AKUSTIKA - TEMA 1: Uvod u akustiku

1. UVOD U AKUSTIKU

1.1

Uvod

Akustika je nauka o zvuku. Kao takva, ona se bavi problematikom generisanja zvuka, njegovim prostiranjem u razliitim fizikim sredinama i efektima koje zvuk izaziva u sredini u kojoj se javlja. Akustika je veoma stara nauka, nastala jo davno kao deo fizike. Tokom dugakog perioda razvoja akustika je prola proces irenja od jedne teorijske grane fizike do iroke naune i tehnoloke oblasti. Neke grane akustike danas su interdisciplinarne i u sebi objedinjuju relativno raznorodne oblasti. Primer je oblast elektroakustikih pretvaraa (zvunici, mikrofoni), u kojoj su sintetizovani mehanika, mikromainstvo, tehnologija materijala, elektromagnetika, itd. U novije vreme akustika se proirila i na neke teme van inenjerstva koje se na neki nain bave zvukom. Primer za to su naune oblasti koje se bave teorijom rada ula sluha, ljudskim govorom i slinim temama. Zvuk je fizika pojava koja predstavlja sastavni deo ovekovog okruenja, gde se javlja kao pratei element mnogih ivotnih okolnosti. Zvuk je prisutan gotovo svuda: u samom organizmu oveka, gde se javlja govor, preko najrazliitih zvukova stalno prisutnih u neposrednom ivotnom okruenju, pa do zvukova u dubinama okeana ili koji u vidu seizmikih talasa dopiru iz dubine zemlje. Sa takvom disperzijom pojavnih oblika zvuk je fizika pojava kojom se danas bave inenjeri raznih struka. Oni ga posmatraju i analiziraju s razliitih aspekata i primenjuju ga u veoma razliitim okolnostima. Ne treba zaboraviti da je u ljudskoj civilizaciji zvuk dobio i druge funkcije. Njega koriste neke oblasti umetnosti kao izraajno sredstvo (muzika, film, pozorite, radio, TV), to znai u kreativne svrhe. Zvuk je osnova ljudske komunikacije, pa u raznim oblicima zvukova ljudi nalaze odreeni smisao i znaenja (govor, razni zvuni signali i slino). Zbog toga se zvukom, osim akustike, na svoj nain bave razne drutvene nauke i umetnosti. U tom pogledu elektrotehnika, kao jedna velika inenjerska oblast, meu svim tehnikim disciplinama verovatno je najire povezana sa zvunim pojavama. Mnoge ue oblasti elektrotehnike, po prirodi stvari, podrazumevaju rad sa zvukom, odnosno sa zvunim signalima. Meu njima je, u prvom redu, oblast telekomunikacija. Razvojem tehnologije, ali i razvojem zahteva korisnika, vremenom su se iz telekomunikacija izdiferencirale neke posebne ue oblasti koje se bave iskljuivo zvukom. Tako je nastala audiotehnika, koja se bavi prenosom zvunih informacija u njihovom osnovnom opsegu, radiodifuzija zvuka, koja se izmeu ostalog bavi prenosom zvunih signala na daljinu, tehnologija multimedija u kojima je zvuk jedno od izraajnih sredstava, itd. Posebno je znaajna injenica da su u telekomunikacijama razvijeni teorijski alati koje je akustika preuzela, a kojim se opisuju akustiki prenosni sistemi. Zbog toga se savremena akustika u znaajnoj meri naslanja na teoriju telekomunikacija.

AKUSTIKA - TEMA 1: Uvod u akustiku

1.2

Pojam zvuka i njegova primena

Definicija koja je danas najoptije prihvaena i koja pokriva sve pojavne oblike glasi: zvuk je svaka vremenski promenljiva mehanika deformacija u elastinoj sredini. Akcenat u definiciji zvuka je na tri osnovne odrednice: vremenska promenljivost, mehanika deformacija i elastina sredina. Vremenska promenljivost je bitna, jer postoje deformacije u elastinim sredinama koje su vremenski nepromenljive (razni oblici plastinih deformacija) i one kao takve nisu zvuk. Odrednica mehanika deformacija je znaajna jer pokazuje da je zvuk u svojoj osnovi mehanika pojava, samo na mikro planu strukture materijala. Kasnije e, na primer, biti pokazano da je mehanika energija koja e takoe biti predmet izuavanja nita drugo nego mehanika energija koja se javlja na nivou mikroestica, njihovog kretanja i elastinih meuveza. Najzad, u definiciji se pominje odrednica elastina sredina kao uslov za postojanje zvuka. Elastine sredine su sva vrsta tela i fluidi (gasovi i tenosti). Samo takozvana amorfna tela ne spadaju u tu kategoriju. Iz definicije zvuka proizilazi da on ne moe postojati ni u vakuumu. Navedena definicija zvuka nije povezana sa iskustvenim doivljajima zvuka koje svaki ovek ima. Ona obuhvata mnoge zvune pojave koje su daleko od ljudske percepcije, odnosno ovekovog neposrednog iskustva. Sem u retkim okolnostima, zvuni talas nije dostupan ostalim ljudskim ulima (pored ula sluha). Zato mehanika priroda zvuka nije sama po sebi oigledna, pa ga u svojim predstavama ljudi sasvim pogreno poistoveuju sa raznim drugim oblicima talasnih pojava. U subjektivnim predstavama mehanizma zraenja i prostoranja zvuka intuitivno se pribegava izvesnim analogijama. Najee zvuk se poistoveuje s elektomagnetskim zraenjem, odnosno sa svetlosnim zracima. Takav model nije taan prikaz deavanja u zvunom polju jer se prenebregava njegova mehanika priroda. I u tehnikoj praksi esto se sreu posledice greka u reavanju akustikih problema koje su rezultat previanja injenice da je zvuk mehanika pojava. Polazei od definicije zvuka kao vremenski promenljive mehanike deformacije dolazi se i do definicije zvunog talasa. To je mehaniko talasno kretanje koji nastaje mehanikim oscilacijama u materijalu. Dalje se moe definisati i pojam zvunog polja. To je onaj prostor u kome postoji zvuk, odnosno mehaniki poremeaj. Preduslov za oscilatornu pojavu kakav je zvuni talas su masa molekula, odnosno estica koje osciluju i uestvuju u pojavi kretanja svojom inercijom, i postojanje unutranjih elastinih sila koje tee da sredinu vrate u poetno stanje kakvo je bilo pre deformacije. Zato se mehanike oscilacije koje ine zvuk mogu javljati u fluidima i vrstim telima. Osnovna definicija zvuka nuno namee zakljuak da postoje razlike u nainima kako se takvi procesi zbivaju u vrstim telima, s jedne strane, i tenostima i gasovima, to jest fluidima, s druge. U tenostima i gasovima zvune pojave se odvijaju prema optim zakonima koji odreuju ponaanje fluida, to je drugaije nego u vrstim telima. Pojava zvuka je u ivotu oveka tesno povezana sa njegovim ulom sluha, odnosno s injenicom da zvuk izaziva ujnu senzaciju. Zato se u nekim okolnostima, nezavisno od navedene opte definicije zvuka, koristi subjektivistika definicija koja kae da je zvuk sve ono to registruje ulo sluha. Ovakva definicija je svakako nepotpuna, jer ne obuhvata zvukove koje ulo sluhe ne moe percepirati, a takoe ne objanjava ni njegovu fiziku prirodu. Ipak, ona je u izvesnom smislu primenjiva u inenjerskim oblastima gde je ljudsko uvo mera stvari. Takve oblasti su audiotehnika, koja se bavi prenosom i obradom zvunih informacija namenjenih sluaocima, i arhitektonska akustika koja se bavi zvukom u graevinskim objektima i podeavanjem graevinskog okruenja prema ovekovim shvatanjima komfora.

