Otpornost Materijala

VI[A TEHNI^KA [KOLA - S U B O T I C A
Dr. FIRSTNER STEVAN dipl.ing.

O
OOT
TTP
PPO
OOR
RRN
NNO
OOS
SST
TT M
MMA
AAT
TTE
EER
RRI
IIJ
JJ A
AAL
LLA
AA
(SKRIPTA)
SUBOTICA 2000.g.
DR. FIRSTNER OTPORNOST MATERIJ ALA
1
PREDGOVOR
Iz oblasti otpornosti materijala studentima stoje na raspolaganju izvanredno napisane knjige i
priru~nici (jedan deo je dat u spisku kori{tene literature). Naàlost, pomenute knjige nisu uvek
dostupne, ili im se obim i nivo bitno razlikuju od programa predvi| enog za Vi{e tehni~ke
{kole.
Ovaj podsetnik (skripta) preporu~ujem studentima Vise tehni~ke {kole, po{to sadràj u
potpunosti odgovara planu i programu [ kole.
Trudio sam se da kori{ten metemati~ki aparat ne prevazilazi znanja ste~ena na kursevima
matematike na Vi{oj {koli. Izuzetno, ali samo u cilju jednostavnije deskripcije, koristio sam
matri~ni i tenzorski ra~un.
Redosled obra| enog gradiva je tako postavljen da omogu}ava kontinualno pra}enje.
Razumevanje gradiva podrazumeva poznavanje MATEMATI^KE ANALIZE i STATIKE na
visoko{kolskom nivou.
Raspored gradiva po poglavljima je slede}i:
UVOD kratak istorijski pregled, predmet, hipoteze i osnovne zadatke otpornosti materijala.
1. POGLAVLJ E karakteristike ravnih preseka
2. 3. i 4. POGLAVLJ E naponska stanja, deformacije, veze napona i deformacija.
5. POGLAVLJ E naponsko stanje greda
6. POGLAVLJ E deformacije greda, metode deformacionog rada, teorija elasti~nih linija.
7. POGLAVLJ E izvijanje greda
8. POGLAVLJ E obrada stati~ki neodre| enih slu~ajeva
9. POGLAVLJ E dimenzionisanje i hipoteze o slomu materijala.
Izloèno gradivo se odnosi samo na elemente i sisteme u stanju stati~ke ili dinami~ke
ravnoteè, odnosno na ravne sisteme (prave grede, krive grede i grede sa izlomljenim osama -
ramovi).
Uz svako poglavlje, kao ilustracija dat je po jedan numeri~ki primer.
2
SADR@AJ
PREDGOVOR..........................................................................1
KORI[TENE OZNAKE..............................................................9
UVOD.. ....................................................................................13
- Istorijski pregled..................................................................................................14
- Predmet otpornosti materijala..............................................................................18
- Hipoteze otpornosti materijala.............................................................................20
- Zadaci otpornosti materijala................................................................................21
1. GEOMETRIJ SKE KARAKTERISTIKE RAVNIH POVR[INA.. ......23
1.1. Generalisana geometrijska karakteristika.......................................................23
1.1.1. Povr{ina..............................................................................................24
1.1.2. Stati~ki moment povr{ine...................................................................25
1.1.3. Teì{te i teì{ni koordinatni sistem....................................................25
1.1.4. Aksijalni momenti inercije.................................................................26
1.1.5. Centrifugalni momenti inercije..........................................................27
1.1.6. Polarni moment inercije .....................................................................27
1.1.7. Otporni momenti ................................................................................27
1.1.8. Geometrijske karakteristike sloènih povr{ina ..................................28
3
1.2. Promena vrednosti geometrijskih karakteristika ravnih povr{ina usled
translatornog pomeranja koordinatnog sistema.(Steinerova teorema)............29
1.3. Promena vrednosti aksialnih momenata inercije ravnih povr{ina
usled rotacije teì{nog koordinatnog sistema................................................31
1.3.1. Glavni momenti inercije, glavne ose..................................................33
1.3.2. Invarijante momenata inercije ...........................................................36
1.4. Geometrijska interpretacija momenata inercije (elipsa inercije) ...................36
2. NAPONSKA STANJ A ..........................................................................50
2.1. Pojam napona .................................................................................................50
2.1.1. Pojam glavnih napona........................................................................52
2.1.2. Teorema o konjugovanosti tangentnih napona ..................................53
2.2. Op{te prostorno naponsko stanje....................................................................55
2.2.1. Izra~unavanje vrednosti normalnog napona.......................................58
2.2.2. Izra~unavanje vrednosti tangentnog napona......................................58
2.2.3. Glavnih naponi i poloàj glavnih ravni .............................................59
2.2.4. Izra~unavanje vrednosti napona u referentnoj
ravni pomo}u glavnih napona............................................................62
2.3. Ravno naponsko stanje...................................................................................63
2.4. Linearno naponsko stanje...............................................................................66
2.5. Grafi~ka interpretacija napona........................................................................69
2.5.1. MOHR-ovi krugovi ............................................................................69
2.5.1.1. Pozitivne vrednosti glavnih napona ......................................70
2.5.1.2. Vrednost jednog od glavnih napona je nula ..........................71
2.5.1.3. Vrednosti glavnih napona se po znaku razlikuju...................71
2.5.2. A CULMAN-ov elipsoid....................................................................73
4
3. DEFORMACIJ E .. ..........................................................................82
3.1. Pojam deformacije..........................................................................................82
3.1.1. Vektor deformacije.............................................................................85
3.1.2. Dilatacija............................................................................................85
3.1.3. Ugao klizanja (ugaono pomeranje) ....................................................86
3.2. Prostorne deformacije.....................................................................................86
3.2.1. Deformacije pri prostornom naponskom stanju.................................91
3.2.2. Deformacije pri ravnom naponskom stanju.......................................92
3.2.3. Deformacije pri linearnom naponskom stanju...................................92
3.2. Zapreminska dilatacija....................................................................................93
4. VEZE IZME\ U NAPONA I DEFORMACIJ A .........................96
4.1. POISSON-ov koeficijent ................................................................................96
4.2. Generalisani HOOKE-ov zakon.....................................................................98
4.3. Veza izme| u modula elasti~nosti (E) i modula klizanja (G) ........................100
5. NAPONSKA STANJ A RAVNIH GREDNIH NOSAÂ . ...............103
- Op{te naponsko stanje....................................................................104
- SAINT-VENANT-ov problem.......................................................106
5.1. Naponska stanja pravih greda.......................................................................108
5.1.1. Istezanje-pritisak...............................................................................108
5.1.1.1. Koncentracija napona ..........................................................113
5.1.1.2. Kontaktni naponi (HERTZ-ov napon) .................................114
5
5.1.1.3. Cevi i rezervoari ...................................................................120
- Debelozide cevi ........................................................................121
- Tankozide cevi .........................................................................126
- Rezervoari ................................................................................127
5.1.2. Smicanje...........................................................................................130
5.1.3. Uvijanje............................................................................................134
5.1.3.1. Uvijanje okruglih profila ....................................................134
- Uvijanje tankozidih cevi ...........................................................142
5.1.3.2. Uvijanje neokruglih profila .................................................143
- Uvijanje pravougaonih profila..................................................144
- Uvijanje tankih pravougaonih profila.......................................145
- Uvijanje L profila................................................................145
- Uvijanje U i I profila .....................................................146
5.1.4. Savijanje...........................................................................................147
5.1.4.1. Odre| ivanje normalnog napona (~isto savijanje) ................150
5.1.4.2. Odre| ivanje tangentnog napona..........................................153
5.1.4.3. Odre| ivanje glavnih napona................................................156
5.1.5. Asimetri~no (koso) savijanje............................................................163
5.1.5.1. Raspodela normalnog napona..............................................163
5.1.5.2. Raspodela tangentnog napona..............................................167
5.1.6. Savijanje tankozidih plo~a ...............................................................171
5.2. Savijanje krivih greda...................................................................................174
5.2.1. Odre| ivanje normalnog napona .......................................................175
5.2.2. Pomeranje neutralne ravni (ose).......................................................179
5.3. Sloèna naprezanja.......................................................................................183
5.3.1. Ekscentri~ni pritisak (istezanje) .......................................................183
5.3.1.1. Odre| ivanje jezgra preseka .................................................190
6
6. DEFORMACIJ E GREDA ..............................................................................194
6.1. Teorija deformacionog rada..........................................................................194
6.1.1. Definicija rada .................................................................................195
6.1.1.1. Odre| ivanje energije elasti~nih deformacija
kod (istezanja-pritiska) ........................................................198
kod (smicanja-uvijanja) .......................................................200
kod savijanja........................................................................203
kod op{teg prostornog naponskog stanja............................204
- Specifi~na energija elasti~nih deformacija ...........................205
- Specifi~na energija na promeni zapremine...........................206
- Specifi~na energija na promeni oblika.................................208
6.1.2. BETTI i MAXWELL ovi stavovi o zamenljivosti optere}enja.......208
6.1.3. CASTIGLIANO-va teorema............................................................211
6.1.3.1. Odre| ivanje deformacija pri elasti~nim osloncima.............214
6.1.3.2. Odre| ivanje deformacija pri fiktivnim optere}enjima ........214
6.2. J edna~ina elasti~ne linije..............................................................................218
6.2.1. Konvencije o oznakama...................................................................218
6.2.2. Op{ta diferencijalna jedna~ina elasti~ne linije.................................219
6.2.2.1. Relativni uticaj transverzalne sile.........................................222
- Kratke grede .........................................................................222
- Duga~ke grede......................................................................223
6.2.3. Pribli`na diferencijalna jedna~ina elasti~ne linije ...........................223
7
- Izra~unavanje uglovnog pomeranja (nagib) .........................223
- Izra~unavanje vertikalnog pomeranja (ugib) ........................223
6.2.4. Odre| ivanje jedna~ine elasti~ne linije
u slu~aju sloènih optere}enja (CLEBSCH-ov metod) ...................230
6.2.4.1. Oblici momentnih jedna~ina
za razne slu~ajeve optere}enja.............................................234
6.2.5. Deformacije greda sa stalnim i promenljivim presekom.................240
6.2.5.1. Grede sa stalnim presekom..................................................240
6.2.5.2. Grede sa promenljivim presekom........................................240
6.2.6. Deformacije greda sa izlomljenom
geometrijskom osom (ramovi) ..........................................................243
6.2.7. Deformacije krivih greda .................................................................250
7. IZVIJ ANJ E GREDA...........................................................................................256
7.1. Stabilnost pritisnutih greda...........................................................................256
7.1.1. Vitkost greda....................................................................................257
7.2. EULER-ov postupak ....................................................................................257
7.2.1. Odre| ivanje kriti~ne sile...................................................................257
7.2.2. Odre| ivanje kriti~nog normalnog napona........................................260
7.3. TETMAJ ER-ov postupak .............................................................................261
7.4. (w)-postupak.................................................................................................262
7.5. Dimenzionisanje i provera............................................................................263
8
8. STATI^KI NEODRE\ ENI ZADACI ...................................................................270
8.1. Odre| ivanje dopunskih jedna~ina.................................................................271
8.1.1. CLAPEYRON-ova jedna~ina ..........................................................271
8.1.2. Tabli~ni metod..................................................................................278
8.1.3. Re{avanje problema metodom deformacionog rada........................281
9. DIMENZIONISANJ E GREDA (HIPOTEZE O SLOMU)..................................288
9.1. Hipoteze o slomu materijala ........................................................................288
9.1.1. (I) - hipoteza o najve}em glavnom naponu......................................291
9.1.2. (II) - hipoteza o najve}oj dilataciji ...................................................292
9.1.3. (III) - hipoteza o najve}em tangentnom naponu ..............................292
9.1.4. (IV) - hipoteza o najve}em specifi~nom radu na promeni oblika....293
KORI[TENA LITERATURA. ...................................................................................298
9
KORI[TENE OZNAKE
) ( - op{ti koordinatni sistem
( ) jk - koordinatni sistem paralelan sa ) ( op{tim koordinatnim sistemom
( ) xy - teì{ni koordinatni sistem
( ) uv - teì{ni koordinatni sistem zaokrenut u odnosu
na ( ) xy teì{ni koordinatni sistem
( ) 3 , 2 , 1 - glavni teì{ni koordinatni sistem
( ) ( )
C C C C
y x , ; , - koordinate teì{ta (C) u ) ( i ( ) xy koordinatnim sistemima
( ) z
y - jedna~ina elasti~ne linije grede, vertikalno pomeranje
( )
'
z
y - jedna~ina nagiba grede
y x
k j
S S
S S S S
,
, , , ,

- stati~ki momenti povr{ine za ( xy jk, , ) ose
r
I - redukovani aksialni moment inercije

I I , - aksialni momenti inercije za ( ) ose
k j
I I , - aksialni momenti inercije za ose ( jk ), koje su paralelne sa ( ) osama
v u
I I , - aksialni momenti inercije za (uv ) teì{ne ose, koje su zaokrenute
u odnosu na ( ) xy teì{ni koordinatni sistem
P
I I ,
0
- polarni momenti inercije
2 , 1
I I - glavni momenti inercije
10
2 , 1
, , , I I I I
uv xy
- centrifugalni momenti inercije za (xy, , uv , 1,2) ose.
0
, , W W W
y x
- otporni momenti za (xy) ose, i za ta~ku (0)
a, b .,l, - ozna~avanje duìna
e - pomeranje neutralne ose
f - pomeranje ta~ke
i - radius inercije
g - relativni dimenzioni odnos
k - broj jedna~ina ravnoteè
l
r
- redukovana duìna
n - broj reakcija veza, broj okretaja
u - specifi~ni deformacioni rad
w - specifi~ni rad spoljnjih optere}enja, poseban faktor izvijanja
u
v
, u
f
- specifi~ni deformacioni rad na promeni zapremine i oblika
A - ravna povr{ina
A, B, C,. - ozna~avanje ta~aka
C - teì{te povr{ine
C
1
, C
2
,..,D
1
, D
2
,. - integracione konstante
D - tenzor deformacija
E - modul elasti~nosti (J OUNG-ov modul)
F - sila
F
N
, F
T
- normalna i tangentna sila
G - modul klizanja
G, g - glavna zakrivljenja
H - tenzor elasti~nosti
J - op{ta geometrijska karakteristika povr{ine
11
K - koeficijent koncentracije napona
M - momenat
M
f
, M
t
- moment savijanja i moment uvijanja (torzioni moment)
P - snaga
R, - radiusi zakrivljenja
S - koeficient stati~ke neodre| enosti
U - energija na promeni oblika
W - rad spoljnjeg sistema optere}enja
T - tenzor napona, transverzalna sila
X, Y, Z - sile u pravcima (xyz) osa
- normalni napon
D M
, - ja~ina materijala na kidanje, dozvoljeni normalni napon
r t a
, , - aksialni, tangentni i radialni normalni naponi
2 , 1
- glavni naponi
z y x
, , - normalni naponi u pravcima (xyz) osa
- tangentni napon
D M
, - ja~ina materijala na smicanje, dozvoljeni tangentni napon
zx yz xy
, , - tangentni naponi u ravnima upravnim na (xyz) ose i paralelni (yzx) osama
,.. , , , , - ugaona pomeranja
zx yz xy
, , - ugaona pomeranja u ( zx yz xy , , ) ravnima
- dilatacija (specifi~na promena duìne)
3 , 2 , 1
- glavne dilatacije
z y x , ,
- dilatacije u pravcima (xyz) osa
12
- vitkost {tapa
- POISSON-ov koeficijent
- koeficijent sigurnosti
- kontinualno optere}enje
n - jedini~ni vektor povr{ine(vektor normale)
p - vektor napona
t - elementarni vektor pomeranja
f - vektor promene oblika
{ }
j
K - sistem spoljnjih optere}enja
{ } K - ekvivalentni sistem optere}enja
{ }
S
R - (S) izabrane reakcije veza
{ } R - ekvivalentni sistem reakcije veza
( ) - ozna~avanje vektora: ( ,... , , p )
( )
z y x , ,
- ozna~avanje komponenata vektora u pravcima (xyz) osa: ( ,... , ,
z y x
p )
13
UVOD
Ako se u mislima vratimo hiljadama godina unazad, osta}emo zadivljeni pred grandiozno{}u
dela, koja su sluìla odrànju svakodnevnog ìvota (sistemi za navodnjavanje, borbena
sredstva, alati za obradu materijala, itd), opstanku i {irenju pojedinih religija (piramide u
Egiptu, svetili{ta Chichenitze, gotske katedrale, itd), ili dru{tvenom funkcionisanju naselja i
odrànju kvaliteta ìvljenja u njima (dvorci, odbranbeni sistemi, oru`ja, muzi~ki instrumenti,
itd)
Sa stanovi{ta otpornosti materijala, a u posedu dana{njih znanja, znaju}i da do rimskog doba
nisu postojala zna~ajnija pisana teoretska ili primenljiva stru~na dela (izuzetak ~ine
sporadi~ne pojave opisa), neka pitanja se sama po sebi name}u:
- Sa kakvim su teoretskim znanjem raspolagali projektanti i graditelji?
- Da li su postojali sistematizovani podaci (na kom su nivou bili) o karakteristikama
kori{tenih materijala?
- Kako su se postoje}a i novoste~ena znanja skupljala i prenosila na budu}a pokolenja?
Ako se sa pouzdano{}u jo{ne moè odgovoriti na sva postavljena pitanja, ipak se moè re}i
da su projektanti i graditelji vladali potrebnim i dovoljnim znanjima (istina ne u dana{njem
smislu re~i) pri ostvarenju, ~esto divljenja vrednih dela. I pre vi{e hiljada godina tehni~ki
problemi pri izradi i izgradnji morali su biti re{avani kao {to se to ~ini i danas, samo drugim
sredstvima.
Na osnovu stru~nih re{enja koja su sa~uvana (zgrade, putevi, transportna sredstva, oru`ja,
instrumenti, itd), da se zaklju~iti da se raspolagalo odre| enim znanjima o karakteristikama
materijala (nosivost, trajnost, elasti~na svojstva, obradivost), da su postojali postupci
dimenzionisanja, stajala su na raspolaganju osnovna znanja iz matematike i geometrije.
Postojala su upotrebljiva znanja o kori{tenju energetskih izvora (vetar, re~ni tokovi). U
postupku projektovanja zna~ajno mesto je zauzimala tradicija, kao i politi~ki odnosi vremena
u kome su dela nastajala.
Moè se sa pouzdanos}u zaklju~iti da su se postoje}a znanja, u nedostatku pisanih formi,
prenosila usmeno, sa generacije na generaciju, a svaka generacija je znanja oboga}ivala
novim iskustvima. Po{to teorijske osnove nisu postojale, upotrebljiva znanja su stvarana na
osnovu vekovima sticanih uspeha i neuspeha. Na ovaj na~in ste~ena znanja su neretko
dobijala formu tradicije, {tavi{e postajala su obele`ja pojedinih epoha (pojedine epohe gr~ke
arhitekture, gotika, geocentri~ni pogled na svet, brodogradnja, itd..)
14
Razvijena dru{tva su stimulisana realnom potrebom-da nagomilana znanja sistematizuju, i da
ih u pisanoj formi o~uvaju za kori{tenje dolaze}im generacijama. Istovremeno sve ve}i
tehni~ki zahtevi (ve}e dimenzije, ve}a optere}enja i koli~ine, bolji faktori iskori{tenja, ve}i
u~inci) doveli su do razvoja novih postupak, a sa time i novih op{tih znanja.
Mada je ve} u rimskom gra| evinarstvu postojala literatura koja se u dana{njem smislu re~i
moè okarakterisati kao stru~no-nau~na, ipak se kao vreme ra| anja odgovaraju}e literature
vezuje za period renesanse. Za taj istorijski period se vezuje ra| anje eksperimentalne fizike, i
stvaranje op{te pozitivne dru{tvene atmosfere za slobodniji razvoj ljudske misli. Velikim
koracima se razvijaju fundamentalni i primenjeni metodi (eksperimentalni metod, analiza-
sinteza, indukcija-dedukcija). Srednjevekovna dru{tvena atmosfera, koja je kao ko~nica
delovala na razvoj civilizacije, u renesansi se (naro~ito u Engleskoj) korenito menja i moè se
okarakterisati kao stimulativna za razvoj nauke. Ova konstatacija se naravno odnosi i na
fiziku, a u okviru nje na teorijsku i na primenjenu mehaniku.
Krajem XIX veka, teoretska i prakti~na znanja koja danas ~ine predmet otpornosti materijala,
izdvajaju se iz fizike, i prou~avaju kao posebna grana.
ISTORIJ SKI PREGLED
Istoriju otpornosti materijala vremenski ograni~avaju svojim delima dva velikana nau~ne
misli,, VITRUVIUS (I vek nove ere) i MAXWELL (1831-1869). U nazna~enom vremenskom
periodu stvorena je teoretska osnova, koja je polazna za primenjene discipline otpornosti
materijala. Ista sluì kao polazi{te za dalji razvoj nau~ne misli u ovoj oblasti.
Za razvoj teorije, kao i za prakti~nu primenu, zasluàn je veliki broj teoreti~ara i inènjera
prakti~ara, me| u koje se ubrajaju:
VITRUVIUS Pollio Marcus (I vek nove ere.)
U istoriji je zabeleèn kao izvanredan rimski graditelj, i kao pisac desetotomnog dela ("DE
ARCHITECTURA"). Pored stru~nog dela formulisaoje i op{ta znanja potrebna inènjeru
({irok spektar stru~nih znanja, op{ta kultura, objektivno poimanje politi~kog trenutka, ).
Dela su mu vr{ila jak uticaj na razvoj nau~ne misli u doba renesanse.
PAPPOSZ Alexandriai (IV vek nove ere.)
Bio je istaknuti gr~ki matemati~ar. Teoretski je obradio problem poluge, kose ravni,
zavojnice, zup~anik i zup~aste spojeve.
15
ALBERTI Leon Battista (1404-1472).
Firentinski matemati~ar, arhitekta, humanista i filozof. Najva`nija su mu dela ("DELLA
PITTURA" i "LUDI MATHEMATICA"). Dao je obja{njenja zakonitosti perspektive,
teoretski je objasnio osnove stereoskopije, i dao zna~ajan prilog razvoju nacrtne geometrije. U
svom delu ("DE REAEDIFICATORIA") daje iskustvene podatke za dimenzionisanje
mostova.
LEONARDO da Vinci (1452-1519).
Spada u najistaknutije li~nosti renesanse. Istakao se kao slikar, vajar, gra| evinar, ma{inac. U
svojim radovima koristi preliminarnu analizu. Za sobom je ostavio veliki opus pisanog i
crtanog materijala. Vredno je spomenuti da je koristio eksperimente kao metod rada, {to se u
njegovo doba grani~ilo sa jeresi. U stru~nom delu svog rada bavio se kinematikom, elasti~nim
sistemima, talasnom mehanikom (hidraulikom), dimenzionisanjem greda, vojnom tehnikom.
Istina samo u naznakama, inicirao je ideju o virtualnim pomeranjima. Teoretski je obradio
zavojnicu, kotura~u, itd.
GALILEI Galileo (1564-1642).
Vrlo poznat i po{tovan italijanski astronom. Bio je veliki po{tovalac Kopernika, zbog ~ega je
bio izloèn represijama. Rezultate svog rada je obuhvatio u svom delu ("DISCORSI E
DIMONSTRATIONI MATEMATISCHE INTORNO A DUE NUOVE SCIENCE").
Zanimao se za nosivost savijenih greda i analizu ravnih preseka. Kao prvi je ustanovio, da
nosivost grede optere}ene na savijanje zavisi od visine i od {irine preseka ( 2 /
2
bh ). Kasnije je
PARENT (1666-1716) ustanovio ta~an odnos ( 6 /
2
bh ).
HOOKE Robert (1635-1703).
Kao istaknuti engleski fizi~ar istakao se svojim radovima u oblasti teorije elasti~nosti. Danas
ga pamtimo po tz. HOOKE - ovom zakonu, koji uspostavlja linearnu vezu izme| u napona i
dilatacije. Rezultate vezane za spomenuta istraìvanja je objavio u svom delu ("LECTURES
de POTENTIA RESTITUTIVA OROF SPRING"). Vezano za njegova istraìvanja YOUNG
(1773-1827) je na osnovu eksperimenata odredio (E) - modul elasti~nosti (YOUNG -ov
modul)
BERNOULLI J acob (1654-1705).
Uveo je pojam elasti~ne linije, i time otvorio novu oblast u otpornosti materijala. U svim
radovima koristio je najnovije tekovine matematike svog doba (diferencialni i integralni
ra~un)
16
BERNOULLI J ohann (1667-1748).
Bio je najpo{tovaniji matemati~ar svog vremena. Postavio je osnove teorije virtualnih
pomeranja, i time dao ogroman zamah razvoju klasi~ne mehanike i otpornosti materijala.
EULER Leonhrd (1707-1783).
Najzna~ajnija dela su mu vezana za mehaniku (varijacioni princip, pojam otpornog
momenta). Istaknute rezultate je postigao na polju analize optere}enja greda. Za njegovo ime
je vezan i danas kori{ten metod za analizu izvijanje greda.
NAVIER (1785-1836).
Bavio se teorijskom i primenjenom mehanikom. Postavio je sistem izu~avanja statike u obliku
u kome se i danas koristi. Za njegovo ime vezan je metod postavljanja veze napona i
deformacije greda optere}enih na savijanje.
POISSON Simeon Denis (1781-1840).
U oblasti otpornosti materijala definisao je veze napona i deformacija u prostornom
naponskom stanju.
CAUCHY Augustin Louis (1789-1857).
Uveo je pojam napona i grafi~ku interpretaciju napona. Zasnovao je op{tu teoriju prostornog
naponskog stanja, i izveo je stav o konjugaciji tangentnih napona.
SAINT - VENANT Athemr J ean Claude Barre (1797-1886).
Za njegovo ime je vezano re{enje problema analize naponskih stanja grede. Zna~ajni su mu
rezultati na polju teorije elasti~nosti.
STEINER J acub (1798-1863).
U oblasti otpornosti materijala pamtimo ga po metodu za odre| ivanje karakteristika ravnih
povr{ina za me| usobno paralelne koordinatne sisteme.
17
CLAPEYRON Benoit Paul Emil (1799-1864).
Bio je francuski fizi~ar i inènjer. Zna~ajni su mu rezultati u oblasti prou~avanja greda sa vi{e
oslonaca.
CULMAN Karl (1821-1881).
Kao profesor ciri{kog Univerziteta, postao je poznat u oblasti teorije i primene grafostatike.
CLEBSCH Alfrd (1833-1872).
Aktivno se bavio prou~avanjem elasti~nih sistema. Sa inènjerskog stanovi{ta najzna~ajniji su
mu radovi u oblasti re{avanja problema greda sa sloènim sistemom optere}enja (univerzalna
jedna~ina elasti~ne linije).
RITTER Wilhelm (1847-1906).
Zajedno sa Culmanom, smatra se tvorcem grafi~kih metoda u prou~avanju problema iz oblasti
otpornosti materijala.
MOHR Otto (1835-1918).
Svoju aktivnost je obavljao na Univerzitetu u Drezdenu. Otpornost materijala je zaduìo
grafi~kim metodom za interpretaciju napona (Mohr-ovi krugovi), te radovima u oblasti
hipoteza o slomu materijala.
BETTI(1823-1892)., MAXWELL J ames Clerk(1831-1879).
U oblasti otpornosti materijala, za imena ovih nau~nika vezani su op{ti i posebni stavovi o
zamenljivosti optere}enja.
CASTIGLIANO Alberto (1847-1884).
Postavio je metod odre| ivanja deformacija tela na osnovu deformacionog rada. Na taj na~in je
znatno pojednostavio izra~unavanje deformacija greda u odnosu na metod elasti~nih linija.
18
TETMAYER J ohann Ludwig von (1850-1905).
Dao je veliki doprinos dimenzionisanju i proveri greda optere}enih na izvijanje.
Nabrojani nau~nici dali su neposredni doprimos teoriji i praksi otpornosti materija, ali pre njih
ili uporedo sa njima veliki broj teoreti~ara i prakti~ara dali su nemerljivi doprinos razvoju
ovog dela nauke (idejama, matemati~kim osnovama, pogledom na svet, novim tehni~kim
re{enjima,..). Njihovi radovi su otvarali nova pitanja ili inicirali nova re{enja, kao osnove za
dalji teorijski i prakti~an rad. Sa du`nim po{tovanjem prema svima, ovde }e se spomenuti
samo neka od velikih imena:
ARKHIMEDES (p.n.e. 287-217).
EUKLEIDES (p.n.e. 330-..).
NEWTON Isaac (1642-1727).
LEIBNIZ Wilhelm (1646-1716).
COULOMB C.A. (1736-1806).
WATT J ames (1736-1819).
OSTROGRADSKI M.V. (1801 - 1861).
HERTZ Heinrich Rudolf (1857 -1894.)
.
U oblasti otpornosti materijala, kao uostalom i u drugim oblastima nauke, nova tehni~ka
sredstva (ra~unarska tehnika, informatika, novi postupci merenja, novi pristupi analizi
materijala, novi materijali,), kao i novi izazovi (svemirska istraìvanja, trìsni zahtevi, )
stavljaju dana{nje i sutra{nje nau~nike i inènjere prakti~are pred nove izazove nauke i
prakse.
PREDMET OTPORNOSTI MATERIJ ALA
Predmet otpornosti materijala je prou~avanje i uspostavljanje veza izme| u sistema spoljnjih i
unutra{njih optere}enja, napona i deformacija u materijalu, te dimenzija optere}enih
elemenata i sistema.
Sa ~isto teorijskog stanovi{ta tela se mogu svrstati u:
19
KRUTA TELA
Krutim telima se nazivaju takva (apstraktna) tela koja se pri delovanju spoljnjih, unutra{njih i
reaktivnih sila ne deformi{u (relativne mere i poloàji i nakon prijema sistema optere}enja
ostaju nepromenjeni). Ovakva tela i sistemi bili su predmet prou~avanja u predmetu
STATIKA.
DEFORMABILNA TELA
U stvarnosti, kao posledica sistema optere}enja telo se deformi{e. Pri deformaciji menjaju se
me| umolekularna rastojanja, i javljaju se naponi u materijalu. U odnosu na nastale napone i
odgovaraju}e deformacije, deformabilna tela se teorijski dele na:
ELASTI^NA TELA
Ovako nazivamo tela, koja po prestanku dejstva sistema optere}enja u potpunosti poprimaju
oblik koji su imali pre prijema optere}enja.
PLASTI^NA TELA
Ovako nazivamo ona tela, koja se po prestanku dejstva sistema optere}enja ne vra}aju u
prvobitni oblik koji su imali pre optere}enja, ve} trajno zadràvaju oblik koji su dobili kao
posledicu sistema optere}enja.
ELASTI^NO-PLASTI^NA TELA
Stvarni, ugra| eni materijali (~elik, aluminijum,..) se pona{aju dvojako. Do odre| ene veli~ine
napona pona{aju se kao elasti~na tela, a po pove}anju napona se pona{aju kao plasti~na tela.
Zbog velikog zna~aja elasti~no-plasti~nih osobina materijala proizvo| a~i materijala su du`ni
da pri isporukama priloè i dijagram veze napona i dilatacija ( = E ), sa odgovaraju}im
kvantifikacijama (tz. HOOKE-ov dijagram).
STVARNI SISTEMI
Po{to se svi ugra| eni materijali u neku konstrukciju pona{aju kao elasti~no-plasti~na tela, za
o~ekivati je da }e nakon prestanka dejstva sistema optere}enja, telo, ili cela konstrukcija
zadràti jedan deo deformacija (zaostale plasti~ne deformacije), koje su nastale prilikom
dejstva optere}enja. Pojava zaostalih plasti~nih deformacija se ne moè izbe}i, ali se njene
veli~ine, metodama koji su predmet otpornosti materijala (na osnovu karakteristika materijala
i odre| enih dimenzija elemenata ili konstrukcije u celini), mogu odrediti tako, da budu unutar
unapred odre| enih, tj. dozvoljenih vrednosti.
20
HIPOTEZE OTPORNOSTI MATERIJ ALA
Kao {to je re~eno, u stvarnim konstrukcijama dolazi do promena medjumolekularnih poloàja
kao posledica delovanja sistema optere}enja. Sa druge strane tako nastale dilatacije izazivaju
napone u materijalu.
Gore pomenuti odnosi su sa stanovi{ta teorijske razrade kompleksna materija. Za potrebe
prakti~nog prou~avanja, koje treba da da dovoljno jednostavne, ali istovremeno i pouzdane i
za praksu primenljive metode, uveden je pojam IDEALNO ELESTI^NO TELO, ~ije
osobine sa velikom ta~no{}u oslikavaju STVARNE OSOBINE MATERIJ ALA. Osobine idealno
elasti~nog tela formiraju se na bazi pretpostavki vezanih samo za odre| ene fizi~ke osobine.
To zna~i da su osobine tako formulisanog tela hipoteti~ke, odnosno zasnivaju se na
HIPOTEZAMA.
Predmet prou~avanja ovog kursa }e biti samo idealno elasti~no telo.
Osnovne hipoteze vezane za formulaciju idealno elasti~nog tela su:
NEPREKIDNOST
Posmatrano telo nema fizi~kih prekida ili skokovitih promena dimenzija.
IZOTROPIJ A
Karakteristike materijala su u svim pravcima istovetna.
HOMOGENOST
Struktura materijala je u svakoj ta~ci identi~na.
21
MALE DEFORMACIJ E
Deformacije, kao posledice sistema optere}enja su male u odnosu na dimenzije elemenata ili
konstrukcije u celini, te ne uti~u evidentno na osnovnu geometriju. Ova hipoteza omogu}ava
sabiranje (superpoziciju) deformacija, kao i pojednostavljenje kori{tenog matemati~kog
aparata.
ELASTI^NE DEFORMACIJ E
Pretpostavlja se da se telo pona{a kao elasti~no, pa se pri prora~unima primenjuje HOOKE-ov
zakon.
RAVNI PRESECI
Pretpostavlja se da se pri optere}enju ravni preseci ne deformi{u.
POSTEPENOST POSTAVLJ ANJ A OPTERE] ENJ A
Optere}enje (sistem optere}enja) se emituje postepeno od NULE do NAZIVNE VREDNOSTI,
tako da ono nema za posledicu dinami~ke pojave kao {to su oscilacije. Prakti~no to zna~i da
}e se sva dalja prou~avanja odnositi na tela optere}ena u trajnom stati~kom stanju ravnoteè
(na ovaj na~in mogu se koristiti svi postulati STATIKE).
ZAMENLJ IVOST SISTEMA OPTEREÊNJ A
Sistem optere}enja koji deluje na maloj povr{ini moè se zameniti koncentrisanom silom, ako
se pri tome ne menja karakter deformacija.
ZADACI OTPORNOSTI MATERIJ ALA
Sa inènjerskog stanovi{ta, otpornost materijala re{ava dva osnovna problema i to:
DIMENZIONISANJ E
Predstavlja niz radnji, pomo}u kojih se na osnovu unapred zadatih kriterijuma (optere}enje,
vrsta materijala, veli~ina elesti}nih deformacija, faktori sigurnosti, itd.) ODRE\ UJ E
DIMENZIJ A ili dimenzije elemenata pojedine konstrukcije.
22
PROVERA
Predstavlja niz radnji pomo}u kojih se na osnovu utvrdjenih osobina neke konstrukcije
(dimenzije, stepen o{te}enosti, vrsta materijala, stepen sigurnosti, itd.) moè utvrditi
DOZVOLJ ENO OPTERE] ENJ E ili DOZVOLJ ENA DEFORMACIJ A.
23
1. GEOMETRIJ SKE KARAKTERISTIKE RAVNIH
POVR[INA
Na nosivost optere}enih elemenata, uti~u slede}i ~inioci:
- Mehani~ke osobine materija.
- Raspodela napona po preseku.
- Karakter redukovanog sistema optere}enja.
- Oblik preseka u odnosu na sistem optere}enja.
1.1. GENERALISANA GEOMETRIJ SKA KARAKTERISTIKA
Proizvoljni ravni presek povr{ine (A) postavimo u proizvoljno odabrani pravougaoni
koordinatni sistem ( ), (Sl. 1.01).
Sl. 1.01
C
1 2
i
d
I. kv. II. kv.
III. kv. IV. kv.
P
y
x
A
A
A
A A
y
max
x
max
i

i
,
( )
24
Na povr{ini (A) ozna~imo diferencijalno malu povr{inu (dA), sa koordinatama sopstvenog
teì{ta ( ), i udaljenjem teì{ta od koordinatnog po~etka ( ).
Uvedimo pojam GENERALISANA GEOMETRIJ SKA KARAKTERISTIKA POVR[INE, u vidu
slede}e funkcije:
dA J
n
A
m
=

(1.01)
Parametri (m, n) u jedna~ini (1.01) mogu imati slede}e vrednosti:
m =0,1,2 ; n =0,1,2 (1.02)
Izraz za diferencijalno malu povr{inu (dA) u koordinatnom sistemu ( , , P ) je:
d d dA = (1.03)
Ako vrednost za (dA) iz jedna~ine (1.03) uvrstimo u jedna~inu (1.01), tada dobijamo op{ti
oblik GENERALISANE GEOMETRIJ SKE KARAKTERISTIKE POVR[INE, u vidu slede}eg
integrala:
( ) ( )

d d d d d d J
f
m n
f
n m n m

= =
= =
(1.04)
Ponekad je celishodno koordinate teì{ta ( ), umesto u koordinatnom sistemu ( , , P ),
prikazati u polarnom koordinatnom sistemu ( , , P ).
Po{to parametri (m, n) mogu imati vrednosti nazna~ene vezama (1.02), generalisana
geometrijska karakteristika povr{ine (J ), definisana integralom (1.04), dobija forme, koje u
daljem radu koristimo kao definicije, i to:
1.1.1. POVR[INA
(m=0 ; n=0)
= =
A
A dA J
0 0

[ ] 0 ;
2
=
A l dA A
A
(1.05)
25
1.1.2. STATI^KI MOMENTI POVR[INE
(m=0 ; n=1), ili (m=1 ; n=0)
= =

S dA J
A
1 0
[ ]
3
l dA S
A
(1.06)
0 : . . .,
0 : . . .,
S kv IV III
S kv II I
S dA J
A
= =
0 1
[ ]
3
l dA S
A
(1.07)

0 : . . .,
0 : . . .,
S kv III II
S kv IV I
1.1.3. TE@I[TE I TE@I[NI KOORDINATNI SISTEM
Svakoj povr{ini (A) odgovara (moè se odrediti) skup pravougaonih koordinatnih sistema
(x, C, y), za koje su stati~ki momenti povr{ine (
y x
S S , ) jednaki nuli. Ugaoni poloàj
koordinatnog sistema (x, C, y) u odnosu na op{ti koordinatni sistem ( , , P ) je invarijantan
(nezavisan).
( )
( )

= =
= =
A
y
A
x
dA y S
dA y S
0
0
(1.08)
26
Za proizvoljno odabrani koordinatni sistem ( , , P ) vaè relacije koje su izvedene u statici.
(Sl. 1.01):
= =
= =
=
i
i
i
i i
A
A
c
i
i
i
i i
A
A
c
A
A
A
S
dA
dA
A
A
A
S
dA
dA
(1.09)
Na ovaj na~in odre| ena ta~ka (C) se zove TE@I[TE POVR[INE, a koordinatni sistem
(x, C, y) se zove TE@I[NI KOORDINATNI SISTEM.
1.1.4. AKSIJ ALNI MOMENTI INERCIJ E
(m =0 ; n =2 ), ili (m =2 ; n =0)
= =

I dA J
A
2 0
[ ] 0
4 2
l dA I
A
=
(1.10)
= =

I dA J
A
0 2
[ ] 0
4 2
l dA I
A
=
(1.11)
27
1.1.5. CENTRIFUGALNI MOMENTI INERCIJ E
(m =1 ; n =1 )
= =

I dA J
A
1 1
[ ]
4
l dA I
A
=
(1.12)
0 : . . .,
0 : . . .,
I kv IV II
I kv III I
(Ako je jedna, ili ako su obe ose teì{nog koordinatnog sistema ujedno i ose simetrije
povr{ine, tada je vrednost centrifugalnog momenta inercije jednak nuli)
1.1.6. POLARNI MOMENT INERCIJ E
) (
2 2 2
= +
= + = =

P
A A
I dA dA J ) (
2 2 2

0 + =

I I I
P
(1.13)
1.1.7. OTPORNI MOMENTI
Otporne momente po definici dobijamo tako, da odgovaraju}e vrednosti aksijalnih momenata
inercije podelimo sa najve}om udaljeno{}u od teì{ne ose, odnosno pola, za koju je aksijalni
moment inercije, odnosno polarni moment inercije odre| en (Sl. 1.01).
o
o
o
y
y
x
x
I
W
x
I
W
y
I
W
= = = ; ;
max max
(1.14)
28
1.1.8. GEOMETRIJ SKE KARAKTERISTIKE SLO@ENIH POVR[INA
Na osnovu znanja iz integralnog ra~una, poznato je, da se integral neke povr{ine moè izraziti
kao zbir integrala svih sastavnih delova (komponente) iste povr{ine:

+ + + =
A A A A
i
dA dA dA dA
1 2
(1.15)
U skladu sa jedna~inom (1.15), GEOMETRIJ SKE KARAKTERISTIKE SLO@ENIH RAVNIH
POVR[INA imaju oblik:
dA dA dA
dA J
n
A A
m n m n
A
m
n
A
m
i
+ + + =
= =

2 1
(1.16)
a jedna~ine (1.05, 1.06, 1.07, 1.10, 1.11, 1.12, 1.13). se mogu napisati u slede}em obliku:
=
=
= =
= =
=
i
p p
i
i i
i i
i
i
i
i
i i
i i
I I
I I
I I I I
S S S S
A A
) (
;
;

(1.17)
29
1.2. PROMENA VREDNOSTI GEOMETRIJ SKIH
KARAKTERISTIKA RAVNIH POVR[INA USLED
TRANSLATORNOG POMERANJ A KOORDINATNOG
SISTEMA. (STEINEROVA TEOREMA)
Uvedimo koordinatni sistem (j, O, k), koji je paralelan sa op{tim koordinatnim sistemom
( , , P ). Predpostavimo da je teì{ni koordinatni sistem (x, C, y) tako| e paralelan sa op{tim
koordinatnim sistemom ( , , P ), (Sl. 1.02).
Sl. 1.02
Napi{imo koordinate poloàja diferencijalno male povr{ine (dA) u odnosu na koordinatni
sistem ( ), pomo}u paralelnih udaljenja osa (a, b) i koordinata poloàja u odnosu na
koordinatni sistem ( jk ):
a k
b j
+ =
+ =
(1.18)
Koriste}i jedna~ine (1.05, 1.06, 1.07, 1.10, 1.11, 1.12, 1.13), kao i koordinate poloàja (1.18),
moèmo odrediti karakteristike ravnih povr{ina u odnosu na koordinatni sistem ( ), kao
funkcije koordinata poloàja ( jk ) i paralelnih udaljenosti osa (a, b):
j
a
b
k
j
P
O
k
dA
A
c
x
y
c

30
POLAZNE VREDNOSTI SU:
jk k j k j
I I I S S , , , ,
PARALELNA POMERANJ A OSA SU: ) , ( b a (1.19)
NOVE VREDNOSTI SU:

I I I S S , , , ,
Na osnovu definicija, karakteristike povr{ina }e biti:
A b a S a S b I dA a k b j dA I
A b S b I dA b b j j dA I
A a S a I dA a a k k dA I
A b S dA b dA j dA b j dA S
A a S dA a dA k dA a k dA S
j k jk
A A
k k
A A
j j
A A
k
A A A A
j
A A A A
+ + + = + + = =
+ + = + + = =
+ + = + + = =
+ = + = + = =
+ = + = + = =

) )( (
2 ) 2 (
2 ) 2 (
) (
) (
2 2 2 2
2 2 2 2

(1.20)
U slu~aju da se koordinatni sistem (j, 0, k) poklopi sa teì{nim koordinatnim sistemom
(x, C, y), tada su po definicij vrednosti stati~kih momenata povr{ine jednake nuli, a paralelna
udaljenja osa odgovaraju koordinatama teì{ta (Sl. 1.02),
( ) ( )
c c
y k x j
b a
S S
= =
= =
= =
,
; 0 ; 0
a jedna~ine (1.20) dobijaju slede}e forme:
A I I
A I I
A I I
A S
A S
c c xy
c y
c x
c
c
+ =
+ =
+ =
=
=

2
2
(1.21)
Na osnovu veza (1.21) se zaklju}uje, da je geometrijska karakteristika povr{ine za
koordinatne ose paralelne teì{nim koordinatnim osama, zbir teì{nih i (takozvanih)
poloàjnih karakteristika iste povr{ine. Ovaj stav je poznat pod nazivom STEINEROVA
TEOREMA.
31
Po{to se u tablica iz otpornost materijala obi~no nalaze vrednosti teì{nih momenata inercije
(
xy y x
I I I , , ) za teì{ne ose (xy), relacije (1.21) su vrlo zna~ajne, jer se pomo}u njih mogu
odrediti momenti inercije (

I I I , , ) za bilo koje paralelne ose ( ).
1.3. PROMENA VREDNOSTI AKSIJ ALNIH MOMENATA
INERCIJ E RAVNIH POVR[INA USLED ROTACIJ E
TE@I[NOG KOORDINATNOG SISTEMA
Ako se shodno slici (Sl. 1.03) teì{ni koordinatni sistem (xy) zarotira za ugao ( ) u novi
koordinatni sistem (uv), tada }e do}i do promene postoje}ih vrednosti aksijalnih momenata
inercije.
Sl. 1.03.a
POLAZNE VREDNOSTI SU:
xy y x
I I I , ,
UGAONO POMERANJ E OSA J E: (1.22)
NOVE VREDNOSTI SU:
uv v u
I I I , ,
v
u
y
x
C
dA A
x
y
u
v
(1)(2)
(1)(2)

32
Koordinate poloàja diferencijalno male povr{ine (dA) u odnosu na zarotirani koordinatni
sistem (uv) (Sl. 1.03.b) su:
Sl. 1.03.b

sin cos
cos sin
=
+ =
x y v
x y u
(1.23)
Na osnovu jedna~ina (1.10, 1.11, 1.12), i veza (1.23), vrednosti aksijalnih i centrifugalnih
momenata inercije za ose (uv) su:
( )
( )
+ =
= = =

dA x y x y
dA x y dA v I
A
A A
u

2 2 2 2
2
2
sin cos sin 2 cos
sin cos
2 sin sin cos
2 2
+ =
xy y x u
I I I I
(1.24)
( )
+ = =

dA x y dA u I
A A
v
2
2
cos sin
2 sin cos sin
2 2
+ + =
xy y x v
I I I I
(1.25)
C
dA
y
x
v
u
x sin
y cos
x cos
y sin
x
y
u
v
33
( ) ( )
+ = =

sin cos cos sin x y x y dA v u I
A A
uv
2 cos 2 sin ) (
2
1
+ =
xy y x uv
I I I I
(1.26)
Znak centrifugalnog momenta inercije (
uv
I ) je promenljiv (+, -) u zavisnosti od poloàja ( ),
odnosno jedna~ina (1.26) ima nulte vrednosti.
0 2 cos 2 sin ) (
2
1
= + =
xy y x uv
I I I I (1.27)
Ako jedna~inu (1.27) re{imo po (
o
= ), tada se moè odrediti ugaoni poloàj, koji
odgovara vrednosti ( 0 =
uv
I ):
( ) ,.. 1 , 0 ;
2
2
2
1
0
= +
= = k k
I I
I
arctg
y x
xy

(1.28)
1.3.1. GLAVNI MOMENTI INERCIJ E, GLAVNE OSE
J edna~ine (1.24, 1.25) su trigonometrijske funkcije. Ekstremi ovih funkcija se mogu
izra~unati. Po{to se funkcije (1.24, 1.25) razlikuju samo po fazi ( 2 / ), u daljem radu je
dovoljno analizirati samo jednu od dve. Kao osnova za analizu uzima se jedna~ina (1.24).
Ako odredimo ono ugaono pomeranje ( = ), za koje aksijalni moment inercije ( ( ) f I
u
= )
ima ekstremne vrednosti, tada takve vrednosti zovemo GLAVNI MOMENTI INERCIJ E, i u
daljem radu ih obeleàvamo sa (I
1
, I
2
). Odgovaraju}i koordinatni sistem se zove GLAVNI
TE@I[NI KOORDINATNI SISTEM. Ose glavnog teì{nog koordinatnog sistema se
obeleàvaju sa ( ) ( ) [ ] 2 , 1 , i zovu se GLAVNE TE@I[NE OSE.
min 2 max 1
; I I I I = = (1.29)
Unapred se ne moè odrediti kojoj od glavnih osa pripada najve}a, odnosno najmanja
vrednost glavnih momenata inercije. Za odre| ivanje se koristi poznati pristup iz matemati~ke
analize. Po tom pristupu se treba izra~unati drugi izvod funkcije aksijalnog momenta inercije
34
(1.24), pa se na osnovu znaka drugog izvoda odre| uju pripadaju}e vrednosti ekstrema.
Postupak odre| ivanja vrednosti glavnih momenata inercije, poloàji glavnih osa i njihov
karakter odre| uju se slede}im redosledom:
Poloàje glavnih osa ( = ), odre| ujemo tako, da nalazimo prvi izvod jedna~ine (1.24), i isti
izvod izjedna~avamo sa nulom:
[ ]
= +
= =
= + =
1 , 0 ;
2
2 2
0 2 cos 2 cos sin 2 cos sin 2
k k
I I
I
arctg
I I I
d
dI
y x
xy
xy y x
u

