da kaem, naroito to mi tih osam ljudina naduvenih lica, koji se mue sa tekim drvenim krstom u Podizanju, izgledaju apsurdni, im ih posmatram sa gledita moderne analize ljudskih strasti i oseanja. Rubens je naroito u svojim izrazima ljudskih lica (uvek izuzimajui portrete u pravom smislu rei) povran, prazan, naduven, tavie potpuno konvencionalan, isto toliko kao ulio Romano i ostali jo gori slikari dekadencije. Ali Rubens me ipak baca u zanos, jer on je upravo onaj koji nastoji da izrazi i da verno predstavi - premda su njegova lica ponekad prazna atmosferu radosti, vedrine, bola, kombinacijom boja. Tako je u samom Podizanju krsta mrlja - le sa snanim intenzitetom svetlosti - dramatina u svom odnosu kontrasta sa ostalim delom slike, uraenim u tamnim nijansama. Iste je prirode ar Skidanja s krsta, ali je po mom oseaju ona mnogo vea, tu je bela mrlja na99

znaena plavom kosom, belim licem i vratom enskih figura, dok je tamno okruenje zauujue bogato, zbog razliitih koliina crvene, tamnozelene, crne, sive, ljubiaste, koje su uraene u molskom valerskom kljuu i pribliene drugima svojim tonom. Delakroa je nastojao da povrati veru u simfonije boja. A reklo bi se da je to bilo uzalud, kada vidimo kako gotovo svi smatraju da je neka stvar dobro obojena kada na njoj nalazimo tanost lokalne boje, jednu sitniavu preciznost. Ni Rembrant, ni Mile, ni Delakroa, niti bilo ko drugi, ak ni Mane ili Kurbe, nikada nisu teili da je postignu, kao ni Rubens ili Veroneze. Video sam jo mnoge druge Rubensove slike u raznim crkvama. A veoma je zanimljivo prouavati Rubensa, upravo zato to je on u svojoj tehnici, ili se ini da jeste, suta jednostavnost. Zato to mu treba tako malo toga, to to radi tako sporom rukom, i to slika, a naroito crta bez ikakvog oklevanja. Ali njegova jaka strana su portreti i glave ili figure ena. Ba tu je on dubok, a i prisan. A njegove slike su ostale svee, upravo zbog jednostavnosti tehnike. ta bih jo mogao da kaem? Da sve vie i vie elim da se ponovo latim, bez urbe, to jest bez nervozne naglosti, mirno i spokojno, svih svojih studija figura, poinjui od poetka. Hteo sam da moje poznavanje akta i strukture figure bude takvo da mogu raditi napamet. Mi smo u etvrtoj etvrtini veka koji e se zavriti gorostasnom revolucijom. Ali pretpostavimo da obojica jo vidimo njen poetak, pred kraj svog ivota. No izvesno je da neemo upoznati bolja vremena istog zraka i osveenja celog drutva nakon tih velikih oluja. 100

Ali jedna stvar je vana: a to je da ovek ne prevari la svoje epohe, ipak ne u toj meri da on u njoj ne zabelei nezdrave i deprimirajue asove koji prethode oluji. I da ne kae: nas mui teskoba, ali budua pokoljenja e moi da diu slobodnije. Jedan Zola i Gonkurovi bezazleno u to veruju, poput velike dece, oni, koji su najstroi analitiari, ija dijagnoza je tako surova, a u isto vreme tako precizna. A upravo oni koje si spomenuo, Turgenjev i Dode, ne rade bez cilja, ne bez gledanja na drugu stranu. Ali svi, i s pravom, izbegavaju da proriu utopije, a pesimisti su utoliko to, kad analiziramo, sa uasom vidimo kako se u istoriji ovog veka izjalovljuju revolucije, ak i kada su plemenito poele. Vidi, ono to ohrabruje, to je da ovek ne mora uvek da juri sam sa svojim oseanjima i mislima, to je kada saraduje i radi sa grupom. Onda je takoe ovek sposoban za mnogo vie, i beskrajno je sreniji. Eto ta sam ja, ve odavno, hteo da stvorim medu nama i, vidi, ja zamiljam da bi ti bio tuan kada bi ostao sam, jer vremena nisu ba vesela, osim ako ovek ne nade sreu u svom radu.

101

PARIZ (MART 1886 - FEBRUAR 1888)

Pariz, leta 1887. Oseam se tunim zbog toga to ak ni u sluaju uspeha, slikarstvo nee doneti ni onoliko koliko kota. Ganulo me je ono to si pisao o kui: "Dosta dobro se dre, ali ipak ih je tuno videti." Pre nekih dvanaestak godina ovek bi se ipak zakleo da e kua ipak uvek napredovati i da e sve biti u redu. Ako tvoj brak bude uspeo, bie to veliko zadovoljstvo za majku, a to se tie zdravlja i tvojih poslova, bilo bi ipak dobro da ne ostane sam. Ja - ja oseam da me je minula elja za brakom i decom i na trenutke sam prilino setan to sa 35 godina ivim tako, kada bih morao da se oseam sasvim drugaije. I ljutim se ponekad na to prljavo slikarstvo. Ripen je negde rekao: "Ljubav bav. " Smatram da je to uasno tano, ali nasuprot tome, prava ljubav ubija elju za umetnou. A ve mi se deava da se oseam starim i skrhanim, a ipak dovoljno zaljubljenim da ne budem oduevljen slikarstvom. Da bi ovek uspeo, potrebna je ambicija, a ambicija mi izgleda besmisleno. Iz toga e ispasti ne znam ta, ja bih nariito eleo 102 prema umetnosti unitava pravu lju-

da ti budem manje na teretu - a to od sada nije nemogue - jer se nadam da u napredovati tako da e ti moi smelo pokazati ono to ja radim, a da te ne osramoti. A zatim u se povui negde na jug, da ne gledam tolike slikare koji su mi odvratni kao ljudi... Jue sam video Tangija, i stavio je u svoj izlog jedno platno koje sam upravo uradio, uradio sam ih etiri od svog odlaska, a upravo radim jedno veliko. Dobro znam da se tu velika dugaka platna teko prodaju, ali kasnije e se vide ti da tu ima sveeg zraka i dobrog raspoloenja. Sada e sve biti dekoracija sale za ruavanje ili letnjikovca.

103

A R L (FEBRUAR 1 8 8 8 - MAJ 1 8 8 8 )

Jutros sam radio na jednom ljiviku u cvatu, najednom je poeo da duva straan vetar, pojava koju nikad nisam video nigde drugde osim ovde, a koja se vraala u pravilnim razmacima. U meuvremenu je sijalo sunce na kome su svetlucali svi beli cvetii. To je bilo tako lepo! Moj prijatelj Danac doao je da mi se pridrui, a ja sam, izlaui se svakog trenutka opasnosti, da vidim sve to podrhtavanje oboreno na zemlju, nastavio da slikam - ima u m o m belom efektu mnogo ute sa plavom i lila, nebo je belo i plavo. Ali ta e ljudi rei o fakturi onoga to je uraeno tako napolju? Ne, priekajmo. Bilo mi je ao to ipak nismo naruili boje od ia Tangija, premda u tome nema ni najmanje prednosti - naprotiv - ali to je jedan tako zabavan ikica, i ja jo uvek esto mislim na njega. Nemoj da zaboravi da ga pozdravi s moje strane ako ga vidi, i reci mu da e, ako eli slike za svoj izlog, dobiti ovdanje, i to najbolje. Ah, sve vie i vie mi se ini da su ljudi koren svega, i mada u njima veno ostaje neko setno oseanje, to ne ive pravim ivotom, u tom smislu to bi bilo bolje da se radi sa samom puti nego sa bojama i sa gipsom, u tom smislu to bi bilo bolje da se stvaraju deca nego da se stvaraju slike ili da se bavi poslovima. Ipak, ovek osea da ivi kada pomisli da ima prijatelje u onima koji ni sami ne ive pravim ivotom.
104

Sve boje koje je impresionizam uveo u modu promenljive su, to je razlog vie da ih smelo upotrebimo previe sirove, vreme e ih isuvie ohladiti. Tako, sve to sam ja naruio, naime 3 hroma (narandasta, uta, limun), prusko plavilo, smaragdnu, broaste lakove, veroneze-zelenu, sve se to retko sree na holandskoj paleti Marisa, Mova i Israelsa. Toga je samo bilo na Delakroaovoj paleti, koji je iz najopravdanijih razloga ludovao za dvema bojama koje su najvie kudili, za limunutom i pruskoplavom. Meutim, ini mi se da je on uradio prekrasne stvari sa tim plavim i limunutim bojama.

Arl, 5. maja 1888. Kako je prljav taj grad u starim ulicama! Zna li ta ja u stvari mislim o Arlezijankama o kojima se, nije li tako, toliko govori? Istina, one su stvarno draesne, ali to vie nije ono to mora da je nekada bilo. I eto, to vie podsea na Minjara nego na Mantenju, jer se izopauju. Ali to je ipak lepo, veoma lepo, i ja ovde govorim samo o tipu koji ima rimski karakter - malo dosadan i banalan. Koliko izuzetaka! Ima ena poput Fragonarovih, i - poput Renoarovih. Zar ih ne moemo smestiti u ono to je ve bilo napravljeno u slikarstvu? Najbolje to bi ovek mogao da uini, bilo bi u svakom pogledu da pravi portret ena i dece. Samo, ini mi se da ja neu biti koji taj e to da radi, ne oseam se kao neki gospodin koji je dovoljno Ljubimac1^ za to.
21 Linost iz istoimenog M o p a s a n o v o g romana.

105

Ali bio bih strano zadovoljan da taj junjaki Ljubimac, to Montiseli - nije bio - ali pripremao je - da ja oseam u vazduhu, ne zaboravljajui da to nisam ja - bio bih, velim, strano zadovoljan, kada bi nam u slikarstvu doao ovek a la Gi de Mopasan, da veselo slika ovdanje lepe ljude i stvari. Sto se mene tie, radiu, a ovde onde e biti moga rada koji e ostati, ali ko je taj ko e napraviti u naslikanoj figuri ono to je Klod Mone napravio u pejzau? Ti ipak mora osetiti kao ja da je to u vazduhu. Roen? On ne stvara boju, ne on. Ali slikar budunosti, to je kolorist kakvog jo nije bilo. Mane ga je pripremio, ali dobro zna da su impresionisti ve napravili jau boju od Maneove. Tog slikara budunosti ne mogu da zamislim kako ivi u restoraniima, kako radi sa vie lanih zuba i odlazi u javne kue za zuave22 kao ja. Ali ini mi se da sam u pravu kada oseam da e to doi u nekoj kasnijoj generaciji, a to se tie nas, treba raditi ono to nam naa sredstva dozvoljavaju u tom pravcu, ne sumnjajui i ne trepnuvi. Upravo sam opet proitao Kod enskog raja od Zole i sve vie smatram da je ta knjiga lepa. Sada imam dve studije poput ove: ti ve ima jedan crte toga, jednog majura kraj velikog puta u itu. Livada puna veoma utih ljutia, jarak sa perunikama zelenih listova i ljubiastih cvetova, u pozadini grad, nekoliko sivih vrba, traka plavog neba. Ako ne pokose livadu, hteo bih ponovo da napravim tu studiju, jer je motiv bio veoma lep, a imao sam muke da naem kompoziciju. Gradi okruen poljima potpuno osutim utim i ljubiastim cvetovima, zna to bi bio pravi japanski san.
2 2 Z u a v j e pripadnik f r a n c u s k e k o l o n i j a l n e peadije.

106

Imam dve nove studije, most i ivicu velikog puta. Mnogi ovdanji motivi su, po karakteru, potpuno isti kao u Holandiji; razlika je u boji. Svuda ima sumporaste, tamo gde pri sunce. Dobro zna da smo videli prekrasan ruinjak od Renoara. Uvrteo sam sebi u glavu da ovde naem sline motive, i zaista kada su vonjaci procvali, to se dogodilo. Sada se izgled promenio, a priroda je postala mnogo oporija. Ali zelenilo i plavet! Moram da kaem da neki Sezanovi pejzai koje znam, jako dobro to izraavanja, i ao mi je to ih nisam video vie. Ako to ne uini odmah, ne mari. Sada e ti tamo Gribi dati jaku hranu sa mesom. Ja ovde ne bih mogao da ga uzimam mnogo, ovde to nije i potrebno. U ovom trenuku umalost me naputa, ne oseam vie toliku potrebu da se zabavim, manje me mue strasti i mogu da radim smirenije, mogao bih da budem sam, a da se ne dosaujem. Izaao sam iz svega toga sa oseanjem da sam jo malo stariji, ali ne i runiji. Ne bih ti verovao kada bi mi u sledeem pismu rekao da ti vie nije nita; to je moda neka ozbiljnija promena, i ne bih bio iznenaen kada bi se ti, za to vreme koje e uzeti da se oporavi, oseao, pomalo iznemogao. Postoji i ostaje tu, i uvek se na trenutke vraa, usred umetnikog ivota, nostalgija za pravim idealnim i neostvarivim ivotom. A ponekad oveku nedostaje elje da se opet potpuno preda umetnosti, i da se toga opet lati. On zna da je konj upregnut u fijaker, i zna da e se opet upregnuti u isti fijaker. I tada on za to nema elje, i vie bi voleo da ivi na livadi sa suncem, rekom, u drutvu drugih takoe slobodnih konja, i sa inom raanja. A moda na kraju krajeva, bolest srca dolazi pomalo odatle, to me ne bi zaudilo. ovek se vie

107

ne buni protiv tih stvari, niti se pomirio sa sudbinom, bolestan je zbog toga, a to se nee desiti i s tim se ne moe ba izai na kraj. Ne znam ko je nazvao to stanje: biti pogoen smru i besmrtnou. Fijaker koji vuemo mora biti koristan ljudima koje ne poznajemo. I evo, ako verujemo u novu umetnost, umetnike budunosti, nae predoseanje nas ne vara. Kada je dobri ika Koro rekao nekoliko dana pre svoje smrti: "Video sam te noi, u snu, pejzae sa potpuno ruiastim nebesima", pa dobro, zar nisu dola ta ruiasta, i uta i zelena nebesa povrh svega, u impresionistikom pejzau? Ovim hou da kaem da ima stvari u budunosti koje ovek predosea, a koje stvarno dou. A mi koji uopte nismo, koliko sam ja sklon da verujem, tako blizu smrti, mi ipak oseamo da je to vee od nas, i da due traje od naeg ivota. Mi ne oseamo da umiremo, ali oseamo stvarnost toga da smo malenkost, i da plaamo, da bismo bili karika u lancu umetnika, strogu cenu zdravlja, mladosti, slobode, u kojima mi uopte ne uivamo, ne vie od fijakerskog konja, koji vue kola puna ljudi to odlaze da uivaju u proleu. Na kraju ti elim, kao i samo sebi, da uspemo da povratimo nae zdravlje, jer e nam trebati. Ta Nada Pivija de Savana jedna je takva stvarnost. Postoji u budunosti jedna umetnost, i ona treba da bude tako lepa i tako mlada, da bismo samo dobili u vedrini, ako bismo joj sada uistinu poklonili svoju mladost. Moda je suvie glupo sve to pisati, ali ja sam tako oseao, inilo mi se da bi i ti kao i ja, patio, kada bi video da ti je mladost uludo prola, ali ako ona ponovo bukne i pojavi se u onome to inimo, nita nije izgubljeno, a mo rada je druga mladost. Dakle, leci se malo ozbiljnije, jer e nam trebati nae zdravlje. vrsto ti steem ruku, kao i Koningu. 108

Moram sada dodati jednu porudbinu boja, pa ipak, u sluaju da bi tebi vie odgovaralo da ih ne uzme odmah, ja bih malo due radio crtee i ne bih time nita izgubio. Zato delim porudbinu na dva dela, prema tome ta bi bilo vie ili manje hitno. Ono to je uvek hitno, to je crtanje, i bilo da crtam direktno etkom ili pak neim drugim, na primer perom, toga nikada nije dosta. Sada nastojim da preteram u onome to je bitno, da namerno ostavim nejasno ono to je banalno... Sve vie verujem da ne treba suditi o gospodu Bogu na osnovu ovoga sveta, jer to je njegova studija koja mu nije pola za rukom. ta e, kada ovek mnogo voli umetnika - u promaenim studijama ne nalazi toliko toga to treba kritikovati i uti. Ali, ima pravo da zahteva neto bolje. Za nas bi bilo neophodno da ipak vidimo druga dela koja je stvorila ista ruka, ovaj svet je oito sklepan na brzinu, u jednom od onih loih trenutaka kada tvorac vie nije imao ta da ini, kada je bio izgubio glavu. Legenda nam pria o gospodu Bogu da se ipak silno namuio na toj svojoj studiji sveta. Sklon sam da verujem da legenda kae istinu, ali studija je, eto, na razne naine skrhana od umora. Samo se majstori tako prevare, evo moda najbolje utehe, s obzirom da od tada ovek ima pravo na nadu da e doiveti da se iskupi istom stvaralakom rukom. I od tada mi ne moramo taj ivot, toliko kritikovan iz tako opravdanih, pa ak i odlinih razloga, smatrati za neto drugo nego to on jeste, i ostae nam nada da emo videti neto to je bolje u nekom drugom ivotu.
109

Teko mogu da zamislim da promenim pravac, budui da sam poeo sa jugom; bolje je vie se ne micati nego - uvek se kretati sve vie prema unutranjosti zemlje. Mislim da imam vie izgleda na uspeh ako malo proirim svoje poslove, nego ako se obuzdavam radei suvie malo. A upravo zato mislim da u poveati format platna i smelo usvojiti etvrtasto platno od 30; ono me ovde kota 4 franka po komadu, a to nije skupo, s obzirom na prevoz. Poslednje platno potpuno ubija sve ostalo, ima samo jedna mrtva prirodu sa dezvama za kafu i oljicama i tanjiriima u plavoj i utoj boji, koja moe da stoji pored njega. To mora da je zbog crtea. Nehotice mi pada na pamet ono to sam video od Sezana, jer on je dao - kao u etvi koju smo videli kod Portjea, tako grubu stranu Provanse. To postaje neto sasvim drugo u prolee, ali ja doista ne volim manje prirodu koja ve od sada poinje da biva sprena. U svemu ima sada starog zlata, bronze, reklo bi se bakra, i to sa zelenim azurom usijanog neba, to daje jednu prekrasnu, izvanredno harmoninu boju, sa prelomljenim tokovima a la Delakroa. Kad bi Gogen hteo da n a m se pridrui, mislim da bismo uinili korak napred. To bi nas uinilo pravim istraivaima juga, i tome ne bi mogla da se stavi nikakva zamerka. Treba da postignem vrstinu boje koju imam na tom platnu koje ubija ostala. Kada pomislim da je Portje u svoje vreme priao da Sezani koje on ima ni na ta ne lie kad se gledaju sami za sebe, ali kada se primaknu drugim platnima, zasenjuju boje tih drugih. I da Sezani takode dobro izgledaju u zlatnom, to pretpostavlja veoma visoku gamu. Dakle moda sam, moda sam ja na dobrom 110

tragu i ne navikava li se moje oko na ovdanju prirodu. Priekajmo jo da bismo bili sigurni. Ova poslednja slika podnosi crveno okruenje od opeka kojima je poploan atelje. Kada je stavim na zemlju na tu ciglu crvenu, veoma crvenu osnovu, boja slike ne postaje prazna ili beliasta. Priroda pokraj Eksa gde radi Sezan, potpuno je ista kao ovde, to je jo uvek Kro. Ako vraajui se sa svojim platnom kaem sebi: "gle, evo doao sam tano do tonova ika Sezana", hou samo da kaem to da budui da je Sezan ba iz tog kraja kao i Zola, i poznaje ga dakle tako prisno, ovek treba da napravi u sebi isti proraun, da bi doao do istih takvih tonova. Razume se da bi, vieno zajedno, to moglo ii, ali ne bi liilo. Piem ti iz Sent Marija na obali Sredozemnog mora, zna. Sredozemno more ima boju kao skua, to jest promenljivu, nikad se ne zna je li to zelena ili ljubiasta, nikad se ne zna je li to plava, jer je ve sledeeg trenutka promenljivi odsjaj dobio ruiasti ili sivi preliv... etao sam se jedne noi pustom plaom na obali mora. Nije bilo veselo, niti je pak bilo tuno, bilo je - lepo. Zatvorenoplavo nebo bilo je ispegano oblacima jo zatvorenije plave boje od osnovne intenzivne kobaltne plave beline mlenog puta. Na plavoj pozaini svetlucale su zvezde, svetle, sa zelenom platinom, ute, bele, ruiaste, jo svetlije, a dalje jo blistavije, poput dragog kamenja, nego kod nas - ak nego i u Parizu - ba kao: opali, smaragdi, lazurati, rubini, safiri. More, veoma zatvorene ultramarin boje - plaa sa naizgled modrikastim i bledoriim tonom, sa grmljem na dnu (5 metara visokoj dini) grmljem pruskoplave boje. 111

Sada kada sam ovde video more, u potpunosti oseam koliko je vano da ostanem na jugu, i da osetim da treba jo vie preterivati sa bojom - oseam blizinu Afrike. aljem ti u istoj poiljci crtee Sent Marija. U trenutku kada sam odlazio, vrlo rano izjutra, napravio sam crte brodova, a upravo radim sliku prema njemu, na platnu od 30 sa vie mora i neba s desne strane. To je bilo pre nego to su brodii odmaglili, posmatrao sam ih svako jutro, ali poto oni odlaze veoma rano, nisam imao vremena da je uradim. Imam jo 3 crtea krovinjara koji mi jo trebaju i koji e uslediti za ovima; krovinjare su pomalo grube, ali imam ih i marljivije uraenih. to se tie toga da ostanem na jugu, ak i ako je to skuplje, evo kako stoje stvari: volimo japansko slikarstvo, ono vri na nas uticaj, svim impresionistima je to zajedniko, a niko ne bi iao u Japan, to jest u kraj koji je ekvivalent Japana, jug? Ja dakle verujem da je opet, nakon svega, budunost nove umetnosti na jugu. Samo, loa je politika tamo ostati sam, kada bi dvojica ili trojica mogla pomagati jedan drugom da ive skromno. Hteo bih da ti provede ovde neko vreme, ti bi sve to osetio nakon nekog vremena, pogled se menja, ovek gleda okom koje je sve vie japansko, drugaije osea boju. Zato sam ja uveren da u upravo jednim dugim boravkom ovde, osloboditi svoju linost. Japanac crta brzo, veoma brzo, poput munje, zbog toga to su njegovi nervi tananiji, njegovo oseanje jednostavnije. Ja sam ovde tek nekoliko meseci, ali - reci mi, da li bih u Parizu nacrtao za jedan sat crte brodia? ak ni sa okvirom, elem ovo je uraeno bez merenja, putajui peru na volju...
112