AKUSTIKA - TEMA 1: Uvod u akustiku

Zvuk u inenjerstvu Zbog irine koju akustika kao nauka danas ima, njome se ljudi mogu baviti sa vrlo razliitim ciljevima i zadacima. Suavajui to pitanje samo na oblasti inenjerstva, moe se rei da akustika obuhvata razne praktine aspekte primene zvuka. U tako shvaenom polju delovanja postoji tri mogua inenjerska pristupa akustici, odnosno tri razliita naina posmatranja zvunih pojava: - zvuk kao sredstvo komunikacije, - zvuk kao ekoloka tema i - zvuk kao alatka. Svaki od ova tri pristupa ima svoje specifinosti zbog kojih je za bavljenje njima neophodna uska specijalizacija. Prvo, zvuk predstavlja sredstvo komunikacije. U tom pogledu za oveka su svakako najznaajniji oblici zvunih pojava govor i muzika. Govor postoji zahvaljujui tome to ovek ima sposobnost kontrolisanog stvaranja zvuka vokalnim traktom, a istovremeno ima i senzor kojim ga moe registrovati. Muzika kao specifian oblik komunikacije otvorila je oblast umetnikog delovanja primenom zvuka kao izraajnog sredstva. U oblasti telekomunikacija postoje i okolnosti kada se zvuni talas koristi kao nosilac informacija, na istim principima kao elektromagnetski talas u telekomunikacijama. Na primer, takvu funkciju zvuni talas se primenjuje u vodenoj sredini u koju elektromagnetski talasi po prirodi stvari ne prodiru. Prekomerna zvuna energija svojim delovanjem moe ugroziti zdravlje ljudi. Ugroavanje zvukom odvija se na dva nivoa: fizikim dejstvom na organizam, usled ega se javljaju neke organske promene, i psiholokim dejstvom, jer zvuk moe da vri uznemiravanje. Fiziko ugroavanje organizma odvija se kroz vie kanala, i nije ogranieno samo na funkciju uva. Posledice delovanja zvuka mogu se javljati na gotovo svim unutranjim organima. Njegovo psiholoko dejstvo proizilazi iz procesa uznemiravanja i ometanja. Takvo dejstvo zvuka nije srazmerno njegovoj energiji, jer uznemiravanje moe nastati i zvucima vrlo niskog energetskog nivoa (na primer, u tiini noi san moe biti poremeen i objektivno vrlo tihim zvukovima iz susedstva). U tom smislu je uveden pojam buke. Po definiciji, buka je svaki neeljeni zvuk. Akcenat definicije je na neeljenosti, jer iz te injenice proistie pojava uznemiravanja. Zbog kompleksnog dejstva na oveka, zvuk je postao jedna od nezaobilaznih tema u okviru ekolokog delovanja u savremenom drutvu. Zvune pojave su jedna od oblasti inenjerskog rada u ekologiji. Interesantno je da prekomerna energija zvuka u okruenju, upravo zvog njegove mehanike prirode, osim oveka moe neposredno ugroavati i pojedine osetljivije fizike mehanizme koje karakterie relativno mala masa pokretnih delova (mikromaine) ili sadre relativno osetljive elektrine kontakte. Dobar primer za to su sateliti iju funkciju zvuk veoma visoke energije, kakav nastaje prilikom lansiranja rakete nosaa, moe ugroziti. Zbog toga jedna od procedura testiranja satelita u procesu proizvodnje podrazumeva kontrolisano izlaganje zvuku veoma visokih intenziteta. Zvuk moe u razliitim okonostima biti i alatka, kao aktivno ili pasivno sredstvo. Kao aktivna alatka zvuk slui kada treba da svojom energijom poslui za izvrenje neke radne operacije ili za izvravanje neke posebne funkcije. Kao pasivna alatka koristi se kada se vri registrovanje zvukova koji spontano nastaju, i kada je cilj da se preko zvuka otkrije pojava nekog dogaaja. Zvuk nosi informacije o izvoru koja ga je

AKUSTIKA - TEMA 1: Uvod u akustiku

generisao, pa se njegovom analizom dobijaju informacije o procesu u kome je nastao (takozvana dijagnostika stanja). Karakteristina primena zvuka kao aktivne alatke je sistem osmatranja dna u vodi ispod broda (sonar). Moe se rei da je to akustiki radar, jer ovaj ureaja alje zvuni talas i zatim registruju energiju reflektovanu od prepreka. U takvoj primeni zvuk je aktivno sredstvo osmatranja jer je generisan iskljuivo zbog te namene. Na istim principima se zasnivaju i ultrazvune dijagnostike metode, iroko primenjivane u medicini, gde se generie ultrazvuni talas, pa se zatim registruju refleksije od pojedinih slojeva tkiva u organizmu. Zvuk kao aktivna alatka pojavljuje se i u vrlo jednostavnijim formama, kao to su ultrazvune kade za ienje povrine predmeta ili u ureajima za zavarivanje ultrazvukom. Danas se zvuk na takav nain koristi i u nekim oblastima koje su naizgled veoma daleko od akustike, kao to je mikroskopija, termomainstvo i slino. U kategoriji korienja zvuka kao pasivne alatke spadaju sve vrste oslukivanja. Paradigma takve upotrebe zvuka je sluanje rada srca i plua pomou stetoskopa da bi se utvrdilo zdravstveno stanje tih delova organizma. Sofisticiranija verzija istog postupka je, na primer, sistem za dijagnostiku stanja maina ili postrojenja, gde se oslukuju zvukovi koji nastaju u radu i analizom utvruje njihova ispravnost. Energetski i informacioni aspekt zvuka Svaka od pobrojanih inenjerskih upotreba zvuka vodi ka dva mogua, sutinski razliita pristupa, odnosno naina posmatranja zvuka. Zvuk se moe posmatrati kao energija u prostoru ili kao signal. Posmatranje zvuka kao pojave koja nosi energiju primenjuje se u onim disciplinama akustike gde je od znaaja samo energetski nivo zvunog polja u prostoru. Sve se to radi sa ciljem da se energetski nivo zvuka u nekoj taki ili delu prostora uini dovoljno velikim ili dovoljno malim. Tipian primer oblasti u kojoj se zvuk posmatra samo kao energija u prostoru jeste zatita od buke i vibracija, gde se znanje primenjuje da se taj nivo uini dovoljno malim. U osnovi pristupa u kome se zvuk posmatra kao signal lei injenica da on moe biti prenosilac informacija. Tada se neminovno zvuk mora podvesti pod dobro poznat pojam signala. Na slici 1.1 prikazana je elementarna blok ema prenosa informacija, koja je sasvim primenjiva i na sve akustike probleme. Da bi postojala neka zvuna pojava uvek mora da postoji izvor. U nainu kako se zvuna energija generie, u njenim karakteristikama u vremenskom i frekvencijskom domenu koduju se informacije. Pobudna veliina akustikog prenosnog sistema sa slike je zvuni pritisak ili zvuna snaga, to zavisi od okolnosti. Prijemnik zvuka moe biti elektroakustiki senzor ili ulo sluha.

