98

STEFAN BARKER

NEEUKLIDSKA GEOMETRIJA

99

Svakako, ostaje jos jedan nacin interpretiranja termina "prava linija" i drugih osnovnih termina geometrije koji treba razmotriti - drugi nacin razumevanja ovih termina, koji ima duboke korene u normalnoj jezickoj upotrebi. Ovaj nacin interpretiranja termina "prava linija" ne povezuje strogo njegovo znacenje s bilo kakvom vrstom eksperimentalnog rezultata, kao sto je putanja svetlosnog zraka ili putanja duz koje se merni stap polaze najmanji broj puta. Prema ovom shvatanju prave linije, takva posmatranja mogu pokazatida je jedna linija prava, ali u tom pogledu ona nisu konkluzivna. Prema ovom shvatanju, sustinski deo znacenja "prave linije" je da trougao cije su stranice prave linije mora imati uglove ciji je zbir jednak dvama pravim uglovima: ako nademo trougao ciji je zbir uglova veci od toga, onda to neopozivo pokazuje da stranice te figure nisu u stvari prave linije. Prema ovom shvatanju geometrijskih termina, u opisivanju rezultata Ajnstajnove teorije relativnosti ne treba reci da postoje neeuklidski trouglovi. Umesto toga treba da kazemo, ,/ sto je dosta iznenadujuce, da svetlosni zraci ne putuju po pravim linijama kada prolaze kroz nejednaka gravitaciona polja i da se, na nase iznenadenje, merni stapovi skupljaju po duzini, pa se zbog toga moraju cesce polagati kada se upotrebljavaju u jakim gravitacionim poljima. Mi smo vec znali da svetlosni zraci ne putuju pravolinijski kroz sredine s promenljivim indeksom prelamanja, a znali smo Vida se merni stapovi sire i skupljaju u zavisnosti od temperature. Prema shvatanju 0 kojem raspravljamo, ovi rezultati moderne fizike pokazuju upravo

da gravitaciona polja takode mogu da uticu na putanju svetlosnih zrakova i duzine mernih stapova. Nove ispravke moraju se uneti ako zelimo da svetIosne zrake i merne stapove upotrebljavamo u odredivanju pravih Iinija u nejednolikim gravitacionim poljima. Svakako, ove nove ispravke su narocite opstosti: svetlost razlicite boje se razlicito prelama u sredini kroz koju prolazi, a na merne stapove od razlicitog materijala temperatura razlicito utice, dok ove nove gravitacione ispravke uticu na svu svetlost i sve merne stapove na jedan isti nacin. Medutim, univerzalnost ovih ispravki nije odlucujuci razlog da ih ne smatramo ispravkama. Kada geometrijske termine shvatimo u ovom duhu, recenice geometrije pretvaraju se u apriorne iskaze, a ne u empirijske. Postulati i teoreme euklidske geometrije postaju nuzno istiniti iskazi, dok iskazi neeuklidske geometrije postaju nuzno lazni iskazi. Ovaj nacin posmatranja geometrijskih termina morao je imati na umu nemacki Iogicar Frege kada je (sledeci Kantovu misao) pisao: Istine geometrije vladaju svim sto se moze shvatiti prostornom intuicijom, bilo da je to stvarno Hi proizvod nase maste, Najdivlje vizije delirijuma, najsmelije izmisljotine legende i poezije, gde zivotinje govore i zvezde stoje, gde se ljudi pretvaraju u kamen a drvece u ljude, gde se utopljenici sami izvlace iz mocvara vukuci se za percin - sve to ostaje, dok se moze intuitivno shvatiti, podvrgnuto aksiomima geometrije."!
II'

! Gottlob Frege, The Foundations of Arithmetic, prev, na engl. J. L. AIustiin (Oxford: Basil Blackwell & Mott, 1953), p.20e.

BIBLIOTEKA

SAZVEZDA

STEFAN BARKER

37

FILOZOFIJA MATEMATIKE

UREDNIK

MILOS STAMBOLIC

CRTEl NA KORICAMA: DUSAN RISTIC TEHNICKI UREDNIK: BOGDAN CURCIN KOREKTOR: DOBRILA MAKSIMOVIC

STAMPA: GRAFICKO PREDUZECE "SLOBODAN BEOGRAD, STOJANA PROTICA 52

JOVIC",

NOLIT.

BEOGRAD 1973

Naslov originaIa: STEPHEN F. BARKER

PHILOSOPHY

OF MATHEMATICS

Copyright 1964 by Prentice-Hall, Inc. Englewood Cliffs, N. J.

PREVEO SA ENGLESKOG I POGOVOR NAPISAO

ALEKSANDAR KRON

FILOZOFIJA MATEMATIKE

Antickim misliocima matematika je pruzala obilje hrane za filozofsko razmisljanje, a jos snaznije ona to cini danas. Filozofija matematike je slozena grana filozofije, puna suprotnih shvatanja. U uzastopnim naletima, novi i duboki tehnicki rezultati poljuljali su stare predstave, stvarajuci nesto na sto ce se u docnijim vremenima verovatno gledati kao na vazan intelektualni preokret u istoriji misli. Medutim, prerano je biti siguran da je filozofski znacaj ovih tehnickih rezultata shvacen na pravi nacin. Jedno je jasno: filozofska rasprava o matematici ne moze se uspesno odvijati u potpunom neznanju 0 njenim modernim tehnickim dostignucima. Ova knjiga zato nastoji da postigne kompromis: njen je cilj da pruzi neformalnu raspravu 0 rezultatima u matematici i maternatickoj logici, a nastoji takode da prikaze neka filozofska shvatanja 0 njima. Problemi koji su povezani s geometrijom i problemi koji su povezani s brojem razmatraju se odvojeno, ne zato sto je to podesan nacin deobe moderne matematike - on to nije -

12

STEFAN BARKER

vec zato sto su filozofski problemi matematike obicno tako bili svrstavani. Poslednjih decenija filozofi su cesto pisali 0 matematici, a u nekim njihovim popularnim izlaganjima duboko su se uvrezila pogresna uproscavanja. Na primer, cesto se tvrdi da teoreme matematike moraju biti analiticke prosto zato sto deduktivno slede iz svojih aksioma; cesto se tvrdi da aksiome jednog apstraktnog sistema definisu njegove osnovne pojmove; cesto se tvrdi da razvoj neeuklidske geometrije neopozivo pokazuje kako je Kantova filozofija prostora bila pogresna: najzad, cesto se tvrdi kako se matematicka istina i matematicko postojanje svode sarno na izvodljivost iz aksioma. Sve ove tvrdnje su pogresna uproscavanja koja sam nastojao da izbegnem. Ako citaoci utvrde da sam kriv sto sam ih zamenio svojim pogresnim uproscenjima, onda jedino mogu da odgovorim kako se ponekad napredak u filozofiji sastoji u prelasku od starih grubih teorija ka novim. Svojoj zeni, dr Evelyn Masi Barker, dugujem zahvalnost za ohrabrenje i pomoc u pripremanju rukopisa.
Stefan BARKER

1. UVOD

Filozofski problemi matematike. Jos od samih pocetaka filozofije u staroj Grckoj, matematika je bila jedan od velikih izvora filozofskih problema. Za Grke je matematika bila prevashodno geometrija, a ako se geometrija proucava na tradicionalni nacin, bujica filozofskih pitanja nadire vec od samog pocetka, Euklid definise tacku .xmo sto nema delova"; ali kako to treba razumeti? Zar nije nemoguce da nesto postoji bez delova? Cak i kada bi takve stvari postojale, zar bismo ih ikada mogli videti ili znati nesto 0 njima? Ljudi su cesto Euklidovu geometriju smatrali opisom fizickog sveta, ali izgleda tesko verovati da se svet moze izgraditi od tacaka, jer ako tacke nisu rasprostrte, onda cak ni beskonacno mnogo tacaka nije dovoljno da se dobije neka zapremina. Da Ii su tacke sarno ideje u nasem duhu? Da Ii su to fikcije kojima se obmanjujemo? IIi su to realne stvari, ali takve da se ne mogu opazati? Pa ipak, kako to da arhitekti i inzenjeri

14

STEFAN BARKER

UVOD

15

mogu primenjivati principe geometrije na svet? Ovde nalazimo nekoIiko povezanih pitanja: pitanje koju vrstu znacenja imaju geometrijski termini; pitanje da li principi geometrije mogu biti istiniti; pitanje kako uopste sticemo znanje iz geometrije; pitanje zasto se geometrija primenjuje na opazljivi svet. Nastanak neeukIidskih geometrija doIio je novo ulje na ovu vatru. Ako su matematicki ispravne one geometrije koje sadrze zakone logicki nespojive sa zakonima eukIidske geometrije, sta se desilo s po} mom matematicke istine? Kada je jedan zakon nespojiv s drugim, onda ne mogu oba biti istinita. Da Ii su matematicari pres tali da se bave istinom? Teske je videti kako proucavanje geometrije ima bilo kakav smisao, ako ne pretpostavlja traganje za istinom 0 prostoru. Sto se tice aritmetike, i tu se postavlja mnostvo slicnih pitanja koja se odnose na znacenja upotrebljenih termina, na mogucnost utvrdivanja istine i, u stvari, da Ii se u ovo obl~sti matematike uopste traga za istinom; postavljaju se pitanja 0 kakvoj je vrsti znanja rec, ako je uopste rec 0 znanju, kao i pitanja zasto se zakoni brojeva mogu primeniti na stvarnost. U vezi s matematikom koja se bavi brojevima javlja se jedan drugi i nesto drukciji problem, problem matematicke egzistencije. Principi geometrije mogu se shvatiti kao hipoteticki prinCIpi koji ne tvrde postojanje bilo cega: "Ako postoji figura koja je trougao, onda je zbir njenih uglova jednak dvama pravim uglovima", Geornetriju ne rnorarno zamisljati kao teoriju koja sadrzi zakone

kao sto ie .Postoji trougao", S druge strane, u matematici koja se bavi brojevirna, postoji mnostvo zakona koji izgledaju kao da tvrde postojanje stvari; na primer .Postojt tacno jedan broj y takav da je x pomnozeno s y jednako x, bez obzira kakav je broj x", Ova vrsta zakona, besumnje, kao da tvrdi postojanje necega (broj 1), tako da se zakon ne moze lako shvatiti u hipotetickom srnislu, kao sto je to slucaj sa zakonima geornetrije. Ali 0 kakvoj vrsti postojanja je ovde rec? Na kakvu se vrstu stvarnosti odnosi ovaj deo matematike? Da Ii se !skazi 0 postojanju rnoraju shvatiti doslovce, Hi se _rnoraju razumeti sasvirn figurativno? -, Sve su to filozofski problemi, jer se odnose na vrlo opsta, osnovna pitanja 0 znacenju, istini, stvarnosti i znanju. Radni matematicari, nastojeci da prosire svoj predmet, obicno posvecuju sarno sporadicnu paznju takvirn problernima njegovog zasnivanja. Neko bi mogao reci: .Da, i to sluzi na cast matematicarima. Jer ovi navodni ,problerni' sarno su zbrkani pseudoproblemi. Ta vrsta filozofske spekulacije 0 rnatematici je besmislena", Medutim, takva prirnedba je suvise gruba. Mozda vecina teskoca koje su filozofi osetili posmatrajuci matematiku nastaje iz nerazurnevanja ove Hi one vrste, pa ipak, pomenuta pitanja predstavljaju ozbiljne intelektualne problerne, jer su nerazurnevanja iz kojih ona nastaju vazna i ubedljiva, a nikako smesna i lako otklonjiva. Ovi problerni zasluzuju da budu ispitani i reseni, a ne olako odbaceni. Onaj ko preseca Gordijev cvor urnes to da ga odresi

16

STEFAN BARKER

uvaD

17

prilicno je siguran da ga taj cvor vec duze vreme muci, Na ovom mestu mozemo uporediti filozofiju matematike s filozofijom religije. Posto pazljivo razmislimo 0 onorne sto su 0 Bozanstvu rekli religiozni mislioci i filozofi tokom dugog niza godina, mozemo izvesti zakljucak da je rasprava 0 religiji zbrkana i nedosledna i da na kraju krajeva nema mnogo smisla. Medutim, cak i kada bismo dosli do ovog negativnog zakljucka, to ne bi znacilo da filozofski problemi religije ne zasluzuju paznju. Daleko od toga. Jer ako je religiozna misao zbrkana, onda, u svakom slucaju, te zbrke odrazavaju snazne i duboke ljudske intelektualne tendencije, a ove tendencije ka zbrkanosti tesko da mogu biti prevladane ako se ne utvrde i razumeju njihovi izvori'. Isto se moze reci 0 filozofiji matematike.

Apriorno i empirijsko znanje. Pre nego sto pocnemo raspravu 0 posebnim problemima filozofije matematike, razmotrimo prvo neke razlike koje su filozofima bile vazne i koje su bile u osnovi mnogih rasprava u filozofiji matematike. Prva od njih je razlika kojoj su filozofi dugo posvecivali paznju, razlika izmedu onoga sto su oni zvali apriorno znanje i onoga sto su zvali empirijsko (ili aposteriorno) znanje. S obzirom na tradiciju, racionalisti su bili filozofi koji su smatrali da je apriorno znanje mnogo vaznije od empirijskog, dok su empiricari bili
1 Raspravu 0 koherentnosti religiozne misli vidi u pogl. 6 i 7 u John Hick, Philosophy of Religion, Prentice-Hall Foundations of Philosophy Series.

filozofi koji su zastupali suprotno glediste. Pitanje koje je u filozofiji matematike smatrano osnovnim bilo je pitanje da Ii je matematicko znanje apriorno Hi empirijsko (pod pretpostavkom da se u matematici uopste stice neko znanje). Medutim, priroda ove razlike izmedu dve vrste znanja nije uvek bila jasno izlozena. Termin "empirijsko" znaci .zasnovano na iskustvu", a "a priori" znaci "dostizno pre Iskustva": ali kako treba razumeti ove izraze? Filozofi proslosti su ponekad smatrali da je razlika izmedu apriornog i ernpirijskog znanja u vezi s razIikom izmedu apriornih i empirijskih pojmova i misliIi su da znanje koje sadrzi empirijske pojmove mora biti empirijsko znanje, a da znanje koje sadrzi apriorne pojmove mora biti apriorno znanje. Smatralo se da su empirijski pojmovi ideje koje je duh "apstrahovao" iz onoga sto je "dato" u culnom iskustvu, dok se za apriorne pojmove smatralo da su ideje koje duh nije stekao na takav nacin. Medutim, u ovakvom pristupu postoje dva nedostatka. Prvo, cak i kada bi razlika izmedu apriornih i empirijskih pojmova imala smisla, sigurno je da bi jos uvek moglo postojati empirijsko znanje koje se ne moze u potpunosti izraziti empirijskim po} movima, kao i apriorno znanje koje se ne moze u potpunosti izraziti apriornim pojmovima. Drugo, sto je jos mnogo vaznije, razlika izmedu empirijskih i apriornih pojmova nema smisla. Ona se zasniva na gruboj i zastareloj psiholoskoj teoriji 0 "apstrakciji" - kvazimehanickoj radnji koju duh moze navodno vrsiti nad onim sto je "dato" u iskustvu. Na osnovu te teorije ne moze se odrediti koji se

18

STEFAN BARKER

UVOD

19

pojmovi mogu .apstrahovan" iz onoga sto je "dato" u culnom iskustvu. Filozofi su se obicno slagali da kada jedna osoba posmatra neku ervenu stvar, njen duh moze da "apstrahuje" "datu" ideju ervenog, ali da kada posmatra radnju koja je primer vrline, njen duh odatle ne moze da apstrahuje ideju vrline. Medutim, oni nisu pruzili dosledno objasnjenje zbog cega bi ove slucajeve trebalo razlikovati na taj nacin, Razlika izmedu apriornog i empirijskog znanja bila je zamracena ovim zastorom zastarele psihologije. Pokusajmo da ovu razliku izrazimo na neki korisniji nacin. Pretpostavimo da neko zna da su vrane erne, da je Cezar roden pre Kaligule, da se molekuli vodonika uvek sastoje iz dva atoma ili da ce sutra biti oluje. AVO su jasni primeri onoga sto su filozofi smatrali empirijskim znanjem. Ono je zasnovano na iskustvu u sledecem smislu: da bi neka osoba znala bilo koju od ovih cinjenica, ona mora ne sarno da razume 0 cemu je rec, nego mora posedovati svedocanstvo izvedeno iz culnog iskustva - sto ce reci svedocanstvo u pogledu necega sto se videlo, culo, osetilo, omirisalo i'li okusilo. Da bih znao da su vrane erne, ne sarno da morarn razumeti sta to znaci, nego sam takode morao videti vrane ili videti perje koje su one ostavile ili cuti izvestaje posmatraca koji su to videli; ili nesto slicno. Naravno, cak i bez svedocanstva, neko moze verovati da su vrane erne, da je Cezar roden pre Kaligule, da vodonikovi molekuli sadrze dva atoma Hi da ce sutra biti oluje. Medutim, verovanje, cak i kada je istinito, nije znanje ako se ne moze opravdati. Ovde je

osnovna misao da sarno culna posmatranja mogu pruziti onu vrstu opravdanja koja je potrebna da bi neko imao pravo da kaze kako zna takve cinjenice. Ako nemarn nikakvo posmatracko svedocanstvo 0 vranarna, onda je sigurno lazno ako kazem da znam da su one erne. Bilo bi protivrecno tvrditi da znam takvu cinjenicu i da to ne znam na osnovu svedocanstva dobijenog iz culnog iskustva. Ukratko, empirijsko znanje mozemo definisati kao znanje koje zahteva iskustveno opravdanje. Postoje, medutim, drugi primeri znanja koji ne zavise na taj nacin od iskustva. Pretpostavimo da neko zna da su vrane ptice, da je Cezar roden pre Kaligule ili da nije roden pre Kaligule, da su vodonikovi molekuli molekuli ili da ce sutra duvati jak vetar ako bude oluje. To su jasni primeri onoga sto su filozofi podrazumevali pod apriornim znanjem. Covek ne mora neposredno ili posredno da posmatra vrane da bi imao pravo da kaze da zna da su sve vrane ptiee; on ne mora prethodno da zaviri u istoriju Rima da hi znao da je Cezar roden pre Kaligule i1i da Cezar nije roden pre Kaligule; on ne mora prethodno posmatrati fizicareve eksperimente s vodonikom da bi znao da su vodonikovi molekuli molekuli; najzad, on ne mora prvo da vidi vremensku kartu za sutra da bi znao da ce duvati jak vetar ~ko bude oluje. U ovim slucajevima potrebno mu Je sarno ono iskustvo koje je neophodno za razumevanje reci pomocu kojih je znanje izrazeno: nikakvo culno iskustvo izvan toga nije mu potrebno da opravda svoje tvrdenje da zna. Ukratko, apriorno

20

STEFAN BARKER

uvaD

21

znanje mozemo definisati kao znanje koje ne mora da se opravda iskustvom. Ova razlika izmedu apriornog i empirijskog znanja ima znacaj za filozofiju zbog razjasnjenja koja omogucuje i zbog problema koje namece. Ona nam pomaze da uvidimo da nauke kao sto su fizika, biologija i istorija, koje se sve prevashodno bave empirijskim znanjem, moraju pocivati na posmatranjima kako bi utvrdile svoje zakljucke. Nauka kao sto je logika, nasuprot tome, bavi se sarno apriornim znanjem (logika trazi apriorno znanje 0 pravilima koja odreduju ispravnost argumentacija) i zato u dolazenju do svojih zakljucaka ne mora da pociva na posmatranju. Postavlja se sada pitanje da li je matematika u ovom pogledu slicna fizici ili je slicna logici? IIi je delimicno nalik na jednu i delimicno nalik na drugu? Ova razlika namece i jedan vrlo opsti filozofski problem: kako se stice apriorno znanje; da li se ono postize nekim posebnim uvidom u stvarnost ili uvidom u nasu sopstvenu svest, kroz razumevanje jezika ili na neki drugi nacin? Ako je matematicko znanje apriorno, ako nije opravdano iskustvom, na cemu je onda ono zasnovano? Razlika izmedu apriornog i empirijskog znanja povezana je s vaznom razlikom izmedu dye vrste rasudivanja, dedukcije i indukcije. Mi necemo pokusati da ih definisemo u potpunosti, ali cemo uociti kako se one razlikuju. Dedukcija je rasudivanje u kojem mozemo a priori znati da zakljucak mora biti istinit ako nije ucinjena nikakva logicka greska i ako su premise istinite. Evo primera takvog

rasudivanja: "Svaki paran broj je deljiv sa dva; nijedan prost broj nije deljiv sa dva; dakle, nijedan prost broj nije paran". U ovom primeru nema 10gieke greske i mi a priori mozemo znati da ako su obe premise istinite, onda ce i zakljucak morati da bude istinit. To je primer one vrste znanja kojim se bavi logika, jer u tom primeru deduktivna argumentacija je ispravna na osnovu svoje logicke forme. To znaci da u svakoj argumentaciji oblika "Svako ~~~ je III, nijedno *** nije 11/, dakle nijedno *** nije ~~#"mozemo a priori znatl da ako su premise istinite, onda zakljucak mora takode biti istinit. U logici se pojam Iogicke forme shvata kao nesto sto je u vezi sarno s rasporedom reci "svaki", "nijedan", "je" i izvesnih drugih .Jogickih" reci medu kojima su .zieki", .me", .J", "ili" i "ako". Argumentacija koju smo upravo razmotrili valjana je na osnovu svoje logicke forme - na osnovu rasporeda ovih .Jogickih" reci u njoj. Pa ipak, to ne znaci da je dato ma kakvo filozofsko objasnjenje zbog cega je to rasudivanje valjano. Time nije receno odakle dobijamo nase apriorno znanje da ako su premise istinite, onda ce i zakljucak morati takode da bude istinit. Oni koji se slazu u pogledu logicke forme argumentacije jos uvek mogu da se ne slazu u tome da nase znanje 0 valjanosti argumentacija ovog oblika potice iz uvida u stvarnost, u svest ili u jezik. Ne postoji takode nikakva osnova da zamiSljamo kako je svako valjano deduktivno zakljucivanje valjano sarno na osnovu svoje logicke forme. Argumentacija "Maunt Mek Kinli je visi od Pajks Pika, Pajks Pik je visi od Maunt Vasingtona:

22

STEFAN BARKER

UVOD

23

dakle, Maunt Mek Kinli je visi od Maunt Vasingtona" izrazava savrseno ispravno deduktivno rasudivanje, mada Iogika ne priznaje ovakvu "IQgicku formu": ,,x je -si od y, y je -si od z: dakle, x je -si od z":" Ogranicena grupa reci na koju su logicari usredsredili SVQjupaznju ne sadrzi ,,-si od" i tQ se smatra .me-Iogtckim" izrazom. Ali zakljucivanje je ovde podjednako valjano zato sto a priori znamo da ako su premise argumentacije istinite, onda ce zakljucak takode biti istinit. Naravno, neko bi mogao zameriti rekavsi da je 'Ova argumentacija valjana samo ako se doda premisa: kadgod je prva stvar visa ad druge, a druga visa od trece, onda je prva visa od trece. Medutim, nije potrebno dodavati takvu premisu kao sto ni u prethodnom primeru nije potrebno dodavati sledecu premisu: kadgod nesto sto pripada jednoj vrsti pripada i drugoj, a nista sto pripada trecoj vrsti ne pripada drugoj, onda nista sto je trece vrste nije prve vrste. Ove nove premise se ne moraju dodavati, jer su u svakom primeru dovoljne one premise koje su navedene, u tom smislu sto neko moze a priori znati da ako su 'One istinite, onda zakljucak mora biti istinit. U svakom od ovih slucajeva, najavljena dodatna premisa nije stvarno premisa nego izraz pravila zakljucivanja prema kojem tece nase rasudivanje, sto ce reci izraz nacina na koji se iz premise dobija zakljucak. Odavde se moze izvuci pouka da iako je Iogicka forma vazna za dedukciju, ona nije jedina stvar od vaznosti. * Prvi stupanj poredenja - prim. pr'ev.

Nasuprot dedukciji, indukcija je rasudivanje u kQjem zakljucak izrazava empirijsku tvrdnju koja prelazi okvire onoga sto kazu cinjenice. Zbog toga se ne moze a priori znati da ako su podaci istiniti, onda ce i zakljucak biti istinit. Pretpostavimo, na primer, da sam posmatrao mnogo vrana i da su sve one bile erne. Tada induktivno mogu zakljuciti da su, verovatno, sve vrane erne. Ali istinitost mojih podataka ne predstavlja apriorno jemstvo da zakljucak kako su sve vrane erne mora biti istinit. U najboljem slucaju moze se reci da podaci podrzavaju i potkrepljuju zakljucak, a ne da apsolutno jamce za njegovu istinitost. Razlika izmedu dedukcije i indukcije povezana je s razlikom izmedu apriornog i empirijskog znanja na sledeci nacin. Ako dokazujemo jedan apriorni iskaz, pokazujuci da je 'On zaista nesto sto se zna da je istinito, onda nema razloga da nas dokaz ne bude deduktivan u svakom koraku, Nikada nece biti nuzno upotrebiti induktivno rasudivanje da bi se utvrdio zakljucak koji izrazava apriorno znanje. Ali ako utvrdujemo jedan empirijski zakljucak, onda bar u jednom koraku nase rasudivanje mora biti induktivno; empirijski zakljucak ne bi nikada mogao biti utvrden rasudivanjem koje je u svakom koraku potpuno deduktivno.t

SlU

Analiticko i sinteticko znanje. Pored toga sto se bavili razlikom izmedu apriornog i empirij-

Ph' 2 Potpuniju raspravu 0 ovome vidi u Carl Hempel of lpl~~~Phyof Natural Science, Prentice-Hall Foundation~ u:JiJ.osophy Senies.

24

STEFAN BARKER

UVOD

25

skog znanja, filozofi su se bavili i jednom srodnom razlikom, razlikom izmedu analitickog i sintetickog znanja. Ovu razliku je u filozofiju uveo nemacki filozof osamnaestog veka Imanuel Kant i ona od tada predstavlja izvor suprotnih shvatanja. Pokusavajuci da objasni svoje razlikovanje analitickog i sintetickog znanja, Kant se sluzio pojmom suda. Prema Kantovom gledistu, znati nesto, pa cak i imati uverenje 0 necemu, znaci doneti sud; sud moze biti donet svesno ili nesvesno i moze ali ne mora biti izrazen recima i tvrden kao iskaz. Kant je mentalni akt donosenja suda opisao kao akt povezivanja pojmova, povezivanja koje te pojmove drzi u svesti povezane. Prema ovom gledistu, onaj ko zna da su svi momci neozenjeni povezao je u svojoj svesti pojam momka i pojam neozenjenog coveka (i to povezivanje obavljeno je na nacin koji logika zove univerzainim i afirmativnim). Slicno tome, neko ko zna da nijedno prase ne leti, povezao je u svojoj svesti pojam praseta i pojam letenja (i to na univerzalan i negativan nacin). Kant je osetio da se razlika mora povuci izmedu dve bitno razlicite vrste sudova. Ova razlika slicna je u hemiji razlici izmedu sinteze - cina spajanja stvari koje su bile nepovezane i razlicite - i analize, cina izdvajanja necega sto je kao sastojak bilo prisutno. Medu sudovima postoje s jedne strane oni u kojima duh sintetise ili spaja pojmove na nacin koji se ne slaze ni sa jednim sustinskim odnosom u kojem se oni nalaze. Sud da ni jedno prase ne leti je primer takvog sintetickog suda, jer prema pretpostavci, ne postoji nista u pojmu praseta sto

bi sustinski iskljucivalo letenje. S druge strane, postoje sudovi u kojima duh analise jedan pojam, izdvajajuCi jedan drugi pojam koji je sustinski deo prvoga. Sud da su svi momci neozenjeni primer je takvog analitickog suda, jer je pojam neozenjenog coveka sustinski deo pojma momka. Na taj nacin mozemo dati prvo objasnjenje ove razlike ako kazemo, u skiadu s Kantovom osnovnom idejom, da je jedan sud analiticki ako i samo ako nista osim razmisljanja 0 pojmovima u sudu i 0 nacinu na koji su oni povezani nije potrebno da bi neko mogao znati da je taj sud istinit. Jedan sud je sinteticki ako i samo ako cisto razmisljanje 0 pojmovima u sudu i nacinu njihove povezanosti nije dovoIjno da omoguci znanje 0 istinitosti suda; da bi se to znalo, potrebno je pozvati se na nesto drugo. Mnogi savremeni filozofi ne mare za Kantovu pricu 0 "sudovima" i "pojmovima" shvacenim kao mentalne pojave. Medutim, ovo prvo objasnjenje razlike izmedu analitickog i sintetickog mozemo iskazati na nacin koji je za njih prihvatljiviji. Recimo da je jedan iskaz analiticki ako i samo ako nista osim njegovog razumevanja nije nuzno da bi se moglo znati da je on istinit. Jedan iskaz je sinteticki ako njegovo razumevanje nikada nije dovoIjno da neko moze znati da li je on istinit. Govoreci iskazima umesto 0 sudovima i pojmovima moze~o izbec] neke nepotrebne rasprave 0 Kantovoj pSlhologiji.

. Kant takode daje i drugo objasnjenje razlike lzmedu analitickog i sintetickog, objasnjenje za koje je on smatrao da se svodi na prvo, ali da je

26

STEFAN BARKER

WOD

27

drukcije izraZeno. Prema tom drugom objasnjenju, paradigmaticki slucajevi analitickih istina su logicke istine. Posmatrajmo iskaz da svi psi jesu psi i iskaz da ako su neki psi inteligentna bica, onda su neka inteligentna bica psi. Ova dva iskaza su istinita, jer zaista, svi iskazi oblika "Svi A jesu A" i oblika ,,Ako neki A jesu B, onda neki B jesu A" podjednako su istiniti. Iskazi kao sto su ovi: istiniti su sarno zato sto su u njima logicke reci kao Mo su svi" neki" i ako" rasporedene na odredeni na~in; ~a"njih se, dakle, kaze da su istiniti na osnovu svoje Iogicke forme i Z'OVU se logicke istine. J<.aEtova ideja bila je da su svi iskazi (on bi bio rekao sudovi) cija istinitost zavisi odnjihove logicke forme _analiticki i da ti iskazi Cine osnovnu vrstu analijicki istinitih iskaza. Stavise, jedan iskaz (ili sud) koji nije ocigledno analiticki moze biti analiticki na neki skriveni nacin. Pretpostavimo da mozemo dokazati da je dati iskaz logicki ekvivalentan nekom iskazu koji je nesumnjivo analiticki: tada dati iskaz mora takode biti analiticki, pod pretpostavkom da nas dokaz sadrzi sarno analiticke principe. To je nacin da se pokaie da je dati iskaz analiticki, mad a njegova analiticnost nije hila ocigledna na pocetku, Na primer, pretpostavimo da neko kaze kako su svi okulisti ocni lekari. Za taj iskaz se moze reci da ima logicku formu "Svi A su B", logicku formu eiji slucajevi nisu svi istiniti; dakle taj iskaz ne izgleda da je istinit sarno na osnovu svoje logicke forme. Pretpostavimo, medutim, da je taj iskaz izrecen zato sto je govornik nameravao da upotrebi rec "oku-

list" u istom znacenju kao i rec "oeni Iekar", Govornik, svesno ili nesvesno, upotrebljava sledecu definiciju: "Pod .okulistom' podrazumevam .ocnog lekara'". U svetlosti ove definicije imarno pravo da kaZemo kako je njegov prvobitni iskaz da su okulisti ocni lekari stvarno ekvivalentan iskazu da su svi ocni lekari ocni lekari. Ovaj poslednji iskaz istinit je sarno na osnovu svoje logicke forme. Prema tome, mozemo reci da je prvobitni iskaz analiticki, ne zato sto eksplicitno ima oblik Iogicke istine, vec zato sto se moze prevesti na takav jedan iskaz sarno pozivanjem na definiciju. Na taj nacin, prema ovom drugom objasnjenju, jedan istinit iskaz je analiticki ako i sarno ako je istinit na osnovu svoje logicke forme Hi ako se pozivanjem na definicije moze prevesti na iskaz koji je istinit na osnovu logicke forme. Jedan lazan iskaz bio bi analiticki ako i sarno ako je lazan na osnovu svoje logicke forme ili ako se pozivanjem na definicije moze prevesti na iskaz koji je lazan na osnovu svoje logicke forme. Naravno, jedan iskaz je sinteticki ako i sarno ako nije analiticki. Kant je mislio da je ovo drugo objasnjenje razlike bilo ekvivalentno prvom objasnjenju, a mnogi docniji filozofi bili su skloni da se s njim sloze, Kant je mislio da analiticko znanje (nairne, znanje koje se moze izraziti analitickim iskazima Hi sudovima) ne postavlja filozofiji nikakve probleme zbog kojih bi se trebalo zabrinuti. Za Kanta je bilo ocigledno da je duh u stanju da stekne analiticko znanje, a sve to znanje je, naravno, apriorno. Znajuci, na primer, da su svi momei neozenjeni, jedna

STEFAN

BARKER

UVOD

29

28 osoba ima znanje koje samo odrazava prirodu njenih sopstvenih pojmova ili, kako bismo mi vise voleli da kazemo, odrazava nacin na koji ona razume svoj sopstveni jezik. Da bi to znala, ta osoba treba sarno da otkrije da je drugi pojam sastavni deo prvoga; ona ne mora da poseduje obavestenje 0 svetu izvan svog sopstvenog duha, pa cak ni 0 skrivenim aspektima svog sopstvenog duha. Sve je ocigledno, mislio je Kant; upotrebljavajuCi pojam momka koji stvarno upotrebljavamo, prosta neprotivrecnost je nase opravdanje da tvrdimo kako svi koji su obuhvaceni pojmom momka bivaju obuhvaceni pojmom neozenjenih ljudi. To je nesto sto mozemo znati sa savrsenom sigurnoscu i [asnocom: jedina je nezgoda sto je to tako prazno i trivijalno, pa izgleda da jedva zasluzuje da bude nazvano znanjem. S druge strane, Kantu je izgledalo da sinteticko znanje stavlja filozofa pred probleme. Sinteticki sudovi imaju prednost sto nisu ni prazni ni trivijalni; povezujuci pojmove koji nisu sustinski povezani, oni izraiavaju vazne tvrdnje a svetu. Ali kako mozemo znati da li su one istinite? Neprotivrecnost sama nije dovoljna da mi omoguci povezivanje pojmova u stntetickl sud; mora postojati nesto drugo, tertium quid (treca stvar, pored najmanje dva pojma) koja mi omogucuje da spojim odvojene pojmove u sinteticki sud. Sto se tice empirijskih -sintetickih sudova, Kant je bio zadovoljan odgovorom da culno iskustvo cini onu "trecu stvar" koja moze da opravda moj sud da, recimo, nijedno prase ne leti. Ja sam video prasce i posmatrao sam kako se razlikuju po obliku i ponasanju od ptica i dirizabla, pa je to culno iskustvo ona "treca stvar" na osnovu koje imam pravo da donesem svoj sud. Sta je medutim sa sintetickim sudovima a priori? Ovde je Kantu izgledalo da se javlja tezak filozofski problem. Pretpostavimo da postoji neko znanje koje je i a priori (naime, koje nije opravdano culnim iskustvom) i sinteticko (nije opravdano sarno unutrasnjim vezama izmedu pojmovaIli, bolje reci, nije opravdano nacinima na koje su shvaceni termini). Takvo sinteticko apriorno znanje moglo bi se opravdati sarno nekom narocitom "trecom stvari". Ako postoji takvo sinteticko apriorno znanje, bilo bi veoma vazno razumeti kako se do .~jeg~.dolaz.i. Kant je mislio da matematika pruza naJJa.sm]e pnmere takvog sintetickog apriornog
znanja.

Otvorena struktura [ezika. Raspravljali smo 0 razlici izmedu apriornog i empirijskog znanja i 0 razIici izmedu analitickog i sintetickog znanja, a 0 obema smo govorili kao da su one ostre i tacne. Medutim, mada su te razIike filozofski znacajne, moramo primetiti da one nisu apsolutno precizne. Postoje granicni slucajevi koji ne pripadaju konacn?v~i apriornoj niti empirijskoj kategoriji, i gra~lcm. slucajevi koji ne pripadaju konacno ni analit~~~~~ niti sintetickoj kategoriji. U stvari, najzanimIJIVI]1 slucajevi vecinom su ili na granici ili blizu granice. Jedan prost granicni slucaj je onaj kada neko zna ~a svi pauci imaju osam nogu. Da Ii je njegovo znan]e empirijsko i nuzno zasnovano na iskustvu

30

STEFAN BARKER

uvaD

31

ili je apriorno, pa ne zahteva opravdavanje posmatranjem paukova? (Isto tako, mozemo pitati da Ii je uno analiticko ili sintetieko?) Da li mi, pre nego sto imamo pravo da kazemo da oni uvek imaju osam nogu moramo da pogledamo sto je moguce vise paukova? "Dobro", moze neko nestrpljivo da kaze, lIto sve zavisi od toga kako upotrebljavamo rec ,pauk'. Ako je posedovanje osam nogu deo vase definicije pauka, onda a priori i analiticki sledi da svi pauei irnaju osam nogu; ako to nije slucaj, onda je to empirijski i sinteticki sud." U izvesnom smislu, to je sasvim tacno. Mi moramo razlikovati recenicu (niz reci) "Pauci imaju osam nogu" i razne druge iskaze koje bi neko mogao tvrditi tom reeenicom. Neko ko je tvrdio ovu recenicu i pritom upotrebljavao rec "pauk" tako da je posedovanje osam nogu bilo deo definicije te reci, tvrdio je apriorni i analrticki iskaz. A neko ko je istu recenicu tvrdio upotrebljavajuCi rec "pauk" tako da posedovanje osam nogu nije bilo deo njegove definieije te reci, tvrdio je empirijski i smteticki iskaz. Medutim, to nije sve. Sta cemo reci 0 nekome ko tu cinjenicu tvrdi, a da tu rec nije prvo definisao, 0 nekome ko tu rec upotrebljava kao u svakodnevnom govoru? Da li je on tvrdio apriorni i analiticki Hi empirijski i sintetieki iskaz? Pretpostavimo da se jedna ekspedicija vraca s izvora Amazona, noseci primerke do sada nepoznate vrste bica, erne i dlakave, koji izgledaju i ponasaju se kao tarantula, aIi koji imaju sarno sest nogu: upotrebljavajuci rec "pauk" na uobicajen nacin, kako bismo opisaIi taj pronalazak? Da li bi trebalo reci: "Ovde se nalazi pauk sa

sest nogu, sto je prilicno iznenadujuce": ili bi trebalo reci: "Ovde se nalazi jedno bice vrlo slicno pauku, ali to nije pauk zato sto nema osam nogu"? Ne postoji odredeni odgovor na to pitanje, jer svakodnevna upotreba reci "pauk" nije odredena u tom pogledu. U obicnom jeziku nije tacno utvrdeno da li bi bilo protivrecno govoriti 0 paucima sa sest nogu. Sve sto mozemo reci jeste da bismo u svetlosti nase upotrebe tog termina u proslosti s pravom bili skloni da kazemo prvu recenicu, ali da bismo takode s pravom bili skloni da kazemo drugu recenicu. Pred nama je, dakle, jedan primer znanja koje se nalazi na granici izmedu apriornog i empirijskog, a takode i na granici analitickog i sintetickog: uno se ne uklapa potpuno u nase kategorije. U tom smislu nasa svakodnevna upotreba reci "pauk" pokazuje nesto sto bi savremeni filozofi zvaIi "otvorenost znacenja", Nase sklonosti u pogledu upotrebe reci predstavljaju lab avo tkanje u kojem nisu predvidene sve mogucnosti. Razmotrimo jedan drugi primer, vaZniji po svojoj prirodi. Nema sumnje da su se pre Kopernika rec "kretanje", reci i izrazi koji su s njom povezani, primenjivali samo na slucajeve promene poloZaja u odnosu na povrsinu Zemlje. Za karavan se govorilo da se krece na zemlji, za brod se govorilo da se krece po moru, a za Sunce i zvezde govorilo se da se krecu po nebu. Posmatrajuci nacin na koji su ljudi pre Kopernika stvarno govorili, neko bi mogao da postavi hipotezu (nazovimo ovu hipotezu A) da su oni upotrebljavali rec .Jcretanje" da oznace promenu polozaja u odnosu na povrsinu Zemlje. Da