Kada bi Gogen doao ovde, on i ja bismo moda mogli pratiti Bernara u Afriku, kada ovaj bude tamo iao da slui vojni rok. ta si odluio za sestru? To to kae Pisaro, tano je, trebalo bi smelo preuveliavati utiske to ih proizvode boje, svojim slaganjem ili neslaganjem. To je kao i sa crteom nije li moda crte, prava boja, ono bitno to treba traiti, jer kad bi bilo mogue potpuno uhvatiti bojom odraz stvarnosti u ogledalu, to ne bi nipoto bila slika, nita vie od neke fotografije. Proveo sam sedmicu neprekidnog i napetog rada u itu usred sunca, iz toga su proizale studije ita, pejzai i - jedna skica sejaa. Na uzoranoj njivi, velikoj njivi sa ljubiastim grumenjem zemlje - koja se uzdie ka obzorju, jedan seja u plavom i belom. Na obzorju polje niskog zrelog ita. Iznad svega toga uto nebo sa utim suncem. Ti osea u jednostavnoj nomenklaturi tonalitet, da boja igra u toj kompoziciji veoma vanu ulogu. Zato me skica onakva kakva je - platno od 25 - mnogo mui, u tom smislu to se pitam zar je ne bi trebalo shvatiti ozbiljno i od nje napraviti stranu sliku, boe moj kako bih to eleo! Ali stvar je u tome to se ja pitam hou li imati snage za to. Kakva je da je, odlaem skicu na stranu, ne usuujui se gotovo ni da mislim na nju. Ve dugo mi je bila elja da uradim jednog sejaa, ali elje koje odavno gajim ne ispunjavaju se uvek. Oseam, dakle, gotovo strah od toga. A ipak, nakon Milea i Lermita, to to ostaje da se uradi, to je... seja, u boji i velikog formata. Najzad imam model - jednog Zuava - to je deak sitnog lica, sa vratom kao u bika, sa okom kao u tigra, i poeo sam jednom portretom, a ponovo 113

poeo drugim; njegovo poprsje koje sam naslikao bilo je strahovito grubo, u plavoj uniformi, plavoj kao plavo emajlirane erpe, sa izbledelim narandastocrvenim gajtanima, sa limunutim zvezdama na grudima obine plave boje koju je vrlo teko napraviti. Makastu, veoma preplanulu glavu pokrivenu broastom kapicom, priljubio na vrata obojena u zeleno i na narandaste opeke zida. To je dakle estoka kombinacija neskladnih tonova, ne odve prijatna za izvoenje. Studija koju sam nainio izgleda mi veoma gruba, a ipak bih voleo da uvek radim na prostakim pa ak i dreavim portretima kao to je ovaj. Na tome uim, i evo ta naroito zahtevam od svog rada. Sada u naslikati drugi portret cele figure kako sedi uz beli zid. Sea li se meu malim crteima jednog drevnog mosta sa perilom i panorame grada u pozadini? Upravo sam naslikao taj motiv u velikom formatu. Moram da te upozorim da e svi smatrati da ja radim suvie brzo. Ne veruj nimalo u to. Zar nije emocija, iskrenost oseanja prirode, ta koja nas vodi, a ako su te emocije ponekad tako snane da radimo, a ne oseamo da radimo, kada ponekad potezi dolaze u nizu, a odnosi meu njima kao rei u nekom govoru ili pismu, tada se treba setiti da to nije uvek bilo tako, i da e u budunosti takode biti mnogo tekih dana bez nadahnua. Dakle, gvoe treba kovati dok je vrue i stavljati iskovane poluge na stranu. to se tie pejzaa, poinjem da smatram da su neki od njih, uraeni bre nego ikada, najbolji od svega to sam napravio. Tako je i sa onim iji sam ti 114

crte poslao, etva i plastovi takode, tano je da sam prinuen da sve retuiram da bih malo izravnao fakturu, da bih uskladio potez, ali u jednoj jedinoj dugoj seansi sav bitni posao je bio uraen, a ja ga to je vie mogue tedim vraajui se na to. Ali kada se vratim sa jedne takve seanse, uveravam te da mi je mozak tada umoran, da ako se taj posao esto ponavlja, kao to je bilo za vreme te etve, postajem potpuno rasejan i nesposoban za gomilu obinih stvari. U takvim trenucima izgledi da ne budem sam, nisu mi neprijatni. A veoma esto mislim na tog odlinog slikara Montiselija, za koga su rekli da je takva pijanica i da je lud, kada vidim samog sebe kako se vraam umnom radu da bih uravnoteio 6 osnovnih boja, crvenu - plavu - utu - narandastu - lila - zelenu. Rad i suvi proraun u kome ovek ima krajnje napet duh, kao glumac na pozornici u nekoj tekoj ulozi, u kome ovek mora da misli na hiljadu stvari odjednom, za samo pola sata. A posle, jedina stvar koja rastereuje i zabavlja, u mom sluaju kao i u drugima, to je da se razgalim popivi dobru aicu, ili veoma mnogo puei. To bez sumnje nije ba kreposno, ali to radim da bih se vratio Montiseliju. Veoma bih voleo da vidim jednu pijanicu pred platnom ili na daskama. Naravno, to je suvie gruba la, sva ta zlobna i jezuitska Rokenova pria o Montiseliju. Montiseli, logiki kolorista, sposoban da sledi najrazgranatije proraune i relativno ponovo podeljeno na game tonova koje je on uravnoteio, doista je tim radom preoptereivao svoj mozak, kao i Delakroa i Rihard Vagner. Ali ako je on moda i pio to je zato to je bio Jongkint takode - fiziki jai nego Delakroa i fiziki 115

vie izmuen (Delakroa je bio bogatiji), a tada bi se deavalo - bio bih sklon da verujem - da bi im njihovi pobunjeni nervi pravili druge neprilike da nisu to radili. Tako il i Edmond de Gonkur kau doslovce ovo: "Uzimali smo veoma jak duvan da bismo otupeli" u zaarenoj pei smiljanja. Nemoj, dakle, da misli da bih ja vetaki odravao jedno grozniavo stanje, ali znaj da sam ja usred komplikovanog prorauna, iz koga brzo proistiu jedno za drugim brzo napravljena platna, ali dugo unapred poraunavana. I evo, kada ti neko bude rekao da je to suvie brzo uraeno, moi e na to da odgovori da su oni suvie brzo pogledali. Uostalom, ja upravo sada malo doterujem sva platna, pre nego to ti ih poaljem. Ali za vreme etve moj posao nije bio ugodniji od posla seljaka koji obavljaju tu etvu sami. Daleko od toga da se alim, upravo se onda u umetnikom ivotu, makar on i ne bio istinski, oseam gotovo isto toliko srenim, koliko bih mogao biti u idealu istinskog ivota. Jue sam, na zalaku sunca, bio u kamenitom vresu u kome rastu veoma mali i uvijeni hrastovi, u pozadini jedna ruevina na breuljku, a u maloj dolini ito. Bilo je romantino, ne moe biti vie, a la Montiseli, sunce je sipalo veoma ute zrake na bunje i zemljite, pravu zlatnu kiu. I sve su linije bile lepe, celina puna draesne uzvienosti. ovek nimalo ne bi bio iznenaen da vidi kako najednom iskrsavaju konjanici i dame, na povratku iz lova sokolova, ili da uje glas nekog starog provansalskog trubadura. Zemljite je izgledalo ljubiasto, daljine plave. Odatle sam uostalom doneo jednu studiju koja daleko zaostaje za onim to sam hteo da uradim. Evo jednog novog motiva - ugao vrta sa loptastim grmljem i jednim planim drvetom, a u pozadini bunje oleandera i travnjak koji su upravo 116

pokosili, sa dugim nizovima sena koje se sui na suncu, krajiak zelenoplavog neba u visini. Upravo itam Balzaka, roman "Veliina i propadanje Sezana Birotoa ", poslau ti ga kad budem zavrio - verujem da u ponovo proitati sve od Balzaka. Kada sam dolazio ovde, nadao sam se da u moi da steknem ovde ljubitelje, no sve do sada nisam prodro ni jedan centimetar u srca ljudi. A sada, Marselj? Ne znam, ali i to bi mogla biti obina iluzija. U svakom sluaju, malo sam prestao da mozgam o tome. Veliki broj dana, dakle, proe, a da nikome ne uputim ni jednu re, osim to zatraim veeru ili kafu. A tako je bilo od samog poetka. Do sada mi samoa ipak nije mnogo smetala, toliko sam smatrao zanimljivim jae sunce i njegov uinak na prirodu. Vie puta sam ve rekao koliko me Kamarga i Kro, osim razlike u boji i u prozranosti atmosfere, podstiu na razmiljanje o drevnoj Holandiji iz Rejsdalovog vremena. ini mi se da e ti te dve panorame ravnice, prekrivene vinogradima i strnjitem, dati predstavu o tome... Dra koju ta prostrana ravnica ima za mene, veoma je velika. Zato nisam osetio nikakvu dosadu, uprkos u biti dosadnim, okolnostima; maestralu i komarcima. Ako jedna panorama uini da zaboravim te sitne nevolje, mora da u njoj ima neega. Ti meutim vidi da nema nikakvog efekta, to je na prvi pogled zemljopisna mapa, strateki plan to se tie fakture. Uostalom, etao sam se tuda sa jednim slikarem, koji je rekao: evo to bi bilo zaglupljujue za slikanje. Samo evo celih 50 puta idem u Mon Maur da bih gledao tu ravnu panoramu, greim li? etao sam se takode sa nekim ko nije bio slikar, i kada sam mu rekao: gle, za mene je ovo lepo i bes117

krajno kao more, on mi odgovara - a poznaje more, "ja volim ovo vie nego more, jer je takode beskrajno, a ipak se osea da je naseljeno" Kako bih to naslikao da nema tog prokletog vetra. To je ono to je ovde nesnosno, kada posadi negde tafelaj. I ba zbog toga naslikane studije nisu tako dobro uraene kao crtei; platno uvek podrhtava. Kod crtanja mi to ne smeta. Japanska umetnost je neto poput primitivaca, poput Grka, poput naih starih Holanana, Rembranta, Potera, Halsa, Mera 2 3 , Ostadea, Rejsdala. To nema kraja... Zar ti ne nalazi da Bulane govori vrlo loe, on ne ostavlja nikakav utisak svojim recima. Ne smatram ga zbog toga manje ozbiljnim, a zatim, on ima obiaj da se slui svojim glasom u praktine svrhe, da bi objasnio stvari oficirima i poslovoama arsenala. Ali ne ostavlja nikakav utisak u javnosti. Ipak je smean taj grad Pariz, u kome treba iveti crkavajui, i u kome dok napola ne ispusti duu, ne moe nita uraditi, pa i tada je pitanje! Upravo sam proitao Stranu godinu od Viktora Igoa. U tome ima nade, ali... ta nada je u zvezdama. Smatram da je to istinito i dobro iskazano i lepo, uostalom ja u to rado verujem. Ali ne zaboravimo da je zemlja isto tako i planeta, prema tome zvezda ili nebesko telo. A kad bi sve te ostale zvezde bile sline njoj!!! To ba ne bi bilo veselo, konano, to bi znailo ponovo poinjati. Elem, to se tie umetnosti, za koju oveku treba vremena, ne bi bilo loe iveti vie od jednog ivota. A ne bi bilo bez drai verovati da Grci, stari holand2 3 V e r o v a t n o s e o d n o s i n a V e r m e r a i z D e l f a ije j e p r a v o i m e J a n van der Mer.

118

ski i japanski majstori nastavljaju svoju slavnu kolu na drugim planetarna. Videe kroz ovaj kroki motiv novih studija, ima jedna po visini i jedna po irini sa istim motivom, na platnima od 30. Tamo ima pravo jedan motiv sa slike, kao i u drugim studijama koje imam. A zaista ne znam da li u ikada uraditi spokojne i mirno uraene slike, jer mi se ini da e to uvek ostati zbrkano... Ipak mislim da ovdanji neprestani vetar mora da je tu od nekog znaaja, u tome to slikane studije imaju taj smeteni izgled. Poto se kod Sezana vidi to isto. Ono to mora da olakava Japancima da guraju svoja umetnika dela u fijoke i plakare, to je da ovek moe urolati kakemonoe24, ali ne i nae slikane studije, koje bi se na kraju oljutile. Kod nas nita vie ne bi olakalo postavljanje platna, nego da uinimo da budu prihvaena uglavnom kao ukrasi graanskih stanova. Kao u stara vremena u Holandiji. Tako bi i ovde na jugu bilo strano dobro videti slike na belim zidovima. Ali hajte da vidite - svuda veliki obojeni ilijenovi medaljoni, uas. I avaj, mi neemo nita promeniti u tom stanju stvari. Ipak - kafane, moda e ih kasnije ukrasiti. ta, platno koje nalikam vie vredi od belog platna. To - ja ne traim nita vie, u to ne sumnjaj - ali zaboga imam prava da slikam, svoj razlog da slikam! Mene je to kotalo samo mog razorenog tela koje je kost i koa, mog prilino aknutog mozga
24 J a p a n s k a slika na svili ili na p a p i r u , u s k a i d u g a k a , o b e e n a uspravno.

119

to se tie toga da ivim kako bih mogao i morao ovek, kao filantrop. Tebe je to kotalo samo nekih, recimo, petnaestak hiljada franaka koje si mi predujmio. Dakle... nema zbog ega da nam se rugaju... Svi planovi koje pravimo imaju duboko korenje u tekoama. Kako bi sa Gogenom sve bilo jednostavno, ali da li e on posle tog seljenja i dalje biti zadovoljan? Ali poto ne moemo praviti planove, ne zaokuplja me to to je poloaj teak. Znati da je on takav i to oseati, to je ono to nam otvara oi i tera da radimo. Ako postupajui tako u to upadnemo, ja se usuujem da u to sumnjam, ostae nam neto. Ali to to kaem nita ne znai, kada ovek vidi ljude poput Gogena, u kripcu. Nadajmo se da e se nai izlaz za njega i za nas. Kada bih mislio, kada bih razmiljao o nesrenim mogunostima, ne bih mogao nita da radim, no ja se bacam svom silinom na posao, a iz njega izlazim sa svojim studijama; ako oluja unutra prejako tutnji, popijem jednu au vie, da bih se stiao. To znai biti aknut u odnosu na ono kakav bi ovek morao da bude. Ali ranije sam se manje oseao slikarem, slikarstvo postaje za mene razonoda kao to je lov na zeeve za aave, koji to ine da bi se zabavili. Panja postaje intenzivnija, ruka sigurnija. Dakle, zato se ja usuujem da ti gotovo jamim da e moje slikanje postati bolje. Jer, to je sve to imam. Da li si itao kod Gonkura, da im se i il Dipre inio aknut? 120

il Dipre je naao jednog starog ljubitelja umetnosti, koji ga je izdravao. Kad bih ja mogao to da naem, i da ti ne budem toliko na teretu! Nakon krize kroz koju sam proao kad sam doao ovde, ne mogu vie da pravim planove niti ita drugo, sada se doista oseam bolje, ali nada, elja da uspem slomljena je i radim iz nude, da ne bih toliko moralno patio, da bih se razonodio.

29. jula 1888. Ti sada govori o praznini koju ponekad osea, upravo to isto oseam i ja. Posmatrajmo ako hoe, vreme u kome ivimo kao pravi i veliki preporod umetnosti, trulu i slubenu tradiciju koja se jo dri, ali koja je u sutini nemona i neplodna, osamljena, siromane nove slikare, prema kojima postupaju kao prema luacima, koji zbog takvog postupanja to stvarno i postanu, barem kad je u pitanju njihov drutveni ivot. Dakle znaj da ti vri potpuno isti posao kao ti priprosti slikari, jer ih ti snabdeva novcem, i prodaje njihova platna, to im omoguuje da od toga naprave druga. Ako neki slikar upropasti svoj karakter naporno radei na slikarstvu koje ga ini jalovim za toliko stvari, za porodini ivot, itd. itd. Ako prema tome slika ne samo sa bojom ve i sa odricanjem i samopregorom, i slomljenog srca - tvoj rad ne samo da ti nije uopte plaen, nego te kota tano onoliko koliko slikara kota to unitavanje linosti, pola hotimice, pola sluajno. Ovim hou da kaem da ako se ti bavi slikarstvom indirektno, ti si produktivniji nego na primer, ja. to neminovnije postaje trgovac, vie postaje umetnik.
121

Ja se jako nadam da je isti sluaj sa mnom... to vie postajem rasejan, bolestan, razbijeni krag, i ja vie postajem umetnik, stvaralac, u tom velikom preporodu umetnosti o kome govorimo. Sve je to doista tako, ali ta umetnost koja veno postoji, i taj preporod, taj zeleni izlazak koji je izbio iz korenja starog poseenog stabla, to su tako spiritualne stvari, da nas uhvati izvesna seta kada pomislimo da smo i sa manje trokova mogli urediti svoj ivot, umesto da se bavimo umetnou. Ti bi zaista trebalo, ako hoe, da uini da ja oseam da je umetnost iva, ti koji moda voli umetnost vie nego ja. Kaem sebi da to nije do umetnosti, nego do mene, da je jedini nain da povratim samopouzdanje i vedrinu, u tome da radim bolje.

Poetak

avgusta

Kako je ivot kratak i kako je mraan. to nije razlog da preziremo ive, naprotiv. Zato imamo razloga da radije budemo privreni umetnicima, nego slikama... Sada upravo radim sa jednim drugim modelom: jednim potarom u plavoj uniformi, sa zlatnim ukrasima, krupno bradato lice, veoma sokratovsko. Vatreni republikanac kao ia Tangi. ovek zanimljiviji od mnogih ljudi... Video sam prekrasan i veoma udan efekat ove veeri. Jedan veoma veliki brod na Roni, natovaren ugljem, privezan za mol. Gledam odozgo, bio je sav blistav i vlaan od pljuska, voda je bila utobele i mutne bisernosive boje, nebo lila sa narandastom trakom na zalasku, grad ljubiast. Na brodu su mali 122

plavi i beli prljavi radnici dolazili i odlazili, nosei tovar na kopno. Bio je to pravi Hokusai. Bilo je suvie kasno da to naslikam, ali jednog dana kada se taj brod sa ugljem bude vratio, trebalo bi prionuti na posao. Taj efekat sam video sa jednog gradilita eleznice, to je mesto koje sam upravo pronaao i na kome u imati jo mnogo drugih stvari da uradim. Nema boljeg i kraeg puta da se pobolja rad od slikanja lica. Zato ja uvek oseam samopouzdanje dok radim portrete, budui da znam da je taj posao mnogo ozbiljniji - to moda nije prava re, ali bi se pre moglo rei da mi to dozvoljava da negujem ono to je kod mene najbolje i najozbiljnije. Danas u verovatno zapoeti enterijer kafane u kojoj stanujem, uvee, uz plin. To se ovde zove "nona kafana" ( one su ovde dosta este) koja ostaje otvorena celu no. " N o n e skitnice" tu mogu, dakle, da nadu utoite, kada nemaju od ega da plate sebi smetaj) ili kada su odve pijani da bi ih tamo primili. Sve te stvari, porodica, domovina, moda imaju vie drai u mati ljudi poput nas, koji dosta dobro ivimo bez domovine kao i bez porodica, bolje nego u bilo kakvoj stvarnosti. ini mi se da u uvek biti putnik koji ide nekuda i sa nekim ciljem. Ako kaem sebi to nekuda, onda cilj ne postoji, to mi se ini veoma razumno i istinito. Kada svodnik iz javne kue izbaci nekoga napolje ima tu sline logike, i on pravilno rasuuje i uvek je u pravu, ja to znam. Zato na kraju svoje karijere neu biti u pravu. Pa neka. Tada u smatrati da su ne samo Lepe Umetnosti, nego i sve ostalo bili samo snovi, a ni mi nismo bili nita. Ako smo tako povrni, utoliko bolje za nas, nita se tada ne suprotstavlja neogranienoj mogunosti budueg ivlje123

nja. Odakle dolazi da je u sadanjem sluaju smrti naeg strica, lice mrtvaca bilo mirno, spokojno i ozbiljno. Kada je injenica da u toku ivota nikada nije bio takav, ni u mladosti ni u starosti. Tako esto sam ustanovljavao takav efekat, gledajui mrtvaca kao da ga ispitujem. I to je za mene jedan dokaz, ne najozbiljniji, zagrobnog ivota. Dete u kolevci isto tako, ako ga ovek gleda do mile volje, ima beskraj u oima. Sve u svemu ja o tome ne znam nita, ali upravo to oseanje da ne zna, ini stvarni ivot koji mi sada ivimo, uporediv sa obinim putovanjem eleznicom. Idemo brzo, ali ne razlikujemo nijedan predmet iz velike blizine, a naroito ne vidimo lokomotivu. Dosta je udno da su na stric kao i otac verovali u budui ivot. Da ne govorimo o naem ocu, vie puta sam uo strica da o tome mudruje. Ah - oni su bez sumnje bili sigurniji nego mi, i tvrdili su da postoji, ljutei se ako bi se neko usudio da ue dublje u to pitanje. Ne vidim bogznata u buduem ivotu umetnika kroz njihova dela. Da, umetnici se nastavljaju, predajui jedni drugima baklju, Delakroa impresionistima, itd. No, je li to sve? Ako bi jedna dobra stara majka sa prilino ogranienim i muenikim idejama u hrianskom sistemu, bila besmrtna kao to ona veruje i to ozbiljno, ja se onda pitam, ne elei da protivreim, zato bi to, meutim, manje bio fijakerski konj, suiav ili nervozan kao irokogrudi Delakroa ili Gonkur? S obzirom da izgleda da ba najprazniji ljudi oseaju u sebi raanje te neodreene nade. Dosta je toga, zato se time baviti, ali ivei usred civilizacije, u sred Pariza i usred lepih umetnosti, zato ne bismo sauvali to stariino ja, ako 124

same ene, bez njihovog instinktivnog verovanja u tako je, ne bi nale snage da stvaraju i da rade? Onda e nam lekari rei da su ne samo Mojsije, Muhamed, Hrist, Luter, Banjen i drugi bili ludi, nego isto tako i Frans Hals, Rembrant, Delakroa, isto tako i sve prostodune ograniene starice kao naa majka. Ah - ozbiljno je to - mogli bismo zapitati te lekare: gde bi onda bili razumni ljudi? Jesu li svodnici iz javne kue uvek u pravu? Mogue je. ta onda izabrati? Sreom, nema izbora. Zato ne uvamo ono to imamo, kao to ine lekari i mehaniari; kada je jednom neto otkriveno i pronaeno, oni iz toga izvlae nauk, u tim uasnim lepim umetnostima sve se zaboravlja, nita se ne uva. Mile je dao sintezu seljaka, a sada da, ima Mermit, dodue ima jo i retkih drugih, Menije... a zatim, jesmo li sada nauili da ire vidimo seljake? Ne, gotovo niko ne ume da smandrlja jednog jedinog. Zar nije greka pomalo do Pariza i Pariana, promenljivih i podmuklih kao more? Najzad, ti si vraki u pravu kada kae: idimo naim putem mirno, radei za nas. Zna, ta god da bude sa presvetim impresionizmom, ja u ipak imati elju da pravim stvari koje bi generacija ispred Delakroaa, Milea, Rusoa, Dijaza, Montiselija, Izabea, Dekana, Diprea, Jongkinta, Cima, Izraelsa, Menija i gomile drugih, Koroa, aka, itd. mogla shvatiti. Ah, Mane je bio veoma blizu tome, i Kurbe, da spoji formu sa bojom. Rado bih pristao da utim deset godina, radei samo studije, a zatim da uradim jednu ili dve slike figura. Stari, toliko preporuivani plan, tako se retko sprovede u delo. 125