izvor zvuka

akusticki prenosni sistem

prijemnik zvuka

Slika 1.1 - Informaciona blok ema akustikih pojava

Posmatranje zvuka kao signala namee potrebu da se u akustici primenjuje osnovna teorija telekomunikacija i teorija informacija. Prenosne funkcije i impulsni odzivi akustikih sistema predmet su merenja i modelovanja. Time se taj deo akustike kao nauke u celini pribliava telekomunikacijama. Teorijski alati kojii se koriste u akustici i kojim se analiziraju akustiki prenosni sistemi razvijeni su u telekomunikacijama.

AKUSTIKA - TEMA 1: Uvod u akustiku

Nezavisno od primene teorijskih alata preuzetih iz telekomunikacija, akustika je u jednom svom segmentu direktan deo telekomunikacija. U telekomunikacijama akustika se pojavljuje na dva naina: - na poetku i na kraju prenosa zvunih informacija, gde je informacija koja se prenosi telekomunikacionim kanalom u akustikom domenu (na primer, radiodifuzija zvuka, telefonija, itd.) i - kao celovit komunikacioni sistem u kome je zvuk nosilac informacija itavim putem (na primer, u oblasti podvodnog zvuka ili u sistemima za ozvuavanje). U inenjerskim oblastima u kojima se zvuk posmatra kao signal esto se na izlazu akustikog prenosnog sistema, na mestu prijemnika, pojavljuje ovekovo ulo sluha. Takva okolnost uvodi u akustiku kao egzaktnu inenjersku oblast izvesne psiholoke i fizioloke fenomene kojima egzaktnost inae nije svojstvena. Ovaj specifini sluaj zavretka akustikog prenosnog sistema moe se predstaviti blok emom sa slike 1.2. Pobudna veliina ula sluha je zvuni pritisak koji se javlja na izlazu iz nekog akustikog sistema prenosa. On preko uva deluje na centralni nervni sistem, odnosno odgovarajue centre u mozgu. Odziv koji pri tome nastaje u svesti luaoca naziva se zvuna slika. Zbog toga se definie psiholoki, dakle subjektivni odziv oveka na jedan fiziki nadraaj koji posredstvom ula sluha dolazi iz okruenja. Proces sluanja mora se shvatiti kao proces preslikavanja signala iz fizikog domena u skup parametara definisanih u psiholokom domenu.

fizicki domen

anatomski i fizioloski domen

psiholoski domen

zvucni pritisak

uvo

centralni nervni sistem

zvucna slika

Slika 1.2 - Veza izmeu zvunog polja i zvune slike

Iako su u pitanju razliiti fiziki pristupi, u nekim okolnostima posmatranje zvuka kao energije i kao signala mora se kombinovati. Takav primer su, recimo, uionice i amfiteatri u kojima glas govornika na mestu najudaljenijeg sluaoca treba da bude dovoljno glasan, to jest da ima dovoljno veliku energiju, i da istovremeno bude razumljiv, to znai da njegov informacioni sadraj bude ouvan.
Kratka istorija akustike

Istorija akustike poinje veoma davno, jo u antiko doba. Postoje dokazi koji datiraju jo iz III veka p.n.e. da su tada korieni neki akustiki fenomeni. Iz tog starog veka ostalo je zabeleeno ime arhitekte i inenjera Vitruvijusa. Neki akustiki fenomeni tada primenjeni u drevnim graevinama postali su slavni i kao takvi predmet intresovanja turista danas. Poznati su amfiteatri iz tog vremena (o kojma e inae biti rei kasnije) i hramovi sa izvesnim akustikim efektima. Taj period razvoja neki autori nazivaju period kada je akustika bila umetnosti, a zasnivala se na empirijskom znanju.

AKUSTIKA - TEMA 1: Uvod u akustiku

Istini za volju, u nekim krajevima sveta tokom srednjeg veka umesto umetnosti to je preraslo u obino kopiranje, bez stvarnih udubljivanja u principe i namene. Jedna ilustracija akustikog delovanja u srednjem veku na naem tlu jesu akustiki rezonatori izvaeni iz svodova starih srpskih crkava, prikazani na slici 1.4.

Slika 1.3 - Fotografije akustikih rezonatora izvaenih iz svodova Gornje crkve u Sremskim Karlovcima (levo) i ruevina crkve u selu Komorane (desno)

Razvoj akustike od tih davnih antikih vremena do danas moe se podeliti u nekoliko perioda: - period antike i srednjeg veka (akustika kao umetnost), - period od XVIII veka do poetka XX veka (akustika postaje nauka), - period od poetka XX veka (uvoenje elektrinih ureaja i eksperimenti), - period poslednjih tridesetak godina (primena raunara za modelovanje i merenje). Osnove savreme akustike postavljene su poetkom XVII veka, kada ona polako postaje nauka. Prvo eksperimentalno merenje brzine zvuka u vazduhu izvreno je jo 1635. godine (na osnovu razlike u stizanju bljeska i zvuka pri pucnju iz topa). U tom veku Njutn je postavio matematike osnove prostiranja zvuka. U XVIII veku nekim segmentima akustike problematike bavili su se i takva imena kao to su Ojler i Lagran. Osnove teorijske postavke zvuka u fluidima postavljene su u 18. veku. Akustika postaje savremena inenjerska oblast poetkom dvadesetog veka. Za taj period vezano je ime amerikanca Sabina, koji je postavio teorijske osnove akustike prostorija. Sve to prethodilo je pojavi elektrinih mernih instrumenata. Sa pojavom mikrofona, zvunika i sistema za zapisivanje signala razvoj akustike dobio je novi zamah, posebno izraen u drugoj polovini XX veka. Tome je navie doprineo razvoj tehnologije, pre svega elektrotehnike koja je omoguila korienje moderne merne opreme, senzora i pretvaraa. Najnovija epoha u istorijskom razvoju akustike prepoznaje se proteklih tridesetak godina zahvaljujui korienju raunara. Oni su omoguili dva ozbiljna pomaka: u oblasti modelovanja zvunog polja i u oblasti merenja. ak i neke klasine oblasti akustike koje se ve dugo razvijaju, kao to je akustika prostorija, poslednjih dve decenije doivele su veliki pomak zahvaljujui primeni raunara u merenjima. Dovoljno je napomenuti da je teorija o kvalitetu koncertnih dvorana doivela najvei progres tek u