[ ] 1 , 0 ;
2
2
2
1
= +
= = k k
I I
I
arctg
y x
xy

(1.30)
Ako koristimo trigonometrijske transformacije
2 1
1
2 cos ;
2 1
2
2 sin
2 2
tg tg
tg
+
=
+
=
a vrednosti uglova ( = ) iz jedna~ine (1.30) uvrstimo u polaznu jedna~inu (1.24), dobijamo
vrednosti glavnih momenata inercije u funkciji teì{nih momenata inercije.
( ) ( )
( ) ( )
2 2
2
2 2
1
4
2
1
2
1
4
2
1
2
1
xy y x y x
xy y x y x
I I I I I I
I I I I I I
+ + =
+ + + =
(1.31)
U jedna~ini (1.28), odredili smo poloàj koji odgovara nultoj vrednosti centrifugalnog
momenta inercije (
uv
I ). Izra~unat ugao se poklapa sa vredno{}u ugla koji karakteri{e poloàje
glavnih teì{nih osa (1.30). Na osnovu toga se zaklju~uje da je vrednost glavnog
centrifugalnog momenata inercije jednak nuli.
0
2 , 1
= I
(1.32)
35
Karaklter glavnih teì{nih osa ( ) ( ) [ ] 2 , 1 odre| uje se na osnovu znaka drugog izvoda funkcije
(1.24).
Drugi izvod funkcije (1.24) je:
( )

2 sin 2 2 cos
2
2
+ =
=
xy y x
u
I I I
d
I d
(1.33)
U odnosu na znak funkcije (1.33), mogu}a su dva slu~aja:
) 1 (
)
2
(
) 2 ( ) (
2
2
2
)
2
(
) 1 ( ) (
2
2
; 0
; 0
I I I I
d
I d
I I I I
d
I d
u
u
u
u
u
u
= =
= =
+ =
=
+ =
=
(1.34)
Ako teì{ni koordinatni sistem (x, C, .y) odaberemo tako da se poklopi sa glavnim teì{nim
koordinatnim sistemom( ) ( ) [ ] 2 , 1 = = y x , tada su:
0
2 , 1
2
1
= =
=
=
I I
I I
I I
xy
y
x
(1.35)
Ako u jedna~ine (1.24, 1.25, 1.26) uvrstimo vrednosti veza (1.35), a ugao izme| u glavne
teì{ne (1), i neke proizvolje teì{ne ose (u) obeleìmo sa ( ), pa zatim primenimo
trigonometrijske transformacije,
( ) ( ) 2 cos 1
2
1
cos ; 2 cos 1
2
1
sin
2 2
+ = =
dobijamo slede}e oblike aksijalnih momenata inercije za teì{ni koordinatni sistem (uv):
( ) ( )
( ) ( )
( )

2 sin
2
1
cos sin 2 cos
2
1
2
1
sin cos 2 cos
2
1
2
1
2 1
2
2
2
1 2 1 2 1
2
2
2
1 2 1 2 1
=
+ = + + =
+ = + + =
I I I
I I I I I I I
I I I I I I I
uv
v
u
(1.36)
36
U tablicama iz otpornosti momenata, ~esto nalazimo samo glavne momente inercije. Za
odre| ivanje aksijalnih i centrifugalnih momenata inercije za proizvoljno izabrane teì{ne ose
(uv) sluè veze (1.36), {to iste ~ini izvanredno va`nim.
1.3.2. INVARIJ ANTE MOMENATA INERCIJ E
Zbog jednostavnosti matemati~kih dokaza, samo se navode slede}i odnosi, koji se nazivaju
invarijante (nepromenljivosti) odnosa aksijalnih i centrifugalnih momenata inercije:
Prva invarijanta:
const I I I I I I
y x v u
= + = + = +
2 1
(1.37)
Druga invarijanta:
const I I I I I I I I
xy y x uv v u
= = =
2
2 1
2
0
(1.38)
1.4. GEOMETRIJ SKA INTERPRETACIJ A MOMENATA INERCIJ E
(ELIPSA INERCIJ E)
Defini{imo koordinatni sistem (Sl. 1.04), }ije se ose poklapaju sa glavnim pravcima
( ) [ ] ) ) 2 ( ; 1 b a = = . Poznavaju}im pojam radiusa inercije,
A
I
i
A
I
i
A
I
i
n
n
= = = ; ;
2
2
1
1
(1.39)
defini{imo jedan skup ta~aka (N), }iji radius vektori imaju slede}u strukturu:
n
n
i
i i
r
2 1
=
!
(1.40)
Komponente vektora (1.40) u pravcima osa (a, b) su:
37
2 1
2 1
sin sin
cos cos
i i
b i
r b
i i
a i
r a
n
n
n
n
= =
= =

(1.41)
Sl. 1.04
Prvu od jedna~ina (1.36) podelima sa (A), i upotrebimo ozna~avanje (n=u):
( )

2 2
2
2 2
1
2
2
2
2
1
sin cos
: sin cos
+ =
+ =
i i i
A I I I
n
n
(1.42)
Ako u jedna~inu (1.42) uvrstimo funkcije ugla (1.41), te tako dobiveniu jedna~inu sredimo,
dobijamo jednu centralnu jedna~inu elipse:
1
2
1
2
2
2
2
= +
i
b
i
a
(1.43)
Ako na osnovu dobivene jedna~ine (1.43) nacrtamo odgovaraju~u elipsu, tada se pomo}u nje,
za jednu proizvoljno izabranu osu (u=n), koja sa glavnom osom (1) zaklapa ugao ( ), moè
odrediti vrednost aksijalnog momenta inercije, kori{tenjem veze (1.39).
(2)=b
(1)=a
C
n
n
i
1
i
2
r
n
i
n

38
A i I
A
I
i
n n
n
n
2
=
=
(1.44)
PRIMER 1.1.
Odrediti geometrijske karakteristike povr{ine pravouglog trougla, prikazanog na slici (Sl. 1.1).
SL. 1.1
Ose proizvoljnog koordinatnog sistema ( , ,P ) poklapaju se sa katetama (g, h), a paralelna rastojanja (a, b) teì{nih osa
i osa proizvoljnog koordinatnog sistema, podudaraju se sa koordinatama teì{ta (
C C
, ).
a b
C C
= = ; (P.1.01)
J edna~ina hipotenuze u koordinatnom sistemu ( , ,P ) je:
g
h
h = (P.1.02)
Geometrijske karakteristike povr{ine odre| ujemo na osnovu jedna~ine (1.04). Shodno tome, vrednost diferencijano male
povr{ine (dA) odre| ujemo pomo}u veze (1.03).
h
g
h
g
P
C
d
d
x
y
dA
c
=
a
c
=b
=h-
39
ODRE\ IVANJ E VREDNOSTI U ODNOSU NA OSE ( , )
POVR[INA
Odre| ivanje vr{imo na osnovu jedna~ina (1.04, 1.05, P.1.02).
=

=

d
g
h
h d d A
g g
h
h
g
0 0
0
0
0
gh A
2
1
=
(P.1.03)
STATI^KI MOMENTI POVR[INE
=

=

d
g
h
h d d S
g g
h
h
g
2
0 0
1
0
0
2
1
2
6
1
gh S =
(P.1.04)
iIdenti~nim postupkom se odre| uje vrednost u odnosu na osu ( ).
h g S
2
6
1
=
(P.1.05)
40
KOORDINATE TE@I[TA
Odre| ivanje vr{imo na osnovu jedna~ina (1.09, P.1.03, P.1.04, P.1.05).
= =
gh
gh
A
S
C
2
1
6
1
2
h
C
3
1
=
(P.1.06)
= =
gh
h g
A
S
C
2
1
6
1
2
g
C
3
1
=
(P.1.07)
AKSIJ ALNI MOMENTI INERCIJ E
Odre| ivanje vr{imo na osnovu jedna~ina (1.04, 1.10, 1.11, P.1.02)
=

=

d
g
h
h d d I
g g
h
h
g
3
0 0
2
0
0
3
1
3
12
1
gh I =
(P.1.08)
iIdenti~nim postupkom se odre| uje vrednost u odnosu na osu ( ).
h g I
3
12
1
=
(P.1.09)
41
CENTRIFUGALNI MOMENT INERCIJ E
Odre| ivanje vr{imo na osnovu jedna~ina (1.04, 1.12, P.1.02)
=

=

d
g
h
h d d I
g g
h
h
g
2
0 0
1
0
1
2
1
2 2
24
1
h g I =
(P.1.10)
POLARNI MOMENT INERCIJ E
Odre| ivanje vr{imo na osnovu jedna~ina (1.13, P.1.08, P.1.09)
+ = + =
3 3
12
1
12
1
hg gh I I I
P
( )
2 2
12
1
h g gh I
P
+ =
(P.1.11)
VREDNOSTI RAÛNATE NA TE@I[NE OSE ( y x, )
STATI^KI MOMENTI INERCIJ E
0 ; 0 = =
y x
S S
(P.1.12)
AKSIJ ALNI MOMENTI INERCIJ E
= =
2
3 2
3
1
2
1
12
1
h gh gh A I I
C x


42
3
36
1
gh I
x
=
(P.1.13)
= =
2
3 2
3
1
2
1
12
1
g gh hg A I I
C y

3
36
1
hg I
y
=
(P.1.14)
= = gh h g h g A I I
C C xy
2
1
3
1
3
1
24
1
2 2

2 2
72
1
h g I
xy
=
(P.1.15)
OTPORNI MOMENTI
Odre| ivanje vr{imo na osnovu jedna~ina (1.14, P.1.13, P.1.14.).
= =
3
2
36
3
max
h
gh
y
I
W
x
x
2
24
1
gh W
x
=
(P.1.16)
3
2
36
3
max
g
hg
x
I
W
y
y
= =
43
2
24
1
hg W
y
=
(P.1.17)
PRIMER 1.2.
Odrediti momente inercije za kru`ni presek prikazan na slici (Sl. 1.2).
Celishodno je, prvo na osnovu jedna~ine (1.13) odrediti vrednost polarnog momenta inercije (I
P
).
Izrazimo vrednost diferencijalno male povr{ine (dA) pomo}u polarnih koordinata:
d d dA = (P.1.18)
Sl. 1.2
Koriste}i jedna~inu (1.13), i vezu (P.1.18), izra~unava se vrednost polarnog momenta inercije (I
P
):
= =
=
= = =

... 2
0
3
2
0 0
3
2 2

d d d
d d dA I
r r
A
P
4
2
r I
P
=
(P.1.19)
x
y
C
d
dA
44
Tako| e je, na osnovu jedna~ine (1.13):
y x P
I I I + =
Po{to su teì{ne ose (xy) ujedno i ose simetrije kruga, vrednosti aksijalnih momenata inercije su:
= = =
y x P y x
I I I I I 2 2
4
4
r I I
y x
= =
(P.1.20)
PRIMER 1.3.
Odrediti momente inercije za teì{ne ose (xy), za standarni valjani profil (65 x 100 x 9), po standardu (J US C.B.111). Poloàji
ugradnje, kao i usmerenosti teì{nih osa prikazane su na slikama (Sl.1.3.a i SL.1.3.b).
1.3.a. bra 1.3.b. bra
Tabli~ne vrednosti za kori{ten profil su slede}e:
( )
4
2
4
1
0
2 . 27
160
5 . 22 415 . 0
cm I
cm I
arctg
=
=
= =
(P.1.21)
x
y
(1)
(2)
=()
x
y
(1)
(2)
=(90)
45
Vrednost aksijalnih momenata inercije za teì{ne ose (xy) pri ugradbenom obliku (Sl. 1.07.a), odre| ujemo na osnovu
jedna~ina (1.36). Vodimo ra~una da je vrednost ugla ( ) u odnosu na usmerenost osa negativna.
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( ) ( )
= =
+ = + =
+ = + =
5 . 22 2 sin 2 . 27 160
2
1
2 sin
2
1
5 . 22 cos 2 . 27 5 . 22 sin 160 cos sin
5 . 22 sin 2 . 27 5 . 22 cos 160 sin cos
2 1
0 2 0 2 2
2
2
1
0 2 0 2 2
2
2
1

I I I
I I I
I I I
xy
y
x
4
4
4
95 . 46
20 . 46
12 . 151
cm I
cm I
cm I
xy
y
x
=
=
=
(P.1.22)
Ugradbeni oblik (Sl. 1.07.b) se u odnosu na ugradbeni oblik (Sl.1.07.a), razlikuje po usmerenosti teì{nih osa i po vrednosti
ugla ( ) koja je sada pozitivna. Za ovakav ugradbeni oblik, vrednosti aksijalnih momenata inercije su:
4
4
4
95 . 46
12 . 151
20 . 46
cm I
cm I
cm I
xy
y
x
=
=
=
(P.1.23)
PRIMER 1.4.
Ugradnja dva standardna profila prikazana je na slici (Sl. 1.4). Na slici su ozna~ene te~i{ne ose (
2 2 1 1
, ; , y x y x ), kao i
tabli~ne vrednosti pojedinih mera profila.
Potrebno je odrediti teì{ne aksijalne momente inercije, centrifugalni teì{ni moment inercije, glavne momente inercije,
glavne pravce, i nacrtati elipsu inercije.
46
(Ako se vrednosti centrifugalnih momenata inercije za komponentne profile ne mogu tabli~no odrediti, tada se njihovo
izra~unavanje obavlja na osnovu jedna~ine 1.36 ).
Redosled re{avanja zadatka je slede}i:
TABLI^NE VREDNOSTI
[ ] ( ) ( )
[ ]
0 . 17 12 . 32 ..... .......... ..........
1 . 12 0 . 19
1 . 46 107 ... .......... .......... .......... ..........
1 . 29 0 . 33 ..
1 . 29 5 . 92 .......... .......... .......... ..........
77 . 1 03 . 9 43 . 1 97 . 2 4 . 11 .......... .......... ..........
) 8 60 60 ( 101 . 3 . ) 11 90 60 ( 11 . 3 . ....... .......... .......... ..........
. 2 . 1
2 , 2 1 , 1
22 21
12 11
2 1
1
4
2 1
2
2
= =
= =
= =
= =
= =
= = = = = =

y x y x
y y
x x
y x y x
I I LNI CENTRIFUGA
I I
I I GLAVNI
I I
I I AKSIALNI
cm INERCIJE MOMENTI
e e A e e A cm POVRINE
B C JUS B C JUS STANDARDI
PROFIL PROFIL
(P.1.24)
ODRE\ IVANJ E TE@I[TA (C) SLO@ENE POVR[INE
Odre| ivanje vr{imo na osnovu jedna~ine (1.09).
+
+
= =
+
+
= =
03 . 9 4 . 11
03 . 9 23 . 4 4 . 11 97 . 8
03 . 9 4 . 11
03 . 9 23 . 4 4 . 11 49 . 1
i
i
i
i
i
C
i
i
i
i
i
C
A
A
A
A
cm
cm
C
C
87 . 6
70 . 2
=
=
(P.1.25)
47
ODRE\ IVANJ E TE@I[NIH MOMENATA INERCIJ E SLO@ENE POVR[INE
Odre| ivanje vr{imo na osnovu jedna~ina (1.16 i 1.21)
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
+ + = + + + =
+ + + = + + + =
+ + + = + + + =
= =
= =
53 . 1 64 . 2 03 . 9 17 21 . 1 1 . 2 4 . 11 12 . 32
53 . 1 03 . 9 1 . 29 1 . 2 4 . 11 33
64 . 2 03 . 9 1 . 29 1 . 2 4 . 11 5 . 92
53 . 1 21 . 1
64 . 2 1 . 2
2 2 2 2 , 2 1 1 1 1 , 1
2 2 2
2 2 2
2
1 1 1
2 2 2
2 2 2
2
1 1 1
2 1
2 1
b a A I b a A I I
b A I b A I I
a A I a A I I
cm b cm b
cm a cm a
y x y x xy
y y y
x x x
4
4
4
55 . 114
93 . 99
48 . 234
cm I
cm I
cm I
xy
y
x
=
=
=
(P.1.26)
ODRE\ IVANJ E GLAVNIH TE@I[NIH MOMENATA INERCIJ E SLO@ENE POVR[INE
Odre| ivanje vr{imo na osnovu jedna~ina (1.31, i P.1.26).
( ) ( )
( ) ( )
+ + =
= + + =
2 2
2 2
2 , 1
55 . 114 4 93 . 99 8 . 234
2
1
93 . 99 8 . 234
2
1
4
2
1
2
1
xy y x y x
I I I I I I
4
2
4
1
44 . 34
28 . 300
cm I
cm I
=
=
(P.1.27)
ODRE\ IVANJ E GLAVNIH PRAVACA (GLAVNIH OSA) SLO@ENE POVR[INE
( )
=
93 . 99 8 . 234
55 . 114 2
2
1
2
2
1
arctg
I I
I
arctg
y x
xy
) 01 ( :
2
1
75 . 29
0
= + = k k (P.1.28)
48
ODRE\ IVANJ E KARAKTERA GLAVNIH PRAVACA (GLAVNIH OSA) SLO@ENE POVR[INE
Odre| ivanje vr{imo na osnovu jedna~ina (1.33 i 1.34).
( )
( ) ( ) 0 5 . 59 sin 55 . 114 2 5 . 59 cos 93 . 99 8 . 234
2 sin 2 2 cos
0 0
+ =
= +
xy y x
I I I
Na osnovu kriterijuma (1.34), karakteri glavnih osa su slede}i:
0
2
0
1
75 . 119
75 . 29
=
=
(P.1.29)
Sl. 1.4
C
2
x
2
y
2
C
1
y
1
x
1
P

4.23
4
.
2
3
C
x
y
(1)
(2)
c =
6
.
8
7
c
=2.7
i
1
i 2
8
.
9
7
1.53
-
2
.
6
4
2
.
1
6
-1.21
=
2
9
.7
5
0
1
49
ODRE\ IVANJ E RADIUSA INERCIJ E SLO@ENE POVR[INE
Odre| ivanje vr{imo na osnovu jedna~ina (1.39).
= =
= =
43 . 20
44 . 34
43 . 20
28 . 300
2
2
1
1
A
I
i
A
I
i
cm i
cm i
29 . 1
83 . 3
2
1
=
=
(P.1.30)
50
2. NAPONSKA STANJ A
2.1. POJ AM NAPONA
Kao posledeica sistema optere}enja (aktivna i reaktivna optere}enja) u materijalu se javljaju
unutra{nje sile.
Sl. 2.01
Analizirajmo jedno proizvoljno izabrano telo (Sl. 2.01), koje je vezano za pravougli
koordinatni sistem (xyz). Pretpostavimo, da na telo deluje sistem optere}enja:
[ ]
k n n
F F F F
! ! ! !
, ,......... , ,........,
1 1 +
(2.01)
A
dA
p
F
F
F
F
F
n
F
A
2
n+1
k
A
n
n
x
y
z
O
1
51
koji obezbe| uje ravnote`no stanje. Presecimo telo (u mislima) sa jednom ravni ( ), i desni
deo sa pripadaju}im podsistemom optere}enja
[ ]
k n
F F
! !
, ,.........
1 +
(2.02)
odstranimo. Leva strana tela }e i dalje biti u stanju ravnoteè ako na povr{ini (A) prese~ne
ravni ( ) bude delovao unutra{nji sistem optere}enja, koji }e zameniti odstranjeni sistem
optere}enja (2.02).
Na povr{ini (A) odaberimo ta~ku (N), i u njenoj okolini ozna~imo elementarnu povr{inu
( A ), koju karakteri{e vektor normale (n
!
) (jedini~ni vektor). Unutra{nje sile (optere}enja)
koje deluju na povr{ini ( A ), mogu se redukovati na teì{te elementarne povr{ine ( A ) u
vidu unutra{nje glavne sile ( F
!
) i unutra{njeg glavnog momenta ( M
!
).
Na osnovu odnosa glavnih unutra{njih optere}enja ( F
!
, M
!
) i povr{ine ( A ), uvode se
slede}e konvencije:
0 lim
A
M
!
(2.03)
p
dA
F d
A
F
A
!
! !

,
_
0
lim
(2.04)
Grani~nu vrednost odnosa (2.04) nazivamo VEKTOR NAPONA.
Dimenzija vektora napona je (Paskal):
[ ] [ ] Paskal Pa
dA
F d
m
N
dA
F d
p
! !
!

2
(2.05
Zbir svih redukovanih unutra{njih glavnih sila ( F
!
), na celokupnom preseku (A), mora biti
jednaka aktivnom sistemu optere}enja
[ ]
n
F F
! !
,........,
1
(2.06)
koji deluje na levoj strani tela, odnosno:
A
A
n i
i
i
dA p F F
!
! !
1
(2.07)
52
Rastavimo vektor napona ( p
!
) tako, da jedna komponenta bude paralelna sa pravcem normale
(n
!
) na ravan ( A ), a druga da bude paralelna sa elementarnom povr{inom ( A ).
Komponenta vektora napona ( p
!
) u pravcu normale (n
!
) zove se NORMALNI NAPON, i
ozna~ava se sa (
!
).
Skalarna vrednost normalnog napona (
!
) dobija se kao skalarni proizvod vektora napona
( p
!
) i vektora normale (n
!
).
n p
! !

(2.08)
Komponenta vektora napona ( p
!
), koja je paralelna sa elementarnom povr{inom ( A ), {to
istovremeno zna~i da tangira povr{inu, zove se TANGENTNI NAPON (tangencionalni,
smi~u}i), i ozna~ava se sa (
!
).
Veza izme| u vektora napona ( p
!
), vektora normale (n
!
), i tangentnog napona (
!
) je u obliku
vektorskog proizvoda:
.
( ) n p n
! ! ! !

(2.09)
Po{to se kroz odabranu ta~ku (N) moè postaviti beskona~ano veliki broj prese~nih ravni ( ),
to istovremeno zna~i da je i broj razli~itih vektora napona ( p
!
) beskona~no veliki. Skup
vektora napona nazivamo: NAPONSKO STANJ E ta~ke (N).
U zavisnosti od odabranog koordinatnog sistema, vektor napona ( p
!
) se moè predstaviti
pomo}u svojih komponenata u pravcima osa, naprimer u pravcima (normale i tangente) na
elementarnu povr{inu (ravan) ( A ), i u pravcima koordinatnog sistema (xyz):
z y x
p p p p
! ! ! ! ! !
+ + +
(2.10)
Skalarna vrednost vektora napona ( p
!
) se tako moè izraziti kao:
2
2
2 2 2
z y x
p p p p + + t + t
(2.11)
2.1.1. POJ AM GLAVNIH NAPONA
Ako prese~nu ravan ( ) odaberemo tako da se pravac normale (n
!
) poklopi sa pravcem
53
vektora napona ( p
!
), tada }e vrednost vektora normalnog napona (
!
) biti maksimalna, a
vrednost tangentnog napona (
!
) }e biti jednaka nuli.
Opisano naponsko stanje se zove GLAVNO NAPONSKO STANJ E, a odgovaraju}i normalni
napon se naziva GLAVNI NAPON.
( ) ( )
0 ;
3 , 2 , 1 max

! ! ! !
g
p
(2.12)
Sa oznakom(g=1, 2, 3) ukazujemo na to, da postoji vi{e glavnih naponskih stanja, {to }e se u
nastavku izlaganja i pokazati.
Geometrijske kategorije vezane za glavno naponsko stanje su slede}e:
GLAVNE RAVNI
Ravni u kojima deluju glavni naponi.
GLAVNI PRAVCI
Pravci u kojima deluju glavni naponi.
GLAVNI KOORDINATNI SISTEM
Koordinatni sistem ~ije se ose poklapaju sa glavnim pravcima.
GLAVNE OSE
Ose glavnog koordinatnog sistema.
2.1.2. TEOREMA O KONJ UGOVANOSTI TANGENTNIH NAPONA
Izdvojmo iz tela koje je optere}eno ravnote`nim sistemom optere}enja jedan elementarni
paralelopiped dimenzija (dx, dy, dz). Ivice paralelopipeda su ujedno i ose koordinatnog
sistema (xyz).
Pretpostavimo da su na stranicama koje odgovaraju osama (yz), vektori napona jednaki nuli
(Sl. 2.02).
54
Na stranicama tetraedra u kojima postoji vektor napona ( p
!
) nazna~ene su odgovaraju}e
normalne i tangentne komponente napona. Na suprotnim stranicama zbog diferencijalno
malih udaljenosti (dy, dz), vladaju}i naponi se razlikuju za diferencijalno male vrednosti
(
! !
d d , ).
U daljem radu }e se koristiti slede}i na~in obeleàvanja tangentnih napona:
Po{to je elementarni paralelopiped u ravnote`nom stanju, mogu}e je postaviti stati~ke
jedna~ine ravnoteè. U ovom slu~aju koristit }e se momentna jedna~ina ravnoteè u odnosu
na prese~nu ta~ku velikih dijagonala (A) paralelopipeda.
Sl. 2.02
( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( )
+ + +
+ +
dz dx dy d dz dx dy
dy dz dx d dy dz dx M
zy zy zy
yz yz yz A
2
1
2
1
2
1
2
1

yz zy

(2.13)
A
x
y
Z
o
dz
dy
dx
zy
yz

zy zy
+d

yz
yz
+d

z z
+d

y y
+d
55
Obrazac (2.13) predstavlja teoremu o KONJ UGOVANOSTI TANGENTNIH NAPONA:
(NA UZAJ AMNO UPRAVNIM RAVNIMA, TANGENTNI NAPONI SU PO INTENZITETU
J EDNAKI, A USMERENI SU, ILI PREMA, ILI OD PRESE^NE LINIJ E TIH RAVNI).
2.2. OP[TE PROSTORNO NAPONSKO STANJ E
Iz proizvoljno odabranog tela, iz okoline ta~ke (N) izdvoji se elementarni tetraedar sa
diferencialno kratkim stranicama (dx, dy, dz), i isti se prese~e sa proizvoiljno postavljenom
ravni (dA), kako je to prikazano na slici (Sl. 2.03). Telo, pa i elementarni tetraedar nalaze se u
stanju stati~ke ravnoteè. Ivice tetraedra se poklapaju sa osama koordinatnog sistema (xyz).
Sl. 2.03
y
z
x
56
Svakoj od ~etiri ravni pripadaju odgovaraju}e komponente totalnih napona (normalne i
tangentne komponente). Na me| usobno upravnim ravnima, ozna~ene su normalne i tangentne
komponente, dok je na proizvoljno postavljenoj prese~noj ravni (dA), ozna~en totalni vektor
napona ( p
!
) sa svojim komponentama ( ; )
Prese~noj ravni (dA) korespondira jedan normalni vektor (n
!
), koji sa koordinatnim sistemom
(xyz) zaklapa uglove (
x y z
; ; ):
n m l
z y x
cos ; cos ; cos (2.14)
Uvedimo vektor kolonu:
n
m
l
n
z
y
x

cos
cos
cos
!
(2.15)
Razloìmo vektor napona ( p
!
) koji deluje na prese~noj ravni (dA), na pravce osa
koordinatnog sistema (xyz), a zatim na pravac normalan tj. tangentan na prese~nu ravan.

! ! ! ! ! !
+ + +
z y x
p p p p (2.16)
Skalarna vrednost vektora napona ( p
!
) je tada:
2
2
2 2 2
z y x
p p p p + + t + t (2.17)
Ozna~ene komponente napona na stranicama, pomnoène sa povr{inom stranica na kojima
deluju, daju sistem sila, koji tetraedar drì u stati~kom stanju ravnoteè, pa za takav sistem
vaè odgovaraju}e jedna~ine ravnoteè u skalarnom obliku.
0 cos cos cos
0 cos cos cos
0 cos cos cos

x xz y yz z z z i
z zy x xy y y y i
z zx y yx x x x i
dA dA dA dA p Z
dA dA dA dA p Y
dA dA dA dA p X

(2.18)
Podelimo jedna~ine (2.18) sa (dA) i izvr{imo sre| ivanje na slede}i na~in:
57
z z y yz x xz z
z zy y y x xy y
z zx y yx x x x
p
p
p

cos cos cos
cos cos cos
cos cos cos
+ +
+ +
+ +
(2.19)
J edna~ine (2.19) predstavljaju CAUCHY-jeve jedna~ine. Iste jedna~ine moèmo predstaviti i u
matri~noj formi:
1
1
1
]
1

z
y
x
z yz xz
zy y xy
zx yx x
p

cos
cos
cos
!
(2.20)
odnosno:
n T p
! !

(2.21)
Tenzor (T) naziva se TENZOR NAPONA.
Shodno stavu o konjugovanosti tangentnih napona, slede jednakosti slede}ih tangentnih
napona:
zy yz zx xz yx xy
; ; (2.22)
Na osnovu jednakosti (2.22) sledi, da je tenzor napona (T) simetri~an i sadrì u op{tem
slu~aju {est napona.
Iz matri~nog oblika jedna~ine (2.20) moè se zaklju~iti: u svakoj ta~ci (N), i pripadaju}em
preseku (dA) koji je karakterisan vektoromnormale ( ) n
!
, mogu se odrediti vektori napona
( ) p
!
, kao funkcije normalnih i tangentnih napona koji deluju u ravnima (xy, yz, zx), a koji su
obuhva}eni tenzoromnapona (T).
U daljem radu }e se pretpostaviti, da se poznaje tenzor napona (T), tj. vladaju}i normalni i
tangentni naponi u pravcima (xyz). Zadatak }e se svoditi na odre| ivanje tj. izra~unavanje
vrednosti vektora totalnog napona( ) p
!
i njegovih komponenti (
! !
, ) u proizvoljno odabranoj
referentnoj ravni (dA) definisanoj sa vektorom normale ( ) n
!
.
58
2.2.1. IZRAÛNAVANJ E VREDNOSTI NORMALNOG NAPONA
Vektor normalnog napona predstavlja projekciju vektora napona ( ) p
!
na pravac vektora
normale ( ) n
!
, pa se isti odre| uje na osnovu skalarnog proizvoda vektora napona ( ) p
!
i vektora
normale( ) n
!
, kako je to pokazano u jedna~ini (2.08):
z
y
x
z
y
x
p
p
p
n p
cos
cos
cos

! !
(2.23)
Napi{imo jedna~inu (2.23) u skalarnom obliku, koriste}i veze (2.19):
( )
( )
( ) + + + +
+ + + +
+ + +
z z z y yz x xz
y z zy y y x xy
x z zx y yx x x

cos cos cos cos
cos cos cos cos
cos cos cos cos
(2.24)
Na osvovu veza (2.22) koje su dobivene na osnovu konjugovanosti tangentnih napona, u
daljem radu }emo koristiti kao oznake tangentnih napona (
zx yz xy
; ; ). Na taj na~in op{ti
oblik jedna~ine za normalni napon ima formu:
( )
x z zx z y yz y x xy
z z y y x x

cos cos cos cos cos cos 2
cos cos cos
2 2 2
+ + +
+ + +
(2.25)
2.2.2. IZRAÛNAVANJ E VREDNOSTI TANGENTNOG NAPONA
Vrednost vektora tangentnog napona ( ) se moè odrediti na osnovu jedna~ine (2.09), a
skalarna vrednost na osnovu jedna~ine (2.11).
2
2
2 2 2
z y x
p p p p + + t + t
Iz predhodne jednakosti izraàvamo skalarnu vrednost tangentnog napona:
2 2
2
2
+ + t
z y x
p p p
(2.26)
59
U svakom konkretnom slu~aju se preporu~uje u prvom koraku izra~unavanje vrednosti
(
z y x
p p p , , ) na osnovu jedna~ina (2.19), a zatim na osnovu jedna~ine (2.25) odre| ivanje
vrednosti normalnog napona ( ). U poslednjem koraku se na osnovu jedna~ine (2.26)
odre| uje vrednost tangentnog napona ) ( .
2.2.3. GLAVNI NAPONI I POLO@AJ GLAVNIH RAVNI
U glavnom naponskom stanju, kako je to vezom (2.12) prikazano, vektor napona ( ) p
!
i vektor
normalnog napona (
( ) g

! !
) (GLAVNI NAPON) se po intenzitetu i pravcu podudaraju, dok
je vrednost tangentnog napona (
!
) jednaka nuli.
( )
0 ;
max

! ! ! !
g
p (2.27)
Ovom naponskom stanju odgovara jedan normalni vektor, ~ije komponente treba odrediti, sa
ciljem da se defini{u glavni pravci:
( )
( )
( )
( ) g
g
g
z
g
y g
x
g
g
n
m
l
n n
cos
cos
cos
! !
(2.28)
Projekcije glavnih napona (
( ) g
) u pravcima koordinatnih osa (xyz) moèmo napisati u
matri~nom obliku:
( )
( )
( )
( )
( ) g
g
g
g
g
g
g
g n
n
m
l

0 0
0 0
0 0
(2.29)
Izraz za vektor napona ( ) p
!
, koji odgovara glavnom naponskom stanju, moè se napisati na
osnovu jedna~ine (2.21):
( ) g n T p (2.30)
60
J ednakost (2.27) moèmo napisati koriste}i veze (2.29 i 2.30):
( )
g p
( ) ( ) g g n n T (2.31)
Iz relacije (2.31) da se zaklju~iti, da su projekcije vektora napona ( ) p
!
i vektora glavnih
napona (
( ) g
) na pravce koordinatnih osa (xyz) po pravcu i intenzitetu podudarne. Napi{imo
sada matri~nu jedna~inu (2.31) u skalarnom obliku:
( ) ( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) z g g
z
g z
y
g yz x g xz
y g g
z
g zy
y
g y x g xy
x
g g
z
g zx
y
g yx
x
g x

cos cos cos cos
cos cos cos cos
cos cos cos cos
+ +
+ +
+ +
(2.32)
Skalarni sistem jedna~ina (2.32) sredimo na slede}i na~in:
( )
( )
( )
( )
0 ) (
0 ) (
0
+ +
+ +
+ +
g g z g yz g xz
g zy g g y g xy
g zx g yx g g x
n m l
n m l
n m l

(2.33)
Sistem (2.33) predstavlja tri linearne algebarske jedna~ine sa ~etiri nepoznate (
( ) g g g g
n m l , , , ).
Ako nepoznatu (
( ) g
) tretiramo kao parametar, tada re{enje sistema (2.23) postoji samo ako
je karakteristi~na determinanta sistema jednaka nuli:
( )
( )
( )
( )
0
) (
) (
g z yz xz
zy g y xy
xz yx g x

(2.34)
Determinanta (2.34) se jo{naziva i DETERMINANTA NAPONA.
Razvijanjem naponske determinante dobija se kubna jedna~ina, koja se zove
KARAKTERISTI^NA J EDNAÎNA sistema.
61
[
]
0 )
2 ( ) (
) ( ) (
2 2 2
2 2 2
2 3

+ + +
+ + + + +
xy z zx y
yz
x
zx yz xy z y x g zx yz xy
x z z y y x g z y x g

(2.35)
J ednostavniji oblik karakteristi~ne jedna~ine sistema je:
0
3 2
2
1
3
+ T T T
g g g
(2.36)
Koeficijenti (
3 2 1
, , T T T ) se nazivaju INVARIJ ANTE NAPONA (ne zavise od poloàja prese~ne
ravni).
2 2 2
3
2 2 2
2
1
2
) (
xy z zx y
yz
x
zx yz xy z y x
zx yz xy x z z y y x
z y x
T
T
T

+
+ + + +
+ +
(2.37)
Karakteristi~na jedna~ina sistema (2.35) ima tri re{enja ( 3 , 2 , 1 g ), odnosno op{tem
prostornom naponskom stanju odgovara tri glavna napona. Moè se dokazati da su pravci
normalnih napona me| usobno upravni.
3 2 1
(2.38)
Nakon izra~unavanja vrednosti glavnih napona ( )
3 2 1
, , , iste treba jedan po jedan uvrstiti u
jedna~ine (2.33). Na taj na~in se dobija tri sistema linearnih algebarskih jedna~ina sa po tri
nepoznate (
( ) ( ) ( ) g g g
n m l , , ). Re{avanjem tako dobivenih sistema odre| uju se, za svaki od
glavnih napona, komponente normalnih vektora glavnih ravni (
( ) ( ) ( ) g g g
n m l , , ).
( ) ( ) ( )
3
3
3
3
2
2
2
2
1
1
1
1
; ;
n
m
l
n
n
l
l
n
n
m
l
n
! ! !
(2.39)
62
2.2.4. IZRAÛNAVANJ E VREDNOSTI NAPONA U REFERENTNOJ RAVNI
POMO] U GLAVNIH NAPONA
Odaberimo referentni koordinatni sistem tako da se podudari sa glavnim koordinatnim
sistemom:
( ) ( ) ( ) [ ] 3 ; 2 ; 1 z y x . (2.40)
Po{to u glavnim ravnima (odgovaraju glavnim pravcima) ne deluju tangentni naponi, tenzor
napona (T) }e imati slede}i oblik:
3
2
1
0 0
0 0
0 0
T (2.41)
U ovom slu~aju, vrednost normalnog napona dobijamo na osnovu jedna~ine (2.25), koriste}i
podatke obuhva}ene tenzorom napona (2.41). U cilju razlikovanja, uglove vektora normalnog
napona (n ) u odnosu na glavne ose beleìmo sa (
3 , 2 , 1
).
( ) ( ) ( ) 3
2
3 2
2
2 1
2
1
cos cos cos + +
(2.42)
Odgovaraju}u skalarnu vrednost tangentnog napona ( ) odre| ujemo na osnovu jedna~ine
(2.26), tako {to u istu uvr{tavamo vrednosti komponenti vektora napona (2.19) i vrednost
normalnog napona (2.42). Pri uvr{tavanju vrednosti vodimo ra~una o oznakama (2.40) i o
vrednostima obuhva}enim tenzorom napona (2.41).
( ) ( )
( )
( ) ( )
( )
( ) ( ) 1
2
3
2 2
1 3
3
2
2
2 2
3 2
2
2
1
2 2
2 1
cos cos
cos cos
cos cos ) (

+
+ +
+
(2.43)
U specijalnom slu~aju, ako normalni vektor ( ) n
!
sa glavnim osama zaklapa identi~ne uglove
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
1 cos cos cos
3
2
2
2
1
2
3 2 1
+ + (2.44)
tada su izrazi za normalni i za tangentni napon na osnovu jedna~ina (2.42, 2.43, 2.44) slede}i:
) (
3
1
3 2 1
+ +
(2.45)
( ) ( ) ( )
2
1 3
2
3 2
2
2 1
+ + t
(2.46)
63
2.3. RAVNO NAPONSKO STANJ E
Ravno naponsko stanje je specijalan slu~aj prostornog naponskog stanja, kada u jednom od
pravaca koordinatnih osa ne deluju naponi (Sl. 2.04 i Sl. 2.05), odnosno svi naponi deluju u
jednoj ravni.
Ovo naponsko stanje je karakterisano sa:
!
90 ; 0 ; 0
0 ; 0 ; 0
0 ; 0 ; 0
=
= =
=
z y x
yx zx yz
z y x

(2.47)
Sl. 2.04
Slika (Sl. 2.05) predstavlja projekciju u ravni (xy):
64
Sl. 2.05
Sa slike (Sl. 2.05) se vide slede}e veze:
yx xy
y x

=
=
!
90
(2.48)
Izra~unavanje normalnih i tangentnih napona kod ravnog naponskog stanja obavlja se
pomo}u jedna~ina izvedenih kod prostornog naponskog stanja, koriste}i specifi~nosti
obuhva}ene vezama (2.47 i 2.48).
TENZOR NAPONA
Odre| ivanje vr{imo na osnovu jedna~ine (2.20, 2.21).
0 0 0
0
0
y yx
xy x
T

= (2.49)
DETERMINANTA NAPONA
( )
( )
( )
0
0 0
0
0
=
g
g y yx
xy g x

(2.50)
65
KARAKTERISTI^NA J EDNAÎNA SISTEMA
( ) 0 ) (
2 2
= + +
xy y x y x g g
(2.51)
J edna~ina (2.51) ima dva re{enja, {to zna~i da ravnom naponskom stanju odgovaraju dva
glavna napona.
IZRAZ ZA NORMALNI NAPON
x x y x x
2 sin sin cos
2 2
+ =
(2.52)
IZRAZ ZA TANGENTNI NAPON
Odre| ivanje vr{imo na osnovu jedna~ina (2.19, 2.25, 2.26).
x xy x
y x

2 cos 2 sin
2
+
=
(2.53)
IZRAZI ZA GLAVNE NAPONE
2 2
2 , 1
4 ) (
2
1
2
xy y x
y x

+
+
=
(2.54)
POLO@AJ GLAVNIH RAVNI
Poloàj glavnih ravni (ugao normalnog vektora u odnosu na ose koordinatnog sistema)
dobijamo izjedna~avaju}i prvi izvod funkcije (2.52) sa nulom (poloàj ekstrema funkcije).
( ) ( ) ( )
= + =
= =
0 2 cos 2 cos sin 2 cos sin 2
; 0
2 , 1
x xy x x y x x x
x
g x g
x
d
d
d
d

(2.55)
1 , 0 ;
2
1
2
2
1
2 , 1
= +
= k k arctg
y x
xy
(2.56)
66
2.4. LINEARNO NAPONSKO STANJ E
Linearno naponsko stanje je specijalan slu~aj prostornog naponskog stanja, kada samo u
jednom od pravaca koordinatnih osa deluju naponi (Sl. 2.06).
Ovo naponsko stanje je karakterisano sa:
0 ; 0 ; 0
0
0 ; 0 ; 0
=
= = =
= =
z y x
zx yz xy
z y x

(2.57)
Sl. 2.06
Sa slike (Sl. 2.06) se vidi slede}a geometrijska veza:
y x
=
!
90 (2.58)
Izra~unavanje normalnih i tangentnih napona kod ravnog naponskog stanja, obavlja se
pomo}u jedna~ina izvedenih kod prostornog naponskog stanja, koriste}i specifi~nosti
obuhva}ene vezama (2.57 i 2.58).
67
TENZOR NAPONA
Odre| ivanje vr{imo na osnovu jedna~ine (2.20, 2.21).
0 0 0
0 0 0
0 0
x
T
= (2.59)
DETERMINANTA NAPONA
:
( )
0
0 0
0 0
0 0
=
g
g
g x

(2.60)
KARAKTERISTI^NA J EDNAÎNA SISTEMA
( ) 0
2
=
g g x
(2.61)
J edna~ina (2.61) ima jedno re{enje, {to zna~i da linearnom naponskom stanju odgovara jedan
glavni napon.
IZRAZ ZA NORMALNI NAPON
x x

2
cos =
(2.62)
IZRAZ ZA TANGENTNI NAPON
Odre| ivanje vr{imo na osnovu jedna~ina (2.19, 2.25, 2.26).
x x
2 sin
2
1
=
(2.63)
68
IZRAZI ZA GLAVNE NAPONE
x
=
1
(2.64)
POLO@AJ GLAVNIH RAVNI
Poloàj glavnih ravni (ugao normalnog vektora u odnosu na ose koordinatnog sistema)
dobijamo izjedna~avaju}i prvi izvod funkcije (2.62) sa nulom (poloàj ekstrema funkcije).
( ) ( )
= =
= =
0 cos sin 2
; 0
, 1
x x x
x
g x g
d
d
d
d

0
1
=
(2.65)
Prostim zaklju~ivanjem moè se odrediti i maksimalna vrednost tangentnog napona, kao i
nagib preseka u kome on deluje.
o
x
45
4
2
max
= =
=
(2.66)
69
2.5. GRAFI^KA INTERPRETACIJ A NAPONA
2.5.1. MOHR-OVI KRUGOVI
U cilju prikazivanja odaberimo jedan ravan pravougli koordinatni sistem sa osama ( , ), {to
zna~i da }e se na osu ( ) nanositi i vrednosti glavnih napona (
2 1
, ). Za polazni
koordinatni sistem odaberimo glavni teì{ni koordinatni sistem ( ) ( ) [ ] 2 , 1 . Ugao izme| u
normalnog vektora (n ) i glavne ose (1) obeleìmo sa (
1
).
Po{to se radi o ravnom naponskom stanju, za odre| ivanje normalnog i tangentnog napona
koristimo relacije (2.52 i 2.53), vode}i ra~una o tome da se pravci polaznih osa poklapaju sa
glavnim pravcima ( ) ( ) [ ] 2 ; 1 y x , i da je za glavne teì{ne ose centrifugalni moment
jednak nuli.
1
2
2 1
2
1
sin cos + =
1
2 1
2 sin
2

=
Transformi{imo prvu jedna~inu koriste}i slede}e trigonometrijske veze:
( ) ( )
1 1
2
1 1
2
2 cos 1
2
1
cos ; 2 cos 1
2
1
sin + = =
Nakon obavljene transformacije i sre| ivanja, jedna~ine za normalni i tangentni napon dobijaju
oblike:
1
2 1 2 1
2 cos
2 2

=
+
(2.67)
1
2 1
2 sin
2

= (2.68)
Ako jedna~ine (2.67 i 2.68) dignemo na kvadrat pa ih saberemo, dobijamo slede}u jedna~inu:
2
2 1 2
2
2 1
2 2

= +
(2.69)
70
J edna~ina (2.69) po strukturi predstavlja jedna~inu kruga /( )
2 2 2
) ( r b y a x = + /. Na
osnovu toga se moè izvesti zaklju~ak da se u jednoj ta~ci (N), veza izme| u normalnog,
tangentnog i glavnih napona, a uz poznavanje poloàja prese~ne ravni (
1 2 1
, , , , ), moè
grafi~ki predstaviti pomo}u kruga ~ije su ose ( , ) (MOHR-ov krug napona).
Prikaza}emo slede}e karakteristi~ne slu~ajeve odnosa vrednosti glavnih napona (
2 1
, ):
2.5.1.1. POZITIVNE VREDNOSTI GLAVNIH NAPONA ( ) 0 ; 0
2 1

Ovaj slu~aj odgovara ravnom naponskom stanju (Sl. 2.07).
Sl. 2.07
1

2
+
2
N
p
0

1 2
-
2
1
1
2
71
2.5.1.2. VREDNOST J EDNOG OD GLAVNIH NAPONA J E NULA ( ) 0 ; 0
2 1
=
Ovaj slu~aj odgovara linearnom naponskom stanju (Sl. 2.08).
Sl. 2.08
2.5.1.3. VREDNOSTI GLAVNIH NAPONA SE PO ZNAKU RAZLIKUJ U
( ) 0 ; 0 ....( ) 0 ; 0
2 1 2 1

Ovaj slu~aj odgovara ravnom naponskom stanju (Sl. 2.09).
Sl. 2.09
2
N
0
2
2
(
-
)
1

2
2
-
=
T 1
2
=
T
1
2
N
p
0
1
2
=
1
= =
x
1
-
0
2

1 1
2
72
Sa slike (Sl. 2.09) se vidi, da se moè odrediti jedan ugao preseka (
T
=
1
) u kome egzistira
samo tangentni napon, dok je vrednost normalnog napona jednak nuli. Ovakvo naponsko
stanje se zove ÎSTO NAPONSKO STANJ E. Tako| e se sa iste slike mogu o~itati vrednosti za
normalni i tangentni napon pri ~istom naponskom stanju.
( )
0
1
=
=
T

(2.70)
( ) 2 1
1

=
=
T
(2.71)
Ugao preseka (
T
=
1
) u kome nalazimo ~isto naponsko stanje je vidljivo sa slike (Sl. 2.09):
2
2 1

= arctg
T
(2.72)
I u ovom slu~aju odnosa glavnih napona (kao i u predhodna dva) maksimalna vrednost
tangentnog napona je:
) (
2
1
2 1 max
=
(2.73)
Ako se maksimalna vrednost tangentnog napona èli izraziti u koordinatnom sistemu (xy),
tada se glavni naponi u jedna~ini (2.73) trebaju zameniti izrazima (2.54):
xy y x
4 ) (
2
1
2
max
+ =
(2.74)
Prikazana analiza se odnosila na ravan (xy). Naravno, na identi~ni na~in se mogu izraziti
odgovaraju}e veze za ravni (yz) i (zx):
2
2 1 2
2
2 1
2 2

= +

(2.75)
2
3 2 2
2
3 2
2 2

= +

(2.76)
2
1 3 2
2
1 3
2 2

= +

(2.77)
73
J edna~ine (2.75, 2.76, 2.77) se mogu prikazati jednom zajedni~kom slikom (Sl. 2.10)
Sl. 2.10
Slika (Sl. 2.10) predstavlja ustvari grafi~ku interpretaciju prostornog naponskog stanja.
Vidljivo je, da je maksimalna vrednost tangentnog napona jednaka polovini razlike najve}e i
najmanje vrednost glavnih napona.
2
3 1
max