Taj mali seljaki vrt po visini, u prirodi je divne boje, dalije su u bogatom i tamnom purpuru, dvostruki red cvetova je ruiast i zelen s jedne strane, a narandast i gotovo bez zelenika s druge. U sredini jedna niska bela dalija i jedan mali ipak u cvetu jo blistavije crvenonarandaste boje, sa utozelenim plodovima. Sivo zemljite, plavozelene visoke trske "ae", smaragdne smokve, plavo nebo, bele kue sa zelenim prozorima, sa crvenim krovovima, ujutro obasjani suncem, uvee potpuno okupani u senci koju bacaju i ocrtavaju smokve i trske. Kada bi Kvost bio ovde ili anen! ta e, da bi se sve obuhvatilo, bila bi potrebna itava kola ljudi koji bi radili zajedno u istoj zemlji nadopunjujui se kao stari Holandani, portretisti, slikari anra, slikari pejzaa, animalisti, slikari mrtve prirode... Ovde ima u danima besparice samo jo jedna prednost nad severom, lepo vreme (jer ak i maestral obeava lepo vreme). Veoma slavno sunce na kome se Volter suio prijuckajui kafu. ovek svuda i nehotice osea Zolu i Voltera. To je tako ivo! a la Jan Sten, a la Ostade. Istina, ovde bi postojala mogunost za jednu slikarsku kolu, ali ti e rei da je priroda svuda lepa, ako ovek u nju ude dovoljno duboko... Video sam u vrtu jednog seljaka ensku skulpturu od drveta, poreklom sa pramca jednog panskog broda. To se nalazi u gaju empresa i bilo je sasvim Montiseli. Ah, ti vrtovi majura sa lepim krupnim crvenim ruama iz Provanse, vinogradi, smokve! To je veoma poetino, i to veno arko sunce, uprkos kojem zelenilo ostaje veoma zeleno. 126

Cisterna iz koje istie bistra voda, koja zaliva majur kanaliima, inei mali sistem navodnjavanja. Jedan konj, jedan sasvim beli stari kamaranin pokree mehanizam. Nema krava na tim malim majurima. Ali ovde su majur i birtija manje turobni, manje dramatini nego na severu, poto toplota itd. ine siromatvo manje tekim i setnim. Boja tog portreta seljaka manje je crna nego ljudi koji jedu krompir iz Ninea - ali veoma civilizovani Parianin Portfe25, verovatno tako nazvan jer izbacuje slike napolje, nai e se tu pred istim problemom. A sada, ti si se od onda promenio, ali videe da se on nije promenio, i zaista je teta da nema vie slika u klompama u Parizu. Ne verujem da e moj seljak nakoditi na primer Lotreku koga ti ima, a ak se usuujem da verujem da e Lotrek postati istovremenim kontrastom jo otmeniji, a moj seljak e dobiti tim udnim priblienjem, jer e se osunanost i opaljenost, preplanulost od jakog sunca i vetra vie istai pored pudera i ik toalete. Kakva greka to Pariani nisu bili dovoljno naklonjeni tekim stvarima. Montiselijima, ilovai. Konano, znam da ovek ne treba da se obeshrabri zato to se utopija ne ostvaruje. Samo eto smatram da sve ono to sam nauio u Parizu odlazi, i da se vraam svojim idejama na koje sam doao u selu, pre sam upoznao impresioniste. Ne bi me mnogo zaudilo ako bi impresionisti uskoro nali zamerke m o m nainu rada, za koji bi se pre reklo da su ga oplodile Delakroaove ideje, nego njihove.
2 5 portir (fran.).

127

Jer, umesto da nastojim da tano prikazem ono to mi je pred oima, ja se sluim bojom samovoljnije, da bih se snano izrazio. Ukratko, ostavimo to na miru kao teoriju, nego potkrepiu primerom ono to hou da kaem. Hteo bih da uradim portret prijatelja umetnika koji sanja velike snove, koji radi kao to slavuj peva, jer takva je njegova priroda. Taj ovek e biti plavokos. Hteo bih da unesem u sliku svoje potovanje, svoju ljubav koju za njega oseam. Naslikau ga dakle onakvog kakav je, to vernije budem mogao, za poetak. Ali, time slika nije gotova. Da bih je zavrio, sada u biti samovoljniji kolorist. Preterujem u plavoj boji kose, dolazim do narandastih tonova, do hramova, do blede limun boje. Umesto da iza njegove glave naslikam otrcani zid belog stana, ja slikam beskonanost, pravim jednostavnu pozadinu od najbogatije, najintenzivnije plave koju budem mogao izraditi, i zahvaljujui toj jednostavnoj kombinaciji, plavokosa glava, osvetljena na toj bogatoj plavoj pozadini, dobij a neki tajanstveni efekat poput zvezde u dubokom plavetnilu neba. U portretu seljaka postupao sam takode na taj nain. Samo ipak nisam hteo u tom sluaju da doaram tajanstveni sjaj blede zvezde u beskraju. Nego sam zamislio stranog oveka koga sam trebao da uradim usred etvene jare, u sred podneva. Otud bljetave narandaste kao usijano elezo, otud tonovi starog zlata koje sija u tami. Ah, dragi moj brate... a dobri ljudi e u tom preterivanju videti samo karikaturu. Ali ta se to nas tie, mi smo proitali Zemlju i Zerminal, i kada 128

slikamo seljake, voleli bismo pokazati da se to tivo na kraju pomalo srodilo sa nama. Ne znam da li u moi da naslikam potara onako kako ga oseam, taj ovek je revolucionar kao i ia Tangi, verovatno ga smatraju za dobrog republikanca jer iz dna due mrzi republiku u kojoj uivamo, i jer sve u svemu pomalo sumnja u samu republikansku ideju i pomalo je njom razoaran. Ali video sam ga jednog jutra kako peva Marseljezu, i pomislio sam da vidim 89, ali ne iduu godinu, ve onu od pre devedeset devet godina. U tome je bilo Delakroa, Domjea, i neto od pravog starog Holandanina.

Ako se ovek dobro osea, treba da moe da ivi od jednog pareta hleba, radei po celi dan, i da jo ima snage da pui i da popije svoju asu, to je potrebno u tim uslovim. A da ipak jasno oseti zvezde i beskraj u visini. Tada je ivot ipak gotovo aroban. Ah, oni koji ne veruju u ovdanje sunce, pravi su bezbonici. Na nesreu, pored gospoda boga sunca, tri etvrtine vremena je avo mistral. Taj restoran u kome se nalazim veoma je udan, potpuno je siv, pod je od sivog bitumena kao plonik, na zidu sive tapete. Zelene roletne uvek sputene, velika zelena zavesa ispred uvek otvorenih vrata, spreava da ulazi praina. To je ve Velaskezova siva - kao u Preljama tu ak ne nedostaje ni vrlo tanak i vrlo jak zrak sunca koji se probija kroz jednu roletnu, kao onaj koji preseca V. sliku. Naravno, stolii su s belim stolnjacima. Sada se iza te Velaskezove sive odaje primeuje starinska kuhinja ista poput neke holandske 129

kuhinje, pod od veoma crvenih opeka, zeleno povre, ormar od hrastovine, kuhinjska furuna od blistavog bakra, od plavih i belih opeka, i velika svetlonarandasta vatra. Sada ima dve ene koje slue, isto tako u sivom, skoro kao Prevoova slika koja je kod tebe, koja se zaista moe uporediti u svakom pogledu. U kuhinji jedna starica i jedna debela niska kelnerica takode u sivom, crnom, belom. Ne znam da li opisujem dovoljno jasno, ali eto ta sam ovde video od istinskog Velaskeza. Dakle, uasavam se uspeha, plaim se sutranjice svetkovine uspeha impresionista, ve sadanji teki dani izgledae nam kasnije "dobra vremena". I eto G. i ja moramo predviati, moramo raditi da steknemo krov nad glavom, krevete, najzad, ono neophodno da bismo izdrali opsadu neuspeha, koja e trajati celog naeg ivota, i moramo se nastaniti u najeftinijem mestu. Tada emo imati neophodan muda stvaramo mnogo, ak i ako budemo prodavali malo, ili ne ... Zakljuujem: iveti gotovo poput kaludera ili pustinjaka, sa radom kao glavnom strau, sa nepomiljanjem na blagostanje. Ovdanja priroda, lepo vreme, to je prednost juga. Ali ja verujem da se Gogen nikada nee odrei parike bitke, to mu je odve u srcu, i on veruje vie nego ja u jedan trajni uspeh. To mi nee nakoditi, naprotiv, ja moda suvie oajavam. Ostavimo mu dakle tu iluziju, ali znajmo da je ono to e mu uvek trebati - stan i hleb svagdanji i boja. To je njegova slaba strana, i ba zato to se sada zaduuje, bio bi unapred izgubljen. Mi pak, pritiui mu u pomoi, inimo njegovu pariku slavu zaista moguom. 130

Kada bih ja imao iste ambicije kao on, verovatno se ne bismo slagali. Ali meni nije stalo ni do mog uspeha ni do moje sree, stalo mi je do tog pitanja utoita i do hleba svagdanjeg za njih. A inim zloin time to ga imam, kada sa istom sumom mogu iveti dvojica. Ako si slikar, ili te smatraju za luaka, ili pak za bogataa; olja mleka staje te jedan franak, namazana krika hleba dva, a slike se ne prodaju. Eto zato se treba udruiti, kako su inili stari kalueri koji su iveli u bratstvu u naem, holandskom vresu. Ve primeujem da se Gogen nada uspehu, on se ne moe liiti Pariza, on ne moe da predvidi beskrajnost nematine. Ti shavat koliko je meni potpuno svejedno u ovim okolnostima da ostenem ovde ili da odem. Treba mu prepustiti njegovu bitku, on e je, uostalom, dobiti. Suvie daleko od Paariza, on bi sebe smatrao neaktivnim, ali zadrimo za sebe potpunu nezainteresovanost za ono to je uspeh i neuspeh. Bio sam poeo da potpisujem platna, ali brzo sam prestao, to mi je izgledalo suvie glupo. Na jednoj marini ima veoma upadljiv crveni potpis, jer sam eleo jednu crvenu notu u zelenom. Konano, ti e ih uskoro videti. Kraj sedmice bie pomalo nategnut, vie se dakle nadam da u dobiti pismo neki dan ranije, nego dan kasnije.

15. avgusta 1888. Sada sam zadrao veliki portret potara, a njegova glava koja je priloena, uraena je u jednoj jedinoj seansi. Pa eto, u tome je moja snaga, avolski uraditi ovu u jednoj seansi. Kada bih se malo vie ohrabrio, dragi moj brate, uvek bih tako radio, hteo bih 131

sa bilo kim, i slikao bih ga, i to ne sliku akvarelom, nego uljem, na licu mesta, a la Domje. Kada bih uradio stotinu takvih, bilo bi dobrih medu njima. I bio bih vie Francuz i vie ja i vie pijanica. To me toliko mami, ne pie, nego slikanje protuva. A da li bih, tako inei, ono to bih dobio kao umetnik, izgubio kao ovek? Kada bih u to verovao, bio bih uvena luda, ja za sada nisam jedan od uvenih, ali vidi, nemam dovoljno ambicije za tu slavu da bih sipao ulje na vatru. Vie volim da ekam generaciju koja dolazi, koja e uraditi u portetu ono to Klod Mone radi u pejzau, bogatom i smelom pejzau a la Gi de Mopasan. Dakle ja znam - nisam od tih ljudi, ali nisu li Floberi i Balzaci napravili Zole i Mopasane? ivela dakle generacija koja dolazi, a ne mi. Ti se dovoljno razume u slikarstvo, da bi video i ocenio ta ja mogu da imam od originalnosti, a jednako se dovoljno razume da bi uvideo beskorisnost predstavljanja onoga to ja radim, dananjoj publici, jer me drugi nadmauju u istijem potezu. To vie zavisi od vetra i od okolnosti, nego od onoga to bih ja mogao da nije tog maestrala i da nije tih kobnih okolnosti lakoumne mladosti, relativnog siromatva. Dao sam da mi se urade dva rama od hrastovine za moju novu glavu seljaka i za moju studiju Pesnika. Ah dragi moj brate, ponekad tako dobro znam ta hou. Lako mogu u ivotu, a i u slikarstvu, da se liim gospoda Boga, ali ne mogu, paenik, da se liim neega veeg od sebe, to je moj ivot, snage stvaranja. I tako prikraen u toj snazi fiziki, ovek nastoji da stvara misli umesto dece, on je ipak time zaista u oveanstvu. A eleo bih da kaem u jednoj 132

slici neto uteno poput muzike. Hteo bih da slikam ljude ili ene sa neim, ne znam im, venim, iji je simbol nekada bio oreol i to mi traimo samim zraenjem, titranjem naih boja. Tako shvaen portret ne postaje portret Arija efera, jer iza ima plavo nebo kao u Svetom Avgustinu. Jer, Ari efer je tako malo kolorist. A to bi se pre slagalo sa onim to je traio i naao Delakroa u svom Tasu u tamnici i u tolikim drugim slikama, koje predstavljaju pravog oveka. Ah, portret, portret sa maslinama, duom modela, toliko mi se ini da to mora doi. Belgijanac je rekao da oni u kui imaju jednog de Grua, skicu Molitve pre jela iz muzeja u Briselu... Ja sam tako uvek izmeu dva toka ideja, prve su: materijalne tekoe, pretresati i prouavati sebe da bih sebi stvorio egzistenciju, a zatim: studija boje. Uvek se nadam da u pronai neto u njoj. Izraziti ljubav dvoje zaljubljenih, venanjem dve komplementarne boje, njihovom meavinom i njihovim sukobljavanjem, tajanstvenim titranjem bliskih tonova. Izraziti misao ela sijanjem jednog svetlog tona na tamnoj pozadini. Izraziti nadu nekom zvezdom. Zar jednog bia sijanjem zalazeeg sunca. To dodue nije realistiki verno naslikana stvar, ali zar to nije neto to stvarno postoji?

8. septembra 1888. Dakle, na veliku radost gostioniara, potara koga sam ve naslikao, nonih posetilaca skitnica i samog sebe, tri noi sam probdeo slikajui, a spavao sam preko dana. esto mi se ini da je no mnogo 133

ivlja i bogatije obojena nego dan. Sada vie ne insistiram da se svojim slikanjem ponovo doepam novca kojim sam platio stanodavcu, jer slika je jedna od najrunijih koje sam uradio. Ona je ekvivalent, mada je drugaija, ljudima koji jedu krompir. Teio sam da izrazim crvenom i zelenom strane ljudske strasti. Prostorija je crvena kao krv i zagasitouta, u sredini zeleni bilijarski sto, 4 limunute svetiljke bacaju narandastu i zelenu svetlost. Svuda je borba i suprotstavljanje najrazliijih zelenih i crveih, u malim likovima usnulih beskunika u praznoj i tunoj prostoriji, ljubiaste i plave boje. Krvavocrvena i utozelena boja bilijarskog stola ine, na primer, kontrast sa nenom Luj XV zelenom bojom anka na kojem se nalazi ruiasti buket. Bela odea gazde koji bdi u jednom uglu te uarene pei, postaje limunuta, bledozelena i sjajna... Priinilo mi je veliko zadovoljstvo to to je Pisaro naao neto u Mladoj devojci. Je li Pisaro rekao neto za Sejaa? Kasnije, kada budem dalje odmakao u tim istraivanjima, Seja e uvek biti prvi pokuaj te vrste. Nona kafana nastavlja Sejaa, kao i glava starog seljaka i glava pesnika, ako stignem da uradim ovu poslednju sliku. To je onda boja koja nije lokalno verna sa realistikog gledita verno prestavljenog predmeta, ve jedna sugestivna boja bilo koje emocije estokog temperamenta. Kada je Pol Mans video na izlobi, koju smo posetili na Jelisejskim poljima, snanu i punu ushienja Delakroaovu skicu: Hristova barka, osvre se na nju uzvikujui u svom lanku: "Nisam znao da se moe biti tako straan sa plavom i zelenom." Hokusai ti izmamljuje isti uzvik, ali on svojim linijama, svojim crteom, kada ti u svom pismu ka134

e: ti talasi su pande, brod je u njih uhvaen, to se osea. Dakle, kada bi ovek napravio potpuno tanu boju ili potpuno taan crte, ne bi pruio te emocije. Gore e biti najlepa odaja u kojoj bi neko mogao da stanuje, koju u nastojati da uredim, to je mogue bolje, kao pravi umetniki enski budoar. Zatim e biti moja soba u kojoj u ja da spavam, za koju bih eleo da bude krajnje jednostavna, ali sa etvrtastim i irokim nametajem: krevet, stolice, sto, sve u belom drvetu. Dole atelje i jedna druga prostorija, takode atelje, ali u isto vreme i kuhinja. Videe jednog dana ili nekog drugog, sliku same kuice usred sunca, ili, pak, sa osvetljenim prozorom i zvezdanim nebom. Moi e od sada da misli da ima ovde u Arlu svoj letnjikovac. Jer ja sam oduevljen pomilju da je uredim tako da ti bude zadovoljan, i da to bude atelje u potpuno eljenom stilu, tako uzmimo, da kada za godinu dana ti doe da provede ovde u Marseju godinji odmor, to e tada biti spremno, a kua e biti, kako ja kanim, krcata slikama odozgo do dole. Soba u kojoj e tada ti stanovati, ili koja e biti Gogenova, ako Gogen doe, imae bele zidove ukraene velikim utim suncokretima. Ujutru, kada se otvori prozor, vidi se zelenilo vrtova i izlazee sunce i ulaz u grad... U svojoj slici Nona kafana, nastojao sam da izrazim da je kafana mesto gde se ovek moe upropastiti, postati lud, poiniti zloine. Najzad, nastojao sam kroz kontraste nenoruiaste i crvene boje krvi i vinskog taloga, blage zelene Luj XV, i Veroneze, 135

koje ine kontrast sa utozelenim i tvrdim plavozelenim bojama, sve to u bledozelenij atmosferi paklene uarene pei, da izrazim neto poput mrane sile jedne rakijanice. A ipak, pod prividom japanske veselosti i Tartarenove26 dobrodunosti. Teko da ima jo neto, osim Sejaa i None kafane, koji su pokuaji sloenih slika.

10. septembra 1888. Ideje za rad dolaze mi u obilju, a to ini da, iako sam u svemu osamljen, nemam vremena da mislim ili da oseam; idem kao lokomotiva na slikanje... Imam jednu studiju starog mlina, naslikanu prelomljenim tonovima kao Hrast na steni, ona studija za koju si rekao da si je uramio sa Sejaem. Ideja Sejaa jo uvek me opseda. Preterane studije kao Sejai, kao sada Nona kafana, meni se ine uasno rune i obino loe, ali kada me neto uzbudi, kao ovde taj mali lanak o Dostojevskom, onda su one jedine koje mi izgledaju da imaju ozbiljnije znaenje. Sada imam treu studiju jednog pejzaa sa fabrikom i ogromnim suncem na crvenom nebu, iznad crvenih krovova, gde priroda izgleda kao da je pobesnela, jednoga dana sa zlim maestralom. Ti si dobar prema slikama i znaj dobro da, to vie razmiljam, vie oseam da nema niega to je stvarnije umetniko, od ljubavi prema ljudima. Rei e mi da bi onda bilo dobro okaniti se umetnosti i umetnika. To se isprva ini tanim, ali, konano, Grci i Francuzi i stari Holandani prihvatili su ume26 Tartaren Taraskonac - linost iz Dodeove trilogije.

136

tnost, a mi vidimo kako umetnost uvek uskrsava nakon kobnih nazadovanja, i ja ne verujem da bi bilo potenije kada bi se ovek iz tog razloga gnuao umetnika i njihove umetnosti. Sada jo uvek ne smatram svoje slike dovoljno dobrim u odnosu na prednosti koje mi ti prua. Ali kada to jednom bude dovoljno dobro, uveravam te da e one biti u istoj meri tvoje delo kao i moje, jer ih proizvodimo obojica... Kada bismo imali manje mistrala, ova zemlja bi stvarno bila isto tako lepa, i bila bi pogodna za umetnost isto toliko koliko i Japan. Jutros rano ve sam ti pisao, zatim sam iao da nastavim sliku sunanog vrta. Onda sam je vratio i ponovo sam izaao sa belim platnom, a i ono je uraeno. I sada opet oseam elju da ti jo jednom piem. Zato to nikada nisam imao taku sreu, ovde je priroda izuzetno lepa. Nebeska je kupola sva i svuda divne plave boje, sunce baca bledosumporne zrake i sve je blago i draesno kao kombinacija nebeskih plavih i utih na slikama Van der Mera iz Delfa. Ne mogu slikati tako lepo kao to je to, ali to me toliko obuzima da se preputam ne mislei ni na jedno pravilo. Iz toga su proizale tri slike vrta preko puta moje kue. Zatim dve kafane, zatim suncokreti. Zatim de Bokov i moj portret. Zatim crveno sunce nad fabrikom, i istovarivai peska, stari mlin. Ne uzimajui u obzir druge studije, ti vidi da ima uraenog posla. Ali moja boja, moje platno, moja kesa, danas su potpuno iscrpljeni. Poslednja slika uraena sa poslednjim tubama na poslednjem platnu, jedan prirodno zeleni vrt, slikan je u zelenoj u pravom smislu rei, jedino sa pruskoplavom i kromnom utom. Poinjem da se oseam posve drugaijim nego to sam 137

bio kad sam doao ovde, vie ne sumnjam, vie ne oklevam da navalim na neto, a to bi moglo jo mnogo rasti. Ali kakva priroda! Nalazim se u jednom parku, sasvim pored ulice sa dobrim enicama, a Murije, na primer, nipoto ne bi kroio unutra, kada bismo se ipak gotovo svakodnevno etali u tim parkovima, ali s druge strane (ima ih 3). Ali ti shvata da upravo to daje neto, ne znam ta Bokaovo tome mestu.