AKUSTIKA - TEMA 1: Uvod u akustiku

poslednjim decenijama. ta vie, veza izmeu subjektivnih atributa zvunog polja i fizikih karakteristika koncertnih sala jo uvek je otvorena tema za istraivanja.
Podela akustike kao nauke danas

Kako se vremenom razvijala primena zvuka, tako se i akustika kao nauka irila ka raznim drugim oblastima nauke i ivota u kojima se zvuk pojavljuje kao tema. Tako su nastajale nove, esto potpuno zaokruene discipline unutar ire oblasti akustike, pa je itava oblast akustike kao nauke danas postala veoma razuena. Postoji preplitanje akustike sa tehnologijom, odnosno sa industrijom, nastajale su veze sa mnogim oblastima inenjerstva, posebno onima iz ire oblasti elekrototehnike, a postoji i spoj akustike sa netehnikim naukama, kao to je medicina, psihologija, umetnost.

NAUKE O ZEMLJI
OKEANOGRAFIJA ELEKTROTEHNIKA I TEHNOLOGIJA

INENJERSVO

FIZIKA ATMOSFERE

MAINSTVO PODVODNI ZVUK ELEKTROAKUSTIKA I ULTRAZVUK BUKA UDARI I VIBRACIJE FIZICKA AKUSTIKA MEHANIZMI ZRACENJA ZVUKA AKUSTIKA PROSTORIJA VIZUELENE UMETNOSTI

FIZIKA TLA

ATMOSFERSKI ZVUK SEIZMICKI TALASI

ARHITEKTURA

MEDICINA

BIOAKUSTIKA

FIZIOLOGIJA

SLUANJE

MUZICKE SKALE I INSTRUMENTI

PSIHOLOKA AKUSTIKA KOMUNIKACIJE PSIHOLOGIJA

MUZIKA

GOVOR

NAUKE O IVOTU

UMETNOST

SLIKA 1.4 Jedna mogua ematska podele akustike.

Na slici 1.3 prikazan je jedna mogua ematska podela akustika kao nauke kakva je ona danas. Vidi se da je ljudska delatnost u celini podeljena na etiri velike podoblasti od kojih svaka ima svoj kvadrant: nauke o zemlji, nauke o ivotu, inenjerstvo (odnosno tehnologija) i umetnost. Ove etiri oblasti oznaene su u uglovima slike. U centru eme nalazi se fizika akustika. To je oblast koja se, najkrae reeno, bavi prouavanjem generisanja zvuka i prirodom zvuka i zvunih pojava. Ona objanjava nastanak zvuka i pojave pri njegovom prostiranju. ema pokazuje da se

AKUSTIKA - TEMA 1: Uvod u akustiku

akustika vremenom iz tog svog jezgra razvijala prema sve etiri nabrojane oblasti ljudskog delovanja. U spoljanjem koncentrinom prstenu eme pobrojane su razne discipline u kojima postoji veza sa akustikom. U inenjerstvu su navedeni: elektrotehnika, mainstvo i arhitektura. U umetnosti spregu sa akustikom imaju vizuelne umetnosti (pre svega dizajn enterijera), muzika i govor kao izraajna sredstva umetnosti. Govor je takoe, uz medicinu, fiziologiju i psihologiju, deo ire oblasti nauka o ivotu s kojima je akustika povezana. Na kraju, u naukama o zemlji akustika je povezana s okeanografijom, koja prouava vodenu sredinu, fizikom atmosfere, koja prouava vazdunu sredinu, i sa fizikom tla, u kome se javljaju seizmiki talasi. U srednjem koncentrinom prstenu eme nalaze se ue oblasti akustike, pozicionirane na emi tako da se njihova polja dodiruju sa poljima drugih disciplina sa kojima su povezane. Na primer: oblast komunikacija u akustici na emi je povezana sa govorom i sa muzikom, i bavi se komunikacijom zvukom. Akustika prostorija ima svoje veze sa arhitekturom, jer se bavi prostorima u graevinskim objektima, zatim sa vizuelnim umetnostima, jer sve akustike mere su i deo enterijera, i sa muzikom, jer akustika prostorija odreuje ambijent za muzika izvoenja. Ovakav disperzivan razvoj akustike vremenom je uinio da pojedine njene oblasti sa eme, iako su u svom korenu deo iste bazine nauke, postanu u strunom smislu meusobno veoma udaljene i zahtevaju usku specijalizaciju onih koji se njima bave. To takoe znai da se niko ne moe baviti akustikom u celini. Specijalizacija u pojedinim oblastima akustike sa eme esto podrazumeva potpuno raliito prethodno obrazivanje.

1.3

Zvuk kao fizika pojava

Definicija utvruje da zvuk predstavlja vremenski promenljivu deformaciju u elastinoj sredini. To znai da u svakoj elastinoj sredini moe nastati mehanika deformacija tako to e mali delovi materije nekom spoljanjom silom biti izvedni iz svog ravnotenog poloaja i tako podstaknuti na kretanje oko nekog svog ravnotenog poloaja koji zauzimaju u materijalu. Veliina deformacije sredine funkcija je prostornih koordinata i vremena. Izvor spoljanje sile koja izaziva poremeaj naziva se izvor zvuka. Prostor u kome postoji zvuk naziva se zvuno polje. Za pojavu zvuka od znaaja su mase malih delova materije koji osciluju i unutranje restoracione sile koje tee njihovom vraanju u ravnoteno stanje. Pod malim delovima materije podrazumevaju se molekuli ili grupe molekula koji u takvom procesu vibracija imaju jednako, odnosno zdrueno kretanje. Pri tome nije od znaaja kolika je veliina tih sitnih delova materije koji se oscilatorno kreu, ve je odluujui parametar njihovo zajedniko kretanje u procesu oscilovanja i injenica da se ono jedinstveno kvantifikuje jednim fizikim podatkom o kretanju. U zvunim pojavama kakve se javljaju u ovekovom okruenju, to je predmet interesovanje u telekomunikacijama, pojavljuju se samo male deformacije, odnosno vibracije veoma malih amplituda. U takvim okolnostima vae linearne zavisnosti izmeu pobude i odziva materijala, i to predstavlja oblast takozvane linearne akustike. U sluaju veoma velikih deformacija promene koje trpe elastinosti u materijalu izlaze iz granica linearnosti, pa i odnos pobude i odziva prestaje da bude linearan. Tada fiziki procesi u zvunom polju postaju sloeniji. Iako je sutina zvuka kao fizike pojave definisana na mikro planu kroz mehaniko kretanje estica materijala, u veini inenjerskih disciplina gde se