=
(2.78)
2.5.2. CULMANOV ELIPSOID
Analizirajmo prostorno naponsko stanje pomo}u jednog koordinatnog sistema, ~ije se ose
poklapaju sa glavnim pravcima ( ) ( ) ( ) [ ] 3 , 2 , 1 (Sl. 2.11). Presek u proizvoljno odabranoj ta~ci
(N) definisan je normalnim vektorom (n ):
3
2
1
cos
cos
cos
= n (2.79)
3
o
N
max
74
U ovom slu~aju vektor napona ima oblik:
3
2
1
3
2
1
cos
cos
cos
0 0
0 0
0 0
= p
"
(2.80)
Napi{imo predhodnu matri~nu jedna~inu (2.80) pomo}u skalarnih jedna~ina, i uredimo ih
prema funkciji uglova:
3
3
2
2
1
1
cos
cos
cos
z
y
x
p
p
p
=
=
=
(2.81)
Koriste}i vezu
1 cos cos cos
3
2
2
2
1
2
= + +
dignimo jedna~ine (2.81) na kvadrat, pa ih saberimo:
1
2
3
2
2
2
2
=

z
y
x
p
p
p
(2.82)
Dobivena jedna~ina (2.82) predstavlja jedna~inu elipsoida, i zove se CULMANOV ELIPSOID
NAPONA.
75
Sl. 2.11
Na osnovu jedna~ine elipsoida (2.82) mogu se napisati tri jedna~ine elipse koje odgovaraju
pojedinim glavnim ravnima:
1
1
1
2
1
2
3
2
3
2
2
2
2
2
1
=

x z
z
y
y
x
p p
p
p
p
p
(2.83)
Analizirajmo prvu od tri predhodne skalarne jedna~ine, koja predstavlja jedna~inu elipse.
Projekcije (
y x
p p , ) vektora napona ( p ) u ta~ci (N), odre| uju se iz prve dve jedna~ine
sistema jedna~ina (2.81).
Na elipsi (Sl. 2.12), prikazan je vektor napona ( p ) pomo}u komponentnih vektora (
y x
p p , ).
Ugao izme| u vektora napona ( p ) i komponente (
x
p ) ozna~en je sa ( ).
1 1
2 2
cos
cos

= =
x
y
p
p
tg
Po{to je [ ]
1 2
90 = , oblik predhodne veze }e biti:
1
1
2
tg tg = (2.84)
(1)
(2)
(3)
1
2
3
c
76
Sl. 2.12
Na (Sl. 2.12) je prikazano i razlaganje vektora napona ( p ) koji deluje u ta~ci (N), na
normalni napon ( ) i tangentni napon ( ). Ozna~en je pravac normalnog napona (n ) u
odnosu na glavni pravac (1) uglom (
1
), kao i vrednosti glavnih napona (
2 1
, ).
Na prikazan na~in se, pomo}u CULMAN-ove elipse (elipsa) mogu grafi~kim metodom
odrediti vrednosti normalnog i tangentnog napona ( , ) u bilo kojoj ta~ci (N), u funkciji
glavnih napona (
2 1
, ) i ugla (
1
) u odnosu na glavni pravac (1).
PRIMER 2.1.
Vrednosti napona koji deluju u ta~ci (N), prikazane su slede}im tenzorom napona (T):
0 0 0
0 20 20
0 20 100
= T (P.2.01)
(1)
(2)
N
1
2
1
x
p
= cos
2
y
p
=
sin
77
Uglovi prese~ne ravni u ta~ci (N), odre| eni su komponentama normalnog vektora ( n ):
0
60 cos
30 cos
0
0
= n (P.2.02)
Odnosno:
0 0
60 ; 30
20
20
100
= =
= =
=
=
y x
yx xy
y
x
MPa
MPa
MPa

(P.2.03)
Naponsko stanje je prikazano slikom (Sl. 2.1)
Sl. 2.1
Potrebno je izra~unati vrednosti normalnog i tangentnog napona ( , ), vrednosti glavnih napona (
2 1
, ), kao i poloàj
glavne ravni (
1
). Naponsko stanje je potrebno prikazati pomo}u MOHR-ovog kruga napona.
Tenzor napona (P.2.01) odgovara ravnom naponskom stanju.
78
ODRE\ IVANJ E NORMALNOG NAPONA
+ =
= + =
0 0 2 0 2
2 2
30 2 sin 20 30 sin 20 30 cos 100
2 sin sin cos
x x y x x

MPa 68 . 62 =
(P.2.04)
ODRE\ IVANJ E TANGENTNOG NAPONA
=
= +
=
0 0
60 cos 20 60 sin
2
20 100
2 cos 2 sin
2
x xy x
y x

MPa 6 . 44 =
(P.2.05)
ODRE\ IVANJ E GLAVNIH NAPONA
( )
( )
+ +
+
=
= +
+
=
2 2
2 2
2 , 1
20 4 20 100
2
1
2
20 100
4
2
1
2
xy y x
y x

s
MPa
MP
30 . 15
72 . 104
2
1
=
=
(P.2.06)
79
ODRE\ IVANJ E POLO@AJ A GLAVNIH RAVNI
= = +
=
= +
=
0 ...
2
1
20 100
20 2
2
1
2
1
2
2
1
2 , 1
k k arctg
k arctg
y x
xy
0
1
2 . 13 =
(P.2.07)
PREDSTAVLJ ANJ E MOHR-ovog KRUGA
Predstavljanje vr{imo u skladu sa slikom (2.07).
Izra~unate (odre| ene) vrednosti napona (P.2.04, P.2.05, P.2.06) prikazane su MOHR-ovim krugom (Sl. 2.2.).
Sl. 2.2
o
=44.6
=62.68
=15.28
2
=104.72
1
[MPa]
[MPa]
80
PRIMER 2.2.
Na osnovu podataka iz primera (2.1), potrebno je odrediti vrednosti normalnog i tangentnog napona ( , ) u ta~ci (N) i
ravni preseka ~iji vektor normale ( n ) zaklapa ugao (
0
45 =
x
) u odnosu prema osi (x), kori{tenjem CULMAN-ove elipse.
U primeru (2.1), izra~unate su vrednosti glavnih napona (
2 1
, ):
MPa
MPa
30 . 15
7 . 104
2
1
=
=
kao i ugaoni poloàj glavne ravni:

0
1
2 . 13 =
Prikaìmo ugaone odnose na slici (Sl.2.3):
Sl. 2.3
0
1 1
2 . 58 = + =
x
(P.2.08)
Komponenta vektora napona ( p ) na pravac ose (x) je (
x
p ), ~iju vrednost odre| ujemo pomo}u prve od jedna~ina (2.81).
= =
0
1 1
2 . 58 cos 72 . 104 cos
x
p
MPa p
x
14 . 55 = (P.2.09)
Na osnovu izra~unatih vrednosti glavnih napona (
2 1
, ), moè se nacrtatu CULMAN-ova elipsa. Koriste}i vrednost
komponentnog napona (
x
p ) u pravcu ose (x), koja je izra~unata jedna~inom (P.2.09), odre| ujemo vektor napona ( p ). U
daljem postupku koristimo ugao (
1
), te o~itavamo vrednosti normalnog i tangentnog napona ( , ).
x
y
o
(1)
(2)
n
1
81
Na osnovu usvojene razmere, sa slike (Sl. 2.4), o~itavamo slede}e vrednosti normalnog i tangentnog napona ( , ):
MPa
MPa
29
49
(P.2.10)
Sl. 2.4
(1)
(2)
o
=15.28
2
=104.72
1
p
2
p
1
p
1
n
50 MPa
82
3. DEFORMACIJ E
3.1. POJ AM DEFORMACIJ E
Posmatrajmo jedno telo proizvoljnog oblika, i proizvoljne zapremine (V
o
), koje je vezano za
pravougli koordinatni sistem (xyz) (Sl. 3.01). Odaberimo unutar tela jednu ta~ku (N), i veìmo
za ta~ku pravougli koordinatni sistem (nm), ~ije se ose poklapaju sa stranicama (l, b)
elementarnog pravougaonika (NMJ K).
Sl. 3.01
Ako telo opteretimo sistemom optere}enja
[ ]
k
F F F
! ! !
........, .,........ ,
2 1
(3.01)
ono }e promeniti oblik i zapreminu. Promena oblika i zapremine tela naziva se
DEFORMACIJ A. Kao {to je to na slici (Sl. 3.01) prikazano, tokom deformacije ta~ka (N)
dospeva u novi poloàj (N
D
), a elementarni se pravougaonik (NMJ K) deformi{e (menja svoje
dimenzije i oblik) u povr{inu (N
D
, M
D
, J
D
, K
D
). Ukupnu deformaciju moèmo razloìti
(prikazati u vi{e faza) pomo}u komponentnih deformacija. U skladu sa hipotezom o
superpoziciji deformacija, fazne deformacije moèmo sabrati, i dobiti ukupnu deformaciju
(Sl. 3.02).
y
m
n
N
M
J
K
l
l
b
b
F
F
F
F
3
2
k
x
z
O
V
V
o
m
n
N
M
J
K
l
l
b
b
D
D
D
D
D
D
D
D
D
D
1
NEOPTERE] ENO OPTERE] ENO
83
1. Faza: Koordinatni sistem (n, m) se translatorno pomeri u novi poloàj (n
1
, m
1
), a pri tome
se oblik elementarnog pravougaonika ne menja.
2. Faza: Koordinatni sistem (n
1
, m
1
) se zarotira u poloàj (n
2
, m
2
), a pri tome se oblik
elementarnog pravougaonika ne menja.
3. Faza: Pravi ugao koordinatnog sistem (n
2
, m
2
) se menja (deformi}e), i dobija vrednost
(90
o
- ), dok koordinatne ose zauzimaju poloàje (n
D
, m
D
).
4. Faza: U pravcu osa (n
D
, m
D
) dolazi do promene duìna stranica pravougaonika
(
D D
b b l l , ).
Prve dve faze deformacija predstavljaju relativnu promenu poloàja ta~ke (N) i elementarnog
pravougaonika (MNJ K), dok poslednje dve faze predstavljaju deformaciju elementarnog
pravougaonika (NMJ K).
Sl. 3.02
Na osnovu stava o konjugaciji tangentnih napona, na stranicama (l, b) elementarnog
pravougaonika (MNJ K) deluju tangentni naponi istog intenziteta, a usmereni su od, ili ka
koordinatnom po~etku, pa su i ugaone deformacije koje su posledica dejstva tangentnih
napona iste, i imaju vrednosti ( 2 / 1 ).
[ ] [ ]
2
1
2 2
= =
D D
m m n n (3.02)
2
m
n
M
M
M
J
K
l
b
b
D
D
2
1
D
D
D
D
D
l
D
D
2
2
-
m
n
N
M
J
K
l
l
b
b
m
n
N
1
1
D
m
n
2
2
y
x
z
O
84
Ukupna ugaona deformacija elementarnog pravougaonika (MNJ K) je:
( ) ( ) ( )
D D D D
m n m m n n = + = + =
2 2
1
2
1
2 2

(3.03)
Analizirajmo detaljnije trouglove (N
D
, M
D
, M
2
) i (M
2
, M
3
, M
D
) (Sl. 3.03), a stranice trougla
(M
2
, M
3
, M
D
) posmatrajmo kao vektore.
Sl. 3.03
U koordinatnom sistemu (xyz) deformaciju elementarnog pravougaonika (MNJ K) moèmo
opisati pomeranjem (
D
M M
2
), koje }emo obeleìti vektorom (t ).
Vektor (t ) se naziva ELEMENTARNI VEKTOR POMERANJ A.
Razloìmo elementarni vektor pomeranja (t ) na dve komponente, i to u pravcu koji je
upravan na osu (n
D
) i na pravac koji je paralelan sa osom (n
D
):
l a t + = (3.04)
N
M
M
D
2
M
D
3
t
l
l
l
D
2
n
l
a
y
x
z
O
n
D
85
Podelimo vektorsku jedna~inu (3.04) sa (l), i izra~unajmo grani~nu vrednost:

+ =
0
lim
l
l
l
l
a
l
t
0 0 0
lim lim lim

l l l
l
l
l
a
l
t
(3.05)
Na osnovu ~lanova jedna~ine (3.05,) uvedimo slede}e definicije (pojmove):
3.1.1. VEKTOR DEFORMACIJ E
f
dl
t d
l
t
l
= =
0
lim
(3.06)
Grani~na vrednost jedna~ine (3.06) se obeleàva sa vektorom ( f ), a naziva se VEKTOR
DEFORMACIJ E.
Vektor deformacije ( f ) je vezan za ta~ku (N). Za ta~ku (N) se moè vezati beskona~no veliki
broj koordinatnih sistema (nm), {to navodi na zaklju~ak da je i broj vektora deformacije ( f ) u
jednoj ta~ci (N) beskona~no veliki. Skup svih vektora deformacije ( f ) u ta~ci (N) naziva se
STANJ E DEFORMACIJ E.
Vektor deformacije ( f ) je bezdimenziona veli~ina.
3.1.2. DILATACIJ A
=
dl
dl
l
l
l 0
lim
(3.07)
Grani~na vrednost jedna~ine (3.07) se po definiciji zove DILATACIJ A (relativna promena
duìne).
86
Ako osi (n) odgovara jedan jedini~ni vektor (n ), tada se intenzitet dilatacije ( ) izra~unava
kao skalarni proizvod vektora deformacije ( f ) i jedini~nog vektora (n ).
n f = (3.08)
3.1.3. UGAO KLIZANJ A (UGAONO POMERANJ E)
2
lim
0
l
l
a
(3.09)
Grani~na vrednost jedna~ine (3.09) se po definiciji zove UGAO KLIZANJ A (ugaono
pomeranje)
Dilatacije ( ) i uglovi klizanja ( ) se po konvenciji zovu ] INIOCI DEFORMACIJ E.
3.2. PROSTORNE DEFORMACIJ E
Izdvojmo iz deformisanog tela, iz okoline ta~ke (N) jedan diferencijalno mali paralelopiped,,
~ije su stranice dimenzija (dx, dy, dz) (Sl. 3.04). Velika dijagonala diferencijalnog
paralelopipeda je (dl). Ivice paralelopipeda se podudaraju sa osama koordinatnog sistema
(xyz). Paralelno sa dijagonalom postavimo jedini~ni vektor (n ). J edini~ni vektor (n ) zaklapa
istovetne uglove sa koordinatm osama (xyz) koje smo koristili kod analize naponskih stanja
(jedna~ina 2.15).
n
m
l
n
z
y
x
z y x
= =

cos
cos
cos
cos , cos , cos
(3.10)
Opteretimo difeferecijalno mali paralelopiped. Kao posledica optere}enja javljaju se prostorne
deformacije. Prostorne deformacije se o~ituju promenom duìne i poloàja dijagonale (dl),
odnosno diferencijalnim vektorom pomeranja ( t d ) ta~ke (M). Izraz "diferencijalni" je
odgovaraju}i diferencijalnim dimenzijama paralelopipeda.
87
Sl. 3.04
Veze izme| u duìna stranica paralelopipeda, i duìne velike dijagola su slede}e:
n dl
m dl
l dl
dz
dy
dx
=
=
=
(3.11)
Odredimo komponentu diferencijalnog vektora pomeranja ( t d ) u pravcu ose (x).
( )
x x
dt dt = (3.12)
Vektor pomeranja u pravcu ose (x) je posledica deformacija u ravnima (xy) i (zx). Shodno
stavu o superpoziciji deformacija, ukupno pomeranje u pravcu ose (x) razloìt }emo na vi{e
faza, a zatim }emo komponentna pomeranja sabrati, i tako dobiti ukupan iznos pomeranja.
(Sl. 3.05):
1. Faza: pomeranja u pravcima osa (xy) u ravni (xy) - (M, M
1
)
2. Faza: ugaona pomeranja u ravni (xy) - M
1
, M
2
).
3. Faza: pomeranja u pravcima osa (zx) u ravni (zx) - (M
2
, M
3
)
4. Faza: ugaona pomeranja u ravni (zx) - (M
3
, M
D
)
y
x
z
N
dx
d
z
d
y
dl
dt
z
M
n
M
D
88
Superpozicija (zbir) pomeranja u pravcu ose (x) je:
( ) ( ) ( ) ( )
4 3 2 1 x x x x x
dt dt dt dt dt + + + = (3.13)
Sl. 3.05
M
D
M
D
N
D
N
D
y
x
x
z
M
M
M
1
M
1
M
2
M
2
=M
3
M
3
a
b
2
zx
2
xz
2
xy
2
yx
dy
dy
dx
dz
dx
dz
dt
x
,
, ,
,
,
,,
,,
,, ,,
,,
89
Sa slike (Sl. 3.05) se mogu odrediti komponente pomeranja ozna~ene u jedna~ini (3.13).
( )
( ) ( )
( )
( )
( ) ( )
( ) ( ) [ ] 0
2
1
2
1
2
1
0
0
2
1
2
1
2
1
2 1
4
3
2
1
+ =
+ =
=
+ =
+ =
= =
zxy x x zx
zx x
x
xy xy
yx x
x x
dk dk b
b dz dz dt
dt
dx dx a
a dy dy dt
dx dx dt

(3.14)
Uvrstimo vrednosti iz jedna~ina (3.14) u jedna~inu (3.13), stim da diferencijalne veli~ine
drugog reda zanemarimo.
dz dy dx dt
zx yx x x

2
1
2
1
+ + = (3.15)
Ako predhodnu jedna~inu podelimo sa (dl) i vodimo ra~una o relacijama (3.06, 3.07, 3.09,
3.10), tada se dobija komponenta vektora deformacije u pracu ose (x).
n m l f
zx yx x x

2
1
2
1
+ + = (3.16)
Na identi~an na~in se mogu odrediti i komponente vektora deformacije i u pravcima osa (yz).
Kao rezultat, prikazuju se tri skalarne jedna~ine, koje u stvari predstavljaju komponente
vektora deformacije ( f ) u pravcima osa (xyz)
n m l f
n m l f
n m l f
z yz xz z
zy y xy y
zx yx x x

+ + =
+ + =
+ + =
2
1
2
1
2
1
2
1
2
1
2
1
(3.17)
90
Predstavimo predhodni sistem jedna~ina u matri~noj formi:
n
m
l
f
f
f
f
z yz xz
zy y xy
zx yx x
z
y
x

2
1
2
1
2
1
2
1
2
1
2
1
= = (3.18)
ili jednostavnije
n D f =
(3.19)
U jedna~ini (3.19), tenzor (D) se zove TENZOR DEFORMACIJ A.
Pri analizi naponskih stanja do{lo se do matri~nog oblika (2.21) vektora napona ( p ), koji je
sadràvao sve podatke vezane za naponsko stanje.
Matemati~ka struktura vektora napona ( p ) ODGOVARA matemati~koj strukturi vektora
deformacija ( f ) (matemati~ki strukturni identitet).
f p
(3.20)
Ova ~injenica nam omogu}ava, da u jednoj ta~ci (N), uz definisani pravac pomo}u jedini~nog
vektora (n ), odredimo sve ~inioce deformacije ( , ), koriste}i obrasce uspostavljene kod
naponskih stanja, stim da se u obrascima treba izvr{iti zamena oznaka shodno matemati~kom
strukturnom identitu (3.20).
Matemati~ki strukturni identitet (3.20) }emo prikazati matri~nom formom matemati~kog
strukturnog identiteta tenzora napona i tenzora deformacija, po{to obe strane jedna~ine
identiteta (3.20) sadrè identi~ne jedini~ne vektore:
z yz xz
zy y xy
zx yx x
z yz xz
zy y xy
zx yx x
n D n T

2
1
2
1
2
1
2
1
2
1
2
1
(3.21)
91
Shodno opisanom matemati~kom strukturnom identitetu, koristi}emo odgovaraju}a
obeleàvanja:

2
1
3 , 2 , 1 3 , 2 , 1
(3.22)
3.2.1. DEFORMACIJ E PRI PROSTORNOM NAPONSKOM STANJ U
3.2.1.1. DILATACIJ A
Odre| ivanje vr{imo na osnovu veza (2.25 i 3.22).
( ) nl mn lm n m l
zx yz xy z y x
+ + + + + =
2 2 2
(3.23)
3.2.1.2. UGAO KLIZANJ A
2 2 2 2
2 + + =
z y x
f f f
(3.24)
3.2.1.3. DILATACIJ A U FUNKCIJ I GLAVNIH DILATACIJ A
2
3
2
2
2
1
n m l + + =
(3.25)
3.2.1.4. UGAO KLIZANJ A U FUNKCIJ I GLAVNIH DILATACIJ A
( ) ( ) ( )
2 2 2
1 3
2 2 2
3 2
2 2 2
2 1
2 l n n m m l + + =
(3.26)
92
3.2.2. DEFORMACIJ E PRI RAVNOM NAPONSKOM STANJ U
lm m l
xy y x
+ + =
2 2
(3.27)
( ) ( )
2 2
2 m l lm
xy y x
+ =
(3.28)
3.2.2.3. GLAVNE DILATACIJ E I GLAVNE RAVNI DILATACIJ E
Odre| ivanje vr{imo na osnovu veza (2.54, 2.56 i 3.22).
( )
k arctg
y x
xy
xy
y x
y x
2
1
2
1
2
1
2
2 , 1
2 2
2 , 1
+
=
+
+
=
(3.29)
3.2.3. DEFORMACIJ E PRI LINEARNOM NAPONSKOM STANJ U
2
l
x
=
(3.30)
93
Odre| ivanje vr{imo na osnovu veza (2.63 s 3.22).
lm
x
2 =
(3.31)
3.2.3.3. GLAVNA DILATACIJ A I GLAVNA RAVANDILATACIJ E
Odre| ivanje vr{imo na osnovu veza (2.64, 2.65 i 3.22).
0
1
1
=
=

x
(3.32)
înioci deformacije se grafi~ki mogu interpretirati istim metodama kao i naponska stanja
(Mohr-vi krugovi, Culman-ov elipsoid).
3.3. ZAPREMINSKA DILATACIJ A
Nedeformisana zapremina diferencialno malog paralelopipeda (Sl. 3.04) je:
dz dy dx dV =
0
(3.33)
Pri deformaciji, menjaju se duìne stranica, pa se shodno tome menja i zapremina.
Deformisana zapremina je:
( ) ( ) ( ) dz dz dy dy dx dx dV + + + = (3.34)
Na osnovu definicije (3.07), moèmo napisati vrednosti komponenti dilatacije ( ) u pravcima
koordinatnih osa (xzy):
z
z
x
y
y
x
x
x
x
d
d
d
d
d
d
=
= ; ; (3.35)
Koriste}i veze (3.35), jedna~inu (3.34) moèmo napisati u slede}em obliku:
( )( )( )dxdydz dV
z y x
= 1 1 1 (3.36)
94
Zapreminska dilataja je po definiciji:
0
0
dV
dV dV
V
= (3.37)
Ako u jedna~inu (3.37) uvrstimo vrednosti (3.33) i (3.36), dobijamo potpuni oblik
zapreminske dilatacije kao funkciju linearnih dilatacija:
( )( )( )
z y x x z z y y x z y x V
o
o z y x
o
o
V
dV
dV
dV
dV dV

+ + + + + + =
+ + +
=
= 1
1 1 1
(3.38)
Ako u jedna~ini (3.38) diferencijalne veli~ine vi{eg reda zanemarimo, dobijamo pribli`nu
(prakti~no kori{tenu) vrednost zapreminske dilatacije, kao algebarski zbir dilatacija u
pravcima koordinatnih osa (xyz).
z y x V
+ +
(3.39)
PRIMER 3.1.
Elementi tenzora deformacija (f) u ta~ci (N) odre| eni su merenjima. Konkretne vrednosti su prikazane u tenzoru deformacija
(P.3.01).
0 0 0
0 10 4 10
0 10 10 5
2
1
2
1
2
1
2
1
2
1
2
1
4 4
4 4

= =
z yz xz
zy y xy
zx yx x
A

(P.3.01)
Potrebno je odrediti glavnu dilataciju (
1
) i ugaoni poloàj glavne ravni dilatacije (
1
).
Na osnovu tenzora deformacija (P.3.01) se zaklju~uje da se radi o dilataciji pri ravnom naponskom stanju.
95
ODRE\ IVANJ E VREDNOSTI GLAVNE DILATACIJ E
( )
( )
+
+
=
= +
+
=

4
2
4 4
4 4
2 2
2 , 1
10 10 4 10 5
2
1
2
10 4 10 5
2
1
2
xy
y x
y x

4
1
10 55 , 9

=
(P.3.02)
ODRE\ IVANJ E UGAONOG POLO@AJ A GLAVNE RAVNI DILATACIJ E

=
= +
0
2
1
10 4 10 5
10
2
1
2
1
2
1
4 4
4
2 , 1
arctg
k arctg
y x
xy
0
1
17 , 3 =
(P.3.03)
99
4. VEZE IZME\ U NAPONA I DEFORMACIJ A
Osnovnu vezu predstavlja HOOKE-ov zakon, koji ima oblik:

=
=
G
E
(4.01)
Gde su:
[ ] Pa .mormalni napon
[ ] Pa .tangentni napon
[ ] Pa E .YOUNG-ov modul elasti~nosti
[ ] Pa G .modul klizanja
[ ] / .dilatacija
[ ][ ] rad / .ugao klizanja
Veze (4.01) su HOOKE i YOUNG dobili na osnovu eksperimenata, i one predstavljaju osnovu
za prou~avanje elasti~nih tela i sistema.
4.1. POISSONOV KOEFICIJ ENT
POISSON je utvrdio, da se u slu~aju pojave dilatacije u pravcu jedne od koordinatnih osa,
uvek pojavljuju i dilatacije u pravcima druge dve ose. Utvr| eno je da je veza izme| u
dilatacija linearna.
Kao osnovu za utvr| ivanje funkcije veza izme| u dilatacija, uzima se diferencijalno mala
kocka dimenzija (dx=dy=dz) (Sl. 4.01). Ista je optere}ena samo u pravcu ose (x), odnosno
egzistira samo normalni napon (
x
) (linearno naponsko stanje). U takvom slu~aju dilatacija u
pravcu ose (x), kao posledica normalnog napona (
x
) je slede}a:
100
E dx
dx
x
x
x

= (4.02)
Kao posledica izduènja u pravcu (x) do}i }e do promene (smanjenja) duìna u pravcima (y) i
(z) osa, tako| e kao posledica delovanja normalnog napona (
x
). Odgovaraju}e dilatacije
ozna~avamo na slede}i na~in:
( )
( )
q z
q y
x
x
x
x
dz
dz
dy
dy

=
=

=
(4.03)
Sl. 4.01
Poslednje dve dilatacije su zbog istih osnovnih duìna jednake.
( ) ( )
q z y
x
x

= = (4.04)
POISSON je utvrdio, da izme| u dilatacija (4.02 i 4.03) postoji linearna veza slede}eg oblika:
x q
=
(4.05)
Koeficijent ( ), koji karakteri{e veze dilatacija u me| usobno upravnim pravcima, se zove
POISSONOV KOEFECIJ ENT. Vrednosti Poissonovog koeficijenta ( ) se kre}u u granicama
(0,2 do 0,5)
y
x
z
dx
d
z
d
y

x
x
dx ( )
x
d
z
(
)
x
dy ( )
V
V
o
101
4.2. GENERALISANI HOOKE-OV ZAKON
Na osnovu HOOKE-ovg zakona (4.01) i POISSON-ovih funkcija (4.05), mogu}e je
uspostaviti vezu izme| u napona ( , ) i deformacija ( , ), u bilo kojoj ta~ci (N)
koordinatnog sistema (xyz).
Naprimer, za slu~aj prostornog naponskog stanja, dilatacija u pravcu ose (x) sastoja}e se od
dilatacije kao posledice delovanja normalnog napona (
x
) u pravcu ose (x), dilatacije kao
posledice delovanja normalnog napona (
y
) koji deluje u pravcu ose (y) i dilatacije kao
posledice delovanja normalnog napona (
z
) koji deluje u pravcu ose (z).
E E E
z
y
x
x
= (4.06)
Na identi~an na~in se mogu utvrditi i odgovaraju}e dilatacije u pravcima osa (yz). Tako
dobivenim jedna~inama priklju}ujemo i vrednosti ugaonih pomeranja (uglovi klizanja) u
ravnima (xy, yz, zx). Na taj na~in se dobija slede}i sistem linearnih jedna~ina:
zx zx
yz yz
xy xy
x
y
z
z
z x
y
y
z
y
x
x
G
G
G
E E E
E E E
E E E

1
1
1
=
=
=
=
=
=
(4.07)
102
Predhodni sistem linearnih jedna~ina prikaìmo u matri~noj formi.

=
zx
yz
xy
z
y
x
zx
yz
xy
z
y
x
G
G
G
E E E
E E E
E E E
1
0 0 0 0 0
0
1
0 0 0 0
0 0
1
0 0 0
0 0 0
1 1 1
0 0 0
1 1 1
0 0 0
1 1 1

! !
= H
(4.08)
Tenzor (H) u vektorskoj jedna~ini (4.08) naziva se HOOKE-OV TENZOR ELASTI^NOSTI.
Ako postoji potreba da se na osnovu merenjem utvr| enih dilatacija i uglova klizanja utvrde
vladaju}i naponi, tada je potrebno matri~nu jedna~inu (4.08) re{iti po naponima:
=

! !
1
H
) 2 1 )( 1 (
0 0 0 0 0
0 0 0 0 0
0 0 0 0 0
0 0 0 ) 1 (
0 0 0 ) 1 (
0 0 0 ) 1 (

+
=

=
E
K
G
G
G
K K K
K K K
K K K
zx
yz
xy
z
y
x
zx
yz
xy
z
y
x
(4.09)
103
4.3. VEZA IZME\ U MODULA ELASTI^NOSTI (E)
I MODULA KLIZANJ A (G)
Analizirajmo ravno naponasko stanje jednog diferencijalno malog paralelopipeda ~ije su
dimenzije (dx, dy, dz). Predpostavimo da na stranama paralelopipeda deluju samo tangentni
naponi, {to odgovara ~istom naponskom stanju (Sl. 4.02).
Sl. 4.02
Ovom naponskom stanju odgovara slede}i tenzor napona:
0 0 0
0 0
0 0
xy
yx
T
= (4.10)
U skladu sa jedna~inama (3.29 i 2.54) za ovo naponsko stanje se mogu utvrditi:
- vrednosti glavnih dilatacija (
2 , 1
)

2
1
2
1
2
1
2 , 1
= = =
yx xy
(4.11)
odnosno samo najve}a vrednost glavne dilatacije:

2
1
1
= (4.12)
x
y
o
yx
yx
xy
xy
1
104
- vrednosti glavnih napona (
2 , 1
):
= = =
yx xy 2 , 1

= =
= =
2 1
2 1
;
(4.13)
Ako kao polazni koordinatni sistem koristimo glavni koordinatni sistem, tada jedna~ina
(4.06). dobija oblik:
E E
2 1
1

= (4.14)
Ako iskoristimo veze (4.12 i 4.13), dobijamo slede}u vrednost ugaonog pomeranja:
( )
+ =
1
1
1
E
( )
+ = 1
2
1
E
(4.15)
Ako na osnovu HOOKE-ovog zakona (4.01) izrazimo vrednost za tangentni napon i uvrstimo
u jedna~inu (4.15) dobijamo slede}u vezu:
( )
1
2
1
E
G
( ) +
=
1 2
E
G
(4.16)
J edna~ina (4.16) predstavlja traènu vezu izme| u modula klizanja (G) i YOUNG-ovog
modula elasti~nosti (E).
PRIMER 4.1.
Pre~nik potisnog cilindra alata prikazanog na slici (Sl. 4.1) iznosi (D=50 mm). POISSON-ov koeficijent gumenog umetka je
( 45 , 0 = ). Sila koja tereti potisni cilindar iznosi (F=4500 N).
Potrebno je odrediti radijalni pritisak (p) koji gumeni umetak vr{i na zidove alata.
Predpostavljamo da su zidovi alata kruti.
105
ODRE\ IVANJ E NORMALNOG NAPONA U PRAVCU OSE (z) J E:
MPa
D
F
A
F
a a
z
29 , 2
50
4500 4 4
2 2
=
= = =

(P.4.01)
S obzirom na simetri~nost alata, naponi u pravcima (xy) su po intenzitetu identi~ni.
r y x
p = = (P.4.02)
Sl. 4.1
Pomeranja u aksialnim pravcima, s obzirom na krutost sidova alata su jednaka nuli ( 0 = =
y x
)..
ODRE\ IVANJ E RADIJ ALNOG PRITISKA
Odre| ivanje vr{imo na osnovu prve od sistema jedna~ina (4.07).
( )
= =
z r
z
y
x
p
E E E

1 0
=
45 . 0 1
29 . 2 45 . 0
1
z
r
p
MPa p
r
87 , 1 =
(P.4.03)
GUMA
x
y
z
F
a
y

103
5. NAPONSKA STANJ A RAVNIH GREDNIH NOSAÂ
Ve}ina kori{tenih konstriktivnih elemenata (nosa~a) je izvedena tako, da im je jedna mera
(duìna) znatno ve}a od dimenzija popre~nog preseka. Ovakvi prizmati~ni elementi zovu se
GREDNI NOSAÎ.
U okviru ovog kursa prou~avaju se gredni nosa~i koji se nalaze u jednoj ravni, i njih
nazivamo RAVNI GREDNI NOSAÎ. Uz dato obja{njenje, a u cilju jednostavnosti, za ravne
gredne nosa~e koristi}emo odoma}eni naziv: GREDE.
U prou~avanju greda, koriste se slede}e geometrijske karakteristike:
- NORMALNI PRESEK
Ovako zovemo sve popre~ne preseke greda koji su upravni (normalni) na podu`nu osu.
- GEOMETRIJ SKA OSA
Geometrijsku osu ~ini geometrijsko mesto teìsta svih povr{ina normalnih preseka grede. U
zavisnosti od oblika geometrijske ose, grede razvrstavamo u slede}e grupe:
- prave grede
- krive grede
- grede sa izlomljenompravomosom(ramovi)
- REDUKOVAN SISTEM OPTERE] ENJ A
Redukovanim sistemom optere}enja zovemo glavnu silu i glavni momenat u teì{tu
odabranog normalnog preseka.
- RAVNI OPTERE] ENJ A
Celokupni sistem optere}enja grede moè se redukovati na dve me| usobno upravne ravni, a u
specijalnom slu~aju i na samo jednu ravan (ako sve sile i momenti deluju u jednoj ravni).
Ovako definisane ravni zovu se ravni optere}enja. Ravni optere}enja je iz prakti~nih razloga
dobro odabrati tako, da barem jedna od njih predstavlja ravan simetrije grede. Na taj na~in
104
prese~na linija ravni optere}enja (koja je ujedno ravan simetrije) sa normalnim presekom
predstavlja ujedno i glavnu teì{nu osu povr{ine normalnog preseka.
- NEUTRALNA RAVAN
To je jedna od ravni koja sadrì geometrijsku osu grede, a ne deformi{e se prilikom
naprezanja (sa stanovi{ta deformacija je neutralna).
- NEUTRALNA OSA (LINIJ A)
Neutralna osa je jedna od skupa linija koje pripadaju neutralnoj ravni. U daljem radu }e se
pokazati, da se (izuzev kod deformacija krivih greda) neutralna poklapa sa geometrijskom
osom grede.
- OP[TE NAPONSKO STANJ E
Odaberimo jednu gredu (konzola), koja je svojim levim krajem uklje{tena (Sl. 5.01).
Neka je greda optere}ena proizvoljnim sistemom optere}enja:
[ ]
k n n
F F F F
! ! ! !
, ,......... , ,........,
1 1 +
(5.01)
Sl. 5.01
x
y
z
dA
F
2
F
n
F
k
F
1
T
x
T
y
M
x
M
y
M
z
F
z
N(x,y,z)
dA
dA
z
dA zx
dA zy
x
y
z
dz

105
Kao {to je iz statike poznato, sistem optere}enja (5.01), zajedno sa reakcijama veza
predstavlja ravnote`ni sistem.
Postavimo jedan pravougli koordinatni sistem (xyz) tako, da se osa (z) podudari sa
geometrijskom osom grede. Osu (y) odaberimo tako, da ona istovremeno predstavlja i glavnu
teì{nu osu normalnih preseka. Na taj na~in su ose (xy) ujedno i glavne teì{ne ose.
Presecimo gredu (u mislima) na (z) udaljenju od uklje{tenja sa jednim normalnim presekom
povr{ine (A), a deo grede desno od normalnog preseka uklonimo zajedno sa pripadaju}im
podsistemom optere}enja
[ ]
k n
F F
! !
, ,.........
1 +
(5.02)
Podsistem optere}enja (5.02) redukujmo na teì{te normalnog preseka (A) u vidu vektorskog
para (glavna sila i glavni moment).
R R
k
n i
i M F F + =
+ = 1
(5.03)
Razloìmo vektore (5.03) na pravce koordinatnih osa (xyz).
z y x R
z y x R
M M M M
F T T F
+ + =
+ + =
(5.04)
Kao posledica dejstva redukovanog sistema optere}enja (5.03), na svakoj diferencijalno maloj
povr{ini (dA) koja pripada povr{ini normalnog preseka (A), deluje vektor napona, koji se
moè razloìti na normalnu i tangentne komponente (normalni napon i tangentne napone). u
pravcima koordinatnih osa (xyz). Teìte diferencijalno male povr{ine (dA) je u ta}ci (N), ~ije
su koordinate poloàja (xyz).
zy zx z p + + = + = (5.05)
Komponente vektora napona (5.05) mnoène sa vredno{}u diferencijalne povr{ine (dA) daju
za rezultat diferencijalno male sile:
dA dA dA F d zy zx z + + = (5.06)
106
Na slici (Sl. 5.01) prikazane su komponente (5.04, 5.05, 5.06). Po{to prikazan sistem
predstavlja ravnote`ni sistem, za njega vaè jedna~ine ravnoteè prostornog sistema
optere}enja.
.

+ = =
A
zx x i
dA T X 0 (1)

= =
A
zy y i
dA T Y 0 (2)

= =
A
z z i
dA F Z 0 (3) (5.07)

+ = =
A
z x xi
dA y M M 0 (4)

= =
A
z y yi
dA x M M 0 (5)

+ + = =
A
z zi
dA y x M M
2 2
0 (6)
Kao {to je to u uvodu nazna~eno, glavni zadaci otpornosti materijala su dimenzionisanje i
provera. To zna~i da je potrebno ispitati i na}i veze izme| u glavnih napona, glavnih ~inioca
deformacije, sistema optere}enja i geometrijske karakteristike ravnog preseka.
( ) { }
[ ] 0 , , ,
1 1 1
=
+
J F f
k n
(5.08)
Ukoliko se uspostavi veza (5.08), mogu}e je na osnovu poznavanja mehani~kih karakteristika
materijala od koga se greda izra| uje, odrediti mere normalnog preseka.
- SAINT- VENANT OV PROBLEM
Nalaènje veze ili veza (5.08) treba da se obavi nizom teoretskih postupaka, koji su sa
stanovi{ta prakti~ne primene prihvatljivo jednostavni. Svako pojednostavljenje nosi sa sobom
izvesnu meru apstrakcije. Prihva}en nivo apstrakcije treba da omogu}i sa jedne strane
jednostavnost u kori{tenju, ali istovremeno da osigura i pouzdanost.
Prilikom analize naponskih stanja, deformacija, kao i njihovih veza, uspostavljene su
takozvane CAUCHY-jeve jedna~ine i op{ti HOOKE-ov zakon u vidu relacija (2.20, 3.18,
4.09,. 4.09). Pomo}u tih jedna~ina potpuno je opisana veza napona i deformacija. Za neku
107
konkretnu ta~ku (N) u pripadaju}oj ravni preseka, koja je karaklterisana sa jedini~nim
(normalnim) vektorom (n ), te veze se uspostavljaju sistemom od devet deferencijalnih
jedna~ina.
Eksplicitno re{enje pomenutog sistema diferencijalnih jedna~ina moè biti veoma sloèno.
Zbog ove ~injenice su razvijeni postupci, koji uz odre| ene apstrakcije daju za praksu
primenljive, i (eksperimentalno potvr| ene) pouzdane rezultate.
J edan od postupaka koji je praksa verifikovala, predloìo je SAINT-VENANT, i metod nosi
naziv SAINT-VENANT-ov SEMISIMETRI^NI METOD.
Medod se zasniva na slede}im apstrakcijama:
a. Predpostavlja se da je jednan ili vi{e napona jednako nuli (na taj na~in se grani~ne
vrednosti kod re{avanja CAUCHY-jevih diferencijalnih jedna~ina lako odre| uju). Sa ovim
se prakti~no uvodi pojam osnovnog naprezanja (istezanje-pritisak, smicanje, savijanje,
uvijanje), kao i pojam sloènog naprezanja (pritisak-savijanje, savijanje-uvijanje,).
b. Primenjuje se J ACOB BERNOULLI -jev deformacioni model, koji predpostavlja, da se
deo grede koji se nalazi izme| u me| usobno vrlo bliski normalnih preseka deformi{e samo
u smeru delovanja napona. Ova apstrakcija je zna~ajna, jer je suprotna teoriji zasnovanoj
na POISSON-ovim ispitivanjima.
c. Predpostavlja se, da je raspodela napona po povr{ini normalnog preseka ravnomerna. Ova
predpostavka odgovara stvarnosti, samo ako je ta~ka dejstva spoljnjeg optere}enja
dovoljno udaljeno od normalnog preseka.
108
5.1. NAPONSKA STANJ A PRAVIH GREDA
5.1.1. ISTEZANJ E-PRITISAK
U slu~aju da je greda optere}ena samo komponentom glavne sile ( z F ), tada, u zavisnosti od
usmerenosti sile razlikujemo slede}e slu~ajeve (Sl. 5.02):
0
z
F
- pritisnuta greda (PRITISAK)
0
z
F
- istegnuta greda (ISTEZANJ E)
Sl. 5.02
Od sistema jedna~ina ravnoteè (5.07), ovom slu~aju odgovara jedna~ina (3).

+
A
z z i
dA F Z 0 (5.09)
Ako predpostavimo, da aktivna spoljnja sila deluje dovoljno udaljeno od teì{ta normalnog
preseka (A), tada }e polje sila biti homogeno, a raspodela napona po preseku }e biti
ravnomerna.
( ) . const
A
F
z f
z
z
(5.10)
O
x
y
z
A
dA
N(x,y,z)
x
y
z
dz
Fz
dA
z
0
109
Ovo naponsko stanje (Sl. 5.02) odgovara linearnom naponskom stanju, stim da je pravac
delovanja normalnog napona usmeren u po pravcu ose (z). Odgovaraju}i vektori napona i
deformacioje imaju slede}e oblike:
Vektor napona:
z z
p
cos
0
0
0 0
0 0 0
0 0 0
(5.11)
Vektor deformacije:
z z
f
cos
0
0
0 0
0 0 0
0 0 0
(5.12)
Sa stanovi{ta prakse, merodavni su najve}i glavni napon i najve}a glavna dilatacija.
Glavni napon se odre| uje na osnovu veza (2.64 i 5.10):
A
F
z
z

1
(5.13)
J edna~ina (5.13) pretstavlja vezu unutra{njeg normalnog napona, karakteristike ravnog
preseka (povr{ina), i spoljnje aktivne sile.
Po{to se radi o linearnom naponskom stanju, vrednost glavne dilatacije se odre| uje na osnovu
veze (3.32), stim da prilikom ra~unanja koristimo oznaku ( x z ).
z

1
(5.14)
Komponenta vektora deformacije u pravcu (z) se odre| uje na osnovu veze (5.12):
z z z
f cos (5.15)
Na osnovu veza za linearno naponsko stanje (2.65, 3.32), pravci glavnog napona i glavne
dilatacije se podudaraju, pa je nagib glavne ravni u odnosu na osu (z) slede}i:
0
1
(5.16)
U ovom slu~aju je objik jednakosti (5.15) slede}i:
z z
f (5.17)
110
Vrednost dilatacije u pravcu (z) je na osnovu jedna~ine (3.07), uz oznaku (l=z), slede}a:
dz dz
dz
dz
z
z

(5.18)
Obavimo li integraciju predhodne jedna~ine,

z z
z
dz dz
0 0
dobijamo ukupno izduènje u pravcu (z):

z z
z

(5.19)
Po HOOKE-ovom zakonu (4.01), egzistira veza:
z z
E (5.20)
Desne strane jedna~ina (5.13) i vrednost dilatacije iz jedna~ine (5.19) uvrstimo u jedna~inu
(5.20).
z
z
E
A
F
z
A E
z F
z
z

(5.21)
J edna~ina (5.21) predstavlja vezu izme| u spoljnje aktivne sile (F
z
), karakteristike normalnog
preseka (A) (povr{ina), duìne grede (z), modula elasti~nosti (E) (mehani~ka karakteristika
materijala), i ukupnog iduènja ( z ).
111
PRIMER 5.1.
Sl. 5.1.1.1
Greda optere}ena na istezanje prema slici (Sl. 5.1.1.1) ima duìnu (l=4000 mm) i pre~nik (D=20 mm). Aksialno optere}enje
je (F=500 kN). Materijal grede je (^.0245), sa zateznom ~vrsto}oma ( [ ] MPa
M
400 ), modulom elasti~nosti
( [ ] MPa E
5
10 2 , 2 ), i POISSON-ovim koefijentom ( 3 , 0 ).
Potrebno je odrediti:
-
1
- (najve}u) vrednost glavnog napona
- z - ukupno uzdu`no izduènje
- q - ukupno poprer~no suènje
IZRAÛNAVANJ E GLAVNOG NAPONA
Izra~unavanje se obavlja na osnovu jedna~ine (5.13).

2 2 1
20
4 000 . 500 4
D
F
A
F
z
MPa 23 , 159
1

(P.5.01)
l
D
F
z
112
IZRAÛNAVANJ E UZDU@NE DILATACIJ E

5
1
10 2
23 , 159
E E
Z
Z

4
10 96 , 7

Z
(P.5.02)
IZRAÛNAVANJ E POPRE^NE DILATACIJ E
Izra~unavanje se obavlja na osnovu jedna~ine (4.05). Kori{tena oznaka je ( D q ).

4
10 96 , 7 3 , 0
z D

4
10 39 , 2

D
(P.5.03)
IZRAÛNAVANJ E UKUPNOG UZDU@NOG IZDU@ENJ A

4000 10 96 , 7
4
z z
z
mm z 18 , 3
(P.5.04)
IZRAÛNAVANJ E UKUPNOG POPRE^NOG SU@ENJ A
Izra~unavanje se obavlja na osnovu jedna~ine (5.19). Kori{tene oznake su ( D z D q , ).