32

STEFAN BARKER

UVOD

33

ih je mozda neko pitao, oni bi rekli da je upravo to uno sto pod tim podrazumevaju (mada uno sto neko kaze 0 nacinu na koji upotrebljava jednu rec nije pouzdanije od, na primer, onaga sto igrac tenisa kaze 0 svom nacinu kretanja za vreme igre moguce je da pogresimo opisujuci sopstvene aktivnosti). Tada se pojavio Kopernik koji je nagovestio da se Zemlja krece oko Sunea, dok Sunee i zvezde miruju. Otpor koji je ovo glediste izazvalo verovatno je proizlazio delimicno i iz osecanja ljudi da je uno protivrecno. Ako kretanje znaci promenu polozaja u odnosu na Zemlju, onda je nuznonemoguce da se sarna Zemlja krece. Gledajuci unazad na ovu raspravu u svetlosti hipoteze A, neko bi mogao reci (nazovimo to glediste A): .Pa dobro, stvar je do reci, Ako pod ,kretanjem' podrazumevate promenu mesta u odnosu na povrsinu Zemlje, onda se sarna Zemlja ne krece. Ali ako pod ,kretanjem' podrazumevate promenu mesta u odnosu na Sunee i zvezde, onda se Zemlja krece. To je stvar proizvoljnog jezickog dogovora: rec se moze upotrebiti na bilo koji nacin od ta dva nacina, jer nijedan nije praviljniji od drugog". Prema ovom gledistu, sukob izmedu kopernikanskog i ptolomejskog ucenja izgleda u osnovi kao sukob oko izbora reci (pod pretpostavkom, naravno, da je izbor reci pracen emotivnim reakcijama koje mogu biti korisne Hi stetne po institucionalizovanu religiju, a takode da izbor jedne reci moze biti podesan ili nepodesan za naucno misljenje). Prema ovom gledistu izgleda da bi Kopernik mnogo bolje ucinio da je sarno skovao novu rec da izrazi svoje prona-

laske; an je mogao da kaze, na primer, da se Zemlja

skrece oko Sunea. To bi staru rec ostavilo netaknutu

i drugi ljudi bi i dalje mogli da govore kako se Sunee krece oko Zemlje. Uvodenje nove reci, a ne proizvoljno menjanje zacenja stare sprecilo bi visesmislenost i nesporazume (Galilej tada nista ne bi morao da porekne). Medutim, ovakvo gledanje na stvari nije pravedno prema Kopernikovom dostignucu. Kopernik bi ucinio manje znacajan doprinos ljudskoj misli nego sto je ucinio, da je sarno unapredio teoriju rekavsi da se Zemlja skrece; to bi bila korisna misao, ali ne i revolucionarni intelektualni napredak, kao 5tO je bila njegova ideja da se Zemlja krece, Razmotrimo jedno drugo stanoviste (stanoviste B) sa kojeg bi ovaj problem mogao biti opisan. Sa tog drugog stanovista gledano, reklo bi se da Kopernik nije proizvoljno promenio znacenje reci "kretanje"; pre bi se reklo da je on ukazao na dublju latentnu tendenciju koja je vec bila prisutna u staroj upotrebi. Svakako, ljudi su u proslosti mislili da govore kako se nesto krece ako i sarno ako je to bila promena polozaja u odnosu na Zemlju, ali prema stanovistu B, jedna dublja tendencija u ranijem nacinu govora bila je tendencija da se kaze kako je nesto u kretanju onda, i sarno onda, kada je to promena polozajn u odnosu na srednji polozaj najveceg dela materije u okolini. Pretpostavimo (hipoteza B) da je to uno 5tO se podrazumevalo pod reci .Jcretanje", Prema gledistu B, hipoteza B, a ne hipoteza A, pruza pravilno objasnjenje znacenja reci "kretanje". Zasto treba reci da hipoteza B opisuje dublju

34

STEFAN BARKER

UVOD

35

tendenciju u ranijem nacinu govora? Bar delimicno zato sto na OSD'OVU hipoteze B mozemo predloziti objasnjenje zbog cega su ljudi govoriIi da je nesto u kretanju onda i sarno onda kada je to bila promena polozaja u odnosu na Zemlju: ljudi su u ranijim vremenima tako govorili zato sto su pretpostavljali da je Zemlja mnogo veca i masivnija nego nebeska tela, tako da su im sarno one stvari koje se krecu u odnosu na Zemlju izgledale kao da se krecu u odnosu na srednji polozaj najveceg dela materije u okolini. Do sesnaestog veka uvecalo se znanje 0 velicinama nebeskih tela u poredenju s velicinom Zemlje, aIi u prvom trenutku niko nije shvatao da je to oslabilo osnove za tvrdnju kako se Zemlja ne krece, Tada se pojavio Kopernik. Otkrivajuci da Zemlja menja svoj polozaj u odnosu na srednji poIozaj najveceg dela materije u njenoj okoIini, on je predlozio svoju heliocentricnu teoriju, teoriju koja (prema stanovistu B) nije promenila znacenje reci "kretanje", vec je umesto toga pokazala ljudima da su imali pogresna misljenja 0 tome sta se u stvari krece. Ovde smo razmotrili glediste A, zasnovano na hipotezi A, koje sukob izmedu geocentricne i hellocentricne teorije opisuje kao verbalan u sustini, kao nesto sto se tice analitickog i apriomog, i razmotrili smo glediste B, zasnovano na hipotezi B, koje ovaj sukob opisuje kao pitanje empirijske, sinteticke cinjenice (tj. da li Zemlja menja polozaj u odnosu na srednji polozaj najveceg dela materije u njenoj okolini?). Treba uvideti da nijedno od ovih gledista nije u potpunosti ispravno. Istina lezi negde

u sredini, verovatno bliZe gledistu B nego gledistu A. Ni za hipotezu A niti za hipotezu B ne moze da se kaze da su potpuno istinite: upotreba reci "kretanje" do Kopernika nije tako strogo bila odredena pravilima da bismo imaIi jasnu osnovu da konacno prihvatimo jednu od tih dveju hipoteza i darno joj prednost pred drugom. Moze se, medutim, opravdano reci da su obe ove tendencije bile latentno prisutne u nacinu na koji se upotrebljavala rec "kretanje" (tendencija da se kaze kako je jedna stvar u kretanju ako i sarno ako menja svoj polozaj u odnosu na Zemlju i tendencija da se kaze kako se jedna stvar krece ako i sarno ako menja svoj polozaj u odnosu na srednji polozaj najveceg dela materije u njenoj okolini) i mozemo reci da je druga tendencija mozda dublja. Uskoro cemo imati prilike da razmotrimo slucajeve u filozofiji matematike koji su slicni ovome.

EUKLIDSKA GEOMETRIJA

37

2. EUKLIDSKA

GEOMETRIJA

Egipcani i Grci. Premeravanje zemljista da bi se odredile granice poseda bilo je vazan zadatak u starim civilizacijama, a narocito u Egiptu. Tamo su poplave koje je izazivalo nadolazenje Nila svake godine prekrivale plodne povrsine, brisuci .mnoge granicne oznake postavljene prethodne godine, Fa su Egipcani svake godine morali iznova da parcelisu polja. Ponekad se problem sastojao u ponovno~ uspostavljanju granica nekog polja na ~sno~ de~lmicnih podataka. Na primer, ako je oblik polja bio poznat i ako su oznake s jedne strane ostale netaknute dok su na drugim stranama bile izbrisane, onda bi se problem sastojao u oznacavanju sarno tih drugih strana. Ponekad je moralo biti nemoguce tacno odrediti gde su prethodne godine bile granice, pa se tada problem sastojao u povlacenju potpuno novih granica i to tako da se dobije zeljeni broj polja

sa povrsinama u srazmeri od prethodne godine. Egipeani su se izvestili u obavljanju svog godisnjeg zadatka u odredivanju ovih granica i morali su otkriti i koristiti mnoge korisne principe 0 linijama, uglovima i figurama - kao sto je pravilo da je zbir tri ugla jednog trougla jednak dvama pravim uglovima, kao i da je povrsina paralelograma jednaka povrsini pravougaonika koji ima istu sirinu i duzinu, Stari Egipcani su do ovih principa morali doci kroz posmatranje i eksperiment - sto ce reci induktivnim rasudivanjem. Na primer, oni su morali meriti mnogo trouglova i mnogo pravih uglova i morali su skoro uvek nalaziti da je zbir tri ugla jednog trougla skoro jednak dvama pravim uglovirna; stavise, kad god je izgledalo da se zbir uglova u trouglu primetno razlikuje od dva prava ugla tada bi se obicno nalazilo neko objasnjenje za to odstupanje - uglovi nisu pazljivo izmereni Hi stranice trougla nisu bile sasvim prave. Slicno tome, oni mora da su meriIi povrsine mnogih paralelograma i mnogih pravougaonika (mozda tako sto su gledali koliko bi malih kvadrata stalo u svaki od njih), i mora biti da su nasli kako je povrsina paralelograma skoro uvek jednaka povrsini pravougaonika koji ima istu duzinu i sirinu. U onim slucajevima u kojima je izgledalo da postoji neko neslaganje, to se neslaganje moglo objasniti kao posledica pogresnog merenja Hi pogresno iscrtanih figura. Izgleda da su Egipcani bili zadovoljni prikupljanjem empirijskog znanja 0 tackama, linijama i figurama koje im je omogucavalo da resavaju probleme po-

38

STEFAN BARKER

EUKLIDSKA GEOMETRIJA

39

lofaja granicnih linija i relativne velicine polja, kao i probleme arhitekture i gradevinarstva. Grci su vi deli sta su Egipcani bili u stanju da ucine i upoznali su njihove empirijske principe. Tom znanju Grci su dali ime geometrija - sto ce reci, merenje zemljista. Ali Grci, za razliku od Egipcana, cenili su geometriju ne sarno zbog njene prakticne korisnosti, vec i zbog njene teorijske zanimljivosti; oni su zeleli da razumeju geometriju radi same geometrije. Oni nisu bili zadovoljni empirijskim pristupom; oni su nastojali da nadu stroge deduktivne dokaze opstih.zakona 0 prostoru koji leze u osnovi svih prakticnih primena geometrije. Nekoliko vekova su Grci poklanjali paznju geometriji, otkrivajuci i dokazujuci sve vise i vise geometrijskih principa. Neki grcki filozofi, narocito Pitagora i Platon, mislili su da geometrija ima vrlo veliki intelektualni znacaj, jer im je zbog svoje cistote i apstraktnosti izgledala kao da je u srodstvu s metafizikom i religijom. Tada je oko 300 g. pne. Euklid napisao svoju klasicnu knjigu, Elemente, u kojoj je prikupio i u sistematskom obliku izlozio glavna geometrijska otkrica svojih prethodnika. Ova velika knjiga je jedn:o od najuticajnijih klasicnih dela u literaturi zapadne misli. Kroz stari vek, kroz srednjovekovni period i u moderno vreme, sve do devetnaestog ve- /. ka, Euklidovi Elementi sluzili su ne sarno kao udzbenik geometrije, vec i kao model onoga sto naucna misao treba da bude.

Euklidov postupak. Sta odlikuje Euklidove postupke? Prvo, on uvek iskazuje svoje geometrijske

zakone u univerzalnom obliku. On nikada ne raspravlja 0 svojstvima neke posebne i stvarno postojec~ linije. il~ figure, vec se uvek bavi sarno svojstvlma koja ce svaka linija Hi figura odredene vrste Imati. I ne sarno to; njegovi zakoni su uvek iskazani tako da budu strogi i apsolutni; oni nikada nisu aproksimacije. On kaze, na primer, da je zbir uglova u .svakom trouglu uvek jednak dvama pravim ug~?Vl~a; . O? ne kaze da je to priblizno istinito ili ~blcno lStlm:o .-: on to predstavlja kao nesto strogo 1 apsolutno istinito. Jos je vaznije sto se Euklid ne za.~ov?ljava iskazivanjem velikog broja ovih geometrijskih zakona: on ih dokazuje. U stvari citava nJegova knjiga se sastoji iz dokaza poredanih na sistematski nacin. Stavise, njegovi dokazi nisu induktivni; Euklid nikada ne zahteva od nas da merimo uglove stvarnih trouglova da bismo videli da n~ihov zbir iznosi dva prava ugla. On se ni sam mka~a ne bavi stvarnim eksperimentima ili posmatranjem te vrste. Umesto toga, njegovi su dokazi ded~ktivn~ ~Dkazi pomocu kojih nastoji da utvrdi SVDJ:zakljucke sa strogoscu apsolutne logicke nuznosh. Postavlja se pitanje sta se sve moze dokazati. ~a prvi pogled, neko hi mogao pomisliti da ce u idealnoj raspravi '0 geometriji autor dokazati svaki geometrijski zakon koji iskazuje. Kada razmislimo pokazuje se da je to vise nego sto se moze ocekivati. J~dan dokaz (bar u obionom smislu reci) predstavIJa lanac rasudivanja koji utvrduje jedan zakljucak tako ~to poka~uje kako ovaj sledi logicki iz premisa za koje se vec zna da su istinite. Ne mozemo imati

40

STEFAN BARKER

EUKLIDSKA GEOMETRIJA

41

dokaz pre nego sto pocnemo s jednom ili vise vec poznatih premisa koje sluze kao osnova dokaza. Tesko je videti kako bi ma koji ozbiljni geometrijski zakljucci bili ikada dokazani kada ne bismo mogli poceti od premisa od kojih su bar neke geometrijski zakoni 0 tackama, linijama, figurama i slicnom; Euklid je svakako mislio da su geometrijske premise neophodne ako zelimo da izvedemo geometrijske zakljucke. Pretpostavimo da se jedan geometrijski zakljucak moze dokazati sarno na osnovu premisa medu kojima su bar neke geometrijske; da li to znaci da ne mozemo ocekivati da dokazemo svaki geometrijski zakon? Sta bi se desilo kada bismo poceli s nekim geometrijskim zakonima, dedukovali iz njih druge, a zatim dedukovali trece iz drugih, i na kraju dedukovali pocetne zakone iz onih poslednjih? Nema sumnje, to bi se moglo uciniti: nema sumnje da se svaki geometrijski zakon moze dedukovati iz drugih geometrijskih zakona. Zar onda ovo ne bi bio nacin da se svi oni dokaZu? Naravno, odgovor je ne, jer bi takav navodni dokaz sadrzavao gresku dokazivanja u krug (cirkularni dokaz). Dokazivanje u krug ne daje nikakav dokaz, jer takvo rasudivanje ne moze da utvrdi istinitost svojih zakljucaka. Moramo podsetiti da dedukcija nije isto sto i dokaz: dedukovanje zakljucka iz premisa svodi se na dokazivanje zakljucka sarno ako 'se vec zna da su premise istinite (prilicno lako mogu dedukovati zakljucak "Svi prasci lete" iz premise "Svi prasci su sisari i svi sisari lete"; ali to nikako ne dokazuje da svi prasci lete). Izgleda, dakle, da neki geometrijski

zakoni moraju ostati nedokazani, ako druge zelimo da dokazemo. To znaci da se zakoni geometrije moraju podeliti u dve grupe: s jedne strane, postojace mala grupa zakona koji se nece dokazivati, ali koji ce biti prihvacenl kao osnovne premise; s druge strane, bice neodredeno velika grupa drugih geometrijskih zakona za koje se nadamo da ~e biti strogo dokazani pozivanjem na ove osnovne premise. U Euklidovim Elementima prvoj grupi zakona dato je ime postulati: to su zakoni 0 linijama, uglovima i figurama, zakoni koje Euklid smatra istinitim, koje ne namerava da dokazuje, ali koje ce upotrebiti u dokazima ostalih geometrijskih zakona. Zakoni koji su dokazani zovu se "teoreme" (ili staromodnom terminologijom receno, "stavovi").

Euklidovi postulati. Pogledajmo pet postulata koje Euklid stvarno daje u svom sistemu. Pretpostavimo sledece, kaze on: 1. Jedna prava Iinija moze da se povuce od bilo koje tacke do bilo koje druge tacke. 2. Svaka konacna prava linija moze se neprekidno produzavati u pravu liniju. 3. Kada su dati ma koja tacka i ma koja duz, onda se moze povuci krug s tom tackom kao centrom i tom duzi kao poluprecnikom. 4. Svi pravi uglovi su medusobno jednaki. 5. Ako jedna prava linija sece druge dve prave linije tako da je zbir dva unutrasnja ugla na jednoj strani manji od dva prava ugla, onda se te dve prave linije, ako se dovoljno produze, seku na istoj strani prave linije na kojoj se nalaze ti uglovi.

42

STEFAN BARKER

EUKLIDSKA GEOMETRIJA

43

AIm razmislimo 0 znacenju ovih postulata, odmah vidimo koliko se Euklidov pristup geometriji razlikuje od empirijskog, induktivnog pristupa koji su koristili Egipcani. Euklidova prva tri postulata pokazuju da se on neposredno ne bavi nijednim stvarnim, konkretnim problemom premeravanja zemljista, jer u stvarnim uslovima u kojima se obavlja merenje rrije istina da se jedna prava linija moze povuci iz bilo koje tacke do bilo koje druge tacke. Prepreke (planine, more, deo strane teritorije) cesto nas u tome sprecavaju. Nije istina ni da se u stvarnim uslovima merenja konacne prave linije mogu uvek neprekidno produzavati u pravu liniju. Ocigledno je da se u praksi jedna vertikalna prava Iinija moze sarno malo produzavati nagore i nadole, pa cak da se i ertanje horizontalnih linija mora prekinuti kada se naide na nesavladive prepreke. Nije istina ni da se uvek moze opisati krug kada je dat ma koji eentar i ma koji poluprecnik: ako je poluprecnik dovoljno veliki, sigurno cemo naici na prepreke. Euklid je, naravno, sve to znao; njega jednostavno nisu zanimala ta prakticna ogranicenja. On smatra da se izmedu bilo koje dve tacke u principu moze povuci jedna prava linija, bez obzira da Ii mi to mozemo stvarno uciniti: da se u principu jedna prava linija uvek moze produziti u pravu liniju, bez obzira da li smo stvarno u stanju da to ucinimo, i da se krug u principu moze opisati kad god su dati eentar i poluprecnik, bez obzira da Ii mi to mozemo uciniti. Na taj nacin Euklidovo shvatanje se odnosi na prostor u kojem nema apsolutnih pre-

preka i oko kojeg nema apsolutno spoljasnjih granica. Euklidov cetvrti postulat moze izgledati zagonetan, zato sto se mozemo zapitati nije li on suvise trivijalan da bi bio izlozen. Ako su dva ugla dva prava ugla, onda je izvesno da oni moraju biti jednaki - tako se bar cini: zasto je onda Euklid to morao da postulira? Da je Euklid rekao da su svi pravi uglovi pravi uglovi, onda bi on zaista rekao nesto suvise trivijalno da bi trebalo da bude izlozeno kao postulat, jer je ta primedba istinita vec sarno na osnovu svoje logicke forme; to je logicka istina, a ne istina geometrije. Medutim, Euklidova je misao da je jedan ugao praval 0 je to ugao koji se :ri1Oleaobiti preseeanjem dveju pravih linija na taka v nacin da su susedni uglovi jednaki. Iz ove definieije, sarno na osnovu logike, ne proizlazi da 6ete uvek dobiti uglove iste velicin~ kada to uradite. Dakle, cetvrtl postulat, kako ga Euklid razume, nije istinit same na osnovu svoje Iogicke forme, pa posto ce ga Euklid kasnije koristiti u svojim dokazima, on treba da bude eksplicitno izlozen kao postulat. Peti postulat je zakon slozeniji od prethodnih. Njegovo znacenje moze se ilustrovati crtezom (vidi sliku 1). Pretpostavimo da imamo tri prave linije, AA', BB' i CC'. Postulat nam kaze da ako AA' sece BB' i CC' na takav nacin da je zbir uglova CEA i BDA' manji od dva prava ugla, onda se BB' i CC' moraju ranije ili kasnije seci, ako se dovoljno produze.