AKUSTIKA - TEMA 1: Uvod u akustiku

prouavaju zvune pojave od interesa su samo makroskopski efekti zvuka. Posmatra se medijum u celini kao sredina u kojoj se javlja zvuk i analiziraju se makroskopski fenomeni koji su posledica njegovog postojanja. Procesi na nivou delova materijala koji osciluju od znaaja su samo u onoj meri u kojoj su potrebni za razumevanje i modelovanje pojava i u kojoj utiu na opta fizika zbivanja.
Zvuno polje

Kvantitativni pokazatelj stanja u zvunom polju moe biti svaka fizika veliina koja opisuje deformaciju u mediju kao funkciju vremena i prostornih koordinata. Jedan uproeni ematski prikaz poremeaja u materijalu koji se javlja pojavom zvuka dat je na slici 1.5. Oznaen je poloaj x jedne estice materijala kada je u miru, i u jednom trenutku njenog kretanja usled prisustva zvuka r(x,t).

r(x,t) x (x,t)

SLIKA 1.5 - ematski prikaz strukture sredine koja je pobuena zvukom sa oznaenim karakteristinim veliinama

Sa slike se vidi da najdirektniji pokazatelj, odnosno kvantifikator zvunog polja moe biti pomeraj estica, jer on najneposrednije definie deformaciju materijala. Pomeraj posmatrane estice iz take x u taku r(x,t) je (r, t). Ovako definisan pomeraj estica je kontinualna promenljiva u prostoru i vremenu i ona definie zvuno polje, odnosno zvuk. U optem sluaju, pomeraj u zvunom polju (r, t) predstavlja sloenu funkciju vremena i prostornih koordinata. Mogui oblici kretanja estica u polju oko svog ravnotenog poloaja odreene su prirodom materijala i u vrstim telima mogu biti razliiti, dok su u fluidima ta kretanja pri malim pobudama (oblast linearne akustike) odvijaju samo na jedan mogui nain. Za opisivanje zvunog polja, osim pomeraja, takoe se moe upotrebiti brzina oscilovanja estice v i njeno ubrzanje a. Izmeu pomeraja, brzine i ubrzanja postoji definisana veza (vidi okvir), pa je principijelno svejedno koja se od ove tri veliine usvaja da bude kvantifikator zvunog polja.

AKUSTIKA - TEMA 1: Uvod u akustiku

10

U procesu oscilovanja opta veza izmeu pomeraja, brzne i ubrzanja je:

v=

d dt

a=

dv d 2 = dt dt 2

Za prostoperiodine pojave izvodi u gornjim izrazima se pojednostavljuju, pa je:

v =

a = 2

Pretvaranje signala jedne veliine u drugu svodi se na primenu integratora ili diferencijatora.

U inenjerskoj praksi izbor veliine kojom e se kvantifikovati zvuno polje zavisi od okolnosti. Na primer, senzori zvuka u vrstim telima najee rade na principima interakcije inercijalnih masa i piezo materijala. Zbog toga takvi senzori zvuka na svom izlazu daju signal koji se srazmeran ubrzanju du jedne definisane ose, i nazivaju se akcelerometri. Neki senzori zvuka na svom izlazu daju elektrini signal koji je srazmeran pomeraju zbog toga to se u njima registruje pomeranje sredine. Prema tome, izbor veliine kojom se karakterie stanje zvunom polju je samo stvar tehnikih okolnosti, uglavnom tehnolokih mogunosti pretvaraa za merenje. Na osnovu slike 1.5 jasno je da se energija u zvunom polju sastoji od zbira energija mehanikih oscilacija svih estica zahvaenih oscilovanjem. Ta energija ima svoju komponentu kinetikog oblika energije estica u kretanju i komponentu potencijalnog oblika koja se javlja u elastinostima njihovih unutranjih veza. Zbir ove dve energije ini ukupnu zvunu energiju koja postoji u materijalu. Ta energija se moe posmatrati kao veliina totalne energije u mediju zahvaenom zvukom (najea oznaka je W), ili kao lokalni pokazatelj preko gustine energije definisane u jednoj taki prostora (oznaka E, izraena u koliini energije po jedinici zapremine).
Zvuno polje u vrstim telima

Pojave oscilovanja u vrstim materijalima, makroskopski posmatrano, mogu biti raznoliki. Na slici 1.6 prikazana su dva oblika zvunog talasa koji moe nastati u masivu materijala, odnosno u komadima koji su u sva tri pravca dovoljno veliki u odnosu na talasnu duinu. To su longitudinalni i transferzalni talas. Oni se razlikuju po pravcu oscilovanja estica materijala u odnosu na pravac prostiranja talasa. Vidi se da longitudinalni talas podrazumeva oscilovanje estica u pravcu prostiranja talasa, a transferzalni oscilovanje normalno na pravac prostiranja talasa. U komadima materijala kod kojih je bar jedna dimenzija relativno mala u odnosu na talasnu duinu (ploe, ipke, ice) postoje i drugi fiziki oblici zvunih talasa. Oblici oscilovanja u njima prikazani su na slici 1.7. U ploama i ipkama mogu se javiti oscilovanja savijanjem (fleksioni talasi) ili promenom debljine (ekstenzioni) talasi. Najzad, u svim fizikim formama materijala mogua je pojava povrinskih talasa. Kod njih su pobudom zahvaene samo estice u jednom ogranienom povrinskom sloju. Da bi se na neki nain kvantifikovala raznolikost kretanja estica u vrstim telima, uveden je pojam polarizacije. On oznaava oblik kretanja estica pri oscilovanju u zvunom polju. Ovo je ilustrovano na slici 1.8. Ako se kretanje estica deava samo po jednoj pravoj, kao to je ilustrovano na levom delu slike, onda se to naziva linearna polarizacija sredine. Ako estica istovremeno vri dva linearna kretanja sa meusobno normalnom polarizacijom i pomerajem faze, kao to je prikazano je na desnom delu slike 1.8, onda je to poremeaj sredine sa eliptinom polarizacijom.

AKUSTIKA - TEMA 1: Uvod u akustiku

11

smer prostiranja zvuka

longitudinalni (kompresioni) talas

transverzalni (savijajui) talas

Slika 1.6 - Oblici oscilovanja u masivu vrstih materijala

fleksioni talas

ekspanzioni talas

povrinski talas Slika 1.7 - Oblici oscilovanja u ploama i ipkama

(x,t) x r(x,t)
x r(x,t)

1.8 - Ilustracija linearne (levo) (x,t) Slika i eliptine polarizacije (desno).

