Prof. dr Nenad Avramovi Prof.

dr Milo Markovi

MEUNARODNO JAVNO PRAVO

INTERNACIONALNI UNIVERZITET BRKO, 2013.

SADRAJ
I POJAM MEUNARODNOG JAVNOG PRAVA................................................................6 1. Odreivanje termina.................................................................................................... .....6 2. Definisanje meunarodnog javnog prava ........................................................................7 3. Odnos unutranjeg i meunarodnog prava ................................................................. .....8
3.1. Dualistika teorija.........................................................................................................................8 3.2. Monistika teorija.........................................................................................................................9

4. Znaaj i funkcije meunarodnog javnog prava..............................................................10 II IZVORI MEUNARODNOG JAVNOG PRAVA......................................................... ...13 POJAM I VRSTE IZVORA...................................................................................................13 1. Meunarodno obiajno pravo.........................................................................................14 2. Opta pravna naela........................................................................................................16 3. Sudska praksa i doktrina.................................................................................................17 4. Suenje po pravdi........................................................................................................ ...18 5. Jednostrani pravni akti drava..................................................................................... ...19
5.1. Jednostrana izjava ......................................................................................................................19 5.2. Notifikacija ................................................................................................................................19 5.3. Protest ........................................................................................................................................20 5.4. Priznanje ....................................................................................................................................20 5.5. Estopel .......................................................................................................................................20

III MEUNARODNO UGOVORNO PRAVO.....................................................................21 MEUNARODNI UGOVORI..............................................................................................21 1. Vrste meunarodnih ugovora.........................................................................................22

1.1. Naziv ..........................................................................................................................................23 1.2. Struktura teksta ugovora.............................................................................................................23 1.3. Ugovorne strane..........................................................................................................................24

2. Proces zakljuivanja meunarodnih ugovora.............................................................. ...25

2.1. Ratifikacija .................................................................................................................................26 2.2. Prihvatanje, odobravanje i pristupanje.......................................................................................27 2.3. Stupanje na snagu ugovora ........................................................................................................28 2.4. Rezerve na ugovore....................................................................................................................29

3. Izvrenje i dejstvo ugovora.............................................................................................30

3.1. Tumaenje meunarodnih ugovora.............................................................................................30 3.2. Suspenzija, prestanak i povlaenje iz ugovora...........................................................................31 3.3. Ugovori koji su u sukobu sa imperativnom normom meunarodnog prava.......................... ....34 3.4. Nitavost ugovora ......................................................................................................................34 3.5. Relativni uzroci nitavosti..........................................................................................................35

IV SUBJEKTI MEUNARODNOG PRAVA.......................................................................37 1. Meunarodna zajednica kao subjekt meunarodnog prava............................................38 2. Pojedinci kao subjekti meunarodnog prava..................................................................38

DRAVA KAO SUBJEKT MEUNARODNOG PRAVA....................................................39 1. Kriterijumi dravnosti....................................................................................................39

1.1. Stanovnitvo...............................................................................................................................39 1.2. Suverenost dravne vlasti...........................................................................................................40 1.3. Dravna teritorija........................................................................................................................41

2. Dravne granice..............................................................................................................42
2.1. Vrste dravnih granica................................................................................................................43 2.1.1 Vetake granice.............................................................................................................. ....43 2.1.2. Prirodne granice.................................................................................................................43 2.2. Sticanje dravne teritorije...........................................................................................................44

3. Priznanje drave.............................................................................................................45
3.1. Vrste i oblici priznanja ...............................................................................................................46 3.2. Priznanje vlada ...........................................................................................................................47 3.3. Osnovna prava i obaveze drava ...............................................................................................48 3.4. Sukcesija drava.........................................................................................................................50

4. Meunarodnopravna odgovornost drave......................................................................52

4.1. Oblici odgovornosti drave.........................................................................................................54 4.2. Imuniteti strane drave...............................................................................................................55

MEUNARODNE ORGANIZACIJE...................................................................................56 1. Geneza optih meunarodnih organizacija.....................................................................57 2. Drutvo naroda...............................................................................................................58 3. Organizacija Ujedinjenih nacija.....................................................................................59
3.1. Osnivanje Ujedinjenih nacija......................................................................................................59 3.2. lanstvo u Ujedinjenim nacijama...............................................................................................60 3.3. Organi Ujedinjenih nacija...........................................................................................................61 3.3.1. Generalna skuptina ..........................................................................................................61 3.3.2. Savet bezbednosti...............................................................................................................63 3.3.3. Ekonomski i socijalni savet................................................................................................64 3.3.4. Starateljski savet.................................................................................................................65 3.3.5. Sekretarijat UN...................................................................................................................66

4. Meunarodne organizacije od posebnog znaaja za Bosnu i Hercegovinu...................66

4.1. Savet Evrope...............................................................................................................................66 4.1.1. Evropski sud za ljudska prava............................................................................................67 4.2. Severnoatlanski pakt............................................................................................................... ....68 4.2.1. NATO kao deo novog poretka............................................................................................69 4.3. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj............................................................................70 4.4. Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju........................................................................71 4.5. Evropska unija............................................................................................................................72 4.5.1. Politiki i ekonomski aspekti evropskih integracija...........................................................72 4.5.2. Evropska zajednica za ugalj i elik....................................................................................72 4.5.3. Evropska zajednica za atomsku energiju ...........................................................................73 4.5.4. Evropska ekonomska zajednica.........................................................................................74 4.5.5. Reforme Ekonomske zajednice..........................................................................................75 4.5.6. Osnivanje i struktura Evropske unije.................................................................................76 4.5.7. Reforme Evropske unije ....................................................................................................77 4.5.8. Sporazum iz Lisabona........................................................................................................78

V REAVANJE SPOROVA....................................................................................................80 1. Mirno reavanje meunarodnih sporova........................................................................80 2. Diplomatski naini reavanja sporova ...........................................................................80 3. Sudski nain reavanja sporova......................................................................................83 4. Arbitraa................................................................................. .......................................83 5. Meunarodni sudovi.......................................................................................................85 6. Meunarodni sud pravde................................................................................................86
6.1. Nadlenost Meunarodnog suda pravde.....................................................................................87 6.2. Postupci pred Meunarodnim sudom pravde......................................................................... ....88 6.3. Sporedni postupci.......................................................................................................................89

VI DIPLOMATSKO I KONZULARNO PRAVO................................................................91 DIPLOMATSKO PRAVO .....................................................................................................91 1. Pojam i vrste diplomatije................................................................................................92

1.1. Bilateralna i multilateralna diplomatija......................................................................................92 1.2. Stalna i ad hoc diplomatija.........................................................................................................93 1.3. Samit i posrednika diplomatija ................................................................................................93

2. Organi drave u meunarodnim odnosima.....................................................................94 3. Uspostavljanje diplomatskih odnosa..............................................................................95 4. Diplomatska misija.........................................................................................................96

4.1. Funkcije diplomatske misije.......................................................................................................98 4.2. Privilegije i imuniteti diplomatskih misija.................................................................................99 4.3. Privilegije i imuniteti lanova misije........................................................................................100 4.4. Privilegije i imuniteti administrativnog i poslunog osoblja misije.........................................102 4.5. Trajanje imuniteta.....................................................................................................................102

5. Pogoranje i prekid diplomatskih odnosa.....................................................................103 6. Specijalne misije...........................................................................................................104

6.1. Sedite, sastav i funkcije specijalne misije...............................................................................105 6.2. Specijalne misije i diplomatski odnosi................................................................................... ..106 6.3. Olakice, privilegije i imuniteti specijalne misije i njenih lanova..........................................107

7. Konzularno pravo i konzularni odnosi.........................................................................108

7.1. Konzularne funkcije..................................................................................................................108 7.2. Otvaranje i rang konzulata .......................................................................................................109 7.3. Privilegije i imuniteti konzulata................................................................................................110 7.4. Imuniteti i privilegije konzularnih funkcionera i lanova konzulata........................................110

8. Multilateralna diplomatija............................................................................................111
8.1. Stalne misije..............................................................................................................................112 8.2. Funkcije stalne misije...............................................................................................................113 8.3. Misije drava nelanica............................................................................................................114 8.4. Sedite i status misije................................................................................................................116 8.5. Privilegije i imuniteti lanova misije........................................................................................116 8.6. Delegacije pri organima meunarodnih organizacija i na meunarodnim konferencijama.....117 8.7. Delegacije posmatraa pri organima meunarodnih organizacija i na konferencijama...........118

VII MEUNARODNO KRIVINO PRAVO ...................................................................120 1. Pojam i razvoj meunarodnog krivinog prava............................................................120 2. Meunarodni krivini sud.............................................................................................122 3

2.1. Nadlenost Meunarodnog krivinog suda..............................................................................123

VIII MEUNARODNO RENO PRAVO.........................................................................125 1. Pojam, vrste i znaaj meunarodne reke......................................................................125 2. Vanplovidbeno korienje meunarodnih reka............................................................126 3. Reim plovidbe Dunavom............................................................................................127 4. Reim plovidbe Rajnom...............................................................................................128 IX PRAVO MORA................................................................................................................130 1. Unutranje morske vode.............................................................................................. .131
1.1. Nadlenosti obalne drave........................................................................................................131

2. Arhipelako more..........................................................................................................133 3. Teritorijalno more ........................................................................................................133

3.1. Ogranienja suvereniteta..........................................................................................................134

4. Spoljni morski pojas.....................................................................................................136 5. Epikontinentalni pojas..................................................................................................136 6. Iskljuiva ekonomska zona...........................................................................................137 7. Otvoreno more..............................................................................................................139 8. Moreuzi........................................................................................................................140 9. Morski kanali................................................................................................................142 X MEUNARODNO PRAVO ZATITE IVOTNE SREDINE.....................................144 LITERATURA......................................................................................................................148

I POJAM MEUNARODNOG JAVNOG PRAVA

1. ODREIVANJE TERMINA
Odreivanje izraza koji e na najadekvatniji nain prezentovati pojam ove pravne grane danas u pravnoj doktrini nije posebno apostrofirano. Dodue, termin meunarodno pravo egzistira od kraja XVIII veka. Smatra se da ga je u pravni sistem uveo Deremi Bentam, a i danas je prisutan zajedno sa terminom meunarodno javno pravo kao preovlaujui. U vreme Bentama izraz meunarodno pravo je na realan, drutveno prihvatljiv, nain definisalo pravnu granu u nastajanju. I danas shvatanja o pojmu i predmetu Meunarodnog prava nisu jedinstvena. Jedni, polazei od izvornog stava i irokog tumaenja, smatraju da meunarodno pravo ureuje odnose izmeu svih subjekata meunarodnog prava. Drugi, koji uporite za svoj stav nalaze u stavu Stalnog meunarodnog suda pravde, izjednaavaju ga sa meudravnim pravom, odnosno sa pravom koje regulie odnose izmeu suverenih drava. Preovlaujue miljenje danas je da je meunarodno pravo ono koje vie ne regulie odnose izmeu drava, ve i odnose izmeu drava i meunarodnih organizacija, izmeu pojedinih meunarodnih organizacija, kao i njihove unutranje odnose, i jo ire odnose izmeu naroda, kao nosilaca suvereniteta i prava na samoopredeljenje. U tom kontekstu meunarodno pravo, kao iri i optiji pojam, smatraju neki pravni pisci da se deli na meunarodno javno i meunarodno privatno pravo. Pri tom meunarodno javno regulie odnose izmeu drava, odnose izmeu drava i meunarodnih organizacija, unutar i izmeu meunarodnih organizacija u njihovim odnosima kao nosilaca suverenosti (dakle, javnopravne odnose), a meunarodno privatno pravo za predmet regulisanja ima odnose izmeu drava povodom odnosa pojedinaca (odnosno privatno-pravne odnose). Meutim, ova podela meunarodnog prava danas nema previe pristalica. Privatnopravni odnosi sa elementom inostranosti nisu izvor samo meunarodnog privatnog, ve istovremeno i meunarodnog javnog prava, jer se de facto, ali i de iure radi o meunarodnim odnosima. Takoe i pojedinac i njegov status, inae subjekt meunarodnog privatnog prava, po nekim autorima, predmet su regulisanja normama meunarodnog javnog prava. Pre uvoenja termina meunarodno pravo, u pravnoj teoriji Srednjeg veka preovladavao je termin pravo naroda. Ovaj naziv koristili su italijanski pisci XV i XVI veka, u vreme nastanka meunarodnog prava, izjednaavajui ga, u velikoj meri pogreno, sa ius gentium, koji je zajedno sa ius civile, primenjivao praetor peregrinus, kao deo unutranjeg rimskog prava. Naime, ius gentium, za razliku od ius civile koji se primenjivao samo na graane Rima, je kao predmet regulisanja imao odnose svih drugih naroda, koji su iveli u granicama rimske drave
1 2 3 4

Bentham Jeremy, 1748-1832, engleski drutveni i politiki teoretiar, pristalica liberalnog ekonomskog koncepta A. Smita i D. Rikarda. 2 Stalni Meunarodni sud pravde u sluaju Lotus, 1927. 3 Pravna enciklopedija, Savremena administracija, Beograd, 1979., strana 686. 4 Verdross, A.: Volkerrecht, Wien, 1964, s. Magaraevi, I.: Osnovi meunarodnog prava i meunarodnih odnosa, sv. I Novi Sad, 1974, s. 1.

i pri tom se sluili svojim pravom. U istoriji je poznat i termin meudravno pravo, koji je lansirala nemaka pravna kola. Njegov domet imao je smisla samo do osnivanja prvih meunarodnih organizacija, to jest do poetka XX veka, jer je podrazumevao izuavanje pravnih pravila koja reguliu samo drave kao subjekte meunarodnog prava. U novije vreme razvojem unipolarnog sveta i tenjom da se meunarodna zajednica predstavi kao poseban entitet, promoteri globalizacije predlau termin transnacionalno pravo. Pod njim podrazumevaju sve odnose, bez obzira na oblast u kojoj se realizuju, sa meunarodnim karakterom, odnosno koje u svom biu ukljuuju prelazak nacionalnih granica. Drugi alternativni termin ije se uvoenje predlae je termin supranacionalno pravo (supranational law). Osnovni smisao ovog termina je u tome da ukae na vii, superiorniji poloaj meunarodnog prava u odnosu na volju drava, ili, ak, pravo koje za adresate ima neposredno pojedince.
5

2. DEFINISANJE MEUNARODNOG JAVNOG PRAVA

Odreivanje termina meunarodnog prava i njegove promene tokom istorije ukazuju na drutvenu uslovljenost termina misaonim sadrajem pojma koji predstavlja. Vremenska promenljivost determinanti koje odreuju pojam ove grane prava manifestuju se kroz promenu subjekata, predmeta izuavanja, funkcije koje obavljaju, naina nastanka i karaktera pravnih pravila... Osnivanjem prvih meunarodnih organizacija krug subjekata iji pravni poloaj i odnose regulie sistem pravnih pravila meunarodnog prava proiren je, pored drava, i na organizacije (odnose izmeu meunarodnih organizacija i odnose meunarodnih organizacija i drava), ali i na oveka i druge jedinke od meunarodnog interesa. Funkcionisanje sistema pravnih normi meunarodnog prava od najvee je vanosti za ureenje odnosa u meunarodnoj zajednici, koju ine suverene drave. Nastanak i izgradnja organizovane meunarodne zajednice inicirana je potrebom regulisanja pravnih odnosa koji e garantovati bezbednost u planetarnim okvirima, te reavanje sporova izmeu drava mirnim putem. Meunarodno pravo je instrument artikulisanja interesa meunarodne zajednice, odnosno meunarodnih odnosa. Njime se usklauju interesi pojedinih drava ili pojedinaca sa interesima meunarodne zajednice ili oveanstva u oblastima kao to su globalne klimatske promene ili druga globalna pitanja okoline, kulturno i materijalno naslee oveanstva i meunarodni zloini. Procedura donoenja akata meunarodnog prava potuje suverenitet drava, pa je donoenje propisa, po pravilu, izraz saradnje, koordinacije i usaglaene volje drava. Meunarodno pravo, meutim, poznaje i norme, dodue izuzetno, opteg univerzalnog i obavezujueg dejstva, koje kao ius cogens obavezuju sve drave, bez obzira na injenicu da su one izraz slobodne i suverene volje svih drava. Ius cogens pravna pravila izuzetak su od konsenzualne prirode izrade pravnih propisa meunarodnog prava. S obzirom na krug subjekata koje obuhvata, odnosno prostornog vaenja, pravna pravila meunarodnog prava dele se na univerzalna, regionalna i partikularna. Univerzalna pravila imaju opti domen primene obavezuju jednako sve drave. Regionalna meunarodna pravila predstavljaju konsenzus drava lanica jedne regije i najee se pod njima podrazumeva pravo regionalne meunarodne organizacije, a po nainu nastanka ta pravna pravila mogu da
6

5 6

Krea M.: Meunarodno javno pravo, Pravni fakultet, Beograd, 2010, str. 26. Etinski, R.: Meunarodno javno pravo, Pravni fakultet, Novi Sad, 2007, str. 3.

budu rezultat ugovora ili pak obiaja. Partikularna pravila su najueg dejstva i obuhvataju pravila koja se donose i obavezuju dve ili vie drava. Delotvornost i efikasnost pravnih pravila meunarodnog prava dilema je stara koliko i samo meunarodno pravo. injenica je da meunarodna zajednica nema aparat dravne prinude koji bi obezbeivao primenu sankcija u sluaju povrede pravno obavezujueg ponaanja. Ipak, iza meunarodnog prava stoji dve ili vie suverenih drava i sa svojim aparatima izvrne, sudske i zakonodavne vlasti obezbeuju i proces donoenja, ali i primene pravnih pravila, pa i izvrenje sankcija, koje nije bezuslovno ni u unutranjem pravu. Svakako da sankcije u meunarodnom pravu imaju mnoge specifinosti u odnosu na one u unutranjem pravnom poretku, ali su evidentno prisutne i ispoljavaju se u politikom, ekonomskom ili oruanom obliku. Sudsku zatitu meunarodnog prava meunarodna zajednica ostvaruje putem neobavezne, fakultativne nadlenosti meunarodnih sudova koji su, kao uostalom i sudovi u dravama, samo pokuaj i nain obezbeenja nezavisne i objektivne primene prava. U praksi pravna stanovita meunarodnih sudova esto imaju obavezujue dejstvo i na pravosudni sistem drava. Navedene karakteristike direktno odreuju sadraj pojma meunarodnog prava kao sistema pravnih pravila koja reguliu osnivanje, pravni poloaj i odnose drava, meunarodnih organizacija i drugih subjekata meunarodnog prava, kao i pravni poloaj i odnose drugih jedinki od meunarodnog interesa.

3. ODNOS UNUTRANJEG I MEUNARODNOG PRAVA

Intenziviranje meunarodne saradnje u savremenom svetu rezultiralo je poveanjem broja subjekata i polja delatnosti odvijanja te saradnje, ali je dovelo i do razvoja meunarodnog prava. Osnovni principi funkcionisanja drava u meunarodnim odnosima zasnovani na jednakosti i suverenosti i dalje su dominantni, ali i podloni korekcijama koje zahteva usaglaeno i sinhronizovano delovanje meunarodne zajednice. Otuda i problem koje se namee kako u praksi tako i u teoriji prava, jeste pitanje odnosa izmeu meunarodnog i unutranjeg prava. U teoriji meunarodnog prava ovaj odnos je opredeljen kroz dve relativno suprotstavljene doktrine: dualistiku i monistiku.

3.1. DUALISTIKA TEORIJA

Dualistika teorija polazi od pretpostavke da meunarodno i unutranje pravo funkcioniu kao dva odvojena, ravnopravna i nezavisna pravna sistema, pri emu meunarodno pravo regulie odnose izmeu drava, a unutranje ili dravno pravo propisuje okvir delovanja pravnih i fizikih lica unutar teritorije jedne drave. Osniva i najistaknutiji pedstavnik dualistike kole Hans Tripel smatra da je volja drave meritorni pokreta i izvor unutranjeg prava, dok je sporazum zajednikih volja drava izvor meunarodnog prava. Izmeu pravila ova dva nezavisna pravna sistema ne moe ni da doe do sukoba, a razlog lei u injenici da reguliu odnose razliite po karakteru (meunarodne odnosno unutranje) i po subjektima na koje se odnose (drave, pravna i fizika lica). Ova koncepcija poiva na suverenitetu drave, te u skladu sa njom, dravi u odnosu na meunarodnu zajednicu pripada primat u odnosu na meunarodnu zajednicu. Organi vlasti i sudovi u okviru jedne drave ne priznaju nikakvu suverenu vlast iznad svog samostalnog, nacionalnog suvereniteta, pa kao takvi oni primenjuju samo ona pravila meunarodnog

prava za koja im to bude nareeno putem domae pravne norme, koja je za njih obavezna. U skladu sa nevedenim organi drave duni su da, u sluaju nesaglasnosti unutranjeg sa meunarodnim pravom, primenjuju unutardravne propise. S obzirom na teritorijalno vaenje unutranjeg prava, koje je omeeno nacionalnim dravnim granicama, otvoreno je pitanje prostornog vaenja meunarodnog prava. Izuzev teritorija koje su pod neposrednom meunarodnom jurisdikcijom, u skladu sa usvojenim principima dualistike teorije, meunarodno pravo nema drugi samostalni domen teritorijalne primene. Na podruiju suverene drave pravna pravila meunarodnog prava organi drave primenjuju samo ukoliko je inkorporirano u domae zakonodavstvo i predstavlja njen imperativ.

3.2. MONISTIKA TEORIJA

Druga teorijska koncepcija o odnosu izmeu meunarodnog i unutranjeg prava polazi od injenice da je pravni poredak jedinstven, a da su meunarodno i dravno pravo delovi jednog sistema, te da se nalaze u posebnom interakcijskom odnosu. No, pristalice monistike teorije imaju razliit stav po pitanju znaaja i vanosti pravnih pravila meunarodnog, odnosno unutranjeg prava. Doktrinarni stav monistike teorije, koji zagovara primat unutranjeg nad meunarodnim pravom, pojavio se u pravnoj nauci krajem XIX veka. U znaajnoj meri on je bio izraz i politike sile, ali i stanja nedovoljno razvijenih meunarodnih odnosa toga vremena. Ova teorija kasnije je prihvaena i od nacionalsocijalistikih teoretiara i posluila je kao opravdanje nemakom imperijalizmu. Drugi doktrinarni stav monistike teorije daje primat meunarodnom pravu u odnosu na unutranje i njegovo nastajanje se vremenski poklapa sa stvaranjem Drutva naroda, kao prve univerzalne meunarodne organizacije, i razvojem multilateralnih odnosa posle Prvog svetskog rata. Doktrinarne pretpostavke za primat meunarodnog prava nad unutranjim pravom rezultat su razliitih pogleda teoretiara. Unutranje pravo je delegirano meunarodno pravo, jer meunarodna zajednica poseduje vlast koja je nezavisna od ljudi koji ive na odreenoj teritoriji. Vlast meunarodne zajednice izvodi se iz razliitih hipoteza kao npr. pravne norme pacta sunt servanda (Kelsen), oseanja pravde (Le Fir) ili pravne svesti i meunarodne solidarnosti (Digi) itd. Pristalica ove monistike opcije je i ameriki teoretiar Filip Desap, koji polazei od ideje univerzalnosti ljudskih problema, i sloenih odnosa u meunarodnoj zajednici smatra da postoji samo jedno transnacionalno pravo, koje regulie odnose i poloaj pojedinaca, kompanija, drava, organizacija drava ili drugih grupa. Ideja o stvaranju transnacionalnog prava vremenski se poklapa sa posthladnoratovskim periodom, odnosno sa praktinom realizacijom globalizma i njegovom promocijom u meunarodnim odnosima. Globalizam promovie meunarodne aspekte saradnje, koji su nesumnjivo u ekspanziji, na raun unutranjeg prava, a sve promene u unutranjoj sferi determinisane su meunarodnim faktorima. Interesantno je da se stanovita amerikih teoretiara poklapaju sa aktuelnim interesima spoljne politike Sjedinjenih Amerikih Drava i nastankom unipolarnog sveta u kom kljunu ulogu igra jedina supersila savremenog sveta. Pitanje odnosa meunarodnog i unutranjeg prava je sa aspekta njegove primene jo znaajnije. Piripadnost meunarodoj zajednici drave, generalno, manifestuju kroz prihvatanje optih pravila meunarodnog prava, a neke opte ugovore veina drava je
8 9 10

Barto, M.: Meunarodno javno pravo, Beograd, 1954. Schecher, L. : Deutsches Aussenstaatsrecht, Berlin, 1933, preneto iz Avramov, S., Krea, M.: Meunarodno javno pravo, Slubeni glasnik, Beograd, 2008, str. 44. 9 Jankovi, B., Radivojevi, Z.: Meunarodno javno pravo, Ni, 2005. 10 Jessup, C. Ph.: Transnational Law, New-Haven, 1956.

7 8

prihvatila, kao conditio sine qua non meunarodne saradnje. Sa druge strane, svaka drava ima posebno ugovorno pravo, koje je rezultat ostvarivanja njihovih interesa, kako kroz bilateralnu, tako i viestranu saradnju. Odgovornost drave iz ugovora zakljuenog sa nekim drugim meunarodnopravnim subjektom proizilazi iz preuzete obaveze iz meunarodnog ugovora na osnovu pravila meunarodnog prava. Obaveze iz meunarodnog ugovora po organe drave i prave subjekete unutranjeg prava nastupaju posle propisane implementacije meunarodnog ugovora u unutranji pravni sistem. Pri tom, pojedini meunarodni ugovori mogu se neposredno primenjivati, dok je za druge potrebna unutranja dogradnja. Veina drava Evrope kroz odredbe svog pozitivnog prava stoji na principima monistike teorije sa primatom meunarodnog prava. Materija je, naravno, predmet ustavno-pravne regulative, ali najvii pravno-politiki akti drava, uprkos razlikama formalno-pravnog definisanja, sutinski sadre sline osnovne maksime. One se ispoljavaju kroz formulacije opta pravila meunarodnog prava i meunarodni ugovori deo su unutranjeg pravnog sistema ili ispravno ratifikovani ili potvreni meunarodni ugovori ili sporazumi e, posle njihovog objavljivanja, prevladati zakone, pod uslovom da svaki sporazum ili ugovor primenjuje druga strana. I Ustav Republike Srbije iz 2006. godine sadri slino reenje, pa su opteprihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni meunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju.... O primatu meunarodnog prava nad unutranjim govori i praksa meunarodnih sudova. Tako, opte je poznato da u sluaju da su pravila unutranjeg prava u suprotnosti sa meunarodnim obavezama drave, pa usled njihove primene nastupi teta za drugu dravu, lanicu meunarodne zajednice, postojae meunarodno-pravna odgovornost drave za pretrpljenu tetu. Iako se obaveznost presuda meunarodnih sudova odnosi uvek na konkretan sluaj i na odreene subjekte, pa ista nema snagu precendenta, savetodavno miljenje stalnog Suda meunarodne pravde opte je prihvaeno naelo meunarodnog prava da u odnosima izmeu sila, ugovornih strana, odredbe unutranjeg prava ne mogu imati prevagu nad ugovorom, ima daleko iri znaaj od miljenja suda u konkretnom predmetu. Takoe treba imati u vidu da meunarodni sud primenjuje meunarodno pravo, dok nacionalni sudovi propise unutranjeg prava, odnosno i meunarodnog prava, koji su na propisan nain postali deo dravnog prava.
11 12 13 14 15

4. ZNAAJ I FUNKCIJE MEUNARODNOG JAVNOG PRAVA

Generalnu odliku unutranjeg prava kao sistema drutvenih normi, koji sankcionie dravna prinuda sa ciljem da odre dati drutveni poredak, poseduje, u optem smislu, i meunarodno javno pravo. Uvaavajui razlike u pogledu izvora, sankcija i subjekata sistem pravila meunarodnog prava normativni je odraz drutvenih odnosa u meunarodnoj
11 Drave lanice Evropske unije harmonizaciju zakonodavstva vre preko sekundarnih izvora komunitarnog prava, tj. uputstava, koje donose organi Unije. Drave lanice uputstva ne primenjuju neposredno, ve prema lanu 249. stav 3. Ugovora o Evropskoj zajednici uputstvo obavezuje svaku dravu lanicu kojoj je upueno u pogledu ciljeva koji treba da postignu, preputajui nacionalnim organima da izaberu formu i sredstva izvrenja. lan 15. stav 4. Ustava Ruske Federacije. lan 55. Ustava Francuske. lan 16. stav 2, Ustava Republike Srbije. Navedeno savetodavno miljenje Stalni sud meunarodne pravde doneo je jo daleke 1930. godine u vezi sa tumaenjem Konvencije zakljuene izmeu Bugarske i Grke po pitanju reciprone emigracije (Ser. B. No. 17. p. 32).

12 13 14 15

10

zajednici, te je kao takav podloan promenama koje meunarodni odnosi diktiraju. Te promene intenzivirane su naroito uvoenjem multilateralizma poetkom XX veka. Primena nauno-tehnolokih dostignua u privredi, saobraaju, ali i drugim oblastima drutvenih aktivnosti, rezultirala je razvojem i specijalizacijom postojeih i stvaranjem i irenjem novih oblika meunarodnih odnosa. Na normativnom planu regulacija navedenih odnosa dovela je, naroito posle osnivanja Organizacije ujedinjenih nacija, do stvaranja novih grana meunarodnog javnog prava. Dakle, period posle Drugog svetskog rata odlikuje kodifikacija ugovornog, diplomatskog i konzularnog prava, saobraajnog (pomorskog, eleznikog, renog, potanskog, vazduhoplovnog), krivinog, administrativnog, medicinskog, humanitarnog, kosmikog... Do toga perioda klasino meunarodno pravo, koje je kao subjekte poznavalo iskljuivo drave, delilo se na meunarodno ratno i meunarodno mirnodopsko pravo. Dodue, i osnivanje OUN, kao univerzalne politike organizacije, inicirano je strahotama dva svetska rata i rastuim bezbednosnim rizicima i za cilj je imalo stvaranje meunarodnog pravnog mehanizma za ouvanje svetskog mira. Uostalom, to potvruje i sam uvod Povelje Organizacije ujedinjenih nacija Mi, narodi Ujedinjenih nacija reeni da spasemo budua pokolenja uasa rata, koji je dvaput u toku naeg ivota naneo oveanstvu neopisive patnje... Na taj nain rat je izopten iz meunarodnih odnosa, a u cilju obezbeenja mira konstruisan je sistem kolektivne bezbednosti. Sistem kolektivne bezbednosti utemeljen Poveljom predstavlja, u stvari, pokuaj da se ojaa i normativno zaokrui sistem ije su osnove postavljene u Drutvu naroda. Doprinos meunarodnog javnog prava u ouvanju mira i bezbednosti kroz regulisanje spornih meudravnih odnosa kroz utvrivanje pravnih pravila, ali i delatnost meunarodnih organizacija je, nema sumnje, veoma znaajan. Meunarodno mirnodopsko pravo je istovremeno bila alternativa ratovima, ali je posluilo i kao uspostavljanje principa jednakosti pravnih subjekata u meunarodnim odnosima. Uporedo sa izgradnjom sistema odnosa koji ne poiva na dominaciji jaeg, a emu je doprinela i ravnotea snaga dva suprotstavljena ideoloka, ekonomska i vojna bloka u vreme trajanja Hladnog rata, veliki broj drava stekao je nezavisnost od kolonijalne uprave dojueranjih drava kolonizatora. Stvaranjem novih, nezavisnih i suverenih drava menjali su se i meunarodni odnosi, a sa njima ubrzano se humanizuje meunarodno pravo formulisanjem pravnih pravila i standarda o pravima i slobodama pojedinaca i kolektiviteta. Doneta je serija obavezujuih pravnih akata koji ureuju kako opta prava i slobode pojedinaca, tako i poloaj pojedinih kategorija lica. Proces sistematizacije, sakupljanja i sreivanja prevashodno obiajnih pravnih pravila, koji je zapoet u okvirima meunarodnog prava krajem XIX veka, nastavljen je u okviru Drutva naroda, da bi puni zamah doiveo kroz delatnost organizacije Ujedinjenih nacija. Istorija meunarodnog prava belei prvu kodifikaciju na Bekom kongresu, koji je odran 1815. godine i tom prilikom je doneta Deklaracija protiv trgovine crncima. Zavrnim aktom utvrena naela o slobodi plovidbe na meunarodnim rekama, vajcarska proglaena za stalno neutralnu dravu, a u domenu diplomatskog prava, odnosno diplomatskog prezeansa, donet Pravilnik o rangu diplomatskih predstavnika. Pariski kongres odran 1856. godine izvrio je kodifikaciju pravila meunarodnog pomorskog prava, a 1864. godine u enevi je doneta Konvencija o sudbini ranjenika i bolesnika u suvozemnom ratu, koje su revidirane 1906, 1929. i 1949. godine. Za najpotpuniju
16 17

16 17

Krea, M.: Meunarodno javno pravo, Pravni fakultet, Beograd, 2010, str. 44. Krea, M.: Meunarodno javno pravo, Pravni fakultet, Beograd, 2010, str. 45 .

11

kodifikaciju u takozvanoj prvoj fazi razvoja meunarodnog prava slovi kodifikacija pravila iz oblasti meunarodnog ratnog prava usvojena na Hakim konvencijama 1899. i 1907. godine. Dalja kodifikacija takoe se odvijala u domenu pojedinih oblasti meunarodnog prava, a ne kao opta, koja bi podrazumevala celovitu i sveobuhvatnu sistematizaciju pravila meunarodnog javnog prava. Inae kodifikaciju koja proizvodi javne meunarodne uinke vre drave kao nosioci meunarodnog pravnog subjektiviteta i ona predstavlja zvaninu kodifikaciju. Iako se pod pojmom kodifikacije, prima facie, misli na proces uvoenja nepisanih pravila u sistem ugovornih, dakle, pisanih pravila, proces kodifikacije moe da obuhvati i ostale izvore meunarodnog prava, poput pravila sadranih u pojedinim ugovorima, opta naela prava, pa i pravila utvrena jednostranim pravnim aktima drava od znaaja za meunarodni javni poredak. Posle osnivanja Ujedinjenih nacija, Poveljom je zadatak kodifikacije poveren Generalnoj skuptini, koja je radi realizacije cilja usvojenog lanom 13. Povelje, taj zadatak poverila posebnoj Komisiji UN za meunarodno pravo. Predloge najpoznatijih meunarodnih kodifikovanih akata poput: Konvencije o pravu mora iz 1958, Konvencije o diplomatskim odnosima iz 1961, Konvencije o konzularnim odnosima iz 1963, Konvencije o specijalnim misijama iz 1969, Konvencije o ugovornom pravu iz 1969, Konvencije o sukcesiji drava u odnosu na meunarodne ugovore iz 1978. godine i niz drugih. Pitanje kodifikacije meunarodnog trgovinskog prava povereno je posebnoj Komisiji UN za meunarodno trgovinsko pravo (UNCITRAL), a znaajan doprinos na planu unapreenja saradnje dale su i druge specijalizovane ogranizacije i tela OUN, poput Konferencije UN o trgovini i razvoju, Ekonomske komisije UN...
19

18

18

Po stanovitu jednog broja pravnih pisaca, meu kojima je i prof. R. Etinski, u istorijskom razvoju meunarodnog prava razlikuju se dve epohe. Prva zapoinje antikim civilizacijama i traje do kraja Prvog svetskog rata, kada zapoinje druga epoha, koja traje i danas. 19 Pored zvanine, u teoriji su poznate jo i doktrinarna kodifikacija, koju vre naunici i poluzvanina kodifikacija koju vre pojedine profesionalne organizacije, poput Instituta za meunarodno pravo, Svetsko udruenje za meunarodno pravo i Ameriko udruenje za meunarodno pravo.

12

II IZVORI MEUNARODNOG JAVNOG PRAVA

POJAM I VRSTE IZVORA

Drutvena injenica ili odnos je stvarni uzrok nastanka prava, kao drutvene pojave. Dakle, u najirem smislu to bi bilo materijalno odreenje izvora prava, relativno nezavisno od vladajuih doktrinarnih uenja u raznim epohama, koje su izvor prava traili u prirodi, ljudskom razumu klasnoj borbi, tj. materijalnoj proizvodnji, potrebi zatite drutvenih interesa, drutvenom ugovoru... Na navedeni nain materijalne izvore prava definie unutranje pravo i opta teorija prava. Za razliku od njih materijalne izvore meunarodnog javnog prava odlikuje niz specifinosti. Tako je sila kao sankcija samo relativno prisutna u meunarodnom pravu i zavisi direktno od stvarnih meunarodnih odnosa i ravnotee snaga, koje takoe diktiraju i pravna pravila. Otuda su materijalni izvor meunarodnog javnog prava drutveni odnosi koje odlikuje sukob politikih, dravnih, ekonomskih, geopolitikih ili nekih drugih interesa od znaaja za funkcionisanje i opstanak meunarodne zajednice, te ih je neophodno regulisati i usmeravati pravnim normama meunarodnog karaktera. Upravo formalni izvor meunarodnog javnog prava je normativni izraz, odnosno konstatacija materijalno (drutvenim uslovima i meunarodnim odnosima) determinisane postojee norme. Na navedeni nain nastaju opti pravni akti meunarodnog prava, koji sadre opte pravne norme koje reguliu drutvene odnose u meunarodnoj zajednici. Formalne izvore u meunarodnom poretku stvaraju samo subjekti meunarodnog prava po strogo utvrenoj proceduri. Proces usvajanja meunarodnih akata odlikuje demokratinost postupka i jednak procesnopravni poloaj subjekata meunarodnog prava, ime se, formalno, neutraliu negativni uticaji monih subjekata meunarodne zajednice. Savremena meunarodnopravna doktrina i praksa imaju relativno jedinstven stav po pitanju hijerarhije formalnih izvora meunarodnog prava. U sutini, prihvaena je klasifikacija koju je utvrdio Statut Meunarodnog suda pravde, odredbama lana 38. koji glasi: 1. Sud, ija je dunost da svoje odluke u sporovima koji su izneti pred njega donosi saglasno meunarodnom pravu, primenjuje: a) meunarodne konvencije, bilo opte, bilo posebne, koje predstavljaju pravila izriito priznata od strane drava u sporu; b) meunarodni obiaj, kao dokaz opte prakse koja je prihvaena kao pravo; c) opta pravna naela koja priznaju prosveeni narodi; d) u granicama odredbe lana 59. sudske odluke i uenja najpozvanijih strunjaka meunarodnog javnog prava razliitih naroda, kao pomono sredstvo za utvrivanje pravnih pravila. 2. Ova odredba ne ograniava pravo Suda da jedan spor reava ex aequo et bono, ako parnine stranke na to pristanu.

13

Saglasno citiranoj odredbi kao glavni izvori meunarodnog prava utvreni su meunarodni ugovori, meunarodna obiajna pravila i opta pravna naela, dok se u pomone formalne izvore ubrajaju sudske odluke i uenja najpoznatijih strunjaka za meunarodno pravo. Redosled primene glavnih formalnih izvora meunarodnog prava sainjen je shodno njihovoj utvrenoj vanosti, to znai da sudovi najpre primenjuju meunarodne ugovore, ukoliko isti postoje i mogu da se primene. U sluaju da ugovora nema, primenjuju se obiajna pravna pravila i, na kraju, opta pravna naela. Pomoni izvori prava predstavljaju mehanizme za utvrivanje znaenja pravnih pravila. Uloga i zadatak meunarodnih sudova identian je ulozi i zadatku sudova u unutranjem pravnom sistemu. Sudovi, naime, utvruju injenino stanje u svakom konkretnom sluaju, te na isto primenjuju opte pravne norme donosei odluke sa obavezujuom pravnom snagom za stranke u sporu. Sudske odluke u navedenom kontekstu doprinose jasnoi tumaenja meunarodnopravnih pojmova i instituta, te na taj nain uvruju meunarodni poredak. Meunarodna jurisprudencija pokazuje da u hijerarhiji pomonih formalnih izvora meunarodnog prava sudska praksa ima daleko vei znaaj nego doktrinarni stavovi najpozvanijih pravnih teoretiara. Izvor meunarodnog prava predstavljaju i pravno obavezujue odluke meunarodnih organizacija, dok je znaaj pravno neobavezujuih odluka organizacija srazmerno manji. Shvatanja teoretiara u pogledu pravne obavezanosti jednostranih akata drava su podeljena. Retki su oni koji ih svrstavaju u meunarodne izvore, jer su izraz jednostrane volje drave to je suprotno izvorima meunarodnog prava kao izrazu saglasnosti volja dva ili vie subjekata meunarodnog prava. Meunarodno pravno dejstvo u odreenim situacijama, meutim, jednostranim pravnim aktima se ne moe osporiti.

1. MEUNARODNO OBIAJNO PRAVO

Obiaj se uglavnom definie kao drutvena norma zasnovana na dugotrajnom ponavljanju koje je prelo u naviku i dobilo karakter drutvene obaveznosti. Ustaljena praksa ponaanja meunarodnih subjekata osnov je izgradnje obiajnih pravnih pravila. Meutim, da bi obiaj prerastao u meunarodno obiajno pravo neophodna je pravna svest o obaveznosti obiaja (opinio iuris sive necessitatis). Meunarodna obiajna pravila nastaju u praksi drava, meunarodnih organizacija i drugih subjekata meunarodnog prava, kada oni steknu opinio iuris obaveznosti, a sa ciljem da pravno urede konkretne meunarodne odnose. Ovakav stav o meunarodnom obiajnom pravnom pravilu prihvatio je i Statut Meunarodnog suda pravde sa ne ba najsrenijom jezikom formulacijom da se meunarodni obiaj odreuje kao dokaz opte prakse prihvaene kao pravo. Statut Meunarodnog suda pravde je meunarodnom obiaju dao status izvora meunarodnog prava. Pri tom je zasigurno imao u vidu da se radi o najstarijem i dugo godina unazad jedinom izvoru meunarodnog prava, koji je, uz to, specifinost samo meunarodnog prava. Ovaj opteusvojeni pojam meunarodnih obiajnih pravila sadri i objektivni ili materijalni i subjektivni ili psihiki supstrat. Materijalni elemenat je sadran u optoj praksi, a subjektivni u psihikom poimanju obaveznosti meunarodnih subjekata tj. opinio iuris. Praksa drava i meunarodnih organizacija ispoljava se kroz delatnost i ponaanja dravnih odnosno organa meunarodnih organizacija. Da bi ta ponaanja subjekata
20

20

lan 38. stav 1.b. Statuta Meunarodnog suda pravde.

14

meunarodnog prava dobila epitet opta ona moraju da budu prihvaena od veine lanica meunarodne zajednice kroz jednoobrazno i sukcesivno ponavljanje istog spoljnjeg akta u odreenim meunarodnim okolnostima. Pri tom, optost ili univerzalnost ne zahteva uniformno prihvatanje pravila od apsolutno svih subjekata, ve od pretenog broja u kontinuiranom periodu. Naravno, pri tom treba imati u vidu prostorno vaenje meunarodnog obiajnog prava i podelu obiaja po ovom kriterijumu. Sa aspekta vaenja obiajnih pravnih pravila, razlikuju se opti ili univerzalni obiaji i partikularni meunarodni obiaji. Dok univerzalni meunarodni obiaji imaju globalni domen primene i vae za celu meunarodnu zajednicu, partikularni obiaji se dele na regionalne i lokalne. Regionalno meunarodno obiajno pravo vezano je samo za praksu ogranienog broja drava koje imaju za cilj ostvarivanje odreenih zajednikih interesa i, po pravilu, za odreeni geografski region. Za razliku od regionalnog lokalna obiajna pravila primenjuju se u odnosima izmeu dve drave. I pojam opte prakse, shodno navedenoj podeli meunarodnih obiaja, treba primeniti u odnosu na odgovarajui broj subjekata u zavisnosti da li se radi o univerzalnim, regionalnim ili lokalnim obiajnim pravilima. Znaaj i vanost meunarodnih obiajnih pravila upravo je srazmerna broju subjekata primene, a u procesnom smislu pretpostavka je da Meunarodni sud pravde univerzalne meunarodne obiaje poznaje, dok strane u postupku partikularne obiaje na koje se pozivaju moraju i da dokazuju. Meunarodni obiaji moraju da imaju jednoobraznost, kontinuitet i uestalost primene. I dok su jednoobraznost i kontinuitet primene prakse meunarodnih obiaja nesporni za njihovu primenu, uestalost ponavljanja obiaja direktno je uslovljena uestalou meunarodnih odnosa iz kojih proizilaze. Vreme stvaranja meunarodnog obiajnog pravila takoe je promenljiva kategorija uslovljena uestalou meunarodnih odnosa. Nekada je za stvaranje obiajnog pravila trebalo da proe desetine, pa i stotine godina primene opte prakse, ali je poveanom uestalou konkretnih savremenih oblika meunarodnih odnosa taj rok viestruko skraen. Tako je za prihvat i primenu meunarodnih pravila o ustanovljenju stalnih misija pri Ujedinjenim nacijama ili o epikontinentalnom pojasu bilo potrebno svega desetak godina, a teorija i praksa pokazuju da je za formiranje pojedinih obiaja potrebno i svega nekoliko dana. Nije, meutim, svako ustaljeno i kontinuirano ponaanje meunarodnih subjekata meunarodno obiajno pravilo. Da bi opta praksa postala meunarodni obiaj potrebna je, pored materijalnih pretpostavki, i svest o pravnoj obaveznosti na odgovarajue ponaanje. I upravo taj subjektivni elemenat tvori razliku izmeu prostog obiaja i pravila kurtoazije, sa jedne strane, i obiajnog pravnog pravila, sa druge. Primera radi pravilo o pozdravljanju brodova na otvorenom moru je prost obiaj, dok je pruanje privilegije stranom diplomatskom predstavniku da lovi u odreenom regionu kurtoazno pravilo. Naravno, i kurtoazno pravilo, a i prost obiaj mogu vremenom da prerastu u obiajno pravno pravilo, kao to je to bio sluaj sa davanjem sudskog imuniteta stranim diplomatskim predstavnicima.
21 22

21

U jurisprudenciji Stalnog suda meunarodne pravde i Meunarodnog suda pravde formulacije koje se odnose na kvalifikaciju ovog pojma su, pored ostalih i jednoobrazna meunarodna praksa, na praksu gotovo univerzalnu, na kontinuiranu praksu na konstantnu tradiciju, konstante, stalna praksa... 22 Tako je lansiranjem prvog vetakog satelita u kosmos od strane Sovjetskog Saveza 1957. godine nastalo obiajno pravilo o slobodi kosmosa. Tada je, naime, SSSR lansirao prvi satalit koji je nekoliko desetina puta obleteo zemlju kreui se iznad teritorije i nadvazdunog prostora niza zamalja, a da nijedna od njih nije zbog toga ina uloila protest. Prihvatajui navedenu praksu drave su preko rezolucije koju je donela Generalna skuptina UN legalizovali obiajno pravilo o slobodi kosmosa, a kosmiki prostor je preutno dobio status dobra od opteg interesa (res communis omnium). S obzirom na izuzetno kratko vreme trajanja nastanka ovog obiaja isti je u teoriji meunarodnog prava dobio naziv instant ili momentalni meunarodni obiaj, za razliku od tradicionalnih obiajnih pravila.

15

Inae, pravna svest nije pretpostavljeni elemenat obiajnog pravila, ve je dunost drava i meunarodnih organizacija kao subjekata meunarodnog prava da je kroz svoju praksu na jasan, vidljiv i kontinuiran nain promoviu. Ve iz jezike formulacije Statuta Meunarodnog suda da se meunarodni obiaj odreuje kao dokaz opte prakse prihvaene kao pravo proizilazi vremenska komponenta stvaranja obiajnog pravila diktirana stvaranjem opte praksa ponaanja. Meunarodni odnosi iniciraju navedenu praksu, a od znaaja i uestalosti ponavljanja meunarodnih odnosa zavisi i proces ujednaavanja prakse i stvaranja pravne svesti o obaveznosti ponaanja odnosno stvaranja obiajnog pravnog pravila. Meunarodni ugovor ili drugi akt je esto instrument pravnog ujednaavanja istorodne, a moe da bude i faktor ujednaavanja i raznolike meunarodne prakse. Ista dejstva, po principu argumentum e contrario, moe da ima i sudska odluka, jer meunarodno pravo nije prihvatilo precedentno svojstvo sudskih odluka, te iste obavezujue deluju samo prema stranama u konkretnom spornom sluaju. Univerzalno obiajno pravilo je izraz volje meunarodne zajednice, koja se izraava uglavnom preutnim pristankom veine drava. Ali, prihvat obiajnog pravila moe biti u suprotnosti sa interesima nekih drava, pa je njihovo legitimno pravo da prekinu proces formiranja pravila obezbeenjem adekvatnog broja drava koje su protiv istog. Pored kolektivnog akt protivljenja moe biti individualni izraz dat kroz protest, pokretanje sudskog ili arbitranog postupka, protiv jedne ili vie drava zbog sporne prakse, glasanja protiv u organima meunarodnih organizacija. Proces gaenja i prestanka meunarodnog pravnog pravila suprotan je njegovom nastanku. Tako nestankom jednog od dva elementa nuna za pojavu obiajnog pravila gasi se ovo pravilo. Ako nestane pravnog uverenja o obaveznosti pravila, pravno pravilo pretvara se u puki obiaj. Prestankom odgovarajue prakse nestaje svako pravilo.
23 24

2. OPTA PRAVNA NAELA

U klasifikaciji glavnih formalnih izvora meunarodnog prava tree mesto, iza ugovornog prava i meunarodnih obiajnih pravila, zauzimaju opta pravna naela. Ovaj status dao im je Statut Meunarodnog suda pravde, koji predvia da sporove koji su podneti Sudu reava saglasno meunarodnom pravu i primenjuje prema lanu 38. stav 1. taka c. i opta pravna naela priznata od civilizovanih naroda. Pomenutim lanom Statuta odreen je i redosled primene izvora, pa opta pravna naela Meunarodni sud primenjuje tek ukoliko nema meunarodnih ugovornih i obiajnih pravila. Stanovita pravnih teoretiara u pogledu odreivanja pojma optih pravnih naela nisu, meutim, jedinstvena. Tako, jedni prihvataju veoma iroku formulaciju i pod optim pravnim naelima podrazumevaju najoptije pravne principe koji su zajedniki svim vrstama prava (meunarodnom, transnacionalnom i supranacionalnom), kao i razvijenim pravnim sistemima drava bez obzira na oblik civilizacije kojoj pripadaju. Drugo miljenje, koje je u naoj teoriji preovlaujue, smatra da su opta pravna naela
25

23

Iako je Stalni sud meunarodne pravde u sluaju Lotus (iz 1927) svojom presudom prihvatio tursku jurisdikciju nad francuskim brodom za akte uinjene na otvorenom moru, kasnija meunarodna praksa prihvatila je suprotan pravni rezon i putem priznavanja iskljuive jurisdikcije drave iju zastavu brod vije za akte uinjene na otvorenom moru izgradila meunarodno obiajno pravilo. 24 Etinski, R.: Meunarodno javno pravo, Pravni fakultet, Novi Sad, 2007, str. 14. 25 Degan, V. .: Meunarodno pravo, Pravni fakultet u Rijeci, Rijeka, 2006, str. 74. Sline stavove ima i Verdross, A.: Forbidden Treaties in International Law, AJIL, 1937. No. 4, str. 571577.

16

apstraktne norme, izvedene iz niza pravila koja se primenjuju u unutranjim porecima drava, koje ulaze u sastav meunarodne zajednice. Shvatanje koje u naoj pravnoj teoriji dominira ini nam se prihvatljivije, jer odvaja opta pravna naela i naela meunarodnog prava. Naime, naela meunarodnog prava treba da budu rezultat volje meunarodne zajednice koja se izraava kroz ugovorno ili, pak, obiajno pravo. A, oba ova izvora imaju primat u primeni prilikom reavanja sporova od strane Meunarodnog suda pravde u odnosu na opta pravna naela. Nadalje, svrha primene optih pravnih naela iz unutranjeg pravnog sistema (in foro domestico) je u popunjavanju pravnih praznina, kojih je meunarodno pravo, ali i praksa, u momentu donoenja Statuta Meunarodnog suda pravde bilo prepuna, s obzirom da se radi o savremenoj pravnoj grani sa veoma kratkom tradicijom. Prilikom primene optih pravnih naela Meunarodni sud pravde e, od strane u sporu koja je njihovu primenu traila, zahtevati da taj pravni princip vai kao opte pravno naelo u pretenom broju drava koje pripadaju razliitim pravnim sistemima (evropskom ili kontinentalnom, muslimanskom, anglosaksonskom). Upravo na naj nain se tumai i sintagma priznata od civilizovanih naroda iz lana 38. stav 1. taka c. Statuta Meunarodnog suda pravde, to potvruje da se pod optim pravnim naelima podrazumevaju pravila koja odraavaju osnovne pojmove prava i pravde koje mora imati i potovati svaki pravni sistem bez obzira na drutveno-istorijsku samosvojnost, kulturnu tradiciju i religijsko opredeljenje. U opta pravna naela ugraene su univerzalne drutvene i pravne vrednosti i principi, koji su sadrani u svim pravnim sistemima u svetu. Sa druge strane, naela meunarodnog prava nastala su kao izraz zajednike volje meunarodne zajednice i predstavljaju normativni izraz interesa koji se ispoljavaju kroz meunarodne odnose. Ona neposredno proizilaze iz meunarodnog obiajnog ili ugovornog prava, a posredno izvor uglavnom nalaze u unutranjim pravnim sistemima, i svoju verifikaciju ostvaruju kroz praksu i presude meunarodnih sudova. Kao naela meunarodnog prava egzistiraju, primera radi, naelo ravnopravnosti drava, naelo mirnog reavanja sporova...
26

3. SUDSKA PRAKSA I DOKTRINA

Sudska praksa i doktrina najpozvanijih strunjaka javnog prava raznih naroda predstavljaju pomoni izvor meunarodnog prava, odnosno pomono sredstvo za utvrivanje pravnih pravila. Ova kao i odredba lana 59. Statuta koja kae da odluka Suda ima obaveznu snagu samo prema strankama u sporu i u odnosu na taj sluaj, upuuje da je meunarodno pravo prihvatilo evropsko kontinentalno pravno stanovite, a ne anglosaksonsko prava, u pogledu uloge i mesta sudske prakse u stvaranju pravnih pravila. Pod sudskom praksom u meunarodnom pravu podrazumevaju se odluke Meunarodnog suda pravde, arbitranih sudova, a u novije vreme, i drugih regionalnih ili specijalizovanih meunarodnih, pa ak i nacionalnih sudova po meunarodnim pitanjima. Meutim, generalno, kao formalni supsidijarni izvor meunarodnog prava, najvei znaaj imaju odluke Meunarodnog suda pravde, koji je svoju sudsku praksu nastavio na svom prethodniku Stalnom sudu meunarodne pravde. Autoritet Meunarodnog suda pravde proizilazi iz injenice da se radi o glavnom sudu organizacije Ujedinjenih nacija, te da u njegov sastav ulaze najpoznatiji pravnici iz svih poznatih pravnih sistema drava sveta. Iako je Statut Meunarodnog suda pravde prihvatio stav kontinentalnog prava da Sud nije legislativni, ve organ koji primenjuje apstraktna pravna pravila na konkretni sluaj, znaaj
27

26 27

Avramov, S., Krea, M.: Meunarodno javno pravo, Slubeni glasnik, Beograd, 2008, str. 64. lan 38. stav 1. taka d. Statuta Meunarodnog suda pravde.

17

sudskih odluka, kao izvora prava, je znaajno vei nego u evropskom pravu. Osnovni razlog za to lei u injenici da Sud esto presuuje na osnovu neodreenih obiajnih pravnih pravila, pa zauzimanje stava u tumaenju obiaja predstavlja putokaz za budue sluajeve. Drugaije postupanje istog Suda u novim sluajevima bilo bi dokaz pravne nedoslednosti, to ne odgovara autoritetu ustanove ni sudija. Eventualno nepozivanje na pozvanu sudsku praksu Meunarodnog suda pravde od strane drugih sudova ili arbitraa bilo bi izraz nepotovanja vodee meunarodne pravosudne instance, ali i postupak koji doprinosi izgraivanju nekonzistentne meunarodne jurisprudencije. Poveanjem broja meunarodnih sudskih instanci stanje nalae potrebu izgradnje institucionalnih veza izmeu meunarodnih sudova koja bi omoguila koherentnu i jednoobraznu primenu meunarodnog prava. Razumno je oekivati da bi u tom sistemu centralno mesto pripalo Meunarodnom sudu pravde. Uloga teorije u tumaenju pravnih propisa kao izvora meunarodnog prava daleko je manja nego sudske prakse. Dodue, doktrinarni stavovi istaknutih pravnika u vreme neizgraenog sistema meunarodnog prava i siromane sudske prakse u ranijem periodu bili su autoritativan izvor izgradnje i tumaenja pravnih pravila. Danas se doprinos teorije ispoljava kroz doktrinarnu sistematizaciju i tumaenje novih pravnih pravila pozitivnog meunarodnog prava, ali i na uticaj na institucije koje rade na izradi nacrta konvencija, kakve su Institut za meunarodno pravo ili, pak, Komisija za meunarodno pravo Ujedinjenih nacija.
28

4. SUENJE PO PRAVDI
Naelno, sporove, koji su pred njim pokrenuti, meunarodni sud reava saglasno meunarodnom pravu. Ipak, Statut Meunarodnog suda pravde predvia i da ta odredba ne prejudicira pravo Suda da jedan spor reava ex aequo et bono, ako stranke na to pristanu. Premda je suenje po pravdi i pravinosti u Statutu stavljeno u kontekst izvora po svojoj prirodi pravinost ne moe biti formalni izvor meunarodnog prava. Pravinost se kao pojam definie kao siguran i spontan oseaj pravednog i nepravednog, naroito kada se sagledava kroz presuivanje nekog konkretnog i posebnog sluaja. Pravda i pravinost se, dakle, ne smeju zanemariti u postupku primene pravnih pravila na pojedinane sluajeve, a slue i kao osnova za nastanak pravnih pravila. U drutvenom i filozofskom kontekstu naelo pravinosti, kao put do pravde, svoju osnovu gradi na moralnim drutvenim naelima. Ili, kako ree profesor Krea, pravo bez pravinosti je lieno svoje krajnje, idealne funkcije, tako da bi se moglo rei da je pravinost metafizika sutina prava kao realnog fenomena. U postupku primene meunarodnog prava o pravinosti se raspravlja infra legem, praeter legem i contra legem. Pravinost infra legem odlikuje svaku primenu prava od strane suda, kako unutar dravnog teritorija, tako i u okvirima meunarodne zajednice, kada primenjuje meunarodno pravo. Naelo pravinosti obavezuje sudiju i bez zahteva stranaka, a posebno je ispoljeno kroz domen slobode diskrecionog odluivanja (pri proceni tete, kod odmeravanja visine tete, kod ocene dokaza, kod raspodele trokova postupka...). Prilikom primene naela pravinosti sud je ogranien imperativnim propisima koje mora dosledno da primenjuje. Odluivanje po pravinosti praeter legem vezano je za one sluajeve u meunarodnom pravu koji nisu obuhvaeni pravom, ve postoje pravne praznine. U tim situacijama
29 30

28 29 30

Jenninngs, R.: The International Court of Justice after Fifty Years, AJIL, 1995, Vo. 89, str. 493505. lan 38. stav 2. Statuta Meunarodnog suda pravde. Lalande, A.: Vocabulaire technique et crtique de la philosophie, 9e edition, Paris, 1962, p. 293.

18

odgovornost i ovlaenja sudija su posebno naglaena, ali i poverenje stranaka u njihove strune kompetencije i moralne vrednosti u primeni naela pravinosti, s obzirom da nedostaju primenjive pravne norme pozitivnog prava. Primena naela pravinosti contra legem najee se vezuje sa posebno ovlaenje koje su stranke dale sudu da njihov spor rei ex aequo et bono, dakle, u skladu sa stavom 2. lana 38. Statuta Meunarodnog suda pravde. I pored toga to su stranke dale nedvosmislen pristanak da sud spor reava po naelima pravinosti, sud ni tada ne smije initi nita to ne smiju niti stranke pri sklapanju ugovora. Presuda ne smije prekoraiti niti jedno imperativno pravilo opega meunarodnog prava (ius cogens), jer bi to i ugovor inilo nitavim.
31

5. JEDNOSTRANI PRAVNI AKTI DRAVA

Jednostrane akte drava predstavljaju razliiti pravni akti koje na osnovu unutranjeg zakonodavstva drave donose kolektivni ili inokosni dravni organi sa ciljem da proizvedu odreene meunarodnopravne posledice. Ove akte mogu da, u okviru svojih ovlaenja, a po proceduri predvienoj unutranjim pravom, donose parlament ili vlada kao kolektivni organ ili ef drave, predsednik vlade ili ministar inostranih poslova, kao individualni organi. Jednostrani pravni akti predstavljaju, u naelu, manifestaciju volje jednog subjekta i kao takvi ne mogu da budu pravila meunarodnog prava i osnov za obavezivanje drugih subjekata meunarodnog prava. Ipak, izuzetno jednostrani akt drave moe da bude formalni izvor meunarodnog prava. Jednostrani akti drava vrlo esto se primenjuju u diplomatskoj komunikaciji izmeu drava u meunarodnim odnosima. U jednostrane pravne akte drava spadaju: jednostrana izjava, notifikacija, protest, priznanje i estopel.
32

5.1. JEDNOSTRANA IZJAVA

Jednostrana izjava drave predstavlja akt drave koji u njeno ime daje predsednik zemlje, predsednik vlade, ministar inostranih poslova ili neko tree ovlaeno lice sa namerom da ista proizvede odreene meunarodnopravne posledice. Jednostrana izjava se najee daje u pisanoj formi, ali i usmeno data izjava proizvodi isto dejstvo pod uslovom da je jasno, voljno i nedvosmisleno uinjena sa utvrenom namerom proizvoenja odreenog dejstva. Jednostrana izjava moe da bude uinjena ponuda, koja prihvaena od druge strane za posledicu ima zakljuenje meunarodnog sporazuma, ali moe da bude i izraz prihvata ponude. Jednostranom izjavom drava moe da prihvati obavezu prema drugoj ili drugim dravama, a takoe moe da se odrekne nekog svog prava.

5.2. NOTIFIKACIJA
Notifikacija je jednostrani pravni akt kojim drava slubeno obavetava drugu dravu ili druge meunarodne subjekte o injenicama ili dogaajima od znaaja za odvijanje meunarodnih odnosa. Notifikacije se dele na obavezne i dobrovoljne. Neobavezne
31 32 Degan, V. .: Meunarodno pravo, Pravni fakultet u Rijeci, Rijeka, 2006, str. 66. Na osnovu odredbe lana 5. Konvencije o ribolovu i ouvanju biolokih bogatstava otvorenog mora iz 1958. godine, obalna drava moe donositi jednostrane, odgovarajue mere, u cilju ouvanja morskog bogatstva, u bilo kom prostoru otvorenog mora, uz njezino teritorijalno more, ukoliko pregovori sa zainteresovanim dravama ne dovedu do sporazuma, u roku od est meseci. Jednostrani akt drave u navedenom sluaju nije donet samo u interesu te drave, ve i meunarodne zajednice u celini.

19

notifikacije su pravilo i u praksi su najee notifikacije promene efa drave, imenovanja ministra inostranih poslova, oblika dravnog ureenja i vlade... Drave i drugi meunarodni subjekti ne mogu se smatrati obaveznim da postupaju na odreen nain ili da potuju odreena prava u meunarodnim odnosima ukoliko nisu obavetene o injenicama koje bi ih obavezivale na to. Obavezne notifikacije su retke u meunarodnopravnoj praksi i proizilaze iz obavezujuih meunarodnih pravila.
33

5.3. PROTEST
Protest je jednostrano javno obavetenje kojim drava osporava punovanost jednog izvrenog ili nameravanog pravnog akta, postupka, zahteva ili dranja. Moe da se izrazi pismenim putem, usmeno ili konkludentnim radnjama, a meunarodnopravnu validnost dobija kada se saopti preko diplomatskih predstavnika. Uobiajeno je da se protest podnosi odmah ili u razumnom roku po saznanju za sporni akt. U sluaju izostanka protesta smatralo bi se da se drava saglaava sa novonastalim stanjem i da se odrie svojih prava. Otuda je protest nain da se zaustavi promena odreene pravne situacije ili, recimo, proces stvaranja obiajnog pravnog pravila i njegovog dejstva prema dravi koja protestuje.

5.4. PRIZNANJE
Priznanje je jednostrani akt kojim drava ili neki drugi meunarodni subjekt prihvata neku novu pravnu situaciju. Najee se ispoljava kao prizanje drave, vlade ili granice, prihvatanje statusa ustanika, a izraava se pismenim putem i konkludentnim radnjama, a ree preutno. Iako je priznanje individualni pravni in drave ono moe biti dato i kolektivno (kroz zakljueni viestrani ugovor ili odlukom na meunarodnoj konferenciji). Priznanje je po pravilu neopoziv in, iako su u istoriji meunarodnog prava poznati sluajevi i uslovnog priznanja.
34

5.5. ESTOPEL
Estopel je institut preuzet iz anglosaksonskog prava i predstavlja potvrdu potovanja naela doslednosti u meunarodnim odnosima. Drava koja je u odreenom meunarodnom odnosu izrazila svoj jasan i nedvosmislen stav koji je proizveo pozitivne posledice po nju samu, a tetne za neku treu zemlju treba da bude dosledna u pridravanju datog stava. U sluaju promene svog stava suprotna drava moe da sprei po nju tetne posledice promene stava putem estopela.
35

33

Tako se odredbom lana 84. Hake konvencije o mirnom reavanju meunarodnih sporova predvia notifikacija neutralnim silama o otpoinjanju neprijateljstava na osnovu lana 2. Hake konvencije od 1907. 34 Srbija je Berlinskim ugovorom iz 1878. godine stekla nezavisnost pod uslovom da garantuje ravnopravnost svih graana bez obzira na religijsku opredeljenost. 35 Etinski, R.: Meunarodno javno pravo, Pravni fakultet, Novi Sad, 2007, str. 22.

20

III MEUNARODNO UGOVORNO PRAVO

MEUNARODNI UGOVORI

Najbrojniji i, svakako, jedan od najznaajnijih izvora meunarodnog prava, koji i u proceduralnom smislu omoguava autonomiju volje meunarodnih subjekata predstavlja meunarodni ugovor. Preko ugovora se na transparentan nain promovie i regulie i meunarodna saradnja koja se, generalno, odvija na principima koji vae i u unutranjem pravu. Ipak, specifinosti meunarodnih ugovora, subjekti zakljuivanja, ratifikacija, nain primene i najvei broj drugih pitanja koja su kroz neujednaenu primenu izazivala nedoumice, razreena su kroz kodifikaciju ugovornog prava i donoenjem Konvencije o ugovornom pravu usvojene u Beu 1969. godine. Konvencija o ugovornom pravu odnosi se samo na ugovore koji zakljuuju drave kao subjekti meunarodnog prava pro futuro, a da pri tom ni sva pitanja, poput klauzule najpovlaenije nacije, nisu istom regulisana. Meusobna ugovorna saradnja drava i meunarodnih organizacija regulisana je posebnom Konvencijom o pravu ugovora izmeu drava i meunarodnih organizacija ili meunarodnih organizacija usvojenoj na konferenciji koju su sazvale UN u Beu 1986. godine. Meunarodni ugovor predstavlja pravni akt, proizvod saglasnosti volja dvaju ili vie subjekata meunarodnog prava, izraene preko nadlenih organa u cilju stvaranja recipronih prava i obaveza. Slinu definiciju meunarodnog ugovora sadri i Beka konvencija o ugovornom pravu iz 1969. godine. U meunarodnoj praksi je uobiajena pisana, pa ak i sveana forma u kojoj se ugovori zakljuuju. Meutim, stav i meunarodne teorije, a takoe i prakse, je da meunarodni ugovori proizvode pravne posledice i ako su zakljueni i u usmenoj formi, pa ak i preutno, to govori da se odredbe Konvencije o obaveznoj pismenoj formi ne tumae i primenjuju stricto sensu. U prilog tome govori i presuda Stalnog suda meunarodne pravde u sporu izmeu Norveke i Danske po pitanju Istonog Grenlanda. Da bi meunarodni ugovor proizvodio pravne posledice on mora biti u skladu sa ius cogens normama meunarodnog prava, a njegov predmet pravno dopustiv. Imperativnim pravilima meunarodna zajednica titi svoje osnovne interese, te ona deluju u interesu svih. Otuda ugovori koji su zakljueni suprotno ius cogens normama apsolutno su nitavi. Ugovor se smatra pravno nedopustivim ukoliko postoji materijalna, odnosno fizika nemogunost njegovog izvrenja.
36 37 38 39

Avramov, S., Krea, M.: Meunarodno javno pravo, Slubeni glasnik, Beograd, 2008, str. 57. U lanu 2. stav 1. a) stoji da je ugovor meunarodni sporazum koji je u pismenom obliku sklopljen izmeu drava i ureen meunarodnim pravom, bilo da je sadran u jedinstvenoj ispravi ili u dvema ili u vie povezanih isprava i bez obzira na njegov poseban naziv. 38 U navedenom sporu Stalni sud meunarodne pravde je zauzeo stav da je izjava ministra spoljnih poslova data u ime svoje vlade kao odgovor na zahtev diplomatskih predstavnika strane sile, po pitanjima koje spadaju u delokrug njegovog rada, je obavezna za zemlju kojoj pripada ministar. 39 Meunarodni ugovor o iskoriavanju svemira za koji trenutno ne postoje tehnike mogunosti realizacije

36 37

21

Slobodno izraena i izriita saglasnost meunarodnopravnog subjekta uslov je punovanosti ugovora. Ugovori kod kojih izraena volja stranaka ne odgovara njihovoj stvarnoj volji mogu da budu uzrok apsolutne ili relativne nitavosti tih ugovora. Mane volje koje su razlog apsolutne nitavosti ugovora su prinuda izvrena nad ovlaenim predstavnikom drave ili prinuda izvrena nad samom dravom ugovornicom. Mane volje koje mogu da budu uzrok relativne nitavosti ugovora su zabluda, prevara i korupcija predstavnika drave i one mogu da budu razlog nitavosti samo ako se oteena strana na nju pozove. U navedenim sluajevima primenjuje se analogija iz unutranjeg prava, ali ista mora da uvai specifinosti grane prava u kojoj se primenjuje.