44

STEFAN BARKER

EUKUDSKA GEOMETRIJA

45

8'

Slika 1

Euklidova aksioma i definicije. Pored postulata,

Euklid koristi i pet drugih pocetnih principa koji se zovu aksiome (ili "opsti pojmovi"). Euklidu izgleda da je osnovna razlika izmedu postulata i aksioma u tome sto postulati govore odredeno 0 predmetu geometrije (Iinije, uglovi, figure itd.), dok aksiome ne kazu nista odredeno 0 geometriji, vec su opstije. Aksiome se odnose na jednakost velicina, na jedan pojam koji se moze koristiti u raspravljanju 0 mnogim stvarima pored geometrije. Ovo su Euklidove aksiome: 1. Stvari koje su jednake istoj stvari, jednake su i medusobno. 2. Ako se jednako jednake. dodaje jednakom, celine su

3. Ako se jednako oduzima od jednakog, ostaci su jednaki. 4. Stvari koje se poklapaju jedna s drugom jednake su jedna drugoj. 5. Celina je veca od dela. I postulati i aksiome su po pretpostavci principi tako ocigledno istiniti da niko pametan, ako ih razume, ni u jednom trenutku ne bi u njih posumnjao. Posto je to tako, nedostatak dokaza za njih nije nista sto govori protiv njih, pa oni mogu posluziti kao osnova na kojoj pocivaju dokazi drugih daleko manje ociglednih zakona geometrije. Grci su verovatno mislili da je u ovome razlika izmedu aksioma i postulata u pogledu njihove verodostojnosti: ako hi neko posumnjao u postulate geometrije ili ih mozda porekao, on bi svakako nacinio gresku i diskvalifikovao sebe kao nesposobnog da misli 0 geometriji; pa ipak, on bi mogao biti u stanju da ispravno razmislja 0 drugim stvarima (aritmetici, biologiji ili muzici). S druge strane, kada bi neko posumnjao u aksiome 0 velicinama ili ih mozda porekao, on bi pokazao da je nesposoban da rnisli o bilo kojem ozbiljnom intelektualnom predmetu, jer svi, skoro svi predmeti na ovaj ili onaj nacin sadrze pojam velicine, Euklid zeli da obezbedi da svaka njegova geometrijska teorema bude dokazana na logicki konkluzivan nacin. Postoji, medutim, i drugi aspekt ovog traganja za strogoscu. Euklid takode nastoji da sistematise termine koji se javljaju u ovim geometrijskim zakonima, da obezbedi da znacenje svakog termina bude adekvatno odredeno, Vazna odlika

46

STEFAN BARKER

EUKLIDSKA GEOMETRIJA

47

Euklidovog postupka jeste nastojanje da svaki termin bude definisan pre nego sto se upotrebi, delimicno iz Ciste teznje za jasnocom i zelje da znacenje svakog termina bude adekvatno odredeno. Ali svrha ovog postupka je delimicno i da se sprece logicke greske u dokazivanju teorema; jer ako dopustimo da novi nedefinisani termini neopazeno promaknu u nase ~eoreme, to skoro neizbezno dozvoljava da nove i neiskazane premise koje te termine sadrze neopazeno promaknu u .nase zakljuCivanje - sto dovodi do pogresnog zamisljanja kako nasi zakljucci logicki slede iz manjeg broja premisa nego sto je stvarno slucaj, Evo nekih definicija koje se javljaju na pocetku Prve knjige Elemenata. 1. Tacka je ono sto nema delova. 2. Linija je duzina bez sirine. 4. Prava linija je linija koja lezi ravno u odnosu na tacke koje su na njoj. S. Povrs je ono sto ima sarno duzinu i sirinu. 7. Ravan je povrs koja lezi ravno u odnosu na prave linije koje su na njoj. 8. Ugao u ravni je nagnutost jedne linije prema drugoj u jednoj ravni tako da se one sastaju i ne leze na pravoj liniji. 10. Kada jedna prava linija podignuta na jednoj drugoj pravoj liniji gradi susedne uglove koji su jednaki jedan drugome, svaki od tih uglova zove se prav, a prava linija koja stoji na drugoj zove se normalna u odnosu na drugu. 14. Figura je ono sto je zahvaceno nekom granicom Hi granicama.

15. Krug je figura u ravni zahvacena jednom linijom na takav nacin da su sve prave linije, koje do nje dopiru polazeci iz jedne tacke medu onima unutar figure, medusobno jednake. 23. Paralelne prave linije su prave linije koje se, buduci u istoj ravni i buduci produzavane neodredeno u oba pravca, ne sastaju ni u jednom pravcu. Euklidove teoreme. Postulati, aksiome i definicije predstavljaju polaziste Euklidovih dokaza. Njegov cilj je da dokaze sve druge geometrijske principe, prvo one iz geometrije ravni, a kasnije one iz geometrije cvrstih tela, pokazujuci da oni nuzno proizlaze iz osnovnih pretpostavki. U Elementima se dokazuju dve vrste stvari. Jedno su univerzalni zakoni: na primer, Stav 4 Prve knjige kaze: ,,Ako dva trougla imaju po dve odgovarajuce strane jednake i ako su im jednaki uglovi koje grade jednake stranice, onda ce oni takode imati jednake osnovice, jedan trougao ce biti jednak drugome i preostali uglovi ce biti jednaki odgovarajucim preostalim uglovima, naime onima koji se nalaze naspram jednakih strana". IIi, Stav 47 Prve knjige kaze: "U pravouglim trouglovima kvadrat nad stranom koja se nalazi naspram pravog ugla jednak je kvadratima nad stranama koje sadrze prav ugao". Medutim, postoje druge teoreme koje nisu iskazane kao univerzalni zakoni, nego kao zadaci koje treba uraditi; uputstvo za .obavljanje zadatka tako je razradeno da omogucuje dokaz da cemo, pridrzavajuci se uputstva, obaviti zadatak.

48

/'

STEFAN BARKER

EUKLIDSKA GEOMETRIJA

49

Da bismo sagledali Euklidov metod, pogledajmo kako on obraduje Stay 1 iz Prve knjige.

Na datoj konacnoj pravoj liniji konstruisati ravnostran trougao.

sobom. Dakle, trougao ABC je ravnostran i konstruisan je na datoj konacno] pravoj liniji AB. Mi cemo se uskoro vratiti na ovaj dokaz; zasad smatrajmo ga sarno ilustracijom nacina na koji Euklid upotrebljava postulate, aksiome i definicije kako bi dokazao svoje teoreme.

Moderno

shvatanje

deduktivnih

sistema. Raz-

Slika 2. Neka je AB konacna prava linija. Zahteva se, dakle, da konstruisemo ravnostran trougao na pravoj liniji AB. Nacrtajmo krug BCD sa centrom A i odstojanjem AB (Postulat 3); opet, nacrtajmo krug ACE sa centrom B i rastojanjem BA (Postulat 3); tacku C, u kojoj krugovi seku jedan drugi, sa tackama A, B spojimo pravim linijama CA, CB (Postulat 1). Sada, posto je tacka A centar kruga CDB, AC je jednako AB (prema Definiciji 15). Opet, posto je tacka B centar kruga CAE, BC je jednako BA (prema Definiciji 15). Ali dokazano je taka de da je CA jednako AB; dakle, prave linije CA, CB jednake su AB. Ali (prema Aksiomi 1) CA je jednako CB. Prema tome, prave linije CA, AB, BC jednake su medu

mislimo malo vise 0 Euklidovom osnovnom nacinu organizovanja svog sistema. Mada je Euklid jasno shvatao potrebu za nedokazanim postulatima u svojoj shemi, izgIeda da on nije verovao kako takode mora biti nedefinisanih termina. Elementi ne sadrze nikakvu listu nedefinisanih termina, vec na protiv, Euklid pokusava da definise sve termine koje upotrebIjava. Pa ipak, kada malo 0 tome razmislimo, mozerno videti da je u okviru sistema nemoguce definisati svaki geometrijski term in koji se u sistemu upotrebIjava, bas kao sto je nemogucs dokazati u okviru sistema svaki geometrijskl zakon. Takav pokusaj se mora zavrsiti ili u Iaznom krugu ili u / beskonacnom regresu. Bilo bi, dakIe, dobro da je v Euklid eksplicitno podelio svoje termine u dye grupe, na one koji su definisani pomocu drugih termina sistema i na one koji nisu tako definisani (ovi drugi zovu se danas osnovni termini). Pa cak iako u tom pogledu nije bio eksplicitan, ako ispitamo njegov postupak, videcemo da njegove definicije nisu sve iste. Neke od njih (kao sto su 1. 2 i 4) su rasplinuta razjasnjenja u kojima se termini iz njegovih postulata i teorema delimicno objasnjavaju pomocu drugih termina koji u stvari ne pripadaju

50

STEFAN BARKER

EUKLIDSKA GEOMETRI1A

51

sistemu (sto ce reci da se nikada ne pojavljuju u postulatima Hi teoremarna). Ove definicije Euklid nikada ne upotrebljava u svojim dokazima. Mnoge Vdruge definicije (kao sto su 10, 15 i 23) ekspIicitno povezuju neke termine njegovog sistema sa drugima koji se takode javljaju u sistemu; ove definicije EukIid upotrebljava u dokazima. Mozemo pomisljati da su termini uvedeni prvom vrstom definicija Euklidovi osnovni termini, a da su termini uvedeni drugom vrstom definicija njegovi definisani termini. Na zalost, u nekim slucajevima tesko je reci da Ii jedan definisani termin treba uzeti kao osnovni. Definicija 8 sluzi kao primer: da Ii termin "nagnutost" treba smatrati za osnovni termin sistema pomocu kojeg se ekspIicitno definise "ugao u ravni" ili termin "ugao u ravni" treba smatrati za osnovni termin sistema, pri cemu termin "nagnutost" ne pripada sistemu, vec se sarno koristi u objasnjavanju onog drugog? EukIid narn na ovo pitanje nije omogucio lak odgovor. Sa nesto modernijeg stanovista mogli bismo reci da u izgradivanju sistema kao 5tOje ovaj moraju da se donesu dye osnovne odluke, i to se mora uciniti 'jasno, vec na samom pocetku. Prva odluka tice se termina. Ako je geometrija predmet koji sistematisemo, nuda gledajuci na citav niz termina (neki pisci vise vole da govore 0 pojmovima) koji se u njoj javljaju, moramo izabrati neku Iistu termina koji ce nam posluZiti kao nasi osnovni termini. U geometriji postoje desetine termina. Mi moramo odluciti koji ce se od njih smatrati osnovnim u nekom odredenom sistemu koji izgradujemo. Pri-

rodno je sto cemo se nadati da ce lista osnovnih termina hiti takva da dozvoljava definisanje svih Hi vecine drugih termina datog predmeta. Druga osnovna odluka koju morarno doneti .tice se Izbora aksioma ili postulata. Moderni pisci nisu / zadrZali Euklidovu razliku izmedu aksioma i postulata; oni sada uglavnom upotrebljavaju reCi "aksiorna" i "postulat" u istom smislu. Donoseci ovu drugu odluku, mi pomisljamo na celokupnost zakona koji se mogu izraziti nasim osnovnim i definisanim terminima, a onda izdvajamo jednu ogranicenu listu till zakona koji ce narn posluZiti kao nase nedokazane pretpostavke, na osnovu kojih treba dokazati nase teoreme. Ove_nedokazane pretpostavke zovu se aksiome (Hi postulati). KoHka se sirina ~avom moze dopustiti prilikom biranja osnovnih termina, definicija i aksioma jednog sistema? Neki stari Grci su, izgleda, mislili kako je ovaj Izbor u potpunosti odreden prirodom predmeta, Aristotel, na primer, govori da mu se cini kako svaka nauka ima svoje sopstvene odredene prve principe (koji imaju ulogu postulata), svoje sopstvene odredene termine, pa Cak i da za svaki definisani termin postoji sarno jedan ispravan nacln da se on definise. Euklid se 0 ovim pitanjima ne izjasnjava, Sa modernog stanovista gledano, ovde hi se priznala znatna sloboda: sasvim je moguce da postoje alternativni izbori osnovnih pojmova, definicija i aksioma, od kojih svaki vodi razlicitoj, ali jos uvek podjednako opravdanoj formulaciji istog predmeta. Na primer, u modernom aksiomatskom Pristupu euklidskoj geometriji 'koji je dao nemacki

52

STBFAN BARKER EUKLIDSKA GEOMETRIJA

53

matematicar Hilbert, javlja se sest osnovnih termina: "tacka", "linija", "ravan", "incidentno", "izmedu" i "kongruentno". U vrlo razlicitoj aksiomatizaciji koju je razradio Osvald Veblen (Oswald Veble~~ nekoliko godina kasnije, koriste se sarno termim tacka" izmedu" i "kongruentno", a njegov skup ~ksiom~ 'je sasvim razlicit od Hilbertovog. Jos je drukcija aksiomatizacijaE. V. Hantingtona (E. V. Huntington), koji je upotrebio sarno terrnine "sfera" i "sadrZi" kao osnovne i ciji se skup postulata, prirodno, razlikuje od prethodnih. Pa ipak, rna kako bile razlicite ove aksiomatizacije, sve su one formulacije istog predmeta euklidske geometriJe: jer se u svirna na kraju krajeva mogu dokazati iste Euklidove teoreme. Sa modernog stanovista, sve su to savrseno legitimne aksiomatizacije, mada su one pomenute kasnije elegantnije od onih pomenutihranije, u pogledu izbora termina i aksio~a, jer se_~ docnijim aksiomatizacijama upotrebljava ~~nJ1 ,/ broj osnovnih termina i aksioma nego u ramjim.

Motiv aksiomatizacije. Euklid je u Elementima nastojao da ojaca nase znanje 0 tackama, linijama i figurama povecavajuci strogost sa kojom su vec poznati zakoni mogli da se dokazu: on je takode nastojao da ovo znanje prosiri dokazujuci nove i do tada nepoznate zakone. Euklid se trudio da znanje iz geometrije prikaze u sistematskom deduktivnom obliku zato sto je na taj nacin mogao da svoje dokaze ucini strozijim i zato sto je time olaksao dokazivanje novih zakona. Medutim, tesko je verovati da je to bila citava njegova motivacija, a pogotovo to nije

citava motivacija modernih matematicara koji aksiomatizuju geometriju. Euklid i moderni matematicari uvode poboljsanja koja bi prevaziIaziIa potrebe zbog kojih su uvedena, kada bi se cilj sastojao samo u tome da se izvan svake razumne sumnje dokaze da vaZe izvesni zakoni geometrije, Deduktivna organizacii a aksioma ] teorema sluzi takode i drugoj msi, da se zakoni geometrije jzloze na elegantan Vi jasan nacin, Uz ukazivanje na zanimljive Iogicke veze medu njima. To je cilj, tako tipican za matematicko misljenje:-radi koJei se Euklid ponekad muci da dokaze nesto sto citaocima izgleda ocigledno. Otkrivanje novih logickih veza navodi moderne matematicare koji se bave aksiomatizacijom da traze elegantnije i ekonomicnije aksiomatizacije svog predmeta. U stvari, postoje suprotne tendencije koje deluju i prilikom biranja skupa osnovnih termina i prilikom biranja skupa aksioma. S jedne strane pozeljno je da ovi skupovi budu sto ekonomicniji: jedan si'Stem je elegantniji ako je prostija lista nje- V govih osnovnih termina, kao i !ista njegovih aksiorna. S druge strane, ni nasa ~ lista osnovnih termina nit] nasa lista aksioma ne moze biti proizvoljno krat'ka, jer ako ~mo izabrali nedovoljno aksioma Hi ako su aksiome suvise slabe Hi sadrze nedovoljno osnovnih termina, onda ce teoreme koje se mogu izvesti biti nedovoljne da sistem ucine zanimlji- V vim. Dobro konstruisan sistem mora teziti kompromisu izmedu ovih dveju suprotnih tendencija; u njemu treba koristiti relativno ekonomican skup osnovnih termina i aksioma, a ovi treba da su taka

54

STEFAN BARKER

EUKLIDSKA GEOMETRIJA

55

izabrani da iz njih moze da se izvede dovoljno bogat niz teorema. Sistem kojem nedostaje ekonomicnost ne moze da nam pruzi dovoljan uvid u logicke veze izmedu njegovih recenica, a to ne moze sistem kojem nedostaje deduktivna snaga. Ali kombinujuci srazmerno veliku ekonomicnost sa srazmerno velikom deduktivnom snagom, jedan sistem nam moze dati najveci moguci uvid u logicku strukturu svog predmeta; na taj nacin on zadovoljava nasu intelektualnu teznju da izdvojimo smisao iz neceg slozenog time sto ovo drugo svedemo na nesto jednostavno. Definicije koristimo kako bismo povecali deduktivnu snagu sistema. Razvijajuci jedan siri recnik, mi smo u stanju da dokazemo teoreme koje sadrze i druge termine, pored osnovnih, a da nam lista osnovnih terrnina i aksioma ostane ekonomicna. Sta treba zahtevati od ovih definicija? Kada Euklid definise prav ugao, da Ii 'On daje ispravnu definiciju? Zar ne bi neko pomislio da je "jednak 90 stepeni" bolja definicija pravog ugla? Prema modernom gledistu, i ovde moze biti mnogo razlicitih i podjednako dobrih definicija jednog termina kao sto je ovaj. Prema modernom gledistu, jedini postojan zahtev je da definicija nekog odredenog termina kao sto je ovaj sacuva istinitost svih istinitih recenica geometrije, u kojima se taj termin javlja, i da sacuva Iaznost laznih recenica, Sto se tice istinitosti i laznosti tvrdenja 0 pravim uglovima, svejedno je da Ii je termin "prav ugao" definisan onako kako je to ucinio Euklid ili tako da to znaci ugao od 90 stepeni. Naravno, Euklidova definicija vise odgova-

ni

ra njegovoj svrsi, jer bi se ekonomicnost njegovog sistema smanjila da Is, uveo osnovne termine koji se odnose na numericka merenja uglova. Geometrija kao apriorno znanje. Euklidov sistem geometrije bio je intelektualno dostignuce od najveceg znacaja, ali je filozofima postavljao ozbiljne probleme. Izgledalo bi kao da Euklidove aksiome o tackarna, linijama i figurama treba smatrati cisto logickim posledicama njegovih postulata. Ali kakav . je statut postulata? Da li su to istine za koje znamo da su istine? Ako je to tako, da li su to empirijske ili apriorne istine? Kojoj vrsti znanja oni pripadaju i kako znamo da su oni istiniti? Euklid je jednostavno razvijao geometriju, on nije pisao 0 takvim filozofskim pitanjima kao 0 necemu sto je od znacaja za geometriju. I stari i moderni filozofi bavili su se ovim problemima; bar do devetnaestog veka, postojala je medu njima velika mera slaganja u pogledu nekih osnovnih momenata. S~_ do devetnaestog veka, mislioci koji su se bavili geometrijom uzimali su kao sigurno da Euklidovi postulati i teoreme imaju znacenja takve vrste da se sa smislom mogu tvrditi ili poricati. V Drugim recima, oni su uzimali kao sigurno da covek kaze nesto istinito ili lazno kada tvrdi ili porice neki od tih postulata ili teorema. To im je izgledalo toliko ocigledno da se 0 tome jedva raspravljalo. Za njih bi bilo besmisleno da je neko natuknuo kako su Euklidovi principi prazne formule koje ne mogu biti ni istinite ni lame. Oni su u geometriji gledali nauku ciji se predmet sastoji od tacaka, linija, figu-

56

STEFAN BARKER

EUKLIDSKA GEOMETRIJA

57

ra itd; reci nesto 0 tackama, Iinijama Hi figurama znaci govoriti istinito ili lazno - tu nema trece alternative, smatraIi bi oni. Stavise, oni nisu gajili nikakvu sumnju da tvrdeci EukIidove postulate i teoreme neko tvrdi istinite iskaze, a da poricanjem tih postulata i teorema neko tvrdi lazne iskaze. Oni su misIili da su Euklidovi postulati i teoreme pravi principi geometrije kao nauke, principi koji tacno opisuju tacke, Iinije i figure. Euklidova geometrija bila je prihvacena kao naucno znanje 0 prirodi proston}, znanje koje je savrseno istinito i cvrsto. Stavise, velika vecina mislilaca bila bi se slozila da je geometrijsko znanje apriorno znanje, a ne empirijsko znanje, Oni bi bili smatrali da tvrditi Euklidove postulate i teoreme znaci tvrditi iskaze koji su nuzno istiniti i kojima nije potrebna potvrda na oSnOvu .J culnog iskustva, a da poricati ih znaci tvrditi iskaZe koji su nuzno Iazni, pa njihovo opovrgavanje ne mora biti zasnovano na culnom iskustvu. Platon .e ponudio izvanredan argumenat 0 tom pitanju.On je tvrdio da nase znanje 0 geometrijskim istinama ne moze pocivati na svedocanstvu izvedenom iz culnog iskustva, jer cullma ne saznajemo nikakve tacke, prave linije ili figure. Mi nikada ne vidimo tacke: ono sto vidimo su mrlje koje imaju delove. Mi nikada ne vidimo prave linije; ono 5tO vidimo uvek su linije s izvesnom sirinom i uvek pomalo iskrivljene, Mi nikada ne vidimo pravi krug ili pravi ravnostran trougao, jer figure koje vidimo nisu nikada sastavljene od savrsenih linija bez sirine niti su ikada u savrsenoj srazmeri. Prema tome, geometrijsko znanje ne moze biti znanje koje poci-

va na svedocanstvu izvedenom iz culnog posmatranja, jer nema takvog svedocanstva, Geometrijsko znanje mora biti apriorno, a ne empirijsko, naravno, / ako je ovai argumenat ispravan. Mnogi docniji filozofi bili su pod dubokim utiskom Platonovog rasudivanja. Pa ipak, njegov argumen at nije konkluzivan. Jer, nije jasno da Ii je Platon u pravu kada tvrdi da mi nikada ne opazamo prave slucajeve tacaka, linija i figura. Pretpostavimo da sedim u velikoj sobi ciji su zidovi beli, a tavanica plava, i da posmatram Iiniju gde se povrsina zida dodiruje s povrsinom tavanice. KoIiko ja mogu da vidim, to je savrseno prava linija - ona nema opazljivu sirinu i ne vidi se da je savijena. Naravno, kada bi se pojavili naucnici sa svojim instrumentima i pazljivo izmerili liniju dodira zida i tavanice, oni bi verovatno otkrili da prelaz od belog ka plavom nije bez sirine i da Iinija dodira nije sasvim prava. Oni bi to verovatno ustanovili, ali, postoji li izvesnost da bi nuzno moralo biti tako? Zar se ne bi moglo desiti da makoliko pomno naucnici ispituju liniju dodira, ona im jos uvek izgleda bez sirine i sasvim prava? Ne izgleda da postoji bilo kakav ubedljiv razlog da moramo verovati kako linije koje stvarno posmatramo nisu nikada savrseno prave Iinije. Ako se to moze reci 0 linijama, onda se, naravno, isto moze reci 0 figurama: tacka se jednostavno moze posmatrati kao presek dveju linija. Stavise cak i da nikada nismo 0 azili nesto sto je bila stvarno savrsena prav~ linija, to jos ~vek ne bi dokazivalo da nase znanie 0 tackama, linijamaI