20 10 39 , 2
4
D D
Dq
mm D
4
10 8 , 47

(P.5.05)
113
5.1.1.1. KONCENTRACIJ A NAPONA
Sl. 5.03
Ako se ta~ka dejstva spoljnje aktivne sile (F
z
) nalazi blizu teì{ta normalnog preseka, ili se
presek grede skokovito menja (`ljeb za Segerov prsten, popre~ni otvor isl.), tada su polja sile i
napona NEHOMOGENA. Zbog navedene nehomogenosti raspodela normalnog napona po
normalnom preseku nije ravnomerna, i kre}e se u slede}im granicama (Sl. 5.03):
max min z z z
(5.22)
Za potrebe prakse merodavna je najve}a vrednost normalnog napona u preseku (A):
z z
K
max
(5.23)
Kojevficijent (K) naziva se KOJ EFECIJ ENT KONCENTRACIJ E NAPONA. Vrednostii
kpojeficijenata koncentracije napona (K) se odre| uju eksperimentalno, i mogu se na}i u
odgovaraju}im tablicama..
A
min
max
Fz
z
z
114
5.1.1.2. KONTAKTNI NAPONI (HERTZ-OV NAPON)
Metodologiju odre| ivanja kontaktnih napona je razvio HERTZ, pa i postupak nosi njegovo
ime.
Ako se dva tela ~ije su povr{ine neravne dodiruju u ta~ci (N), i ako se veza izme| u njih
odràva silom (F), tada }e u okolini ta~ke dodira (N) do}i do deformacija.
Po{to su vrednosti deformacija u odnosu na mere oba tela vrlo mala, moèmo ih smatrati
diferencijalnim. Odgovaraju}e vrednosti napona u ta~ci dodira su relativno velike, a njihova
raspodela je neravnomerna. Maksimalna vrednost normalnog napona u ta~ci dodira (N) naziva
se HERTZOV NAPON.
Na slici (Sl. 5.04) prikazan je op{ti slu~aj kontakta dva tela. Materijali tela su karakterisana sa
modulima elasti~nosti i Poissonovim koeficijentima (
2 1 2 1
, , , E E ). Gornje telo (F) dodiruje
dolnje telo (A) u ta~ci dodira (N). Me| usobna sila u ta~ci dodira je (F). Svako od dva tela
posebno, prese~emo sa po jednom ravni. Prese~na linija prese~nih ravni se podudara sa
koordinatnom osom (z) pravouglog koordinatnog sistema (xyz).
Odredimo GLAVNE PRESE^NE RAVNI (
r R r R
A A F F , , , ). Osobine glavnih prese~nih ravni su
takve, da su njihovi radiusi zaobljenja u ta~ci (N) maksimalni (
2 1
,R R ), odnosno minimalni
(
2 1
,r r ). Glavne prese~ne ravni su me| usobno normalne. Ugao izme| u glavnih prese~nih ravni
jednog i drugod tela iznosi ugao ( ).
Zakrivljenosti radiusa (
2 1
,R R ,
2 1
,r r ) se zovu GLAVNA ZAKRIVLJ ENJ A.
2
2
2
2
1
1
1
1
1
;
1
1
;
1
r
g
R
G
r
g
R
G

(5.24)
Na osnovu HERTZ-ovih istraìvanja maksimalna vrednost kontaktnog napona se zove
HERCOV KONTAKTNI NAPON, i iznosi:
b a
F
5 . 1
max
(5.25)
Dodirna povr{ina u okolini ta~ke dodira (N) ima pribliàn oblik elipse sa poluosama (a, b).
115
Izrazi za poluose elipse su:
3
3
5 . 1
5 . 1
g
n b
g
n a
b
a
(5.26)
Sl. 5.04
N
x
y
R
2
r
2
r
1
R
1
F
r
A
r
F
R
A
R F
F
90
90
0
0
x
z
N
a
b
max
max
z
116
gde su:
( ) ( )
2 2 1 1
2
2
2
1
2
1
1 1
g G g G g
E E
+ + +
(5.27)
Parametri (
b a
n n , ) se odre| uju iz odgovaraju}e tabele. Parametri (
2 1
, ) su Poissonovi
kojeficijenti tela u kontaktu.
Uvrstimo vrednosti (5.26) u jedna~inu (5.25).
3
2
max
5 . 1
1 1
,
_
g
F
n n
b a
(5.28)
Prakti~no kori{ten oblik HERCOV-kontaktnog napona je slede}i:
3
2
max
5 . 1
1
;

,
_
g
F B
n n
B
b a
(5.29)
Zbog deformacija u okolini ta~ke kontakta (N), dolazi do PRIBLI@AVANJ E TELA u pravcu
ose (z). Vrednost pribliàvanja tela iznosi:
( )
3
2
5 . 1
2
1
;

g F C C n
e

(5.30)
Numeri~ke vrednosti (
e b a
n n n , , ) se tabli~no odre| uju u funkciji parametra ( ), koji se
odre| uje pomo}u slede}eg obrasca:
( ) ( ) ( )( ) 2 cos 2
1
2 2 1 1
2
2 2
2
1 1
g G g G g G g G
g
+ +
(5.31)
J edna~ine (5.29, 5.30) imaju jednostavnije oblike za standardne oblike tela u kontaktu, kao
naprimer:
117
-. LOPTA +LOPTA
2 2 2 2
1 1 1 1
g G r R
g G r R

(5.32)
- LOPTA +RAVAN
0 ;
2 2 2 2
1 1 1 1

g G r R
g G r R
(5.33)
- VALJ AK +VALJ AK
0
0
2 2
1 1

g r
g r
(5.34)
- VALJ AK +RAVAN
0 ; 0 ;
0
2 2 2 2
1 1

g G r R
g r
(5.35)
PRIMER5.2.
Na slici (Sl. 5.1.1.2.) je prikazan jedan loptasti oslonac. Radiusi zaobljenja povr{ina u kontaktu su (R=100 mm, r=50 mm).
Optere}enje u osloncu iznosi (F=10 kN). Svi elementi u kontaktu su istog materijala, sa modulom elasti~nosti i Poassonovim
koeficijentom ( [ ] 3 , 0 , 10 1 . 2
5
Ma E ).
Potrebno je odrediti HERTZ-ov kontaktni napon u ra~kama dodira (A, B), kao i ukupno pribliàvanje elemenata oslonaca.
118
Sl. 5.1.1.2
ODRE\ IVANJ E GLAVNIH KRIVINA I GLAVNIH ZAKRIVLJ ENJ A
Odre| ivanje se vr{i na osnovu jedna~ine (5.24).
- Vrednosti u odnosu na kuglu su:

mm R
g G mm r R
1
02 , 0
50
1 1
50
1
1 1 1 1
(P.5.06)
- Vrednosti u odnosu na gornji oslonac su:
mm R
g G mm r R
1
0 , 0
1 1
2
2 2 2 2

(P.5.07)
- Vrednosti u odnosu na dolnji oslonac su:

mm R
g G mm r R
1
01 , 0
100
1 1
100
3
3 3 3 3

(P.5.08)
ZBIR ZAKRIVLJ ENJ A
- Vrednost u ta~ci (A):
( )( )
mm
g G g G g
1
04 , 0 0 0 02 , 0 02 , 0
2 2 1 1
2 1
+ + + + + +
(P.5.09)
F
(1)
(2)
(3)
r
R
A
B
119
- Vrednost u ta~ci (B):

( )( )
mm
g G g G g
1
02 , 0 01 , 0 01 , 0 02 , 0 02 , 0
3 3 1 1
3 1
+ + + +
(P.5.10)
ODRE\ IVANJ E PARAMETRA ( )
( )
( )( )
( ) ( ) ( ) ( ) 0 0 0 02 , 0 02 , 0
04 , 0
1 1
2 2 2
2 2
2
1 1
2 1
+ +
g G g G
g
A
(P.5.11)

( )
( )( )
( ) ( ) ( ) ( ) 0 01 , 0 01 , 0 02 , 0 02 , 0
04 , 0
1 1
2 2 2
3 3
2
1 1
3 1
+ + +
g G g G
g
B
(P.5.12)
NALA@ENJ E PARAMETARA (
b a
n n , )
Nalaènje se obavlja iz tablice ( 1 ; 1 0
e b a
n n n ):
Na osnovu prethodnih tabli~nih vrednosti:
1
1
b a
n n
ODRE\ IVANJ E PARAMETRA ( )
MPa E E
1
10 6 , 8
10 1 , 2
3 , 0 1
2
1 1
6
5
2
2
2
2
1
2
1

(P.5.13)
ODRE\ IVANJ E HERTZ-ovog KONTAKTNOG NAPONA
120
( )( )
,
_
,
_
3
2
6
3
2
2 1
max
10 6 , 8
04 , 0
10000 5 , 1
1
5 , 1
1

g
F
A
MPa
A
2188
max

(P.5.14)
( )( )
,
_
,
_
3
2
6
3
2
3 1
max
10 6 , 8
02 , 0
10000 5 , 1
1
5 , 1
1

g
F
B
MPa
B
1378
max

(P.5.15)
PRIBLI@AVANJ E TELA
( )( ) ( )( )
( )
( )( )
( )
( )( )
( ) ( )
+
+ +

3
2
6
3
2
6
3
3 1
2
3
2 1
2
3 1 2 1
02 , 0 10 6 , 8 10000 5 , 1
2
1
04 , 0 10 6 , 8 10000 5 , 1
2
1
5 , 1
2
1
5 , 1
2
1
g F g F
mm 15 , 0
(P.5.16)
5.1.1.3. CEVI I REZERVOARI
Cevi i rezervoari su grede specifi~nog oblika i namene. Pored redukovanog sistema
optere}enja (5.04), cevi i rezervoari su optere}eni i pritiskom (vakumom) na unutra{njim
povr{inama. Ukupna spoljnja optere}enja stoga rezultiraju prostornim naponskim stanjem.
121
Vrednosti i raspodsela napona zavise od poloàja ( ) u odnosu na osu cevi ili rezervoara, od
debljine (S), spoljnjeg polupre~nika (R), i unutra{njeg polupre~nika (r).
Ako je razlika vrednosti napona spoljnjeg i unutra{njeg zida posude (cev, rezervoar) ve}a od
( % 5 g ), tada se govori o DEBELOZIDIM POSUDAMA (naj~e{}e se radi o cevima), u
ostalim slu}ajevima se radi o TANKOZIDIM POSUDAMA (cevi i ve}ina rezervoara).
- DEBELOZIDE CEVI
Sl. 5.05
Isecimo iz cevi diferencijalno mali deo (Sl. 5.05), koga ograni~ava centralni ugao zahvata
( d ), centralno udaljenje ( ), i debljina ( d ). Duìna dela moè biti proizvoljna, ali je
uputno koristiti jedini~nu duìnu (z=1). Za cev se vezuje pravougli koordunatni sistem (xyz),
dok je diferencijalni element radijalno simetri~an.
U unutra{njosti cevi vlada pritisak (vakum) (p), ~ije su posledice naponi na stranicama
diferencijalnog dela. Vladaju}i naponi su prikazani na slici (Sl. 5.05). U zavisnosti od
d
f
f+df
z
d
d
t

t
r
+
r
d
z
=
1
y
z
x
p
r
R
-p
1
122
usmerenja, vladaju}i naponi su slede}i:
-
t
- tangiraju}i normalni napon
-
a
- aksialni normalni napon
-
r
- radijalni normalni napon
Centralnom udaljenju ( ) odgovara radijalni normalni napon (
r
), a centralnom udaljenju
( d + ) radijalni normalni napon (
r r
d + ).
Po{to se radi o diferencijalnoj vrednosti ugla zahvata, u daljem radu }e se koristiti slede}e
veze:

d d
d d
sin ;
2 2
sin (5.36)
Diferencijalno mali deo se nalazi u stanju ravnoteè, pa se za radijalni pravac moè napisati
slede}a jedna~ina ravnoteè:
( )( ) 0 + + z d d z d z d d d
t r r r
(5.37)
Podelimo jedna~inu (5.37) sa ~lanom ( z d d ):
( )( )
0
+ +
t
t r r
d
d d

(5.38)
Predhodna jedna~ina se moè napisati i u slede}em obliku:
( ) 0
t r
d
d

(5.39)
Relacija (5.39) predstavlja diferencijalnu jedna~inu debelozide cevi.
Diferencijalna jedna~ina debelozide cevi (5.39) sadrì dve nepoznate (
t r
, ), pa se njena
re{enja u ovakvoj formi ne mogu na}i. U cilju nalaènja re{enja, potrebno je postaviti jednu
dopunsku jedna~ina (na osnovu poznavanja grani~nih uslova, ko {to su poznati naponi ili
deformacije).
123
Ako predpostavimo da su linearne deformacije u radijalnom pravcu ( df f f + , ), tada se mogu
napisati izrazi za dilatacije u radijalnom i tangentnom pravcu (Sl. 5.05).
( )
( )

f f
d
df
d
f df f
t
r
2
2 2
(5.40)
Koriste}i POISSON-ove jedna~ine (4.06), napi{imo izraze za dilatacije u radijalnom i
aksiajalnom pravcu, kao funkcije radijalnih i tangiraju}ih normalnih napona i Poissonovog
kojeficijenta.
E E
E E
r t
t
t r
r

(5.41)
Desne strane jedna~ina (5.40, 5.41) su jednake.
E E
f
E E d
df
r t
t r

(5.42)
Iz predhodnog sistema jedna~ina moèmo odrediti izraze za tangiraju}i i radijalni normalni
napon.
,
_
,
_
f
d
df E
d
df f E
r
t
2
2
1
1
(5.43)
Uvrstimo izraze za normalne napone (5.43) u diferencijalnu jedna~inu debelozide cevi (5.39),
i dobiven izraz sredimo na slede}i na~in:
0
1
2 2
2
+

f
d
df
d
f d
(5.44)
124
Op{te re{enje predhodne diferencijalne jedna~ine je
2
2
1
2
1

C
C
d
df C
C f + (5.45)
Uvrstimo u jedna~inu (5.43) izraze (5.45).
( ) ( )
( ) ( )
1
]
1
1
]
1
+ +
1 1
1
1 1
1
2
2
1
2
2
2
1
2
C
C
E
C
C
E
t
t
(5.46)
Vrednosti integracionih konstanti (C
1
, C
2
) odre| ujemo iz slede}ih grani~nih uslova:
0

r
r
R
p r

(5.47)
Na osnovu grani~nih uslova (5.47), iz jedna~ina (5.46) odre| ujemo izraze za integracijone
konstante (C
1
, C
2
):
2 2
2 2
2
2 2
2
1
1
1
r R
r R
E
p C
r R
r
E
p C
(5.48)
Uv{tavaju}i vrednosti integracionih konstanti (5.48) u jedna~ine (5.46), dobijamo izraze za
tangiraju}i i radijalni normalni napon
2
2 2
2 2
2
2
2 2
2 2
2
R
r R
r
p
R
r R
r
p
r
t
(5.49)
Na unutra{njoj povr{ini cevi vladaju slede}e vrednosti normalnih napona:
p
r R
r R
p r
r t

+
;
2 2
2 2
(5.50)
125
Na spolja{njoj povr{ini cevi vladaju slede}e vrednosti normalnih napona:
0 ;
2
2 2
2

r t
r R
r
p R (5.51)
Izraz za aksijalni normalni napon dobijamo iz izraza (5.13), koji je izveden kod analize
istezanja, stim da se koristi ozna~avanje ( a z ):
( )
2 2
2
2 2
2
r R
r
p
r R
r p
a
(5.52)
Ako dobivene izraze za normalne napone pore| amo po veli~ini, isti predstavljaju i glavne
napone. U kona~nom obliku jedna~ina, koristimo vrednosti pre~nika umesto vrednosti
polupre~nike (d=2r , D=2R ):
p
d D
d
p
d D
d D
p
a
t

+

3
2 2
2
2
2 2
2 2
1

(5.53)
Uvedimo u razmatranje slede}i kojeficijent:
% 100
max
min max
t
t t
g

% 100
2 2
2 2
d D
d D
g
(5.54)
Na osnovu vrednosti kojeficijenta (g), cevi razvrstavamo na ranije spomenute dve grupe:
- DEBELOZIDE CEVI . % 5 g
TANKOZIDE CEVI . % 5 g
126
PRIMER 5.3.
U unutra{njosti cevi vlada pritisak (p=100 MPa). Spoljknji pre~nik cevi je (D=60 mm), a unutra{nji pre~nik cevi je
(d=30 mm).
Potrebno je odrediti najve}u vrednost dozvoljenog napona u materiojalu cevi.
ODRE\ IVANJ E KARAKTERA CEVI
Odre| ivanje vr{imo na osnovu veze (5.54).
% 60 100
30 60
30 60
2 2
2 2
2 2
2 2

+
d D
d D
g (P.5.17)
Po{to je vrednost ( % 5 g ), radi se o debelozidoj cevi.
ODRE\ IVANJ E GLAVNOG NAPONA
Odre| ivanje vr{imo na osnovu veze (5.53).
MPa
d D
d D
p 66 , 116
30 60
30 60
100
2 2
2 2
2 2
2 2
1

+
(P.5.18)
Dozvoljena vrednost normalnog napona materijala od koje je cev izra| ena mora biti ve}a ili jednaka vrednosti glavnog
napona:
MPa
D
66 , 166
1

- TANKOZIDE CEVI
Po{to sa stanovi{ta matemati~ke analize tankozide i debelozide cevi imaju istu strukturu
glavnih napona, potrebno je samo izvr{iti adaptaciju jedna~iona (5.53) tako, da se koriste
geometrijske veze (R=r+S , D=2R , d=2r). Po{to je vrednost debljina sida (S) u odnosu na
ostale vrednosti mala veli~ina, vrednost (S
2
) se smatra malom veli~inom drugog reda, i moè
se zanemariti. Uz ove napomene izrazi za glavne napone tankozidiv cevi su slede}i:
p
S
d
p
S
d
p
r
a
t

3
2
1
4
2
(5.55)
127
Gornji redosled je vaè}i samo ako je ( S
d
4
).
- REZERVOARI
Rezervoari su tankozide posude loptastog ili cilindri~nog oblika. Krajevi cilindri~nih
rezervoara su izpup~ene povr{ine (retko ravne).
Analizirajmo optere}enje diferencijalno malog elementa (Sl. 5.06). Odabrani element je
odre| en svojim poloàjem teì{ta u odnoso na centre radiusa zaobljenja (O
1
,O
2
), i vektorom
normale na povr{inu (n ). Pravac vektora normale (n ) se poklapa sa pravcem ose (y)
usvojenog pravouglog koordinatnog sistema (xyz). Centar (O
1
) nalazi se u ravni (xy), a centar
(O
2
) pripada ravni (yz). Oblik i dimenzije diferencijalno malog elementa su opisane radiusima
zaobljenja (
2 1
, ), uglovima zahvata (
2 1
, d d ), i debljinom zida rezervoara (S). U
unutra{njosti rezervoara vlada pritisak (p).
Usled pritiska (p), na stranicama povr{ine se javljaju normalni naponi koje obeleàvamo sa
( p
y x
, , ). Ovi naponi, pomnoèni sa vrednostima povr{ina na kojima deluju, daju sistem
sila koji diferencijalno mali element rezervoara drè u stanju ravnoteè.
Sl. 5.06
d 2
d
1
2
z
x
y
d 2
2
d 2
2
d
1
2
d
1
2
O
1
O
2
s
d
2 x
2
s
d
2 x
2
s
d
1 z
1
s
d
1 z
1
s
n
p
128
Napi{imo jedna~inu ravnoteè u pravcu ose (y).
( )
2 2 1 1
1
2 2
2
1 1
1
2 2
2
1 1 2 2 1 1
2
sin
2
sin
0
2
sin
2
sin 2

d d
d
S d
d
S d
S p
d
S d
d
S d d d p Y
x z
x z

+

,
_
(5.56)
Po{to se radi o diferencijalno malim vrednostima, koristi}emo slede}e trigonometrijske veze:

d d
d d
sin ;
2 2
sin
Koriste}i predhodne veze, jedna~ina (5.56) posle sre| ivanja ima slede}i oblik:
2 1

z x
S
p
+
(5.57)
J edna~iona (5.57) sadrì dve nepoznate (
y x
, ). Re{enje jedna~ine je mogu}e samo ako se
jedan od normalnih napona (
y x
, ) izra~una na neki drugi na~in.
PRIMER 5.4.
Unutra{nji pre~nik cilindri~nog rezervoara je (d=1200 mm). Debljina zida rezervoara je (S=12 mm), a anutra{nji pritisak
iznosi (p=2 MPa).
Potrebno je izra~unati vrednosti normalnih napona u zidu cevi.
IZRAÛNAVANJ E AKSIJ ALNOG NORMALNOG NAPONA
Izra~unavanje vr{imo na osnovu druge jedna~ine iz sistema (5.55).

12 4
1200
2
4 S
d
p
a z

MPa
z
50
(P.5.19)
129
I
ZRAÛNAVANJ E TANGENCIJ ALNOG NORMALNOG NAPONA
Izra~unavanje vr{imo na osnovu jedna~ine (5.57).
2 1

z x
S
p
+
Po{to su dimenzije rezervoara poznate, a vrednost aksijalnog normalnog napona izra~unata,
T x
mm
d
; ; 600
2
2 1
iiz predhodne jedna~ine moèmo odrediti vrednost tangencionalnog normalnog napona.

12
600
2
1
S
p
T
MPa
T
100
(P.5.20)
130
5.1.2. SMICANJ E
U slu~aju da je greda optere}ena sa silom ( x T ) ili silom (
y T ) iz skupa komponenata
redukovanog sistema optere}enja (5.04), tad takav slu~aj optere}enja zovemo smicanje
(tehni~ko smicanje) (Sl. 5.07.a).
Sl. 5.07.a
Sl. 5.07b
Od sistema jedna~ina ravnoteè (5.07), ovom slu~aju odgovara jedna~ina (1 ili 2).
O
x
y
z
A
dA
N(x,y,z)
x
y
z
dz
Ty
dA zy
zy

yz
=
zy
zy
yz
yz
z
y
N(xyz)
2

1
z d
dy
131
Analizirajmo drugu jedna~inu, kada deluje samo redukovana sila (T
y
).

= =
A
zy y
dA T y 0 (5.58)
Ako predpostavimo, da aktivna spoljnja sila deluje dovoljno udaljeno od teì{ta normalnog
preseka (A), tada }e polje sila biti homogeno, a raspodela napona po preseku }e biti
ravnomerna.
( ) . const
A
T
z f
y
yz
= = (5.59)
Ovaj slu~aj odgovara ~istom naponskom stanju, koje je detaljno anlizirano u delu (4.3).
Isecimo iz okoline ta~ke (N) jedan diferencijalno mali paralelopiped (Sl. 5.07.b), ~ije stranice
imaju dimenzije (dx, dy, dz). U skladu sa SAINT-VENANT-ovim pristupom, paralelopiped }e
se po prijemu optere}enja deformisati (ugaona pomeranja) u smeru delovanja napona
(optere}enja) (Sl.5.07.b).
Na osnovu stava o konjugovanosti tangentnih napona (2.22), uspostavlja se slede}a jednakost
tangentnih napona:
.
yz zy
=
Ovom naponskom stanju odgovaraju:
Vektor napona
z
y
yz
zy
p
cos
cos
0
0 0
0 0
0 0 0
= (5.60)
Vektor deformacija
z
y
yz
zy
f
cos
cos
0
0
2
1
0
2
1
0 0
0 0 0
= (5.61)
132
Sa stanovi{ta prakse, merodavni su glavni napon (
1
) i glavna dilatacija (
1
).
Glavni napon se odre| uje na osnovu veza (2.54, 5.59) i vrednosti koje sadrì tenzor napona u
jedna~ini (5.60).
A
T
y
yz zy
= = =
1
(5.62)
Izrazi za glavnu dilataciju i glavnu ravan dilatacije, dobija se iz relacija (3.29), i vrednosti
koje sadrì tenzor napona u jedna~ini (5.60.
o
yz zy
45 ;
2
1
2
1
1 1
= = = (5.63)
Na osnovu HOOKE-ovog zakona (4.01) dobija se veza ugla klizanja i tangentnog napona.
G G
yz
yz
zy
zy
= = ; (5.64)
U praksi se koriste pojednostavljena obeleàvanja, i to:

= =
= =
yz zy
yz zy
(5.65)
Koriste~i ozna~avanja (5.65), jedna~ine (5.62, 5.64) moèmo napisati u slede}em obliku:
=
=

G
A
T
y
A
T
y
=
(5.66)
133
PRIMER 5.5.
Potrebno je odrediti najve}i pre~nik (D) koji se moè ise}i iz materijala debljine (S=4 mm) (Sl. 5.1.2.1), ~ija je ja~ina na
smicanje ( MPa
M
400 = ). Isecanje se obavlja na presi, ~ija je najve}a sila (F=500 kN).
Sl. 5.1.2.1
Izra~unavanje obavljamo na osnovu obrasca (5.62). Maksimalna sila prese mora da bude ve}a od potrebne sile za se~enje
(smicanje).

= = = =
M
y
yz zy
S D
F
A
F
A
T

mm D 52 , 99
(P.5.22)
F=T
y
D
S
y
134
5.1.3. UVIJ ANJ E
U slu~aju da je greda optere}ena sa momentom (
z
M ) iz skupa komponenata redukovanog
sistema optere}enja (5.04), tad takav slu~aj optere}enja zovemo uvijanjem (Sl. 5.08). U
daljem radu moment (
z
M ) }e se zvati momemt uvijanja (torzioni moment) i obeleàva}e se
kao (
T
M ).

T z
M M = (5.67)
Sl. 5.08
5.1.3.1. UVIJ ANJ E OKRUGLIH PROFILA
Ovaj vid optere}enja se naj~e{}e javlja pri prenosu obrtnih momenata sa jednoga na drugi
pogon, i izra~unava se na osnovu obrasca dobivenog u prou~avanju dinamike
Nm
n
P
M
T
9550 (5.68)
O
x
y
z
A
dA
N
x
y
z
dz
dA
M
z
=
M
T
135
Gde su:
P KW - snaga
n min
-1
- broj obrtaja
Od sistema jedna~ina ravnoteè (5.07), ovom slu~aju odgovara jedna~ina (6).
( )
+ + =
A
T
A
z
dA M
dA y x M

2 2
0
(5.69)
Ako predpostavimo, da torzioni moment (
T
M ) deluje dovoljno udaljeno od teì{ta normalnog
preseka (A), tada }e polje momenata biti homogeno, a raspodela napona po normalnim
presekcima (A), po celoj duìni (z) posmatrane grede, }e biti ravnomerna.
( ) . const z f M
T
= (5.70)
U skladu sa SAINT-VENANT-ovim pristupom i BERNOULLI-evom deformacionom modelu,
deformacije }e se javiti samo u pravcima delovanja napona, i ispolji}e se kao relativno
pomeranje izme| u bliskih normalnih preseka.
Merenja potvr| uju da ta~ka (N) koja se nalazi na normalnom preseku (A), u slu~aju
diferencijalno malih deformacija menja svoj poloàj po kru`nom luku. Ako se ta~ka (N) od
mesta uklje{tenja nalazi na udaljenosti (z), tada }e vrednost vektora pomeranja (
( ) P
k ) biti
proporcionalna funkciji poloàja (z) i udaljenju od teì{ta normalnog preseka ( ).
( )

= z C k (5.71)
Iz posmatrane grede duìne (z), sa njenog desnog kraja isecimo diferencijalno kratak element
duìne (dz) (Sl. 5.09).
Strane posmatranog elementa se me| usobno relativno pomeraju (ugaono pomeranje)..
Definisanje veli~ine ugaonog pomeranja (ugla klizanja), vr{i se tako, da se levi kraj
posmatranog elementa smatra uklje{tenim. Presecimo posmatrani element sa jednom
centralnom ravni. Dobiveni presek ozna~imo kao (O, A, B, O
1
). Unutar ove povr{ine na
centralnom udaljenju ( ) obeleìmo du` (CN).
136
Ako desni (slobodni) kraj elementa opteretimo momentom torzije (M
T
), desni normalni presek
}e se u odnosu na levo uklje{tenje zaokrenuti u pravcu dejstva momenta za diferencijalno
mali ugao ( d ). Na taj na~in se ta~ke (B, N) pomeraju u nove poloàje (
, ,
; N N B B ).
Ta~ka (B) se pomera po luku (r), a ta~ka (N) po luku ( ). Du` (AB) obavlja ugaono
pomeranje (
max
), a du` (CN) ugaono pomeranje ( ).
Na osnovu pomeranja ta~ke (N), u okolini ta~ke }e se javiti samo tangentni napon. Nastali
tangentni napon je vezan za ta~ku (N), a pravac mu se podudara sa pravcem tangente u istoj
ta~ci na luku polupre~nika ( ), dok je smer identi~an smeru pomeranja ta~ke.
U skladu sa stavom o konjugaciji tangentnih napona, tangentni naponi koji deluju u
normalnom preseku (A) i tangentni naponi koji deluju u ravni (O, A, B, O
1
) u okolini ta~ke (N)
imaju isti intenzitet.
Ovakvo naponsko stanje odgovara ~istom ravnom naponskom stanju kpoje je analizirano u
delu (4.3).
Sl. 5.09
O Z
A
dA
dz
dA
Mz=
M
T
r
B
N
N
,
B
,
A
C
O
1
max.
1
= max
1
= max
B
N
A
dA
o
1

DEJ STVO TANDENTNIH NAPONA

137
Ovom naponskom stanju odgovara:
Vektor napona
z
y
p
cos
cos
0
0 0
0 0
0 0 0
= (5.72)
Vektor deformacija
z
y
f
cos
cos
0
0
2
1
0
2
1
0 0
0 0 0
= (5.73)
Sa stanovi{ta prakse, merodavne su vrednosti glavnog napona (
1
) i poloàj glavne ravni
(
1
), ~ije se vrednosti odre| uju na osnovu obrazaca (2.53, 2.54) i podataka obuhva}enih
tenzorom napona u jedna~ini (5.72):
o
45 ;
1 max 1
= =
(5.74)
Ta~ke (B) i (N) vr{e lu~ne pomake, kako je to prikazano na slici (Sl. 5.09).
( )

= =
= =
d dz NN
r d dz BB
'
max
'
(5.75)
Ako jedna~ine (5.75) me| usobno podelimo, sledi:
( )

r
=
max
(5.76)
Podelimo levu stranu jedna~ine (5.76) sa modulom klizanja (G) i primenimo HOOKE-ov
zakon (4.01).
138
( ) ( )
( )
r
r
G
G

max
max max
=
= =
(5.77)
Uvrstimo izraz za tangentni napon (
( )
) u jedna~inu ravnoteè (5.69).
dA
r
M
A
T
=
max
(5.78)
Po{to su vrednosti ( r ,
max
) konstantne,
= =
o
A
T
I
r
dA
r
M
max 2 max

o
T
o
T
W
M
r
I
M
= =
max
(5.79)
Predhodna jedna~ina predstavlja vezu momenta torzije (M
T
), karakteristike normalnog
preseka (polarni otporni moment) (W
o
), i maksimalne vrednosti tangentnog napona (
max
).
Ugaono pomeranje (ugao klizanja) normalnog preseka odr| ujemo polaze}i od jedna~ine
(5.75).
r dz
d
r d dz
max
max

=
=
(5.80)
Pomnoìmo i podelimo desnu stranu predhodne jedna~ine sa modulom klizanja (G), i
primenimo HOOKE-ov zakon (4.01):
rG G
G
r dz
d
max max

= = (5.81)
139
Vrednost (
max
) je odre| ena u jedna~ini (5.79).
G I
M
rG
r
I
M
dz
d
o
T o
T
= =
(5.82)
Razdvojmo diferencijale, i obavimo odgovaraju}e integracije:
dz
G I
M
d
z
z o
T

=
2
1
2
1
(5.83)
Po{to su slede}e vrednosti konstantne,
const G const I const M
o T
= = = ; . ; .
kao rezultat integracije dobija se slede}a veza:
( ) ( )
1 2 1 2
z z
G I
M
o
T
= (5.84)
Za slu~aj da su
l z z z = = =
= =
2 1
2 1
0
0
na osnovu jedna~ine (5.84), dobija se veza za odre| ivanje ukupnog uglovnog pomeranja
grede pri uvijanju:
l
G I
M
o
T
=
(5.85)
U cilju analize, celishodno je posmatrati tangencijalne napone i deformacije na spoljnjoj
povr{ini grede. Ako na povr{ini obeleìmo (iscrtamo) elementarne povr{ine (Sl. 5.10.), tada
}e se po prijemu optere}enja uo~iti odgovaraju}e deformacije (uglovi klizanja).
140
Sl. 5.10
Nacrtajmo na povr{ini redosledno pravce glavnih napona (
1
). Kao rezultat se dobija jedna
kriva oblika zavojnice. Sli~na zavojnica se dobija kori{tenjem glavnog napona (
2
). Dve
zavojnice se seku pod uglom od (
o
90 ). Na ovaj na~in se dobija dva skupa linija, koje se u
velikoj meri podudaraju sa linijama prekida (kidanja) materijala. Prekid (kidanje) nastaje po
skupu linija koje su normalne na glavne napone koji su ve}i od nule (isteù materijal).
PRIMER 5.6.
Za prenos snage od (P=40 kW) koristi se vratilo duìne (l=100 mm), uz broj obrtaja (n=1400 min
-1
). Materijal vratila je
(^.0461). Materijal ima dozvoljenu vrednost tangentnog napona ( MPa
D
150 = ), a modul klizanja iznosi ( MPa G
4
10 8 = ).
Potrebno je odrediti pre~nik prenosnog vratila u odnosu na dozvoljen tangentni napon (
D
), kao i u odnosu na maksimalnu
vrednost ukupne ugaone deformacije (
0
1 = ).
IZRAÛNAVANJ E TORZIONOG MOMENTA
Izra~unavanje se vr{i na osnovu obrasca (5.68).
Nmm Nm M
n
P
M
T
T
5
10 73 , 2 73 , 2
1400
40
9550 9550
= =
=
(P.5.23)
Z
Z
max
max
max
max
max
2
4 5
90
o
141
IZRAÛNAVANJ E PRE^NIKA VRATILA U ODNOSU NA DOZVOLJ EN TANGENTNI NAPON (
D
)

=
3
5
3
'
3
'
0
max
150
16 10 7 , 2 16 16
16

D
T
D
T
D
T
M
D
D
M
W
M
mm D 21
'
(P.5.24)
IZRAÛNAVANJ E PRE^NIKA VRATILA U ODNOSU NA MAKSIMALNU VREDNOST UKUPNE UGAONE
DEFORMACIJ E
Ugaono zaokretanje se izraàva u radijanima:
180
1
180 180
0 0

= = = (P.5.25)
mm D
D
G
D
l M
G I
l M
T T
8 , 29
180
10 8
32
100 10 7 , 2 16
32
180
1
180 180
' '
4
4
' '
5
4
' '
0
0 0
=
= = =
(P.5.26)
IZBOR MERODAVNOG PRE^NIKA
Merodavnim pre~nikom podrazumevamo onaj standardni pre~nik vratila, koji zadovoljava oba postavljena kriterijuma, tj.
onaj koji je ve}i od obe izra~unate vrednosti (
' ' '
, D D ).
( )
8 , 29 ;
' ' '
D D D
mm D 30 =
(P.5.27)
142
- UVIJ ANJ E TANKOZIDIH CEVI
Posmatrajmo jedan normalni presek, sa odgovaraju}im merama, prikazan na slici (Sl. 5.11).
Sl. 5.11
Na osnovu mera datih na slici (Sl. 5.11), uspostavljamo slede}e geometrijske veze:
( )
s r I r A r R S
r R
r
K s r o K K
K
=
+
=
3
,
2
2 ; ; ;
2
(5.86)
Defini{imo slede}i (k
r
) parametar:
% 100
max
min max

r
k (5.87)
Ako u parametarskoj jedna~ini (5.87) koristimo obrasce (5.79) i veze (5.86), dobijamo slede}i
oblik parametra (k
r
):
( )
( )
[ ] % 100
3
4 4
=
s r R
r R
k
r
(5.88)
Ako je vrednost parametra (k
r
) manja od (5%), tada govorimo o TANKOZIDIM CEVIMA.
s
R
r
r
k
max
143
Na osnovu jedna~ine (5.79) i geometrijskih veza (5.86), tangentni napon pri uvijanju
tankozidih cevi iznosi:
( )

= = r
s r
M
r
I
M
r
I
M
K
T
s r
T
o
T
K
3
, 0
max
2
( )
s A
M
T
s r maz
K
=
2
,
(5.89)
Odgovaraju}a ukupona ugaono pomeranje se izra~unava na osnovu izvedene jedna~ine (5.85),
i iznosi:
( )
l
G s r
M
l
G I
M
K
T
s r o
T
K
3
,
2
l
s G r A
M
K
T

=
2
(5.90)
5.1.3.2. UVIJ ANJ E NEOKRUGLIH PROFILA
Ugaona pomeranja (uglovi klizanja), kao i glavni naponi okruglih preseka odgovaraju J ACOB
BERNOULLI-jevom deformacionom modelu, pa se iste sa matemati~kog stanovi{ta na
pokazan na~in relativno lako odre| uju.
U slu~aju kada normalni presek nije okrugao (valjani ugaoni profili, sloèni profili), tokom
deformacija normalni presek ne ostaje ravan (deformi{e se i u pravcu koji me odgovara
pravcu delovanja napona), pa se shodno tome u prora~unima ne moè koristiti J ACOB
BERNOULLI-jev deformacioni model.
U opisanom slu~aju izra~unavanje vrednosti glavnih napona i ugaonih deformacija iziskuje
matemati~ki aparat koji prevazilazi nivo ovog kursa (NAVIJ ER-ove jedna~ine, cikli~ni
integrali,..). Zbog toga }e se samo dati odgovaraju}i obrasci za izra~unavanja maksimalne
vrednosti tangentnog napona (
max
), poloàja delovanja maksimalnog tangentnog napona, i
vredenosti ukupne ugaonog pomeranja ( ), samo za nekoliko karakteristi~nih primera.
144
- UVIJ ANJ E PRAVOUGAONIH PROFILA
Sl. 5.12
Maksimalna vrednost tangentnog napona je:
h b
h b
M
T
> = ;
2 max

(5.91)
Vrednosti tangentnih napona je nula u }o{kovima profila, dok je maksimalna vrednost na
polovini ve}e stranice.
Ugaono pomeranje profila je:
l
G h b
M
T
=
3

(5.92)
Kojeficijenti ( , ) se nalaze iz odgovaraju}ih tablica u funkciji dimenzija profila:
( )

=
b
h
f , (5.93)
Naprimer za:
= = = = 7 , 4 ; 8 , 4 a b h
l
G a
M
a
M
T T

4 3 max
7 . 4 ; 8 . 4
(5.94)
a
h
145
- UVIJ ANJ E TANKIH PRAVOUGAONIH PROFILA
Ovakvi slu~ajevi odgovaraju slu~aju pravougaonih profila, ~ije su proporcije mera:
b
h
l
G a
M
a
M
T T

4 3 max
3 ; 3
(5.95)
- UVIJ ANJ E L PROFILA
Sl. 5.13
( )
2
max
2
3
1
b b a
M
T

(5.96)
Mesto delovanja maksimalnih tangentnih napona je na najve}oj udaljenosti od }o{kova
profila.
Vrednost ugaonog pomeranja je:
( )
l
G b b a
M
T
3
2
3
1
(5.97)
a
a
b
146
- UVIJ ANJ E U i I PROFILA
Sl. 5.14
( )
3
2 2
3
1 1
max
2
3
1
b h b h
M
T
+

(5.98)
Mesto delovanja maksimalnih tangentnih napona je na najve}oj udaljenosti od }o{kova
profila.
Vrednost ugaonog pomeranja je:
( )
l
G b h b h
M
T
3
2 2
3
1 1
2
3
1
(5.99)
U slu~aju sloènijih preseka, preporu~uje se utvr| ivanje maksimalne vrednosti tangentnog
napona i ugaonog pomeranje merenjima.
h
2
h
2
b
1 b
1
b
2
b
2
h
1
h
1
147
5.1.4. SAVIJ ANJ E
U slu~aju da je greda optere}ena sa redukovanim parom optere}enja (
x y y x
T M ili T M , , ), iz
skupa komponenata redukovanog sistema optere}enja (5.04), tad takav slu~aj optere}enja
zovemo savijanjem (Sl. 5.15).
Sl. 5.15
Tokom analize koja sledi, prou~ava}e se savijene grede koje zadovoljavaju slede}e uslove:
- Svi normalni preseci su simetri~ni u odnosu na ravan (yz).
- Sistem spoljnjih optere}enja deluje u ravni (yz) (ravan optere}enja).
- Ose (xy) su ujedno i teì{ne ose normalnog preseka.
- U teì{tu normalnog preseka (A) deluje redukovani par opotere}enja (
y x
T M , ).
O
x
y
z
A
dA
N
x
y
z
dz
dA
(
z
=)
Mx=M
=
zy
T T
y
=
148
U cilju pojedenostavljenja, u nastavku }emo koristiti slede}i na~in ozna~avanja:
( ) ( )
( )
( )

=
= =
= =
= =
=
z
y y z z
x z x z
z
y z x
I I A A
T T M M
. max
. max
;
;
;
(5.100)
Isecimo iz posmatrane grede jedan diferencijalno kratak element duìne (dz), ~ija se desna
stranica poklapa sa normalnim presekom (A) (Sl. 5.15). Normalni presek (A) se nalasi na
udaljenju (z) od uklje{tenja grede, i optere}en je parom redukovanih optere}enja (M, T).
Redukovana optere}enja su funkcije poloàja (z) normalnog preseka:
( ) ( ) z f T z f M = = ; (5.101)
Po{to se stranice elemanta nalaze na diferencijalno malom me| usobnom udaljenju, i po{to su
optere}enja funkcije poloàja (5.101), na stranicama elementa }e delovati optere}enja koja se
me| usobno diferencijalno razlikuju (Sl. 5.16).
Sl. 5.16
Po{to se element nalazi stanju ravnoteè, moè se napisati odgovaraju}a momentna jedna~ina
ravnoteè za ta~ku (0
1
).
( )
= =
0
0
'
1
Tdz dM
dz T M M M
O
T
dz
dM
=
(5.102)
T
T'
M M'
O
1
z
dz
z
149
J edna~ina (5.102) predstavlja poznatu vezu izme| u momenta savijanja i transverzalne sile.
Redukovani par optere}enja (M, T) u normalnom preseku deluju zajedno.
Sl. 5.17
Sl. 5.18
M M
O
1
z
dz
z
z
q
F
F
z
M
T
(M,T=O)
ÎSTO SAVIJANJE
(M,T)
0
0
dz
y
M=const.
dM
dz
=O
150
Slu~aj, kada je u jednoj ta~ci, ili u jednom opsegu grede vrednost redukovane transverzalne
sile jednaka nuli, naziva se ÎSTO SAVIJ ANJ E (Sl. 5.17). Tada je:
0
0
=
=
dz
dM
T
(5.103)
Ovakvo stanje je karakteristi~no za mesta gde je redukovani momenat savijanja u ekstremu,
ili ima konstantnu vrednost. J edan primer optere}ene grede je prikazan na slici (Sl. 5.18).
Po{to je normalni presek (A) optere}en parom optere}enja (M, T) (Sl. 5.15), da se zaklju~iti da
}e u preseku vladati ( ) normalni i ( ) tangentni naponi.
5.1.4.1. ODRE\ IVANJ E NORMALNOG NAPONA (ÎSTO SAVIJ ANJ E)
Na slici (Sl. 5.16) se vidi, da redukovana transverzalna sila (T) ima za posledicu tangentne
napone ( ), a normalni napon ( ) se javlja kao posledica redukovanog momenta savijanja.
Vrednost normalnog napona ( ) je celishodno odrediti u preseku u kojem vlada samo
redukovani moment savijanja, a u kojem je vrednost redukovane transverzalne sile (T)
jednaka nuli (~isto savijanje) (Sl. 5.17).
Presecimo element grede sa ravni simetrije (yz) (Sl. 5.19). Oblik dobivenog preseka je
(A, B, C, D). Na dobivenom preseku ozna~imo na centralnom udaljenju (y) du` (E, F).
Kao posledica redukovanog momenta savijanja, do}i }e do deformacije elementa ravanog
preseka (A, B, C, D), i isti }e poprimiti oblik (A
'
, B
'
, C
'
, D
'
). Du` (C, D) }e se izduìti, dok }e
se du` (A, B) smanjiti. Izme| u ove dve duì postoji jedna, koja se ne deformi{e (neutralna je).
Du` koja se ne deformi{e zove se NEUTRALNA DU@, a posmatrano po celoj duìni grede
zove se NEUTRALNA OSA (linija). Ravan koja ima identi~ne karakteristike u odnosu na
deformacije zove se NEUTRALNA RAVAN.
U skladu sa J ACOB BERNOULLI-jevim deformacionim modelom, deformacije }e nastati
samo u pravcima vladaju}eg napona (normalni napon kao posledica delovanja redukovanog
momenta savijanja), odnosno stranice elementa }e se me| usobno zaokrenuti za diferencijalno
mali ugao ( d ).
' '
' '
C B BC
D A AD
=
=
(5.104)
151
Na osnovu opisane deformacije, dilatacija duì (E, F) }e biti:
( ) ( )
( )
( )
+
=
d
d d y
EF
EF F E
' '
y
=
(5.105)
Sl. 5.19
Ovom stanju optere}enja, iz sistema jedna~ina ravnoteè (5.07) odgovara jedna~ina (4), koja
uz kori{tenje oznaka (5.100) ima oblik:
=
A
dA y M 0 (5.106)
Po{to su vrednosti redukovanog momenta i normalnog napona razli~iti od nule, vrednost
jedna~ine (5.106) je jednaka nuli samo ako je vrednost slede}eg integrala jednaka nuli.
=
A
dA y 0 (5.107)
y
O
A B
C
D
C
,
D
,
A
,
B
,
dz
M
M
y
+
-
max
max
E
E'
F
F'
NEUTRALNA DU@ (OSA)
152
J edna~ina (5.107) po definiciji predstavlja stati~ki moment povr{ine normalnog preseka (A).
Po{to su ose (xy) istovremeno i teì{ne ose (vrednosti stati~kih momenata povr{ine za teì{ne
ose jednake su nuli), pa je i vrednost integrala jednaka nuli.
Na ovaj na~in se pokazalo, da je u slu~aju ~istog savijanja u ravni, teì{na osa normalnog
preseka (x) ujedno i neutralna linija preseka. Ova linija sarì i teì{te povr{ine koje se nalazi
na geometrijskoj osi (z), {to opet zna~i da je geometrijsko mesto teì{ta svih normalnih
preseka grede ustvari neutralna linija grede koja se podudara sa osom (z).
Uvrstimo izraz iz jedna~ine (5.105) u jedna~inu (5.106), koriste}i pri tome HOOKE-ov zakon
(4.01).
0
0
0
0
2
=
x
A
A
A
I
E
M
dA y
E
M
dA
y
E y M
dA E y M
(5.108)
Preuredimo predhodnu jedna~inu, te pomnoìmo i podelimo njenu desnu stranu sa (y).
y
y E
I
M
x
=
(5.109)
Uvrstimo izraz iz jedna~ine (5.105) u jedna~inu (5.109), koriste}i pri tome HOOKE-ov zakon
(4.01).
= = =
y I
M
y
E
I
M
y
y E
I
M
x x x
y
I
M
x
=
(5.110)
153
U slu~aju da je (y=y
max.
), izraz za normalni napon moè da se napi{e na slede}i na~in:
=
. max
. max
y
I
M
x
x
W
M
=
. max
(5.111)
J edna~ina (5.111) predstavlja vezu redukovanog momenta (M) u posmatranom normalnom
preseku, karakteristike povr{ine normalnog preseka (otporni moment) (W
x
), i maksimalne
vrednosti normalnog napona (
. max
).
5.1.4.2. ODRE\ IVANJ E TANGENTNOG NAPONA
Raspodela tangentnog napona po normalnom preseku (A) nije ravnomera, ve} je funkcija
poloàja (y). Zbog toga se u jedna~ini ravnoteè (5.07-2) mora koristi izraz za tangentni
napon u obliku:
( ) y f
zy
= (5.112)
Metod za odre| ivanje vrednosti tangentnog napona je predloìo ZSUKOVSKI, i netod nosi
njegovo ime.
U skladu sa predloènim metodom, smatra se, da tangentni naponi deluju paralelno sa
neutralnom ravni (xz) u pravcu (z), i na osnovu stava o konjugaciji tangentnih napona u
pravcu ose (y).
Presecimo element grede (Sl. 5.16) sa ravni na centralnom rastojanju (y) koja je paralelna sa
neutralnom ravni (xz). Obeleìmo {irinu vlakna koje je paralelno, i bajbliè neutralnoj ravni
(xz), sa ( ),(Sl. 5.20).
Napi{imo jedna~inu ravnoteè po pravcu (z), stim da vrednost stati~kog momenta preseka
iznad linije ( ) obeleàvamo sa (
x
S ), a vrednost odgovaraju}e povr{ine sa ( A ).
154
( )
= =
A
A
A A
dz dA d
dz dA
dz dA dA z

'
'
0
(5.113)
Sl. 5.20
Ako diferencijal normalnog napona u predhodnoj jedna~ini odredimo iz jedna~ine (5.110),
sledi:
=
A x
dz dA y
I
dM
(5.114)
Po{to moment nije funkcija poloàja (y),
( ) y f M (5.115)
O
x
y
z
A
dA
N(xyz)
x
y
dz
max
155
oblik jedna~ine (5.114) }e biti:
dz S
I
dM
dz dA y
I
dM
x
x
A x
=

(5.116)
odnosno

=
x
x
S
I
dz
dM
(5.117)
Koriste}i vezu (5.102), predhodna relacija dobija oblik:

=
x
x
S
I
T

=

x
x
I
S T
(5.118)
J edna~ina (5.118) predstavlja vezu redukovane transverzalne sile (T), stati~kog momenta
povr{ine (
x
S ), aksjialnog momenta inercije (
x
I ), {irine posmatranog preseka ( ), i
tangentnog napona u posmatranom preseku.
Maksimalna vrednost tangentnog napona ( ) nalazi se u teì{tu normalnog preseka, i moè se
dokazati da njegova vrednost iznosi:
A
T
=
. max
(5.119)
Konstanta ( ) zavisi od oblika normalnog preseka (A).
156
5.1.4.3. ODRE\ IVANJ E GLAVNIH NAPONA
Po{to u normalnom preseku grede istovremeno (izuzev kod ~istog savijanja) deluju normalni
napon ( ) i tangentni napon ( ), da se zaklju~iti da naponsko stanje grede optere}ene na
savijanje odgovara ravnom naponskom stanju.
Ovom naponskom stanju odgovara slede}i tenzor napona:
z yz
zy
T

0
0 0
0 0 0
= (5.120)
Po{to se radi o ravnom naponskom stanju, vrednosti glavnih napona i poloàje glavnih ravni
odre| ujemo na osnovu obrazaca (2.54, 2.56), koriste}i pri tome na~in ozna~avanja (5.100) i
ravan optere}enja (zx).
=
+ =
2
2
1
4
2
1
2
1
2 2
2 , 1
arctg
(5.121)
Maksimalna vrednost tangentnog napona se odre| uje na osnovu jedna~ine (2.74).
2 2
. max
4
2
1
+ = (5.122)
Sa stanovi{ta prakse, merodavna je najve}a vrednost glavnog napona (
1
):
2 2
1
4
2
1
2

+ + = (5.123)
U slu~aju ~istog savijanja (vrednost tangentnog napona je nula), pa iz veze (5.123) sledi da je:
= = =
1
0 0 T (5.124)
Ako za primer analiziramo konzolu pravougaonog preseka, ~iji desni kraj tereti koncentrisana
radijalna sila (F) (Sl. 5.21), raspodela normalnih napona ( ) po povr{ini normalnog preseka
157
(A) }e biti linearna funkcija centralnog poloàja (y), dok }e vrednost tangentnog napona ( )
zavisiti od centralnog odstojanja (y), i od stati~kog momenta povr{ine (
x
S ), kao i {irine
vlakna ( ):
( ) ( ) , , ;

= =
x
S y f y f
Shodno tome, vrednost najve}eg glavnog napona }e biti funkcija slede}e strukture:
( ) , ,
1
=
x
S y f (5.125)
Po{to duìna vlakna ( ) nije uvek funkcija poloàja (y), ve} zavisi od oblika normalnog
preseka, vrednosti za tangentne napone je potrebno odre| ivati za pojedine karakteristi~ne
poloàje vlakana.
Glavni naponi (
1
) se zbog opisanog karaktera tangentnih napona, tako| e orde| uju za svako
karakteristi~no vlakno posebno. Na kraju postupka se utvr| uje koji je od glavni napona sa
najve}om vredno{}u, te se isti smatra merofdavnim za eventualno dalje kori{tenje.
U posmatranom slu~aju je vrednost glavnog napona:
U spoljnjem vlaknu grede:
0 ;
1 . max 2 , 1
= = (5.126)
U vlaknu na teì{noj liniji grede:
o
45 ;
1 . max 2 , 1
= = (5.127)
U proizvoljno odabranom poloàju grede, na osnovu obrasca (5.121):
2 2
1
4
2
1
2

+ + = (5.128)
158
Na (Sl. 5.21), linije po kojima se materijal cepa, obeleène su punom linijom. Ove linije se u
velikoj meri podudaraju sa pravcima normalnim na glavne napone (
2 1
, ili ) (koji uzrokuju
istezanje-pozitivne vrednosti).
Sl. 5.21
PRIMER 5.7.
Konzola prikazana na slici (Sl. 5.1.4.1) diga~ka je (l=1000 mm), a optere}ena je koncentrisanom silom ( N F
3
10 5 , 2 = ) i
spregom ( mm N M
B
=
5
10 ). Materijal konzole je (^.0300), a presek odgovara standerdu (J US C.B3.101). Karakteristike
materijala su ( MPa MPa E
M
320 , 10 2 , 2
5
= = ). Koeficijen sigurnosti konstrukcije je ( 2 =
M
). Optere}enja (F, M)
deluju u jednoj ravni optere}enja.
Sl. 5.1.4.1
A B C
F
F
M
B
M
A
A
l
0,5 l
F
90
o

1,2
1

max
=

1
max
=
>0 ( )
GLAVNA RAVAN
(ISTEZANJ E)
LINIJA KIDANJA
159
Potrebno je odrediti maksimalnu vrednost glavnog napona (
max 1
), i ustanoviti dali konstrukcija zadovoljava zahtev
postavljen sa faktorom sigurnosti (
M
).
MAKSIMALNA OPTERE] ENJ A
- Maksimalna transverzalna sila je:
= = T F F
A T max
N T
3
10 5 , 2 =
(P.5.28)
- Maksimalni moment savijanja je:
= = M M M
A max
Nmm M
6
10 6 , 2 =
(P.5.29)
GEOMETRIJ SKE KARAKTERISTIKE RAVNOG PRESEKA PROFILA I KARAKTERISTI] NA VLAKNA
Vrednost glavnog napona (
1
) zavisi od vrednosti normalnog i tangentnog napona ( , )-veza (5.123). Vrednost tangentnog
napona ( ) je funkcija poloàja (y) i duìne vlakna ( )-veza (5.118). Zbog navedenog se odre| uju oni karakteristi~ni
poloàji (y), u kojima duìna vlakna ( ) skokovito menja vrednost ili ima ekstremne vrednosti Sl. 5.1.4.2), te se za te
poloàje izra~unavaju vrednosti za ( ) normalne napone i ( ) tangentne napone, da bi se na osnovu istih izra~unale
vrednosti glavnih napona i najve}i glavni napon.
- Geometrijske karakteristike ravnog preseka nalaze se u tablici za orpornost naterijala:
4
4 4
2
55 , 51
10 5 , 87
1510
mm I
mm I I
mm A
xy
y x
=
= =
=
(P.5.30)
160
Povr{inu normalnog preseka (A) je uputno podeliti na tri povr{ine (A1, A2, A3). Stati~ke momente povr{ina i aksijalne
momente inercije odre| ujemo pribli`no, tako da zanemarujemo zakrivljenja.
VREDNOSTI NORMALNIH NAPONA ZA KARAKTERISTI^NA VLAKNA
Izra~unavnje vr{imo na osnovu jedna~ine (5.111).
( )
( ) ( )
( )
( ) ( )
( )
( ) ( )
( )
( ) ( )
( )
( ) ( )
( ) MPa y
I
M
sk
MPa y
I
M
sk
MPa y
I
M
sk
MPa y
I
M
sk
MPa y
I
M
sk
x
x
x
x
x
2 , 168 6 , 56
10 5 , 87
10 6 , 2
: . 5
0 0
10 5 , 87
10 6 , 2
: . 4
8 , 39 4 , 13
10 5 , 87
10 6 , 2
: . 3
8 , 39 4 , 13
10 5 , 87
10 6 , 2
: . 2
5 , 69 4 , 23
10 5 , 87
10 6 , 2
: . 1
4
6
5 5
4
6
4 4
4
6
3 3
4
6
2 2
4
6
1 1
=
= =
=
= =
=
= =
=
= =
=
= =
(P.5.31)
Sl. 5.1.4.2
x
y
A
2
A
3
A
1

5
6
,
6
2
3
,
4
1
3
,
4
1
0
80
10
2
8
,
3
6
,
7 1
8
,
4
8
0
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
161
DU@INE KARAKTERISTI^NIH VLAKANA, I STATI^KI MOMENTI POVR[INA IZNAD
KARAKTERISTI^NOG VLAKNA
Izra~unavnje vr{imo na osnovu jedna~ine (1.21-1) i slike (Sl. 5.1.4.1).