AKUSTIKA - TEMA 1: Uvod u akustiku

12

Zvuno polje u fluidima

Nastanak i irenje zvuka u fluidima razlikuje se od zvuka u vrstim telima. To je posledica prirode fluida kao fizike sredine i zakona koji definiu njihova mogua stanja. injenica da ovek ivi u vazdunoj sredini ini da je u inenjerskom smislu priroda zvuka u gasovitim sredinama od posebnog znaaja. Sve oblasti akustike koje podrazumevaju ovekovo ulo sluha kao prijemnik, to je uvek sluaj sa akustikom u telekomunikacijama, prevashodno se bave zvukom u vazduhu. Zbog toga je prirodno ovde stavljeno teite na vazduh kao medij u kome se javlja zvuk.
U mnogim okolnostima akustiki prenosni sistem je sloen, i sastoji se od kombinacija vazdunih prostora i vrstih tela. Tipian primer ovako kombinovanog prenosnog sistema je pri prostiranju zvuka iz jedne prostorije, gde se nalazi neki izvor zvuka, u susednu prostoriju gde se moe nai neki prijemnik. Zvuk se u takvim okolnostima prostire kroz vazduh prve sobe do pregradnih zidova, poda i tavnice, prolazi kroz materijal ovih pregrada i nastavlja do prijemnika kroz vazduh druge sobe. U inenjerskim oblastima koje se bave zvunom izolacijom ovako postavljene prostorije nazivaju se predajna i prijemna. Dakle, prenosni put se u ovom sluaju sastoji od dva vazduna prostora i jedne masivne strukture. U praksi je mogue pronai i sloenije primere akustikih prenosnih sistema gde zvuk od izvora do prijemnika vie puta menja sredinu kroz koju se prostire.

Osnovna osobina gasova znaajna za pojavu zvuka je da se njihova zapremina moe deformisati, i da se pri tome javlja unutranja pojava suprotstavljanja lokalnim deformacijama zapremine. Kao odziv na lokalnu pobudu koja vri deformaciju javlja se unutranja restoraciona sila koja tee povratku u poetno stanje. Ta sila u fluidu, koja se javlja pojavom deformacije, definisana je lineranom jednainom stanja koja povezuje tri fizike veliine od kojih zavisi njegovo termodinamiko ponaanje:

p = rT
gde je
p

(1.1)

- ukupni pritisak u Pa, - gustina fluida kg/m3, - apsolutna temperatura u K, - konstanta koja zavisi od vrste gasa.

Prema tome, izraz (1.1) pokazuje da u gasovima postoji srazmera p T. Iz ovoga proizilazi da se lokalni pritisak moe posmatrati kao pokazatelj stanja lokalne deformisanosti gasa. Njegova vrednost se moe menjati spoljanjim uticajima kojima se menja gustina, to je sluaj kada se spoljanji uticaj vri sabijanjem gasa, ili menjanjem lokalne temperature, to se moe vriti pogodnim lokalizovanim zagrevanjem. Eksperimentalno je utvreno da se pojava zvuka u vazduhu sa dovoljnom tanou mogu posmatrati kao adijabatski proces. Da bi akustiki poremeaj u fluidu bio adijabatski, uslov je da susedni elementi fluida ne smeju rasmenjivati toplotnu energiju. Da bi to bilo zadovoljeno, potrebno je da budu ispunjeni sledei uslovi: - topolotna provodnost sredine mora biti mala, - temperaturni gradijent koji se javlja pojavom zvuka mora biti mali,

AKUSTIKA - TEMA 1: Uvod u akustiku

13

- promene stanja moraju se deavati dovoljno brzo. Toplotna provodnost vazduha jeste dovoljno mala, za normalne zvukove iz ovekovog okruenja temperaturni gradijent je relativno mali, a za ujne frekvencije promene stanja su dovoljno brze. U takvim okolnostima toplotni fluks izmeu susednih elemenata fluida za vreme promena stanja je zanemarljiv. U uslovima adijabatskih promena stanja u vazduhu njegova temperatura nije konstantna, ve entropija. Vazduh se sa dovoljnom tanou moe smatrati idealnim gasom, a za idealne gasove vai adijabatska jednaina stanja:

p = p0 0

(1.2)

gde je odnos specifinih toplota. Odavde sledi da je p = f ( ) . Ovo je veoma znaajna relacija linearne akustike. Za fluide koji nisu idealan gas adijabatska jednaina stanja je sloenija. Takoe pri veoma visokim intenzitetima zvune pobude uslovi za adijabatske procese prestaju da budu zadovoljeni (nastaje veliki lokalni temperaturni gradijent) pa gornja relacija ne vai.

1.4

Strukutura zvunog talasa u vazduhu

Ravnoteno stanje gasa pre nastanka zvuka u njemu predstavljeno je poetnim pritiskom po, odnosno gustinom o. Ova vrednost odgovara atmosferskom pritisku koji postoji u sredini. Deformacija pri pojavi zvuka nastaje zgunjavanjem i razreivanjem, to znai promenama vrednosti pritiska i gustine dva pokazatelja stanja. Pojave koje nastaju u tom procesu odreuju prirodu zvunog polja.
Jedan jednostavan model nastanka zvuka u vazduhu

Jedan jednostavan model na kome se moe opisati priroda elastinih deformacija u vazduhu zasniva se na jednodimenzionalnom nizu kuglica jednakih masa m meusobno povezanih oprugama. Ovaj model je ematski prikazan na slici 1.9a. Kuglice svojim masama modeluju molekule, odnosno delove vazduha koji se zajedno kreu, a opruge modeluju elastine sile koje postoje izmeu njih. Kada se na jednu od kuglica u nizu sa slike kratkotrajno deluje nekom spoljanjom silom F i tako joj se preda neki impuls energije, dolazi do lokalne deformacije sredine. Ona se manifestuje kretanjem kuglice na osnovu kinetike energije koju je dobila. Dolazi do pomeranja kuglice u pravcu dejstva sile i postepenog prelaska kinetike energije njenog kretanja u potencijalni oblik u susednim oprugama. Ovo stanje je prikazano na slici 1.9b. Dalje se poremeaj prenosi na susedne kuglice i nastavak tog procesa prikazan je na slici 1.9c. Sa slike je vidljivo pomeranje impulsa energije u prostoru na obe strane niza. Za svaku pobuenu kuglicu u tom kretanju moe se definisati brzina kretanja v, ali one nisu oznaene na slici zbog preglednosti crtea. Sutina pojave zvuka je u brzini deavanja, ime deformacija ostaje lokalna pojava.