58

STEFAN BARKER

EUKLIDSKA

GEOMETRUA

59

figurama ne moze biti empirijsko znanje. U nauci nije neobicno kada se tvrde empirijski iskazi 0 nekoj stvari, a da nijedan slucaj te stvari nije bio opazen. Na primer, fizicar moze da raspravlja 0 tome kako bi se jedno klatno klatilo u savrsenom vakuumu i bez trenja na stubicu 0 kojem visi. Takva klatna ne postoje: svako stvarno klatno nailazi na atmosferu i na trenje. Pa ipak, iskazi 0 tome kako bi se idealno klatno kretalo jesu empirijski iskazi koji se mogu ispitati u eksperimentima sa stvarnim klatnima. Pojam idealnog klatna koje nije okruzeno atmosferom i koje ne trpi nikakvo trenje je "granieni pojam" u ovom smislu: govoriti 0 tome kako bi se jedno idealno klatno kretalo znaci govoriti 0 granici kojoj se kretanje stvarnih klatna priblizava ukoliko se smanjuje trenje na stubicu 0 kojem vise i ukoliko atmosfera u koioj se klate postaje sve reda. Platonov nacin rasudivanja zanemaruje mogucnost da iskazi 0 tackama, linijama i figurama mogu biti empirijski iskazi na posredan nacin, na nacin na koji su iskazi 0 idealnim klatnima empirijski. Prema tome, ovaj, odredeni Platonov argume/nat nije dovolja~. za dok~ da ~e geome!ri~sko ~n~nje apriorno. POStO]l,medutim, jedan drug! nacin dokazivanja koji je nesto stroziji, jedan argumenat eiju je najuticajniju formulaciju dao Kant. Kant je tvrdio da Euklidovi postulati i teoreme 0 tackama. linijama i figurama ne mogu biti empirijski zato sto se suvise razlikuju od empirijskih generalizacija. Prema Kantu, Euklidovi postulati i teoreme j poseduju univerza!.!t0st, a zbog toga i nuznost koju

ne moze imati nijedna empirijska generalizacija. Pogledajmo, na primer, princip da je zbir uglova u trouglu jednak dvama pravim uglovima. Kada bi nase znanje 0 ovom principu bilo rezultat empirijskog uopstavanja, onda bismo najvise mogli reci da vecina trouglova (mi smo posmatrali sarno neke od njih, pa tako nista sa sigurnoscu ne mozemo tvrditi o svima njima) ima zbir uglova koji se malo razlikuje od zbira dva prava ugla (nasa merenja uvek sadrze jednu malu gresku, pa ne bismo sa sigurnoscu mogli reci da su ovi zbirovi bas jednaki). Medutim, Kant tvrdi da rni zaista znamo da je zbir uglova u svakom trouglu bas jednak zbiru dva prava ugla. Nase znanje 0 tom principu poseduje univerzalnost u tom smislu sto znamo da nema ni- v kakvih izuzetaka, cak ni najmanjeg izuzetka. Dalje, kada bi se nase znanje zasnivalo na empirijs'koj generaIizaciji, onda hi prikupljanje novog svedocanstva na osnovu posmatranja uvek nastojalo da poveca stepen izvesnosti (ili, ako nam se to vise svida, stepen verovatnoce) koji generaIizacija za nas ima. Sto bismo vise trouglova meriIi, to bismo imaIi vise prava da se osecamo sigurni u vazenje zakona. Kant tvrdi da se to ne desava, Nase znanje 0 ovom principu ne raste sa posmatranjem novih slucajeva koji "/ ga potvrduju, jer mi unapred znamo da je taj princip nuzan - da u svakom trouglu zbir uglova mora biti jednak dvama pravim uglovima. Sigurnost s kojom to znamo Iskljucuje mogucnost da smo do toga dosli empirijskom generalizacijom. Kantov argumenat je vredan paznje, ali nije apsolutnoodlu-

60

STEFAN BARKER

EUKLIDSKA

GEOMETRIJA

61

cujuei. Mi cemo se kasnije vratiti pitanju da Ii je geometrijsko znanje apriorno znanje.

Geometrija kao sinteticko znanje. Postoji jos jedno vazno tvrdenje 0 statusu Euklidovih postulata i teorema koje bi vecina mislilaca prihvatila, bar kada je rec 0 onima pre devetnaestog veka. Vecina bi smatrala da su Euklidovi postulati, kao i najvaznije teoreme koje iz njih slede, apriorne istine ciji je sadrzaj, filozofski receno, sinteticki, a ne analiticki. Ako neko, kao Kant, logicke istine shvati kao osnovne primere analitickih a ne sintetickih istina, onda se to gledanje na geometriju moze izraziti tako sto ce se reci da postoji vazna razlika izmedu netrivijalnih sintetickih istina geometrije i trivijalnih analitickih istina logike. Sta opravdava stanoviste prema kojem su za'/ koni geometrije sinteticki a ne analiticki? Kako se to moze ustanoviti, ako je to uopste moguce? U raspravljanju 0 tome da li je neka vrsta iskaza anaIiticka ili sinteticka, onaj ko tvrdi da je analiticka, nalazi se u nesto boljem polozaju, jer ponekad moze postojati jasan dokaz da je iskaz analiticki, Kao 5tO smo videli u prvom poglavlju, takav bi se dokaz sastojao u pokazivanju da je dati iskaz ekvivalentan nekoj logickoj istini, uz pozivanje sarno na eksplicitne definicije i principe formaine logike. Postojanje takvog dokaza je dovoIjan (a mnogi filozofi bi mislili da je i nuzan) usiov da neki iskaz bude analiticki. S druge strane, smatrati da je jedan /iskaz sinteticki znaci smatrati (u najgorem slucaju) da se takav dokaz ne moze konstruisati. Kako bi

se ikada moglo dokazati da se takav dokaz ne moze konstruisati? Ovu vrstu negativnih tvrdenja izgleda vrlo tesko potkrepiti; izgleda cak da ne moze postojati nikakav formalni dokaz da je jedan iskaz sinteticki. U svakom slucaju, Kant, filozof koji je najjasnije zastupao ucenje da je geometrija sinteticka, nije cak ni pokusao da ovo tvrdenje dokaze na neki formalan nacin. On jednostavno zahteva od nas da razmisljamo 0 znacenju nasih osnovnih geometrijskih zakona: on misli kako je ocigledno da oni nisu sarno verbalne istine i da se ne moze pokazati da su oni ekvivalentni praznim Iogickim istinama. Njegovo bi stanoviste bilo da ne postoje definicije osnovnih termina geometrije koje bi narn omogucile .", da postulate pretvorimo u iskaze koji su istiniti vec sarno na osnovu svoje logicke forme. ~ Naravno, neki istiniti iskazi 0 tackama, linijama i figurama jesu analiticki: cak je i Kant to morao da prizna. Na primer, u EukIidovom sistemu geometrije analiticki je istinito da su svi krugovi figure, jer je to posledica Euklidove definicije termina "krug". Ali Kant bi bio tvrdio da su svi osnovni zakoni geometrije sinteticki. Verovatno bi on bio zeleo da za sinteticke smatra sve postulate i teoreme koje su napisane pomocu osnovnih termina Euklidovog sistema, a takode i sve druge teoreme Ciji dokazi sustinski zavise od pozivanja na postulate ili ranije teoreme koje su napisane sarno pomo- Vcu osnovnih termina sistema. To bi verovatno obuhvatalo vecinu Euklidovih geometrijskih zakona. -/

62

STEFAN BARKER

EUKLIDSKA

GEOMETRIJA

63

Ako su svi postulati i osnovne teoreme geometrije pO svojoj prirodi sintetick~, onda to n~mece pitanje kako je nasa svest u stanju da poseduje ovu vrstu geometrijskog znanja? Sinteticko znanje zavi~i od necega sto je izvan i iznad pukog razumevanja znacenja termina; filozofi (pre devetnaestog veka) uopste uzev slagali su se u odbacivanju culnog iskustva kao moguce osnove ovog znanja. Tada je izgledalo da neka cudna, neobicna vrsta mentalnog uvida mora biti u korenu naseg znanja geometrije, / ako je nase znanje sinteticko i apriorno. Neki filozofi, kao sto je Dekart, raspravljajuci o geometrijskom znanju, zadovoljavali su se da jednostavno govore 0 duhovnoj cudesnoj moci racionalnog uvidanja prirode geometrijskih objekata, 0 snazi koja se cesto uporedivala 5 vizijom. To je neka vrsta "videnja" 1I0kom Razuma". De:kart govori 0 racionalnom uvidanju, ali malo Hi nimalo ne objasnjava zasto duh ima tu snagu, niti objasnjava status onih stvari u koje duh ima uvid. Platon je bio manje cutljiv. On je takode mislio da duh u svom znanju geometrije ispoljava jednu veoma vaznu vrstu racionalnog uvidanja. Ali on je predlozio jednu teoriju 0 tome. U jednom od svojih dijaloga, u Menonu, Platon prikazuje Sokrata kako se obraca jednom neobrazovanom decaku - robu - i postavlja mu pitanja 0 jednom geometrijskom problemu. Postavljajuci decaku pitanja i ne govoreci mu nista drugo (bar ne neposredno), Sokrat navodi decaka da ispravno resi geometrijski problem. Tada Sokrat daje svoju interpretaciju onoga sto se desilo. Posto Sokrat nije decaku nista rekao

i posto decak nikada nije ucio geometriju, mora da su Sokratova pitanja navela decaka da se seti geometrijskog znanja koje je uvek posedovao, ali ga je zaboravio. Sve ovo Sokrat nudi kao potvrdu svog verovanja 0 preegzistenciji duse. Decak se seca geo- v metrijskih principa koje je znao pre svog rodenja. Pre rodenja njegova dusa nije jos bila zatvorena u Ijudsko telo i nije hila zaglupljena zbur-jujucim i zavodljivim delovanjem cula: tada je njegova dusa prebivala u cistom, nematerijalnom i nepromenljivom svetu gde se vecna geometrijska stvarnost moze neposredno posmatrati. Tako je Platonova teorija, koju izgovara Sokrat, teorija da nasa sadasnja spasobnost da znamo zakone geometrije potice iz toga ~; sto smo postojali u jednom drukcijem metafizickom stanju, gde smo imali mogucnost da posmatramo savrsene tacke, linije i figure; sada, ako ucinimo dovoljan intelektualni napor, mozemo da se setimo onoga sto smo tada neposredno gledali. Kant je dao drukciju teoriju 0 tome zasto ljudski duh moze da ima uvid u zakone geometrije. Prema njemu, taj uvid uopste ne potice od toga sto duh zna nesto sto je izvan njega; to je u potpunosti unutrasnji uvid koji duh ima u svoju sopstvenu .formu culnosti". Svim-opaZajima, koje spoljasnji V uticaji izazivaju u duhu, duh daje euklidski prostorni oblik; Kant tvrdi da je to, jednostavno, nacin na koji deluje duhovna sposobnost opazanja, Duh je u stanju da stekne uvid u svoj sopstveni nacin delanja i na taj nacin moze shvatiti da sve sto se moze culno opaziti mora biti u prostoru i mora biti podvrgnuto Euklidovim zakonima. Tako se dolazi do

64

STEFAN BARKER

znanja da Euklidovi zakoni prostora vaze univerzaIno i nuzno za sve predmete - za sve predmete, naime onakve kakve ih ljudska svest opaza. Medutim, Kant smatra da spoljasnje stvari same po sebi nisu stvarno u prostoru; izvesne protivrecnosti koje zove antinomije navode ga na zakljucak da nista zaista ne bi moglo biti prostorno i da je prostorni izgled stvari sarno izgled koji im daje duh. Zadatak nauke je da proucava svet onakav kakav se on narna pojavljuje, a ne svet po sebi (u stvari, prema Kantu, ovaj drugi je za nas nesaznatljiv). Kant misli da njegova teorija objasnjava kako geornetrija moze biti nauka; nairne, da ona objasnjava kako mozemo da irnarno sinteticko apriorno znanje 0 prostornim oblicirna sveta onakvog kakav on nama izgleda. Koristeci tradicionalnu filozofsku terminologiju, Platonovu teoriju rnogli bisrno opisati kao realisticka teoriju 0 predrnetirna geometrijskog znanja, jer Platon srnatra da ti predrneti irnaju svoje realno bice izvan nase svesti, mada su nedostupni culnom iskustvu, Kantovu teoriju mogli bismo opiJ sati kao konceptualisticku, posto on smatra da su predrneti geornetrijskog znanja stvarni, ali da su stvarni sarno u okviru svesti. U sledecem poglavlju vraticemo se ovorn problemu.

3. NEEUKLIDSKA GEOMETRIJA

Euklidov peti postulat. Od Euklidovog vrernena rnnogirna koji su proucavali Elemente, peti postulat je zadavao glavobolje. Peti postulat izgleda kao anomalija. Cak i ako rnislirno da je osnovni zadatak uredivanja geornetrije u strogi deduktivni sistem sarno u jasnorn i elegantnorn prikazivanju logickih uzajarnnih veza izrnedu principa geornetrije, petorn postulatu, zbog njegove zamrsenosti, kao da nerna rnesta. On zahteva rnnogo slozeniju recenicu da bi bio formulisan nego sto je to slucaj s ostalirn postulatirna, a u svojoj zamrsenosti veorna mnogo podseca na neke teorerne koje Euklid dokazuje (jedna Euklidova teorerna je logicka konverzija petog postulata). Imali bisrno rnnogo privlacniji sistern kada bisrno rnogli da izostavirno peti postulat. Stavise, ako rnislirno, kao sto su to Grci cinili, da je svrha uredivanja geornetrije u strogi deduktivni oblik takode i u utvrdivanju istinitosti teorerne, onda cemo narocito zeleti da irnarno postulate koji su sto je moguce viSe ociglednl i sigurno istiniti - jer stepen

66

STEFAN BARKER

NEEUKLIDSKA

GEOMETRI1A

67

verodostojnosti koji dostizu teoreme time sto se dedukuju iz postulata ne moze biti veci od stepena verodostojnosti koji ima najmanje verodostojan postulat. Sa tog stanovista peti postulat izgleda kao anomalija zato sto nema u onoj meri izgled ocigled ne istine u kojoj to imaju ostala cetiri postulata. Posto je mnogo vise zapleten od ostalih, manje je jasno da je istinit. Tokom vekova mnogi razliciti mislioci koji su bili nezadovoljni petim postulatom pokusavali su da nac1u nacin da ga uklone: nacin na koji se moze pokazati da peti postulat ne treba smatrati postulatom. U najboljem slucaju, oni bi bili voleli da su ./ pokazali kako peti postulat nile nezavisan od ostalih nairne, da se moze dokazati k~o ~o;;ma, zakljucivanjem koje pretpostavlja sarno prva cetiri postulata (naravno, zajedno s aksiomarna i definicijama). IIi, ako to ne moze, oni bi bili voleli da su pokazali kako se u svakomslucaju peti Euklidov postulat moze zarneniti nekim drugim, prostijim i ociglednijim principom koji bi posluzio kao novi peti postulat, tako da se Euklidov stari peti postulat moze dedukovati kao teorema, pa da vise nije potreban kao postulat. Grcki i arapski komentatori Euklida ucinili su niz pokusaja da uklone Euklidov peti postulat tako sto ce ga dokazati kao teoremu, ali nikada njihov trud nije bio zadovoljavajuci. U svakom od tih slueajeva navodni dokaz je sadrzavao neku grubu logicku gresku Hi je precutno pretpostavljao neki geometrijski princip isto toliko zapetljan koliko i Euklidov peti postulat.

Ucinjeni pokusaji ove vrste osvetlili su cinjenicu da postoje razni drugi geometrijski principi od kojih bi svaki mogao da irna logicku funkciju koju ima Euklidov peti postulat (funkcija se sastoji u tome sto zajednos druga cetiri postulata omogucuje dedukciju teorema). Na primer, princip da se iz jedne tacke koja nije na datoj pravoj liniji moze povuci sarno jedna prava linija koja je paralelna sa datom linijom, moze da obavi funkciju Euklidovog petog postulata (ovaj princip, nazvan Plejferova ./ aksioma, zarnenio je Euklidov peti postulat u verziji euklidske geometrije koja je bila rasprostranjena u osamnaestom veku; zbog toga se sam Euklidov peti postulat ponekad, pomalo pogresno, naziva ,postulat 0 paralelarna'). Slicno tome, princip da je zbir uglova u trouglu jednak dvama pravim uglovirna predstavlja drugi princip koji moze da vrsi istu funkciju kao Euklidov peti postulat, a treci takav princip je onaj koji kaze da za bilo koje tri date tacke koje nisu na pravoj liniji postoji tacno / jedan krug koji kroz njih prolazi. Ovo su sarno tri razlicita principa od kojih svaki moze da se uzme umesto Euklidovog petog postulata a da se time ne smanji broj teorema koje se mogu dedukovati. Ali nema nikakvog razloga za verovanje da je bilo koji od ovih alternativnih principa mnogo jednostavniji od samog Euklidovog petog postulata.

