You are on page 1of 3

АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ

Handout 2v-2009

ЕКСЦИТАБИЛНА ТКИВА
1. ЕКСЦИТАБИЛНА ТКИВА Акциони потенцијал неурона
Ткива која генеришу и /или реагују на електричне Акциони потенцијал представља експлозивну
стимулусе називају се ексцитабилна ткива. промену мембранског потенцијала која се у виду
Ексцитабилна ткива су мишићно и нервно ткиво. електричног сигнала шири преко читаве ћелијске
мембране неурона. Акциони потенцијал има
Мировни мембрански потенцијал неколико фаза:
Разлика у концентрацији наелектрисања унутрашње 1. Фаза деполаризације (пораст потенцијала ка
и спољашње стране ћелијске мембране неподражене нултој вредности код неурона од –90 до –60 mV).
ћелије назива се мировни мембрански потенцијал 2. Фаза реполаризације – настаје кад
(ММП). Код нервне ћелије он износи –90 mV. деполаризација достигне свој максимум (–20 mV за
Негативна вредност указује да је негативно неурон) и представља успостављање ММП.
наелектрисање унутар ћелије тј. са цитоплазматске 3. Накнадни потенцијал – краткотрајна
стране мембране. Разлика у потенцијалу потиче од хиперполаризација.
различите концентрације Na+ и K+ јона унутар и ван
ћелије. За постојање ове разлике одговорна је Na+/K+
пумпа. Концентрација Na+ је већа ван ћелије, а
концентрација калијума је већа у ћелији.

Слика 1. Концентрације јона на мембрани

Хипополаризација је пораст мембранског


потенцијала ка нултој вредности која настаје
отварањем јонских Na+-канала и уласком Na+ у
ћелију.
Хиперполаризација је повећање Слика 2. Фазе акционог потенцијала
електронегативности унутар ћелије и настаје
отварањем K+-канала и изласком K+ јона из ћелије. Акциони потенцијал настаје по принципу све или
Локални потенцијал је хипополаризација у уском ништа што значи да надражај (драж, стимулус) мора
региону ћелијске мембране. Степен бити довољно јак да достигне праг стимулације
хипополаризације је сразмеран јачини надражаја. како би дошло до настанка акционог потенцијала.
Локални потенцијал се шири дуж ћелијске мембране Такав надражај се назива праговна драж. Акциони
али допире свега неколико микрометара од места потенцијал траје 1-2 милисекунде. Један неурон може
стимулације јер се на свом путу троши. Више иницирати и послати максимално 1000 нервних
локалних потенцијала се могу сумирати и изазвати сигнала у секунди.
хипополаризацију већег степена. Када У неуронима акциони потенцијал избија у окидачким
хипополаризација достигне одређену критичну зонама аксона које имају 7 пута већу концентрацију
вредност тј. праг стимулације (око –60 mV код натријумових канала од ћелијске мембране тела
неурона) долази до промена у пропустљивости неурона.
ћелијске мембране и настанка акционог потенцијала.

1
АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ
Handout 2v-2009

Акциони потенцијал мишића Шиљати потенцијали трају 10-15 милисекунди и


ММП глатких мишића је између –50 и –60 mV. могу се изазвати:
Акциони потенцијал глатких мишића јавља се у два • електричном стимулацијом
облика: • деловањем хормона
1. Шиљати потенцијал • деловањем трансмитера
2. Акциони потенцијал с платоом • стварањем импулса у самом мишићу.

Слика 3. Акциони потенцијали срчаног мишића, нерва и глатког мишића

Овај потенцијал показује већина глатких мишића Синапса


који улазе усастав унутрашњих органа. Код акционог
потенцијала са платоом, процес реполаризације Веза између нервних ћелија је посебан тип хемијске
закасни неколико стотина милисекунди до 30 везе који се назива синапса. Хемијска синапса значи
секунди што продужава време контракције мишића. да се комуникација између ћелија остварује преко
Овај тип акционог потенцијала јавља се код уретера, хемијских медијатора. Хемијска синапса се састоји из
утеруса, у неким типовима крвних судова под следеће три компоненте:
одређеним условима. 1. Синаптички чвор – проширење којим се завршава
За настанак АП код мишића одговорни су волтажно аксон предсинаптичког неурона, богатог
зависни Ca++-канали при чијем отварању Ca++ јони синаптичким везикулама и митохондријама, и мало
улазе у мишићну ћелију. Ca++-канали се отварају грануларног ендоплазматског ретикулума (ЕР). У
много пута спорије него Na+ канали, што има за синаптичким везикулама се налазе
последицу споре акционе потенцијале глатких неуротрансмитери. Митохондрије производе енергију
мишићних влакана. Слободни јони Ca++ директно која се троши при трансмисији нервног сигнала. Део
утичу на контракцију.
Када једном настане, АП се шири кроз цели мишић мембране аксона близу синаптичке пукотине
захваљујући везама међу ћелијама. Ексцитација означава се као предсинаптичка мембрана.
висцералног глатког мишића настаје и растезањем. .
Пример растезања је улазак хране у дигестивни тракт 2. Синаптичке пукотине (20-40 nm).
када садржај црева почиње да истеже зид црева (који
се састоји из глатких мишићних влакана) што на те
мишиће делује као надраживање истезањем. Реакција 3. Постсинаптичке мембране (део мембране
мишића на такво надраживање јесте контракција која постсинаптичке ћелије захваћен синаптичким
потпомаже варење. контактом).

2
АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ
Handout 2v-2009

Слика 4. Синапса
Синаптичка трансмисија
Аксолема синаптичког чвора садржи велики број 7. Које су вредности ММП код неурона
волтажно – сензитивних Ca++-канала. Када талас /мишића?
деполаризације захвати аксонски завршетак ови
канали се отварају велика количина јона Ca++
8. Шиме се могу изазвати шиљати
дифундује у синаптички чвор што доводи до потнцијали у глатком мишићу?
покретања синаптичких везикула, њиховог стапања 9. Који су делови синапсе?
са предсинаптичком мембраном и ослобађања 10. Да ли неуротрансмитер стално
неуротрансмитера у синаптичку пукотину процесом (континуирано) делује на
егзоцитозе. Обично се ослобађа само један
неуротрансмитер, ређе два или три. Неуротрансмитер
постсинаптичку мембрану?
дифундује кроз синаптичку пукотину и везује се за
специфичне рецепторе на постсинаптичкој мембрани.
Да би се спречило континуирано деловање
неуротрансмитера они се уклањају убрзо након
везивања за рецептор (дифузијом у околну
међућелијску течност, ензимском разградњом у
синаптичкој пукотини и активним транспортом у
синаптички чвор).

Подсетник:
1. Која ткива спадају у ексцитабилна
ткива?
2. Шта је мировни мембрански
потемцијал?
3. Шта је хип/хиперполаризација
ћелијске мембране?
4. Наведи фазе акционог потенцијала.
5. Шта значи закон све или ништа?
6. Шта је то праговна драж?