( )
( )
( )
( )
( )
( )
( ) ( )
( )
( )
( ) ( ) ( )
( )
( )
3
5 5
3
4 4
3
2 3 3
3
2 2
3
1 1
0 ; 10 : . 5
15618 4 , 13 5 , 0 4 , 13 10 4 , 18 10 80 ; 10 : . 4
14720 ; 10 : . 3
14720 4 , 18 10 80 ; 80 : . 2
0 ; 80 : . 1
mm S mm sk
mm S mm sk
mm S S mm sk
mm S mm sk
mm S mm sk
x
x
x x
x
x
= =
= + = =
= = =
= = =
= =
(P.5.32)
TANGENTNI NAPONI
( )
( )
( )
( )
( )
( )
( )
( )
( )
( )
( )
( )
( )
( )
( )
MPa
I
S T
ravan
MPa
I
S T
ravan
MPa
I
S T
ravan
MPa
I
S T
ravan
MPa
I
S T
ravan
x
x
x
x
x
x
x
x
x
x
0
0 10 5 , 87
0 10 5 , 2
: . 5
5 , 4
10 10 5 , 87
15618 10 5 , 2
: . 4
2 , 4
10 10 5 , 87
14720 10 5 , 2
: . 3
5 , 0
80 10 5 , 87
14720 10 5 , 2
: . 2
0
80 10 5 , 87
0 10 5 , 2
: . 1
4
3
5
5
5
4
3
4
4
4
4
3
3
3
3
4
3
2
2
2
4
3
1
1
1
=

=
=
=

=
=
=

=
=
=

=
=
=

=
(P.5.33)
162
GLAVNI NAPONI

( )
( )
( )
( ) ( )
( )
( )
( )
( ) ( )
( )
( )
( )
( ) ( )
( )
( )
( )
( ) ( )
( )
( )
( )
( ) ( )
MPa ravan
MPa ravan
MPa ravan
MPa ravan
MPa ravan
2 , 168 0 4 2 , 168
2
1
2
2 , 168
4
2
1
2
: . 5
5 , 4 5 , 4 4 0
2
1
2
0
4
2
1
2
: . 4
3 , 40 2 , 4 4 8 , 39
2
1
2
8 , 39
4
2
1
2
: . 3
9 , 39 5 , 0 4 8 , 39
2
1
2
8 , 39
4
2
1
2
: . 2
5 , 69 0 4 5 , 69
2
1
2
5 , 69
4
2
1
2
: . 1
2 2 2
5
2
5
5
5 1
2 2 2
4
2
4
4
4 1
2 2 2
3
2
3
3
3 1
2 2 2
2
2
2
2
2 1
2 2 2
1
2
1
1
1 1
= +
= + + =
= + + = + + =
= + + = + + =
= + + = + + =
= + + = + + =

(P.5.34)
MAKSIMALNA VREDNOST GLAVNOG NAPONA
Od svih glavnih napona (P.5.34), maksimalna vrednost pripada vlaknu (5):
( )
MPa 2 , 165
5 1 max 1
= =
Dozvoljena vrednost normalnog napona je odnos ja~ine materijala na kidanje i kojeficijenta sigurnosti.
MPa
M
M
D
200
2
400
= = =
(P.5.35)
Po{to je maksimalna vrednost glavnog napona (
1
) manja od dozvoljene vrednosti normalnog nalpona (
D
), konstrukcija
zadovoljava uslov postavljen kojeficijentom sigurnosti ( 2 =
M
).
D

1
(P.5.36)
163
5.1.5. ASIMETRI^NO (KOSO) SAVIJ ANJ E
Slu~aj kada redukovani par optere}enja (M, T) deluje u ravni optere}enja (R-R) koja u op{tem
slu~aju nije istovremeno i ravan simetrije povr{ine normalnog preseka (A), a sa ravni (yz)
zaklapa ugao ( ) , zove se ASIMETRI^NO (KOSO) SAVIJ ANJ E (Sl. 5.22)
Sl. 5.22
5.1.5.1. RASPODELA NORMALNOG NAPONA
Raspodelu normalnog napona }e se odrediti na bazi istih uslova koje smo koristili i kod
odre| ivanja raspodele normalnog napona pri ~istom savijanju, na mestu gde je vrednost
redukovane transverzalne sile (T) jednaka nuli.
y
z
dA
o
R
R
N
N
M
N(xyz)
x
y
A
+
-
m
ax
dA
z
m
ax
M

cos
M

sin
x
y
T
164
Ako vektor redukovanog momenta savijanja ( M ) razloìmo na komponente u pravcima osa
(xy), tada se mogu napisati slede}e jedna~ine ravnoteè:
0 cos
0 sin
= =
= + =

M x dA M
M y dA M
A
y
A
x
(5.129)
Ispitivanja su dokazala, da je vrednost normalnog napona u ta~ci (N) koja pripada normalnom
preseku (A), linearna funkcija koordinata poloàja ta~ke (xy).
y C x B + = (5.130)
Koriste}i predpostavku (5.130), jedna~ine ravnoteè (5.129) mogu se napisati na slede}i
na~in:

= +
= +
A A
A A
M dA y x C dA x B
M dA y C dA y x B
cos
sin
2
2
(5.131)
Iz predhodnog sistema jedna~ina se odre| uju izrazi za parametre (B, C).
2
2
cos sin
sin cos
xy y x
xy x
xy y x
xy x
I I I
I I
M C
I I I
I I
M B

=

=

(5.132)
Ako vrednosti parametara (5.132) uvrstimo u jedna~inu (5.130), dobijamo op{tu jedna~inu za
raspodelu normalnog napona pri asimetri~nom (kosom) savijanju:
( ) ( ) [ ] y I I x I I
I I I
M
xy y xy x
xy y x
+

= cos sin sin cos
2
(5.133)
Zbog predpostavljene asimetri~nosti, neutralna osa i ravan ne}e zaklapati prav ugao sa ravni
optere}enja (R-R), pa se poloàj neutralne ravni mora posebno odrediti. Odre| ivanje uglovnog
poloàja ( ) neutralne ravni u odnosu na osu (x) nalazi se iz uslova, da je u neutralnoj ravni
vrednost normalnog napona ( ) 0 = :
165
( ) ( )
x
y
tg
y I I x I I
xy y xy x
=
= +
0 cos sin sin cos

(5.134)
Iz uslovne jedna~ine (5.134) se dobija izraz za uglovni poloàj neutralne ravni ( ) u odnosu
na osu (x).

cos sin
sin cos

=
xy y
xy x
I I
I I
tg
(5.135)
Ako su ose (xy) ujedno glavne teì{ne ose, tada su vrednosti centrifugalnih momenata inercije
jednake nuli, pa se izrazi za raspodelu normalnih napona (5.133), i zraz za odre| ivanje
poloàja neutralne ravni (5.135) pojednostavljuju, i imaju oblike:
+ = y
I
x
I
M
1 2
sin cos
(5.136)
ctg
I
I
tg =
2
1
(5.137)
Iz jedna~ine (5.136) se vidi, da }e normalni napon ( ) imati maksimalnu vrednost u unoj
ta~ci (N) normalnog preseka (A) za koje su vrednosti koordinata poloàja (xy) najve}e
(x=x
max
i y=y
max
). Ako na mestu maksimalnih vrednosti koordinata nema aktivne povr{ine,
kao {to je slu~aj sa (L) profilom, tada se moraju izra~unati vrednosti za normalne napone u
najudaljenijim ta~kama od teì{ta povr{ine, te maksimalnu vrednost koristi kao merodavnu.
Ako aktivna povr{ina postoji u ta~i sa koordinatama (x=x
max
i y=y
max
), tada se jedna~ina
(5.136) transformi{e, i izraàva pomo}u otpornih momenata za glavne ose:
+ =
1 2
max
sin cos
W W
M

(5.138)
166
PRIMER 5.8.
Na osnovu podataka iz primera (5.7), potrebno je odrediti maksimalnu vrednost normalnog napona (
max
),i ugaoni poloàj
( ) neutralne ravni (N-N), u slu~aju da ravan optere}enja sa ravni (yz) zaklapa ugao (
0
60 = ) (Sl. 5.1.4.3).
MAKSIMALNA VREDNOST NORMALNOG NAPONA
Izra~unavanje vr{imo na osnovu jedna~ine (5.132). Po{to u poloàju (x=x
max
i y=y
max
) nema aktivne povr{ine, izra~unavanje
normalnog napona }emo obaviti za dva najudaljenija }o{ka profila (D, E):
( )
( ) 6 , 56 ; 4 , 23
4 , 23 ; 6 , 56
E
D
- Vrednost normalng napona koji odgovara ta~ci (D) je:
( ) [
( ) ]
( )
( ) [
( ) ]
+ =
+

=
= + =
+

=
4 , 23 60 cos 10 55 , 51 60 sin 10 5 , 87
6 , 56 60 sin 10 55 , 51 60 cos 10 5 , 87
10 55 , 51 10 5 , 87 10 5 , 87
10 6 , 2
cos sin
sin cos
0 4 0 4
0 4 0 4
2
4 4 4
6
2
y I I
x I I
I I I
M
xy y
xy x
xy y x
D

MP
D
8 , 11 =
- Vrednost normalng napona koji odgovara ta~ci (E) je:
MPa
D
56 , 146 =
( ) [
( ) ]
( )
( ) ( ) [
( ) ( ) ]
+ =
+

=
= + =
+

=
6 , 56 60 cos 10 55 , 51 60 sin 10 5 , 87
4 , 23 60 sin 10 55 , 51 60 cos 10 5 , 87
10 55 , 51 10 5 , 87 10 5 , 87
10 6 , 2
cos sin
sin cos
0 4 0 4
0 4 0 4
2
4 4 4
6
2
y I I
x I I
I I I
M
xy y
xy x
xy y x
E

167
Sl. 5.1.4.3
- Maksimalna vrednost normalnog napona je (pritisak) u ta~ci (E).
MPa
E
56 , 146
max
= =
(P.5.37)
UGAONI POLO@AJ NEUTRALNE RAVI
Izra~unavanje vr{imo na osnovu jedna~ine (5.134).
=
0 4 0 4
0 4 0 4
60 cos 10 55 , 51 60 sin 10 5 , 87
60 sin 10 55 , 51 60 cos 10 5 , 87
cos sin
sin cos

xy y
xy x
I I
I I
tg
0
03 , 1 =
(P.5.38)
5.1.5.2. RASPODELA TANGENTNOG NAPONA
U slu~aju simetri~nog normalnog preseka kada je ravan simetrije (yz) bila i ravan optere}enja,
raspodela tangentnih napona je tako| e bila simetri~na.
x
y
N
N
R
R
=60
0
D(56,6 ; 23,4)
E(-23,4 ; -56,6)
168
U slu~aju da je ravan normalnog preseka (A) nesimetri~na, ili ako se radi o asimetri~nom
(kosom) savijanju, raspodela tangentnih napona ne}e biti simetri~na. Opisano naponsko stanje
grede se zove ASIMETRI^NO TANGENTNO NAPONSKO STANJ E. Nesimetri~na raspodela
tangentnog napona dovodi do uvijanja (torzije) normalnog preseka. U ovakvom slu~aju ne
moè da se primeni metoda @ukovskog za odre| ivanje raspodele tangentnih napona, odnosno
mora se ra~unati i sa delovanjem tangentnih napona koji su normalni na ravan optere}enja
(R-R) (Sl. 5.21). Pomenuto uvijanje se obavlja oko jedne ta~ke koja se zove CENTAR
UVIJ ANJ A.
Sl. 5.23
Pojava uvijanja profila se elimini{e na taj na~in, da se ravan optere}enja (R-R) sa
redukovanom transverzalnom silom (T) translatorno pomeri za vrednost (t) tako, da novi
poloàj ravni optere}enja prolazi kroz centar uvijanja. Na taj na~in se postiè da je rezultuju}i
redukovani moment uvijanja na gredu jednak nuli:
( )
= =

0
0
t T dA x y M
A
zy zx

( )
T
dA x y
t
A
zy zx

=

(5.139)
o
x
y
zy
zx
t
T
R
R
169
PRIMER 5.9.
Predpostavimo da je standarni profil kori{ten u primeru (5.7) optere}en koncentrisanom silom (T) u ravni optere}enja (yz).
Potrebno je odrediti za koju vrednost (t) treba translatorno pomeriti ravan otere}enja u cilju eliminacije pojave uvijanja
profila.
Sl. 5.1.4.4
U pravcu optere}enja ne postoji ravan simetrije, iz ~ega se zaklju~uje da }e u slu~aju da redukovana transverzalna sila (T)
deluje u teì{tu normalnog predseka, do}i do uvijanja profila. Eliminacija uvijanja se obavlja tako da se dejstvo redukovane
transverzalne sile (T) izmesti paralelno za vrednost (t) tako, da ukupan moment uvijanja usled delovanja transverzalne sile (T)
i sila kao posledice tangentnih napona budu jednaki nuli. Korisno je osu (y) postaviti po sredini vertikalnog rebra profila, a
osu (x) usmeriti na levo (Sl. 5.1.4.4). Tangentni naponi (
zy zx
, ) deluju uzdu` rebara profila. Delovanje tangentnih napona
popre~no na rebra mogu se zanemariti, po{to im je vrednost relativno mala (blizina ivica). Momentnu jedna~inu ravnoteè
treba postaviti za ta~ku (A), po{to kroz tu ta~ku prolaze sile kao poledice dejstva tangentnih napona u vertikalnom rebru
(
zy
). Iste sile nemaju krak u odnosu na ta~ku (A), pa im je tako vrednost momenta nula.
Na udaljenju (x) od desne ivice profila deluje tangentni napon (
xz
). Na osnovu stava o konjugaciji tangentnih napona u
horizontalnom rebru deluje tangentni napon (
zx
). Ova dva tangentna napona su po intezitetu ista:
zx xz
= (P.5.39)
U diferencijalno bliskim presecima (xS), normalnim na pravac (z), deluju normalni naponi ( d + , ). Vladaju}i naponi na
odgovaraju}im povr{inama rezultiraju ravnote`nim sistemom sila..
x
y
b
dx
s
z
zy
xz
zx
+d
l
t
T
A
O
x
d
z
170
Napi{imo jedna~inu ravnoteè na pravac (z):
( ) ( ) ( ) 0 = + dz S S x S x d
xz
(P.5.40)
Iskoristimo jednakost (P.5.39) i sredimo jedna~inu ravnoteè (P.5.40) na slede}i oblik:
x
dz
d
zx
=

(P.5.41)
Na osnovu jedna~ine (5.110), vrednost normalnog napona na rastojanju (y=l) od teì{ta iznosi (od x-ose):
l
I
M
y
I
M
x x
= = (P.5.42)
Diferencirajmo predhodnu jedna~inu po (z):
dz
dM
I
l
dz
d
x
=
(P.5.43)
Koriste}i vezu (5.102), predhodna jedna~ina dobija oblik:
T
I
l
dz
d
x
=
(P.5.44)
Ako vrednost jedna~ine (P.5.44) uvrstimo u jedna~inu (P.5.41), dobijamo izraz za tangentni napon (
zx
) u funkciji
poloàja (x).
x T
I
l
x
zx
=
(P.5.45)
Tangentne napone koji deluju u vertikalnom rebru (
zy
), odre| ujemo iz jedna~ine (5.118), ali po{to isti prolaze kroz ta~ku
(A), nemaju uticaj na stvaranje momenta oko iste ta~ke, tako da u daljem radu uticaj ovog napona u jedna~ini (5.139) za
odre| ivanje vrednosti (t) ne uzimamo u obzir. Na ovaj na~in se jedna~ina (5.139) pojednostavljava i ima oblik:
T
dA y
t
A
zx
(P.5.46)
171
Uvrstimo izraz za tangentni napon (P.5.45) u jedna~inu (P.5.46), i tako dobiven izraz sredimo, znaju}i da je (y=l).
b
x
b
x
A x
dx x
I
S l
T
dx s l x T
I
l
t
T
dx s l x T
I
l
t
0
2
0
(P.5.47)
x
I
S b l
t

=
2
2 2
(P.5.48)
Kona~no u jedna~inu (P.5.48) uvr{tavamo konkretne numeri~ke podatke, i odre| ujemo translatorni pomak ravni optere}enja
u cilju eliminacije uvijanja profila:

=
4
2 2
10 5 , 87 2
10 80 4 , 18
t
mm t 15 , 0 =
(P.5.49)
5.1.6. SAVIJ ANJ E TANKOZIDIH PLOÂ
Nosa~i (grede) ~ija je visina u odnosu na ostale dimenzije relativno mala, a oslonci su linijski
(delimi~no ili potpuno zatvorene konture), predstavljaju TANKOZIDE RAVNE PLOÊ.
Od mno{tva slu~ajeva, razmotri}emo slu~aj prikazan na slici (Sl. 5.24). U razmatranom
slu~aju radi se o tankozidoj plo~i pre~nika (2R) i debljine (h). Plo~a se po celom obimu
slobodno naslanja na oslonac kru`nog oblika, a optere}ena je kontinualnim optere}enjem (g).
Metod za izra~unavanje vrednosti normalnih napona ( ) je predloìo BACH, pa se i metoda
zove BACHOVA PRIBLI@NA METODA.
172
Sl. 5.24
Merenjima je utvr| eno, da je vrednost normalnog napona maksimalna u sredini plo~e. Stoga,
a shodno predloènom metodu predpostavljamo da je plo~a po ravni simetrije uklje{tena, a da
je stvarni oslonac uklonjen. Na ovaj na~in se mogu izra~unati redukovane sile od
kontinualnog optere}enja na teì{te polukru`ne povr{ine (
g
F ), kao i rezultuju}a reaktivna sila
(dobija se kao zamena za uklonjen stvarni polukru`ni oslonac) (
t
F ). Te dve sile su po
intenzitetu jednake:
2
2
;
2 m
N
g g
R
F F
g t
= =

(5.140)
Udaljenja dejstva sila (
t
F ) i (
g
F ) od uklje{tenja su slede}a:
3
4
;
2 R
l
R
l
g t
= = (5.141)
z
y
x
x
y
R
2R
h
g
F
g
F
t
l
t
l
g
173
Napi{imo momentnu jedna~inu ravnoteè za poloàj uklje{tenja.
0 = =
t t g g x
l F l F M (5.142)
U predhodnu jedna~inu uvrstimo izraze (5.140, 5.141.):
3
2
3
4
2
3
2
g R
M
M
R R
g
R
(5.143)
Ako iskoristimo jedna~inu za izra~unavanje normalnog napona (5.111), te u nju uvrstimo
vrednost momenta iz jedna~ine (5.143), i izraz za otporni moment preseka u uklje{tenju,
dobijamo izraz za odre| ivanje normalnog napona tankozide plo~e.
= =
6
2
3
2
3
h R
g R
W
M
2
2
h
R
g = (5.144)
Detaljnija istraìvanja su pokazala, da je maksimalna vrednost normalnog napona ne{to ve}a i
iznosi:
2
2
. max
24 . 1
h
R
g =
(5.145)
Ova vrednost normalnog napona je identi~na u svim pravcima paralelnim sa ravni plo~e, pa
ujedno predstavlja i glavne napone:
0 ;
3 2 1 . max
= = = = =
z x
(5.146)
Osim prikazanog slu~aja, u praksi postoji veliki broj razli~itih konstruktivnih izvedbi oblika,
uklje{tenja i na~ina optere}enja. Za mnoge slu~ajeve su u vidu tablica dati empirijski izrazi za
odre| ivanje vrednosti glavni napona, kao i izrazi za odre| ivanje poloàja u kome glavni
naponi deluju.
174
5.2. SAVIJ ANJ E KRIVIH GREDA
Sa stanovi{ta sistema optere}enja, te redukovanja optere}enja na teì{te normalnog preseka,
krive grede se ne razlikuju od pravih greda. Me| utim, raspodela normalnih napona i poloàj
neutralne ravni (ose) je razli~ito u odnosu na prave grede.
U daljem radu analizira}e se kriva greda koja zadovoljava slede}e uslove:
- Svi normalni ravni preseci su simetri~ni u odnosu na ravan koja sadrì geometrijsku osu
grede (ravan simetrije grede).
- Ravan simetrije je ujedno i ravan optere}enja. Iz poloàja ravni optere}enja proizlazi, da
od op{teg redukovanog sistema optere}enja deluju transverzalnene sile i momenti
savijanja (moment torzije ne deluje).
- Geometrijska osa krive grede se prikazuje u polarnim koordinatama ( ) , dok se
normalni presek (A) defini{e u pravouglom koordinatnom sistemu (xyz) (Sl. 5.25).
Sl. 5.25
Vrednost tangentnih napona ( ), koje su posledica delovanja redukovane transverzalne sile
(T), odre| ujemo na osnovu ranije izvedenog obrasca (5.118).
Redukovan moment savijanja (M) i redukovana normalna sila (F
N
) deluju zajedno, i kao
rezultat njihovog dejstva se javljaju normalni naponi ( ) napovr{ini normalnog preseka (A).
Raspopdela normalnog napona ( ) je takva, da neutralna ravan ne sadrì geometrijsku osu
grede, odnosno dolazi do pomeranja neutralne ravni (ose) za neki iznos (e), koji }e se tokom
analize utvrditi (Sl. 5.26).
Isecimo iz krive grede diferencijalno kratki element }ije stranice (normalni preseci) zahvataju
F
N
T
M
d
R

R
E F
y
x
x
o
()
z
F
2
F
1
F
i
175
diferencijalno mali ugao ( d ) (Sl. 5.26). Zakrivljenost geometrijske ose koja sadrì i teì{te
(O) normalnog preseka (A) iznosi (R). Na centralnom udaljenju (y) od teì{ta normalnog
preseka (A) ozna~imo diferencijalni luk (EF).
Redukovana optere}enja (M, F
N
) dovode do pojave normalnih napona ( ) na povr{inama
sranica elementa, i shodno BERNOULLI-jevom modelu deformacije, do deformacije elementa
u pravcu pojave napona (momenta) za elementarni deo diferencijalnog zahvatnog ugla
( d ).
Sl. 5.26
5.2.1. ODRE\ IVANJ E NORMALNOG NAPONA
Promena zahvatnog ugla, kao posledica delovanja redukovanog momenta savijanja je:
( ) d d + (5.147)
Promenom zahvatnog ugla, menja se i zakrivljenost, te poprima vrednost ) ( . Neutralna
ravan (N-N) istovremeno zauzima poloàj na udaljenju (e) od teì{ne ose normlalnog preseka.
Zadatak analize koja sledi je, da utvrdi raspodelu normalnog napoa po povr{ini normalnog
preseka ( )
) ( y
= , i pomeranje neutralne ravni (ose) (e).
O
N N
+
-
A
dA
R
e
M
M
y
T
T
F
N
F
N
max
d

d d
1
+
y y
z
x
O
R
O
R
'
E
F
176
Odre| ivanje raspodele normalnog napona ( )
) ( y
= , i pomeranja neutralne ravni (ose)
(e ) vr{i se na slede}i na~in:
Duìna luka (EF), koja se nalazi na centralnom udaljenju (y) pre optere}enja iznosi:t
( ) d y R ds + = (5.148)
Po prijemu optere}enja dolazi do deformacija. Mera deformacije je pored ugaone promene i
dilatacija luka (EF):
( )( ) ( )
( ) E d y R
d y R d d y

=
+
+ + +
= (5.149)
Uvedimo vezu:
d
d
= (5.150)
Uvrstimo vezu (5.150) u jedna~inu za dilataciju (5.149), te tako dobivenu jedna~inu svedimo
na sledi}i oblik:
( ) ( ) y R
E
y R + = + +

1 (5.151)
U poloàju (y=0), vrednost normalnog napona }e se ozna~iti kao ( =
o
). Za ovaj
(centralni) poloàj, obrazac (5.151) ima oblik:
( ) R
E
R
o
= + 1 (5.152)
Eliminacijom radiusa ( ) iz predhodne dve jedna~ine, dobija se jedna~ina za raspodelu
normalnog napona u slede}em (ne kona~nom) obliku:
( )
y R
y
E
o o
+
+ = (5.153)
Iz poslednje jedna~ine se vidi da raspodela normalnog napona ( ) po povr{ini normalnog
preseka nije linearna funkcija centralnog udaljenja (y) (kod savijanja pravih greda veza je bila
linearna).
Ravnote`no stanje normalnog preseka moèmo opisati sa slede}im jedna~inama ravnoteè: (u
odnosu na osuz i za ta~ku "O").
177

= =
A A
N
dA y M dA F ; (5.154)
Vrednost normalnog napona ( ) iz jedna~ine (5.153) uvrstimo u jedna~ine ravnoteè (5.154).
( )
( ) dA y
y R
R
R
E ydA M
dA
y R
y
E dA F
A
o
A
o
A
o
A
o N

+
+ =
+
+ =

2
1

(5.155)
Uvedimo definiciju (pojam) REDUKOVANI MOMENT INERCIJ E, i vrednost ozna~imo sa
(
r
I ).

+
=
A
r
dA y
y R
R
I
2
(5.156)
Izvedimo algebarsku transformaciju jedna~ine (5.156) na slede}i na~in:
+
=
+
=
=
+
+
=
+
=
+
=

A A A
A A A
r
dA
y R
y
R ydA
y R
R
R ydA R
ydA
y R
R R y
R ydA
y R
y
R dA
y R
y
R I
2
0
2
+
=
A
r
dA
y R
y
R I
2
(5.157)
Ako je vrednost radiusa (R) beskona~no velika, tada kriva greda poprima oblik prave grede, a
redukovani moment inercije postaje identi~an sa teì{nim aksijalnim momentom inercije.
x
I ada
r
I t R Ako (5.158)
Ako vrednost integrala u jedna~ini (5.157) ozna~imo kao

+
=
A
dA
y R
y
A (5.159)
178
tada redukovani moment inercije (
r
I ) iz jedna~ine (5.157) dobija svoju tabli~nu formu:
= A R I
r
2
(5.160)
Na osnovu jedna~ina (1.05, 1.08), poznate su slede}e veze:

= =
A A
dA y A dA 0 ; (5.161)
Ako u jedna~ine (5.155) uvrstimo vrednosti iz relacija (5.156, 5.157, 5.161), dobijaju se
slede}e veze:
( )
( ) ( )
r
o
r
o
N r
o o N
I
R M
E
R
I
E M
A R
M
A
F
R
I
E A F
= =
+ =
+ =

0
2
(5.162)
Ako dobivene veze (5.162) iskoristimo u jedna~ini (5.153), dobijamo vezu normalnog napona
( ), redukovanih optere}enja (M, F
N
), redukovanog momenta inercije (
r
I ), i centralnog
poloàja (y).
y R
R
y
I
M
A R
M
A
F
r
N
+
+
+ =
(5.163)
J edna~ina (5.163) predstavlja jedna~inu raspodele normalnog napona na povr{ini normalnog
preseka. Va`no je uo~iti, da u teì{tu povr{ine normalnog preseka (A) vrednost normalnog
napona ( ) nije jednaka nuli.
Raspodela normalnog napona ( ) prema jedna~ini (5.163) je hiperboli~na. Najve}a teoretska
vrednost se nalazi u centru zakrivljenja grede gde je (y=-R). Poslednji slu~aj nije realano
ostvariv, ali ukazuje na to da se maksimalna vrednost normalnog napona pove}ava
smanjivanjem zakrivljenosti grede.
179
5.2.2. POMERANJ E NEUTRALNE RAVNI (OSE)
Poloà neutralne ravni (ose) (e) odre| uje se iz uslova da je u neutralnoj ravni vrednost
normalnog napona jednaka nuli:
e y = = 0 (5.164)
Iskoristimo jedna~inu za normalni napon (5.163) i uslov (5.164).
0 =
+
+
+
e R
R
e
I
M
A R
M
A
F
r
N
(5.165)
Iz poslednje jedna~ine uslova, moè se eksplicitno izraziti vrednost pomeranja neutralne ravni
(ose).
Ako predpostavimo da je uticajt redukovane normalne sile (F
N
) na pomak neutralne ravni
(ose) (e) u odnosu na uticaj redukovanog momenta savijanja (M) relativno mali, tada se
komponenta koja sadrì redukovanu normalnu silu u jedna~ini (5.165) moè zanemariti. Iz
tako pojednostavljene jedna~ine (5.165) dobijamo izraz za pribli`nu vrednost pomeranja
neutralne ravni (ose) (e).
A R I
R I
e
r
r
+
=
2
(5.166)
Uo~ljivo je, da sa porastom radiusa zakrivljenosti grede (R), opada vrednost pomeranja
neutralne ravni (ose) (e), i za beskona~nu vrednost radiusa zakrivljenosti ima vrednost nula.
0 tada R Ako e (5.167)
PRIMER 5.10.
Na slici (Sl. 5.2.1) prikazana je kriva konzolna greda sa zakrivljeno{}u (R=100 mm). Normalni presek grede odgovara
standardnoj cevi dimenzija ( mm d mm D 5 , 105 , 108 = = ). Mehani~ke karakteristike materijala grede su
( MPa E MPa
M
5
10 2 , 2 , 400 = = ). Kojeficijent sigurnosti konstrukcije je (
M
).
Potrebno je odrediti maksimalnu dozvoljenu vrednost sile (F) na kraju (B) krive grede, i pomak neutralne ravni (ose) (e).
180
Sl. 5.2.1
DOZVOLJ ENA VREDNOST NORMALNOG NAPONA
Odre| uje se kao odnos zatezne ~vsto}e i kojeficijenta sigurnosti konstrukcije.

= =
2
400
M
M
D
MPa
D
200 = (P.5.50)
REDUKOVANA OPTERE] ENJ A
Maksimalne vrednosti redukovanih optere}enja }e se javiti u uklje{tenju grede (A), i iznose:
Nmm R F M
F T
N F
N
=
=
= 0
(P.5.51)
F
N
T=F
M
R
y
F
A
B
181
GEOMETRIJ SKE KARAKTERISTIKE POVR[INE NORMALNOG PRESEKA GREDE
- Povr{ina:
=
4
5 , 100 108
4
2 2 2 2
d D
A
2
1228 mm A = (P.5.52
- Redukovani moment inercije
Iz odgovaraju}e tablice za otpornost materijala, na osnovu vrednosti (D, d, R), odre| uje se vrednost parametra ( ):
00068 , 0
Vrednost redukovanog momenta inercije (
r
I ) odre| ujemo na osnovu jedna~ine (5.160), povr{ine normalnog preseka i
predhodno utvr| enog parametra.
= = 00068 , 0 1228 1000

2 2
A R I
r
4
835040 mm I
r
= (P.5.53)
DOZVOLJ EN NORMALNI NAPON
Odre| ivanje vr{imo na osnovu jedna~ina (5.163, P.5.50).
D
r
N
y R
R
y
I
M
A R
M
A
F

+
+
+ =
Uvrstimo u predhodnu jedna~inu uslova, vrednosti redukovanih optere}enja (P.5.51).
D
r
y R
R
y
I
R F
A R
R F
y R
y
I
R
A
F
r
D
+
+

2
1
1
(P.5.54)
182
Maksimalno centralno udaljenje (y) moè imati vrednosti ( mm 54 ). Zbog hiperboli~kog karaktera jedna~ine (P.5.5.4),
vrednost sile (F) treba da se odredi za obe vrednosti centralnog odstojanja (y).
N F
N F
y
y
9 , 2960
7 , 3217
54
54
=
=
=
=
Dozvoljeno maksimalno optere}enje mora biti manje ili jednako manjoj od dve predhodno izra~unate vrednosti, odnosno:
N F F
y
9 , 2960
54
=
=
(P.5.55)
POMERANJ E NEUTRALNE RAVNI (OSE)
=
+
=
1228 1000 835040
1000 835040
2 2
A R I
R I
e
r
r
mm e 67 , 0 =
(P.5.56)
183
5.3. SLO@ENA NAPREZANJ A
Ako u teì{tu normalnog preseka deluje vi{e osnovnih sistem redukovanih optere}enja, ili ako
se jedno osnovno redukovano optere}enje sastoji iz vi{e komponenti, tada se odgovaraju}e
naponsko stanje zove SLO@ENO NAPONSKO STANJ E.
U zavisnosti od toga kakva optere}enja sadrè pojedini redukovani sistemi optere}enja,,
nastaju naponaska stanja koje moèmo razvrstati u slede}e grupe:
- LINEARNO SLO@ENO NAPONSKO STANJ E. Ovako nazivamo sloèna naponska stanja
kada su komponentni naponi istorodni (mogu se linearno sabirati) i deluju u jednom
pravcu (istezanje +~isto savijanje, uvijanje +smicanje,).
- RAVNO SLO@ENO NAPONSKO STANJ E. Ovako nazivamo sloèna naponska stanja kada
su komponentni naponi u jednoj ravni (smicanje +savijanje, uvijanje +pritisak,).
- PROSTORNO SLO@ENO NAPONSKO STANJ E. Ovako nazivamo sloèna naponska
stanja kada su komponentni naponi prostorno raspore| eni (smicanj + savijanje +
uvijanje,..).
U slu~aju sloènih naponskih stanja, primenjuje se hipoteza o superpoziciji (sabiranju)
napona. Na osnovu te hipoteze, istorodni naponi koji su posledice razli~itih redukovanih
sistema optere}enja, mogu se sabirati i tako formirati u op{tem slu~aju prostorno naponsko
stanje. U daljem postupku, odre| uju se vrednosti glavnih napona koji je opisan u delu (2.2).
Kod analize savijanja, sreli smo se sa jednim primerom sloènog naponskog stanja (normalni
napon +tangentni napon). Udaljem postupku }e se analizirati jedan drugi, (~esto kori{teni)
pojavni oblik sloènog naprezanja.
5.3.1. EKSCENTRI^NI PRITISAK (ISTEZANJ E)
Ako aktivna sila (F=F
z
) deluje na samom normalnom preseku (A), ali ne u teì{tu preseka
nego van njega u ta~ci D(u,v) (van centra-ekscentri~no), tada se takav slu~aj optere}enja i
odgovaraju}e naponsko stanje zove EKSCENTRI^NI PRITISAK (ISTEZANJ E) (Sl. 5.27).
184
Ako silu koja deluje u ta~ci (D) redukujemo na teì{te (C) povr}ine (A), dobijamo redukovani
par optere}enja (silu i momenat)-(F, M). Momenat (M) kao vektorsku veli~inu razloìmo na
pravce teì{nih osa (xy). Na opisan na~in, u teì{tu popvr{ine }e delovati jedan sloèni
redukovani sistem optere}enja (M
x
, M
y
, F), koji }e rezultirati sloènim linearnim naponskim
stanjem (dva ~ista savijanja +pritisak).
Sl. 5.27
Prikaìmo redom komponentne napone sloènog linearnog naponskog stanja za jednu
proizvoljno odabranu ta~ku N(xy).
PRITISAK
A
F
= ' (5.168)
C
F=F
z
D(u,v)
D (u,v)
N(x,y)
x
y
u
v
M
y
M
x
a
b
+
+
+
,,
,,,
=
,
+
,, ,,,
+
m
a
x
=
(
m
a
x
)
,
+
,
,
,
,
,
+
y
x
x
z
y
M
F
185
ÎSTO SAVIJ ANJ E OKO OSE (x):
x
I
u F
x
I
M
y y
y
= = " (5.169)
ÎSTO SAVIJ ANJ E OKO OSE (y):
y
I
F
y
I
M
x x
x
= =

" ' (5.170)
Superponirana (zbirna ) vrednost normalnog napona je:
' " " ' + + = (5.171)
Uvrstimo u poslednju jedna~inu vrednosti napona (5.168, 5.169, 5.170).
+ + = y
I
v
x
I
u
A
F
x y
1
(5.172)
Maksimalna vrednost normalnog napona se moè odrediti ako se mesto dejstva sile (D) i
poloàj (
max max
, y x ) ta~ke (N) nalaze u istom kvadrantu.
+ + =
max max max
1
y
I
v
x
I
u
A
F
x y
(5.173)
U svi ostalim slu~ajevima se trebaju odrediti vrednosti normalnih napona za najudaljenije
ta~ke preseka od teì{nih osa, i maksimalnu apsolutnu vrednost koristiti kao merodavnu u
daljem radu.
Poloàj neutralne ravni (ose) odre| ujemo na osnovu uslova, da je u neutralnoj ravni (osi)
vrednost normalnog napona nula.
0 1 0
1
= + + = + + y
A
I
v
x
A
I
u
y
I
v
x
I
u
A
x y
x y
(5.174)
186
Uvedimo pojam RADIUS INERCIJ E.
A
I
i
A
I
i
y
y
x
x
= =
2 2
; (5.175)
Preuredimo jedna~inu (5.174) uz kori{tenje radiusa inercije:
1
2 2
=
v
i
y
u
i
x
x y
(5.176)
Uvedimo slede}e ozna~avanje:
v
i
b y
u
i
a x
x
x
y
y
2
) 0 (
2
) 0 (
= =
= =
=
=
(5.177)
Neutralna ravan se~e koordinatne ose (xy) na otse~cima (a, b), i zaklapa slede}i ugao sa osom
(x):
=
y
x
I
I
v
u
arctg
a
b
arctg
(5.178)
PRIMER 5.11.
Spiralna opruga prikazana na slici (Sl. 5.3.1.a) optere}ena je na pritisak silom (F). Mehani~ke osobine materijala su date
dozvoljenim naponom na uvijanje (dozvoljen tangentni napon) (
D
) i modulom klizanja (G).
Potrebno je odrediti pre~nik opru`ne ìce (d) i krutost opruge (C).
187
GEOMETRIJ SKE KARAKTERISTIKE OPRUGE
zsa hosszvlto rny mer!er!leg rug a f
uls szgelford szrmaz arodsbl csa a
hossza szlnak rug a l
arszma csa rug a n
Ahol
D
f n D l t n H
= = =

:
2
; ;
(P.5.57)
Polaze}i od konstruktivnih karakteristika opruge, na bilo koji normalni presek se moè redukovati sila (F) u obliku para
optere}enja (F, M
T
) (Sl. 5.3.1.b). Sila (F) }e rezultirati tangentne napone (
,
) a momenat torzije (M
T
) tangentne napone
(
, ,
). Raspodela tangentnih napona je prikazana na slici (Sl. 5.3.1.b). Oba tangentna napona (
,
,
, ,
) deluju u jednoj ravni.
Maksimalni vektorski zbir napona se nalazi u mestu gde oba napona imaju isti pravac i smer. Taj poloàj odgovara linearnom
sloènom naponskom stanju.
Sl. 5.3.1.a Sl. 5.3.1.b
F
A
A
f
t
D
d
H
F
M
T
d
D
,,
,
188
ZBIRNI TANGENTNI NAPON
, , ,
+ = (P.5.58)
TANGENTNI NAPON KAO POLEDICA SILE (F)
2
,
4
d
F
A
F
= = (P.5.59)
TANGENTNI NAPON KAO POLEDICA MOMENTA UVIJ ANJ A (M
T
)

3 3
0
, ,
8
16
2
d
D F
d
D
F
W
M
T

=
= = (P.5.60)
Uvrstimo vrednosti (P.5.59, P.5.60) u jedna~inu (P.5.58).

+

=

+
=
D
d
d
D F
d
D F
d
F 2
1
8 8 4
3 3 2

(P.5.61)
U poslednjoj je jedna~ini vrednost ~lana (
D
d 2
) srazmerno mala, pa se moè zanemariti, odnosno:
3
8
d
D F
= (P.5.62)
PROMENA DU@INE OPRUGE
2
D
f = (P.5.63)
Na osnovu jedna~ine (5.85), koriste}i podatke (P.5.57), odre| uje se vrednost (izraz) za ugaonu deformaciju opru`ne ìce:
n
d G
D F
d
G
n D
D
F
I G
l M
T
=
4
2
4
0
16
32
2
(P.5.64)
189
Ako vrednost ugaone deformacije (P.5.64) uvrstimo u jedna~inu (P.5.63), dobijamo izraz za promenu duìne opruge:
n
d G
D F
f

=
4
3
8
(P.5.65)
ODRE\ IVANJ E PRE^NIKA OPRU@NE @ICE
Pre~nik opru`ne ìce se odre| uje u odnosu na dozvoljenu vrednost tangentnog napona, i u odnosu na potrebnu promenu
duìne opruge.
Pre~nik u odnosu na dozvoljenu vrednost tangentnog napona se odre| uje na osnovu obrasca (P.5.62). Stvarna vrednost
tangentnog napona ( ) mora biti manja od dozvoljene vrednosti (
D
).