AKUSTIKA - TEMA 1: Uvod u akustiku

14

Eventualno sporo dejstvo sile na modelu sa slike 1.9 vrilo bi translatorno pomeranje itavog sistema u pravcu dejstva sile, to nije zvuk ve makroskopsko kretanje materije.

F
n-3 n-2 n-1 n+1 n+2 n+3 n+4

m
n-3

m
n-2

m
n-1

m
n

m
n+1

m
n+2

m
n+3

m
n+4

a)

b)

n-3

n-2

n-1

n+1

n+2

n+3

n+4

c)

SLIKA 1.9 - ema prenoenja impulsa na modelu sa oprugama i masama: a - poetno stanje i mesto gde deluje spoljanja sila, b) i c) - dva sukscesivna stanja sistema po prestanku impulsa.

Zvuni talas u vazduhu

Model sa kuglicama i oprugama sa slike 1.9 na uproen nain pokazuje ta se deava kada u vazduhu osciluje jedan kruti klip i svoju energiju saoptava neposrednoj vazdunoj okolini, kao to je prikazano na slici 1.10. Klip na levoj strani slike svojim oscilacijama stvara poremeaje u neposrednom okruenju koji svojom prirodom kvalitativno odgovaraju opisanom procesu sa kuglicama. Umesto kroz pokretanje jedne kuglice, ovde se poremeaj javlja u vidu talasnog fronta koji nastaje u vazduhu po itavoj povrini klipa.

p(x,t)
SLIKA 1.10 - Ilustracija nastanka zvuka u vazduhu oscilovanjem krutog klipa

x
Talasni front oznaava povrinu na kojoj svi molekuli vazduha imaju istu fazu kretanja. Talasni front kao ravan, to je sluaj prikazan na slici 1.10, predstavlja najjednostavniji sluaj, i kao takav je u izvesnom smislu izuzetak u prirodi. Uobiajeno je da talasni front odstupa od idealne ravni i ima manji ili vie zakrivljen oblik. Da bi se u praksi generisao ravan talasni front potrebno se stvoriti izvesne preduslove (videti tekst u okviru).

AKUSTIKA - TEMA 1: Uvod u akustiku

15

Osim zbog injenice da ravan talasni front predstavlja izuzetak, primer sa slike 2.6 takoe predstavlja i idealizaciju sa aspekta nekih drugih detalja, a koji su uvedeni radi pojedostavljenja objanjenja. Na slici je zanemareno nekoliko vanih injenica. Prvo, poremeaj u vazduhu nastaje sa obe strane klipa, pri emu su ta dva generisana zvuka u protivfazi (kada je sa jedne strane zgunjavanje vazduha, sa druge strane nastaje razreenje, i obrnuto). Zvuk koji nastaje radom klipa sa jedne njegove strane irio bi se oko klipa, to stvara uslove da doe do ponitavanja sa onim to je nastalo sa suprotne strane. Najzad, nije razmatrano kako klip stoji u zadatoj poziciji i kako na njega deluje pobudna sila. Ipak, sva ta zanemarivanja ne umanjuju primenjivost ove ilustracije za objanjenje nastanka zvuka u vazduhu.

Lokalni pritisak p, vektor brzine v i gustina su parametri koji pokazuju stanje u zvunom polju. Sve promenljive veliine polja moraju zadovoljavati jednaine dinamike fluida. Na osnovu adijabatske jednaine stanja predstavljene izrazom (1.2) u procesu koji nastaje ispred klipa vai:

p = f ( )

(1.3)

U svim razmatranjima o kojima e biti re u nastavku smatrae se da je sredina u kojoj se prostire zvuk homogena. U idealizovanom eksperimentu sa slike 1.10, uz pretpostavku da je sredina homogena, pritisak, brzina i gustina nee zavisiti od poloaja, odnosno od prostornih koordinata.
Primer problema kada se ne moe pretpostaviti homogenost sredine je analiza prostiranje zvuka na relativno velika rastojanja, reda vie stotina metara odnosno kilometara. Na prostorima takve veliine nehomogenost vazdune sredine je uobiajena. Na manjim rastojanjima, na primer u prostorijama kao estom obliku sredine gde se analizira zvuno polje, eventualna nehomogenost vazduha se, po definiciji, zanemaruje.

Zvuni pritisak

U prisustvu deformacije u gasu kakva nastaje pojavom zvuka pritisak i gustina imaju svoju statiku komponentu i promenljivu komponentu, odnosno:

p = p0 + p(t)

= 0 + (t)

(1.4)

Kada se pojava zvuka posmatra u vazduhu i primeni gornji izraz za pritisak, statika komponenta p0 predstavlja atmosferski pritisak. Posmatrano u jednoj taki prostora negde ispred klipa promena pritiska u vremenu prikazana je na slici 1.11. Vidi se da se promena pritiska deava oko njegove statike vrednosti.

AKUSTIKA - TEMA 1: Uvod u akustiku

16

p po
Slika 1.11 - Dijagram promene pritiska u vremenu pri pojavi zvuka u fluidu

t
Drugi lan izraza (1.4) koji predstavlja vremenski promenljivu komponentu naziva se zvuni pritisak. Karakteristino je da ulo sluha i mikrofoni nisu osetljivi na statiki pritisak, jer je on na odgovarajui nain iskompenzovan. Zahvaljujui tome ovi senzori reaguju samo na vremenski promenljiivu komponentu zvunog pritiska.
U ovekovom uvu kompenzacija atmosferskog pritiska reena je odgovarajuim anatomskim detaljima (eustahijeva tuba izmeu srednjeg uva i usne duplje). Meutim, postoje okolnosti kada taj mehanizam ne funkcionie, na primer zbog upale sluzokoe, pa se tada javlja bol pri ronjenju jer u vodi vlada povien statiki pritisak, ili u toku leta avionom gde je pritisak neto nii od atmosferskog.

Jedinica za pritisak je Paskal (Pa), dimenziono N/m2. U starijoj akustikoj literaturi moe se kao jedinica za pritisak sresti mikrobar (b). Izmeu Paskala i mikrobara postoji relacija 1 Pa = 10 b. Statika komponenta pritiska u vazduhu pod normalnim uslovima je priblino p0 = 100 kPa = 105 Pa (ova vrednost se kolokvijalno naziva 1 atmosfera). Red veliine normalnih zvukova u vazduhu se kree u irokim granicama. Najtii zvuk koga oveije uvo moe registrovati reda je veliine 10-5 Pa, zvukovi normalne jaine (na primer pri normalnom govoru) su reda veliine 0,1 Pa, a zvukovi iji su pritisci reda veliine 1 Pa i vie spadaju u jake, odnosno veoma jake zvukove. Dakle, i za najjae zvukove u ovekovom okruenju efektivna vrednost vremenski promenljive komponente pritiska je za nekoliko redova veliine manja od jednosmerne komponente atmosferskog pritiska.
Opte karakteristike zvunog pritiska u vremenskom domenu