Sakjeri. Neposredan nacin da se pokaze kako je peti postulat zavisan od ostalih postulata sastojao bi se u konstrukciji dokaza petog postulata, bez drugih premisa izuzev preostalih postulata (i aksi- .;

68

STEFAN BARKER

NEEUKUDSKA

GEOMETRIJA

69

oma i definicija). Taj pristup je bezuspesno oprobalo nekoliko grckih i arapskih komentatora Euklida. Drugi nacin da se dokaze kak? peti po~tula~ nije nezavisan od drugih sastojao bi se u pnmem posrednog metoda zakljucivanja zvanog re~ ~d V absurdum: pretpostavimo, u svrhu dokaza, d~ je peti postulat nezavisan od d~gih a on~~ pokazimo da ova pretpostavka vodi protivrecnosti I zato mora biti lazna'. To je bio metod koji je u osamnaestom veku okusao Italijan Sakjeri. Pretpostaviti da je Euklidov peti postulat nezavisan od ostali~ znac~ pretpostaviti da bi bilo logicki moguce da sVI.os.t.ah budu istiniti, ali da je peti postulat lazan, Sakjerijev
. 0

Slika 3. postupak je bio ovaj: za pocetak, on je pretpostavio da su EukHdova prva cetin postulata istinita (on je jos pridodao pretpostavku da se svaka prava linija moze produzavati proizvoljno - na ovu pret1 Objasnjenje rasudivanja reductio ad a.bsurdum vidi u Wesley C. Salmon, Logic, pp. 3{}-32, Prentice-Hall Foundations of Philosophy Series.

postavku naveo ga je Euklidov drugi postulat, mada ona u njemu nije sadrzana eksplicitno); u svrhu dokaza on je pretpostavio i da je peti postulat lazan. On je zatim posmatrao duz AB u cije su krajnje taeke normalno spustene duzi AC i BD jednake duzine. Polaze6i od svojih pretpostavki on je bio u stanju da dokaze da u svakom takvom pravougaoniku ugao ACD mora biti jednak uglu BDC. 0 ovim uglovima, koje je on zvao "temeni uglovi", namecu se tri hipoteze: ili (i) u svim takvim cetvorouglovima temeni uglovi su pravi uglovi ili (Ii) u svim takvim cetvorouglovima temeni uglovi su tupi uglovi ili (Iii) u svim takvim cervorouglovima temeni uglovi su ostri uglovi. Jedna i samo jedna od ovih hipoteza mora biti ispravna, pretpostavljajuct da je prostor uvek isti, tako da sve sto je geometrijski istinito 0 figurama u jednom trenutku i na jednom mestu uvek je istinito 0 figurama na svakom drugom mestu. Na osnovu ovih pretpostavlci, Sakjeri je bio u stanju da pokaze da Euklidov peti postulat mora biti istinit ako vafi hipoteza (i), ali posto je pretpostavio laznost petog postulata, on je odbacio hipotezu (i). Na osnovu svojih pretpostavki, on je pokazao da se hipoteza (ii) takode moze odbaciti, jer protivreci pretpostavci da se prava linija moze proizvoljno produZavati. Tako je ostala samo treca hipoteza. Sakjeri je ucinio sve 5tOje mogao da pokaze da je hipoteza (Iii) nespojiva s njegovim pretpostavkama i verovao je da ima pravo da je odbaci kada je pronasao da ona vodi nekim neobicnim posledicama. Ali on nije uspeo da nade nijednu strogo logicku nemogucnost kojoj bi ona vodila. Da je uspeo da

70

STEFAN BARKER

NEEUKUDSKA

GEOMETRIJA

71

pokaze kako je (iii) nespojiva S njegovim pretpostavkama, on bi bio zavrsio svoj dokaz, jer bi tada bio nasao protivrecnost koja se trazi u metodu reducto ad absurdum. Bilo bi protivrecno da bar jedna od tri njegove hipoteze mora biti istinita i da nijedna od njih ne bude istinita, na osnovu njegovih pretpostavki. To bi znacilo da njegove pretpostavke ne mogu sve zajedno da budu istinite, pa bi se na taj nacin dokazalo da peti postulat ne moze biti nezavisan od ostalih. Sakjeri nije uspeo da ostvari svoj cilj, ali je ucinio nesto sasvim drugo i veoma znacajno, a da toga nije bio svestan. Pokusavajuci da dokaze apsurdnost hipoteze (Iii), on je iz nje dedukovao razne posledice, posledice koje su bile nalik, ali jos uvek neobicno razlicite od teorema euklidske geometrije. Sakjeri je u stvari dokazao izvestan broj osnovnih teorema jedne, sasvim nove, vrste geometrije, a pritom nije shvatao znacaj onoga sto je ucinio. Geometrija Lobacevskog, Tek u devetnaestom veku matematicari su razumeli Iogicku situaciju i shvatili su da je Euklidov peti postulat zaista nezavisan od ostalih njegovih postulata, sto znaci da mogu postojati logicki neprotivrecni sistemi geometrije koji umesto Euklidovog petog postulata sadrze neki suprotan postulat. U toku prvih decenija devetnaestog veka tri razna maternaticara, ne znajuci jedan za drugog i ne znajuci za Sakjerijevo delo, sasvim nezavisno, razvili su jednu novu vrstu geometrije. Nemacki matematicar Gaus, mada svoje misli 0 toj stvari nije objavio, bio je verovatno prvi

koji je shvatio Iogicku mogucnost jedne geometrije razlicite od Euklidove; Gaus je uveo termin ,,neeu~lidska geometrija" da opise vrstu geometrijs koja je u stvari geometrija Sakjerijeve hipoteze 0 ostrom r ;;, uglu. ~usk.i matemaucae Lobacevski i Madar Boljai, nezavisnojedan od drugog, objavili su opise ove iste vrs~e g~ometrije. Za razliku od Sakjerija, koji je sVOJU hipotezu 0 ostrom uglu smatrao apsurdnom, ovi matematicari su svesno razvijali ono sto su smatrali novom vrstom logi~ki neprotivrecne geometrije. Principi ove nove geometrije bili su neobicni i razli~iti od pr~~cipa euklidske geometrije. U toj novoj geomernjr, kroz jednu tacku izvan date linije uvek moze da se povuce vise Iinija koje su paralelne '/ sa datom linijom. Isto tako, zbir uglova u trouglu ~vek je.~anji od dva prava ugla, a velicina za koju ./ je manji srazmerna je povrsini trougla; trouglovi koji imaju nejednake povrsine ne mogu nikada, da- v kle, da budu slicni. Stavise, kolicnik izmedu obima k~~a .i ~jego~og pr~cnika uvek je veci od 'It, i taj kohcm~ je veci ukoliko je veca povrsina kruga. Ali, ./ ma koliko da su ovi principi bili neobicni, nije se utvrdilo da oni protivrece jedan drugome. Geometrija Rimana. Kasnije u devetnaestom veku nemacki matematicar Riman, i nezavisno od njega Helmholc, razvili su jednu druguvrstu geo~etrije. koja je, u stvari, odgovarala Sakjerijevoj hlpotezl 0 tu~om uglu. U toj vrsti geometrije poricu se i Euk idov peti postulat i pretpostavka da se prava linija moze produZavati do bilo koje zeljene V

72

STEFAN BARKER

NEI!UKLIDSKA GEOMETRIJA

73

duzine. U njoj za svaku pravu liniju postoji najveca duzina do koje se linija moze produziti. Zbir uglova u trouglu uvek je veci od dva prava ugla, a odstupanje je proporcionalno povrsini trougla. Kolicnik obima kruga i njegovog precnika uvek je manji od 'It i smanjuje se kada se povrsina kruga povecava, Gausov izraz "neeuklidska geometrija" poceo je da se upotrebljava i za Rimanovu i za Lobacevskijevu vrstu geometrije. U stvari, Riman svoje shvatanje nije razvio pomocu postulata, nego uopstavajuci i prosirujuci poVjam .zakrivljenosti" koji je razvio Gaus. Gaus, proucavajuci povrsi i jednacine koje ih opisuju, upotrebio je pojarn geodezijske linije - linije koja lezi u jednoj povrsi i koja je najkrace rastojanje ./ izmedu dve tacke na toj povrsi, On je pokazao da priroda geodezijskih linija jedne povrsi zavisi od jedne osobine povrsi, koju je definisao i nazvao .zakrivljenost". U ravni, naravno, sve geodezijske linije su prave linije, a za tu povrs se kaze da ima nultu zakrivljenost. Na sfernoj povrsi sve geodezijske linije su takode slicne - sve su one lukovi velikih krugova; za sfernu povrs se kaze da ima jednoliku pozitivnu zakrivljenost, pri cemu je velicina zakrivljenosti obrnuto srazmerna velicini sfere. Na povrsi jajeta, medutim, ne bi sve geodezijske linije bile slicne, vec bi se razlikovale za parove tacaka koje leze u razlicitim oblastima povrsi, a razlikovale .; bi se takode, u zavisnosti od polozaja tacaka, cak i u istoj oblasti; za jajastu povrs se kaze da ima pozitivnu zakrivljenost koja se na njemu menja od

mesta do mesta. Za sedlastu povrs se kaze da ima negativnu zakrivljenost. Zamislimo sada slepog crtaca geografske karte koji je zatvoren u jednoj povrsi tako da se moze kretati sarno u toj povrsi, a nikada iznad ili ispod nje. Sa njegovog stanovista, "prava linija" bi se za prakticne svrhe mogla izjednaciti sa najkracim rastojanjem izmedu dve tacke, Tada ce "geometrija" povrsi (koliki ce biti zbir uglova u "trouglu" sastavljenom odtri geodezijske linije i tako dalje) zavisiti od zakrivljenosti povrsi: dve oblasti povrsi koje su slicne u pogledu zakrivljenosti bice slicne i u pogledu svojih "geometrija". Mada matematicka definicija zakrivljenosti nije jednostavna, zakrivljenost je nesto sto se moze lako vizuelno predstaviti pomocu obicnih povrsi i u tome nema niceg paradoksalnog.

Riman je uopstio Gausov pojarn zakrivljenosti tako da se on mogao primenjivati i na trodimenzionalni prostor, omogucujuci narn da govorimo 0 zakrivljenosti trodimenzionalnih oblasti prostora, podrazumevajuci pod tim meru u kojo] se "geometrija" jednog dela prostora razlikuje od euklidske geometrije. Euklidsku geometriju mozemo opisati zarnisljajuci prostor cije su sve oblasti nulte zakriv- ../ ljenosti. Geometrija Lobacevskog posmatra prostor Cije su sve oblasti slicne po tome sto imaju neku stalnu, negativnu zakrivljenost. Geometrija Rimana V opisuje prostor cije su sve oblasti slicne po tome sto imaju neku stalnu, pozitivnu zakrivljenost. Razume se, ovo otvara mogucnost zamisljanja proiz-

74

STEFAN BARKER

NEEUKLIDSKA GEOMETRIJA

75

voljnog broja drugih vrsta prostora u kojima zakrivljenost nije svuda stalna. Ovakav nacin govora ipak ne izgleda paradoksalan. Kada laik cuje da se govori 0 .zakrivljenosti" prostora, on moze pomisliti da se od njega ocekuje da vizuelno predstavi zakrivljenost trodimenzionalnog prostora na isti nacin na koji moze uspesno vizuelno predstaviti zakrivljenost povrsi u trodimenzionalnom prostoru. MoZda laik pokusava da zarnisli trodimenzionalan prostor kao nesto savijeno i iskrivljeno, mozda sa cetiri dimenzije. Ova vrsta proizvoda maste je nepotrebna kao sto je i nemoguca. Ne smemo pretpostavljati da matematicari stvaraju ili da ocekuju da drugi stvore takve nemoguce proizvode maste. I za dvodimenzionalne povrsi i za trodimenzionalne prostore termin .zakrivljenost" je u osnovi definisan pozivanjem na matematicka svojstva jednacina koje opisuju ponasanje geodezijskih linija. Taj pojam ima smisla i u manje apstraktnirn slucajevima povrsi, gde brzo mozemo , vizuelno predstaviti njegov sadrzaj, i u apstraktnijirn slucajevima gde ne mozemo vizuelno predstaviti njegovo znacenje nikakvim bukvalnim savijanjem i krivljenjem sve tri dimenzije. Razvoj geometrije Lobacevskog i Rimana imao je revolucionaran intelektualni znacaj, Raniji mislioci, a narocito filozof Kant, smatrali su da postoji sarno jedna Istinita geometrija, ciji su zakoni nuzno i neizmenljivo euklidski. Zar to glediste nije nedvosmisleno pobijeno nastankom ovih novih vrsta geometrije? Ali ako

Problem

neprotivrecnosti.

matematicari dozvoljavaju razvoj alternativnih geometrija ciji zakoni protivrece zakonima euklidske geometrije, sta se desilo s pojmom istine u matematiei? Da Ii je moguce da ove suprotne geometrije budu podjednako istinite? IIi matematicari viSe ne traze istinu 0 prostoru? Mnogi konzervativni duhovi bili su duboko zabrinuti zbog ovih pitanja i bili su duboko potreseni razradom neeuklidskih geometrija, Oni su mislili da su svi Euklidovi postulati i teoreme istiniti, i da je to nuzno: oni su zato mislili da sve neeuklidske geometrije moraju sadrzavati nesto sto je nuzno lazno. Cinilo im se da jedan sistem geometrije mora biti Iogicki protivrecan ako sadrzi nuzno lazne postulate i teoreme 0 prostoru, kao sto je onaj da je zbir uglova u trouglu manji ili veci od dva prava ugla. Pa ipak, niko nije uspeo da otkrije, ni u geometriji Lobacevskog niti u geometriji Rimana, nijedan par teorema koje u strogo logickom smislu protivrece jedna drugoj (nairne, da protivrece jedna drugoj na osnovu svoje logicke forme). Protivniei neeuklidske geometrije, mada su uporno pokusavali, nikada nisu bili u stanju da pokazu da ona krsi zahteve za formalnom logickom neprotivrecnoscu, Pa ipak, nije ni pozitivno dokazano da su ovi neeuklidski sistemi neprotivrecni. Jedno vreme nametalo se veoma vazno pitanje da li su oni neprotivrecni. Ozbiljnost ovog pitanja bila je vazan Cinilac koji je matematicare prisiljavao da traze logicke postupke jos strozije od onih koje je uzeo u obzir Euklid. Drugi cinilac bilo je rastuce ubedenje da postoje logicke slabosti u samim Euklidovim Elementima.

76

STEFAN BARKER NcRUKLIDSKA GEOMETRIJA

Logicke praznine u Euklido.vim. "Element!ma". Vise od dve hiljade godina Euklidovi Elementi nadzivljavali su sve izazove i ostajali kao najvise ~a~ematioko ostvarenje. Euklidova merila strogosti ~Ila su predmet divljenja kao najvisa mogu~a merila, a mislilo se i da se razumljivost njegovih dok~a ne moze prevazici. Ali postepeno, pocele su sve VIse i vise da se nagomilavaju sitne zam~rke. U tok~ devetnaestog veka matematicka merila str~gostl naglo su porasla, pa je postalo jasno da Eukhdovo delo, mada je dostojno divljenja, sadrzi mn?ge ~ogicke praznine. Postoje mnoga mesta u Euklidovim dokazima gde su njegove izlozene pretpostavke nedovoljne da bi njegovi zakljucci proizlazili sam~ na osnovu formalne logike. Jedan primer takve logicke praznine nalazi se u Euklidovom dokazu St~va I, koji smo razmotrili u prethodnom poglavIJ~. U tom dokazu Euklid propisuje da treba nacrtati dva kruga, jedan sa centrom u tacki A: i .drugi sa c:entrom u tacki B, pri cemu rastojanje izmedu A ~.B treba da posluzi kao poluprecnik svakog ~d. nJih: Neposredno zatim on govori 0 tacki C u. kOJoJ se .tI krugovi seku. Ali kakve Iogieke razloge ima Euklid da kaze da mora postojati tacno jedna takva taCk~ C? S kojim pravom on pretpostavlja da se krugovi uopste moraju seci, iIi, ako se ve~ s~k~, da to moze biti samo jednom? Euklid ne koristi nikakav postulat iz kojeg to proizlazi; on nema nikakav postulat koji mu osigurava kontinuitet linija i krugova. !'akle, postoji logicka praznina u njegovom rasu.dIva~ nju: iz premisa koje on stvarno iskazuje ne proizlazi , na osnovu formalne logike da mora postoja . ti sarno I

77 tacno jedna takva tacka C. Da bi se dodalo ono sto je potrebno, moze se uvesti novi postulat koji kaze da ako jedna linija (kao sto je ACE, kruznica) u potpunosti pripada jednoj figuri (ovde je to ravan) koja je podeljena na dva dela (spoljasnjost i unutrasnjost kruga) i ako ta linija ima bar jednu zajednicku tacku sa svakim delom, onda ona mora seci granicu izmedu delova. Da bi se popunila Iogicka praznina u Euklidovom dokazu njegovog Stava I, neki takav novi postulat trebalo bi dodati njegovom sistemu. . Zasto ni sam Euklid ni vecina njegovih citalaca tokom vekova nisu primetili ovu logicku prazninu? Razlog je sigurno u tome sto im je na osnovu slike koja je pratila Euklidov Stav I izgledalo savrseno jasno da mora postojati takva tacka C; to je bilo toliko ocigledno da nikada nisu pomisljall da za to traze dokaz. Citalac koji posmatra sIiku nalazi da je EukIidovo zakIjucivanje savrsenr, ubedljivo, jer je nemogucs vizuelno predstaviti ta dva kruga kako Ieze u istoj ravni a da se ne seku u nekoj tacki C. Ova situacija cesto nastaje u Euklidovim dokazima: na mnogim mestima njegovi zakljucci ne slede iz njegovih iskazanih premisa, samo na osnovu formaIne Iogike, pa ipak citalac nalazi da je zakljuci, vanje vrlo ubedljivo zato sto Euklidova knjiga sadrzi sliku koja opisuje geometrijs:ku situaciju 0 kojoj se raspravlja, sIiku koja citaocu omogucuje da oseti kako vidi da Euklidovi zalkljucci moraju da vaze. Da Ii je Euklidovo rasudivanje neispravno u slucajevima kada njegovi zakljucci ne slede iz iskazanih premisa sarno na osnovu Iogike? Bilo bi

78

STEFAN BARKER

NEEUKLIDSKA GEOMETRIJA

79

mozda preterano strogo reci tako nesto. Neki filazofi i neki logicari ponekad govore ka? da misle ~a je jedino ono zakljucivanje stvarno ispravno koje .. vno sarno na osnovu svoje logicke . forme, . ~~prn ali to je preterana krajnost. Mnogi savrseno lspra~ deduktivni argumenti nisu valjani na osnovu svo~e formalne logicke strukture, vec na osnovu ?oseb:uh znacenja vanlogickih termina koji se u njima jevljaju: mozda bi u tom svetlu .bilo mogu~ posmatrati Euklidove dokaze. Medutim, ove logicke praznine nikako ne treba opravdavati, mada ne z~ace da je Euklidovo rasudivanje ~ei~r~~no. Te l?gl~ke praznine su nenamerne: Eukhd ih mje popumo jednostavno zato sto ih nije bio svestan - a pretpostavke neophodne da se te praznine ispune ~o svome sadrzaju nisu nista trivijalnije niti su manje vredn~ da bi bile eksplicitno izlozene nego sto su postulati koje je Euklid eksplioitno prihva~i.o. K~da je Euklid poceo da sistematise geometnJ'?, ~Je~~v z~da: talk je sigurno bio da nade dokaze koji bi bili valJa~ sarno na osnovu svoje logicke forme (mada sVOJ zadatak verovatno ne bi bio opisao na taj nacin). Tamo gde njegovo rasudivanje u tom~ ~e u~peva, on ne postize svoj cilj i njegovom zakljucivanju n~dostaje strogost koju bismo i on i mi zeleli da Je imao.

zaciji neeuklidske geometrije postalo apsolutno n~no izbecl praznine u rasudivanju, kako bi se 1/ osigurala potpuna pouzdanost dokaza. Neprotivrecnost neeuklidske geometrije bila je dovedena u sumnju, ta~o da je bilo nuzno osigurati da se nijedna neeUlkhdska teorema ne moze dedukovati ako ne sledi strogo logicki iz aksioma. Naravno, u ne- V euklidskim geometrijama i ovako i onako ne dolazi u obzir crtanje dijagrama na koje bismo se mogli s pouzdanoscu pozivati u popunjavanju praznina u pretpostavkama - posto ce verovatno svako ko koristi dijagram da ga interpretira na euklidski a ne na neeuklidski nacin. Euklidska geometrija odrzala se dva milenijuma bez potpune strogosti u svojim dokazima zato sto niko nije posumnjao u njenu neP~otiv~ecnost. i zato sto su crtezi sasvim lepo ispunJ.~vah.~raznme u rasudivanju. Neeuklidska geometrija mje mogla da se koristi ni jednom od ovih okolnosti. Iz ovih razloga razvila su se kasnije u devetnaestom veku strozija shvatanja 0 tome kako treba urediti jedan deduktivni sistem da bi se izbegla ona vrsta logickih praznina koja je pogadala Euklidov prikaz, Cilj je prikazati dokaze koji su valjani jedino na osnovu svoje logicke forme. Da bi se taj cilj postigao, izlaganje treba da bude takvo da se moze posmatrati sa vrlo hladnog i apstraktnog stanovista. To ne znaci da u razmiSljanju 0 jednom sistemu mi u,vek treba da zauzmemo to apstraktno glediste, ali Slstem mora biti tako prikazan da, kadgod zazelimo da ispitamo valjanost dokaza, lako moiemo poceti

Deduktivni sistemi posmatrani apstraktna.

1.e-

lja da se dopune ove praznine u Euklidovim .~ok~zima predstavljala je jedan razlog za razvijanje ../ strozijeg stila u sistematskom prikazivanju geom~trije. Drugi, jaoi razlog bilo je to sto je u sistematl-

80

STEFAN BARKER

NEEUKLIDSKA GEOMETRIJA

81

da sistem posmatramo u vrlo apstraktnoj svetlosti. Ovo stanoviste bice apstraktno na dva nacina. Prvo, kada sistem prihvatarno, necemo obracati paznju na to da li su aksiome i teoreme istinite, jer to moze da odvuce nasu paznju s njihovih uzajam;<1 nih logickih veza. U euklidskoj geornetriji postoji opasnost da se osetimo sigurnim kako su izvesne teoreme istinite i da zbog toga pogresimo zamisljajuci da one slede iz premisa koje ih logicki ne povlace: u neeukIidskoj geometriji postoji suprotna opasnost kada smo skloni da pomislimo kako je neka teorema lazna, pa nas to spreci da vidimo kako 'v ona u stvari logicki sledi iz svojih premisa. Resenje se sastoji u tome da ne obracamo paznju na to da Ii su aksiome ili teoreme istinite, vec da usredsredimo paznju na njihove deduktivne uzajarnne veze. Pored toga, ovaj pristup je apstraktan u drugom i radikalnijem smislu: kada prihvatimo to stanoviste ne moramo poklanjati nikakvu paznju znaV cenjima osnovnih termina koji se javljaju u aksioJ mama. Znacenja geometrijskih termina nemaju niceg zajednickog s formalnom, logickom valjanoscu dokaza teorema. Pa ipak, jos uvek je suvise lako nesvesno upotrebiti pretpostavke koje ne primecujemo dok ih upotrebljavarno, ukoIiko jasno imamo na umu znacenje termina. To se desilo Euklidu. (Neki moderni pisci prenaglasavaju tu cinjenicu, govoreoi da morarno, strogosti radi, osnovne termine sistema smatrati za besmislene. To je preterivanje, jer se strogosti radi nikako ne moze od nas zahtevati da mislimo kako su termini besmisleni kada sasvim dobro znarno da oni imaju znacenja.