=
D
d
D F
3
8
3
8

D
D F
d
(P.5.66)
Pde~nik u odnosu na potrebnu promenu duìne opruge se odre| uje na osnovu obrasca (P.5.65).
4
3
8
n
f G
D F
d
(P.5.67)
KRUTOST OPRUGE
Dobija se po definiciji iz jedna~ine (P.5.65).
3
4
8 D
d
n
G
f
F
C
= =
(P.5.68)
190
5.3.1.1. ODRE\ IVANJ E J EZGRA PRESEKA
U jedna~inama (5.177) se vidi, da neutralna ravan (N-N) se~e teì{ne koordinatne ose (xy) po
otse~cima (a, b). Ti otse~ci su funkcije koordinata ta~ke D(u, v) u kojij deluje sila (F). Na
osnovu predhode konstatacije, mogu}e je definisati skup ta~aka (D) kojima odgovaraju
neutralne ravni (N-N), koje se nalaze van konture povr{ine (A), ili tangiraju povr{inu. Na
ovakav na~in se obezbe| uje da na povr{ini (A) deluje samo jednorodni napon (pritisak ili
istezanje). Dobiveno geometrijsko mesto ta~aka (D) koje odgovara opisanom kriterijumu
zove se J EZGRO PRESEKA (Sl. 5.28). Odre| ivanje jezgra preseka je va`no na onim mestima
gde se traì jednorodna vrednost napona, kao {to su temelji ma{ina (sme postojati samo
pritisak).
Sl. 5.28
PRIMER 5.12.
Standardni valjani profil (J US CB.141) prikazan na slici (Sl. 5.32), optere}en je u ta~ci (D) ~ije su koordinate (0, 134) sa
koncentrisanom silom (F=50 KN).
Potrebno je odrediti maksimalnu vrednost normalnog napona i jezgro preseka.
MAG
A
C
NNN
N
1
N
1
N
2
N
2
N
3
N
3
N
i
N
i
D
1
D
2
D
3
D
i
x
y
191
Sl. 5.3.2
GEOMETRIJ SKE KARAKTERISTIKE PROFILA
4 4
4 4
2
10 495
10 8030
5880
mm I
mm I
mm A
y
x
=
=
=
(P.5.69)
MAKSIMALNA VREDNOST NORMALNOG NAPONA
Po{to postiji ta~ka (N) ~ije su koordinate maksimalne, a istovremeno se nalazi u istom kvadrantu kao ta~ka dejstva sile (D),
odre| ivanje vr{imo na osnovu jedna~ine (5.173).
+ =
=
+ + =
150
10 8030
134
73
10 495
0
5880
1
50000
1
4 4
max max max
y
I
v
x
I
u
A
F
x y
MPa 21
max
=
(P.5.70)
(73, 150)
D(0, 134)
y
x
y
max
x
max
C
3
0
0
100
192
ODRE\ IVANJ E J EZGRA PRESEKA (Sl. 5.3.3)
Odre| ivanje vr{imo na osnovu izra~unavanja otse~aka prema jedna~inama (5.177).
Vrednosti radiusa inercije se odre| uju na osnovu jedna~ina (5.175).
841
5880
10 495
13656
5880
10 8030
4
2
4
2
=
= =
=
= =
A
I
i
A
I
i
y
y
x
x
(P.5.71)
- Tangentnoj neutralnoj ravni (
1 1
N N ) odgovara ta~ka dejstva sile (D
1
) ~ije su koordinate (
1 1
, v u ).
) 91 , 0 (
150
13656
; 0
841
150 ;
1
2
1
2
1
= = =
= = = =
D
b
i
v
a
i
u b a
x
y
(P.5.72)
2 2
2
2 2
, v u ).
) 91 , 0 (
150
13656
;
841
150 ;
2
2
1
2
1
D
b
i
v
a
i
u b a
x
y
= =
= = = =
(P.5.73)
3 3
3
3 3
, v u ).
) 0 , 11 (
13656
;
73
841
; 73
3
2
1
2
1
= = = = = =
D
b
i
v
a
i
u b a
x
y
(P.5.74)
4 4
4
)) ~ije su koordinate (
4 4
, v u ).
) 0 , 31 (
13656
;
27
841
; 27
4
2
1
2
1
D
b
i
v
a
i
u b a
x
y
= =
= = = =
(P.5.75)
193
Sl. 5.3.3
y
x
C
3
0
0
100
-27
73
D
4 D
3
D
2
D
1
4
N
3
N
3
N
2
N
2
N
1
N
1
N
4
N
194
6. DEFORMACIJ E GREDA
Za odre| ivanje deformacija konstrukcija i njenih elemenata (greda), na raspolaganju nam
stoje dva teorijska metoda (postupka), i to:
- Metod na bazi teorije deformacionog rada.
- Metod na bazi jedna~ina elasti~ne linije.
Na osnovu dva navedena metoda, deformacije se mogu jednozna~no odrediti, ali re{enja ~esto
iziskuju angaòvanje obimnog rada, pa su zbog toga na raspolaganju tablice, koje sadrè
obrasce za odre| ivanje vrednosti deformacija ve}ine osnovnih nosa~a i osnovnih sistema
optere}enja. Ako je predmetna greda (nosa~) optere}en sloènim sistemom optere}enja, tada
se vrednost deformacija prvo odre| uju za komponente opotere}enja (komponentne
deformacije), a zatim se komponentne deformacije u skladu sa hipotezom o superpziciji
sabiraju.
6.1. TEORIJ A DEFORMACIONOG RADA
Na osnovu zakona o odrànju energije poznato je, da ukupna koli~ina energije u
konzervativnom sistemu ima konstantnu vrednost, ona se ne moè ni pove~ati ni smanjiti, ali
moè da menja svoj pojavni oblik.
Ako neku konsrukciju, ili jedan njen element opteretimo spoljnjim sistemom optere}enja, kao
posledice opter}enja javljaju se deformacije (linearna pomeranja i ugaona pomeranja), pa
elementi spoljnjeg sistema optere}enja (sile i momenti) na odgovaraju}im pomeranjima vr{e
rad koji se zove RAD SPOLJ NJ IEG SISTEMA OPTERE] ENJ A (W). Rad spoljnjeg sistema
optere}enja se pretvara u unutra{nju energiju elasti~nih deformacija (U), kineti~ku energiju
(U
k
), termi~ku energiju (U
T
) itd.
! ! + + +
T K
U U U W (6.01)
Ako u skladu sa hipotezom o postepenom nano{enju optere}enja, kompletan sisten spoljnjih
opotere}enja nanesemo tako, da kao posledicu dobijemo stati~ki ravnote`ni sistem, tada se
moè smatrati, da je pribliàn zbir slede}ih unutra}njih vidova energije jednak nuli:
0 + + ! !
T K
U U (6.02)
195
To zna}i da, se rad spoljnjeg sistema optere}enja (W) moè izjedna~iti sa unutra{njom
energijom elasti~nih deformacija (U).
U W
(6.03)
Karakteristi~ne veli~ine, vezane za rad spoljnjeg sistema optere}enja (W) i za energiju
elasti~nih deformacija (U) su slede}e:
dV.diferencijalna zapremina (volumen)
W..rad spoljnjeg sistema optere}enja (rad)
dWdiferencijalni rad spoljnjeg sistema optere}enja (diferencijalni rad)
Uenergija elasti~nih deformacija (energija-ukupna energija)
dU.diferencijalna energija elasti~nih deformacija
(diferencijalna energija)
u=dU/dV specifi~na energija
f.linearno pomeranje
ugaono pomeranje
6.1.1. DEFINICIJ A RADA
Komponente spoljnjeg sistema optere}enja su:
F
i
nova sila
F
iR
..postoje}a sila (u trenutka nono{enja nove sile ve}
deluje punim intezitetom-ve} je naneta)
M
i
...novi moment
M
iR
.postoje}i moment (u trenutka nono{enja novog momneta ve}
deluje punim intezitetom-ve} je nanet)
196
U daljoj analizi }emo predpostaviti da u trenutku nano{enja novih opter}enja (
i i
M F, ),
postoje}a optere}enja (
iR iR
M F , ) ve} deluju punom intezitetom. U takvom slu~ju je vrednost
rada spoljnjeg sistema optere}enja (rad) (W) slede}a:
( ) ( )
( )
( ) ( )
( )
( ) ( )
( )
( ) ( )
( )
+ + +
+ + +

iR iR
iR iR
M Mi F Fi
M F Mi Fi
W W W W
W W W W W
M F
W W W +
(6.04)
Analizirajmo rad (
F
W ) para optere}enja (
iR i
F F , ), ~ije su komponente, vrednost rada nove sile
(
Fi
W ) i rad postoje}e sile (
FiR
W ). Obe sile, i odgovaraju}a pomeranja (deformacije) prikazane
su na slici (Sl. 6.01).
Predpostavimo, da se vrednost nove sile (
i
F ) promeni za diferencijalnu veli~inu (
i
dF ).
Diferencijalna promena vrednosti nove sile prouzrokova}e diferencijalno pomeranje
(deformaciju) u pravcu delovanja sile (
i
df ). Diferencijalna promena sile (
i
dF ) na
diferencijalnom pomeranju (
i
df ) vr{i diferencijni rad:
( )
( )
( ) i i Fi
i i i i Fi
df F dW
df dF df F dW

+
0
2
1
(6.05)
Kod elasti~nih sistema (tela) postoji linearna veza izme| u sile i pomeranja u obliku:
i i
f c F (6.06)
Gde je:
1
]
1
m
N
c - krutost elasti~nog sistema (tela)
Istovremeno sa diferencijalnim pomeranjem (
i
df ), pomera se i postoje}a sila (
iR
F ), tako da i
ona vr{i diferencijalni rad (diferencijalni rad postoje}e sile).
( ) i iR F
df F dW
iR
(6.07)
197
Sl. 6.01
Zbir diferencijalnih radova (6.05) i (6.07) iznosi:
( ) ( )
iR i
F F F
dW dW dW + (6.08)
Uvrstimo u jedna~inu (6.08) vrednosti iz jedna~ina (6.05, 6.O7), uz upotrebu veze (6.06).
i iR i i F
i iR i F
i iR i i F
f F f F W
f F cf W
df F df cf W
+
+

2
1
2
1
2
0 0

(6.09)
f
F
O
W
F
iR
F
iR
F
i
W
F
i
NOVI RAD
RAD
POSTOJE] E SILE

dF
i
df
i
f
i
198
Na identi~an na~in se odre| uje i rad momenata:
i iR i i M
M M W +
2
1
(6.10)
Ako u jedna~inu (6.04) uvrstimo vrednosti (6.09 i 6.10), dobijamo izraz za ukupan rad
spoljnjeg sistema optere}enja.
( ) ( )

+ + +
i i
i iR i iR i i i i
M f F M f F W
2
1
(6.11)
6.1.1.1. ODRE\ IVANJ E ENERGIJ E ELASTI^NIH DEFORMACIJ A KOD
(ISTEZANJ A PRITISKA)
Izdvojmo iz grede optere}ene na istezanje (pritisak) difererencijalno mali paralelopiped, ~ije
su dimenzije (dx, dy, dz) (Sl. 6.02). Kao posledica delovanja normalnog napona (
z
) do}i }e
do izduènja stranice paralelopipeda (dz) za veli~inu ( dz ) (Prema J acob Bernoullijevom
deformacionom modelu, ostale duìne paralelopipeda se ne menjaju).
Iskoristimo veze (5.18, 5.20):
dz
dz
E
z z z
; (6.12)
Sl. 6.02
A' A
dx
dy
dz
F

z
A F
=
x
y
z
dz
o
199
Karakteristi~ne veli~ine energije (U) su slede}e:
- Diferencijalna energija je:
( )( )

E
dV dz dxdy Fdf dU
z
z z
) (
) ( ) (
2
1
2
1
2
1

dV
E
dU
z
2
) (
2
1
(6.13)
- Specifi~na energija je:

) (
2
) (
2
1
2
1
z
z
E dV
dU
u
(6.14)
- Energija elasti~nih deformacija (ukupna energija) je:
dV
E
U
V
z
2
) (
2
1
(6.15)
U slu~aju da povr{ina normalanog preseka grede (A), i aksijalna sila (Fz) nisu konstante, ve}
su funkcije poloàja (z) (Sl. 6.03),
( ) ( ) z f F z f A
z z
; (6.16)
tada se vrednost ukupne energije (U) iz jedna~ine (6.15) izra~unava tako, da se uvste
odgovaraju}e vrednosti za ( dV
z
, ).
dz A dV
A
F
A
F
z
z
i
i
z
z
z ) (
) ( ) (
) (
) (
;
(6.17)
200
Nakon sre| ivanja, jedna~ina (6.15) dobija kona~nu formu izraza za ukupnu energuju
elasti~nih deformacije kod istezanja-pritiska (energija istezanja-pritiska).
dz
A
F
E
U
l
z
z
0 ) (
2
) (
2
1
(6.18)
Sl. 6.03
(SMICANJ A-UVIJ ANJ A)
Ako paralelopiped, koji se koristio u delu (6.1.1) opteretimo tangentnim optere}enjem
( ), do}i }e do ugaone deformacije ( ), {to ima za posledicu linearno pomeranje ( dy )
(Sl. 6.04).
Na osnovu jedna~ine (5.66) i slike (Sl. 6.04),.moèmo napisati slede}e veze
dy G
z
;
) (
(6.19)
dz
l
z
z
F
z
F
i
A,E
201
Sl. 6.04
Karakteristi~ne veli~ine energije (U) su slede}e:
- Diferencijalna energija je:
( )( )

G
dV dy dxdz Ff dU
z
z z
) (
) ( ) (
2
1
2
1
2
1

dV
G
dU
z
2
) (
2
1
(6.20)
- Specifi~na energija je:

) (
2
) (
2
1
2
1
z
z
G dV
dW
u
(6.21)
- Energija elasti~nih deformacija kod smicanja i uvijanja (ukupna energija uvijanja-smivanja)
je:
dV
G
U
V
z
2
) (
2
1
(6.22)
x y
z
dz
dx
dy
202
Ako je greda optere}ena na uvijanje, i ako su povr{ina normalnog preseka (A), i torzioni
moment funkcije poloàja (z) (Sl. 6.05),
( ) ( ) z f M z f A
z T z
; (6.23)
Sl. 6.05
tada se izraz za ukupnu energiju elasti~nih deformacija (U) odre| uje na slede}i na~in:
Izraz za tangentni napon (
z
) odre| en je jedna~inom (5.79), a vrednost diferencijalne
zapremine (dV) odre| ujemo prema slici (Sl. 6.05).
( ) dz d dV
I
M
z
z T
z
2 ;
) ( 0
) (
) (
(6.24)
Prethodne izraze uvrstimo u jedna~inu (6.22).
( ) ( )
) ( 0
0
2
0
2
) ( 0
2
) (
0 0
2
2
) ( 0
2
) (
2
2
1
2
2
1
z
I
l r
z
z T
l r
z
z T
d dz
I
M
G
dz d
I
M
G
U
,
_
(6.25)
Sre| ivanjem jedna~ine (6.25), dobija se izraz za ukupnu vrednost energije elasti~nih
deformacija kod uvijanja (energija uvijanja):
dz
I
M
G
U
l
z
z T
0 ) ( 0
2
) (
2
1
(6.26)
l
dz
z
z
M M
Tz
A
z
G,
r
d

203
SAVIJ ANJ A
U slu~aju optere}enja savijanjem, u teì{tu normalnog preseka grede (A) deluje redukovani
par optere}enja (M, T). Odgovaraju}e naponsko stane je ravno naponsko stanje, {to zna~i da
na preseku deluju normalni naponi ( ) i tangentni naponi ( ). Kao posledice dejstva
vladaju}ih napona ukupna energija elasti~nih deformacija (energija) bi}e zbir, energije kao
posledice normalnog napona (

U ) i energije kao posledice tangentnog napona (

U ).
( ) ( )
U U U + (6.27)
Uvrstimo dobivene izraze (6.15) i (6.22) u jedna~inu (6.27):

+
V V
z z
dV
G
dV
E
U
2
) (
2
) (
2
1
2
1
(6.28)
Uvrstimo vrednosti za napone (
z z
, ), na osnovu jedna~ina (5.110 i 5.118),

x
c z
z
x
z
z
I
S T
y
I
M
) ( ) (
) (
) (
) (
; (6.29)
u energetsku jedna~inu (6.28), uz kori{tenje slede}e smene
dz dA dV (6.30)
Kao rezultat uvr{tavanja (6.29, 6.30) dobija se slede}i sloèni izraz:
dz
I
S
dz T
G
dA y dz
I
M
E
dz dA
I
S T
G
dz dA y
I
M
E
U
l
A
K
A x
c
z
l
I
A x
z
l A x
c z
l A x
z
x

+
+
" "
2 2
2
) ( 2
) (
2
2
2
) (
2 2
2
) (
2
) (
2
2
2
) (
2
1
2
1
2
1
2
1
(6.31)
204
Sre| ivanjem predhodne jedna~ine dobija se kona~an oblik izraza za odre| ivanje ukupne
energije elasti~nih deformacija kod savijanja (energija savijanja).

+
l
z
l
x
z
dz T
GA
K
dz
I
M
E
U
0
2
) (
0
2
) (
2 2
1
(6.32)
U slu~aju duga~kih greda, energetski doprinos drugog ~lana energetske jedna~ine (6.32) je
srazmerno mali u odnosu na celokupan iznos energije, pa se kod konnkretnih prora~una moè
zanemariti.
OP[TEG PROSTORNOG NAPONSKOG STANJ A
Energija elasti~nih deformacija (energija) (U), koja karakteri{e prostorno naponsko stanje,
moè se razloìti na dve komponente:
f V
U U U + (6.33)
Gde su:
U
V
.energija na promeni zapremine
U
f
energija na promeni oblika
Na osnovu jedna~ine (6.33) mogu se napisati izrazi za:
Diferencijalnu energiju,
f V
dU dU dU + (6.34)
i specifi~nu energiju:
f V
u u u + (6.35)
Tokom rada koji sledi, analizira}e se specifi~na energija (6.35) i njene komponente.
205
- SPECIFI^NA ENERGIJ A ELASTI^NIH DEFORMACIJ A (u)
Op{te prostorno naponsko stanje je opisano matri~nom jedna~inom (2.20), iz koje je vidljivo,
da je naponsko stanje opisano skupon normalnih napona ( ), i tangentnih napona ( ). Na
osnovu vladaju}ih napona ( , ) i odgovaraju}ih dilatacija, odre| uje se specifi~na energija
(u). Prilikom definisanja izraza za specifi~nu energiju koristi}emo izvedene relacije (6.14,
6.21).
( )
zx zx yz yz xy xy z z y y x x
f V
u u u u u

+ + + + +
+ + +

2
1
2
1
2
1
(6.36)
Dilatacije i ugaona pomeranja zamenimo izrazima (4.07), i tako dobivenu jedna~inu sredimo.
Dobijena jedana~ina predstavlja izraz za specifi~nu energiju elasti~nih deformacija pri op{tem
prostornom naponskom stanju
( ) [ ] ( )
2 2 2 2 2 2
2
1
2
2
1
xz yz xy x z z y y x z y x
G E
u + + + + + + +
(6.37)
Ako se za polazni izabere glavni koordinatni sistem
( 0 ; ; ;
.... 3 2 1

z y x
),
tada jedna~ina (6.37) dobija oblik:
( ) [ ]
1 3 3 2 2 1
2
3
2
2
2
1
2
2
1
+ + + +
E
u
(6.38)
U posebnom slu~aju kada su:

3 2 1
(6.39)
jedna~ina (6.38) dobija upro{tenu formu:
( )
2 1
2
3
2

E
u
(6.40)
206
- SPECIFI^NA ENERGIJ A NA PROMENI ZAPREMINE (u
V
)
Isecimo iz tela koje je u prostornom naponskom stanju, iz okoline ta~ke (N) elementarni
paralelopiped tako, da mu se stranice poklope sa glavnim ravnima. U tom slu~aju na
stranicama elementa }e delovati samo glavni napopni (
3 2 1
, , ), koji }e za posledicu imati
specifi~ni energiju elasti~nih deformacija (specifi~na energija) (u) (Sl. 6.06)
Sl. 6.06
Razloìmo glavne napone na po dve linearne komponente
'
3 3
'
2 2
'
1 1

+
+
+
p
p
p
(6.41)
tako da je vrednost komponente (p) slede}a:
3
3 2 1
+ +
p (6.42)
Ako vrednost komponente (p) uvrstimo u jedna~ine (6.41), i tako dobivene izraze saberemo,
dobijamo da je:
( ) 0
'
3
'
2
'
1
+ + (6.43)
Karakteri komponentnih napopna (p) i ( )
'
3
'
2
'
1
+ + su i dalje identi~ni glavnim naponima
(linearne komponente). Po{to se radi o prostornom naponskom stanju, zapreminska dilatacija
se odre| uje shodno jedna~ini (3.39). Vrednost zapreminske dilatacije koja nastaje zbog
komponentnih napona (6.43) je:
'
3
'
2
'
1
'
+ +
V
(6.44)
2
= +
p
p
p
'
1

1
-p =
'
2

2
-p
=
'
3

3
-p =
207
Koriste}i odgovaraju}e oznake i POISSON-ove jedna~ine (4.06),
( )
( )
( )
'
2
'
1
'
3
'
3
'
1
'
3
'
2
'
2
'
3
'
2
'
1
'
1
1
1
1

E
E
E
(6.45)
jedna~ina (6.44) dobija oblik:
( ) 0
2 1
'
3
'
2
'
1
'
3
'
2
'
1
'
+ +
+ +

E
V
(6.46)
Ako u predhodnoj jedna~uni koristimo zbir komponentnih napona (6.43), tada je za iste
vrednost zapreminske dilatacije jednaka nuli. Po{to je vrednost zapreminske dilatacije
jednaka nuli, i vrednost specifi~ne energije na promeni zapremine koja je prouzrokovana
komponentnim naponima (6.43) je jednaka nuli.
Na osnovu predhodne ~injenice, moè se zaklju~iti, da na deformaciju (promenu) zapremine
uti~e samo komponentni napon (p). Po{to komponentnim napon (p) ima karakter glavnog
napona (linearna komponenta glavnog napona), izraz za specifi~nu energiju na promeni
zapremine (u
V
) se moè odrediti na osnovu jedna~ine (6.40):
( ) 2 1
2
3
2

E
p
u
V
(6.47)
Uvrstimo u predhodnu jedna~inu izraz (6.42:
( )

2 1
3
2
3
2
3 2 1
,
_
+ +
E
u
V
(6.48)
Nakon sre| ivanja, dobija se kona~na forma izraza za specifi~nu energiju na promeni
zapremine.
( )
( )

2 1
6
2
3 2 1
+ +
E
u
V
(6.49)
208
- SPECIFI^NA ENERGIJ A NA PROMENI OBLIKA (u
f
)
Iz izraza (6.35) sledi da je:
V f
f V
u u u
u u u

+
(6.50)
Uvstimo u predhodnu jedna~inu izraze (6.38, 6.49).
( ) [ ] ( )

2 1
1
3 2
3
2
2
1
2
3 2 1
1 3 3 2 2 1
2
3
2
2
2
1

,
_
+ +
+ + + +
E E
u
f
Ako predhodnu jedna~inu preuredimo, dobijamo kona~ni oblik izraza za specifi~nu energiju
na promeni oblika:
( ) ( ) ( ) [ ]
2
1 3
2
3 2
2
2 1
6
1

+ +
+
E
u
f
(6.51)
U posebnom slu~aju, kada su vrednosti glavnih napona jednake (
3 2 1
), vrednost
specifi~ne energije na promeni oblika je jednaka nuli ( 0
f
u ).
6.1.2. BETTI I MAXWELL-OVI STAVOVI O ZAMENLJ IVOSTI
OPTERE] ENJ A
Stav o zamenjljivosti, pokaza}emo na primeru proste, stati~ki odre| ene grede na dva oslonca
optere}ene sistemom koncentri~nih sila (F
1,
F
2
) (Sl. 6.07). Rezultati koji }e se dobiti, mogu se
uop{titi na proizvoljan sistem optere}enja.
U op{tem slu~aju, nano{enje elemenata sistema optere}enja se vr{i odre| enim redosledom.
Koncentrisane sile }e dovesti do vertikalnih pomeranja, koje }emo obeleàvati na slede}i
na~in:
( ) XX sile broj X sile delovanja mesto X
f f
) (
(6.52)
209
Sile (F
1,
F
2
) nanosi}emo na gredu po dva razli~ita redosleda
I SLUÂJ a) nano{enje sile (F
1
) b) nano{enje sile (F
2
).
II SLUÂJ a) nano{enje sile (F
2
). b) nano{enje sile (F
1
).
Sl. 6.07
Odredimo radove sistema spoljnjih optere}enja (radove) za oba redosleda nano{enja
optere}enja.
I SLUÂJ
( )
( ) ( )
12 22 2 12 1 22 2
21 11 1 11 1
,
2
1
, ) (
2
1
f f pomeranja uzrokuje F sila f F f F
f f pomeranja uzrokuje F sila f F W
I
+ +
+
(6.53)
Za vreme nano{enja sile (F
2
), postoje}a sila (F
1
), vr{i rad postoje}e sile (bez oznake 1/2).
Zbirno, rad prvog slu}aja nano{enja optere}enja je:
12 1 22 2 11 1
2
1
2
1
f F f F f F W
I
+ (6.54)
A
y
F
B
z
F
F
A
A
y
z
B
F
1
F
2
f
1
f
2
f
22
f
12
f
21
f
11
1 2
210
II SLUÂJ
( )
( ) ( )
21 11 1 21 2 11 1
12 22 2 22 2
,
2
1
, ) (
2
1
f f pomeranja uzrokuje F sila f F f F
f f pomeranja uzrokuje F sila f F W
II
+ +
+
(6.55)
Za vreme nano{enja sile (F
1
), postoje}a sila (F
2
) vr{i rad postoje}e sile (bez oznake 1/2).
Zbirno, rad drugog slu}aja nano{enja optere}enja je:
12 1 22 2 11 1
2
1
2
1
f F f F f F W
I
+ (6.56)
Po{to ukupan rad sistema optere}enja ne zavisi od redosleda nano{enja elemenata sistema
optere}enja, moè se napisati da je:
W W W
II I
(6.57)
Ako u jedna~ine (6.57) uvrstimo izraze (6.54, 6.56), dobijamo BETTI-jev stav o
zamenljivosti.
21 2 12 1
f F f F
(6.58)
Ako su optere}enja jedini~na (F
1
=F
2
=1), dobija se MAXWEL-ov stav o zamenljivosti
optere}enja.
21 12
f f
(6.59)
Prema stavu (6.58), rad jedne postoje}e sile (sistema optere}enja) na mestu dejstva druge sile
(sistema optere}enja) je isti, kao rad druge postoje}e sile (sistema optere}enja) na mestu
dejstva prve sile (sistema optere}enja).
Podelimo jedna~inu (6.58) sa dva (2).
2 2
21 2 12 1
f F f F
(6.60)
211
Levu stranu jedna~ine (6.58) moèmo napisati kao:
2 2
12 1 12 1
12 1
f F f F
f F + (6.61)
Poslednji ~lan predhodne jedna~ine zamenimimo u skladu sa stavom o zamenljivosti (6.58).
2 2 2 2
21 2 12 1 12 1 12 1
12 1
f F f F f F f F
f F + + (6.62)
Poslednji ~lan jedna~ine (6.54), zamenimo sa (6.62), i iskoristimo jednakost (6.57):
( ) ( )
2 2 1 1 21 22 2 12 11 1
2
1
2
1
2
1
2
1
f F f F f f F f f F W W W
II I
+ + + + (6.63)
Prikazan postupak utvr| ivanja izraza za rad se moè izvesti na identi~an na~in za slu~aj
delovanja momenata kao optere}enja. Matemati~ka struktura za oba tipa optere}enja je
identi~na. Kao {to je re~eno postupak je primenljiv za proizvoljni sistem optere}enja:
{ }
( )
+
k i
k k i i k i
M f F W
,
,
2
1

(6.64)
6.1.3. CASTIGLIANO-VA TEOREMA
Osnova za Catiglianovu teoremu je Bettije stav o zamenljivosti. Ova teorema ima {iroku
primenu pri odre| ivanju deformacija tela.
Analizirajmo jednu stati~ki odre| enu konstrukciju prikazanu na slici (Sl. 6.08), koju
optere}uje proizvoljan spoljnji sistem optere}enja (6.65):
{ } { }
k i j i j
M M M F F F F K , , , , , , , , , ,
1 2 1
! ! ! ! (6.65)
212
Sl. 6.08.a Sl. 6.08.b
Tokom rada jedan od elemenata sistema optere}nja, naprimer sila (F
i
), menja svoju vrednost
za diferencijalno mali iznos (
i
dF ). Ovaj iznos moè u op{tem slu~aju biti i pozitivan i
negativan, pa promena sistema optere}enja iznosi:
{ } 0 , , , , 0 , 0 ! !
i
dF (6.66)
Ako se sistem optere}enja (6.65), i promena sistema optere}enja (6.66) nanose redosledno
(jedan nakon drugog), ali razli~itim redosledom, tada }e optere}enja (
i i
dF odnosno F ) u
ta~ci dejstva sile (i) dovesti do pomeranja (
i i
df f , ), koja imaju isti pravac i smer kao i
optere}enja.
ODRE\ IVANJ E UKUPNOG RADA
{ } { } { } { }
j i i j
K dF dF K
W W W W W + + (6.67)
Ukupan sistem optere}enja { }
i j
dF K + bi}e nanet po dva redosleda nano{enja.
I REDOSLED NANO[ENJ A II REDOSLED NANO[ENJ A
a. { }
j
K b. { }
i
dF a. { }
i
dF b.{ }
j
K (6.68)
a
a
b
213
VREDNOSTI RADOVA PO REDOSLEDU NANO[ENJ A
NA OSNOVU MATEMATIKE NA OSNOVU PODATAKA SA SLIKE
a.
{ }
( )
j K
K W W
j
a.
{ } i i dF
df dF W
i
2
1
(Sl. 6.08.a) (6.69)
b.
{ }
( )
i
i
j
dF
dF
F
K W
W
i
b.
{ }
( )
i i j K
df dF K W W
j
+ (Sl. 6.08.b) (6.70)
UKUPAN RAD PO OBE OSNOVE
{ } { }
( )
( )
i
i
j
j dF K
dF
F
K W
K W W W W
i j
+ + ( )
i i j i i
df dF K W df dF W + +
2
1
(6.71)
Ukupan rad (W ) je prema vezi (6.67) nezavisan od redosleda nano{enja optere}enja, ili od
metoda po kome se utvr| uje, pa se moè napisati slede}a jednakost:
( )
( )
( )
i i j i i i
i
j
j
df dF K W df dF dF
F
K W
K W + +
+
2
1
(6.72)
Ako u poslednjoj jedna~ini zanemarimo male veli~ine drugog reda, dobijamo jedna~inu za
odre| ivanje pomeranja u pracu i smeru dejstva sile (F
i
):
( )
i
j
i
F
K W
f
(6.73)
Prethodna jedna~ina ukazuje na to, da se pomeranje (
i
f ) u ta~i dejstva sile (i) moè odrediti
kao parcijalni izvod rada ( ( )
j
K W ), koji je posledica dejstva sistema optere}enja { }
j
K , po sili
(F
i
) koja deluje u ta~ci.
214
Ugaono pomeranje se odre| uje na identi~an na~in, i ima oblik:
( )
i
j
i
M
K W

(6.74)
6.1.3.1. ODRE\ IVANJ E DEFORMACIJ A PRI ELASTI^NIM OSLONCIMA
Ako oslonci grede nisu kruti, ve} su elesti~ni, tada sistem optere}enja pored aktivni sardrì i
elasti~ne sile oslonaca:
{ }
e
R (6.75)
U ovakvom slu~aju je oblik funkcije rada slede}i:
( )
e j
R K W W , (6.76)
Ili uz prikaz elemenata optere}enja:
( )
e i k i j i
R R R M M M F F F W W , , , , , , , , , , , , , ,
1 1 1
! ! ! ! ! ! (6.77)
Na osnovu Castiglianove teoreme, deformacije su slede}e:
Pomeranje u pravcu i smeru dejstva sile (Fi), u ta~ci (i):
i
e
e i i
i
F
R
R
W
F
R
R
W
F
W
f
, ,
1
1
!
(6.78)
Ugono pomeranje u smeru dejstva momenta (M
i
), u ta~ci (i):
i
e
e i i
i
M
R
R
W
M
R
R
W
M
W
, ,
1
1
!
(6.79)
6.1.3.2. ODRE\ IVANJ E DEFORMACIJ A PRI FIKTIVNIM OPTERE] ENJ IMA
Na osnovu Castiglianove teoreme, deformacije se mogu odrediti samo na mestima dejstva
optere}enja.
215
Na onim nestima (f), gde ne postoji element sistema optere}enja, a deformacije se trebaju
odrediti, uvode se takozvana FIKTIVNA OPTERE] ENJ A. (F
f
-FIKTIVNA SILA,
M
f
-FIKTIVNI MOMENAT). Na ovaj na~in funkcija rada }e se izraàvati u zavisnosti od
aktivnog i fiktivnog sistema optere}enja-FIKTIVNA FUNKCIJ A RADA.
( )
f f j f
M F K W W , , (6.80)
U daljem postupku, deformacije se izra~unavaju prema izrazima (6.73, 6.74), stim da se u
krajnjoj formi obrazaca fiktivna optere}enja izjedna~uju sa nulom
( ) 0
f
F ( ) 0
f
M (6.81)
- Kona~ne forme deformacija u ta~ci (f) pri fiktivnim optere}enjima su:
0
0
,
_
,
_
f
f
M
f
f
f
F
f
f
f
M
W
F
W
f
(6.82)
Ako se analizira slu~aj, kada na konstrukciju (gredu) deluje aktivni i fiktivni sistem
optere}enja, a postoji potreba da se odrede deformacije na mestima delovanja aktivnih
optere}enja, tada se mogu koristiti obrasci za fiktivni rad (6.80), ali se fiktivna optere}enja u
obrascu za fiktivni rad trebaju izjedna~iti sa nulom. ( ) 0
f
F ,.( ) 0
f
M .
0
0
,
_
,
_
f
f
M
i
f
i
F
i
f
i
M
W
F
W
f
(6.83)
PRIMER 6.1.
Konzola prikazana na slici (Sl. 6.1.1), optere}ena je koncentrisanom silom (F) na svom desnom kraju. Presek konzole je
konstantan ( . const I
x
), a modul elasti~nosti je (E).
216
Potrebno je odrediti ugib (vertikalno pomeranje) u ta~ci (B) (
B
f ), i nagib (ugaono pomeranje) (
C
) u ta~ci (C).
Sl. 6.1.1
Prema Castiglianovoj teoremi, u ta~kama gde se trebaju odrediti deformacije, a ne postoje aktivna optere}enja, uvode se
fiktivna optere}enja.
Po{to u ta~ci (C) ne postoji aktivni moment, a treba da se odredi nagib (
C
), uvodi se fiktivni moment ( 0
f
M ).
Fiktivni rad (
f
W ) }e na osnovu veze (6.32) biti funkcija sile (F) i fiktivnog momenta ( 0
f
M ).
( )
f f
M F W W , (P.6.01)
Po{to se radi o gredi koja je opter}ena na savijanje, izraz za rad se odre| uje prema jedna~ini (6.32). Prema vezi (6.03)
moèmo da koristimo jednakost rada i energije (W=U):
dz
I
M
E
W W
l
x
z
f

0
2
2
1
(P.6.02)
ODRE\ IVANJ E FUNKCIJ E MOMENATA
Konzolu }emo podeliti u dva intervala:
( ) 1 1 INTERVAL . 0
2
z
l
( ) 2 2 INTERVAL . 0
2
z
l

( )
Fz M
1 1

( ) f
M F z
l
M
,
_
2
2 2
(P.6.03)
A
z
y
l/2
l
f
B
(C)
B
B'
C
C'
=0
I
x
E ,
z
z
1
1 2
2
F
M
f
217
UKUPAN RAD
Izra~unava se kao zbir radova u pojedinim intervalioma:
( ) ( )
( ) ( )
dz
I
M
E
dz
I
M
E
W W W W
l
x
l
x
f

+ +
2
0
2
2 2
2
0
2
1 1
2 2 1 1
2
1
2
1
(P.6.04)
VERTIKALNO POMERANJ E TA^KE (B)

( )
( )
( )
( )
( )( )
1
1
1
]
1
,
_

1
]
1
,
_
+ +
'
1
1
1
]
1
,
_

0
2
0
2
0
0
2
0
2 2
2 2
2
0
1 1
1 1
0
2 2
1
2 2
2
1
f
f
f
M
l
f
l
x
M
l l
x
M
f
B
dz z
l
M F z
l
dz z Fz
EI
dz
F
M
M dz
F
M
M
EI F
W
f
x
B
EI
Fl
f
3
3
(P.6.05)
NAGIB U TA^CI (C)

( )
( )
( )
( )
( ) ( )
'
1
1
1
]
1
1
]
1
,
_
+ +
'
1
1
1
]
1
,
_

0
2
0
2
0
0
2
0
2 2
2 2
2
0
1 1
1 1
0
1
2
0
1
2 2
2
1
f
f
f
M
l
f
l
x
M
l
f
l
f x
M
f
f
C C
dz M F z
l
dz Fz
EI
dz
M
M
M dz
M
M
M
EI M
W

x
C
EI
Fl
2
8
3

(P.6.06)
218
6.2. J EDNAÎNA ELASTI^NE LINIJ E
6.2.1. KONVENCIJ E O OZNAKAMA
Tokom analize koja sledi, koristi}emo konvenciju o ozna~avanju. Konvencija se odnosi na
definiciju znaka transverzalne sile (T), momenta savijanja (M), linearno pomeranje
(pomeranje-ugib) (y) ili (f), i ugaono popmeranje (nagib) ( ). Sve veli~ine vezuju se za
pravougli koordinatni sistem (xyz) definisan po pravcima kako je to prikazano na slici
(Sl. 6.09).
Sl. 6.09
T'
T
T>0
dz
dz dz
dz
T
T'
T <0
z
z
z
z
M>0 M<0
M
M
M'
M'
o
y
z
>0
<0
219
6.2.2. OP[TA DIFERENCIJ ALNA J EDNAÎNA ELASTI^NE LINIJ E
Mada se metod odnosi na proizvoljan sistem optere}enja, ipak, u cilju jednostavnosti, prikaz,
}emo obaviti kori{tenjem stati~ki odre| ene grede sa dva oslonca (Sl. 6.10).
Sl. 6.10
U neoptere}enom stanju, neutralna ravan (osa) grede se poklapa sa koordinatnom osom (z).
Po prijemu optere}enja, neutralna ravan (osa) se elasti~no deformi{e i zauzima poloàj koji
odgovara jednoj kontinualnoj liniji u ravni optere}enja (yz):
( )
( ) z f y
z
(6.84)
Elasti~no deformisana neutralna osa se zove ELASTI^NA LINIJ A, a odgovaraju}a jedna~ina
(6.84) se naziva J EDNAÎNA ELASTI^NE LINIJ E.
Geometrijske karakteristike normalnog preseka (K-K), koji se nalazi na udaljenju (z) od levog
oslonca grede (koordinatnog po~etka), su slede}e:
z
P
N
K
K
M
(z)
(z)
T
P y
,
=
=f
P
220
z..udaljenje normalnog preseka od koordinatnog po~etka
A.povr{ina normalnog preseka
I
x
..aksijalni moment inercije povr{ine normalnog preseka
y
(z)
=f ...vertikalno pomeranje teìsta normalnog preseka
( ) z
)
..ugaono pomeranje (nagib)
( ) z
...radius zakrivljenja
M
(z)
....redukovani moment savijanja na teì{te normalnog preseka
T
(z)
..redukovana transverzalna sila na teì{te normalnog preseka
Izraz za zakrivljenost (obra| eno u matemati~koj analizi) funkcije (6.84) je:
( ) [ ]
3
2
2
'
) (
' '
) (
1
1
z
z
y
y
+
(6.85)
Ako se u predhodnoj jedna~ini zanemare male veli~ine drugog reda, dobija se
DEFERENCIJ ALNA J EDNAÎNA ELASTI^NE LINIJ E.
' '
) (
) (
1
z
z
y t
(6.86)
Vertikalno pomeranje teì{ta (ugib) normalnog preseka (K-K) se odre| uje na osnovu hipoteze
o superpoziciji, kao slede}i zbir:
) ( ) ( ) ( z T z M z
y y y + (6.87)
( )
( )
( )
( )
( )
( )
( )
( )
( )
( )
z z M
z z M
z
T sile poprecne zbog z pravcu u pomeranje y
M savijanja momenta zbog z pravcu u pomeranje y
z pravcu u pomeranje ukupno y
su Gde
,
,
:
Ako se izvr{i uzastopno dva puta derivacija jedna~ine elasti~ne linije (6.87), dobijaju se
jedna~ine za:
221
Nagib elasti~ne linije:
) (
'
) (
'
) (
'
z T z M z y y y + (6.88)
Zakrivljenost elasti~ne linije:
) (
' '
) (
' '
) (
' '
z T z M z y y y + (6.89)
Prvi ~lan jedna~ine (6.89) predstavlja zakrivljenost prouzrokovanu momentom savijanja (M).
Vrednost zakrivljenosti odre| ujemo kori{tenjem jedna~ina (5.105, 5.109), uz primenu
HOOKE-ovog zakona (4.01).
( )
' '
) (
) (
z
x
z
y Ey
y
E E y
I
M
t
(6.90)
Kori{tenjem jednakosti podvu~enih ~lanova u jedna~ini (6.90), sledi veza
( )
' '
) (
) (
z
x
z
y E
I
M
t (6.91)
Znak momenta savijanja (M) se odre| uje prema konvenciji (6.21).
Nakon utvr| ivanja znaka momenta savijanja, iz jedna~ine (6.91) se eksplicitno izraàva
zakrivljenost, kao posledica momenta savijanja (M), modula elasti~nosti (E), i aksijalnog
momenta inercije (I
x
).
x
z
z
I E
M
y
) (
) (
' '
(6.92)
Drugi ~lan jedna~ine (6.89) predstavlja zakrivljenost prouzrokovanu transverzalnom silom
(T
z
).
Posmatrajmo diferencijalno kratak interval neutralne linije duìne (dz), koji je optere}en
transverzalnom silom (T
z
) (Sl. 6.11). Kao posledica delovanja transverzalne sile, dolazi do
ugaonog pomeranja (ugla klizanja-nagiba) (
( ) z
T
) i vertikalnog pomeranja (ugiba) (dy
T(z)
).
Sl. 6.11
P
T
(z)
T
(z)
z
dz
(z)
T
(z)
dy
222
Na osnovu slike (Sl. 6.11) moè se napisatiti da je:
'
) (
) (
z T
z T
y
dz
dy
(6.93)
Kori{tenjem jedna~ina (5.116, 5.117, 6.93) i HOOKE-ovog zakona (4.01), mogu se
uspostaviti slede}e relacije:
A
T
y G G
z
z T
) (
'
) ( max
(6.94)
Ako iskoristimo poslednja dva ~lana predhodne jednakosti, i na| emo prvi izvod tako dobijene
jednakosti, tada se moè eksplicitno izraziti vrednost obrasca za zakrivljenost, kao posledicu
delovanja transverzalne sile (T), modula klizanja (G), povr{ine normalnog preseka (A), i
kojeficijenta ( ).
A G
T
y
z
z T
) (
'
' '
) (
(6.95)
Ako se u jedna~inu (6.89) uvrste izrazi (6.92, 6.95), dobija se OP[TA DIFERENCIJ ALNA
J EDNAÎNA ELASTI^NE LINIJ E.
A G
T
I E
M
y
z
x
z
z
'
) ( ) (
) (
' '

+
(6.96)
6.2.2.1. RELATIVNI UTICAJ TRANVERZALNE SILE
Relativni uticaj transverzalne sile na elasti~ne deformacije odre| ujemo na osnovu vrednosti
kojeficijenta relativnog uticaja transverzalne sile (k).
% 100
) ( ) (
) (
z T z M
z T
y y
y
k
+
(6.97)
U zavisnosti od vrednosti kojeficijenta (k), grede delimo u dve grupe, ito:
- KRATKE GREDE
Ukoliko je vrednost kojeficijenta (k) ve}a od (5%), tada se govori o kratkim gredama, i u
daljoj analizi se treba koristi op{ta diferencijalna jedna~ine elasti~ne linije (6.94) u
kompletnom obliku.
223
- DUGA^KE GREDE
Ukoliko je vrednost kojeficijenta (k) manja od (5%), tada se uticaj transverzalne sile moè
zanemariti, pa se shodno tome i op{ta diferencijalna jedna~ine elasti~ne linije (6.94) koristi
bez drugog ~lana. Duga~ke grede su naj~e{}i pojavni oblik greda u ma{instvu, pa }e se stoga
u daljoj analizi predpostavljati da se radi o ovakvimgredama.
6.2.3. PRIBLI@NA DIFERENCIJ ALNA J EDNAÎNA ELASTI^NE LINIJ E
U daljem radu, analizir}e se duga~ke grede kod kojih je relativni utcaj transverzalne sile na
deformacije ispod (k=5%). U tom slu~aju se drugi ~lan op{te diferencijalne jedna~ine
elasti~ne linije (6.96) zanemaruje (ne koristi se), pa se dobiven oblik jedna~ine zove
PRIBLI@NA DIFERENCIJ ALNA J EDNAÎNA ELASTI^NE LINIJ E ili samo
DIFERENCIJ ALNA J EDNAÎNA ELASTI^NE LINIJ E, i ima oblik:
x
z
z
I E
M
y
) (
) (
' '

(6.98)
- IZRAÛNAVANJ E UGLOVNOG POMERANJ A (NAGIB)
Integracijom diferencijalne jedna~ine (6.98), dobija se izraz za uglovno pomeranje (nagib) u
poloàju (z) normalnog preseka grede:
( ) 1
) (
) (
'
C dz
I E
M
y
x
z
z
z +
(6.99)
- IZRAÛNAVANJ E VERTIKALNOG POMERANJ A (UGIB)
Integracijom jedna~ine (6.99), dobija se izraz za vertikalno pomeranje (ugib) u poloàju (z)
normalnog preseka grede:
2 1
) (
) (
) ( C dz C dz
I E
M
f y
x
z
z
z +
,
_
+

(6.100)
224
Integracione konstante (C
1
, C
2
) se odre| uju na osnovu grani~nih uslova (poznatih ili zadatih
vrednosti ugiba i nagiba grede).
PRIMER 6.2.
Konzola (A-B) prikazana na slici (Sl. 6.2.1), optere}ena je na desnom kraju (B) spregom (M). Presek grede je ravnomeran
( . const I
x
), a modul elasti~nosti materijala grede je (E).
Potrebno je odrediti izraze za nagib (
( ) B
) i ugib (
( ) B
f ) u ta~ci (B).
MOMENT SAVIJ ANJ A U NORMALNOM PRESEKU NA UDALJ ENJ U (z)
M M
z

) (
(P.6.07)
Sl. 6.2.1
DIFERENCIJ ALNA J EDNAÎNA ELASTI^NE LINIJ E
( )
M M y I E
z z x

' '
) (
(P.6.08)
M
A
z
y
(z)
l
f
(B
(B )
B
B '
225
OBAVLJ ANJ E INTEGRACIJ A
2 1
2
) (
1
'
) (
2
1
C z C z M y I E
C Mz y I E
z x
z x
+ +
+
(P.6.09)
ODRE\ IVANJ E INTEGRACIONIH KONSTANTI
Odre| ivanje vr{imo u konkretnom slu~aju, na osnovu poznatih ugiba i nagiba:
0 0 , 0
0 0 , 0 :
2 ) 0 (
1
'
) 0 (

C y je z
C y je z Za
z
z
(P.6.10)
Ako vrednosti integracionih konstanti (P.6.10) uvrstimo (vratimo) u jedna~ine (P.6.09), dobijamo izraze za nagib (
( )
'
z
y ) i ugib
(
( ) z
y ) u funkciji poloàja (z) normalnog preseka.
2
2
2
) (
'
) (
2 2

,
_
,
_

l
z
I E
l M
z
I E
M
y
l
z
I E
l M
z
I E
M
y
x x
z
x x
z
(P.6.11)
DEFORMACIJ E U TA^CI (B)
- Nagib (
( ) B
) u ta~ci (B), koja je na udaljenju (z=l):
( )

B
x
l z
I E
l M
y
'
) (
x
B
I E
l M
) (
(P.6.12)
- Ugib (
( ) B
f ) u ta~ci (B), koja je na udaljenju (z=l):

) (
2
) (
2
B
x
l z
f
I E
l M
y
x
B
I E
l M
f
2
2
) (

(P.6.13)
226
PRIMER 6.3.
Desni kraj (B) konzole (A-B-C), koja je prikazana na slici (Sl. 6.2.2), tereti koncentrisana sila (F). Presek grede je konstantan
( . const I
x
), a modul elasti~nosti materijala grede je (E). Interval grede (B-C) je bez optere}enja.
Potrebno je odrediti izraz za nagib (
( ) C
) i ugib (
( ) C
f ) u ta~ci (C).
Sl. 6.2.2
( )
( ) a z a z a F M
z
(P.6.14)
( ) z a F M y I E
z z x

) (
' '
) (
(P.6.15)
( )
1
2
) (
2
1
' C z a F y I E
z x
+
( )
2 1
3
) (
6
1
C z C z a F y I E
z x
+ + (P.6.16)
A
z
y
(z)
f
(B)
f'
(B)
f'
(C)
(B)
B
B'
C
C'
F
a
b
227
ODRE\ IVANJ E INTEGRACIONIH KONSTANTI
3
2 ) 0 (
2
1
'
) 0 (
6
1
0 , 0
2
1
0 , 0 :
a F C y je z
a F C y je z Za
z
z

(P.6.17)
Ako vrednosti integracionih konstanti (P.6.17) uvrstimo (vratimo) u jedna~ine (P.6.16). dobijamo izraze za nagib (
( )
'
z
y ) i ugib
(
( ) z
y ) u funkciji poloàja (z) normalnog preseka:
1
1
]
1
,
_

,
_
2
2 '
) (
2
2
1
a
z
a
z
Fa EI y
x z
1
1
]
1
,
_

,
_
3 2
3
) (
3
6
1
a
z
a
z
Fa EI y
x z
(P.6.18)
- Nagib (
( ) B

) (
2
'
) (
2
1
B
x
a z
I E
a F
y
x
B
I E
a F
2
) (
2
1

(P.6.19)
- Ugib ( ( ) B f
'
) (
'
3
) (
3
1
B
x
a z
f
I E
a F
y
x
B
I E
a F
f
3
) (
'
3
1
(P.6.20)
228
- Nagib (
( ) C
) u ta~ci (C):
( ) ( )
x
B C
I E
a F
2
2
1

(P.6.21)
- Ugib ( ( ) B f ) u ta~ci (C) dobijamo na osnovu izraza (P.6.20) i geometrijskih odnosa sa slike (Sl. 6.2.2):
+ + b f f f f
B B C B C ) (
'
) (
'
) (
'
) ( ) (

+ b
I E
a F
I E
a F
f
x x
C
2 3
) (
2
1
3
1
1
]
1
,
_
+
a
b
I E
a F
f
x
C
3 2
6
1
3
) (
(P.6.22)
PRIMER 6.4.
Konzola (A-B) prikazana na slici (Sl. 6.2.3), optere}ena je po celom rasponu kontinualnim optere}enjem ( ), a na svom
desnom kraju u ta~ci (B) koncentrisanom (F). Presek grede je konstantan ( . const I
x
), a modul elasti~nosti materijala grede
je (E).
Potrebno je odrediti izraze za nagib (
( ) B
) i ugib (
( ) B
f ) u ta~ci (B
Sl. 6.2.3
A
z
y
(z)
f
(B)
B
B''
B'
F
f'
(B)
F
f'
(B)
g
(B)
F
(B)
(B)
g
229
Po{to je greda optere}ena sloènim sistemom optere}enja ( , F ), broblem se moè re{iti tako, da se odrede izrazi za
deformacije posebno kao funkcije koncentrisane sile (F) i posebno kao posledice kontinualnog optere}enja ( ), te se
vrednosti, shodno hipotezi o superpoziciji deformacija saberu.
Valjanost hipoteze o superpoziciji }emo pokazati na taj na~in, {to}emo sprovesti postupak odre| ivanja deformacija od
jednom za ceo sistem optere}enja. U cilju boljeg uo~avanja superponiranosti, uticajne delove pojedinih elemenata sistema
optere}enja razdvoji}emo sa simbolom (! ).
( )
( ) ( ) l z
l
z
l
z
l
l
z
l F z l z l F M
z

1
]
1
+
1
]
1
0 ; 2 1
2
1
1
2
1
2
2
2 2
! !
(P.6.23)
1
]
1
+ +
1
]
1

2
2
2 ' '
) (
2 1
2
1
1
l
z
l
z
l
l
z
Fl y I E
z x
! (P.6.24)
1 2
3 2
2
2
) (
'
3
1
2
1
2
1
C
l
z
l
z
z l
l
z
z Fl y I E z
x
+
1
]
1
+ +
1
]
1
!
2 1
2
4 3
2 2
3
2
) (
12
1
3
1
2
1
2
1
6
1
2
1
C z C
l
z
l
z
z l
l
z
z Fl y I E
z x
+ +
1
]
1
+ +
1
]
1
! (P.6.25)
ODRE\ IVANJ E INEGRACIONIH KONSTANTI
0 0 , 0
0 0 , 0 :
2 ) 0 (
1
'
) 0 (

C y je z
C y je z Za
z
z
(P.6.26)
Ako vrednosti integracionih konstanti (P.6.26) uvrstimo (vratimo) u jedna~ine (P.6.24). dobijamo izraze za nagib (
( )
'
z
y ) i ugib
(
( ) z
y ) u funkciji poloàja (z) normalnog preseka:
230
1
1
]
1
,
_
+
,
_

,
_

+
1
1
]
1
,
_

,
_
l
z
l
z
l
z
EI
l
l
z
l
z
EI
Fl
y
x x
z
2
3
2
2
'
) (
3 3
6
1
2
2

!
1
1
]
1
,
_
+
,
_

,
_

+
1
1
]
1
,
_

,
_
4 3 2
4
3 2
3
) (
4 6
24
1
3
6 l
z
l
z
l
z
EI
l
l
z
l
z
EI
Fl
y
x x
z
! (P.6.27)
Nagib (
( ) B
+ +
+
) ( ) ( ) (
) ( '
) (
) ( '
) (
3 2
'
) (
6
1
2
1
B B
F
B l z
F
l z
x x
l z
y y
EI
l
I E
l F
y

!
x x
B
EI
l
I E
l F
3 2
) (
6
1
2
1
+

!
(P.6.28)
- Ugib ( ( ) B f
'
+ +
+
) (
) (
) (
) (
) (
) ( '
) (
) (
) (
4 3
) (
8
1
3
B B
F
B l z
F
l z
x x
l z
f f f y y
EI
l
EI
Fl
y

!
x x
B
EI
l
EI
Fl
f
4 3
) (
8
1
3

+

!
(P.6.29)
6.2.4. ODRE\ IVANJ E J EDNAÎNE ELASTI^NE LINIJ E U SLUÂJ U
SLO@ENIH OPTERE] ENJ A (CLEBSCH-OV METOD)
Ukoliko je greda optere}ena sloènim sistemom optere}enja, tada se u cilju odre| ivanja izraza
za momente savijanja, greda mora podeliti na onoliko intervala, kojiko se promena
231
optere}enja registuje po duìni grede. To zna~i, da je u cilju odre| ivanja deformacija,
potrebno postaviti isto toliki broj diferencijalnih jedna~ina elasti~nih linija i odrediti dvaputa
ve}i broj integracionih konstanti. Re{avanje ovakvih sistema diferencijalnih jedna~ina je po
pravilu vrlo mukotrpan posao.
ALFRED CLEBSCH je predloìo metod za (jednostavnije) re{avanje problema odre| ivanja
deformacija greda optere}enih sloènim sistemom optere}enja. Metod nosi ime autor i zove
se CLEBSCH-ov METOD.
Metod }e se prikazati na primeru stati~ki odre| ene proste grede sa dva oslonca, koja je
optere}ena sloènim sistemom optere}enja (F
1
, F
2
), kako je to prikazano na slici (Sl. 6.12).
Sl. 6.12
Metod se zasniva na po{tovanju slede}e (uobi~ajene) procedure (redosleda radnji):
1. Greda se deli na broj intervala koji je jednak pojavi novih optere}enja na rasponu grede
(posmatrano sleva na desno).
2. Intervale obeleàvamo arapskim brojevima (ra~unaju}i s leva na desno), a udaljenja
dejstava optere}enja od (A) kraja grede sa malim slovima latinice.
3. Svaki moment savijanja u posmatranom inervalu mora sadràvati matemati~ku strukturu
predhodnog intervala.
4. Nakon odre| ivanja integracione konstante (C) i njenog uvr{tavanja u prvi deo jedna~ina
za odre| ivanje deformacija, deformacije se odre| uju kori{tenjem strukture do intervala u
kome se deformacije traè.
5. Proizvoljni poloàj u svakom od intervala ozna~ava se istovetno sa (z), stim da se u
svakom intervalu (z) koristi u granicama egzistencije intervala.
1 2 3
(z)
(z)
(z)
a
b
F
1
F
2
F
z
F
A
A
y
F
B
B
z
l
232
U cilju jasnog prikazivanja postupka, obavljaju se sve predvi| ene matemati~ke radnje koje su
kori{tene kod nalaènja deformacija kori{tenjem jedna~ina elasti~nih linija (postavljanje
momenta savijanja za svaki inerval posebno, integracije, odre| ivanje integracionih konstanti,
odre| ivanja izraza za deformacije). Prikaz se vr{i pomop}u tabela.
Formiranje jedna~ina za momente savijanja po intervalima:
INTERVAL J EDNAÎNA MOMENTA SAVIJ ANJ A OBLAST
EGZISTENCIJ E (z)
1
( )
z F M
A z

1
a z 0
2
( )
( ) a z F z F M
A z

1
2
b z a
3
( )
( ) ( ) b z F a z F z F M
A z

2 1
3
l z b
Formiranje diferencijalnih jedna~ina elasti~nih linija po intervalima:
INTERVAL

( ) z x
M y EI
' '
( )
dz M y EI
z x
'
1 z F
A

1
2
2
1
C z F
A
+ s
2
( ) a z F z F
A
+
1
( )
2
2
1
2
2
1
2
1
C a z F z F
A
+ +
3
( ) ( b z F a z F z F
A
+ +
2 1
( ) ( )
3
2
2
2
1
2
2
1
2
1
C b z F a z F z F
A
+ + +
INTERVAL ( )dz dz M y EI
z x

) (
1
1 1
3
6
1
D z C z F
A
+ +
2
( )
2 2
3
1
3
6
1
6
1
D z C a z F z F
A
+ + +
3
( ) ( )
3 3
3
2
3
1
3
6
1
6
1
D z C b z F a z F z F
A
+ + + +
233
Uo~ljivo je, da je potrebno odrediti {est integracionih konstanti (C
1
, C
2
, C
3
, D
1
, D
2
, D
3
).
Odre| ivanje obavljamo na osnovu poznatih ugiba i nagiba grede:
Za vrednosti:
( ) ( ) [ ] C b l F a l F l F
l
C y l z
D D y y b z
C C y y b z
D D y y a z
C C y y a z
o D y z
A B
A

3
2
3
1
3
3
3 2 3 2
3 2
'
3
'
2
2 1 2 1
2 1
'
2
'
1
1
6
1
0
0 0
(6.101)
Na osnovu vrednosti konstanti (6.101), sledi:
C C C C
D D D

3 2 1
3 2 1
0
(6.102)
Iz relacija (6.102) se zaklju~uje, da je za sloèni sistem optere}anja (bez obzira na broj
intervala) potrebno odrediti samo jednu integracionu (C). Integraciona konstanta (C). se
odre| uje iz poslednje (kompletne) jedna~ine elasti~ne linije, pri uslovu poznatog ugiba na
desnom kraju grede.
0 ; y l z (6.103)
Prema ovom metodu se uz postavljanje (formiranje) jedne diferencijalne jedna~ine za sloèni
sistem optere}enja, i odre| ivanje jedne integracione konstante, mogu odrediti deformacije u
bilo kom intervalu grede, tako da se struktura jedna~ine za odre| ivanje deformacija koristi do
mesta na kom se trebaju odrediti deformacije (do duple crte).
Po{tuju}i predvi| enu proceduru obeleàvanja i nalaènja integracione konstate, slede
jedna~ine za sloèni sistem optere}enja:
234
- UNIVERZALNA J EDNAÎNA MOMENTA SAVIJ ANJ A
( )
( ) ( )
3 2 2 1 1
b z F a z F z F M
A z

(6.104)
- UNIVERZALNA DIFERENCIJ ALNA J EDNAÎNA
( )
( ) ( )
3 2 2 1 1
' '
b z F a z F z F y EI
A z x
+ +
(6.105)
- UNIVERZALNA J EDNAÎNA ZA ODRE\ IVANJ E NAGIBA
( )
( ) ( )
1
]
1
+ + +
3
2
2 2
2
1 1
2 '
2
1
2
1
2
1 1
b z F a z F C z F
EI
y
A
x
z
(6.106)
- UNIVERZALNA J EDNAÎNA ZA ODRE\ IVANJ E UGIBA
( )
( ) ( ) " "
1
]
1
+ + +
3
3
2 2
3
1 1
3
6
1
6
1
6
1 1
b z F a z F Cz z F
EI
y
A
x
z
(6.107)
- UNIVERZALNA J EDNAÎNA ZA ODRE\ IVANJ E INTEGRACIONE
KONSTANTE
( ) ( ) [ ] " "
2
2
2
1
2
6
1
b l F a l F l F
l
C
A

(6.108)
6.2.4.1. OBLICI UNIVERZALNIH J EDNAÎNA MOMENATA SAVIJ ANJ A ZA
RAZNE SLUÂJ EVE OPTEREÊNJ A
U delu (6.2.4), u cilju analize i izvo| enju zaklju~aka, kori{tene su sile kao elementi sistema
optere}enja. Ako na gredu deluju i drugi tipovi optere}enja (momenti, kontinualna
optere}enja, spregovi), tada se momentne jedna~ine formiraju na na~in kako je to prikazano
na slede}im primerima:
235
- DELOVANJ E SPREGA (Sl. 6.13):
Sl. 6.13
Odgovaraju}a univerzalna jedna~ina savijanja sadrì ~lan (z-a)
o
, koji}e se kasnije iz
matemati~kih raloga koristiti pri integraciji.
( )
( )
2
0
1
a z M z F M
A z
(6.109)
- KONTINUALNO OPTERE] ENJ E (Sl. 6.14):
Sl. 6.14
U cilju strukturalne jednakosti momentnih jedna~ina, u intervalu ( a l ), gde ne postoji
kontinualno optere}enje ( ), treba dodati i oduzeti kontinualno optere}enje ( t ), kao vid
dopunskih optere}enja. Na taj na~in se deformacije grede ne menjaju, a osigurava se potrebna
strukturalna jednakost sa predhodnim intervalom.
( )
( )
2
2
1
2
2
1
2
1
a z z z F M
A z
(6.110)
1
2
(z)
(z)
a
F
z
F
A
A
y
F
B
B
z
M
1
2
(z)
(z)
a
F
z
F
A
A
y
F
B
B
z


236
- KONTINUALNO OPTERE] ENJ E UNUTAR RASPONA (Sl. 6.15):
Sl. 6.15
Odgovaraju}a univerzalna jedna~ina za moment savijanja se odre| uje po{tuju}i pravilo dato
za prethodni slu~aj.
( )
( ) ( )
3
2
2
2
1
2
1
2
1
b z a z z F M
A z
+ (6.111)
- SLO@EN SISTEM OPTERE] ENJ A (Sl. 6.16)
Sl. 6.16
1 2
3
(z)
(z)
(z)
a
F
z
F
A
A
y
F
B
B
z
b
1 2 3 4 5
(z)
(z)
(z)
(z)
(z)
a
b
F
F
1
F
1
F
z
F
A
A
y
F
B
B
z
l
c
d
M
m
(
F
1
m
. )
237
Odgovaraju}a univerzalna jedna~ina momenta savijanja za gredu koja je optere}ena sloènim
sistemom optere}enja, postavlja se uz kori{tenje pravila iz (6.109, 6.110, 6.111
( )
( ) ( ) ( ) ( ) ( )
5
0
4
2
3
2
2
0
1
0
1 1
2
1
2
1
0 d z M c z b z a z M z M z F z F M
A z

(6.112)
PRIMER 6.5.
Prosta, stati~ki odre| ena greda sa dva oslonca prikazana na slici (Sl. 6.2.4), optere}ena je sloènim sistemom optere}enja
( F M, ), koji se sastoji od koncentrisane sile (F) i sprega (M=0,5 F). Presek grede je konstantan ( . const I
x
), a modul
elasti~nosti materijala grede je (E).
Potrebno je odrediti nagib (
( ) D
) u ta~ci (D).
1 2 3
(z)
(z)
(z)
l
1/4 l
1/2 l
F
Az
F
Ay
A
C
D
y
F F
Dy
B
z
M
238
REAKCIJ E VEZA (otpori oslonaca)
- Odre| uju se na osnovu stati~kih jedna~ina ravnoteè.
-
( )
( )
( )
3 ... 0
4
3
2 ........ .......... 0
1 ..... .......... .......... .......... 0
l F l F M M
F F F Y
F Z
Dy A
Dy Ay
Az
( )
( )
( )
l
M
F F
F
l
M
F
F
Ay
Dy
Az

+

4
1
2
4
3
3
0 1
(P.6.30)
UNIVERZALNA J EDNAÎNA MOMENTA SAVIJ ANJ A
Odre| uje se na osnovu relacije (6.117) i podataka sa slike (Sl. 6.16).
3
2
0
1
4
3
2

,
_

,
_
+ l z F
l
z M z F M
Ay
(P.6.31)
UNIVERZALNA DIFERENCIJ ALNA J EDNAÎNA ELASTI^NE LINIJ E
Odre| uje se na osnovu jedna~ine (6.105).
( )
3
2
0
1
' '
4
3
2

,
_
+
,
_
l z F
l
z M z F M y I E
Ay z x
(P.6.32)
UNIVERZALNA J EDNAÎNA ZA ODRE\ IVANJ E NAGIBA
( )
1
1
]
1
,
_
+
,
_
3
2
2
1
2 '
4
3
2
1
2 2
1 1
l z F
l
z M C z F
I E
y
Ay
x
z
(P.6.33)
239
UNIVERZALNA J EDNAÎNA ZA ODRE\ IVANJ E UGIBA
( )
1
1
]
1
,
_
+
,
_
3
3
2
2
1
3
4
3
6
1
2 2
1
6
1 1
l z F
l
z M z C z F
I E
y
Ay
x
z
(P.6.34)
INTEGRACIONA KONSTANTA
Odre| uje se na osnovu jedna~ine (6.101, tako da se u jedna~ini (P.6.34) koristi grani~ni uslov (
( )
0
l z
y ).
3 2
2
4
3
6
1
2 2
1
6
1
,
_
+
,
_
+ l z
z
F
l
z
z
M z F C
Ay
(P.6.35)
Uvrstimo sada u jedna~inu (P.6.35) zadate vrednosti za ( l z M F
Ay
, , ).
3 2
2
4
3
6
1
2 2
1
2
1
2
1
4
1
6
1
,
_
,
_
,
_
l z
l
F
l
z
l
l F l
l
l F
F C
Sre| ivanjem predhodne jedna~ine, dobijamo izraz za integracionu konstantu (C):
2
384
7
l C (P.6.36)
NAGIB U TA^CI (D)
Odre| ivanje se vr{i na osnovu jedna~ine za nagib (P.6.33), tako da se u istu uvrsti vrednost koordinate ta~ke (C) (z=l) i
vrednost integracione konstante (P.6.36).
( ) ( )
x
z D
I E
l F
y

2
'
384
29
(P.6.37)
240
6.2.5. DEFORMACIJ E GREDA SA STALNIM, I PROMENLJ IVIM PRESEKOM
Deformacije greda odre| uju se na osnovu jedna~ina (6.99, 6.100. U navedenim jedna~inama
modul elasti~nosti (E) je konstantna veli~ina, dok su moment savijanja (M
(z)
) i aksialni
moment inercije (I
x
) funkcije poloàja (z).
U zavisnosti od konstruktivne izvedbe, normalni preseci greda mogu biti stalni ili su funkcije
poloàja (z) (promenljivi).
6.2.5.1. GREDE SA STALNIM NORMALNIM PRESEKOM
Ovde se ubraja ve}ina valjanih standardnih profila, i pojedini inervali osovina i vratila.
Za stalne normalne preseke je i vrednost aksialnog momenta stalna-konstantna:
. const I
x
(6.113)
Izimaju}i u obzir konstantnu vrednost aksialnog momenta inercij, jedna~ine za odre| ivanje
deformacija (6.99, 6.100) dobijaju slede}e forme:
J edna~ina za odre| ivanje nagiba:
( )

+
1 ) (
) (
'
1
C dz M
I E
y
z
x
z
z
(6.114)
J edna~ina za odre| ivanje ugiba:
( )
( )
2 1 ) ( ) (
1
C dz C dz M
I E
f y
z
x
z z
+ +

(6.115)
6.2.5.2. GREDE SA PROMENLJ IVIM NORMALNIM PRESEKOM
Ovde se ubrajaju stubni nosa~i posebne namene, lisnate opruge na vozilima, dalekovodi, itd.
Kod promenljivog preseka vrednost aksialnog momenta inercije je funkcija poloàja (z):
( )
( ) z x x
I z f const I . (6.116)
Na osnovu toga {to je aksialni momenet inercije funkcija poloàja, kod odre| ivanja
deformacija, jedna~ine (6.99, 6.100) se koriste u izvormom obliku.
241
PRIMER 6.6.
Sl. 6.2.5
Desni kraj (B) konzole (A-B) (Sl. 6.2.5) optere}en je koncentrisanom silom (F). Modul elasti~nosti materijala grede je (E).
Normali presek grede je promenljiv ( . const I
x
). Primer treba obraditi kao duga~ku gredu.
Potrebno je odredititi nagib (
( ) B
) i ugib (
( ) B
f ) ta~ke (B).
Na slici (Sl. 6.2.5) se vidi da je {irina normalnog preseka promenljiva, i da je linearna funkcija poloàja (z).
( )
( ) z l
l
b
b
z l
b
l
b
o
z
z o

(P.6.38)
IZRAZ ZA AKSIALNI MOMENT INERCIJ E U FUNKCIJ I POLO@AJ A (Z
( ) ( )

,
_

l
z l
b h b h I I
z z x x 0
3 3
12
1
12
1
(P.6.39)
MOMENT SAVIJ ANJ A U FUNKCIJ I POLO@AJ A (z)
( )
( ) z l F M
z
(P.6.40)
A
z
y
(z)
l
f
(B)
(B)
B
B'
F
x
y
h
b
(z)
b
(z)
b
(0)
0
N
N
PRESEK (N-N)
242
( )
( )
( )
( )
0
3
0
3
' '
12
12
1 b h
l F
l
z l
b h
z l F
I
M
y E
z x
Z
z
,
_

(P.6.41)
INTEGRACIJ E
( ) 1
0
3
'
12
C z
b h
Fl
Ey
z
+

( ) 2 1
2
0
3
6
C z C z
b h
Fl
Ey
z
+ + (P.6.42)
ODRE\ IVANJ E INEGRACIONIH KONSTANTI
Odre| ivanje vr{imo prema poznatim grani~nim uslovima (u ovom slu~aju su to deformacije).
0 0 , 0
0 0 , 0 :
2 ) 0 (
1
'
) 0 (

C y je z
C y je z Za
z
z
(P.6.43)
Ako vrednosti izraza za integracione konstante (P.6.43) uvrstimo (vratimo) u jedna~inu (P.6.42), dobijamo izraze za
odre| ivanje nagiba (
( )
'
z
y ) i ugiba (
( ) z
y ) u funkciji koordinate poloàja (z) normalnog preseka.
( )
z
b Eh
Fl
y
z
0
3
'
12

( )
2
0
3
6
z
b Eh
Fl
y
z
(P.6.44)
DEFORMACIJ E TA^KE (B)
- Nagib (
( ) B
) u ta~ci (B), na mestu (z=l):
( ) ( )

B l z
b Eh
Fl
y
0
3
2
'
12
( )
0
3
2
12
b Eh
Fl
B

(P.6.45)
243
- Ugib (
( ) B
f ) u ta~ci (B), na mestu (z=l):
( ) ( )

B L z
f
b Eh
Fl
y
0
3
3
6
( )
0
3
3
6
b Eh
Fl
f
B

(P.6.46)
6.2.6. DEFORMACIJ E GREDA SA IZLOMLJ ENOM GEOMETRIJ SKOM
OSOM (RAMOVI)
Ramovi se po pitanju stati~kih uslova ravnoteè ne razlikuju od greda, ~ija je geometrijska
osa prava.
Odre| ivanje deformacija se obavlja na osnovu istih metoda koje su izvedene za slu~aj pravih
greda, samo se tokom rada moraju uzeti u obzir specifi~nosti koje proizlaze iz geometrije
gradnje svakog rama ponaosob.
PRIMER 6.7.
Greda sa prelomljenom geometrijskom osom (ABC) (konzolni otvoreni ram) prikazan na slici (Sl. 6.2.6), optere}ena je na
svom kraju u ta~ci (C) koncentrisanom silom (F). Moment inercije normaslnog preseka vertikalnog dela grede (AB) je (I1), a
horizontalnog dela (BC) je (I
2
). Modul elasti~nosti materijala grede je (E).
Potrebno je odrediti vertikalna pomeranja (
( ) y C
f ) i horizontalna pomeranja (
( )z C
f ) ta~ke (C.
Zadatak }emo re{iti koriste}i slede}a dva metoda za odre| ivanje deformacija
A. Tabli~ni metod.
B. Castiglianov metod.
244
Nezavisno od kori{tenog metoda, u prvom kporaku se trebaju odrediti (izra~unati) otpori oslonaca, na osnovu stati~kih
jedna~ina ravnoteè.
( )
( )
( )
+
+
+
0 3
0 2
0 1
A f A
f Az
Ay
M h F l F M
F F Z
F F Y
( )
( )
( ) h F l F M
F F
F F
f A
f Az
Ay
+

3
2
1
(P.6.47)
A) KORI[TENJ E TABLI^NOG METODA
Odre| ivanje deformacija (pomeranja) ta~ke (C) se obavlja tako, da se redom predpostavlja da su pojedini delovi grede
elasti~ni a ostali de su kruti. Na ovakav na~in se odre| uju deformacije (komponentne deformacije) kao posledice pojedinih
elemenata sistema optere}enja. Dobivene vrednosti se u skladu sa hipotezom o suprepoziciji deformacija sabiraju, i tako
odre| uju ukupne deformacije. Izraze za kompponentne deformacije nalazimo u tablicama za otpornost materijala. Kod
tabli~nog metoda treba zanemariti postojanje fiktivne sile ( 0
f
F ), po{te je njena vrednost jednaka nuli. Ona je na slici (Sl.
6.2.6) nazna~ena zbog kasnije primene metoda deformacionog rada.
l. 6.2.6
z
z
(1)
(2)
z
y
A
B
C
C ''
l
h
I
2
I
1
(C)z
f
(C)z
f
(C)y
f
f C f C f C f C f C f
245
Sl. 6.2.6.a Sl. 6.2.6.b
- Ako se interval (h) smatra elasti~nim a interval (l) krutim (Sl. 6.2.6.a), tada su komponentne deformacije ta~ke (C)
slede}e:
Vertikalno pomeranje:
( )
( )
l
I E
h l F
f
y h C

'
1
;
(P.6.48)
Horizontalno pomeranje:
( )
( )
1
2
;
2
1
I E
h l F
f
z h C

(P.6.49)
- Ako se interval (l) smatra elasti~nim a interval (h) krutim (Sl. 6.2.6.b), tada su komponentne deformacije ta~ke (C)
slede}e:
Vertikalno pomeranje:
( )
2
3
;
3 I E
l F
f
y l C

(P.6.50)
Horizontalno pomeranje:
( )
0
;

z l C
f (P.6.51)
z
y
A
B
C
C'
(C)h;z
f
(C)h;y
f
z
y
A
B
C
C'
(C)h;z
f
(C)h;y
f
z
y
A
B
z
y
A
B
C
C''
ff
(C)l;y
246
UKUPNO POMERANJ E TA^KE (C)
Ukupno vertikalno pomeranje:
( ) ( ) ( )
( )
'

+
2
3
1
; ; ;
3 I E
l F
l
I E
h l F
f f f
y l C y h C y C
( )
'
+
,
_
2 1
3
;
3
1 1
I l
h
I E
l F
f
y C
(P.6.52)
Ukupno horizontalno pomeranje:
( ) ( ) ( )
( )

+ 0
2
1
1
2
; ; ;
I E
h l F
f f f
z h C z h C z C
( )
( )
1
2
;
2
1
I E
h l F
f
z C

(P.6.53)
B) KORI[TENJ E CASTIGLIANOVE METODE
Po Kastiglianovoj metodi, deformacije u ta~kama gde ne postoje optere}enja odre| uju se tako, da se u pravcima traènih
deformacija postavljaju fiktivna optere}enja.
Po{to u pravcu horizontalnog pomeranja (
( )z C
f ) ta~ke (C) ne postoji aktivna sila, postavljamo fiktivnu silu ( 0
f
F ).
Funkcija fiktivnog rada (
f
W ) u skladu sa jedna~inom (6.32), ima}e strukturu koja sadrì aktivnu silu (F) i fiktivnu silu
( 0
f
F ):
( )
f f
F F W W , (P.6.54)
Sude}i po sistemu optere}enja, radi se o savijanju, pa se jedna~ina za rad odre| uje prema izrazu (6.32). U radu koristimo
jednakost (6.03) prema kojoj je energija jednaka radu W=U:
dz
I
M
E
W W
l
x
z
f

0
2
2
1
(P.6.55)
247
MOMENTI SAVIJ ANJ A PO INTERVALIMA
Ram delimo na dva inetrvala:
( )
( ) 0 : . 2
0 : . 1
2
1

z h z F l F M INTERVAL
z l z F M INTERVAL
f
(P.6.56)
UKUPNA VREDNOST RADA
Dobija se kao zbir radova pojedinih intervala:
( ) ( )
( ) ( )
dz
I
M
E
dz
I
M
E
W W W
l
x
l
x

+ +
2
0
2
2
2
0
2
1
2 1
2
1
2
1
(P.6.57)
POMERANJ A TA^KE (C)
Odre| ivanje pomeranja se vr{i na osnovu jedna~ine (6.83).
Vertikalno pomeranje je:
( )
( ) ( ) ( ) ( )
( )
( )
( )
( )
1
]
1
'
1
]
1
,
_

0
0 1 0 2
0
0
2
1
2
0
1
2
1
0
;
1
2 2
2
1
f
f
f
F
h
f
l
F
h l
F
f
y c
dz l
I
z F l F
dz z
I
Fz
E
dz
F
M
I
M
dz
F
M
I
M
E F
W
f
( )
'
+
,
_
2 1
3
;
3
1 1
I l
h
I E
l F
f
y C
(P.6.58)
Horizontalno pomeranje je:

( )
( ) ( ) ( ) ( )
( )
( )
( )
1
]
1
'
1
1
]
1
,
_

0
0 1 0 2
0
0
2
1
2
0
1
2
1
0
;
0
1
2 2
2
1
f
f
f
F
h
f
l
F
h
f
l
f
F
f
f
z C
dz z
I
z F l F
dz
I
z F
E
dz
F
M
I
M
dz
F
M
I
M
E F
W
f
( )
( )
1
2
;
2
1
I E
h l F
f
z C

(P.6.59)
248
Moè se zapaziti da su ukupna pomeranja ta~ke (C) nezavisno od kori{tenog metoda ista.
PRIMER 6.8.
Ram (ABCD) koji je prikazan na slici (Sl. 6.2.7), optere}en je koncentrisanom silom (F) na sredini intervala (CD). Normalni
preseci svih intervala su stalni i imaju vrednost aksijalnog momenta inercije ( I ). Modul elasti~nosti materijala rama je (E).
Kori{tenjem Castiglianove metode, potrebno je izra~unati horizontalno pomeranje ta~ke (B.
ODRE\ IVANJ E OTPORA OSLONACA
Odre| ivanje se vr{i pomo}u jedna~ina ravnoteè.
( )
( )
( )
+

+
0
2
3
0 2
0 1
l F
l
F M
F F Z
F F F Y
By A
Az f
By Ay
( )
( )
( ) F F
F F
F F
Ay
By
f Az
2
1
1
2
1
3
2

(P.6.60)
MOMENTI SAVIJ ANJ A PO INTERVALIMA
Ram }e se podeliti na ~etiri intervala.

( )
( )
( )
( ) 0 : . 4
0
2
1
2
1
: . 3
0
2
1
2
1
: . 2
0 : . 1
4
3
2
1

+
+ +

z h z F z F M INTERVAL
z l z F h F z F z F h F M INTERVAL
z l z F h F z F h F M INTERVAL
z h z F M INTERVAL
f Az
f By f
f By f
f
(P.6.61)
249
Sl. 6.2.7
Dobija se kao zbir radova pojedinih intervala:
( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( ) ( )
dz
I
M
E
dz
I
M
E
dz
I
M
E
dz
I
M
E
W W W W W
h
x
l
x
l
x
h
x
f

+ + + + + +
0
2
4
2
0
2
3
2
0
2
2
0
2
1
4 3 2 1
2
1
2
1
2
1
2
1
(P.6.62)
A
B B'
C
C ' D
D '
F
Ay
F
Az
F
f
F
By
f
(B)y
l/2 l l/2 l
h
I
l
(2)
(4)
(3)
(1)
z
z z
z
z
y
250
HORIZONTALNO POMERANJ E TA^KE (B)

( )
( )
( )
( )
( )
( )
( )
( )
( )
( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( )
'
1
1
1
1
1
]
1
+
,
_
+ +
+
,
_
+ +
'
1
1
1
1
1
]
1
+
+
,
_

0
0 0
0 0
0
0
4
4
0
3
3
0
2
2
0
1
1
0
2
1
4
1
2
1
1
2 2
2 2
2
1
f
f
f
F
l
f
l
f
l
f
l
f
x
F
l
f
l
f
l
f
l
f
x
F
f
f
y B
dz z z F dz h z F l F h F
dz h z F h F dz z z F
I E
dz
F
M
M dz
F
M
M
dz
F
M
M dz
F
M
M
I E F
W
f
( )
x
y B
I E
h l F
f
2
8
1
(P.6.63)
6.2.7. DEFORMACIJ E KRIVIH GREDA
Deformacije krivih greda se odre| uju kori{tenjem teorijskih razmatranja iz dela koji se bavi
naponskim stanjem krivih greda (5.2), i upotrebom Castiglianove metode za odre| ivanje
deformacija koja je prikazana u delu (6.1.3).
Kao geometrijsku osnovu koriti}emo sliku (Sl. 5.26), na kojoj su nazna~eni: redukovani
sistem optere}enja teì{ta normalnog preseka krive grede (M, F
N
, T) i geometrijski pokazatelji
vezani za deformacije.
Elimini{imo ~lan ( ) iz jedna~ina (5.162).
( )
+

R
E
R
I
MR
E
r
0
0
1

,
_
+ +
,
_
+
E
R R
EI
M
E
r
0 0
1 1

(6.117)
251
U predhodnoj jedna~ini je ~lan ( E /
0
) relativno mala veli~ina, pa se u daljoj analizi moè
zanemariti. Nakon sre| ivanja oblik jedna~ine (6.117) je slede}i:
r
EI
M
R

1 1
(6.118)
Sl. 6.17
Odredimo izraz za energiju elasti~nih deformacija ( ) [ ] dU d diferencijalnog sloja
diferencijalnog elementa grede koja ima diferencijalnu povr{inu pereseka (dA), na centralnom
rastojanju (y) od teì{ta normalnog preseka (Sl. 6.17). Ova energija je deo diferencijalne
energije elasti~nih deformacija (dU) cele diferencijalne zapremine (dV). Diferencijalnu
eneregiju elasti~nih deformacija (dU) odre| ujemo pomo}u jedna~ine (6.15).
( ) dV dU d
2
2
1
(6.119)
Diferencijalna zapremina sloja elementa grede je:
( ) d y R dA dV + (6.120)
Po{to je
R
ds
d (6.121)
O
A
dA
R
M
M
y
T
T
F
N
F
N
d
y y
x
O
252
jedna~ina (6.120) dobija oblik:
( )
ds
R
y R
dA dV
+
(6.122)
Zamenimo u jedna~inu (6.119) izraz (6.122).
( ) ds dA
R
y R
dA dU d
+

2
(6.123)
Ako vrednost (ds) smatramo kona~nom, i obavimo integraciju jedna~ine (6.123), dobijamo
izraz za diferencijalnu energiju elasti~nih deformacija diferencijalnog elementa grede
( )dA y R
ER
ds
dU
A
+
2
2
(6.124)
Razdvojmo funkciju iz predhodne jedna~ine na dva integralna ~lana.
,
_
+

dA y dA R
ER
ds
dU
A A
2 2
2
(6.125)
Drugi integralni ~lan jedna~ine (6.125) je jednak nuli, po{to je vrednost (

A
dA y 0), kao
stati~ki moment povr{ine normalnog preseka po definiciji jednak nuli.
Izraz za normalni napon ( ) odre| en je jedna~inom (5.163). Ako izraz za normalni napon
( ) uvrstimo u jedna~inu (6.125), a ~lan ( E /
0
) kao relativno malu veli~inu zanemarimo,
dobijamo izraz za diferencijnu energiju elasti~nih deformacija elementa krive grede (dU).
( )
ds M
EI
dU
s
r
2
2
1
(6.126)
Ako se vrednost redukovanog aksijalnog momenta inercije smatra konstatnom ( . const I
r
),
{to odgovara krivoj gredi konstantnog normalnog preseka, pa se obavi integracija, dobija se
izraz za energiju elasti~nih deformacija krive grede (ENERGIJ A KRIVE GREDE).
( )
s
s
r
ds M
EI
U
2
2
1
(6.127)
253
Ako se moment savijanja (M
s
) izrazi u funkciji centralnog ugla ( ) i iskoristi veza (6.121),
dobija se drugi oblik izraza za energiju elasti~nih deformacija krive grede (ENERGIJ A KRIVE
GREDE).
( )
d M R
EI
U
r
2
2
1
(6.128)
U op{tem slu~ju moment savijanja (
( )
M ) je funkcija redukovanog sistema optere}enja:
( )
( )
T n
F F M f M , ,
0
(6.129)
Prema Castiljanovom metodu, deformacije se odre| uju na osnovu jedna~ina (6.73, 6.74,
6.127):
- Pomeranje ta~ke (0) u pravcu ose (y):
( ) ( )
ds
F
U
M
EI F
U
y
T s
s
r T

1
0
(6.130)
- - Pomeranje ta~ke (0) u pravcu ose (z):
( ) ( )
ds
F
U
M
EI F
U
z
n s
s
r n

1
0
(6.131)
- Ugaono zaokretanje normalnog preseka koji sadrì ta~ku (0):
( ) ( )
ds
M
U
M
EI M
U
s
s
r 0 0
0
1
(6.132)
Deformacije se naravno mogu odrediti i kori{tenjem jedna~ina (6.73, 6.74, 6.128).
254
PRIMER 6.9.
Kriva greda (AB) prikazana na slici (Sl. 6.2.7.1), optere}ena je koncentrisanom silom (F) na svom kraju u ta~ci (B). Normalni
preseci grede su stalni, a modul elasti~nosti materijala grede je (E).
Potrebno je odrediti izraze za horizontalno pomeranje (
( )x B
f ) ivertikalno pomeranje (
( ) y B
f ) ta~ke (B).
Po{to u pravcu horizontalnog pomeranje ne postoji aktivna sila, uvodi se fiktivno optere}enje (F
f
).
Sl. 6.2.7.1
MOMENT SAVIJ ANJ A ZA TA^KU (K)
( ) y F x R F M
f
+ (P.6.64)
GEOMETRUJ SKE VEZE
d R ds R y R x ; sin ; cos (P.6.65)
F
f
M
R
y
x
F
A
B
B'
(K)
f
(B)y
f
(B)x
255
dz M
EI
W W
h
x
f

0
2
2
1
(P.6.66)
HORIZONTALNO POMERANJ E TA^KE (B)
Odre| ivanje se vr{i na osnovu jedna~ine (6.83), stim da se koriste geometrijske veze (P.6.65).
- Horizontalno pomeranje je:

( )
( ) [ ] ( )
( ) [ ] ( )
,
_
,
_
,
_
,
_
d R R R R F
EI
ds y y F x R F
EI
ds
F
M
M
EI F
W
f
x
F
s
f
x
F
s f x
F
f
f
x B
f f f
2
0
0 0 0
sin cos
1
1 1
( )
x
x B
I E
R F
f

3
2
3
(P.6.67)
- Vertikalno pomeranje je:

( )
( ) [ ] ( ) ( )
( ) [ ] ( )
,
_
,
_
,
_
,
_
d R R R R R F
EI
ds x R y F x R F
EI
ds
F
M
M
EI F
W
f
x
F
s
f
x
F
s x
F
f
y B
f f f
2
0
0 0 0
cos cos
1
1 1
( )
x
y B
I E
R F
f
,
_

3
2
4
3
(P.6.68)
256
7. IZVIJ ANJ E GREDA
Prilikom analize istezanja i pritiska u delu (5.1.1), izrazi za raspodelu normalnog napona ( )
i glavnog napona (
1
), izvedeni su tako da ne zavise od duìne grede. Ako je duìna
pritisnute grede (l) u odnosu na dimenzije normalnog preseka relativno velika, tada se pri
odre| ivanju dozvoljenih normalnih napona, duìna grede mora uzeti u obzir.
7.1. STABILNOST PRITISNUTIH GREDA
Ako se pritisnuta greda (dimenzionisana na pritisak) zbog nekog razloga izvede iz
ravnote`nog poloàja (udarac, pritisak vetra, oscilacije,), nakon prestanka dejstva
poreme}aja mogu}a su tri stanja:
STABILNO STANJ E
Geometrijska osa pritisnute grede se nakon prestanka poreme}aja vra}a u stanje koje je imala
pre delovanja poreme}aja (greda zauzima stabilan poloàj).
INDIFERENTNO STANJ E
Geometrijska osa pritisnute grede se nakon prestanka poreme}aja zadràva u novom poloàju,
koji je izazvan poreme}ajem.
LABILNO STANJ E
Geometrijska osa pritisnute grede se nakon prestanka poreme}aja ne vra}a u po~etni poloàj,
ve~se deformacije grede naglo pove}avaju, i kona~no dolazi do loma konstrukcije.
Posledeca labilnog stanja pritisnutih greda se u otpornosti materijala zove IZVIJ ANJ E
GREDA.
Tokom analize koja sledi, poterbno je odrediti one KRITI^NE VELIÎNE (
K K K
l F , , ), pri
kojima pritisnuta greda postaje labilna.
257
7.1.1. VITKOST GREDA
Po konvenciji, vitko{}u greda se naziva ~inilac koji sadrì redukovanu duìnu grede (l
r
),
povr{inu normalnog preseka (A), i vrednost minimalnog glavnog momenta inercije (I
2
).
Minimalni glavni moment inercije (I
2
) je merodavan, po{to se izvijanje uvek doga| a oko
glavne ose (2), za koju je aksijalni moment inercije najmanji (greda je najslabija).
A
I
l
r
2
=
(7.01)
7.2. EULER-OV POSTUPAK
Ovaj postupak je primenljiv za pritisnute grede ~iji je stvarni (vladaju}i) normalni napon u
granicama proporcionalnog dela dijagrama napona i dilatacija ( , ) (HOOKE-ov dijagram)
(Sl. 7.03).
p
0 (7.02)
Gde su:
- Stvarni (vladaju}i) normalni napon
p
- Normalni napon na gornjoj granici proporcionalnosti
7.2.1. ODRE\ IVANJ E KRITI^NE SILE
Izraz za kriti~nu silu (F
K
) odre| ujemo na primeru pritisnute grede duìne (l), modula
elasti~nosti (E), i minimalnog glavnog momenta inercije (I
2
), koja je prikazana na slici
(Sl. 7.01). Kao posledica delovanja aksijalne sile (F
K
), pritisnuta greda se na udaljenju (z) od
oslonca (A) deformi{e u pravcu normalnom na geometrijsku osu za vrednost (y
z
=y).
Moment savijanja u poloàju (z) je:
y F M
k z
=
) (
(7.03)
258
Sl. 7.01
Diferencijalna jedna~ina elasti~ne linije deformisane grede je:
y F M y EI
k z
= =
) (
' '
2
(7.04)
ako se uvede smena:
2
2
EI
F
k
k
= (7.05)
jedna~ina (7.04) dobija slede}u formu:
0
2 ' '
= + y k y (7.06)
Op{te re{enje diferencijalne jedna~ine (7.06) je:
kz C kz C y sin cos
2 1
+ = (7.07)
Integracione kostante (C
1
, C
2
) odre| uju se na osnovu poznatih grani~nih uslova:
[ ] ,....... 3 , 2 , 1 ; 0 sin 0 :
0 sin 0
0 0 0 :
2
2
1
= = =
= = =
= = =
n n kl kl C Za
kl C y je l z
C y je z Za
(7.08)
Kod analize izvijanja grede posmatra se samo prvi talas sinusoide, odnosno (n=1),
2
2
2
1 :
l
k
l
k n za
l
n
k

= = = = (7.09)
259
tako da je vrednost kriti~ne sile (F
K
) na osnovu jedna~ine (7.05) slede}a:
2
2
2
l
EI
F
K
= (7.10)
Ako u jedna~inu (7.07) uvrstimo vrednosti integracionih konstanti (7.08) i vrednost smene (k)
iz jedna~ine (7.09), dobijamo jedna~inu elasti~ne linije izvijene grede.
z
l
C y

=

sin
2
(7.11)
Duìna prve periode se dobija iz jedna~ine (7.11).
l
l
P 2
2
=
(7.12)
Sl. 7.02
r
=
l
r
=
0
.
7
l
r
=
0
.
5
l
r
=
2
l
l
l
l
ALAP TIPUS
(I) (II) (III)
(IV)
260
Prikazan postupak se moè primeniti i za druge tipove uklje{tenja, stim da se kod re{avanja
diferencijalnih jedna~ina moraju odabirati grani~ni uslovi koji odgovaraju datom
konstruktivnom re{enju. Zbog navedenog, menjaju se i izrazi za odre| ivanje kriti~nih sila
(F
K
). Sa matemati~ke ta~ke gledi{ta, ove promene nisu strukturne, i odnose se samo na duìnu
periode elasti~ne linije.
Na slici (Sl. 7.02) prikazano je nekoliko ~esto kori{tenih tipova uklje{tenja pritisnutih greda,
sa odgovaraju}im oblicima elasti~nih linija i duìna perioda. Ako odgovaraju}e duìne
perioda ozna~imo kao redukovane duìne (l
r
), tada se za svaki poseban slu~aj mogu odrediti
kriti~ne sile izvijanja, kao redukovani oblici jedna~ine (7.10), u obliku:
2
2
2
r
K
l
EI
F

=
(7.13)
7.2.2. ODRE\ IVANJ E KRITI^NOG NORMALNOG NAPONA
Za slu~aj naprezanja na pritisak, vaè}a je jedna~ina:
A
F
K
K
= (7.14)
Koriste}i vezu (7.13), predhodna jedna~ina dobija oblik:
A l
EI
A
F
r
K
K 2
2
2
= = (7.15)
Ako u predhodnu jedna~inu uvrstimo izraz za vitkost ( ) iz jedna~ine (7.01), dobija se izraz
za kriti~ni napon na izvijanje:
2
2
E
K
=
(7.16)
Izraz za odre| ivanje kriti~nog napona (
K
) je hiperbola u funkciji vitkosti ( ), koja se
naziva EULEROVA HIPERBOLA. Kao {to je re~eno, ovaj metod se moè primeniti za
vrednosti kriti~nih napona (
K
) koji ne prelaze vrednost normalnog napona na granici
proporcionalnosti (
P
). Najmanja vrednost vitkosti ( ) koja odre| uje granicu kori{tenja
metoda, odre| uje se iz jedna~ine (7.16), na osnovu uslova (
P P K
= : ):
261
2
2
P
P
E
P
P
E

(7.17)
7.3. TETMAJ ER-OV POSTUPAK
Pritisnute grede su u praksi optere}ene i sa naponima u oblasti nelinearnih elasti~nih
deformacija, ozna~enih na slici (Sl. 7.03) kao oblast (P-T). Za ovu oblast ne vaì HOOKE-ov
zakon, pa se ni EULEROV metod koji je baziran na pomenutom zakonu ne moè koristiti.
Za odre| ivanje kriti~nog napona za oblast nelinearnih elasti~nih deformacija (P-T) koristi se
TETMAJ EROV EMPIRIJ SKI METOD. Ovaj metod je razvio TETMAJ ER LAJ OS, i baziran je
na velikom broju iskustvenih podataka (merenih vrednosti), na osnovu kojih je odre| en
empirijski izraz za odre| ivanje kriti~nog napona pri izvijanju:
P K
b a =
(7.18)
Kojeficijenti (a, b) u jedna~ini (7.18) tabli~ne su vrednosti, i zavise od osobina upotrebljenog
materijala.
Po{to se zona nelinearnih elasti~nih deformacija nalazi izme| u gornje granice
proporcionalnosti (
P
) i donje granice te~enja materijala (
T
), grani~na vrednost vitkosti
( ) odre| uje iz jedna~ine (7.18) iz uslova (
T T K
= = ; ):
b
a
T
T

=
(7.19)
U tablicama iz otpornosti materijala date su empirijske jedna~ine za odre| ivanje kriti~nog
napona i grani~ne vrednosti vitkosti za ve}inu upotrebljavanih materijala, kao komplet
podataka (
P T K
b a ; ; . = )
Za istu oblast (P-T) postoje i drugi, re| e kori{teni metodi, kao {to je ENGESEROV METOD.
Metod za osnovu koristi EULEROV METOD, stim da se vrednost modula elasti~nosti (E
T
)
odre| uje za svaki slu~aj optere}enja (dilatacije) posebno.
262
2
2
T
K
E
=
(7.20)
7.4. (W)-POSTUPAK
Zbog ~esto katastrofalnih posledica, koje mogu nastati pri izvijanju, svaka dràva u svom
zakonodavstvu propisuje, da se pored teorijskih metoda, OBAVEZNO obavi i kontrolni
prora~un pritisnutih konstrukcija. Naprimer, ova oblast je regulisana jugoslovenskim
standardom (J US U.E7.087, J US U.E7.088 ).
Od zakonom predvi| enih kontrolnih postupaka ~esto se koristi kontrolni metod, koji se
zasniva na odre| ivanju dodatnog kojeficijenta sigurnosti pritisnute konstrukcije. Zbog naziva
kojeficijenta sigurnosti, kontrolni postupak se naziva OMEGA POSTUPAK. Kojeficijent (w)
je dat u tablicama kao funkcija vitkosti ( ) za svaku vrstu kori{tenog materijala zasebno.
Prema ovom metodu (postupku) vrednost dozvoljenog kriti~nog napona na izvijanje iznosi:
dC
dK
=
(7.21)
dC
je Gde : dozvoljeni normalni napon na pritisak (za kori{ten materijal).
Sl. 7.03
dc
T
(PRITISAK)
M
T
E
P

dK
dK
dK

K T
=
K
=
a
-
b
K
=

2
2
(STVARNI NORMALNI NAPON)
(ÎST
PRITISAK)
(TETMAJ EROVA
BLAST)
(EULEROVA
OBLAST)
<
P
P

T
< <

T
0< <
o
o
263
7.5. DIMENZIONISANJ E I PROVERA
Dimenzionisanje i provera je tematika detaljnije analize u delu (9). Ovog kursa. Na ovom
mestu se zbog sloènosti postupaka i ve}eg broja metoda, u vidu blok dijagrama daje redosled
radnji, sa kojima se relativno lako moè obaviti kako dimenzionisanje, tako i provera
pritisnutih greda (izloènih opasnosti od izvijanja).
Posebno se treba ibratiti pa`nja, da se radi o pritisnutim gredama, pa je polazna osnova i pri
dimenzionisanju i pri proveri, stvarni (vladaju}i) napon na pritisak. Nakon odre| ivanja
stvarnog (vladaju}eg) normalnog napona na pritisak, vr{i se provera na izvijanje. Nezavisno
od metoda koji se koristi, OBAVEZNA je kontrola po OMEGA postupku. U slu~aju da se
utvrdi, da dimenzije pritisnute grede ne odgovaraju zahtevima koji se predvi| aju pri izvijanju,
potrebno je menjati geometrijske karakteristike preseka grede (
2
, I A ), ili koristiti materijal
boljih mehani~kih svojstava.
264
PROVERA DIMENZIONISANJ E
START START
F, ,A,E, l I
2
M
,
, , , ,

K
M

T

P
,
K
=a-b
F, ,E, l
M
, , , ,
K
M

T

P
,
K
=a-b
M
dc
dc
=
M
dc
=
=
r)
( ) l
r
dc
F
A
F
A
<
I
2
, A
r
l
=
I
2
A
(ÎST
PRITISAK)
(TETMAJER-OVA
OBLAST)
(EULER-OVA
OBLAST)

T
0<
dK
<
<
<
P

T
< <
(OMEGA
POSTUPAK)
=
a-b
dK

()
=

dK

()
=f
( )
dc
dK

=
ODGOVARA
KRAJ
DA
DA
DA
DA
NE
NE
NE
NE
POSTUPAK PROVERE I DIMENZIONISANJ A
2
265
PRIMER 7.1.
Pritisnuta greda duìne (l=2000 mm) prikazana na slici (Sl. 7.1), izra| ena je od valjanog profila (U-10) prema standardu (J US
C.B3.141). Materijal grede je (^.0300), ~ija je zatezna ~vrsto}a ( MPa
M
400 = ), a modul elasti~nosti ( MPa E
5
10 2 , 2 = ).
Faktori sigurnosti su, na pritisak ( 2 =
M
) a na izvijanje ( 2 =
K
). Greda je na prikazan na~in, optere}ena aksijalnomsilom
(F=5 KN).
Potrebno je izvr{iti proveru grede na izvijanje.
POSTUPAK PROVERE
START
POLAZNI PODACI
MPa
MPa E
MPa
mm A
mm I
TABLICA IZ PODACI
mm l l
mm l
N F
K
P
T
M
K M
r

=
=
=
=
=
=
=
= =
= =
=
=
82 , 0 289
108
84
10 2 , 2
400
1350
10 3 , 29
2
1400 7 , 0
2000
5000
5
2
4 4
2
(P.7.01)
DOZVOLJ ENI NORMALNI NAPON NA PRITISAK
MPa
M
M
dC
200
2
400
= = =
(P.7.02)
STVARNI (VLADAJ U] I) NORMALNI NAPON
MPa
A
F
7 , 3
1350
5000
= = = (P.7.03)
266
Sl. 7.1
VITKOST
85 , 94
1350
293000
1400
2
= = =
A
I
l
r
(P.7.04)
ODRE\ IVANJ E OBLASTI FUNKCIONISANJ A
OBLAST A TETMAJEROV
p t
= = = 108 85 , 94 84
(P.7.05)
DOZVOLJ ENI NAPON NA IZVIJ ANJ E
MPa
K
dK
6 , 105
2
85 , 94 82 , 0 289 82 , 0 289
=

=

=
(P.7.06)
DOZVOLJ ENI NAPON NA IZVIJ ANJ E PO (w) POSTUPKU
Sigurnosni faktor (w) se odre| uje iz tablice za kori{ten materijal u zavisnosti od vitkosti ( ).
( ) 73 , 1 = = f w
MPa
w
dC
dK
6 , 115
73 , 1
200
= = =

(P.7.07)
l
A
B
267
KONA^NA PROVERA
Za upore| enje se koristi manja vrednost dozvoljenog napona na izvijanje (
min dK
), iz obrazaca (P.7.06, P.7.07).
MPa MPa
dK
6 , 105 7 , 3
min
= =
(P.7.08)
Po{to je vrednost stvarnog (vladaju}eg) normalnog napona ( ) manja od najmanje dozvoljene vrednosti napona na izvijanje
(
min dK
), kori{ten profil (U-10) sa stanovi{ta izvijanja ODGOVARA.
PRIMER 7.2.
Pritisnuta greda duìne (l=1000 mm) prikazana na slici (Sl. 7.2), izra| ena je od valjanog profila (U) prema standardu (J US
C.B3.141). Materijal grede je (^.0300), ~ija je zatezna ~vrsto}a ( MPa
M
400 = ), a modul elasti~nosti ( MPa E
5
10 2 , 2 = ).
Faktori sigurnosti su, na pritisak ( 2 =
M
) a na izvijanje ( 2 =
K
). Greda je na prikazan na~in optere}ena aksijalnom silom
(F=5 KN).
Potrebno je odrediti dimenziju najmanjeg standardnog profila koji odgovara zadatim zahtevima.
Sl. 7.2
l
A
B
268
POSTUPAK DIMENZIONISANJ A
START
POLAZNI PODACI
MPa
MPa E
MPa
TABLICE IZ PODACI
mm l l
mm l
N F
K
P
T
M
K M
r

=
=
=
=
=
= =
= =
=
=
82 , 0 289
108
84
10 2 , 2
400
2
2000 2
1000
5000
5
(P.7.09)
DOZVOLJ ENI NORMALNI NAPON NA PRITISAK
MPa
M
M
dC
200
2
400
= = =
(P.7.10)
DIMENZIJ A PROFILA KOJ A ODGOVARA NAPREZANJ U NA PRITISAK
= = =
2
25
200
5000
mm
F
A
A
F
dc
dc
8 U JE PROFIL VECI PRVI

(P.7.11)
GEOMETRIJ SKE KARAKTERISTIKE PROFILA U-8
2
4
2
758
63000
mm A
mm I
=
=
(P.7.12)
STVARNI (VLADAJ U] I) NORMALNI NAPON
MPa
A
F
59 , 6
758
5000
= = = (P.7.13)
269
VITKOST
219
758
63000
2000
2
= = =
A
I
l
r
(P.7.14)
ODRE\ IVANJ E OBLASTI FUNKCIONISANJ A
= = 108 219
P

OBLAST EULEROVA (P.7.15)
DOZVOLJ ENI NAPON NA IZVIJ ANJ E
MPa
E
K
dK
85 , 22
2 219
10 2 , 2
2
5 2
2
2
=
(P.7.16)
DOZVOLJ ENI NAPON NA IZVIJ ANJ E PO (w) POSTUPKU.
Sigurnosni faktor (w) se odre| uje iz tablice za kori}ten materijal,u zavisnosti od vitkosti ( ).
( ) 82 , 8 = = f w
MPa
w
dC
dK
67 , 22
82 , 8
200
= = =

(P.7.17)
KRAJ NJ A PROVERA
Za upore| enje se koristi manja vrednost dozvoljenog napona na izvijanje (
min dK
), iz obrazaca (P.7.16, P.7.17).
MPa MPa
dK
67 , 22 59 , 6
min
= =
(P.7.18)
Po{to je vrednost stvarnog (vladaju}eg) normalnog napona ( ) manja od najmanje dozvoljene vrednosti napona na izvijanje
(
min dK
), izabrani profil (U-8) sa stanovi{ta izvijanja ODGOVARA.
270
8. STATI^KI NEODRE\ ENI ZADACI
Prema konvenciji, STEPENOM STATI^KE NEODRE\ ENOSTI naziva se izraz:
k n S
(8.01)
u kome je:
n - broj nepoznatih reakcija veza
k - stepen slobode kretanja (mogu}i broj stati~kih jedna~ina ravnoteè)
- u prostoru: 6 k
- u ravni: 3 k
U zavisnosti od znaka stepena stati~ke neodre| enosti (S) , mogu}i su slede}i slu~ajevi:
a.
Ako je stepena stati~ke neodre| enosti manji od nule ( 0 S ), broj stati~kih jedna~ina
ravnoteè (k) je ve}i ob broja nepoznatih reakcija (n), pa se tada radi o mahanizmima sa (S)
stepeni slobode kretanja.
b.
Ako je stepena stati~ke neodre| enosti jednak nuli ( 0 S ), broj stati~kih jedna~ina ravnoteè
(k) je jednak sa brojem nepoznatih reakcija veza (n). Ovakav slu~aj odgovara sistemu koji je u
relativnom stanju mirovanja, i za njega se vrednosti reakcija veza mogu jednozna~no odrediti.
c.
Ako je stepena stati~ke neodre| enosti ve}i od nule ( 0 S ), broj stati~kih jedna~ina ravnoteè
(k) je manji od broja nepoznatih reakcija veza (n), pa se vrednosti reakcija veza nemogu
jednozna~no odrediti. Ovakvi sistemi (zadaci) se nazivaju STATI^KI NEODRE\ ENI
SISTEMI (ZADACI).
Stati~ki neodre| eni zadaci se mogu re{iti tako, da se postavi (S) DOPUNSKIH J EDNAÎNA.
Dopunske jedna~ine se formiraju na osnovu poznatih deformacija grede (ugibi, nagibi).
271
8.1. ODRE\ IVANJ E DOPUNSKIH J EDNAÎNA
Kao {to je to u predhodnom ~lanu re~eno, dopunske jedna~ine se formiraju na osnovu
poznatih deformacija grede (ugibi, nagibi).
8.1.1. CLAPEYRONOVA J EDNAÎNA
Ovaj metod je razvijen u cilju re{avanja kontinualnih greda sa vi{e oslonaca, i sloènim
sistemom optere}enja.
U op{tem slu}aju je broj oslonaca (N). Metod se odnosi na grede, kod koji je jedan oslonac
fiksan (zglobna veza), a ostali oslonci su pomi~ni (klizni) (Sl. 8.01).
y
z
()
(+1)
(K-1)
(K)
(1) (K) (K+1)
(K+1)
(N)
0
OSNOVNI SISTEM
y
z
()
(K-1)
(K)
(K)
y
z
(+1)
(K)
(K+1)
(K+1)
EKVIVALENTNI SISTEM
Sl. 8.01
Sl. 8.02
272
Broj nepoznatih reakcija veza u osloncima (N) je slede}i:
1 + N n (8.02)
Na osnovu veza (8.01, 8.02.) stepen stati~ke neodre| enosti je:
2 3 N n S (8.03)
Rezultat poslednje jedna~ine ujedno predstavlja i broj dopunskih jedna~ina koje treba
postaviti.
Sistem optere}enja, koji gredu sa (N) oslonaca (OSNOVNI SISTEM) drì u ravnoteì
(Sl. 8.01), je slede}i:
- Skup nepoznatih reakcija veza:
{ }
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
{ }
1 1 1 1
, , , , ,
+ +
K K K Kz K K n
M M F F F F R (8.04)
- Spoljnji (aktivni) sistem optere}enja koji deluje na intervalima (K-1, K) i (K, K+1):
{ } { } { }
1
;
+
K i K i j
F F K (8.05)
Izdvojmo iz (cele grede) OSNOVNOG SISTEMA deo grede koji sadrì dva intervala sa tri
oslonca, koju }emo zvati OSNOVNA GREDA. Uklonimo (u mislima ) unutra{nje veze
osnovne grede. Dve dobivene ELEMENTARNE GREDE su u stanju stati~ke ravnoteè.
Oslonce ozna~imo kao (K-1 , K , K+1), a raspone (duìne intervala) elementarneih greda
obeleìmo sa (
1
,
+ K K
l l ) (Sl. 8.02).
Uklonjene veze osnovne grede zamenimo odgovaruji}im (ekvivalentnim) sistemom reakcija
veza (R
S
).
Reaktivne spregove (M
K-1
, M
K
, M
K+1
) na elementarnim gredama treba odrediti tako, da
deformacije (ugib, nagib) u osloncu (K) budu iste kao deformacije istog oslonca na osnovnoj
gredi. Ako se ovaj uslov ostvari, tada }e sa stanovi{ta deformacija, osnovna greda i elentarne
grede biti EKVIVALENTNE (ne}e se razlikovati), pa }e se i sistem od dve elementarne grede
zvati EKVIVALENTNI SISTEM.
Ukupan sistem optere}enja koji ekvivalentni sistem drì u stanju stati~ke ravnoteè, naziva se
EKVIVALENTNI SISTEM OPTERE] ENJ A. Stuktura ekvivalentnog sistema optere}enja je
slede}a (Sl. 8.02):
- Skup utra{njih reakcija veza u ta~ci (K) (spregovi):
{ }
( )
{ }
K S
M R (8.06)
273
- Skup ekvivalentnih reakcije veza:
{ } { } { }
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
{ }
1 1 1 1
, , , , , ,
+ +
+
K K K K Kz K K S n
M M M F F F F R R R (8.07)
- Ekvivalentni sistem aktivnih (spoljnjih) optere}enja:
{ } { } { }
( ) ( )
{ } { }
( ) ( ) ( ) 1 1 1 1 1
, , , , ,
+ + +
+ +
K K K K i K i K K S j
M M M F F M M R K K (8.08)
Karakteri oslonaca (K-1, K, K+1) ostaju isti (zglob, klizni oslonac) i nakon rastavljanja
osnovne grede na dve elementarne grede. Na osnovu odrànja kontinuiteta (elasti~na linija je
neprekinuta), ekvivalentni sistem aktivnih (spoljnjih) optere}enja (8.08) osnovne grede, mora
osigurati, da nagibi sa leve i desne strane oslonca (K) budu istit.
( ) ( ) 1 +
K K
(8.09)
Komponente nagiba (8.09), se sastoje iz pojedinih nagiba koji su prouzrokovani delovanjem
ekvivalentnog sistema aktivnih (spoljnjih) optere}enja (8.08).
( )
( )
( )
[ ]
( )
( )
( )
( )
( )
( )
[ ]
( )
( )
( ) K
K
K i K
K
K K i K
M F
K
M M
K
F
K
M
K
1
1 1
1
1
1
+
+ +
+
+ + + +
+
(8.10)
Izraze za komponentne nagibe (8.10), nalazimo u tablicama iz otpornosti materijala, ili ih
odre| ujemo pomo}u jednog od metoda obra| enih u ovom kursu:
( ) ( ) ( ) ( )
( )
[ ]
( )
( ) ( ) ( ) ( )
( )
[ ]
( ) 1
6 3 3 6
1 1 1 1
+
+ + +
+ + +
K i K i
F
K
x
K K
x
K K F
K
x
K K
x
K K
EI
l M
EI
l M
EI
l M
EI
l M
(8.11)
Ako predhodnu jedna~inu sredimo tako, da svi spregovi budu na levoj strani, dobijamo
jedna~inu, koja se se zove CLAPEYRONOVA J EDNAÎNA.
( ) ( ) ( ) ( ) ( )
( )
( ) ( ) ( )
[ ]
( )
( )
[ ]
( )
( )
1
6 2
1 1 1 1
+
+ + +
+ + +
K i K i
F
K
F
K x K K K K K K K
EI l M l l M l M
(8.12)
Clapeyronova jedna~ina sadrì tri nepoznate veli~ine (spregovi).
Pomo}u prostog primera, prikazanog na slici (Sl. 8.03), moè se odrediti broj osnovnih greda
koji se moè formirati (izdvojiti) iz osnovnog sistema:
2 N Q (8.13)
274
To ujedno zna~i, da se moè postaviti (formirati) isti broj Clapeyronovih jedna~ina.
Broj (N-2), Clapeyronovih jedna~ina (8.13), koji se moè postaviti za osnovni sistemsa (N)
oslonaca, jednak je stepenu stati~ke neodre| enosti definisan vezom (8.03).
Po{to se broj (N-2) Clapeyronovih jedna~ina poklapa sa brojem stepeni stati~ke
neodre| enosti, to se ove jedna~ine koriste kao dopunske jedna~ine pri odre| ivanju reakcija
veza osnovnog sistema.
Sl. 8.03
Prilikom kori{tenja ovog metoda, u prvom koraku se osnovni sistemsa (N) oslonaca treba
podeliti na (Q) ekvivalentnih sistema. U nastavku se za sve elentarne grede trebaju postaviti
jedna~ine ravnoteè, iz kojih se jednozna~no odre| uju vrednosti reakcije veza.
PRIMER 8.1.
Greda (ABC)-OSNOVNI SISTEM, koja je prikazana na slici (Sl. 8.1), optere}ena je kontinualnim optere}enjem ( ). Presek
grede je stalan (
x
I ), a modul elasti~nosti materijala grede je (E).
Potrebno je odrediti reakcije veze koriste}i Clapeyronove jedna~ine.
ANALIZA OSNOVNOG SISTEMA
Osnovni sistem je prikazan na slici (Sl. 8.1).
Pri re{avanju zadatka koristi}e se slede}e oznake:
( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( )
0 ; ; 0
; ; ; ,
1 1
1 1

+
+
C K B K A K
Cy K Bz Kz By K Az Ay K
M M M M M M M
F F F F F F F F F
(P.8.01)
y
z
1 2 3 4 5 6
1
2
3
4
275
- Skup nepoznatih reakcija veza je prema relaciji (8.04):
{ }
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
{ }
{ } 0 , 0 , , , ,
, , , , ,
1 1 1 1
Cy By Az Ay
K K K Kz K K n
F F F F
M M F F F F R

+ +
(P.8.02)
- Skup aktivnih spoljnjih optere}enja je prema relaziji (8.05):
{ } { } { } { }
+1
;
K i K i j
F F K (P.8.03)
Sl. 8.1
Sl. 8.2
A
y
F
By
F
Cy
B
z
F
A
y
F
z A
C
()
()
A
y
F'
By
B
z
F
Ay
F
z A
()
()
y
F''
By
F
Cy
B
z
C
()
()
M
M
276
- Broj oslonaca je:
N=3 (P.8.04)
- Broj jedna~ina ravnoteè je:
k=3 (P.8.05)
- Broj nepoznatih reakcoja veza je:
n=4 (P.8.06)
- Stepen stati~ke neodre| enosti je prema definiciji (8.01):
3 4 k n S (P.8.07)
OSNOVNI SISTEM je stati~ki neodre| en, po{to je stepen stati~ke neodre| enosti (S=1). Prema Clapeyronovom metodu,
osnovni sistemse treba podeliti na osnovne grede, a osnovna greda na elementarne grede, i tako formirati ekvivalentne
sisteme. U predmetnom zadatku, osnovni sistemi osnovna greda (postoji samo jedna) se podudaraju.
ANALIZA EKVIVALENTNOG SISTEMA
Ekvivalentni sistem je prikazan na slici (Sl. 8.2).
- Spreg u osloncu (B=K) shodno ozna~avanju (8.06) je:
{ }
( )
{ } M M R
K S
(P.8.07)
- Skup ekvivalentnih reakcija veza je prema (8.07):
{ } { } { }
( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
{ }
{ } 0 , , 0 , , , , ,
, , , , , ,
' ' '
1 1 1 1
M F F F F F
M M M F F F F R R R
Cz By By Az Ay
K K K K Kz K K S n
+
+ +
(P.8.08)
- Ekvivalentni sistem optere}enja je prema vezi (8.08):
{ } { } { }
( ) ( )
{ } { }
( ) ( ) ( )
{ } 0 , , 0 ,
, , , , ,
1 1 1 1 1
M
M M M F F M M R K K
K K K K i K i K K S j
+ +
+ + +
(P.8.09)
Za levu elementarnui gredu se moè postaviti tri jedna~ine, a za desnu elementarnu gredu se moè postaviti samo dve
jedna~ine (u desnom intervalu nema aktivnih optere}enja u horizontalnom pravcu, pa se ni odgovaraju}a jedna~ina ravnoteè
ne moè iskoristiti). To zna~i, da je ukupan broj jedna~ina ravnoteè pet (5).
277
- J edna~ine ravnoteè eklvivalentnog sistema su:
INTERVAL (AB).
( )
( )
( ) ( ) 0
2
1
3
0 2
0 1
2 '
'

+
M l l F M
F Z
l F F Y
B
A
Az
B
Ay
(P.8.10)
..INTERVAL (BC).
( )
( )

+
+
0
2
1
5
0 4
2
' '
l l F M M
l F F Y
c B
C B
(P.8.11)
- Dopunska Clapeyronova jedna~ina je prema jedna~ini (8.12), uz kori{tenje ozna~avanja (P.8.01):
( )
( ) ( ) ( ) ( ) ( )
( )
( ) ( ) ( )
[ ]
( )
( )
[ ]
( )
( )
+ + +
+
+ + +
1
6 2 6
1 1 1 1
K i K i
F
K
F
K x K K K K K K K
EI l M l l M l M
( )( )

,
_
+ + +
x x
x
EI
l
EI
l
EI l l l M l
3 3
24
1
24
1
6 0 2 0

(P.8.12)
- Izra~unavanje reakcije veza, na osnovu jedna~ina ravnoteè ekvivalentnog sistema (P.8.10, P.8.11, P.8.12):
( )
( )
( )
( )
( )
( )
l F F F
l F
l F
l F
l F
F
l M
B B B
C
Ay
B
B
Az
+

4
5
8
3
... .... 5
8
3
... .... 1
8
5
... .... 4
8
5
... ..... 3
0 ... .... 2
8
1
... .... 6
' ' '
' '
'
(P.8.13)
278
8.1.2. TABLI^NI METOD
Ako je stepen stati~ke neodre| enosti grede (osnovni sistem) sa vi{e oslonaca (S), onda se iz
skupa reakcija veza { }
n
R moè odrediti { }
S
R reakcija ~ije su odgovaraju}e deformacije
poznate.
Odabrane reakcije veza { }
S
R se (u mislima) uklone, i formira se jedan sistem koji je sa
stanovi{ta deformacija EKVIVALENTAN (ne razlikuje se od osnovnog sistema) sa
OSNOVNIM SISTEMOM. Vrednosti reakcija veza { }
S
R odre| ujemo tako, da oni zajedno sa
sistemom aktivnih opotere}enja osnovnog sistema { }
j
K , osiguravaju deformacije
ekvivalentnog sistema koji se podudaraju sa deformacijama osnovnog sistema. Izrazi za
deformacije se nalaze iz odgovaraju}ih tablica za otpornost materijala.
Karakteristike ekvivalentnog sistema su:
- Skuo reakcija veza ekvivalentnog sistema:
{ } { } { }
S n
R R R + (8.14)
- Ekvivalentni sistem optere}enja je:
{ } { } { }
S j
R K K + (8.15)
PRIMER 8.2.
Greda (ABC)-OSNOVNI SISTEM, koja je prikazana na slici (Sl. 8.2), optere}ena je kontinualnim optere}enjem ( ). Presek
grede je stalan (
x
I ), a modul elasti~nosti materijala grede je (E).
Potrebno je odrediti reakcije veze koriste}i tablice iz otpornosti materijala.
279
ANALIZA OSNOVNOG SISTEMA (Sl. 8.3)
Sl. 8.3
Sl. 8.4
- Skup nepoznatih reakcija veza je:
{ } { }
Cy By Az Ay n
F F F F R , , , (P.8.14)
- Sistem optere}enja je:
{ } { }
j
K (P.8.15)
k=3 (P.8.16)
- Broj nepoznatih reakcija veza je:
n=4 (P.8.17)
- Stepen stati~ke neodre| enosti je po defoiniciji (8.01):
3 4 k n S (P.8.18)
A
y
F
By
F
Cy
B
z
F
A
y
F
z A
C
A
y
F
By
F
Cy
B
z
F
Ay
F
z A
C
280
Stepen stati~ke neodre| enosti grede (OSNOVNOG SISTEMA) je (S=1)., {to zna~i, da se (u mislima) treba ukloniti jedna veza
(
S
R ). U konkretnom slu~aju ukloni}e se oslonac (B), a dejstvo veze }e se zameniti sa reakcijom veze (F
By
) (Sl.8.4).
ANALIZA EKVIVALENTNOG SISTEMA (Sl. 8.4)
- Skup reakcija veza koje su uklonjene je:
{ } { }
By S
F R (P.8.19)
- Skup reakcije veza ekvivalentnog sistema su:
Stavljanjem reakcije veze (F
By
) u malu zagradu isti~emo, da je sa stanovi{ta osnovnog sistema, ona i dalje nepoznata veli~ina,
ali se u ekvivalentnomsistemu sa njom postupa kao sa aktivnom silom
{ } { } { } ( ) { } , , , ,
Cy By Az Ay S n
F F F F R R R + (P.8.20)
- Ekvalentni sistem optere}enja je:
{ } { } { } { }
By S j
F R K K , + (P.8.21)
- Uslov deformacije je:
Sa stanovi{ta ekvivalencije, vertikalno pomeranje ta~ke (B) u oba sistema mora biti jednako nuli:
0
By
f (P.8.22)
- J edna~ine ravnoteè ekvivalentnog sistema su:
( )
( )
( ) ( ) 0 2
2
1
3
0 2
0 2 1
2
+

+
Cy By A
Az
By Ay
F l l F M
F Z
l F F Y
(P.8.23)
- Dopunska jedna}ina na osnovu uslova deformacije (P.8.22) je:
( )
( ) ( ) ( )
( )
( )
0
2
48
1 2
384
5
4
3
4

+
x
By
x
F
B B B
EI
l F
EI
l
f f f
B

(P.8.24)
281
- Izra~unavanje vrednosti reakcija veza na osnovu jedna~ina (P.8.23, P.8.24):
( )
( )
( )
( ) l F
l F
F
l F
Ay
C
Az
B
8
3
1
8
3
3
0 2
4
5
4

(P.8.25)
8.1.3. RE[AVANJ E PROBLEMA METODOM DEFORMACIONOG RADA
Ako je stepen stati~ke neodre| enosti grede (osnovni sistem) sa vi{e oslonaca (S), onda se iz
skupa reakcija veza { }
n
R moè odrediti { }
S
R reakcija ~ije su odgovaraju}e deformacije
poznate.
Odabrane reakcije veza { }
S
R se (u mislima) uklone, i u daljem se radu sa njima postupa kao
sa PREDPOSTAVLJ ENIM AKTIVNIM OPTERE] ENJ EM. Na ovaj na~in se dobija
PREDPOSTAVLJ ENI SISTEM OPTERE] ENJ A koji se sastoji iz skupa aktivnih i
predpostavljenih optere}enja:
{ } { } { }
S j
R K K + (8.16)
Rad predpostavljenog sistema optere}enja (8.16) ima slede}u strukturu:
( ) { } { } [ ] W R K f K W
S j
+ (8.17)
Reakcije veza { }
S
R ~ine sile i spregovi:
{ } { } 2 1 ; ,......., , ,......,
2 1 1 1
S S S M M F F R
S S S
+ (8.18)
Vrednost deformacija koje su posledice dejstva sistema optere}enja (8.16) je jednaka nuli
(nema pomeranja).
Analiti~ki izrazi za deformacije date su Castiglianovim jedna~inama (6.73, 6.74).
Matemati~ka i su{tinska struktura rada ( ( ) K W ) predpostavljenog sistema optere}enja (8.17)
se podudara sa strukturom izraza za rad ( ( )
j
K W ) kojim se koristi u Castiglianovim
jedna~inama (6.73, 6.74).
282
Po{to je vrednost deformacija u osloncima (vezama) jednaka nuli, parcijalni izvodi rada
predpostavljenog sistema optere}enja (8.17) po reakcijama veza moraju biti jednaki nuli:
0 ........; ;......... 0 ; 0
0 ........; ;......... 0 ; 0
2
2
2
2
1
1
1
1
2
2
1
1
S
S
S
S
M
W
M
W
M
W
F
W
f
F
W
f
F
W
f

(8.19)
Dobijen sistem jedna~ina (8.19) se sastoji iz (S) jedna~ina, koje sarè ukupno (S=S1+S2)
nepoznatih reakcija veza { }
S
R . Re{enjem sistema jedna~ina (8.19) dobijaju se izrazi za
eksplicitno odre| ivanje reakcija veza ({ }
S
R ). Ostale reakcije veza se odre| uju iz stati~kih
jedna~ina ravnoteè osnovnog sistema.
PRIMER 8.3.
Ram (ABC) (OSNOVNI SISTEM), prikazan na slici (Sl.8.5) optere}en je koncentrisanom silom (F). Normalni preseci rama su
stalni (
x
I ), a modul elasti~nosti materijala rama je (E).
Potrebno je odrediti vrednosti reakcija veza primenom metode deformacionog rada.
Sl. 8.5
z
y
A
B
C
h
I
a b
l
I
x
283
Sl. 8.6
- Skup nepoznatih reakcioja veza je:
{ } { }
Bz By Az Ay n
F F F F R , , , (P.8.26)
- Skup spoljnjih (aktivnih) optere}enja je:
{ } { } F K
j
(P.8.27)
k=3 (P.8.28)
- Broj nepoznatih reakcija veza je:
n=4 (P.8.29)
- Stepen stati~ke neodre| enosti je prema definiciji (8.01):
3 4 k n S (P.8.30)
Stepen stati~ke neodre| enosti OSNOVBNOG SISTEMA je (S=1), pa je zbog toga broj veza koje treba da se (u mislima)
uklone (
S
R =1). U konkretnom primeru }e se oslonac (A) zameniti kliznim osloncem (uklanja se veza u horizontalnom
pravcu), a dejstvo uklonjene veze se zamenjuje odgovaraju}om reakcijom

(F
AZ
). Na ovaj na~in dobiveni EKVIVALENTNI
SISTEM mora obezbediti da horizontalno pomeranje ta~ke (A) bude jednako nuli (Sl. 8.6), odnosno da odgovara pomeranju
iste ta~ke u osnovnom sistemu.
z
y
A
B
C
h
I
a
b
l
I
x
z
z
z
1
2 3
284
Ekvivalentni sistem }e se podeliti u tri intervala.
- Sistem uklonjenih reakcija veza je:
{ } { }
Az S
F R (P.8.31)
- Ekvivalentni sistem reakcije veza je:
Stavljanjem reakcije veze (F
Az
) u malu zagradu isti~emo, da je sa stanovi{ta osnovnog sistema ona i dalje nepoznata veli~ina,
ali se u ekvivalentnomsistemu sa njom postupa kao sa aktivnom silom
{ } { } { } ( ) { } , , , ,
Bz By Az Ay S n
F F F F R R R + (P.8.32)
- Ekvivalentni sistem optere}enja je:
{ } { } { } { }
Az S j
F F R K K , + (P.8.33)
- Uslov deformacije je:
Na osnovu obezbe| enja ekvivalencije sistema, horizontalno pomeranje ta~ke (A) mora biti jednako nuli:
0
Az
f (P.8.34)
- J edna~ine ravnoteè ekvivalentnog sistema su:
(P.8.35)
( )
( )
( ) 0 3
0 2
0 1

h F l F Fa M
F F Z
F F F Y
Bz By A
Bz Az
By Ay
(P.8.36)
Iz jedna~ina (P.8.36) odre| ujemo izraze za (
Bz By Ay
F F F , , ) u funkciji od (
Az
F ):
( )
( ) ( )
( ) ( ) h F a F
l
F F
h F a F
l
F
F F
Az Ay
Az By
Az Bz

1
1
1
3
2
(P.8.37)
285
- J edna~ine momenata savija po intervalima su:
( )
( ) z h F a F
l
M
z h F a F
l
F h F M
z F M
Az
Az Az
Az

1
]
1
+

1
1
3
2
1
(P.8.38)
- Ukupna vrednost rada predpostavljenog sistema optere}enja za ekvivalentni sistem.
Dobija se kao zbir radova po pojedinim intervalima:
( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( )
dz
I
M
E
dz
I
M
E
dz
I
M
E
W W W W
b
x
a
x
h
x

+ + + +
0
2
3
0
2
2
0
2
1
3 2 1
2
1
2
1
2
1
(P.6.39)
Izraz za horizontalno pomeranje ta~ke (A) dobija se na osnovu obrasca (8.19), i uslova pomeranja (P.8.34). Dobivena
jedna~ina predstavlja dopunsku jedna~inu.

( )
( )
( )
( )
( )
( )
0 2 2 2
2
1
0
3
3
0
2
2
0
1
1

'
+
1
]
1
,
_

dz
F
M
M dz
F
M
M dz
F
M
M
EI F
W
f
b
Az
a
Az
h
Az x Az
K
Az
(P.6.40)
Aku u dopunsku jedna~inu (P.6.40) uvrstimo vrednosti momenata savijanja (P.8.38) i obavimo nazna~ene matemati~ke
radnje, dobijamo jednu jedna~inu, iz koje moèmo odrediti vrednost za reakciju nepoznate veze (F
Az
), u funkciji
geometrijskih karakteristika rama i aktivne sile (F):
F
h l
b l
l
b
h
a
F
Az

,
_
+
+
,
_
,
_
2
1
(P.6.41)
Uvr{tavanjem izraza (P.6.41) u jedna~ine (P.8.37), dobijamo izraze za preostale nepoznate reakcije veza:
( )
( )
( ) F
h l
b l
l
b
h
a
l
a
F
F
h l
b l
l
b
h
a
F
F
l
h
h l
b l
l
b
h
a
l
a
F
By
Bz
Ay
1
]
1
,
_
+
+

,
_

,
_

,
_
,
_
+
+
,
_
,
_
1
]
1
,
_
,
_
+
+
,
_
,
_
,
_

2
1
3
2
1
2
2
1
1 1
(P.6.42)
286
8.1.4. ZATVORENI RAMOVI
Sl. 8.04
OSNOVNI SISTEM EKVIV. SISTEM ODLIKE
p
n=6
S=3
g
g
g
k
k
n=5
S=2
k
n=4
S=1
287
Odre| ivanje vrednosti reakcije veza kod zatvorenih ramova se ne razlikuje od metoda koji se
koriste kon greda, ali je odre| ivanje unutra~njih reakcija veza po konturu rama obi~no stati~ki
neodre| en problem.
Na slikama (Sl. 8.04) prikazano je tri primera, i ozna~eni su samo vektori reakcija veza. Prvi
primer predstavlja zatvoren ram }ija je kontura zatvorena, drugi primer sadrì zglobnu vezu
po konturi, a tre}i primer opredstavlja ram koji je po konturi u jednom smeru otvoren. Kao
karakteristi~ni podaci, nazna~eni su broj nepoznatih reakcija veza (n) i stepen stati~ke
neodre| enosti (S) za pojedine primere. [ to se ti~e broja nepoznatih reakcija veza u osloncima,
svaki prikazani ram je stati~ki odre| en, ali uzev{i u obzir i unutra{nje veze dobijaju se stati~ki
neodre| eni primeri. Re{avanje konkretnih problema se obavlja na jedan od metoda koji je
prikazan u analizi stati~ki neodre| enih primera.
288
9. DIMENZIONISANJ E GREDA (HIPOTEZE O SLOMU)
Sve konstrukjcije i njihovi elementi, mora da zadovolje dva osnovna uslova, i to:
a. Treba da funkcioni{u kao elasti~ni sistemi.
b. Treba da zadovolje zahteve koji se postavljaju sa faktorima sigurnosti funkcionisanja.
Kod linearnog naponskog stanja, pomenuti uslovi se mogu relativno lako zadovoljiti, jer se
mehani~ke osobine materijala lako mogu ustanoviti merenjima, a teorijski modeli koji se
baziraju na J acob Bernoullievom modelu deformacija, daju za praksu dovoljno ta~ne i
pouzdane rezultate.
Kod nelinearnih naponskih stanja (ravna i prostorna) vrednosti ( T A M F , , , , , ) se mogu
teoretski odrediti, ali naàlost, raspoloìva teorija je korisna ve}im delom samo kao
kvalitativna analiza. Vrednosti dobivene na stvarnim konstrukcija i pri stvarnim sistemima
optere}enja, daju rezultate koji se ~esto zna~ajno razlikuju od teorijski predvi| enih.
Sa ciljem da se postoje}i jaz izme| u teorije i prakse premosti, razvijeno je niz empirijskih
postupaka za dimenzionisanje optere}enih elemenata, koje su zasnovane na izvesnim
predpostavkama (HIPOTEZAMA).
9.1. HIPOTEZE O SLOMU MATERIJ ALA
Sve hipoteze kao osnovu uzimaju mehani~ke osobine materija koje se odnose na linearno
naponsko stanje. Razlog za ovakvu orijentaciju leì u ~injenici, da se pri linearnom
naponskom stanju mogu vr{iti pouzdana i ta~na merenja osnovnih mehani~kih svojstava
materijala, kao {to su:
M
- zatezna (pritisna) ~vrsto}a (maksimalni normalni napon pri kidanju)
M
- maksimalnom dilatacija (pri kidanju)
M
- smicajna ~vrsto}a (maksimalni tangentni napon pri smicanju) (9.01)
fM
u - maksimalni specifi~ni deformacioni rad na promeni oblika (pri kidanju).
289
Potrebno je spomenuti, da se kao osnovne, mogu koristiti i osobine materijal u ta~ci gornje
granice te~enja (T) ,umesto u ta~ci (M) gde nastaje kidanje.
Prvi uslov dimenzionisanja }e biti zadovoljen, ako se stvarni naponi konstrukcije ili
elemenata konstrukcioje nalaze u zoni proporcionalnosto (
P P
; 0 ) elasti~nih deformacija
(
e e
; 0 ) (Sl. 9.01).
Sl. 9.01
Ovaj zahtev se zadovoljava tako, da se merodavne vrednost materijala (9.01) podele
(koriguju) sa faktorom sigurnosti (
M
), i tako dobijaju DOZVOLJ ENE VREDNOSTI, koje se
u ovom kursu indeksno ozna~avaju sa (D). Vrednost faktora sigurnosti zavisi od karaktera i
namene konstrukcije, i ~esto sadrì vi{e elemenata. Vrednosti faktora sigurnosti se kre}u u
zavisnosti od materijala i konstrukcije u granicama (1,5-12 i vi{e). Konkretne vrednosti se
odre| uju na osnovu iskustva proizvo| a~a, i retko se nalaze kao preporu~ene tabli~ne
vrednosti.
T
M
T
E
P
o
T
M
T
E
P
o
T
M
T
E
P
o
T
M
T
E
P
o
T
M
T
E
P
o
M
P
290
M
M
D
= dozvoljeni normalni napon.

M
M
D
= dozvoljena dilatacija. (9.02)

M
M
D
= dozvoljen tangentni napon.

M
fM
fD
u
u
= dozvoljen specifi~ni deformacioni rad na promeni oblika.

Sve hipoteze pretpostavljaju, da je jedan od uticajnih foktora pri prostornom naponskom
stanju DOMINANTAN (napon, dilatacija, specifi~ni rad), te da do kidanja (op{teg sloma)
dolazi onda, ako taj dominantni faktor dostigne vrednost pri kome dolazi do kidanja (sloma)
pri linearnom naponskom stanju, prema elementima (9.01). Ovaj uslov se naziva USLOV
SLOMA.
DOMINANTNI faktori prostornog naponskog stanju su:
3 2 1
, , glavni naponi
1
glavne dilatacije
max
maksimalna vrednost tangentnog napona (9.03)
max f
u maksimalna vrednost spec. def. rada na promeni oblika
USLOVI SLOMA su na osnovu podataka (9.01, 9.03):
fM f
M
M
M
u u =
=
=
=
max
max
1
1

(9.04)
Sa stanovi{ta svake hipoteze, konstrukcija ili njen deo zadovolja kriterijume
diomenzionisanja, ako DOMINANTNE vrednosti (9.03) nisu ve}e od DOZVOLJ ENIH
vrednosti (9.02). Ovaj uslov se naziva USLOV ^VRSTO] E. U daljem radu uslove, kao i
odgovaraju}e hipoteze ozna~avamo rimskim brojevima.
291
M
fM
fD f
M
M
D
M
M
D
M
M
D
u
u u IV
III
II
I

=
=
=
=
max
max
1
1
(9.05)
Uslovi (9.05) se zovu OSNOVNE HIPOTEZE O SLOMU.
Sve hipoteze su izvedene tako, da uslovi (9.05) budu izraèni u funkciji dozvoljenih vrednosti
(9.02), faktora sigurnosti i glavnih napona.
9.1.1. (I) - HIPOTEZA O NAJ VE] EM GLAVNOM NAPONU
Ovu hipotezu je postavio GALILEI, pa se ista naziva GALILEJ EVA HIPOTEZA.
USLOV SLOMA je na osnovu prve jedna~ine (9.04):
M
=
1
(9.06)
USLOV ^VSTO] E je na osnovu prve jedna~ine (9.05):
M
M
D
=
1
(9.07)
Predhodna jedna~ina je ujedno jedna~ina naponskog stanja karakteristi~na za ovu hipotezu.
292
9.1.2. (II) - HIPOTEZA O NAJ VE] OJ DILATACIJ I
Ovu je hipotezu postavio MARIOT (1620-1684) i ona nosi njegovo ime.
USLOV SLOMA je na osnovu druge jedna~ine (9.04):
M
=
1
(9.08)
USLOV ^VSTO] E je na osnovu druge jedna~ine (9.05):
M
M
D
=
1
(9.09)
Izraz za glavnu dilataciju (
1
) je prema Poissonovoj jedna~ini (4.06) izraèno glavnim
naponima:
( ) [ ]
3 2 1 1
1
=
E
(9.10)
Na osnovu HOOKE-ovog zakona (4.01), dozvoljena vrednost dilatacije je:
M
M D
D
E E

= = (9.11)
Ako izraze (9.10, 9.11) uvrstimo u jedna~inu (9.09), sledi jedna~ina naponskog stanja
karakteristi~na za ovu hipotezu
( ) [ ]
3 2 1

M
M
(9.12)
9.1.3. (III) - HIPOTEZA O NAJ VE] EM TANGENTNOM
Ovu hipotezu je postavio COLOMB (1736 - 1804) i ona nosi njegovo ime.
USLOV SLOMA je na osnovu tre}e jedna~ine (9.04):
M
=
max
(9.13)
293
USLOV ^VSTO] E je na osnovu tre}e jedna~ine (9.05):
M
M
D
=
max
(9.14)
Maksimalna vrednost tangentnog napona je na osnovu jedna~ine (2.78):
2
3 1
max

= (9.15)
Ako izraz (9.15) uvrstimo u jedna~inu (9.14), dobijamo jedna~inu naponskog stanja koja je
karakteristi~na za ovu hipotezu.

2
3 1

M
M
(9.16)
9.1.4. (IV) - HIPOTEZA O NAJ VE] EM SPECIFI^NOM RADU NA PROMENI
OBLIKA
Osnove za ovu hipotezu postavili su HUBER, MISES i HENCKU, i ona stoga nosi njihovo
ime.
USLOV SLOMA je na osnovu ~etvrte jedna~ine (9.04):
fM f
u u =
max
(9.17)
USLOV ^VSTO] E je na osnovu ~etvrte jedna~ine (9.05):
M
fM
fD f
u
u u
=
max
(9.18)
Izraz za maksimalni specifi~ni deformacioni rad na promenmi oblika (
max f
u ) je prema
jedna~ini (6.51):
( ) ( ) ( ) [ ]
2
1 3
2
3 2
2
2 1 max
6
1

+ +
+
=
E
u
f
(9.19)
294
Izraz za maksimalni specifi~ni deformacioni rad na promenmi oblika pri linearnom
naponskom stanju (
fM
u ), se dobija iz jedna~ine (9.19) za ( 0 ;
3 2 1
= = =
M
):
2
3
1
M fM
E
u
+
= (9.20)
Ako izraze (9.19, 9.20) uvrstimo u jedna~inu (9.18), dobijamo jedna~inu naponskog stanja
koja je karakteristi~na za ovu hipotezu:

( ) ( ) ( ) [ ]
2
1 3
2
3 2
2
2 1
2
1

+ +
M
M
(9.21)
Pored prikazanih hipoteza o slomu, postoje i mnoge druge, kao {to su hipoteze (Balagina,
Miroljubova, Yanga, Mohra,), koje su svaka za sebe primenljive za pojedine grupe
problema, ali nisu prihva}ene kao op{te, pa se stoga u ovom kursu iz po{tovanja prema
autorima, samo spominju imaena autora.
Iz strukture jedna~ina naponskih stanja kod svake prikazane hipoteze, DOMINANTNE ~inioce
(9.03) odre| ujemo na osnovu teorijskih razmatranja, koja su prikazana u delu (5). ovog kursa.
Iste se metode baziraju na J ACOB BERNOULI-jevom deformacionom modelu i na SAINT-
VENANT- ovom postupku. Kasrakteristike materijala (9.01) odre| ujemo za svaki materijal
posebno iz odgovaraju}ih tablica iz otpornosti materijala ili iz proizvo| a~kih kataloga. Ako
nam podaci nisu na raspolaganju, osnovne kori{tene karakteristike utvr| ujemo ispitivanjem
(merenjem) na osnovu standardnih metoda za ispitivanje materijala
PRIMER 9.1.
Nosa~(ABC) prikazan na slici (Sl. 9.1), sastoji se iz dva me| usobno kruto vezana dela. Deo (AB) je izveden od okruglog
materijala pre~nika (D), a drugi deo je izra| en od pljosnatog èljeza (50 x 50). U ta~ci (C) deluje koncentrisana sila
(F=5 KN). Matrijal nosa~a je (^.0300), ~ija je zatezna ~vrsto}a ( MPa
M
400 = ), ~vrsto}a na smicanje ( MPa
M
320 = ), a
modul elasti~nosti ( MPa E
5
10 2 , 2 = ). Duìne delova su (l=2000 mm, k=100 mm), a kojeficijent sigurnost konstrukcije
treba da je ( 2 =
M
).
Potrebno je odrediti dimenisiju (D) dela nosa~a (AB), koriste}i hipotezu o najve}emtangentnomnaponu, i hipotezu o
najve}emglavnomnaponu.
Redukujmo optere}enje (F) na ta~ku (B). U normalnom preseku (A), ~ije teì{te odgovara ta~ki (B), vlada}e redukovani
sistem optere}enja ( F M M
t f
, , ), koji se satoji od momenta savijanja, momenta uvijanja, i transverzalne sile (F).
295
Po{to se radi o duga~koj gredi, uticaj transverzalne sile (F) na naponsko stanje moè da se zanemari, pa su stoga vrednosti
uticajnih redukovanih optere}enja slede}e:
- Redukovani moment savijanja je:
mm N l F M
f
5
10 25 500 5000 = = = (P.9.01)
- Redukovani moment uvijanja (torzije) je:
mm N k F M
t
5
10 5 100 5000 = = = (P.9.02)
Sl. 9.1
Momenti (
t f
M M , ) uzrokuju ravno naponsko stanje, ~ije su komponente ( , ).
IZRAÛNAVANJ E VLADAJ U] IH NAPONA
- Normalni napon je posledica redukovanog momenta savijanjaje, i odre| uje se na osnovu jedna~ine (5.110):
MPa
D
D
D
D
I
M
y
I
M
x
f
x
f
3
7
4
5
max
10 5 , 2
2
64
10 25
2

=
= = =
(P.9.03)
- Tangentni napon je posledica dejstva redukovanog torzionog momenta, i dore| uje se na osnovu jedna~ine (5.79):
MPa
D
D
D
D
I
M
y
I
M
x
t t
3
7
4
5
max
0
10 25 , 0
2
64
2
10 5
2 2

=
= = =
(P.9.04)
A
B
C
F
l
k
D
296
ODRE\ IVANJ E GLAVNIH NAPONA
Odre| ivanje se vr{i na osnovu jedna~ine (5.123):

( )
= + = 55 , 2 25 , 1
10 10 25 , 0
4
10 5 , 2
2
10 5 , 2
4
2
3
7
2
3
7
2
3
7
3
7
2 2
2 , 1
D D D
D

3
7
2
3
7
1
10 3 , 1
10 8 , 3
D
D
(P.9.05)
DIMENZIONISANJ E
PREMA HIPOTEZI O NAJ VE] EM TANGENTNOM NAPONU:
- J edna~ina naponskog stanja po ovoj hipotezi je data jedna~inom (9.16):
2
3 1

M
M
Pri ravnom naponskom stanju je vrednost najmanjeg glavnog napona (
2 3
= ), pa predhodna jedna~ina dobija oblik:
2
2 1

M
M
(P.9.06)
Ako u jedna~inu (P.9.06) uvrstimo vrednosti glavnih napona (P.9.05) i vrednost kojeficijenta sigurnosti, dobijamo vrednost
pre~nika u skladu sa ovom hipotezom:
2
10 3 , 1 10 8 , 3
2
320
3
7
3
7
D D
297
mm D D 68
320
2 1 , 5 10
3
7
'
=

= = (P.9.07)
PREMA HIPOTEZI O NAJ VE] EM GLAVNOM NAPONU
- J edna~ina naponskog stanja po ovoj hipotezi data je jedna~inom (9.07):
M
M

1
(P.9.08)
Ako u jedna~inu (P.9.08) uvrstimo vrednost najve}eg glavnoh napona (P.9.05) i vrednost kojeficijenta sigurnosti, dobijamo
pre~nik nosa~a koji odgovara ovoj hipotezi
2
400 10 8 , 3
3
7
D
mm D D 57
400
10 8 , 3 2
3
7
' '
=

= (P.9.09)
Za ugradnju se bira prvi ve}i standardni pre~nik (D), koji mora biti ve}i od pre~nika (
' ' '
, D D ), koji su izra~unati na osnovu
obe hipoteze:
( )
' ' '

, D D D
mm D 70 =
(P.9.10)
298
KORI[TENA LITERATURA
U kori{tenoj literaturi navedene su samo knjige, ud`benici i priru~nici koji su u neposrednoj
vezi sa izloènom materijom.
1. Dr. Bazjanac Davorin: NAUKA O ^VRSTO] I
Tehni~ka knjiga, Zagreb, 1973.
2. Dr. Br~i} Vlatko: OTPORNOST MATERIJ ALA
Gra| evinska knjiga, Beograd, 1975.
3. Dr. Kirly Bla: SZILRDSGTAN (I, II)
(egyetemi jegyzet), Tanknyvkiad, Budapest, 1981.
4. Dr. Ksza Csaba: RUGALMAS RENDSZEREK MECHANIKJA (II)
(f!iskolai jegyzet), Bnki Dont, Budapest, 1983.
5. In`.Mandi} J ovan OTPORNOST MATERIJ ALA
Ma{inski Fakultet Beograd,1967.
6. Dr. Rastko ûki}: OTPORNOST MATERIJ ALA
Ma{inski fakultet Beograd,1992.
299
7. Dr. Rastko ûki}
(sa grupom autora) PRIRU^NIK IZ OTPORNOSTI MATERIJ ALA
Ma{inski fakultet Beograd,1991.
8. Shanely F. R. MECHANICS OF MATERIALS
McGRAW - HILL Book Company, New York, 1967.
9. Timo{enko S. HISTORY OF STRENGTH OF MATERIALS
McGRAW - HILL Book Company, New York, 1953.
10. Timo{enko S STRENGTH OF MATERIALS (I)
D. VAN NOSTRAND Company, Princeton, 1958.

Otpornost Materijala

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Otpornost Materijala

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

VI[A TEHNI^KA [KOLA - S U B O T I C A

Dr. FIRSTNER STEVAN dipl.ing.

DR. FIRSTNER OTPORNOST MATERIJ ALA

DR. FIRSTNER OTPORNOST MATERIJ ALA

DR. FIRSTNER OTPORNOST MATERIJ ALA

kao i ugaoni polo`aj glavne ravni:

DR. FIRSTNER OTPORNOST MATERIJ ALA

dobijamo ukupno izdu`enje u pravcu (z):

DEJ STVO TANDENTNIH NAPONA

0 cos sin sin cos

= = 00068 , 0 1228 1000

DR. FIRSTNER OTPORNOST MATERIJ ALA

DR. FIRSTNER OTPORNOST MATERIJ ALA

8 U JE PROFIL VECI PRVI

= dozvoljeni normalni napon.

= dozvoljena dilatacija. (9.02)

= dozvoljen tangentni napon.

= dozvoljen specifi~ni deformacioni rad na promeni oblika.

' ' '

You might also like