A to ti prua duh jeseni, neko oduevljenje koje ini da vreme neosetno prolazi. uvaj se sutranjice svetkovine, zimskog maestrala. Proitao sam pre nekog vremena jedan lanak o Danteu, Petrarki, Bokau, Boru, Botieliju, boe moj, kako su pisma tih ljudi ostavila na mene utisak dok sam ih itao. Znai Petrarka je bio ovde sasvim blizu Avinjona, a ja gledam iste emprese i oleandere. Nastojao sam da stavim neto od toga u jedan od vrtova naslikan jakim, limunutim i limunzelenim namazima. Boto me najvie ganuo, veiti paenik, a uvek pun dobrote i ara, kao da je ve iveo u jednom drugaijem svetu nego to je ovaj. Doto je uostalom izvanredan, i ja ga bolje oseam nego pesnike: Dantea, Petrarku, Bokaa. Uvek mi se ini da je poezija strasnija od slikarstva, mada je slikarstvo prljavije i, konano, vea gnjavaa. A slikar sve u svemu nita ne govori, on uti, a ja opet to vie volim. Dragi moj Teo, kada bude video emprese, oleandere, ovdanje sunce a taj dan e doi, budi miran - jo ee e misliti na lepe Pivije de Savane, "Blagu zemlju" i tolike druge. 138

Kroz Tartarenove i Domjeove predele ovog tako udnog kraja, u kome ljudi imaju naglasak koji ti zna, ima ve toliko grkog, a ima i Venera iz Arla poput one Lezboske, i jo se, uprkos svemu, osea ta mladost. Ni najmanje ne sumnjam da e jednog dana i ti upoznati jug. Ii e moda da poseti Kloda Monea kada on bude u Antibu, ili e valjda nai neku priliku. Kada duva maestral, to je ovde ipak u potpunoj suprotnosti sa blagom zemljom, jer je to razdraujui maestral. Ali kakva nadoknada, kada je dan bez vetra. Kakav intenzitet boja, kakav ist vazduh, kakvo vedro treperenje.

ta radi Sera? Ne bih se usudio njemu pokazati studije koje sam ve poslao, ali voleo bih da vidi studije suncokreta i krmi i vrtova; esto razmiljam o njegovom sistemu i neu ga ipak nipoto slediti, ali on je originalan kolorist, a ista je stvar i sa Sinjakovom, ali u drugom stepenu, poentilisti su pronali neto novo i ja ih ipak mnogo volim. Ali ja - to iskreno kaem - ja se radije vraam neemu to sam traio pre svog dolaska u Pariz, i ne znam da li je iko pre mene govorio o sugestivnoj boji, ali Delakroa i Montiseli su je napravili, ne govorei uopte o njoj. Ali ja sam jo onakav kakav sam bio u Nineu, kada sam uzalud ulagao napor da nauim muziku, ve tada sam toliko oseao odnose koji postoje izmeu nae boje i Vagnerove muzike. Sada, istina je, vidim u impresionizmu uskrsnue Eena Delakroa, ali budui da su tumaenja i oprena i pomalo nepomirljiva, impresionizam nije ono, to e formulisati doktrinu.
139

Po drugi put sam sastrugao studiju Hrista sa anelom, na Maslinovoj gori. Zato to ovde prave masline, ali ne mogu ili bi se pre reklo da neu to da slikam bez modela, ali imam to u glavi zajedno sa bojom, zvezdanu no, plavu figuru Hrista, u najsnanijim plavim tonovima, i dela prelomljene limunute boje. I sve ljubiasto od krvavocrvenog purpura do pepeljaste u pejzau... Mi oseamo da umetnost u kojoj radimo ima jo dugo budunost i treba dakle imati sreen ivot kao oni koji su mini, a ne iveti kao dekadetni. Ovde u imati sve vie i vie ivot japanskog slikara, ivei zaista u prirodi, kao mali buruj. Dakle, ti dobro osea da je to manje alosno nego dekadenti. Ako uspem dovoljno dugo da ivim, biu neto poput ia Tangija. A naa lina budunost, mi sve u svemu nita o njoj ne znamo, ali ipak oseamo da e impresionizam potrajati. Do skorog vienja i mnogo, mnogo ti hvala za svu dobrotu. Dobro znam da sam ti ve pisao jue, ali dan je opet bio tako lep. Jako sam tuan to ti ne moe da vidi ono to ja ovde vidim. Od 7 sati ujutru sedeo sam ispred, a to ipak nije bogznata, jednog loptastog buna kedru ili empresa, zasaenog u travi. Ti ve zna taj loptasti bun, poto ve ima jednu studiju vrta. Uostalom, u prilogu je kroki mog platna, opet etvrtasto platno od 30. bun je zelen, pomalo bronzan i arolik. Trava je veoma, veoma zelena, Veroneze-limunkasta, nebo je veoma, veoma plavo. Niz bunove u pozadini od samih je oleandera, besomunih luaka, proklete biljke cvetaju na taj 140

nain da bi doista mogle zaraditi lokomotornu ataksiju 27 . Pretrpani su sveim cvetovima, a zatim gomilama uvelih cvetova, njihovo zelenilo se jednako obnavlja, naizgled neisrpnim, krepkim novim mladicama. Jedan zloslutni sasvim crni empres, uzdie se iznad njih, a nekoliko obojenih figurica njie se na ruiastoj stazi.

Danas sam opet od 7 sati ujutru do 6 sati uvee radio ne pomiui se, osim kada bih pojeo pare hleba na dva koraka udaljenosti. Eto zato rad ide brzo. Ali ta ti o tome kae, kako e sve to meni samom ovde izgledati za neko vreme. Ja sada imam lucidnost ili slepilo zaljubljenog, to se tie sadanjeg rada. Poto je to okruenje boje za mene sasvim novo i neobino me zanosi. itam jedan lanak u Reviji dva sveta, o Tolstoju, izgleda da se Tolstoj jako mnogo bavi religijom svog naroda, kao Dord Eliot u Engleskoj. Mora da postoji jedna Tolstojeva religiozna knjiga, mislim da je naslovljena Moja religija, to mora da je jako lepo. On u njoj trai, koliko ja mogu da naslutim, ono to je svim religijama zajedniko. Izgleda da on ne prihvata ni uskrsnue tela ni uskrsnue same due, ali kae kako nihilisti, da posle smrti nema vie niega, ali ako je ovek mrtav i zaista mrtav, ipak ostaje uvek ivo oveanstvo. Najzad, poto nisam proitao samu knjigu, ne mogu tano da kaem kako on poima tu stvar, ali mislim da nje2 7 N e r v n a b o l e s t , v r s t a ataksije, k o j u k a r a k t e r i e n e u s k l a e n o s t p o k r e t a u s t o j e e m p o l o a j u ili za v r e m e h o d a .

141

gova religija mora da nije okrutna i da ne uveava nae patnje, ve naprotiv, to mora da je veoma uspeno i uliva vedrinu i aktivnost i hrabrost za ivot i jo mnogo toga.

Verujem da se na kraju vie neu oseati sam u kui i da u na primer u zimskim danima kada je loe vreme i u dugim veerima nai neko zanimanje koje e me potpuno zaokupiti. Jedan tka, jedan korpar, esto provodi sva godinja doba sam ili gotovo sam, sa svojim zanatom kao jedinom razonodom. Ali ono to ini da ti ljudi ipak izdre na jednom mestu, to je upravo oseanje doma, umirujui i prazni izgled stvari. Doista bih voleo drutvo, ali ako ga nemam, neu zbog toga da budem nesrean, a osim toga, svakako e doi vreme kada u ja imati nekoga. Ne sumnjam mnogo u to. Elem, i ti isto, mislim da kada ovek ima dobru volju da primi na stan ljude, on ih nade dosta medu umetnicima. Zatim, to se mene tie, mislim da je bezuslovno moja dunost da nastojim zaraditi novac svojim radom, i vidim dakle svoj rad veoma jasno pred oima. Ah, kada bi svi umetnici imali od ega da ive, od ega da rade, ali budui da to nije lako, elim da stvaram i stvaram mnogo i sa pomamom. A moda e doi dan kada emo moi proiriti poslove i imati vie uticaja na ostale.

Sada poinjem bolje da vidim lepotu ovdanjih ena, i tada uvek i uvek ponovo mislim na Montiselija. Boja igra ogomnu ulogu u lepoti ovdanjih ena, ne kaem da njihovi oblici nisu lepi, ali nije u tome dra ovoga mesta. O n a je u velikim linijama
142

obojene nonje koju lepo nose, i pre bi se reklo u tonu puti nego u obliku tela. Ali namuiu se pre nego to ih uradim onako kako poinjem da oseam. A ono u ta sam siguran, to je da u napredovati ako ostanem ovde. A da bi ovek uradio sliku koja bi bila tipina za jug, nije dovoljna izvesna spretnost. Upravo dugo posmatranje stvari prua zrelost i ini da ih dublje shvatamo. Nisam mislio da u smatrati Montiselija i Delakroaa toliko istinitim, kada sam naputao Pariz. Tek sada nisu izmiljali. I mislim da e ti idue godine ponovo videti iste motive vonjaka, etve, ali sa drugaijom bojom, a naroito sa izmenjenom fakturom. A to e jo trajati, te izmene i te varijacije. Oseam da se ne moram uriti dok radim. ta bi sve u svemu znailo sprovesti u delo staru izreku: treba studirati dvanaestak godina, a onda napraviti nekoliko figura. Eto to je Montiseli ipak uradio, smatrajte neke od njegovih slika studijama. A ipak figure kakva je bila uta ena, kao to je ena pod suncobranom - malian koga ti ima, zaljubljeni par koga je imao Reid, to su savrene figure kojima se to se tie crtea, ovek moe samo diviti. Jer Montiseli tada dostie pastozan i prekrasan crte, kao Domje i Delakroa. Doista, s obzirom na cene Montiselija, bio bi odlian potez kupiti ih. Doi e dan kada e njegove lepe nacrtane figure biti cenjene kao veoma velika umetnost. Verujem da je grad Ari nekada bio beskrajno slavniji po lepoti ena, po lepoti nonje. Sada sve to ima bolestan i skroman izgled, to se tie karaktera. Ali kad se gleda dugo, stara dra se osea... Izgleda da je u knjizi Moja religija natuknuo da to god bilo sa nasilnom revolucijom, zbie se, takode, intimna i tajna revolucija u ljudima, iz koje e 143

se ponovo roditi nova religija ili, pre bi se reklo, neto sasvim novo, to nee imati ime, ali to e imati isto dejstvo da utei, da uini ivot moguim, to je nekada imala hrianska religija. ini mi se da ta knjiga mora da je veoma zanimljiva, na kraju e nam biti dosta cinizma, skepticizma, izmotavanja i hteemo da ivimo vie u skladu s muzikom. Kako e se to ostvariti i ta e ispasti? Bilo bi zanimljivo moi to predvideti, ali bilo bi jo bolje to predosetiti, umesto da ovek ne vidi o budunosti apsolutno nita, osim katastrofa koje e se svakako sruiti, kao tolike strane munje u modernom svetu i u civilizaciji, revolucijom ili ratom ili bankrotstvom trulih drava. Ako prouavamo japansku umetost, tada vidimo neosporno mudrog oveka i filozofa koji je inteligentan, koji troi svoje vreme na ta? na prouavanje udaljenosti zemlje od meseca? ne, on prouava jednu jedinu vlat trave. Ali, ta vlat trave omoguava mu da nacrta sve biljke, potom godinja doba, velike panorame pejzaa, onda ivotinje, zatim ljudsku figuru. On tako provodi svoj ivot, a ivot je odve kratak da bi se uradilo sve. Ali ipak, to gotovo i nije prava religija, to emu nas ue ti Japanci koji su tako jednostavni, a ive u prirodi kao da su i sami cvee. ini mi se da ne moemo prouavati japansku umetnost, a da ne postanemo mnogo veseliji i sreniji, i potrebno nam je da se vratimo prirodi uprkos naem odgoju i naem radu u jednom svetu konvencija.

Zavidim Japancima na krajnjoj jasnoi koju kod njih imaju sve stvari. To nikada nije dosadno i nikada ne izgleda da je uraeno u prevelikoj urbi. 144

Njihov rad je tako jednostavan, kao disanje, i oni prave figure u nekoliko sigurnih poteza sa istom lakoom kao da je to tako jednostavno kao zakopati svoj prsluk. Ah, treba da postignem da uradim figuru u nekoliko poteza. Time u se baviti cele zime. Kada jednom to budem uspeo, moi u da uradim etalite na bulevarima, ulicu, gomilu novih motiva. U pauzi pisanja ovog pisma, nacrtao sam ih ve tuce. Na putu sam da to naem, ali to je vrlo komplikovano, jer ono to ja traim, to je da u nekoliko poteza, figura oveka, ene, deteta, konja, psa, ima glavu, telo, noge, ruke, koji pristaju. Do skorog vienja i vrsto ti steem ruku, VINSENT.

septembar

1888.

Prilazem mali kroki jednog etvrtastog platna od 30, to je zvezdano nebo slikano ove noi pod plinskom svetiljkom. Nebo je zelenoplavo, voda je kraljevski plava, zemljite je slezove boje. Grad je plav i ljubiast, plin je ut a odsjaji su rujnozlatni i silaze do zelenkastobronzane. Na zelenoplavom polju neba, veliki medved svetluca zeleno i ruiasto, ije diskretno bledilo ini kontrast sa grubim zlatom plina. Dve obojene figurice zaljubljenih, u prednjem planu.

A ini mi dobro da radim neto teko. Uprkos tome, imam stranu potrebu - rei u re - za religi145

jom - tada nou izlazim napolje da bih slikao zvezde, i sanjarim o slici kao to je ona sa grupom ivih figura drugova... Taj ia benediktinac mora da je bio veoma zanimljiv. ta bi po njegovom miljenju bila religija budunosti? Verovatno bi rekao: uvek ona ista iz prolosti. Viktor Igo kaze: Bog je svetionik u pomraenju, a eto, mi doista sada prolazimo kroz pomraenje. Voleo bih samo da su nastojali da nam pokau neto umirujue i da su nas teili, tako da prestanemo da se oseamo krivim ili nesrenim, i da takvi kakvi smo moemo da idemo a da se ne izgubimo u samoi ili u nitavilu, i da ne moramo na svakom koraku da se plaimo ili da nervozno raunamo na zlo koje bismo ne elei mogli naneti drugome. Taj udni Doto, o kome je njegova biografija govorila da je uvek bio paenik, a uvek pun ara i ideja, eto voleo bih da dospem do takvog uverenja koje ini srenim, veselim i ivahnim u svakoj prilici. To se moe mnogo bolje izvesti na selu ili u nekom gradiu, nego u toj parikoj uarenoj pei. Ne bih bio iznenaen kada bi se tebi dopala Zvezdana no i Uzorane njive, to je mirnije nego druga platna. Kada bi rad uvek ovako iao, imao bih manje briga oko novca, jer bi ljudi tu dolazili lake, kada bi tehnika postajala sve harmoninija. Ali taj prokleti maestral jako mi smeta da nanesem poteze koji se dre i steu zaista sa oseanjem, kao oseajno odsvirana muzika. Imam neku stranu lucidnost na trenutke, ovih dana kada je priroda tako lepa, i onda sam izvan sebe, a slike mi dolaze kao u snu. Pomalo strahujem da e to imati za posledicu setu, kada nastupi hladno doba godine, ali tada u nastojati da to izbegnem, pouavanjem tog problema crtanja glava. Smatram da sam uvek prikraen u svojim najboljim sposobnostima nedostatkom modela, ali ne 146

brinem se zbog toga, pravim pejza i boju ne uznemiravajui se razmiljanjem kuda e me to odvesti. Znam ovo, da kada bih iao da preklinjem modele: ali pozirajte dakle za mene, molim vas, radio bih kao Zolin dobri slikar iz Dela. I zaista, Mane, na primer nije tako radio. A Zola ne kae u svojoj knjizi kako su postupali oni koji nisu videli u slikarstvu nita natprirodno... Tolstojeva knjiga, Moja religija, objavljena je na francuskom ve 1885, ali ja je nikada nisam video ni u jednom katalogu. Izgleda da nije mnogo verovao ni u uskrsnue tela ni u uskrsnue due. Izgleda da naroito nije mnogo verovao u nebo - dakle, on rasuuje kao nihilista, ali - u opoziciji u izvesnom smislu sa ovima, on pridaje ogroman znaaj tome da ovek dobro uradi ono to radi, poto verovatno ima samo to. A ako ne veruje u uskrsnue, izgleda da veruje u ekvivalent - trajnost ivota - hod oveanstva - ovek i delo pouzdano nastavljeni maltene humanou budueg pokoljenja. Konano, to to on daje ne moraju biti kratkotrajne utehe. I on sam, plemi, postao je radnik, zna praviti izme, zna popravljati pei, zna upravljati plugom i riljati zemlju. Prilazem jedno veoma, veoma vano Gogenovo pismo, koje bih te zamolio da ostavi na stranu, poto ima nesvakidanji znaaj. Govorim o njegovom opisu sebe, koji me ganuo do dna due. To pismo mi je stiglo sa Bernarovim pismom koje Gogen mora da je itao i koje moda odobrava, u kome Bernar jo jednom kae da eli da doe ovde i predlae mi u ime Lavala, Morea, jednog drugog novajliju i u svoje sopstveno ime, razmenu sa njima etvoricom. On takoe kae da e i Laval isto tako doi i da ta druga dvojica imaju elju da dou. Ne bi mi tre147

balo nita bolje, ali kada se bude radilo o zajednikom ivotu vie slikara, ja, pre svega, ustanovljavam da bi bio potreban jedan opat da tu uvede red i da bi to naravno bio Gogen. Iz tog razloga bih ja eleo da Gogen bude ovde jer pre njih (uostalom Bernar i Laval e doi tek u februaru, budui da Bernar mora u Parizu da izae pred regrutnu komisiju). to se mene tie, elim dve stvari, elim da povratim novac koji sam ve potroio, da bih ti ga vratio, i elim da Gogen ima svoj mir i tiinu, da bi stvarao i disao kao sasvim slobodan umetnik. Ako povratim svoj novac koji sam ve potroio i koji si mi godinama pozajmljivao, proiriemo sve to i nastojaemo da osnujemo atelje preporoda, a ne dekadencije. Prilino sam uveren da moemo raunati na to da e Gogen uvek ostati sa nama i da na obe strane nee biti nikakve tete. Samo udruujui se tako, svaki od nas bie vie svoj, a u slozi e biti snaga.

Posle dosadanjeg neprekidnog napora s tvoje i s moj strane, to poinje da se pomalja na vidiku: Nada. Ostao ti kod Galupovih ili ne, svejedno, ti e potpuno initi jedno sa G. i njegovom svitom. Ti bi tako bio jedan od prvih ili prvi trgovac apostol. Ja, pak, vidim da dolazi moje slikarstvo a takode i rad meu umetnicima. Jer ako ti bude nastojao da nam pribavi novca, ja u navaliti na sve to mi se prui prilika da stvorim i time u dati lini primer. Elem, sve e to, ako se budemo vrsto drali, biti da bi se stvorilo neto trajnije od nas samih. Moram ovog poslepodneva da odgovorim Gogenu i Bernaru, i rei u im da emo, u svakom slu148

aju, za poetak svi osetiti da smo veoma sloni i da ja kao pojedinac imam poverenja da e u toj slozi biti naa snaga protiv nedaa sa novcem i sa zdravljem...

Oktobar Hvala ti na tvom pismu; a ovoga puta sam ga eljno iekivao, novac sam potroio u etvrtak, tako da je do ponedeljka u podne bilo avolski dugo. Uglavnom sam iveo ta etiri dana od 23 kafe i hleba, a to jo moram da platim. To nije tvoja greka nego moja, ako greka postoji. Jer sam se bio pomamio da vidim svoje slike u ramovima, i malo sam ih suvie naruio u odnosu na budet, s obzirom da sam morao takode da platim mesenu kiriju i sobaricu. ak u se i danas opet istroiti jer moram da kupim platno i sam ga prepariram, poto ono Taseovo nije jo stiglo. Da li bi ti hteo, to pre moe, da ga pita je li isporuio 10 metara ili barem 5 metara obinog platna 2 fr. 50. Ali to bi bilo svejedno, dragi moj brate, kada ne bih oseao da i ti sam mora da pati od toga pritiska koji sada rad vri na nas. Ali, usuujem se da verujem, da, kada bi ti video studije, dao bi mi za pravo da radim do usijanja dotle dok ne bude lepo. to nije sluaj ovih poslednjih dana nemilosrdnog maestrala koji besno mete uvelo lie. Ali izmeu toga i zime, bie jo jedan period vremena i divnih efekata, a onda e biti potrebno ponovo uloiti estoki napor. Ja sam u tolikom poslu, da se ne mogu zaustaviti odjednom. Budi miran, loe vreme e me zaustaviti jo suvie rano. Kao danas, jue i ve prekjue. Molim te nastoj da sa tvoje strane uveri Toma. On e uvek neto uiniti. to se tie moje sedmice, zna li ta mi ostaje danas i to nakon etiri dana strogog posta? 149

Tano 6 franaka. Ponedeljak je, dan kada sam primio isto pismo. Jeo sam u podne, ali ve u veeras morati da veeram koricu hleba. A sve to ne odlazi ni na ta drugo, nego ili na kuu, ili na slike. Jer ja ak nemam barem ve tri sedmice od ega da popijem neto za 3 franka... Ne oklevaj, ako ti to nije suvie teko, ne oklevaj da mi poalje luj28 i platno. Bio sam toliko zauzet od etvrtka, da sam od etvrtka do ponedeljka uzeo samo dva obroka, za ostatak sam imao samo hleba i kafe koju sam jo bio primoran da pijem na veresiju i koju sam morao da platim danas. Tako ako moe, ni malo ne oklevaj. Kai, dakle, ta radi Sera? Ako ga vidi, porui mu, dakle, jednom od mene da upravo imam dekoraciju koja se sada penje na 15 etvrtastih platna od 30 i koja e se, da bih stvorio celinu, poveati barem za 15 drugih, i da me u tom obimnijem radu, esto seanje na njegovu linost i na poseru koju smo napravili njegovom ateljeu da bismo videli njegova lepa velika platna, ohrabruje u tom poslu. Najzad ti aljem mali kroki da bih ti barem pruio predstavu o preokretu koji uzima moj rad. Jer danas sam se oporavio. Jo uvek imam umorne oi, ali eto imao sam novu ideju u glavi i evo je na krokiju. Opet platno od 30. To je ovoga puta prosto naprosto moja spavaa soba, samo boja ovde mora da bude prava stvar i da dajui svojim pojednostavljenjem vei stil stvarima, sugerie ovde uglavnom poinak ili san. Najzad pogled na platno mora odmoriti glavu ili pre bi se reklo matu. Zidovi su bledoljubiasti. Pod je u crvenim kvadratima.
2 8 z l a t n i k o d 2 0 franaka.