Za uobiajene zvukove u vazduhu funkcija p(t) moe biti veoma komplikovana, bez prepoznatljivih i ponovljivih formi. Sukscesivno ponavljanje identinih talasnih oblika praktino se ne javlja u realnim zvukovima i u njima je nemogue pronai ponovljive forme. Zvuk iste frekvencije p(t) = p sin(t) je izuzetak, moe se rei idealizacija, i u prirodi praktino ne postoji. Sinusni zvuk se moe generisati samo vetaki, koristei elektronske generatore signala, uz stanovitu panju da se minimizira izvesna neumitna deformacija takvog signala u procesu njegovog pretvaranja u zvuni talas. To naravno

AKUSTIKA - TEMA 1: Uvod u akustiku

17

ne umanjuje znaaj sinusnog talasnog oblika kao jedne od korienih idealizacija u teorijskim analizama. U takvim okolnostima posmatranje i analiza talasnog oblika zvunog pritiska u vremenskom domenu ne daje mnogo informacija o zvuku. Kao mera stanja u zvunom polju uobiajeno se posmatraju veliine dobijene razliitim usrednjavanjima amplitude pritiska, kao i njegov frekvencijski sadraj. Samo u retkim sluajevima posmatranje talasnih oblika u vremenskom domenu ima svoj smisao. Jedan takav primer je analiza impulsnih odziva akustikih prenosnih sistema, gde se, po prirodi stvari, mnoge injenice sagledavaju iz talasnih oblika u vremenskom domenu. Da bi se ilustrovao problem nedovoljne informativnosti vremenskog domena pri analizi zvunog pritika, u nastavku su prikazana dva primera. Na slici 1.12 pokazan je jedan mali segment vremenskog oblika uma. Jasno je da se iz ovakvog talasnog oblika ne moe zakljuiti nita detaljnije o prirodi zvuka, a pogotovo ne o subjektivnom doivljaju koji e imati slualac. Na slici 1.13 prikazan je talasni oblik jednog tona odsviranog na flauti. Prvi dijagram prikazuje itav ton, gde se uoava njegovo vremensko trajanje i obvojnica, sa definisanim poetkom i krajem. Na drugom dijagramu iste slike prikazana je jako uveana samo jedna perioda istog signala, izvaena negde iz sredine odsviranog tona. Vidi se da ovaj talasni oblik odstupa od sinusoide, ali je vrlo teko na direktan nain izvesti meru tog odstupanja. Samo promene u spektralnom domenu, koje pri tome nastaju, predstavljaju lako samerljiv podatak.

relativna amplituda

Slika 1.12 - Iseak talasnog oblika belog uma.

-1 0.00

0.01

vreme (s)

0.02

0.03

0.04

Sa slike 1.13 vidi se da zvuna pojava kakav je jedan muziki ton ima karakteristinu obvojnicu. Obvojnica signala moe se shvatiti kao amplitudska modulacija zvunog pritiska, i kao takva takoe predstavlja signal, u smislu kako se to posmatra u telekomunikacijama, samo znatno manjeg informacionog kapaciteta od osnovnog signala ispod obvojnice. U mnogim okolnostima kada se zvune pojave posmatraju u vremenskom domenu, analiza se svodi samo na posmatranje obvojnice signala, a ne same funkcije p(t). To je posebno korisno kao postupak u analizi signala govora i muzikih signala. Instrumenti koji se iroko koriste za merenje audio signala (takozvani modulometri) upravo imaju zadatak da priblino pokazuju veliinu obvojnice zvunog pritiska.

AKUSTIKA - TEMA 1: Uvod u akustiku

18

amplituda 0

vreme

amplituda

Slika 1.13 - Talasni oblik jednog tona odsviranog na flauti (gore) i uveana samo jedna perioda istog zvuka, izvaena priblino iz sredine odsviranog tona (dole). Isprekidano je oznaen talasni oblik iste sinusoide.

vreme

Modelovanje zvunog polja u vazduhu

Dva su uobiajena oblika predstavljanja zvunog polja: kao vremenska promena pritiska p(t) u zadatim takama prostora i kao prostorna raspodela pritiska p(x,y,z) u nekom trenutku vremena. Zbog toga je cilj svake akustike analize zvunog polja utvrivanje veliine zvunog pritiska kao vremenske funkcije ili funkcije prostornih koordinata. To se u realnim uslovima postie merenjem, a u fazi projektovanja predikcijom pomou razliitih matematikih modela. Generalno se moe rei da je matematiko modelovanje zvunog polja bremenito razliitim praktinim problemima. Posebno delikatno je modelovanje zvunog polja u prostorijama, koje su veoma znaajan oblik akustikih prenosnih sistema u praksi. U akustikoj teoriji je razvijeno nekoliko razliitih matematikih pristupa modelovanju takvog zvunog polja. Svaki pokuaj matematikog modelovanja zvunog polja i utvrivanje traenih veliina p(t), odnosno p(x,y,z), podrazumeva uvoenje nekih ogranienja da bi se zamiljeni matematiki model uinio reivim. Takva pojednostavljenja na samom poetku procesa modelovanja znae injenicu da je tanost napravljenog modela ograniena i zavisi od toga koliko uvedene polazne pretpostavke u posmatranom sluaju odgovaraju

AKUSTIKA - TEMA 1: Uvod u akustiku

19

realnosti. Zato svaka formula iz literature kojom se izraunava neki parametar zvunog polja ili kojom se opisuje stanje u polju u nekim konkretnim uslovima (na primer u prostorijama) implicitno sadri ogranienja koja definiu oblast njene vanosti i, u krajnjoj liniji, tanost u inenjerskim aplikcijama. Ova injenica ima veliki znaaj u praksi da bi se pravilno tumaili numeriki rezultati dobijeni pomou nekog od modela. Velika tanost u predikciji zvunog polja, posebno u prostorijama, u gotovo svim okolnostima teko je dostina bez obzira na vrstu primenjenog modela. U takvim okolnostima u akustici veoma veliki znaaj ima merenje, jer se jedino merenjem mogu sagledati realnosti zvunog polja i utvrditi njegove karakteristike u svim detaljima. Mnogi elementi matematikih modela podeavani su usaglaavanjem sa rezultatima merenja u realnom polju. Ipak, i akustika merenja imaju svoja ogranienja i neku konanu tanosti. Ona su, pre svega, posledica odabira parametara koji odreuju vremensku i frekvencijsku rezoluciju. Zbog svega toga neophodno je biti svestan da je tanosti sa kojom se moe ostvariti uvid u stanje zvunog polja konana. Broj znaajnih cifara u numerikim podacima relevantnim za analizu zvunog polja teko premauje tri, pa je neophodna kritinost u preuzimanju rezultata izraunavanja, koji se po definiciji dobijaju s relativno velikim brojem cifara.