1. VRSTE MEUNARODNIH UGOVORA

S obzirom na broj ugovornih strana u postupku zakljuenja ugovora razlikujemo dvostrane (bilateralne) i viestrane ili multilateralne ugovore. I dok su bilateralni ugovori rezultat saglasnosti volja dve ugovorne strane, multilateralni sporazumi kao uesnike imaju tri ili vie strana ugovornica. Da bi ugovor dobio epitet meunarodnog pravnog izvora sve ugovorne strane moraju imati status subjekta meunarodnog prava. Meunarodni ugovori se zakljuuju izmeu tano utvrenog broja ugovornih strana, koje i obavezuju. U zavisnosti od injenice da li su originarne ugovorne strane dozvolile pristupanje novih, naknadnih, ugovornih strana postojeem ugovoru razlikujemo otvorene ugovore (gde je dozvoljena mogunost pristupa) i zatvorene ugovore (gde je osnovnim tekstom ugovora zabranjeno pravo pristupanja stranama koje nisu uestvovale u njegovom donoenju). Postoje u praksi i tzv. poluotvoreni ugovori, gde je za pristupanje novih strana ugovornica potrebna saglasnost origiranarnih ugovornih strana. Sa obzirom na injenicu teritorijalnog vaenja meunarodne ugovore delimo na generalne, ili opte, i regionalne. Meunarodno pravno dejstvo generalnih ugovora ima opti domen primene (u principu vai za celu meunarodnu zajednicu), dok regionalni sporazumi vae za drave jednog regiona u svetu. Prema sadraju predmeta i odnosa koje reguliu meunarodni ugovori mogu biti: politiki, ekonomski, administrativni, graansko-pravni, tehniki, ugovori proceduralnog karaktera... U okviru ovako iroko definisanog predmeta mogue su dalje klasifikacije ugovora koje diktira navedena vrsta drutvenih odnosa. Ovoj vrsti ugovora ne pripadaju tzv. politiki sporazumi, za koje jedan broj pravnih pisaca smatra da ih drave zakljuuju sa namerom da se njima obavezu politiki ili moralno, ali ne i pravno. S obzirom na organizaciju i nain donoenja odluka drava, posebno u meunarodnom optenju, ali i jurisprudenciju Meunarodnog suda pravde, koja i usmeno iznete stavove ovlaenih predstavnika drava uzima kao zvanine, jasno je da ovakav stav nema uporite u meunarodnom pravu, te da nema pravno neobavezujuih ugovora. U ranijoj meunarodnopravnoj doktrini podela na legislativne i kontraktualne ugovore imala je vei znaaj nego to ga ima danas. Kriterijum za ovu podelu meunarodnih ugovora je njihovo vremensko vaenje. Naime, legislativni ugovori ili ugovorni zakoni su oni koji sadre opta pravila meunarodnog prava, pa je adekvatno njihovom znaaju, i vremensko vaenje dugotrajno. Sa druge strane kontraktualni ugovori po pravilu imaju ui predmet regulisanja, dve ugovorne strane i kratkorona prava i obaveze strana ugovornica. Danas u praksi ova podela nema vei znaaj, jer i kontraktualni ugovori esto imaju osobenosti legislativnih sporazuma.
bio bi primer pravno nedopustivog ugovora danas.

22

1.1. NAZIV
U meunarodnopravnom optenju uobiajen i najei naziv za sporazume subjekata je meunarodni ugovor. On se upotrebljava kada su predmet sporazuma trgovinski poslovi i kada se radi o osnivakom aktu meunarodnih organizacija. Termin konvencija upotrebljava se kao oznaka meunarodnih akata kojima se stvaraju meunarodna pravna pravila opteg karaktera (Beka konvencija o diplomatskim odnosima, Beka konvencija o konzularnim odnosima, Konvencija o privilegijama i imunitetima Ujedinjenih nacija i specijalizovanih ustanova...). Izraz pakt treba da naglasi sveani karakter meunarodnog sporazuma, koji uz to ima i izraenu politiku dimenziju (Pakt Drutva naroda, BrijanKelogov Pakt...). U istom smislu koristi se i izraz povelja. Meunarodni ugovori koji za predmet imaju regulisanje odnosa ekonomskog, tehnikog, finansijskog, humanitarnog, pa i vojnog karaktera nazivaju se meunarodnom saobraaju sporazumima. Naziv deklaracija se koristi kada se govori o jednostranom pravnom aktu, ali i o ugovoru u kom se izlau zajednika politika shvatanja, pa ak i pravna naela. Termin protokol se koristi za meunarodne sporazume kojim se menjaju ili dopunjuju meunarodni ugovori, te se upotrebljava kao dopunski ugovor. U meunarodnoj komunikaciji termin kompromis koristi se za one sporazume koji kao nain reavanja eventualnih sporova predviaju arbitrau. Meunarodni sporazum kojim se neko aktuelno pitanje reava sporazumom koji ima prelazni, odnosno privemeni karakter, naziva se modus vivendi. Sporazumi koje zakljuuje Sveta stolica sa treim dravama, a koje za predmet imaju regulisanje statusnog poloaja Katolike crkve nazivaju se konkordati. Pored navedenih sinonima, koji kao to je reeno, imaju svoju primenu u specifinim meunarodnim odnosima koje reguliu, u meunarodnom saobraaju se koriste jo i termini kartel, finalni akt, generalni akt, pactum de contrahendo...

1.2. STRUKTURA TEKSTA UGOVORA

Meunarodnim pravom nije utvrena struktura ugovora koji se zakljuuju. Meutim, meunarodna praksa uglavnom je definisala sastavne delove koje ugovori sadre. U kompoziciji ugovora danas razlikujemo: naslov, uvodni deo ili preambulu, dispozitivni deo i prelazne ili zavrne odredbe. Identifikacija meunarodnih ugovora vri se pomou naslova, koji moe da bude zavaninog ili nezvaninog karaktera. Zvanini naziv odreuje najpre vrstu ugovora (povelja, konvencija, deklaracija, protokol), a potom i njegov predmet tj. odnose koje regulie (na primer Konvencija o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije). Nezvanini nazivi daju se onim ugovorima koji nemaju naziv u izvornom tekstu, a najee su u pitanju ugovori zakljuen i razmenom nota ili usmeni sporazumi. Uz naslov obino ide i datum zakljuenja ugovora, a esto i imena ugovornih strana. Uvodni deo ili preambula ugovora sadri ciljeve koje stranke ele da postignu i motive koji su ih rukovodili da pristupe zakljuenju ugovora. Uobiajena je praksa da se u uvodu bilateralnih ugovora navode i imena punomonika strana ugovornica, a u novije vreme i objanjenje izraza koji se koriste u daljem tekstu ugovora, koje se mogu nai i u centralnom delu ugovora. Prava i obaveze ugovornih strana konstatovane su u najvanijem centralnom ili dispozitivnom delu ugovora. Dispozitivne odredbe grupisane su u lanove, a kod obimnijih ugovora lanovi su grupisani u odeljke, delove i glave. Prelazne ili zavrne odredbe sadre opta pravila vezana za stupanje na snagu i funkcionisanje ugovora. Njima se precizira stupanje na snagu ugovora, postupak izmena i

23

dopuna, stavljanje rezervi, prestanak vaenja ugovora, broj primeraka ugovora, nain reavanja sporova... Zavrne odredbe sadre vreme i mesto zakljuenja ugovora, i potpise ovlaenih predstavnika strana ugovornica. Uobiajeno je da tekst meunarodnog ugovora bude sadran u jednom dokumentu, premda praksa poznaje i sluajeve da ugovor bude sadran u vie dokumenata. Pored standardnog u praksi se pojavljuju i ugovori u uproenoj formi poput razmene nota, memoranduma o saglasnosti. Elemenat standardne forme meunarodnih ugovora u vreme kada se meunarodno pravo konstituisalo kao grana prava i kada je uticaj religije na dravu bio daleko vei, je takozvani istorijski deo ili invokacija. Invokacija je kroz prizivanje na boanstva obavezivala ugovorne strane da savesno ispune preuzete obaveze. Danas elemente invokacije sadre samo konkordati, meunarodni ugovori koje zakljuuje Vatikan. Odabir jezika za zakljuenje ugovora autonomno je pravo ugovornih strana. Kada se radi o bilateralnim ugovorima isti se zakljuuje, po pravilu, na jezicima ugovornih strana, a ponekad i na (diplomatskom) jeziku tree drave kao treem ili jedinom. Kada je u pitanju multilateralni ugovor on se zakljuuje na jednom ili vie diplomatskih jezika. Za viestrane ugovore koji se sklapaju u okviru Ujedinjenih nacija koriste se arapski, kineski, panski, engleski, francuski i ruski jezik. Kod ugovora koje zakljuuju meunarodne organizacije izmeu sebe ili sa treom dravom koristi se jedan od diplomatskih jezika. Navedena pravila o jeziku zakljuivanja meunarodnih ugovora konstituisana su kroz vekovnu praksu meunarodnog optenja. No, treba rei da se u kasnom srednjem veku kao nezvanini diplomatski jezik koristio latinski, pa odmah potom francuski, a u XX veku engleski jezik. Zvanini slubeni jezici organizacije Ujedinjenih nacija su engleski, francuski, ruski, kineski i panski jezik.

1.3. UGOVORNE STRANE

Epitet meunarodnog ugovora imaju samo oni ugovori koje su zakljuili subjekti meunarodnog prava. Ugovorna sposobnost suverenih drava i njihov status meunarodnog subjekta nikad nije dovoena u pitanje, a stipulacijom svaka drava ima sposobnost da sklapa ugovore predviena je kao pravno pravilo Bekom konvencijom o ugovornom pravu iz 1969. godine. U praksi je dosta nedoumica izazvalo pitanje da li ugovornim kapacitetom raspolau i federalne jedinice jedne sloene drave. Nacrt Konvencije o ugovornom pravu iz 1969. godine je predvideo odgovor na dilemu, ali isti nije postao deo vaee Konvencije. Ipak, odredba iz Nacrta da drave lanice federalnog saveza mogu imati sposobnost sklapanja ugovora ako se na tu sposobnost pristaje u saveznom ustavu i u granicama u njemu propisanim, postala je opte pravno naelo. Drugom Bekom konvencijom o ugovornom pravu iz 1986. godine meunarodnopravni subjektivitet dat je i meunarodnim organizacijama. Pravni osnov ugovorne sposobnosti meunarodnih organizacija je akt o osnivanju ili ustavni akt, to potvruje tezu da je ugovorna sposobnost meunarodne organizacije izvedenog karaktera. Ovakav stav potvruje i jurisprudencija Meunarodnog suda pravde ...meunarodne organizacije su subjekti meunarodnog prava koje, za razliku od drava, ne uivaju optu nadlenost. Meunarodne organizacije odreuju se naelom specijalnosti, tj. drave koje su ih osnovale daju im odreena ovlaenja ije su granice odreene funkcijom zajednikih interesa, a promicanje
40

40

lan 6. Beke konvencije o ugovornom pravu iz 1969.

24

kojih su im te drave poverile. Prema tome, osnivakim aktom ili statutom meunarodne organizacije imaju ogranien ugovorni kapacitet. Ali dok ograniena ugovorna sposobnost meunarodne organizacije deluje erga omnes, ugovorna sposobnost ustanika u nekom oruanom sukobu vai samo u odnosu na dravu koja ih je priznala.

41

2. PROCES ZAKLJUIVANJA MEUNARODNIH UGOVORA

Sklapanje meunarodnih ugovora je, obzirom na znaaj subjekata pregovaranja i vanost odnosa koji su predmet sporazumevanja, po pravilu dugotrajan i sloen postupak koji treba da dovede do saglasnosti volja ugovornih strana. Praksa meunarodnog optenja poznaje, po sloenosti procedure, dva naina sklapanja ugovora i to: pojednostavljeni i sloeni postupak. Jednostavna procedura zakljuivanja ugovora sastoji se u razmeni isprava ili nota ugovornih strana, koje putem istih za rezultat imaju saglasnost volja za zakljuenje ugovora. Tako se sklopljen ugovor sastoji iz vie meusobno povezanih isprava, odnosno iz ponude jedne ugovorne strane i bezrezervnog prihvata istovetne ponude od strane druge ugovornice sa izraenom namerom da sporazum proizvede meunarodnopravne posledice. Na ovaj nain, razmenom nota, u praksi se najee zakljuuju ugovori izmeu drava i meunarodnih organizacija. Zakljuivanju ugovora razmenom nota po pravilu prethode pregovori koji treba da dovedu do usaglaavanja teksta sporazuma. Ugovorom sklopljenim razmenom nota ugovorne strane mogu predvideti ratifikaciju kao nain izraavanja pristanka na preuzete meunarodne obaveze radi vezivanja ugovorom. Sloeni postupak ili potpuna procedura sklapanja meunarodnih ugovora sastoji se od dve faze: izrade teksta ugovora i davanja pristanka radi vezivanja ugovorom. Izrada teksta ugovora odvija se, opet, kroz pregovore, usvajanje teksta i overavanje teksta. Pregovori su pretpostavka svake saglasnosti volja i osnov nastanka meunarodnih ugovora. Pregovore u ime meunarodnih subjekata vode posebno ovlaena lica. Unutranjim propisima najvie pravne snage poslovi zastupanja drave povereni su efu drave, predsedniku vlade i ministru inostranih poslova, te otuda, njima nije potrebno podnoenje posebnog punomoja za zastupanje drave u meunarodnim odnosima, koje se odnose na zakljuenje ugovora. Ovlaenja u procesu usvajanja meunarodnih ugovora ex officio imaju i efovi diplomatskih misija u pregovorima sa dravom u kojoj su akreditovani i predstavnici drave na meunarodnoj konferenciji ili kod meunarodne organizacije. Granice ovlaenja i lica koja zastupaju meunarodne organizacije propisane su njihovim osnivakim aktima. Pored navedenih lica dravu u procesu meunarodnog pregovaranja mogu, na osnovu punomoja koje je izdao nadleni organ drave, zastupati i druga lica. U sluaju da opunomoeno lice prekorai ovlaenje iz punomoja ugovor e biti nitavan izuzev ukoliko ga drava naknadno ne potvrdi. Proces pregovaranja obuhvata raspravu o cilju i predmetu ugovora, te pravima i obavezama ugovornih strana, a zavrava se usvajanjem teksta ugovora. Usvajanje teksta ugovora vri se jednoglasnim pristajanjem svih drava koje su uestvovale u njegovoj izradi, osim kada se isti usvaja na meunarodnoj konferenciji, kada je dozvoljena dvotreinska ili neka druga dogovorena veina strana ugovornica.
42

41

Izvod iz savetodavnog miljenja Meunarodnog suda pravde iz 1996. datog na zahtev Svetske zdravstvene organizacije o zakonitosti upotrebe od drava nuklearnog oruija u oruanom sukobu. 42 Etinski, R.: Meunarodno javno pravo, Pravni fakultet, Novi Sad, 2007, str. 33.

25

Verodostojnost i konanost teksta ugovora overava se od strane uesnica saglasno njihovom dogovoru, a ukoliko njega nema overa se vri potpisom, potpisom ad referendum ili parafom teksta ugovora ili zavrnog akta konferencije od strane predstavnika tih drava. Posle overe ili autentifikacije tekst ugovora vie se ne moe menjati. Overa teksta ugovora potpisivanjem predstavlja naelnu spremnost ugovorne strane za potpis ugovora. Sa druge strane overa teksta ugovora potpisom ad referendum proizvodi dejstvo tek kada ga potvrdi vlada, a slian postupak je predvien i kod overe ugovora u celini ili svake stranice pojedinano parafom. Ipak, sva tri naina overe teksta ugovora (potpisivanjem, potpisom ad referendum i parafom) mogu istovremeno biti i in konanog potpisivanja ugovora. To svojstvo imae akt potpisivanja kod overe teksta ugovora, ukoliko je to predvieno samim ugovorom, ukoliko proizilazi iz punomoja predstavnika ugovornica i ukoliko je to bilo dogovoreno u postupku pregovora. Isti efekat konanog potpisivanja ugovora imae i overa teksta ugovora putem potpisa ad referendum, kada drava ugovornica to potvrdi, a parafiranje teksta vaie kao potpis ugovora, ako se utvrdi da su se drave koje su uestvovale u pregovorima tako dogovorile.

2.1. RATIFIKACIJA
Etimoloki ratifikacija, izraz novolatinskog porekla, oznaava saglasnost odnosno potvrivanje. U kontekstu procesa zakljuivanja meunarodnih ugovora ratifikacija predstavlja zavrni konstitutivni akt ugovorne procedure. U materijalnom smislu ona predstavlja izjavu volje drave da prihvata obavezu preuzetu potpisivanjem meunarodnog ugovora. Pojedini pravni pisci elemente pojma ratifikacije u smislu dananjeg meunarodnog prava nalaze u drevnom Egiptu i starom Rimu, ali prvi meunarodni ugovor koji sadri odredbe o obavezi ratifikacije je iz 561. godine i zakljuen je izmeu vizantijskog cara Justinijana i persijskog cara Kosroesa. U doba apsolutistikih monarhija ratifikacija je bila obavezna i bila je izraz apsolutne vlasti suverena, koji je obaveznim formalnim aktom verifikovao rad pregovaraa koji su u njegovo ime zakljuivali ugovor. Kao zavrni deo procedure meunarodnog ugovaranja ratifikacija mora da bude ugovorena. To je, uostalom, predvieno i Konvencijom o ugovorom pravu gde se pristanak drave da bude vezana ugovorom izraava putem ratifikacije: 1) ako ugovor predvia da se pristanak izrazi ratifikacijom; 2) ako je na drugi nain utvreno da su se drave koje su uestvovale u pregovorima dogovorile da je potrebna ratifikacija; 3) ako je predstavnik te drave potpisao ugovor pod rezervom ratifikacije; ili 4) ako namera te drave da potpie ugovor pod rezervom ratifikacije proizilazi iz punomoja njenog predstavnika ili je izraena u toku pregovora. Ratifikacija je, prema tome, elemenat dispozitivnog karaktera, a svoju obaveznost crpi iz ugovora. Ratifikacija deluje pro futuro i nema retroaktivno dejstvo. Ugovor, po pravilu, stupa na snagu ratifikacijom izuzev ukoliko samim ugovorom nije precizirano da stupa na snagu potpisivanjem. Drava ima suvereno pravo da ugovor ili ratifikuje ili pak odbije njegovu ratifikaciju. Uslovna ratifikacija po pravilu nije dozvoljena iako je u meunarodnoj praksi bilo sluajeva uslovne ratifikacije. Procesom ratifikacije, koji ima svoju unutranju i spoljnu komponentu, po pravilu, zakljuuju se ugovori od najveeg interesa za dravu. Unutranjim zakonodavstvom drava
43 44

43

Frangulis: Theorie et pratique des Traties international, 1936, str. 3. I Barto, M.: Meunarodno javno pravo, Beograd, 1954, str. 6061. 44 lan 14. stav 1. Beke konvencije o ugovornom pravu.

26

propisuju se organi nadleni za ratifikaciju meunarodnih sporazuma. Praksa iz vremena apsolutnih monarhija da meunarodne ugovore ratifikuje iskljuivo ef drave danas je zadrana samo u nekoliko drava (Saudijska Arabija, Jordan, Maroko i Vatikan). U najveem broju savremenih drava proces ratifikacije poveren je zakonodavnom telu. U Republici Srbiji organ zaduen za ratifikaciju meunarodnih ugovora je Narodna skuptina. U pravu nekih drava (SAD, Velike Britanije, Italije) predvieno je da ratifikaciju vri ef drave, a da se za izvesne kategorije ugovora zahteva prethodno odobrenje parlamenta. Ratifikacioni dokument u ime drave potpisuje ef drave, kao pisani akt koji se u sluaju bilateralnih sporazuma razmenjuje sa drugom dravom ugovornicom i sadri konstataciju o prihvatu istog i prava i obaveza koje proizilaze iz njega. Kod multilateralnih ugovora usvojenih u meunarodnoj organizaciji ratifikacioni dokument sadri naziv ugovora, datum donoenja i opis priloga i deponuje se u organizaciji ili dravi donoenja. Poto je za stupanje na snagu viestranih ugovora neophodan odreen broj ratifikacija, depozitar je u obavezi da sa prijemom poslednje neophodne ratifikacije obavesti zemlje potpisnice o stupanju na snagu ugovora. U zakonodavstvu Srbije u nadlenosti Predsednika Srbije je ovlaenje za izdavanje i potpisivanje ratifikacionog dokumenta. Analogno aktu ratifikacije, kojim drave prihvataju meunarodni sporazum, svoju volju za prihvatom meunarodnog ugovora meunarodne organizacije izraavaju kroz akt formalne potvrde. Ovaj akt donosi odgovarajui organ meunarodne organizacije i, po profesoru Etinskom, u sluaju: 1) da je ugovorom tako predvieno, 2) ukoliko je na neki drugi nain utvreno da su drave i organizacije ili meunarodne organizacije koje su uestvovale u pregovorima dogovorile formalne potvrde o donoenju akta; 3) ako je ugovor u ime organizacije potpisan pod uslovom donoenja akta formalne potvrde; i 4) ako namera te organizacije da potpie ugovor pod rezervom formalne potvrde proizilazi iz punomoja njenog predstavnika ili je izraen u toku pregovora.
45

2.2. PRIHVATANJE, ODOBRAVANJE I PRISTUPANJE

Razlozi praktinosti i jednostavnosti uveli su u meunarodnu praksu, pored ratifikacije, jednostavnije forme pristanka na posledice usvajanja meunarodnih ugovora. Prihvatanjem ugovora (akcesija) drave izraavaju pristanak na obaveze iz ugovora, a sam prihvat je mogu ukoliko je predvien ugovorom ili dogovoren na neki drugi nain. Instrument o prihvatu ugovora izdaje ef vlade ili ministar inostranih poslova po proceduri koja je bra i jednostavnija od ratifikacije, na koju veoma podsea ako izdavanju akta o prihvatanju ugovora prethodi potpisivanje ugovora. Sa druge strane, in prihvata ugovora ima dosta slinosti sa pristupanjem ugovoru, ukoliko je prihvatanje ugovora radnja koja prethodi potpisivanju ugovora. Odobravanje ugovora kao nain obavezivanja drave meunarodnim dunostima relativno je nova ustanova zavrnog ina zakljuenja ugovora prisutna u meunarodnoj praksi poslednjih pola veka. Meunarodni ugovor odobrava vlada svojim aktom, pa je i postupak odobravanja prostiji i znatno bri nego ratifikacija. Akt odobrenja moe da prethodi potpisivanju, ali i usledi posle potpisivanja meunarodnog ugovora. Ukoliko akt vlade sledi posle potpisivanja ugovora njime mogu da budu naknadno odobrena prekoraenja ovlaenja njenog predstavnika pri potpisivanju ugovora. Pristupanje ugovoru je izraz pristanka drave ili meunarodne organizacije na ugovor u ijem sklapanju nije uestvovala kao ugovorna strana, ili pak jeste uestvovala, ali ga nije u predvienom roku prihvatila. Konvencija o ugovornom pravu predvia pristupanje drave
45 Vie o aktu formalne potvrde: Etinski, R. op. cit. str. 40.

27

ugovoru u tri sluaja: 1) ako ugovor predvia da ovaj pristanak moe ta drava da izrazi putem pristupanja; 2) ako je na drugi nain utvreno da su se drave koje su uestvovale u pregovorima dogovorile da ta drava moe da izrazi pristanak putem pristupanja; ili 3) ako su se sve lanice docnije dogovorile da ta drava moe da izrazi ovaj pristanak putem pristupanja. Prema tome, mogunost pristupanja meunarodnim ugovorima je razliita. Takozvanim zatvorenim ugovorima nije predvieno pristupanje treih drava ili je, pak, izriito zabranjeno. U zatvorene ugovore spadaju dvostrani i viestrani ugovori iji je predmet regulisanja ogranien na ugovorne strane. Dakle, samo naknadnim dogovorom ili promenom ugovora drava potpisnica trea drava moe da pristupi ugovoru. Kod poluotvorenih ugovora, kakvi su, recimo, ugovori koji se sklapaju u okviru regionalnih organizacija mogu je naknadan pristup samo drava iz toga regiona. Zajedniko i za zatvorene i poluotvorene ugovore je da je proces pristupanja ugovoru vezan za injenicu da je pomenuti ugovor stupio na pravnu snagu. Kod otvorenih ugovora, iji je cilj da se artikulie volja meunarodne zajednice i da im pristupi to vei broj drava, tree drave mogu istim pristupiti i pre stupanja na snagu navedenih ugovora. Takva je situacija sa univerzalnim ugovorima sklopljenim, primera radi, u okviru Ujedinjenih nacija, kojim slobodno mogu pristupiti sve drave lanice OUN. Pristupanje meunarodnim ugovorima se moe izvriti jednostranim i dvostranim aktom. Kod zatvorenih i poluotvorenih ugovora proces pristupanja se obavlja u formi dvostranog pravnog akta sporazuma o pristupanju koji se zakljuuje izmeu strana ugovornica i drave koja pristupa. Ukoliko trea drava pristupa univerzalnom ugovoru proces pristupanja se odvija jednostranim aktom. Odluku i akt o pristupanju donosi organ drave u ijoj je nadlenosti ratifikacija meunarodnih ugovora i isti dostavlja depozitaru ugovora, koji o injenici pristupanja obavetava sve ugovornice.
46

2.3. STUPANJE NA SNAGU UGOVORA

Meunarodni ugovor stupa na snagu na nain i u vreme koji su utvreni njegovim odredbama ili sporazumno izmeu drava koje su uestvovale u pregovorima. Ukoliko ugovor ne sadri takve odredbe ili nema sporazuma pregovaraa, ugovor stupa na snagu kada sve drave koje su uestvovale u pregovorima daju svoj pristanak za obavezivanje ugovorom. Drava koja je naknadno izrazila pristanak da bude obavezana ugovorom koji je ve stupio na pravnu snagu, svoje obaveze prema tom ugovoru preuzima od datuma pristupanja ugovoru ukoliko nije drugaije odreeno. Viestrani meunarodni ugovori esto svoje stupanje na snagu uslovljavaju ratifikacijom odreenog broja drava. Univerzalni paktovi o ljudskim pravima svoje stupanje na snagu uslovili su ratifikacijom 35 drava, dok je Konvencija o pravu mora svoje stupanje na snagu uslovila ratifikacijom 60 drava i protekom od jedne godine od 60. ratifikacije. I pre stupanja na snagu, a odmah po usvajanju teksta ugovora, primenjuju se odredbe ugovora koje reguliu overavanje teksta, davanje pristanka drava da budu obavezane ugovorom, nain i datum stupanja na snagu, rezerve, funkcije depozitara, a takoe i sva ostala pitanja koja se nuno postavljaju pre stupanja ugovora na snagu. Osnovno je pravilo da se ugovor u celosti primenjuje od dana stupanja na snagu. Meutim, Konvencija o ugovornom pravu predvia da se ugovor ili njegov deo mogu privremeno primenjivati i pre stupanja na snagu, ako je to ugovorom predvieno ili ako su se
46 Pristup ovim ugovorima dozvoljen je dravama lanicama regionalne meunarodne organizacije ili ostalim dravama u regionu (evropskim zemljama za ugovore koje se sklapaju u Savetu Evrope primera radi).

28

drave koje su uestvovale u pregovorima dogovorile na drugi nain. Privremena primena ugovora ili njegovog dela prestaje prema dravi ugovornici ukoliko nije drugaije predvieno, kada ta drava obavesti ostale ugovorne strane o svojoj nameri da ne postane lanica ugovora. Odredbama ugovora ili na drugi nain ugovorne strane mogu da odrede depozitara iji je zadatak da obezbedi uvanje originalnog teksta ugovora, punomoja uesnika, prima potpise ugovora i sve instrumente i saoptenja u vezi sa tim ugovorom. U ulozi depozitara mogu da se nau jedna ili vie drava ili meunarodna organizacija, odnosno njen sekretarijat. Meunarodni ugovori se, analogno donetim propisima u unutranjem pravu, objavljuju. Jo Paktom o Drutvu naroda bila je predviena obaveza prijave, odnosno registracije ugovora u Sekretarijatu Drutva koji je iste objavljivao, kao uslov njegove punovanosti. U suprotnom, sankcija za neregistrovanje je bila neobaveznost ugovora. Sline odredbe sadri i Povelja Ujedinjenih nacija koja predvia obavezu registracije ugovora kod Sekretarijata OUN, pa njegovo objavljivanje. Na meunarodni ugovor ili sporazum koji nije registrovan u Sekretarijatu nijedan lan UN nee se moi pozvati ni pred jednim organom Organizacije UN.

2.4. REZERVE NA UGOVORE

Pod rezervom se podrazumeva jednostrana formalna izjava kojom drava eli da iskljui ili izmeni pravno dejstvo nekih odredaba ugovora u pogledu primene na tu dravu. Drava rezervu daje prilikom potpisivanja, ratifikovanja, prihvatanja ili odobravanja ugovora ili prilikom pristupanja tom ugovoru. Rezerva na ugovor je, dakle, jednostrani akt drave kojim ona dovodi u pitanje primenu nekih odredbi meunarodnog ugovora. Iako to Konvencija o ugovornom pravu eksplicitno ne navodi i ona posredno institut rezervi vezuje za viestrane ugovore. Jer, rezerva podneta na dvostrani ugovor znaila bi odbijanje istog i novu ponudu za produetak pregovora, pa se otuda u meunarodnoj doktrini kao apsolutno preovlaujui stav podnoenje rezervi vezuje sa multilateralne ugovore. Uvoenje pojma rezervi u meunarodno ugovorno pravo je, na prvi pogled, cotradictio in adjecto. Jer davanje rezervi na ugovore uvodi nesklad u jednoobrazan nain regulisanja i uslonjava odnose u meunarodnoj zajednici ali, sa druge strane, daje dravama ansu da kroz ustanovu rezervi prihvate multilateralne ugovore koji im u celosti ne odgovaraju te na taj nain unaprede meunarodne odnose i omogue iru primenu meunarodnog prava. Stavljanje rezervi, shodno lanu 19. Konvencije o ugovornom pravu, dozvoljeno je izuzev u tri sluaja: 1) ako je zabranjeno ugovorom; 2) ukoliko dozvoljava samo odreene rezerve; i 3) ukoliko je rezerva nespojiva sa predmetom i ciljem ugovora. U meunarodnoj ugovornoj praksi rezerve na ugovor drava podnosi kada eli da ogranii teritorijalnu primenu ugovora (tzv. kolonijalne klauzule kada se iskljuuju iz primene ostrva odnosno ranije kolonije ili podruija slobodnih carinskih zona) ili kada iz primene savezna drava eli da iskljui federalnu jedinicu (tzv. federalne klauzule). Da bi rezerva na multilateralni ugovor proizvela pravna dejstva potrebno je da druge ugovorne strane izriito ili preutno daju svoju saglasnost na rezervu. Ukoliko je viestrani ugovor sa ogranienim brojem drava da bi rezerva proizvodila dejstvo sa njom treba da se saglase sve drave. Ukoliko je, pak, u pitanju multilateralni ugovor sa veim brojem drava podneta rezerva delovae na drave koje su istu prihvatile na bazi uzajamnosti, a ne i na drave koje su izjavile prigovor na rezervu. I rezerva i prigovor na rezervu zahtevaju jasnu definiciju i pisanu formu i dostavljaju se svim ugovornim stranama. Ukoliko je rezerva izneta na osnivaki akt meunarodne organizacije proizvela pravne posledice mora biti prihvaena od nadlenog organa te organizacije.
47

47

lan 2. pod d) Konvencije o ugovornom pravu definie pojam rezerve na ugovore.

29

U praksi meunarodnog ugovaranja rezerva se najee podnosi u momentu potpisivanja ugovora. Rezerva moe da bude povuena u svakom trenutku i za njeno povlaenje nije potreban pristanak drave koja je prihvatila rezervu. Povlaenje rezerve, ali i primedbe na rezervu, ima dejstvo u odnosu na neku drugu dravu ugovornicu tek kada ta drava o tome dobije saoptenje.

3. IZVRENJE I DEJSTVO UGOVORA

Iz konstatacije da je ugovor saglasnost volja i zakon za ugovorne strane proizilazi jedno od osnovnih naela prava uopte,a posebno ugovornog pacta sunt servanda (ugovori se moraju potovati). Znaaj ovog naela je takav da je ono postalo obiajno pravilo opteg meunarodnog prava, a i odrednica Konvencije o ugovornom pravu koja kae: Svaki ugovor na snazi vezuje lanice i one treba da ga dobronamerno izvravaju. U izvravanju ugovora koji su na snazi i preuzetih obaveza drave treba da postupaju u skladu sa dobrim namerama (bona fides). Razlog za neizvrenje preuzetih obaveza iz meunarodnog ugovora moe da bude via sila, nuda ili faktika nemogunost izvrenja. Razlog za neizvrenje obaveza po meunarodnom ugovoru ne mogu da budu pravila unutranjeg prava, jer je pretpostavka da se pre vezivanja ugovorom vodilo rauna o nacionalnim interesima i eventualnim ustavnim ogranienjima. Ugovori pravne posledice proizvode samo za ugovorne strane, a za tree drave samo u sluaju da je ona saglasna sa tim ugovorom. Naelno, ugovori se donose da bi proizvodili dejstva pro futuro i, shodno tome, obavezuju njegove stranke tek od dana kada stupe na snagu. Retroaktivna primena je mogua ukoliko proizilazi iz odredbi ugovora ili je na drugi nain utvrena izmeu ugovornih strana, a u skladu je sa ciljem ugovora. U tom kontekstu, situacije i akti koje su se izmeu ugovornih strana zbile pre stupanja, a potom i posle stupanja na snagu ugovora, a odnose se na ugovor, smatra se da podleu primeni toga ugovora. Sa aspekta prostorne primene, po pravilu, ugovor vezuje svaku dravu lanicu u pogledu cele njene teritorije. Meutim, postoje ugovori koji dravu obavezuju kao pravnog subjekta, a da se pitanje teritorijalne primene ne postavlja, poput ugovora o reavanju sporova sudskim putem ili ugovora o ustanovljenju meunarodne organizacije. U meunarodnoj ugovornoj praksi egzistiraju i ugovori ogranienog prostornog dejstva, kakav je na primer Ugovor o priznanju suvereniteta Norveke nad picberkim ostrvima iz 1920. godine ili ugovori sa kolonijalnom ili federalnom klauzulom, te ugovori o meunarodnim rekama. U pogledu hijerarhije obaveza ustanovljenih meunarodnim pravom smatra se da preimustvo u primeni imaju obaveze na osnovu Povelje OUN u odnosu na obaveze iz drugih meunarodnih ugovora. U sluaju da iste ugovornice zakljue kasniji ugovor koji se razlikuje od ranijeg, vai pravilo lex posterior derogat legi priori, jer je logina pretpostavka da su ugovorne strane novim ugovorom stari htele staviti van snage i na novi nain regulisati odnose.
48

3.1. TUMAENJE MEUNARODNIH UGOVORA

Misaoni postupak kojim se utvruje prava sadrina i smisao nejasnih ili vieznanih ugovornih odredbi ili ugovora u celini predstavlja tumaenje ugovora. Poto je ugovor saglasnost volja ugovornih strana ka ostvarenju odreenog i pravnog cilja logino je da su one same njegovi najkompetentniji tumai. Meutim, razliito tumaenje ugovornih odredbi od
48 lan 26. Konvencije o ugovornom pravu.

30

strana ugovornica neretko je u praksi predmet spora. U unutranjem, a u meunarodnom ugovornom pravu jo vie, neadekvatan ili nejasan jeziki izraz meterijalne zbilje je uzrok vieznanosti tumaenja ugovora. Sporne odredbe ugovora pravna doktrina tumai na razliite naine pri emu su dominantna tri teoretska metodoloka pristupa. Namera ugovornih strana prilikom zakljuenja ugovora kljuna je za odreivanje cilja tumaenja po pristalicama subjektivne teorije. Po njima cilj ugovora lei u zajednikoj nameri stranaka pa je i cilj ugovora adekvatno utvren, ako je utvrena volja ugovaraa. Pristalice objektivnog ili tekstualnog metoda polaze od teksta ugovora koji predstavlja pisani jeziki izraz volje ugovornih strana. Tumaenje ugovora svodi se na utvrivanje pravog znaenja teksta ugovornih odredbi ili odreenih izraza. Funkcionalni ili teleoloki nain tumaenja ugovora polazi od predmeta i cilja ugovora, a u skladu sa njima se tumae i odredbe rei i pojmovi upotrebljeni u tekstu ugovora. Konvencija o ugovornom pravu iz 1969. godine kao osnovu za tumaenje uzima objektivni pristup polazei od prezumpcije da je namera ugovornih strana izraena kroz usaglaeni tekst ugovora. Ovo pravilo prihvatila je i Komisija UN za meunarodno pravo, ali i meunarodna jurisprudencija izraena kroz praksu Meunarodnog suda pravde. Iako osnova tumaenja tekstualni pristup nije jedini, jer se nejasni izrazi i ugovorne odredbe tumae u skladu sa predmetom i ciljem (teleoloki pristup), ali i drugim ugovornim instrumentima vezanim za predmet tumaenja (subjektivni pristup), kao dopunskim sistemima tumaenja. Konvencija utvruje opte pravilo o tumaenju kroz odredbu ugovor se mora dobronamerno tumaiti prema uobiajenom smislu koji se mora dati izrazima u ugovoru u njihovom kontekstu i u svetlosti njegovog predmeta i njegovog cilja. Kroz generalno pravilo iznet je i opti princip dobre namere (bona fides) koji lei u osnovi principa pacta sunt servanda, ali i jeziko pravilo tumaenja izraza koje po optosti tumaenja prevazilazi uske pravne okvire znaenja izraza. Prilikom tumaenja ugovora Konvencija kao pravilo utvruje da se postupak tumaenja odvija u skladu sa meunarodnim pravom doprinosei na taj nain izgradnji i potovanju meunarodnog pravnog poretka.
49 50

3.2. SUSPENZIJA, PRESTANAK I POVLAENJE IZ UGOVORA

Suspenzija primene predstavlja privremenu obustavu dejstva ugovora. Kako se meunarodni ugovori zakljuuju sa namerom izvrenja, u praksi veoma retko dolazi do njihove suspenzije. Ipak, Konvencija o ugovornom pravu iz 1969. godine predvidela je da u toku izvrenja moe doi do suspenzije ugovora shodno njegovim odredbama ili putem pristanka svih lanica. Pri tom, do obustave primene ugovora moe doi u odnosu na sve ili jednu odreenu lanicu. Konvencija, meutim, predvia i situaciju da kod viestranih ugovora do suspenzije moe doi na osnovu sporazuma samo izmeu nekih lanica. Kao uslov za zakljuenje ovakvog sporazuma Konvencija predvia da je takva mogunost predviena ugovorom ili, pak, nije zabranjena ugovorom. U sluaju da suspenzija ugovora nije zabranjena do privremene obustave izvrenja moe doi samo pod uslovom da: 1) obustavljanje izvrenja ne ide na utrb ni uivanja prava ni izvrenja obaveza ostalih ugovornih lanica; i 2) da nije nesaglasno sa predmetom i ciljem ugovora. Dogovorena suspenzija oslobaa lanice ugovora, meu kojima je primena ugovora obustavljena, obaveze izvrenja dunosti u meusobnim odnosima za period ukidanja i pri
51

49 50 51

Parry C.: The Law of Treaties, in Sorensens Manuel of Public International Law, New York, 1968, str. 210. lan 31. taka 1. Konvencije o ugovornom pravu. lan 57. Konvencije o ugovornom pravu iz 1969.

31

tom ne dira u druge pravne odnose utvrene ugovorom. S obzirom na privremeni karakter suspenzije, za vreme perioda obustavljanja lanice su u obavezi da se uzdre od svakog akta koji bi bio smetnja ponovljenoj primeni ugovora. Prestanak ugovora ili povlaenje jedne lanice oslobaa sve ili datu ugovornu stranu obaveze izvravanja ugovora i predstavlja legitimno pravo strana ugovornica koje proizilazi iz dispozitivne prirode ugovornog prava. Stoga i prestanak dejstva ugovora ili povlaenje jedne lanice moe nastati u skladu sa ugovornim odredbama i, u svakom trenutku, uz pristanak svih lanica, posle savetovanja sa ostalim dravama ugovornicama. Prestanak ugovora, dakle, oslobaa njegove stranke obaveze da nastave sa njegovim izvrenjem i nema tetnih posledica za prava, obaveze ili pravni poloaj ugovornih strana koje su proistekle na osnovu dotadanjeg izvrenja ugovora. Razlog za prestanak viestranog ugovora u kome je broj njegovih lanica pao ispod broja potrebnog za stupanje na snagu moe da bude osnov prestanka tog ugovora samo u sluaju da je samim tim ugovorom tako odreeno. Pravilo je da gaenjem dejstva ugovora prestaju da vae sve odredbe toga ugovora. Meutim, u sluaju da neka pravila iz ugovora predstavljaju sutinu i izraz su optih obiajnih pravila koja su na snazi, ili su u toku primene tog ugovora dobila status optih obiajnih pravila koja vae za sve drave, prestanak dejstva ugovora nee znaiti i prestanak obaveza iz ugovora koje odgovaraju (novo)vaeim obiajnim pravilima. Neretko se deava da meunarodnim ugovorima ne budu predviene odredbe koje reguliu gaenje, otkazivanje ili povlaenje iz ugovora. Taj deficit ugovora moe da bude rezultat namere ili, pak, pravno-tehnike omake ugovornih strana. Ukoliko ugovor ne sadri odredbe o njegovom gaenju i ne predvia da se moe otkazati ili iz njega povui, ne moe biti predmet otkazivanja ili povlaenja, osim: 1) ako nije utvreno da je to bila namera lanica da prihvate mogunost otkazivanja ili povlaanja; ili 2) ako pravo otkazivanja ili povlaenja ne moe da se izvede iz prirode ugovora. U sluaju da ugovorna strana eli da se otkae ili se povue iz ugovora, a da pri tom ugovorom nisu stipulisane te odredbe, ta strana ugovornica duna je da najmanje dvanaest meseci unapred obavesti ostale ugovorne strana o svojoj nameri. Na taj nain blagovremenom notifikacijom tite se interesi ostalih ugovornica. Iz prirode ugovora kao pravnog akta koji nastaje i zasnovan je na saglasnosti volja sledi da dejstva ugovora mogu prestati, takoe, sporazumom stranaka koje su ga zakljuile. U praksi je pravilo da se naknadno zakljueni ugovor izmeu istih ugovornih strana i po istom predmetu donosi u formi prethodnog ugovora. Meutim, za punovanost naknadnog ugovora nije bitna forma ugovora, ve saglasnost volja ugovornih strana. Izriito ukidanje prethodnog ugovora od strane ugovornica ne stvara dileme ni u teoriji ni u meunarodnoj ugovornoj praksi. U kasniji ugovor jednostavno se unosi abrogaciona ili ukidajua odredba. Preutno gaenje ugovora ili obustavljanje njegove primene iz razloga zakljuenja docnijeg ugovora predvieno je lanom 59. Konvencije o ugovornom pravu. Raniji ugovor, u skladu sa lanom 59. Konvencije, prestaje da vai preutnim putem ako iste strane ugovornice zakljue novi ugovor o istom predmetu. Dakle, uslovi formalne prirode su da se radi o istom predmetu ugovora i istim ugovornim stranama. Materijalni uslovi za preutan prestanak ugovora su: 1) da iz docnijeg ugovora proistie namera strana ugovornica da novim ugovorom treba da reguliu predmet prethodnog, ili 2) ako su odredbe novog ugovora nesaglasne sa odredbama ranijeg ugovora do te mere da je nemogue primenjivati istovremeno oba ugovora. Preutno obustavljanje primene ranijeg ugovora iz razloga zakljuenja novog ugovora je mogue ako proizilazi iz docnijeg ugovora ili ako je na drugi nain utvreno da je to bila namera lanica. Prestanak ugovora kao posledica njegovog krenja mogu je samo ukoliko se radi o 32

povredi bitnih odredaba ugovora, odnosno odredbi ije ostvarenje je bitno za ostvarenje predmeta i cilja, s tim da Konvencija o ugovornom pravu iz 1969. godine pravi razliku u pogledu gaenja dvostranih i viestranih ugovora. Tako krenje bitnih odredbi dvostranih ugovora od strane jedne ugovorne strane daje pravo drugoj lanici da se pozove na krenje kao razlog za prestanak ugovora ili njegovu suspenziju u celini ili delimino. Sa viestranim ugovorima situacija je znatno sloenija. Kada multilateralni ugovor kri jedna ugovorna strana ostale lanice mogu, uz jednoglasan sporazum, da obustave primenu ugovora u celini ili delimino ili da ga okonaju u odnosima izmeu njih samih i drave kritelja ili izmeu svih lanica. Konvencija posebnu zatitu prua oteenoj strani ugovornici koja je pogoena krenjem ugovora ovlaujui je da se na njega pozove kao na razlog obustavljanja primene ugovora u celini ili delimino u odnosima izmeu nje i drave kritelja. Omoguavanjem individualne reakcije oteenoj ugovornici dato je pravo zatite pojedinanog interesa u sluaju krenja sutinskih odredbi ugovora, ali je sa druge strane omogueno funkcionisanje viestranog ugovora izmeu prekrioca prema ostalim ugovornicama. Prestanak ugovora zbog nemogunosti izvrenja ispoljava se u situacijama kada u toku izvrenja ugovora nastupe okolnosti koje eliminiu faktiku mogunost izvrenja ugovora. Doktrina meunarodnog prava naknadnu nemogunost izvrenja ugovora objanjava kroz fiziku nemogunost izvrenja, odnosno istu poistoveuje sa nestankom predmeta ugovora. Kao primer se navodi ugovor koji za predmet ima prokopavanje tunela, to se kasnije pokae kao nemogua misija. Isto stanovite zastupa i pozitivno meunarodno pravo kroz odredbe Konvencije o ugovornom pravu koja predvia da se ugovorna strana moe pozvati na nemogunost izvrenja ugovora kao razlog za njegov prestanak ili za povlaenje iz njega, ako ova nemogunost proizilazi iz konanog nestanka ili unitenja predmeta neophodnog za njegovo izvrenje. Ukoliko se radi o privremenoj nemogunosti ista moe da bude razlog za obustavu primene ugovora. Pri tom strana ugovornica se moe pozvati na nastanak situacije koja ini izvrenje nemoguim, te traiti prestanak ugovora, povlaenje iz njega ili njegovu suspenziju, samo ukoliko nemogunost izvrenja nije proizvod krenja obaveza ugovora ili meunarodnog prava od strane lanice koja se poziva na nju. Sutinska promena okolnosti (rebus sic stantibus) moe takoe da bude razlog za prestanak ugovora u sluaju da sam ugovor ne predvia odredbe koje reguliu naine prestanka ugovora. Institut rebus sic stantibus u meunarodno pravo uveden je krajem XVI veka, a deo meunarodnog pravnog poretka postao je krajem XIX i poetkom XX veka. U drugoj polovini XIX veka postao je i sastavni deo meunarodne sudske prakse. Klauzula rebus sic stantibus postala je i sastavni deo Konvencije o ugovornom pravu iz 1969. godine. Da bi bila razlog prestanka ugovora ili povlaenja iz njega, promena okolnosti mora da bude sutinskog karaktera i da bitno menja predmet i cilj ugovora u momentu izvrenja istog u odnosu na trenutak zakljuenja ugovora. Bitnost promene okolnosti odnosi se samo na obaveze strane ugovornice koje treba da budu predmet izvrenja ugovora, a sa njihovom promenom fundamentalno je poremeena ekvivalencija prava i obaveza ugovornih strana. Bitna promena okolnosti ne odnosi se na prestacije ugovornih strana koje su izvrene.
52 53 54

52 53 54

lan 60. pod b) Konvencije o ugovornom pravu. lan 61. Konvencije o ugovornom pravu. lan 62. stav 1. Konvencije o ugovornom pravu: Sutinska promena okolnosti nastala s obzirom na okolnosti koje su postojale u momentu zakljuenja ugovora i koju stranke nisu predvidele, ne moe se navesti kao razlog prestanka ugovora ili povlaenje iz njega osim ako: a) postojanje tih okolnosti predstavlja sutinsku osnovu pristanka na obavezivanje stranaka; i ako b) je dejstvo te promene korenita primena domaaja obaveza koje preostaju da se izvre u skladu sa ugovorom.

33

Da bi klauzula rebus sic stantibus mogla biti razlog prestanka ugovora, okolnosti od sutinskog znaaja za pristanak stranaka da budu vezane ugovorom, u momentu zakljuenja ugovora moraju da budu nepredvidive. Naime, ukoliko je u momentu zakljuenja ugovora na osnovu svih injenica mogla da bude predviena, predvidiva ili da se pretpostavi promena bitnih okolnosti u vreme izvrenja ugovora, ta promena okolnosti nee biti razlog za prestanak ili povlaenje iz ugovora. Navedene promene, iako sutinskog karaktera, dakle, nisu imale notu nepredvidivosti i na osnovu redovnog razvoja dogaaja mogle su da se predvide ili pretpostave. Premda opte pravilo, klauzula rebus sic stantibus, ne primenjuje se kod svih ugovora meunarodnog prava. lanom 62. stav 2. Konvencije predvieno je da se kao sutinska promena okolnosti i razlog prestanka ugovora ne moe navesti ugovor kojim se odreuje granica. Kao drugi izuzetak Konvencija je utvrdila sutinsku promenu okolnosti koja je nastala kao posledica krenja ugovornih obaveza ili pravila meunarodnog prava od strane ugovornice koja se poziva na promenu okolnosti.

3.3. UGOVORI KOJI SU U SUKOBU SA IMPERATIVNOM NORMOM MEUNARODNOG PRAVA

Imperativne norme postale su elemenat meunarodnog prava tek osnivanjem univerzalnih organizacija, najpre Drutva naroda, a posebno Organizacije ujedinjenih nacija. Kroz usvajanje osnivakih akata, naroito Povelje UN, stvorene su osnove meunarodno-pravnog poretka i ustanovljena hijerarhija meunarodnih akata. Tako u sluaju sukoba izmeu obaveza lanova Ujedinjenih nacija po ovoj Povelji i njihovih obaveza po nekom drugom meunarodnom sporazumu, prevagu e imati njihove obaveze po ovoj Povelji. Drugim reima, da bi dvostrani i viestrani ugovor proizvodio pravne posledice mora da bude u skladu sa kogentnim normama meunarodnog prava. Ovaj koncept prihvatila je Konvencija o ugovornom pravu iz 1969. godine, koja peremptornu (apsolutno obavezujuu) normu meunarodnog prava definie kao normu prihvaenu i priznatu od celokupne meunarodne zajednice, kao normu od koje nije doputeno nikakvo odstupanje, i koja moe biti izmenjena samo jednom novom normom opteg meunarodnog prava koja ima isto dejstvo. Doktrinarna i praktina dilema oko jedinstvenog tumaenja pojma meunarodne zajednice reena je tako to je ista definisana kao preovlaujua ili velika veina drava, te da pojedinana neprihvatanja kogentnih normi od strane drava ne bi dovodila u pitanje stav da se radi o odluci meunarodne zajednice. Kao pravnu posledicu suprotnosti ugovora koji se zakljuuje sa peremptornom normom opteg meunarodnog prava Konvencija propisuje nitavost ugovora. Shodno navedenom sledi da predmet ugovora mora da bude u skladu sa ius cogens normama meunarodnog javnog prava, koje deluju kao limitirajui faktor autonomije volje ugovornih strana.
55

3.4. NITAVOST UGOVORA

Skrivene okolnosti i mane koje su postojale u trenutku zakljuenja ugovora, mogu da izazovu prestanak dejstva ugovora, odnosno nitavost, kada doe do spoznaje tih nedostataka. Odlike nitavosti kao instituta graanskog prava u principu je preuzelo i meunarodno pravo uz uvaavanje specifinosti koje odlikuju meunarodne subjekte i odnose koje ti subjekti reguliu. Konvencija o ugovornom pravu tako ne pravi razliku izmeu osnova apsolutne i relativne nitavosti, a posledica nitavosti je da odredbe ugovora koji je proglaen nitavim
55 lan 103. Povelje Ujedinjenih nacija.

34

gube pravnu snagu ob initio. Ipak, kao apsolutne uzroke nitavosti ugovora, dakle one uzroke koji se ne mogu naknadno otkloniti i ugovor osnaiti sporazumom stranaka, Konvencija predvia: 1) prinudu nad predstavnikom drave; 2) prinudu nad dravom, i 3) sukob sa normom ius cogens. Prinuda nad predstavnikom drave ili meunarodne organizacije ispoljava se nanoenjem fizikog ili stavljanje u izgled nekog drugog zla predstavniku drave ili njemu bliskog lica sa ciljem da on izjavi volju saglasno interesima drugog pregovaraa. Upotrebljena sila, odnosno pretnja, pri tom mora da bude ozbiljna i protivpravna radnja upotrebljena u toku odvijanja procesa pregovora, odnosno potpisa ugovora ili u toku postupka ratifikacije. Prinuda nad dravom izvrena putem pretnje ili upotrebom sile protivna naelima meunarodnog prava predvienim Poveljom Ujedinjenih nacija takoe je osnov apsolutne nitavosti ugovora. Za razliku od prinude nad predstavnikom drave gde su predmet prinude lina dobra i vrednosti pojedinca, objekt prinude nad dravom je dravni interes. Iako bi se iz teksta Konvencije prinuda stricto sensu vezivala za prinudu oruanim putem, u pravnoj doktrini, ali u pozitivnom meunarodnom pravu je prisutno shvatanje o ekstenzivnom tumaenju koje pored oruane, odnosno vojne, obuhvata i politiku i ekonomsku prinudu. Kao primer prinude nad dravom u istoriji meunarodnih odnosa navodi se sporazum iz Minhena iz 1938. godine zakljuen izmeu Nemake, Italije, Velike Britanije i Francuske. Pomenutim sporazumom ehoslovakoj je nametnuto da ustupi Sudete Nemakoj, a da ehoslovaka pri tom nije bila strana u ugovoru niti je sudelovala u pregovorima, a sam ugovor je uz protest izvrila. Posle izbijanja Drugog svetskog rata taj Sporazum su proglasile nitavim, najpre Britanija i Francuska 1942, pa Italija 1944. i Nemaka 1966. godine. O nitavosti ugovora ije su odredbe u sukobu sa normom ius cogensa bilo je rei u prethodnom naslovu, a ovaj osnov nuno kao posledicu ima nitavost meunarodnog ugovora.
56 57 58

3.5. RELATIVNI UZROCI NITAVOSTI

Ostali osnovi nitavosti ugovora koje navodi Konvencija o ugovornom pravu su: prevara, zabluda, korupcija predstavnika drave, propisi unutranjeg prava o nadlenosti za zakljuenje ugovora i posebna ogranienja ovlaenja da se izrazi pristanak drave na obavezivanje ugovora. Navedeni osnovi predstavljaju uzroke relativne nitavosti ugovora. Do nitavosti ugovora na osnovu relativnih uzroka doi e pod uslovom da se drava koja na to ima pravo pozove na uzrok nitavosti u primerenom roku. U suprotnom, ukoliko se drava izriito saglasi bilo izjavom ili njena saglasnost proizilazi iz njenog ponaanja, te izvravanja ugovora bez protesta ugovor e proizvoditi pravna dejstva. Prevara predstavlja obmanjujuu radnju ili postupak (podvalu, zlonamerno predstavljanje, la) jedne drave u procesu pregovaranja sa drugom dravom koji ima za cilj da kod ove druge stvori lanu predstavu o predmetu ugovora i izazove njen pristanak da bude
56 U istoriji meunarodnih odnosa poznat je sluaj prinude uinjen od strane japanskih pregovaraa i vojnika preduzet prema korejskom caru i ministrima sa ciljem pribavljanja njihovog pristanka na Ugovor o ustanovljenju japanskog protektorata nad Korejom iz 1905. godine. 57 lan 52. Konvencije o ugovornom pravu glasi: Nitavan je svaki ugovor ije je zakljuenje postignuto pretnjom ili upotrebom sile krenjem principa meunarodnog prava koji su uneti u Povelju Ujedinjenih nacija. 58 Naime, Deklaracijom o zabrani vojne, politike i ekonomske prinude pri zakljuenju ugovora koja je sastavni deo Zavrnog akta Konferencije o ugovornom pravu, izmeu ostalog, predvieno je da se sveano osuuje pretnja ili upotreba pritisk u svakom obliku, bilo vojnom, politikom ili ekonomskom od bilo koje drave da bi prinudila drugu dravu da izvri neki akt u vezi sa zakljuenjem ugovora krei principe suverene jednakosti drava i slobodnog pristanka.

35

vezana ugovorom. S obzirom da proces meunarodnog pregovaranja odlikuje poverenje i savesnost ugovornica, te da je taj proces sloen i vremenski dug, prevare u meunarodnoj ugovornoj praksi su retke, a kada se oteena drava pozove na prevaru ona moe da bude izrok nitavosti ugovora. Zabluda je pogrena ili netana predstava o nekoj injenici ili situaciji koje su od sutinskog znaaja za zakljuenje i postoji u momentu zakljuenja ugovora. Ukoliko je pogrenu ili netanu predstavu lanim prikazivanjem izazvala jedna ugovorna strana navodei drugu da zakljui ugovor radi se o prevari. Meutim, ukoliko je drava koja uestvuje u pregovorima svojim postupcima i radnjama doprinela sopstvenoj zabludi ne moe se pozivati na istu. Zabluda ne moe biti uzrok nitavosti ukoliko su okolnosti i injenice vezane za predmet ugovora bile takve da je svaka ugovorna strana morala znati pravo stanje stvari, odnosno da je bila upozorena na mogunost zablude. Sluajevi pozivanja na zabludu kao osnov nitavosti ugovora u meunarodnom pravu su retki, jer dug period pregovaranja i sloenost i vanost postupka, odlina su preventiva za spoznaju kljunih injenica od strane drava ugovornica. To je i jedan od razloga, pored instituta ignoratio iuris nocet, iskljuenja zablude u pogledu prava, kao samostalnog osnova nitavosti. Zabluda koja se odnosi samo na redakciju teksta ne ide na tetu njegove vanosti, ve se ispravka greke vri u skladu sa odredbama lana 79. Konvencije o ugovornom pravu. Korupcija predstavnika drave ili meunarodne organizacije je osnov nitavosti ugovora novijeg vremena. Ugovorna strana, iji je izraeni pristanak vezanosti ugovorom proizvod korupcije njenog predstavnika neposrednim ili posrednim delovanjem neke druge drave koja je uestvovala u pregovorima, moe se pozvati na ovu korupciju. Podmiivanje ili korupcija koja ini osnov nitavosti ugovora mora da bude od odluujueg uticaja na predstavnika drave pri zakljuenju ugovora. Propisi unutranjeg prava o nadlenosti za sklapanje ugovora mogu da budu osnov za nitavost ugovora samo pod uslovom da je krenje odredbi njenog unutranjeg prava u vezi sa nadlenou za zakljuivanje ugovora, kao izraz manjkavosti njenog pristanka, bilo oigledno i ako se odnosilo na neko pravilo unutranjeg prava od sutinskog znaaja. Oiglednost povrede propisa unutranjeg prava se manifestuje objektivnom spoznajom svake drave koja u tom kontekstu postupa shodno uobiajenoj praksi ili dobronamerno. Shodno navedenom, predmet oigledne povrede mogu biti sutinski bitne norme unutranjeg, po pravilu ustavnog prava, kojim se regulie nadlenost za sklapanjem meunarodnih ugovora, ali samo kao izuzetak. Posebno ogranienje ovlaenja da se izrazi pristanak drave ili meunarodne organizacije moe da bude osnov nitavosti ugovora, pod uslovom da je ostalim dravama koje su uestvovale u pregovorima to ogranienje saopteno, pre izraavanja ovog pristanka. Ogranienje ovlaenja odnosi se na obim prava predstavnika da izrazi pristanak na vezivanje ugovorom. Pravilo se ne odnosi na ovlaenje predstavnika za overavanje teksta ugovora, dakle parafiranje ili potpisivanje teksta ad referendum, odnosno kada sledi ratifikacija.
59 60

59

Ako, posle overavanja teksta ugovora drave potpisnice i drave ugovornice sporazumno ustanove da ovaj tekst sadri greku, na jedan od sledeih naina, pristupa se ispravci greke, osim ako pomenute drave ne odlue o nekom drugom nainu ispravke: a) ispravkom teksta u odgovarajuem smislu parafiranjem ispravke od strane propisno ovlaenih predstavnika; b) izmenom instrumenata ili razmenom instrumenata u kojima je navedena ispravka o kojoj je dogovoreno da se unese u tekst; c) izradom ispravljenog teksta celog ugovora prema postupku koji je korien u originalnom tekstu. 60 Etinski, R.: Meunarodno javno pravo, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 2002, str. 73.

36

IV SUBJEKTI MEUNARODNOG PRAVA

Ukoliko je meunarodno pravo sistem pravnih pravila koja u najveoj meri reguliu odnose izmeu drava, a nema sumnje da jeste, tvrdnja da su drave subjekt meunarodnog prava nema spora. Taj aksiom vai za sva vremena i sve doktrinarne stavove nezavisno da li su proizvod istorijske prolosti, aktuelnog trenutka ili predvidive budunosti meunarodnog prava. Gro meunarodnih ugovora van pravnog dejstva ili onih na snazi zakljuile su drave reguliui meusobne odnose. I obiajna pravna pravila nastala su kroz praksu primene drava. Drave su, takoe, aktivni stvaraoci meunarodnih organizacija kroz iju delatnost ostvaruju svoje univerzalne ili regionalne interese. Na taj nain one postaju originerni subjekt meunarodnog prava i inilac izvedenog subjektiviteta meunarodnih organizacija, koji je direktno determinisan saglasnou volja drava osnivaa utvrenom osnivakim ugovorom. Drave su, dakle, subjekt meunarodnog prava i kao takve poseduju odreena svojstva priznata meunarodnim pravnim sistemom. Drave poseduju pravnu sposobnost predvienu meunarodnim pravom i mogu da budu nosilac prava i obaveza u meunarodnim odnosima. Da bi drava mogla da preduzima izvorne dunosti i da bude kreator meunarodnog prava, ona mora da poseduje i takozvanu delatnu sposobnost. Delatna sposobnost sastoji se od poslovne, deliktne i procesne sposobnosti. Poslovna sposobnost ispoljava se kao mogunost sticanja i raspolaganja pravima i obavezama. Deliktna sposobnost ogleda se u mogunosti krenja meunarodne obaveze. Procesna sposobnost sastoji se od mogunosti pokretanja meunarodnih postupaka radi ostvarivanja svoga prava. Pored navedenih sposobnosti drava, kao meunarodni subjekt sa suverenitetom, uiva i imunitet od nacionalne jurisdikcije. Sudski imunitet drave ispoljava se u meunarodnom pravu kao nemogunost da se dravi kao meunarodnopravnom subjektu sudi pred bilo kojim sudom bez njenog pristanka. Na osnovu odredaba unutranjeg zakonodavstva, a to pravo predvieno je i meunarodnim propisima drava, ima pravo i obavezu zatite svojih dravljana i van granica svoje jurisdikcije. Takvo pravo i obaveza konstituisana je i za meunarodne organizacije u pogledu zatite svojih slubenika. Nosioci meunarodnopravnog subjektiviteta su subjekti meunarodnog javnog prava, dok status meunarodnog subjekta poseduje svako pravno ili fiziko lice koje moe da uestvuje u drutvenom odnosu sa inostranim subjektom ili u odnosu koji se protee na najmanje dve suverene dravne teritorije. Konstitutivnim aktom meunarodne organizacije precizirani su ciljevi, odnosno funkcije koje drave osnivai preko organizacije ele da postignu. S obzirom da su prve meunarodne organizacije kao produkt izvedenih interesa drava nastale tek u XIX, a posebno u XX veku, proizilazi da su subjekti meunarodnog prava podloni promenama i odraz su konkretnih meunarodnih odnosa u datom vremenu. Danas je stav pravne nauke u pogledu meunarodnopravnog subjektiviteta meunarodnih organizacija, manje- -vie jedinstven. Kao
61

61

Menzel-Ipsen, V Lkerrect, Minhen, 1979, str. 99. preneto iz Etinski, R.: Meunarodno javno pravo, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 2002, str. 83.

37

tvorevine drava meuvladine organizacije imaju status meunarodnih subjekata. Status meunarodnog subjekta mogu da dobiju i priznati ustanici kao privremeni subjekti koji se bore za vlast u nekoj dravi, pod uslovom da su priznati. Pozitivno meunarodno pravo namee dilemu: Da li status meunarodnog subjekta ima meunarodna zajednica odnosno oveanstvo i pojedinac, odnosno fiziko lice?

1. MEUNARODNA ZAJEDNICA KAO SUBJEKT MEUNARODNOG PRAVA

U nekim meunarodnim aktima koji reguliu materiju kosmikog prava, prava mora, pa i 62 63 ugovornog prava, pominje se oveanstvo, odnosno meunarodna zajednica. Intenzivna meunarodna saradnja drava postaje imperativ savremenog drutva, pa i uslov opstanka. Otuda se globalni ili univerzalni interes manifestuje kao potreba meunarodne zajednice tj. oveanstva, a on je, nema sumnje, takoe derivat drava, koje kroz meunarodnu zajednicu artikuliu svoje generalne interese. Tako Konvencija Ujedinjenih nacija o pravu mora iz 1982. godine u delu koji se odnosi na iskoriavanje morskog dna i podzemlja koje se nalazi izvan granica nacionalne jurisdikcije drava propisuje: Zona i njena 64 bogatstva su zajednika batina (opte dobro) oveanstva. Pri tom, meunarodnu zajednicu treba shvatiti u najirem kontekstu pojma koji apstrahuje najiri kaleidoskop preovlaujuih interesa, koji nameu suverene drave kao lanice meunarodne zajednice saglasno realnom uticaju koji ostvaruju u meunarodnim odnosima u konkretnom vremenskom intervalu. Premda su stanovita meunarodne zajednice prevashodno izraz dominacije politikog, ekonomskog i svakog drugog uticaja vodeih drava savremenog sveta u meunarodnim aktima prisutna su i odreenja kosmopolitskog karaktera. Korienje prirodnih bogatstava Meseca ili rudnog bogatstva morskog dna i podmorja izvan nacionalne jurisdikcije drava, koje su kao opte vrednosti poverene 65 oveanstvu. oveanstvo, prema tome, ispoljava odreene elemente meunarodnopravnog subjektiviteta u nekim novim domenima meunarodnih odnosa. Ukoliko se trend integracionih procesa na globalnom nivou nastavi, za oekivati je da se skup izvedenih ovlaenja meunarodne zajednice kao subjekta meunarodnog prava u vremenu pred nama proiri, a na utrb suverenih ovlaenja drava. 2. POJEDINCI KAO SUBJEKTI MEUNARODNOG PRAVA Fizika lica, kao pojedinci, su u krajnjoj liniji izvedeni adresati pravila meunarodnog prava ma koliko ona bila opteg karaktera. Pored pravnih odnosa koje regulie unutranje, odnosno dravno pravo i meunarodno pravo, propisuju se pravila koja, u krajnjoj liniji, reguliu odnose izmeu ljudi. Naravno, najvei deo prava predvienih meunarodnim pravilima iji su adresati fizika lica ostvaruje se posredstvom drava kojim pojedinci
62 lan 11. Sporazuma o delatnostima drava na Mesecu i drugim nebeskim telima od 18. decembra 1979. :Mesec i njegova prirodna bogatstva predstavljaju zajedniku batinu oveanstva... 63 lan 53. Beke konvencije o pravu ugovora, izmeu ostalog kae: ...imperativna norma opteg meunarodnog prava je norma koju je prihvatila i priznala itava meunarodna zajednica drava... 64 lan 136. Konvencije UN o pravu mora iz 1982. 65 Istraivanje i iskoriavanje svemira, ukljuivi Mesec i druga nebeska tela, moraju se obavljati na dobrobit i u interesu svih zemalja, bez obzira na stupanj njihovog ekonomskog i naunog razvoja i moraju biti na dobrobit celog oveanstva. Iz lana 1. stav 1. Ugovora iz 1967. godine.

38

pripadaju. Iako je ideja o oveku pojedincu kao neposrednom korisniku prava koje predvia meunarodno pravo bila prisutna od ranije, o meunarodno-pravnom subjektivitetu fizikih osoba sa pokriem govori se tek u drugoj polovini XX veka. Dodue, prvi pokuaji davanja meunarodnog subjektiviteta pojedincu zabeleeni su 66 Versajskim ugovorom posle Prvog svetskog rata. Razvoj meunarodnog prava posle II svetskog rata iao je u smeru priznavanja osnovnih ljudskih prava i sloboda pojedincu, ak i nasuprot dravi. Ovakav razvoj posledica je tekih krenja osnovnih prava oveka najpre u ratu, a potom i u miru, na to je meunarodna zajednica reagovala propisivanjem meunarodnih zloina i ustanovljenjem direktne odgovornosti pojedinaca za izvrene zloine na meunarodnom nivou. Suenje Meunarodnog krivinog suda u Nirnbergu i Tokiju za zloine poinjene u Drugom svetskom ratu uspean je pokuaj utvrivanja meunarodne odgovornosti fizikih lica i podrka daljem razvoju ratnog prava. Meunarodni ugovori u sluaju plebiscita predviaju direktna prava i obaveze pojedincu. Meunarodnopravni osnov imaju i ovlaenja i dunosti sudija meunarodnih sudova i funkcionera meunarodnih organizacija, a direktna primena meunarodnog prava predviena je i za nacionalne manjine, apartride i izbeglice. Iako navedeni primeri ukazuju na meunarodno-pravni subjektivitet fizikih lica ini se da je stanovite profesora Bartoa da je ovek samo refeleksni subjekt kome prava ne pripadaju neposredno, ve kroz opti meunarodni poredak, najblie trenutnoj objektivnoj stvarnosti.

DRAVA KAO SUBJEKT MEUNARODNOG PRAVA

1. KRITERIJUMI DRAVNOSTI
Organizacija i funkcionisanje drava predmet su izuavanja mnogih pravnih disciplina. Meunarodno javno pravo sagledava dravu u kontekstu odnosa prema drugim dravama, kao ravnopravne i pravno jednake aktere meunarodnih odnosa. U stvarnosti funkcionisanje drava de facto vrlo esto odudara od pravnog poloaja drave de iure. Ipak, vaea meunarodna pravna pravila, a i pravna doktrina jedinstveni su u definisanju zajednikih kriterijuma dravnosti. Da bi jedna teritorijalna i drutvena zajednica mogla da se smatra dravom, neophodna su tri konstitutivna elementa: 1) postojano odnosno stalno stanovnitvo, 2) utvrena teritorija, i 3) suverena dravna vlast.

1.1. STANOVNITVO
Drava kao organizovana drutvena zajednica polazi od ljudi kao konstitutivnog elementa na utvrenoj teritoriji. Bez stanovnitva, odnosno stalno naseljenih ljudi na jednoj teritoriji nema ni drave. Otuda Antartik, kao nenaseljena omeena oblast, ne moe da dobije atribute dravnosti. Sa druge strane, stanovnitvo mora da bude stalno naseljeno na tano utvrenoj teritoriji, kako bi uz organizovanu i suverenu vlast ispunio kriterijum dravnosti. Nomadska plemena, bez obzira na postojanje organizovane vlasti i stalnost plemenskog sastava, nemaju odreenu teritoriju te im meunarodno pravo uskrauje status meunarodnog subjekta i
66 lanovima 299304. Versajskog ugovora bilo je predvieno osnivanje meovitih arbitranih sudova, koji su imali zadatak da reavaju sporove izmeu dravljana saveznikih sila koji su svoja potraivanja mogli direktno ostvarivati protiv pobeenih drava.

39

elemente dravnosti. Stalnost i sastav stanovnitva u dravi su relativno promenjive kategorije. Gro stanovnitva ine dravljani odreene drave, koji pri tom ne moraju govoriti ni isti jezik niti imati isto etniko poreklo. U tom sluaju govorimo o nacionalnim manjinama, dok manji deo populacije ine stranci. Nacionalne manjine uivaju poseban poloaj utvren unutranjim pravom, kao i stranci. Njihova minimalna prava utvrena su i meunarodnim konvencijama. Dravljani jedne drave, po pravilu, imaju najvei stepen prava, ali i obaveza u okviru nacionalne jurisdikcije. Etnika nehomogenost stanovnitva jedne drave neretko moe da bude destabilizirajui politiki faktor i da ugroava stabilnost i opstanak drave. Primeri iz ne tako davne istorije pokazuju da je to problem ak i onih drava koje vae za drutvene zajednice organizovane na najviim demokratskim principima. Brojnost stanovnitva nije kriterijum koji ograniavajue deluje u smislu sticanja meunarodnopravnog subjektiviteta neke drave. Danas status drave imaju i drutvene zajednice sa 150 hiljada stanovnika, pa i manje, a da na svojoj teritoriji ne ostvaruju sve atribute suverenosti (bezbednosnu, ekonomsku ili neku drugu), to predstavlja problem i na nivou meunarodne zajednice.