150

Drvo kreveta i stolice su ute boje sveeg maslaca, araf i jastuci veoma svetle zelenkastolimun boje. Pokriva grimiznocrven. Prozor zelen. Stoli na toaletu narandast, umivaonik plav. Vrsta boje jorgovana. I to je sve - nita vie nema u toj sobi sa zatvorenim kapcima. Ponuda nametaja sada treba jo da izrazi nepomini odmor. Portreti na zidu i ogledalo i runik i neto odee, Ram e biti - poto u slici nema bele - beli. To da nadoknadim prinudni odmor koji sam bio primoran da uzmem. Na tome u raditi jo itav sutranji dan, ali ti vidi kako je zamisao jednostavna. Senke i baene senke su izostavljene, to je obojeno jednolinim i istim bojama poput krepona. To e initi kontrast na primer sa diliansom iz Taraskova i nonom kalanom. Ne piem ti dugo jer u sutra poeti jako rano izjutra, sa svezom jutarnjom svetlou, da bih dovrio svoje platno. I u takvim trenucima, ba nakon napornog rada i to je vie naporan, oseam da mi je mozak prazan, da zna. A kada bih hteo da se tome prepustim, nita mi ne bi bilo lake nego da prezirem ono to sam upravo uradio i da udaram nogom u to kao ika Sezan. Najzad, zato udarati nogom u to, ostavimo studije na miru, a samo ako u njima ne nalazimo nita dobro, a ako u njima naemo ono to se naziva dobrim, bogami, utoliko bolje. 151

Konano, ne razmiljamo odve duboko o dobru i zlu, budui da je to uvek veoma relativno. Upravo to je mana Holandana, da nazivaju jednu stvar potpuno dobrom, a neku drugu potpuno loom, to se nikako ne moe tako strogo razgraniiti. uj, proitao sam takode Ripenovu Sezarinu, ima tu dobrih stvari, taj mar vojnika u povlaenju, kako ovek osea njihov umor, ne mariramo li i mi ponekad u ivotu, a nismo vojnici. Svaa oca i sina veoma je potresna, ali to je kao Lepak od istog Ripena, smatram da to ne ostavlja nikakvu nadu, dok Gi de Mopasan, koji je napisao stvari koje su doista takode tune, na kraju uini da se zavre humanije. Vidi Gospodina Parana, vidi Pjera i Zana, to nema srean zavretak, ali eto ljudi se mire sa sudbinom i ipak idu dalje. Mnogo vie volim Gija de Mopasana od Ripena, zato to je uteniji. Sada sam upravo proitao Balzakovu Evgeniju Grande, roman o jednom krtom seljaku. Dao sam da mi se uvede plin u atelje i u kuhinju, to me kota 25 franaka za instalacije. Ako Gogen i ja budemo radili petnaestak dana svake veeri, zar ih neemo ponovo zaraditi? Samo, poto uostalom Gogen moe sada stii svakog dana, meni e neizostavno, neizostavno trebati jo najmanje 50 franaka. Ja nisam bolestan, ali oboleo bih bez imalo sumnje, da ne uzimam jaku hranu, i da nisam prestao da slikam nekoliko dana. Najzad, opet sam jo jednom gotovo doveo sebe u stanje ludila Huna van der Husa na slici Emila Votersa. A da samo nemam pomalo dvostruku prirodu i kaluera i slikara, doveo bih sebe, i to ve odavno, potpuno i nepovratno u gore pomenuto stanje. 152

Ali ne verujem da bi moje ludilo ak i tada bilo ludilo proganjanja, poto moja oseanja u stanju oduevljenja radije zapadaju u zaokupljenost venou i venim ivotom. Ali ipak treba da pripazim na svoje nerve itd. Hvala ti na tvom pismu i na novanici od 50 franaka. Kako si saznao iz mog telegrama Gogen je stigao iv i zdrav. Odaje mi utisak da se dri bolje nego ja. On je naravno veoma zadovoljan prodajom koju si napravio, a ni ja nisam nita manje zadovoljan, poto tako neki jo neophodno potrebni trokovi za smetaj ne treba ni da ekaju, niti e pasti samo na tvoja leda. Gogen e ti sigurno danas pisati. On je veoma zanimljiv kao ovek, i duboko sam uveren da emo s njim uraditi gomilu stvari. On e verovatno ovde stvoriti mnogo, a moda, nadam se, i ja takode. A onda, to se tebe tie, usuujem se da verujem da e teret biti malo manje teak, i usuujem se da verujem mnogo manje teak. Oseam potrebu da stvaram sve dok time ne budem moralno satrven i fiziki iscrpljen, ba zato to sve u svemu nema nikakvog drugog naina da ikada pokrijemo svoje trokove. Ja tu ne mogu nita, to se moje slike ne prodaju. Ipak e doi dan kada e se videti da to vie vredi nego cena boje i mog, sve u svemu, veoma mravog ivota, koju i tu ulaemo. Nemam druge elje ni druge brige to se tie novca ili prihoda, nego da se pre svega resim dugova. Ali, dragi moj brate, moj dug je tako velik, da kada ga budem namirio, to mislim da u ipak uspeti, muka oko stvaranja slika oduzee mi itav ivot, i inie mi se da nisam ni iveo. Samo, mogue 153

je da e mi moda stvaranje slika postati malo tee, a to se tie broja, nee ih uvek biti toliko. To to se one sada ne prodaju, to mi stvara teskobu to ti zbog toga pati ali meni bi to bilo - kada tebe ne bi suvie dovodilo u nepriliku to to ja novano nita ne pridonosim - prilino svejedno. Ali to se tie gotovine, dovoljno mi je da shvatim tu istinu da ovek koji ivi 50 godina i potroi dve hiljade godinje, potroi sto hiljada franaka, a treba takode i da donese sto hiljada franaka prihoda. Napraviti hiljadu slika po sto franaka u svom umetnikom ivotu, veoma, veoma, veoma je teko, ali kada je slika sto franaka... samo da je i toliko... na zadatak je katkad veoma teak. Ali tu se nita ne moe promeniti.

Novembar

1888.

Zatim, najzad, imam jednu Arlezijanku, figuru (platno od 30) sklepano za jedan sat, pozadina bledolimun, boja lica siva, odea tamna, tamna, tamna, od sasvim prodornog pruskog plavila. Ona je naslonjena na zelen sto i sedi u naslonjai od narandastog drveta... Gogen, mada naporno radi, uvek osea nostalgiju za toplim krajevima. I, eto, neosporno je, da kada bismo doli, na primer, na Javu zaokupljeni time da tu pravimo boju, videli bismo gomilu novih stvari. A zatim, u tim svetlim krajevima, pod jaim suncem, vlastita senka kao i baena senka predmeta i fugura postaje sasvim drugaija i toliko je obojena da je ovek u napasti da je prosto naprosto izbaci. To se deava ve ovde... Verujem da bi ti se dopalo opadanje lia koje sam uradio. 154

Ono je sa stabala lila jablanova, preseenim ramom tamo gde poinje lie. Ta stabla poput stubova oiviuju jedan prolaz gde su desno i levo poredani plavolila stari rimski grobovi. A tlo je prekriveno, kao sagom, gustom naslagom narandaste i utog opalog lia. Poput snenih pahulja, ono jo uvek pada. A u prolazu crne figurice zaljubljenih. Gornji deo slike je veoma zelena livada i nema neba ili ga gotovo nema. Drugo platno je isti drvored ali sa jednim starim ikicom i jednom debelom i okruglom enom, poput lopte. Ali da si u nedelju bio sa nama, videli smo crveni vinograd, sasvim crven kao crveno vino. U daljini je postajao ut, a zatim zeleno nebo sa suncem, zemljite nakon kie ljubiasto i sa tu i tamo utim svetlucanjem gde je bacalo odsjaj zalazee sunce. Gogen i ja mnogo razgovaramo o Delakroa, Rembrantu, itd. Diskusija je krajnje naelektrisana, mi iz nje ponekad izlazimo umorne glave poput elektrine baterije nakon pranjenja. Bili smo usred magije, jer, kako to tako lepo kae Fromanten: Rembrant je nadasve arobnjak... Ti poznaje udni i velianstveni Rembrantov muki portret iz galerije Lakaz, rekao sam Gogenu da ja lino tu vidim izvesnu porodinu ili rasnu srodnost sa Delakroaom ili sa njim, Gogenom. Ja ne znam zato, uvek nazivam taj portret Putnik, ili ovek koji dolazi iz daleka. To je ekvivalentna i uporedna ideja sa onim to sam ve tebi rekao, da uvek gleda portret Starog Siksa, lepi portret sa rukavicom, za tvoju budunost, a Rembrantov bakrorez, Siks koji ita pokraj prozora pod znakom sunca, za 155

tvoju prolost i tvoju sadanjost. Eto kako je sa nama. Gogen je rekao jutros kada sam ga zapitao kako se osea: " d a osea da mu se vraa njegova stara priroda", to mi je prilino veliko zadovoljstvo. Kada sam ja doao ovde prole zime, umoran i gotovo obeznanjenog mozga, pre nego to sam mogao da ponem da se oporavljam, takode sam pomalo patio u dubini due.

9. januar 1889. Fiziki sam dobro, rana zarasta veoma dobro, a veliki gubitak krvi se nadoknauje poto dobro jedem i probavljam. Najstranija je bila nesanica, a lekar mi o tome nije govorio, niti sam ja njemu jo o tome govorio. Ali sam se borim protiv toga. Protiv nesanice se borim veoma, veoma jakom dozom kamfora u svom jastuku i dueku, a ako ikada i ti ne bude mogao spavati, preporuujem ti to. Mnogo sam se plaio da spavam sam u kui i brinuo sam se da neu moi zaspati. Ali to je dobro prolo i usuujem se da verujem da se vie nee pojaviti. Patnja s te strane u bolnici bila je uasna, a ipak, budui da sam u svemu tome bio vie oamuen nego u nesvesti, mogu ti rei kao zanimljivost da sam nastavio da mislim na Degaa. Gogen i ja smo razgovarali ranije o Degau, i skrenuo sam panju Gogenu da je Dega rekao ovo: "uvam se za Arlezijanke." A ti zna koliko je Dega istanan, kada se vrati u Pariz reci par rei Degau da ja priznajem da sam do sada bio nemoan da ih naslikam, a da ne budu otrovnice, te ene iz Arla, i da ne treba da veruje Gogenu ako Gogen pre vremena hvali moj rad koji se odvijao u bolesnom stanju. 156

Dakle, ako se oporavim moram poeti iznova i neu moi dostii one vrhunce na koje me je bolest nepotpuno odvukla.

17. januara Sad smo doli do rashoda koje ti je prouzrokovao Gogenov telegram, za koji sam mu ve prilino otro prebacio to ga je poslao. Jesu li izdaci, tako naopako napravljeni, manji od 200 franaka? Da li sam Gogen tvrdi da je izveo ovde majstorske manevre? Sluaj, ne insistiram dalje na besmislenosti tog postupka, pretpostavimo da sam ja bio koliko god hoe pomuenog razuma, zato onda slavni drug nije bio smireniji? Neu dalje insistirati na tome. Ne mogu dovoljno da ti zahvalim to si platio Gogenu na jedan takav nain da on moe samo da se hvali odnosima koje je imao sa nama. To je, eto, na nesreu, jo jedan izdatak, moda krupniji nego to je opravdano, ali napokon, ja u tome nazirem nadu. Ne treba li on, ili barem, ne bi li trebalo pomalo da pone uviati da mi nismo bili njegovi izrabljivai, ve naprotiv, da nam je bilo stalo da mu zatitimo ivot, mogunost rada i... i... ast? Ako je to ispod grandioznih programa udruenja umetnika, koje je on predlagao i do kojih on jo uvek dri na nain koji ti je poznat, ako je to ispod nivoa njegovih drugih panskih sela - zato ga onda ne smatrati neodgovornim za patnje i trokove koje nam je nesvesno, tebi koliko i meni, u svom slepilu mogao da prouzrokuje. Ako bi tebi sada opet ta teza izgledala odve smela, ja ne insistiram, ali priekajmo. 157

On je imao iskustva u onome to naziva "banka u Parizu" i veruje da je tu ispao lukav. Moda smo s te strane ti i ja doista nedovoljno radoznali. Ipak, to nije sasvim u neskladu sa izvesnim odlomcima nae ranije prepiske. Kada bi Gogen bio u Parizu da bi malo bolje sebe prouio, ili da bi studirao za lekara specijalistu, bogami ne znam ba ta bi iz toga proizalo. Video sam ga u vie navrata da ini stvari koje ti i ja ne bismo mogli sebi dopustiti da inimo, budui da imamo svesti koje drugaije oseaju, uo sam dve ili tri stvari koje za njega govore u istom stilu, ali ja koji sam ga video veoma, veoma izbliza, ja verujem da je on zanesen matom, moda ponosom, ali da je - prilino neodgovoran. Taj zakljuak ne podrazumeva da ti ja mnogo preporuujem da ga slua u svakoj prilici. Ali prilikom izravnavanja njegovog rauna vidim da si ti postupio sa superiornom sveu, e onda mislim da ne treba nimalo da strahujemo da e nas on navesti na zablude "parike banke". A on... bogami, neka on radi ta hoe, eto mu njegova samostalnost?? (na koji nain on zamilja svoj nezavisni karakter) njegova miljenja, i neka ide svojim putem, kad mu se ini da ga zna bolje nego mi. Smatram dosta udnim to trai od mene jednu sliku suncokreta nudei mi pretpostavljam, u zamenu ili kao poklon, nekoliko studija koje je ostavio ovde. Vratiu mu njegove studije koje e za njega verovatno imati koristi koje nimalo ne bi imale za mene. Ali za sada zadravam svoja platna ovde i kategorino zadravam za sebe suncokrete o kojima je re. On ih ima ve dva, neka mu to bude dovoljno. 158

A ako nije zadovoljan razmenom koju je napravio sa mnom, moe ponovo uzeti svoje malo platno sa Martinika i svoj portret koji mi je poslao natrag iz Bretanje, i vratiti mi sa svoje strane i moj portret i moja dva platna suncokreta koje je uzeo u Parizu. Ako on dakle ikada ponovo nane tu temu, ono to ja kaem dovoljno je jasno. Kako Gogen moe tvrditi da se plaio da me uznemirava svojim prisustvom, premda teko moe porei da je znao da sam ga neprestano traio i da su mu govorili i ponavljali da insistiram da ga odmah vidim. Upravo da bih mu rekao da zadri to za sebe i za mene, i da tebe ne uznemirava. Nije hteo da poslua.

23. januara 1889. Upravo sam zavrio novo platno koje izgleda ljupko i gotovo ik, korpa od prua sa limunovima i narandama - jedna grana empresa i par plavih rukavica, ti si ve video te moje korpe sa voem... A da bih bio dovoljno zagrejan da sloim ta zlata i te cvetne tonove - to ne moe bilo ko, potrebna je energija i panja celog jednog bia. Kada sam nakon svoje bolesti ponovo video svoja platna, ono to mi se inilo najbolje, bila je spavaa soba... Upravo radim portret Rulenove ene, na kome sam radio pre nego to sam se razboleo. Tu sam poredao crvene, od ruiaste do narandaste koja se penjala u ute, sve do limun boje sa
29 Potar, V i n s e n t o v prijatelj, o k o m e je bilo rei u p r e t h o d n i m p i smima
29

159

svetlim i tamnim zelenim. Kada bih to mogao zavriti, to bi mi priinilo veliko zadovoljstvo, ali bojim se da ona vie nee hteti da pozira, jer joj je mu odsutan. Dok sam bio bolestan ponovo sam video svaku sobu kue u Zindertu, svaki puteljak, svaku biljku u bati, razne izglede okoline polja, susede, groblje, crkvu, na povrtnjak iza kue - sve do svraijeg gnezda na visokom bagremu na groblju. To je zato to ja imam jo starije uspomene na te dane nego svi vi; samo majka i ja, takorei, seamo se svega toga. Ne insistiram, poto je bolje da ne nastojim da rekonstruiem sve to mi je onda prolo kroz glavu... Ali ako hoe, ti moe tamo izloiti dva platna suncokreta. Gogen bi bio zadovoljan da ima jedno od njih, a veoma mi je drago da priinim Gogenu zadovoljstvo, sa izvesnim naporom. Dakle on eli jedno od ta dva platna, pa dobro, ponovo u mu uraditi jedno od ta dva, ono koje on eli. Videe da e ta dva platna zapasti za oko. Ali savetovao bih ti da ih zadri za sebe, za tvoj intimni ugoaj, tvoje ene i tebe. To je slikarstvo pomalo promenljivog izgleda, koje dobija bogatstvo kada se due posmatra. Ti zna da ih Gogen uostalom izuzetno voli. Rekao mi je o njima izmeu ostalog: "to... to je... cvet." Ti zna da anen ima mak, da Kvost ima slez, a ja imam pomalo suncokret. Jesi li video za vreme tvoje nagle posete, portret gospoe inu 3 0 u crnom i utom?
30 Arlezijanka iz p i s m a iz n o v e m b r a 1 8 8 8 .

160

To je portret koji sam naslikao za tri etvrti sata. Za sada treba da zavrim. Poto jo traje zima, sluaj, pusti mi da mirno nastavim svoj posao, ako je to posao jednog luaka, bogami, utoliko gore. Ja tu onda ne mogu nita. Nepodnoljive halucinacije ipak su nestale, sad su se svele na obini komar, mislim da je to zbog silnog uzimanja kalijumovog bromata... I jo jedanput, ili me zatvorite pravo u eliju za opasne luake, ja se tome ne opirem u sluaju da se varam, ili me pustite da radim svim svojim snagama, uz pomenute mere predostronosti. Ako nisam lud, doi e as kada u ti poslati ono to sam ti na poetku obeao. Dakle, slike e moda neizbeno morati da se raspre, stei e o njima, usuujem se da se nadam, utisak koji tei... Ti mora da si bio sve vreme siromaan da bi mene hranio, ali ja u vratiti novac ili u vratiti duu. Sada e doi tvoja ena koja ima dobro srce, da nas malo podmladi, nas stare... Istina je to to ti kaem. Ako nije neophodno potrebno da me strpaju u rudniku eliju onda sam ja jo dobar da platim barem robom ono to ja smatram da dugujem. Privodei pismo kraju, moram ti jo rei da mi je glavni policijski komesar doao jue u vrlo prijateljsku posetu. Rekao mi je, steui mi ruku, da ako bi mi ikada zatrebao, mogao bih da mu se obratim kao prijatelj. Daleko sam od toga da to odbijem, a moi u uskoro da budem ba u toj situaciji, ako bi iskrsle potekoe u vezi sa kuom.

Taj dobri Gogen i ja, mi se u dnu due razumemo, a ako smo pomalo ludi, neka, zar nismo poma161

lo, prilino duboko, i umetnici, da bismo spreili nemire u tom pogledu, onim to kaemo kiicom. Svi e moda jednoga dana imati neurozu, urlikae, imae sunanicu ili neto drugo. Ali zar ne postoji protivotrov? u Delakroau, u Berliozu i Vagneru? A istina, nae umetniko ludilo, svih nas, ne kaem da naroito ja ne bolujem od njega do sri, ali kaem i ostau pri tome, da nai protivotrovi i utehe mogu, sa malo dobre volje biti smatrani kao iroko nadmaujui. Samo tvoj, VINSENT.

3. februara 1889. Kada sam sa dobrim Rulenom izaao iz bolnice, umiljao sam da mi nije nita, tek sam posle imao oseaj da sam bio bolestan. ta e, ima trenutaka kada se grim od ushienja ili ludila ili poricanja, kao grki prorok na svom tronocu. Tada imam veliko prisustvo duha u govoru i govorim kao Arlezijanke, ali oseam se tako slabim sa svim tim... Moram da kaem to da su susedi, itd, posebno dobri prema meni, svi ovde pate bilo od groznice, bilo od halucinacija ili ludila, razumeju se kao ljudi jedne iste porodice. Jue sam iao da ponono posetim devojku kod koje sam odlazio u svom duevnom rastrojstvu, tamo su mi govorili samo takve stvari, ovde u ovom kraju nema nita zauujue. Ona je zbog toga patila i bila se onesvestila ali je povratila svoj mir. A nju, uostalom, hvale. 162

Ali da bih ja sebe smatrao sasvim zdravim, ne treba to da radim. Metani koji su bolesni kao ja svakako mi govore istinu. ovek moe biti star ili mlad, ali uvek e imati trenutke kada gubi glavu. Dakle, ne traim od tebe da kae da mi nije nita ili da mi ne bi bilo nita 3 1 . 19. marta Uinilo mi se da u tvom plemenitom pismu vidim toliko bratske suzdrane strepnje, te mi se ini da je moja dunost da prekinem svoje utanje. Piem ti pri punoj svesti i ne kao luak, ve kao brat koga ti poznaje. Evo istine. Izvestan broj ovdanjih ljudi uputili su gradonaelniku (mislim da se zove gospodin Tardije) peticiju (bilo je vie od 80 potpisa) obeleivi me kao oveka koji nije dostojan da ivi na slobodi, ili tako neto. Policijski komesar ili glavni komesar dao je onda nareenje da me ponovo interniraju. Zato sam, evo, danima koji su dugi, zatvoren u ludnikoj eliji, pod kljuem i s one strane brave i pod nadzorom uvara, a da moja krivica nije dokazana, niti se ak moe dokazati. Samo po sebi se razume da u dubini svoje due imam mnogo toga da prigovorim svemu tome. Samo po sebi se razume da ne mogu da se ljutim, i da bi u takvom sluaju izviniti se znailo optuiti sebe. Samo da te obavestim, to se tie mog oslobaanja - kao prvo, ja to ne traim, budui da sam uveren da od cele te optube nee ostati nita.
31 U t o k u februara V i n s e n t o v o stanje se p o g o r a l o . U o b r a z i o je da su hteli da ga otruju. Teo je, p o t o nije v i e i m a o n o v o s t i iz A r l a , p o s l a o t e l e g r a m i p r i m i o 13. f e b r u a r a ovaj o d g o v o r od d o k t o r a R e ja: " V i n s e n t m n o g o bolje, u n a d i d a g a i z l e i m o z a d r a v a m o g a o v d e , z a s a d a b u d i t e b e z b r i g e . " N e k o l i k o k a d a k a s n i j e , Teu j e stiglo V i n s e n t o v o p i s m o .