Stvar je vise u tome da kada razmatrarno dokaze strogosti radi, ne smemo obracati paznju ni na sta st? zna~o 0 uobicajenim znacenjima osnovnih termma sistema.) Nas je cilj da izgradimo sistem tako da svaka t~orema ~ledi iz postulata na osnovu stroge deduktrvne l~gIke - nairne, na osnovu same Iogicke forme. TaJ c~lj postizemo tako sto sistem gradimo na takav ~aCin da se moze posmatrati s apstraktnog stanovista. Dakle, u principu, neko bi mogao biti u t . d . . II S anju a rspita valjanost svakog dokaza ako zna lo~iku,. cak i ako ne razume znacenje nijednog terrmna sistema (i prema tome, naravno, nema nikakvu osnovu za misljenje 0 istinitosti ili laznosti ma koje ~ksiorr:e ~l~teo~eme). Sa tog stanovista nepodesno je U~IJUCItIu sistem bilo koju definiciju osnovnih t~r~.l~a; takve definicije (kao sto je Euklidova defl~IcIJa tacke kao necega sto nema delova) nemaju mka.kvog uticaja na valjanost dokaza teorema i zato su irelevantne za sistem kada se on posmatra aps.tr~~~no. S~a~iSe, Sa ovog apstraktnog stanovista, definicije definisanih termina moraju se smatrati sarno ~o~ovorima u pogledu zapisivanja, koji namJ' ~~o~cuJu da recenice pisemo na razne nacine. Definicije moraju biti takve da se na osnovu njih vidi ~a~o se bilo koja recenica sistema, koja sadrzi de~ ~mls.ane termine, moze ponovo napisati sarno pomocu simbola za osnovne termine sistema. Sarno kada s~o u stanju da aksiome, osnovne termine i definic~Je sagledamo u apstraktnoj svetlosti, mozerno biti slgu:m da si; nasi sudovi 0 onome sto iz njih logick] sledi dosledni i strogi.
v

ij

82 Neinterpretirana

STEFAN BARKER

NF.EUKLIDSKA GEOMETRIIA

83 geometrija i njene interpretacije. Poslednjih decenija postalo je uobicajeno razlikovati one 510 se zove "cista geometrija" i one sto se zove "primenjena geometrija". Cista geometrija bi bila geometrija koja se proucava s apstraktnog stanovista 0 kojem smo raspravljali, dok bi primenjena geometrija bila geometrija koja se proucava posto su njenim terminima pripisana odredena znacenja. Medutim, ovaj nacin izrazavanja nije bas najsrecniji, jer bi prema tome EukIidovo delo verovatno moralo da se svrsta u primenjenu, a ne u cistu geometriju, pa bi izgledalo kao da se EukIid nije bavio matematikom, vec, recimo, inzenjerstvom - sto bi bila pogresna misao. Urnesto toga, dogod vorimo se da govorimo 0 neinterpretiranom sistemu za razliku od interpretiranog sistema geometrije. Tada mozemo reci da su se Euklidovi Elementi pojavili kao interpretirani sistem (posto je EukIid sigurno imao na umu neka prilicno odredena znacenja svojih termina). Ali u svetlosti onoga sto smo ranije rekIi, jedan geometrijski sistem treba smatrati neinterpretiranim kada nastojimo da strogo proucimo njegovu logicku strukturu. Narocito je u proucavanju neeuklidskih geometrija vazno misIiti o njima kao 0 neinterpretiranim sistemima, kada proucavamo dokaze njihovih teorema. Kada jedan V sistem posmatramo kao nei?t:rpr~tir~n, mi. ne obra~ carno paznju kakva znacenja imaju njegovi osnovm termini, ako ih uopste imaju, i mi ne obracamo paznju da li su njegove aiksiome i teoreme istinite, da Ii su lazne Hi nisu ni istinite ni lazne (kao sto ce se desiti ako njegovi termini nemaju odredena znacenja - jer recenice ne mogu biti ni istinite ni Iazne ako njihovim terminima nedostaju znacen]a). Kada jedan geometrijski sistem zelimo da posmatramo kao neinterpretiran, onda se najjasniji i najsigurniji postupak sastoji u tome da aksiome i teoreme izrazimo shematski, zamenjuj nci reci, kao sto su "tacka" i .Jinija", slovima, kao sto su "P" i "L". To nam pomaze da izbegnemo uticaj znacenja koja normalno pridrufujemo recima kao 5tO su "tacka" i "Iinija" i omogucuje nam da nasu paznju usredsredimo na apstraktnu Iogicku strukturu sistema. Da bismo ilustrovaIi ovaj pristup, vratimo se EuikIidovim postulatima koje smo izlozil] u Poglavlju 1 i razmotnmo kako bismo ih mogli drukcije izraziti kada bismo hteli EukIidov sistem da posmatramo kao neinterpretiran (sam Euklid ga je sigurno smatrao interpretiranim sistemom, ad nas to ne sprecava da ga mi posmatramo kao neinterpretiran). Euklidov prvi postulat je glasio da se izmedu bilo koje dve tacke moze povuci prava linija. To j~ isto kao kada se kaze da za bilo koje dve razltcite tacke postoji jedna prava linija kojoj obe tacke pripadaju . .A!ko sada ovaj postulat iskazemo shematski, onda on postaje:

1. Za svake dve razlicire P postoji jedna S prema kojoj su obe P u relaciji B.

Ovde, umesto da govorimo 0 tackama, govorimo o P, umesto da govorimo 0 pravim linijama, mi govorimo 0 S, a umesto da kazemo kako jedna stvar Pripada nekoj drugoj, mi kazemo da je jedna stvar u relaciji B prema drugoj.

84

STEFAN BARKER NF.l:l'KLIDSKA GEOMETRIJA

Euklidov drugi postulat je tvrdio da se svaka duz moze produziti u pravu liniju. T.o.znac~ da za svaku pravu liniju koja ima dve krajnje tacke postoji jedna druga prava linija kojoj pripa~~ju ob~ ove tacke, ali od kojih je sarno jedna od njih kra~nja. Aikoovaj postulat ponovo iskazemo shematski, on tad a postaje: . .V. 2. Za svaku S za koju postoje dve razlicite P koje su u relaciji E prema S, posto~~)edna ~ruga S prema kojoj su obe ove ~. u relaCl]~ ..B, ali prema kojoj je sarno jedna od njih u relaoiji E. . Ovde, umesto da kazemo da je jedna stvar krajnja tacka jedne druge stvari, mi sarno. kazemo da je jedna stvar u relaciji ~ prema drugoj. . Nastavljajuci tako, mogli bismo ponovo izloziti sve Euklidove postulate i definicije na ovaj shematski nacin: stavise, mogli bismo predvideti kako nesto sto se moze reci pomocu Euklidovih pojmova, moze da se kaze na nas shematski nacin. To nam veoma olaksava proucavanje formalne logike Euklidovog sistema. Sada je lako ostati. na a?stra~~nom stanovistu u proucavanju pitanja 0 izvodljivosti zakljucaka iz postulata ili 0 isp~avn?sti. pred~ lozenih dokaza. U proucavanju takvih pitanja rm koristimo sarno shematske verzije recenica 0 kojima , je rec, jer nas zanimaju sarno dedukcije koje su valjane iskljucivo na osnovu svoje logicke forme. Prema tome, mi ne obracamo paznju na to sta "P", "S" i druga prazna slova znace - sto je lako uciniti, posto ova slova nemaju posebna znacenja. Pretpostavimo sada da smo jedan sistem posmatrali kao neinterpretiran i da smo iskazali njegove
v

85 postulate, definicije i teoreme na ovaj apstraktni shematski nacin, Pretpostavimo da smo pozeleli da promenimo nase stanoviSte i da neinterpretirani sistem pretvorimo u interpretirani tako sto cemo pripisati znacenja svim njegovim praznim slovima. Posmatrajmo shematske postulate (1) i (2) koje smo upotrebili kao ilustracije. One sadrze prazna slova "P" i "S", koja predstavljaju neodredenu vrstu stvari, i prazna slova "B" i "E" koja predstavljaju neodredene relacije izmedu stvari. Jedan nacin da se ovim praznim slovima pripiSe znacenje sastoji se svakako u tome da se dogovorimo da "P" oznacava tacku (u nekom odredenom smislu), da "S" oznacava pravu liniju (u nekom odredenom smislu), da "B" oznacava relaciju izmedu tacke i linije kada tacka pripada toj liniji i da "E" oznacava relaciju izmedu tacke i linije kada je ta tacka kraj linije. Kada interpretiramo prazna slova na ovaj nacin, onda se (1) i (2) mogu pretvoriti u prvi i drugi Euklidov postulat. Ali moramo primetiti da postoje takode bezbrojni drugi nacini da se ovim praznim slovima pripiSu znacenja tako da (1) i (2) postanu smisleni iskazi i da prema tome budu istiniti ili Iazni. Na primer, "P" smo mogli interpretirati tako da oznacava pravu Iiniju, da "S" oznacava tacku, da "B" oznacava relaciju izmedu linije i tacke kada se ta linija zavrsava u toj tacki i da "E" znacl relaciju izmedu jedne linije i jedne tacke kada ta linija sadrii tu tacku. U ovakvoj interpretaciji (1) i (2) postaju Iskazi:

86

STEFAN BARKER

NEEUKLIDSKA

GEOMETRIJA

87

Za svake dye razlicite prave linije postoji jedna taoka u kojoj se obe linije zavrsavaju. Za svaku tacku za koju postoje dye razlicite prave linije ad kojih svaka sadrzi tu tacku, postoji jedna druga tacka u kojoj se obe ove prave zavrsavaju, ali koju samo jedna od njih sadrzi. Ovo su smisleni geometrijski iskazi, ali, kako se vidi, oba su lazna ukoliko se termin "tacka" i "prava linija" upotrebljavaju u normalnom smislu. (1) i (2) mozemo takode interpretirati tako da nemaju nirkakve veze s prostorom. Na primer, "S" bi moglo da oznacava vremenske intervale (kao sto su dvadeseti vek, godina 1492. Hi Platonov zivot). "P" bi moglo da oznacava trenutke (kao sto je prolecna ravnodnevnica 1888. ili pocetak dvadesetog veka). "B" bi moglo oznacavati relaciju izmedu jednog trenutka i jednog intervala kada taj trenutak pripada tom intervalu. Najzad, "E" bi moglo oznacavati relaciju izmedu jednog trenutka i jednog intervala kada je taj trenutak najraniji ili najkasniji trenutak intervala. U ovakvoj interpretaciji (1) i (2) postaju iskazi: Za svaka dva razlicita trenutka postoji jedan interval kojem oba trenutka pripadaju. Za svaki interval za koji postoje dva razlicita trenutka od kojih je svaki dli najraniji ili najkasniji trenutak tog interval a, postoji jedan drugi interval kojem oba trenutka pripadaju, ali u kojem je samo jedan od njih najraniji ili najkasniji. Ovde opet dobijamo dva smislena iskaza, ali ovoga puta oni nemaju nikakve veze s prostorom. I, kao sto biva, ovaj nacin interpretiranja daje nam dva

iskaza od kojih su oba istinita. Naravno, mogli bi se jos naci bezbrojni drugi nacini da se interpretiraju (1) i (2); neki bi nam davali istinita tvrdenja, a neki lazna, Kazemo da je neka interpretacija pripisana ci- 7 tavom neinterpretiranom sistemu kada smo po jedno znacenje izabrali za svako prazno slovo koje se r javlja ~ she~atsk.im postulatima i teoremama. Sve ..-J dok om ostaju nemterpretirani, shematske recenice nisu ni istinite ni lazne, ali kada se svakom praznom slovu pripise znacenja, onda svaki postulat i svaka teorema postaju iskazi koji su Hi istiniti ili lazni. Neinterpretirani sistem je obicno takav da za mnoge interpretacije neki Hi svi njegovi postulati i neke ili sve njegove teoreme postaju lazni iskazi, dok za neke druge interpretacije njegovi postulati i teoreme postaju istiniti iskazi.

neeuklidskih geometrija su se nadali da ce biti u stanju da pokazu kako su one protivrecne, Pogledajmo sta to znaci, Protivrecnost, u smislu 0 kojem se time bave matematicari, nema nikakve veze s posebnim znacenjima koja mogu imati termini u sistemu; protivrecnosr se tice samo apstraktne Iogicke strukture sistema. Reci da 7 je jedan ~istem. pr~tivre~an ~na~i reci da se dye teo- \..p rerne koje Iogicki protivrece jedna drugoj mogu ded?kovati iz aksioma sistema (zovimo to sada aksiomama, a ne postulatima). Na primer, pretpostavimo da postoji sistem iz cijih bismo aksioma mogll da dedukujemo teoremu "Za svako S postoji P prema kojem je ono u relaciji R" i iz cijih bismo

Protivrecnost. Protivnici

88

STEFAN BARKER

NEEUKLJDSKA GEOMETRIJA

89

aksioma takode mogli da dedukujemo teoremu "Postoji bar jedno S koje nije u relaciji R ni prema jednom P"; ove dve teoreme protivrece jedna drugoj, a to znaci da je sistem kojem one pripadaju protivrecan, Zasto bismo brinuIi da Ii je jedan sistem protivrecan? Tradicionalni odgovor kaze da je neprotivrecnost vazna zbog svoje veze s istinitoscu. Otkrice protivrecnosti u interpretiranom sistemu bi / pokazalo da nisu sve aksiome sistema istinite. Otkrice protivrecnosti u neinterpretiranom sistemu JPokazalo bi da ne postoji interpretacija u kojoj su sve njegove aksiome istinite - a sistem koji ne moze biti istinit ni u jednoj interpretaciji relativno je nezanimljiv. Kako mozemo otkriti da Ii je neki sistem neprotivrecan? Neposredan nacin dokazivanja protivrecnosti sastoji se, naravno, u pronalazenju dveju teorema koje protivrece jedna drugoj na osnovu svoje logicke forme i koje strogo slede iz aksioma. Medutim, dokazivanje neprotivrecnosti moze biti mnogo slozenije. Na ovom mestu mozemo uociti dva razlicita nacina (kasnije cemo razmotriti i treoi). (' Prvi nacin bio bi da se nade jedna interpretacija u kojoj su sve aksiome (pa prema tome i sve teoreme) sistema nedvosmisleno istinite. Ogranicenost ovog prvog metoda je u tome sto od nas zahteva savrseno odredeno znanje 0 istinitosti interpretiranih iskaza; sarno ako nema nikakve sumnje u pogledu njihove istinitosti, moze se reci da je dokaz neprotivrecnosti uspesan, Drugi metod utvrdivanja neprotivrecnosti sastoji se u davanju relativnog dokaza nepro\

tivrecnosti: pokazujemo da je dati sistem neprotivrecan pod pretpostavkom da je neprotivrecan neki drugi, manje sumnjiv sistem. To se cini tako sto se pokaze da ako postoji neka interpretacija u kojoj je drugi sistem istinit, onda mora biti i jedna interpretacija u kojoj je prvi sistem istinit. Primenjujuoi ovaj drugi postupak, matematicari s kraja devetnaestog veka ucinili su veliki napredak u ispitivanju neprotivrecnosti geometrija Lobacevskog i Rimana. Oni su bili u stanju da utvrde da ove neeukIidske geometrije moraju biti neprotivrecne ako je euklidska geometrija nepro- ~ /' tivrecna, Da bismo ilustrovaIi ideju koja se krije u ovom metodu, razmotrimo kako je to ucinjeno s geometrijom Lobacevskog, prema neformalnom predlogu francuskog matematicara Poenkarea. Posmatrajmo sferu cija unutrasnjost ima sledecu osobenost: stvari u unutrasnjosti sfere jednoliko se skupljaju kada se udaljavaju od centra, njihovo skupljanje postaje srazmerno sve vece i vece, bez ikakve granice, kada se priblizavaju povrsini sfere. Stanovnici u unutrasnjosti ove sfere, zajedno sa svojim mernim stapovima, postaju sve manji i manji kada se krecu ka povrsini, njihovi koraci su sve kraci i kraci i oni je nikada ne dostizu. U tom smislu unutrasnjost sfere cini beskonacni svemir, sa njihovog stanovista, Pretpostavimo da oni upotrebljavaju termin "prava Iinija" da oznace najkrace rastojanje izmedu dve tacke, mereno njihovim mernim stapovima: i da druge termine geometrije interpretiraju na odgovarajuci podesan nacin, na primer, uzimajuci da je "trougao" figura koju cine tri

,z.

90

STEFAN BARKER

NETIUKLIDSKA GEOMETRIJA

91

takve "prave Iinije". Geometrija njihovog svemira je geometrija Lobacevskog, Zbir uglova u trouglu bice uvek manji od dva prava ugla, i to utoliko manji ukoliko je veca povrsina trougla; kroz jednu tacku izvan date prave linije moze se povuci vise od jedne prave Iinije paralelne datoj pravoj liniji; i tako dalje.

SIika 4. Na primer, ako je C centar sfere, onda ce "trougao" nacrtan s temenima u tackama A, BiD imati stranice koje su krive Iinije zbog skupljanja mernih stapova (stranice "trougla" treba da budu najkrace putanje od temena do temena, mereno mernim stapovima; da bismo merni stap polozili najmanji broj puta, moramo slediti zakrivljenu putanju koja svodi na najmanju meru posledice skupljanja mernog stapa). Zbog toga ce zbir uglova u "trouglu" biti manji od dva prava ugla. 0 svemu tome ovde mozemo raspravljati samo vrlo neformalno, ali nam je cilj da pokazemo da ako je euklidska geometrija neprotivrecna, onda to mora biti i geometrija Lobacevskog. Ako je euklidska geometrija neprotivrecna, onda ovaj euklidski "model" svemira koji

smo opisali mora biti Iogicki neprotivrecan: aiko je tako, onda principi geometrije Lobacevskog, koje smo interpretirali tako da vaze u nasem .modelu", moraju takode biti neprotivrecni. Sta da se kaze 0 neprotivrecnosti same euklidske geometrije? Tokom ranijih vekova uvek se polazilo od toga da su postulati euklidske geometrije, posmatrani kao interpretirani sistem, istiniti; i, prema tome, da je taj sistem, svakako, neprotivrecan (ako su svi postulati istiniti, onda i sve teoreme koje su iz njih dedukovane moraju biti istinite, tako da nijedna teorema ne moze protivreciti nekoj drugoj). Ali nastanak neeuklidskih geometrija uneo je u ovo sumnju; mozda ne mozemo biti tako 'r sigurni da su svi postulati i teoreme euklidske geometrije istiniti. Sta se onda moze uciniti da bi se utvrdila neprotivrecnost samog euklidskog sistema? J Cak i ako nismo sigurni u istinitost EukIidovog sistema, da Ii mozemo verovati bar u njegovu nepro- vv tivrecnost? Utvrditi neprotivrecnost eukIidske geometrije u odnosu na neki drugi sistem geometrije ne bi bilo od pomoci, jer je svaki drugi sistem geometrije bar toliko sumnjiv u pogledu svoje neprotivrec- V nosti koliko je i eukIidska geometrija. Medutim, bilo bi korisno utvrditi neprotivrecnost eukIidske geometrije u odnosu na nasu matematicku teoriju realnih brojeva. Euklidsku geometriju uzimamo u njenom apstraktnom, neinterpretiranom obIiku i za nju V konstruisemo numerieku interpretaciju. Tamo gde je Euklid govorio 0 tackama, mi cemo sada govoriti 0 trojkama brojeva (brojevi te vrste zovu se realni brojevi), tamo gde je Euklid govorio 0 lini-

92

STEFAN BARKER

NEEUKLIDSKA GEOMETRIJA

93

jarna i figurama, mi cemo govoriti 0 izvesnim vrstama skupova trojki brojeva i tako dalje. U nasoj numeriokoj interpretaciji postulati i teoreme sistema postaju iskazi 0 brojevima, a ovi iskazi 0 brojevirna su istiniti, ako je teorija 0 brojevima koju smo prihvatili ispravna. Na taj nacin u okviru teorije brojeva konstruisemo "model" eukIidske geometrije, a cinjenica da to mozemo uciniti znaci da euklidska geometrija mora biti neprotivrecna ako je nasa matematika realnih brojeva neprotivrecna. Na taj nacin se nas problem neprotivrecnosti geometrije pretvorio u problem neprotivrecnosti matematicke teorije realnih brojeva.

Interpretirana geometrija kao empirijska. Neeuklidske geometrije su se razvile i pokazalo se da su logioki neprotivrecne koIiko i eukIidska geometrija. Da Ii to konacno odbacuje tradicionalno filozosko glediste prema kojem je znanje geometrije /sinteticko i apriorno? Veoina savremenih pisaca koji su se bavili filozofijom gometrije smatrala je da je to tako. Postojanje ovih neeuklidskih geometrija kao neprotivrecnih matematickih disciplina, tako im je izgledalo, konacno je srusilo tradicionalno verovanje da su zakoni euklidske geometrije nuzno istiniti i da u njima imamo sinteticko apriorno znanje 0 nasem svetu. Medu ovim savremenim piscima, najrasirenije glediste danas postalo je glediste da se na geometriju moze gledati na dva nacina. Neinterpretirana geometrija (ili "cista" geometrija), Jsmatraju oni, mora se shvatiti kao proucavanje koje W pretpostavlja cisto analitioko znanje, jer se u njemu

razmatraju problemi ciste logike - sta iz cega sledi. Znanje koje je iz toga razvijeno je znanje 0 logickoj / izvodljivosti, koje pociva na razmatranju Iogicke forme. Interpretirana geometrija (iIi "primenjena" geometrija) mora se shvatiti kao razmatranje hipoteza 0 prirodi, koje mogu ili ne mogu biti istinite. Prema ovom gledistu, kada pridruzujemo posebna / znacenja osnovnim terminima, zamenjujuci posmatranje neinterpretirane geometrije posmatranjem interpretirane geometrije, onda neizbezno recenice geometrije postaju empirijske hi20te?:~ 0 svetu. Jedini nacin da se utvrdi da li su one istinite ili lazne je igduktivni kroz posmatranje..j eks~rimenat. Da Ii je nas stvarni svet euklidski ili je njegova geometrija geometrija Lobacevskog, kao sto je sfera koju je zamislio Poenkare? Prema ovom gledistu, da bismo to videIi, moramo vrsiti eksperimente; to je jedini put. Da bismo imali interpretirani sistem geometrije, morarno izabrati specificna znacenja za nedefinisane osnovne termine koji se javljaju u tom sistemu. Za (' svrhe nase rasprave bice dovoljno da nasu paznju usredsredimo na termin "prava linija" - ne zato sto je to jedini osnovni termin (zaista, kao sto smo videli, postoje cak i aksiomatizacije u kojima to uopste nije osnovni termin). Ali to je kljucni termin sto se tice interpretacije, zato sto kad jednom odredimo sta on znaci, onda postaje relativno lako odrediti srodna znacenja drugih termina. Razmotrimo neke nacine na koje hi se termin "prava linija" mogao plauzibilno interpretirati. Ne postoji nijedan apsolutni smisao u kojem bi se ovaj

94

STEFAN BARKER

NEEUKLIDSKA

GEOMETRIJA

95

termin morao interpretirati, all S obzirom na nas trenutni cilj, nas ne zanimaju interpretacije koje su suvise udaljene od normalnog govora. Razmotrimo nekoliko plauzibilnih znacenja koja tom terminu mogu biti pripisana. Ovde nam je cilj da opisemo nacine na koje bi se empirijsko znacenje moglo plauzibilno pripisati ovom terminu, tako da recenice V koje ga sadrze izrazavaju istinita ili lazna tvrdenja. Sta bi neko mogao tvrditi 0 jednoj Iiniji kada tvrdi da je ona prava? U obicnom zivotu postoji nekoliko vrsta postupaka koje mozemo koristiti u odredivanju da Ii je jedna linija prava, a s njima je u vezi nekoIiko pojmova prave linije. U Poenkareovom primeru razmotrili smo pojam da je najkrace rastojanje izmedu /' dve tacke ono sto treba podrazumevati pod pravom linijom. Prema ovom shvatanju, da bismo videIi da li je jedna linija prava, mi ispitujemo da Ii je ona najkraca putanja izmedu svojih krajnjih tacaka. Ovaj metod od nas iziskuje da posedujemo sredstva za merenje rastojanja, kao sto je merni stap (postupak se sastoji u tome sto uzmemo merni stap i svaki put ga polazemo tako da jedna krajnja tacka dode upravo tamo gde je pre toga bila druga krajnja tacka). Ovaj se metod moze neposredno primeniti sarno tamo gde mozemo pretpostaviti da se merni stap niti sin niti skuplja u prenosenju. Ako je merni stap napravljen od metala i ako se temperatura znatno menja, onda ce toplotno sirenje dovesti do gresaka - sem ako ne unesemo kompenzacione ispravke.

Drugi pojam 0 tome sta je prava Iinija potice iz prakse drvodelje koji gleda niz svoju dasku da vidi da Ii je prava ili kriva. Ovde je osnovna ideja da svetlost putuje po pravim linijama. Drvodelja se, V naravno, ne bi pouzdao u ovaj metod kada bi daska do polovine bila u vodi, a od polovine virila iz vode; metod se moze neposredno primeniti sarno tamo gde je sredina kroz koju neko gleda jednolika tako da ne prelama svetlost. Ovde je, dakle, drugi osnovni pojam prave linije: to je svetlosni zra:k koji prolazi kroz sredinu sa jednolikim indeksom prelamanja. Drugo, mada manje prakticno shvatanje bi bilo da je prava Iinija putanja kojoj se priblizava zateg- v nut konopac kada se zategnutost konopca povecava bez granica. Jos drukciji pojam bio bi da je prava linija putanja po kojoj ce se kretati telo na koje ne V deluje nikakva spoljasnja sila. Pomenuli smo nekoliko prilicno plauzibilnih nacina da Interpretiramo termin "prava linija". Koja se vrsta tvrdenja dobija od recenica jedne neinterpretirane geometrije kada ih interpretiramo na neki od pomenutih nacina? Jasno je da sve ove predlozene interpretacije pretvaraju recenice geometrije u empirijske iskaze. Kada je data tacka wan jedne linije, koliko se linija moze povuci paralelno s datom J linijom (naime, u istoj ravni u dcojoj je data linija, ali tako da se ona nikada ne preseca)? Koja god od dosad predlozenih interpretacija bila prihvacena, ovo pitanje postaje empirijsko pitanje, na koje se odgovara posle posmatranja i eksperimentisanja. U svim ovim interpretacijama, empirijsko je pitanje

96

STEFAN BARKER

NEEUKLIDSKA

GEOMETRIJA

97

da Ii je svemir euklidski, Lobacevskijev, rimanski ili nesto drugo. Na osnovu pogleda na svet klasicne njutnovske fizike neko bi ocekivao da eukIidska geometrija bude'istinita, a durgi da bude lazna, kada se interpretira na neki od ovih predlozenih nacina. Njutnovski pogled na svet, na prmer, navodi nas da ocekujemo da kroz jednu tacku koja nije na putanji datog svetlosnog zraka, jedan i sarno jedan svetlosni zrak moze da putuje paralelno sa datim svetIosnim zrakom (kroz sredinu sa jednolikim indeksom prelamanja). On nas navodi da ocekujemo da kada od tri date tacke sastavimo trougao tako sto nalazimo putanje duz kojih merni stap moramo stavljati najmanji broj puta, onda ma kako veliki taj trougao mogao biti, zbir njegovih uglova uvek ce biti jednak dvama pravim uglovima. Kojegod predlozeno shvatanje prave linije izabrali, klasicna fizika bi nas navodila da ocekujemo da eukIidski sistem postane skup istinitih iskaza, kada se interpretira na taj nacin, Medutim, Ajnstajnova teorija relativnosti odbacila je taj klasicni njutnovski pogled na svet. Ajnstajnova teorija, koja je sada dobro poduprta eksperimentalnim svedocanstvom, vodi vrlo razlicitom skupu predvidanja. Prema Ajnstajnovoj teoriji, moramo ocekivati da ce se svaka dva svetlosna zraka u istoj ravni ranije ili kasnije sresti, ako se njihove putanje dovoljno produze, Takode, Ajnstajnova teorija predvida da ako biste napravili vrlo veIike trouglove uzimajuci da su njihove stranice putanje duf kojih merne stapove treba poloziti najmanji broj

puta, onda biste nasli da je zbir uglova takvih trouglova veci od dva prava ugla i da je veci ukoIiko je veca povrsina trougla. Dakle, kada se geometrija shvati na ovaj nacin, njeni iskazi su empirijski i dokazuje se da je fizicki svet po svojoj strukturi rimanski, a ne euklidski. (Strogo govoreci, prostor rimanske geometrije ima konstantnu zakrivljenost, dok se za prostor fizickog sveta dokazuje da je uvek zakrivljen, ali nije zakrivljen svuda u istoj meri.)

Interpretirana geometrija kao apriorna. Kao sto smo videli, sigurno je moguce pronaci nacine da se pripise znacenje terminu "prava linija" i drugim terminima geometrije tako da aksiome i teoreme geometrije postanu empirijski iskazi. U stvari, postoji mnostvo plauzibilnih nacina na koje se to moze uciniti (naime, nacina koji ne odstupaju mnogo od normalne upotrebe ovih termina). Nacini koje smo dosad razmotrili mnoge recenice eukIidske geometrije preobracaju u neistinite iskaze 0 svetu, dok recenice rimanske geometrije pritom postaju istinite. Mnogim filozofima se cmtlo da to resava problem: empirijski je dokazano da je prostor rimanski a ne euklidski, kazu oni; to je zavrsno, potpuno pobijanje zastarele Kantove filozofije prostora. Medutim, to je prenagljeno i nepravedno stanoviste, Da Ii jedna interpretacija nekog sistema geometrije mora njegove aksiome preobracati u empirijske iskaze? Da Ii je to jedina mogucnost? Da Ii je takode moguce interpretirati aksiome tako da one postaju apriorni iskazi?

STEFAN BARKER

100 U ovakvom shvatanju geometrije nema niceg apsurdnog Hi sasvim neadekvatnog; to je sav:seno m?guce stanoviste. To je dovoljno da se pokaze kako Je glediste 0 kojem smo r~sprav.ljali u pr~thodno~ odeljku suvise grubo: aksiome 1 teoreme mterpret~rane geometrije ne moraju biti empirijski iskazi: one mogu biti apriorni iskazi. Nejasnoce u ovom pogledu cesto nastaju z~to sto ljudi misle da ako su postulati neke. neeukhd~ ske geometrije istiniti, onda n~ ~~~ SVI. po.stulat1. euklidske geometrije da budu istimti. Om misle .da su euklidska i neeuklidska geometrija nespojive jedna s drugom i da ne mo~ obe biti ispravne. To je greska. Ljudi koji tako misle ne shvat~J~ .u ?~t~ punosti da postulati geometr~je. mogu bl~l istirnti f ili lazni samo ako se Interprenraju na neki odreden nacin: oni ne shvataju u potpunosti da Cisti, nein\I terpretirani skup postulata nije ni istinit ni l:uan. Zbunjujuce je i nejasno kada se kaze, na pn~er, da su postulati Rimanove geometrije istiniti - jer, zaista Rimanovi postulati su istiniti u nekim interpreta~ijama, a lazni u drugim. Trebalo hi reci ~a je Rimanova geometrija istinita kada se, na pnmer, termin "prava linija" interpretira tako da znaci ~u~anju svetlosnog zraka kroz sredinu sa jednolikim indeksom prelamanja (a drugi termini se interpretiraju na slican nacin) Hi da je Rimanova geometrija istinita kada se "prava linija" interpretira tako da znaci putanju duf koje bi se merni stap morae polozitd najmanji broj puta, uz pretpostavku da se temperatura stapa ne menja (a drugi termini se interpretiraju na srodan nacin). Podjednako je zbu-

NEEUKLIDSKA GEOMETRlJA

101

njujuce i nejasno reci prosto da su postulati euklidske geometrije lazni - jer su postulati euklidske geometrije istiniti u nekim interpretacijama i lazni u drugim. Trebalo bi reci da su postulati euklidske geometrije lazni ako "pravu liniju" interpretiramo tako da znaci putanju svetlosnog zraka kroz sredinu s jednolikim indeksom prelamanja ili tako da znaci ~./ putanju duz koje bi merni stap cuvan na stalnoj temperaturi morae da se polozi najmanji broj put a (dok su ostali termini interpretirani na srodan nacin), all da su postulati euklidske geometrije istiniti ako "pravu Iiniju" i druge termine interpretiramo na nacin koji je predlozen u prethodnim paragrafima, ne vezujuci njihovo znacenje strogo ni za J'/ jednu fizicku pojavu Hi postupak i postupajuci kao da je sustinski aspekat njihovog znacenja u tome da euklidski principi moraju biti zadovoljeni.

Znacenje apriorne interpretacije. Ako pretpostavimo da je moguca apriorna interpretacija geometrije koja euklidske aksiome pretvara u nuzne, apriorne istine, onda se postavljaju dva filozofska pitanja. Prvo, da Ii je ova apriorna interpretacija sin teticko a riorno znan eutradicionalnom smislu? I drugo, da Ii ovoj apriornoj interpretaciji tre a davati prednost pred empirijskim interpretacijama kao sto su one koje smo ranije pomenuli? Baveci se prvim pitanjem, razmotrimo iskaz da je zbir uglova u trouglu jednak dvama pravim uglovima. Shvatimo to kao apriornu istinu - naime, kao iskaz za koji znamo da je istinit bez pozivanja na iskustvo i koji nikakvo novo culno posmatranje

102

STEFAN BARKER

NEEUKLIDSKA

GEOMETRIJA

103

ne bi moglo oboriti. Shvacen u tom duhu, da li je taj iskaz sinteticki ili analiticki? U bavljenju tim pitanjem od odlucujuce je vaznosti razlikovati dva razlicita objasnjenja koja je dao Kant 0 razlici izmedu analitickog i sintetickog. Kant je mislio da se njegova dva objasnjenja svode u sustini na isto, ali to nije slucaj. Nas primer je sinteticki, prema drugom objasnjeniu te razlike, jer taj iskaz nije istinit V sarno na osnovu svoje logicke forme, a nemamo ni definicije na koje bismo se mogli pozvati i prevesti ga u iskaz istinit sarno na osnovu svoje logicke forme. (IIi, ako mislite da posedujemo definicije pomocu kojih bi se ovaj posebni zakon mogao prevesti u iskaz istinit sarno na osnovu svoje logicke forme, onda mozemo zastupati jos osnovnije tvrdenje: u ovoj apriornoj interpretaciji geometrije ne mogu svi zakoni euklidske geometrije da se prevedu u iskaze koji su istinitl sarno na osnovu svoje logicke forme, jer ne raspolazemo dovoljnim definicijama za tu svrhu.) Medutim, prema prvom objasnjenju ove razlike, nas primer bio bi oznacen kao analiticki iskaz: nista osim razumevanja nije potrebno da bismo mogli znati da je on istinit. Da bismo se u to uverili, razmotrimo zamisljeni slucaj da neko ko je 0 tom iskazu razmisljao jos uvek sumnja u njegovu istinitost. Kako treba opisati njegovo intelektualno stanje? Da li njegovo stanje treba opisati tako sto cemo reci da on mozda savrseno razume taj iskaz, ali je pomucena njegova sposobnost Racionalnog Uvidanja? To zaista ne bi bio zadovoljavajuci opis ovog slucaja. Ako on sumnja u taj iskaz, njegova sumnja je sarna po sebi dovoljna da pokaze

da on ne razume tal iskaz (ili ga on uopste ne razume ili ga razume na neki nacin razlicit od onog koji se podrazumeva). Ako sretnemo nekoga ko gaji takvu s~ju, pravi postupak da otklonimo tu sumnju ne bi blO.Utome da ga naterarno da otvori oci svoga Razuma I napregnuto posmatra; nije verovatno da bi takav savet bio koristan. Bilo bi korisno uputiti ga u nacin na koji smatrarno da ta recenica treba da bude shvacena. Kada se geometrijski termini razumeju u duhu koji je predlozen u prethodnom odeljku, onda je n~n~ apriorna istina da zbir uglova u trouglu mora biti jednak dvama pravim uglovima. Ali znanje 0 tome .ne predstavlja uvid koji Razum stice pomocu neke izuzetne vidovitosti - uvid u krajnju prirodu stvarnosti ili u krajnju strukturu ljudskog duha. Naprotiv, to znanje odslikava nasu resenost da geometrijske termine upotrebljavamo na odredeni nacin, Ono odslikava nasu resenost da ne nazivamo trouglom nista sto nema tu osobinu. Ovde jeznanje zasnovano na razumevanju jezika, a ne na uvidu u prirodu ili u duh. Dakle, to znanje je ovde analiticko u. p~om od ona dva smisla 0 kojima smo raspravljali u Poglavlju I, mada nije analiticko u drugom drukcijem i zaista manje vaznom smislu. ' . ~a kraju, moramo uociti jedno tesko preostalo pitanje. Da li se treba opredeliti za razumevanje geometrijskih termina na nacin ikoji recenice geometrije pretvara u empirijske iskaze Hi se treba opredeliti za razumevanje geometrijskih termina na nacin koji te iste recenice geometrije pretvara u apriorne iskaze? Oba gledista su moguca: medutim,

104

STEFAN BARKER

NEEUKLlDSKA

GEOMETRIJA

105

da Ii su oba gledista podjednako plauzibilna i korisna? Vratimo se ovde primeru koji smo ranije pomenuIi: u sesnaestom i sedamnaestom veku, u raspravi izmedu onih koji su govorili da se Zemlja krece i onih koji su govorili da miruje, nijedno glediste nije bilo apsurdno. Svako se glediste moglo prilagoditi opazenim cinjenicama. Svako se glediste, opravdanja radi, moglo pozivati na stvarnu tendenciju prisutnu u obicnom govoru 0 kretanju. Neko bi mogao cak reci da je rasprava u osnovi bila verbalna i da su oba stanovista bila podjednako ispravna. Pa ipak, reci tako nesto bilo bi pogresno i nepravedno prema dostignucu Kopernika, jer postoji razlog da mislimo kako je kopernikansko stanoviste bolje od ptolomejskog stanovista - tendencija u obicnom govoru 0 kretanju koju naglasava kopernikansko stanoviste dublja je od tendencije koju naglasava ptolomejsko stanoviste. Zbog toga je prelaz od ptolomejskog na kopemikansko stanoviste predstavljao tako vazan intelektualni napredak: on je astronomima, fizicarima i svakom drugome omogucio jasnije shvatanje onoga sto su, u izvesnom smislu, sve do tada podrazumevali pod kretanjem; istovremeno, on ih je naveo da shvate da su, u izvesnom smislu, bili u zabludi pridrzavajuci se svog heliocentricnog / uverenja, i time im je pruZio nov i istinitiji pogled na Suncev sistem. Slicno se moze desiti s izborom izmedu euklidske i neeuklidske geometrije u dvadesetom veku, Mozda bi se moglo smatrati da su one interpretacije u kojima recenice geometrije postaju empirijski iskazi upravo one interpretacije koje naglasavaju dublje

i vaznije tendencije u nasem obicnom govoru 0 prostoru, a da je to manje ona vrsta interpretacije koja recenice geometrije pretvara u apriorne iskaze. Ovo prevazilazi moc razumevanja jednog laika, ali u svakom slucaju izgleda da fizicari daju znatnu prednost stanovistu koje geometrijske termine interpretira tako da recenice geometrije postaju empirijski iskazi. Fizicari vise vole da interpretiraju euklidsku geometriju tako da ona bude lazna, nego da kazu kako gravitacija savija svetlosne zrake i skracuje merne stapove. Fizicari primenjuju Rimanovu geometriju kako bi dobili opis svemira koji je za njih podesniji i jasniji od opisa koji se dobija kada se zadrze euklidski principi. Najmanje sto mozemo reci jeste da ovaj izbor izmedu interpretiranja geometrije na takav nacin da se euklidski zakoni prostora mogu zadrzati i interpretiranja geometrije na takav nacin da se euklidski zakoni prostora moraju odbaciti, predstavlja vazan jezicki izbor one vrste koja se cesto javljala u istoriji misli. Nije rec 0 prostom empirijskom pitanju 0 istinitosti i laznosti, niti je problem sarno verbalni; to je ona vrsta slucajeva u kojima se nas problem sastoji u odlucivanju koja je od dveju suprotstavljenih tendencija dublja, pri cemu su obe tendencije prisutne u nasoj dosadasnjoj upotrebi termina 0 kojima je rec,