1.2. SUVERENOST DRAVNE VLASTI

Drava kao organizovana drutvena i politika zajednica na utvrenoj teritoriji funkcionie preko svojih organa koji vre efektivnu vlast. Suverenost, kao atribut dravne vlasti u meunarodnom pravu, definie se kao vrhovna vlast drave na njenoj teritoriji koja iskljuuje vlast drugih drava i pri tom je samostalna i nezavisna od neke vie vlasti. Suverena vlast drave izvornog je karaktera i nju poseduju u izvornom smislu samo drave. Vlast meunarodnih organizacija je izvedena i preneta vlast od strane drava u obimu koji je neophodan za realizaciju ciljeva meunarodne organizacije. Suprematija dravne vlasti i njeno efektivno vrenje na celom podruiju drave pretpostavka je meunarodnog priznanja drave. I ovo pravilo meunarodna praksa je demantovala tako to su neke drave i bez ostvarenja uslova vrenja efektivne vlasti na celoj teritoriji ostvarile meunarodno priznanje. Oigledno je da su kriterijumi dravnosti opte pravne pretpostavke koje, zavisno od politikih interesa najmonijih, mogu ali i ne moraju, da budu odluujue za meunarodno priznanje drava. Na taj nain dolazi i do apsolutne relativizacije svih kriterijuma dravnosti, a posebno suverene dravne vlasti, ije postojanje i efektivno vrenje je preduslov nastanka i priznanja novih drava, ali i njihovog opstanka u meunarodnoj zajednici. Promene u poimanju pojma suverenosti odlike su novih tendencija u meunarodnom pravu, koje suverenost vie ne tretiraju kao apsolutnu vlast na nacionalnoj teritoriji. Shvatanja koja negiraju koncept dravnog suvereniteta kao jednog od postulata meunarodnog prava proizvod su dela amerike meunarodnopravne doktrine poslednjih nekoliko decenija ere globalizma. Ovaj koncept polazi od razvoja globalne ekonomije i finansija u transnacionalnim okvirima koji je evidentan, pa ga projektuje i na sferu meunarodnih odnosa ukidajui nacionalne granice drava i geopolitiku. Umesto pripadnosti nacionalnoj dravi i njenoj suverenoj vlasti preko transnacionalnih kompanija bio bi uveden princip zasnovan na geoekonomici i lojalnosti multinacionalnoj kompaniji. Ovakva shvatanja, ini se, imala su u odreenom smislu uticaj i na politike odluke SAD na meunarodnom planu. Dodue, istorija
67

67

Tako je Republika Hrvatska u januaru 1992. godine doivela meunarodno priznanje, a da je pri tom treina njene teritorije bila okupirana, odnosno pod nadzorom snaga Ujedinjenih nacija. Primer Bosne i Hercegovine je jo drastiniji. BIH je kao drava dobila meunarodno priznanje i status lanice UN 1992. godine, a da je njena vlast u Sarajevu kontrolisala samo manji deo teritorije BIH.

40

XX veka belei doktrine koje eliminiu ili ograniavaju nacionalni suverenitet kao naelo meunarodnog prava. Derogiranje nacionalnog suvereniteta u okviru nacistike ideologije trebalo je da podri pravo na neogranienu intervenciju i svetska osvajanja. U okviru razvoja socijalistike zajednice drava na elu sa Savezom sovjetskih socijalistikih republika posle Drugog svetskog rata razvijena je teorija ogranienog suvereniteta. Prema toj teoriji u odnosima izmeu socijalistikih drava suverenitet tih drava je ogranien viim interesima socijalistike zajednice kao celine. I upravo viim interesima pravdana je vojna intervencija SSSR i na drutvene i politike reforme u ehoslovakoj 1968. godine, odnosno u Avganistanu 1979. godine. Radikalne teorije o ukidanju odnosno, ogranienju nacionalnog suvereniteta ostavile su, dakle, krajnje negativne uinke na polju prakse meunarodnih odnosa. Ipak, razvoj meunarodne zajednice uslovljen nauno-tehnolokim progresom, neophodnou ekonomske saradnje i determinisan ukupnim odnosom oveka prema prirodi, kao uslov opstanka ljudske vrste uslovljava ogranienja nacionalnog suvereniteta na utrb ostvarenja univerzalnih i optih ciljeva meunarodne zajednice. U tom kontekstu i suverenost dravne vlasti ograniena je imperativnim pravilima meunarodnog prava koje uvaava naelo o pravnoj jednakosti svih drava u meunarodnoj zajednici. Meunarodno pravo, branei naelo nacionalne suverenosti, zabranjuje meanje jedne drave u unutranje stvari druge i, naravno, zabranu intervencije, ali istovremeno dravni suverenitet ograniava ukoliko je to neophodno za obezbeenje mira i bezbednosti u svetu.

1.3. DRAVNA TERITORIJA

Organi jedne drave suverenu vlast vre u okviru tano utvrene teritorije. Dravna teritorija podrazumeva kopnenu oblast sa zemljinom utrobom ispod nje, vodene povrine koje ine reke, jezera i povrina teritorijalnog mora i vazdunu oblast koja se nalazi iznad kopnenih i vodenih povrina dravnog podruja. Shvatanja da brodovi u plovidbi na otvorenom moru, avioni u letu, te diplomatska predstavnitva u inostranstvu predstavljaju delove dravne teritorije u kretanju, odnosno zgradu u svojini drave,prevaziene su akreditacije. Zgrada ambasade uiva eksteritorijalni status, a saobraajna sredstva poseduju odreene pogodnosti koje im prua meunarodno pravo radi lakeg funkcionisanja odnosa u okviru meunarodne zajednice. Jedinstvenost kopnenog, vodenog i vazdunog prostora dravne teritorije obezbeuje se vrenjem efektivne i suverene vlasti od strane organa te drave i u granicama njenog suvereniteta. Jedna suverena vlast na utvrenoj dravnoj teritoriji opte je pravilo meunarodnog prava. I od ovog pravila postoji izuzetak. Istorija meunarodnih odnosa poznaje institut coimperiuma, koji je nastao jo u srednjem veku kao kompromisno reenje dinastikih sporova nastalih u pogledu raspodele porodinih poseda. Coimperium predstavlja vrenje zajednike vlasti dve ili vie drava nad odreenim podrujem. Kako coimperium predstavlja kompromisno reenje nastalo u vreme feudalnih suverena, njegova primena u novijoj istoriji retko je predstavljala nain za reavanje spornih pitanja u vrenju efektivne vlasti na odreenoj teritoriji. Primer coimperiuma nalazimo u Konvenciji iz 1887. godine zakljuenoj izmeu Velike Britanije i Francuske, a zarad vrenja zajednike vlasti na ostrvima Novi Hebridi kao spornom kolonijalnom posedu, prema kome su obe kolonijalne sile gajile vlasnike ambicije. Sa druge strane, geografske granice drave, pored toga to predstavljaju granine linije izmeu drava, istovremeno su i teritorijalne granice ovlaenja nacionalnih organa vlasti. Da bi drava dobila meunarodni subjektivitet njene granice moraju, po pravilu, biti striktno utvrene. Istorija meunarodnog prava, meutim, puna je primera meunarodnog priznanja

41

drava pre nego to su njene granice bile utvrene.

68

2. DRAVNE GRANICE
Dravna teritorija je trodimenzionalni prostor sa stalnim stanovnitvom na kom se preko dravnih organa vri efektivna vlast. Podruije drave omeeno je dravnim granicama, koje dele teritorije dve drave ili podruje jedne drave od slobodnog mora pretpostavljenim vertikalnim ravnima koje se proteu kopnenom povrinom, vazdunim prostorom iznad njega i zemljinom utrobom ispod granine linije do visine odnosno dubine vrenja efektivne vlasti. Dravne granice se utvruju bilateralnim ili multilateralnim meunarodnim ugovorima susednih drava ili na meunarodnim konferencijama. Kopnene granice utvrene meunarodnim ugovorima su trajnog karaktera i ne mogu se menjati jednostranim aktima drava. Za razliku od suvozemnih granica pomorske granice odreuju se u skladu sa nacionalnom jurisdikcijom, te su podlone promenama na osnovu jednostranih akata drave. enevska Konvencija o teritorijalnom moru i spoljnjem morskom pojasu iz 1982. godine utvrdila je da se spoljnji morski pojas ne moe protezati izvan podruija ireg od 24 n/m raunajui od polaznih linija od kojih se meri irina teritorijalnog mora. Konvencija pod spoljnjim morskim pojasem podrazumeva zonu otvorenog mora koja se granii sa teritorijalnim morem, a obalnim dravama preputa odreivanje irine i teritorijalnog mora i spoljnjeg morskog 69 pojasa u skladu sa odredbama Konvencije. Institut spoljnjeg morskog pojasa, prema Konvenciji, treba da omogui obalnoj dravi vrenje nadzora u toj zoni kako bi drava spreila na svom podruiju i teritorijalnom moru povrede zakona o carinskom, fiskalnom, sanitarnom i nadzoru nad useljavanjem i sankcionisala krenje tih zakona. Teorija meunarodnog prava pravi razliku izmeu meunarodnih i nacionalnih granica. Meunarodne granice predstavljaju linije razdvajanja izmeu suverenih drava, dok nacionalne granice odvajaju prostor pod nacionalnom jurisdikcijom na moru i u vazduhu od zajednikog dobra meunarodne zajednice ili res communis. Sa stanovita prakse meunarodnih odnosa, naravno, mnogo su znaajnije meunarodne granice, koje su utvrene u skladu sa pravilima meunarodnog prava, predstavljaju pravno obavezujue akte za sve lanice meunarodne zajednice. U okviru teritorijalne organizacije drave nalazimo na granice optinskih podruija, regiona, pokrajina, pa i federalnih jedinica. Sa stanovita meunarodnog prava radi se o administrativnim granicama koje drave utvruju svojim unutranjim pravom. Do raspada bive SFR Jugoslavije administrativne granice nisu imale znaaja za regulisanje meunarodnih odnosa, ali su granice izmeu federalnih jedinica eks Jugoslavije posluile kao linije razgranienja novoformiranih drava na tom prostoru.

68

Takav je bio sluaj sa Belgijom 1830. godine. U toku Prvog svetskog rata priznato je nekoliko novih drava, a da pri tom njihove granice nisu bile tano utvrene. Slian primer je i priznanje Izraela kao drave 1948. godine, a da njegova teritorija nije imala tano utvrene granice. I meunarodno priznanje nezavisnosti Republike Hrvatske 1992. godine nije pratilo prethodno tano utvrivanje graninih linija prema susednim dravama. 69 Ranijom Konvencijom o teritorijalnom moru i spoljnjem morskom pojasu obalnim dravama bilo je doputeno da se spoljnji morski pojas ne moe protezati izvan podruija od 12 n/m poev od polazne pozicije od koje se meri irina teritorijalnog mora. Nekadanja SFR Jugoslavija je svojim Zakonom o obalnom moru, spoljnjem morskom pojasu i epikontinentalnom pojasu od 1965. godine irinu teritorijalnog mora utvrdila na 10 n/m, a spoljnji morski pojas na 2 n/m. Izmenom navedenog zakona iz 1979. godine pojas teritorijalnog mora je proiren na 12 n/m, dok je spoljnji morski pojas naprosto prestao da postoji.

42

2.1. VRSTE DRAVNIH GRANICA

2.1.1 Vetake granice U zavisnosti od kriterijuma odreenja dravne granice se dele na prirodne i vetake, pri emu astronomske granice predstavljaju poseban vid vetakih granica. Granice koje predstavljaju niz povezanih taaka u ravni bez posebno odreenog oslonca u prirodnim orijentirima vetakog su karaktera. One su rezultat sporazuma razliitih suvereniteta i po pravilu su pravolinijske, a dve teritorije razdvajaju kroz pustinjske ili ravniarske predele. Astronomske ili geometrijske granice razdvajaju dva dravna teritorija takoe pravim linijama, to je i razlog njihovog svrstavanja u vetaki odreene granice. Geometrijske granice prate astronomski utvrene paralele geografske irine ili meridijane geografske duine ili idu pravom linijom paralelno sa obalom mora ili reke. Astronomskim granicama kolonijalne sile su omeavale prostore u Aziji, Africi i Americi prilikom kolonijalnih osvajanja, kako bi izbegle meusobne sukobe oko podele teritorija. U novijoj istoriji poslednja utvrena granica na ovaj nain je granica izmeu Severne i June Koreje, koja prati 38. paralelu. Ove granice je teko precizno utvrditi, jer projektovane ravne linije gotovo da je nemogue adekvatno primeniti na reljef zemlje. Otuda su te granice danas izvor mnogih sporova izmeu afrikih i azijskih drava. Kao formulu za reenje graninih problema, koje posle sticanja nezavisnosti od kolonijalnog ropstva ima veliki broj afrikih drava, iste su pokuale nai primenom pravila uti posedetis. Na ovom principu, prihvatajui pravila politike podele kolonija od strane kolonijalne uprave panije, reene su granine dileme junoamerikih drava. Primena politikog principa uti posidetis na sporove afrikih drava nije, meutim, dala oekivane rezultate, pa su granini problemi neretko izvor neprijateljstava, pa i rata.
70

2.1.2. Prirodne granice Prirodne granice, za razliku od vetakih, prate prirodne orijentire, poput planinskih venaca, klisura, reka, jezera, kao taki vezivanja zamiljenih graninih ravni. Njihova egzaktnost je nesporna, pa postupak utvrivanja granica ine brim i efikasnijim, a u primeni ostvarivanja suverene vlasti susednih drava stvaraju manje problema i retko su uzrok graninih nesuglasica. Meunarodnopravna doktrina utvrdila je odreene principe koji se primenjuju prilikom odreivanja granica pod uslovom da granine linije nisu drugaije utvrene meunarodnim ugovorom. Tako, ukoliko granina linija ide neplovnom rekom, ide njenom sredinom, a kao merilo se uzima najnii vodostaj neplovne reke. Ukoliko meunarodna granica ide plovnom rekom linija razdvajanja ide telvegom, odnosno plovnim tokom glavne struje (maticom) koja se koristi za nizvodni saobraaj. U sluaju pomeranja renog toka koje je neznatno, menja se i granica i to u korist drave u kojoj je to pridodato zemljite nastalo pomeranjem renog toka. Meutim, ako je reka naglo napustila svoje korito, granina linija ostaje ista, a reka pripada dravi na ije je podruije skrenula, pod uslovom da su drave ugovornice u ugovor unele klauzulu o stalnosti i nepromenjivosti granica. Rena ostrva prate sudbinu teritorije drave zavisno od granine linije. Ukoliko granica ide vodenom povrinom manjeg jezera, jezero se deli izmeu graninih drava, a u sluaju da se granina linija povlai velikim jezerom meunarodnim sporazumom graninih drava odreuje se irina teritorijalnih voda, a preostali, po pravilu centralni deo vodene povrine, proglaava slobodnom vodom. Najmarkantniji prirodni orijentiri su planinski vrhovi, koji su efikasne take vezivanja
70 Vie o savremenim problemima dravnih granica: Convern D. Nationalism, Boundaire and Violence, Millennium, V. N 3/1999.

43

graninih linija u planinskim podruijima. Drugi rei nain odreivanja granica je vododelnica izmeu vodenih tokova odnosno renih slivova. Postupak utvrivanja graninih linija je sloen i veoma odgovoran i odvija se u dve faze. Prva faza, ili delimitacija, je deo u kom se na osnovu geografskih karata i druge dokumentacije utvruje granina linija kao predmet meunarodnog sporazuma od strane diplomata i eksperata dve ili vie drava. Druga faza, ili demarkacija, odnosno ucrtavanje, predstavlja nastavak realizacije postignutog sporazuma, ali utvrivanjem granica na terenu. Ovaj posao se realizuje od strane meovitih komisija dve ili vie drava i na kopnenoj granici se obeleava stubovima. Paritetna komisija pri tom, po pravilu, ima ovlaenje na mala odstupanja od utvrene linije da bi graninu liniju najoptimalnije postavila na terenu. Postupak utvrivanja graninih linija je od najvee vanosti za stabilnost dobrosusedskih odnosa drava, jer istorija pokazuje da je u poslednja tri veka ak 170 ratova u Evropi voeno kao posledica graninih nesuglasica. Poput granica i granine prelaze drave utvruju sporazumno po meunarodno standardizovanoj proceduri. Znaaj granica utvrenih meunarodnim ugovorima i priznatih meunarodnim pravom je priznat meunarodnim konvencijama i predstavlja jedno od naela meunarodnog mira i bezbednosti u svetu i u sluaju sukcesije drava ta promena ne utie na granicu, prava i obaveze uspostavljene ugovoroma koje se odnose na reim granica.
71

2.2. STICANJE DRAVNE TERITORIJE

Pravila sticanja svojine u stvarnom pravu po analogiji, sa odreenim specifinostima, svoj osnov primene imaju i u meunarodnom pravu. Sticanje dravne teritorije u skladu sa meunarodnim pravom mogue je na originaran (izvorni) i derivativan (izveden) nain. Sticanje dravne teritorije nasilnom promenom granica od strane drugog suvereniteta ili kao posledica pretnje silom nije dozvoljeno imperativnim normama meunarodnog prava. Izvorni naini sticanja svojine su u onim sluajevima kada teritorija, koja je predmet sticanja nije pod vlau bilo koje drave. Na originaran nain drava svojinu stie: mirnom okupacijom, priratajem i odrajem. Mirna okupacija podrazumeva sticanje suverenosti na podruju koje do tada nije pripadalo nijednoj dravi (terra nullius). Da bi okupacija proizvela meunarodnopravno dejstvo neophodno je da su je izvrili organi drave, na niijoj teritoriji uspostavili suverenu vlast, te da je drava koja je izvrila okupaciju o tome obavestila lanove meunarodne zajednice. S obzirom na dananju geopolitiku kartu sveta sticanje nekog podruija mirnim zauzeem veoma je retka pojava u meunarodnom pravu, za razliku od doba kolonijalnih osvajanja kada je bio irokom primenjivan pravni osnov. Prirataj predstavlja ipso facto izvorni nain sticanja prava svojine zasnovan na prirodnom ili, pak, ljudskom aktivnou izazvanom uveanju dravne teritorije. Uveanje podruja priratajem (accessio) odigrava se na graninoj reci ili na teritorijalnom moru. Odronjavanje obale usled delovanja rene struje na jednoj i stvaranje nanosa na drugoj obali dovodi do smanjenja teritorije na jednoj i uveanja podruija u drugoj dravi. Ukoliko se usled nanosa pojavi ostrvo ono pripada dravi sa ije strane granine linije je stvoreno. Slina situacija mogua je i povlaenjem teritorijalnog mora prirodnim putem ili, pak, vetakim
72

71 Beka Konvencija o sukcesiji drava u pogledu meunarodnih uovora iz 1978. lan 11. i 12. i Beka Konvencija o pravu ugovora iz 1969. godine lan 62. stav 2. 72 Deklaracija o naelima meunarodnog prava o prijateljskim odnosima i saradnji izmeu drava iz 1970. godine doneta u skladu sa Poveljom OUN sadri, izmeu ostalog, i odredbu: ... Podruje neke drave ne moe biti predmet sticanja od strane neke druge drave, koja je posledica pretnje silom ili upotrebe sile. Nikakvo sticanje teritorije koje proizilazi iz pretnje silom ili upotrebe sile nee se priznati...

44

delovanjem oveka koji isuivanjem mora, izgradnjom sidrita ili lukobrana pripaja novi deo teritorije postojeem podruiju. Odraj (usucapio) je sporan kao nain sticanja dravne teritorije i u praksi i u doktrini meunarodnog prava. Pravni pisci koji prihvataju odraj smatraju da se on ispoljava u vidu pozitivnog i negativnog odraja. Pozitivni odraj dokazuje se faktima vrenja efektivne vlasti od strane sticaoca u duem vremenskom intervalu, dok se negativni vid dokazuje prikazom odsustva svake druge suverene vlasti nad spornom teritorijom koja je predmet odraja. Pristalice instituta odraja, meutim, nisu jedinstveni u stavu koliki je protek vremena neophodan za sticanje dravne svojine odrajem. Cesija (ustupanje) predstavlja derivatni nain sticanja dravne teritorije, a svoj pravni osnov nalazi u meunarodnom ugovoru izmeu dve drave. Ustupanje dravne teritorije kroz istoriju imalo je razliite forme, te je svoj osnov u Srednjem veku imalo u testamentarnom nasleivanju, te darovnom (svadbenom) ugovoru. Kasnije ustupanje dravne teritorije postalo je predmet ugovora o kupoprodaji, razmeni ili ustupanju. Ustupanju teritorija nekoj drugoj dravi prethodi po pravilu neposredno izjanjavanje stanovnitva oblasti koja menja suverenitet ili plebiscit. Promene dravnih granica, a time i poveanje ili smanjenje dravne teritorije, mogue su i odlukama meunarodnih konferencija na kojim su kroz istoriju velike sile odluivale o reavanju spornih teritorijalnih pitanja. Sporove izmeu drava koje za predmet imaju teritorije mogu na osnovu datih ovlaenja da reavaju meunarodne arbitrae ili Meunarodni sud pravde.
73 74 75 76 77

3. PRIZNANJE DRAVE
Da bi nova drava postala subjekt meunarodnog prava i ravnopravan uesnik meunarodnih odnosa pored tri elementa dravnosti, teritorije, stanovnitva i suverene vlasti u praksi se postavlja i pitanje meunarodnog priznanja nove drave. Stvaranje nove drave, u principu, mogue je na dva naina. Prvi je ujedinjenjem dve ili vie drava. U tom sluaju, meunarodnopravni subjektiviteti drava koje se spajaju, po pravilu, nestaju na utrb novoformirane drave. Drugi nain stvaranja nove drave je otcepljenje stanovnitva dela teritorije jedne drave od postojee i stvaranje nove drave. Meunarodna doktrina i praksa nemaju po pitanju priznanja drava jedinstven stav. Obzirom na pravne uinke i posledice priznanja novih drava razlikuju se konstitutivna i deklarativna teorija. Po pristalicama konstitutivne teorije akt priznanja nove drave ima konstitutivno dejstvo i kroz njega nova drava stie meunarodnopravni subjektivitet. U skladu sa efektima koje proizvodi, meunarodno priznanje nove drave predstavljalo bi etvrti konstitutivni element dravnosti. Inae, sam in priznanja je diskreciono pravo drave koje proizilazi iz naela
73 Holandija je u periodu od 1500. do 1858. godine isuivanjem Severnog mora poveala svoju kopnenu oblast za 355.000 hektara plodnog poljoprivrednog zemljita, a poslednjih nekoliko decenija XX veka pristupili su isuivanju morskog zaliva Zojders sa istim ciljem. 74 Jedni teoretiari predlau period koji je predvien propisima unutranjeg zakonodavstva, dok drugi zagovaraju vreme od 50 do 100 godina. 75 Carska Rusija je 1867. godine za 7.200.000 dolara prodala Aljasku Sjedinjenim Amerikim Dravama. 76 Rusija je ugovorom o razmeni zakljuenim sa Japanom 1875. godine razmenila Kurilska ostrva za Sahalinska, a Kraljevina SHS ustupila je 1923. godine Rumuniji grad ombolj za neka sela u istonom Banatu. 77 Stanovnici Sarske oblasti, koja je posle Prvog svetskog rata bila pod meunarodnom upravom, 1935. godine plebiscitom su odluili da se pripoje Nemakoj.

45

dravne suverenosti, to je injenica koja nije sporna u meunarodnom pravu. Konstitucionalisti smatraju da se inom priznanja drave faktiko stanje pretvara u pravno. Konstitucionalna teorija je u mnogim segmentima nedoreena te otuda danas ima mali broj pristalica. Pisci koji zastupaju deklarativnu teoriju priznanja novih drava smatraju da je priznanje drave ogranieno na meunarodne odnose, to jest da se tim diskrecionim aktom samo potvruje ivotnost i delotvornost elemenata dravnosti koja ve postoji na unutranjem planu i u meunarodnim odnosima. Ovo je vladajue miljenje i u meunarodnopravnoj doktrini, koja stoji na stanovitu da drava postoji kao subjekt meunarodnog prava i kada nije priznata te da je nosilac prava i obaveza koje proizilaze iz imperativnih normi meunarodnog prava. Diskrecioni akt priznanja nove drave diktiran je nacionalnim interesima drave koja ga donosi i on u sutini predstavlja politiku odluku koja je sredstvo za realizaciju politikih, ekonomskih, bezbednosnih ili, pak, ideolokih interesa. Priznanje novostvorene drave je neopoziv akt sa retroaktivnim dejstvom to mu daje dodatni znaaj. Otuda prizanje ne sme biti preuranjeno, tj. kriterijumi dravnosti moraju biti ispotovani do kraja. U suprotnom, preuranjeno priznanje nove drave, osim to je zabranjeno, moe da se okvalifikuje i kao meanje u unutranje stvari neke drave.
78 79 80

3.1. VRSTE I OBLICI PRIZNANJA

Kompleksno priznanje nove drave najee se vri donoenjem jednostranog pravnog akta i njime se de iure vri priznanje novostvorenog meunarodnog subjekta. Priznanje de iure vri se formalnim aktom neopozivog karaktera i sa retroaktivnim dejstvom, a on je osnov za uspostavljanje diplomatskih, konzularnih i svih drugih oblika saradnje. Za razliku od priznanja de iure, priznanje nove drave de facto je privremenog karaktera, opozivo je i nema retroaktivno pravno dejstvo. U principu kod de facto priznanja radi se o zakljuenju ugovora sa novoformiranom dravom, koji ima krajnje ograniene i praktine ciljeve, kojim drava koja vri priznanje de facto ostvaruje neke svoje interese. U meunarodnoj praksi de facto priznanje, po pravilu, prethodi priznanju de iure nove drave. Akt priznanja nove drave moe da bude izriit, a ispoljava se u formi jednostrane izjave ili zakljuenju dvostranog ili viestranog ugovora. Preutno priznanje nove drave takoe se vri zakljuenjem meunarodnih ugovora sa istom, ali bez eksplicitnih odredbi o izriitom priznanju ili kroz akte proputanja koji se smatraju kao akti priznanja. Obzirom na broj drava koje daju priznanje novoj dravi razlikujemo pojedinana i kolektivna priznanja. Priznanje nove drave je, najee, individualni in diskrecionog karaktera postojee drave inspirisan odreenim interesima. Sa druge strane, kolektivno
81

Konstituciona teorija ne daje odgovor na pitanje zato nepriznata drava mora da se potuje kongentne norme meunarodnog prava poput zabrane pretnje ili upotrebe sile u meunarodnim odnosima ili potovanja osnovnih ljudskih prava i sloboda. 79 Podruje nepriznate drave koja ispunjava kriterijume dravnosti, posebno efektivnu vlast, ne smatra se kao terra nillius i ne moe se sticati okupacijom niti preletati bez odobrenja. Takoe, brodovi nepriznate drave koji plove na otvorenom moru sa njenom zastavom nisu bez nacionalne pripadnosti. 80 Tako su SAD 1903. godine, samo tri dana od proglaenja nezavisnosti i otcepljenja Paname od Kolumbije, priznale Panamu i odmah zatim zakljuile ugovor o izgradnji Panamskog kanala sa novoformiranom dravom. Pre otcepljenja Paname kolumbijski parlament je odbio ratifikaciju ugovora o izgradnji kanala. Primer ideoloke solidarnosti kroz akt priznanja je priznanje vlade Alira 1962. godine od strane SSSR-a, odmah nakon prestanka neprijateljstava sa Francuskom. 81 Davanjem egzekvature (saglasnost na imenovanje konzula) konzulu novoformirane drave drava prijema ini preutno priznanje nepriznate drave.

78

46

priznanje daju dve ili vie drava zajednikim aktom koji se donosi na konferencijama ili kongresima. I kolektivno priznanje je, u sutini, skup pojedinanih priznanja drava. Aktuelno je pitanje da li priznanje nove drave i prijem u UN predstavlja i njeno meunarodno priznanje. Prijem u UN istovremeno znai i priznanje subjektiviteta nepriznate drave od strane ove meunarodne organizacije, a moe da znai i preutno priznanje od strane drava lanica UN koje su za priznanje glasali. Istorija meunarodnih odnosa poznaje sluajeve kolektivnog nepriznavanja nove drave. Priznanja novoformiranih drava od strane postojeih su u principu bezuslovna. Meutim, u praksi se deava da se priznanje nove drave uslovljava od strane drave koja daje priznanje. Meunarodna praksa poznaje i sluajeve kada nepriznata drava svoje priznanje uslovljava. Kao primer moe se navesti NR Kina koja je sopstveno priznanje od strane treih drava uslovljavala izriitim priznanjem druge strane da vladu NR Kine smatra jedinom legalnom vladom Kine.
82 83 84

3.2. PRIZNANJE VLADA

Priznanje nove drave, ukoliko je ona ostvarena legalnim sredstvima i u skladu sa meunarodnim pravom, istovremeno znai i priznanje vlade. Ali, ukoliko u jednoj dravi usled dravnog udara ili revolucionarnim putem, ili usled neprijateljske okupacije doe do nasilnog svrgavanja legalne vlasti, postavlja se pitanje meunarodnog priznanja nove vlade. U skladu sa pravilom meunarodnog prava da je priznanje drave neopoziv akt, promena vlasti u priznatoj zemlji, bez obzira na neustavnost postupka te promene, trebala bi da bude iskljuivo unutranja stvar te drave. Objektivne pretpostavke za priznanje vlada su: vrenje efektivne vlasti na tano utvrenoj teritoriji, spremnost vlade da izvrava meunarodne obaveze i demokratska podrka stanovnitva izvrenim promenama. U navedenom kontekstu promena vlada izvrena pod spoljnim pritiskom ili usled okupacije bila bi argument za nepriznavanje vlade. Iz navedenog je vidljivo da je in priznanja nelegalnih vlada u najveoj meri politiki motivisan i direktno determinisan nacionalnim interesima drave koja daje priznanje. Meunarodna praksa pokazuje da i priznanja vlada mogu da budu uslovna i bezuslovna. Priznanje vlade SSSR od strane SAD 1933. godine bilo je uslovljeno pruanjem zatite ekonomskih interesa amerikih graana nastanjenih u SSSR-u, dok su SAD kao recipronu meru priznale sovjetsku vladu kao pravnog sukcesora nekadanje ruske carske vlade. U meunarodnopravnoj doktrini i praksi poetkom XX veka priznanje vlada bila je izraena forma ideoloke borbe, koja je zasnovana na stavu da vlade koje dou na vlast revolucijom ili dravnim udarom ne treba da budu priznate. U teoriji i praksi meunarodnog prava ovaj stav poznat je kao Tobarova doktrina.
85 86

82

83

84 85

86

Skuptina Drutva naroda 1933. godine donela je Rezoluciju o nepriznavanju Mandurije kao nove drave. Rezolucija je bila politiki izraz i protest meunarodne zajednice protiv formiranja nove drave nastale upotrebom sile u meunarodnim odnosima. Zavrnim aktom Berlinskog kongresa iz 1878. godine Srbija i Crna Gora su priznate kao nezavisne drave pod uslovom da garantuju jednaka graanska i politika prava svim dravljanima bez obzira na religijsko opredeljenje i veroispovest. La documentation Francaise, No 75, juli 1975; Avramov Krea, op.cit.,str. 89, fus 11. Ovaj stav poznat je u teoriji meunarodnog prava kao Estradova doktrina, po meksikom ministru inostranih poslova koji ga je izneo 1930. godine. Iako duboko pravniki utemeljen ovaj logiki sud nije u praksi usvojen. Ministar inostranih poslova Ekvadora Tobar izneo je ovaj stav, koji je kasnije, polazei od teorije ustavnog legitimiteta, prihvatio predsednik SAD Vudro Vilson i koristio kao polaznu osnovu za guenje

47

U sluaju izbijanja graanskog rata u jednoj zemlji aktuelno je pitanje priznanja ustanika. Meunarodno pravo za priznanje ustanika trai efektivno vrenje vlasti na utvrenoj teritoriji, postojanje lokalne suverene vlasti i potovanje zakona i obiaja rata i ratnog prava od strane organizovanih vojnih jedinica ustanika.

3.3. OSNOVNA PRAVA I OBAVEZE DRAVA

Shvatanja o osnovnim pravima i obavezama drava rezultat su ideje kole prirodnog prava. Analogno uenju o prirodnim pravima koje ovek stie roenjem i drave svojim nastankom i postojanjem u meunarodnoj zajednici postaju nosioci osnovnih i neotuivih prava. Razliita doktrinarna shvatanja osnovnih prava i obaveza drava rezultirala su donoenjem partikularnih pozitivnih reenja u meunarodnom pravu. Tako, danas i pored injenice da nekoliko najvanijih akata meunarodnog prava sadri, izmeu ostalih, i odredbe o osnovnim pravima i dunostima drava, nemamo akt koji ih eksplicitno utvruje. Naime, Deklaracija o pravima i dunostima drava iji nacrt je jo 1949. godine predloila Komisija za meunarodno pravo nikada nije usvojen, a i neka druga regionalna i politika reenja nikada nisu naila na opte prihvatanje od strane meunarodne zajednice. Adekvatna sistematizacija osnovnih prava i obaveza drava ne postoji ni u teoriji, a ni u meunarodnoj legislativi, to je osnovni razlog razliite prezentacije pravnih pisaca. Teoretiari se manje-vie slau u stavu da striktno razdvajanje prava i obaveza drava nije ni potrebno i da svakom pravu odgovara kao refleksija odgovarajua obaveza. Sa druge strane, nema dileme da je Povelja UN osnovni konstitutivni akt imperativnog dejstva sa kojim moraju da budu usaglaena sva druga meunarodna pravila. Deklaracija o naelima meunarodnog prava o prijateljskim odnosima i saradnji izmeu drava iz 1970. godine, definiui opta naela meunarodnog prava koja obavezuju sve drave sveta, posredno prezentuje i dunosti drava. Deklaracija iz 1970. godine utvruje sedam naela, i to: 1. naelo zabrane upotrebe sile; 2. naelo mirnog reavanja meunarodnih sporova; 3. naelo neintervencije; 4. dunost drava da meusobno sarauju u skladu sa Poveljom UN; 5. naelo ravnopravnosti i samoopredeljenja naroda; 6. naelo suverene jednakosti drava; 7. naelo potovanja prihvaenih meunarodnih obaveza u dobroj veri. Pravo na suverenu jednakost drava je jedno od elementarnih prava drave i manifestuje se u slobodnom i nezavisnom vrenju jurisdikcije na svojoj utvrenoj teritoriji i prema licima i stvarima koje joj teritorijalno i personalno pripadaju. Vrhovna vlast nad teritorijom i stanovnitvom nije apsolutna i ograniena je imperativnim pravilima meunarodnog prava kojim je utvren meunarodni poredak. Iz suverenosti drave proizilazi i pravna jednakost drava te da je subjekt meunarodnog prava. U formalnom smislu ona se manifestuje i pravom na glas koji svakoj dravi pripada u meunarodnom optenju i glasanju, pravu da kod zakljuivanja dvostranih ugovora jedan primerak bude na jeziku svake drave. Jedini izuzetak predvien je davanjem statusa stalnih lanica u Savetu bezbednosti UN: SAD,
87 88

revolucionarnih pokreta u Srednjoj i Junoj Americi. Prava i dunosti drava sadri u lanu 2. i 12. Povelja OUN iz 1945. godine, Deklaracija UN o naelima meunarodnog prava o prijateljskim odnosima i saradnji izmeu drava iz 1970. godine, Konvencija o pravima i dunostima drava Panamerike lige doneta u Montevideu 1933. godine sa Protokolom o neintervenciji iz Buenos Airesa iz 1936. godine i Povelja o osnivanju Organizacije amerikih drava iz Bogote doneta 1948. godine. 88 Lideri nesvrstanih su u Nju Delhiju 1954. godine utvrdili pet principa miroljubive koegzistencije i to: 1. uzajamno potovanje teritorijalne celovitosti i nezavisnosti; 2. uzdravanje od agresije; 3. nemeanje u unutranje poslove druge drave; 4. ravnopravnost i uzajamna korist; 5. miroljubiva koegzistencija. Takoe Konferencija azijskih i afrikih drava iz aprila 1955. godine u Bandungu utvrdila je deset principa kroz koje se manifestuju osnovna prava i dunosti drava. 87

48

Kini, Velikoj Britaniji, Francuskoj i sada Rusiji. Naelo zabrane upotrebe sile u sutini sadri dunost uzdravanja od pretnje silom ili upotrebe sile i kao prirodno pravo drave pravo na individualnu i kolektivnu samoodbranu. Jo je Pakt Drutva naroda iz 1919. godine otpoinjanje rata uslovio obaveznim mirenjem suprotstavljenih strana kao uslovom legalnosti. Kao protivpravno voenje nacionalne politike rat je zabranjen Brian Kelogovim paktom 1928. godine, a potpunu obaveznost ova zabrana je stekla tek usvajanjem Povelje UN kroz lan 2. stav 4, koji glasi: lanice se u svojim meunarodnim odnosima uzdravaju od pretnje silom ili upotrebe sile, koje su uperene protiv teritorijalne celovitosti ili politike nezavisnosti bilo koje drave, ili su na bilo koji nain nespojive sa ciljevima Ujedinjenih nacija. Upotreba sile ili pretnja silom zabranjena je meunarodnim pravom, agresivni rat je oznaen kao zloin protiv mira, a eventualno sticanje teritorije ratom je nezakonito. Iz zabrane pretnje i upotrebe sile proizilazi pravo drava na samoodbranu, koja treba da bude srazmerna upotrebljenoj sili. Pravo na samoodbranu nema, meutim, legalnost ukoliko se radi o preduzimanju oruanih akcija kao aktu preventivne ili pretpostavljene samoodbrane. Istorija meunarodnih odnosa belei niz sluajeva zloupotrebe prava na samoodbranu. U poslednje vreme promovie se novi oblik oruane intervencije poznat kao humanitarna intervencija, koja ima za cilj spreavanje i zaustavljanje tekih i masovnih oblika povreda ljudskih prava ili meunarodnog humanitarnog prava. I dok oruana intervencija koja za motiv ima humanitarne razloge ima legalitet ukoliko je izvrena na osnovu odluke Saveta bezbednosti, za humanitarne oruane intervencije bez odluke Saveta bezbednosti UN moemo rei da predstavljaju krenje meunarodnog prava. Obaveza reavanja sporova mirnim putem obavezuje drave lanice meunarodne zajednice da sve sporove koji mogu da ugroze meunarodni mir i bezbednost reavaju mirnim putem. U realizaciji ove obaveze dravama je ostavljena sloboda izbora naina ostvarenja ove imperativne norme meunarodnog prava. Drave koje su u konfliktu mogu da se odlue za pregovore, arbitrau, anketu ili neki drugi nain mirnog reavanja sporova. Ukoliko sporazumni nain reenja spora nije mogu strane u sporu problem iznose pred Savet bezbednosti ili Generalnu skuptinu UN, a ukoliko su u pitanju pravni sporovi pred Meunarodni sud pravde. U sluaju da se radi o sporu koji moe stvarno ugroziti odranje meunarodnog mira i bezbednosti, Savet bezbednosti moe odluiti da donese preporuku o reenju spora. Naelo ravnopravnosti i samoopredelenja naroda iz Deklaracije iz 1970. godine sadri pravo naroda na samoopredelenje. Kao jedno od kljunih naela meunarodnog prava predvieno je Poveljom UN, ali i nizom drugih meunarodnih konvencija. I pored toga, ovo naelo je u kontradikciji sa naelom teritorijalne celovitosti, politike nezavisnosti i nepromenjivosti granica postojeih drava u svetskoj zajednici. Pozivanje na ovo pravo bilo je posebno korieno u periodu borbe protiv kolonijalne dominacije. Insistiranje na ovom pravu, bez potovanja teritorijalnog integriteta danas, kada postoji veliki broj naroda a znatno
89 90 91 92

89

U lanu 51. Povelje UN se kae: Nita u ovoj Povelji ne dira u prirodno pravo individualne ili kolektivne samoodbrane u sluaju oruanog napada na nekoga lana Ujedinjenih nacija sve dok Savet bezbednosti ne preduzme mere potrebne za odravanje meunarodnog mira i bezbednosti... 90 Nacistika Nemaka je pred Nirnberkim sudom invaziju na Norveku 1941. godine obrazlagala kao akt samoodbrane od navodne opasnosti od saveznikog iskrcavanja u toj zemlji. SAD su 1986. godine bombardovale ciljeve na teritoriji Libije i tu akciju nazvale preventivom protiv libijskog terorizma. I danas se mnoge oruane akcije nekih drava u svetu obrazlau kao akcije preventivne samoodbrane. 91 lan 37. stav 2. Povelje UN. 92 Pravo naroda na samoopredeljenje sadrano je i u lanu 1. Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima iz 1966. godine i lanu 1. Meunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz 1966. godine.

49

vie etnikih manjina koje ele nezavisne drave, predstavlja realnu pretnju za meunarodni mir i bezbednost. Obaveza saradnje meu dravama i savesno ispunjavanje obaveza u skladu sa Poveljom UN Bez obzira na razlike u politikim i drutvenim sistemima postoji obaveza drava da bez diskriminacije sarauju u raznim oblastima meunarodnih odnosa u cilju odranja meunarodnog mira i bezbednosti, podizanja nivoa ekonomskog razvoja i izgradnje opteg blagostanja oveanstva. Saradnja drava treba da se odvija na principima suverene jednakosti i neintervencije drava u svim sferama meunarodnih odnosa, a naroito na ekonomskom, socijalnom, kulturnom, tehnikom i trgovakom polju. Naelo savesnog ispunjavanja obaveza dunost je svake drave u skladu sa Poveljom UN, ali i na osnovu optepriznatih naela i pravila meunarodnog prava. Savesnost u izvravanju optih obaveza, ali i onih preuzetih na osnovu meunarodnih ugovora, pretpostavka je funkcionisanja meunarodnog poretka. U sluaju kada su obaveze preuzete na osnovu meunarodnih ugovora u suprotnosti sa obavezama iz Povelje UN, postoji suprematija pravnih pravila UN. Postoji obaveza drava da svoja prava vre na savestan nain, dakle bona fide, te na taj nain doprinose i ostvarenju principa pacta sunt servanda, koji je fundamentalni princip meunarodnog ugovornog prava. Iako je postulat postupanja u dobroj veri vezan za opte principe i osnovna akta meunarodnog prava intencija je da sesavesnost u izvravanju obaveza prenese i u sva ponaanja u meunarodnim odnosima.

3.4. SUKCESIJA DRAVA

Sukcesija predstavlja promenu teritorijalnog suvereniteta izvrenu u skladu sa meunarodnim pravom kojom drava sledbenik (sukcesor) stie teritoriju i ulazi u deo pravnih odnosa drave prethodnice kao nosilac prava i obaveza. A contrario, promena teritorijalnog nosioca vlasti suprotna meunarodnom pravu ne predstavlja sukcesiju. Institut sukcesije na meunarodnom planu regulisan je sa Bekom konvencijom o sukcesiji drava u odnosu na meunarodne ugovore iz 1978. godine i Bekom konvencijom o sukcesiji drava u odnosu na dravnu imovinu, arhive i dugove iz 1983. godine. Meunarodna obiajna pravila nisu jedinstvena i pitanje sukcesije drava regulisano je u skladu sa specifinostima i istorijskim okolnostima u kojima se sukcesija odvijala. U nedostatku kodifikacionog akta i standardizovane obiajne prakse pitanje sukcesije neretko je sa kriterijuma pravnog rezonovanja skliznu u domen politikih interesa. Sukcesiju moe da karakterie gubitak (drave prethodnice) ili pak sticanje meunarodnog subjektiviteta (za dravu sukcesora), to zavisi od naina izvoenja teritorijalne promene. Ustupanje ili cesija postoji kad drava prethodnica ustupa deo svoje teritorije dravi sukcesoru, a da pri tom obe zadravaju meunarodnopravni subjektivitet. Ujedinjenjem ili spajanjem dve ili vie drava prethodnica nastaje nova drava sukcesor sa meunarodnopravnim subjektivitetom, dok svoju dravnost drave koje se spajaju gube. Pripajanje ili asimilacija je oblik sukcesije pri kom se drava prethodnica pripaja i gubi ili utapa svoju dravnost u dravi kojoj se pripaja i iji deo postaje. Primer pripajanja je asimilacija Demokratske Republike Nemake i njeno ukljuenje u Saveznu Republiku
93 94

Mirovni ugovorom iz Pariza iz 1947. godine bivoj Jugoslaviji Italija je ustupila Slovensko primorje, Istru, Rijeku, Zadar, Cres, Loinj i Lastovo umanjivi svoju na raun teritorije Jugoslavije. 94 Arapska Republika Jemen i Demokratska Narodna Republika Jemen spojile su se 1990. godine u novu dravu Republiku Jemen.

93

50

Nemaku 1990. godine. Secesija ili odvajanje prisutna je u sluajevima kada se jedan ili vie delova teritorije odvoji od drave prethodnice i stekne meunarodni subjektivitet, koji je zadrala i drava prethodnik. Putem secesije posle Drugog svetskog rata veliki broj kolonija stekao je nezavisnost odvajanjem od kolonijalnih metropola. Raspad ili disolucija je oblik sukcesije u kom se drava prethodnik raspada, gubi svoju dravnost, a na njenoj teritoriji se formiraju dve ili vie novih drava sukcesora, kao nosioci meunarodnog subjektiviteta. Podela (partition) predstavlja opciju u kojoj dve ili vie drava podele treu dravu sukcesora, gasei joj dravnost, i na konto njene teritorije poveaju svoja dravna podruija. Podela je oblik sukcesije iz perioda dominacije politike sile u meunarodnim odnosima, pa danas, ini se, nije previe aktuelna. Pitanje sukcesije primenjuje se i na meunarodne organizacije, s tim da ona nije produkt teritorijalnih promena, ve prenosa nadlenosti na novu organizaciju koji se vri ugovorom. Obaveza drava sukcesora je da meunarodnim ugovorom ili, pak, nacionalnim zakonodavstvima ree pitanje dravljanstva te prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i drugih steenih prava, kao i svojinskih prava pravnih i fizikih lica. Drave sukcesori koje su nezavisnost stekle u procesu dekolonizacije nisu u obavezi da odravaju na snazi neki ugovor, niti da postane lanica tog ugovora bez obzira na injenicu da su na dan sukcesije ti ugovori bili na snazi na toj teritoriji. Meutim, ovo pravilo vai samo za proces dekolonizacije, iako je tim dravama doputena opcija drave ugovornice. U sluaju spajanja dve ili vie drava u novi entitet ugovori prethodnica obavezuju deo teritorije prenet u dravu sukcesora, a kada se ugovor notifikuje moe da vai i za celu teritoriju nove drave. U situaciji kada doe do secesije ili raspada drave prethodnice na dve ili vie drava, ugovori koji su vaili za prethodnu dravu vae i za drave sukcesore, izuzev ako je to nespojivo sa predmetom i ciljem ugovora. Sukcesija drava ne dira u granice utvrene ugovorom kao i prava i obaveze regulisane ugovorom koje se odnose na reim granice. Njime se ne dira, takoe, ni u teritorijalne reime ustanovljene ugovorom, odnosno drava sledbenica stupa u prava i obaveze sadrane u takvim teritorijalnim reimima. Opte pravilo je da nepokretna dravna imovina, kao i pokretna imovina drave prethodnice vezana za delatnost i teritoriju drave, prelazi na dravu sukcesora. Pokretna imovina ija vezanost za odreenu teritoriju nije iskljuiva u sluaju sukcesije deli se saglasno doprinosu njenom stvaranju, odnosno uticaju koju ima na funkcionisanje drave sukcesora. U pogledu javnih dugova, kada je u pitanju sukcesija, isti sa drave prethodnice prelaze na dravu sukcesora u pravedenoj srazmeri prelaska prava i dobiti i toga duga. A kao javni, odnosno dravni dugovi, smatraju se sve finansijske obaveze koje drava prethodnica ima prema drugim dravama, meunarodnim organizacijama i ostalim subjektima meunarodnog prava. Dravni dug pri sukcesiji drava raspadom prelazi na drave sukcesore u pravinoj
95 96 97 98

Kroz proces dekolonizacije veliki broj drava stekao je secesijom nezavisnost od V. Britanije, Francuske, Holandije, Belgije i Portugala posle Drugog svetskog rata. Banglade, koji je i de facto bio odvojen od Pakistana secesijom je stekao nezavisnost 1971. godine. 96 Primer za disoluciju je raspad Austro-ugarske i Otomanskog carstva posle Prvog svetskog rata, te SSSR-a i eko-Slovake 1991. odnosno 1992. godine. Meunarodna zajednica je i raspad SFR Jugoslavije svrstala pod disoluciju, ali je obzirom na argumente na koje se pozvala to bila vie politika nego pravna kvalifikacija. 97 Primer je Sporazum iz 1939. godine kojom su Nemaka i SSSR su podelili teritoriju Poljske. Ovaj akt, meutim, nikada nije dobio meunarodno priznanje. 98 Etinski, R.: Meunarodno javno pravo, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 2002, str. 103.

95

51

srazmeri. Ista je situacija i sa procesom ujedinjenja dve ili vie drava u novu dravu, koja preuzima i javne dugove prethodnica. Ovo opte pravilo o prelasku dravnih dugova na drave sledbenice, meutim, ne vai kada su u pitanju drave sukcesori koje su nezavisnost stekle u procesu dekolonizacije. Dravna arhiva u sluaju sukcesije drava predmet je, kao specifian vid, dravne imovine prenosa na novu dravu i, po pravilu, se regulie sporazumom. U nedostatku sporazuma Konvencija predvia da na dravu sukcesora prelazi deo dravnih arhiva drave prethodnice koji je neophodan za redovno funkcionisanje upravnih organa podruja na koje se odnosi sukcesija i deo dravnih arhiva drave prethodnice koji se odnosi u celosti ili preteno na teritoriju koja je predmet sukcesije drave. Kod sukcesije je uobiajeno da dravni arhivi drave prethodnice, bilo da su u njenom priteanju ili u svojini nekog treeg, moraju ostati dostupni za korienje i kopiranje svim zainteresovanim korisnicima, a posebno dravama sukcesorima. Jedna od promena koju sukcesija proizvodi u meunarodnim odnosima je i pitanje: Da li drava sukcesor po automatizmu postaje lan meunarodne organizacije, ako je drava prethodnica bila u lanstvu te meunarodne organizacije? Drave koje su nezavisnost stekle u procesu dekolonizacije primane su u lanstvo OUN po utvrenoj proceduri. lanstvo drava sukcesora u meunarodnoj organizaciji, meunarodna praksa pokazuje, direktno zavisi od volje drava lanica, koja se izraava u skladu sa osnovnim aktima tih meunarodnih organizacija.

4. MEUNARODNOPRAVNA ODGOVORNOST DRAVE

Opte pravno pravilo da svaki protivpravni delikt postavlja pitanje odgovornosti i prouzrokuje obavezu za tetnika da otkloni njegove tetne posledice iz domena unutranjeg preneto je i u meunarodno pravo. Pored ustanovljenih prava i obaveza drava za ostvarenje i funkcionisanje meunarodnog poretka kao celine bilo je neophodno izgraditi koncept odgovornosti drava za protivpravne akte. U meunarodnom pravu postavlja se pitanje graanske, politike i krivine odgovornosti drava. U pogledu krivine odgovornosti drava preovlaujui stav doktrine i prakse je da se protiv drave, kao pravnog lica, ne moe voditi krivini postupak, te da je krivina odgovornost uvek individualna i vezuje se za pojedince. Pitanje politike odgovornosti drava aktuelizovano je stvaranjem Drutva naroda i posebno Ujedinjenih nacija, a usled krenja meunarodnih pravila ustanovljenih radi ouvanja mira i bezbednosti u svetu. Politika odgovornost drava kao posledica povrede meunarodnih mirovnih normi utvruje se u postupku pred organima univerzalnih meunarodnih organizacija, odnosno danas Ujedinjenih nacija. Graanska odgovornost drave na meunarodnom planu nastala je kao rezultat odgovornosti drava za tetu nanetu strancima i njihovoj imovini stipulisanu najpre meunarodnim ugovorima, a potom i obiajnim pravom. Proces kodifikacije obiajnih pravila o odgovornosti drava posle Drugog svetskog rata nastavljen je u reiji Komisije UN za meunarodno pravo. Komisija je sainila Nacrt lanova o odgovornosti drava, koji je, iako neobavezujueg karaktera, akt kodifikacionog znaaja i predvia meunarodnu odgovornost drave za protivpravne delikte. Pravna doktrina je osnov graanske meunarodnopravne odgovornosti drave bazira na subjektivnom odnosu i nepostojanju krivice kao uslovu odgovornosti. Po tom osnovu nauka meunarodnog prava razlikuje subjektivnu i objektivnu teoriju. Pristalice subjektivne teorije
99

99

Rodonaelnikom subjektivne teorije o osnovu graanske odgovnosti drava smatra se Hugo Grocijus, a

52

o osnovu graanske odgovornosti drave smatraju da bez krivice nema ni protivpravnog akta, pa prema tome ni odgovornosti drave. Za zastupnike teorije subjektivne odgovornosti potrebno je utvrditi uzrono-posledinu vezu izmeu radnje ili proputanja radnje od strane drave kao povrede meunarodne norme i tete koja je iz nje proizala. Za razliku od njih zagovornici objektivne teorije zastupaju stanovite da je meunarodni delikt jedna realna injenica za iji nastanak nije bitan psiholoki odnos predstavnika drave koji ini prekraj meunarodne norme u ime drave. U meunarodnoj doktrini i praksi objektivna teorija je preovlaujua, ali nije iskljuiva. Naime, odgovornost drave vezuje se za teritoriju na kojoj ona vri suverenu vlast i protivpravne akte nastale na njenoj teritoriji. Pri tom, drava se nee smatrati odgovornom za tetu koja je nastala kao rezultat oruane pobune ili nemira nelegalnih grupa koje privremeno ili trajno dre pod svojom kontrolom deo dravne teritorije na kojoj je nastupila teta. Ipak, ukoliko pobunjeniki pokret preraste u novu vlast ili, pak, uspe da na delu teritorije formira novu dravu, kontinuitet odgovornosti prenee se na novu vlast, odnosno, u drugom sluaju bie ustanovljena meunarodna odgovornost novoformirane drave. Naelo objektivne odgovornosti drava u meunarodnom pravu gotovo bez izuzetka primenjuje se u pogledu odgovornosti za opasne stvari i na delatnostima drava kojima je zajedniki visok stepen rizika. Navedene aktivnosti drava koje nose objektivne rizike regulisane su brojnim meunarodnim sporazumima poput: Konvencije o teti prouzrokovanoj treim dravama, stranim vazduhoplovima na zemlji iz 1952. godine, Konvencije o graanskoj odgovornosti za nuklearne tete iz 1963, Konvencije o graanskoj odgovornosti za tete izazvane zagaivanjem naftom iz 1969, Konvencije o meunarodnoj obavezi naknade tete priinjene od strane vasionskih letelica iz 1972. godine i dr. Postojanje meunarodnopravnog delikta pretpostavlja povredu meunarodne obaveze od strane te drave injenjem ili proputanjem injenja. Kao objektivni elemenat protivpravnost je relevantna samo ukoliko je ispoljena prema meunarodnom, ali ne i prema unutranjem pravu. Pripisivost navedenog injenja, odnosno neinjenja, je subjektivni elemenat i kao takav se vezuje za dravu, i na bazi njega se utvruje njena meunarodnopravna odgovornost u skladu sa Konvencijom. Ponaanje organa drave, teritorijalne jedinice, ili tela ovlaenog da vri elemente dravne vlasti, koji je delovao u tom svojstvu, smatrae se aktom drave prema meunarodnom pravu, ak ako je u konkretnom sluaju organ prekoraio svoju nadlenost prema unutranjem pravu ili prekrio instrukcije koje se odnose na njegovu aktivnost. Drava je, dakle, odgovorna za akte svih svojih organa bez obzira na visinu nivoa predstavljanja u meunarodnim odnosima i zakonodavni, sudski ili izvrni karakter poslova organa predstavljanja i zastupanja. Povreda meunarodne obaveze neke drave postoji kada akt te drave nije u skladu sa onim to ta obaveza od nje zahteva, bez obzira na njeno poreklo ili prirodu. Kao pretpostavka odgovornosti drave za povredu meunarodnog prava neophodno je nastupanje tete za oteenu dravu, koja moe da bude materijalna i nematerijalna. Bez obzira na vid tete, drava tetnik je duna da nadoknadi tetu ili izvri povraaj u preanje stanje. Ipak, drava koja je svojim injenjem ili proputanjem izvrenja obaveze prouzrokovala tetu, nee odgovarati za istu ukoliko se radi o okolnostima koje iskljuuju protivpravnost akta. Prema Nacrtu pravila Komisije za meunarodno pravo okolnosti koje iskljuuju protivpravnost su: saglasnost, odnosno pristanak povreene drave, samoodbrana preduzeta u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija, protivmere preduzete u pogledu akta protivnog
100 101 102

istaknuti predstavnici su i Nemac Fon List i Italijan Sperduti. 100 Najpoznatiji predstavnici objektivne teorije odgovornosti su Anzilotti, Meron, Jessap i Menzel. 101 lan 10. Nacrta pravila o odgovornosti drave. 102 lan 12. Nacrta pravila o odgovornosti drave.

53

meunarodnom pravu, vie sile, krajnje nude, odnosno nesree i stanja nude.

4.1. OBLICI ODGOVORNOSTI DRAVE

Direktna odgovornost drave predstavlja odgovornost drave za akte koje u vrenju ili proputanju svojih nadlenosti ine zakonodavni, sudski ili izvrni organi drave. Ali, pored odgovornosti za formalne organe dravnog aparata drava direktno odgovara i za radnje ili akte proputanja lica ili grupa lica koja de facto nastupaju u svojstvu zastupnika drave. Da bi postupanje ovih lica za posledicu imalo odgovornost drave, neophodna je stvarna ili efektivna vlast drave nad njima, koja se ispoljava kroz finansiranje njihove delatnosti, plaanje lica ili, naprosto, kroz poznavanje injenica. Odgovornost drave za delatnost zakonodavnih organa postoji kada oni ne donesu potrebne zakone ili druge propise koji su preduslov za izvravanje meunarodnih obaveza drave ili u sluaju da donesu zakone koji nisu u skladu sa meunarodnim obavezama drave, pa usled njihove primene doe do povreda meunarodnog prava. Sudska vlast, iako nezavisna u sistemu organizacije vlasti unutar drave i statusno jednaka sa zakonodavnom i izvrnom vlau, konstitutivni je deo dravne suverenosti i, prema tome, i njeni akti su osnov odgovornosti drave ako su suprotni meunarodnom pravu. Ukoliko sudski organi, nevrenjem preuzetih meunarodnih obaveza povreuju meunarodnopravne norme, onemoguavanjem strancu da ostvaruje svoja prava u postupku ili neopravdanim odugovlaenjem postupka uzurpiraju njegova prava, ine opstrukciju pravosua. I dok je uskraivanje i oteavanje pravosudne zatite vremenski dug i prikriven nain protivpravnog postupanja odgovornost drave za sudske odluke donete na tetu stranca krenjem meunarodnih obaveza, utvruje se i dokazuje znatno bre i efikasnije. Meunarodnopravna direktna odgovornost drave protee se i na akta izvrnih organa, kako onih najviih, tako i najniih ukoliko su izvrena u okviru zakonskih ovlaenja i u okviru nadlenosti organa utvrenih zakonom. Ukoliko izvrni organ izvri protivpravni meunarodni delikt protivno svojim ovlaenjima, takoe postoji odgovornost drave, ali je ona ovoga puta vikarna. U sluaju vikarne ili namesnike odgovornosti, iji najispravniji naziv je odgovornost drave za akt privatnih lica, drava odgovara za injenja ili proputanja injenja pojedinaca, grupa lica ili pravnih lica koje su preduzeli u svoje ime i za svoj raun i pri tom priinili tetu stranim pravnim ili fizikim licima ili drugoj dravi. Osnov vikarne odgovornosti drave lei u injenici da ona nije preduzela sve mere kako bi ostvarila svoju meunarodnu obavezu spreavanja protivpravnog akta ili, pak, nije sankcionisala donosioca takvog akta. Naruavanje principa ostvarivanja najvie vrhovne vlasti na podruju drave od strane pobunjenikih ili ustanikih pokreta u prvi plan stavlja odgovornost drave za nezakonite akte ustanika ili pobunjenika. U situaciji kada je usled akata ustanika nastupila teta, i pored injenice da su dravni organi preduzeli sve mere na njenom spreavanju, pa je nelegalni pokret prestao sa dejstvima, nema odgovornosti drave. Meutim, ukoliko bi ustanak pobunjenika rezultirao smenom legalne vlasti, pa nova vlast nastavila dravnopravni kontinuitet prethodne, odgovornost drave je evidentna. Ne postoji odgovornost drave za posledice koje pogaaju strance na njenoj teritoriji, a proizvod su teroristikih akata u sluaju da je drava izmirila svoje meunarodne obaveze u suzbijanju terorizma. Svaki protivpravni delikt je za posledicu imao nastupanje tete zahteva utvrivanje odgovornosti tetnika i nadoknadu tete. U stvari, drava koja je odgovorna za akt protivan meunarodnom pravu duna je, ukoliko on i dalje traje, da ga obustavi i prui garancije da se on nee ponoviti. Protivpravnim aktom moe da se nanese materijalna i nematerijalna teta, a 54

obaveza odgovorne drave je da je potpuno nadoknadi. U zavisnosti od prirode i okolnosti izvrenog delikta, oblika i visine tete naknada moe biti izvrena kroz povraaj u preanje stanje (restitutio in integrum), novano obeteenje i satisfakciju ili zadovoljenje, kao pojedinane vidove obeteenja ili kroz kombinaciju navedenih formi. Ukoliko su u pitanju tete moralne naravi, po lanu 37. Nacrta Konvencije, odgovorna drava ima obavezu da prui zadovoljenje za povredu prouzrokovanu svojim aktom u onom obimu u kome se povreda ne moe nadoknaditi vraanjem u preanje stanje ili novanom naknadom. Zadovoljenje se moe pruiti priznanjem uinjene povrede, izjavom aljenja, formalnim izvinjenjem ili na neki drugi prigodan nain srazmeran uinjenoj povredi. Zadovoljenje pri tom ne sme biti uinjeno u obliku koji je poniavajui za odgovornu dravu. U meunarodnopravnoj praksi prisutna je isplata ex gratia, kao naknada tete odgovorne drave za protivpravni akt po priznanju, ali bez utvrivanja pravnog osnova odgovornosti i visine tete u propisanom postupku. Naknada ex gratia je, po pravilu, priznanje krivice za tetu i najee je motivisana humanitarnim razlozima, a ponekad i eljom da se izbegne utvrivanje stvarne visine tete, trokova postupka i izbegne medijska promocija tetnog dogaaja.
103

4.2. IMUNITETI STRANE DRAVE

Imunitet strane drave moe se definisati kao izuzimanje drave iz sudske odnosno jurisdikcije izvrnih organa drave foruma u pogledu izvrenja na dravnoj imovini. Imunitet strane drave konstituisan je kao naelo meunarodnog prava krajem XIX veka, a direktno proizilazi iz naela suverenosti i formalno-pravne jednakosti drava u meunarodnom pravu. U praksi imunitet se manifestuje legitimnim pravom strane drave da odbije nadlenost pravosudnih i izvrnih organa drave foruma, kao i obavezom drave sedita da ne zahteva od druge drave da se podvrgne jurisdikciji njenih unutranjih organa. Pri tom, autonomno pravo strane drave je i da se pristane na nadlenost organa druge drave. Nauka meunarodnog prava poznaje dva parktina pristupa pitanju imuniteta strane drave. Prvi pristup, koji pripada manje-vie bliskoj istoriji, vezan je za angloameriku jurisprudenciju i ispoljava se kroz potovanje apsolutnog imuniteta strane drave bez obzira da li strana drava nastupa kao nosilac javnih ili komercijalnih ovlaenja. Drugi, i danas preovlaujui koncept odgovornosti, koji je razvijen u evropskom kontinentalnom pravu, polazi od ogranienog ili funkcionalnog imuniteta strane drave. Po ovom sistemu strana drava je izuzeta od nadlenosti organa druge drave samo u pogledu akata koje je donela kao nosilac suverenih ovlaenja. U pogledu, pak, akata koje drava donosi kao ravnopravan subjekat nekog pravnog odnosa, van javnih ovlaenja, pravilo o imunitetu se ne primenjuje. Strana drava, dakle, uiva imunitet od sudske nadlenosti, ali i imunitet od zaplene ili izvrenja dravne imovine, ukoliko ista slui za obavljanje javnih funkcija. A contrario, imovina drave koja slui u komercijalne svrhe mogla bi biti predmet izvrenja. Meunarodna praksa ni po ovom, kao ni opredeljenju za koncept ograniene ili apsolutne odgovornosti drave nije jedinstvena. Kodifikacija akata meunarodnog prava po pitanju odgovornosti drava nije izvrena, a
103 Poetkom juna 1945. godine u maarskom vazdunom prostoru od strane dva sovjetska lovca oboren je putniki belgijski avion i tom prilikom je ivot izgubio radiotelegrafista u avionu. Zvanini organi SSSR-a su tvrdili da nisu odgovorni za navedeni dogaaj, ali su udovici poginulog radiotelegrafiste isplatili 500.000 belgijskih franaka. Vlada SAD je izvrenjem probe hidrogenske bombe 1954. godine u blizini Japana kontaminirala atmosferu i pomorski svet nanevi povrede i japanskim ribarima, te je predloila isplatu novane nadoknade ex gratia u iznosu od 2 miliona dolara japanskoj dravi, kao potpuno namirenje za posledice tetnog dogaaja.

55

sve konvencije koje reguliu navedenu materiju polaze od koncepta ogranienog imuniteta drava. No, i pored toga sprovoenje u praksu koncepta o funkcionalnom imunitetu drava nosi problem neizgraenog standarda za razlikovanje akta javne i komercijalne prirode, te utvrenja dravne imovine za javne i privredne (komercijalne) potrebe drave. Odricanje od imuniteta drave mora da bude izriito i nedvosmisleno i odnosi se na svaki postupak koji se vodi pred sudskim ili izvrnim organima neke druge drave.
104

MEUNARODNE ORGANIZACIJE
Meunarodna praksa sve je bogatija, pa su akteri meunarodnih odnosa, osim drava i meunarodnih vladinih organizacija, sve ee i entiteti u okviru drava (pokrajine, federalne jedinice, gradovi, regije), multinacionalne kompanije, pojedinci i nevladine organizacije nacionalnog ili meunarodnog dometa. Meunarodna pravna doktrina priznaje navedenu realnost, ali nesporni nosioci pravnog subjektiviteta u meunarodnom pravu su drave i meudravne organizacije. Meunarodne nevladine organizacije predstavljaju institucionalni oblik meunarodne saradnje iji subjekti nisu drave, a kao osnivai se javljaju pojedinci, grupe, udruenja ili ustanove iz razliitih zemalja u najrazliitijim oblastima ljudskog delovanja, sa ciljem ostvarivanja zajednikih interesa. Pored meunarodnih nevladinih organizacija postoje i nevladine nacionalne organizacije ija je delatnost podreena nacionalnom suverenitetu i odvija se u granicama jedne zamlje. Pretpostavka delovanja i nacionalnih, a i meunarodnih nevladinih organizacija je saglasnost organa suverene dravne vlasti teritorije na kojoj deluju. Nevladine organizacije se osnivaju na principima dobrovoljnosti i, za razliku od multinacionalnih kompanija, osnivaki motiv nije obavljanje profitne nego drutveno-korisne delatnosti za ije ostvarenje dravna vlast nije zainteresavana uopte ili ne u dovoljnoj meri. Meunarodne vladine organizacije, sa druge strane, predstavljaju trajniji institucionalni oblik saradnje drava lanica na ostvarenju zajedniki postavljenih ciljeva. Osnivaki akt meunarodnih vladinih organizacija je viestrani ugovor i njime drave lanice prenose na meunarodnu organizaciju deo svojih suverenih ovlaenja. Osnivaki ugovor ima istovremeno i obeleja ustavnog akta organizacije i njime se propisuju, pored ostalog, i: ciljevi osnivanja, nadlenosti organizacije, ustrojstvo i prava i obaveze organa, uslovi za sticanje te gubitak lanstva, nain finasiranja... Meunarodnim vladinim organizacijama dananjeg tipa prethodili su kongresi i diplomatske konferencije u kojima je uestvovalo vie drava, a potom u drugoj polovini XIX veka i administrativne unije ili upravni savezi. Nastanak meunarodnih organizacija determinisan je, ali i limitiran, interesima i
105 106

104 Evropska konvencija o imunitetetu drava usvojena u okviru Saveta Evrope iz 1972. godine, Konvencija UN o sudskom imunitetu drava i njihove imovine iz 2004. godine, Beka konvencija o diplomatskim odnosima iz 1961. godine, Beka konvencija o konzularnim odnosima iz 1963. godine i dr. 105 Prva nevladina organizacija pod imenom Dobrovoljno udruenje gospoa Sv. Vinsenta osnovano je 1617. godine u Engleskoj sa ciljem da materijalno i moralno pomognu siromanima. Na inicijativu vajcarskog humaniste Henri Dunanta 1863. godine osnovan je Meunarodni komitet Crvenog krsta, koji kao humanitarna organizacija postoji i danas. 106 U prvoj polovini XIX veka prvi institucionalni oblici trajnijeg tipa bile su rene komisije, a u drugoj polovini su to bile administrativne unije sa stalnim sekretarijatom i periodinim konferencijama drava. Prva organizacija toga tipa bila je osnovana 1865. godine sklapanjem Meunarodne telegrafske konvencije koja danas deluje kao Meunarodna unija za telekomunikacije, pa Opta potanska unija iz 1874. godine...

56

potrebama naroda drava lanica. No, oblici i obim saradnje, geografski okvir delovanja, brojnost lanstva i pravna obaveznost odluka neki su od kriterijuma razlikovanja meunarodnih organizacija. O meunarodnim vladinom organizacijama govorimo kao o subjektima meunarodnog prava iji su lanice drave dok to, ponovimo, nije sluaj sa nevladinim organizacijama. Drave svoje multilateralne odnose, u najveem broju sluajeva, reavaju kroz osnivanje organizacija u odreenoj sferi meunarodnih odnosa. Dakle, specijalizovane meunarodne vladine organizacije institucionalni su okvir reavanja odreenih pitanja. S druge strane nalaze se tzv. opte meunarodne organizacije u ijoj nadlenosti je najvei broj meunarodnih aspekata saradnje. Danas nema mnogo organizacija opteg tipa jer je objektivno teko postii konsenzus po velikom broju razliitih aktivnosti. Najpoznatija opta meunarodna organizacija je Organizacija ujedinjenih nacija u ijoj nadlenosti je saradnja u oblasti politike, bezbednosti, ekonomije, socijalnih pitanja, kulturne saradnje... Ukoliko se kao kriterijum za podelu meunarodnih organizacija uzme brojnost drava lanica one se dele na univerzalne i regionalne meunarodne organizacije. Regionalne meunarodne organizacije okupljaju zemlje odreenog geografskog regiona, a svrha formiranja im je unapreenje regionalne meunarodne saradnje najee u sferi ekonomije (Evropska zajednica za ugalj i elik, Evropska ekonomska zajednica, OPEK...). Meunarodne organizacije univerzalnog tipa imaju ambiciju ili, pak, obuhvataju sve drave na zemlji. Tipian primer meunarodne organizacije univerzalnog karaktera je Organizacija ujedinjenih nacija. Subjekti osnivanja meunarodnih organizacija, odnosno njihove lanice, su drave koje u meunarodnom pravu uivaju de iure isti stepen prava i obaveza. Nastanak meunarodnih organizacija, u stvari, predstavlja delegiranje dela suverene vlasti sa drave na organizaciju, to se regulie osnivakim aktom. Otuda i najvei deo meunarodnih organizacija danas funkcionie, odnosno donosi odluke na bazi konsenzusa drava lanica. Ili, odluke velike veine meunarodnih organizacija danas nisu obavezujueg karaktera za drave lanice, a takve organizacije su koordinirajue. Za razliku od koordinirajuih meunarodna praksa poznaje i meunarodne organizacije nadnacionalnog karaktera ije odluke imaju obavezujue dejstvo i neposredno su primenjive na teritoriji drava lanica. U drugoj polovini XX veka Evropska zajednica za ugalj i elik je funkcionisala kao nadnacionalna organizacija, a danas je to po velikom broju pitanja Evropska unija.
107

1. GENEZA OPTIH MEUNARODNIH ORGANIZACIJA

Vekovima je najvanija svrha organizovanja meunarodne saradnje drava za cilj imala ouvanje trajnog mira u meunarodnim odnosima. U Srednjem veku radilo se o pojedinanim pokuajima vezanim za krizni region i uspostavljanje mira izmeu drava. Uspostavljanjem prvih stalnih formi bilateralnog optenja izmeu drava u XVI veku dvostrani meunarodni odnosi dobijaju novu dimenziju i predstavljaju osnov za razvoj multilateralne diplomatije, iji neposredni povod su opet bili sukobi drava. Meunarodna potraga za mirom, posle Napoleonovih osvajakih ratova poetkom XIX veka, rezultirala je ustanovljavanjem saveza najveih evropskih sila ili Svete alijanse na Berlinskom kongresu 1815. godine. Alijansu su u trenutku osnivanja inili Rusija, Austrija,
107 Broj specijalizovanih meunarodnih vladinih organizacija danas je ogroman. U oblasti svetskih finansija najznaajnije su Meunarodni monetarni fond i Svetska banka za obnovu i razvoj, a u trgovini Svetska trgovinska organizacija.

57

Pruska i Velika Britanija, a od 1818. godine i Francuska. Sveta alijansa je imala za cilj odrati mir na principima legitimiteta i zadrati postojei satus quo u meunarodnim odnosima drava Evrope. Do sredine XIX veka Sveta alijansa je zadrala obrise zajednikog delovanja, da bi u drugoj polovini XIX veka politiki legitimitet preao u celosti na vodee evropske drave.

2. DRUTVO NARODA
Bez institucionalnog meunarodnog tela svet je ubrzo zapao u krizu koja je rezultirala najveim oruanim sukobom u svetskoj istoriji Prvim svetskim ratom. Posledice Prvog svetskog rata bile su inicijalna kapisla za stvaranje Drutva naroda kao meunarodne organizacije. Inicijativu za osnivanje Drutva naroda dao je ameriki predsednik Vudro Vilson i Drutvo naroda je osnovano Paktom na Mirovnoj konferenciji 1919. godine, kao prvim delom Ugovora o miru sa Nemakom, Austrijom, Maarskom i Bugarskom. Ve sam nastanak Drutva naroda izazvao je dosta polemika u meunarodnoj pravnoj doktrini. Osnivai Drutva naroda bile su drave lanice, potpisnice mirovnih ugovora i drave pozvane da pristupe Paktu do prolea 1920. godine. lanstvo u Drutvu naroda je, meutim, mogla da stekle svaka drava na osnovu odluke Skuptine Drutva naroda donete dvotreinskom veinom. Pored Skuptine, glavni organi Drutva naroda bili su Savet i Stalni sekretarijat kao glavni administrativni organ, na ijem elu se nalazio generalni sekretar. Savet Drutva su inili stalni predstavnici saveznikih drava pobednica, te nestalni lanovi koje je birala Skuptina. Cilj osnivanja Drutva naroda bilo je ouvanje meunarodnog mira i unapreenje meunarodne saradnje, a sedite organizacije je bilo u enevi. Ugovor o seditu sa vajcarskom za sve vreme rada Drutva naroda nije, meutim, potpisan, pa je status organizacije ureen takozvanim modus vivendi, odnosno razmenom diplomatskih pisama izmeu Generalnog sekretara Drutva naroda i Vlade vajcarske, kojim je Drutvu naroda priznat meunarodnopravni subjektivitet. Rad Drutva naroda u startu je bio osuen na neuspeh. Drava inicijator ideje o formiranju Drutva naroda Sjedinjene Amerike Drave nezadovoljne tekstom Ugovora odbile su da pristupe organizaciji, dok SSSR do 1934. godine nije primljen u lanstvo, ime su dve vodee svetske sile bile iskljuene iz procesa odluivanja u Drutvu naroda. Svoje diplomatske odnose sa Drutvom naroda Sjedinjene Drave su odravale preko svojih konzularnih predstavnitava u enevi. Sa druge strane, Francuska i Velika Britanija, iako sa odluujuim stvarnim uticajem na meunarodna kretanja, nisu imale stalne misije u seditu organizacije. I upravo ovakva konstalacija odnosa vodeih drava sveta toga vremena doprinela je neefikasnom radu Drutva naroda na polju ouvanja meunarodnog mira i bezbednosti. Drutvo naroda nije adekvatno i efikasno reagovalo na agresiju Japana na Manduriju 1931. godine, te Italije na Etiopiju 1936. godine, to je doprinelo njegovom slabljenju, pa i konanom, de facto, prestanku rada 1940. godine. Formalno-pravni prestanak rada Drutva naroda usledio je est godina kasnije na zasedanju skuptine Drutva aprila 1946. godine u enevi. Sva imovina Drutva naroda preneta je na novu svetsku organizaciju Ujedinjene nacije, koja je u meuvremenu osnovana.
108 109

108 U trenutku osnivanja stalne lanice Saveta Drutva bile su Francuska, Italija, Japan i Velika Britanija, a 1926. godine za stalnu lanicu je primljena Nemaka. Japan i Nemaka su Drutvo naroda napustili 1933. godine, a odmah po prijemu stalna lanica Drutva postao je SSSR, koji je zbog agresije na Finsku iskljuen iz Drutva. Drutvo naroda napustila je i Italija 1937. godine. 109 Avramovi, N.: Diplomatsko i konzularno pravo, Privredna akademija, Novi Sad, 2006, str. 85.

58

3. ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA

3.1. OSNIVANJE UJEDINJENIH NACIJA
Drutvene protivrenosti, osvajake ambicije Sila osovine (Nemake, Italije i Japana), kriza meunarodnih odnosa i neefikasan mehanizam Drutva naroda da odri mir i bezbednost u meunarodnom poretku koji se uspostavljao, dovele su do novog oruanog sukoba svetskih razmera Drugog svetskog rata. I upravo Drugi svetski rat i njegove katastrofalne posledice bili su dodatni stimulans za realizaciju ideje odranja meunarodnog mira putem univerzalne meunarodne organizacije. Nekoliko dogaaja meunarodnog znaaja ukazuju na genezu ideje stvaranja nove meunarodne univerzalne organizacije. Ve u avgustu 1941. godine sastanak amerikog predsednika Ruzvelta i ministra predsednika Velike Britanije Vinstona erila rezultirao je proklamacijom u kojoj su iznete osnovne smernice spoljne posleratne politike poznate pod nazivom Atlanska povelja. U toku 1943. godine predstavnici vlada SAD, SSSR-a, Kine i Velike Britanije u Deklaraciji o optoj bezbednosti, koja je doneta u Moskvi i otuda poznatija kao Moskovska deklaracija, istakli su potrebu stvaranja, u to skorije vreme, jedne meunarodne organizacije zasnovane na naelu suverene jednakosti svih miroljubivih drava i otvorene za prijem u lanstvo svim dravama, velikim i malim, radi ouvanja meunarodnog mira i bezbednosti. U Dambarton-Oksu u Sjedinjenim Dravama 1944. godine projektovana je budua meunarodna organizacija sa pet glavnih organa: Generalnom skuptinom, Savetom bezbednosti, Meunarodnim sudom, Ekonomsko-socijalnim veem i Sekretarijatom. Pripremljeni nacrt Povelje nije sadrao odredbe o Starateljskom veu, a ni o znaaju glasa stalnih lanica u Savetu bezbednosti o emu je kompromis postignut na konferenciji na Jalti koja je odrana u februaru 1945. godine. Osnivaka konferencija Ujedinjenih nacija odrana je od 25. aprila do 26. juna 1945. godine u San Francisku i na njoj je 50 drava osnivaa usvojilo tekst Povelje i Statut Meunarodnog suda pravde. Povelja Ujedinjenih nacija stupila je na snagu 24. oktobra 1945. godine ratifikacijom od strane pet velikih sila i veine drava osnivaa, te se taj dan slavi kao Dan Ujedinjenih nacija. Tekst Povelje UN sastavljen je na pet svetskih jezika: engleskom, kineskom, ruskom, francuskom i panskom. U toku te i naredne godine tri postojee meunarodne univerzalne organizacije Meunarodna unija za telekomunikacije, Svetski potanski savez i Meunarodna organizacija rada pridruile su se Ujedinjenim nacijama. Posle usvajanja Povelje UN osnovane su i brojne nove organizacije sa namerom da postanu specijalizovane ustanove i to: Svetska banka za obnovu i razvoj, Meunarodni monetarni fond, Meunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo (ICAO), Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO), Organizacija za poljoprivredu i ishranu (FAO) i Svetska zdravstvena organizacija (WHO). Ujedinjene nacije su osnovane kao mirovna meunarodna organizacija univerzalnog sastava. Od 50 drava osnivaa danas u svom sastavu imaju 192 drave lanice i bave se najirim aspektima meunarodnih odnosa to Organizaciji UN daje atribut opte organizacije. Povelja UN, kao osnivaki akt, propisuje organizaciju UN, ali istovremeno i predstavlja multilateralni meudravni ugovor sa najirim konsenzusom drava u okviru svetske
110

110 Atlanska povelja predstavlja bilateralni akt neformalnog dejstva, a kao osnovne principe posleratne politike navodi: nepromenjivost granica drava koja bi bila suprotna volji naroda, pravo naroda na izbor legitimnih organa vlasti i oblika vladavine, slobodu trgovine i odricanje od upotrebe sile u meunarodnim odnosima.

59

zajednice. Navedene odlike, kao i principi koje sadri Povelja, ine je i aktom koji predstavlja svojevrsnu vrstu ustava svetske zajednice i pravnu osnovu izgradnje meunarodnog poretka, koji je izgraen na naelu suverene jednakosti drava. U hijerarhiji propisa meunarodnog prava Povelja se nalazi na najviem mestu, te ostali ugovori moraju biti u skladu sa njom. Donoenje Povelje je imalo za cilj uspostavljanje sistema kolektivne bezbednosti, a sva ostala naela nalaze se u funkciji ostvarenja cilja. Povelja UN je kao ciljeve Ujedinjenih nacija utvrdila: odravanje meunarodnog mira i bezbednosti i princip reavanja meunarodnih sporova mirnim putem; razvoj prijateljskih odnosa zasnovanih na naelu ravnopravnosti i samoopredeljenja naroda; ostvarenje meunarodne saradnje reavanjem drutvenih, privrednih, kulturnih ili humanitarnih meunarodnih problema, rad na unapreenju potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. Povelja Ujedinjenih nacija u realizaciji predvienih ciljeva utvrdila je sledea naela delovanja: naelo suverene jednakosti svih drava lanica, savesnost ispunjavanja meunarodnih obaveza, reavanje meunarodnih sporova mirnim putem, uzdravanje odosno zabrana upotrebe sile u meunarodnim odnosima, naelo potovanja teritorijalnog integriteta i politike nezavisnosti svake drave.

3.2. LANSTVO U UJEDINJENIM NACIJAMA

Sve drave koje su uzele uee, pa potom i ratifikovale Povelju UN, na osnivakoj konferenciji u San Francisku 1945. godine predstavljaju lanove osnivae Ujedinjenih nacija. Za razliku od njih, preko 140 drava koje su kasnije postale lanice UN, prole su proceduru prijema predvienu Poveljom. Naknadno primljene drave lanice, shodno lanu 4. Povelje koji je potvren i stavom Meunarodnog suda pravde moraju ispuniti sledee uslove: 1) da se radi o molbi drave; 2) da je podnosilac miroljubiva drava; 3) da je saglasna da bezuslovno prihvati obaveze iz Povelje; 4) da je sposobna da izvrava te obaveze; i 5) da je voljna da ih izvrava. Dakle, procedura prijema predvia podnoenje molbe sa izjavom o prihvatu obaveza utvrenih Poveljom. Verodostojnost injenica razmatra Savet bezbednosti na osnovu ije preporuke Generalna skuptina UN donosi odluku o prijemu glasanjem dvotreinske veine prisutnih drava lanica. U prvih deset godina delovanja Ujedinjenih nacija primljeno je svega devet novih drava lanica da bi od 1955. godine praksa prijema bila manje ograniena ideoloko-politikim sukobima dva suprotstavljena bloka drava na elu sa SAD i SSSR-om u hladnoratovskom razdoblju. Sve drave lanice imaju pravo uea i glasanja na redovnim i vanrednim zasedanjima Generalne skuptine UN. Drave lanice mogu birati i biti izabrane za nestalnu lanicu Saveta bezbednosti, za lanicu Ekonomsko i socijalnog vea, lana Meunarodnog suda pravde, generalnog sekretara UN i druge organe. Sve lanice UN mogu postati lanice specijalizovanih ustanova UN bilo notifikacijom pristupa ili kroz jednostavnu proceduru prijema. Premda prijem nove drave u lanstvo UN predstavlja, kao i priznanje od drugih drava, deklaratorni akt, praktini znaaj prijema manifestuje se kroz lake ukljuivanje u
111 112

111 Gotovo sve suverene drave sveta danas su lanice Ujedinjenih nacija. ak i vekovima neutralna vajcarska je na svoj zahtev postala lanica UN, dodue tek 2002. godine, iako je sedite mnogih organa Drutva naroda nekad, te UN danas , desetinama godina bilo na teritoriji upravo te zemlje. Vatikan je jedina drava, premda specifina, koja nije podnela molbu za prijem u UN, iako je lanica nekih specijalizovanih ustanova UN, a u svojstvu posmatraa prisustvuje konferencijama pod pokroviteljstvom UN. 112 Jedino je lanstvo u MMF-u i Svetskoj banci neto sloenije i zahteva ispunjenje dodatnih ekonomsko-finansijskih uslova.

60

meunarodne odnose i svetsku zajednicu. Interesantno je da se delokrug prava koji predvia Povelja za drave lanice kroz meunarodnu praksu smanjivao u odnosu na stipulaciju datu lanom 2. taka 7. Povelje. Naime, pitanje zatite ovekove sredine nekada u iskljuivom domenu unutranje nadlenosti drava, sve vie je u domenu meunarodnog prava. Suverena jednakost drava lanica, kao jedan od osnovnih principa Povelje UN, naruena je davanjem posebnog statusa stalnim lanicama Saveta bezbednosti u pogledu statusa i vanosti glasa, kao uslovu za donoenje odluke. Takoe, poseban status stalne lanice Saveta bezbednosti uivaju i u pogledu iskljuenja iz UN. Naime, lanom 6. Povelje predvieno je da odluku o iskljuenju drave lanice UN iz Organizacije donosi Generalna skuptina na preporuku Saveta bezbednosti. Poto je za odluku Saveta bezbednosti potrebna jednoglasnost stalnih lanica to se u sluaju veta odluka ne moe doneti. Drava lanica UN koja je u zaostatku sa uplatom svog finansijskog doprinosa Organizaciji gubi pravo uea u Generalnoj skuptini, izuzev ako Skuptina u sluaju izuzetnih okolnosti ne odlui drugaije. Uslov za tzv. malu suspenziju je da je iznos zaostalih uplata jednak ili vei od visine dvogodinje obaveze drave lanice. Ukoliko je Savet bezbednosti preduzeo preventivnu ili prisilnu akciju protiv drave lanice Generalna skuptina moe na preporuku Saveta bezbednosti privremeno suspendovati vrenje prava i povlastica po osnovu lanstva u svim organima UN. Posledice tzv. velike suspenzije moe ponovo uspostaviti Savet bezbednosti svojom odlukom. Povelja UN predvia institut iskljuenja drave lanice od strane Generalne skuptine, a na preporuku Saveta bezbednosti. U praksi dosadanjeg rada nije zabeleen nijedan sluaj iskljuenja kao posledica povrede naela predvienih Poveljom. Negativna iskustva funkcionisanja Drutva naroda, gde je postojala mogunost povlaenja iz lanstva Organizacije, nagnala su pisce Povelje da takvu odredbu izostave. No, bez obzira na to donoenje odluke drave lanice o povlaenju iz UN legitimno je pravo svake drave.
113 114 115 116

3.3. ORGANI UJEDINJENIH NACIJA

Kao opta svetska organizacija Ujedinjene nacije svoje aktivnosti predviene Poveljom ostvaruju kroz rad glavnih i pomonih organa. U skladu sa lanom 7. Povelje kao glavni organi Ujedinjenih nacija osnovani su i funkcioniu: Generalna skuptina, Savet bezbednosti, Ekonomski i socijalni savet, Starateljski savet, Meunarodni sud i Sekretarijat. U sluaju potrebe mogu biti osnovani i pomoni organi. 3.3.1. Generalna skuptina Generalna skuptina predstavlja organ najvieg demokratskog legitimiteta koji okuplja predstavnike svih drava lanica. Svaka lanica moe da ima delegaciju sastavljenu od najvie
113 lan 2. taka 7. Povelje glasi: Nita u ovoj Povelji ne ovlauje Ujedinjene nacije da se meaju u pitanja koja se po sutini nalaze u unutranjoj nadlenosti svake drave niti zahteva od lanova da takva pitanja iznose na reavanje na osnovu ove Povelje; ali ovo naelo nee uticati na primenu prinudnih mera predvienih u glavi VII. 114 lanom 23. Povelje kao stalni lanovi Saveta bezbednosti predvieni su Kina, Francuska, SSSR (danas Ruska Federacija), Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske i Sjedinjene Amerike Drave. 115 Meunarodna praksa belei da je Indonezija u januaru 1965. godine privremeno istupila iz UN u znak protesta to je Malezija izabrana za nestalnu lanicu Saveta bezbednosti, da bi u septembru 1966. godine donela odluku o vraanju u UN. 116 Povlaenja drava privremenog karaktera iz specijalizovanih ustanova UN takoe je bilo. SAD su se povukle iz MOR-a 1977, a vratile 1982, Singapur i V. Britanija iz UNESCO-a.

61

pet predstavnika, koje su prilikom glasanja ravnopravne i imaju jedan glas. Generalnoj skuptini u radu pomae niz stalnih, ali ad hoc komiteta, koji se bave raznim aspektima meunarodne saradnje, ali i proceduralnim pitanjima. Generalna skuptina odrava redovna godinja zasedanja u septembru, a vanredna zasedanja u sluaju potrebe saziva generalni sekretar na zahtev Saveta bezbednosti ili veine lanica Ujedinjenih nacija. Skuptina za svako zasedanje bira predsednika, koji rukovodi njenim radom do okonanja redovnog zasedanja. U vreme trajanja svog mandata on predsedava i vanrednim zasedanjima Generalne skuptine. Poveljom UN je predviena opta nadlenost Generalne skuptine i konstatovano njeno pravo da raspravlja o svim pitanjima iz delokruga predvienog Poveljom. S obzirom da u sastav Generalne skuptine ulaze predstavnici bezmalo celokupne meunarodne zajednice ona predstavlja svojevrstan svetski parlament. Uprkos irokom dijapazonu nadlenosti i politikom znaaju Generalna skuptina ne moe da donosi preporuke po nekom spornom pitanju ukoliko je ono predmet rasprave u Savetu bezbednosti, izuzev ukoliko to Savet od nje ne zatrai. Takoe, nadlenosti Generalne skuptine se u celosti ispoljavaju kroz eventualno donoenje preporuke o nekom spornom pitanju koje moe da ugrozi svetski mir. Generalna skuptina niukom sluaju ne moe da preduzima konkretne mere, jer je to iskljuiva nadlenost Saveta bezbednosti. Kao predstavniki organ sa najviim demokratskim kapacitetom Generalna skuptina razmatra godinje izvetaje generalnog sekretara, Saveta bezbednosti i drugih organa Ujedinjenih nacija. Kontrolne funkcije Generalne skuptine ispoljavaju se kroz odobravanje ugovora koje izradi Ekonomsko socijalni savet i Starateljski savet. Tim ovlaenjima se potvruje teza o odgovornosti skuptine za rad ovih organa i za oblast ekonomske i socijalne saradnje drava. Generalna skuptina razmatra i donosi budet Ujedinjenih nacija i sve budetske i finansijske sporazume sa finansijskim organizacijama. Generalna skuptina bira nestalne lanice Saveta bezbednosti, lanove Ekonomskosocijalnog saveta i dopunske lanove Starateljskog saveta, dok zajedno sa Savetom bezbednosti bira sudije Meunarodnog suda pravde. Neke odluke Generalna skuptina donosi na preporuku Saveta bezbednosti, poput odluke o prijemu novih drava lanica, odluku o iskljuenju iz lanstva, te odluke o izboru nestalnih lanica Saveta bezbednosti i izboru generalnog sekretara. Generalna skuptina moe da d ovlaenje organima Ujedinjenih nacija, izuzev Saveta bezbednosti, i specijalizovanim agencijama da mogu traiti Savetodavno miljenje Meunarodnog suda pravde iz okvira njihove nadlenosti. Svoje odluke Generalna skuptina po vanim pitanjima donosi dvotreinskom veinom prisutnih lanova koji glasaju. U vana pitanja spadaju: preporuke o odravanju meunarodnog mira i bezbednosti, izbor nestalnih lanova Saveta bezbednosti, izbor lanova Ekonomskog i socijalnog saveta, izbor lanova Starateljskog saveta, izbor novih lanova u Ujedinjene nacije, obustavljanje prava i povlastica po osnovi lanstva, iskljuivanje lanova, pitanja koja se tiu primene sistema starateljstva i budetska pitanja. Odluke o drugim pitanjima, meu kojima su i odreivanje dopunskih pitanja o kojima e odluivati dvotreinskom veinom, Generalna skuptina donosi prostom veinom prisutnih lanova koji glasaju. Iako bi se iz sastava predstavnikog tela, delokruga nadlenosti i njenog znaaja to moglo zakljuiti Generalna skuptina nije zakonodavni organ Ujedinjenih nacija. Svoje odluke
117 118

117 Stalni pomoni organi Generalne skuptine su: Komitet za politiku i bezbednost, Specijalni politiki komitet, Komitet za privredu i finansije, za socijalna, humanitarna i kulturna pitanja, za starateljstvo, za upravna i budetska pitanja i za pravna pitanja, Komitet za pitanja procedure, Verifikacioni komitet, Komitet za upravna pitanja i Komitet za doprinose. 118 lan 18. Taka 2. Povelje UN.

62

Generalna skuptina donosi u formi preporuka rezolucija koje generalno nemaju obavezujue dejstvo. Obavezujue dejstvo imaju samo odluke vezane za rad Sekretarijata, Ekonomsko-socijalnog i Starateljskog saveta, te za realizaciju budetskih pitanja, dok ostale nemaju. 3.3.2. Savet bezbednosti Savet bezbednosti, kao izvrni organ Ujedinjenih nacija, sastoji se iz 15 lanova od kojih je pet stalnih. Status stalnog lana Saveta bezbednosti imaju Kina, Francuska, SSSR (danas Ruska Federacija), Velika Britanija i Sjedinjene Amerike Drave, dok nestalnih lanova ima deset i bira ih Generalna skuptina na period od dve godine. Do izmena Povelje 1963. godine broj nestalnih lanova Saveta bezbednosti iznosio je est, a ukupan broj lanova Saveta bezbednosti 11 lanova. Pri izboru nestalnih lanova Saveta bezbednosti Generalna skuptina rukovodi se sa dva kriterijuma. Prvi je subjektivan i predstavlja politiku ocenu doprinosa lana Ujedinjenih nacija odranju meunarodnog mira i bezbednosti i ostalim ciljevima UN. Drugi kriterijum je objektivan i podrazumeva pravinu geografsku raspodelu prilikom izbora lanova. Pravina geografska raspodela je utvrena Rezolucijom Generalne skuptine 1963. godine pod nazivom Pitanje pravinog predstavnitva u Savetu bezbednosti i Ekonomsko-socijalnom savetu. Ovom Rezolucijom povean je broj nestalnih lanova Saveta sa 6 na deset i utvrena pravina geografska matrica zastupljenosti drava. Po toj matrici od 10 nestalnih lanova Saveta bezbednosti pet je iz drava Azije i Afrike, jedna iz Istone Evrope, dve iz drava Latinske Amerike, i dve iz drava Zapadne Evrope i ostalih drava. Sednicama Saveta bezbednosti rukovodi predsednik iji mandat traje mesec dana, a smenjuje se po automatizmu u skladu sa alfabetskim redom drava lanica. Inicijativu za sazivanje sednice Saveta bezbednosti moe dati svaki lan Saveta pojedinano, Generalna skuptina ili drava direktno. Stalni pomoni organ Saveta bezbednosti je Komitet vojnog taba u iji sastav ulaze naelnici tabova stalnih lanova Saveta bezbednosti i njihovi predstavnici. Savet bezbednosti moe da osniva pomone organe potrebne za obavljanje njegovih zadataka, bilo kao stalne ili ad hoc. Savet bezbednosti, za razliku od Generalne skutine koja ima opte ingerencije, nadlean je za reavanje specijalizovanih pitanja sa praktinim reenjima. Jedan broj odluka Saveta bezbednosti ima obavezujue dejstvo za sve drave lanice, na ta su se lanice UN obavezale lanom 25. Povelje. Glavni zadatak i ovlaenje Saveta bezbednosti je prvenstveno odgovornost za odravanje meunarodnog mira i bezbednosti. U vrenju navedenih ovlaenja on moe da preduzme preventivne ili prinudne mere, uljuujui i kolektivnu oruanu intervenciju, kao jedino mogue reenje sa namerom da se uspostavi meunarodni mir i bezbednost. Posebna ovlaenja Savetu data su prilikom mirnog reavanja sporova, postupka u sluaju ugroavanja i naruavanja mira, agresije, regionalnog reavanja sporova i regulisanja meunarodnog starateljstva. Navedena ovlaenja Saveta propisana su VI, VII, VIII i IX glavom Povelje UN. U vrenju ovih dunosti Savet bezbednosti deluje u saglasnosti sa ciljevima i naelima Ujedinjenih nacija, a transparentnost u radu obezbeena je kroz podnoenje redovnih godinjih, a po zahtevu i vanrednih izvetaja Generalnoj skuptini Ujedinjenih nacija.
119 120

119 lan 25. Povelje glasi: lanovi Ujedinjenih nacija saglasni su da prihvate i izvravaju odluke Saveta bezbednosti u saglasnosti sa ovom Poveljom. 120 Jankovi, M.B.: Meunarodno javno pravo, Nauna knjiga, Beograd, 1981, str. 168.

63

U okviru izbornih ovlaenja Savet bezbednosti bira odvojeno i nezavisno zajedno sa Generalnom skuptinom sudije Meunarodnog suda pravde. Pre donoenja odluke o prijemu u lanstvo UN, suspenziji lanskih prava, iskljuenju iz lanstva i izboru za Generalnog sekretara, koje su u nadlenosti Generalne skuptine, Savet bezbednosti daje preporuku, bez koje nema odluke Skuptine. Savet bezbednosti vri kontrolu nad starateljskim podruijima i nad regionalnim sporazumima, a istovremeno je i garant izvrenja presuda Meunarodnog suda pravde ukoliko su stranke odbile dobrovoljno izvrenje. Saglasno naelu suverene jednakosti drava svaki lan Saveta bezbednosti prilikom odluivanja i glasanja raspolae jednim glasom. Ukoliko Savet bezbednosti odluuje o proceduralnim pitanjima za donoenje odluke potreban je potvrdan glas devet lanova, a po svim ostalim pitanjima takoe devet glasova ukljuujui potvrdne glasove stalnih lanova. Dakle, negativan glas jednog od pet stalnih lanova Saveta bezbednosti spreava donoenje odluke o najvanijim pitanjima mira i bezbednosti. Iako se u Povelji ne spominje u praksu odluivanja Saveta bezbednosti time je praktino uveden institut veta, koji je naroito (zlo)upotrebljavan u vreme Hladnog rata, kao politiko--pravno sredstvo za ostvarenje interesa Istonog, odnosno Zapadnog bloka. Uvoenjem veta u meunarodnu praksu istovremeno je naruen i princip suverene jednakosti drava bez odgovarajuih meunarodno prihvaenih kriterijuma. Promene u meunarodnim odnosima i uticaj drava na njih se znaajno promenio u odnosu na period usvajanja Povelje UN. Umesto bipolarnog sveta poslednjih dve decenije u meunarodnim odnosima dominira jedna super sila Sjedinjene Amerike Drave, a uticaj mnogih drava koje su bile na marginama svetske politike znaajno je porastao. Otuda, sve su glasniji zahtevi da se status stalnih lanica Saveta bezbednosti dodeli i Indiji, kao drugoj najmnogoljudnijoj naciji rastue ekonomije, Japanu, kao do jue drugoj ekonomskoj sili savremenog sveta, Nemakoj, kao najproduktivnijoj privredi Evropske unije, Nigeriji, kao lideru afrikog kontinenta ili Brazilu kao vodeoj dravi Latinske Amerike.
121

3.3.3. Ekonomski i socijalni savet Jedan od glavnih izbornih organa Ujedinjenih nacija posveen pitanjima ekonomske i socijalne politike predstavlja Ekonomsko-socijalni savet. Od 1971. godine broji 54 lana koje bira Generalna skuptina na osnovu kriterijuma pravine geografske raspodele utvrenim pravilom da u sastav Saveta ulazi: 14 lanova iz Afrike, 11 iz Azije, 10 iz Latinske Amerike, 13 lanova iz Zapadne Evrope i ostalih drava i 6 lanova iz Istone Evrope. Mandat lanova Ekonomsko-socijalnog saveta traje tri godine, a izbor jedne treine lanova obavlja se svake godine kako bi bio obezbeen kontinuitet delovanja organa. Stalni lanovi Saveta bezbednosti u praksi uivaju isti status i u Ekonomsko-socijalnom savetu, ali bez pravnog osnova u Povelji. U skladu sa nazivom opredeljeni su i zadaci i ovlaenja, pa je Savet nadlean za formulisanje i koordinaciju ekonomskih, drutvenih, kulturnih, vaspitnih, zdravstvenih i srodnih oblasti delovanja. U navedenim oblastima koje prati Savet priprema izvetaje i preporuke koje daje Generalnoj skuptini, lanovima UN i agencijama, te priprema nacrte
122

121 Konstelacija aktera meunarodne saradnje i koncept meunarodnih odnosa u toku i po zavretku Drugog svetskog rata kao pet velikih sila izbacio je Kinu, Francusku, SSSR, SAD i Veliku Britaniju i one su dobile epitet pet stalnih lanica Saveta bezbednosti. Sa dananjeg aspekta, ako bi kao kriterij uzeli veliinu teritorije, broj stanovnika ili ekonomsku snagu drava, V. Britanija i Francuska, epitet jedne od pet velikih sila ne bi mogle da dobiju. 122 Izvorni tekst Povelje UN predviao je da Ekonomsko-socijalni savet broji 18 lanova, ali je poveanjem broja lanica UN u dva navrata povean i broj lanova Ekonomsko-socijalnog saveta. Amandmanom iz 1963. broj lanova povean je na 27, a dananji broj utvren je amandmanom iz 1971. godine.

64

konvencija i podnosi ih Generalnoj skuptini. Ekonomsko-socijalni savet organizuje i konferencije iz navedenih oblasti kojima, pored vlada i nevladine organizacije, pristup imaju i eksperti. Svoje odluke Ekonomsko-socijalni savet donosi prostom veinom glasova lanova koji su prisutni i glasaju. Zasedanja Saveta odravaju se u enevi dva puta godinje u prolee i u jesen. Odluke odnosno preporuke Ekonomsko-socijalnog saveta nemaju obavezujui karakter i njih praktino usvaja Generalna skuptina. Obzirom na irok dijapazon pitanja kojima se bavi Savet, saglasno potrebi, osniva stalne i ad hoc komitete na principu pravedne geografske zastupljenosti lanova. Znatan deo rada Ekonomsko-socijalnog saveta prenet je na stalne odbore i komisije. Najproduktivniji stalni odbori su Odbor za spreavanje kriminala i nadzor nad kriminalom, Odbor za nauku i tehnologiju i Odbor za transnacionalne kompanije. Zapaene delatnosti Saveta odvijaju se i preko komisija od kojih su najznaajnije: Statistika komisija, Demografska komisija, Komisija za opojne droge, Komisija za ljudska prava i zatitu manjina, Komisija za pravni poloaj ena... Meunarodnoj ekonomskoj saradnji Ekonomsko-socijalni savet posvetio je veliku panju, a rad je organizovan na regionalnoj privrednoj osnovi. Regionalne ekonomske komisije osnovane su za Evropu sa seditem u enevi, za Latinsku Ameriku sa seditem u Santjagu, za Aziju i Pacifik sa seditem u Bankoku, za Afriku sa seditem u Adis Abebi i za Zapadnu Aziju sa seditem u Bejrutu. 3.3.4. Starateljski savet Nadzor nad vrenjem meunarodnog sistema starateljstva Povelja Ujedinjenih nacija poverila je posebnom organu Starateljskom savetu. Sline nadlenosti Drutvo naroda u pogledu vrenja nadzora nad mandatnim sistemom poverilo je Savetu kao optem organu. Poput Ekonomsko-socijalnog i Starateljski savet je potinjen Generalnoj skuptini i, praktino, predstavlja njen pomoni organ. Zaduen je za pitanja sprovoenja sistema starateljstva, koji podrazumeva unapreenje politikog, ekonomskog, socijalnog i prosvetnog napretka stanovnitva teritorija pod starateljstvom i njihov progresivni razvoj u pravcu samouprave ili nezavisnosti. Sistem starateljstva, pored optih ciljeva utvrenih Poveljom, ima zadatak da podstie potovanje prava oveka i osnovnih sloboda za sve bez obriza na rasu, pol, jezik ili veru i da podstie oseanje meusobne zavisnosti naroda sveta. Starateljski savet nema institucionalno utvren broj lanova, ve on zavisi od broja drava kojima su poverene na upravljanje teritorije pod starateljstvom. U skladu sa lanom 86. Povelje Starateljski savet ine: a) lanovi koji upravljaju teritorijama pod starateljstvom, b) stalni lanovi Saveta bezbednosti (ukoliko nisu ukljueni da upravljaju teritorijama pod starateljstvom pod c), koji ne upravljaju teritorijama i d) onoliko ostalih lanova koje na tri godine izabere Generalna skuptina koliko se pokae potrebnim da bi se obezbedilo da ukupan broj lanova Starateljskog saveta bude podjednako podeljen izmeu ovih lanova Ujedinjenih nacija koji upravljaju teritorijama pod starateljstvom i onih koji to ne ine. Starateljski savet odluke donosi veinom glasova prisutnih lanova, a radi uspenog obavljanja poverenih poslova ovlaen je da osniva stalne i ad hoc komitete kao pomone organe. U kontekstu ostvarenja svojih zadataka Starateljski savet pod okriljem Generalne skuptine razmatra izvetaje koje podnosi administrativna vlast, zajedno sa administrativnom vlau prima i ispituje peticije i vri povremene obilaske teritorija pod starateljstvom. Starateljski savet stavljen je na marginu meunarodnih zbivanja u procesu dekolonizacije 60-tih godina prolog veka sa usvajanjem Deklaracije o davanju nezavisnosti svim kolonijalnim narodima od strane Generalne skuptine, a potreba za radom Starateljskog saveta

65

danas gotovo i da ne postoji.

123

3.3.5. Sekretarijat UN Sekretarijat je jedan od est glavnih organa Ujedinjenih nacija. ine ga Generalni sekretar i odgovarajui broj meunarodnih slubenika, administrativno-tehnikog i drugog osoblja i on slui kao pomoni i izvrni organ svih ostalih organa Ujedinjenih nacija. Sekretarijat je svoju organizaciju upodobio organizaciji i delatnostima koje se obavljaju u okviru Ujedinjenih nacija. Podeljen je na osam odelenja, i to: 1) Odeljenje za probleme mira i bezbednosti; 2) Odeljenje za ekonomska pitanja; 3) Odeljenje za socijalna pitanja; 3) Odeljenje za starateljstvo; 4) Odeljenje za pravna pitanja; 5) Odeljenje za informacije; 6) Odeljenje za konferencije, prevodilaku slubu, biblioteku i opte poslove, i 8) Administrativno-finansijsko odeljenje. Generalnog sekretara imenuje Generalna skuptina, na preporuku Saveta bezbednosti donetu dvotreinskom veinom uz saglasnost svih stalnih lanova, i njegov mandat traje pet godina. On organizuje i rukovodi radom Sekretarijata i odgovara za njegov rad. Aktivno uestvuje u pripremi i odravanju svih sastanaka Generalne skuptine, Saveta bezbednosti, Ekonomsko-socijalnog i Starateljskog saveta, daje sugestije za rad Saveta bezbednosti. O svom radu podnosi godinji izvetaj Generalnoj skuptini. Generalni sekretar imenuje osoblje Sekretarijata u skladu sa pravilima koje donosi Generalna skuptina UN. Zahvaljujui svojoj funkciji glavnog administrativnog slubenika Ujedinjenih nacija Generalni sekretar ima veliki politiki uticaj u meunarodnim odnosima, a posebno u reavanju sukoba. U okviru slube Generalnog sekretara vri se registracija i depozit meunarodnih ugovora i sporazuma, koje su zakljuile lanice Ujedinjenih nacija.

4. MEUNARODNE ORGANIZACIJE OD POSEBNOG ZNAAJA ZA BOSNU I HERCEGOVINU

Pored Organizacije ujedinjenih nacija, koja je conditio sine qua non svakog sadraja udbenika meunarodnog prava, u svetu postoji znatan broj kako univerzalnih, tako i regionalnih meunarodnih organizacija. Samo nabrajanje organizacija i njihov prikaz dali bi enciklopedijsku dimenziju radu, pa je opredeljenje autora da prezentuje one meunarodne organizacije koje u sadanjem trenutku imaju posebnu vanost za Bosnu i Hercegovinu, ali i druge zemlje regiona Balkanskog poluostrva. U navedenom kontekstu bie opisane: Savet Evrope, Severnoatlanski pakt, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju i neto detaljnije Evropska unija.

4.1. SAVET EVROPE

Savet Evrope predstavlja politiku i ideoloku osnovu za integraciju zapadnoevropskih drava posle Drugog svetskog rata. Kao meunarodna regionalna organizacija drava osnovan je ugovorom koji je potpisan 5. maja 1949. godine u Londonu izmeu Velike Britanije, Francuske, Irske, vedske, Danske, Norveke, Italije, Belgije, Holandije i Luksemburga. Cilj Saveta Evrope defininisan je lanom 1. Statuta kao ostvarenje uskog jedinstva meu njegovim lanovima, obezbeenje drutveno-ekonomskog i socijalnog napretka u cilju zatite
123 Starateljski savet je suspendovao svoje aktivnosti kada je poslednje starateljsko podruije Palau na Pacifiku steklo nezavisnost 1. oktobra 1994. godine. Danas je u lanstvu Starateljskog saveta samo pet stalnih lanica Saveta bezbednosti. (Yearbook of the United Nations, 1998. strana 1444.)

66

i unapreenja ideala i naela na kojima poiva zapadna civilizacija i demokratija. Promoviui ideoloke ciljeve zapadne demokratije, jer ne treba zaboraviti da je to period hladnoratovske podele sveta, Savet Evrope istie svoju otvorenost za prijem svake drave koja razvija viestranaku demokratiju, stara se o vladavini prava i ostvaruje adekvatnu zatitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda. Savet Evrope kao otvorena meunarodna organizacija, danas broji 47 drava lanica. One su kao uslov za lanstvo u Savet Evrope ratifikovale Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i osnovnim slobodama oveka, ali su morale da zadovolje i minimalne standarde u pogledu demokratije i zatite ljudskih i manjinskih prava. Srbija je status lanice Saveta Evrope dobila 2003. godine. Sedite Saveta Evrope je u Strazburu. S obzirom na pobude i ciljeve osnivanja i politike mehanizme delovanja, Savet Evrope je po svom karakteru parlamentarno telo. Politiki i meunarodni karakter ove organizacije porastao je u periodu tranzicije bivih drava socijalistikog bloka. I tada, a i danas, Savet Evrope i Evropska unija vodile su, kao i NATO, sinhronizovanu politiku irenja i prijema zamalja Centralne i Istone Evrope u zapadnoevropske integracije. Glavni organi Saveta Evrope su: Parlamentarna skuptina, Komitet ministara, Kongres lokalnih i regionalnih organa vlasti, Evropski sud za ljudska prava i Sekretarijat. Premda organ sa najviim politikim i drutvenim legitimitetom Parlamentarna skuptina Saveta Evrope nije organ odluivanja, a takoe, nema ni prerogative nacionalnih skuptina drava lanica. Parlamentarna skuptina je savetodavni organ i na njenom dnevnom redu se mogu nai sva pitanja izuzev onih vezanih za odbranu, a rezultat rada su preporuke koje se upuuju Komitetu ministara i dravama lanicama. Skuptina nema ni zakonodavna ni izvrna ovlaenja, ali svojim rezolucijama i preporukama na indirektan nain ostvaruje politiki uticaj na drave lanice. Plenarna zasedanja Parlamentarne skuptine odravaju se etiri puta godinje. Komitet ministara je organ Saveta Evrope sa najirim ovlaenjima i nosilac je prava odluivanja. Sastavljen je od ministara inostranih poslova drava lanica. Odluke donosi na predlog Parlamentarne skuptine, Kongresa ili po sopstvenoj inicijativi. Komitet ministara sastaje se na ministarskom nivou, po potrebi jednom meseno, a najmanje dva puta godinje, a na nivou stalnih predstavnika u Savetu Evrope jednom nedeljno. Komitet ministara nadlean je za kontrolu i nadzor ispunjavanja meunarodno preuzetih dunosti. On predstavlja i zastupa Savet Evrope u spoljnim odnosima. Izvrni organ Saveta Evrope je Sekretarijat. Na elu Sekretarijat nalazi se generalni sekretar, koji je odgovoran za organizaciju i rad strunih slubi, sprovoenje budeta i programa rada Saveta. Ulogu konsultativnog organa u Savetu Evrope od 1994. godine obavlja Kongres lokalnih i regionalnih organa vlasti i on ima za cilj poveanje politikog uticaja lokalnih i regionalnih organa vlasti i dalju demokratizaciju politikog ivota Evrope. Kongres je podeljen na Vee regiona i Vee lokalne samouprave.
124 125 126

4.1.1. Evropski sud za ljudska prava Organ Saveta Evrope koji vri pravosudne ingerencije je Evropski sud za ljudska prava.
124 Srbija i Crna Gora su primljene u Savet Evrope 3. aprila 2003. godine, a njeno lanstvo Srbija je nastavila po naelu kontinuiteta, dok je Crna Gora u Savet primljena 2007. godine. 125 U maju 2004. godine od 10 novoprimljenih drava u Evropsku uniju 8 su bile bive socijalistike drava, odnosno republike koje su pre toga postale lanice Saveta Evrope. Isti sluaj je bio i sa Rumunijom i Bugarskom, koje su pre lanstva u EU 1.1.2007. godine postale lanice Saveta Evrope. Takoe, sve drave zapadnog Balkana koje su u nekoj od faza prikljuenja Evropskoj uniji (Hrvatska, Albanija, BJR Makedonija, BIH, Crna Gora i Srbija) postale su lanice Saveta Evrope. 126 Parlamentarna skuptina je poetkom 2007. godine brojala 315 lanova i isto toliko zamenika.

67

Savet Evrope ga je osnovao posebnom konvencijom koja nosi naziv Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, a koja je stupila na snagu tri godine kasnije. Konvencija je za polaznu osnovu imala Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima Organizacije ujedinjenih nacija iz 1948. godine, a ideja je bila, u skladu sa osnivakim ciljevima Saveta Evrope, dalji razvoj zatite ljudskih prava i sloboda utvrivanjem posebne specijalizovane sudske instance. Znaaj Konvencije ogleda se u injenici da je prvi put u istoriji meunarodnog prava omogueno pojedincu da trai zatitu svojih prava pred meunarodnim sudskim institucijama. Do tada to pravo bilo je rezervisano iskljuivo za drave. Usvajanje, odnosno ratifikacija Konvencije o zatiti ljudskih prava i sloboda od strane drave, preduslov je za punopravno lanstvo i prijem u Savet Evrope. Prijemom u Savet Evrope drave lanice preuzimaju na sebe obavezu da svoje zakonodavstvo apsolutno usaglase sa Konvencijom, te ukoliko do povrede ljudskih prava i sloboda doe da predvide delotvorne nacionalne mehanizme zatite istih. Evropski sud za ljudska prava broji onoliko sudija koliko Savet Evrope ima drava lanica. Sudije na period od est godina bira Parlamentarna skuptina, a da pri tom ne postoji ogranienje broja mandata. Svake tri godine bira se polovina sudija i na taj nain se obezbeuje kontinuitet sudijskog odluivanja. Sudije iz svojih redova, na plenarnoj sednici, biraju predsednika i dva potpredsednika. Sud sudi u veima od sedam sudija, a kada odluuje o vanim pitanjima, te o tumaenju Konvencije ili protokola, odluuje u Velikom veu koje broji 17 sudija. Kada odluuje o prihvatljivosti predstavke Sud zaseda u odborima koji broje tri sudije. Postupak pred sudom vodi se na engleskom ili francuskom jeziku, koji su slubeni jezici suda. Postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava je u naelu javan, formalan i pismen.
127

4.2. SEVERNOATLANSKI PAKT

Vojnopolitika meunarodna organizacija pod imenom Severnoatlanski pakt ili NATO (North Atlantic Treaty Organization) osnovana je na inicijativu Sjedinjenih Amerikih Drava posle Drugog svetskog rata. Ugovor o formiranju pakta potpisan je 4. aprila 1949. godine u Vaingtonu od strane SAD, Kanade, Velike Britanije, Francuske, Italije, Danske, Belgije, Holandije, Luksemburga, Portugala, Norveke i Islanda. U osnivakoj fazi NATO je naznaen kao odbrambeni regionalni vojni savez ija je delatnost usaglaena sa Poveljom Ujedinjenih nacija, a za cilj osnivanja je imao poboljanje efikasnosti u odbrani drava lanica u Evropi i Severnoj Americi. Kljuno mesto Severnoatlanske alijanse predstavlja zahtev i obaveza drava lanica da priteknu u pomo napadnutoj zemlji lanici neophodnim sredstvima, ukljuujui i upotrebu oruane sile. Sa znatno manje uspeha zemlje NATO-a razvijale su politiku, ekonomsku i kulturnu saradnju eliminiui razlike i unapreujui atlanske zajednice. Sedite Severnoatlanskog pakta je u Briselu. Glavni organ NATO-a je Savet koga ine predstavnici drava lanica na nivou ambasadora. Savetu, koji se sastaje jednanput nedeljno predsedava generalni sekretar NATO-a. Savet NATO-a na nivou ministara inostranih poslova i ministara odbrane drava lanica sastaje se dva puta godinje, a u sluaju izuzetno znaajnih pitanja bezbednosti, odravaju se sastanci efova drava i/ili vlada. Savet odluke donosi konsenzusom, tj. jednoglasno, a aktima NATO-a nije predviena mogunost preglasavanja prilikom odluivanja iz domena nadlenosti Saveta.
127 Usmena rasprava se odrava samo izuzetno u situacijama kada su iskazi stranaka i svedoka neophodni radi utvrivanja materijalne istine.

68

Generalni sekretar Severnoatlanskog pakta predsedava sednicama Saveta, a u sluaju njegove spreenosti zamenik. Samo na sednicama Saveta NATO-a na kojim se vri izbor generalnog sekretara predsedava Dekan Saveta. Formalno pravno predstavnici drava lanica u Savetu NATO-a zastupaju interese svojih drava ili vlada, ali jednoglasnost kao nain donoenja odluka upuuje na hegemonistiki uticaj predstavnika Sjedinjenih Drava i drugih vodeih zemalja u donoenju odluka. Savet NATO-a ostvaruje politiku kontrolu nad vojnim i civilnim strukturama upravljanja Alijanse. U civilne strukture upravljanja Severnoatlanskog pakta spadaju: Izvrni sekretarijat, Kancelarija za bezbednost, Kancelarija za menadment, Kancelarija za finansijsku kontrolu i Kancelarija za medije i informisanje. Daleko razvijeniju vojnu strukturu NATO-a ine Vojni komitet, Komitet za planiranje odbrane i strategijski komandanti. U trenutku osnivanja Severnoatlanski pakt je formirao zajednike vojne snage. Njih ine vojni kontingenti koji obrazuju drave lanice sa ciljem odbrane njihovih teritorija. Polje dejstva zajednikih vojnih snaga vremenom se proirilo i van teritorija drava lanica kao prevencija od eventualne agresije. irenje vojno-politikog uticaja NATO na odreeni nain legalizovano je i za vojne akcije koje se preduzimaju pod okriljem organizacije Ujedinjenih nacija. Zajednike vojne snage NATO-a, shodno utvrenoj vojnoj doktrini, nameni i opredeljenim ciljevima, organizovane su u tri strukturna elementa, i to: Snage za neposredan i brz odgovor, Glavne odbrambene snage i Dodatne snage.
128

4.2.1. NATO kao deo novog poretka Osnovna ideja formiranja i koncepta delovanja NATO saveza temelji se na opasnosti od Sovjetske hegemonije i irenju komunistike ideologije. Kada je devedesetih godina prolog veka SSSR dezintegrisan, a posle ruenja Berlinskog zida dolo do ujedinjenja Zapadne i Istone Nemake, pa rasputanja Varavskog pakta kao vojnog saveza socijalistikih drava, osnivaki motivi NATO su pukli kao mehur od sapunice. Umesto rasputanja NATO savez je jednostranim aktom, Deklaracijom o miru i saradnji, promovisan u agensa promena u posthladnoratovskom periodu i dodeljena mu je kljuna uloga u izgradnji novog poretka u Evropi. Deklaracijom se NATO proglaava glavnim meunarodnim faktorom za regulisanje kriza, a pored ouvanja mira i bezbednosti sa vojnom dimenzijom, naglaene su i njegove aktivnosti na politikom, socijalnom i ekonomskom planu te predviena poveana saradnja sa Evropskom unijom i Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju. Umesto defanzivnog saveza, kakav je bio u periodu hladnog rata, NATO se transformie u ofanzivni savez sa ambicijom da od Saveta bezbednosti preuzme ulogu vrhovnog arbitra u sistemu kolektivne bezbednosti utvrene Poveljom Ujedinjenih nacija. Formalno-pravni uslov za ukljuenje u mirovne operacije Ujedinjenih nacija NATO je stekao kroz zakljueni program saradnje sa UN. Meutim, svoj izmenjeni, ofanzivni karakter, NATO je iskazao kroz borbene akcije izvedene bez odluke Saveta bezbednosti u nekoliko navrata u poslednjih dvadesetak godina. Svoj ekspanzionistiki karakter u poslednje dve decenije NATO savet je ispoljio i kroz razvoj koncepta Partnerstvo za mir, kroz koji je politiku proirenja, izmeu ostalog, usmerio prema bivim socijalistikim dravama Centralne i Istone Evrope. Kroz koncept
129 130

128 Dekan Saveta NATO-a je najstariji stalni predstavnik sa najduim staom predstavnika u rangu ambasadora. U diplomatskoj hijerarhiji odgovarao bi mestu neke vrste doajena diplomatskog kora. 129 Avramov S., Krea M.: Meunarodno javno pravo, Slubeni list, Beograd, 2008, str. 268. 130 Bez odluke Saveta bezbednosti NATO je preduzeo borbene akcije protiv bosanskih Srba za vreme sukoba u BIH, 1999. godine bombardovao SR Jugoslaviju i 2003. izvrio agresiju na Irak.

69

Partnersto za mir NATO pakt sa pojedinanom dravom uspostavlja saradnju za iju realizaciju drava kandidat treba da ostvari standarde demokratske kontrole nad vojnim snagama, koji podrazumavaju javnost planiranja i finansiranja oruanih formacija. Ukljuivanje u Partnerstvo za mir podrazumeva i razvoj vojne saradnje sa NATO-om kroz prihvatanje standarda Alijanse u planiranju, obuci, tehnici, oruiju i dejstvima. Praktino, uspena saradnja u procesu Partnerstvo za mir preduslov je za lanstvo u Severnoatlanskom savezu kroz zajednike vebe i planiranje odbrane. Studija o proirenju, koju je Savet NATO-a usvojio 20. septembra 1995. godine, pokazala je u proteklih 15 godina ambiciju Alijanse da u svoje redove primi bive drave Istonog bloka, to nailazi na protivljenje Rusije. Oito je da prijem bivih socijalistikih drava u NATO predstavlja vojno-bezbednosni preduslov i njihove integracije u regionalne organizacije zapadnih drava, posebno u Evropsku uniju. Svernoatlanski savez trenutno broji 28 drava lanica. Srbija je 14. decembra 2006. godine potpisala ugovor o saradnji sa NATO-om i postala lanica Partnerstva za mir. Izgradnja koncepta univerzalne bezbednosti u reiji NATO alijanse kao njegovog garanta ima dosta oponenata meu azijskim, ali i evropskim i drugim zemljama sveta.
131 132

4.3. ORGANIZACIJA ZA EKONOMSKU SARADNJU I RAZVOJ

Meunarodna organizacija koja je u sferi ekonomije zemalja Zapadnog sveta odigrala, a i danas ima, znaajnu ulogu je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Dodue, kada je 16. aprila 1948. godine osnovana od strane zamalja korisnica Maralovog plana nosila je naziv Organizacija za evropsku ekonomsku saradnju (OEED). Zadatak joj je bio da na najbolji nain organizuju realizaciju i korienje sredstava Maralovog plana koja su bila namenjena za obnovu ratom razruenih privreda zapadnoevropskih drava. Kao glavni kreditori SAD i Kanada su dobili status pridruenih lanica ove evropske ekonomske organizacije. Tek krajem 1960. godine na osnovu ugovora dolo je do reorganizacije Evropske ekonomske organizacije za saradnju, i u skladu sa njom i do promene naziva u Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). lanstvo u OECD-u nije teritorijalno omeano, te su lanice ove organizacije 30 drava sveta i to: Austrija, Belgija, Danska, Francuska, Velika Britanija, Grka, Irska, Island, Italija, Luksemburg, Norveka, Holandija, Portugal, vedska, Turska, vajcarska, Kanada, SAD, Nemaka, panija, Finska, Japan, Australija, Novi Zeland, Juna Koreja, Maarska, Meksiko, Poljska, Slovaka i eka.. Na taj nain Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj je postala, umesto regionalne evropske, organizacija koja ima iru dimenziju i ciljeve, ali i ideoloki predznak koji odlikuje takozvane zemlje prevashodno razvijene zapadne demokratije. Cilj OECD-a je da ubrza ekonomski razvoj drava lanica kroz liberalizaciju trgovine i uklanjanje prepreka koje koe slobodnu razmenu roba i usluga posebno u domenu meunarodnih plaanja. U okviru Organizacije za evropsku ekonomsku saradnju stvorena je Evropska platna unija 1950. godine, koja je kasnije 1959. godine zamenjena Evropskim monetarnim sporazumom.
131 Svega pet drava lanica NATO-a nisu i lanice Evropske unije, s tim da SAD i Kanada po geografskom kriterijumu ne ispunjavaju uslove za lanstvo, Turska ima status potencijalnog kandidata, a Norveka i Island na referendumu nisu prihvatili lanstvo u Evropskoj uniji. 132 lanice Nato saveza su: Belgija, Bugarska, eka, Danska, Estonija, Kanada, Francuska, Grka, Italija, Island, Maarska, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Holandija, Nemaka, Norveka, Portugal, Poljska, Rumunija, Slovaka, Slovenija, panija, Turska, Valika Britanija, SAD, a na 60. godinjicu u lanstvo su primljene i Albanija i Hrvatska.

70

Znatan deo aktivnosti OECD-a usmeren je na koordinaciju ekonomskih planova drava lanica, a sa ciljem poveanja efikasnosti njihovih nacionalnih ekonomija. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, pri tom, delatnost gradi na principima dobrovoljne saradnje drava lanica, a ne kroz razvoj nadnacionalnih elemenata, koji su, recimo, prisutni u Evropskoj uniji. Glavni organ OECD je Savet u koji ulaze predstavnici svih drava lanica. Savet odluke donosi jednoglasno, a u sluaju da predstavnik neke drave izjavi da njegova drava nije zainteresovana za odreeno pitanje, to nee biti prepreka za donoenje odluke, koja e obavezivati ostale lanice OECD-a. Operativni organ Saveta je Izvrni komitet koji broji sedam lanova. Savet OECD-a, odnosno njegov pravni prethodnik, bili su inicijatori osnivanja specijalizovanih tela koja deluju u okviru Organizacije poput Evropske produktne agencije, Evropske konferencije ministara za transport, Evropske agencije za nuklearnu energiju i drugih.

4.4. ORGANIZACIJA ZA EVROPSKU BEZBEDNOST I SARADNJU

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) rezultat je razvoja sistema bezbednosti i saradnje na evropskom kontinentu i njegova institucionalna forma. Pre osnivanja OEBS-a kao meunarodne organizacije pitanja bezbednosti u Evropi reavana su kroz sistem tematski organizovanih diplomatskih konferencija. U stvari, proces izgradnje evropskog koncepta bezbednosti i saradnje zapoeo je 1975. godine, kada je na diplomatskoj konferenciji u Helsinkiju usvojen Zavrni akt i pitanje ljudskih prava stavljeno u iu meudravnih odnosa tada ideoloki podeljene Evrope. U Helsinkiju je, praktino, ustanovljena Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji ili KEBS, kao nain rasprave o sistemu evropske bezbednosti i saradnje. Zavrni akt iz Helsinkija utvrdio je ili, bolje rei, preuzeo deset principa bezbednosti iz Povelje UN, koji predstavljaju osnovu evropskog bezbednosnog sistema. To su: naelo suverene jednakosti, uzdravanje od upotrebe i pretnje silom, nepovredivost granica, potovanje teritorijalnog integriteta drava, princip mirnog reavanja sporova, zabrana meanja u unutranje poslove drava, potovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, ukljuujui slobodu misli, savesti, veroispovesti i ubeenja, princip ravnopravnosti i pravo naroda na samoopredeljenje, saradnja meu dravama i naelo savesnog izvravanja obaveza. KEBS, kao multilateralni skup evropskih drava o pitanjima bezbednosti, na konferenciji u Parizu 1990. godine usvojio je Parisku povelju za novu Evropu i njome utvrdio osnove institucionalizacije konferencije. Tome je svakako doprineo i kraj Hladnog rata, koji se poklopio sa ovom konferencijom. Kao tela konferencije ustanovljeni su: Konferencija efova drava i vlada, Ministarski savet koga ine ministri spoljnih poslova drava, Komitet visokih funkcionera (kasnije nazvan Visoki savet), predsedavajui Konferencije i trojka i, naravno Sekretarijat na elu sa generalnim sekretarom. Konana transformacija KEBS-a u Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju izvrena je 1994. godine na sastanku u Budimpeti, a tela KEBS-a postala su organi OEBS-a sa svim ingerencijama predvienim aktima ove meunarodne organizacije. Pored Ministarskog saveta, Stalnog saveta, Visokog saveta i Sekretarijata, u red organa OEBS-a spada i Ekonomski forum, koji raspravlja pitanja ekonomske tranzicije i Parlamentarnu skuptinu u svojstvu savetodavnog organa koga ine predstavnici parlamenata drava lanica. U obiman aparat organa OEBS-a ulaze i Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava, Centar za prevenciju sukoba, Visoki komesar za nacionalne manjine i Predstavnik za slobodu medija.
133

133 Trojku su inili predsedavajui ministar inostranih poslova drave u kojoj se odrava sastanak, te ministar drave bive i budue predsedavajue u KEBS. Mandat predsedavajueg traje jednu godinu.

71

Ideju o stvaranju Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju imale su i Istok i Zapad Evrope. Meutim, dok su zemlje Zapadne Evrope za cilj imale stvaranje OEBS-a kao organizacije koja e se na meunarodnom planu baviti zatitom ljudskih prava i sloboda, Rusija je stvaranje OEBS-a videla kao instituciju za reavanje antagonizama izmeu dva vojna bloka koja nestaju. Danas OEBS funkcionie kao tipina meunarodna organizacija, gde se za lanice, bez konsenzusa ne mogu konstituisati meunarodne obaveze. Ovakav nain odluivanja esto je dovodio do blokada u radu pa se u sluaju spora iz konsenzusa izuzimaju strane u sporu. Posle raspada SSSR-a i SFR Jugoslavije broj zemalja lanica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju iznosi 53. Slubenici OEBS-a, kako stalni, tako i povremeni, uivaju imunitete, privilegije i olakice kao i diplomatski agenti. Sedite OEBS-a nalazi se u Beu.
134

4.5. EVROPSKA UNIJA

Evropska unija je danas meunarodna organizacija kontinentalnih pretenzija, koja ima 27 drava lanica, i sa mnogim karakteristikama koje je ine organizacijom sui generis. Evropska unija je od ideje do stvaranja organizacije sa trenutnim ovlaenjima prola sloen proces integracija koji je praktine korake imao sredinom XX veka, a ideoloke znatno ranije. 4.5.1. Politiki i ekonomski aspekti evropskih integracija Sloeni meunarodni odnosi posle okonanja Drugog svetskog rata nasledili su zadovoljstvo saveznika posle pobede nad faistikom koalicijom. Podela Nemake na zone uticaja Sjedinjenih Amerikih Drava, Velike Britanije i Francuske, sa jedne, i SSSR, sa druge strane, ubrzo je dovela do dijametralno razliitih stavova o budunosti Nemake. Zapadna Nemaka, na zahtev Vlade SAD, uz saglasnost Velike Britanije i Francuske, dobila je samostalnost i Ustav integracijom teritorija koje su bile pod okupacionom vlau te tri saveznike drave. Davanje nezavisnosti i formiranje Savezne Republike Nemake dovelo je do konfrontacije na spoljnopolitikom i ideolokom planu izmeu SAD i SSSR-a, a potom i stvaranja Demokratske Republike Nemake pod patronatom Sovjetskog Saveza. Navedene meunarodne okolnosti diktirale su tempo integracionih saveza evropskih drava u politikoj, vojno-bezbednosnoj i ekonomskoj sferi. Sve ekonomske meunarodne organizacije regionalnog tipa osnovane posle Drugog svetskog rata izgraivana su na univerzalnom principu potovanja jednakosti i suverenosti drava. Jedina meunarodna organizacija zapadnoevropskih drava toga doba, koja je po svom karakteru bila nadnacionalna bila je Evropska zajednica za ugalj i elik. 4.5.2. Evropska zajednica za ugalj i elik Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i elik potpisan je u Parizu 18. aprila 1951. Godine izmeu Francuske, SR Nemake, Italije, Belgije, Holandije i Luksemburga da bi, godinu dana kasnije, ratifikacijom stekao pravnu validnost. Naela za stvaranje evropske integracije za ugalj i elik izneo je francuski ministar inostranih poslova Robert uman u svojoj deklaraciji 9. maja 1950. godine.
135

134 I dok je Varavski pakt 90-tih godina prolog veka prestao da postoji, NATO savez je izvrio transformaciju i utvrdio svoje ciljeve saglasno promenama u svetu i interesima SAD. 135 U stvari idejni kreator evropske ekonomske integracije est drava u oblasti uglja i elika bio je francuski ekonomski diplomata an Mone, koji je osmislio razvoj zajednice na principima solidarnosti i ravnomernog razvoja.

72

Polaznu osnovu predstavljala je eliminacija francusko-nemakih antagonizama, a prvi korak koji je, pored politikog imao i ekonomski koncept, je stvaranje zajednike uprave i trita glavnog industrijskog energenta toga doba uglja, i osnovne komponente u industriji oruija elika. Proizvodnja uglja i elika predstavlja kapitalnu privrednu delatnost i zahteva velika ulaganja za koji strateki interes ima drava, jer predstavlja osnovu ekonomskog razvoja zemlje. Ovakav poloaj stvara odline uslove za razvoj monopola, to je imalo negativne implikacije izmeu dva svetska rata i bilo osnova za jaanje Nemake i razvoj vojne industrije. Posebno izraena kartelizacija i koncentracija preduzea javila se u Rurskom basenu izmeu dva rata, to je presudno uticalo na izgradnju Hitlerove vojne moi. Stoga, uman i Mone predlau fuziju nacionalnih trita u jedno evropsko trite uglja i elika. Stvaranje zajednikog trita i nezavisne uprave jednako zastupljenih drava lanica spreie stvaranje nacionalnih i drugih monopola, pospeiti zajednitvo, ubrzati stabilan ekonomski rast privreda, pozitivno uticati na ivotni standard i stvoriti dobru ekonomsku osnovu za razvoj procesa integracije. Ugovor o stvaranju Evropske zajednice za ugalj i elik zakljuen je na period od 50 godina, pa je EZU kao meunarodnopravni subjekt prestao da postoji 2002. godine posle isteka ugovora. Supranacionalnost je kljuni atribut koji odlikuje Evropsku zajednicu za ugalj i elik i razlikuje se od drugih meunarodnih organizacija ekonomskog tipa. Najvaniji organi Zajednice su: Visoka vlast, Savet ministara, Skuptina i Sud. Visoka vlast je organ koji je u funkcionisanju EZU imao najvea ovlaenja i u njegov sastav je ulazio po jedan visoko struan predstavnik svake drave. Za izbor kandidata u Visoku vlast bila je neophodna saglasnost svih zemalja lanica. U svom radu lanovi Visoke vlasti, kao danas lanovi Evropske komisije, bili su nezavisni od vlada drava iz kojih potiu i od nje nisu primali instrukcije niti su mogli biti opozvani. Odluke i preporuke koje je donosila Visoka vlast bile su obavezne i direktno primenjive u svim dravama lanicama. Nacionalni interesi u Evropskoj zajednici za ugalj i elik bili su zatieni kroz Savet ministara, organ sa tipinim sastavom i nadlenostima kao kod drugih meunarodnih organizacija. lanovi Saveta iznosili su i branili interese svojih vlada. Organ koji je trebalo da opravda demokratski legitimitet meunarodne organizacije je skuptina EZU. lanove Skuptine Zajednice birali su nacionalni parlamenti drava lanica, a odluke Skuptine, kao i Saveta ministara, bile su uglavnom savetodavnog karaktera. Skuptina je bila zaduena i za kontrolu Visoke vlasti, kojoj je 2/3 veinom mogla da izglasa i nepoverenje. Sudsku funkciju u EZU obavljao je poseban Sud u ijoj nadlenosti je bila kontrola zakonitosti akata Visoke vlasti, ali i sprovoenje i tumaenje ugovora o osnivanju Zajednice. Sud Zajednice bio je pretea Evropskog suda pravde. Pozitivni efekti funkcionisanja EZU stimulativno su delovali na proces integracija u zemljama Zapadne Evrope i potvrdili ispravnost Moneovih vizija o postupnosti stvaranja jedinstvene Evrope.
136

4.5.3. Evropska zajednica za atomsku energiju Nauno-tehnoloki progres je atomsku energiju ve sredinom 60-tih godina izbacio u prvi plan kao energent budunosti. To je bio i osnovni razlog to je est drava EZU-a 25. marta 1957. godine potpisalo ugovor o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju (EUROATOM). Kao ciljevi novoformirane Evropske zajednice za atomsku energiju (EZAE) predvieni su: stvaranje uslova za ubrzan rast grana atomske energije u mirnodopske svrhe, unapreivanje istraivanja i razvoja u toj oblasti, olakice pri ulaganju, uspostavljanje
136 545. Goldman B., Lyon-Caen A. Vogel L. Droit commercialeuropeen Dalloz, 5 edition, 1994, str. 544 i

73

jedinstvenih standarda zatite i sigurnosti, primena prava svojine u pogledu specijalnih fosilnih materijala, omoguavanje redovnog i pravednog snabdevanja rudama i nuklearnim gorivom, stvaranje zajednikog trita specijalizovanog meterijala i opreme i razvijanje programa za upotrebu atomske energije u mirnodopske svrhe. Organizaciono ustrojstvo institucija Evropske zajednice za atomsku energiju koncipirano je po uzoru na EZU, s tim da je Komisija kao izvrni organ imala znatno manja ovlaenja od Visoke vlasti, a zakonodavna ovlaenja su preneta na Savet ministara. Koncept posebnih izvrnih i zakonodavnih organa sve tri zajednice, ija su sedita pri tom bila u Briselu i Luksemburgu, stvarao je niz praktinih problema u redovnom funkcionisanju institucija. Do spajanja saveta ministara u jedan zajedniki Savet, odnosno komisija i Visoke vlasti u Komisiju sve tri zajednice, dolo je donoenjem posebnog ugovora 1965. godine, koji je stupio na snagu 1967. godine. Na taj nain ostvareno je funkcionalno jedinstvo zakonodavne i izvrne vlasti sve tri zajednice, dok su zajedniku funkciju Parlament i Sud obavljali od osnivanja Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju. Posle usvajanja Ugovora o fuziji sve tri zajednice se u javnosti jedinstveno nazivaju Evropska zajednica, premda se meunarodnopravni subjektivitet i nain donoenja odluka u principu nije promenio. Naime, sada su jedinstveni organi Evropske zajednice prilikom odluivanja donosili odluke za svaku zajednicu posebno.
137 138

4.5.4. Evropska ekonomska zajednica Pozitivna iskustva u funkcionisanju Evropske zajednice za ugalj i elik, ali carinske unije zemalja Beneluksa (Belgije, Holandije i Luksemburga), koji postoji jo od 1948. godine, bili su razlog za inicijativu o proirenju integracionih procesa Evrope estorice na trgovinsku saradnju, saobraaj i atomsku energiju. Razlike u konceptualnom pristupu stvaranju Evropske ekonomske zajednice, koje je Velika Britanija imala u odnosu na zemlje estorke iskljuile su je iz Rimskih ugovora. Velika Britanija se zalagala za koncept zone slobodne trgovine, ali u okviru Organizacije za evropsku ekonomsku saradnju, to je za zemlje EZU bilo neprihvatljivo. Projekat ujedinjenja estorice okonan je potpisivanjem Rimskih ugovora o osnivanju Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju 1957. godine. Ugovor o osnivanju EEZ potpisan je na neodreeno vreme i njime je organizacija stekla status meunarodnopravnog subjekta. Osnovna ideja osnivanja EEZ i EZAE bila je formiranje carinske unije u okviru Evropske ekonomske zajednice, smanjenje trgovinskih barijera u meusobnoj razmeni zemalja lanica i formiranje zajednike carinske politike prema treim dravama. Ovakva trgovinska politika, nadalje, ima za cilj uspostavljanje zajednikog trita i stvaranje uslova za slobodan protok roba, ljudi, usluga i kapitala, te usklaivanje drugih politika na nivou Zajednice. Institucionalni okvir Evropske ekonomske zajednice koncipiran je po uzoru na Evropsku zajednicu za ugalj i elik, uz odreene razlike. Po uzoru na Evropsku zajednicu za ugalj i elik Komisija je dobila izvrne prerogative i nadnacionalna ovlaenja, ali daleko ueg dejstva od one koje je imala Visoka vlast. Savetu ministara, kao tipinom organu meunarodnih organizacija, data su zakonodavna ovlaenja. Ingerencije Skuptine Evropske
139

137 Jovanovi, M.: European Economic Integration Limits and Prospects, Edward Elgar Cheltenham, 2004, str. 14. 138 Istovremeno sa osnivanjem EVROATOM-a potpisan je i ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice u Rimu, pa su od 1958. postojale tri ekonomske integracije est evropskih drava. 139 I ugovor o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju zakljuen je na neodreeno vreme, a EVROATOM je stekao status meunarodnopravnog subjekta. Oba Rimska ugovora stupila su na snagu 1. januara 1958. godine.

74

ekonomske zajednice bile su konsultativne i kontrolne u odnosu na Komisiju i Savet, dok je delatnost Suda bila kontrola sprovoenja ugovora i njihovo tumaenje. Skuptina sa seditem u Strazburu i Sud Evropske zajednice za ugalj i elik sa seditem u Luksemburgu bili su zajedniki organi sve tri zajednice. Saradnja komisija kao izvrnih organa i Saveta ministara kao zakonodavnih institucija tri zajednice odvijala se redovno i pored injenice da su Komisije EEZ i EZU zasedale u Briselu, a Visoka vlast EZU u Luksemburgu. Stvaranje zajednikog evropskog trita est zemalja EEZ postignuto je ukidanjem carina i drugih dabina i taksi u meusobnoj trgovini ve 1968. godine. Uz uvoenje zajednike carinske tarife prema treim dravama zaokruen je projekat stvaranja carinske unije, a u javnosti i spoljnopolitikoj komunikaciji EEZ je nazivana Zajednikim evropskim tritem narednih etvrt veka. 4.5.5. Reforme Ekonomske zajednice U funkcionisanju Evropske ekonomske zajednice, a od Ugovora o fuziji organa i Evropske zajednice kao celine, bilo je ozbiljnih kriza i nesporazuma. Francuska se zalagala za konfederalnu evropsku zajednicu jakih i suverenih drava to je za posledicu imalo blokadu odluivanja ako je neka od drava bila protiv odluke veine u Savetu ministara. Sa druge strane, zemlje Beneluksa su se zalagale za federalnu koncepciju razvoja i prijem Velike Britanije ijim lanstvom bi bila spreena francuska hegemonija. Politika kriza nala se na dnevnom redu Konferencije na vrhu estorice odrane u Hagu 1969. godine i rezultirala je odlukom o proirenju Zajednice i odlukama o neophodnosti reformskih promena, te poveanju nadlenosti Parlamenta. Pregovori o proirenju Evropske zajednice voeni od 1970. do 1972. godine rezultirali su prijemom Velike Britanije, Irske i Danske u lanstvo dok su graani Norveke na referendumu odbili ulazak u Evropsku zajednicu. Razvoju zajednitva doprineli su i praktini politiki potezi efova drava i vlada lanova Zajednice. Oni su 1974. godine osnovali tj. ozvaniili Evropski savet kao organ Zajednice koji se odrava najmanje dva puta godinje. Zadatak Evropskog saveta, koji je praktino samit efova drava i/ili vlada lanica Evropske zajednice, je utvrivanje politikih smernica razvoja i ubrzanje integracionih procesa Zajednice. Povodi za reformske procese na polju ekonomije bili su oigledni. Privreda Zajednice bila je u oitoj krizi koja se manifestovala kroz pad produktivnosti, poveane trokove proizvodnje i smanjenje konkurentske sposobnosti u odnosu na kompanije iz SAD i Japana, ime je ceo koncept integracije evropskih drava doveden u pitanje. Politika irenja Evropske zajednice prijemom novih drava lanica nastavljena je 1981. godine, kada je status desete drave Evropske zajednice dobila Grka, a pet godina kasnije i dve drave sa Iberijskog poluostrva panija i Portugal. Uporedo sa politikom irenja, odnosno prijema novih drava lanica, odvijao se i proces politikih i ekonomskih reformi. U politikom smislu Jedinstveni evropski akt, koji je donet 1986. godine, je verifikovao politike ambicije Zajednice, u sferi ekonomije nastavio reformski proces, a u domenu institucionalnog prava Zajednice utvrdio trase jaanja nadnacionalnih elemenata u odluivanju i izboru njenih organa. Jedinstveni evropski akt (JEA) je zacrtao izgradnju jedinstvenog trita kao viu fazu trinog privreivanja od zajednikog trita, te stvaranje monetarne unije. Evropski
140 141

140 Kao posledica ovakvog politikog koncepta Francuzi su traili da svoje odluke Savet ministara donosi jednoglasno, pa su rad Zajednice tokom 1965. godine blokirali neuestvovanjem u radu Saveta politikom tzv. prazne stolice. 141 Avramovi, N.: Pravo Evropske unije, Pravni fakultet za privredu i pravosue, Novi Sad, 2009, str. 38.

75

parlament je 1979. godine prvi put konstituisan na neposrednim izborima u dravama lanicama, a JEA mu je proirio krug ovlaenja davanjem zakonodavnih i nadlenosti iz domena spoljne politike inei ga organom sa nadnacionalnim ovlaenjima. Kroz JEA Evropski savet je dobio pravni osnov za svoje delovanje. Jedinstveni evropski akt je znaajno ograniio jednoglasnost u donoenju odluka Saveta ministara, koji je do tada neretko blokirao sistem odluivanja inei Zajednicu inertnom i nedovoljno efikasnom. Veinsko odluivanje od 1987. godine postalo je pravilo u postupku donoenja odluka Saveta ministara. Jedinstveni evropski akt je predvideo osnivanje Prvostepenog suda, koji zajedno sa Evropskim sudom pravde ine pravosudni sistem Evropske zajednice. 4.5.6. Osnivanje i struktura Evropske unije Proces reformi Evropske zajednice u ekonomskoj sferi odvijao se manje- -vie u kontinuitetu, kako kroz sprovoenje politika produbljavanja odnosa, tako i kroz politiku irenja Zajednice na nove drave lanice. Prvi pokuaji stvaranja politike i odbrambene zajednice zapadnoevropskih drava iz pedesetih godina prolog veka nisu realizovani zbog neusaglaenih politikih interesa. Ideja o razvoju politike integracije oivljena je Jedinstvenim evropskim aktom, kao pretei zajednike spoljne i bezbednosne politike, ali i zacrtane dalje ekonomske reforme. Kao rezultat politikih, drutvenih i ekonomskih usaglaavanja u februaru 1992. godine dvanaest drava lanica Evropske zajednice potpisale su u Mastrihtu Ugovor o osnivanju Evropske unije. Ugovor iz Mastrihta predstavlja nadgradnju koncepta Evropske zajednice sa svoje tri zajednice koje objedinjava. Proces ratifikacije ugovora zbog razliitih procedura u zemljama lanicama potrajao je do 1. novembra 1993. godine, kada je Ugovor stupio na snagu. Prema Ugovoru iz Mastrihta struktura Evropske unije najee se uporeuje sa hramom od tri stuba. Prvi stub su u momentu prihvatanja ugovora, pa do 2002. godine inile tri evropske zajednice. S obzirom da je Evropska unija preuzela tri zajednice, kao i njihove zajednike institucije i organe, a da pri tom nema svoje posebne organe proizilazi zakljuak o jedinstvenom institucionalnom okviru sva tri stuba Unije. Organi Evropske zajednice, kao i ona sama, konstitutivni su deo Unije i jedinstveni okvir odluivanja u okviru prava i dunosti Evropske unije, te su sva pitanja iz njihove nadlenosti preneta u prvi stub Unije. Demokratski legitimitet Evropske zajednice/unije povean je kroz institucionalne reforme organa. Ugovorom je osnovan novi savetodavni organ Unije, Komitet regiona, pa Finansijski sud, koji je ustanovljen sa zadatkom da vri raunovodstvenu kontrolu troenja sredstava. Delokrug pitanja o kojim Savet ministara Evropske unije odluuje kvalifikovanom veinom umesto konsenzusom je proiren, a mandat Komisije je sa etiri povean na pet godina, dok su nadlenosti Parlamenta u zakonodavnoj sferi poveane. Generalno, prvi, osnovni stub Evropske unije odlikuje nain odluivanja koji potencira nadnacionalni i nezavisni karakter Unije. Na taj nain je konfederalistiki princip koji se u konstituisanju i funkcionisanju meunarodnih organizacija ispoljava kroz koordinaciju nacionalnih politika ustupio prvenstvo federalistikom. Mastriki ugovor je, naime, iao u pravcu izgradnje nadnacionalnog koncepta organizacije koji predvia izgradnju zajednike politike i donoenje odluka zasnovanih na
142 143 144

142 Ratifikacija Ugovora iz Mastrihta bila je dovedena u pitanje u Danskoj, gde su bila potrebna dva referenduma za njegovo prihvatanje, pa i Nemakoj, gde je Ustavni sud potvrdio pravnu valjanost Ugovora o osnivanju Evropske unije. 143 Evropska ekonomska zajednica, Evropska zajednica za atomsku energiju i Evropska zajednica za ugalj i alik koja je 2002. godine prestala da postoji. 144 lan 3. Ugovora o osnivanju Evropske unije.

76

ogranienom dravnom suverenitetu. Za razliku od prvog, drugi i trei stub Evropske unije, kao nain funkcionisanja organa pretpostavljaju odgovornost drava lanica za formulisanje i sprovoenje politike Unije, koja se gradi na usklaivanju nacionalnih interesa. Dakle, drugi i trei stub Evropske unije poivaju na meudravnoj saradnji drava lanica, koja je jasno orijentisana ka konsenzusu. Ovde dominiraju oblici odluivanja na meuvladinom nivou, a time jednoglasnost u Savetu ministara i dalje predstavlja pravilo kod usvajanja odluka, dok je uloga Komisije i Parlamenta znaajno ograniena. Drugi stub Evropske unije predstavlja zajednika spoljna i bezbednosna politika, a njeni konstitutivni elementi su: ouvanje zajednikih vrednosti, interesa i nezavisnosti, bezbednost, solidarnost, ouvanje mira, meunarodna saradnja, jaanje demokratije i kvaliteta ivota i potovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda. Veinsko odluivanje je predvieno kao mogunost pod uslovom da se odvija u saglasnosti sa opteprihvaenim smernicama Evropskog saveta, koji odluke donosi jednoglasno. Najznaajnije odluke u sferi spoljne i bezbednosne politike Evropske unije donosi Evropski savet, koji je pokreta reformi i zajednikih akcija. Organ Unije u ijoj je nadlenosti donoenje odluka po tekuim poslovima je Savet ministara EU. Trei stub Evropske unije predstavlja policijska i pravosudna saradnja u krivinim predmetima. Ona za cilj ima stvaranje prostora slobode, bezbednosti i prava graanstva EU, a slui i kao dodatno sredstvo za dostizanje kvaliteta i obezbeenje unutranjeg trita. Ovaj cilj treba da se postigne prvenstveno pomou tri razliita sredstva: 1) putem tenje saradnje izmeu policijskih, carinskih i drugih nadlenih organa drava lanica i ukljuivanja Evropske policijske slube (Europol); 2) putem tenje saradnje pravosudnih organa; 3) putem usklaivanja krivinih propisa u dravama lanicama.
145

Poslednje dve mere obuhvaene su pojmom saradnje pravosudnih organa u krivinim predmetima. Otvaranje unutranjih granica izmeu zemalja lanica Evropske unije sa ciljem pospeivanja razvoja slobode kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala kao negativnu posledicu imalo je drastino smanjenje bezbednosnih i kontrolnih mera nastalih ukidanjem pograninih kontrola. Ugovor iz Mastrihta je potvrdio potrebu za policijskom saradnjom naroito u oblastima borbe protiv nelegalne trgovine drogom, radioaktivnim i nuklearnim supstancama, krijumarenja ljudi, trgovine belim robljem, terorizma, pranja novca, deije pornografije i falsifikovanja.
146

4.5.7. Reforme Evropske unije Ugovor iz Mastrihta, kao osnivaki akt meudravnog karaktera koji je neposredno po usvajanju ratifikovalo 12 drava lanica Evropskoj uniji nije dao svojstvo subjekta meunarodnog prava. Iako prepoznatljiva kao poseban meunarodni entitet u globalnim razmerama za Evropsku uniju se ne moe pouzdano tvrditi ni da je meunarodna organizacija, a jo manje drava sa elementima federalnog ili konfederalnog ureenja. Iz ovakvog negativnog odreenja nesumnjivo proizilazi heterogen pravni poloaj i svojstva Unije koji ukazuje da u momentu stvaranja drave osnivai nisu imali, jasnu predstavu o budunosti i perspektivi Unije. Ovakav zakljuak sledi i kao rezultat objektivnog tumaenja teksta
145 146 Udo Didrihs, Vesels, V.: Evropska unija od A do , K. Adenauer, 2005, str. 116 i 117. Miler P.K., Graf Kainer: Evropa od A do , Konrad Adenauer, Beograd, 2005, str. 307.

77

ugovora, koji je uobiajen u meunarodnom javnom pravu, ali i subjektivnog tumaenja koje polazi od namere ugovornih strana, koji se koristi u graanskom pravu. Ideja o pravnom subjektivitetu Evropske unije bila je, naravno, prisutna u momentu zakljuenja ugovora u Mastrihtu. Meutim, drave lanice su smatrale da bi davanje subjektiviteta Evropskoj uniji smanjivalo kompetencije drava lanica u oblasti zajednike spoljne i bezbednosne politike i saradnje u oblasti pravosua i unutranjih poslova, to nije bio interes lanica u tom trenutku. Ni kasniji pokuaji prilikom zakljuivanja Sporazuma iz Amsterdama i Nice nisu odagnale dilemu i Unija nije de iure dobila pravni subjektivitet sve do zakljuivanja i ratifikacije Sporazuma u Lisabonu iz 2007. godine. Iako je de iure stekla meunarodnopravni subjektivitet lisabonskim sporazumom, de facto EU je od svog formiranja zakljuivala meunarodne sporazume sa dravama i meunarodnim organizacijama, donosila svake godine budet i sticala i raspolagala imovinom, to su generalno odlike meunarodnopravnih subjekata. Kao sui generis sledbenik Evropske zajednice i Unija je nastavila proces reformi dvostrukim kolosekom. Proces irenja Unije nastavljen je 1995. godine prijemom vedske, Finske i Austrije u punopravno lanstvo, to je zahtevalo, pored ostalog, i adekvatnu reformu institucija. Sporazum iz Amsterdama 1997. godine kao odgovor na promenjene okolnosti predvideo je reformu institucija kroz poveanje demokratinosti odluivanja i efikasnosti delovanja u uslovima lanstva 15 drava. Dalji proces reformi EU nastavljen je Sporazumom iz Nice, koji je zakljuen 2001, a stupio na snagu 2003. godine. Primenu Sporazuma iz Nice pratilo je peto proirenje Evropske unije, a na ekonomsko-finansijskom planu poetak rada monetarne unije, ustanovljenje evra kao zajednike valute i uspostavljanje evro-zone. Istovremeni prijem deset novih drava u Evropsku uniju 2004. godine oznaen je kao politika velikog praska. Sporazum iz Nice izvrio je novu preraspodelu glasova u Parlamentu i umesto 700 poslanika, koliko je predviao Sporazum iz Amsterdama, maksimalan broj poslanika limitirao na 732. esto proirenje Evropske unije usledilo je 1. januara 2007. godine i u lanstvo su primljeni Bugarska i Rumunija, posle neuspelog referenduma o prihvatu Predloga Ustava za Evropu 2005. godine.
147 148

4.5.8. Sporazum iz Lisabona Sledei ideju da Uniju treba razvijati ili ugasiti kao oblik meunarodnog organizovanja, efovi drava i vlada drava lanica reili su da inoviraju neuspeli proces donoenja Ustava iz 2004. godine. Konsenzus je postignut na samitu lidera drava lanica kada je 13. decembra 2007. godine potpisan Ugovor o funkcionisanju Evropske unije u Lisabonu. Koncept transformacije Evropske unije u jedinstvenu dravnu strukturu, zasnovan na Predlogu Ustava Evropske unije je propao, a Sporazum iz Lisabona, ini se, nema za cilj stvaranje sloene drave, ve dalju reformu Zajednice vie drava. Dodue, konsenzus oko prihvatanja Sporazuma iz Lisabona nije postignut lako, jer na prvom referendumu u Irskoj veina graana je bila protiv, pa je stupanje na snagu Sporazuma prolongirano za kraj 2009. godine. Sporazum iz Lisabona doneo je niz reformskih odluka. Unija je dobila svog predsednika koga biraju efovi drava i vlada drava lanica na dve i po godine, umesto rotirajueg predsedavajueg koga svakih est meseci smenjuju drave lanice po utvrenom redosledu.
147 Sporazum iz Amsterdama usvojen je 1997. godine, a na pravnu snagu stupio je 1. maja 1999. godine posle ratifikacije. 148 Prvog maja 2004. godine lanice Evropske unije postale su: Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, eka, Slovaka, Slovenija, Maarska, Kipar i Malta.

78

Funkciji Visokog predstavnika za spoljne poslove i bezbednost dodata je i funkcija komesara za spoljne poslove, pa Evropska unija, kao i sve drave, praktino dobija i funkciju ministra spoljnih poslova. U cilju poveanja efikasnosti Evropske komisije kao izvrnog organa smanjen je broj komesara i predvieno je da Komisija poev od 2014. godine nee imati 27 lanova, koliko ima danas kada svaka drava lanica ima po jednog predstavnika. lanovi Komisije e se birati na osnovu ravnopravnog sistema rotacije, koji jednoglasno utvruje Evropski savet, a stav je da broj evropskih komesara ne prelazi 2/3 broja drava lanica, to bi u ovom trenutku znailo da Komisija ne bi smela da ima vie od 18 komesara. Pravo legislativne inicijative, koje je bilo u iskljuivoj nadlenosti Evropske komisije, po Sporazumu ili Lisabona, ima i jedna etvrtina drava lanica. Odredbe o spoljnoj politici i bezbednosti i po Lisabonskom ugovoru su van komunitarnog prava pa, prema tome, i van nadlenosti Evropskog suda pravde. Novina u segmentu spoljne politike i bezbednosti je isticanje klauzule o solidarnosti i zajednikoj odbrani. Unija i drave lanice u sluajevima elementarnih nepogoda, prirodnih kataklizmi i teroristikih napada na neku od zemalja lanica, preduzimaju mere solidarnosti svim raspoloivim sredstvima. Solidarnost na delu iskazana je poslednje tri godine, kada je dravama koje su pretrpele najtee posledice usled globalne finansijske krize dodeljena pomo od strane Evropske unije. U domenu zajednike odbrane Ugovor iz Lisabona predvia saradnju u okviru posebne Evropske agencije za odbranu, ali i formiranje jedinica za hitne intervencije koje bi delovale na bazi ire saradnje zemalja lanica. Lisabonski sporazum je otklonio jednu dilemu, koja je stvorena osnivakim ugovorom iz Mastrihta Evropska unija je dobila i formalnopravno status meunarodnopravnog subjekta. Ustanovljenjem meunarodnopravnog subjektiviteta stvorena je pravna pretpostavka za jaanje spoljnopolitikog i pravnog kapaciteta Unije na kreiranje meunarodnih odnosa.
149

149 Finansijska kriza pogodila je sve drave EU, a posebno Grku. To je primoralo zemlje EU da saniraju grki deficit u iznosu od preko 300 milijardi evra, to je izazvalo dosta nesuglasica meu dravama lanicama, ali i pokrenulo zahtev za odgovornijim ponaanjem drava evrozone.

79

V REAVANJE SPOROVA
1. MIRNO REAVANJE MEUNARODNIH SPOROVA
Meunarodna saradnja, ali i konflikti koji je neizbeno prate, osnovne su razvojne determinante meunarodnog prava. tavie, destruktivna uloga meunarodnih sporova, kriza, pa i ratova, usporila je razvoj meunarodne zajednice i bri napredak naroda i drava. Otuda se i neophodnost izgradnje mehanizama mirnog reavanja sporova, ukoliko neposredni pregovori strana u konfliktu ne bi dali rezultate, javila relativno rano. Prvi multilateralni meunarodni ugovori koji su predviali odredbe o mirnom reavanju sporova bile su Hake konvencije o mirnom reavanju sporova iz 1899. i 1907. godine. I Drutvo naroda iji je nastanak proizvod krize u meunarodnim odnosima, a ono samo pokuaj stvaranja organizacije za odravanje mira i bezbednosti, delom je odgovorilo svojoj nameni. U okviru Drutva naroda usvojen je enevski protokol o mirnom reavanju meunarodnih sporova 1924. godine, a Skuptina Drutva naroda usvojila je 1929. godine Generalni akt o mirnom reavanju meunarodnih sporova. Posle Drugog svetskog rata Povelja Ujedinjenih nacija predstavlja institucionalni akt najvieg meunarodnog znaaja koji promovie mir i bezbednost u svetu. Od meunarodnih ugovora regionalnog dejstva treba pomenuti i Evropsku konvenciju o mirnom reavanju sporova iz 1957. i Konvenciju o koncilijaciji i arbitrai u okviru Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju iz 1992. godine. Generalno, meunarodni sporovi mogu da se reavaju mirnim i prinudnim sredstvima. Kako je Poveljom Ujedinjenih nacija reavanje meudravnih sporova putem rata zabranjeno o mirnom reavanju sporova govori se uglavnom sa dva aspekta. I teorija i meunarodna praksa, uglavnom, stoje na stanovitu da postoji diplomatski i pravosudni nain mirnog reavanja sporova. Razlika izmeu njih sastoji se u sloenosti postupka, izboru izvora za presuenje i, naroito, u obimu u kom su sporne strane u obavezi da prihvate odluke koje proizilaze iz sprovedenog postupka.
150

2. DIPLOMATSKI NAINI REAVANJA SPOROVA

Diplomatija kao delatnost u uem smislu vezuje se za spoljnopolitiku aktivnost drave prema drugoj dravi ili prema meunarodnoj organizaciji, kao subjektu meunarodnog prava. Kao aktivnost diplomatija podrazumeva irok spektar dejstava koji se razlikuju po nivou i broju uesnika, predmetu optenja, nainu realizacije i znaaju i posledicama po meunarodne odnose. U diplomatske naine za mirno reavanje sporova spadaju: direktni diplomatski pregovori,
151

150 Vie o mirnom reavanju sporova: Tomi I. Mirno reavanje sporova, Jugoslovenska revija za meunarodno pravo broj 2/1958, str. 292293. 151 Avramovi N.: Diplomatsko i konzularno pravo, Privredna akademija, Novi Sad, 2006, str. 9.

80

dobre usluge, posredovanje, mirenje i anketne (istrane) komisije. Diplomatski pregovori, ako je kriterijum podele broj uesnika, mogu da budu dvostrani ili bilateralni i viestrani ili multilateralni. Pregovori su u materijalnom smislu pretpostavka, a u procesnom prvi korak ka mirnom reavanju sporova. Vode ih ovlaeni predstavnici suverenih drava na ravnopravnoj osnovi, a pozitivna odlika im je vea fleksibilnost u traenju reenja spora, mogunost, ali ne i obaveza, primene meunarodnog prava i neoptereenost formalnom procedurom postupka. Pretpostavka uspenosti diplomatskih pregovora je kompromisno reenje, koje treba da neutralie subjektivnost strana u sporu, kao lou stranu pregovaranja. U sluaju neuspeha pregovora reenje spora moe se nai u nekoj od ostalih naina reavanja sporova. Multilateralni diplomatski pregovori vode se u okviru meunarodnih organizacija ili na meunarodnim konferencijama i kongresima. Dobre usluge predstavljaju jedan od naina diplomatskog reavanja sporova koji podrazumeva uee tree neutralne drave (ili istaknutih pojedinaca), koje savetom ili na drugi nain strane u konfliktu dovode u kontakt u cilju reavanja i postizanja adekvatnog reenja. Inicijativu za angaovanje tree strane sa ciljem pruanja dobrih usluga mogu da daju strane u sporu ili pak trea strana. Bitna odrednica dobrih usluga, koja ih razlikuje od posredovanja, je injenica da trea strana ne uestvuje u procesu pregovoranja, ve iskljuivo u uspostavljanju kontakta strana u sporu. Istorija diplomatije belei niz uspenih pruanja dobrih usluga od strane treih koji su doveli do reavanja meunarodnih konflikata. U ulozi tree strane pored drava i istaknutih pojedinaca esto se nau i Ujedinjene nacije, koje preko Saveta bezbednosti nude dobre usluge. Iako je u praksi bilo pokuaja institucionalizacije dobrih usluga meunarodna praksa pokazuje da su se dobre usluge gotovo bez izuzetka pruale zavisno od iskazane potrebe od sluaja do sluaja ili ad hoc. Dejstvo dobrih usluga prestaje uspostavljanjem pregovarakog procesa izmeu strana u sporu ili, pak, neuspostavljanjem istih. Posredovanje ili medijacija je oblik diplomatskog naina reavanja sporova mirnim putem u kom trea strana u ulozi posrednika aktivno uestvuje u postupku prevladavanja oprenih interesa strana u sporu. U ulozi posrednika mogu se nai tree, odnosno drave koje nisu u sporu ili, pak, istaknuti pojedinci. Predlog za angaovanje posrednika mogu da daju strane u sporu ili, pak, tree drave ili meunarodne organizacije. Ipak, za angaovanje posrednika u nekom sporu neophodna je saglasnost stranaka u sporu. Posrednik je, za razliku od treeg koji prua dobre usluge, neposredni uesnik pregovora i on prua aktivne predloge za reavanje spora, ije usvajanje je ipak u kompetenciji strana u sporu. Posredovanje u nekim sporovima moe da bude i rezultat, odnosno posledica ugovornih odredbi, koje su stranke prihvatile kao nain reavanja eventualnih sporova koji proiziu iz primene ugovora. U ulozi posrednika moe da se nae jedno ili vie lica (drava). Kao sluajevi kolektivnog posredovanja u posebno vanim konfliktima organizuju se meunarodni kongresi ili konferencije. Meunarodnu praksu novijeg doba odlikuje posredovanje u kom aktivno
152 153 154 155

152 Dobre usluge predsednika SAD dovele su 1905. godine do okonanja Rusko-japanskog rata i zakljuenja mirovnog ugovora u Portsmautu. Zahvaljui dobrim uslugama reen je i teritorijalni spor izmeu Tajlanda i Francuske 1946. godine. 153 Tako je Jugoslavija 1950. godine podnela Generelnoj skuptini UN predlog za formiranje stalnog komiteta za dobre usluge, ali se o istom Generalna skuptina nije izjasnila. 154 Bezbednosna pitanja Evrope u drugoj polovini XIX veka reena su kroz odravanje Berlinskog kongresa 1878. godine, kao specifian vid kolektivnog posredovanja. 155 Prilikom sukoba na prostoru bive SFR Jugoslavije tokom devedesetih godina prolog veka formirana je tzv. Kontakt grupa (u kojoj su pored ostalih ueee uzeli i SAD, Velika Britanija i Rusija) koja je posredovala izmeu strana u sukobu. Rezultat posredovanja je zakljuenje Dejstonsko-pariskog mirovnog sporazuma iz 1995. godine, kojim je okonan rat u BIH.

81

uee uzimaju Ujedinjene nacije. Pored Saveta bezbednosti ija uloga u ouvanju mira i bezbednosti je neupitna, sve vie se u ulozi posrednika nalazi generalni sekretar Ujedinjenih nacija. Osnovna komparativna prednost medijacije u odnosu na druge naine reavanja sporova mirnim putem lei u njenom neformalnom karakteru i postupku koji je osloboen proceduralnih ogranienja. Anketne komisije su institucionalizovane kao mehanizam za iznalaenje reenja mirnim putem u meunarodnim sporovima jo Hakim konvencijama iz 1899. i 1907. godine. Po pravilu se koriste ukoliko diplomatski naini reavanja sporova ne daju rezultat, a za cilj imaju ispitivanje i rasvetljavanje injenica koje su predmet konflikta. Anketne komisije, dakle, formiraju se kao nezavisan, nepristrasan i struan organ sastavljen od predstavnika treih drava koji treba da utvrdi sve relevantne okolnosti nastanka spora. O utvrenim injenicama komisija podnosi izvetaj stranama. Izvetaj nema obavezujui karakter, a njegov znaaj i teinu procenjuju stranke u sporu. Meunarodna praksa pokazuje da anketne komisije mogu da imaju stalni i ad hoc karakter, kao i da im drave nerado ukazuju poverenje. Kao nain za utvrivanje injenica prilino esto se koriste u sporovima koji potiu iz graninih incidenata. Generalna skuptina i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija u skladu sa Poveljom imaju ovlaenja da stranama u sporu preporue anketne komisije. Mirenje ili koncilijacija je relativno nov nain reavanja meunarodnih sporova mirnim putem. Za razliku od diplomatskih naina koncilijacija je proceduralno sloeniji modus reavanja sporova, jer podrazumeva aktivno uee tree strane u reavanju spora. Izmiritelj, pored toga to utvruje injenino stanje poput anketne komisije, ulazi i u pravni meritum konflikta i strankama predlae reenje spora. Predloeni nain reavanja spora, meutim, ne obavezuje stranke, to je istovremeno i osnovna razlika izmeu arbitrae i koncilijacije. Dodue, postoji izuzetak od navedenog pravila. Naime, neki viestrani meunarodni ugovori daju obaveznu snagu izvetajima komisije za mirenje izjednaavajui je sa obavezujuim dejstvom arbitrane odluke. Ulogu koncilijatora najee vri kolektivno telo ijeg lana ili lanove imenuju stranke, dok predsedavajueg lanovi komisije biraju sporazumno. Kako mirenje ima elemente i diplomatskog i sudskog naina reavanja sporova, a pri tom je veoma fleksibilno, relativno brzo je dobilo meunarodnu verifikaciju kao nain reavanja sporova. Mnogi viestrani meunarodni ugovori predvideli su je kao nain reavanja sporova, koji po pravilu prethodi sudskom nain. Ukoliko postupak mirenja ne donese rezultat, stranke u roku od mesec dana mogu pribei arbitranom reavanju spora. Poto je postupak mirenja uglavnom neobavezujueg karaktera, a iznet je pred komisiju za mirenje u situaciji da je prethodno pokrenut sudski postupak za reavanje spora, komisija za mirenje e odloiti razmatranje spora dok se sud ne izjasni o sukobu nadlenosti. Obaveza mirnog reavanja meunarodnih sporova jedan je od osnovnih principa ustanovljenih Poveljom UN. Generalna skuptina i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija ovlaeni su da raspravljaju o svim pitanjima koja se tiu odravanja meunarodnog mira i bezbednosti na inicijativu bilo koje drave lanice ili nelanice ili generalnog sekretara. U sluaju da spor moe da ugrozi meunarodni mir i bezbednost bezuslovna je obaveza drava
156 157

156 Odredbe o obaveznosti izvetaja za mirenje koncilijatora sadre Konvenciju o reimu plovidbe Dunavom iz 1948, Mirovni ugovor izmeu Italije i Jugoslavije iz 1947. godine. 157 Koncilijacija je kao nain reavanja sporova mirnim putem predviena Konvencijom o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije iz 1965, Paktu o graanskim i politikim pravima oveka iz 1966. godine, Konvenciji o ugovornom pravu iz 1969. godine, Konvenciji o meunarodnoj odgvornosti za tetu koju prouzrokuju kosmiki objekti iz 1971, Konvenciji o zatiti ozonskog omotaa...

82

da isti iznesu pred Savet bezbednosti. U toj situaciji odluke Ujedinjenih nacija su obavezujue za strane u sporu, dok u svim ostalim situacijama stranama u sporu ne moe da bude nametnuto reenje.

3. SUDSKI NAIN REAVANJA SPOROVA

Pored diplomatskog naina meunarodni sporovi se mogu reavati mirnim nainom putem suda. U najoptijem smislu pod meunarodnim sudskim organima podrazumevaju se stalni meunarodni sudovi i arbitrae. Osnovna razlika izmeu diplomatskog i sudskog naina reavanja sporova mirnim putem sadrana je u sloenijoj proceduri rasprave, sa jedne strane, i obaveznosti presude kao konanog reenja spora donete od tree strane, i dok su kod diplomatskih naina tree strane dovodile u vezu stranke u sporu, utvrivale relevantne injenice, vodile postupak mirenja, pa i predlagale reenja spora, a konanu odluku o reenju konflikta donosile strane u sporu, kod sudskog naina reavanja sporova konanu presudu donosi sud ili arbitraa, a strane u sporu su dune da je izvre. Dakle, kod sudskog naina reavanja sporova sud ili arbitraa spor reavaju primenom prava na konkretan sluaj. Pri tom, treba naglasiti da postoje odreene razlike izmeu arbitranog i sudskog naina reavanja sporova. Te razlike se manifestuju u sledeem: Prvo, stranke u arbitranom postupku su u situaciji da biraju arbitre (jednog ili dva zavisno od broja lanova vea) dok kod meunarodnih sudova, po pravilu, to nije sluaj. Drugo, stranke u arbitranom postupku imaju veu slobodu izbora pravnih pravila na osnovu kojih e vee reiti spor, kao i da se u nedostatku pravnih pravila odlue na primenu principa ex aequo et bono. Suenje po naelu pravinosti ni u kom sluaju ne znai neprimenu prava. Tree, arbitrani postupak je manje formalan od procedure koja je predviena kod Meunarodnog suda pravde ili nekog drugog meunarodnog suda. etvrto, sud postoji kao stalna i unapred odreena institucija dok arbitraa moe da egzistira i kao stalna ali i kao ad hoc nain reavanja sporova osnovana radi eavanja samo konkretnog spora.
158 159

4. ARBITRAA
Arbitraa predstavlja nain za reavanje sporova izmeu drava i drugih meunarodnih subjekata od strane izabranih sudija koji na osnovu potovanja prava donose obaveznu i, po pravilu, konanu presudu za strane u sporu. Smatra se da je prvi sluaj i osnova arbitranog reavanja meudravnih sporova na principima koji vae danas bio Ugovor o prijateljstvu, trgovini i plovidbi izmeu SAD i
160

158 U sluaju da arbitrano vee broji tri lana, po jednog arbitra biraju strane u sporu, a predsednika vea biraju arbitri. U situaciji da vee broji pet lanova svaka od strana u sporu imenuje dva arbitra od kojih je jedan, po pravilu, dravljanin strane u sporu, a arbitri biraju predsedavajueg vea. 159 Kod Meunarodnog suda pravde stranke neposredno mogu da biraju tzv. ad hoc sudiju u konkretnom sporu, ali su njegove mogunosti zatite interesa stranke proceduralno ograniene. 160 Pravilo koje je u meunarodnom javnom pravu prisutno da su arbitrae nadlene za reavanje sporova izmeu drava nije iskljuivo. Tako su u praksi arbitrani sudovi reavali sporove izmeu drava i meunarodnih organizacija i drava i privatnih korporacija (spor izmeu SSSR i Lena Goldfiels kompanije iz 1925. godine).

83

Velike Britanije (Jay Treaty) iz 1974. godine. Inae, prvi meunarodni ugovor koji se pominje u istoriji je neka vrsta arbitranog sporazuma izmeu sumerskih gradova Lagoe i Ume. Praksa arbitranog naina reavanja sporova bila je razvijena i u antikoj Grkoj, a znatno manje u Srednjem veku, da bi moderne postavke dobila krajem XVIII veka. Poseban znaaj za razvoj arbitranog reavanja sporova imaju Hake konvencije o mirnom reavanju sporova. Na Prvoj hakoj konferenciji 1899. godine osnovan je Stalni arbitrani sud sa ciljem da reava sporove izmeu drava lanica, ali i drava-nelanica na osnovu sporazuma. Sedite Stalnog arbitranog suda je u Hagu, a sud ima Stalni administrativni savet i Biro kao stalne organe. lanstvo Stalnog administrativnog saveta ine diplomatski predstavnici drava lanica, a predsedava mu ministar inostranih poslova Holandije, dok je Biro administrativni organ, tj. sekretarijat Suda. Iako osnovan sa velikim ambicijama Stalni arbitrani sud nije ostvario znaajniju arbitranu praksu, ali je sa druge strane doprineo nastanku stalnih meunarodnih sudova. Dobar deo presuda doneo je arbitar pojedinac, ali Hakom konvencijom o mirnom reavanju sporova iz 1907. godine utvren nain izbora tri, odnosno pet arbitara, to je dodatno razraeno Generalnim aktom. Pravni osnov za uspostavljanje nadlenosti meunarodne arbitrae lei u dobrovoljnom pristanku strana na takav nain reavanja spora i izvrenje obaveze koja proizilazi iz presude. Pristanak strana na arbitrau moe se dati putem arbitrane klauzule, kao dela dvostranog ili viestranog ugovora za sve budue sporove koji proisteknu iz tih ugovora. Arbitraa se moe ugovoriti kao nain reavanja spora koji je ve nastao povodom izvrenja nekog meunarodnog ugovora kroz zakljuivanje arbitranog kompromisa. Arbitrani kompromis je, prema tome, meunarodni ugovor koji strane odreuju predmet spora, nain imenovanja arbitara, pa i pravna pravila na osnovu kojih e se reiti spor, pravila postupka, rok za izricanje presude, jezik na kom e se postupak voditi i izrei presuda, sedite rada... Arbitranim kompromisom se mogu propisati pravila za reavanje konkretnog sluaja, ili se, pak, pozvati na primenu konkretnog meunarodnog prava. U sluaju da su odredbe arbitranog kompromisa i ugovora o arbitrai nejasne ili nepotpune, arbitri primenjuju opta pravna naela i obiajna pravna pravila. Stranke kompromisom mogu ugovoriti odluivanje na osnovu naela pravinosti (ex aequo et bono), ali mogu naloiti i arbitrima da propiu budue pravno ureenje odnosa meu stranama. Ukoliko kompromis ne sadri nikakve odredbe koje bi bile osnov za odluivanje, arbitrani sud e spor reiti na osnovu optih pravila meunarodnog prava. Prilikom reavanja spora arbitri su vezani predmetom koji je definisan arbitranim sporazumom. Arbitrani postupak je, u principu, u pisanom obliku, a samo izuzetno, ukoliko se strane dogovore ili, pak, to odlui arbitar, odrava se i usmena rasprava. Usmena rasprava se, u principu, vodi uz iskljuenje javnosti, ukoliko arbitar uz saglasnost strana u sporu ne odlui drugaije. U arbitranom postupku svaku od strana zastupa agent koji je u svojstvu slubenog predstavnika svoje vlade. Zastupniku (agentu) u radu mogu da pomau advokati i savetnici. Arbitrani postupak se okonava presudom koja je pravosnana i, po pravilu, je i konana ukoliko strane ne ugovore drugaije. Presuda se donosi veinom glasova i sadri obrazloenje. Saoptava se na javnoj sednici kojoj prisustvuju strane u sporu. Ukoliko strane u sporu ne prisustvuju izricanju presude iste se javno objavljuje i od tog trenutka njeno dejstvo je obavezujue. Izvrenje presude obaveza je strana u sporu u skladu sa optim naelom meunarodnog prava pacta sunt servanda. Naknadna tumaenja nejasne presude daje arbitrano vee koje je istu i donelo. Prilikom arbitranog reavanja sporova i donoenja presuda mogue je nastupanje
161

161

Barto, M. op. cit. str. 57.

84

okolnosti koje mogu da budu razlog za pokretanje postupka dokazivanja nitavosti presude. Razlog za nitavost presude moe da bude nitavost kompromisa ili ugovora o arbitrai, bitno prekoraenje nadlenosti arbitranog vea, u pogledu predmeta spora ili osnova za odluivanje, bitna povreda postupka, korupcija lana arbitranog vea ili donoenje presude bez obrazloenja. U meunarodnoj praksi ovakve situacije su, na sreu, retke, ali u sluaju njihovog nastupanja to je razlog za pokretanje novog arbitranog postupka ili pokretanje postupka pred nekim stalnim meunarodnim sudom. Uee umeaa u arbitranom postupku mogue je uz pristanak strana u sporu i odluku predsedavajueg, pod uslovom da intervenijent dokae svoj pravni interes. U tom sluaju presuda arbitranog suda bie obavezujua i za dravu intervenijenta.

5. MEUNARODNI SUDOVI
Izgradnju meunarodnog pravnog sistema pratio je, dodue ne tako konzistentan i uspean kao izgradnja pravnog sistema kod drava na unutranjem planu, i proces formiranja meunarodnih sudova. Najpre su, shodno regionalnoj prirodi meunarodnog udruivanja, stvarani sudovi za reavanje svih vrsta meunarodnih sporova tog regiona, da bi potreba za izgradnjom svetskog meunarodnopravnog poretka rezultirala osnivanjem suda iji je zadatak ouvanje univerzalnog meunarodnog pravnog poretka. Bez obzira na personalnu i teritorijalnu nadlenost zadatak svih meunarodnih sudova bio je tumaenje i primena optih pravila na konkretne sluajeve. Istorija meunarodnog prava belei da je prvi stalni meunarodni sud regionalnog karaktera bio Centralnoameriki sud, koji je osnovan Konvencijom iz 1907. godine na period od deset godina. Prvi meunarodni sud formiran u okviru univerzalne organizacije je Stalni sud meunarodne pravde nastao 1920. godine usvajanjem Statuta Suda od strane Saveta Drutva naroda. Stalni sud meunarodne pravde delovao je kao sud opte nadlenosti u periodu od 1922. do 1940. godine kada je Nemaka izvrila okupaciju Holandije. Meunarodni sud pravde, kao jedan od est glavnih organa Ujedinjenih nacija, osnovan je 1945. godine, a njegov statut sastavni je deo Povelje UN. Znaajno unapreenje multilateralnih odnosa u periodu posle Drugog svetskog rata doprinelo je stvaranju niza politikih i ekonomskih meunarodnih organizacija, a sa njima i vie stalnih meunarodnih sudova sa specijalizovanom nadlenou. Nadlenost tih sudova odreena je osnivakim multilateralnim ugovorima i protee se, po pravilu, na drave ugovornice, odnosno lanice tih organizacija i pravnim i fizikim licima iz tih drava. Evropski sud za ljudska prava, sa seditem u Strazburu, osnovan je Evropskom konvencijom o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine. Deluje kao pravosudna instanca Saveta Evrope, meunarodne politike organizacije koja okuplja trenutno 47 evropskih drava. Nadlean je za povrede prava iz obredbi Konvencije i protokola koji su doneti kao dopuna Konvencije. Sline nadlenosti ima i Meuameriki sud za ljudska prava koji je osnovan Amerikom
162 163

162 Drave Centralne Amerike, i to: Gvatemala, Honduras, Kostarika, Nikaragva i El Salvador osnovale su Konvencijom sud na 10 godina sa namerom da se njegovo dejstvo produi. Centralnoameriki sud je, meutim, radio samo u periodu od 1908. do 1917. godine i za to vreme doneo deset odluka. 163 U tom periodu Sud je izrekao 31 presudu i dao 27 savetodavnih miljenja. Statut Suda ratifikovale su u startu 32 drave, da bi u momentu faktikog prestanka rada ratifikaciju izvrilo 50 drava lanica. Stalni meunarodni sud pravde formalno je ukinut 1946. godine, kada je ukinuto i Drutvo naroda.

85

konvencijom za ljudska prava iz 1969. godine. Sedite Meuamerikog suda je u San Hozeu u Kostariki, a uz Sud deluje i Meuamerika komisija za ljudska prava. U okviru dananje Evropske unije deluje Evropski sud pravde sa seditem u Luksemburgu. Evropski sud pravde pravni je sledbenik Suda Evropske zajednice za ugalj i elik, pa Suda Evropske zajednice, a od 1993. godine je pravosudni organ Evropske unije nadlean, pored ostalog, i za tumaenje odredbi osnivakih ugovora i za sporove izmeu drava lanica. Meunarodni sud za pravo mora ustanovljen je 1996. godine kao sud specijalne nadlenosti Konvencijom o pravu mora iz 1982. godine. Sedite Suda nalazi se u Hamburgu. Nezavisno sudsko telo nadleno za zloine genocida, ratne zloine, zloine protiv ovenosti i zloin agresije je Stani meunarodni krivini sud osnovan Rimskim statutom iz 2002. godine. On je nezavisno meunarodno sudsko telo i deluje van sistema Ujedinjenih nacija. Za razliku od Stalnog meunarodnog krivinog suda u okviri sistema Ujedinjenih nacija deluju dva ad hoc tribulala, i to: Haki tribunal za bivu SFR Jugoslaviju i Tribunal za Ruandu. Navedeni krivini sudovi nisu, meutim, nadleni da presuuju sporove izmeu drava.

6. MEUNARODNI SUD PRAVDE

Meunarodni sud pravde je glavni sudski i jedan od est najvanijih organa Ujedinjenih nacija. Sud deluje u skladu sa Statutom koji je zasnovan na Statutu Stalnog suda meunarodne pravde i sastavni je deo Povelje UN. Shodno navedenom svi lanovi UN su istovremeno i strane Statuta Meunarodnog suda pravde. Drava koja nije lanica UN moe da postane strana Statuta Meunarodnog suda pravde pod uslovima koje odredi Generalna skuptina na preporuku Saveta bezbednosti. Meunarodni sud pravde sastoji se od 15 nezavisnih sudija, koje u sloenom postupku biraju Generalna skuptina i Savet bezbednosti sa liste lica koju su predloile nacionalne grupe Stalnog arbitranog suda. Mandat sudija traje devet godina, sa mogunou reizbora, a svih 15 sudija moraju biti razliitog dravljanstva. Za sudije se predlau istaknuti pravnici visokih moralnih osobina, koji ispunjavaju uslove za obavljanje najviih sudskih funkcija u njihovim zemljama ili su poznati pravni strunjaci u oblasti meunarodnog prava. Svake tri godine biraju se petorica novih sudija i na taj nain obezbeuje kontinuitet rada Suda. Za vreme trajanja svoga mandata sudije ne mogu biti smenjene osim ako su po jednoglasnom miljenju ostalih sudija prestali da ispunjavaju traene uslove. U vrenju pravosudne funkcije sudije uivaju diplomatske privilegije i imunitete, kao i efovi diplomatskih misija, dok predsednik Suda ima pravo prvenstva nad doajenom diplomatskog kora u Hagu. Predsednik i podpredsednik biraju se iz reda sudija na period od tri godine, sa pravom izbora na jo jedan trogodinji mandat. Sudske, diplomatske i administrativne funkcije u ime Suda obavlja sekretar koga imenuje Meunarodni sud pravde. Ako Sud u vee ne uvrsti nijednog sudiju koji je dravljanin stranaka u sporu, svaka od tih stranaka moe pristupiti izboru jednog sudije za taj sluaj koji mora ispunjavati kriterijume za izbor stalnih sudija. Statutom predviene obaveze Sud vri u punom sastavu ili u veima. Kada odluuje u punom sastavu za kvorum je neophodno devet sudija. Zavisno od predmeta spora Sud moe
164

164

lan 31. Statuta Meunarodnog suda pravde.

86

da radi u veima od tri ili pet sudija. Prema Statutu kada se bavi radnim ili sporovima u vezi sa tranzitom i saobraajem, Sud odluuje u veima od trojice sudija. Takoe Sud ima pravo da, zavisno od konkretnog spora, obrazuje vee iji broj sudija e uskladiti sa strankama u sporu. Statut omoguava Sudu da svake godine u cilju ekspeditivnosti postupka formira vee od pet sudija koji e, uz saglasnost stranaka u sporu, odluivati u skraenom postupku. Skraeni postupak podrazumeva voenje spora bez usmenog dela postupka.

165

6.1. NADLENOST MEUNARODNOG SUDA PRAVDE

Stranke u postupku koji se vodi pred Meunarodnim sudom pravde mogu da budu samo drave. Iako pravna i fizika lica ne mogu da imaju status stranke u postupku pred Meunarodnim sudom dosadanja sudska praksa pokazuje da je u znaajnom broju sporova diplomatsku zatitu potraivanja pojedinaca svojih dravljana preuzimala njihova drava u svojstvu tuioca. Pretpostavka za uspostavljanje nadlenosti Meunarodnog suda pravde pored prihvatanja Statuta Suda je i pristanak drava. Bez pristanka drava u sporu nema ni uspostavljanja nadlenosti Suda. Sud, meutim, moe odluivati i u sporovima u kojima jedna ili obe drave nisu stranke Statuta, ali samo pod uslovom da je ta, odnosno obe drave, deponovala svoju izjavu o prihvatanju nadlenosti u skladu sa Statutom kod sekretara Suda. Inae, saglasnost na nadlenost Suda stranke mogu dati za neki spor koji ve postoji, ili u pogledu buduih sporova koji mogu nastati. Nadlenost Meunarodnog suda pravde se prostire na sve sporove koje stranke iznesu pred njega, a isto tako i na sve sluajeve posebno predviene u Povelji Ujedinjenih nacija ili u vaeim ugovorima i konvencijama. Pravilo je da Sud sporove reava u skladu sa meunarodnim pravom. Pri tom Sud primenjuje opte i posebne meunarodne konvencije priznate od strana u sporu, meunarodne obiaje, opta pravna naela priznata od strane civilizovanih naroda i, kao pomono sredstvo za utvrivanje pravnih pravila, sudske odluke i doktrinu najpozvanijih strunjaka javnog prava raznih naroda. Statut, meutim, doputa mogunost da, ako to stranke u sporu izriito zatrae, spor rei po naelu pravinosti (ex aequo et bono), to se do danas nije dogodilo. Statut takoe predvia jednostranu izjavu prihvata fakultativne klauzule, tj. nadlenosti Suda za budue sporove sa svakom drugom dravom koja je prihvatila istu obavezu. Na bazi uzajamnosti, i bez posebnog sporazuma uspostavlja se nadlenost Suda o svim pravnim sporovima koji se odnose na: a) tumaenje nekog ugovora; b) svako pitanje meunarodnog prava; c) postojanje bilo koje injenice koja bi, ako se utvrdi, predstavljala krenje neke meunarodne obaveze; d) prirodu ili obim obeteenja zbog krenja neke meunarodne obaveze. Nadlenost Meunarodnog suda pravde u postupku reavanja sporova se, prema tome, gradi na sporazumu stranaka. U nadlenosti Meunarodnog suda pravde je i davanje savetodavnog miljenja o svakom pravnom pitanju na zahtev Generalne skuptine, Saveta bezbednosti ili drugih organa i specijalizovanih ustanova koje na to ovlasti Generalna skuptina UN. Ova nadlenost Suda zasnovana je direktno na odredbama Povelje Ujedinjenih nacija, ali i Statuta koji Sudu daje diskreciono pravo da postupi ili ne po tom zahtevu.
166 167 168 169

165 166 167 168 169

lan 26. stav 1. Statuta Meunarodnog suda pravde. lan 36. stav 1. Statuta Meunarodnog suda pravde. lan 36. stav 2. Statuta Meunarodnog suda pravde. lan 96. Povelje Ujedinjenih nacija. lan 65. Statuta Meunarodnog suda pravde.

87

6.2. POSTUPCI PRED MEUNARODNIM SUDOM PRAVDE

S obzirom na predmet i stranke koje mogu da pokrenu postupak pred Meunarodnim sudom pravde uslovno razlikujemo dva osnovna postupka. Prvi je, de facto, postupak koji se vodi izmeu drava sa odlikama parninog postupka, a, drugi, postupak koji Sud vodi povodom davanja savetodavnog miljenja na zahtev Saveta bezbednosti, Generalne skuptine ili nekog organa ili specijalizovane agencije UN po ovlaenju Generalne skuptine. Savetodavni postupak se moe okonati proglaenjem savetodavnog miljenja ili, pak, povlaenjem zahteva za davanje savetodavnog miljenja od strane podnosioca. Ukoliko se postupak okonava davanjem savetodavnog miljenja, to je najei sluaj, proglaenje miljenja se vri na javnoj sednici kojoj prisustvuju podnosioci zahteva i predstavnici drava i meunarodnih organizacija koje su neposredno zainteresovane za savetodavno miljenje o pravnom pitanju. Savetodavno miljenje Suda nije pravno obavezujueg karaktera, ali znaaj institucije koja ga donosi daje mu meunarodni kredibilitet. Postupak koji se vodi pred Sudom, a povodom spora izmeu drava, predstavlja, u stvari, parnini postupak predvien Statutom, odnosno Poslovnikom Suda. Postupak se vodi, saglasno sporazumu stranaka, na jednom od dva slubena jezika Suda francuskom ili engleskom, ili pak po zahtevu stranke i odobrenju Suda na nekom treem jeziku. Postupak pred Sudom poinje saoptavanjem (notifikacijom) kompromisa obe stranke ili pismenom tubom upuenom sekretaru koji sadre predmet spora i stranke u sporu. Stranke u sporu predstavljaju zastupnici kojima Sud dostavlja sve spise o sporu. Agentima pred Sudom mogu pomagati savetnici i advokati. Osnovni postupak u kom se utvruje meritum spora sastoji se iz pismenog i usmenog dela. U pisanoj fazi postupka Sudu i strankama u sporu dostavljaju se podnesci, protivpodnesci, odgovori, dokazni spisi i isprave. Navedeni akti dostavljaju se, pored ostalih, i sekretaru Suda i u vreme pismenog dela postupka imaju poverljiv karakter. Usmeni postupak sastoji se u sasluanju svedoka, vetaka, zastupnika, savetnika i advokata pred Sudom. Usmenom raspravom rukovodi predsednik, u sluaju njegove spreenosti podpredsednik, a ako su obojica spreeni da predsedavaju, predsedava najstariji sudija. Usmena rasprava pred Sudom je javna. Javnost se moe iskljuiti na zahtev strana u sporu ili po odluci Suda. Uobiajeno je da prvi govori zastupnik tuitelja, premda red izlaganja moe da bude utvren sporazumom stranaka ali i odlukom Suda. Svedoci i vetaci pre davanja iskaza polau zakletvu, a njihovo ispitivanje vre zastupnici i advokati strana u sporu pod kontrolom predsednika Suda. Nakon zavretka dokaznog postupka Sud zakljuuje usmenu raspravu i Sud se povlai na veanje o odluci. Veanje Suda je tajno, a odluke se donose veinom prisutnih sudija. U sluaju jednake podele glasova, predsednik ili sudija koji ga zamenjuje ima odluujui glas. Presuda se objavljuje na javnoj sednici itanjem i ima obavezujue dejstvo samo prema strankama u sporu i u odnosu na konkretan sluaj. Presuda je konana i stranke na nju nemaju pravo albe. U situaciji kada presuda u celini ili delimino ne predstavlja jednoduno miljenje sudija, svaki sudija je ovlaen da d odvojeno miljenje. Dakle, odvojeno miljenje je izraz negativnog glasanja u Veu i neslaganja sa izrekom presude i njenim obrazloenjem. Za razliku od odvojenog miljenja, sudija moe da izrazi i individualno miljenje, pri emu se slae sa izrekom, ali ne i argumentima iznetim u obrazloenju. Prihvatanjem nadlenosti Meunarodnog suda pravde stranke su se obavezale i na izvravanje njegovih presuda. Ukoliko stranka u sporu ne ispuni obaveze nametnute
170 171 172

170 171 172

lan 43. stav 5. Statuta Meunarodnog suda pravde. lan 55. stav 2. Statuta Meunarodnog suda pravde. lan 57. Statuta Meunarodnog suda pravde.

88

presudom Suda, druga stranka se moe obratiti Savetu bezbednosti u ijoj nadlenosti je davanje preporuke ili izricanje mera koje bi trebalo preduzeti u cilju izvrenja presude. Presude Meunarodnog suda pravde mogu se podvri reviziji samo u sluaju da se radi o otkriu neke nove odlune injenice koja nije bila poznata pre izricanja presude ni Sudu ni stranci u sporu koja zahteva obnovu, a da nepoznavanje te injenice nije posledica nemarnosti. Subjektivni rok za reviziju iznosi est meseci od otkria ove injenice, a objektivni je deset godina od dana izricanja presude. Parnini postupak pred Sudom moe biti, pored presude, okonan i povlaenjem tube i poravnanjem stranaka. Povlaenje tubenog zahteva od strane tuioca mogue je pod sledeim kumulativno ispunjenim uslovima. Prvo, da je tuilac pismeno obavestio Sud o odustanku od tubenog zahteva. Drugo, da tuena strana do podnoenja obavetenja o odustanku od tubenog zahteva nije preduzela nijednu parninu radnju. I, tree, da Sud donese naredbu o prekidu postupka i brisanju spora iz Upisnika. U sluaju da je tuena strana preduzela neku parninu radnju do prijema obavetenja od odustanku od tube, Sud odreuje rok u kom se tuena strana ima izjasniti o predloenom prekidu postupka. Ukoliko tuena strana prihvati prekid ili se ne izjasni u predvienom roku postupak se prekida. U sluaju prigovora tuene strane postupak se nastavlja. Pre donoenja presude stranke mogu u svakom trenutku postupka sklopiti sporazum o poravnanju o emu obavetavaju Sud. Sporazum o poravnanju sainjava se u pisanoj formi i dostavlja Sudu koji donosi reenje o prekidu postupka i brisanju spora iz Upisnika.

6.3. SPOREDNI POSTUPCI

Pored osnovnog postupka koji za cilj ima reavanja spora u meritumu, neka uzgredna pitanja, koja su od znaaja za reenje spora, reavaju se u sporednim postupcima pred Meunarodnim sudom pravde. U sporedne ili incidentne postupke spadaju: postupak u vezi sa prethodnim prigovorima, postupak u vezi sa privremenim merama i postupak intervencije tree drave u spor. Prethodni prigovor podnosi, po pravilu, tuena strana u roku koji je predvien za dostavljanje odgovora na tubu. Ulae se u pisanom obliku i njime se osporava nadlenost Suda ili opravdanost tube. Podnoenje prethodnih prigovora ima za posledicu suspendovanje osnovnog postupka, pa Sud trai izjanjenje tuioca po prigovoru, a potom zakazuje usmenu raspravu po prigovorima. Na kraju sporednog postupka po prigovorima Sud izrie presudu kojom moe usvojiti prigovore u celosti i proglasiti se nenadlenim (tada je odluen i osnovni spor u meritumu) ili, pak, odbaciti sve ili neke prethodne prigovore i nastaviti reavanje osnovnog spora. Postupak izdavanja privremenih mera zatite moe da se pokrene u bilo kojoj fazi glavnog postupka. Zahtev za izricanje privremenih mera, po pravilu, podnosi tuilac, ali je ta mogunost ostavljena i Sudu. Zatita prava i interesa koji su predmet spora je razlog za pokretanje postupka za izdavanje privremenih mera. Postupak je hitan, a za cilj ima spreavanje daljeg pogoravanja sporne situacije. O zahtevu za preduzimanje privremenih mera moe da se izjasni i druga strana do okonanja usmene rasprave. Sud u ovom sporednom postupku odluuje naredbom i nije ogranien zahtevom za sprovoenje privremenih mera. Naredba ima pravno obavezujue dejstvo i pored stranaka dostavlja se i Savetu bezbednosti.
173

173 Sud ne bi bio nadlean u sluaju nepostojanja kompromisa, dok bi tubeni zahtev bio neprihvatljiv u situaciji da tuilac nema pravni interes u sporu.

89

Pravo tree drave da intervenie, tj. da se umea u parnicu pred Sudom, njihovo je legitimno pravo. Statut Meunarodnog suda pravde predvia pravo na intervenciju tree drave po dva osnova. U prvom sluaju trea drava moe da podnese zahtev Sudu za intervenciju ukoliko smatra da e njen pravni interes biti povreen u sporu koji se vodi. U zahtevu za intervenciju trea drava treba da obrazloi cilj intervencije i svoj pravni interes koji je ugroen kroz spor suprotstavljenih strana. Ukoliko sud dopusti intervenciju tree drave u parnici presuda ima obavezujue dejstvo i za umeaa. Drugi osnov za intervenciju tree strane u parnici imamo kod viestranih meunarodnih ugovora. Naime, ukoliko je predmet spora dve parnine strane tumaenje ili pravo iz viestranog ugovora, svaka od strana ugovornica ima pravo intervencije u toj parnici. Trea drava koja eli da intervenie po tom osnovu duna je dostaviti Sudu izjavu o intervenciji do okonanja pismenog dela postupka. Presuda u postupku u kom je uee uzeo i intervenijent jednako obavezuje kako parnine strane tako i umeaa.

90

VI DIPLOMATSKO I KONZULARNO PRAVO

DIPLOMATSKO PRAVO

Diplomatsko i konzularno pravo predstavlja deo meunarodnog javnog prava. Predmet izuavanja diplomatskog i konzularnog prava su pravna pravila koja reguliu odnose izmeu drava, drava i meunarodnih organizacija i unutar meunarodnih organizacija. Nastanak i razvoj diplomatskog i konzularnog prava vezuje se za formiranje prvih drava, ali pravu ekspanziju ostvaruje tek u prvoj polovini XX veka, kada je svest o potrebi organizovanog funkcionisanja meunarodne zajednice rezultirala osnivanjem meunarodnih organizacija univerzalnog karaktera. Istorija diplomatskog i konzularnog prava na meunarodom nivou belei prve znaajne dokumente poetkom XIX veka, kada je na Bekom kongresu donet Pravilnik o rangu diplomatskih predstavnika (Beki reglman), koji je 1918. godine Protokolom iz Ahena dopunjen. Moderno diplomatsko i konzularno pravo kodifikovani su usvajanjem niza meunarodnih konvencija koje ine osnovu i predstavljaju izvor savremenog diplomatskog i konzularnog prava. Na predlog Komisije Ujedinjenih nacija za meunarodno pravo , koje je sainjeno na inicijativu Jugoslavije 1961. godine izvrena je kodififikacija savremenog diplomatskog prava donoenjem Beke konvencije o diplomatskim odnosima. Dve godine kasnije, 1963. godine, takoe u Beu, izvrena je kodifikacija konzularnog prava donoenjem Konvencije o konzularnim odnosima. Pored dve navedene konvencije, znaajan izvor diplomatskog prava su Konvencija o specijalnim misijama iz 1969. godine, Konvencija o spreavanju i i kanjavanju krivinih dela protiv lica pod meunarodnom zatitom, ukljuujui i diplomatske agente iz 1973. godine, Beka konvencija o predstavljanju drava u njihovim meusobnim odnosima sa meunarodnim organizacijama univerzalnog karaktera iz 1975. godine. Navedenih pet konvencija ini savremeni corpus diplomaticus odnosno predstavlja kodifikaciju diplomatskog i konzularnog prava, te regulie materiju specijalnih i stalnih misija, ukljuujui posebno i meunarodnu zatitu diplomata. Pored osnovnih dokumenata znaajne izvore diplomatskog prava ine i: Konvencija o privilegijama i imunitetima specijalizovanih agencija iz 1947. godine i Konvencija i o privilegijama i imunitetima Ujedinjenih nacija iz 1946. godine, te Sporazum o seditu Ujedinjenih nacija zakljuen izmeu OUN i Sjedinjenih Amerikih Drava iz 1947. godine. Navedenim izvorima svakako treba dodati i Povelju Ujedinjenih nacija, statute specijalizovanih agencija UN, te brojne bilateralne konvencije i meunarodne sporazume.

91

1. POJAM I VRSTE DIPLOMATIJE

Neodvojivi deo diplomatskog i konzularnog prava predstavlja diplomatija kao drutvena kategorija i kompleksan i vieznaan pojam. Nastanak diplomatije vezuje se, takoe, za formiranje prvih drava, to mu pored istorijsko- -drutvene daje i pravnu komponentu. Sama re diplomatija vodi poreklo od grke rei diploma i etimoloki oznaava akt suverena presavijen na pola. Diplomatija od najranijih dana podrazumeva pregovore na najviem nivou dobijajui na taj nain, pored ostalog, atribut meunarodne, odnosno meudravne delatnosti. Diplomatija kao delatnost u uem smislu vezuje se za spoljnopolitiku aktivnost drave prema drugoj dravi ili prema meunarodnoj organizaciji, kao subjektu meunarodnog prava. Diplomatija kao delatnost, u irem smislu, prevazilazi koncept spoljnopolitike delatnosti subjekta meunarodnog prava i meunarodnih odnosa. Pod diplomatijom u najoptijem smislu, u narodnom govoru, podrazumeva se sposobnost, spretnost odnosno umenost u voenju nekog posla. Nema sumnje da je diplomatija i kao delatnost, a naroito kao organizacija, konstitutivni elemenat spoljne politike koju pravna drava vodi u meunarodnoj komunikaciji sa drugim dravama ili meunarodnim organizacijama kao subjektima meunarodnih odnosa. Koncept spoljne politike svake drave utvruju njeni izvrni i zakonodavni organi saglasno osnovnom pravnom i politikom aktu svake zemlje Ustavu, pa je ona u tom smislu i odraz unutranje politike i ekonomske i opte drutvene stvarnosti. Tako utvreni osnovni ciljevi spoljne politike ostvaruju se kroz diplomatsku aktivnost nadlenih dravnih organa koji predstavljaju i zastupaju interese drava u meunarodnim odnosima.
174

1.1. BILATERALNA I MULTILATERALNA DIPLOMATIJA

U zavisnosti od kriterijuma klasifikacije postoji nekoliko vrsta diplomatije. S obzirom na injenicu da li u diplomatskoj aktivnosti uestvuju predstavnici dve ili vie drava, razlikuju se bilateralna i multilateralna diplomatija. Bilateralna diplomatija je oblik meunarodnih odnosa izmeu dve drave bilo da se odvija kroz povremene ili stalne diplomatske kontakte. Prvi oblici bilateralne diplomatije datiraju iz vremena i pre formiranja prvih drava, a formu stalne diplomatske misije dobijaju u XVI veku. U modernom konceptu razvoja i organizacije drava i meunarodne zajednice bilateralna diplomatija predstavlja osnov za pripremu i izradu nacrta meunarodnih dokumenata i nezaobilazni deo ostvarenja i primene meunarodnih pravila. Rad diplomatskih slubi na bilateralnom nivou baza je i za kasnije postizanje saglasnosti efova drava ili vlada koja nastaje kao rezultat pregovora stalne, povremene ili samit diplomatije. O neophodnosti bilateralne, uprkos ekspanzije multilateralne diplomatije u poslednjih pola veka govori podatak da se broj predstavnitava, a ni broj diplomatskih agenata koji uestvuju u bilateralnoj diplomatiji, ne smanjuje. Diplomatski odnosi izmeu vie drava ili multilateralna diplomatija dobijaju na znaaju osnivanjem meunarodnih organizacija univerzalnog karaktera, najpre Drutva naroda, a potom, posle Drugog svetskog rata, i Organizacije ujedinjenih nacija i drugih meunarodnih organizacija. Istorija diplomatije belei prve oblike multilateralne diplomatije jo u Starom veku, a pravi poetak je XIX vek kada su kroz meunarodne dogovore velike sile kreirale odnose na evropskom kontinentu. Uticaj velikih sila na oblikovanje meunarodne politike od tada do danas menjao je forme i intenzitet, a nadmo argumenata sile nad snagom argumenata
175

174 Stojskovi M.: Predgovor knjige Miodraga Mitia Diplomatija delatnost, organizacija, vetina, profesija, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999, str. 1. 175 Avramovi N.: Diplomatsko i konzularno pravo, Privredna akademija, Novi Sad, 2006, str. 15.

92

u manjoj ili veoj meri odlika je bipolarnog sveta u periodu posle Drugog svetskog rata, ali i perioda razvoja savremenog globalnog drutva. Globalizacija privrede, politike i prava daje novi podsticaj razvoju multilateralne diplomatije kroz procese kodifikacije i unifikacije, a pad Berlinskog zida 1989. godine simbolini je poetak izgradnje savremenog unipolarnog sistema meunarodnih politikih i privrednih odnosa.

1.2. STALNA I AD HOC DIPLOMATIJA

Ukoliko je kriterijum za podelu diplomatije vremenski period u kome se spoljnopolitike aktivnosti obavljaju, diplomatija se deli na stalnu i ad hoc diplomatiju. Stalna diplomatija podrazumeva otvaranje i funkcionisanje stalnih diplomatskih misija drava lanica u okviru Ujedinjenih nacija i drugih meunarodnih organizacija i, naravno, diplomatsko-konzularnih predstavnitava u dravi prijema. Stalne diplomatske misije i akreditovana diplomatskokonzularna predstavnitva osnov su organizacije i funkcionisanja svake diplomatske slube. Za razliku od stalne diplomatske slube, koja je proizvod novije istorije, ad hoc diplomatija stara je koliko i civilizacija. Povremene ili specijalne misije u odnosima izmeu drava, a i u odnosima izmeu drava i meunarodnih organizacija, sredstvo su i nain za ostvarivanje razliitih, posebno spoljnotrgovinskih ciljeva meunarodnih subjekata. injenica da izmeu drava pri tom postoji stalni, institucionalni oblik diplomatskih odnosa je bez znaaja. S obzirom na to da se specijalne misije formiraju u cilju realizacije odreenog zadatka u tano odreenom ogranienom vremenskom intervalu, ad hoc diplomatija u teoriji i praksi slovi kao efikasna i svrsishodna diplomatska aktivnost.
176

1.3. SAMIT I POSREDNIKA DIPLOMATIJA

Samit diplomatija ili diplomatija na vrhu je forma diplomatske aktivnosti koja podrazumeva uee efova drava ili vlada svih ili vie suverenih zemalja. Kongresi velikih sila na kojim su njihovi suvereni u XIX veku krojili sudbinu evropskih naroda i granica drava bili su uvertira moderne samit diplomatije druge polovine XX i poetka XXI veka. Krize manifestovane u dva svetska rata u XX veku inicirale su konferencije velike trojice u Teheranu, Jalti i Potsdaunu i trasirale eru diplomatije na vrhu i znaaj lidera svetskih sila u kreiranju meunarodne politike. Diplomatija na vrhu ispoljava se u formi bilateralne (uz uee efova drava ili vlada dve drave) i multilateralne (uz uee lidera tri ili vie drava ili vlada) diplomatije. Samit diplomatija je neretko i institucionalizovana i egzistira kao stalna ili redovna (poput redovnih godinjih sastanaka, (npr. Grupe G-7 odnosno G-8) na multilateralnom planu i redovnih polugodinjih, na primer nemako-francuskih samita na predsednikom bilateralnom nivou. Pored stalne, samit diplomatija veoma je znaajna i kroz ad hoc diplomatiju koja se ispoljava i kroz bilateralni i multilateralni oblik. Ad hoc samiti na vrhu, meutim, mnogo su ei kao ceremonijalni ili komemorativni, nego kao oblici reavanja nekog vanog spoljnopolitikog pitanja. Samit diplomatija unela je i linu notu u strogi diplomatski protokol, koji je uobiajen u diplomatskoj komunikaciji pri reavanju najsloenijih pitanja

176 Neki autori tvrde da je nastala u davna vremena, kada su nai preci shvatili da je korisnije da sasluaju poruku susednog plemena nego da pojedu njenog donosioca (kako je do tada bilo uobiajeno) citat iz knjige Miti M. Diplomatija kao sredstvo za promociju, ostvarivanje i zatitu poslovnih interesa, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003, str. 8.

93

spoljne politike. Diplomatsko posredovanje izmeu dve (ili vie) suprotstavljenih drava od strane posrednika iz neutralne zemlje u cilju pronalaenja kompromisa u reavanju spornog pitanja naziva se posrednika ili atl diplomatija. Posrednik, pored prenoenja poruka izmeu strana sa suprotnim interesima, prenosi i stavove meunarodne zajednice i, naravno, zemlje koja ga je akreditovala.

177

2. ORGANI DRAVE U MEUNARODNIM ODNOSIMA

Drave i meunarodne organizacije kao subjekti meunarodnog prava meusobno opte preko svojih organa, iji status, ovlaenja i obaveze subjekti utvruju unutranjim zakonodavstvom, odnosno usvojenim pravnim pravilima. Ovlaenja organa predstavljanja subjekata meunarodnog prava utvrena su i ograniena, pored unutranjih popisa, i prihvaenim pravilima meunarodnog prava. Dravu kao subjekta meunarodnog prava u meunarodnim, dakle diplomatskim, odnosima predstavljaju: ef drave, predsednik Vlade, ministarstvo inostranih poslova, diplomatsko-konzularna predstavnitva i specijalne misije. ef drave, predsednik Vlade i ministar inostranih poslova spadaju u takozvane unutranje organe drava, iji su izbor, nadlenosti, obaveze i odgovornosti propisani unutranjim zakonodavstvom zemlje. Stoga se i stepen ovlaenja, naziv i delokrug nadlenosti razlikuje od drave do drave, premda po meunarodnom pravu sve izjave i istupi navedenih organa proizvode jednake pravne posledice u meunarodnom pravu. Drave imaju obavezu da se meusobno obavetavaju o personalnim promenama na navedenim funkcijama. ef drave je najvii organ zastupanja i predstavljanja zemlje. Pri tom, sa aspekta meunarodnog prava, nije od znaaja da li se radi o izbornom ili naslednom efu drave. Naime, bez obzira na oblik vladavine i injenicu da li su efovi drava predsednici republike ili suvereni u monarhijama, carevinama ili kneevinama, njihova prava, obaveze, imuniteti, privilegije i olakice prilikom obavljanja spoljnopolitikih dunosti u ime svoje drave su isti. ef drave za vreme slubenog boravka u stranoj zemlji uiva potpuni imunitet od krivinog, graanskog i upravnog sudstva u dravi prijema, a isti stepen privilegija i imuniteta imaju i lanovi njegove porodice i lica u njegovoj pratnji. Za efa drave, ali i predsednika vlade, koji rukovodi najviim organom izvrne vlasti i ministra inostranih poslova, koji vodi dravni resor zaduen za spoljne poslove, ukljuujui i sva diplomatska i konzularna predstavnitva i stalne misije pri meunarodnim organizacijama, po pravilu, nije potrebno posebno punomoje za zastupanje drave u meunarodnim odnosima. Predsednik vlade u oblasti spoljne politike nekih drava ima ak vea ovlaenja od efa drave. Tako na samitima na vrhu Grupe 8 najrazvijenijih zemalja sveta, Veliku Britaniju, Japan, Kanadu, Nemaku i Italiju predstavljaju predsednici vlada, koji ravnopravno uestvuju u radu sa predsednicima Ruske Federacije, SAD i Francuske. Pored efova drava i vlada, koji zastupaju dravu u zemlji i inostranstvu, postoji poseban resor u okviru vlade, koji se bavi spoljnim poslovima i najee se naziva ministarstvo inostranih poslova. Ministarstvom, po pravilu, rukovodi ministar, koji je i stareina diplomatskih i konzularnih predstavnitava u inostranstvu i misija pri meunarodnim
177 Novija istorija belei niz susreta nemakog kancelara Helmuta Kola i ruskih predsednika Gorbaova, pa Jeljcina, i kasnije kancelara redera i ruskog lidera Vladimira Putina. Do jue su bili aktuelni susreti na vrhu predsednika SAD Dorda Bua i Ruske Federacije Vladimira Putina, a danas predsednika SAD Baraka Obame i ruskog predsednika Medvedeva.

94

organizacijama. Veliina, organizaciona struktura i broj zaposlenih u ministarstvu inostranih poslova zavise od veliine, ekonomske snage, interesa i ambicije koju zamlja ima u sferi meunarodnih odnosa. Od drave do drave, ti inioci se razlikuju, pa su i organizacione strukture ministarstava inostranih poslova zemalja razliite, kao to je razliit i broj zaposlenih, broj, sastav i organizaciona ema diplomatskih misija. Ipak, uobiajeno je da ministarstvo inostranih poslova u osnovi, a takva je i organizaciona struktura veine zemalja, imaju najmanje tri sektora. To su: politiki sektor u iji sastav ulaze poslovi bilateralne i multilateralne diplomatije, konzularni i sektor meunarodne ekonomske saradnje. Pored navedena tri sektora, kao posebne slube ili u okviru sektora, organizovani su: personalno-pravni, dokumentacioni, arhivski, protokolarni, analitiki, meunarodno-pravni i drugi poslovi, zatim organizacioni deo zaduen za informisanje, nauku i kulturu, sluba bezbednosti, prevodilaka sluba, sekretarijat... Ciljevi spoljne politike i ekonomske mogunosti svake drave diktiraju broj diplomatsko-konzularnih predstavnitava u inostranstvu, odnosno diplomatskih misija pri meunarodnim organizacijama. Pored navedenih lica u meunarodnom optenju esto se odravaju sastanci na ministarskom nivou, gde se u ulozi predstavnika drava pojavljuju resorni ministri koji pokrivaju oblast koja je predmet samita.
178

3. USPOSTAVLJANJE DIPLOMATSKIH ODNOSA

Prve stalne diplomatske misije, kao oblik saradnje dve drave u oblasti spoljnih poslova, potiu iz druge polovine XIV veka, i prvi su institucionalni oblik diplomatije. Preko diplomatskih predstavnitava, kao dravnih organa, odvija se deo ukupnih bilateralnih diplomatskih aktivnosti iji su subjekti suverene drave. Akreditovanjem misije u drugoj zemlji drave koriste aktivno pravo poslanstva (ius legationis), odnosno pasivno pravo poslanstva, tj. pravo da prime diplomatsku misiju druge zemlje na svojoj teritoriji. Dvostrana ili bilateralna diplomatija, meutim, obuhvata odnose, aktivnosti i saradnju izmeu zvaninih organa dve drave u ijoj nadlenosti su poslovi spoljne politike. Funkcionisanje diplomatskih odnosa podrazumeva, najpre, njihovo uspostavljanje i, iako se radi o dve razliite pravne radnje, praktino uspostavljanje bilateralnih odnosa to prati otvaranje diplomatskih misija, kao druga pravna radnja u loginom sledu dogaaja. Uslov za uspostavljanje diplomatskih odnosa je uzajamna saglasnost volja drava, koja se ispoljava kroz sporazum dveju vlada. Sporazum vlada dve drave moe biti zakljuen u formi meunarodnog ugovora o uspostavljanju odnosa ili kroz razmenu nota ili pisama kao proceduralnu formu ili, pak, kroz zajedniko saoptenje ili kominike vlada ili ministara inostranih poslova, pa do, izuzetno, proste saglasnosti volja predstavnika dve drave. Iako sporazum redovno prati uspostavljanje diplomatskih odnosa, njegovo zakljuenje ne mora da znai i automatsko otvaranje diplomatskih misija. Diplomatska komunikacija se, naime, moe obavljati i preko diplomatskih misija drave koja je stacionirana u nekoj treoj dravi ili diplomatskog predstavnika koji ve ima jednu akreditaciju u nekoj treoj zemlji. Osnovno pravilo bilateralne diplomatije jeste reciprocitet u odnosima dve drave. Dilema pri izradi Beke konvencije o diplomatskim odnosima je bila: da li ustanoviti jedinstvenu klasu efova diplomatskih predstavnitava i da li meu klase efova diplomatskih misija treba unositi poslanike, kojih je u diplomatskoj praksi posle Drugog svetskog rata bilo sve manje?
178 Broj lanova diplomatske misije neke drave pri meunarodnim organizacijama utvren je ili osnivakim ugovorima ili, pak, statutima tih organizacija.

95

Beka konvencija o diplomatskim odnosima iz 1961. godine potvrdila je stanovite o tri klase diplomatskih predstavnika, koji mogu da budu u svojstvu efa misije. Na taj nain ona je priznala postojanje instituta poslanstva. Te tri klase su: a) ambasadori ili nunciji, odnosno diplomatski predstavnici Svete stolice akreditovani kod efova drava i drugi efovi misija odgovarajueg ranga; b) poslanici, opunomoeni ministri ili internunciji (diplomate Svete stolice odnosno Vatikana) akreditovani kod efova drava; i c) otpravnici poslova akreditovani kod ministra spoljnih poslova. Uvoenjem tri klase diplomatskih predstavnika koji imaju svojstvo efa misije dravama je data mogunost iznijansiranog delovanja u manifestaciji svoga stava smanjivanjem ili poveanjem klase efa diplomatskog predstavnitva od ambasadora do otpravnika poslova ili obrnuto, u zavisnosti od injenice da li se diplomatski odnosi zaotravaju ili, pak, razvijaju u pozitivnom smeru. Dakle, savremena diplomatija danas kao diplomatska predstavnitva uglavnom poznaje ambasade kojima rukovode ambasadori. U zemljama Komonvelta, meutim, status ambasade uiva Visoki komesarijat iji je ef visoki komesar, a diplomatska misija Vatikana je nuncijatura sa nuncijem (u katolikim) i pronuncijem u drugim dravama. Libijska Damahirija svoje misije u inostranstvu naziva Narodnim biroima. Sovjetski savez je u periodu izmeu dva rata za efove misija imenovao opunomoene ministre.

4. DIPLOMATSKA MISIJA
Diplomatska misija nema status pravnog lica ve predstavlja organ drave koja je akredituje. Misija, takoe, nastupa u ime drave akreditacije. Iako Beka konvencija o diplomatskim odnosima ne predvia razliit rang misija ve samo razliite klase efova misija, imenovanje efa misije u rangu poslanika automatski odreuje misiju u rangu poslanstva, to sa postavljanjem efa misije u rangu otpravnika poslova ne mora da bude sluaj. Bez obzira na rang diplomatskom misijom rukovodi ef misije, ije su postavljanje, funkcije, privilegije i imuniteti, kao i prestanak, takoe propisani meunarodnim pravom. Pravilo je da su diplomatske misije locirane u administrativnim i kulturnim centrima prestonicama drava prijema. Takoe, bez obzira na veliinu i ekonomsku snagu zemlje, diplomatska predstavnitva, u principu, imaju politiki, ekonomski i konzularni sektor, odnosno odeljenje. Osobljem i poslovima sektora rukovode diplomate koji su najvii po rangu posle efa misije. Meutim, generalni konzulati i konzulati mogu da budu organizovani i van diplomatskih predstavnitava, dakle i lokacijski na drugom seditu. Primera radi, veina drava u Sjedinjenim Amerikim Dravama, pored ambasada, koje su smetene u Vaingtonu, ima i posebno organizovana konzularna predstavnitva koja se nalaze u Njujorku ili nekom drugom veem gradu, gde za to postoji opravdan interes. Pored tri osnovna uobiajena sektora diplomatske misije neretko se, u zavisnosti od intersa drave akreditacije, obrazuju i kulturno-informativno, a u dravama koje prihvataju vojne izaslanike i vojno predstavnitvo, odnosno Biro vojnog ataea. Biro vojnog ataea, opet moe da ima jednog ili vie delegiranih vojnih predstavnika. Pored diplomatskog osoblja, u sastav diplomatske misije ulaze i neophodno administrativno-tehniko i posluno osoblje. Po uspostavljanju diplomatskih odnosa sledi otvaranje diplomatskih misija i imenovanje diplomatskih predstavnika koji e obavljati dunost efa misije. Izbor efa misije vri drava 96

akreditacije, ali da bi ef misije mogao da stupi na dunost neophodna je saglasnost drave prijema ili agreman. Agreman se trai diplomatskim putem, verbalnom notom, usmenim ili pismenim putem neformalnim podneskom uz dostavu biografije kandidata za efa misije. Pravilo je da se agreman trai pre objavljivanja javnosti imena kandidata za efa misije, jer odluka o saglasnosti na predlog je suvereno pravo drave prijema, koji ona nije duna da obrazlae. Drava prijema, takoe, nije vezana ni rokom u kome treba da se izjasni povodom zahteva za izdavanje agremana, ali je uobiajeno da to izjanjenje usledi najdalje u roku od dva-tri meseca. Ukoliko u navedenom roku agreman ne bude dat smatra se da je isti preutno odbijen. Drava prijema nije u obavezi da obrazlae razloge za odbijanje agremana, ali su oni po pravilu politike prirode i odraavaju stanje ukupnih politikih odnosa dve drave. Bez dobijanja agremana drave prijema praksa objavljivanja imenovanja efa misije od strane drave akreditacije smatra se kao uvreda i nipodatavanje suverenosti drave prijema. Odluka o davanju ili uskraivanju agremana, po pravilu, proizvodi reciprone mere drave akreditacije. Pravilo je da se zbog odbijanja agremana diplomatski odnosi sputaju na nivo otpravnika poslova. Saglasnost na postavljenje lica za efa diplomatske misije pri meunarodnoj organizaciji ne trai se od drave sedita te meunarodne organizacije, a u praksi su neretko prisutni sluajevi da je diplomata istovremeno ef misije pri meunarodnoj organizaciji i ambasador svoje zemlje, gde mu je agreman neophodan. Agreman drava prijema daje u vidu diplomatske note, a potom ef drave prijema potpisuje ukaz o imenovanju efa predstavnitva. Prilikom stupanja na dunost ambasador predaje originale akreditivnih pisama efu drave zemlje prijema, a njihove kopije ministarstvu inostranih poslova. Funkciju efa misije, pored ambasadora, prema Bekoj konvenciji o diplomatskim odnosima, mogu vriti i poslanik ili opunomoeni ministar akreditovan kod efa drave, ali i stalni otpravnik poslova akreditovan od ministarstva inostranih poslova drave akreditacije kod ministarstva drave prijema. Od stalnog otpravnika poslova treba razlikovati otpravnika poslova ad interim koji, u sluaju privremene spreenosti efa misije, istog zamenjuje. U pogledu vojnih diplomatskih izaslanika Beka konvencija o diplomatskim odnosima nije uslovila njihov prijem obaveznom saglasnou drave prijema, ve je pravo odluke o potrebi izdavanja prethodne saglasnosti ostavila dravama da o njemu suvereno odluuju. Praksa pokazuje da je veina drava koja se izjasnila za prijem vojnih izaslanika traila saglasnost na akreditaciju vojnih predstavnika. Ova saglasnost drave prijema naziva se konsantman. Akreditacija ostalih lanova diplomatske misije vri se bez posebne saglasnosti drave prijema u broju koji, ukoliko nije preciziran meunarodnim bilateralnim sporazumom, smatra se razumnim i normalnim s obzirom na okolnosti drave prijema, odnosno potrebe misije. Spisak lanova osoblja misije drava akreditacije dve-tri nedelje pre odlaska saoptava dravi prijema dajui joj mogunost da izvri procenu njihove diplomatske prihvatljivosti. Za lanove diplomatske misije postavljaju se dravljani zemlje akreditacije, a samo izuzetno dravljani zemlje prijema, u kom sluaju je neophodna prethodna saglasnost drave prijema. Pored lanova osoblja misije, u koje ulaze ef misije i svi lanovi osoblja sa diplomataskim svojstvom, personal misije ine i lanovi administrativnog i tehnikog i poslunog osoblja. Administrativno-tehniko osoblje misije ine lanovi misije koji su zaposleni u administrativnoj i tehnikoj slubi misije, dok su lanovi poslunog osoblja
179

179 Istorija diplomatije belei da je ruski car Nikolaj 1832. godine, posle objavljivanja imenovanja lorda Kaninga za britanskog ambasadora u Rusiji od strane britanskih vlasti odbio agreman engleskom lordu, to je dovelo do daljeg zaotravanja diplomatskih odnosa izmeu dve zemlje.

97

zaposleni na poslunim dunostima u misiji.

4.1. FUNKCIJE DIPLOMATSKE MISIJE

Kodifikacija diplomatskog prava koja je izvrena Bekom konvencijom o diplomatskim odnosima iz 1961. godine predstavlja konstataciju funkcija koja je vekovima pre toga uspostavljena meunarodnim obiajnim pravom. tavie, Konvencija samo na najoptiji nain vri nabrajanje funkcija ostavljajui prostor da ivotna realnost obogati pravno pravilo. Konvencija predvia da se funkcije diplomatske misije naroito sastoje u: a) predstavljanju drave koja akredituje kod drave kod koje se akredituje; b) zatiti u dravi kod koje se akredituje interese drave koja akredituje i njenih dravljana, u granicama koje doputa meunarodno pravo; c) pregovaranju sa Vladom drave kod koje se akredituje; d) obavetavanju svim dozvoljenim sredstvima o uslovima i razvoju dogaaja u dravi kod koje se akredituje i podnoenje izvetaja o tome Vladi drave koja akredituje; e) unapreenju prijateljskih odnosa izmeu drave koja akredituje i drave kod koje se akredituje. Samim nabrajanjem nije ogranien broj funkcija, a Konvencija je predvidela da diplomatska misija, prema njenim kriterijumima, nema zabranu ni u obavljanju konzularnih funkcija. Predstavljanje drave je i u obiajnom i meunarodnom javnom pravu prva, osnovna i verovatno, istorijski gledano, i najstarija funkcija diplomatske misije. S obzirom na oblik vladavine, predstavljanje drava je evoluiralo iz predstavljanja vladara nekad, kada je preko suverena posredno reprezentovana i drava, do predstavljanja drave od strane izabranog efa drave. Predstavljanje drave, kao funkciju misije, prevashodno vri ef misije u dravi prijema, ali i drugi lanovi diplomatske misije. Predstavljanje drave ima, u naelu, dva aspekta. Prvi je protokolarni ili ceremonijalni u kom, naravno u sveanim prilikama, centralno mesto pripada efu misije zemlje akreditacije. Drugi aspekt je pravni, i on se manifestuje kroz davanje i prijem izjava u ime zemlje akreditacije. Poslednjih decenija predstavljanje drave akreditacije dobilo je nove sadraje, jer se diplomatski agenti sve ee javljaju kao promoteri privrednih subjekata i ekonomskih interesa svoje zemlje. Predstavljanje drava od strane diplomatske misije, ipak, ima ogranien domen. Na formalnom, a time i na praktinom planu, diplomatska misija nije ovlaena da se direktno obraa efu drave, ve svoj delokrug poslova obavlja u komunikaciji sa ministarstvom inostranih poslova. Pravno, organizaciono i funkcionalno velika je uloga diplomatske misije u zatiti interesa drave koja je akredituje, te njenih pravnih i fizikih lica. Konvencija predvia i istovremeno ograniava ovu zatitu u granicama koje doputa meunarodno pravo uz uvaavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta drave prijema, nepovredivosti meunarodno priznatih granica, potovanje principa mirnog reavanja meunarodnih sporova i nemeanja u unutranje stvari drugih drava. Domen zatite ugroenih prava fizikih i pravnih lica zemlje akreditacije u nadlenosti je ipak konzularne slube diplomatske misije u zemlji prijema. U sluajevima kad konzularna intervencija nije dala oekivani rezultat, a povreda prava i interesa ima veu teinu, pitanje se moe podii na nivo diplomatske intervencije koju vri ef misije ili rukovodilac politikog sektora misije prema politikom odeljenju ministarstva inostranih poslova zemlje akreditacije.
180

180

lan 3. Konvencije o diplomatskim odnosima.

98

Diplomatska misija je esto pokreta pregovora, inicijator predloga, neposredni ili posredni pregovara u procesu reavanja otvorenih pitanja izmeu drave akreditacije i drave prijema. Otvaranje i ustanovljenje rada diplomatske misije u nekoj zemlji rezultat je potrebe za izgradnjom bilateralnih ekonomskih odnosa na trajnijoj osnovi, a pregovaranje sa vladom drave prijema, odnosno nadlenim ministarstvima funkcija misije koja treba da dovede do zacrtanog cilja. Dobra informisanost diplomatske misije pretpostavka je uspenog obavljanja poslova i misije i ministarstva inostranih poslova kao pretpostavljenog organa. Beka konvencija o diplomatskim odnosima predvia kao funkciju diplomatske misije i obavetavanje svim dozvoljenim sredstvima o uslovima i razvoju dogaaja u dravi kod koje se akredituje i podnoenju izvetaja o tome vladi drave koja vri akreditaciju. Spisak dozvoljenih oblika obavetavanja nije ogranien ali, shodno optim principima meunarodnog prava, te nacionalnim zakonodavstvima drava, nisu dozvoljene pijunaa i drugi nedozvoljeni oblici obavetavanja. Kreativna uloga diplomatske misije posebno je potencirana poslednjom navedenom funkcijom u Konvenciji unapreenjem prijateljskih odnosa i razvijanju privrednih, kulturnih i naunih odnosa izmeu drave kod koje se akredituje.
181

4.2. PRIVILEGIJE I IMUNITETI DIPLOMATSKIH MISIJA

Diplomatska misija, odnosno diplomatsko-konzularno predstavnitvo, je dravni organ zemlje akreditacije. Diplomatska misija nema svojstvo pravnog lica, ve svoj pravni subjektivitet ispoljava kroz diplomatsko predstavljanje, zatitu interesa i drugih diplomatskih funkcija drave akreditacije u dravi prijema. Reguliui materiju diplomatskih odnosa, Beka konvencija je pola od stanovita da e privilegije i imuniteti doprineti unapreenju prijateljskih odnosa meu drava bez obzira na razlike njihovih ustavnih i drutvenih sistema, stavom da cilj pomenutih privilegija i imuniteta nije da se daje prednost pojedincima, ve da se obezbedi uspeno izvrenje funkcija diplomatskih misija. U tom kontekstu drava prijema ima obavezu pruiti pomo, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, pri kupovini ili uzimanju u zakup prostorija za potrebe misije, odnosno za reavanje stambenih pitanja lanova misije. Konvencija je prihvatila tezu o funkcionalnom imunitetu i predstavnikom karakteru misije i istovremeno odbacila prevazienu teoriju o eksteritorijalnosti, kao pravnom osnovu te povlastice. Iako je u postupku usaglaavanja stavova pre, a i posle usvajanja Konvencije, bilo razliitih miljenja drava u pogledu vrste i obima privilegija, princip diplomatskog reciprociteta u bilateralnim odnosima uslovio je visok stepen jedinstva davanjem prostorijama misije prava nepovredivosti. Pravo nepovredivosti misije moe biti narueno od organa drave prijema, samo uz pristanak efa misije, u sluajevima poara i drugih akcidenata koji ugroavaju bezbednost ljudi i imovine veeg obima. Uslovljavanje ulaska organa drave prijema saglasnou efa misije odredba je koja je spreila niz mogunosti za zloupotrebu eventualnim objektiviziranjem uslova za povredu prostorija misije u potencijalno normativno propisanim sluajevima. Drava prijema je u obavezi da preduzme sve mere u cilju spreavanja nasilnog ulaska u prostorije misije, njeno oteenje i naruavanje mira i dostojanstva i misije i osoblja. Prostorije, inventar i prevozna sredstva misije ne mogu biti predmet nikakvog pretresa, rekvizicije, zaplene ili mera izvrenja. Isticanje zastave i grba na zgradi i vozilima misije neotuivo je pravo efa i diplomatske misije drave akreditacije i ujedno obaveza organa drave prijema da im prui
181 lan 3. taka e) Beke konvencije o diplomatskim odnosima.

99

punu zatitu. Poput misije i arhiva i spisi misije su apsolutno nepovredivi bez obzira na vreme i mesto gde se nalaze. Zatita od krae, povrede ili unitenja slubenih akata i ifarskih materijala i dokumenata protee se i u situacijama pogoranja, prekida diplomatskih odnosa i ratnog stanja. Konvencija garantuje slobodu kretanja i slobodu optenja diplomatske misije sa ministarstvom inostranih poslova zemlje prijema, a preko njega i drugim organima, dravljanima, Vladom, i diplomatskim predstavnitvima treih drava. Nepovredivost slubene prepiske diplomatske misije predmet je zatite drave prijema, ali i diplomatske misije koja u cilju bezbednosti u prepisci upotrebljava ifru. Deifrovanje poverljivih podataka uvek je bilo u interesu drave prijema ili neke tree zemlje, pa je prislukivanje telefonskih razgovora i ugradnja aparata za te namene u prostoriji misije neretko bila razlog za pogoranje diplomatskih odnosa dve zemlje. Uz pristanak drave u kojoj je akreditovana, diplomatska misija moe postaviti i sopstvenu otpremnu radio stanicu. Posebne mere zatite uiva i diplomatska valiza. Diplomatska valiza mora biti propisno obeleena i moe sadrati samo dokumente i predmete za slubenu upotrebu te kao takva ne sme biti otvarana ni zadrana. U sluajevima veoma poverljive korespodencije diplomatsku valizu prati posebno zaduen diplomatski kurir, koji svoj status i valizu potvruje posebnim slubenim dokumentom. Drava koja akredituje i ef misije osloboeni su svih dravnih, regionalnih i komunalnih poreza i taksi za prostorije misije iji su oni vlasnici ili zakupci, izuzev ako se ne radi o porezima i taksama koje se ubiraju kao naknada za posebno izvrene usluge. Takse i dabine koje ubira misija za slubene radnje (prevashodno se misli na usluge i radnje konzularne slube) osloboene su svakog poreza i taksi.
182

4.3. PRIVILEGIJE I IMUNITETI LANOVA MISIJE

Vana pretpostavka za uspeno izvrenje funkcija diplomatske misije kao predstavnika drave jeste privilegovan status lanova misije, odnosno efa i lanova osoblja misije. Uloga i znaaj lanova misije razlikuje se u zavisnosti od njihovog statusa, a on je razliit kod lanova diplomatskog, administrativno-tehnikog i poslunog osoblja misije. Stepen imuniteta i privilegije diplomatskog osoblja (diplomatskih agenata), dakle, osoba koje imaju diplomatsko svojstvo je naravno najvei, to potvruje i Konvencija odredbom: linost agenata je neprikosnovena. Diplomatski predstavnik ne moe biti podvrgnut nikakvom obliku lienja slobode, a drava prijema duna je da prema njemu postupa sa dunim potovanjem, uz uvaavanje njegove linosti, slobode i dostojanstva. Ipak, radnja legitimisanja diplomatskih agenata u opravdanim okolnostima, preduzeta od strane organa drave prijema, smatra se duputenom. Diplomatski status agenta, pored privilegija i imuniteta, stvara, sa druge strane, moralnu obavezu strogog potovanja zakonodavstva drave prijema i uzdravanje od meanja u unutranje poslove zemlje domaina. Jer, u sluajevima, kada javnim nastupom ili bahatim ponaanjem, evidentno nipodatava dravu u kojoj je akreditovan, rizikuje da bude proglaen za personu non grata, odnosno nepoeljnu linost. Uprkos privilegijama i imunitetima, broj, teina i uestalost ugroavanja bezbednosti
183 184

182 Diplomatska valiza u doslovnom smislu predstavlja tanu ili paket sa peatom ministarstva inostranih poslova ili diplomatske misije. 183 Prilikom saobraajne kontrole, licima sa diplomatskim statusom, meutim dozvoljeno je uzimati krv na analizu ili ih primoravati na alkotestiranje, te ih kanjavati za izvrene prekraje u saobraaju. 184 Bahato ponaanje diplomatskog agenta u dravi prijema bilo bi, pored ostalog, i uestalo i kontinuirano vrenje istovrsnih saobraajnih prekraja u nekom duem periodu.

100

ivota i tela diplomata na meunarodnom planu rezultirala je usvajanjem Konvencije o spreavanju i kanjavanju zloina protiv meunarodno zatienih lica ukljuujui i diplomatske predstavnike 1973. godine. Sveobuhvatna zatita diplomatskih predstavnika ostvaruje se i kroz nepovredivost privatnog stana i slubene prepiske. Beka konvencija o diplomatskim odnosima preuzela je odredbe meunarodnog obiajnog prava u oblasti sudskog imuniteta diplomatskih predstavnika. Diplomatski agent je u potpunosti izuzet iz krivine jurisdikcije drave prijema, bez obzira na to da li je krivino delo izvrio u obavljanju slubene dunosti ili van nje. Diplomatski predstavnik, meutim, moe da odgovara za krivino delo pred sudom drave u koju je akreditovan pod uslovom da se drava akreditacije odrekne imuniteta, to se u praksi vrlo retko deava. Odricanje od imuniteta uvek mora da bude izriito. Odricanje od sudskog imuniteta u pogledu graanske parnice ili zahteva upravnog postupka ne smatra se odricanjem od imuniteta u pogledu mera za izvrenje presude, za koje je odreeno posebno odricanje. Lice sa diplomatskim svojstvom nije obavezno ni da svedoi. Imunitet od krivinog sudstva obuhvata i izuzimanje od odgovornosti za prekraje za ije procesuiranje su nadleni sudski ili policijski organi drave prijema. Sa druge strane, dravi prijema na raspolaganju je uvek mogunost proglaenja diplomate za personu non grata. Diplomatski predstavnik uiva i imunitet od graanskog i upravnog sudstva, ali Konvencija predvia tri izuzetka od navedenog pravila kada se radi o: a) nekoj stvarnoj tubi koja se tie privatne nepokretnosti na teritoriji drave prijema, osim ako diplomatski predstavnik poseduje tu nepokretnost za raun drave imenovanja za potrebe misije; b) tubi koja se tie naslea, u kojoj se diplomatski predstavnik pojavljuje kao izvrilac testamenta, administrator, naslednik ili legatar po privatnom osnovu, a ne u ime drave imenovanja; c) tubi koja se tie slobodne profesije ili trgovake delatnosti, ma kakva ona bila, koju vri diplomatski predstavnik u dravi prijema izvan svojih slubenih prostorija. Samo u navedena tri sluaja dozvoljena je i mera izvrenja protiv diplomatskog predstavnika. Diplomatski predstavnik se ne moe pozvati na diplomatski imunitet i u sluaju da sam tubom pokrene postupak, a usledi protivzahtev neposredno vezan za osnovni zahtev. Diplomatski predstavnik uiva sudski imunitet procesnog karaktera, jer se na njega ne primenjuje procesno pravo drave prijema u oblasti krivinog, graanskog i upravnog sudstva, i ovaj imunitet potie od funkcije koju obavlja predstavljajui dravu akreditacije. Lice sa diplomatskim statusom pri tom se ne oslobaa, na primer, krivine odgovornosti, jer moe biti izvedeno pred sud drave imenovanja, pored ve pomenute solucije da odgovora pred sudom drave prijema u sluaju odricanja od imuniteta drave imenovanja. Takoe, lice sa diplomatskim statusom je, u naelu, osloboeno plaanja svih poreza i taksa, linih ili stvarnih, dravnih, regionalnih ili komunalnih. U dravi u kojoj su akreditovani lica sa diplomatskim svojstvom su osloboena svih linih davanja, svake javne slube i vojnih nameta poput rekvizicija, kontribucija i vojnog smetaja. Slobodan, privilegovan uvoz predvien je za predmete namenjene za slubene potrebe misije, predmete namenjene za linu upotrebu i smetaj diplomatskog agenta i lanova njegove ue porodice. Diplomatski agent je osloboen pregleda linog prtljaga, osim ako postoje ozbiljni razlozi da se u prtljagu nalaze predmeti koji ne uivaju povlaen status ili predmeti iji je uvoz ili izvoz zabranjen ili podlee karantinskim propisima drave prijema. I u tim spornim situacijama pregled prtljaga se moe vriti samo u prisustvu diplomatskog agenta ili njegovog
185

185

lan 31. Beke konvencije o diplomatskim odnosima.

101

ovlaenog predstavnika. Navedene privilegije diplomatskog osoblja vae i za lanove ue porodice privilegovanih diplomatskih predstvnika, pod uslovom da nisu dravljani drave prijema. lanovi diplomatske misije koji imaju dravljanstvo drave prijema ili su stalno u njoj nastanjeni uivaju takozvani funkcionalni imunitet. Naime, njihov imunitet i privilegije vezani su samo za radnje uinjene u vrenju slubenih zadataka, a suvereno pravo drave prijema je da li e im taj obim privilegija i imuniteta proiriti.

4.4. PRIVILEGIJE I IMUNITETI ADMINISTRATIVNOG I POSLUNOG OSOBLJA MISIJE

Administrativno i tehniko osoblje misije i lanovi njihovih porodica, koji ine deo njihovog domainstva uivaju sve privilegije i imunitete ukljuujui i imunitet od krivine jurisdikcije, kao i diplomatsko osoblje, pod uslovom da nisu dravljani zemlje u kojoj se akredituju ili da u njoj imaju stalno prebivalite. Ipak, za razliku od diplomatskih agenata, administrativno i tehniko osoblje i lanovi njihovih porodica nisu osloboeni plaanja carine prilikom uvoza (osim za predmete koje uvezu prilikom prvog doselenja u dravu prijema), niti su izuzeti od pretresa linog prtljaga. Za ovo osoblje imunitet od graanskog i upravnog sudstva ogranien je samo za postupke uinjene u vrenju njihovih slubenih radnji, dok je on kod diplomatskih predstavnika znatno iri. I dok je obim privilegija i imuniteta administrativog i tehnikog osoblja i lanova njihovih porodica koji nisu dravljani ili nisu stalno nastanjeni u dravi prijema gotovo izjednaen sa diplomatskim predstavnicima, lanovi njihovih porodica, koji imaju dravljanstvo ili su stalno nastanjeni u dravi prijema, su bez privilegija i imuniteta, osim u dva sluaja. Prvi sluaj je da prilikom naputanja drave prijema u vreme ratnog sukoba mora da im se olaka odlazak, a drugi, da e u sluaju smrti postupak sa pokretnom imovinom biti identian kao da je nastupila smrt diplomatskog predstavnika. lanovi poslunog osoblja diplomatske misije koji nisu dravljani drave prijema ili koji nemaju u njoj stalno prebivalite uivaju imunitet za postupke uinjene u vrenju dunosti, osloboenje od poreza i taksa na plate koje primaju za svoju slubu i izuzeti su od primene zakona o socijalnom osiguranju. lanovi poslunog osoblja i lanovi njihovih porodica, ako nisu dravljani zemlje prijema ili stalno nastanjeni u njoj, imaju pravo na privilegovan poloaj prilikom naputanja zemlje u sluaju oruanog sukoba i pravo na postupak u pogledu pokretne imovine u sluaju smrti koji vai za diplomatske predstavnike. lanovi njihovih porodica pri tom ne uivaju nikakav imunitet. Privatna posluga lanova diplomatske misije, pod uslovom da nisu dravljani drave prijema ili koji nisu u njoj stalno nastanjeni, osloboena je od poreza i taksa koje prima za svoju slubu. Za razliku od dovedene posluge, domaa privatna posluga ne uiva nikakve privilegije. lanovi porodice i dovedene i domae privatne posluge ne uivaju nikakav poseban tretman.

4.5. TRAJANJE IMUNITETA

Pitanje trajanja diplomatskog imuniteta posebno se aktuelizuje njegovom primenom na konkretan sluaj i tada moe dobiti prenaglaen znaaj, pa ak i uticati na kvalitet diplomatskih odnosa dve drave. Poetak primene privilegija i imuniteta Beka konvencija o diplomatskim odnosima vezuje za stupanje na teritoriju drave prijema radi preuzimanja svoje slube ili za notifikaciju kod ministarstva inostranih poslova ili drugog ugovorenog organa 102

drave prijema lica za diplomatsku slubu. Prestanak trajanja imuniteta i privilegija lica koje imaju pravo na njih vezuje se za naputanje zemlje tog lica po isteku razumnog roka. Kao osnovi prestanka funkcija egzistiraju: opoziv, prekid zbog rata izmeu drave slanja i drave prijema, prestanak drave akreditacije i/ili drave prijema. Imunitet za postupke koje lice uini u vrenju svojih funkcija kao lan misije se nastavlja. Opravdanje za ovaj stav lei u injenici da za dela izvrena u slubenom svojstvu posle prestanka svoje misije diplomatski predstavnici ne odgovaraju. Sudski imunitet diplomatskih predstavnika pored drave prijema misije vai i prema treim zemljama. Privilegije i imuniteti su u funkciji uspenog izvrenja diplomatske slube. Sa druge strane, diplomatski predstavnik ne sme da obavlja u dravi prijema profesionalnu ili trgovaku delatnost radi line zarade. U pogledu dileme da li smru diplomate prestaje i imunitet, teorija i praksa meunarodnog prava daju negativan odgovor. Takoe, u sluaju smrti ovlaenog lica, lanovi njegove porodice i dalje uivaju privilegije i imunitete do isteka razumnog roka koji im je potreban da napuste teritoriju drave prijema. Interesantno pravno pitanje je: Kome pripada pravo na odricanje od imuniteta? Stav teorije meunarodnog prava je da je za odricanje od diplomatskog imuniteta neophodna odluka ovlaenog organa drave imenovanja odnosno efa misije. Odricanje od imuniteta za efa diplomatske misije daje ministar inostranih poslova drave akreditacije. Dakle, za odricanje od imuniteta nije dovoljno odricanje samog nosioca imuniteta, jer je imunitet dat dravi akreditacije, kao subjektu meunarodnog prava, a ne pojedincu.
186 187

5. POGORANJE I PREKID DIPLOMATSKIH ODNOSA

Pogoranje politikih odnosa izmeu dve drave, koje moe da rezultira i ratom, pa i prekidom diplomatskih odnosa izmeu dve drave, naalost, prisutno je i u savremenim diplomatskim odnosima. Zahlaenje u bilateralnim odnosima izmeu dve drave moe da se manifestuje kroz: nepostavljanje novog ambasadora u sluaju redovnog odlaska sa funkcije prethodnog; diskretno povlaenje efa misije na krae ili due vreme; opoziv ambasadora i sniavanje ranga diplomatske misije na rang stalnog otpravnika poslova ili otpravnika poslova ad interim; odbijanje agremana za ambasadora od strane drave prijema; povlaenje veine ili celokupnog sastava diplomatskog osoblja misije uz zadravanje samo jednog lana administrativno-tehnikog osoblja; zatvaranje diplomatske misije. Sve nabrojane mere kao demonstracija nezadovoljstva u bilateralnim odnosima po pravilu su uzajamnog karaktera i, naravno, posledica. Pogoranje bilateralnih odnosa ne mora uvek da bude rezultat direktne volje dve drave, ve moe da bude rezultat obavezujuih odluka meunarodnih organizacija.
188

186 Vie o trajanju imuniteta Lauterpacht, Internanational Law, 1970, pp. 3257. 187 Posle smrti jednog istononemakog diplomate 1984. godine, koja je nastupila kao posledica saobraajne nezgode, imunitet je bio razlog za odbijanje izvrenja istranih radnji nad telom poginulog. 188 Tako su kao rezultat odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o uvoenju meunarodnih sankcija prema Saveznoj republici Jugoslaviji od 31. maja 1992. godine da se redukuje nivo osoblja diplomatskih misija i konzulata mnoge zemlje preduzele mere iz arsenala pogoranih meunarodnih politikih odnosa.

103

Zatvaranje diplomatske misije ne mora, meutim, da znai i prekid diplomatskih odnosa, jer druga zemlja ne mora da zatvori svoju diplomatsku misiju. Diplomatsko predstavnitvo moe da bude zatvoreno i iz razloga ekonomske celishodnosti, nedostatka finansijskih sredstava, i u tom sluaju, diplomatski odnosi se, po pravilu, prenose na misiju koja se nalazi u susednoj dravi ili pri meunarodnoj organizaciji. Povlaenje celokupnog diplomatskog osoblja misije uz zadravanje samo jednog lana administrativno-tehnikog osoblja mera je koja prethodi prekidu diplomatskih odnosa ili, pak, njihovom uspostavljanju preko diplomatskih misija dve drave u treoj zemlji. Za razliku od uspostavljanja odnosa dve drave za koje je neophodna obostrana saglasnost, za prekid diplomatskih odnosa potrebna je jasno izraena slobodna jednostrana volja jedne drave. Prekid diplomatskih odnosa nesporno je pravo svake drave i odraz je dravne suverenosti. Do prekida diplomatskih odnosa najee dolazi usled izraenog neprijateljskog ili malo prijateljskog stava u nekom aktu jedne drave prema drugoj dravi. Razlog za prekid diplomatskih odnosa moe biti promena ustavnog ureenja, koja moe da nastane i kao posledica nasilne promene vlasti. U tom sluaju prekid diplomatskih odnosa dolazi kao posledica eventualnog nepriznavanja drave ili nove vlade. U diplomatskoj praksi bive Jugoslavije zebeleeno je nekoliko sluajeva prekida diplomatskih odnosa. Vojna agresija i ratna dejstva takoe su jedan od estih razloga za prekid diplomatskih odnosa. Izbijanje raznih sukoba nije uvek i razlog za prekid diplomatskih odnosa niti za zatvaranje misije. Tako oruani sukob izmeu Irana i Iraka, tokom poslednje decenije XX veka nije bio dovoljan razlog za prekid diplomatskih odnosa ni zatvaranje diplomatskih misija.
189 190

6. SPECIJALNE MISIJE
Stalni oblici diplomatskog optenja na bilateralnoj i na multilateralnoj osnovi i konzularnog optenja na bilateralnoj bazi dominantni su u savremenom meunarodnom pravu. Istorija diplomatije, meutim, pokazuje da je povremena ili ad hoc diplomatija imala svoje mesto u celoj istoriji ljudskog drutva. tavie, prvi oblici bilateralne diplomatije ispoljavali su se kroz delatnost specijalnih misija, koje su bile privremenog karaktera i imale za zadatak reavanje najvanijih pitanja (poput rata i mira) ili bile ceremonijalnog karaktera (inauguracija vladara, druge sveanosti ili sahrane). Povodi za nastup specijalnih misija ostali su isti i danas, ali je broj oblika vei i raznovrsniji, a specijalne misije postale su i forme multilateralne diplomatske aktivnosti. Ipak, ona osobina specijalnih misija koja se nije menjala tokom istorije je njena privremenost. I upravo znaaj koji specijalne misije imaju u diplomatskoj komunikaciji drava izmeu sebe, pa i sa meunarodnim organizacijama, te posebnost odnosa koje treba regulisati, uslovili su donoenje posebne Konvencije o specijalnim misijama, koja je usvojena u Njujorku 1969. godine.
189 U vreme hladnog rata 1957. godine, Savezna Republika Nemaka prekinula je diplomatske odnose sa Jugoslavijom jednostrano je kanjavajui zbog uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Demokratskom Republikom Nemakom. Konzularni odnosi dve drave, meutim, nastavljeni su, a konzularnu zatitu jugoslovenskih interesa obavljala je sluba pri ambasadi vedske u SR Nemakoj. 190 Vlada SR Jugoslavije prekinula je privremeno diplomatske odnose 1999. godine sa Sjedinjenim Amerikim Dravama, SR Nemakom, Francuskom i Velikom Britanijom zbog njihove uloge u organizaciji i realizaciji napada NATO pakta na nau zemlju. Direktna posledica prekida odnosa sa tim zamljama bila je zatvaranje diplomatskih misija tih zemalja u SR Jugoslaviji i Jugoslavije u tim dravama.

104

Konvencija definie specijalnu misiju kao privremenu misiju koja predstavlja dravu, koju alje jedna drava drugoj dravi, uz pristanak ove poslednje, da sa njom raspravlja odreena pitanja ili da u njoj izvri odreeni zadatak. Privremeni karakter specijalne misije i saglasnost dve drave osnova su organizovanja specijalne misije koja, uz to, ima i tano odreen zadatak i polje delatnosti. Iako iz same definicije proizilazi da je ustanova specijalnih misija institut i instrument dvostrane diplomatije, u daljem tekstu Konvencija o specijalnim misijama prua neke elemente upotrebe specijalnih misija i kroz multilateralnu aktivnost. U svim varijantama upuivanja za specijalnu misiju je neophodna prethodna saglasnost drave prijema. Saglasnost drave u koju se upuuje specijalna misija daje se diplomatskim putem ili na drugi dogovoreni obostrano prihvatljiv nain. Suvereno pravo drave prijema je da bez obrazloenja svoje odluke moe da obavesti dravu akreditacije da je bilo koji predstavnik drave imenovanja, lan specijalne misije, persona non grata i da je bilo koji lan osoblja misije neprihvatljiv. Drava imenovanja, u tom sluaju, duna je opozvati lice o kome je re ili e okonati njegove funkcije u specijalnoj misiji. S obzirom na to da efu specijalne misije nije potreban agreman drave prijema, poetak funkcije specijalne misije vezuje se za trenutak stupanja u slubeni dodir misije sa Ministarstvom inostranih poslova odnosno drugim dogovorenim organom. Diplomatska komunikacija drave imenovanja sa specijalnom misijom odvija se direktno ili preko stalne diplomatske misije u dravi prijema. Konvencija o specijalnim misijama utvrdila je i prezeans (red prvenstva) efova specijalnih misija. Red prvenstva izmeu specijalnih misija koje se nau na teritoriji drave prijema odreuje se, izuzev ako ne postoji sporazum, prema alfabetu imena drava koji se koristi u protokolu drave na ijoj se teritoriji misije nalaze. Kada je povod susretanja dve ili vie specijalnih misija proslava ili druga sveanost, red prvenstva odreuje se prema protokolu koji je na snazi u dravi prijema.
191

6.1. SEDITE, SASTAV I FUNKCIJE SPECIJALNE MISIJE

Specijalna misija smetena je prema zajednikom dogovoru dve drave u mestu sedita svoje aktivnosti, a ukoliko ono nije dogovoreno, sedite specijalne misije je mesto u kom se nalazi ministarstvo inostranih poslova drave prijema, to je obino prestonica drave prijema. Drava prijema ima obavezu da pomogne dravi akreditacije, ako ova to zatrai, da pronae prostorije za rad i smetaj lanova misije. Sloenost i vanost pitanja koja reava specijalna misija diktiraju i diplomatski nivo sastava misije, koji se prezentuje nivoom prezeansa efa specijalne misije. U zavisnosti od vanosti problema, na elu specijalne misije mogu se nai ef drave, predsednik vlade, ministar inostranih poslova ili neki drugi ministar, te savetnik ministra ili, pak, ekspert iz dotine oblasti. Kada se ef drave nalazi na elu specijalne misije, on u dravi prijema ili treoj dravi uiva olakice, privilegije i imunitete koje meunarodno pravo prizaje efovima drava u zvaninoj slubenoj poseti pored privilegija i imuniteta koje mu priznaje Konvencija o specijalnim misijama. Na elu specijalne misije drave imenovanja mogu se nai ministar inostranih poslova, drugi ministar, savetnik ministra, ekspert. Kada se navedena lica nau u sastavu specijalne misije drave imenovanja, oni pored privilegija i imuniteta predvienih Konvencijom o specijalnim misijama uivaju i privilegije koje im priznaje meunarodno pravo. Sadrina odnosno pitanje koje je iniciralo osnivanje specijalnih misija takoe je kriterijum za njihovo klasifikovanje. Problem kojim se bave specijalne misije moe da bude politike,
191 lan 1. Konvencije o specijalnim misijama iz 1969. godine.

105

privredne, kulturne, sportske, naune ili neke druge oblasti ivota i rada. Po pravilu, pitanja politike prirode su najsloenija i ona se reavaju na najviem nivou. Uobiejeno je da se specijalne misije osnivaju ad hoc, dakle, za reavanje jednog dravnog pitanja i da je njihovo trajanje vremenski limitirano od nekoliko dana do nekoliko meseci.

6.2. SPECIJALNE MISIJE I DIPLOMATSKI ODNOSI

Odluka o uspostavljanju diplomatskih odnosa izmeu dve drave preduslov je za otvaranje stalnih diplomatskih predstavnitava zemlje akreditacije u dravi prijema. Za slanje i primanje specijalnih misija ne samo da nije potrebno postojanje diplomatskih i konzularnih odnosa izmeu drave slanja i drave prijema, ve nije nuno ni da drave jedna drugu priznaju. Specijalne misije pojavljuju se kao put za uzajamno priznanje dve drave i potom uspostavljanje diplomatskih odnosa. U tom kontekstu, specijalne misije ostvaruju, ponekad, i funkcije stalnih diplomatskih misija. Iako po tematici uska i politiki relativno nezavisna od ukupnih diplomatskih i konzularnih odnosa izmeu dve drave ustanova specijalnih misija uspostavljena izmeu dve drave, a da pri tom drave ne priznaju jedna drugu, namee pitanje: Da li prijem specijalne misije znai istovremeno i priznanje te drave? Odgovor na ovo kompleksno politiko i pravno pitanje Konvencija o specijalnim misijama nije dala, jer on prevazilazi njenu temu i ciljni okvir. Nema sumnje da akt slanja specijalne misije, a takoe i radnja prijema specijalne misije, ipso facto, znai i uzajamno meusobno priznavanje dve drave. Pravnu verifikaciju injeninog stanja Konvencija o specijalnim misijama nije dala, ostavljajui specijalne misije pravno nezavisnim i od akata meunarodnog priznanja dve drave. Obrazovanje specijalnih misija nije smetnja za funkcionisanje stalnih diplomatskih misija, jer je njihova delatnost ograniena na pitanja koja su im stavljena u zadatak, a nadlenost specijalnih misija proizilazi iz ad hoc sporazuma zainteresovanih drava o njihovom upuivanju i primanju. Prema tome, rad specijalnih misija je relativno nezavisan od funkcionisanja stalne misije, a sporazumom o uspostavljanju specijalne misije su po pravilu, iskljuena ovlaenja stalnog diplomatskog predstavnitva okvirima nadlenosti specijalne misije. U praksi ef diplomatske misije ad hoc ili drugi lan uspostavlja kontakt sa sagovornicima specijalne misije zemlje prijema ili protokolom ministarstva inostranih poslova. U specijalnim misijama visokog ranga ef stalne diplomatske misije obavezno je lan specijalne misije. Prestanak funkcija specijalne misije vezan je za sporazum o njenom uspostavljanju, a Konvencija predvia prestanak rada specijalne misije i sporazumom samih drava, ispunjenjem zadataka misije, istekom roka odreenog za rad specijalne misije koji naknadnim dogovorom moe biti produen, jednostranim saoptenjem drave akreditacije o okonanju ili opozivu specijalne misije i jednostranim saoptenjem drave prijema da smatra da je specijalna misija zavrena. Takoe, prekid diplomatskih i konzularnih odnosa izmeu drave slanja i drave prijema prouzrokuje, sam po sebi, i okonanje specijalne misije koja je u toku.
192

192 Tako istorija diplomatije belei da je Jugoslavija u periodu neuspostavljenih diplomatskih odnosa sa panijom, na ijem se elu nalazio generalisimus Franko, posle Drugog svetskog rata odravala odnose preko specijalnih misija. Takoe, posle pobede Oktobarske revolucije i formiranja Saveza Sovjetskih Socijalistikih Republika, sa komunistikom vladom na elu, mlada sovjetska drava bila je nepriznata od niza zapadnih kapitalistikih zemalja. Diplomatski odnosi izmeu SSSR-a i tih drava godinama su odravani preko specijalnih misija, koje su naizmenino slate iz jedne u drugu zemlju.

106

6.3. OLAKICE, PRIVILEGIJE I IMUNITETI SPECIJALNE MISIJE I NJENIH LANOVA

Poput ostalih kodifikacionih konvencija meunarodnog prava i Konvencija o specijalnim misijama, stvarajui elementarne uslove za rad misije, propisuje olakice neophodne za ispunjenje njenih funkcija vodei rauna o prirodi i zadatku specijalne misije. Drava akreditacije i lanovi specijalne misije koji rade za njen raun oslobaaju se svih dravnih, regionalnih ili optinskih poreza i taksa na ime prostorija koje koristi specijalna misija uz uslov da nisu u pitanju porezi i takse koji se ubiraju na ime naknade za posebno izvrene usluge. Slubene prostorije specijalne misije su nepovredive. Slubenici drave prijema mogu ui u prostorije specijalne misije samo uz pristanak efa specijalne ili u sluaju potrebe efa stalne diplomatske misije, a smatrae se da je ovaj pristanak dobijen u sluaju poara ili druge nesree, pod uslovom da izriiti pristanak efova specijalne ili stalne diplomatske misije nije mogue dobiti. Preduzimanje svih odgovarajuih mera kako bi se spreilo da prostorije specijalne misije budu zauzete ili oteene, a mir misije i njeno dostojanstvo narueno, obaveza je drave prijema. Kao i kod diplomatskih i konzularnih misija prostorije specijalne misije, njen nametaj, imovina i prevozna sredstva izuzeti su od pretresa, rekvizicije, zaplene ili druge mere izvrenja. Arhiva, dokumenti i slubena prepiska specijalne misije su nepovredivi. Drava prijema duna je da obezbedi lanovima specijalne misije slobodu boravka i kretanja na svojoj teritoriji u meri koja je potrebna za ispunjenje funkcije specijalne misije u zonama gde je pristup zabranjen ili posebno regulisan iz razloga nacionalne bezbednosti. Zatita slobode optenja specijalne misije u slubene svrhe takoe je predmet zatite drave prijema, te u tom smislu specijalna misija moe da postavlja i koristi otpremnu radio stanicu, uz pristanak drave prijema. Iz razloga celishodnosti i ekonominosti specijalna misija koristi sredstva sedentne diplomatske misije drave slanja, ukljuujui i valizu i kurire. Valiza specijalne misije ne sme da bude otvorena ni zadrana i mora da nosi vidljive spoljne oznake slubenih dokumenata ili predmeta. lanovi diplomatskog osoblja specijalne misije ne mogu da budu podvrgnuti nikakvom obliku hapenja ili pritvaranja, a obaveza drave prijema je da postupa prema njima sa dunim potovanjem i uvaavanjem linosti i dostojanstva. I privatni stanovi lanova specijalne misije uivaju nepovredivost i zatitu kao i prostorije specijalne misije. Pored uivanja imuniteta od krivinog sudstva drave prijema lanovi diplomatskog osoblja misije uivaju imunitet i od graanskog i upravnog sudstva drave prijema, uz izuzetke koje predvia Beka konvencija o diplomatskim odnosima i u sluaju kada se radi o tubi za naknadu tete koja je nastala iz nesrenog sluaja prouzrokovanog korienjem prevoznog sredstva izvan slubene dunosti zainteresovanog lica. Predstavnici drave imenovanja u specijalnoj misiji i lanovi diplomatskog osoblja osloboeni su obaveze svedoenja. lanovi porodica predstavnika drave akreditacije u specijalnoj misiji i lanovi diplomatskog osoblja misije uivaju privilegije i imunitete kao i lanovi diplomatskog osoblja misije, ako ih prate i pod uslovom da nisu dravljani drave prijema ili da u njoj nemaju stalno prebivalite. lanovi administrativnog i tehnikog osoblja specijalne misije uivaju pun imunitet od krivinog sudstva, dok je imunitet od graanskog i upravnog sudstva ogranien na postupke 107

uinjene iskljuivo u vrenju slubene dunosti.

7. KONZULARNO PRAVO I KONZULARNI ODNOSI

Konzularni odnosi su meunarodno-pravni odnosi koje ustanovljavaju dve drave na bazi reciprociteta dajui pravo organima one druge drave i prihvatajui obavezu da omogue ostvaranje tog prava da na teritoriji te druge drave obavljaju konzularne funkcije. Organi drave koja ih akredituje, prilikom obavljanja konzularnih funkcija, primenjuju svoje nacionalno zakonodavstvo na teritoriji druge drave i na taj nain ograniavaju nadlenosti organa drave prijema. Ipak, ovo ogranienje suverenosti ispoljava se na bazi reciprociteta, to je jedna od odlika pravnih pravila koja reguliu konzularne odnose. S obzirom na subjekte, nain uspostavljanja, organizaciju i posebno na predmet konzularnih odnosa, u irem kontekstu, konzularni odnosi su deo ukupnih diplomatskih odnosa dve drave, pod uslovom da oni egzistiraju. Pravni izvori koji reguliu konzularne odnose su meunarodni ugovori, meunarodno obiajno pravo, kao i propisi unutranjeg nacionalnog prava. Meunarodni ugovori, s obzirom na broj uesnika, mogu biti dvostrani ili bilateralni i viestrani ili multilateralni. Bilateralni ugovori koji neposredno reguliu konzularne odnose zakljuuju se izmeu dve drave pod nazivom konzularne konvencije. Konzularnim konvencijama se reguliu odreene funkcije i ovlaenja konzula u posebnim oblastima (konvencije o pravnoj pomoi, dvostrani ugovori o zapoljavanju, dvostrani ugovori o socijalnom osiguranju). Multilateralni ugovori reguliu neposredno konzularnu materiju, a najznaajniji akt je Beka konvencija o konzularnim odnosima iz 1963. godine, kako po broju drava koje su je ratifikovale, tako i po obimu materije koju regulie. I dok je Beka konvencija o diplomatskim odnosima kodifikacija meunarodnog diplomatskog obiajnog prava, Konvencija o konzularnim odnosima je, u velikoj meri, i unifikacija pravnih reenja iz oblasti konzularnih odnosa, a delom i kodifikacija konzularnog obiajnog prava. Kao znaajne multilateralne izvore konzularnog prava treba pomenuti i Havansku konvenciju o konzularnim predstavnicima iz 1928. godine i Haku konvenciju o graanskom postupku iz 1954. godine. Unutranji izvori konzularnog prava su propisi kojima drava utruje organizaciju konzularne slube, nain imenovanja konzula, prava i dunosti svojih konzularnih predstavnitava u inostranstvu.

7.1. KONZULARNE FUNKCIJE

Dok obavljanje diplomatskih funkcija, po pravilu, predstavlja politiku akciju u odnosu na dravu u kojoj je akreditovana diplomatska misija, vrenje konzularnih funkcija je uglavnom konkretna aktivnost preduzeta kod organa, koji u okviru redovnog postupka, u dravi prijema reava sporno pitanje. Najiri krug konzularnih funkcija sastoji se u zatiti interesa drave akreditacije i njenih dravljana, fizikih i pravnih lica, u granicama koje doputa meunarodno pravo. U tom kontekstu najznaajnije i najbrojnije su konzularne funkcije koje se preduzimaju prema uhapenim, povreenim, bolesnim i poslovno nesposobnim licima svojim dravljanima u dravi prijema, te poslovi starateljstva, matiarski poslovi i pomo prilikom pravnog zastupanja u graanskim i krivinim postupcima. Konzulati ostvaruju nadzor i inspekciju nad pomorskim i renim brodovima, koji imaju dravljanstvo te drave i nad vazduhoplovima registrovanim u njoj, kao i nad posadom. Izdaju pasoe i putne isprave dravljanima drave imenovanja i neretko deluju u svojstvu javnog belenika i vrenju izvrnih funkcija 108

administrativne prirode. Funkcija razvoja trgovinskih, ekonomskih, kulturnih i naunih odnosa izmeu drave imenovanja i drave prijema i uopte unapreenje prijateljskih odnosa odvija se kroz blagovremeno obavetavanje drave akreditacije i davanje obavetenja zainteresovanim licima. Na realizaciji spleta ovih konzularnih funkcija posebno se istiu, pored karijernih, i poasni konzuli. Poasni konzuli su, za razliku od karijernih koji su profesionalne diplomate i dravljani drave imenovanja, po pravilu uspeni poslovni ljudi dravljani drave prijema iji je prevashodni zadatak unapreenje drutvenih odnosa dve zemlje, a sekundarni zastupanje interesa pravnih i fizikih lica drave imenovanja. U savremenoj diplomatiji broj poasnih konzula je daleko vei od broja karijernih, a ranije isticani problem neposedovanja dravljanstva drave imenovanja je prevazien. Poasni konzul inkorporiran je kao institut u Beku konvenciju o konzularnim odnosima, a u meunarodnu praksu kao opteprihvaeno reenje sa brojnim prednostima. Konzulati manji deo svojih funkcija obavljaju reavajui pitanja dravljana zemlje prijema i treih drava. Navedenim licima konzulati izdaju vize radi ulaska u zemlju akreditacije, a takoe im izdaju ili overavaju dokumenta kojima se dokazuje imovinsko, porodino ili neko drugo faktiko pitanje, a dokumenta su im potrebna u postupku koji se vodi pred organima drave imenovanja.
193

7.2. OTVARANJE I RANG KONZULATA

Konzulat se, po Bekoj konvenciji, moe otvoriti samo uz saglasnost drave prijema i po pravilu mu prethodi odluka o uspostavljanju konzularnih odnosa izmeu dveju drava. U sluaju da nema saglasnosti drave prijema na otvaranje konzulata konzularne funkcije obavljae konzularno odeljenje diplomatske misije. Prilikom otvaranja konzulata drava prijema daje saglasnost i na sedite, rang konzulata i konzularno podruije, koje se odreuje na bazi teritorijalne podele utvrene ustavnim ureenjem drave prijema. Zavisno od ranga konzulata efovi konzulata dele se na etiri klase, i to: a) generalne konzule, b) konzule, c) vicekonzule i d) konzularne agente. Klasu i promenu klase konzula odreuje drava imenovanja uz odobrenje odnosno saglasnost drave prijema. Kriterijum za odreivanje klase konzula su znaaj podruja konzulata u politikom i ekonomskom ivotu zemlje, kao i brojnost sopstvenih dravljana na konzularnom podruiju. efove konzulata imenuje drava akreditacije, a vrenje funkcija odobrava im drava prijema. Uobiajeno je da generalne konzule imenuje ef drave ili drugi organ koji vri imenovanje ambasadora, dok imenovanje konzula, vicekonzula i konzularnih agenata vri ministar inostranih poslova ili vlada. Drava prijema izdaje dozvolu za obavljanje funkcija efa konzulata ili egzekvaturu. Egzekvaturu izdaje ef drave ili ministar inostranih poslova drave prijema u zavisnosti od injenice ko je potpisnik patentnog pisma drave imenovanja. Suvereno pravo drave prijema je ovlaenje da odbije egzekvaturu. Drava prijema pritom nije u obavezi da navodi razloge odbijanja, osim u sluaju ako je ta obaveza predviena dvostrukim konzularnim sporazumom izmeu dve drave zakljuenim pre usvajanja Beke konvencije o konzularnim odnosima. I za povlaenje egzekvature vae isti principi kao i za diplomatske agente, pa drava
194 195

193 Vie o poasnim konzulima vidi: Avramovi N.: Diplomatsko i konzularno pravo, Privredna akademija, Novi Sad, 2006, str. 6972. 194 Postoje etiri vrste konzulata, i to: generalni konzulat, konzulat, vicekonzulat i konzularna agencija. 195 lan 9. stav 1. Beke konvencije o konzularnim odnosima.

109

prijema u svako doba moe konzularnog funkcionera proglasiti za personu non grata. U teoriji i praksi meunarodnog prava traenje i davanje egzekvature konzularnom funkcioneru nametalo je i pravnu dilemu: Da li taj postupak istovremeno znai i priznanje te drave? Pitanje priznavanja drava je daleko kompleksnije da bi bilo reeno kroz institute konzularnog prava. Ipak, imenovanje konzularnog funkcionera i patentno pismo sa zahtevom za egzekvaturu drave imenovanja upueni dravi prijema, kao i davanje egzekvature od strane drave prijema su nesumljivo suvereni akti dveju drava, pa se na osnovu njih moe posredno izvesti zakljuak o de facto priznanju dravnog statusa.

7.3. PRIVILEGIJE I IMUNITETI KONZULATA

Nesmetano bavljenje konzularnim funkcijama obaveza je koju drava prijema preuzima prema konzulatu i njegovim lanovima, poto se uspostave konzularni odnosi i otvori konzulat. U tu svrhu, meunarodno pravo ustanovilo je odreene olakice, privilegije i imunitete, koje su kodifikovane Bekom konvencijom o konzularnim odnosima i, iji je cilj da se obezbedi uspeno ispunjenje konzularnih funkcija. Drava prijema u obavezi je da omogui dravi imenovanja da kupi, izgradi ili uzme u zakup prostorije potrebne za konzulat, kao i da pomogne u reavanju stambenih pitanja lanova konzulata. Drava akreditacije ima pravo da istakne svoju nacionalnu zastavu i grb na zgradi konzulata i na zgradi stanovanja efa konzulata, te na prevoznim sredstvima koja se upotrebljavaju u slubene svrhe. Prostorije konzulata, koje se koriste iskljuivo za slubene potrebe, nepovredive su i organi drave prijema ne mogu ui u njih bez odobrenja efa konzulata, lica koje on odredi ili efa diplomatske misije drave imenovanja. Ipak, za razliku od prostorija diplomatske misije iji je imunitet apsolutan, Beka konvencija o konzularnim odnosima, formulacijom smatrae se da je dobijen pristanak efa konzulata u sluaju izbijanja poara ili drugog nesrenog sluaja koji zahteva neposredne mere zatite, pruila je konzularnim prostorijama nii nivo zatite. Prostorije, nametaj, prevozna sredstva i dobra konzulata ne mogu biti predmet rekvizicije ili javnog interesa, a u sluaju neophodnosti primene mere eksproprijacije, ta mera drave prijema ne sme biti prepreka vrenju konzularnih funkcija, a dravi imenovanja u sluaju njene primene bie isplaena brza i adekvatna naknada. Arhiva i dokumenti konzulata su nepovredivi i u konzularnim prostorijama i van njih, a obaveza drave prijema da potuje konzularnu arhivu ostaje i posle zatvaranja konzulata, pa ak i prekida konzularnih odnosa i u sluaju oruanog sukoba. Slubena prepiska konzulata je nepovrediva i drava prijema je duna da titi slobodu optenja konzulata, koja se na slubenom planu manifestuje kroz optenje sa svojom vladom i njenim organima (ministarstvo inostranih poslova i druga ministarstva, lokalni organi, diplomatska misija, druga konzularna predstavnitva), sa meunarodnim organizacijama, sa diplomatskim misijama i konzulatima treih zemalja, sa dravljanima svoje zemlje. Pravilo o nepovredivosti vai i za konzularnu valizu, kao pouzdan nain transporta konzularne pote. I stalni i povremeni kuriri uivaju imunitet, a u sluaju da su dravljani drave prijema ili tree zemlje, potrebna je saglasnost drave prijema.
196

7.4. IMUNITETI I PRIVILEGIJE KONZULARNIH FUNKCIONERA I LANOVA KONZULATA

Drava prijema postupae prema konzularnim funkcionerima sa dunim potovanjem i
196 lan 31. stav 2. Beke konvencije o konzularnim odnosima.

110

preduzee sve odgovarajue mere da bi se spreila svaka povreda njihove linosti, slobode i dostojanstva. Ipak, za razliku od diplomatskih, konzularni funkcioneri mogu biti uhapeni ili pritvoreni na osnovu sudske odluke, ali samo u sluaju teeg krivinog dela. Drugi osnov za zatvaranje, odnosno ogranienje slobode kretanja konzularnih funkcionera, je sprovoenje izvrenja pravosnane sudske odluke. Funkcioner ne moe biti zatvoren radi izdravanja kazne koju je izrekao neki upravni organ. Drava prijema duna je da obavesti efa konzulata u najkraem roku o svim preduzetim merama protiv osoblja konzulata. Ako su te radnje usmerene protiv efa konzulata o njima se obavetava drava akreditacije. S obzirom na nizak nivo zatite konzularnih funkcionera, to je u praksi dovodilo i do pogoravanja politikih odnosa izmeu drava, jedan broj zemalja je dvostranim konzularnim konvencijama znatno proirio imunitete konzularnih funkcionera. Sve bilateralne konzularne konvencije zakljuene izmeu SSSR-a i drava tadanjeg Varavskog pakta sadrale su, takoe, odredbu o uzajamnom priznanju potpunog imuniteta konzularnih funkcionera od krivinog sudstva. Konzularni funkcioneri i konzularni slubenici ne podleu nadlenosti sudskih i upravnih vlasti drave prijema za dela izvrena u vrenju konzularnih funkcija, a za lica koja su dravljani drave prijema taj imunitet je jo ui i odnosi se samo na slubene akte. Ovaj imunitet ne primenjuje se u sluaju podizanja graanske tube koja je proistekla iz linih odnosa, te na tubu koju je podnelo tree lice za tetu proisteklu iz udesa prouzrokovanog vozilom, brodom ili vazduhoplovom u dravi prijema. Konzularni funkcioner e, meutim, uivati imunitet od graanskog sudstva drave prijema u sluaju tube za tetu koju je naneo stranki nevrenjem ili nepravilnim vrenjem konzularne slube. lanovi konzulata u obavezi su da svedoe u sudskom i upravnom postupku, izuzev kada se radi o izjanjavanju o injenicama koje se tiu vrenja njihovih funkcija, a nemaju obavezu ni da podnose na uvid prepisku i slubene dokumente u vezi sa tim. Odricanje od imuniteta i privilegija za lanove konzulata moe izvriti samo drava imenovanja, a odricanje od imuniteta u odnosu na jurisdikciju u pogledu tube u graanskom ili upravnom postupku ne smatra se da povlai odricanje od imuniteta u pogledu mera izvrenja presude, za koje je potrebno posebno odricanje.
197 198 199

8. MULTILATERALNA DIPLOMATIJA
Multilateralna diplomatija predstavlja diplomatske odnose koji se odvijaju izmeu tri i vie drava organizovanih od strane drava ili meunarodnih organizacija ili pod okriljem meunarodnih organizacija u formi konferencija ili predstavljanje drava u njihovim odnosima sa meunarodnim organizacijama. Diplomatska istorija belei prve oblike multilateralne diplomatije jo u Starom veku, ali pravi poetak je XIX vek, kada su kroz meunarodne dogovore velike sile kreirale odnose na evropskom kontinentu. Svoju pravu ekspanziju multilateralna diplomatija doivljava u drugoj polovini XX veka osnivanjem
197 lan 40. Beke konvencije o konzularnim odnosima. 198 Iako Beka konvencija o konzularnim odnosima ne definie pojam tekog krivinog dela, a stanovita krivino-pravnih sistema drava su razliita, najee primenjivani kriterijum za teinu krivinog dela je najmanje zapreena kazna u trajanju od pet godina. 199 Tako su Sjedinjene Amerike Drave zakljuile ugovore sa Sovjetskim Savezom, Kinom, Bugarskom, Poljskom, Rumunijom i Filipinima u kojim uzajamno priznaju potpuni imunitet svojih konzularnih funkcionera od krivinog sudstva. Statement by Selna Roosvelt, Cief of Protocol before US Senate Committee on Foreign Relations, 5. August 1987, Mccalahan, str. 246. Preneto iz orevi S., Miti M.: Diplomatsko i konzularno pravo, Javno preduzee Slubeni list, Beograd, str. 216.

111

mnogobrojnih meunarodnih organizacija. Meunarodne organizacije su subjekti meunarodnog prava i u, najirem smislu, pod tim pojmom se podrazumevaju, pored meudravnih, i organizacije koje nemaju dravni karakter i ije lanove ine privatna lica ili udruenja. Ove druge meunarodne organizacije spadaju u kategoriju meunarodnih nevladinih organizacija i premda imaju odreen uticaj na kreiranje meunarodnog javnog mnjenja, nisu predmet izuavanja ni diplomatskog ni meunarodnog prava. lanovi meunarodnih dravnih ili vladinih organizacija su uglavnom suverene drave, ali je mogu i sluaj posebnog pridruenog poloaja i nesuverenih pokreta ili entiteta, koji deo svojih suverenih nadlenosti prenose na meunarodne organizacije. Formalno-pravni osnov za osnivanje i funkcionisanje meunarodnih organizacija je multilateralni meudravni sporazum, a svaka od organizacija, prava, dunosti i odgovornosti svojih lanica i nadlenosti, delatnosti i druga pitanja vezana za izbor, organizaciju i rad svojih organa propisuju statutom ili drugim aktom. Navedenim aktima regulie se oblast delatnosti u kojoj meunarodna organizacija ima posebno utvrene zadatke i ovlaenja, a takoe i privilegije i imunitete koje imaju predstavnici u tim organizacijama i njeni slubenici. Diplomatski predstavnici jedne drave deluju o okviru multilateralne diplomatije na osnovu pravila meunarodnog prava, koje vai za maunarodne organizacije ije sedite je na teritoriji neke tree drave lanice ili nelanice te meunarodne organizacije. Odnos drave sedita i meunarodne organizacije je regulisan posebnim sporazumom koji uvaava sve specifinosti tog meunarodnog odnosa. Pored predstavnika drava koji se nalaze u stalnim misijama kod meunarodnih organizacija diplomatski status treba regulisati funkcionerima i slubenicima te meunarodne organizacije.

8.1. STALNE MISIJE

Pretee multilateralne diplomatije predstavljaju zajednika tela i komisije koje su drave obrazovale radi reavanja odreenih zajednikih predmeta, pa i politikih pitanja koja su optereivala njihove meusobne odnose. lanovima tih diplomatskih misija drave potpisnice meunarodnih ugovora davali su odreene diplomatske privilegije, imunitete i povlastice. Svakako da pored politikih pitanja razvoj multilateralne diplomatije determinisala je i ekspanzija meunarodne trgovine i privrede, koja je dola kao posledica tehniko-tehnolokog napretka u oblasti saobraaja i komunikacija. Delokrug poslova i karakter diplomatskih odnosa koji se uspostavlja na relaciji stalnih diplomatskih misija u bilateralnoj diplomatiji bitno se razlikuje od nadlenosti i poloaja stalnih diplomatskih misija pri meunarodnim organizacijama. Prvo, to potvruju i razliiti meunarodni kodifikacioni dokumenti kao izvori prava. Stalna diplomatska misija u bilateralnoj diplomatiji regulisana je Bekom konvencijom o diplomatskim odnosima, a stalna diplomatska misija pri meunarodnim organizacijama Bekom konvencijom o predstavljanju drava u njihovim odnosima sa meunarodnim organizacijama univerzalnog karaktera. Drugo, kao subjekti stalnih diplomatskih misija bilateralne diplomatije pojavljuju se suverene drave, dok se kod stalnih diplomatskih misija pri meunarodnim organizacijama u ulozi subjekta pojavljuju drave, sa jedne, a meunarodna organizacija, sa druge strane, dajui ovom drutveno-pravnom odnosu novu dimenziju. Tree, odnos izmeu drava kao subjekata meunarodnog prava preko klasinih stalnih diplomatsko-konzularnih predstavnitava bilateralne diplomatije je direktan, a drave su
200

200 Vie o tome: Miti M.: Beka konvencija o predstavljanju drava u njihovim odnosima sa meunarodnim organizacijama univerzalnog karaktera, Meunarodni problemi, 1976, broj 1.

112

nosioci punog suvereniteta, dok se odnos izmeu drava u okviru meunarodnih organizacija odvija preko organa te meunarodne organizacije i u domenu delatnosti osnivanja te meunarodne organizacije, a ne u okviru svog punog suvereniteta. I, etvrto, odnos koji se uspostavlja izmeu akreditovane stalne diplomatske misije i drave prijema koja, da podsetimo, moe ali i ne mora da bude lanica meunarodne organizacije, je dvostrani pravni odnos dva suverena subjekta meunarodnog prava. Peto, ef drave prijema daje ili odbija da prui agreman efu stalne diplomatske misije drave akreditacije, dok administrativnim postupkom meunarodne organizacije rukovodi generalni sekretar koji nema ta ovlaenja, jer su stalni diplomatski predstavnici misija drava akreditovani kod meunarodne organizacije, a ne kod generalnog sekretara. Stalna diplomatska misija pri meunarodnoj organizaciji, pored drave koja ju je akreditovala, podrazumeva i pravni odnos sa meunarodnom organizacijom, ali i dravom sedita meunarodne organizacije. Prvi meunarodno-pravni odnos, koji odraava sutinu multilateralne diplomatije, uspostavlja se izmeu stalne misije drave akreditacije i meunarodne organizacije. Druga vrsta odnosa uspostavlja se izmeu meunarodne organizacije i drave sedita meunarodne organizacije. Ovaj odnos se, po pravilu, regulie posebnim sporazumom. I trei, odnos se aktuelizuje samo u posebnim situacijama izmeu diplomatskih predstavnika stalne misije pri meunarodnoj organizaciji i drave prijema. Stalna diplomatska misija pri meunarodnim organizacijama predstavlja dravu i uestvuje u pregovorima sa organizacijom ili misijom u okviru organizacije i njenih organa, vri zatitu interesa drave u organizaciji i obavlja i druge aktivnosti, koje se odvijaju u seditu meunarodne organizacije. Dunost stalnih diplomatskih misija pri meunarodnim organizacijama je i da radi na ostvarenju naela, ciljeva i zadataka organizacije. Realna potreba za regulisanjem pravnog poloaja stalnih misija drava pri meunarodnim organizacijama ukazala se odmah po osnivanju Ujedinjenih nacija. Generalna skuptina UN 1948. godine usvojila je Rezoluciju 257 (III) o stalnim misijama pri Ujedinjenim nacijama. Rezolucija je pola od injenice da su stalne misije drava lanica u funkciji realizacije ciljeva i naela Ujedinjenih nacija. Rezolucijom je propisan nain imenovanja stalnih predstavnika, njihova notifikacija generalnom sekretaru, obaveza podnoenja izvetaja o punomojima stalnih predstavnika drava akreditovanih kod Ujedinjenih nacija na redovnim zasedanjima Generalne skuptine UN. Navedena rezolucija bila je osnov za donoenje Beke konvencije o predstavljanju drava u njihovim odnosima sa meunarodnim organizacijama univerzalnog karaktera 1975. godine. Konvencija je, iako kodifikacioni akt u domenu multilateralne diplomatije, obuhvatila samo, u skladu sa svojim nazivom, meunarodne organizacije univerzalnog karaktera, i to: Ujedinjene nacije, njene specijalizovane organizacije, Meunarodnu organizaciju za atomsku energiju, i svaku drugu slinu organizaciju koja po sastavu svoga lanstva i zadacima ima irok meunarodni karakter. Pored predstavljanja drava u njihovim odnosima sa nabrojanim meunarodnim organizacijama Konvencija ureuje i predstavljanje drava na konferencijama koje se sazivaju od strane ili pod pokroviteljstvom takvih organizacija. Tamna strana u primeni Beke konvencije o predstavljanju drava je injenica da su drave sedita tih meunarodnih organizacija, Poput Sjedinjenih Amerikih Drava, vajcarske, Kanade i Francuske bile uzdrane, a Belgija ak glasala protiv njenog usvajanja.
201

8.2. FUNKCIJE STALNE MISIJE

Dva aspekta odreuju okvir funkcija stalnih misija drava akreditovanih kod
201 Avramovi N.: Diplomatsko i konzularno pravo, Privredna akademija, Novi Sad, 2006, str. 87.

113

meunarodnih organizacija univerzalnog karaktera. Prvo, drava akreditacije, po pravilu lan meunarodne organizacije univerzalnog karaktera, donosi suverenu odluku o uspostavljanju stalne misije pri meunarodnoj organizaciji. I, drugo, meunarodna organizacija svojim pravilima regulie vrenje delatnosti stalne misije. Naravno, pri svemu tome treba imati u vidu i sadraj funkcija stalnih misija, koji se sastoji, shodno lanu 6. Konvencije, u : a) obezbeenju predstavljanja drave imenovanja pri organizaciji; b) odravanju veza izmeu drave imenovanja i organizacije; c) voenju pregovora sa organizacijom i u okviru organizacije; d) upoznavanju sa delatnou organizacije i podnoenju izvetaja o tome Vladi drave imenovanja; e) obezbeenju uea drave imenovanja u delatnostima organizacije; f) zatiti interesa drave menovanja u odnosu na organizaciju; g) radu na ostvarivanju ciljeva i naela organizacije saradnjom sa organizacijom i u okviru organizacije. Nabrojane funkcije stalne misije pri meunarodnim organizacijama ne razlikuju se mnogo od funkcija diplomatske misije u dravi prijema uz, naravno, puno uvaavanje specifinosti subjekata, okvira delatnosti, kruga pitanja, sagovornika i slino. Predstavljanje drave imenovanja, kao zadatak stalne misije pri meunarodnim organizacijama, ogranieno je na meunarodnu organizaciju kao izvedenog subjekta meunarodnog prava, kome je osnivakim aktom ili statutom organizacije poveren odreeni delokrug delatnosti. Meutim, pored predstavljanja drave u okviru organizacije, stalna misija predstavlja dravu akreditacije i u kontaktima sa drugim stalnim misijama u okviru organizacije ostvarujui na taj nain stalnu komunikaciju koja moe da ima i bilateralna obeleja. U ostvarenju zatitne funkcije stalne misije pri meunarodnim organizacijama prisutne su iznijansirane razlike u odnosu na istu funkciju koju obavlja stalna diplomatska misija u bilateralnim odnosima. Crtu ispod koje se ne moe ii u odbrani interesa svoje drave lake je povui u bilateralnim odnosima nego u odnosima koji se profiliraju u okviru meunarodnih organizacija, gde je kaleidoskop interesa daleko vei. Slian pristup neophodan je i u voenju pregovora sa organizacijom i u okviru organizacije. Specifinost multilateralne diplomatije u odnosu na bilateralnu odslikava rad na ostvarivanju ciljeva i naela organizacije, saradnjom sa organizacijom i u okviru organizacije. Svaka drutvena, a posebno organizacija meunarodnog karaktera, svojim osnivakim i drugim aktima utvruje ciljeve osnivanja, naela organizacije i postupanja, podruije delatnosti, postupak i izbor organa, prava i dunosti drava lanica i druga pitanja. Da bi organizacija funkcionisala, svaka drava lanica duna je da prui svoj doprinos ostvarivanju zajednikih ciljeva. I dok je za drave lanice meunarodne organizacije postojanje prava na ustanovljenje stalnih misija logina i normalna posledica lanstva u organizaciji, problem se otvara za drave nelanice kroz pitanje: Mogu li one otvarati stalne misije pri meunarodnoj organizaciji? Beka konvencija o predstavljanju drava u njihovim odnosima sa meunarodnim organizacijama univerzalnog karaktera, na gornje pitanje, dala je logian odgovor.

8.3. MISIJE DRAVA NELANICA

Drave nelanice mogu, ako to pravila organizacije dozvoljavaju, uspostaviti stalne misije posmatraa radi obezbeenja predstavljanja drave imenovanja, zatite njenih interesa,

114

upoznavanja sa delatnou organizacije, podnoenju izvetaja Vladi i unapreenju saradnje sa organizacijom i voenju pregovora sa njom. Autori Konvencije poli su od injenice da lanovi meunarodnih organizacija svojim osnivakim aktom, statutom ili nekim drugim aktom utvruju organizaciju, nain rada i lanstvo u organizaciji. S obzirom na to da su drave lanice u meunarodnu organizaciju prenele deo svojih suverenih ovlaenja, logino je da upravo one odluuju o svim bitnim pitanjima organizacije rada meunarodne organizacije pa, prema tome, i utvrivanju prava na osnivanje stalnih misija drava nelanica. Uvaavajui razliite interese drava i njihove ekonomske mogunosti Beka konvencija o predstavljanju drava predvidela je i mogunost viestrukog akreditovanja istog lica u svojstvu efa misije kod dve ili vie meunarodnih organizacija, odnosno imenovanje efa predstavnitva u svojstvu lana diplomatskog osoblja neke druge svoje misije. Konvencija je, takoe, predvidela mogunost da drava imenovanja moe akreditovati lana diplomatskog osoblja misije u svojstvu efa misije kod drugih meunarodnih organizacija ili imenovati lana osoblja misije u svojstvu lana osoblja neke druge svoje misije. Takoe, dve ili vie drava mogu akreditovati isto lice u svojstvu efa misije kod iste meunarodne organizacije. Akreditaciju efa stalne misije vri ef drave, predsednik Vlade, ministar inostranih poslova ili drugi nadleni organ drave imenovanja, ukoliko je to doputeno pravilima meunarodnih organizacija. Drava imenovanja akreditivnim pismima daje obim ovlaenja svom stalnom predstavniku u svojstvu delegata odnosno delegata, stalnog posmatraa pri jednom ili vie organa meunarodne organizacije, odnosno organizacija. ef misije nema obavezu podnoenja punomoja u predstavljanju drave kod usvajanja ugovora izmeu drave i meunarodnih organizacija, ali tu obavezu ima kada potpisuje ugovor izmeu drave i organizacije izuzev ukoliko se iz prakse organizacije ili drugih okolnosti jasno ne vidi da su strane imale nameru da odustanu od podnoenja punomoja. Beka konvencija o predstavljanju drava u pogledu broja osoblja misije prihvatila je stanovite konvencija koje reguliu diplomatske, odnosno konzularne odnose te Konvencije o specijalnim misijama. Tako broj osoblja misije ne treba da prelazi okvire normalnog i razumnog, a uvaavajui funkciju organizacije, potrebe misije i okolnosti i uslove u dravi sedita. Dakle, kriterijume za broj osoblja misije utvruju meunarodna organizacija, drava imenovanja, ali i drava sedita sporazuma, odnosno organizacije. Suvereno pravo drave je da imenuje stalno osoblje u meunarodnoj organizaciji, ali pravilima meunarodne organizacije su odreeni kriterijumi, izbor, broj i sastav organa koji predstavljaju organizaciju. Akt o organizaciji i radu meunarodne organizacije usvojile su drave lanice. Sa druge strane, sporazumom izmeu meunarodne organizacije i drave sedita regulie se niz pitanja, a izmeu ostalog, i brojnost meunarodne organizacije kojoj drava sedita obezbeuje smetajne, radne, bezbednosne i druge uslove za funkcionisanje. Razuman i normalan broj lanova misije, otuda, treba da bude tripartitni kompromis drava imenovanja i sedita i meunarodne organizacije. U suprotnom, drava sedita koja, vrlo esto nije ni lan meunarodne organizacije mogla bi da uzurpira pravo odreivanja broja stalnog diplomatskog osoblja pri meunarodnoj organizaciji u situaciji kada nema pravo da uskrauje saglasnost na imenovanje niti pravo da nekog proglasi za nepoeljnu, odnosno neprihvatljivu osobu. Takvu odredbu predvia rezolucija Kongresa Sjedinjenih Amerikih Drava o usvajanju Sporazuma o seditu Ujedinjenih nacija iz 1947. godine utvrdivi mogunost donoenja odluke o ogranienju i spreavanju ulaska lanovima stalnih misija drava sa kojima SAD ne

115

odrava diplomatske odnose.

8.4. SEDITE I STATUS MISIJE

Pravilo je da se misije otvaraju u mestu sedita meunarodne organizacije. Ipak, ukoliko pravila organizacije to dozvoljavaju, a uz prethodnu saglasnost drave sedita, drava imenovanja moe otvoriti misiju ili kancelariju misije i van mesta sedita meunarodne oranizacije. Mora se priznati da su otvaranja misija van sedita u diplomatskoj praksi izuzetno retka, jer su skopani sa nizom praktinih tekoa. Misija, kao predstavnik drave imenovanja, ima pravo da na svojim prostorijama istie, slino praksi bilateralnih diplomatskih misija i konzularnih slubi, grb i zastavu drave imenovanja. Isto pravo pripada i efu misije i kad se radi o njegovoj rezidenciji i prevoznim sredstvima. U pronalasku slubenih prostorija misije pod razumnim uslovima, te adekvatnih stanova za lanove misije dravi imenovanja, pomo pruaju meunarodna organizacija i drava sedita. Pored ove pomoi, drava sedita odobrava misiji i druge olakice potrebne za obavljanje njenih funkcija. Meunarodna organizacija prua pomo misiji u ostvarenju tih olakica i daje misiji olakice iz svoje nadlenosti odluivanja. U ostvarenju privilegija i imuniteta misije i njenog lanstva meunarodna organizacija prua pomo i dravi imenovanja i dravi sedita. Ova odredba Konvencije obavezuje meunarodnu organizaciju utvrujui joj dunost posredovanja izmeu drave imenovanja i drave sedita u sluaju pogoranja ili, pak, prekida diplomatskih odnosa. Adekvatno zatiti koju uivaju prostorije diplomatske misije u bilateralnoj diplomatiji, Konvencija o predstavljanju drava predvia i nepovredivost prostorija misije pri meunarodnoj organizaciji dajui mogunost organima drave sedita da u prostorije misije mogu ui samo uz pristanak efa misije. U nadlenosti organa drave sedita je zatita prostorija misije od nasilnog ulaska ili oteenja i spreavanja naruavanja reda i mira. Prostorije, vozila i ostala imovina misije uivaju imunitet od jurisdikcije drave sedita u pogledu mera pretresa, rekvizicije ili mera izvrenja. Prostorije misije osloboene su dravnih, regionalnih i optinskih poreza i taksa, osim poreza i taksa koje predstavljaju naknadu za posebno uinjene usluge. Arhiva i slubeni dokumenti misije nepovredivi su u svako doba, a Konvencija garantuje i slobodno optenje misije u slubene svrhe svim sredstvima ukljuujui i kurire i poruke poslate teleksom ili ifrom, pa i otpremnom radio stanicom za ije korienje je bio potreban pristanak drave sedita. Diplomatska valiza misije se ne sme otvarati, a slubena prepiska je nepovrediva, kao i stalni ili ad hoc kurir.

8.5. PRIVILEGIJE I IMUNITETI LANOVA MISIJE

Linost efa misije i lanova diplomatskog osoblja misije je neprikosnovena. Oni uivaju pun imunitet od krivinog sudstva drave sedita i ne mogu biti podvrgnuti nikakvom hapenju niti pritvoru. Prema linosti efa misije i lanovima osoblja diplomatske misije, drava sedita se odnosi sa dunim potovanjem i preduzima sve mere zatite njihove linosti, slobode i dostojanstva. Navedena lica uivaju imunitet i od graanskog i upravnog sudstva osim u sluaju da se postupak odnosi na privatnu nepokretnu imovinu u dravi sedita, a ista ne slui za potrebe misije, ako se radi o postupku nasleivanja i ako se posupak vodi povodom spora nastalog na osnovu profesionalne trgovake delatnosti koje diplomatsko osoblje vri van slubene dunosti. Navedena lica nisu u obavezi da se u postupku pojavljuju u ulozi svedoka. Privatni stanovi efa i lanova diplomatskog osoblja misije, kao i njihova imovina, dokumenti i prepiska, 116

uivaju nepovredivost i zatitu, kao i prostorije misije. Drava imenovanja moe se odrei sudskog imuniteta efa misije i lanova diplomatskog osoblja misije i lica koja uivaju imunitet izjavom koja mora biti izriita i decidna. Navedena lica osloboena su obaveze davanja po propisima o socijalnom osiguranju drave sedita, a osloboeni su i svih poreza i taksa izuzev onih koje su ukljuene u cenu roba ili usluga, koje se odnose na privatne nepokretnosti i na posebne usluge. ef i lanovi diplomatskog osoblja misije osloboeni su pregleda linog prtljaga, te carine na predmete namenjene za linu potronju i za slubene potrebe misije. lanovi porodica efa i lanova diplomatske misije, koji ine deo njihovog domainstva, uivaju takoe privilegije i imunitete odreene Konvencijom, ako nisu dravljani drave sedita i ako u dravi sedita nemaju stalno prebivalite. Takoe, lanovi administrativnog i tehnikog osoblja misije i lanovi njihovih domainstava, uivaju odreene privilegije i imunitete osim ako nisu dravljani drave sedita ili lica sa stalnim mestom prebivalita u dravi sedita. lanovi poslunog osoblja misije uivaju privilegije i imunitete u pogledu postupaka uinjenih u vrenju svojih funkcija i osloboeni su poreza i taksa na plate pod uslovom da nisu dravljani niti imaju stalno prebivalite na teritoriji drave sedita. Opte je pravilo da ef i lanovi diplomatskog osoblja misije, ako su dravljani drave sedita, odnosno lica koja u njoj imaju stalno prebivalite, uivaju samo sudski imunitet i neprikosnovenost u pogledu slubenih radnji uinjenih u vrenju svojih funkcija. ef misije i lanovi diplomatskog osoblja misije ne smeju u dravi sedita vriti profesionalnu ili trgovaku delatnost u line svrhe. Sa druge strane, lanovima porodica efa i lanova diplomatskog osoblja i administrativno-tehnikog osoblja misije nije zabranjeno bavljenje trgovakom ili drugom profesionalnom delatnou radi line zarade, ali oni pri tom ne uivaju nikakve privilegije ili imunitete u pogledu radnji koje obavljaju u vezi sa tom delatnou.
202

8.6. DELEGACIJE PRI ORGANIMA MEUNARODNIH ORGANIZACIJA I NA MEUNARODNIM KONFERENCIJAMA

Beka konvencija o predstavljanju drava u njihovim odnosima sa meunarodnim organizacijama univerzalnog karaktera ovlauje dravu da moe uputiti delegaciju u organ meunarodne organizacije ili na konferenciju, ali da se ovaj postupak, kao i upuivanje jedne iste delegacije u ime dve ili vie drava u organ ili konferenciju, vri u skladu sa pravilima organizacije. Imenovanje lanova delegacije je suvereno pravo drave, a akreditive efu i lanovima delegacije izdaje ef drave, predsednik Vlade, ministar inostranih poslova ili drugi nadleni organ drave imenovanja pod uslovom da to doputaju pravila organizacije ili pravila procedure konferencije. Slobodu izbora delegata Konvencija je, ipak, ograniila dravi imenovanja. Broj lanova delegacije ne sme da pree granicu razumnog i normalnog to podrazumeva uvek konkretan pristup koji uvaava pravila meunarodne organizacije, odnosno konferencije, funkcije i potrebe delegacije i okolnosti i uslove drave prijema. Tako, na primer, Generalna skuptina Ujedinjenih nacija je ograniila delegaciju jedne zamlje na pet delegata. Takoe, pravilo je da lanovi diplomatskog osoblja delegacije budu dravljani zemlje imenovanja. Meutim, ukoliko se ef delegacije ili drugi delegat ili lan osoblja diplomatske delegacije imenuje iz redova drave sedita, saglasnost te drave se podrazumeva ako je obavetena o imenovanju graana drave sedita, a nije na taj predlog dala nikakav odgovor.
202 Avramovi N.: Diplomatsko i konzularno pravo, Privredna akademija, Novi Sad, 2006, str. 92.

117

Drava imenovanja obavetava organizaciju, odnosno konferenciju, o sastavu, funkcijama, zvanjima i rang listi lanova delegacije, o dolasku i odlasku svih lanova delegacije i drugih lica koja ih prate, adresi slubenih prostorija i privatnom smetaju lanova delegacije i drugim pitanjima znaajnim za obezbeenje rada i smetaja delegacije. U sluaju odsustva efa delegacije nadleni organ drave imenovanja odreuje vrioca dunosti iz reda lanova delegacije i o tome obavetava organizaciju, odnosno konferenciju ili, u tu svrhu, imenuje drugo lice van delegacije izdajui mu akreditive u proceduri predvienoj za imenovanje efa delegacije. Redosled prvenstva (prezeans) meu delegacijama odreuje se prema abecednom redu imena drava koji se primenjuje u organizaciji, a taj redosled primene se razlikuje od organizacije do organizacije. U Ujedinjenim nacijama, redosled delegacija se utvruje prema engleskom alfabetu, ali se poetno slovo svake godine izvri kockom. Parlamentarna skuptina Saveta Evrope odreuje redosled prvenstva po godinama starosti, a na zasedanju Saveta prezeans utvruje na bazi francuskog alfabeta. Organizacija amerikih drava redosled prvenstva utvruje prilikom svakog zasedanja kockom. Kada se u ulozi efa delegacije nae ef drave ili lan kolegijalnog organa koji vri ulogu efa drave, on u dravi sedita ili treoj dravi uiva, pored privilegija i imuniteta predvienih Konvencijom o predstavljanju drava i olakice, privilegije i imunitete koji se priznaju efovima drava po meunarodnom pravu. Saglasno svom rangu, pored beneficija predvienih Konvencijom o predstavljanju drava, u dravi sedita ili u treoj dravi posebne olakice, privilegije i imunitete po meunarodnom pravu uivaju i ef Vlade, ministar inostranih poslova ili drugo lice visokog ranga kada je u ulozi efa delegacije. Dravnim delegacijama u meunarodnim organizacijama i na meunarodnim skupovima, u skladu sa Konvencijom, pripadaju posebne povlastice i imuniteti kojim omoguavaju putovanje, slobodu kretanja i optenja. Linost efa delegacije, ostalih delegata i lanova diplomatskog osoblja je neprikosnovena. Oni uivaju i imunitet od krivinog, graanskog i upravnog sudstva u pogledu svih radnji uinjenih prilikom vrenja slubenih funkcija. Navedena lica osloboena su plaanja svih poreza i taksa, carinskih formalnosti i plaanja carine na predmete namenjene za slubenu ili linu upotrebu, te propisa drave sedita o obavezama iz socijalnog osiguranja. Pravo efa delegacije, delegata i lanova diplomatskog osoblja delegacije na privilegije i imunitete poinje stupanjem na teritoriju drave sedita ili, ako je u toj dravi, notifikacijom njegovog imenovanja u dravi sedita. Prestanak privilegija i imuniteta vezuje se za trenutak naputanja zemlje ili po isteku razumnog roka datog u tu svrhu. Funkcija efa delegacije ili bilo kog delegata ili lana diplomatskog osoblja delegacije prestaje notifikacijom drave imenovanja meunarodnoj organizaciji ili konferenciji i zavretkom zasedanja organa ili konferencije.
203

8.7. DELEGACIJE POSMATRAA PRI ORGANIMA MEUNARODNIH ORGANIZACIJA I NA KONFERENCIJAMA

Slanje dravne delegacije u svojstvu posmatraa u organ meunarodne organizacije ili na meunarodnu konferenciju je proceduralni korak koji prethodi stvaranju uslova za ulanjenje drave imenovanja u meunarodnu organizaciju. Uvaavajui ovu injenicu Beka konvencija o predstavljanju drava predvidela je takvu mogunost kao opte pravo svih drava. Ipak, upuivanje delegacije u svojstvu posmatraa u organ ili na konferenciju, po
204

203 204

Avramovi N.: Diplomatsko i konzularno pravo, Privredna akademija, Novi Sad, 2006, str. 93. Avramovi N.: Diplomatsko i konzularno pravo, Privredna akademija, Novi Sad, 2006, str. 93.

118

Konvenciji, moe se odvijati u skladu sa pravilima meunarodne organizacije. Uz atribut posmatraa ove delegacije imaju i razliite funkcije u odnosu na delegacije drava lanica u meunarodnoj organizaciji. Stalne posmatrake misije predstavljaju i tite dravu imenovanja pri meunarodnoj organizaciji i unapreuju saradnju sa organizacijom i njenim lanstvom. Delegacija, dakle, jednom reju stvara uslove za ulanjenje drave koja ju je akreditovala u lanstvo te organizacije pruajui istovremeno i obavetenje centrali u zemlji o svim relevantnim odnosima u organizaciji. Beka konvencija je jednostavnom formulacijom izjednaila status delegacije posmatraa i u pogledu olakica, privilegija i imuniteta sa stalnim diplomatskim delegacijama drava lanica meunarodnih organizacija i na meunarodnim konferencijama. Sa druge strane, Konvencija, nije regulisala status priznatih pokreta za nacionalno osloboenje kao posmatraa pri meunarodnim organizacijama. To pitanje regulisano je posebnom rezolucijom kojom se pozivaju drave da delegatima priznatih pokreta za nacionalno osloboenje prue olakice, privilegije i imunitete nune za izvrenje njihovih zadataka. Ova rezolucija doneta je upravo Bekom konvencijom o predstavljanju drava na inicijativu Jugoslavije i Pokreta nesvrstanih, a uz estoko protivljenje najrazvijenijih zemalja Zapada.

119

V MEUNARODNO KRIVINO PRAVO

1. POJAM I RAZVOJ MEUNARODNOG KRIVINOG PRAVA
Intenzivan nauno-tehnoloki napredak i primena savremenih dostignua u svakodnevnom ivotu petpostavka su unapreenja i multilateralnih odnosa i postepenog, ali stalnog razvoja meunarodne zajednice. Izgradnju i stvaranje instituta i vrednosti meunarodne zajednice pratila je i izgradnja meunarodno utvrenih pravnih pravila. Ustanovljenje pravnog poretka meunarodne zajednice podrazumeva zatitu vrednosti utvrenih meunarodnim pravom. U navedenom kontekstu meunarodno krivino materijalno pravo za zatitni objekt imalo bi usvojene vrednosti meunarodne zajednice kao celine, koje se tite sistemom imperativnih normi meunarodnog prava propisanih za zabranjena ponaanja ili pak proputanja. Sa druge strane, meunarodnim krivinim procesnim pravom utvren je meunarodni postupak gonjenja i suenja, odnosno utvrivanja krivine odgovornosti za lica koja se terete za izvrenje meunarodno inkriminisanih radnji ili proputanja. Kako se nastanak meunarodnog krivinog prava vezuje za konstituisanje meunarodne zajednice jasno je da su nacionalna krivina zakonodavstva bila osnova razvoja meunarodnog krivinog prava (MKP). U stvari, internacionalizaciju nacionalnih krivinih prava uslovila je potreba za eksteritorijalnom primenom nacionalnih krivinih prava. Dalji proces internacionalizacije nacionalnih krivinih prava bio je embrion nastanka nadnacionalnog meunarodnog krivinog prava, kao posebne grane meunarodnog javnog prava. Iako je pokuaja za stvaranje meunarodnog krivinog prava bilo u XIX veku kao jedan od povoda moe se oceniti i pokuaj saveznikih sila da sude posle Prvog svetskog rata nemakom caru Vilhemu II. Nemaki vladar se spasao bekstvom u Holandiju, koja je odbila zahtev za njegovu ekstradiciju, pozivajui se na pravilo nullum crimen sine lege. Prva neposredna meunarodno krivino pravna pravosudna iskustva od neprocenjivog znaaja za razvoj MKP vezuju se za rad ad hoc meunarodnih vojnih tribunala osnovanih posle Drugog svetskog rata u Nirnbergu i Tokiju. Tribunal u Nirnbergu osnovan je meunarodnim ugovorom zakljuenim izmeu Francuske, SAD-a, Velike Britanije i SSSRa , ije su sudije izrekle presude nemakim nacistima optuenim za ratne zloine, zloine protiv mira i zloine protiv ovenosti. Povreda naela zakonitosti nulla crimen, nulla poena sine lege, na koju su se pozivali branioci nacista, jer je Statut Suda u Nirnbergu koji je sadrao inkriminisana dela usvojen posle meunarodnih zloina koji su ve poinjeni, odbaena je od strane suda. Nirnberki tribunal je procenio da bi nekanjavanje najteih zloina optuenih bilo suprotno univerzalnom naelu pravde, ali i da su njihovim izvrenjem teko povreena pravila humanitarnog prava utvrena Hakim konvencijama i drugim meunarodnim
205 206 207

205 Predlog za formiranje stalnog meunarodnog krivinog suda 1882. godine izneo je Gistav Mojnije. Po zamisli Mojnijea, inae jednog od osnivaa Crvenog krsta, sud je trebalo da sankcionie povrede pravila ustanovljenih enevskim konvencijama iz 1864. godine. 206 Dimitrijevi V., Rai O., eri V., Papi T., Petrovi V.,Obradovi S.: Osnovi meunarodnog prava, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2007, str. 231. 207 Ugovoru o gonjenju i kanjavanju glavnih ratnih zloinaca Evropske osovine i ustanovljenju Statuta Meunarodnog vojnog tribunala zakljuenom 8. avgusta 1945. godine kasnije je pristupilo jo 19 drava.

120

ugovorima i opteprihvaenim obiajima. Meunarodni krivini ad hoc tribunal u Tokiju osnovan je naredbom amerikog generala Mekartura. Sudio je po sopstvenim pravilima u veu sastavljenom od 11 sudija iz razliitih zemalja, i sve postupke pokrenute protiv 28 japanskih politiara i oficira okonao osuujuim presudama. Istovremeno, uoene slabosti meunarodnog krivino-pravnog sistema otklanjane su kroz intenzivirane kodifikacione aktivnosti organa Ujedinjenih nacija. Najpre je na III zasedanju Generalne skuptine Ujedinjenih nacija u decembru 1948. godine usvojena Konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina genocida. Potom su na diplomatskoj konferenciji Ujedinjenih nacija u enevi 1949. godine usvojene: Konvencija o zatiti civilnih lica za vreme rata, Konvencija o postupanju sa ratnim zarobljenicima, Konvencija o poboljanju poloaja ranjenika i bolesnika suvozemnih vojnih snaga i Konvencija o poboljanju poloaja ranjenika, bolesnika i brodolomnika pomorskih oruanih snaga. Usvojene su, takoe, i Konvencija o nezastarevanju ratnih zloina i zloina protiv ovenosti i Konvencija o zatiti kulturnih dobara u sluaju oruanih sukoba. Pojavni oblici protivpravnih ponaanja ne ispoljavaju se samo kroz oruane sukobe, pa je na meunarodnom planu trebalo sankcionisati i razne vidove diskriminacija. Ujedinjene nacije su 1965. godine usvojile Konvenciju o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije, a 1973. godine Konvenciju o suzbijanju i kanjavanju zloina aparthejda. Drave su ratifikacijom ovih dokumenata preuzele obavezu suzbijanja i kanjavanja krivinih dela zasnovanih na rasnoj diskriminaciji. Internacionalizacija vazduhoplovnog putnikog saobraaja ubrzo je donela u praksu otmice aviona i druge napade na bezbednost lica i imovine u civilnom vazdunom saobraaju. Reakcija meunarodne zajednice bila je brza i ubrzo su pod okriljem Ujedinjenih nacija donete Konvencija o suzbijanju nezakonitih akata usmerenih protiv bezbednosti civilnog vazduhoplovstva iz 1970. godine (poznata kao Haka konvencija) i Konvencija o suzbijanju nezakonitih akata usmerenih protiv bezbednosti civilnog vazduhoplovstva iz 1971. godine (takozvana Montrealska konvencija). Drave potpisnice ove dve konvencije su istovremeno preuzele obavezu i u sopstvena nacionalna krivina zakonodavstva ugradile krivina dela o zatiti vazduhoplova i bezbednosti letenja predviena odredbama Hake i Montrealske konvencije. Iako stricto sensu ne pripadaju korpusu dokumenata meunarodnog krivinog prava nesumnjivo veliki znaaj za njegov razvoj i primenu imaju neka opta akta koja je usvojila meunarodna zajednica: Deklaracija o pravima oveka, Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, Pakt o ekonomskim i socijalnim pravima, te tematski neto ui dokumenti kao Jedinstvena konvencija o drogama i Konvencija o psihotropnim supstancama. Pravila utvrena Nirnberkim suenjem prihvaena su od strane Komisije UN za meunarodno pravo, a ideja o stvaranju stalnog Meunarodnog krivinog suda, zbog sloenih meunarodnih odnosa u meunarodnoj zajednici u drugoj polovini XX veka, realizovana je tek 1998. godine. Pre toga, rezolucijama Saveta bezbednosti UN osnovana su dva ad hoc meunarodna krivina suda, i to Meunarodni krivini tribunal za bivu Jugoslaviju i Meunarodni krivini tribunal za Ruandu. Meunarodni krivini tribunal za bivu Jugoslaviju osnovan je
209 210

208

208 Nirnberki Statut i presude potvrdila je i Generalna skuptina UN rezolucijom 95 (I) iz 1946. godine. 209 Meunarodni krivini tribunal za bivu Jugoslaviju osnovan je Rezolucijom Saveta bezbednosti UN broj 827 od 25. maja 1993. godine. 210 Meunarodni krivini tribunal za Ruandu osnovan je Reolucijom broj 955 Saveta bezbednosti UN 8. novembra 1994. godine sa ciljem da sankcionie zloin genocida koji su Huti poinili nad Tutsima u Ruandi 1994. godine.

121

sa ciljem da izvede pred lice pravde odgovorne za krenje meunarodnog prava na podruiju bive Jugoslavije, obezbedi pravdu rtvama, uspostavi mir i sprei dalje irenje zloina. U stvarnoj nadlenosti Hakog tribunala, koji sudi na osnovu Statuta koji je usvojio Savet bezbednosti i Pravila o postupku i dokazima, koja su usvojile sudije Tribunala na plenarnoj sednici, su teke povrede enevskih konvencija, krenje zakona i obiaja rata, genocid i zloini protiv ovenosti. Haki tribunal ima primat nad domaim sudovima i moe preuzeti domae istrage bez obzira na fazu, ako je to u interesu pravde. Sudska vea se formiraju od 16 stalnih sudija i 9 sudija ad litem, koja procesuiraju teka krenja meunarodnog humanitarnog prava poinjena na teritoriji bive Jugoslavije od 1991. godine. Haki tribunal je nezavistan u vrenju svoje pravosudne funkcije, a postupak pred sudom ima elemente i kontinentalnog i anglosaksonskog pravnog sistema, odnosno kontradiktornog i inkvizitorskog krivinog postupka. Premda su meunarodna pravna shvatanja na stanovitu da Pravilnik o postupku i dokazima sadri sve meunarodno priznate garancije, te da sadri naela prezumpcije nevinosti, pravo na suenje bez nepotrebnog odugovlaenja, pravo optuenog da ispita svedoke koji ga terete i pravo na albu, dosadanja sudska praksa obilovala je brojnim propustima, posebno na tetu osumnjienih lica srpske nacionalnosti, to u domaoj javnosti stvara utisak neprincipijelnog i nepravinog deljenja pravde.

2. MEUNARODNI KRIVINI SUD

Pet decenija rada Komisije UN za meunarodno pravo na kodifikaciji krivinog prava okonano je usvajanjem Statuta Meunarodnog krivinog suda na Konferenciji UN u Rimu 17. jula 1998. godine. Statut je, meutim, stupio na snagu 1. jula 2002. godine, odnosno tek kada je ratifikovan od 60 drava sveta, koliko je bilo neophodno za poetak rada MKS. Sud je sveano otvoren 11. marta 2003. godine sa seditem u Hagu, kada su i sudije poloile sveanu zakletvu. Do februara 2008. godine 105 drava potpisalo i ratifikovalo Rimski statut to je vie od polovine ukupnog broja zemalja sveta. Ono to MKS umanjuje kredibilitet je podatak da Rimski statut nisu potpisale vodee sile meunarodne zajednice SAD, Kina, Indija i Rusija, te niz zemalja ija bezbednosna stabilnost premauje njihove teritorijalne granice poput Irana, Iraka, Izraela i Ukrajine. Pored Statuta MKS sudi na osnovu dokumenata Elementi krivinih dela i Pravila o postupku i dokazima, koji su takoe usvojeni na Rimskoj konferenciji. Izmena ovih akata u nadlenosti je Skuptine drava lanica. Skuptinu MKS ini po jedan predstavnik drava lanica koje su prihvatile Statut i u njenoj nadlenosti su izmene i dopune Statuta, izbor Predsednitva, tuilaca i sudija. Slubeni jezici Meunarodnog krivinog suda su: arapski, engleski, francuski, kineski, ruski i panski, a na zahtev stranke u postupku Sud moe odrediti da se ona koristi i nekim drugim jezikom. Uobiajeno radni jezici Suda su engleski i francuski. Inae, organi Meunarodnog krivinog suda su Predsednitvo, tri sudska odelenja (sudee, albeno i odeljenje za prethodni postupak), Kancelarija tuioca i Sekretarijat. Predsednitvo sainjavaju predsednik i dva podpredsednika koji se biraju na period od tri godine sa mogunou reizbora. Upravljanje MKS je njegova osnovna funkcija, ali pri tom ne odgovara za rad tuilatva.
211

211 Pored njih jo 41 drava je potpisala, ali ne i ratifikovala Rimski statut. Interesantno je da je od poetka rada MKS otvorio istrage zbog osnovane sumnje da su poinjeni meunarodni ratni zloini u Severnoj Ugandi, Demokratskoj Republici Kongo, Centralnoafrikoj Republici i Darfuru. Krajem januara 2011. godine Statut Meunarodnog krivinog suda potpisalo je i ratifikovalo 114 drava.

122

Sastav Suda ini 18 sudija sa mogunou da na predlog Predsednitva Skuptina drava lanica broj sudija moe da povea. Sudije se biraju tajnim glasanjem na predlog drava lanica iz redova istaknutih strunjaka iz oblasti krivinog, te meunarodnog prava. Sudee i predpretresno odeljenje broje najmanje po est sudija preteno kriviara, dok albeno odeljenje ine predsednik i etiri sudije mahom iz reda strunjaka za meunarodno pravo. U okviru odeljenja formiraju se kao manja operativna tela sudska vea. Sudije iz jednog odeljenja ne mogu biti angaovani u drugom s tim da je ovo pravilo apsolutno kada je u pitanju albeno odeljenje. Kod sudija pretresnog i predpretresnog odelenja mogue je izuzetno i prebacivanje iz jednog u drugo u sluaju poveanog obima posla, s tim da sudija predpretresnog vea ne moe uestvovati u suenju u istom predmetu u sastavu pretresnog vea. Iako je organizacioni deo stalnog Meunarodnog krivinog suda Kancelarija tuioca je u svom radu samostalna i nezavisna. Tuiocu u radu pomae jedan ili vie zamenika koji se biraju na period od devet godina, bez prava na reizbor, iz reda istaknutih pravnika sa visokim moralnim kvalitetima iz drava lanica. Poslovi administrativno-tehnikog karaktera u nadlenosti su Sekretarijata Suda. Na elu Sekretarijata nalazi se sekretar koga biraju sudije tajnim glasanjem na period od pet godina, sa mogunou jo jednog izbora.
212

2.1. NADLENOST MEUNARODNOG KRIVINOG SUDA

Meunarodni krivini sud je stalna i nezavisna pravosudna institucija koja sudi licima optuenim za najtee zloine za koje je zainteresovana meunarodna zajednica, i to: krivinim delima genocida, krivinim delima protiv ovenosti, ratnim zloinima i krivinim delom agresije. Teritorijalna nadlenost MKS prostire se na podruja drava potpisnica Statuta, a na osnovu posebno zakljuenog ugovora i na teritoriju drave koja nije potpisnica Statuta. Savet bezbednosti UN moe svojom odlukom da nadlenost MKS proiri i na dravu koja nije prihvatila nadlenost MKS. Personalna nadlenost MKS utvrena je na punoletna fizika lica dravljane drava potpisnica Statuta ili dravljana drava koje su prihvatile ad hoc nadlenost ili je ona utvrena odlukom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Rimski statut ne predvia osloboenje od krivine odgovornosti za lica kojim je utvren imunitet kao nosiocima dravnih funkcija na osnovu pravila nacionalnih krivinih zakonodavstava. Na imunitet se ne mogu pozvati optueni, ali se moe pozvati drava u sluaju kada bi postupajui po nalogu suda povredila svoju obavezu utvrenu nekim viestranim ili bilateralnim meunarodnim ugovorom koju je preuzela. Za razliku od ad hoc meunarodnih krivinih tribunala, koji su predviali retroaktivnu primenu propisa koje su sami doneli, odredbe Rimskog statuta Sud e primenjivati samo na krivina dela koja su uinjena posle usvajanja Statuta od strane drave protiv ijih se dravljana vodi postupak za utvrivanje krivine odgovornosti. Ustanovljenje nadlenosti Meunarodnog krivinog suda na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti nije jedini uticaj politiko-diplomatskog organa UN na nezavisnost Suda. Rimskim statutom predvieno je da Savet bezbednosti UN moe odloiti istragu ili optuenje
213 214

212 Ignjatovi, A., Kokolj, M., uri, A.: Meunarodno krivino pravo, Privredna akademija, Novi Sad, 2009, str. 172. 213 lan 12. Rimskog statuta Meunarodnog krivinog suda, koji je izveden iz ireg konteksta odredbi Glave VII Povelje UN, koje se odnose na uspostavljanje meunarodnog mira i bezbednosti. 214 Dodue, ad hoc meunarodni krivini tribunali su traili i uslov da su dela optuenih bila predviena i priznata meunarodnim obiajnim pravom kao krivina dela u vreme njihovog izvrenja.

123

za jednu godinu, te da se ta odluka moe i obnavljati ukoliko je to u interesu meunarodnog mira i bezbednosti. Stalni Meunarodni krivini sud sudi na osnovu odredbi primarnih izvora meunarodnog krivinog prava odnosno Rimskog statuta, Elemenata krivinih dela i Pravila o postupku i dokazima, a potom i drugih relevantnih meunarodnih ugovora, te optih naela i pravila meunarodnog prava odnosno optih naela krivinog prava koja su odlika svih glavnih pravnih sistema drava sveta. MKS e biti nadlean za voenje postupka za ratne zloine koji su deo dravne politike i na taj nain ugroavaju interese meunarodne zajednice. U suprotnom, u suenju za navedena dela primat e imati nacionalni krivini sudovi, izuzev u sluajevima kada drave nisu voljne ili nisu sposobne da sude. Stalni Meunarodni krivini sud ne moe preuzimati sluajeve iz nadlenosti nacionalnih sudova protivno volji pojedine drave, niti suditi u ve presuenom predmetu od strane nacionalnog suda (non bis in idem). U pogledu nadlenosti ad hoc meunarodnih tribunala za bivu Jugoslaviju i Ruandu i nacionalnih sudova tih zemalja situacija je drugaija. Ad hoc meunarodni tribunali imaju primat u sluaju sukoba nadlenosti nad nacionalnim sudovima, tako to u svakom trenutku postupka mogu traiti prenos nadlenosti. Odluka ad hoc tribunala u nekom predmetu se tretira kao presuena stvar (res iudicata) za nacionalne sudove, dok presuda nacionalnog suda moe da bude, pod odreenim uslovima, predmet suenja meunarodnog privremenog tribunala.
215

215 Ignjatovi, A., Kokolj M., uri A.: Meunarodno krivino pravo, Privredna akademija, Novi Sad, 2009, str. 171.

124

VIII MEUNARODNO RENO PRAVO

1. POJAM, VRSTE I ZNAAJ MEUNARODNE REKE
Sve do poetka XIX veka i ustanovljenja koncepta slobode plovidbe reke su bile iskljuivo objekt nacionalnog zakonodavstva i suverene vlasti drave kroz iju su teritoriju proticale. Od 1815. godine zavrnim aktom Bekog kongresa pored nacionalne reke, nad kojom je drava imala punu jurisdikciju, u meunarodne odnose uveden je pojam meunarodne reke. Status meunarodne reke dobile su plovne reke koje protiu ili ine granicu izmeu vie drava i pri tom se one ili njihove pritoke ulivaju u more, a status i reim korienja su regulisani meunarodnim ugovorom. Po uzoru na slobodu plovidbe otvorenim morem Beki kongres je proglasio slobodu plovidbe meunarodnim rekama u Evropi za trgovake brodove ne samo pribrenih nego svih drugih drava. Meunarodno-pravna reenja Bekog kongresa razraena su, potom, Konvencijom o reimu plovnih puteva od meunarodnog znaaja Statutom usvojenim u Barseloni 1921. godine, koja je za drave potpisnice i danas na snazi. Barselonskom konvencijom potvrena je sloboda plovidbe za sve drave stranke Konvencije izuzimajui kabotau , utvrene su obaveze odravanja plovnih puteva za pribrene drave i utvreno pravo na naplatu dabina za odravanje i unapreenje plovnosti reka, te ustanovljena mogunost upravljanja meunarodnim rekama pojedinano (svaka drava na svojoj teritoriji), regionalno (sve pribrene drave zajedno) ili meunarodno, uz uee pribrenih i treih drava zajedno. Suprotno oekivanju Barselonsku konvenciju nisu ratifikovale mnoge drave, meu kojima i Argentina, Rusija, Sjedinjene Drave, Turska i niz drugih, pa ni sloboda plovidbe za trgovake brodove svih zemalja na meunarodnim rekama nije postala univerzalno naelo. Meunarodne reke se odreuju kao reke koje razdvajaju teritorije dve ili vie drava (tzv. granine reke) i reke koje protiu kroz teritorije dve ili vie drava (sukcesivne reke). Oito je, dakle, da je status i nacionalnih i meunarodnih reka vezan za teritorijalni suverenitet drave kojoj pripadaju, odnosno kroz koju protiu. Reka, meutim, ne predstavlja samo vodenu masu koja tee renim koritom, ve ukljuuje i nadzemne, povrinske i podzemne vode koje pripadaju njenom slivu. Shvatajui integrisanost navedenih voda u meunarodnom pravu utvren je pojam drenanog bazena kao geografsko podruije koje se prostire na podruiju dve ili vie drava, odreeno granicama vodomee sistema voda, ukljuujui povrinske i podzemne
216 217 218 219 220

216 Predstavnici Austrije, Francuske, Portugala, Pruske, Rusije, panije, vedske i Velike Britanije su na Bekom kongresu ustanovili pravo slobode plovidbe na meunarodnim rekama za sve drave pod uslovom da je njen status i reim utvren meunarodnim ugovorom. 217 Pribrene drave su sve drave koje imaju obalu na nekoj reci, za razliku od pojma obalne drave koji se odnosi na drave koje imaju izlaz na more. 218 Pod kabotaom se podrazumeva prevoz robe i putnika izmeu luka u okviru jedne pribrene drave. Ovo pravo rezervisano je za rene prevozioce upravo te drave. 219 Vie o tome: Degan, V. Meunarodno pravo, Pravni fakultet Sveuilita u Rijeci, Rijeka, 2006, str. 613. 220 Krea, M.: Meunarodno javno pravo, Pravni fakultet, Beograd, 2010, str. 805.

125

vode koje se ulivaju u zajedniko ue. I drugi meunarodno prihvaeni termin sistem meunarodnog vodenog toka ima slino znaenje. Generalna skuptina UN definisala ga je kao sistem povrinskih i podzemnih voda koje preko njihovih fizikih veza konstituiu jedinstvenu veliinu i utiu u zajedniko ue. Organska povezanost navedenih voda determinie nain korienja vodnih tokova i, naravno, proizvodi zajednike posledice u sluajevima njihovog zagaenja, to implicira i meunarodno pravne posledice. Reni tokovi kao prirodni fenomeni nastaju i traju onaj vremenski period koji im determinie sklop optih prirodnih faktora, a retki pokuaji ljudi da se vetakim putem isti promeni do sada su bili bez uspeha. Prirodne promene renog toka stvaranjem novog renog korita proizvode ne samo geografske ve i meunarodno-pravne posledice u sluajevima da se radi o graninoj reci. Takoe, formiranjem novih drava dojueranje nacionalne reke postaju meunarodne, kakav je sluaj sa rekom Savom. Geneza nastanka meunarodnog renog prava vezana je za korienje reka kao plovnog puta i prevashodno razvoj trgovine kao privredne delatnosti. I ovaj razvoj determinisan je ekonomskim benefitima rene plovidbe. Dodue, komparativne prednosti vodenog transporta svih vrsta kabastih, a posebno rasutih tereta, brodovima na moru i rekama u odnosu na ostale vrste transporta (posebno vazduni, ali i drumski i elezniki) ogledaju se u nekoliko puta jeftinijoj ceni prevoza po jedinici proizvoda. Otuda, stalna tendencija razvoja renog vodenog transporta aktuelno je ekonomsko opredeljenje pribrenih drava od ustanovljavanja ove vrste transporta do danas.
222 223

221

2. VANPLOVIDBENO KORIENJE MEUNARODNIH REKA

Znaaj meunarodnih reka, pored plovnosti kao faktike odlike, sa razvojem nauke i tehnologije je dobio nove upotrebne vanplovidbene dimenzije. Naime, meunarodna reka moe biti koriena i kao turistika destinacija, sredstvo za irigacione radove koji poveavaju proizvodne kapacitete pribrenih drava, kao energetski potencijal u proizvodnji elektine struje ili, pak, u industrijske svrhe. Koliki je znaaj korienja meunarodnih reka u vanplovidbene svrhe govori i podatak da je Generalna skuptina Ujedinjenih nacija maja 1997. godine usvojila Konvenciju o pravu neplovidbenog korienja meunarodnih vodotokova. Inae, dosadanja praksa meunarodnog renog prava puna je primera da su pribrene (sukcesivne i granine) drave oblast vanplovidbenog korienja meunarodnih reka regulisale dvostranim meunarodnim sporazumima. Upravo korienje meunarodnih reka u vanplovidbene svrhe uzdrmalo je vrsti stav o apsolutnoj dominaciji naela suverenosti pribrene drave na svooj teritoriji koja ukljuuju i korienje meunarodne reke nezavisno od interesa druge pribrene drave. Meunarodno pravo zabranjuje vrenje teritorijalnog suvereniteta nad delom meunarodne reke koje bi bilo na tetu korienja meunarodne reke, odnosno ograniavalo teritorijalni suverenitet druge pribrene drave na njenom podruju. Zaustavljanje ili, pak, skretanja toka sukcesivne meunarodne reke na podruju sopstvene drave i korienje vode koje bi za posledicu imalo poremeaj u korienju vodnog toka susedne drave suprotno je naelima meunarodnog prava.
221 lan II, Helsinkih pravila usvojenih od strane Udruenja za meunarodno pravo 1966. godine. 222 UN General Assembly, 46. Session, Supp. No. 10 (A/46/10), 1991, str. 173. 223 Tipian primer je reka Sava, koja je za vreme postojanja bive SFRJ bila najvea nacionalna reka te drave, da bi raspadom Jugoslavije prerasla u meunarodnu reku kao sukcesivna (u odnosu na Sloveniju, Hrvatsku, BIH i Srbiju), odnosno kao granina reka Hrvatske i BIH.

126

U novije vreme korienje meunarodnog vodnog toka na pravian i razuman nain ugroeno je otpadnim kanalizacijskim vodama iz gradskih sredina, otpadnim privrednim vodama hemijskih i drugih fabrika prljave industrije, hemijskim otpadom i drugim zagaenjima koja menjaju sastav i kvalitet rene vode, a time negativno utiu na zdravlje i bezbednost ljudi, floru i faunu, te ukupnu ivotnu sredinu. Konvencija o pravu neplovidbenog korienja meunarodnih vodnih tokova podrazumeva saradnju pribrenih drava pri korienju meunarodnih vodnih tokova sklapanjem sporazuma o zatiti ivotne sredine i osnivanjem meunarodnih tela za nadzor i praenje aktivnosti. Sporazumima je mogue i poeljno utvrditi prioritete u korienju vodnih tokova, koji mogu da budu i proizvod meunarodnih obiaja. No, i pored svega, korienje renih tokova ukljuuje i rizik zagaenja reke i prouzrokovanje tete pribrenim dravama. Konvencija kao preduslov za utvrivanje odgovornosti u sluajevima nastanka tete na meunarodnim vodnim tokovima predvia kumulativno nastupanje jednog objektivnog i jednog subjektivnog uslova. Objektivni uslov je da je nastupila tetna posledica znaajna, a subjektivni da pri tom drava koja je proizvela tetnu posledicu nije ispoljila dunu panju. Naravno, u svakom konkretnom sluaju utvruju se sve relevantne okolnosti od znaaja za nastanak tetnog dogaaja, a Konvencija pribrene drave upuuje na sporazumne naine reavanja sporova u skladu sa bilateralnim i multilateralnim ugovorima koje zakljuuju pribrene drave.

3. REIM PLOVIDBE DUNAVOM

Meunarodni karakter i plovnost od Ulma u Nemakoj do ua u Crno more rukavcem Sulina uslovili su potrebu za meunarodnim regulisanjem providbe Dunavom jo u XIX veku. Naelo slobode plovidbe utvreno za trgovake brodove svih drava sveta jo Pariskim ugovorom iz 1856. godine vai, osim u ratnim vremenima, i danas, premda su meunarodni mehanizmi odluivanja neto drugaiji. Naime, osnove meunarodnog reima plovidbe utvrene su Konvencijom o reimu plovidbe Dunavom usvojenom i potpisanom od strane pribrenih dravu u Beogradu 18. avgusta 1948. godine. Izmena granica i proglaenje novih drava nastalih raspadom SFR Jugoslavije i SSSR-a uslovila je donoenje dopunskog protokola na Beogradsku konvenciju 1998. godine, kojim je utvren aktuelni krug drava koje se smatraju potpisnicama Beogradske konvencije i lanovima Dunavske komisije. Beogradskom konvencijom utvrena je sloboda plovidbe za dravljane, robu i trgovake brodove svih drava na bazi ravnopravnosti, u pogledu lukih i plovidbenih taksa, kao i u pogledu uslova trgovake plovidbe. Pravo kabotae, odnosno mesni prevoz putnika i roba, rezervisan je samo za brodove pribrene drave. Plovidba ratnim, policijskim i carinskim brodovima dozvoljena je samo na vlastitim teritorijalnim vodama, a vodama susedne pribrene drave samo na osnovu meudravnih sporazuma. U isto vreme plovidba Dunavom
224 225 226

224 Beogradsku konvenciju potpisale su 1948. godine ehoslovaka, Maarska, Jugoslavija, Bugarska, Ruminija, Sovjetski Savez i Ukrajina. Nemakom je u to vreme upravljala Saveznika kontrolna komisija, dok je Austrija Konferenciji prisustvovala u svojstvu posmatraa, a potpisala Konvenciju naknadno tek 1960. godine. Beogradskoj dunavskoj konferenciji prisustvovale su i Francuska, Velika Britanija i SAD, ali su one odbile Dunavsku konvenciju, jer im nije odobreno lanstvo u Dunavskoj komisiji. 225 Na osnovu Dopunskog protokola potpisnicama Beogradske konvencije se smatraju: Nemaka, Austrija, Slovaka, Hrvatska, SR Jugoslavija (danas Srbija), Bugarska, Rumunija, Moldavija, Ruska Federacija i Ukrajina, Slubeni list SRJ, Meunarodni ugovori broj 6/1998. 226 lan 1. Beogradske konvencije o reimu plovidbe Dunavom od 18. avgusta 1948. godine, Meunarodni ugovori FNRJ, sv. br. 2/1949. godine, stupila na snagu 11. maja 1949. godine.

127

ratnim brodovima nepribrenih drava je zabranjena. U nadlenosti dunavskih zemalja je regulisanje prava ulaska stranih brodova u luke, utovar i istovar robe, ukrcaj i iskrcaj putnika, kao i vrenje sanitarne carinske i policijske kontrole. U cilju praktine primene glavnog dostignua ustanovljenog jednoobraznog reima plovidbe celim tokom Dunava Konvencija je formirala Dunavsku komisiju u iji sastav je uao po jedan predstavnik iskljuivo pribrenih drava. Dunavska komisija ima status pravnog lica, svoj peat i zastavu i u svom radu je nezavisna. Sedite Komisije se nalazi u Budimpeti, njeni lanovi uivaju diplomatski imunitet, a slubene prostorije, arhiva i dokumentacija su nepovredivi. Poloaj, prava i obaveze Dunavske komisije utvreni su Konvencijom o imunitetima i privilegijama Dunavske komisije iz 1964. godine. Premda su nadlenosti Dunavske komisije uglavnom savetodavne prirode, Komisija donosi: opti plan velikih radova koji je u interesu plovidbe i daje savete u pogledu njegove realizacije, ujednauje pravila o renoj bezbednosti, utvruje jednoobrazan sistem odravanja plovnih puteva i ureuje osnovna pitanja plovidbe i koordinira rad hidrometeorolokih slubi na Dunavu i izdaje jedinstveni hidrometereoloki bilten. Rad Dunavske komisije finansira se doprinosima drava lanica. Komisija za obavljanje posebnih radova moe naplaivati posebne takse. Visinu plovidbenih i lukih taksi odreuje i naplauje svaka pribrena drava u saglasnosti sa Komisijom. Konvencijom o reimu plovidbe Dunavom osnovane su posebne rene uprave, i to: od ua Sulinskog kanala do Braile sovjetsko (danas rusko) rumunska uprava, a sektoru erdapa uprava Srbije i Rumunije. Zadaci ove dve rene administracije su izvoenje hidrotehnikih radova i regulisanje plovidbe tim sektorom. Beogradska konvencija je u pogledu nastanka eventualnog spora predvidela mirno diplomatsko reavanje eventualnih sporova pregovorima izmeu drava lanica. Ukoliko sporno pitanje ne bude reeno pregovorima Konvencija predvia da se zahtev za reavanje spora podnosi Komisiji za mirenje, koju ine po jedan predstavnik strana u sporu, a treeg lana odreuje predsednik ili Dunavska komisija kao celina. Budui da su odluke Komisije za mirenje definitivne i obavezne za sporne strane, primeuje se da je ona, u stvari, arbitrani sud.
227

4. REIM PLOVIDBE RAJNOM

Meunarodni znaaj kontinentalnih razmera reka Rajna stekla je otvaranjem plovidbenog kanala izmeu Bamberga i Kelhajma u Nemakoj i spajanjem sa rekom Dunav 1986. godine, postajui, na taj nain, svojevrstan most izmeu Atlanskog okeana i Crnog mora. Inae, osnove plovidbe Rajnom, kao meunarodnom rekom Zapadne Evrope, utvrene su Revidiranom konvencijom o plovidbi Rajnom koja je zakljuena u Manhajmu 17. oktobra 1868. godine. Revidirana konvencija koja je predviala slobodu plovidbe za brodove svih nacija radi prevoza roba i putnika je tokom 1979. godine izmenjena i utvren reim plovidbe rekom Rajnom koji je i danas na snazi. Vaei reim plovidbe rekom Rajnom predvia slobodu plovidbe za brodove koji pripadaju rajnskoj plovidbi, a ine ih brodovi pribrenih drava i brodovi zemalja Evropske ekonomske zajednice. Navedeni brodovi ovlaeni su da vre prevoz robe i putnika na reci Rajni i njenim pritokama i vodenim putevima koji povezuju Rajnu sa otvorenim morem. Uslovi transporta robe i putnika brodova koji ne pripadaju
228

227 Barto, M.,: Meunarodno javno pravo, II, 1956, str. 103. fus. 3. 228 Dodatnim protokolom br. 2 i Protokolom o potpisivanju uz Dodatni protokol br. 2. usvojenim u Strazburu 17. oktobra 1979. godine izvrena je izmena Revidirane konvencije o plovidbi na Rajni.

128

rajnskoj plovidbi izmeu mesta koja se nalaze na pomenutim vodenim putevima i mesta u jednoj treoj dravi odredie se sporazumom zakljuenim izmeu dve zainteresovane strane. Centralna komisija za plovidbu Rajnom e se konsultovati pri zakljuenju takvog sporazuma. Shodno iznetom proizilazi da plovidba Rajnom nije jednaka za brodove svih drava pod istim uslovima, te da ne postoji potpuna sloboda plovidbe za brodove nepribrenih drava. Ovome treba dodati i da je donoenje regulative o plovidbi kanalom RajnaDunav u nadlenosti Nemake, ali i EU iji je Nemaka lan. Ipak, mogunost korienja kanala Rajna-Dunav za drave korisnice ovih plovnih puteva postoji sklapanjem dvostranih ugovora.
229

229

Etinski, R.: Meunarodno javno pravo, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 2002, str. 384.

129

IX PRAVO MORA

Da je more fiziki fenomen planetarnog znaaja odavno nije sporno. Prvo, jedinstvena i nedeljiva vodena povrina svetskog mora pokriva skoro 71% ukupne povrine planete Zemlje, to je gotovo tri puta vie nego povrina kopna. Drugo, morska bogatstva znaajan su izvor hrane za obalne i druge narode, a morsko dno znaajan resurs energije i prirodnih bogatstava. I, tree, morski putevi su oduvek bili jeftin, a vei deo istorije, i jedini put za savladavanje prostranstava i veza meu udaljenim narodima i dravama. Potreba za regulisanjem prava mora na meunarodnom nivou pratila je sveopti civilizacijski napredak oveanstva kroz istoriju. Izgradnja pravila meunarodnog prava mora odvijala se kroz legitimne zahteve obalnih morskih drava za proirenje suverene vlasti nad morskim prostorima, sa jedne strane, i borbe neobalnih drava za osiguranjem slobode plovidbe za sve, sa druge strane. Otuda je izgradnju obiajnog meunarodnog prava mora skoro do XX veka pratila arolikost izgraenih stavova zasnovanih na ostvarenju vojnih, ekonomskih, istorijskih, trgovakih ili nekih drugih interesa, kolonijalnih ili pak, regionalnih sila. Istorija pokazuje da je za kodifikaciju prava mora na svetskom nivou bilo neophodno osnivanje univerzalne meunarodne organizacije. Prvi pokuaj kodifikacije prava mora, kroz donoenje meunarodnog ugovora, rezultat je aktivnosti Drutva naroda tokom tridesetih godina XX veka. Pokuaj usvajanja meunarodne konvencije u Hagu 1930. godine nije urodio plodom, pa je pravo mora i dalje bilo regulisano na osnovu obiaja i ugovorne prakse obalnih drava. Relativno brzo, u okviru Ujedinjenih nacija, nastavljen je proces kodifikacije, pa su 1958. godine u enevi na konferenciji usvojene etiri konvencije, i to: Konvencija o teritorijalnom moru i spoljnjem morskom pojasu, Konvencija o otvorenom moru, Konvencija o ribarenju i ouvanju biolokih bogatstava otvorenog mora i Konvencija o epikontinentalnom pojasu. Proces meunarodne kodifikacije prava mora, meutim, zaokruen je donoenjem Konvencije o pravu mora, koja je usvojena 10. decembra 1982. godine u Montego Beju na Jamajci. Njome je konano usvojena precizirana irina teritorijalnog mora, te spoljnjeg morskog pojasa, granica epikontinentalnog pojasa, legalizovan postupak tranzitnog prolaska stranih brodova meunarodnim tesnacima, ustanovljeno arhipelako more... Kljuno pitanje za utvrivanje polaznih osnova za regulisanje suverenih prava obalnih drava na morskim povrinama je preciziranje bazne linije. Dodue, pravna dilema odreivanja osnovne linije reena je presudom Meunarodnog suda pravde u britanskonorvekom sporu o ribolovu iz 1951. godine. Meunarodno opteprihvaenom pravilu da se polazna linija odreuje normalnom polaznom linijom oseke du obale, presudom Meunarodnog suda pravde dodato je i pravilo koje podrazumeva da u sluajevima posebno izraene horizontalne razuenosti obale, obalna drava (kao Norveka u spornom predmetu) moe polaznu liniju odrediti povlaenjem pravih linija koje spajaju istaknute take na kopnu i
230

230 Velika Britanije je, naime, pokrenula spor protiv Norveke osporavajui meunarodnopravnu legalnost utvrivanja bazne linije kroz povlaenje ravnih polaznih linija, umesto da polaznu liniju odredi, to je do tada predstavljalo meunarodni obiaj, odreivanjem linija oseke du obale.

130

na ostrvima. Pri tom prave polazne linije ne mogu se znatno udaljiti od generalne linije obale, a unutranje morske vode obuhvaene njima moraju biti povezane sa kopnom ne samo u geografsko-fizikom nego i u ekonomskom smislu. Ovo pravno stanovite Meunarodnog suda pravde postalo je sastavni deo Konvencija o pravu mora.

1. UNUTRANJE MORSKE VODE

Delovi mora koji se nalaze od utvrene bazne linije prema kopnu i najtenje su povezani sa njim predstavljaju unutranje morske vode. U unutranje morske vode spadaju: morske povrine luka, more do niske linije oseke ukljuujui najvii nivo plime, ua reka, zalivi i delovi mora izmeu ostrva u sluajevima kada se polazna linija utvruje pravim crtama. Obalna drava, po pravilu, ima pun suverenitet nad unutranjim morskim vodama, morskim dnom, podmorjem i vazdunim slojem iznad unutranjih morskih voda. Polazna ili bazna linija unutranjih morskih voda u tom kontekstu istovremeno predstavlja spoljnu granicu unutranjih morskih voda. Iskljuiva suverenost obalne drave nad unutranjim morskim vodama ograniena je osnovnim pravom drava na saobraaj, pa je doputeno stranim trgovakim brodovima da plove tim vodama radi ulaska ili izlaska iz luka otvorenih za meunarodni saobraaj. Ostvarenje osnovnog prava drave na saobraaj obalna drava moe da uslovi odreivanjem posebnih uslova za plovidbu brodova na nuklearni pogon, tankera sa naftom, motornim uljem ili nekim drugim opasnim teretom, pa i davanjem posebnog odobrenja. Slini uslovi predvieni su i za uplovljavanje ratnih brodova. Pravo plovidbe stranih trgovakih brodova kroz luke otvorene za meunarodni promet ukljuuje lokalni promet robe i usluga (kabotau) izmeu luka obalne drave, samo ako je to posebno ugovoreno. Pravo pristupa stranih trgovakih brodova lukama otvorenim za meunarodni promet roba i usluga, naravno, podrazumeva i pravo prolaska kroz delove reke, kanala, jezera ili zaliva koji vode do te luke, kao to je to sluaj kod luka u Londonu, Roterdamu ili Hamburgu, koje slove za najvee u svetskim razmerama.
231

1.1. NADLENOSTI OBALNE DRAVE

Prilikom plovidbe kroz unutranje morske vode i boravka u luci strani trgovaki brod je pod jurisdikcijom obalne drave. Ipak, ukoliko su izvrioci krivinih dela lanovi posade stranog trgovakog broda, a delo ne povreuje interese obalne drave i njen javni poredak, praksa, koja je dobila meunarodni karakter, jeste da se obalna drava uzdrava od svoje krivine jurisdikcije. Krivine nadlenosti obalne drave, u takvim situacijama, aktiviraju se na zahtev zapovednika broda ili konzula drave kojoj brod pripada. Ni u oblasti graanske jurisdikcije obalna drava ne aktivira svoju nadlenost u sporovima izmeu kapetana, oficira i posade broda. Meutim, ukoliko su u pitanju sporovi iz prava putnika i lica koja nisu lanovi posade, ustanovljava se graanska jurisdikcija obalne drave. U nadlenosti graanskog pravosua obalne drave je i sprovoenje izvrnog postupka plenidbom broda na osnovu pravosnane presude radi namirenja novanih potraivanja od vlasnika broda, koja ne moraju da potiu od poslovne delatnosti broda. Ratni i drugi slubeni brodovi strane drave, ukoliko im je doputen pristup luci, izuzeti su od krivine i graanske jurisdikcije obalne drave, kao i lanovi posade za dela izvrena
231 Kao morske luke u skladu sa Konvencijom i Statutom o meunarodnom reimu morskih luka iz 1923. godine odreene su sve luke u koje redovno uplovljavaju brodovi koji se bave pomorskom trgovinom.

131

prilikom vrenja slubene dunosti na brodu ili kopnu. lanovi posade, meutim, nisu osloboeni krivine ni graanske odgovornosti za dela uinjena mimo slubene dunosti na kopnu. Strani ratni i slubeni brodovi izuzeti su od graanske jurisdikcije obalne drave u sluajevima sudara, pruanja pomoi, spaavanja, zagaenja ivotne sredine i sporova o svojini nad brodom. Oteeno lice u navedenim sluajevima, naknadu tete moi e da potrauje direktno pred nadlenim sudom drave iji je ratni ili slubeni brod istu prouzrokovao. S druge strane, obaveza stranih ratnih i slubenih brodova je da potuju policijske, carinske, sanitarne propise koji reguliu plovidbu i druge propise obalne drave. U suprotnom, ukoliko mera upozorenja ne da efekte, stranom dravnom brodu, moe se uskratiti gostoprimstvo, a u sluajevima kada posada i brod ugroavaju bezbednost obalne drave mogu se primeniti i mere samoodbrane. Zalivi predstavljaju istaknute uvale koje se usecaju u kopno pri emu povrina mora u zalivu mora biti jednaka ili vea od povrine polukruga kome je prenik linija povuena preko ulaza u zaliv. Da bi se zaliv smatrao unutranjim morskim vodama neophodno je da obe njegove obale pripadaju jednoj dravi, te da irina ulaza u zaliv ne bude vea od 24 nautike milje. Ako linija najnie oseke ulaznih vrata zaliva premauje 24 n/m odreuje se reim otvorenog ili slobodnog mora, a kako obale zaliva pripadaju dvema ili vie drava ustanovljava se reim teritorijalnih voda, pa i otvorenog, odnosno slobodnog mora. Meunarodna praksa obalnih drava pokazuje izjednaenost u vrenju suverenih prava nad unutranjim morskim vodama zaliva ije ulazne linije premauju duinu od 24 nautike milje. Ovu istorijsku praksu priznale su i kodifikacione meunarodne konvencije o pravu mora, priznavanjem instituta istorijskog zaliva. Preovlaujue miljenje u meunarodnom pravu je da su istorijski zalivi svoj status stekli na osnovu dugogodinjeg vrenja jurisdikcije obalne drave, kao objekt vrenja suverenih prava, a da je kroz navedeni vremenski period vrenja vlasti ista priznata izriito ili preutno od strane treih drava. Obalne drave koje, pored kopnene teritorije, poseduju i niz ostrva (arhipelag), poput Grke i Norveke, izborile su pravo da u unutranje morske vode uvrste morske povrine izmeu prave polazne linije koja spaja najisturenije take na ostrvima i na kopnu. Ovo pravilo brani se argumentima da glavna kopnena teritorija i ostrva ine geografsku, ekonomsku i politiku celinu. Legalnost ove koncepcije potvrena je presudom Meunarodnog suda pravde u sporu oko ribolova. Pod unutranjim ili zatvorenim morima meunarodno pravo podrazumeva morske prostore koji su okrueni kopnom jedne drave i pri tom su preko prirodnih moreuza u plovnoj vezi sa otvorenim morima. Meunarodnopravne slinosti sa tretmanom zaliva su nesumnjive. U navedenom kontekstu Kaspijsko, Aralsko ili, pak, Mrtvo more, nemaju status zatvorenog mora, jer nemaju prirodnu plovnu vezu sa otvorenim morima. Kaspijsko i Aralsko more su, takoe i slatkovodni, pa ako se prihvati da su jezera slatkovodna, a mora slane vode, ni po tom kriterijumu ne spadaju u mora. Prostor, odnosno more izmeu linije najnie i najvie vode (oseke i plime) takoe spada pod pravni reim unutranjih morskih voda. Taj prostor je posebno znaajan ukoliko obalna drava vetakim putem (nasipanjem) pomera liniju najnie take vode, to ine Holandija ili Japan, poveavajui na taj nain svoju kopnenu povrinu.
232 233

232 Na status istorijskog zaliva poziva se, na primer, Kanada kod Hadsonovog zaliva koji je irok od 60100 n/m, Libija na zaliv Sidra irine preko 250 n/m, Tunis kod zaliva Gales koji je irok 50 milja... 233 ICJ Reports 1951, str. 131. Preuzeto od Kree, M., Meunarodno javno pravo, Pravni fakultet, Beograd, 2010, str. 346.

132

2. ARHIPELAKO MORE
Arhipelag predstavlja grupu vie ostrva koja pripadaju istoj dravi, nalaze se na relativno malom rastojanju i meusobno su povezana tako da ine prirodnu geografsku celinu. A contrario, arhipelaku dravu ine jedan ili vie meusobno geografski, politiki, drutveno i ekonomski, pa i istorijski povezanih arhipelaga, iju kopnenu teritoriju ine iskljuivo ostrva. Kao novi institut u meunarodno pravo uvedene su Konvencijom o pravu mora iz 1982. godine kao rezultat nastanka novih okeanskih drava arhipelake strukture i njihove tenje za zatitom svojih ekonomskih interesa kroz proirenje suvereniteta nad novim morskim povrinama. Dakle, po definiciji pojam arhipelake drave, a ni pojam arhipelakog mora, ne konzumira obalne drave sa arhipelagom ostrva, kao nastavkom kopnene teritorije (poput Grke), a ni kopnene drave u ijem sastavu se nalazi i udaljeni arhipelazi (poput SAD i Havajskih ostrva), ve se odnosi iskljuivo na okeanske ostrvske drave. Arhipelako more predstavlja morski prostor arhipelake drave koji nastaje spajanjem pravih arhipelakih linija koje povezuju krajnje take najudaljenijih spoljnih ostrva i nadvodnih grebena, kao spoljnih granica arhipelakog mora, kojim su, naravno, obuhvaena i glavna ostrva, dok unutranju granicu arhipelakog mora ini linija oseke du obale ostrva (u sluaju da drava nema unutranje morske vode), odnosno prave polazne linije kao odrednice spoljne granice unutranjih morskih voda. Pri tom Konvencija odreuje da odnos kopnene povrine i arhipelakog mora izmeu navedenih linija mora da se kree u rasponu od 1:1 do 1:9. Arhipelake linije moraju da prate optu konfiguraciju arhipelaga i ne smeju odvajati teritorijalno more druge drave od slobodnog mora. U skladu sa Konvencijom reim arhipelakog mora arhipelaka drava mora izriito proglasiti, kako bi imao meunarodne efekte. Arhipelako more, njegovo dno i podmorje, kao i vazduni prostor i, naravno, teritorijalno more, kopnena povrina ostrva i unutranje morske vode su pod suverenitetom arhipelake drave. Suverena vlast arhipelake drave na arhipelakom moru ograniena je, sa jedne strane, pravom prolaza stranih brodova i, sa druge strane, pravima susednih drava. Konvencija je usvojila pravo nekodljivog prolaska za trgovake i ratne brodove svih drava kroz arhipelako more, ali je ostavila mogunost arhipelakoj dravi da iz razloga svoje bezbednosti moe privremeno obustaviti nekodljivi prolazak stranih brodova, bez diskriminacije istih. Arhipelaka drava odreuje plovne puteve i vazdune koridore za prelet vazduhoplova, a izmenu plovnih puteva potvruje Meunarodna pomorska organizacija. Prava susednih drava ustanovljena meunarodnim ugovorima ili, pak, obiajnom praksom korienja morskih voda koje su kasnije postale arhipelake, arhipelaka drava duna je u celosti ispotovati. Ovo ogranienje suvereniteta odnosi se, po pravilu, na ostvarenje tradicionalnih ribolovnih prava susednih drava koja su neprenosiva.
234

3. TERITORIJALNO MORE
Obalno ili teritorijalno more predstavlja morski pojas koji se prostire od obale ili linije unutranjih morskih voda, odnosno pravih arhipelakih linija jedne drave do irine od 12
235

234 Konvencija o pravu mora iz 1982. godine predvia kao dodatni uslov da duina pravih arhipelakih linija ne sme prelaziti 100 nautikih milja, s tim da dozvoljava da do 3% od svih povuenih linija moe dostii do 125 milja. 235 Kod arhipelakih drava posle unutranjih morskih voda sledi pojas arhipelakog mora, pa teritorijalno more.

133

nautikih milja prema otvorenom moru. Teritorijalno more, vazduni stub iznad njega, podmorje i morsko dno ispod teritorijalnog mora nalaze se pod suverenom vlau obalne drave, koja ima iskljuivo pravo korienja prirodnih bogatstava u navedenom pojasu. I dok je pravni reim teritorijalnog mora jedinstveno ureen meunarodnim pravom, irinu teritorijalnog mora svaka drava odreuje svojim pravnim propisima do irine koja ne prelazi 12 n/m. Do usvajanja Konvencije o pravu mora 1982. godine irina teritorijalnog mora odreivana je razliito od drave do drave, ali je pravo drava na punu irinu od 12 milja preraslo u opte pravilo obiajnog prava mora. Pravo obalnih drava koje imaju ostrva je da odrede granice teritorijalnog mora oko svojih ostrva, pa i stena, bez obzira da li su naseljena ili ne. Ovo pravo vai samo za ostrva kao prirodne delove kopna okruene vodom, a ne i za vetaka ostrva i ureaje koje su proizvod ljudske aktivnosti. U sluaju da obale dve drave nalaze jedna naspram druge ili se dodiruju irina teritorijalnog mora odreena je sredinjom crtom ili ekvidistancom, koja je jednako udaljena od polaznih linija obalnih drava. Pravilo ekvidistance trpi izuzetek samo u sluaju drugaijeg sporazuma obalnih drava, istorijskih i nekih drugih posebnih okolnosti koje determiniu drugaije razgranienje. Mesta na moru koja slue brodovima za sidrenje i utovar i istovar robe, a izvan su granica teritorijalnog mora, smatraju se kao deo teritorijalnog mora. Suverenost obalne drave nad teritorijalnim morem je nesporna. Ona se manifestuje kroz vrenje: zakonodavne, sudske i policijske vlasti, ureenje plovidbe, obavljanje sanitarnog i carinskog nadzora, iskljuivo pravo eksploatacije pomorskog blaga, iskljuivo pravo na kabotau, odnosno redovan prevoz putnika i robe izmeu svih pristanita iste drave, propisivanje pomorskog ceremonijala i drugo.
236 237

3.1. OGRANIENJA SUVERENITETA

Suverenitet vlasti jedne drave, meutim, nije apsolutan, kako na kopnenoj teritoriji, tako i na prostorima teritorijalnog mora. Obalna drava ima ustanovljenu meunarodnu dunost trpljenja nekodljivog prolaska koja se odnosi na brodove svih drava, kako obalnih i neobalnih, kao i na sve vrste brodova trgovake, ratne, ribarske i dr. Obalna drava, meutim, nije u obavezi da trpi prelet stranih vazduhoplova preko svog teritorijalnog mora. Pri tom pod prolaskom se podrazumeva plovidba obalnim morem: radi presecanja istog, radi ulaska u ili izlaska iz unutranjih morskih voda, te radi pristajanja uz sidrita ili uz luke ureaje. Prolazak stranog broda obavlja se u kontinuitetu i bez nepotrebnog odugovlaenja, a zaustavljanje i usidravanje van plana plovidbe je opravdano u sluajevima izazvanim viom silom i radi pruanja pomoi licima i brodovima u sluajevima pomorskih i drugih nesrea. Kao nekodljiv prolazak Konvencija o pravu mora je oznaila prolazak broda koji ne naruava mir, poredak ili bezbednost obalne drave. Prolazak stranog broda teritorijalnim morem smatrae se kodljivim: ako ugroava bezbednost i mir uopte te posebno obalne
238 239

236 Dugo godina irina teritorijalnog mora iznosila je tri morske milje, koliki je bio domet topovskog uleta, a time i stvarna vlast obalne drave. irina teritorijalnog mora od 3 milje nije, meutim, nikada postala univerzalno pravilo, pa su skandinavske zemlje utvrivale irinu obalnog mora na 4 milje, Holandija i panija na 6. Prilikom vrenja carinskih nadlenosti Francuska je irinu teritorijalnog mora odreivala sa 6 milja, Italija 10, a Rusija i SAD sa 12 milja. Pre usvajanja jedinstvenog pravila Konvencijom iz 1982. godine neke nerazvijene drave odreivale su irinu teritorijalnog mora i 200 milja. 237 O pravnom reimu teritorijalnog mora v. Brawn, International Law of the See, Chapter 6; churchil, Law, International Law of the Sea, Chapter 4. Preuzeto od Kree, M. Meunarodno javno pravo, Pravni fakultet, Beograd, 2010, str. 350. 238 Vukas B.: Ureenje meunarodne plovidbe po Konvenciji Ujedinjenih naroda o pravu mora, Pomorski zbornik 1983, (Rijeka), str. 4371. 239 lan 14. stav 4. Konvencije o pravu mora.

134

drave, ukoliko odrava vojnu vebu ili obuku orujem, ako obavlja obavetajnu ili propagandnu delatnost na utrb odbrane i bezbednosti obalne drave, prima na brod ili sputa sa njega vojne ureaje, ukljuujui i vazduhoplove, ukrcava ili iskrcava robu, novac ili lica suprotno carinskim, fiskalnim, zdravstvenim iseljenikim i drugim propisima obalne drave, ukoliko zagauje ivotnu sredinu, vri ribolovnu ili istraivaku delatnost, mea se u sistem komunikacija i vri svaku delatnost koja nije u neposrednom odnosu sa prolaskom. Sa druge strane obalna drava ima pravo da ureuje, u skladu sa Konvencijom o pravu mora, sva pitanja vezana za nekodljiv prolazak stranih brodova kroz teritorijalno more bez pravne i stvarne diskriminacije. Takoe, obalna drava, ukoliko to nameu potrebe bezbednosti, moe privremeno da obustavi vrenje prava nekodljivog prolaska stranih brodova u zonama u kojima je bezbednost drave ugroena. Strana podmornica prilikom prolaska kroz teritorijalno more duna je da plovi na povrini mora i sa istaknutom zastavom zemlje kojoj pripada. U sluaju da strani ratni brod prilikom prolaska kroz teritorijalno more ne potuje propise obalne drave, ista moe da zahteva njegovo isplovljavanje, a u sluaju agresije primeniti mere samoodbrane u skladu sa meunarodnim pravom. Prolazak broda kroz teritorijalno more ne moe biti razlog za ubiranje takse, ali obalna drava moe da naplauje uobiajenu naknadu bez diskriminacije za pruene konkretne usluge stranom brodu. Kako je ribolovna delatnost stranog broda u teritorijalnim vodama zabranjena, prilikom prolaska ribarski pribor i oprema, po pravilu, moraju biti zapeaeni ili uskladiteni. Prilikom prolaska kroz teritorijalne vode strani trgovaki brod se nalazi pod krivinom jurisdikcijom obalne drave. Meunarodna praksa poznaje, u naelu, dve situacije. Prva, kada je krivino delo uinjeno za vreme prolaska teritorijalnim morem, a bez ulaska u unutranje morske vode i, drugu, kada je delo uinjeno u teritorijalnom moru posle izlaska iz unutranjih morskih voda. I dok je u drugom sluaju nadlenost krivinog pravosua obalne drave bez ogranienja, te organi obalne drave mogu preduzimati sve mere radi kanjavanja krenja njenih zakona, dotle u prvoj situaciji za ostvarenje krivine jurisdikcije obalne drave bilo bi potrebno ostvariti neke preduslove. Da bi bila uspostavljena nadlenost krivinog suda obalne drave potrebno je alternativno ostvarenje jednog od etiri uslova, i to: 1) da posledice izvrenog krivinog dela pogaaju i obalnu dravu; 2) ako se krivinim delom remeti javni red i mir obalne drave i red u teritorijalnom moru; 3) ako se radi o krivinim delima nedozvoljene trgovine opojnom drogom i psihotropnim supstancama; ili 4) ako kapetan broda ili diplomatski agent ili konzularni funkcioner drave kojoj strani brod pripada zatrae intervenciju organa obalne drave. Graanska jurisdikcija nad stranim trgovakim brodom moe se zasnovati u toku preduzimanja mera izvrenja ili mera obezbeenja ako su te mere u vezi sa obavezama koje je brod preuzeo ili u vezi sa odgovornou koju je izazvao u toku plovidbe kroz vode obalne drave. Uspostavljanje graanske jurisdikcije, meutim, iz razloga celishodnosti, ne bi dolo u obzir ako bi strani brod prilikom nekodljivog prolaska kroz teritorijalno more trebalo zaustaviti ili skrenuti sa puta zbog procesuiranja lica koje se nalazi na brodu. Iako se nacionalna jurisdikcija obalne drave ne primenjuje na ratni ili drugi slubeni brod strane drave, prilikom korienja prava nekodljivog prolaska kroz teritorijalne vode obalne drave, ratni brod je duan da u celosti ispotuje regulativu obalne drave.
240

240

lan 20. stav 2. Konvencije o teritorijalnom moru.

135

4. SPOLJNI MORSKI POJAS

Legitimna tenja obalnih drava da pomere svoje spoljne granice teritorijalnog mora prema slobodnom moru, uspostavljanjem dela dravne suverenosti na novim morskim prostorima, stvorila je pretpostavke za nastanak novog instituta meunarodnog prava spoljnjeg morskog pojasa. Svoj meunarodnopravni status spoljni morski pojas dobio je usvajanjem Konvencije o teritorijalnom moru i spoljnjem morskom pojasu u enevi 1958. godine. irina spoljnjeg morskog pojasa i teritorijalnog mora zajedno, po Konvenciji iz 1958., nije smela prelaziti 12 morskih milja. Konvencijom je, takoe, utvren i pravni reim spoljnjeg morskog pojasa. Konvencija o pravu mora iz 1982. godine prihvatila je tezu da je spoljnji morski pojas deo otvorenog mora naslonjen na granice teritorijalnog mora ustanovljen radi spreavanja vrenja carinskih, poreskih, sanitarnih i prekraja zakona i propisa o useljavanju obalne drave. Ali, pored preventivne Konvencija iz 1982. prihvatila je i kontrolnu i represivnu ulogu kanjavanja za navedena krenja zakona poinjena na njenoj teritoriji, ukljuujui i teritorijalno more. Takoe, pravima nadzora obalne drave nova Konvencija dodala je i pravo suzbijanja trgovine arheolokim i istorijskim predmetima naenim u moru. Istovremeno, nova Konvencija utvrdila je da ukupna irina teritorijalnog mora i spoljnjeg pojasa ne moe da pree irinu od 24 nautike milje. Na taj nain meunarodno pravo ostavilo je mogunost obalnoj dravi da svojim ili meunarodnim pravnim aktom proglasi irinu i spoljnjeg (morskog) pojasa. irina spoljnjeg pojasa, ukoliko je irina teritorijalnog mora obalne drave odreena maksimalno 12 morskih milja, shodno Konvenciji, moe da iznosi takoe najvie 12 morskih milja. Ukoliko irinu spoljnjeg pojasa treba odrediti kod obalnih drava koje su jedna nasuprot drugoj ili se, pak, granie, granica je, kao kod teritorijalnog mora, ekvidistancija, odnosno linija koja je jednako udaljena od najbliih taaka polaznih linija obalnih drava, pod uslovom da same drave svojim sporazumom nisu odredile drugaije. U pogledu pravnog reima spoljnjeg pojasa i Konvencija o pravu mora podrava stav da je spoljnji pojas deo otvorenog mora. U tom sluaju ribolov stranih brodova u tom pojasu je doputen. Meutim, ukoliko obalna drava proglasi iskljuivu privrednu zonu, a njena irina moe najvie da iznosi od 200 morskih milja od polazne linije, reim spoljnjeg pojasa preklapae se celom irinom tog pojasa sa iskljuivom ekonomskom zonom, pa tada ribolov stranih brodova bie protivpravna delatnost.
242 241

5. EPIKONTINENTALNI POJAS
Epikontinentalni pojas predstavlja deo morskog dna i podzemlja, bez vodenog stupa i povrine mora iznad, na kojem obalna zemlja ima iskljuivo pravo istraivanja i iskoriavanja prirodnog bogatstva. Epikontinentalni pojas poinje od spoljnih granica teritorijalnog mora i protee se do udaljenosti od 200 morskih milja, po jednom kriteriju,
241 Smatra se da je zakonodavstvo SAD i meudravni ugovori koje su sklopili sa susednim dravama, a sa ciljem da proirenjem svojih nadlenosti van teritorijalnog mora, izmeu dva svetska rata, suzbije krijumarenje alkohola dravni organi SAD najvie su doprineli nastanku spoljnjeg morskog pojasa. Zakonom (Tarrif Act) iz 1922. SAD propisali pravo pretrage i mogunost konfiskacije krijumarskog broda sve do 12 milja od obale. 242 Konvencija o pravu mora iz 1982. godine govori o spoljnjem pojasu, dok je isti pojam koji je korien u enevskoj konvenciji iz 1958. godine oznaavan terminom spoljnji morski pojas.

136

odnosno do spoljne ivice kontinentalnog ruba koji je prirodni produetak kopnenog podruja obalne drave. U drugom sluaju epikontinentalni pojas moe da premai duinu od 200 nautikih milja, to obalnoj dravi namee obavezu obavetavanja Komisije za granice epikontinentalnog pojasa, ali i plaanja odgovarajueg doprinosa Meunarodnoj vlasti zbog iskoriavanja prirodnih bogatstava izvan granice od 200 morskih milja. Razgranienje graninih linija epikontinentalnog pojasa izmeu susednih i drava ije obale lee jedna naspram druge vri se sporazumom drava ili linijom ekvidistancije koja treba da uvai posebne okolnosti sa ciljem nalaenja pravinog reenja, to objektivno stvara meunarodnopravnu nesigurnost. Obalna drava bez ogranienja ima suvereno pravo na epikontinentalni pojas irine do 200 milja. Ukoliko irina granica epikontinentalnog pojasa prelazi 200 milja obalna drava je prema Konvenciji iz 1982. godine u obavezi da svojim ili aktom meunarodne snage odredi te granice. Obalna drava polae iskljuivo pravo na istraivanje i iskoriavanje prirodnih rudnih i mineralnih bogatstava,te ivih bia koja pripadaju tzv. vrstama sa morskog dna u epikontinentalnom pojasu, ali svoje pravo moe preneti i na drugu dravu. Ovo pravo odnosi se, naravno, i na sva buenja morskog dna, izgradnju vetakih ostrva, instaliranja ureaja i opreme. Ostvarenje suverenih prava obalne drave na morskom dnu i podzemlju ne sme da remeti pravo plovidbe na moru i vazdune plovidbe iznad epikontinentalnog pojasa. Na epikontinentalnom pojasu druge drave imaju pravo, uz prethodno odobrenje obalne drave, da polau podmorske kablove i cevovode. Odobrenje obalne drave potrebno je za sva ispitivanja na epikontinentalnom pojasu, bilo da ih preduzima druga drava ili pak naunoistraivaka ustanova.
244 245

243

6. ISKLJUIVA EKONOMSKA ZONA

Tenja drava, posebno onih u razvoju, za proirenjem svoga teritorijalnog suvereniteta na utrb slobode otvorenog mora rezultirala je stvaranjem novog meunarodnopravnog instituta iskljuive ekonomske zone. Kao sastavni deo meunarodne prakse iskljuiva ekonomska zona ili privredni pojas, ustanovljena je obiajnim pravom na osnovu najpre nekih nelegalnih odluka obalnih drava o proirenju nacionalne jurisdikcije izvan granica teritorijalnog mora donetih posle Drugog svetskog rata. Ove odluke su ubrzo postale deo svakodnevne prakse, koja je sa izgradnjom pravne svesti uslovila nastanak obiajnog prava, koji je usvajanjem Konvencije o pravu mora 1982. proklamovan kao meunarodnopravni institut. Treba istai da su odluke nerazvijenih i zemalja u razvoju o proirenju dravnog suvereniteta nad slobodnim morem uslovljene brigom za obezbeenjem egzistencijalnog minimuma stanovnitva, koje sve vee potrebe za hranom, energijom i sirovinama pokuavaju pokriti iskoriavanjem
246

243 Kontinentalni rub je geografski pojam i predstavlja potopljeni prirodni produetak kopnenog podruja obalne drave. Sastoji se od kontinentalne ravni ili platoa (do dubine od 200 m), kontinentalne strmine (morsko dno do dubine do 3000 metara) i kontinentalne kosine (do dubine od 4000 metara). 244 Dodatni deo epikontinentalnog pojasa ne moe, prema Konvenciji o pravu mora, da pree 350 milja mereno od polaznih linija, ili 100 nautikih milja raunajui od izobate 2500 metara. 245 Vrstama sa morskog dna pripadaju iva bia koja su u stadijumu u kom se mogu loviti nepomina na ili ispod morskog dna ili su nesposobna za kretanje van morskog dna. U njih spadaju morske alge, suneri, korali, koljke i razne vrste rakova. 246 Najpre je ameriki predsednik Truman proirio jurisdikciju SAD na deo otvorenog mora u cilju spaavanja pojedinih vrsta riba od unitenja 1945. godine. Ubrzo potom su Meksiko i Argentina proirili svoj suverenitet na tzv. epikontinentalno more sa namerom da uspostavljanjem novog morskog pojasa proire svoje pravo iskoriavanja bogatstava mora. Te korake pratile su i ostale obalne drave Centralne i June Amerike.

137

bogatstava mora. Poetna linija iskljuive ekonomske zone poklapa se sa poetkom teritorijalnog mora, a spoljna granica se prostire do irine od 200 morskih milja. To praktino znai da irina ekonomske zone predstavlja razliku izmeu maksimalne irine (od 200 milja) i irine teritorijalnog mora, od ijih spoljnih granica zapoinje privredni pojas. Obalna drava pravo na iskljuivu ekonomsku zonu stie izriitim proglaenjem, za razliku od epikontinentalnog pojasa na koji ima pravo ipso facto. Ukoliko obalna drava ne proglasi iskljuivu ekonomsku zonu vodeni stub i povrina mora iznad epikontinentalnog pojasa ostaju pod tretmanom otvorenog mora. Prava koja obalna drava koristi u iskljuivoj ekonomskoj zoni, prema Konvenciji iz 1982., vezana su za istraivanje, iskoritavanje, ouvanje i upravljanje ivim i neivim bogatstvima i prirodnim izvorima na morskom dnu, podzemlju i vodenom prostoru iznad, pravo na nauno istraivanje, zatitu i ouvanje morske sredine, te jurisdikciju vezanu za izgradnju i korienje vetakih ostrva, opreme i instalacija. I dok su prava koja obalna drava ima u pogledu iskoriavanja mineralnih bogatstava i ivih bia ija je egzistencija vezana iskljuivo za morsko dno iskljuiva, prava na eksploataciju ostalih ivih bia, prevashodno riba, ograniena su pravima neobalnih i drugih drava, koje su ranije ribarili tim vodama. Dodue, prava obalne drave u pogledu iskoriavanja ivih izvora mora u okviru iskljuive ekonomske zone su najvea. Obalna drava planira iskorienje svojih privrednih kapaciteta, a potom, ako nema sopstvene mogunosti za realizaciju celokupne doputene koliine ulova, preostali deo, odobrava drugim dravama u skladu sa zakljuenim ugovorima. Pri tom, prednost pri zakljuenju ugovora imaju nerazvijene neobalne drave regije (bez izlaza na more). Razvijene neobalne drave to pravo ostvaruju u iskljuivoj ekonomskoj zoni razvijenih drava. U nadlenosti obalnih drava je da preciziraju uslove, vreme ribolova, koliine ulova, ribolovna sredstva, naknade i druge detlje vezane za ribolov druge drave. U domen, rekli bi, futuristikih prava obalne drave u iskljuivoj ekonomskoj zoni spadaju i delatnosti i istraivanja vezana za proizvodnju energije korienjem vode, morskih struja i vetra. U domen suverenih prava obalne drave spada planiranje, izgradnja i korienje vetakih ostrva i drugih ureaja sa ciljem efikasnijeg iskoriavanja ivih i neivih prirodnih bogatstava. Ovi objekti moraju biti propisno obeleeni i obalna drava ih ne sme postavljati na mesta na kojim bi ometali meunarodnu plovidbu. Pravo na nauna istraivanja mora u iskljuivoj ekonomskoj zoni rezervisana su za obalnu dravu. Meutim, ovo pravo moe, na osnovu odobrenja obalne drave, da bude preneto na drugu davu ili nadlenu meunarodnu organizaciju. U sluaju prenosa prava na drugi meunarodni subjekt obalna drava ima pravo na besplatno uee u projektu i na upoznavanje sa rezultatima istraivanja. Iz prava na ekonomsko iskoriavanje privrednog pojasa proizilazi obaveza obalne drave da preduzima mere zatite i ouvanja morske sredine. U tom kontekstu obalna drava ima vlast donositi zakone i druge propise u skladu sa meunarodnim standardima zatite morske sredine, te vriti mere kontrole i nadzora nad stranim trgovakim brodovima u sprovoenju navedenih pravila. S druge strane, prilikom plovidbe iskljuivom ekonomskom zonom, strani brodovi su duni potovati navedene propise.
247 248

247 Vie o tome Mengozzi P. Fishing and International Co-operazion in the Light of New Developments in the Law of the Sea, Prinosi, br. 21, Zagreb, 1985, str. 261275. I Kwiatowska, B., The 2000 Mile Exclusiv Economic Zone in the New Law of the Sea, Dodrecht, 1989. 248 Vie o tome Degan V.. Meunarodno pravo mora u miru i u oruanim sukobima, Rijeka, 2002, str. 145148.

138

7. OTVORENO MORE
Meunarodna istorija prava mora rezultat je borbe interesa obalnih drava za proirenjem nacionalnog suvereniteta mimo granica teritorijalnog mora i odravanja statusa otvorenog mora kao zajednikog dobra svih naroda (res communis omnium). Princip slobode mora prvi je u teoriji razvio Hugo Grocius poetkom XVII veka smatrajui da drave ne mogu da uspostave suverenitet nad otvorenim morem, niti da izvre njegovu faktiku uzurpaciju. Meunarodno priznanje naelo slobode otvorenog mora dobilo je kroz verifikaciju tekovina Francuske revolucije, ali prostor slobodnog mora stalno je ugroen tenjama obalnih drava za poveanjem nacionalnih nadlenosti na raun povrina slobodnog mora. Otuda je i pojam otvorenog mora u Konvenciji o otvorenom moru iz 1958. godine odreen kao morski prostor van nacionalne jurisdikcije obalnih drava. Dinamine promene u savremenom meunarodnom pravu mora i ustanovljavanje novih instituta diktirale su promene i suavanje pojma otvorenog mora. Vaeu definiciju donela je Konvencija o pravu mora iz 1982. koja pod otvorenim morem podrazumeva sve delove mora koji nisu ukljueni u iskljuivu ekonomsku zonu, teritorijalno more ili unutranje morske vode neke drave ili arhipelake vode neke arhipelake drave. Otvorenom moru, dakle, pripada vodena povrina, masa vode ispod i vazduni prostor iznad vodene povrine, dok morsko dno i podzemlje pripadaju epikontinentalnom pojasu. Kao zajedniko dobro otvoreno more je van nacionalne jurisdikcije bilo koje drave. Pravni reim naela slobode mora definisan je najpre Konvencijom o otvorenom moru, a potom proiren Konvencijom o pravu mora. Konvencija iz 1958. godine proklamovala je pod naelom slobode mora etiri slobode, i to: slobodu plovidbe, slobodu ribolova, slobodu polaganja pomorskih kablova i cevovoda, i slobodu preleta, a Konvencija iz 1982. dodala im je i slobodu izgradnje vetakih ostrva i drugih ureaja koje dozvoljava meunarodno pravo i slobodu naunog istraivanja, ali ostavljajui mogunost ustanovljavanja i novih drugih sloboda, kao proizvoda novih buduih vremena. Pravni status otvorenog mora res communis omnium daje jednako pravo i obalnim i neobalnim dravama u pogledu uivanja sloboda otvorenog mora. U ostvarenju toga prava neobalnim dravama je data sloboda tranzita svim prevoznim sredstvima preko teritorije tranzitnih drava, a regulatorni pravni okvir utvruju neobalna i tranzitna drava svojim ugovorima. Po Konvenciji o otvorenom moru pravo tranzita je bilo uslovljeno reciprocitetom, da bi Konvencijom o pravu mora sloboda tranzita postala bezuslovna. Brodovi svih drava (i obalnih i neobalnih) imaju ista prava u pogledu slobode plovidbe otvorenim morem i isti status u morskim lukama. Svaka drava svojim propisima definie uslove pod kojim vri registraciju i upis u registar brodova, u skladu sa meunarodno utvrenim pravilima i standardima, dajui im na taj nain pravo da viju zastavu drave pripadnosti. No, stvarna veza drave registracije i broda ostvaruje se i kroz pravo nadzora drave nad tehnikom ispravnou i opremljenou broda, osposobljenosti i strunosti posade, upravne kontrole delatnosti i rada. U skladu sa pomorskim obiajima drava pripadnosti obavezuje kapetane brodova koji plove pod njenom zastavom na pruanje pomoi licima u moru, te brodovima i vazduhoplovima koji su u opasnosti, pod uslovom da se pomo moe pruiti, a da pri tom ozbiljno ne ugroze vlastiti brod, posadu i putnike. Brod za vreme plovidbe moe isticati samo zastavu drave pripadnosti, osim u sluaju kad je do promene dravljanstva broda dolo promenom vlasnika u toku plovidbe. Kada brod
249 250

249 Holandski pravnik Hugo Grocius se u svom delu De iure praedae iz 1609. godine zalagao za slobodu mora kao opteg dobra oveanstva. 250 lan 86. Konvencije o pravu mora iz 1982. godine.

139

plovi pod zastavom dve ili vie drava izjednaava se sa brodom bez dravljanstva i moe biti predmet pregleda i kontrole u otvorenom moru ratnog broda bilo koje drave. U pomorskoj trgovakoj praksi poznate su drave koje imaju liberalne uslove za upis brodova u registar, a pri tom nude niske poreske stope na ostvarene prihode, te slabu ili nikakvu kontrolu rada broda i posade. Zemlje tzv. otvorenog upisnika, kakve su Panama, Liberija, Bahami ili Kipar, po pravilu, ne vre jurisdikciju nad svojom trgovakom flotom u otvorenom moru, jer ne raspolau ratnim i drugim slubenim brodovima, to poveava rizik plovidbe i zagaenja otvorenog mora. Pravilo je da jurisdikciju nad trgovakim bodovima na otvorenom moru vre organi drave pripadnosti broda. U sluajevima kada strani trgovaki brod povredi propise obalne drave u delu mora koji je pod njenom jurisdikcijom, ratni i slubeni brodovi i vazduhoplovi nadlene drave imaju pravo progona pod uslovom da isti odbije da se zaustavi, a na to je upozoren. Pravo progona mora da se ostvari u kontinuitetu, a prestaje trenutkom uplovljavanja progonjenog broda u teritorijalne vode svoje ili neke tree drave. Shodno lanu 88. Konvencije o pravu mora korienje otvorenog mora dozvoljeno je samo u miroljubive svrhe. Uvaavajui gornju odredbu, te opte principe meunarodnog prava, meu zabranjene radnje na otvorenom moru nova Konvencija je predvidela: prevoz robova, gusarenje (piratstvo), nedozvoljeni promet narkotika ili psihotropnih supstanci, neovlaeno emitovanje sa otvorenog mora i zagaivanje mora. U sluajevima osnovane sumnje da je u otvorenom moru strani trgovaki brod izvrio neku od zabranjenih radnji, pored ratnih brodova drave pripadnosti broda, pravo pregleda imaju i ratni brodovi ili vazduhoplovi drugih drava. Tom prilikom oni mogu da, u opravdanom sluaju, zaplene brod, uhapse odgovorna lica i privremeno oduzmu dobra na brodu, a sudovi navedene drave odlue o kaznama i preduzmu mere prema brodu i dobrima. Intervencija na stranom ratnom brodu, u naelu, nije dopustiva, osim u sluaju kada je na brodu izvren pu. Ako u toku plovidbe na otvorenom moru doe do sudara ili drugog dogaaja koji povlai disciplinsku ili krivinu odgovornost kapetana ili lanova posade broda njihovu odgovornost utvrdie nadleni upravni ili sudski organi drave pripadnosti broda ili drave iji su ta lica dravljani.
251

8. MOREUZI
Moreuzi ili tesnaci su prirodna suenja mora izmeu dva kopna, koji predstavljaju vezu izmeu dva dela istog mora, dva dela otvorenog mora (Gibraltarski moreuz) ili izmeu otvorenog mora i teritorijalnog mora strane drave (Tirenski moreuz) i slue za meunarodnu plovidbu. Pri tom moreuzi mogu da razdvajaju obale dve ili vie drava, kakav je, na primer kanal, Laman koji razdvaja obalu Velike Britanije, sa jedne, i Francuske i Belgije sa, druge strane, ili unutranje obale jedne drave, kakvi su turski moreuzi Bosfor i Dardaneli. Moreuzi su, za razliku od morskih kanala koji su proizvod ljudske delatnosti, prirodni fenomeni. Veliina odnosno irina moreuza i njihov geografski poloaj prirodne su determinante za regulisanje njegovog pravnog reima. Drutveni i meunarodni znaaj moreuza raste sa pogoranjem meunarodnih odnosa uslovljenih promenama ekonomskih i neravnoteama
251 U nameri da pojaa kontrolu i nadzor nad trgovakim brodovima u okviru UNCTADA u enevi je 1986. godine potpisana Konvencija UN o uslovima za upis brodova. 252 Pored ova dva termina za isti geografski pojam u svakodnevnoj praksi upotrebljavaju se i izrazi poput kanal (Laman), vrata (Otranska ili Giblartarska), ili prolaz (Mesinski ili Magelanov).
252

140

geostratekih interesa drava u meunarodnoj zajednici. Otuda se i pravni reim moreuza tokom istorije menjao u skladu sa promenama politike regionalnih, a osobito svetskih sila. Premda svaki moreuz ima odreene specifinosti jo u XIX veku ustanovljeno je opte obiajno pravilo da je prolaz kroz moreuz, koji povezuje dva otvorena mora, slobodan. Ovo pravilo, kao i stipulacija da se ne sme zaustaviti meunarodna plovidba brodovima kroz moreuze izmeu otvorenog mora i teritorijalnog mora strane drave kodifikovano je Konvencijom o teritorijalnom moru i spoljnjem pojasu iz 1958. godine. Meunarodna plovidba moreuzima ne sme biti predmet naplate bilo kakvih taksa. Za razliku od moreuza koji slue za meunarodnu plovidbu, postoje i moreuzi na ulazima u zalive ili unutranja mora koja su pod tretmanom unutranjih morskih voda jedne drave pa, prema tome, i pod tretmanom nacionalne jurisdikcije. Sloboda plovidbe kroz moreuze ija irina prelazi 24 morske milje i odvija se otvorenim morem nije ograniena propisima obalnih drava. Meutim, ukoliko je drava proglasila iskljuivu ekonomsku zonu ili arhipelako more, u naelu, sloboda plovidbe i sloboda preleta moe biti ograniena primenom nacionalnih ovlaenja koja se odnose na zatitu i ouvanje morske sredine. U sluaju prolaska brodova moreuzom izmeu otvorenog mora ili mora iskljuive ekonomske zone i teritorijalnog mora strane drave vai reim nekodljivog prolaska, bez prava obustave tog prolaska. Ovaj reim vai i za moreuze izmeu ostrva i kontinentalnog podruija u jednoj dravi, pod uslovom da postoji i drugi put kao alternativa i vodi kroz otvoreno more ili iskljuivu ekonomsku zonu. To pravo vai i za podmornice koje su u obavezi da plove povrinom sa istaknutom zastavom, dok je pravo preleta iskljueno. Reim tranzitnog prolaza kroz moreuze vai ukoliko isti spajaju jedan deo otvorenog mora ili iskljuive ekonomske zone sa drugim delom otvorenog mora ili privredne zone. Pravo tranzitnog prolaska uivaju svi brodovi ukljuujui i podmornice, koje imaju mogunost izbora plovidbe, kao i vazduhoplovi koji imaju slobodu preletanja. Pravo tranzitnog prolaza podrazumeva neprekinutu i brzu plovidbu moreuzima morskim putevima koje utvruju obalne drave. Obalne drave ne smeju obustaviti plovidbu moreuzima, a dune su da brinu o bezbednosti i jednakom pravnom postupanju prema stranim brodovima bez diskriminacije. Obzirom na meunarodni znaaj pravni reim nekih moreuza regulisan je u celini ili delimino meunarodnim ugovorima. Moreuzi koji spajaju Crno sa Sredozemnim morem su Bosforski i moreuz Dardaneli. Izmeu njih se nalazi Mramorno more, a ceo prostor pripada unutranjim morskim vodama Republike Turske. Tokom XVIII i XIX veka, zavisno od konstalacije snaga vodeih evropskih drava i njihovih interesa, menjao se i pravni reim Bosfora i Dardanela, da bi konano pravni reim bio regulisan vaeom Konvencijom o moreuzima, usvojenom u Montreu 1936. godine. Konvencijom je ustanovljeno pravo preleta samo civilnih vazduhoplova po vazdunim rutama Turske, dok je pravo plovidbe stranih trgovakih, a naroito ratnih brodova, odreeno restriktivno uz puno uvaavanje bezbednosnih interesa Turske. Meunarodni ugovori koji na relativno opti nain reguliu pravo prolaska doneti su i za Giblartarski moreuz koji spaja Atlanski okean i Sredozemno more, a odvaja obale panije, Britanije i Maroka, te Magelanov tesnac koji spaja Atlanski i Tihi okean, a razdvaja kopno ilea i Argentine u Junoj Americi.
253 254

253 Bosfor je moreuz izmeu Crnog i Mramornog mora i dug 28 km, a irok izmeu 0,6 i 3 km, dok je moreuz Dardaneli koji povezuje Mramorno more sa Sredozemljem dugaak 70 km, a irina mu je izmeu 1,3 i 7,4 km. 254 Vie o tome vidi Krea, M. Meunarodno javno pravo, Pravni fakultet, Beograd, 2010, str. 375377.

141

9. MORSKI KANALI
Morski kanali su, za razliku od moreuza, vetake tvorevine nastale kao proizvod ljudskih potreba da prokopom teritorije stvore nove vodene puteve, koji e fiziki spojiti dva mora sa ciljem krae, bre, jeftinije i bezbednije plovidbe. Iako su izgradnjom morskih kanala ostvarivani meunarodni ciljevi prolazak kanalima nije bio predmet kodifikacije prava mora. Iskustvo pokazuje da su morski kanali, po pravilu, kopani na teritoriji jedne drave, ali da je i u fazi projektovanja, izgradnje i, naroito, korienja pitanja internacionalizovana u skladu sa interesima koje su vodee svetske drave imale u tim delovima sveta. U tom kontekstu za tri (Panamski, Suecki i Kilski) od pet (etvrti i peti su Korintski i Manesterski) najvanija morska kanala na svetu moemo rei da, iako su pod teritorijalnim suverenitetom jedne drave, imaju meunarodne osobenosti. Reim tih morskih kanala regulisan je meunarodnim ugovorima bilateralne ili multilateralne prirode. Meunarodna praksa korienja morskih kanala je u dobroj meri ujednaena i, u naelu, kanali su otvoreni za prolaz brodova svih zemalja bez diskriminacije. Brodovi stranih drava duni su potovati propise drave pod iji suverenitet potpada morski kanal, kao i plaati takse na osnovu plovidbe kanalom. Suecki kanal spaja Sredozemno sa Crvenim morem, a preko njega sa Indijskim okeanom. Na taj nain on ve od 1869. godine skrauje brodovima evropskih drava plovidbu oko obale Afrike i rta Dobre nade i drastino skrauje vreme plovidbe do Indije i Indokine. U vreme izgradnje kanala Egipat je bio vazalna drava Osmanlijskog carstva, a koncesija za izgradnju data je Drutvu Sueckog kanala, subjektu sa meunarodnim kapitalom na ijem je elu bio Francus Leseps. Pravni reim korienja Sueckog kanala u prvoj deceniji utvrdio je slobodu prolaza za sve trgovake i ratne brodove u doba mira. Svoj neposredni interes za Suecki kanal Velika Britanija je potvrdila sticanjem veinskog vlasnitva nad Akcionarskim drutvom za upravljanje Suecom, a potom i okupacijom Egipta 1882. godine. Konvencijom o slobodnoj plovidbi Sueckim kanalom usvojenom u Carigradu 1888. godine utvren je pravni reim plovidbe ovim morskim kanalom. Suecki kanal je proglaen slobodnim za plovidbu i u vreme rata i mira za trgovake i ratne brodove svih zemalja. Kanal je internacionalizovan i neutralizovan, odnosno proglaen kao nepodloan vrenju blokade. Predvien je ak i slobodan prolaz ratnih brodova strana u sporu, ali bez zadravanja i ratnih dejstava. Uticaj Britanije na upravljanje Sueckim kanalom produio se i posle proglaenja nezavisnosti Egipta 1922. godine i trajao sve do nacionalizacije Drutva Sueckog kanala 1956. godine, koja je bila neposredan povod za agresiju Britanije, Francuske i Izraela na Egipat. Savet bezbednosti UN je doneo Rezoluciju o reimu Sueckog kanala na platformi Carigradske konvencije potvrujui slobodu prolaza brodova bez diskriminacije, pravo na utvrivanje takse za plovidbu kroz sporazum Egipta i korisnika kanala, potovanje suvereniteta Egipta i obavezu Egipta za odravanje i unapreenje plovidbenosti kanala. I pored jednostranog usvajanja Rezolucije Saveta bezbednosti UN Egipat je sve do 1979. godine, kada je sklopio ugovor o miru sa Izraelom, vrio prikrivenu diskriminaciju brodova, tereta i lica koja su putovali i/ili ili iz Izraela. predstavlja najkrau vezu izmeu Atlanskog i Tihog okeana. Panamski kanal
255 256

255 Suecki kanal izgraen je na teritoriji Egipta 1869. godine i danas posle nekoliko produbljavanja i proirivanja dug je 164 km, irok 190 metara i dubok 19,5 do 20 metara, to dozvoljava da njieme plove brodovi do 150.000 tona. 256 Panamski kanal otvoren je za plovidbu 15. avgusta 1914. godine i dugaak je 83 km, irok najmanje 152,2 metra i dubine 12,8 metara. Zbog specifinog terena Panamski kanal se nalazi na 28 metara iznad

142

Njegovom izgradnjom pomorski put od istonih do zapadnih obala i Severne i June Amerike viestruko je skraen, a cena prevoza roba i putnika drastino umanjena. Interesantno je da je izgradnju Panamskog kanala najpre pratilo stvaranje nezavisne drave Paname 1903. godine. Cena te nezavisnosti bilo je sklapanje Ugovora o izgradnji i eksploataciji kanala, koji je puten u saobraaj 1914. godine. Meutim, ugovorom su SAD dobile suverenitet i iskljuivo pravo vrenja vlasti nad zonom kanala, to su vojska i policija SAD posebno koristila za vreme Drugog svetskog rata. Neposredno posle okonanja rata kanal je neutralizovan i otvoren za prolaz svim trgovakim i ratnim brodovima bez obzira na zastavu pripadnosti pod istim uslovima. Uporedo sa procesom dekolonizacije u svetu, koji se odvijao 60-tih i 70-tih godina XX veka, Panama je traila reviziju Ugovora iz 1903. i povrat suvereniteta nad kanalom. Kao rezultat pregovora Panama i SAD su 1977. godine zakljuili novi Ugovor o Panamskom kanalu, kojim je postepeno uspostavljen pun suverenitet Paname nad kanalom. Kilski kanal je prokopan od strane Nemake i na njenoj teritoriji jo 1895. godine kao krai i bezbedniji put od Severnog do Baltikog mora. Ulogu i status unutranjeg morskog kanala uivao je do kraja Prvog svetskog rata, kada je Versajskim mirovnim ugovorom iz 1919. godine, kao kazna Nemakoj za izazivanje rata, kanal internacionalizovan. lanom 380. Versajskog ugovora predviena je sloboda prolaska kroz Kilski kanal, pod istim uslovima, za trgovake i ratne brodove svih zemalja, koje su u miru sa Nemakom i ustanovljena obaveza Nemake da uniti postojee vojne objekte u zoni kanala. Hitlerovska Nemaka je otkazala vojne odredbe Versajskog ugovora 1936. godine, pa je do okonanja Drugog svetskog rata Kilski kanal bio pod pravnim reimom nemake vojne baze. Posle zavretka Drugog svetskog rata ipso facto Kilski kanal je postao otvoren za meunarodni pomorski saobraaj. Takav meunarodni status, koji ga svrstava u plovne puteve od opteg interesa, u meunarodnoj praksi uiva i danas.
257 258 259

nivoa mora, to uslovljava poseban nain plovidbe brodova. 257 Panamska prevlaka bila je poetkom XIX veka deo teritorije Kolumbije, iji je parlament odbio dati saglasnost za izgradnju Panamskog kanala Sjedinjenim Dravama. SAD su potom podraao separatistiki pokret, iji je ustanak uz pomo SAD rezultirao proglaenjem nezavisne drave Paname 3.12.1903. godine. Novu dravu Panamsku Republiku, SAD su priznale posle desetak dana od proglaenja, a ugovor o izgradnji kanala je potpisan ve 18. decembra iste godine. 258 Ugovor je Panami doneo suverenitet nad kanalom, ali je predvideo da SAD do 31.10.1999. godine zadri posrednu kontrolu nad zonom kanala sa ciljem da obezbedi novu upravu, plovidbu i kontrolu nad kanalom. Pored osnovnog zakljuen je i Ugovor o trajnoj neutralizaciji i reimu Panamskog kanala, koji m je utvrena sloboda prolaza za trgovake i ratne brodove svih drava pod istim uslovima. O statusu Panamskog kanala vidi Avramov S. Novi pravni reim Panamskog kanala, Anali 4/1977, strana 499-565. 259 Kilski kanal dug je 98,7 km, irok je 40 metara i za potrebe plovidbe moe primiti brodove do 15.000 tona.

143

X MEUNARODNO PRAVO ZATITE IVOTNE SREDINE

Upotreba savremene tehnologije u poslednjih nekoliko decenija dovela je do opteg napretka drutva. No, razvoj moderne tehnologije neretko je direktno u funkciji ostvarivanja profita, drugih ekonomskih, politikih ili nekih slinih benefita. Nekontrolisana upotreba tehnikih inovacija, a posebno njena zloupotreba, uzrok je zagaivanja ivotne sredine i manifestuje se kroz zagaivanje atmosfere, kopnenih voda i mora, tetna gomilanja vrstih otpadaka, poveanje koncentracija otrovnih materija u zemljitu i hrani, to za posledicu ima ugroavanje ivota i zdravlja ljudi, ugroavanje, pa i eliminaciju, odreenih biljnih i ivotinjskih vrsta... Promene fizikih i hemijskih odlika ivotne sredine usled zagaenja vazduha, vode i zemljitva, kao tri meusobno povezane i neraskidive celine biosfere, naruavaju, kroz evoluciju stvarano, jedinstvo razliitih vrsta ivih bia, razliitih oblika neive materije i razliitih oblika energije, odnosno ekosistema. Posledice zagaenja ivotne sredine vrlo retko se ograniavaju na suvereni prostor jedne drave, te problemi zagaenja dobijaju meunarodni karakter. Otuda je pravo zatite ivotne sredine, obzirom na njen internacionalni karakter, postala i nova grana meunarodnog prava. Cilj meunarodnog prava zatite ovekove sredine je izgradnja standarda institucija i mehanizama za zatitu ouvanja zdravlja i ivota ljudi, kvaliteta ekosistema, zatitu biljnih i ivotinjskih vrsta, ouvanje prirodne ravnotee i ekoloke stabilnosti biosfere, racionalnu eksploataciju i adekvatno korienje prirodnih resursa, ouvanje i zatitu kulturne batine oveanstva... Prvi meunarodni izvori prava zatite ivotne sredine pojavljuju se poetkom XX veka u formi meunarodnih ugovora. Smatra se, meutim, da intenzivan razvoj prava zatite ivotne sredine poinje 60-tih godina XX veka, kada su Ujedinjene nacije i njene spacijalizovane agencije (FAO, UNESCO i GATT kao opti sporazum o carinama i trgovini) poele da se bave pitanjima zatite ivotne okoline i dalje uglavnom, kao usputnim ali nezaobilaznim pitanjima ribolova, regulisanja otvorenog mora i epikontinentalnog pojasa, ali i direktno donoenjem Konvencije o spreavanju zagaivanja sa brodova i sl. Opta konferencija za zatitu ivotne sredine odrana je u Stokholmu 1972. godine i na njoj je usvojena Deklaracija o ivotnoj sredini i razvoju, kao prvi meunarodni akt koji se direktno bavi osnovnim etikim, politikim i pravnim pitanjima zatite prava ivotne sredine. Stokholmska deklaracija utvrujui principe zatite postavlja osnovu odrivog razvoja
260 261

260 Ekosistem predstavlja neraskidivo jedinstvo ive i neive prirode, odnosno specifian nivo organizacije ivih bia ija evolucija se odvija u njegovim okvirima. Ekosistemi su sloeni i dinamiki sistemi sa najviim nivoom organizacije ivota na Zemlji. 261 Jedan od prvih meunarodnih izvora je Londonska konvencija o zatiti divljih ivotinja, ptica i riba u Africi iz 1900. godine, koja se smatra kao pravni okvir koji je kasnije doveo do stvaranja nacionalnih parkova, pa Konvencija o zatiti ptica korisnih u poljoprivredi iz 1902. godine, Ugovor o zatiti koe foka iz 1911. godine i Konvencija o zatiti ribljih vrsta u Severnom Pacifiku iz 1923. godine.

144

povlaei liniju zavisnosti izmeu delatnosti i odgovornosti oveka za korienje prirodnih resursa i stanja biosfere, koju ostavlja za budue generacije. Ona je iznedrila princip 21, koji je kasnije preuzela i Deklaracija iz Rija, a koji glasi: Drave imaju, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i principima meunarodnog prava, suvereno pravo da iskoriavaju sopstvene resurse prema njihovim politikama zatite sredine, i obavezu da osiguraju da aktivnosti u oblastima pod njihovom jurisdikcijom ili kontrolom ne prouzrokuju tetu okolini drugih drava ili u oblasti van granica nacionalne jurisdikcije. Pored ustanovljavanja osnovnih principa Stokholmska konvencija inicirala je osnivanje meunarodnih institucija, koje e se baviti zatitom ivotne sredine. Ujedinjene nacije osnovale su Agenciju za zatitu sredine (UNEP United Nations Environment Programme) sa zadatkom da koordinira aktivnosti na nivou UN na zatiti ivotne okoline, prikuplja i prati globalnu problematiku zagaenja i podstie meunarodnu saradnju. Kao rezultat aktivnostima UNEP utvrene su osnove regionalnog prava zatite ivotne sredine Afrike, zemalja ASEANa (uglavnom zemalja istone Azije) i drava Evropske ekonomske zajednice. Pod uticajem Stokholmske deklaracije i ANEP donete su Konvencija o meunarodnoj trgovini ugroenih vrsta, divljoj fauni i flori iz 1973. godine, a Evropa, SAD i Kanada su zakljuili Konvenciju o prekograninim zagaenjima vazduha na velikim udaljenostima iz 1979... Druga konferencija UN o zatiti ivotne sredine i razvoju rezultirala je usvajanjem Deklaracije u Rio de aneiru 1992. godine. Rio Deklaracija je pola od ostvarenja prava tzv. tree generacije koja podrazumevaju pravo na mir, pravo na razvoj i pravo na istu ivotnu sredinu i, shodno osnovnom konceptu, navedena prava oveka postavila kao meru balansa izmeu zatite ivotne sredine i odrivog razvoja. Deklaracija je, na bazi optih naela meunarodnog prava, usvojila 27 principa, koji ukljuuju sve kategorije stanovnitva, a posebno domoroce, starosedeoce i lokalne zajednice, a potom i ene i omladinu u borbi za zatitu ivotne sredine. Deklaracija inicira i pospeuje saradnju meu dravama, redovno obavetavanje, preduzimanje preventivnih mera. Kao imperativ namee zatitu ivotne sredine, prirodnih resursa i ljudi koji su ugnjetani ili su pod dominacijom ili okupacijom. Uporedno i na osnovu okvirnih deklaracija o ouvanju ivotne sredine, a kroz delatnost meunarodnih organizacija, usvajani su i multilateralni ugovori o nekim aspektima zagaenja ivotne sredine. Prekogranino zagaenje vazduha vrlo brzo je dobilo globalne razmere, a kao posledica zagaenja je efekat staklene bate, kisele kie i sve prisutnije globalne klimatske promene. Posle Konvencije o prekograninom zagaivanu vazduha na velikim udaljenostima iz 1979. doneta je Beka konvencija o zatiti ozonskog sloja 1985. godine, ali je problem ozonskih rupa ostao nereen do danas i pored napora uinjenih na tom planu. Globalna promena klime, rast temperature zemlje i atmosfere, otopljavanje ledenih povrina na polovima i rast nivoa mora samo su neke od manifestnih pojava. Identifikujui uzrok staklene bate u prevelikoj emisiji tetnih gasova usledeli su Protokol iz Kjota 1997. i Bona 2001. godine, koji su emisiju trebali da spuste na nivo iz 1990. godine. Zacrtani efekti smanjenja antropogene emisije ugljendioksida do sada nisu postinuti. Jedan od glavnih razloga je to vodei zagaivai atmosfere (SAD ) nije prihvatila Kjoto protokol, pa ni akcija
262 263 264 265 266

262 UN DOC. A/CONF-48/14, str. 118. 263 Pored njih doneta je I Konvencija o ouvanju migratornih vrsta divljih ivotinja 1979, Bazelska konvencija o kontroli prekograninog kretanja tetnih materija, te pod okriljem UNESCO-a Konvencija o ouvanju svetske kulturne batine 1972. godine 264 Naelo 23. Rio Deklaracije. 265 Ekstremne promene temperatura, vetrovi orkanske snage koji uzrokuju uragane, strahoviti zemljotresi i neretko sa prateim cunamijima, nezapamene vulkanske erupcije, enormne kie i poplave predstavljaju deo promenjene svakodnevice koji se vezuje za globalnu promenu klime. 266 Prema podacima sa poetka XXI veka uee SAD u globalnoj emisiji ugljen-dioksida iznosi 23%,

145

nije imala jednodunu podrku. Nizom meunarodnih multilateralnih sporazuma koji su usvojeni 60-tih godina prolog veka u okviru osnovnih konvencija koje reguliu pitanja prava otvorenog i teritorijalnog mora, epikontinentalnog pojasa utvreni su osnovni principi i za razvoj meunarodnog prava u oblasti zatite i ouvanja mora, koji su konano zaokrueni Konvencijom o otvorenom moru iz 1982. godine. Zagaivanje morske sredine naftom jedno je od pitanja koje je zahtevalo globalni odgovor. tetne posledice od izlivanja nafte u more najpre su pogaale priobalne pojaseve, a potom i otvoreno more, pa su oba i zabranjena. U naelu dva naina zagaenja morske vode naftom bila su preovlaujua. Jedan nain zagaenja bio je diktiran isputanjem nafte i ulja iz brodova, a drugi je bio posledica nesree, odnosno havarije na moru. Reakcija je, naravno, bilo pootravanje tehnikih standarda za plovila, kako bi se prevencijom spreila havarijska zagaenja. Ali, Konvencijom o otvorenom moru iz 1982. godine drave su obavezane da preduzmu i sve mere kako bi bilo izbegnuto zagaenje mora curenjem nafte iz cevovoda, ali i usled ispitivanja i korienja morskog dna i podzemlja. Drugu polovinu XX veka odlikovala je bespotedna trka u naoruanju izmeu dva ideoloki suprotstavljena vojna bloka. Otvoreno more bilo je poligon za nuklearne eksperimente, sa jedne strane, a sa druge, za odlaganje radioaktivnog otpada, ali isto tako i za donoenje meunarodnih konvencija i sklapanju ugovora o zabrani i nuklearnih proba, ali i odlaganju nuklearnog oruija i radioaktivnog otpada na morsko dno. Znaajan procenat zagaenja morske sredine svoj uzrok ima kroz zagaenja koja dolaze iz tzv. kopnenih izvora. Kroz otpadne vode koje idu direktno ili indirektno, povrinom kopna ili podzemnim vodenim tokovima u more najee strada flora i fauna priobalnog pojasa, te se ove vrste zagaenja reguliu kroz regionalne meunarodne ugovore. Ova pitanja, ali i drugi izvori prava zatite morske sredine regulisani su, izmeu ostalog, kroz Konvenciju o zatiti Sredozemnog mora od zagaenja koja je usvojena u Barseloni 1976. godine. Tek sa intenzivnim industrijsko-tehnolokim razvojem, koji karakterie poslednjih tri decenije svetskog razvoja pitanje zatite meunarodnih reka postalo je posebno aktuelno. Do tada pravo slobode plovidbe bilo je kljuno pitanje meunarodnih vodotoka. Opta pravila zatite meunarodnih vodotoka uvrena su tek krajem XX veka. Znaaj izgradnje adekvatnih mera zatite ivotne sredine ne tie se samo posledica po biljni i ivotinjski svet ekosistema koji nastanjuju meunarodne vodotoke. Po pravilu vodotokovi su znaajan izvor vode, koja je u savremenom svetu sve deficitarnija, ali povratno deluju i na tlo kojim protiu dodatno ga zagaujui, a direktno na mora ili jezera u koja se ulivaju. Na taj nain nacionalno zagaenje prerasta u meunarodno regionalno. O znaaju problema govori i injenica da je u okviru Komisije UN za Evropu u Helsinkiju 1992. godine doneta Konvencija o zatiti i korienju prekograninih vodotoka i meunarodnih jezera. Ideja ove, ali i niza drugih meunarodnih ugovora je da se pospei meunarodna saradnja pribrenih drava, te na bazi regionalnih i bilateralnih ugovora pronau najadekvatniji mehanizmi saradnje, standarda zatite, monitoringa, naina reavanja sporova... Za podunavske drave, u koje spada i Srbija, posebno je aktuelno pitanje zatite sliva reke
267 268 269

zemalja Evropske unije oko 13%, Japana 5%. Zvanino obrazloenje predstavnika SAD, koja odbijanjem ratifikacije oito titi svoje ekonomske interese, je da ne postoji egzaktna nauna potvrda teze da je promena globalne klime rezultat antropogene emisije tetnih gasova. 267 Na Meunarodnoj konferenciji u Briselu 1969. godine usvojena je Konvencija o intervenciji na otvorenom moru za sluaj nesree koja prouzrokuje ili moe da prouzrokuje zagaivanje naftom. 268 U Moskvi je 1959. godine potpisan Ugovor o zabrani proba nuklearnog oruija u atmosferi, kosmosu i pod vodom. Konvencijom o miroljubivoj saradnji na Antartiku donetom iste godine zabranjene su nuklearne eksplozije i odlaganje radioaktivnog otpada na ovom delu sveta. 269 U okviru UN usvojena je 1997. godine Konvencija o pravu neplovidbenog korienja meunarodnih vodotokova.

146

Dunav. Vodoprivredna pitanja reke Dunav pribrene drave reile su zakljuivanjem i regionalnih, ali i bilaterlanih sporazuma, a sporna pitanja korienja i znaaj koji ima sliv Dunava stavljena su u nadlenost zajednikih vodoprivrednih komisija. Poseban znaaj ima Konvencija o saradnji radi zatite i odrivog korienja reke Dunav iz 1994. godine. Pored utvrivanja pravila zatite Konvencijom je osnovana Meunarodna komisija za zatitu reke Dunav, kao operativno telo koje e vriti nadzor nad primenom odredbi Konvencije.

147

LITERATURA
Avramov, S. Krea, M.: Meunarodno javno pravo, Slubeni glasnik, Beograd, 2008. Avramovi, N.: Diplomatsko i konzularno pravo, Privredna akademija, Novi Sad, 2006. Avramovi, N.: Pravo Evropske unije, Pravni fakultet za privredu i pravosue, Novi Sad, 2009. Avramovi, N., Markovi, M.: Meunarodno pravo, Visoka kola za usluni biznis, Istono Sarajevo Sokolac, 2009. (skripta). Barto, M.: Meunarodno javno pravo, Beograd, 1954. Convern, D.: Nationalism, Boundaire and Violence, Millennium, V. N 3/1999. Degan, V.: Meunarodno pravo, Pravni fakultet Sveuilita u Rijeci, Rijeka, 2006. Dimitrijevi, V., Rai, O., eri, V., Papi, T., Petrovi, V., Obradovi, S.: Osnovi meunarodnog prava, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2007. Etinski, R.: Meunarodno javno pravo, Pravni fakultet, Novi Sad, 2007. Etinski, R.: Meunarodno javno pravo, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 2002. Fauchille: Le domaine Aericen et la regime juridique des aerostate, RGDIP, 1901. Frangulis: Theorie et pratique des Traties international, 1936. godina. Goldman B., Lyon-Caen A. Vogel L.: Droit commercialeuropeen Dalloz, 5 edition, 1994. Ignjatovi, A., Kokolj M., uri A.: Meunarodno krivino pravo, Privredna akademija, Novi Sad, 2009. International Law Materials, 1983, No. 22. Jankovi, B., Radivojevi, Z.: Meunarodno javno pravo, Ni, 2005. Jankovi, M.B.: Meunarodno javno pravo, Nauna knjiga , Beograd, 1981. Jenninngs, R.: The International Court of Justice after Fifty Years, AJIL, 1995, Vo. 89 Jessup, C. Ph.: Transnational Law, New-Haven, 1956. Jovanovi, M.: European Economic Integration Limits and Prospects, Edward Elgar Cheltenham, 2004. Krea, M.: Meunarodno javno pravo, Pravni fakultet, Beograd, 2010. Lalande, A.: Vocabulaire technique et crtique de la philosophie, 9e edition, Paris, 1962. Mengozzi, P.: Fishing and International Co-operazion in the Light of New Developments in the Law of the Sea, Prinosi, br. 21, Zagreb 1985. Kwiatowska, B.: The 2000 Mile Exclusiv Economic Zone in the New Law of the Sea, Dodrecht, 1989. Miler P.K., Graf Kainer: Evropa od A do , Konrad Adenauer, Beograd, 2005. Miti, M.: Beka konvencija o predstavljanju drava u njihovim odnosima sa meunarodnim organizacijama univerzalnog karaktera, Meunarodni problemi, 1976, broj 1. Parry C.: The Law of Treaties, in Sorensens Manuel of Public International law, New York, 1968. Pravna enciklopedija, Savremena administracija, Beograd, 1979. Stojkovi M.: Predgovor knjige Miodraga Mitia Diplomatija delatnost, organizacija, vetina, profesija, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999. Tomi I.: Mirno reavanje sporova, Jugoslovenska revija za meunarodno pravo broj 2/1958. Udo Didrihs, Vesels, V.: Evropska unija od A do , K. Adenauer, 2005. Verdross, A.: Volkerrecht, Wien, 1964, s. Magaraevi, I.: Osnovi meunarodnog prava i meunarodnih

148

odnosa, sv. I, Novi Sad, 1974. Vukas B.: Ureenje meunarodne plovidbe po Konvenciji Ujedinjenih naroda o pravu mora, Pomorski zbornik 1983, Rijeka

KORIENI PROPISI: Bazelska konvencija o kontroli prekograninog kretanja tetnih materija iz 1989. godine, Sl. list SRJ Meunarodni ugovori, br. 2/99. Beka konvencija o diplomatskim odnosima iz 1961. godine, Sl. list SFRJ Meunarodni ugovori i drugi sporazumi br. 2/1964. Beka konvencija o konzularnim odnosima iz 1963. godine, Sl. list SFRJ br. 5/1966. Beka konvencija o predstavljanju drava u njihovim meusobnim odnosima sa meunarodnim organizacijama univerzalnog karaktera iz 1975. godine. Beka konvencija o sukcesiji drava u odnosu na dravnu imovinu, arhive i dugove iz 1983. godine. Beka konvencija o sukcesiji drava u pogledu meunarodnih uovora iz 1978, Sl. list SRJ Meunarodni ugovori, br. 1/80. Beka konvencija o ugovornom pravu iz 1969. godine, Sl. list SFRJ Meunarodni ugovori, br. 30/1972. Beogradska konvencija o reimu plovidbe na Dunavu iz 1948. godine, Meunarodni ugovori FNRJ, br. 2/1949. Deklaracija UN iz Rio de eneira o zatiti globalnog sistema ivotne sredine i razvoja iz 1992. godine. Deklaracija o ivotnoj sredini i razvoju (Stokholmska deklaracija) iz 1972. godine. Deklaracija UN o naelima meunarodnog prava o prijateljskim odnosima i saradnji izmeu drava iz 1970. godine. Evropska konvencija o imunitetu drava iz 1972. godine. Evropska konvencija o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, Sl. list SCG Meunarodni ugovori br. 9/2003. Haka konvencija o mirnom reavanju meunarodnih sporova iz 1907.godine. Haka konvencija o graanskom postupku iz 1954. godine., Sl. list FNRJ br. 6/62. Havanska konvencija o konzularnim predstavnicima iz 1928. godine. Konvencija o drumskom saobraaju iz 1968. godine. Konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije iz 1965.godine. Konvencija o epikontinentalnom pojasu iz 1958. godine, Sl. list FNRJ Meunarodni ugovori 4/65. Konvencija o graanskoj odgovornosti za nuklearne tete iz 1963.godine, Sl. list SFRJ- Meunarodni ugovori br. 5/77. Konvencija o graanskoj odgovornosti za tete izazvane zagaivanjem naftom iz 1969. godine, Sl. list SFRJ Meunarodni ugovori br. 7/77. Konvencija o koncilijaciji i arbitrai u okviru Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju iz 1992. godine. Konvencija o meunarodnoj obavezi naknade tete priinjene od strane vasionskih letelica iz 1972. godine. Konvencija o meunarodnoj odgovornosti za tete izazvane od strane kosmikih objekata iz 1971. godine, Sl. list SFRJ Dodatak br. 9/1977. Konvencija o meunarodnim prevozima eleznicama COTIF iz 1980. godine. Konvencija o meunarodnoj trgovini ugroenih vrsta, divljoj fauni i flori iz 1973. godine, Sl. list SRJ Meunarodni ugovori br. 11/01. Konvencija o nezastarevanju ratnih zloina i zloina protiv ovenosti iz 1968. godine. Konvencija o ouvanju migratornih vrsta divljih ivotinja iz 1979. godine. 149

Konvencija o ouvanju svetske kulturne batine 1972. godine, Sl. list SFRJ Meunarodni ugovori br. 56/74. Konvencija o otvorenom moru iz 1958. godine. Konvencija o poboljanju poloaja ranjenika, bolesnika i brodolomnika pomorskih oruanih snaga iz 1949. godine. Konvencija o poboljanju poloaja ranjenika i bolesnika suvozemnih vojnih snaga iz 1949. godine. Konvencija o postupanju sa ratnim zarobljenicima iz 1949. godine. Konvencija o pravu neplovidbenog korienja meunarodnih vodotokova iz 1997. godine. Konvencija o pravu ugovora izmeu drava i meunarodnih organizacija ili meunarodnih organizacija iz 1986. godine. Konvencija o prekograninim zagaenjima vazduha na velikim udaljenostima iz 1979. godine. Konvencija o reimu plovnih puteva od meunarodnog znaaja iz 1921. godine. Konvencija o ribolovu i ouvanju biolokih bogatstava otvorenog mora iz 1958. godine, Sl. list SFRJ Meunarodni ugovori br. 4/65. Konvencija o specijalnim misijama iz 1969. godine. Konvencija o spreavanju i kanjavanju krivinih dela protiv lica pod meunarodnom zatitom, ukljuujui i diplomatske agente iz 1973. godine. Konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina genocida iz 1948.godine, Sl. list FNRJ br. 56/1950. Konvencija o sudbini ranjenika i bolesnika u suvozemnom ratu iz 1864. godine. Konvencija o sukcesiji drava u odnosu na meunarodne ugovore iz 1978. godine. Konvencija o suzbijanju i kanjavanju zloina aparthejda iz 1973. godine. Konvencija o suzbijanju nezakonitih akata usmerenih protiv bezbednosti civilnog vazduhoplovstva iz 1970. godine. Konvencija o suzbijanju nezakonitih akata usmerenih protiv bezbednosti civilnog vazduhoplovstva iz 1971. godine. Konvencija o teti prouzrokovanoj treim dravama, stranim vazduhoplovima na zemlji iz 1952. godine. Konvencija o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije iz 1965.godine. Konvencija UN o pravu mora iz 1982. godine. Konvencija UN o sudskom imunitetu drava i njihove imovine iz 2004. godine. Konvencija o teritorijalnom moru i spoljnjem morskom pojasu iz 1958. godine. Konvencija o zatiti civilnih lica za vreme rata iz 1949. godine, Sl. list FNRJ br. 24/50. Konvencija o zatiti kulturnih dobara u sluaju oruanih sukoba iz 1954. godine, Sl. list FNRJ Meunarodni ugovori 4/56. Konvencija o zatiti ozonskog omotaa iz 1985. godine, Sl. list SFRJ Meunarodni ugovori 1/90. Meunarodna konvencija o prevozu putnika i prtljaga na eleznicama CIV iz 1923. godine. Meunarodna konvencija o prevozu robe na eleznicama CIM iz 1890. godine. Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima iz 1966.godine, Sl. list SFRJ, br. 7/71. Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz 1966. godine, Sl. list SFRJ, br. 7/71. Povelja Ujedinjenih nacija iz 1945. godine, meunarodni ugovori FNRJ 5/1945. Rimski statut Meunarodnog krivinog suda iz 1998. godine, Sl. list SRJ Meunarodni ugovori, br. 5/2001. Sporazum iz Amsterdama iz 1997. godine. Sporazum iz Nice iz 2001. godine. Sporazum o delatnostima drava na Mesecu i drugim nebeskim telima iz 1979. godine. Statut Meunarodnog suda pravde iz 1945. godine, Meunarodni ugovori FNRJ 5/1945. Ugovor o osnivanju Evropske unije iz 1992. godine.

150

Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju iz 1957.godine. Ustav Francuske iz 1958. godine. Ustav Republike Srbije iz 2006. godine, Sl. glasnik RS br. 98/06. Ustav Ruske Federacije iz 1993. godine.

151