163

Samo, kaem ti, to se tie mog oslobaanja, ti bi uvideo da je ono teko izvodljivo. Kada ne bih obuzdavao svoj gnev, smesta bi me proglasili opasnim luakom. Budimo strpljivi i nadajmo se, uostalom, jaka oseanja mogla bi samo pogorati moje stanje. Zbog toga te za sada obavezujem da ih pusti na miru i da se u to ne mea. Smatraj da si obaveten i da bi ti to moda znailo komplikovati i zamrsiti stvar. Utoliko pre to e shvatiti da ja, iako sam u ovom trenutku potpuno miran, lako mogu ponovo pasti u stanje prenadraenosti, zbog novih moralnih oseanja. Zato moe misliti koliko je to za mene bio udarac maljem usred grudi, kada sam video da ovde ima toliko ljudi koji su bili dovoljno podli da se udrue protiv jednog jedinog oveka i to bolesnog. Dobro - eto da moe da se ravna, to se tie mog duevnog stanja, jako sam uzdrman, ali ipak ponovo postiem izvestan mir da se ne bih ljutio. Uostalom pokornost mi odgovara nakon iskustva sa uestalim napadima. Dakle, strpljiv sam. Glavno je, ne bih ti umeo ba tano rei, da ti takode sauva svoj mir, i da te nita ne ometa u poslovima. Nakon tvoje enidbe moemo se pobrinuti da sve to isteramo na istac, ali dok ekam, bogami, ostavi me ovde na miru. Uveren sam da su mi gospodin gradonaelnik kao i komesar u stvari prijatelji i da e uiniti sve to je u njihovoj moi da sve to izglade. Meni ovde, osim slobode, osim mnogo toga to bih inae eleo, i nije suvie loe. Rekao sam im, uostalom, da mi nismo u mogunosti da podnesemo trokove. Ja ne mogu da se preselim bez trokova, a ve tri meseca ne radim, i 164

obratite panju da sam mogao da radim, da me nisu doveli do oajanja i ometali. Kako su majka i sestra? Budui da nemam nita drugo da se razonodim brane mi ak i da puim - to je ipak dozvoljeno drugim bolesnicima, budui da nemam nita drugo da radim, mislim na sve one koje poznajem, po celi dan i no. Kakva nesrea - a sve takorei ni zbog ega. Ne krijem ti da bih vie voleo da crknem nego da prouzrokujem i podnosim tolike nevolje. ta e, trpeti a ne aliti se, jedina je lekcija koju treba nauiti u ovom ivotu. Ako sada u svemu tome moram ponovo da se prihvatim svog posla pravljenja slika, treba mi, naravno, moj atelje, pokustvo, to doista nemam od ega da zamenim novim u sluaju gubitka. Zar da budem ponovo primoran da ivim u hotelu, ti zna da moj posao to ne doputa, treba da imam stalni krov nad glavom. Ako ta ovdanja gospoda protestvuje protiv mene, i ja protestvujem protiv njih, a oni meni treba lepo da plate odtetu, najzad, oni samo treba da mi vrate ono to bih izgubio njihovom grekom i neukou. Ako bih ja - uzmimo - postao istinski umobolnik, dodue ne tvrdim da je to nemogue, trebalo bi u svakom sluaju da postupaju sa mnom drugaije, da me puste da diem, da radim, itd. Tada bih se - bogami - pomirio sa sudbinom. Ali sa mnom uopte tako ne stoje stvari, a da sam imao svoj mir, ve odavno bih se oporavio. Oni mi zanovetaju to sam puio i pio, dobro, ali ta e, svom tom njihovom umetnou oni mi sve u svemu samo stvaraju nove nevolje. Dragi moj brate, moda 165

nam je najbolje da se alimo na raun naih silnih nevolja, a pomalo i krupnih nevolja ljudskog ivota. Pomiri se sa tim muki i idi pravo ka svom cilju. Mi umetnici dananjeg drutva predstavljamo samo razbijeni krag. Kako bih voleo da mogu da ti poaljem svoja platna, ali sve je pod kljuem, s one strane brave, ograde i pod nadzorom policije. Nemoj da me oslobaa. To e se samo srediti, ipak obavesti Sinjaka da se u to ne mea, jer bi stavio ruku u osinjak - da ja ponovo ne piem. U mislima ti veoma srdano steem ruku, pozdravi svoju verenicu, majku i sestru. Ako bi te neoekivano emocije koje se ponavljaju morale da se nastave, mogle bi preobraziti trenutnu, prolaznu duevnu potresenost u hroninu bolest. Budi uveren da bih, ako nita ne iskrsne, bio trenutno kadar da obavljam isti posao, a moda bih ga radio bolje u vonjacima koje sam nainio pre neku godinu. Sada budimo vrsti koliko god moemo i sve u svemu ne dopustimo da budemo odve bezobzirni. Od poetka sam ovde imao veoma zle protivnike. Sva ta buka e naravno dobro doi "impresionizmu", ali ti i ja emo lino ispatati zbog gomile budala i podlaca.

24. marta Dragi moj Teo, Piem da ti kaem da sam video Sinjaka, to mi je mnogo znailo. On je bio veoma hrabar i veoma pravian i veoma jednostavan kada je iskrsla tekoa da na silu otvorimo ili ne vrata to ih je zatvorila policija koja je obila bravu. U poetku nisu hteli da 166

me puste i najzad smo ipak ponovo uli. Dao sam mu za uspomenu jednu mrtvu prirodu koja je ogorila dobre naoruane ljude grada Arla, jer je predstavljala dve suene haringe kako, kao to zna, nazivaju andare. Tebi je poznato da sam ve u Parizu dva ili tri puta radio tu istu mrtvu prirodu, koju sam opet onomad zamenio za tepih. To dovoljno pokazuje u ta se petljaju ljudi i koliko su blesavi. Smatram da je Sinjak veoma miran, premda za njega kau da je tako naprasit, on mi odaje utisak nekoga koji ima svoju sigurnost i ravnoteu, to je sve. Retko ili nikada nisam vodio sa nekim impresionistom razgovor koji je bio obostrano do te mere bez nesuglasica ili nesnosnih sukoba. Tako je on posetio ila Diprea i potuje ga. Mora da si ti, bez sumnje, umeao svoje prste u to da on dode da mi podigne moral, i hvala ti za to. Iskoristio sam svoj izlazak da kupim jednu knjigu: Ljudi sa njive od Kamija Lemonijea. Progutao sam dva poglavlja kako je to ozbiljno, kako je to duboko! Saekaj da ti je poaljem. Evo po prvi put posle nekoliko meseci uzimam knjigu u ruke. To mi mnogo govori i znatno me leci. Sve u svemu ima vie platna koja treba da ti poaljem, kao to je Sinjak mogao da utvrdi, a inilo mi se da se on ne plai mog slikarstva. Sinjak je zakljuio, a to je sasvim tano, da ja izgledam dobro. Uza sve to, imam elju i volju da radim. Ostaje, naravno, da kada bih svakodnevno morao da radim a da me u mom radu i u m o m ivotu gnjave andari i opaki besposleni gradski birai koji protiv mene podnose albe svom gradonaelniku koga su sami izabrali i kome je, prema tome, stalo do njihovih glasova, bilo bi to samo ljudski s moje strane da nanovo podlegnem. Sinjak e ti, sklon sam da u to verujem, rei neto u istom smislu. 167

Treba se odluno, po mom miljenju, suprotstaviti gubitku pokustva, itd. Zatim - bogami potrebna mi je moja sloboda kako bih obavljao svoj zanat. Gospodin Rej kae da umesto da dosta i redovno jedem, mene, naime, odrava kafa i alkohol. Doputam sve to, ali zar nije istina da mi je bilo potrebno, ne bih li postigao visoku notu ute, koju sam letos postigao, da se malo pripomognem. Jer, konano, umetnik je muenik, i ne moe, najzad, da ga pobedi prva budala koja naie. Treba li da trpim zatoenost ili ludniku eliju, zato ne? Nije li Rofor sa Igoom, Kineom i drugima dao veni primer trpei izgnanstvo, a prvi ak i robiju. Ali hou samo da kaem da je to iznad pitanja bolesti i zdravlja. ovek je, naravno, van sebe u paralelnim sluajevima - ne kaem ekvivalentnim, budui da imam samo jedno mnogo gore i drugorazredno mesto, ve kaem paralelnim. I eto ta je bilo prvi i poslednji uzrok mog duevnog rastrojstva. Zna li onaj izraz jednog holandskog pesnika: "Vezan sam za zemlju vie nego zemaljskim vezama". Eto to sam osetio u mnogim teskobama - pre svega - u bolesti zvanoj duevna. Naalost, imam zanat koji ne poznajem dovoljno da bih mogao da se izrazim onako kako bih eleo. Naglo se zaustavljam, u strahu da mi se bolest ne povrati, i prelazim na neto drugo.

168

Razmislimo dobro pre nego to poemo u drugo mesto. Vidi da ja na jugu nemam vie sree nego na severu. To je svuda pomalo isto. Pomiljam da odluno prihvatim svoj posao luaka kao to je Dega postao pisac. Ali ja se evo oseam sasvim snanim za jednu takvu ulogu. Ti mi govori o onome to naziva "pravim jugom". Zbog gornjeg razloga ja tamo nikada neu da odem. To ostavljam, kako je pravo, kompletnijim, upornijim ljudima nego to sam ja. Ja sam dobar samo za neto srednje i drugog reda i skromno. Ma koliki bio intenzitet koji moe imati moje oseanje, ili taman da moja snaga izraavanja bude u doba u kome su materijalne strasti stianije, hou li ikada moi da na jednoj tolikoj truloj i uzdrmanoj prolosti izgradim nadmonije zdanje. Meni je dakle vie ili manje svejedno to to mi se deava - ak i da ostanem ovde - mislim da bi se tokom vremena moja sudbina uravnoteila. uvajmo se, dakle, nepromiljenih odluka - ti enei se, a ja postajui suvie star - to je jedina politika koja moe da nam odgovara. Do skorog vienja, nadam se, pii mi bez mnogo zakanjenja, i veruj mi, a zamolio bih te da sa moje strane puno pozdravi majku, sestru i verenicu, tvoj brat koji te mnogo voli. Ah, ne treba da zaboravim da ti kaem jednu stvar na koju sam vrlo esto mislio. Sasvim sluajno sam naao u jednom lanku nekih starih novina izreku napisanu na jednom drevnom grobu odavde, iz okoline Karpantraa. Evo tog veoma, veoma, veoma starog epitafa, uzmimo iz vremena Floberove Salambo: "Teba, Telujeva ki, Ozirisova svetenica, koja se nikada nije alila ni na koga. " 169

Ako bude video Gogena, ispriae mu to. A ja sam pomislio na jednu uvelu enu, ti ima kod sebe studiju te ene koja je imala tako udne oi, koju sam sluajno sreo nekom drugom prilikom. ta znai to "ona se nije alila ni na koga"? Zamisli jednu savrenu venost, zato ne, ali ne zaboravimo da stvarnost u starim vekovima ima ovo: "i ona se nikada nije alila ni na koga." Sea li se kada je jedne nedelje estiti Toma doao da nas poseti i kada je rekao: A, ka'te - je 1' vam se die na ovakve ene ?" Ne, to ba ne ini da nam se uvek die, ali eto ovek se u ivotu s vremena na vreme osea zapanjen kao da je pustio koren u tlu. Ti mi sada govori o "pravom jugu", a ja sam rekao da mi se, eto, ini da je to pre za kompletnije ljude nego to sam ja, da tamo idu. Zar ne bi pomalo tamo, na "pravom jugu" ovek naao razum, strpljenje, vedrinu koja bi bila dovoljna da on postane kao ta dobra "Teba, Telujeva ki, Ozirisova svetenica, koja se nikada nije alila ni na koga. " U odnosu na to, ja se oseam kao da sam kakvo nezahvalno bie. Tebi i tvojoj eni povodom tvog venanja, zaeleu vam oboma mnogo sree i vedrine, i da imate u dnu due taj pravi jug. Ako hou da ovo pismo danas otputuje, treba da ga zavrim, stisak ruke, srean put, puno pozdrava majci i sestri. Samo tvoj, VINSENT.

170

Poetkom aprila 1889. Ovih dana sam dobro, izuzev izvesne naslage nejasne tuge koju je teko defmisati - ali eto - radije sam fiziki skupio snage umesto da je gubim, i radim. Upravo imam na tafelaju jedan breskvik na ivici puta, sa Alpinama u pozadini. Izgleda da je u Figarou bio jedan lep lanak o Moneu; Rulen ga je itao i jako mu se svideo, rekao je on... Vreme je sreom lepo, a sunce velianstveno, te ovdanji ljudi za tili as, brzo zaboravljaju sve svoje muke i onda zrae ivahnou i iluzijama. Ovih dana sam ponovo itao Dikensove Boine prie u kojima ima tako dubokih stvari, da ih treba ponovo itati, to ima ogromne slinosti sa Karlaj lom. Mada nije sasvim dovoljno star da bi bio za mene kao otac, Rulen se ipak sa mnom ophodi sa nekom tihom ozbiljnou i neno, kao stariji vojnik sa mladim. Uvek - ali bez ijedne rei - neto neodreeno to kao da znai: ne znamo ta e sutra da nam se dogodi, ali ta god da bude, pomisli na mene. A to godi kada dolazi od oveka koji nije ni kiseo, ni tuan, ni savren, ni srean, ni uvek besprekorno pravedan. Ali tako dobroudan i tako mudar i tako dirljiv i takav vernik. Sluaj, ja nemam prava da se alim na bilo ta u vezi sa Arlom, kada pomislim na neke ljude koje sam video i koje nikada neu moi da zaboravim. Sinjak me molio da mu se pridruim u Kasiju, ali s obzirom da i bez toga imam dosta trokova, ta god da ja uinim ili ti uini, za to nemamo stredstava. 171

21. aprila 1889. Na kraju meseca voleo bih opet da idem u bolnicu u Sen Remiju o kojoj mi je govorio gospodin Sal, ili u neku drugu instituciju te vrste. Izvini to ulazim u detalje da bih naveo sve razloge za ili protiv jednog takvog postupka. Mnogo bih razbijao glavu da o tome priam. Nadam se da e biti dovoljno da kaem da se doista oseam nesposobnim da ponem iznova opet uzevi novi atelje i da u njemu ostanem sam, ovde u Arlu ili drugde, to za sada doe na isto; pokuao sam da se naviknem na pomisao da ponem iznova, to je za sada ipak nemogue. Plaio bih se da izgubim sposobnost za rad, koja mi se sada vraa, prisiljavajui sebe da imam atelje i svaljujui jo k tome sve druge odgovornosti na svoja leda. I elim privremeno ostati interniran, koliko zbog sopstvenog mira, toliko i zbog mira drugih. Ono to me pomalo tei, to je da poinjem posmatrati ludilo kao svaku drugu bolest i prihvatam stvar kao takvu, dok mi se u samim krizama inilo da je sve to zamiljam stvarnost. Eto, ba neu na to da mislim ni o tome da priam. Oprosti mi zbog ovih objanjenja, ali tebe, gospodu Sala i Reja, molim da postupite tako da krajem meseca ili poetkom maja odem tamo kao internirani stanovnik azila. Da ponem iznova taj dosadanji slikarski ivot, da budem uskoro osamljen u ateljeu, i bez drugog naina za razonodu, osim odlazaka u neku kafanu ili restoran, uz sve kritike suseda itd. ja to ne mogu; da odem iveti sa nekom drugom osobom, makar to bio neki drugi umetnik - teko - veoma teko - o172

vek uzima na sebe suvie veliku odgovornost. Ne usuujem se ak na to ni da mislim. Najzad, ponimo sa tri meseca, pa emo videti kasnije, pansion mora da je tamo oko 80 franaka, a ja u pomalo da pravim slike i crtee, ne unosei u njih toliko pomame kao prole godine. Ne alosti se zbog svega toga. Eto ovih dana, dok sam se selio, prenosio sav svoj nametaj, pakovao platna koja u ti poslati, bilo je tuno, ali inilo mi se naroito tuno to si mi ti sa toliko bratske ljubavi sve to dao, i to si me ipak tolike godine ti jedini podravao, a zatim, da sam duan da opet doem da ti ispriam svu tu tunu priu, ali teko mi je da to izrazim onako kako sam oseao. Dobrota koju si imao za mene nije izgubljena, poto si je ti imao i to ti ostaje, ak i kad ne bi bilo nikakvih materijalnih rezultata, to ti ipak, utoliko pre, ostaje, ali ne mogu to da iskaem onako kako sam oseao. Sada ti dobro shvata da ako je alkohol sigurno bio jedan od glavnih uzroka mog ludila, to je onda dolo veoma polako i prolo bi takode polako, naravno u sluju da proe. Ili ako to dolazi od p u e nja, ista stvar. Ali ja bih se samo nadao da je to - to leenje - uasno praznoverje nekih ljudi u vezi sa alkoholom, tako da se oni sami die to nikada ne piju i ne pue. Ve su nam preporuili da ne laemo niti da krademo itd, da ne poinimo druge velike ili male zloine, a to postaje suvie komplikovano, ako bi bilo potpuno neophodno nita ne posedovati osim vrlina, u jednom drutvu u kome smo veoma nedvosmisleno ukorenjeni, bilo ono dobro ili loe. Uveravam te da u ovim neobinim danima, kada mi mnoge stvari izgledaju udno, zato to mi je mozak razdraen, ne mrzim u svemu tome ia-Panglosa.

173

Ali uinie mi uslugu ako bude odluno pretresao to pitanje sa gospodinom Salom i gospodinom Rejom. ini mi se da sa pansionom od nekih sedamdeset pet franaka meseno, mora da ima naina da budem interniran tako da imam sve to mi treba. Zatim, bilo bi mi mnogo do toga stalo, ako je to mogue, da preko dana mogu izlaziti da bih iao da crtam ili slikam napolju. S obzirom da sada ovde izlazim svaki dan i da verujem da se to moe nastaviti. Kada bismo platili vie, napominjem ti da bih bio manje srean. Drutvo drugih bolesnika, razume li, nimalo mi nije neprijatno, naprotiv zabavlja me. Obina hrana mi sasvim dobro odgovara, naroito ako bi mi tamo davali malo vie vina, kao ovde, kao to je uobiajeno, na primer pola litra umesto etvrt litra. A to se tie odvojene sobe, to naime zavisi kakva e biti pravila jedne takve institucije. Znaj da je Rej preoptereen poslom, preoptereen, i ako ti pie on ili gospodin al, bolje je raditi tano onako kako oni kau. Najzad, treba se pomiriti, dobri moj, sa bolestima naeg vremena - to je sve u svemu sasvim pravino danas, poto smo godinama iveli u relativno dobrom zdravlju, pre ili kasnije one zadese. to se mene tie, ti dovoljno osea da ja ne bih izabrao upravo ludilo da sam mogao da biram, ali kada ovek jednom dobije neto takvo, ne moe ga vie uhvatiti. Meutim, ostae mi moda osim toga jo i uteha da mogu pomalo nastaviti da radim na slikarstvu. Kako e izvesti to da ne kae svojoj eni ni suvie dobrog ni suvie loeg o Parizu i o gomili stvari? 174

Osea li se unapred sasvim sposobnim da uvek uva kako treba pravu meru u svakom pogledu? U mislima ti vrsto steem ruku, ne znam da li u da ti piem veoma, veoma esto, jer svi moji dani nisu dovoljno bistri da bih pisao malo loginije. Danas sam smatrao sve tvoje dobrote prema meni veim nego ikada, ne mogu to da ti iskaem onako kako oseam, ali uveravam te da je ova dobrota bila pravoga kova, i ako ti ne vidi njene rezultate, dragi moj brate, ne alosti se zbog toga, tvoja dobrota e ti ostati. Samo prenesi na svoju enu tu ljubav koliko god je mogue. A ako se mi budemo malo manje dopisivali, videe, ako je ona takva kakvom je ja smatram, da e te uteiti. Eto to se ja nadam. Rej je veoma estit ovek, straan radnik, uvek u poslu. Koji ljudi ti dananji lekari! Ako bude video Gogena ili ako mu bude pisao, pozdravi ga od mene. Biu veoma zadovoljan ako dobijem neto novosti o tome ta ti misli o majci i o sestri i da li su one dobro, reci im da prime to to se sa mnom deava, bogami kako neto zbog ega ne treba da se preterano aloste, jer ja sam relativno nesrean, ali eto, ja moda imam uprkos tome jo mnogo gotovo obinih godina pred sobom. To je bolest kao svaka druga, a sada gotovo svi koje poznajemo, medu naim prijateljima i znancima, imaju neto.

29. aprila 1889. Na trenutke, kao to se o mukle oajne hridi razbijaju talasi, naie oluja elje da neto ljubim, neku enu tipa domae kokoi, ali eto, treba to uzeti 175

za ono to jeste, za posledicu histerine prenadraenosti, pre nego viziju prave stvarnosti... Ah, dragi moj Teo, kada bi ti video masline u ovo doba!...Staro srebrno lie i srebro koje se zeleni na plaveti. I uzorano tlo sa blagim narandastim prelivima. To je neto sasvim drugaije nego to se o tome misli na severu, tako je tanano, tako je otmeno. To je poput vrba okresanih grana naih holandskih livada ili hrastovog bunja naih dina, to jest uma maslinjaka ima neeg veoma prisnog, neizmerno starog. To je suvie lepo da bih se usudio da ga slikam ili da bih mogao to da zamislim. Oleandar - ah - to govori o ljubavi i lepo je kao Lezbos Pivija de Savana, gde su bile ene na obali mora. Ali, maslina je neto drugo, to bismo mogli uporediti sa neim Delakroaovim.

30. aprila 1889. Kako je Delakroa bio u pravu, on koji se hranio samo hlebom i vinom i koji je uspeo da nade nain ivljenja u skladu sa svojim zanatom. Ali uvek ostaje kobno pitanje novca - Delakroa je imao rente. Koro takode. A Mile - Mile je bio seljak i sin seljaka... Voda poplave nadola je na nekoliko stopa visine kua, i utoliko pre, budui da je kua za vreme mog odsustva ostala bez vatre, kada sam se u nju vratio voda i salitra prokapavale su kroz zidove. To je na mene ostavilo utisak, ne samo turobni atelje ve i upropatene studije koje su mogle biti uspomena na njega, to je tako konano, a moj polet da osnujem neto veoma jednostavno, ali trajno, bio je tako alostan. To je znailo boriti se protiv vie 176

sile, ili bi se pre moglo rei da je to bila slabost karaktera s moje strane, jer su mi od toga ostale grize savesti, koje je teko definisati. Mislim da je to bio uzrok to sam toliko vikao u krizama, to sam hteo da se odbranim i nisam vie tamo odlazio.

2. maja 1889. Voleo bih da se zaposlim; ono ega se ovde bojim - budui da je moja nesrea poznata ovde u gradu - to je da me odbiju, ali ono od ega tako strahujem ili, pre bi se reklo, to me ini bojaljivim, to je mogunost, verovatnoa odbijanja molbe. Kada bih imao nekog poznanika koji bi mogao da me ubaci na pet godina u legiju, iao bih. Samo ne elim da to bude protumaeno kao novi in ludila s moje strane, i zato ti o tome govorim, kao i gospodinu Salu, da moj odlazak tamo bude u miru i posle zrele odluke. Moda bih, kaem ti, ali najzad bilo kako bilo, kada bih znao da bi me prihvatili, otiao bih u legiju. Otkako sam postao bojaljiv i neodluan ivim skoro mahinalno. Meutim, zdravlje mi je jako dobro i pomalo radim. Upravo slikam drvored kestenova sa ruiastim cvetovima, sa malom trenjom u cvatu i glicinijom i stazom parka ispeganog od sunca i sene. To e biti pandan vrtu koji je u ramu od orahovine. Ako ti govorim o m o m zapoljavanju na pet godina, nemoj pomisliti da ja to inim u nameri da se rtvujem ili da dobro postupim. Ja sam "pogreno shvaen" u ivotu, a moje duevno stanje ne samo da jeste, ve je i bilo, neshvatljivo, tako da ta god bi uinili za mene, ja ne 111

mogu razmiljati da uravnoteim svoj ivot. Tamo gde se moram pridravati pravila kao ovde u domu, oseam se mirno. A u slubi bi to bilo vie ili manje isto. A sada, ako ja ovde stvarno jako rizikujem da budem odbijen, jer oni znaju da sam verovatno ozbiljno lud ili padaviar ( m a d a prema onome to sam uo da se pria, ima 50 hiljada padaviara u Francuskoj, od kojih je samo 4000 internirano, te prema tome to nije tako neobino), kada bi moda u Parizu to rekli na primer Detaju ili Karan d'Au, ja bih brzo dobio posao. To ne bi bila vea nepromiljenost nego neto drugo, najzad, razmislimo, ali da bismo delovali. Dok ekam, inim ono to mogu, a da bih radio bilo ta, podrazumevam i slikarstvo, prilino sam dobre volje. A taj novac koji odlazi na slikarstvo, to me satire u vidu oseanja duga i kukaviluka, i bilo bi dobro da to, ako je mogue, prestane.

3. maja 1889. Gajim izvesnu nadu da e sa onim to sve u svemu znam o svojoj umetnosti, doi vreme kada u opet stvarati, makar i u azilu. emu bi mi sluio jedan patvoreniji umetniki ivot u Parizu, od koga bih sve u svemu samo napola pobudalio i za koji mi, prema tome, nedostaje iskonskog zanosa, neophodnog da se probijem. Zapanjujue je kako se fiziki dobro drim, ali to nije dovoljno da bih se na to oslonio i poverovao da je isto tako i sa duevnim stanjem. Rado bih hteo, kada me jednom tamo malo upoznaju, da pokaem da malo po malo postanem bolniar, ukratko, da radim bilo ta i da se prihvatim zanimanja - bilo kojeg. 178

Oseau stranu potrebu za ia-Panglosom, kada mi se naravno bude desilo da se ponovo zaljubim. Alkohol i duvan imaju eto tu dobru ili lou stranu to je pomalo relativno - to su to antiafrodizijaci, treba li da imenujem ono to mislim. Nisu uvek za odbacivanje u obavljanju lepih umetnosti. Najzad, to e biti iskuenje u kome ne treba sasvim zaboraviti alu. Jer vrlina i umetnost, jako se toga bojim, dovela bi me opet u te luke predele gde obino vrlo brzo potpuno "gubim kompas", i gde ovoga puta moram pokuati da imam manje strasti, a vie dobrodunosti.

ujem da se govori u novinama da ima dobrih stvari u Salonu. Sluaj - ne ini od sebe sasvim iskljuivog impresionistu, najzad ako u nekoj stvari ima neto dobro, ne gubimo to iz vida. Boja je doista u usponu upravo zahvaljujui impresionistima, ak i kada sasvim zastrane, ali Delakroa je ve bio kompletniji od njih. Do sto avola, uzmi Milea koji skoro da nema boje, a kakvo je njegovo delo! Ludilo je spasonosno zato to ovek moda postane manje iskljuiv...

Treba zaista da se s tim pomirim, odve je tano da jedna gomila slikara postanu ludi, to je ivot koji oveka ini, u najmanju ruku, veoma apstraktnim. Ako se ponovo svojski bacim na posao, dobro je, ali uvek ostajem aknut.

179

SEN R E M I (MAJ 1 8 8 9 - MAJ 1 8 9 0 )

Hvala ti na tvom pismu. Zaista si u pravu kada kae da se gospodin Sal savreno poneo u svemu tome, on me je mnogo zaduio. Hteo sam da ti kaem da mislim da sam dobro uinio to sam doao ovde, najpre, kada vidim stvarnost ivota luaka ili raznih aknutih tipova u ovoj menaeriji, ja izgubim onaj nejasni strah, strah od te stvari. A zatim, malo po malo doem do toga da posmatram ludilo kao bolest poput svake druge. A onda, prija mi promena okoline, bar ja tako mislim. Koliko ja znam, ovdanji lekar je sklon da smatra ono to mi se desilo, napokon epileptine prirode. Ali, posle ga nisam pitao. Jesi li ve primio sanduk sa slikama, znatieljan sam da li su opet stradale ili ne? Upravo radim dve druge - ljubiasto cvee perunika i bun jorgovana, dva motiva koja sam uzeo u vrtu. Misao da moram da radim esto mi pada na pamet i verujem da e mi se sve moje sposobnosti za rad prilino brzo povratiti. Samo rad me esto toliko obuzima da mislim da u uvek ostati apstraktan i levak u snalaenju, ak do kraja ivota.

25. maja Otkako sam ovde, opustoeni vrt, zasaen velikim borovima pod kojima raste neka visoka i
180

neobuzdana trava isprepletena raznovrsnim korovom, bio mi je dovoljan da radim, a jo nisam izaao napolje. Meutim, pejza Sen Remija veoma je lep i ja u tuda, malo po malo, verovatno praviti marrute. Ali kada sam ostao ovde, lekar je naravno bolje mogao da vidi ta je tu bilo i ta e biti, usuujem da se nadam, uvereniji da mi moe dozvoliti da slikam. Uveravam te da mi je ovde dobro i da privremeno ne vidim nikakav razlog da doem u pansion u Parizu ili okolini. Imam sobicu sa zelenosivim tapetama, sa dve zelene zavese boje vode, dezenirane veoma bledim ruama, osveene tankim krvavocrvenim crticama. Te zavese, verovatno zaostavtina nekog propalog preminulog bogataa, imaju jako lep dezen. Iz istog izvora verovatno potie jedna veoma dotrajala naslonjaa, zastrta tapiserijom proaranom a la Dijaz ili a la Montiseli, smeom, crvenom, ruiastom, belom, krem, crnom, plavom bojom potonice i dosta tamnozelenog; kroz prozor sa eleznim reetkama opaam kvadrat ita u ograenom prostoru perspektivu a la Van Hoje, a iznad toga ujutru vidim sunce kako se raa u svojoj velianstvenosti. Uz to - poto ima vie od 30 praznih soba - imam jo jednu sobu za rad. Hrana je i ovakva i onakva. To se naravno malice osea na bud, kao u nekom parikom restoranu sa oharima ili u nekom pansionatu. Ti nesrenici ne rade apsolutno nita (nemam ni jedne knjige, niega to bi ih zabavilo, osim jednih balota i jedne "dame", nemaju druge dnevne razonode, nego da se kljukaju nautom, pasuljem, leom i drugim kolonijalnim mirodijama i ivotnim namirnicama, u propisanim koliinama i u odreeno vreme. 181

Probava ove robe zahteva izvesne tekoe, oni tako ispunjavaju svoje dane na toliko bezopasan koliko i jeftin nain. Ali alu na stranu, znatno me spopada strah od ludila, kada izbliza vidim one koji od njega boluju, kakav i ja mogu ubudue, vrlo lako da budem. Ranije sam oseao odbojnost prema takvim biima i to je za mene bilo neto neuteno da moram razmiljati o tome da su toliki ljudi naeg zanata: Troajon, Maral, Merion, Junt, gospodin Maris, M o niseli, i gomila ostalih tako zavrili. Nisam bio ni najmanje kadar da ih sebi predoim u takvim stanju. E pa sada na sve to mislim bez bojazni, to jest, ne smatram to uasnijim nego da su ti ljudi izdahnuli od neeg drugog, na primer, od tuberkuloze ili od sifilisa. Vidim te umetnike kako opet stiu svoje spokojno dranje i veruje li da je sitnica pohoditi prethodnike u svom zanatu? To je ono emu sam, bez ale, duboko zahvalan. Jer, koliko god da ih je koji urlaju i obino bulazne, ima ovde mnogo prijateljstva koje oseaju jedni za druge, oni kau: treba trpeti druge, da bi nas drugi trpeli, a drugi rasuuju jako tano, kada to sprovode u delo. A mi se izmeu sebe razumemo veoma dobro, ja mogu, na primer, katkad razgovarati sa jednim koji odgovara samo nesuvislim zvucima, zato to me se ne boji. Ako neko zapadne u neku krizu, drugi ga uvaju i upliu se, da on ne poini kakvo zlo. Ista je stvar sa onima koji imaju maniju da se esto ljute. Oni stariji, naviknuti, iz menaerije, pritravaju i razdvajaju borce, ako doe do borbe. Tano je da ima i onih koji su ozbiljni sluajevi, bilo da su neisti, bilo da su opasni. Ovi su u jednom drugom dvoritu. Sada se dva puta dnevno 182

kupam i ostajem u kupatilu dva sata, onda mi eludac bude beskrajno bolje nego pre godinu dana, treba dakle, toliko ja znam, samo da nastavim. Mislim da u ovde potroiti manje nego drugde, raunajui da ovde jo mogu da radim na ploi, jer je priroda lepa. Moja nada bi bila da u krajem godine bolje znati ta mogu i ta hou, nego sada. Tada u malo po malo doi na ideju kako da ponem iznova. Da se vratim u Pariz ili bilo gde, trenutno me nimalo ne privlai, ostajem ovde na svom mestu. Krajnja mlitavost je ono od ega, po mom miljenju, najvie pate oni koji su ovde godinama. Moj e me rad u izvesnoj meri zatititi od toga. Sala u kojoj boravimo za kinih dana, nalik je ekaonici 3. klase u nekom umalom selu, utoliko vie to ima pristojnih umobolnika koji uvek nose eir, naoare, tap i putno odelo, skoro kao u morskim kupalitima, i koji tu izigravaju prolaznike. Primoran sam da od tebe zatraim jo nekoliko boja, a naroito neto platna. Kada ti budem poslao 4 platna vrta, na kojima upravo radim, videe da, uzimjui u obzir da se ivot odvija naime u vrtu, to i nije tako tuno. Tamo sam jue nacrtao jednog veoma velikog, prilino retkog nonog leptira, koga zovu mrtvaka glava, koloritom zauujue prefinjenosti, crnom, sivom, nijansiranom belom i sa karminskim odbljescima, ili se to maglovito vrti oko maslinastozelene; veoma je velik. Da bih ga naslikao, trebalo je da ga ubijem, a to je bila teta, toliko je bio lep. Poslau ti crte te slike, sa nekoliko drugih crtea biljaka. Jutros sam sa svog prozora video polja, mnogo pre raanja sunca, sa kojim nije bilo niega, osim zvezde Danice koja je izgledala veoma velika, Do183

binji i Ruso su to meutim napravili sa izrazom potpune intimnosti i potpunog dubokog mira i velianstveno, te ono ima u sebi, ako tome dodamo jedno tako potresno seanje toliko linog. Takva oseanja ja ne mrzim. Uvek sam ogromne grize savesti kada mislim na svoj rad koji je tako malo u skladu sa onim to sam eleo da uradim. Nadam se da e mi vremenom to omoguiti da napravim bolje stvari, ali jo nisam dospeo dotle... Evo skoro je celi mesec dana otkako sam ovde, a ni jedan jedini put ni najmanje nisam poeleo da budem drugde, jedino volja da nanovo radim postaje malice jaa... Ima li novu knjigu Gija de Mopasana, Jaka poput smrti, koja je njena tema? Poslednje to sam itao te vrste bio je Zolin San; naao sam da je jako, jako lep enski lik vezilje, i opis veza sveg u zlatu. Upravo zato to je to kao pitanje boje razliitih utih, istih i prelomljenih. Ali muki lik mi se inio nedovoljno iv, a i velika katedrala me gurnula u setu. Samo taj snano obojeni ljubiasti i tamnoplavi deo slike istie, ako hoe, lik plavue. Ali eto, takvih stvari ima ve kod Lamartina. Sada uzmimo na primer egipatsku umetnost, ta je to to je ini izuzetnom, zar to nisu ti spokojni, mirni krajevi, mudri i blagi, strpljivi, dobri, za koje se ini da ne mogu biti drugaiji nego to jesu, veno ratari, oboavaoci sunca? Dakle, egipatski umetnici poto su imali veru, poto su radili oseajno i instinktivno, izraavaju sve te nepronicljive stvari: dobrotu, beskrajno strpljenje, mudrost, vedrinu, nekolikim znalakim krivuljama i udesnim proporcijama. Treba jo jedanput rei, dok se predstavljena stvar i nain na koji je predstavljena slau, ta stvar ima stila i lepo se dri. 184

Kada vidim sliku koja me zainteresuje, uvek se nehotice pitam "u kojoj kui, sobi, uglu sobe, kod koje osobe bi ona pristajala i bila na svom mestu?" Tako su Halsove, Rembrantove, v. d. Merove slike u svom ambijentu jedino u starinskoj holandskoj kui. A impresionisti - jo uvek vai da ako jedan enterijer nije potpun bez umetnikog dela, ni slika nije potpuna ako ne ini jedno sa originalnim okruenjem koje uz to potie iz epohe u kojoj je ona nastala. A ne znam vrede li impresionisti vie od svog vremena, ili bi se pre reklo da jo uvek ne vrede. Jednom reju: ima li dua i kunih enterijera koji su vaniji od onoga to je izraeno slikarstvom? Sklon sam da u to verujem...

19. juna 1889. Najzad imam jedan pejza sa maslinama, a i novu studiju zvezdanog neba. Mada nisam video Gogenova ni Bernarova poslednja pisma, prilino sam uveren da su te dve studije koje ti navodim, u jednom paralelnom oseanju. Kada kroz neko vreme bude video te dve studije, kao i studiju brljana, moi u moda bolje nego recima da ti pruim predstavu o stvarima o kojima smo Gogen, Bernar j ja ponekad priali i koje su nas zaokupljale; to nije povratak romantiarima ili religioznim idejama, ne. Meutim, primajui od Delakroaa, vie nego to izgleda, boju i jedan samovoljnu'i crte nego to je tanost verno naslikanog predmeta, izrazili bismo raspevanu prirodu istiju nego predgrae, krme Pariza. 185

Nastojali bismo isto tako da naslikamo ljudska bia vedrija i ista nego to ih je Domje imao pred oima, ali naravno sledei Domjea u crteu toga. Neka to bude ili ne, ostavljamo to po strani, ali verujem da se priroda prua s one strane Sent Uena. Moda smo itajui Zolu, ganuti zvukom istog francuskog, na primer, Renanovog... Gogen, Bernar i ja, moda emo svi ostati ovde i neemo pobediti ali neemo ni biti pobedeni, mi moda nismo tu zbog jednog ili zbog drugog, budui da smo tu da bismo teili, ili da bismo pripremili utenije slikarstvo. Ono to bi mi bilo jako prijatno da imam ovde za itanje s vremena na vreme, bio bi ekspir. Ima za jedan iling ekspir, koji je kompletan. Izdanja ne nedostaju, a mislim da ona jeftina nisu manje izmenjena od onih skupljih. U svakom sluaju, ja neu ona koja bi kotala vie od tri franka.

25. juna 1889. Radio sam prednje planove dveju studija empresa te teke nijanse dosta tamnozelene boje, namazima olovnog belila to daje vrstinu zemljitu. Mislim da su Montiseliji veoma esto bili tako podslikani. Preko toga se onda prelazi drugim bojama. Ali ne znam jesu li platna dovoljno jaka za takav rad... Ponovo sam itao sa velikim zadovoljstvom Volterovog Zadiga ili sudbinu. To je poput Kandida. Tu barem moni pisac daje naslutiti da ostaje mogunost da ivot ima smisao "premda proistie iz razgovora da se stvari ovoga sveta ne odvijaju uvek po volji najmudrijih"... 186

Imam jedno veoma uto i veoma svetio itno polje, moda najsvetlije platno koje sam uradio. empresi me jo uvek zaokupljaju, eleo bih da napravim sa tim motivom neto poput platna sa suncokretima, jer me udi da ih jo niko nije uradio onako kako ih ja vidim. To je lepo kao linije i kao proporcije, kao neki egipatski obelisk. A zelena je tako posebnog kvaliteta. To je crna mrlja u sunanom pejzau, a ona je jedna od najzanimljivijih crnih koju mogu da zamislim, jedna od najteih da se tano otipkaju. Ali, treba ih videti na plavom, bolje rei u plavom. Da bi se ovde naslikala priroda treba, kao i svugde, zaista u njoj dugo boraviti. Tako jedan Montenar, po meni ne daje pravu i prisnu notu, jer je svetlost tajanstvena, a Montiseli i Delakroa su to oseali. No, Pisaro je u svoje vreme o tome veoma dobro govorio, a ja sam jo uvek veoma daleko od toga da mogu da radim kao to je on govorio da bi trebalo.

Mislim da e od dva platna empresa, biti bolje ono za koje sam uradio kroki. Drvee je na njemu veoma veliko i masivno. Prednji plan sa kupinama i iprajem veoma je nizak. Iza ljubiastih breuljaka zeleno i ruiasto nebo sa meseevim srpom. Prednji plan je naime veoma pastozan, bunovi kupina sa utim, ljubiastim, zelenim odsjajima. Takode ti od srca zahvaljujem na ekspiru. To e mi pomoi da ne zaboravim ono malo engleskog to znam, a to je pre svega tako lepo. Poeo sam da itam seriju koju najmanje poznajem, koju mi je nekada, budui da sam bio rastrzan drugim stvarima ili nemajui vremena za itanje, bilo nemogue da 187

itam; seriju kraljeva; ve sam proitao Riarda II, Henrija IV i dopola Henrija V. itam bez razmiljanja da li su misli ondanjih ljudi iste kao nae, ili postaju iste kada ih suoimo sa republikanskim, socijalistikim uverenjima, itd. Ali ono to me tu pogaa, kao kod nekih romansijera naeg vremena, to je to nam glasovi tih ljudi, koji nam u ovom ekspirovom sluaju dolaze sa vremenske udaljenosti od vie vekova, ne izgledaju nepoznati. To je toliko ivo da mislimo da ih poznajemo i da to vidimo. Tako ono to jedini ili gotovo jedini Rembrant ima medu slikarima, tu nenost u pogledima bia, koju vidimo ili u Hodoasnicima iz Emausa, ili u Jevrejskoj nevesti, ili u kakvoj udnoj figuri anela, kao slika koju si ti imao prilike da vidi - tu potresnu nenost, taj odkrinuti nadljudski bekraj, a koji tu izgleda tako prirodan, na vie mesta susreemo kod ekspira. A zatim, to je nadasve puno ozbiljnih i veselih portreta, kao Siks i kao Putnik, kao Saskija... Da bi ti dobio predstavu o onome to upravo radim, danas ti aljem tuce crtea, koji su svi napravljeni prema platnima na kojima upravo radim. Poslednja zapoeta slika je itno polje na kome se nalazi mali etelac i veliko sunce. Platno je sasvim uto, izuzev zida i breuljaka u pozadini koji vuku na ljubiasto. Platno koje je kao motiv gotovo isto, razliito je kao kolorit, budui da je sivkastozeleno, a nebo je belo i plavo...

5. jula 1889. ivim ovde uzdrano, zato to sam u mogunosti da tako inim, nekada sam pio zato to vie nisam znao kako drugaije da postupam. Najzad, to mi je sasvim svejedno!!! Veoma proraunata uzdr188

anost - to je tano - ipak vodi u jedno stanje duha u kome misao, ako je imamo, tee lake. Najzad, to je razlika kako slikati sivo ili obojeno. Ja u zaista slikati sivlje... Jue sam se mnogo zabavljao itajui Mera za meru. Zatim sam proitao Henrija VIII gde ima tako lepih odlomaka, kao onaj sa Bakingemom i Vulzijevim recima nakon njegovog pada. Smatram da imam sree to mogu to da itam i iitavam po svojoj volji, a zatim veoma se nadam da u najzad itati Homera. Napolju cvrci pevaju iz sveg glasa, pitavo oglaavanje, deset puta jae od zrikanja zrikavaca, a sasvim sprena trava dobija lepe tonove starog zlata. A lepi gradovi juga nalaze se u stanju naih mrtvih gradova du Zejderze, koji su nekada bili puni ivota. Dok su u padu i u dekadenciji stvari cvrci dragi dobrom Sokratu ostali. I oni ovde, zbilja jo uvek pevaju na starom grkom. Kakva li pria ta prodaja Sekretan! Uvek mi priinjava zadovoljstvo, da se Milei dre. Ali koliko bih voleo da vidim vie dobrih Mileovih reprodukcija, da to ide u narod. Nekoliko dana bio sam potpuno pomraenog razuma, kao u Arlu, ako ne i gore, a treba pretpostaviti da e se te krize ubudue opet vratiti, to je grozno. etiri dana nisam mogao jesti, poto mi je grlo bilo nateeno. Ne govorim ti, nadam se, ove pojedinosti da bih se suvie na to alio, ve da ti dokaem da jo uvek nisam u stanju da idem u Pariz ili u Point Aven 32 , makar to bio i aranton 3 3 . Ta nova kriza,
32 G r a d i u Bretanji - slikarska k o l a iji je g l a v n i t e o r e t i a r b i o E m i l B e r n a r , a najbolji slikar G o g e n . 33 M e s t o u p a r i k o m p r e d g r a u - p o z n a t a d u e v n a b o l n i c a .

189

dragi moj brate, uhvatila me je u poljima jednog vetrovitog dana, u trenutku kada sam slikao. Poslau ti to platno koje sam dovrio. A to je upravo bio skromniji pokuaj, neugledne boje bez sjaja, prelomljenih zelenih, crvenih i zemljanog gvozdenog okera, kao to sam ti govorio da na trenutke oseam elju da iznova ponem sa paletom kao na se veru.

Septembra

1889.

Dragi moj brate - uvek ti piem u pauzi rada naporno radim kao pravi besomunik, oseam priguenu pomamu za radom vie no ikada. I verujem da e to doprineti m o m ozdravljenju. Moda e mi se dogoditi neto slino onome o emu govori E. Delakroa "naao sam slikarstvo kada vie nisam imao ni zube ni daha", u tom smislu to me moja tuna bolest nagoni da radim sa priguenom pomam o m - veoma polagano - ali od jutra do veeri bez predaha - i - u tome je verovatno tajna - da radim dugo i polako. ta ja znam, no mislim da upravo radim na jedno ili dva platna koja nisu odve loa, najpre kosac u utom itu i portret na svetloj pozadini, to e biti za ventiste 3 4 , ako me se oni ipak u datom trenutku sete, a bilo bi mi potpuno svejedno, ako ne i drae da me zaborave... To je jako zanimljivo lice, ima jedan lepi Legroov bakrorez, ako ga se sea, koji predstavlja panskog plemia, to e ti dati predstavu o tom oveku. On je bio u Marsejskoj bolnici za vreme dve epidemije kolere, ukratko, to je ovek koji je prekomerno gledao umiranje i patnje, a na njegovom licu je ne znam kakva pribra34 V i n g i s t e s - slikarska g r u p a u B r i s e l u , s kraja X I X v e k a .

190

nost, tako da mi Gizoovo lice - jer ima neeg takvog u toj glavi, ali neeg drugaijeg - i nehotice pada na pamet. Ali on je iz naroda i jednostavniji je. Najzad, videe ako mi ta slika uspe i ako napravim njen duplikat... Uh - kosac je zavren, mislim da e to biti jedna od slika koje e kod sebe izloiti - to je slika smrti kako nam o njoj govori velika knjiga prirode - ali ja sam traio ono "gotovo sa osmehom". To je sasvim uto, osim jedne pruge ljubiastih breuljaka, u bledoj i zlatnoj utoj. Mislim da je smeno da sam to tako video kroz elezne reetke ludnike elije. Pa dobro, zna li emu se ja nadam, jednom kada ponem da se nadam, nadam se tome da porodica bude za tebe ono to je za mene priroda, grude zemlje, trava, uto ito, seljak, to jest da nade u svojoj ljubavi prema ljudima neto to e te ne samo podsticati na rad, nego to e te teiti i okrepljivati, kada to bude potrebno.

12. februara 1890. Orijeov lanak bi me ohrabrio, kada bih se usudio da se tome prepustim, da se i dalje izlaem opasnosti da izlazim iz stvarnosti, i da pravim bojom kao neku muziku tonova, kakvi su neki Montiseliji. Ali tako mi je draga istina, a i nastojanja da radim istinito, a eto, mislim, mislim da opet vie volim da budem obuar nego da budem muziar sa bojama. U svakom sluaju nastojanje da ostanem istinit moda je lek za borbu protiv bolesti koja me i dalje uvek brine. 191

29. aprila 1889. Budui da sam bio bolestan, opet sam uradio nekoliko malih platna glava, koja e videti kasnije, uspomene sa severa, a sada sam upravo zavrio jedan krajiak suneve livade, koji smatram vie ili manje krepkim. Uskoro e to videti. Molim te zamoli gospodina Orijea da vie ne pie lanke o m o m slikarstvu, reci mu to svesrdno, da se on u prvom redu vie nego stvarno vara to se mene tie, ja se oseam suvie ophrvan tugom da bih se mogao odupreti publicitetu. Zabavlja me da pravim slike, ali ako ujem da se o njima govori, to mi stvara vie muke nego to on zna... Razboleo sam se u vreme kada sam radio cvee badema. Da sam mogao nastaviti da radim, moe misliti koliko bih napravio drugih slika drvea u cvatu, zaista nemam sree. Da, treba nastojati izai odavde, ali kuda otii? Ne verujem da ovek moe biti vie zatvoren i zatoenik u kuama u kojima nemaju nameru da vas putaju na slobodu, kao u Sarantonu i u Montvergu.

192

O V E R SIR O A Z ( 2 1 . MAJ - 2 9 . JULI

1890)

23. jula 1890. Moda e videti taj kroki Dobinjijevog vrta to je jedno od mojih najdraih platna - tome pridruujem jedan kroki starih krovinjara i krokije 2 platna od 3 0 , koja predstavljaju ogromna prostranstva ita nakon kie... U prednjem planu Dobinjijevog vrta zelena i ruiasta trava. Levo, zeleni i lila grm i stabljika biljke sa beliastim liem. U sredini, leja rua, desno, reetkasta ograda, zid, a iznad zida leska sa ljubiastim liem. Zatim ivica od jorgovana, red utih okruglastih lipa, i sama kua u pozadini, ruiasta sa krovom od modrikastih crepova. Klupa i 3 stolice, crna figura sa utim eirom, a u srednjem planu crna maka. Bledozeleno nebo.

(Pismo koje je Vinsent imao kod sebe 29. jula35):

Dragi moj brate, Hvala ti na tvom plemenitom pismu i na novanici od 50 franaka koja je bila u njemu. Poto je to u redu, to je glavno, zato bih, bogami, insistirao na manje vanim stvarima, pre nego to bude prilike da
3 5 D a n Van G o g o v o g s a m o u b i s t v a . 193

zrelije popriamo o poslovima, a to je verovatno daleko. Drugi se slikari nagonski klone rasprava o dananjoj trgovini, mada na to misle. I zaista, mi moemo govoriti samo kroz nae slike. A ipak, dragi moj brate, to stoji da sam ti uvek govorio i da jo jednom ponavljam, sa svom ozbiljnou koja proistie iz napregnutog upornog razmiljanja kako da se potrudim da postupim to bolje mogu - ja ti to opet ponavljam da u uvek smatrati da si ti neto drugo od obinog trgovca Koroom, da si ti preko mene uestvovao u samom stvaranju nekih slika, koje ak i u slomu zadravaju svoj mir. Jer sa nama tako stoje stvari, i to je sve ili barem glavno to mogu da ti kaem u trenutku relativne krize. U trenutku kada su stvari jako zategnute izmeu trgovaca slikama mrtvih i ivih umetnika. E, pa to se tie mog rada, ja zbog njega izlaem opasnosti svoj ivot i zbog njega mi je napola pomraen razum - dobro - ali ti ne spada, koliko ja znam, meu trgovce ljudima, i moe se, smatram, opredeliti, postupajui zaista oveno, ali ta e?

194

REGISTAR MANJE POZNATIH IMENA

AFOL, Lodevejk (Apol, Lodewijk), holandski slikar pejzaa, roen 1850. godine. BAKHEJZE, Julijus (Bakhuijzen, Julius, 1835-1925), holandski slikar i grafiar BANJEN, Don (Bunyan, John, 1828-1888), engleski mistini pisac BARG, ari (Borgue, Charles), francuski slikar i litograf, umro 1883. godine. BERNAR, Emil {Bernard, Emile, 1869-1941), francuski slikar, pesnik i kritiar umetnosti. BIER-STOU, Herijet (Beecher-Stowe, Harriet, 1811-1896), ameriki romansijer, autor poznatog sentimentalnog romana Cia Tomina koliba. BIDA, Aleksandar (Bida, Alexandre, francuski slikar, crta i litograf. 1823-1895),

BIRGER - TORE, Etjen (Burger ~ Thore, Etienne, 1807-1899), pisac pod pseudonimom Birger, francuski istoriar umetnosti, autor knjiga o belgijskim i holandskim muzejima. BLAN, ari (Blanc, Charles, 1813-1882), francuski grafiar koji je pisao o umetnosti. BOK, Teofil de (Bock, Theophile de, 1851-1904), holandski slikar i graver sa kojim se Van Gog 195

verovatno druio u Hagu, a ija je sestra Ana Bok, takode slikar, kupila Crveni vinograd, jedinu sliku koju je Van Gog za ivota prodao. BRAKELER, Anri de (Braekeleer, Henri de, 18401888), belgijski slikar i bakropisac. BRETON, Emil (Breton, Emile, 1831-1902), francuski slikar pejzaa. BRETON, il (Breton, Jules, 1827-1908), francuski slikar pejzaa, brat Emila Bretona. BRION, Gistav (Brion, Gustave, 1824-1877), francuski slikar anr-scena i istorijskih prizora. BULANE, Luj (Boulanger, Louis, 1806-1887), francuski slikar, litograf i pesnik, veliki prijatelj Viktora Igoa. DEKAN, Aleksandar (Decamps, Alexandre, 18031880), francuski slikar anr-scena i istorijskih prizora, grafiar i litograf. DETAJ, an-Batist (Detaille, Jean-Baptiste, 18451912), francuski slikar istorijskih prizora i bitaka. DIJAZ de la PENJA (Diaz de la Pena, 1807-1876), francuski pejzaist i anr-slikar, panskog porekla. DIPRE, il (Dupre, Jules, 1811-1889), francuski slikar i grafiar. DOBINJI, ari (Daubigny, Charles, 1817-1879), francuski anr-slikar, portretist i grafiar. D O U ili DOV, Henri (Dou, Gerrit, 1613-1675), holandski anr-slikar, portretist i grafiar. FABRICIJUS, Karei (Fabritius, Carel, 1622-1654), holandski anr-slikar, portretist, najsjajniji Rembrantov uenik. 196

FRANSE (Frangais), nije jasno na koga Van Gog misli. FRER, Eduar (Frere, Edcuard, 1819-1888), verovatno francuski slikar, litograf, ilustrator, bakropisac. F R O M A N T E N , Een (Fromentin, Eugene, 18001876), francuski slikar i pisac psiholokog romana Dominik. GAE, dr Pol {Gachet, dr Paul, 1829-1909), slikar i grafiar, prijatelj najmanje shvaenih slikara svoga vremena. GIZO, Fransoa (Guizot, Francois, 1787-1874), francuski istoriar i dravnik. GRU, ari de, nazvan D E G R U (Groux, Charles de, 1825-1870), belgijski realistiki anr-slikar, slikao ljudsku bedu. HERKOMER, sir Hubert fon (Herkomer, sir Hubert von, 1849-1914), engelski slikar nemakog porekla, portretist, pejzaist, slikar istorijskih scena i scena iz obinog ivota, grafiar i skulptor. HOJE, Jan van (Goyen, Jan van, 1596-1665), holandski slikar i grafiar pejzaa. HOUL, Frenk (Holl, Frank, 1845-1888), engleski slikar istorijskih i anr-scena. H U D , Tomas (Hood, Thomas, 1799-1845), engleski pesnik i graver. HUS, Huho van der (Goes, Hugo van der, 14401482), flamanski slikar i minijaturist. ISRAELS, Jozef (Israels, Joseph, 1824-1911), holandski slikar portreta, pejzaa, marina, mrtvih priroda, istorijskih i anr-scena i akvarelist. 197

IZABE, Luj (Isabey, Louis, 1803-1886), francuski anr-slikar, slikar marina, akvarelist i litograf, Delakroaov prijatelj. JONGKINT, Johan (Jongkind, Johan, 1819-1891), holandski slikar pejzaa i marina, akvarelist i grafiar. KARAN D ' A , Emanuel (Caran d'Ache, Emmanuel, 1858-1909), francuski slikar i crta, roen u Moskvi. KEJP, Jakob (Coyp, Jacob, 1594-1651), holandski slikar pejzaa. KINE, Edgar (Quinet, Edgar, 1803-1875), francuski istoriar, politiar, filozof i pesnik. KODE, Piter (Codde, Pleter, 1599-1678), holandski slikar grupnih portreta i portreta. K O N I N G (Koning), najverovatnije holandski pejzaist i grafiar, roen 1860. KORMON, Fernan (Cormon, Fernand, 1854-1924), francuski slikar istorijskih prizora i portretist. KVOST, Ernest (Quuost, Ernest, 1844-1931), francuski slikar cvea, voa, mrtvih priroda i pejzaa. LAKAZ, Luj (Lacaze, Louis, 1799-1869), francuski kolekcionar i filantrop, zavetao osamsto slika Luvru i jo trista muzejima u provinciji. LAVAL, ari (Laval, Charles, 1862-1894), francuski slikar. LEGRO, Alfons (Legros, Alphonse, 1837-1911), francuski slikar, skulptor i grafiar. LEMID, Franso (Lemud, Francois, 1817-1887), francuski slikar, grafiar i litograf. 198

LEMONIJE, Kamij (Lemonnier, Camille), belgijski knjievnik roen 1845. LERMIT, Leon (Lhermitte, Leon, 1844-1925), francuski pejzaist, pastelist i grafiar. L I B E R M A N , M a k s (Liebermann, Max, 18471935), nemaki slikar anr-scena, pejzaa i portreta i predstavnik nemake secesije. MARIS, Tejs (Maris, Thijs, 1839-1917), holandski slikar figura, pejzaa i grafiar. MARAL, ari (Marchal, Charles, 1825-1977), francuski anr-slikar. MENIJE, Konstantin (Meunier, Constantin, 18311905), belgijski skulptor, grafiar i slikar. MERION, ari (Meryon, Charles, 1821-1868), francuski crta i grafiar. MESONIJE, an (Meissonier, Jean, 1815-1891), francuski portretist, slikar istorijskih i anr-scena, skulptor grafiar. MILEJ, Don (Millais, John, 1826-1896), engleski slikar portreta i istorijskih prizora. MINJAR, Pjer (Mignard, Pierre, 1612-1695), francuski slikar portreta, istorijskih prizora i minijatura. MIEL, or (Michel, George, 1763-1843), francuski slikar pejzaa i akvarelist. MONTISELI, Adolf (Monticelli, Adolphe, 18241886), francuski slikar kompozicija, figura, portreta i mrtvih priroda, obnavlja Vatoov stil, slika scene iz cirkusa. M O N T E N A R , Frederik (Montenard, Frederic, 1849-1926), francuski slikar prizora iz obinog ivota, pejzaa, figura, marina i ilustrator. 199

MORE, Anri (Moret, Henri, 1856-1913), francuski slikar marina i pejzaa. MOV, Anton (Mauve, Anton, 1838-1888), holandski slikar pejzaa i ivotinja, prvi Van Gogov uitelj slikanja. OSTADE, Adrijan van (Ostade, Adriaen van, 18101885), holandski anr-slikar i grafiar, slikao prizore iz ivota seljaka. PALICI, uzepe (Palizzy, Giuseppe, 1812-1888), italijanski slikar pejzaa i ivotinja, iveo u Parizu. PARKER (Parker), nije jasno na koga Van Gog misli, verovatno se odnosi na jednog od lanova mnogobrojne porodice engleskih slikara. PIVI, de avan Pjer (Puvis de Chavannes, Pierre, 1824-1898), francuski slikar predstavnik akademizma; radio monumentalne dekoracije. PORTJE (Portier), pod tim prezimenom ima vie francuskih slikara 19. veka. POTER, Piter (Potter, Pieter, 1579-1652), holandski slikar biblijskih motiva, anr-scena, bitaka, portreta i mrtvih priroda, ili Paulus (Paulus, 1625-1654), holandski slikar ivotinja i pejzaa. P R E V O (Prevost), francuska porodica slikara, ima ih mnogo i nije jasno na koga Van Gog misli. RAPART, Anton van (Rappard, Anton von, 18581892), holandski slikar i grafiar, Van Gogov prijatelj sa kojim se jedno vreme dopisivao. RIPEN, an (Richpein, Jean, 1849-1926), francuski knjievnik akademik. ROKET. Oto (Roquette, Otto, 1824-1896), nemaki pesnik. 200

R O M A N O , ulio (Romano, Giulio, 1499-1546), italijanski slikar, arhitekta i inenjer, Rafaelov saradnik. ROFOR, Anri de (Rochefort, Henri de, 1831 -1913), francuski novinar i politiar. SEJMON-HEDN, Sir Frensis (Seymour-Haden, Sir Francis, 1818-1910), engleski lekar i bakropisac amater. SHENDEL, Petrus van (Schendel, Petrus van, 18061870), belgijski slikar prizora iz obinog ivota i istorijskih prizora. SILVESTR (Silvestre), prezime vie francuskih slikara jedne iste porodice, od kojih su najznaajniji Luj (Louis, 1675-1760), slikar religioznih prizora i portreta, i Izrael (Israel, 16211691), crta i grafiar, otac prethodnog. STEN, Jan (Steen, Jan, 1626-1679), holandski slikar anr-scena, majstor kompozicije. STEVENS, Alfred (Stevens, Alfred, 1823-1906), belgijski slikar portreta i anr-scena. SUVESTR, Emil (Souvestre, francuski romansijer. Emile, 1806-1854),

EFER, Ari (Scheffer, Ary, 1795-1858), francuski slikar istorijskih i anr-scena, portretist, bakropisac, grafiar, skulptor i litograf. ENAVAR, Pol (Chenavard, Paul, 1807-1895), lionski slikar, poznat po uenosti. TANGI, ilijen (Tanguy, Julien, 1825-1894), zvani ia-Tangi, veliki ljubitelj slikarstva i prijatelj impresionista, pravio je i prodavao boje, a u izlogu svog duana u Parizu izlagao je dela tada nepriznatih slikara. 201

TASAR, Oktav (Tassaert, Octave, 1800-1874), francuski slikar istorijskih i anr-scena i litograf. TERMELE, Frans Piter (Termeulen, Frans Pleter, 1843-1927), holandski slikar pejzaa i ivotinja. TERSTEH (Tersteeg), Menher Hermans Hejsbert, osniva slikarske kole u Hagu i najvaniji trgovac umetnikim predmetima u Holandiji, iveo u Van Gogovo doba. TISO, am (Tissot, James, 1836-1902), francuski slikar istorijskih i anr-pejzaa i portreta, crta, bakropisac i modelar. TOMA, ari (Thomas, Charles, 1857-1892), francuski anr-slikar, pejzaist i slikar cvea. TOMAS A K E M P I S , nadimak nemakog mistikog pisca po imenu H E M E R K E N Tomas (Hemerken, Thomas, 1379-1471). TROAJOM, Konstan (Troyon, Constant, 1810-1865), francuski slikar pejzaa i ivotinja. VIOLE LE DIK (Viollet-le-Duc), Adolf (Adolphe, 1817-1878), francuski slikar pejzaa ili Viktor (Victor, 1848-1901), takode pejzaist. VULZI, Tomas (Wolsey, Thomas, 1471-1530), engleski kardinal, arhiepiskop Jorka i ministar kralja Henrija VIII. ZIM, Feliks (Ziem, Felix, 1821-1911), slikar marina i pejzaa. AK, ari (Jacque, Charles, 1813-1894), francuski slikar pejzaa, ivotinja i bakropisac. A N E N , or (Jeannin, Georges, 1844-1925), francuski slikar pejzaa i ivotinja i bakropisac. 202

Z E R O M , an-Leon (Gerome, Jean-Leon, 18241904), francuski slikar istorijskih i anr-scena, skulptor i graver, predstavnik akademizma. IGU, an-Franso (Gigoux, Jean-Franqois, 18061894), francuski slikar, litograf i ilustrator, znaajan po knjizi uspomena Razgovori o umetnicima moga vremena. ILIJEN, ozef (Julien, Joseph), francuski slikar minijatura i grafiar, oko 810. godine radio u Lionu. INT, Gistav (Jundt, Gustave, 1830-1884), francuski slikar anr-scena, karikaturist, grafiar i ilustrator.

203

Vinsent Van Gog

PISMA BRATU
Izdava: STOPER BOOK Beograd Za izdavaa: Tomislav Stanojevi Prevod: Vesna Cekelji Slog, prelom i likovno reenje korica: Mario Lampi marlama@eunet.yu Lektura/korektura/redaktura Gordana Stojin tampa: PLAVO SLOVO Beograd Tira: 300 primeraka
C I P - Katalogizacija u publikaciji N a r o d n a b i b l i o t e k a Srbije, B e o g r a d 9 2 9 : 7 5 G o g V. 821 . 112. 5-6 G o g , V i n c e n t van P i s m a b r a t u / Vincent v a n G o g ; p r e v o d V e s n a C e k e l j i ; r e d a k t u r a p r e v o d a G o r d a n a Stojin. - B e o g r a d : S t o p e r b o o k , 2 0 0 2 ( B e o g r a d : Plavo slovo). - 2 0 4 str. ; 21 cm T i r a 3 0 0 . - N a p o m e n e uz tekst. - R e g i s t a r . I S B N 86-83857-02-6 C O B I S S - I D 97568780

prevoda: