Naslov originala: Gilgamesch, Erzahlung aus dem alten Orient (Georg E.

Burckhardt), Leipzig, Insel-Verlag

NA T R A G U RANE KULTURE 1 . ovek u t i r e stazu k r o z vekove ^

esto se pitamo: kada se o v e k pojavio na zemlji i kada je z a p o e o ono sto zovemo kulturom? Na ova i slina pitanja t e k o je odgovoriti. Istraivanja su do danas dala samo nesigurne rezultate, k o j i su vie hipoteze nego stvarni rezultati. Pretpostavlja se da Zemlja postoji nekoliko m i l i jardi godina, a da se ivot na njoj pojavio otprilike pre jednu milijardu godina, dok se za organizirani ivot misli da se javio tek pre 500 miliona godina. ovek se pojavljuje neto pre milion godina. T e k o je rei kada on postaje homo sapiens, ali za prve tragove kulture misli se da nisu stariji od 40.000 godina. prvobitna kultura nastala je na osnovu i s H r t " - ^ " ^ empirije, kao i sve to ie ovek i n i o ^ P r v a razmiljanja bila su verovatno u v e z i s doivljenim u prirodi i u odnosu oveka s o v e k o m . U asu dokolice nastojao je o v e k da n e t o to je video i l i d o i v e o , a to ga se j a e dojmilo, i ponovi, zapie, zabelei na bilo k o j i n a i n , a najverovatnije da to nacrta pa i naslika. o v e k k o j i je crtao po raznim p e i n a m a kao to su one u A l t a m i r i (panija) i Dordogni ( D o r d o n j i , j u n a Francuska), verovatno to nije inio radi toga da stvori neku preistorijsku galeriju slika. M o d a ga je i razveseljavao taj bogati i areni niz vienog i doivljenog, koji je on stavio na zidove svoje p e i n e . T u je svakako dola do izraaja i njegova stvaralaka fantazija, koja je dobijala maha i sve se vie razvijala. A l i on je verovatno sve to crtao iz mnogo vanijih razloga. U prvom redu trebalo je da to bu1 1

de hronika onog najvanijeg to je video i d o i v e o , da bi se, gledajui slike, svega lake p r i s e a o . N o on je verovatno hteo da se na taj nain i pohvali pred drugima k o j i tako n e t o nisu videli ni doiveli. Bio je to, dakle, p r v i slikovni govor u vreme kada je m o d a sam ljudski govor bio mnogo vie neartikulisan nego to je mogla da bude slika. Zato je i sasvim razumljivo da su prva pisma, prve poruke bile slike. Iz njih se kasnije razvilo prvo slikovno pismo. N o do toga je dolo tek u ono doba kada je i ljudski govor bio ve dobro razvijen. U p r v i m p o e c i m a u m e t n i k o g stvaranja ovek je sve gledao kroz specifinu prizmu svoga stvaralakog duha._T nesvgsno je stvarao jedan novi svet, lepi i bolji od onoga k o j f g a j e o k r u i v a o . To je bila osnovna tenja o v e k o v a " ona je stvorila sve ono to podrazumevamo pod p o j m o m kulture. Z a t o i one malopre spomenute slike nisu bile samo hronika i poruka ili govor nego i jedan deo toga novog sveta k o j i je o v e k p o e o da stvara. Tako je na iskustvu nastala i religija, vrlo v a a n faktor u o v e k o v o m ivotu prvih vremena. U p o e t k u , j e o b o a vao bilje i ivotinje, to se odrazilo i mnogo kasnije u prvom kulturnom periodu. Prva zamiljena b o a n s t v a u istorijskom razdoblju jo su ivotinje, zmajevi, zmije, nemani. Z a t i m , on je oko sebe video razne prirodne pojave, koje nije mogao da shvati, a koje su ga ispunjavale i divljenjem i strahom. Sa svog antropomorfnog stanovita on je te sile personificirao u bia slina sebi, samo s vie vrlina. T o su bili bogovi, zapravo idealizirani l j u d i , kojima se ovek mogao obraati kao i svojim saplemenicima molbama i t u b a m a . E p i t o i h nije nikada video, smislio je nebcvu k o j e m oni obitavaju. To je u p o e t k u bio neki Breg b o g o v a na samoj zemlji, ali n e s p r i s t u p a a n o v e k u (setimo se samo g r k o g Olimpa). Ve ruj ui da i m ne m o e i l i ne srne prii blie, ovek m u je prinosio rtve da ih umilostivi, i l i da od njih n e t o izmoli. Prvi poeci kulture, crtei i slike, kao to su one u peinama Altamire i Dordogne, nisu mogli da budu vremenski 6

t a n o o d r e e n i . Kulture, iji smo istorijski razvoj mogli da promatramo i oSTkojih potie celokupna d a n a n j a kultura, nastale su uglavnom u dolinama reka ili u blizini mora. Tako npr. u p o r e j u Eufrata i Tigrisa (Mezopotamija), u dolini reke Nila (Egipat), na ostrvu K r e t i , u Maloj A z i j i ( H e t i ti) u dolini reke Inda ( M o h e n d o D a r o , zapadni Pakistan), zatim u slivu kineskih reka Jang-ce-kjanga i Hoanghoa ( u t a reka), u Meksiku (Maje) i u Tihom okeanu na U s k r n j e m ostrvu (Rapa N u i ) . D a l i su te kulture nastale istovremeno, neovisno jedna od druge, i l i imaju neki dalek i zajedniki praizvor, nije poznato. A l i i fizika i d u e v n a struktura o v e k a bila je na zemlji uglavnom jednaka, pa je sasvim m o g u n o da su se pozne kulture mogle pojaviti potpuno neovisno jedna od druge, kao to se to verovatno dogodilo i sa prvim p o e c i m a ivota. Pod istim uslovima svako je mesto na zemlji bilo podjednako pogodno za slian razvoj. Razumljivo je to su b a doline reka posluile za r a a n j e prvih kultura, za prvo formiranje d r a v a . Blizina vode, primarnog elementa ivota, ulivala je ljudima poverenje, zatim povoljnije klimatske prilike u dolinama reka i na morskoj obali bile su glavni uzroci ove pojave. A k o pogledamo mapu sveta, v i d e e m o da su svi vaniji gradovi sag r a e n i i l i uz reke, i l i na morskoj obali. Reke i mora bili su tada vane komunikacije za m e u s o b n e ekonomske odnose, a one su to j o i zadugo ostale. Na jednoj od ovih velikih pozornica svetske istorije, koje su ovde navedene kao primer, z a u s t a v i e m o svoj radoznali pogled. To je Mezopotamija, p o r e j e dveju bratskih reka Eufrata i Tigrisa. Ova iroka, nekada plodna dolina o k r u e n a je s istoka Iranskom, a sa severa Armenskom (Jermenskom) visoravni. Na severozapadu se nalazi M a loazijsko visoje, dok se na zapadu p r o t e e Sirijska pustinja, iza koje se die planina kedrova Libanon. Na jugozapadu je prostrana arabijska pustinja Nefud, a na jugoistoku Perzijski zaliv, u k o j i se ulivaju vode obeju reka svojim za7

j e d n i k i m t o k o m a t - e l - A r a b . Mezopotamijom, to na g r k o m znai m e u r e j e , nazivalo se u staro doba zemljite i z m e u srednjeg toka Eufrata i Tigrisa do mesta gde su se te dve reke najvie pribliile (oko 30 k m ) i gde se nalazio p r o k o p k o j i ih je spajao. O d toga mesta idui prema j u g u do njihovog spajanja, odnosno ua u Perzijski zaliv, zemlja se nazivala Babilonijom (severniji deo A k a d , a juniji Sumer). Naime, u staro doba Perzijski se zaliv pru a o mnogo severnije u kopno i svaka se reka u nj zasebno ulivala. Danas naziv Mezopotamija, i l i M e u r e j e , ima mnogo ire z n a e n j e p o t o su se babilonska i asirska drava prostirale i s desne strane Eufrata i s leve strane Tigrisa, dakle u p o r e j i m a obeju reka. P o e t k o m istorijskog doba ovamo je doselio narod koj i se bitno razlikovao od starosedelaca. Taj narod, kasnije nazvan Sumercima, d o a o je verovatno s istoka, iz Irana i l i Indije. Njegovim dolaskom zapoela je ova civilizacija i kultura svoj hod kroz vekove i milenije da zatim propadne i nestane. D e l o razaranja z a p o e t o perzijskim osvajanjima nastavile su u n e z a d r i v o m naletu horde raznih naroda, poruivi do kraja ovu dragocenu civilizaciju i k u l t u r u , a pustinjski pesak dovrio j e , i l i bolje - zaustavio, delo razaranja, pokrivi ovo poprite ranog kulturnog zbivanja debelom naslagom, nainivi ga nepreglednom pustinjom. Samo su se pogdegde u d n o ocrtavala pojedina uzvien j a tla i poneki breuljci. A l i A r a p i m a , koji su se k o n a n o ovde nastan i l i , vodei dugo nomadski i pustolovni ivot, ove u d n e uzvisine nisu nita znaile. O n i nisu ni mogli razumeti nemi govor ovih b r e u l j a k a , jer nisu znali ta se nalazi ispod njih. N i k o od ovih doljaka i novih stanovnika ovog pustinjskog kraja nije ni slutio da se ispod njihovih nogu krije jedan zaspali svet, ba kao to u novije vreme vedski pisac Heidenstam u svom romanu Endimionu opisuje arapski svet pre b u e n j a . T u su zapravo postojala dva uspavana

sveta: jedan nad zemljom, a drugi, mnogo stariji, pod zemljom. Oba sveta, jedan ivi a drugi m r t v i , ekala su svoje b u e n j e , svoje u s k r s n u e .

2. O r n a m e n t i p o s t a j u

itljivi

U dugom, bezimenom nizu polagano su i n e u j n o prolazili vekovi. N i k o se nije brinuo za taj potonuli i davno nestali svet. Zar zaista niko vie nije mislio na tu drevnu civilizaciju i kulturu? Zar se vie niko nije seao Herodota, Ksenofona, Ktesijasa, D i o d o r a i Strabona, k o j i su nas svojim istorijama obavetavali o minulom sjaju ovih nekada tako ponosnih i bogatih gradova i d r a v a ? Jedino to je ljude p o d s e a l o na taj svet bila je verovatno Biblija, koja je u svom starozavetnom delu nazivala Babilon i N i n i v u leglom o p a i n e i razvrata. N o to je bilo samo nalije medalje. A l i ne samo to. To je ujedno bila i anatema, prokletstvo koje se vekovima sruivalo na te prastare narode. M e u t i m , to je donekle i razumljivo, jer su Stari zavet pisali Hebreji, koji su iveli u neprijateljstvu s Babiloncima. Ta zar nisu bili tako dugo u njihovom ropstvu? Ne, taj nestali svet nije bio sasvim zaboravljen. B i l o je verovatno ljudi k o j i su ponekad mislili na stare kulture, ali nisu dalje nita preduzimali, nisu nita uinili. Bile su to pokatkad radoznale glave, ali uistinu samo sanjalice. Putnici k o j i su dolazili iz t i h krajeva pre 19. veka donosili su vesti o nekim n e o b i n i m , sasvim sluajno otkopanim predmetima. e s t o su precrtavali likove i ukrase, u koje su u prvo vreme ubrajani i natpisi u klinastom pismu. N i k o nije slutio da to nisu ukrasi i ornamenti, nego slova, ili bolje - slogovi i rei jednog prastarog pisma, starijeg od egipatskih hijeroglifa. N e k i od tih istraivaa i putopisaca donosili su kopije toga pisma, a ponajvie iz ruevina Perzepolisa. I dogodilo se n e t o u d n o .
9

Pismo stare Mezopotamije deifrirano j e , tako rei, pre nego to su p r o n a e n i dokumenti pisani ovim pismom. N e t o slino se dogodilo u astronomiji katfe je matematskim putem o d r e e n o postojanje Plutona, devetog planeta n a e g S u n a n o g sistema pre nego to ga je iiji teleskop pronaao. Poznati francuski n a u n i k Jean Frangois Champollion ( a n Fransoa a m p o l i o n ) p r o i t a o je 1822. god. egipatske hijeroglife. N o , po Ceramu, poduhvat n e m a k o g profesora Grotefenda n a d m a u j e svojom genijalnou onaj francuskog n a u n i k a . Jo su u 15. veku bili poznati neki manji natpisi klinastog pisma, ali su tada ploice na kojima su oni bili utisnuti smatrali talismanima s atrolokim formulama i l i ukrasima. Godine 1674. objavio je Francuz Chardin ( a r d e n ) jedan dui natpis. K a o i njegov prethodnik, talijanski putopisac Pietro della Valla utvrdio je da se pismo ita sleva nadesno, a po znakovima, k o j i su bili slini klinovima i kukama, nazvao ga je klinastim. T o m u je ime i ostalo. N j e m a k i istraiva Karsten Niebuhr ( N i b u r ) izdao je 1788. god. nekoliko tekstova klinastog pisma iz Perzepolisa s t r i vrste znakova. Ovi su natpisi posluili kao osnov za deifrovanje klinastog pisma. Pored nekih manjih, prvi vaan uspeh postie pomenuti n e m a k i n a u n i k Georg Fridrich Grotefend (1775-1853), profesor u Gotingenu. R a z m i l j a n j e m i strogom logikom p r o n a a o je klju za itanje toga zagonetnog pisma. Prepis iz Perzepolisa s a d r a v a o j e , kao to je r e e n o , t r i razliita stupca klinastog pisma. Grotefend je pristupio deifrovanju srednjeg, najjednostavnijeg stupca, koji je bio pisan staroperzijskim jezikom. Opazio je da se jedna skupina znakova esto ponavlja iza drugih skupina, pa je zakljuio da ta re znai kralj, a skupina ispred toga da predstavlja njegovo ime. Po duini rei, prema njihovom p o e t n o m znaku i prema tome to se znak za r e kralj ponavlja sa10

mo iza dva imena, zakljuio j e , poznavajui rodoslovlje perzijskih kraljeva, da bi to mogla biti imena Darija, Kserksa i Histaspa (Histapsa). Prva dvojica su bila kraljevi, dok Darijev otac Histaspa to nije bio. Pri deifrovanju ovih imena pomogli su m u tekstovi Zend-Avesta, religioznih knjiga perzijskog verovesnika Zoroastra (Zaratustre). Ta tri imena p r o i t a o je Grotefend ovako: D a r h e u , K h h e r e i G o t a s p . M e u t i m , to su ipak bili samo poeci. D a n a n j e popravljeno itanje, prema Francuzu Burnoufu (Birnufu) i N o r v e a n i n u Lassenu, glasi D a r a j a v a u , H a j a r a i Vitaspa. Svoj prvi uspjeh objavio je Grotefend j o 1802. god., dakle etrdeset godina pre nego to su Botta i Layard udarili svojim motikama o zidine kraljevskih palata Sargona i Senaheriba i ne slutei da se u dogradnji ove posljednje k r i je velika Asurbanipalova biblioteka, ije e mnogobrojne ploe p o m o i k o n a n o m deifrovanju ovog pisma. Neovisno o Grotefendu, deifrovao je ta ista t r i imena i engleski major H e n r i Creswicke Rawlinson ( H e n r i Kreisvik Rolinson, 1810-1895), diplomatski slubenik, kasnije poslanik u Teheranu. O n je 1835. god. k o d d a n a n j e g mesta Bisutuna (stari arapski naziv Behistum), na samoj granici Perzije, p r o n a a o n e o b i n u usamljenu stenu, visoku preko 500 metara. N a visini od 120 metara uklesan je reljef perzijskog kralja Darija I s j o nekoliko likova. U z ove l i kove napisan je tekst u 400 redova. Prema tome, ovo je najvei natpis klinastog pisma uklesan u kamenu. Visei na konopcu, uz ivotnu opasnost, Rawlinson ga je deset godina precrtavao i p r o u a v a o . Ustanovio je da je pisan na t r i razliita jezika: staroperzijskom, elamitskom i novobabilonskom, a da je pisan sumerskim pismom kao i onaj natpis iz Perzepolisa k o j i je Grotefend, pa i sam Rawlinson, deifrovao po Niebuhrovoj knjizi. Objava Behistunskog natpisa potvrdila je tanost Grotefendovih p o k u a j a i posluila kao vrst osnov za dalji rad na tom polju.

11

Pometnja je nastala kada se ustanovilo da najstariji stubac onoga prepisa sa imenima perzijskih kraljeva, iji su srednji, staroperzijski, proitali Grotefend i Ravvlinson, odstupa od ostala dva, t j . da svaki znak ne predstavlja slog, odnosno slovo kao u staroperzijskom, nego ponekad i celu re, i to j o s vie znaenja. N o uz p o m o ostalih brojnih asiriologa k o j i h je bilo sve vie, a n a r o i t o ploa prona e n i h u Asurbanipalovoj biblioteci, koje su sluile t a d a n j i m u e n i c i m a kao neka vrsta bukvara, zatim uz p o m o p r o n a e n i h odlomaka r e n i k a , pa ak i neeg slinog leksik o n u , ovo se staro pismo danas dosta lako ita. N a osnovu pomenutih nalaza sastavljene su i prve osnovne gramatike i renici t i h jezika pa danas ima nebrojeno u e n j a k a k o j i znaju itati ovo zagonetno pismo. S obzirom da Asurbanipalova biblioteka nije jedino mesto gde su p r o n a e n e p l o e sa starim tekstovima nego da je takvih nalazita bilo vie, kao npr. u sumerskim gradovima N i p u r u , U r u , U r u k u , M a r i i dr., materijal koji treba da se proita tako j e ogroman da taj posao traje j o i danas.

3 . G r a d o v e i p a l a t e opet

obasjava

sunce

Kada su A r a p i zapoeli s osvajanjima, zauzeli su podruja Eufrata i Tigrisa, Siriju i sve okolne zemlje. Podigli su mnoga naselja i gradove kao to su Bagdad, prestonica poznatog kalifa Harun al-Raida (savremenika Karla V e l i kog), zatim Mosul, Basru i Basoru, Samaru, Korsabad, Kujundik i dr. A l i beduinska su plemena pod svojim eicima lutala i dalje ovim prostranstvom, stanujui pod atorima i u oskudnim naseljima. Nesumnjivo je da su mnoge g r a e v i n e koje su A r a p i gradili s a g r a e n e od opeke s neobinim znakovima, a poticale su iz ruevina koje su bile ra12

zasute cijelim ovim krajem. Saznanje o tome, pa otkrie klinastog pisma, potaklo je mnoge istraivae da z a p o n u sa sistematskim otkopavanjima. Tako je Francuz Paul E m i l Botta (Pol E m i l Bota 1802-1870), lenik i konzularni slubenik u M o s u l u , k o j i je ve ranije proputovao Egipat, p o e o 1843. god. sa otkopavanjem jednog breuljka kod Kujundika, no bez velikog uspeha. Z a t i m nastavi sa otkopavanjem k o d Korsabada ( n e k a d a n j e prestonice D u r - a r u k i n ) i t u otkrije ruevine palate Sargona I I s a g r a e n e 709. pre n. e. Palata je bila bogato u k r a e n a reljefima i skulpturama. Uspeo je da n e t o od toga prenese u muzej Louvre ( L u v r ) u Parizu. D r u g i jedan o v e k , videvi t a k o e r slike u snu, napustio je pravne nauke, p o a o za svojom zvezdom na lutanja po Bliskom istoku, po Mezopotamiji. B i o je to Austen Henrv Layard (Osten Henri Leerd, 1817-1894), koji se posle slavnih otkria vratio u L o n d o n i postao ministar, ostavivi svojim naslednicima da nastave sa daljim otkopavanjem i otkrivanjem stare mezopotamske kulture. On je 1845. godine z a p o e o s iskopavanjem b r e u ljaka kraj Nimruda. Uza sve politike neprilike koje su upravo tada vladale u M o s u l u , p o e mu za r u k o m da otkopa Asurnasirpalovu palatu, gde p r o n a e izvanredne stvari: reljefe, mozaike, skulpture, zidove od gleosnih (glaziranih, emajliranih) opeka sa slikama i ornamentima u raznim bojama i ogromne krilate lavove i bikove s ljudskim glavama. Uspeo je da nekoliko od t i h veih i manjih kolosa dopremi u L o n d o n zajedno s veim brojem reljefa i gleosanih ploa, kojima su o b i n o bile o b l o e n e dvorane u palatama, a esto i njihovi vanjski zidovi. O v i m svojim otkriima Layard postade, tako rei, preko noi slavan. Godine 1849. nastavi otkopavanje k o d K u j u n d i k a , gde je pre njega kopao Botta, te otkrije Senaheribovu palatu, koja se nalazila u N i n i v i , tom slavnom, a isto toliko proklinjanom 13

gradu. Uz palatu je god. 1850. p r o n a a o d o g r a e n e dve prostorije, u kojima je bila s m e t e n a bogata Asurbanipalova biblioteka s velikim brojem glinenih ploa, od k o j i h se preko 20.000 danas nalazi u Britanskom muzeju. Prema proceni istraivaa ova je biblioteka sadravala oko 200.000 knjiga, od kojih su mnoge imale kao listove na desetine, pa i stotine ploa. Svaka od tih ploa bila j e signirana rednim brojem serije. Osim toga na svaku plou je bio utisnut ig s ovim tekstom: Palata Asurbanipala, kralja celokupnosti, kralja Asirije. Sve ove ploe sadravale su celokupno znanje onog vremena. V e i n o m su to bila razna zaklinjanja, opisi obreda uslovljenih magijskom strukturom tadanjeg vremena. Ostali deo sadravao je zapise iz medicine, astronomije, matematike, filozofije i filologije, kao i razliita dela lepe knjievnosti. Sve su to bili v e i n o m prepisi ranije babilonske knjievnosti napravljeni po Asurbanipalovom nalogu. Ovde su p r o n a e n e i poznate l i ste kraljeva, koje seu sve do legendarnog pretpotopnog vremena. Layard se m e u t i m vratio u L o n d o n i posvetio politici, pa se uspeo sve do ministarskog poloaja, a dalja iskopavanja prepustio je svom m l a e m saradniku Hormuzdu Rassamu. H o r m u z d Rassam bio je Haldejac r o e n 1826. u M o sulu, a studije je zavrio u Oxfordu (Oksfordu). O n je u ru e v i n a m a Asurbanipalove biblioteke p r o n a a o odlomke eposa o kralju G i l g a m e u . N o ovo v a n o otkrie nije bilo toliko z a p a e n o koliko zasluuje, jer je Layardova slava sasvim zasenila rad skromnog n a u n i k a Rassama. A l i epos o G i l g a m e u nije p r o n a e n u celosti. Trebalo je da ta slava pripadne jednom amateru, Georgeu Smithu (Dordu Smitu, 1840-1876). Bio je po zanimanju rezbar u tampariji novca u Londonu, a kasnije slubenik Britanskog muzeja. O n se u p o e t k u u dokolici bavio itanjem 14

knjiga iz asiriologije. Kasnije, 1872. god., deifrovao je u Muzeju one ploe o G i l g a m e u koje je Rassam poslao u London. itajui te odlomke nailazio je na sve vee praznine a savim je nedostajala pria o potopu. Odlui da te delove potrai u r u e v i n a m a Ninive kod K u j u n d i k a . B i o je to poduhvat koji Ceram u p o r e u j e s t r a e n j e m igle u plastu sena. A l i i Smith je bio dete sree kao i Layard. Ono to se svima inilo n e m o g u i m , uspelo je. Smith je doneo u London 384 ulomka ploa o G i l g a m e u . M e u njima se nalazila u celosti U t n a p i t i m o v a pria o potopu. Sva ova prvobitna iskopavanja vrena su u p o d r u j u asirske d r a v e , dakle najkasnijeg istorijskog perioda Mezopotamije. Ovaj obrnuti redosled dobro je posluio istraivanjima koja su sledila, jer je Asirija, kao to je ve reeno, bila uglavnom u v a r stare kulture, pa je otkrivanjem Asurbanipalove biblioteke i itanjem p r o n a e n i h tekstova bio olakan rad u traganju za ranijom kulturom. Tako je kasnije, od 1888-1900, kod Nipura p r o n a e n o bogato nalazite ploa s klinastim pismom. Bila je to biblioteka 1500 godina starija od Asurbanipalove. T u su pron a e n i delovi zakonika kralja Lipit-Itara (oko 2100. god. pre n. e.), mnogo medicinskih recepata, koji se vie oslanjaj u na vraanje nego na stvarno leenje, kao i kraj epa o G i l g a m e u . P r o n a e n a je i ploa s planom samoga Nipura. To je do sada najstariji poznati plan jednog grada. Najnovijim iskopavanjima francuskih arheologa p r o n a e n je u M a r i na srednjem istoku Eufrata dravni arhiv s bogatim nalazom glinenih ploa. Z n a a j n o je otkrie i drugog d r a v n o g arhiva u r u e v i n a m a starog grada Ahetatona kod Tel el-Amarna u Egiptu (iskopavanja od 1887. do 1888. god.), koji je imao oko 360 ploa. Bila je to prepiska i z m e u egipatskih faraona Amenofisa I I I i njegovog sina Ehnatona (14. vek pre n. e.) s babilonskim i asirskim vladarima. Tak-

15

vih nalazita bivalo je iz godine u godinu sve vie, pa se danas u raznim muzejima sveta nalazi oko 800.000 glinenih ploa. N e m a k o m istraivau Robertu Koldeweyu (Koldevej, 1855-1925) bilo je mnogo lake kad je 1898. god. po e o da otkopava Babilon nego t o je to pre vie od 40 godina bilo B o t t i i Layardu, jer m u je bio dobro poznat njihov nain rada i rezultati njihovih iskopavanja. Sa divljenjem je morao da utvrdi da dimenzije, kako i h je naveo H e r o dot, n i p o t o nisu bile preterane. Z i d o v i su doista bili iroki m e s t i m i n o i preko 7 metara, a i sve ostalo bilo je divovskih razmera. O g r o m n i se grad prostirao s obe strane reke E u frata. Trostruki gradski bedem s opkopom opkoljavao ga je u duini od preko 8 k m , pa je Babilon, prema tome, bio najvei u t v r e n i grad starog veka. Osim kraljevskih palata, u samom je gradu bilo podignuto mnogo hramova. U centru Babilona nalazio se glavni hram Esagila (kua uzdizanja glave) posveen vrhovnom bogu Marduku, zatitniku grada. Prema Herodotovom kazivanju u hramu se nalazio veliki zlatni M a r d u k o v k i p . N a severu iza ovog hrama uzdizala se u v e n a Babilonska k u l a , zigurat Etemenanki ( k u a kamena temeljca neba i zemlje). Nastavljajui iskopavanje Babilona, KoIdewey je dospeo i do ove kule. Pred njegovim duevnim o i m a uzdizala se impozantna g r a e v i n a visoka oko 91 metar na isto toliko irokoj osnov i . Z a njeno g r a e n j e upotrebljeno je nita manje nego 85 miliona opeka. Imala je 7 spratova, prema vrhu sve uih, a najvii, sedmi sprat, visok 15 metara, bio je hram posveen bogu M a r d u k u . Ovaj hram, spolja o b l o e n m o d r i m gleosanim ploama i zlatom, blistao se izdaleka. Kakvog l i uzbudljivog prizora u punom svetlu sunca! Zato je shvatljivo t o je perzijski kralj K i r u svom r a t n i k o m pohodu 538. god. pre n . e. p o t e d e o ovu monumentalnu g r a e v i n u zadivljen njenom lepotom. N o to kasnije nije smetalo Kserk-

sesu da je gotovo do temelja razori. Jedan vladar, Aleksandar V e l i k i , hteo je da ponovo sagradi ovaj hram, ali ga je rana smrt u tome spreila. Po miljenju Koldeweya, na jednom p r o n a e n o m svodu po svoj prilici su se nalazili legendarni visei vrtovi asirske kraljice Semiramide, dok su u podrumu te g r a e v i n e t r i p r e s u e n a bunara svedoila da su verovatno postojale i naprave kojima se crpila voda za neprekidno natapanje ovih vrtova. N j i h su ubrajali m e u sedam u d a staroga sveta. Koldewey je zatim p r o n a a o ostatke velianstvenog Mardukovog svetog p u t a , irokog 23 metra, oivienog v i sokim zidovima debelim 7 metara, u koje su bili uklesani reljefi 120 ogromnih lavova u raznim bojama. Ovaj je put sluio u religiozne svrhe i za sigurnu odbranu od neprijateljskih napada. V o d i o j e , naime, do Itarinih vrata, kroz koja se zapravo ulazilo u Babilon. B i o je to klanac smrti za svakog n a p a d a a grada. Teorija o starosti sumerske kulture dokazana je daljim iskopavanjima. J o osamdesetih godina prolog veka pronaao je Francuz Ernest de Sarzec (Sarzek) u r u e v i n a m a Lagaa, kod d a n a n j e g Tel Loa, kip vladara Gudee isklesan od tvrdog diorita i ploe s klinastim natpisima. Po raunanju asiriologa one potiu iz I V milenija pre n. e., pa su, prema tome, dokaz da je ova kultura starija od egipatske. B r o j n i istraivai nastavljali su neprekidno sa sistematskim iskopavanjima. Tako je m e u ostalima N e m a k o d r u t v o za Istok kopalo od 1912. do 1913. i nastavilo dalje kopanje 1928. u U r u k u (Erehu), G i l g a m e o v o m gradu. M e u vanija otkria treba ubrojati iskopavanje sumerskog grada U r a koje j e iste godine vrila englesko-amerika ekspedicija, a vodio j u je Leonard Woolley ( V u l i ) . T u su p r o n a e n e kraljevske grobnice, m e u kojima se naroito istie ona kraljice u b - a d , s pobijenom elom svitom i dvoranima. T u su leali kosturi dvorskih dama, sviraa, 17

16

vojnika, slugu, koijaa, ljudske rtve koje su verovatno prinosili fanatini svetenici u ast mrtvih kraljeva. Posle, kasnijim a r h e o l o k i m o t k r i e m , nije p r o n a e n o nita slino, te je ovaj jedinstven nalaz samo dokaz koliko je stara ova grobnica. Po Woolleyevom r a u n u ona potie iz vremena oko 3.500 godina pre n. e. O k o odra kraljice ub-ad p r o n a e n i su kao rtveni darovi predmeti vrlo visoke umetnike vrednosti. Bili su to vrevi od alabastra, pehari, zdelice od srebra i bakra, vitki kalei od zlata s dricama od lapislazulija, mali srebrni amci, zlatni ljem, zatim koplja, strele i b o d e i , iji su drci u m e t n i k i izraeni od srebra i zlata. Najdragoceniji nalaz je n e o b i a n ukras kraljiine glave, a sastojao se od lazurnih zrna, zlatnih listova, prstenova i cvetova s umetnutim draguljima. T o je dokaz na kako se visokom stepenu nalazila ova prastara kultura. Dvanaest metara ispod ove grobnice Woolley je pronaao dva i po metra debeo sloj iste ilovae. Takva naplavina mogla je poticati samo od velike poplave koja je zahvatila celu M e zopotamiju u duini od oko 600 i u irini od 150 k m , a prouzrokovao j u je verovatno zemljotres u p o d r u j u Perzijskog zaliva. Tako je dokazano da su veliki potop u epu G i l g a m e i opti potop k o j i se spominje u B i b l i j i istovetni i istorijska injenica. Prema p r o r a u n u arheologa, ova velika poplava mora da se dogodila negde i z m e u 3800. i 3700. god. pre n. e. Isti istraiva je otkrio u ovom kraju j o n e t o od velike vanosti. On j e . naime, na oblinjem breuljku Tel-el-Obeid p r o n a a o hram boginje majke Nin-kursag (gospodarice visoke p l a n i n e ) , najstariju g r a e v i n u na svetu. Na jednoj vapnenoj ploi p r o i t a o je da je hram podigao kralj U r a A-ani-pada, sin kralja Mes-a-ani-pada. Prema kraljevskim listama, ovaj je pripadao I I I dinastiji posle potopa, odnosno I dinastiji iz U r a . Time je dokazano da ranije n a e n i popisi sumerskih kraljeva nisu bili samo obina legenda. 18

Kao to su iskopavanja na ovom bogatom istorijskom tlu bila sve brojnija i uestalija, tako se i krug naeg saznanja o tom zaboravljenom svetu sve vie popunjavao. Praznine u njemu sve vie nestaju i verujemo da nije daleko dan kada e nae znanje, ukoliko to ono m o e da bude jer ima stvari koje su netragom propale, biti toliko upotpunjeno i savreno da e se taj svet initi kao da je zaista uskrsnuo iz mrtvih u svom svojem n e k a d a n j e m sjaju i silnoj moi. 4. I s t o r i j s k i m l a b i r i n t o m Meureja

Sada, kada smo upoznali sva vanija iskopavanja u poreju dveju reka od p r v i h p o e t a k a pa do dananjih dana, kada su nam brojne p l o e s klinastim pismom tako o d r e e no i jasno progovorile, tek sada e m o moi pravo da razumemo onaj z a m r e n i tok zbivanja od prve pojave sumerskih gradova i njihovih kraljeva pa sve do procvata civilizacije i kulture u Babilonu i N i n i v i , a zatim do njihove propasti. U kratkom pregledu p r e l e t e e m o , tako rei, ova najstarija poglavlja ljudske civilizacije i kulture. Jo pred kraj neolitskog doba juni deo Mezopotamije nastanjivala su plemena nepoznatog porekla. N e k i i h istoriari smatraju Semitima kao i sve ostale prastanovnike ovog p o d r u j a i nazivaju ih Haldejcima. U V mileniju doselio je ovamo sa istoka nepoznat narod. Pre nego to su to otkria dokazala, Francuz Jules Oppert (il Oper) postavio je teoriju o njegovom postojanju. Ime Sumerci, i l i Sumerani, dao i m je prema nazivu kraljeva koji kraljevahu u Sumeru i A k a d u . Ime Sumer je semitskog porekla, dok je samo narod sebe nazivao Kengi, to je tek kasnije dokazano. N o ime Sumerci ostalo i m je i nadalje. Njihovu su zemlju za vreme vladavine- Kasita nazivali K a r d u n i a , to na kasitskom jeziku znai vrt boga D u n a . Sumerci su se 19

bitno razlikovali od starosedelaca Semita. Bili su indoevropskog porekla, a jezik i m je donekle bio slian staroturskom (turanskom). Imali su crnu kosu, pa su ih zato nazvali crnoglavcima. Doli su iz nepoznatih krajeva Irana i l i I n dije. Njihova postojbina je verovatno bila planinskog karaktera, pa su i m bogovi i nadalje stanovali na planinama, zato su u svakom gradu nove domovine podizali v e t a k e bregove, visoke stepenaste hramove, zigurate (zikuratu znai vrh). Oni su zaetnici prve civilizacije i kulture i tvorci prvog pisma. Njihova stara postojbina po svoj prilici bila je bogata u m a m a , jer su i prve g r a e v i n e u novom kraju podizali od drveta. Setimo se samo boginje Nin-kursag k o d Tel-el-Obeida. Njegovi su stubovi bili drveni i o b l o e n i bak r o m . Z a t o je ovaj tajanstveni narod napustio svoje ranije prebivalite i doselio u ovu ravnu zemlju bez u m a i neke n a r o i t e vegetacije, ta ga je na t u seobu nagnalo i l i potaklo, nije poznato. U novom kraju izveli su obimne radove za navodnjavanje i tako uinili ovaj kraj veoma plodnim. Prvobitno u r e e n j e i m je bilo rodovsko, a zatim rano- r o b o v l a s n i k o . iveli su u malim d r a v a m a . Gotovo svaki grad je imao svoju kraljevsku dinastiju. Gradovi su i m b i l i : N u n - k i , Bad-tabira, Larsa, ipar, U r , U r u k ( E r e h ) , U m a , Ki, A v a n , Hamasi, A d a b , M a r i , A k a k , L a g a , Isin, N i pur, u r i p a k ( u r u p a k ) , Borsipa, E r i d u i dr. Njihovo klinasto pismo, jezik, mitologija, knjievna dela, likovna umetnost i arhitektura bili su vrst osnov na kome se, o p l o e n a raznim uticajima drugih naroda, razvila celokupna mezopotamska civilizacija i kultura. U I I I mileniju pre nae ere u p o d r u j e Sumeraca provaljuju semitska plemena iz Sirije i uvruju svoju vlast u gradovima Agadeu, Sipuru, Borsipi, Babilonu i drugima. Po gradu Agadeu ( A k a d u ) nazvani su A k a d i j c i m a , pa mnogi istoriari nazivaju kulturu i civilizaciju ovog razdob-

lja sumerskoakadskom. M e u t i m , Sumerci u j u n i m gradovima i dalje zadravaju svoje vladare. Sargon i ( a r u - k i n , to znai pravi i l i zakoniti k r a l j , 2637-2582. pre n. e.) iz Kia, prvi je ujedinio vei deo ovih krajeva u jednu d r a v u , koja se prostirala od Perzijskog zaliva do Sredozemnog mora i Male A z i j e . Jedan natpis kae da mu je Enlil dao G o r n j u zemlju sve do Kedrovih u m a (Libanon) i Srebrnih planina ( T a u r u s ) . Proirivi svoju vlast na sve strane, s pravom se mogao nazvati kralj etiri strane sveta. Njegovim dolaskom na vlast p o e o je da j a a semitski uticaj u ovim krajevima. Prestonica mu je bila u A k a d u , a njegova je dinastija vladala oko 200 godina. Posle Sargonove dinastije, koja je doivela potpuni slom, nastaju borbe za prevlast pojedinih vladara, iz raznih sumerskih gradova. U ovoj borbi Sumerci su se s uspehom borili protiv svojih n e k a d a n j i h semitskih zavojevaa. M e u njima se istiu U r - B a u iz U r a i Gudea iz L a g a a . U to su vreme na Sumer i A k a d navalili i osvojili ga Gutijci (Gutejci) i vladali njime preko 100 godina. M o d a su samo juni sumerski gradovi uspeli da ostanu slobodni. Posle proterivanja Gutijaca, Sumerci po drugi put dolaze do politike vlasti. I susedni Elamci su esto upadali u Mezopotamiju iskoritavajui trenutnu slabost Sumera i A k a d a , osvajajui i pljakajui gradove. Glavni grad i m je bio Suza. K o n a n o i h je pokorio asirski kralj Asurbanipal. A l i posle duge i ilave borbe da vlast z a d r e , Sumerci, zaetnici najstarije kulture, k o n a n o nestaju u I I mileniju pre n. e., stopivi se s mnogobrojnijim semitskim narodima. No jezik s pismom sauvao im se u Babiloniji u religioznim obredima i pravnim spisima. Hamurabi (Hamurapi i l i H a m u b i , 1955-1913. god., pre n. e. i l i 1792-1750. verovatno prema novijem r a u n a nju vremena na osnovu otkria dravnog arhiva u gradu Mari) iz plemena A m u r i t a ili A m o r i t a , k o j i su kao nomadi os21

20

v o j i l i ove krajeve pred kraj I I I milenija pre n. e., savladao je svoje protivnike i ponovo ujedinio zemlje Sumera i A k a da u jednu d r a v u . Posle sumerskog razdoblja, za njegovog vladanja umetnost i nauka doivljuju prvi vei procvat. Izdao je zakonik s oko 300 paragrafa poznat pod imenom Hamurabijev zakonik. T o je jedan od najstarijih robovlasnikih zakona. B i o je uklesan u stub od bazalta, visok 225 cm. a p r o n a e n je 1901. god. u Suzi u d a n a n j e m Iranu (Perziji). Danas se nalazi u muzeju Louvre u Parizu. Na gornjem delu stuba uklesan je reljef koji prikazuje Hamurabija kako prima zakone od a m a a , boga sunca. Hamurabijevo sedite bio je Babilon (hebrejski Babel, akadski Babilu, to znai vrata g o s p o d n j a ) . Ovaj grad, ije se ruevine nalaze oko 88 k m j u n o od d a n a n j e g Bagdada, po kome je celo jedno istorijsko razdoblje dobilo naziv b a b i l o n s k o , sagradili su Sumerci i prvi put se spominje j o u 23. veku pre n. e. pod imenom Kadingir, to ima isto z n a e n j e kao i kasnije hebrejski i akadski naziv posle semitskog prodora u ove krajeve, t j . vrata b o g o v a . B i o je vie puta razaran i ponovo g r a e n . D r u g i procvat doiveo je pod kraljem Nebukadnezarom dok ga nije razorio perzijski kralj Kserkses. K o n a n o propada pod perzijskom dinastijom Sasanida u 3. veku nae ere. Posle Hamurabija babilonska je drava slabila. N a nju navaljuju i osvajaju je H e t i t i , a zatim Kosejci ili Kasiti ( K a u ) , k o j i su zadrali vlast oko 500 godina. Uporedo s razvojem babilonske drave oko donjeg i srednjeg toka Eufrata, nastala je i razvijala se n e t o kasnije asirska d r a v a oko gornjeg Tigrisa. Ime je dobila po gradu A s u r u ( A u r ) , nazvanom tako po bogu Asuru. Mezopotamija je n a i z m e n i n o bila u rukama as asirsk i h as babilonskih vladara, kao i vladara raznih okolnih plemena koja su uspela da na k r a e vreme osvoje ove krajeve. O d asirskih i babilonskih vladara p o m e n u e m o samo 22

nekoliko najvanijih. Najstariji natpis spominje Zarikua iz Asura, k o j i je vladao oko godine 2225. pre n. e. U 15. veku pre n . e. zavladali su A s i r i j o m M i t a n i , ali ih asirski kralj Asur-ubalit p o b e u j e i zavlada e l o m Mezopotamijom. Za vreme Salmanasara I (1280-1261. pre n. e.), posle nekoliko vladara za ije vreme je vlast kolebala i z m e u Babilonije i Asirije, Asirija ponovo stie prevlast nad Babilonijom. Iz njegovog vremena, kao i za vladanja njegovog prethodnika Adad-nararija I , potiu znatne g r a e v i n e u Asuru. Salmanasar osniva grad Kalah ( K a l h u ) . T u k u l t i Ninurta I (1260-1232. pre n. e.) osvaja i razara Babilon i odvlai iz Esagile zlatni k i p boga M a r d u k a , k o j i je, prema r a u n u Herodota, imao neverovatnu teinu o k o 23 tone. U to je vreme, naime, postojalo verovanje da se odvlaenjem kipa boga zatitnika glavnog grada ili d r a v e postie trajna vlast nad pokorenom zemljom. D r u g i m ratovima s raznim susednim narodima oslabljenu A s i r i j u ponovo uvruje Tiglat-Pileser I (Palasar, 1115-1093) i proiruje svoju dravu na sever i zapad, gde zauzima vanije fenike gradove, a na jugu osvaja Babilon. Pobedio je nomadska plemena Armejaca, koja su opet posle njegove smrti opustoila i znatno oslabila A s i r i j u . Asurnasirpal I I (884-859. pre n. e.) p r e m e t a prestonicu u Kalah. Osvaja itavu Siriju i prodire na Sredozemno more. Posle niza manje znaajnih vladara, mesto svoga maloletnog sina vlada kraljica Semiramida ( a m u r a m a t 810 -806. pre n. e.). N j o j se pripisuje izgradnja viseih vrtova u Babilonu. Z a vladanja Tiglat-Pilesera I I I (745-727. pre n . e.) Asirija je toliko vojno ojaala da j e , ujedinivi narode i drave ovog p o d r u j a , postala prava velika sila. Njegov sin Salmanasar V (727-722. pre n. e.) morao je da uguuje pobune u osvojenim zemljama, a sam je ubrzo 23

bio svrgnut s prestola zbog finansijske reforme, kojom je ukinuo privilegije robovlasnike aristokratije, sveenstva, trgovaca i zemljoposjednika. Na vlast je doveden Samanasarev brat Sargon I I (722 -705. pre n. e.), koji uvruje asirsku vlast, ponovo pobj e u j e Siriju, iji su kraljevi i knezovi dizali ustanke. Pobjeuje i otpor babilonske vojske i ulazi u grad Babilon do e k a n klicanjem naroda i sveenstva, kome su dodijali ratovi jer su i m priinjavali samo tetu. Sagradio je vlastitu prestonicu D u r - a r u k i n kraj Ninive (dananji Korsabad). Njegov sin Senaherib (Sanherib, 705-681. pre n. e.) trei je asirski vladar k o j i razara Babilon. V o d i o je neprekidne borbe da bi o d r a o jedinstvo d r a v e . N a r o i t o se istie svojom o k r u t n o u . Za njegovog vladanja prestonicom postaje grad Niniva (prema imenu boginje N i n , k o j u su potovali u celoj Mezopotamiji). Ovaj grad je postao simbolom m o i , sjaja i kulture poznijih asirskih vladara. Kao i Babilon i on je bio opasan ogromnim zidom debelim 10 m , a visokim 24 m . Svojom veliinom ovaj grad je n a d m a i o i sam Babilon, jer su, po Diodoru, bedemi bili dugi 27, a iroki 16 k m . No u Mezopotamiji bedemi nisu opkoljavali samo grad nego i itavu malu provinciju s vrtovima i poljima radi ishrane grada za vreme due opsade. Zato nam i m o e biti razumljiva n e o b i n a veliina i Babilona i Ninive. Niniva je s a g r a e n a na kemenom temelju. U nju je vodilo 15 kapija, a bila je zatiena opkopom irokim 42 m . K o d vrtne kapije vodio je preko njega n a d s v o e n i kameni most, pravo u d o arhitektonske vetine tog vremena. B i o je to grad velikih i sjajnih palata, m e u kojima se na zapadnoj strani n a r o i t o isticala r a s k o n a Senaheribova palata. Ogromni trgovi smenjivali su se s prostranim ulicama. Da bismo mogli predstaviti dimenziju ovih monumentalnih g r a e v i n a , neka govore brojke. U Senaheribovoj je palati bilo nekoliko dvorana irokih do 9, a dugih do 37 m . Oko t r i velika dvori-

ta r a s p o r e e n o je 60 soba, a i sam vestibil iza ulaznih vrata je ogroman. irok je 12, a dug 54 m . Palata koja je Sargonu I I sluila kao letnjikovac bila je gotovo kvadratnog oblika sa stranama od preko 300 m , a imala je 30 dvorita i 209 prostorija raznih veliina povezanih brojnim hodnicima. Sve kraljevske palate i druge javne g r a e v i n e bile su snabdevene vodovodom i kanalizacijom, a radi zatite od poplava g r a e n e su o b i n o na vrstim nasipima, terasama, esto v i sokim od 10 do 18 m . N o nije Niniva bila samo grad raskonih palata, grad okrutnih vladara i kulturnih spomenika. M o d a je to j o v i e bio grad vetih i prepredenih trgovaca, ije je b o g a e n j e d o p u t a l a d r a v n a vlast, jer je i sama imala od toga velike koristi. Bog Nebo, ili N a b u , nije bio samo bog mudrosti nego je u ovom gradu mnogo vie bio p o t o v a n kao bog trgovine. Nasuprot sjaju r a s k o n i h palata, u kojima je uivao manji broj p o v l a e n i h , k r a l j , sveenstvo i bogati trgovci, stajala je bezoblina masa p o t l a e n o g naroda, k o j i se pokatkad bunio, a ponajvie gotovo dragovoljno p o t i n j a v a o tome ropstvu. Senaheribov sin i naslednik Asarhadon (681-668. pre n. e.) ponovo je sagradio Babilon. Najslavniji asirski k r a l j , ne toliko po v o j n i m uspesima koliko svojim kulturnim delovanjem, _bjo j e Asurbanipal ( A u r b a n a p l i , grki Sardanapal, 668-626. pre n . e.). Z a sebe je rekao: Ja, Asurbanipal, primio sam mudrost od boga Neboa, celokupnost svih nauka, poznajem sve umetnosti. Uio sam streljati lukom, jahati konja i upravljati zapreg o m . Najveu zaslugu stekao je osnivanjem ogromne biblioteke, koja je u sebi zaista sadravala celokupnost tadanjeg znanja. N j u j e kasnije nadmaila samo aleksandrijska biblioteka. Asurbanipal ponovo osvaja Babiloniju i razara Babilon. Za njegovih naslednika Asirija postepeno propada. Smrtni udarac ovoj dravi zadaju Medejci, razo25

24

rivi god. 614. pre n. e. prestonicu Asur, a 612. p o d Kijaksarom N i n i v u . Nabupolazar (625-605. pre n . e.), asirski v o j s k o v o a r o d o m Haldejac, izdao j e asirsku vojsku i osnovao novobabilonsku d r a v u . Za vreme njegovog sina Nebukadnezara I I (Nabukodonozor, 604-562. pre n . e.) nova babilonska drava doivljava ponovni procvat. Sa svojim ocem ponovno sagradi hram Esagilu i k u l u Etemenanki, kulu babil o n s k u , zatim onaj velianstveni sveti p u t k o j i je vodio do Itarinih vrata, glavnog ulaza u Babilon. G o d . 586. pre n. e. osvojio je Judeju, razorio Jerusalim i odveo nekoliko desetina hiljada Judejaca u ropstvo, koje je potrajalo oko 50 godina. Nebukadnezarovi su naslednici bili slabi vladari. Poslednji kralj Nabunaid (555-539. pre n . e.) gradio je mnoge hramove, naroito u U r u i Haranu. Vojsku njegovog sina B e l ar-usura (Belzasara) p o t u e perzijski kralj K i r 539. god. pre n . e., a 538. osvojio Babilon i tako Babilonija k o n a n o izgubi svoju samostalnost. D o k se istorija Egipta kretala i razvijala, da tako k a e m o , gotovo pravolinijski bezbrojnim dinastijama, dotle je mezopotamska krivudala od Eufrata prema Tigrisu i opet natrag u borbi za dominacijom razliitih dinastija i uzurpatora as Babilona, as Ninive, kao i mnogih susednih naroda. A sve se to ogledalo u j e d n o m iskrivljenom ogledalu upravo besprimernih suprotnosti: s jedne strane veliki sjaj, r a s k o , razvrat, a sa druge, beda i ropska p o t i n j e n o s t obespravljenog naroda. 5000 godina pre n . e. z a p o e l o j e strujanje novih ivotnih sokova, z a p o e o je poletan i uzbudljiv put jednog novog sveta k o j i se tek r a a o . O d njegovog hoda kroz vekove, prema sauvanim i p r o n a e n i m ostacima, mogli smo da pratimo samo polovinu tog vremena, pa ipak je slika k o j u p o k u a v a m o da na osnovu toga naslikamo velianstvena.

5. Knjievnost

pisana

klinovima

Dugo je spavala mezopotamska zemlja. N i k o nije ni slutio ta se krije u njenim grudima, u njenom m a j i n s k o m k r i l u . Potonule u duboki san, spavale su krilate zveri s ljudskim glavama uvajui ulaze u zasute dvorane palata i hramova. V e k o v i m a , hiljadama godina sanjali su ravnod u n o kraljevi, ratnici, lovci, robovi na bezbrojnim reljefima svoje sne bez snova. Stouste bajke, motivi i legende zanemeli su tako davno da je jedva iko i slutio da su nekad postojali i iveli i da su stoleima neumorno govorili iz pokolenja u pokolenje. Usta svih tih bezbrojnih pokolenja, nekad tako puna h i m n i mnogobrojnim b o a n s t v i m a , odavno su postala prah i blato zemlje. Kao ptica feniks iz svoga pepela, uskrsnuo je iz praha ovaj nestali i zaboravljeni svet. Zanemela usta opet su progovorila. Progovorile su desetine hiljada otkopanih p l o a , i ceo svet je bio zadivljen ovim bogatstvom. Vie od sto godina, otkad su iskopavanja z a p o e l a , odvija se pred nama kao najuzbudljiviji film duga i potresna pria u slikama o strahotama, a ujedno i lepotama ovog davnog doba. Uslovi za razvoj kulture na ovom t l u nisu bili najpovoljniji. Sumerci, narod k o j i j e naselio donji tok Eufrata i Tigrisa, n a a o je ovde vrlo n e u j e d n a e n u k l i m u . Pola godine padale su kie, a pola je vladala sua. D a b i omoguili razvoj zemljoradnje, stvorili su poznati irigacioni sistem, veliku m r e u kanala, k o j i su zemlju ravnomerno natapali. Uporedo s takvim napretkom razvijala se postepeno i kultura. Gradili su gradove s visokim hramovima, palatama i u t v r e n j i m a . Materijal za gradnju davalo i m je samo t l o . Bile su to opeke, delom samo susuene, delom p e e n e . Sve to je bilo s a g r a e n o od s u e n e opeke raspalo se i netragom nestalo. G r a e v i n e za koje su upotrebljene p e e n e opeke ili kamen ostale su donekle s a u v a n e . D a su bezbrojna rat27

26

Majstoriji s n m e r ^ pjft T gpmnpniH pntirn i? vrempna

an

na razaranja i p u s t o e n j a pomogla propadanju ovih esto vrlo raskonih g r a e v i n a , nesumnjivo je. Na opekama k o j i ma su g r a e n e kraljevske palate, hramovi i druge javne zgrade bio je utisnut kraljev ig. Sumercima duguje kulturni svet gradnju svodova i kupola okruglog i bavastog oblika. Tako su j o u starom veku Rimljani preuzeli ovakav nain gradnje. M o d a je srea za kulturni svet to su Sumerci, a posle njih Babilonci i A s i r c i , za pisanje svojih knjiga upotrebljavali isti materijal koji im je sluio i za gradnju. Nemajui nikakvih drugih sredstava utiskivali su znakove svoga pisma sline klinovima u mekane glinene p l o e , a zatim ih pekli. Tako su dobili listove, k o j i su bili vrlo otporni i mogli da se sauvaju hiljadama godina, sve do danas. Prema ranijim legendama, pismo, kao i sve druge vetine i znanja dao je ljudima j o pre potopa bog Oanes, nek o morsko udovite (ime mu je s a u v a n o samo u ovom grkom obliku prema istoriaru Babilona Berososu iz 4. veka pre n a e ere). D a n a n j i naunici misle da je Ea, bog dubine, istovetan s ovim b o a n s t v o m . Kasnije legende tvrde da je pismo izumio bog Nebo (Nabo, Nabou), iji je kult prenela u N i n i v u kraljica Semiramida. U njegovu ast podigao je i Asurbanipal svoju ogromnu biblioteku. N e k i zapisi iz toga vremena prikazuju i velikog narodnog junaka i kralja U r u k a G i l g e m e a kao izumitelja pisma, to se isto tako m o e smatrati samo legendom. Tvorcima klinastog pisma smatraju se Sumerci. O v i m pismom u razliitim razvojnjuTlazama sluili su~se i drugi -rraroTi ovog p o d r u j a , kao i nj ino vi blii suseBLjTo S U T M I T T A k a d i j c i , Babilonci, A s i r c i , k l a m c i , A m o r i a n i T ^ I i t a n T , UfarteTcrrKa^adokijci, U g a r i a n i T T T e ^ ^ Armenci i j o neki drugi. Z a n i m l j i v o 7 ^ 3 a T u se ovi narodi, k o j i su esto govorili razliitim jezicima, sluili istim klinastim pismom, pa ga prema tome m o e m o smatrati prvim m e u n a r o d n i m pismom, kao to je npr. danas latinica. 28

oko 3500. god, p r e j i ^ , , sredita njihove kulture bili su gradovi U r i U r u k . Pismo je Sumeraca bilo u p o e t k u izrazito slikovno s oko 1500 znakova. Otprilike oko 3000. god. pre n. e. dobilo je svoj k a r a k t e r i s t i a n klinasti oblik po trobridnom tapiu k o j i m su se t i znaci utiskivali u mekane glinene p l o e . Kao to je ve r e e n o , ove su ploe bile zatim p e e n e i tako postale trajne. Njihova je veliina bila vrlo razliita. Kretala se od neverovatno malih, od 4 do 5, pa sve do 38 cm duine. O b l i k i m je ponajvie bio kvadratni i pravougaoni. M e u t i m , bilo ih je i okruglih - za kolske potrebe i spise o zemljinom posedu; u obliku prizme sa est, sedam, osam i deset strana s opisima ratova, te dela i podviga raznih vladara; kao unjevi k o j i su sadravali religiozne natpise; u obliku jetre s proricanjima i v r a a n j i m a i t d . Zanimljiva je pojava p e a t n i h valjaka, koji su pritiskivanjem i okretanjem po mekanoj glini ostavljali za sobom peat, a o b i n o neki simbol i ime. Potiu iz najstarijeg sumerskog doba, a motivi su i m bili religioznog i legendarnog karaktera. T u nailazimo i na lik narodnog junaka G i l g a m e a i njegovog prijatelja Enkidua. Poloaj pisanih znakova bio je do 2700. god, pre e. uspravan sa smerom odozgo prema dole, s redovima od desne prema levoj strani, a od te godine vodoravan sTeva nadesno kao t q j _ m i danas p i e m o . U s a v r a v a j u i se to-, kom vremena, ovo ie pismo prolo kroz vie razvojnih faza. ^ ~ ~ D s i m tekstova na glinenim p l o a m a , sauvani su nam mnogi natpisi uklesani u stene, kamene stubove i p l o e . T u su o b i n o kraljevi veliali svoje ratne podvige, koji su u stvari esto bili n e u v e n a p u s t o e n j a , krvolona ubijanja i u n a k a a v a n j a zarobljenika. Preuzevi od Sumeraca celokupnu kulturu i njihovo klinasto pismo, Babilonci su ga komplikovali u n o e n j e m 29

semitskih elemenata i time oteali i pisanje i itanje. M e u t i m , oni u svoje pismo unose ve neke fonetske elemente (samoglasnike), to kod ostalih semitskih jezika nije bio sluaj. T o je ve put ka manjem broju znakova, put ka slovima. Asirci su ovo slogovno pismo pojednostavili na 510 znakova, od k o j i h su zapravo upotrebljavali samo oko 300. Perzijsko klinasto pismo bilo je delom slogovno, a delom glasovno. O k o 100. god. pre n . e. klinasto pismo je nestalo pre nego to se moglo razviti do jednostavnog glasovnog pisma. Jo u 8. veku pre n. e. u ove krajeve poeli su se naseljavati Aramejci, preci dananjih Sirijaca. Oni su doneli i svoju kulturu i svoje pismo, koje je bilo mnogo savrenije od klinastog i sasvim ga je istisnulo iz upotrebe. Pismenost je u Mezopotamiji bila prilino r a i r e n a . Postojala je neka vrsta kolske obaveze, k o j o m nisu bili o b u h v a e n i jedino najnii slojevi naroda. kole su bile podeljene na nie i vie. U niim ( k u a m a Ploa) uilo se pisati i sticalo osnovno znanje, a u viim ( k u a m a mudrosti) uile su se sve grane tadanjih nauka i umetnosti kao teologija, pravo, medicina, astrologija, astronomija, muzika i dr. U gradu M a r i otkopana je tipina uionica sa kolskim klupama. kole su mogle p o h a a t i i devojke. Posle p o l o e n i h ispita uenici bi bili proizvedeni u zvanje pisara. O v i su imali zaseban p o l o a j , n a r o i t o titule i odela, pa su i m bile ukazivane i naroite poasti. Na glinene ploice potpisivali su svoja imena, no nigde nije p r o n a e n o ime pisca koji je sastavio neko o d r e e n o nauno ili knjievno delo. M e u t i m , lako je m o g u e da je neki pisar bio i pisac toga teksta. Sve ove kole vodili su sveenici, to je bio sluaj i u Egiptu, pa i u n a e m srednjem veku. Kao i kod svih ostalih naroda, knjievnost je i kod Sumeraca nastajala usmenom predajom. Pronalaskom prvo30

hitnog slikovnog pisma p o e l o je i zapisivanje najranijih bajki i legendi. Najstarija deia bila su esto prepisivana, a pri tome se mehjao sadraj i oblik. Ponekad su bila prilag o a v a n a novim potrebama, novom ukusu vremena, pa i uobliavana u savreniju celinu. Veina knjievnih dela imala je religiozan karakter. Religija je u o p t e imala velik uticaj na ceo ovekov ivot p r v i h istQrijskih epoha. Pod uticajem civilizacije i stvaranja d r a v e , ona se od primitivnog o b o a v a n j a prirodnih sila, zatim o b o a v a n j a bilja i ivotinja u viem razvoju preobrazila u personifikacije zatitnika i zatitnica pojedinih ljudskih delatnosti. Takva religija kulminira u r o b o v l a s n i k o m procvatu i babilonske i asirske d r a v e , gde su bogovi uglavnom odraz ovakvog poretka na zemlji, zatitnici kralja, sveenstva i drave od kojih potie sva njihova m o . Sve je to objavljeno u raznim mitovima, himnama i legendama kao b o a n s k a volja, prema kojoj narodu ne preostaje nita drugo nego da u svom p o t i n j e n o m poloaju slui i slua svoje gospodare. Nesumnjivo je da je svako od ovih razdoblja u razvoju mezopotamske knjievnosti imalo svoje naroite karakteristike, koje bismo, prema naoj oceni, mogli nazvati stilovima. O s n i v a j e d n e od najveih biblioteka staroga veka, asirski kraB|^surl^nip^fefNbio je tiranin kao i svi asirski vladari, a narocitDirjegovaed Senaherib, koga istoriari s pravom nazivaju asirskim Neronom. A l i Asurbanipal je imao u sebi i nekih viih tenji. On je voleo i nauku i knjievnost, to ga je i potaklo da osnuje ovu monumentalnu biblioteku za svoje itanje, kako sam kae u jednom zapisu. Zato je i razaslao na sve strane svoje velike d r a v e , a naroito u sumerske gradove, izaslanike da pokupe i l i prepiu ploe koje jo nije imao i da ih dopreme u njegovu biblioteku. M o d a nije ni slutio kakvu uslugu time ini buduem oveanstvu, zaustavljajui na neki nain tok svoga vremena, u kome su se ogledale i sve prole epohe ove 31

zemlje, konzervirajui nauku i umetnost na gotovo neunitivim glinenim p l o a m a . Kao dobar poznavalac knjievnosti k o j i je toliko toga sakupio u svojoj biblioteci i verovatno sve to p r o i t a o i l i bar vei i zanimljiviji deo, mogao je s punim pravom da kae o sebi i ovo: Ja, Asurbanipal, uio sam mudrost od Neboa i umetnost pisanja na glinenim ploicama. Primio sam objavu mudrog Adapa, dragocenu tajnu vetine pisanja. Smatrao sam Neboa za uitelja. itao sam prekrasne glinene ploe Sumeraca i opskurne akadske rkarije, koje nisu umetnost. U i v a o sam u itanju natpisa na kamenu iz vremena pre p o t o p a . Ovo je p r o i t a n o na jednoj desetorostranoj prizmi (sada u Britanskom muzeju). Iako je ova izjava subjektivna, ipak ona pokazuje da su u to doba sumersku knjievnost smatrali klasinom i vie je cenili od onoga to je kasnije stvarno. Najvrednija dela mezopotamske knjievnosti su eposi. Njihov postanak see u najstarija vremena sumerske k u l t u re, a nastali su uglavnom od himni i molitava raznim bogovima. U njima se u krupnim al fresko slikama ne samo p r i kazuju ivot i obiaji t a d a n j e g vremena, razni pustolovni i mitski dogaaji nego se u njima ogleda i ceo misaoni, filozofski i religiozni svet onoga doba. Najsavreniji i s umetnike strane najvredniji jefep o k r a l j u Gilgamedjna 12 ploa (pevanja), o kome e kasnije biti vie r e e n o . D r u g i po vanosti svakako je mit i l i ep o s t v a r a n j u svet a , k o j i se po p o e t n i m reima naziva7Enuma eli}(Kada g o r e ) . D e l o v i toga epa k o j i opisuju borbu boga stvaranja sa haosom potiu jo iz sumerskog doba. No sam ep kao celina, u kakvom ga obliku danas poznamo, nastao je verovatno za vladanja kralja Hamurabija, a trebalo je da poslui slavljenjujx)ga Marduka, zatitnika Babilona i samoga kralja. Ep ima 7 ploa. U prvoj se opisuje postanak svemi-

Kada gore nebo u p o e t k u nije imalo imena I kada zemlja dole nije imala imena, Kada nijedan od bogova nije bio stvoren, Kada nijedno ime nije bilo dato I kada nijedna sudbina nije bila o d r e e n a . . . ... postojao je samo A p s u , slatka voda i Tiamat, slana voda, koje su bile i z m e a n e u jedno (haos). Njihov sin M u m u (znanje i mudrost, stvarni, t j . vremenski i prostorni svet) razdvoji i h . O d njih n a s t a d o e L a h m u i Lahamu (predstavljaju ih u o b l i k u golemih zmija). Posle mnogo eona nastadoe A n a r i Kiar. I dani p o s t a d o e dugi, A k njima se pribrojie godine I tada se rodi njihov sin A n u , Koga oni uinie sebi ravnim. I A n u rodi sebi sliku, Nadimuda ( E u ) . Nadimud bee mudar i silan snagom, Silniji od oeva roditelja A n a r a . Sebi ravna nije imao m e u svojim precima... S E n l i l o m , bogom vetrova, A n u bog neba, i Ea, bog slatke vode i dubine, ine prvo b o a n s k o trojstvo. P o t o svet j o nije bio potpuno u r e e n , novo trojstvo hoe da m u da savreniji oblik. To je uvredilo stare bogove, kojima su na elu bili Apsu i Tiamat i njihov sin M u m u . O n daje savet kako da se poseje razdor m e u nove bogove. Poto je Ea bio najblii starim bogovima, primetio je njihovu uzbunu i javio to A n u u . U o g o r e n o m neprijateljstvu prema novim bogovima, Tiamat rodi svakovrsne nemani, a n a r o i t o ogromne zmije pune otrova, da se u d r u e n a s njima bori protiv bogova, da osvoji svet i da ona njime vlada. Najstarijega od nemani, Kingua, izabrala je za v o u .
'/'**'

32

U drugoj ploi Tiamat uklanja Apsua, jer je uvidela da on sve dogovore pokazuje E i . Ea se uplai, ali ga otac A n a r poalje u borbu. Videvi strane Tiamatine borce, on uzmakne. Z a t i m A n a r poalje A n u a k Tiamati da je u m i r i . N i A n u nije mogao da podnese blizinu strane Tiamate, koju su obino zamiljali kao adaju ili sedmoglavu zmiju. Svi bogovi uzdrhtae kada ugledae stranoga protivnika. Samo Marduk, bog svetla, zore i proletnjeg sunca, sin E i n , ponudi da se bori, ali pod uslovom da mu se prizna prednost nad svim ostalim bogovima: A l i ako kao va p o m a g a savladam Tiamatu i vas spasem, Tada ponovo sazovite zbor, odredite sudbinu! Ja u mesto vas odrediti sudbine. I da se ne menja to odredim. Da se ne opoziva i ne ukida zapoved mojih usta! U treoj se ploi govori o prihvatanju Mardukovih uslova na zboru bogova i opisuje njihova sveana gozba. U etvrtoj ploi prikazuje se vladavina novog gospodara b o g o v a i njegovo o r u a n j e za borbu protiv Tiamate. P o t o je na istoku i jugu, na severu i zapadu postavio ogromne m r e e da niko od n a p a d a a ne umakne, popne se u blistavoj opremi o k r u e n velianstvenim sjajem u svoj e t v e r o p r e g . Oko njega su stajali bogovi i divili mu se. Osim luka, strele i koplja poneo je sa sobom munju i silan vihor. Uz bojni pokli, pojuri pravo na adaju i njene ratnike. Tada Tiamat povie divlje i glasno da se sve potreslo. Otvori drelo koliko god je mogla, ali pre no to je uspela da zatvori usta, bog Marduk posla vihor u razjapljene ralje, dohvati koplje i rasee j o j srce, baci njenu leinu i stane na nju, dok su njeni pomagai bili uhvaeni. U petoj ploi Marduk raspolovi Tiamatu kao ribu i od jedne polovine stvori nebo, a od druge zemlju, razdvajajui istovremeno nebeskim svodom gornje vode od donjih. 34

Na nebo postavi mesec, sunce i zvezde, a zemlju zaodene biljem i ivotinjama. esta ploa pria o stvaranju o v e k a . M a r d u k objavi da e ga stvoriti od k r v i . Svi se bogovi uplae da e neki od njih biti ubijen da bi od njegove krvi postao ovek. No Ea ih umiri i ree im da nijedan od bogova nee biti rtvovan. Tada Marduk okupi sve bogove i objavi im da e od krvi udovita Kingua, koji je podstakao Tiamatu na borbu, stvoriti o v e k a . Prosuvi njegovu krv, stvori ljude i naredi i m da se brinu o bogovima i da i m slue. Iz zahvalnosti to nijedan od njih nije bio ubijen bogovi se dogovore da Marduku i sebi sagrade svetite. Obradovan time, bog Marduk zapovedi da se podigne Babilon. Oni to uinie i u gradu: Digoe glavu Esagilinu gore sve do nebeskoga okeana. Sagradie hramsku kulu gornjeg okeana Marduku, Enlilu i Ei za dom. I ova ploa zavrava se opisom gozbe. U sedmoj, poslednjoj ploi nabrojana su Mardukova imena i svojstva koja su mu dali bogovi kada su mu predali vrhovnu nebesku vlast. Tako je on bog b o g o v a , tvorac svemira, poetak i kraj svega, ali ima jo mnogo oblika u kojima se javlja i mnogo delatnosti koje vri. U svemu je nabrojano oko pedeset imena koja su mu data. Ep se zavrava h i m n o m u slavu boga Marduka. Ovde je vredno da se spomene jedna novobabilonska ploa objavljena 1895. godine, koja nije u celosti sauvana a ipak sadri i gotovo sva imena babilonskih bogova koji se identifikuju sa bogom M a r d u k o m . To znai da M a r d u k sjedinjuje u sebi sva ostala b o a n s t v a , pa bi to bio p o e t a k neke vrste monoteizma: Ninib - M a r d u k , olienje snage, Nergal - Marduk, gospodar borbe. 35

Bel - M a r d u k , olienje vlasti, Sin - M a r d u k , bog meseca, ama - Marduk, bog sunca i pravde. A d u - M a r d u k , bog kie, i t d . Ovo je babilonska verzija prastarog mita, a p r e r a e n a je prema potrebama tadanjih vladara i sveenstva. U staroj nipurskoj varijanti umesto Marduka glavni borac protiv haosa bio je Enlil i l i A n u , mnogo starija boanstva sumerske mitologije. U j o starijoj varijanti p r o n a e n o j u A s u r u , a koja zapravo potie iz starog sumerskog grada Eridua, glavni bog je Ea, bog mudrosti i dubine. Sadraj u ovim varijantama isprian je sasvim drugim redom. Tako je u jednoj bog B e l p r o a o kroz tamu i odelio nebo od zemlje. Skinuo je vlastitu glavu i pustio da sva k r v iscuri na zemlju i t i me je oplodio i naselio. U jednoj od babilonskih obrada ovog motiva M u m u predstavlja prvobitni haos. O d njega potiu A p s u , slatka voda, m u k o poelo i Tiamat, slana voda, e n s k o p o e l o . Oni su rodili sve bogove i sve prirodne sile. Bog podzemlja N u d i m u d ubije Apsua, od koga postane Ea, bog slatke vode. Najjai od bogova, M a r d u k , ubio je Tiamatu i od njenog tela stvorio nebo i zemlju. Ubivi naposletku jednog od bogova, stvorio je od njegove k r v i prvog o v e k a . Po jednoj drugoj verziji bog M a r d u k ubija M u u u a , k o z m i k u neman, i od njega stvara svet i ljude, dok je u j e d n o m slinom m i t u prve ljude stvorio od gline i vode bog Ea. Tamuz, bog prolea i vegetacije, bog neprestanog umiranja i ponovnog uskrsavanja prirode, bio je u sumerskoj i babilonskoj mitologiji, pa i u knjievnosti jedan od znaajnih likova. U ast njegovog ponovnog r o e n j a pevane su nebrojene himne, a s a u v a n o nam je i mnogo tualjki koje su se pevale povodom njegove smrti. Ovde treba spomenuti da je Tamuzova smrt bila istovetna s nestajanjem 36

vegetacije. B i l o je to p o e t k o m leta, kada su nastupale velike vruine i sue. Njegovo se r o e n j e svetkovalo dolaskom kinog perioda 2 1 . decembra, kada je sve poinjalo ponovo da zeleni. S v a k o g o d i n j e Tamuzovo umiranje i ponovno r a a n j e opisuje se u epu o Itarinom putu u podzemn i svet. E p poinje ovim stihovima: Z e m l j i bez povratka, daleko od zemlje propadanja Upravlja svoju misao Itar, m o n a boginja meseca. K e r k a boga meseca upravlja svoju misao Prebivalitu iji ulaz nema izlaza, Stazi iji je put bez povratka, Prebivalitu iji je ulaz lien svetla, Stazi iji prilaz ne vodi natrag, Mestu gde je hrana prah, a jelo blato, Gde se nikad ne vidi svetio, gde svi stanuju u m r a k u , Gde su svi o b u e n i kao ptice u odela sa k r i l i m a , Gde na kapiji i zasunu lei p r a i n a . Tamuz, mladi Itarin ljubavnik, umire svake godine i odlazi u podzemlje. Itar, puna tuge za n j i m silazi u podzemni svet da ga trai. Na kapiji podzemlja ona zahteva od vratara da je propusti. Preti m u da e , ako to ne uini, razbiti kapiju i pustiti mrtve da opet ive i jedu, pa e na svetu biti vie mrtvih nego ivih. uvi to, uplai se i sama kraljica podzemlja Erekigal i zapovedi vrataru da otvori kapiju. A l i i Itar treba da se dri starih zakona. Prolazei kroz sedmoro vrata morala je kod svakog straara da ostavi po jedan nakit. Tako je najprije skinula tijaru, zatim redom naunice, ogrlice, grudne titove, pojas, narukvice i kolute s nogu, a najzad i odeu. Morala je naga da stupi pred Erekigal. Kada se u g l e d a e , besno se obore jedna na drugu. Erekigal zapovedi sluzi da zatvori Itaru i da na nju pusti ezdeset bolesti. Z a vreme bavljenja Itare i Tamuza u

37

podzemlju na zemlji se gasi ljubav. Ne m n o e se ni ljudi ni ivotinje, i elom svetu preti unitenje. Bog a m a , rastuen stupi pred svoga oca boga Sina i pred boga Eu i p o k a e im kako svet propada jer je nestalo boga Tamuza i boginje I t a r e . Ea poalje naroitog vesnika da bi nagovorio E r e kigalu da pusti Itaru i Tamuza. Ona se razljuti, ali ipak popusti i zapovedi da p o k r o p e Itaru vodom ivota i izvedu j e iz podzemlja. Prolazei ponovo kroz sedmoro vrata, Itar uzima svoju o d e u i nakit pa se zajedno s Tamuzom vraa u svet ivih. Cela priroda opet oivljava. J o u sumersko doba bio je kult Tamuza vrlo popularan, pa se ve tada pojavljuju religozne drame u kojima je opisana njegova smrt i njegovo u s k r s n u e . Te su drame p r i kazivane u dane praznika u svim hramovima. U novobabilonkom razdoblju (8. vek pre n. e.) u prikazivanju ove drame Tamuz je bio zamenjen M a r d u k o m . Opisuju se njegova stradanja i smrt, a njegova e n a Itar vri nad njim obred tubalica. Naposletku bogovi uskrsavaju M a r d u k a i oslob a a j u ga iz m r a n e p l a n i n e . U ovim obredima uestvovao je i sam kralj. Bio je p r e r u e n u Marduka, oduzeti su mu znaci kraljevske vlasti i tek posle bievanja, koje je nad n j i m vrio vrhovni sveenik, vrhovni bog mu je vratio kraljevsku vlast. Ovom prilikom sveenici su u sveanoj povorci nosili zlatni Mardukov kip iz hrama Esagile kroz Itarina vrata onim velianstvenim svetim p u t e m u mesto A k i t u , gde je bio izloen nekoliko dana da mu se narod klanja. Z a t i m je bio odnesen do Eufrata i ponovo v r a e n u A k i t u . Posle nekoliko dana kip je u sveanoj povorci istim putem vraen u Babilon u hram Esagilu. Iz starobabilonske knjievnosti potie (ep o b o g i n j i AguajiJBoginja Itar, koja se ovde spominje kao boginja rata, i boginja Saltu bile su nepomirljive suparnice. Boginja Aguija moli boga E u da ih izmiri. O n to uini, ali pod uslovom da se i boginja Saltu potuje na isti nain kao i boginja Itar. Ep se zavrava pohvalom triju boginja. 38

Misao o v e n o m ivotu, ovekova tenja za besmrtnou ispunjavaju ep o Aapi kao i vei deo epa o Gilgameu. A d a p i , E i n o m sinu, sveeniku i vladaru u gradu E r i duu, dunost je da se brine da hram ima uvek dovoljno hleba, vode i ribe. D o k je Adapa plovio morem, naglo dune Juni vetar i potopi m u lau. Adapa mu iz osvete slomi k r i la tako da sedam dana nije mogao duvati na kopno. Z b o g toga bog A n u pozove A d a p u na odgovornost. D a bi umilostivio bogove Tamuza i Gizidu, koji uvaju strau na A n u o v i m vratima, bog Ea m u savetuje da o b u e a l o b n o odelo pa e ga oni braniti pred A n u o m . A l i ga prevari kada ga savetova da ne uzima hleb i vodu kojima ga A n u bude ponudio, jer da je to jelo i pie smrti. Odelo koje mu bude ponudio, neka slobodno o b u e i neka se n a m a e p o n u e nim uljem. Tamuz i Gizida zaista se zauzmu za A d a p u i na njihove molbe A n u mu oprosti krivicu i htede m u dati veni ivot. A l i Adapa odbije jelo i p i e , a p r i m i o d e u i ulje. A n u se ovom zaudi, ali m u Adapa odgovori da m u je tako savetovao Ea. Najzad ga A n u vraa na zemlju. Ovaj ep hoe da p o k a e kako je i z m e u bogova i ljudi, besmrtnosti i smrtnosti, postavljena stroga granica, koja se t e k o m o e prei. Bogovi su zavidni ljudima k o j i bi mogli postii besmrtnost, pa ma to bila i njihova deca. U epu o j u n a k u E t a n i spojena je stara ivotinjska basna s religioznom legendom. Ovaj ep nam pria o prijateljstvu orla i zmije, o verolomstvu orla kome je zmija iz osvete slomila krila. Jo dok A n u n a k i i Igigi nisu postavili ljudima kralja, dok jo nije bilo ni kraljevskog venca, ni kraljevske krune, a ni ezla od lapislazulija, dok je jo sve to zajedno s pastirskom palicom lealo pred A n u o m na nebu, boginja Itar p o e da potrai zemlji kralja. Bilo je to dete koje je u tekim mukama trebalo da rodi Etanina e n a . Da bi s neba doneo travu r a a n j a , a s njom i skiptar i tijaru k o j i se nalaze pred A n u o m , Etana htede da uzleti na krilima orla. 39

A l i kako je orao imao slomljena krila, nije mogao da se v i ne u nebo. Ovaj ep h o e da d o k a e kako kraljevska vlast potie s neba. U epu o Nergalu i Erekigali opisana je na p o e t k u gozba bogova na nebu. I ovog puta nije prisutna kraljica podzemlja Erekigal. Rei kojima j u je glasnik pozvao na gozbu ona je shvatila kao uvredu, zato je poslala svoga izaslanika Namtara. Svi bogovi, osim jednog, primaju Namtara sa svim p o a s t i m a koje pripadaju njegovoj gospodarici. A l i zbog toga jednog Erekigal se razljuti na sve bogove. Namtar ponovo odlazi na nebo da dovede grenika pred kraljicu Erekigal, ali ne naavi ga, vrati se neobavljena posla. U m e u v r e m e n u Ea, bog mudrosti, p r o n a e da je taj krivac bio Nergal. Naredi m u da sie u podzemlje, a kao zatitu dade mu etrnaest zlih duhova. Nergal je iz po e t k a drhtao, a doavi do kapije podzemlja, p o e o je poniznim glasom da moli za o p r o t a j . Erekigal je bila eljna osvete, ali se uplai duhova k o j i su pratili Nergala. Iz ovog straha rodila se ljubav, i Erekigal je svoga biveg neprijatelja izabrala za m u a . Ovaj je ep p r o n a e n u arhivu Tel el-Amarna (Egipat). Iz epa o m e u s o b n o j borbi bogova sauvan je odlomak o sedam z l i h d u h o v a . A n u , gospodar neba, p o d i e se protiv ostalih, njemu ravnih, bogova. E n l i l , gospodar vazd u n o g neba, i Ea. bog mora, stupe u savez protiv A n u a . Vojska A n u a sastoji se od sedam zlih duhova, k o j i sve unitavaju i svakom uteruju strah. Enlil i Ea postave a m a a boga sunca, Sina - boga meseca, i Itar, zvezdu Danicu, da uvaju nebo. Anuova vojska duhova zastrla je Sina olujnim oblacima, a a m a a i Adada prisilila da pristanu uz njih, dok je Itar dobrovoljno pristupila A n u u . Enlil nije hteo da se pomiri sa pobedom protivnika, pa zato p o t r a i p o m o Ee. On mu alje svoga sina Marduka, k o j i je uvek pobeivao.

Ovaj je odlomak zanimljiv po tom to nabraja imena zlih duhova, a poinje ovako: O n i su bogovi k o j i sve unitavaju, olujni vetrovi to fijuu. Sedam zlih duhova, porod zloslutnog Nasipa neba, k o j i sve rue kao korov su i izrod. K o b n u sudbinu izazivaju, j a k o kobnu sudbinu. Svakog dana ine tetu, nemilosrdno unitavaju sve ivo gde god stignu. M e u njima je p r v i Juni Vetar. Drugi je Z m a j , to bljuje vatru, iz njegovog se drela jo niko nije izbavio. Trei je Panter, k o j i svojim ustima b e s p o m u n o grabi i odnosi naa e d a . e t v r t a je Z m i j a , koja izaziva strah, koje se svi p l a e . Peti je riui Lav, ije srce ne poznaje milosti. esti je D i v l j i O r k a n , k o j i sve prevre i jednako se buni protiv bogova i ljudi. Sedmi je Juni V i h o r , k o j i davi i svakom se smrtniku sveti s t r a n o m osvetom. U malom(epu o p t i c i Z u j od koga su sauvani samo neki odlomci, opisuje se borba za vrhovnu vlast i z m e u boga Enlila i ptice Z u . Ona je sa Enlilovog prestola ukrala ploe sudbine i odnela ih u daleke mitske planine Sabu. Iako to ep ne kae jasno, nasluuje se da je ova b o a n s k a ptica bila neka strana zver, m o d a jedan od sedam zlih duhova. Niko od bogova, pa ni sam A d a d , bog oluje, a ni boginja Itar nisu se usudili da se s njom bore. Ovi su odlomci ne41

40

potpuni, ali slike na nekim sauvanim peatnim valjcima priaju o daljem toku borbe. Bog M a r d u k , k o j i se ovde naziva Lugalbandom, uspeva da uhvati b o a n s k u pticu Z u i da je dovede na sud pred presto boga Ee. Iz sumerskog doba s a u v a o se i dijalog izmeu/boffln/e E g i m e i n j e n o g b r a t a boga Li7a JEgimafcplakuje smrt brata Lila i zaklinje ga boginjom M a j k o m ^ d a ustane sa mesta na kome lei. On u p o r e u j e sebe s pokojnikom zakopanim u zemlju k o j i ne m o e da se vrati m e u ive i koga uznemiruj u zli duhovi. M o l i je da ga ona izbavi. U babilonskoj knjievnosti karakteristina su j o dva dela. U prvom, p r a v e d n i k opisuje svoja stradanja mada je ispunjavao sve dunosti prema bogovima i prema kralju. Z a t o sumnja u pravednost bogova i istinitost verskih zapovedi koje za dobra dela obeavaju nagradu. U drugom, gospodar r a z g o v a r a s r o b o m . Na gospodareve elje i zapovedi rob ponizno odgovara, uvek opravdavajui sve njegove elje. Na kraju gospodar, r a z o a r a n u ivot, pita roba da m u k a e ta je dobro. Ovaj mu o d v a n o i podrugljivo odgovara da je dobro slomiti vrat njima obojici i baciti ih u reku. R a s r e n i gospodar mu preti da e ga ubiti, ali m u rob odgovara da e ga i gospodar za t r i dana slediti. Ova dva dela pokazuju da se i u ovom, gvozdenom stegom o d r a vanom robovlasnikom poretku, koji su tako vrsto drali u svojim rukama kralj i sveenstvo, ve javlja bunt i otpor. Osim ovih veih i vanijih dela sauvane su mnoge himne, molitve, pokajniki psalmi, zaklinjanja, basne, poslovice i p r i e . U ovoj knjievnosti prvi put se javlja pojam greha i pokajanja. I psalmi imaju ovde svoje poreklo. Evo jednog primera od najstarijih pokajnikih psalama boginji neba: Uzviena gospodarice, ija me zapoved p r o i m a , H o u da izgovorim ovu molitvu: 42

Ono to je dobro za mene, uini m i , M o j a gospodarice, meni, k o j i sam ve od dana mladosti upregnut u jaram greha. H r a n u nisam mogao jesti, pla m i je bila okrepa. V o d u nisam pio, suze su m i bile pie. Srce m i vie nije bilo radosno, ni dua vedra, bolno se jadam. M n o g o je m o j i h greha, d u a m i je teskobna, T i , moja vladarice, naui me da spoznam svoje delo, Oprosti m i to. Pokrij moje grehe i podigni m i lice! Asirija je uglavnom batinila babilonsku kulturu sa svim njenim p o e c i m a i osnovima. Sve je to bilo briljivo skupljano, ponovo i ponovo prepisivano, m o d a ponegde n e t o i doterano, ali n e t o zaista novo u ovom razdoblju n i je stvoreno. Vredni bi bili spomena m o d a neki religiozni tekstovi, himne, psalmi prema starim uzorima, a zatim zapisi kraljeva o ratnim pohodima i u n u t r a n j i m d o g a a j i m a i ureenju drave. Isto tako u novobabilonskoj dravi, k o j u su posle propasti Asirije ponovo podigli Nabupolasar i Nebukadnezar, nije u knjievnosti stvoreno nita znaajnije. Ova dva vladara uglavnom su gradili i n a r o i t o ukraavali Babilon, pa su o tom ostavili uklesane natpise. Tako je zavren krug najstarije knjievnosti sveta, koja je due nego ijedna druga cvetala, obnavljala se, ali uvek rasla iz jednog korena stare sumerske tradicije. Sve to je u toj knjievnosti veliko stvoreno nastalo je u to prvo doba. A k o nam kraljevska grobnica u U r u dokazuje da je ve tada umetnost bila na tako zavidnoj visini, onda nikako ne

43

treba da sumnjamo da je knjievnost toga vremena isto tako bila vredna i znaajna, pa se iz tih izvora kroz hiljade godina moglo crpsti za dalja stvaranja.

6. E p o urukom

kralju

Gilgameh

Gotovo k o d svih naroda, poevi od najstarijih vremena pa sve do danas, knjievnost bi se mogla obeleiti jednim delom i l i jednim imenom kao njenim predstavnikom, njenim simbolom. Tako npr. k o d pomena talijanske knjievnosti svako e pomisliti - Dante: B o a n s t v e n a komedij a ; n e m a k a knjievnost izaziva u nama isto tako ime jednog pisca i njegovog dela - Goethe (Gete): Faust; simbol engleske knjievnosti svakako je Shakespeare ( e k s p i r ) ; p a n s k e Cervantesov (Servantesov) D o n K i h o t , k o j i je daleko p r e a o uske okvire ove knjievnosti, a pri pomenu ruske nema toga ko ne bi pomislio - Dostojevski ili Tolstoj. U klasinoj knjievnosti pomen na grku nesumnjivo e svakako podsetiti na poznata dva Homerova epa I l i j a d u i Odiseju. A l i mali je broj ljudi k o j i poznaju delo^ jedno od najstarijih knjievnih dela uopte^ iz knjievnosti ije su se konture odavno izgubile u drevnoj prolosti, delo koje nije samo njen simbol nego je svojom dubokom h u m a n o u simbol svih iskrenih stremljenja od najstarijih vremena pa do danas. T o j e delo koje je bilo razumljivo ljudima pre 6000 godina, a ostalo je razumljivo i d a n a n j e m o v e k u , ^/simbol k o j i kroz ta nebrojena stolea nije ostario, nego je ostao v e n o mlad, kao da se domogao one u d e s n e trave "besmrtnosti k o j u je tako grevito traio, n a a o i zauvek izgubio glavni junak toga dela. N i onih vie od 2500 godina, koje je provelo u tami p o d z e m n o g sveta, nije mu oduzeto nita od lepote i sveine. T o j e ep o u r u k o m kralju G i l g a m e u iz stare mezopotamske knjievnosti. 44

M e u svim eposima, legendama i mitovima ove knjievnosti, ep o G i l g a m e u je po svom obimu najvei, a po sadraju najvredniji i najsavreniji. Iako je kao celina sastavljen g k o J T O ^ ^ on je nesumnjivo nastao, bar u pojedinim svojim delovima, u dalekoj sumerskoj prolosti. Bio je preveden i na huritski i hetitski jezik. I ovaj je ep poznat u nekoliko varijanata kao i eposi o stvaranju sveta i Itarinom putu u pakao. U jednoj se Gilgam e zove N i m r o d ( N i m r u d ) , u drugoj Izdubar, dok se E n k i d u naziva i Ea-bani, a u jednoj novijoj babilonskoj varijanti U t n a p i t i m o v o je ime Kasisatra, od kojeg je i nastalo grko ime Ksisutros. Sve ove varijante imaju uglavnom isti sadraj.\GilgameSovo prijateljstvo s E n k i d u o m , njiho va z a i e d n i k a T j o r r J a ^ ^ Enkidimva ^TTTrfTPtn^timova pria o velikom potopu i Gilgam e o v put u podzemni svet. ^ ^ P l a v n i junaic epa G i l g a m e , ovek b o l a j , r a d o s t i | . bio fe kralj u U r u k u . K a o to su kraljevi pre potopa potpuno legendarne linosti, o e m u nam svedoi njihova neverovatna starost i duina vladanja (8 vladara vladalo j e , navodno, preko 200.000 god.), tako ni svi vladari posle potopa p r o n a e n i u kraljevskim listama, koje su sastavljene neto pre 2000 god. pre n . e., nisu jo o s l o b o e n i legende, nisu potpuno uli u istorijsku s t v a r n o u njihova duina vladanja, iako k r a a od onih pre potopaTipak je neverovatna. T r i prve dinastije posle potopa, ona iz Kia sa 23 kralja, iz U r u k a (Ereha) s 12 kraljeva i ona iz Ura sa 4 kralja, trebalo bi da su vladale otprilike istovremeno. Prema natpisu na ploi koji je L . Wooley n a a o u r u e v i n a m a hrama k o d Tel el-Obeida, kako je ranije spomenuto, hram je podigao A-ani-pada, sin Mes-anipade, kralja Ura. To b i , prema^tome, bio drugi kralj I dinastije iz U r a , k o j i u kraljevskim listama nije spomenut, a time je dokazano da ova dinastija nije vie legendarna nego istorijska. A p o t o 45

je otprilike istovremeno vladala i dinastija iz U r u k a , u koj o j je kralj G i l g a m e peti po redu, to se i njegova legendarnost nalazi ve na rubu istorijske stvarnosti. Vladao je u U r u k u , posle svih pustolovina uvek se ponovo v r a a o u U r u k , a po povratku s b e z u s p e n o g puta u podzemni svet umro je u svojoj palati u U r u k u . U jednoj himni G i l g a m e se slavi kao heroj i sudija pokojnika: G i l g a m e u , savreni kralju, Sudijo A n u n a k i j a , uzvieni ispitivau, Najznatniji m e u ljudima, K o j i o k o m o b u h v a t a sve strane sveta, Upravitelju zemlje, gospodaru podzemlja! T i si sudija i ispituje kao bog.

Ovde treba spomenuti da su n a r o i t o u prvo doba sve umrle kraljeve smatrali bogovima, pa su i m tu ast esto j o i za ivota ukazivali. Mnogi su vladari dodavali svome imenu ime nekog boga kao npr.: Amar-Sin, Rim-Sin (Sin bog meseca), Nabupolazar, Nabunaid (Nabu, bog mudrosti i trgovine), Nergal-ar-uur (Nergal kralj podzemlja), pa njegov sin L a b a i - M a r d u k , A m e l - M a r d u k (Marduk, glavni babilonski bog) i mnogi drugi. ^Druga linost epa, E n k i d u , divlji ovek stepe, koga je od blata stvorila A r u r u , boginja oblikovanja, ^razlikovao se od ostalih ljudi time to je po e l o m telu bio kosmat, ali koga je posle m e u s o b n e borbe vezalo iskreno prijateljstvo s kraljem G i l g a m e o m . M o d a je ovo i n e h o t i n a simbolika gde se u tako bliskom odnosu nalazi kralj (dve treine bog, a j e d n o m t r e i n o m ovek) s biem koje j e , istina, b i lo o v e k , ali svojim vanjskim izgledom i n a i n o m ivota (sa gazelama jede travu, sa stokom loe v o d u ) vie liilo na ivotinju.
N

U t n a p i t i m (mladica o v e a n s t v a ) , Gilgameov praotac, k o j i je sa svojom e n o m posle velikog potopa stekao besmrtnost, bio je poreklom iz u r i p a k a ( u r u p a k a ) . Nije poznato da l i je bio k r a l j , ali u kraljevskim listama od pre potopa osmi, poslednji k r a l j , vladao je u u r i p a k u , no ime m u nije poznato. U t n a p i t i m o v l a a r U r - a n a b i prikazan je kao jednostavan o b i a n ovek. O n je jedini mogao da plovi preko Svetskog m o r a i V o d a smrti. Isto su tako sporedne i jednostavne linosti lovac i njegov otac. Humbaba, u d o v i n o bie, kako je opisaiLu e p u ^ r t o nas p o d s e a na bikove s ljudskim glavama k o j i su kao skulpture nadnaravne veliine ukraavali portale mnogih kraljevskih palata Babilonije i Asfrije. B i o je uvar Kedrove u m e , ali je uznemiravao ljude u bregovima, pa je uvredio i samogJamaa^Jioga sunca. Zajedno sa u d e s n i m nebeskim b i k o m , koga je na Itarin zahtev poslao A n u da ubije G i l g a m e a jer je uvredio Itaru jedini su predstavnici zla u ovome epu. N j i h su zajedniki savladali G i l g a m e i E n k i d u , to se i ovde m o e p r o t u m a i t i kao pobeda dobra nad zlim. O bogovima koji i u ovom epu upravljaju ljudskim sudbinama, stvaraju ljude i unitavaju ih (veliki potop), re e n o je potanje u dodatku. / O d mesta u kojima se zbivaju dogaaji ovoga epa, u prvom redu, treba spomenuti grad U r u k ^ O n j e , uz ostale sumerske gradove, bio jedan od centara rane sumerske kulture ./Leao je uz Eufrat, k o j i danas, menjajui kroz vekove s v o j tok, tee oko 10 k m zapadno od njegovih ruevina. Isto tako pomerio je i Tigris svoj tok n e t o prema istoku. Grad je bio opasan visokim bedemom. ulgi, drugi kralj I I dinastije iz Ura (2278-2228. pre n. e.), spominje u jednom^natpisu veliki zid k o j i su nazivali G i l g a m e o v i m . Osim kraljevske palate, u U r u k u su bili sagraeni hramovi i itnice. Tako je otkopan jedan hram sa vie prizemnih
'-V.

47';

prostorija uz dugo dvorite. Prema prvom spratu hrama vodilo je s t e p e n i t e , a koliko je hram bio visok, nije poznato. D r u g i uruki hram s a g r a e n je na asfaltnoj podlozi, a zidov i s u n u t r a n j e strane bili su obojeni belo i crveno i l i ukraeni mozaicima u vie boja. U jednom od njih nalazio se i veliki Itarin k i p , k o j i su Elamci p r i l i k o m osvajanja sumerskih gradova i razoren ja U r u k a odneli u svoj glavni grad Suzu, odakle ga je vratio u U r u k tek posle vie od 1500 godina asirski kralj Asurbanipal. U ovom je gradu p r o n a e n a bazaltna stena na kojoj su u reljefu prikazane dve scene iz lova, jedna iznad druge. U prvoj lovac probada lava kopljem, a u drugoj ga g a a strelom. Najstarije glinene ploe sa slikovnim pismom potiu t a k o e r iz U r u k a , pa nije ni u d o to se G i l g a m e u pripisuje i njegov izum. Iz knjinice ovog grada pribavio je Asurbanipal prepis epa o G i l g a m e u . Stepa i polja esto se spominju kao mesta gde su se tak o e r zbivali dogaaji. Breg b o g o v a , k o j i opkoljava Kedrova u m a , dvaput je bio cilj G i l g a m e o v a putovanja: p r v i put s prijateljem E n k i d u o m u potrazi za H u m b a b o m , a drugi put kada je sam putovao traei praoca U t n a p i t i m a . Idui za t i m ciljem, krenuli su prema severu. Taj breg je verovatno Libanon jer kedrova ima samo jo u I n d i j i i severnoj A f r i c i . D r u g o putovanje vodilo ga je kroz planinu M a u . Na geografskim kartama staroga sveta zapisano je u severnom delu Mezopotamije ime planine Masius. Iako nas ovo ime p o d s e a na planinu M a u , malo je verovatno da su nju smatrali onom legendarnom planinom kroz iji klanac prolazi n o u sunce i k o j i m je iao i G i l g a m e . Iza V r t a bog o v a nalazi se, prema opisu u epu, Svetsko m o r e . D a l i je to bilo Sredozemno more, koje se prostire zapadno odmah iza Libanona, t e k o je rei. Isto je tako t e k o ustanoviti gde j e bilo U t n a p i t i m o v o ostrvo koje su opkoljavali umni pliaci Voda smrti, a do kojeg se dolazilo 48

plovei Svetskim m o r e m . Mesto sa kojeg se polazi na U t napitimovo ostrvo nalazi se, prema epu, na uu r e k e . Spominje se i s l a t k o v o d n o m o r e . Sumercima je u najstarije vreme bila poznata slana v o d a Perzijskog zaliva i slatka v o d a Eufrata i Tigrisa, koja je p r i estim poplavama mogla biti slina s l a t k o v o d n o m m o r u . I u epu o stvorenju sveta m e a n j e slane i slatke vode predstavljalo je prvobitni haos. M e u t i m , slana i slatka voda nalazi se na jugu, a G i l g a m e je putovao na sever. T o bi se moglo protumaiti tako to su se Sumerci, stvarajui ovaj ep o Gilgam e u , slobodno sluili ovim pojmovima p r e m e t a j u i i h prema potrebi i razvoju d o g a a j a . N o , slatke vode ipak ima i u severnom delu Mezopotamije, npr. jezero V a n . Na povratku G i l g a m e se kupao u jednom jezeru kada m u je zmija ukrala travu b e s m r t n o s t i . ^Ep se m o e podeliti na dva gotovo jednaka d e l a . / U prvih sedam ploa redaju se dogaaji s izvesnom vedrinom i b o r b e n o u , ali ve s a d r e klice m r a n e ovek ove sudbine koja se polako pribliava. D r u g i deo epa, od osme do dvanaeste p l o e , zastrt je nekom uzvienom setom, a glavni motivi su strah od smrti i tenja za venim i v o t o m . X L prvom delu opisan je G i l g a m e o v odnos prema spoljnjem j>yetu, a u drugom, njegov odnos prema samom sebi, pre- ! ma svom u n u t r a n j e m najintimnijem biu. U vernom dru- J govanju i dubokom prijateljstvu s E n k i d u o m , G i l g a m e : doivljuje teak udarac prijateljevom smru. Oseaj gubit ka bliskog bia, k o j i , kako se po svemu ini, G i l g a m e j o nije a o i v e o , menja ga iz osnova. U osmoj ploi, koja se m o e smatrati prvim vrhuncem epa, ka kojemu, u vrlo dobro smiljenoj gradaciji, sve upravo neodoljivo i sudbinski tei, G i l g a m e tuguje i jadjkuje za prijateljem. Njegove j jednostavne rei duboko nas diraju, i m i sa divljenjem mo- : e m o ustanoviti da se ovek od pre 6000 godina plemenitou i dubinom svojih oseanja nita nije razlikovao od o-

49

veka novijeg vremena i da je ta svoja oseanja i misli umeo da iskae u s a v r e n o m p e s n i k o m o b l i k u . Zato s pravom m o e m o ovih nekoliko stranica u b r o j i t i m e u najbolje koj e su u starijoj knjievnosti napisane.
yTHanmuTHMoBa osaj en Kao Ca BemiKa npma emno/ta, o BCJIHKOM noTony ia yKnana ce y

K a d su bogovi stvorili ljude, smrt su odredili za n j i h , a ivot zadrali za sebe. Ugledavi U t n a p i t i m a , ljudskim l i k o m : ti nisi n i vei n i iri od mene, t i si m i slian kao otac sinu. T i nisi drugaije g r a e n nego j a , i t i si o v e k kao i j a . G i l g a m e m u upravo zavidi na s t e e n o j besmrtnosti i pita: G i l g a m e je z a u e n njegovim

iaycTaBJi>ajyhii oHa je

TpeHyxaK TOK JXCO ena. yTH-

;ioral)aja.

^paMaTCKe

crrpaHe

HajBpcuHHju 6oroBH

3aHMMJiHBa je CKOM

cueHa y Kojoj cy oniicaHH K o j y c y carvni

Kai<o n o ^

crpauiHe Henoro,ae,

loa'JBajin:

p o b e g o e i p o p e e se na A n u o v Breg bogova. u u r e n i kao psi gurahu se m e u sobom. ini se kao da je nepoznati pesnik jedva d o e k a o da bogove, k o j i su bili t o l i k o uzvieni nad ljudima i k o j i h su se svi" b o j a l i , p r i k a e bednima i n e m o n i m a pred p r i r o d n i m sila-/ ma, o b i n i m smrtnicima koje j e obuzeo neopisiv s t r a h / N i je m u ni to bilo dosta, nego i h j o zlurado u p o r e u j e s psima. Sve nam ovo dokazuje kako su njihovi bogovi, stvoren i prema ljudskom o b l i k u , prema ljudskim vrlinama i manama, doista bili bliski ljudima i morali d a trpe k a o i l j u d i . O d osme p l o e pa dalje G i l g a m e j e utelovljenje oveko-^ vog^straha od smrti i tenje za besmrtriou. O n ne m o e da shvati da e i on m o r a t i da se smirTi da ne ustane d o v e k a kao njegov prijatelj E n k i d u . Hvata ga p a n i a n strah. O n sam k a e : | Z a r n e u i j a , i ja kao E n k i d u umreti? S D u a m i je razrivena bolom. ' ' U p l a i o sam se smrti i zato j u r i m preko stepe. A l i tu nema p o m o i . U t n a p i t i m i njegova e n a s l a a r e m U r - a n a b i j e m poslednji su m e u ljudima k o j i su stekli besmrtnost jer: 50

K a k o si samo dospeo u s k u p t i n u bogova, kako si traio i n a a o ivot? Jo pre nego to m u j e ispriao kako je dolo do potopa i kako je stekao besmrtnost, U t n a p i t i m m u na vrlo slikovit nain prikazuje prolaznost svega to ivi, pa i o v e k a : Zar ptice kulilu i kiripa uvek gledaju p r o l e e ? Zar e njihovo oko doveka gledati sunce? Otkada su dani z a p o e l i , nita nije trajno. Ne lie l i jedno drugom n o v o r o e n o dete i smrt? Zar nisu oboje o b e l e e n i znacima smrti? Retko je kada ova jedinstvena filozofska misao tako uverljivo i jasno i z r e e n a . U ovoj istini krije se klica pesim i z m i , glas podzemnog sveta koji zove, ali koji ovek priguuje i zatomljuje u sebi, zaboravlja ga u ivotnoj borbi i u tenji za s r e o m , u tenji da se nauiva svih radosti ivp-

51

ta. A l i on e se jednoga dana j a v i t i , taj neumoljivi glas, i ta o v e k u preostaje nego da se p o m i r i s ljudskom sudbin o m ? G i l g a m e je grevito teio za b e s m r t n o u ijkad mu zmija ukrade travu k o j o m se ta besmrtnost m o g l a _ s t e i n a s duboko dira G i l g a m e o v o oajanje:
i

istorija koja se i u starom vremenu, a n a r o i t o u istoriji Asirije, vie pisala o k r u t n o u nego saueem i ljubavlju za o v e k a . A k o ovo stanje G i l g a m e o v e potitenosti i teskobe zbog straha pred s m r u ostavimo po strani, mada se ono v i e i l i manje u veoj i l i manjoj meri javljalo i k o d drugih ljudi u staro doba kao i danas, onda nam ostaje da jo jednom paljivo p o s l u a m o onaj drugi glas t i h davnih vremena. Kralj G i l g a m e i j t e p s k i ovek E n k i d u stoje jedan pored drugoga"Tcao^prijatelji i b r a a Smrt o v o g j i r ^ o g _ p r ^ s t a v lja za G i l g a m e a t a k V t e a k m o e nadoknaditi. T u j e , dakle, vrednost o v e k a pojedin ca uzdignuta iznad istorijskihzbivanjaJih..vremena Kakvo je z n a e n j e tada imao o v e k o v ivot? Zar nije Senaherib hiljadama ivih zarobljenika dao oderati k o u , hiljade nabijati na kolac i ive uziivati u gradske bedeme Ninive? Zar nisu i dalje kroz sve vekove ljudi bez razloga b i l i m u e ni i ubijani? Podsetimo se samo kako su rimski carevi slali nebrojene ljude da ih razdiru divlje zveri radi uveseljavanja gledalaca i l i kako je isto tako ogroman broj ljudi goreo na l o m a a m a srednjega veka po celoj Evropi u ime najvie i najsvetije pravinosti. A sve su to bili nevini ljudi koji nisu mogli shvatiti ta se to i zato se to s njima ini. Naprotiv, u plamenu l o m a a nestao je veliki broj naprednih i uenih l j u d i , k o j i su zaista bili svetio svoga v r e m e n a . Kakve l i strane ironije! Zar nisu posle toliko hiljada godina moderni Senaheribi, ne nauivi nita o humanosti, sluei se, na alost, tekovinama nove civilizacije, milione ljudi i dalje slali u smrt i muili i h na razne druge rafinirane n a i n e ?
J t

Z a koga su se U r - a n a b i , trudile moje ruke? Z a koga krui i istie krv moga srca? Radio sam, ali meni samom to nije donelo nita dobro. Za crva k o j i gmie u zemlji dobro sam uinio! G i l g a m e , ovek bola i r a d o s t i , ali vie bola i patnje nego radosnog uivanja, ne gubi nadu. Kao to svake godine I t a r provaljuje u pakao u potrazi za svojim ljubavnik o m , bogom Tamuzom, tako i on eli da kao poslednje utoite u svom jadu vidi umrlog prijatelja Enkidua, i od njega lino sazna zakon ivota i smrti. A l i E n k i d u je mogao da m u k a e samo ovo: E n k i d u , prijatelj, koga je tvoja ruka dodirivala, postao je blato zemlje, pun je p r a i n e , potonuo je u prah, prah je postao. Dugo i m u n o je bilo putovanje, oajna borba za smislom ivota, ali je sve bilo uzalud. Bez utehe, koju nije mogao da n a e ni u podzemnom svetu kod svog najboljeg prijatelja, G i l g a m e umire. Svojom dubokom h u m a n o u ovaj ep se uzdie iznad krvavih stranica istorije ove zemlje dveju reka. Bila je to 52

Zar nam se ovaj ep ne ini kao poziv na m e u s o b n o bratstvo bez obzira na razlike koje dele ljude na rase, narode i kaste? A l i ovaj poziv nije daleko dopirao. Pre nego to su ga mogli uti drugi narodi, on je ironijom sudbine preko 53

2500 godina bio zanemeo pod r u e v i n a m a n e k a d a n j i h raskonih palata. M e u svim ostalim eposima ove knjievnosti, u k o j i ma se bogovi m e u sobom bore za prevlast i l i pojedinac eli da se dokopa vlasti, pa ak i otac prevarom sinu u s k r a u j e besmrtnost,[u ovom epu G i l g a m e o v e tenje se uzdiu iznad ljudske sebinosti. Iako se iz straha pred smru dao u grevito traganje za venim i v o t o m , i to za sebe lino, im se domogao one u d e s n e trave koja m u to o m o g u u j e , on ne jede od nje, kako bi se to o e k i v a l o , nego o d l u u j e : H o u da je odnesem u m o j , zidom u t v r e n i U r u k , dau svima junacima da j e d u od nje, h o u da je podelim mnogima. Ne ini l i nam se G i l g a m e o v l i k vei od Prometeja, k o j i je od bogova ukrao samo vatru i doneo je ljudima, dok je G i l g a m e hteo da ljude uini besmrtnima, dakle ravnim bogovima? A l i G i l g a m e , ovek vie patnje nego radosti, nije mogao da uspe u tom. Iako dve treine bog, a j e d n o m tre i n o m o v e k , sudbina k o j u su m u odredili silni A n u n a k i , veliki duhovi, i M a m e t u m , koja stvara s u d b i n u , neminovno ga je vodila u smrt. Nije mogao da izvri delo, ostao je^ samo simbol. Kao sve tla t a k a iji zrak, premoujui ponore prostora i vremena, ^dopire do nas, ovaj ep svetli d i r l j i v i m sjaj e m ovenosti kroz strahote svih vremena, pozivajui Iju-1 de da ga slede i da ispune to starodrevno, jedno od prvih zavetanja koje je ostalo kao batina svim poznijim pokolenjima pa i nama danas.jDa l i e m o tu daleku p o r u k u razumeti, ovisi o nama samima, o naoj dobroj v o l j i , o naoj spremnosti da kroz nejasni i nerazumljivi u m vekova razaberemo i u j e m o tuni glas n e u t e e n e d u e i slomljenog srca, glas u r u k o g kralja G i l g a m e a . Stanislav Preprek 54

GILGAME
SUMERSKO-BABILONSKI EP

Gilgame Reljef iz 8. veka pre n.e., visok 4,75 m Pariz, Louvre

PRVA PLOA Sve je video o n , gospodar zemlje. Upoznao je svakoga i svaije znanje i delo, sve je razumeo. Video je ivot i rad l j u d i . Izneo je na svetio tajne i skrivene stvari. Mudrost, kao ponor duboka, bila m u j e jasna. D o n e o je vesti iz vremena pre velikog potopa. D u g i m putem iao je u daljinu. M u n o je bilo dugo putovanje i tegobna vonja. Svu m u k u dao j e patnik napisati klinovima. U tvrdom kamenu uklesana su sva dela i sve patnje. G i l g a m e , pobedonosni j u n a k , sagradio je zid oko U r u k a . Visoko kao breg die se sveti hram u u t v r e n o m gradu. v r s t o , kao o d t u a , lei nasuti temelj. Pod zatitom uzviene k u e , u kojoj prebiva bog neba, daleko se p r u a itnica grada, prekrasno s p r e m i t e . Sjajnom belinom blista u svetlu kraljevska palata. Ceo dan stoje straari na bedemima, a i nou bdiju ratnici.

Samo jedna treina G i l g a m e a je ovek, a dve treine bog. S divljenjem i strahom gledaju g r a a n i njegov l i k , po lepoti i snazi nikada mu nisu videli ravnog. Lava tera iz svog sklonita, hvata ga za bradu i probada. Divljeg bika lovi brzinom i snagom svog luka Njegova re i govor u gradu su zakon. Sinu je vanija kraljeva volja nego o e v a elja. i m sin postane ovek, u slubi je velikog pastira kao ratnik i lovac, uvar stada, nadzornik gradnje i pisar ili sluga svetog hrama. G i l g a m e ^ ^ o v e k J b o l a i radosti, nije umoran. Z a njega, jaKoga, divnoga, mudroga, moraju da rade mladi i stari, moni i neznatni. U r u k o v sjaj treba da si ja pred svim gradovima zemlje. G i l g a m e ne p u t a ljubavnicu njenom dragom, ni k e r k u silnoga njenom j u n a k u . Njihovo jadikovanje dopire do velikih bogova, bogova neba, gospodara svetoga U r u k a : Vi ste stvorili m o n o g divljeg bika i bradatog lava. G i l g a m e , na knez jai je od njih. N e e t e nai njemu ravnoga. Silna je njegova m o nad nama. 60

Ne p u t a ljubavnicu njenom dragom, N i k e r k u junaka njenom m u u . Njihovo jadikovanje u o je A n u , bog neba. O n pozove veliku A r u n i j boginju vetu oblikovanju. Ti si, A r u r u , stvorila ljude i ivotinje zajedno sa M a r d u k o m , j u n a k o m . Stvori sada l i k k o j i b i bio slian G i l g a m e u , bie koje bi bilo kao o n , no ne samo pustinjska ivotinja. Neka zatim d o e taj silni u U r u k . Neka se bori s G i l g a m e o m , a tada budi spokojan, U r u e ! Kad to u A r u r u , stvori u mislima bie kao to je e l e o A n u , bog neba. Ona opra ruke, uze blato i ovlai ga svojom b o a n s k o m majinskom pljuvakom. Oblikova J i n k i d u a , stvori junaka oivljenog k r v l j u i dahom borbenog boga Niniba. Sada on stoji sam u stepi, dlakav po e l o m telu. Kao u e n e talasa m u se duga kosa, p r u a se kao penica. Nita ne zna o zemlji ni o ljudima. Krznima je odeven kao Sumukan, bog njiva i stada. Sa gazelama jede travu po polju. Sa stokom pije na z a j e d n i k o m pojilu. Sa m n o t v o m ivotinja gura se u reci. Na tom pojilu neki lovac postavi zamke. E n k i d u se suprotstavi tom o v e k u , k o j i je dolazio da poj i svoju stoku. 61

Jednog dana, pa i drugog, i treeg stoji E n k i d u pretei t u na p o j i l u . Lovac ga opazi i dugo gleda netremice. Sa stokom se vraa natrag u tor. Spopada ga srdba, unezverena i m r a n a lica vie od besa. B o l obuze njegovo srce, jer se uplaio. E n k i d u m u se priinio kao udovite iz planine. Lovac p o d i e glas i ree svome ocu: O e , neki je ovek d o a o izdaleka, sa planine, ini se kao da je potomak A n u a . Silna je njegova snaga, neprestano luta po stepi. Zajedno sa ivotinjama stoji na n a e m pojilu. S t r a a n je njegov l i k , ne smem m u se pribliiti. Zasuo je j a m u za hvatanje k o j u sam iskopao, pokidao zamke koje sam postavio. Tako su m i izmakle iz r u k u sve poljske ivotinje. Otac r e e sinu, lovcu: Idi u U r u k G i l g a m e u . G o v o r i m u o neukrotivoj snazi divljega. I z m o l i za sebe mladu e n u koja se posvetila Itari, boginji ljubavi, i odvedi je sa sobom. K a d stoka d o e na pojilo, neka ona zbaci sa sebe svoju o d e u da bi on uzeo bujnost njenog tela. K a d je ugleda, pribliie j o j se. Tako e se otuiti stoci koja je s n j i m rasla po polju. Lovac saslua oeve rei i otide. 62

U p u t i se prema U r u k u , u e kroz kapiju, stie pred kraljeva vrata i pred kraljem pade niice. Tada p o d i e ruku i ovako j e e G i l g a m e u : N e k i je ovek d o a o izdaleka, s planine. Njegove snage su silne kao vojska nebeskog boga. V e l i k a je njegova m o u celoj stepi, neprestano luta po polju. Noge su m u stalno sa stokom na p o j i l u . S t r a n o ga je gledati, ne smem da m u se pribliim. O n me spreava da kopam jame, da p o l a e m m r e e i postavljam zamke. Zatrpao m i je jame, razderao m r e e i pokidao zamke. T a k o su m i izmakle iz r u k u ivotinje moga polja. G i l g a m e r e e njemu, lovcu: Idi samo, moj love, povedi sa sobom mladu e n u iz svetog I t a r i n o g hrama. Odvedi m u j e . K a d on d o e sa ivotinjama na pojilo, neka ona zbaci sa sebe odelo da b i uzeo bujnost njenog tela. K a d je ugleda, on e j o j se pribliiti. T a k o e se on o t u i t i stoci koja je rasla s n j i m u polju. Lovac saslua njegovu r e i ode. Dovede mladu e n u iz Itarinog hrama. O n i p o o e i gonjahu mazgu najkraim putem. T r e e g dana stigoe i o b r e t o e se na o d r e e n o m polju. 63

Lovac i e n a spustie se na tlo nedaleko od pojila. Jedan dan, pa i drugi dan zadrae se na istom mestu. Stoka dolazi i pije na p o j i l u . Vodene ivotinje se guraju u reci. T u je i on, Enkidu, s n a n i J p o t o m a k neba. Sa gazelama jede travu, sa stokom zajedno loe vodu. i v o se gura s m n o t v o m u vodi. Pogleda ga sveta e n a , njega, o v e k a punog snage, divljeg momka, o v e k a s planine. O n hoda preko polja, m o t r i unaokolo, pribliava se. Tu je on, e n o ! O t k r i j svoje grudi, otkrij breuljak radosti da bi uzeo bujnost tvoga tela! Ne ekaj d u e , pogledaj njegovu radost! K a d te ugleda, on e t i se pribliiti. Uzbudi p o u d u u njemu, primami ga u zamku e n e ! O t u i e se svojoj stoci, koja j e rasla s njim u polju. Njegova e prsa vrsto na tebi poivati! Tada e n a otkrije svoje grudi, otkrije breuljak radosti da bi on uzeo bujnost njenog tela. Ona ne o k l e v a e i opazi njegovu p o u d u . Spusti svoju o d e u , a on je ugleda i baci na zemlju, Uzbudila je p o u d u u njemu, primamivi ga u zamku e n e . v r s t o su poivala njegova prsa

na svetoj slubenici b o j o j . B i l i su sami. est dana i sedam noi upoznavao je E n k i d u e n u , sjedinivi se s njom u ljubavi. Z a s i e n bujnou njenog tela, p o d i e E n k i d u lice i pogleda po stepi. Pogledom je traio ivotinje. Tek to su ga ugledale, gazele u skoku p o b e g o e . Poljske su ivotinje uzmicale pred njim. u e n j e obuze Enkidua. M i r n o je stajao kao prikovan. Okrenu se eni i sede do njenih nogu. Pogleda je u oi, i kad ona progovori, njegove je ui sluahu: E n k i d u , t i si lep, t i si kao bog! Z a t o hoe da juri s divljim ivotinjama po polju? P o i sa m n o m u U r u k , u grad opasan bedemima. D o i u sveti hram, prebivalite A n u a i I t a r e ! D o i u sjajnu k u u u kojoj stanuje G i l g a m e , primeran junak. S n a a n kao divlji bik, on m o n o vlada, njemu ravnog nee nai u n a r o d u . T a k o mu r e e , a on se obradova tome to je u o . Enkidu ree njoj, slubenici I t a r i n o j : U s t a j , e n o moja! V o d i me u sveto prebivalite A n u a i I t a r e , tamo gde boravi G i l g a m e ,

primeran junak, gde vlada on, divlji b i k , silan m e u ljudima! H o u da ga izazovem na borbu, zvonkim glasom zvau jakoga, objaviu usred U r u k a : ,1 j a sam silan!' Tako u ui i promeniti sudbinu. Rodio sam se u stepi, snaga je u m o j i m udovima! Sopstvenim e oima gledati ta j a inim. Ja znam kako e se sve dogoditi. e n a i E n k i d u d o u do grada i u u kroz kapiju. areni su ilimi prostrti po ulicama. Ljudi hodaju u belim odelima i s vrpcama oko glave. Iz daljine bruje harfe i zvue frule. Sveanost je svetkovala danju i nou. Lepo razvijene devojke, pune ivota u svim udovima, igraju prolazei. Kliui digoe junake iz njihove odaje. Sveta e n a ulazi prva u Itarin hram. Iz svetita uzima s v e a n o odelo. Sjajnim odelom k i t i Enkidua, krepi ga hlebom i vinom s oltara boginj Pribliuje m u se jedna p o s v e e n a i vidovita i ree mu ovako: Enkidu, neka t i veliki bogovi podare dug ivot! H o u da t i p o k a e m G i l g a m e a , o v e k a bola i radosti.

Treba da ga vidi i p o g l e d a m u lice, kao sunce sjaji m u o k o . O d miia, tvrdih kao t u , jedar je njegov visoki stas. Njegovo je telo puno u k r o e n e suvine snage. Nije umoran n i danju ni n o u . Izaziva strah kao A d a d , bog oluje. a m a , bog sunca, milostiv je G i l g a m e u . Ea, bog dubine, podario m u je mudrost. B o a n s k o trojstvo izabralo ga je za vladara i prosvetlilo m u pamet. Pre no to si siao s planine i d o a o iz stepe, ve te je slutio G i l g a m e . Sanjao je u d a n san u U r u k u . Probudio se iza sna, priao je majci san i rekao: , M a j k o , ove sam noi video n e o b i a n san. Zvezde su stajale na nebu. Tada one p a d o e na mene kao sjajni ratnici. Vojska je bila kao jedan ovek. P o k u a o sam ga p o d i i , ali m i je bio p r e t e a k . P o k u a o sam da ga otrgnem, ali ga nisam mogao ni p o m a i . L j u d i sa U r u k a stajali i posmatrali prizor. Sagibali su se i ljubili m u noge. Tada sam ga stisnuo kao e n u , prevrnuo tako da sam leao na njemu - i bacio ga k t v o j i m nogama. T i si ga primila za sina i stavila uza me kao brata.' R i a t , gospodarica i majka,

zna da tumai snove i objasni ovako sinu, knezu: ,To t o si video zvezde na nebu i kako je Anuova vojska pala na tebe kao jedan ovek, ti ga hteo podii, no bee t i p r e t e a k , hteo ga stresti, a nisi mogao, to t o si ga stisnuo kao e n u i bacio k m o j i m nogama, a j a ga primila kao sina, to znai: doi e jedan j a k i . Kao m n o t v o T i i M njegove snage. Izazvae te na borbu, borie se s tobom, Nad njim e biti tvoja ruka, leae do mojih nogu. U z e u ga za sina, bie t i kao brat. D r u g e t i biti u borbi, bie t i prijatelj.' Pogledaj, E n k i d u , to je san i t u m a e n j e gospodarice i m a j k e . Tako je govorila p o s v e e n a i vidovita, a E n k i d u napusti uzvienu Itarinu k u u .

DRUGA PLOA E n k i d u p r e k o r a i prag hrama i stupi na ulicu. Svetina se zaudi kad ugleda stepskog o v e k a . Njegovo s n a n o telo nadvisuje sve silne u gradu. Kao talasi sputa m u se duga brada i kosa. J u n a k iz A n u o v i h Bregova d o a o je u g r a d . Junaku iz U r u k a p r e p r e u j e put u svetu k u u . Sva se vojska skupila i nastupa protiv njega, ali je odbija njegov p r e t e i pogled. Pred u d e s n o m pojavom klanja se narod, pada m u pred noge i boji se kao dete. Kao bogu. G i l g a m e u je prostrta postelja od ilima u hramu da se kralj sjedini sa samom I t a r o m , boginjom plodnosti. G i l g a m e izlazi iz svog dvora i pribliuje se. E n k i d u stoji na dverima hrama i prei m u da u e . Kao dva rvaa hvataju se u kotac na ulazu svete k u e , i dalje se bore na ulici.

68

Kao vojska lei E n k i d u nad pastirom zemlje. Tada ga ovaj stite kao e n u i prevrnu tako da je leao iznad njega. P o d i e ga i baci majci pred noge. D i v i se narod G i l g a m e o v o j snazi. U oajnoj srdbi vie na njega E n k i d u . Z a m r e n a je i uskovitlana kosa m o n e glave. O n je d o a o sa stepe, pa nije poznavao n i _ m ^ k a z a . n i j b r i j a ^ E n k i d u siTuspravi i pogleda protivnika. M r a n o postade njegovo lice i t m u r j n j i j e g o v izgled. Ruke m u p a d o e na umorna bedra, oi m u se n a p u n i e suzama. R i a t , gospodarica i majka, uhvati ga za ruke: Ti si moj sin, danas sam te rodila. Tvoja sam majka, a ovaj ovde t i je b r a t . E n k i d u otvori usta i ree Riati gospodarici: M a j k o , ja sam u borbi n a a o b r a t a . Gilgame mu ree: Ti si moj prijatelj, bori se odsada uza me! D a bi zatitio kedrove u dalekoj umi bogova, B e l je postavio uvara Humbabu na strah ljudima. Njegov glas je kao zavijanje oluje, dahom njegovih usta umi d r v e e , strano hui njegovo dahtanje. Svako ko zalazi u planinu kedrova boji se stranog u v a r a u m e . 70

K o god se priblii svetom gaju dre celim telom. G i l g a m e ree E n k i d u u : H u m b a b a , uvar Kedrove u m e , uvredio je boga a m a a , sudiju duhova i ljudi. Postavljen za u v a r a svetih kedrova, ne potuje nikakve granice, izlazi iz u m e na uas ljudima. O n ini da drvee umi kao urlanje bure. Svakog ubija ko god se^JribHi. I jakoga rui njegova ruka. M o j e srce trai da p r o n a e m stranoga i da ga savladam. Prijatelju, m i n e e m o besposleno mirovati u U r u k u , n e e m o r a a t i decu u I t a r i n o m hramu, poi e m o za pustolovinama i j u n a k i m delima. S tobom u opet l o v i t i po stepi. E n k i d u ree prijatelju G i l g a m e u : M o r a da je straan Humbaba, kome idemo. K a e da je silan i s n a a n . I m i treba da krenemo da se borimo s njim? G i l g a m e ree njemu, E n k i d u u : Prijatelju, hajdemo zajedno do svetog kedra, zajedno e m o se b o r i t i protiv Humbabe i u b i e m o neprijatelja bogova i ljudi!

TREA PLOA E n k i d u u e u sjajnu kraljevu dvoranu. Njegovo srce je teskobno i tegra kao ptica nebeska. O n ezne za stepom ^~ r p o t j k i m ivotinjama. Glasno jaikiije i ne da se z a d r a t i , opet se uri iz grada u divljinu. G i l g a m e je alostan, jer je otiao prijatelj, O n se die, sakupi najstarije iz naroda, p o d i e ruku i ree knezovima: ujte me, m u e v i , i pogledajte me! Ja, ja alim za E n k i d u o m , j a , j a p l a e m zbog njega. Kao n a r i k a a diem j a d i k o v k u . ta e m i ratna sekira o b o k u , toljaga u ruci, m a o pojasu, radost u oima, sveana o d e a koja m i obuhvata telo ta e m i sve to? Podigao se demon i svu m i radost z a g o r a o . O t i a o je E n k i d u , moj prijatelj, napolju je m e u poljskim ivotinjama. O n proklinje svetu enu koja ga je zavela i usrdno se m o l i a m a u , bogu sunca. Trebalo bi da poiva na a r e n i m sagovima i da stanuje u palati meni sleva.

Silnici zemlje trebalo bi da mu ljube noge, trebalo bi da m u slue svi ljudi. H o u da ceo narod tuguje za n j i m . Neka ljudi nose a l o b n a odela, poderana i z a p r a e n a . Ogrnut lavljom k o o m juriu po polju, traiu ga u stepi. Sam, s uzdignutom r u k o m , stoji E n k i d u u stepi. Proklinje lovca, usrdno se m o l i amau i vie: a m a u , osudi prokleto lovevo delo! Uniti mu bogatstvo, oduzmi m u m u k u snagu! Neka ga m u e svi demoni, neka se pojave zmije, pred njegovim plaljivim k o r a k o m . Tako on proklinje lovca, re m u izvire iz punog srca. A onda ga n e t o nagna da prokune i zavodljivu e n u : H o u da t i odredim sudbinu, e n o ! Ne bilo kraja danima tvoga ivota! Neka moje kletve stoje nad tvojom glavom Neka t i ulica bude prebivalite, a san ugao kraj zida. Neka t i noge uvek budu umorne i ranjave. Prosjaci, o d b a e n i , izopeni u d a r a e te po obrazima. T r p i m glad i e me mui. a t o to si u meni probudila u d n j u , a ja hteo da je upoznam, to si me s mog polja odvela u grad, budi p r o k l e t a !

Rei njegovih usta u o je a m a , bog a r k o g podnevnog sunca. E n k i d u , panteru stepe, zato proklinje svetu e n u ? Ona t i je dala hranu sa stola boginje kakvu samo bog dobij a. D a l a t i je vino da pije kakvo samo kralj dobij a. Dala t i je sveano odelo i pojas. Sjajnoga G i l g a m e a t i je dala za prijatelja. V e l i k i G i l g a m e j e tvoj prijatelj. O n t i daje da poiva na a r e n i m sagovima, da stanuje njemu sleva u blistavoj kui, da t i ljube noge velikani zemlje i da t i slue svi m u e v i . U gradu U r u k u tuguju ljudi za t o b o m , nose poderana odela, posuta p r a i n o m . G i l g a m e prebacuje lavlje krzno preko lea i hita poljem. O n dolazi u stepu da te trai. E n k i d u saslua rei jakoga boga a m a a . Pred gospodom svojim bogom, umiri on svoje srce. Oblak p r a i n e zasja u daljini. a m a uini da zablista u belom svetlu. Dolazi G i l g a m e , lavlje m u krzno svetluca kao zlato. E n k i d u se vraa s prijateljem u grad. Nove boli obuzimaju Enkiduovo srce. O n govori prijatelju ta ga titi: T e k e sam snove video ove noi, prijatelju m o j .

Nebo je urlalo, a zemlja m u odgovarala drhtanjem. Sam sam se suprotstavio nekome j a k o m . Lice m u je bilo m r a n o kao n o . U k o e n o je buljio o i m a . Bio je slian s t r a n o m pustinjskom psu k o j i krgue zubima. Kao jastreb imao je snana krila i k a n d e . vrsto me je zgrabio i bacio u ponor, pustio me da zaronim u strahovitu dubinu. T e i n o m brda lealo j e n e t o na meni. Kao ogromna stena uinio m i se teret vlastitog tela. Tada je preobrazio moj l i k , a ruke m i pretvorio u ptija krila: ,Leti samo dublje, dublje u stan tame, u Irkalino prebivalite. Spusti se u stan iz koga nema izlaska onima k o j i su j e d n o m stupili u n j . I d i dole putem k o j i m nema povratka, iji smer ne s k r e e ni levo ni desno! U i u k i i u iji ljudi ne trebaju svetla. Prah i m je hrana, a blato i m je jelo. O b u e n i su u perje, s krilima kao imii i sove. Ne vide svetla, ive u t a m i . ' Tada sam stupio u prebivalite pod zemljom. T u su strgnute s glava kraljevske kape, ponieni su oni k o j i su sedeli na prestolu i k o j i su vladali zemljom od pradavnih dana. U kui tame u k o j u sam u a o stanuje sveenik i njegov sluga, 75

stanuju i sami ljubimci velikih bogova, stanuje Erekigal, kraljica zemlje i podzemnog sveta. Pred njom klei pisarica zemlje, utiskuje klinom imena u glinu i ita i h . Erekigal p o d i e glavu i ugleda me: ,Upii m i i ovoga!' Eto to je san. G i l g a m e ree njemu, E n k i d u u : U z m i svoj b o d e i posveti ga zlom duhu smrti! Dodaj tome sjajno ogledalo, neka ga ono odagna. Sutra e m o rtvovati zlosutnom sudiji U t u k i u da protera sedmoro zlih. K a d je sledeeg jutra granulo sunce, otvori G i l g a m e visoku kapiju hrama, iznese sto od elamaku drveta, napuni medom up od crvenog kamena, maslacem napuni zdelu iz lapislazulija, postavi sve na sto i ostavi bogu sunca da lie.

ETVRTA PLOA A a m a , bog sunca, ree G i l g a m e u : S p r e m i se da se s prijateljem bori protiv Humbabe! O n je postavljen za uvara Kedrove u m e . Kroz Kedrovu u m u vodi put na Breg bogova. Humbaba me j e uvredio, zato idite i ubijte ga! G i l g a m e je uo re gospodnju i pozvao sve knezove iz naroda. S E n k i d u o m je u a o u dvoranu. I G i l g a m e otvori usta i r e e : ama nas je pozvao da se borimo protiv Humbabe. Neka je mir s vama i celim n a r o d o m ! Najstariji m e u knezovima grada ustade i ree: ama je uvek titio svoga prijatelja, sjajnog G i l g a m e a . Neka njegova zatitnika ruka ne bude daleko Straan je srditi uvar Kedrove u m e . a m a , koji t i je objavio p o e t a k bore, vratio t i je prijatelja da te n e p o v r e e n o g sauva! Neka stoji uza te kao zatitnik i uva tvoj ivot, o kralju! T i , pastiru n a , titi nas od neprijatelja!

76

O n i napuste zborno mesto, a G i l g a m e ree E n k i d u u ; Prijatelju, sada m o e m o ii u hram Egalmah svetoj sveenici. Hajdemo R i a t i , majci i gospodarici! Ona je vidovita, p r e d v i a b u d u n o s t i sudbinu. Neka blagoslovi nae korake. Neka poloi n a u sudbinu u snanu ruku boga sunca. O n i odu u hram Egalmah i sretnu svetu sveenicu, kraljevu majku. Ona je razumela sve rei sina i r e e : N e k a t i a m a bude milostiv! Z a t i m stupi u k o m o r u sveanih odela. V r a t i se u svetom nakitu zavijena u belu haljinu, sa zlatnim titovima na prsima, sa tijarom na glavi, sa zdelom vode u ruci. Ona p o k r o p i p o d , a onda se uspne stepenicama tornja. Visoko gore pod slobodnim nebom uzdizao se mirisni kad. Prosipala je r t v e n o zrnevlje i digla ruku prema uzvienom a m a u : Z a t o si m o m sinu G i l g a m e u dao srce ija plahovitost ne nalazi mira? Opet si ga dotakao, jer h o e da ide dalekim putem do prebivalita Humbabe. M o r a da izdri borbu k o j u j o ne pozna. Ii e putem koji j o ne pozna.

O d dana kada p o e do dana kad se vrati, dok ne dospe do Kedrove u m e , dok ne savlada s n a n o g a H u m b a b u , dok ne osveti krivicu i ne uniti strah zemlje u sve te dane. a m a u , i kad b u d e u d e o za A j o m , za svojom ljubljenom, neka se ona odvrati od tebe! Tako neka te A j a p o d s e a na G i l g a m e a . D o k l e god t i bude uskraivala ljubavni leaj, neka t i je srce budno i neka misli na njega dok se n e p o v r e e n vrati. T a k o je izmolila p o m o e n e boga a m a a . U plaviastim oblacima dizao se kad prema nebu. Ona sie, pozove Enkidua i r e e : E n k i d u , t i j a k i , t i si m i radost i uteha. Zatiti m i G i l g a m e a , sina, i prinesi rtvu u z v i e n o m a m a u . O n i p o o e na put i o d o e prema severu. Jo izdaleka u g l e d a e Breg sveta, prebivalite bogova. Ovamo ih je~vodTo put kroz Kedrovu u m u . Kad pred sobom ugledae tamu u m e , ostavie za sobom a t o r e . Sami se pribliavahu stanovima bogova. J o izdaleka ugleda junake ^ Humbabin uvar u m e . Videvi ih kako se pribliuju, p o e im u susret. Njegovo je telo bilo odeveno u sedam a r o b n i h ogrtaa.

est ih je odloio i promenio tako da donji d o o e gore. Kao divlji bik daui od besa, dotri i zaurla stranim glasom: D o i t e samo da vas bacim jastrebovima da vas p r o d r u . A l i a m a , bog sunca, zatiti junake, uniti m o a r o b n i h ogrtaa uvara u m e . N i n i b , bog ratnika, dade snagu njihovim rukama, te oni ubie diva, Humbabinog uvara u m e . E n k i d u otvori usta i ovako ree G i l g a m e u : Dragi prijatelju, n e e m o ii dalje u u m u , niti e m o ii u njenu tamu! Svi su m i udovi kao oduzeti, ruka m i je u k o e n a . G i l g a m e ree njemu, E n k i d u u : Ne budi plaljiv, prijatelju m o j , ne budi plaljiv i kukavica. M i moramo ii dalje i samom Humbabi okrenuti svoje lice. Nismo l i ubili njegovog u v a r a u m e ? Zar obojica nismo vini boju? Napred, na Breg bogova! Uzdaj se u amaa i nee se bojati. N e s t a e u k o e n o s t i ruke. Skupi snagu i odupri se slabosti! Doi, hajdemo! Zajedno e m o se boriti. Bog sunca nam je prijatelj i on nas alje u borbu. Zaboravi na smrt. Tada nee biti nikakvog uasa.

Budimo oprezni u u m i , obazirimo se na sve strane da nas ne bi uhvatio j a k i iz svog skrovita. Bog k o j i te je zatitio u nedavnoj borbi neka sada zatiti mog saputnika! Svi e krajevi zemlje slaviti n a a imena! O n i nastavie put i stigoe do Kedrove u m e . Usta i m z a n e m e e i sami se zaustavie.

81

PETA PLOA u t e i su stajali i gledali u m u : gledaju kedrove, u u d u posmatraju visinu stabala. Gledaju u m u i daleku istinu kuda se ulazi, t u j e iroki put k o j i m prolazi Humbaba ponosnim i silovitim koracima. U r e e n i su putevi i puteljci, nainjene su lepe staze. O n i gledaju Breg kedrova, prebivalite bogova i visoko gore sveti hram boginje I r n i n i . Pred hramom stoje kedrovi u divnoj bujnosti. Putnicima godi sena d r v e a , kedrovi su puni kliktanja. Pod njima puzi trnovita ikara, a tamo se b u n j e zeleni m e u mahovinom. Mirisno cvee i povijue skrivaju se pod kedrovima u gustom grmlju. Dvostruki sat su hodali i drugi, i trei. M u n o j e postalo putovanje, sve strmiji je bivao put prema Bregu bogova. H u m b a b u nisu nigde n i videli, n i uli. N o se spustila na u m u , zvezde se pojavile i oni legoe spavati.

Rano ujutro p r o b u d i E n k i d u prijatelja: Sanjao sam san, prijatelju, a san k o j i sam video bio je zaista straan. Obojica smo stajali pred vrhom brda, tada se s tutnjavom grmljavine skotrlja stena, koja se bila nadvisila. Jedan ovek je bio smrvljen, dok smo m i obojica odleteli u stranu kao sitne poljske m u i c e , zatim smo b i l i na putu za U r u k . Tada kralj ree prijatelju: San k o j i si sanjao dobar j e . San k o j i si video, prijatelju m o j , izvanredan j e , ima dobro z n a e n j e . to si video da se breg sruio i smrvio treeg o v e k a , to znai: u h v a t i e m o i u b i e m o Humbabu. B a c i e m o u polje njegovu leinu ^ i o prvoj zori v r a t i e m o se kui. Trideset sati su putovali, nabrojali su v e trideset sati. Pred s u n a n i m bogom iskopali su j a m u , a m a u su podigli svoje ruke. G i l g a m e se uspne i stane na h u m k u i z b a e n e zemlje baci zrnevlje u j a m u i r e e : B r d o , donesi san! Daj snove E n k i d u , uzvieni amau! Hladan vetar prohuji kroz d r v e e , dolazio je straan vihor. G i l g a m e ree prijatelju da legne, pa i sam lee. Sagnuo se pred olujom kao brdska ra na vetru,

pao je na kolena i podupro umornu prijateljevu glavu. San, kakav obuzima ljude, t e k o pade na Enkidua. Usred noi nestade sna. O n se uspravi i ree prijatelju: Nisi l i me zvao, G i l g a m e u ? ' K a k o to da sam budan? Nisi l i me se dotakao? Z a t o sam tako p r e p l a e n ? Nije l i ovuda p r o a o neki bog? Z a t o m i je celo telo tako n e m o n o ? Prijatelju m o j , opet sam sanjao, a san k o j i sam video bio je straan: Nebo je j e a l o , a zemlja odgovarala urlanjem, pribliivali su se tamni olujni oblaci, m r a n o su se skupljali i gomilali, munja j e zasvetlila, oganj je suknuo uvis, oblaci su se sve vie irili, kao kia padala je smrt. J o j e d n o m zasvetle, a tada se vatra ugasi. N e k i ovek koga je ubio grom postade pepeo. Hajdemo dalje, p o s a v e t o v a e m o se na hasurama meu kedrovima. G i l g a m e otvori usta i ree prijatelju: E n k i d u tvoj san je dobar, radosno je njegovo z n a e n j e . T e k a e biti borba, ali e m o ipak ubiti H u m b a b u . M u n o se uspinju dalje sve do vrha brda, gde bujni kedrovi o k r u u j u kuu bogova.

U zaslepljujuoj belini si ja sveti toranj boginje I r n i n i . Tada se zau strahovito dahtanje, a drvee z a u m i . V i d e e samog H u m b a b u kako dolazi. a p e je imao kao lav, a TeTo pokriveno bronzanim ljuskama, na_nogama j a ^ r e b o W T a n d e , na glavi rogove divljeg bika, a rep i ud r a s p l o a v a n j a zavravali se zmijskom glavom. Ustani, Enkidu! a m a bog sunca, neka nam pokloni ivot! O n i odapnu strele, bace i p r a k e . Sve se ovo odbi natrag, on ostade n e p o v r e e n . Sad stoji pred njima. V e je uhvatio Enkidua svojim k a n d a m a . P o g o e n pade Humbaba, a G i l g a m e m u odrubi glavu s ljuskastog vrata. Z a t i m uzee m o n o telo i o d v u k o e ga u polje. Bacie ga pticama da ga p r o d r u . Na visokoj m o t k i o d n e e glavu s rogovima kao znak pobede. Penju se o d v a n o dalje prema Bregu bogova. Kroz divnu bujnost kedrova stiu na v r h . Tada povie glas s brega, javi se I r n i i i glas: Vratite se! S v r e n o je vae delo. Okrenite se opet prema gradu U r u k u , on vas e k a ! Na Sveto brdo gde stanuju bogovi, ne m o e se uspeti nijedan smrtnik.

Onaj k o j i pogleda u lice bogovima mora umreti! I oni se o k r e n u e , i a h u gudurama i neprohodnim putevima, borahu se s lavovima i uzimahu i m krzno. Na dan punog meseca vratie se kui u grad. G i l g a m e j e nosio glavu Humbabe na svom l o v a k o m k o p l j u .

ESTA P L O A O n opra svoje o r u j e i osvetla kraljevske ukrase, oelja kosu koja m u je padala na vrat, zbaci sa sebe prljavo odelo i o b u e istu o d e u . Zaogrnu se porubljenim o g r t a e m i opasa bedra. Na glavu stavi t i j a r u . v r s t o stegne pojas. Lep_ j e j n o ^ GilgarneS. Tada se rasplamsa p o u d a u boginjnjjihaJ3. Sama Itar p o a t e - ^ v e j ^ o k o l t a T j i l g a m e u : D o i , G i l g a m e u , budi moj ljubavnik! Pokloni m i svoje seme, ah, pokloni m i ga! B u d i m i m u , ja u t i biti e n a ! D a u zapregnuti kola, ona su od lapislazulija i zlata, zlatni su i m t o k o v i , njihovi rogiji u k r a e n i su draguljima. U zaprezi e imati svaki dan najlepe i najsnanije konje. Pod mirisom kedrova u i u m o j u k u u ! K a d b u d e u mojoj uzvienoj kui, ljubie t i noge svi k o j i sede na prestolu, u prah e pasti i v e l i k i , i kraljevi zemlje.

86

to god zaeli tvoje srce sa bregova i iz dolina, d o n e e t i oni kao danak. Sva goveda, ovce i koze tvojih stada neka se oblizne. Neka t i d o u blagom natovarene mazge, Neka pred svima projuri konj tvojih bornih kola. T v o m sjajnom pastuhu nijedan n e e biti ravan! G i l g a m e otvori usta i govori^. m o n o j Itari on r e e : Z a d r i za sebe svoje ari! Prezirem plod tvog bestidnog, zavodljivog tela. Ne treba m i tvoj hleb, neu hranu k o j u m i t i daje. Odvratno je tvoje j e l o , iako n u d i hranu bogova. N i k a k v u m i radost ne p r u a tvoj pehar, iako m i n u d i napitke velikih bogova. H o u da te uhvatim u tvojoj podmuklosti! V r u e j e tvoje nastojanje, ali t i je u srcu h l a d n o a : kao potajna stranja vrata koja p r o p u t a j u ledeni vetar, kao blistava kua koja jake ubija, kao slon k o j i zbacuje sedlo, kao smola koja p r o d i r e b a k l j o n o u , kao mehur za plivanje, k o j i puca pod p l i v a e m , kao vapnenac k o j i ne uvruje gradske zidine, kao cipela koja titi svoga vlasnika! 88

Gde je ljubavnik koga e voleti postojano? Gde je tvoj pastir kome bi uvek bila verna? Treba da uje sva svoja sramotna dela. H o u da o b r a u n a m s tobom: Iz godine u godinu gorko rastuuju Tamuza, m l a a n o g ljubavnika, boga p r o l e a . Zaljubila si se u pastira o k i e n o g a r e n i m perjem, tukla si ga, slomila m u k r i l o . O n stoji u umi i jadikuje: kapi, kapi, moje k r i l o ! Zavolela si lava, jer je kipteo od snage, sedam i sedam puta si m u kopala j a m u . Zavolela si konja, pun p o b e d n i k e radosti napadao je neprijatelja, ali je osetio tvoj bi, mamuze i m u e n j e . Zavolela si i s n a n o g stareinu pastira, vredno t i je sipao r t v e n o zrnevlje, svaki dan t i je klao mlado jare. Tukla si ga svojim t a p o m i od njega nainila vuka. Proterali su ga njegovi vlastiti pastiri, njegovi m u vlastiti psi razdiru krzno. K o n a n o si zavolela I u l a n u a , vrtlara svog nebeskog oca. K a d god si htela, donosio t i je kite cvea, u cveu t i je svaki dan blistao sto. Bacila si svoje oko na nj i mamila ga: ' H o d i I u l a n u , da jedemo od hleba bogova, prui samo ruku! Kuaj sa m n o m slatko voe!' Tada tebi ree I u l a n u : ,ta trai od mene?

Zar moja majka nije pekla i zar ja nisam jeo, treba l i da jedem jela za svoju propast, jela koja e m i postati trnje i i a k ? ' K a d si to ula, udarila si i njega t a p o m , pretvorila si ga u Dalalu, ubrite si m u dala za stan. Sad se vie ne penje u hram i ne silazi u b a t u . M o j u ljubav eli, a p o s t u p a e sa m n o m kao i s njima. K a d to u I t a r , obuze je strahovit gnev, ona se uspe na nebo. Stupi pred A n u a , oca, i pred A n t u u , nebesku majku, i stade pred njih: O e na nebu, G i l g a m e me je prokleo, on m i je kao zla nabrojao sva moja dela. Postupio je sa m n o m s r a m o t n o . A n u otvori usta, govori i ree uzvienoj Itari: Ti si dakle traila G i l g a m e o v u ljubav, a on je nabrojao tvoje pakosti. K a k o je sramotno postupio Gilgame! Itar otvori usta i ree A n u u , ocu: Stvori m i a r o b n o g bika, nebeski o e , da ubije G i l g a m e a ! Neka strava i uas obuzmu G i l g a m e a ! A k o ne uslia m o j u molbu i ne stvori m i a r o b n o g bika, tada u razbiti vrata pakla, svi e avoli izai iz Podzemlja, svi k o j i su davno p o m r l i opet e se vratiti. I bie tada vie mrtvih nego ivih! 90

A n u otvori usta i ree m o n o j keri, Itari: A k o uinim ono to t i trai, n a s t a e tada sedam gladnih godina. Jesi l i sakupila dovoljno ita u ambare? Jesi l i dala da r o d i dovoljno trave i zeleni za s t o k u ? Itar r e e A n u u , ocu: Z a ljude je sakupljeno dosta ita, a za stoku ima dovoljno trave i zeleni. Neka sedam zlih godina d o e , dovoljno je sakupljeno za ljude i stoku. Z a t o ga samo poalji! H o u da uivam kad se G i l g a m e u priblii dahtanje a r o b n o g bika! Bog neba je uo njene rei. I A n u j o j uslia m o l b u . S Brega bogova poalje s t r a n o g bika i uputi ga prema gradu U r u k u . O n besno j u r i preko useva i polja. Pustoi zemlju pred zidovima grada. Njegovo vatreno dahtanje unitava stotinu l j u d i . i m dojuri ovamo, E n k i d u skoi u stranu i uhvati ga za kraj repa. B i k se daui otrgne, ustremi se na dvesto l j u d i i sve i h pobije. K a d daui dojuri i trei put, E n k i d u m u se ponovo suprotstavi, skoi u stranu i uhvati ga vrsto za koren repa. G i l g a m e m u zari m a u grudi, ^ a bik h r o p u i pade na tlo. E n k i d u otvori usta i ree G i l g a m e u : 91

Prijatelju, m i smo proslavili svoja imena, ubili smo nebeskog bika! Kao lovac iskusan u lovu na divlje bikove, G i l g a m e rastavi glavu od m o n o g trupa i z m e u ije i rogova. K a d su tako savladali nebeskog bika, u m i r i l i su svoje srce, pred a m a e m , bogom sunca, p a d o e niice. D i g o e se pred a m a e m i o d o e . Pred zidinama grada o d m o r i e se oba druga. Tada se Itar pope na zidine grada U r u k a , skoi na njihov krov i izree kletvu: J a o tebi, G i l g a m e u , triput jao, ; smrt i propast tebi jer si m i opet skrivio i ubio nebeskog bika! Tako je klela gospodarica bogova i E n k i d u je uo rei I t a r i n e . O n otkinu ud divljem biku S a m o da te mogu dohvatiti, i tebi bih uinio kao njemu, ukrasio bih te njegovim crevima! Tada Itar skupi sve devojke iz hrama, sve e n e i sveenice ljubavi i naredi da o t p o n u tualjku. I one su oplakivale otkinuti ud a r o b n o g bika. G i l g a m e je sazvao sve majstore, vete zanatlije. u d o m su se majstori udili velikim savijenim rogovima. Teili su po trideset funti lazurnog kamenja, dva prsta bila i m je debela kora. Preko est stotina litara ulja, koliko su mogla da prime oba roga,

pokloni G i l g a m e svome bogu Lugalband kao ulje pomazanja, unese rogove u hram boga zatitnika i uvrsti ih na prestolu b o a n s k o g vladara. U Eufratu o p r a e ruke i p o o e . Odlaze i jau ulicama U r u k a . I svi ljudi U r u k a stoje okupljeni, promatraju i h i u d e se. G i l g a m e ovako ree zboru e n a svoje palate: K o je lep m e u m u e v i m a ? K o je divan m e u ratnicima? G i l g a m e je lep m e u m u e v i m a ! G i l g a m e je divan m e u ratnicima! Tako to zvui u radosnom zboru e n a . Veseo je G i l g a m e , slavi radostan praznik. Z v u i frule i pesme za igru zazvuae u sjajnoj dvorani. Isprueni poivaju ratnici na n o n o m leaj u. Poiva E n k i d u i v i d i slike u snu. D i e se E n k i d u , pria svoje snove i ovako ree G i l g a m e u :

SEDMA PLOA Z a t o se savetovahu veliki bogovi? Z a t o m i spremaju veliku pogibiju, prijatelju? u d a n j e bio moj san k o j i sam video, njegov kraj n a g o v e t a v a n e s r e u . Zgrabio me orao mjedenim k a n d a m a i nosio etiri sata u visinu. On mi ree: ,Pogledaj dole na zemlju! K a k o ona izgleda? Pogledaj more! K a k o t i se ono ini?' A zemlja je bila kao breg, a more kao mala voda. I opet je leteo etiri sata u visinu i rekao: ,Pogledaj dole na zemlju! K a k o ona izgleda? Pogledaj more! Kako t i se ono i n i ? ' A zemlja je bila kao vrt, a more kao reica koja ga natapa. I opet j e leteo etiri sata u visinu i rekao: 'Pogledaj dole na zemlju! K a k o ona izgleda? Pogledaj more! Kako t i se ono ini?' A zemlja je bila kao k a a od b r a n a , a more kao valov za vodu. J o me je dva sata nosio uvis i tada pustio da padnem. A j a sam padao, padao i leao razmrskan na t l u .

U a s n u t , probudio sam se. G i l g a m e u rei Enkidua i pogled m u se smrai. O n p o d i e svoj glas i ree E n k i d u u , prijatelju: Z a o duh e te spopasti svojim k a n d a m a . I Jao, veliki su bogovi dosudili n e s r e u ! \ Lezi, jer t i je elo vrelo. l i n k i d u lee i na njega sade demon, zao duh groznice zahvati m u glavu. G o v o r i vratima kao ivom o v e k u : V r a t a gaja, kedrova kapijo, ti n e m a pameti! e t r d e s e t sam sati t r a o dok sam izabrao tvoje drvo, dok sam ugledao visoki kedar. T i si od pravog drveta. Sedamdeset i dva lakta je tvoja visina, a dvadeset i etiri tvoja irina. O d tvrde su stene isklesani stubovi i lepo je z a s v o e n tvoj gornji luk. Sagradio te j e knez u N i p u r u . D a sam samo znao, t i kapijo, da e postati propast, a ova lepota m o j o m n e s r e o m , sekiru bih podigao i razmrskao te. Spleo bih pleter o d iba... Tada G i l g a m e podigne glasnu jadikovku i r e e : Prijatelju m o j , sa m n o m si proputovao bregove i pustinje, prijatelju m o j , sa m n o m si delio sve opasnosti, prijatelju m o j , san se ispunio! Sudbina se ne m o e zaustaviti! 95

I na dan kad je video sliku u snu, p o e o se sudbonosni san ispunjavati. Bolestan lei Enkidu. Lei na leaju od ilima, jedan dan, drugi dan bunilo ga dri vrsto. Trei dan, etvrti dan lei on i spava. Peti, esti i sedmi, osmi, deveti i deseti dan lei E n k i d u i njegova bol postaje velika. Jedanaesti i dvanaesti dan zajeca E n k i d u u vatri groznice. O n zove svoga prijatelja i govori m u : P r o k l e o me gospodar vode ivota, prijatelju m o j , kao onaj k o j i usred borbe proklinje neprijatelja Prijatelju m o j , onaj koga u borbi ubiju mrtav j e . A ja sam u borbi ubijen!

OSMA PLOA im zasja prvi j u t a r n j i zrak, die se G i l g a m e i pristupi prijateljevu leaju. M i r n o je leao E n k i d u . Tiho su se dizale grudi i opet sputale. T i h o je isticao iz usta dah njegove d u e . A G i l g a m e je plakao i govorio: E n k i d u , mladi prijatelju, gde t i je ostala snaga, gde t i je ostao glas? Gde je moj Enkidu? Jak si bio kao lav i divlji bik, brz si bio kao gazela. Kao brata sam te voleo, tebe, tebe! V e l i k i m sam uinio m e u svim knezovima tebe, tebe! Sve lepe e n e U r u k a volele su tebe, tebe! U Kedrovu u m u iao sam s tobom, danju i n o u bio si sa m n o m . Sa m n o m si doneo glavu Humbabe u utvreni U r u k , a uznemiravani stanovnici bregova \ o s l o b o e n i od nemani neprestano su nas blagosiljali. M i smo ubili u d e s n o g bika k o j i je dahtao. 97

M o d a te je pogodio njegov otrovni dah? M o d a veliki bogovi ipak nisu odobrili to smo usplamteli s r d b o m na Itaru i ubili bika koji je poslan s n e b a ? utei je sedeo uz prijateljev leaj, a pogled mu je lutao u daljinu. G i l g a m e opet pogleda Enkidua. M i r n o je leao E n k i d u i spavao. E n k i d u , prijatelju mojih mladih godina! T u lei sada panterj>tgj3gJtoji je sve uinio da se uspnemo na Breg bogova, da oborimo i ubijemo nebeskog bika, da savladamo H u m b a b u , k o j i je stanovao u Kedrovoj umi. Kakav te je to duboki san sada uhvatio? Tako si m r a a n i ne uje me vie! A l i ovaj ne p o d i e svojih oiju. G i l g a m e dotakne njegovo srce, ali ono vie nije kucalo. Tada on pokri prijatelja kao nevestu. Slian lavu, p o d i e on svoj t u a n glas. Slian lavici p o g o e n o j kopljem, zaurla on. u p a o je svoju kosu i razbacivao. Poderao je svoju o d e u i obukao p r a n u , a l o b n u . im je zasjao prvi jutarnji zrak, p o d i e G i l g a m e novu tualjku. est je dana i est noi oplakivao Enkidua, prijatelja. Sve dok nije sedmog dana osvanulo jutarnje rumenilo, ostavio ga je nepokopanog/ Sedmoga dana sahranjuje G i l g a m e prijatelja i n a p u t a grad U r u k . 98

O n uri napolje u stepu. Tamo ga susree lovac koji kopa jame za lavove. Lovac progovori kralju i ovako ree G i l g a m e u : Uzvieni vladaru, ti si ubio s t r a n o g u v a r a Kedrove u m e , ti si svladao samoga H u m b a b u , gospodara Kedrovog brega, svojom si r u k o m ubijao lavove u bregovima, ti si ubio silnoga bika koga je poslao bog neba. Z a t o su t i obrazi tako bledi i upali, a tvoje lice tako p o g r u e n o ? Z a t o t i je dua o j a e n a , a stas pogrbljen? Z a t o je jadikovka u tvom srcu tako glasna? Z a t o lii na putnika dalekih puteva? Z a t o t i je lice opaljeno od vetra, pljuska i podnevnog sunca? Z a t o tako nemirno uri preko polja? G i l g a m e otvori usta, govori i ree m u : M o g a prijatelja, k o j i mi je bio privren kao veran k o n j , pantera stepe, Enkidua, moga prijatelja, koji je sve uinio da se uspnemo na Breg bogova, da uhvatimo i ubijemo a r o b n o g bika, da savladamo H u m b a b u na Bregu kedrova i da u gudurama ubijamo lavove, moga prijatelja, N koji je sa m n o m delio sve opasnosti njega je stigla ljudska sudbina.

99

est sam ga dana i est noi oplakivao. sve do sedmog dana ostavio sam ga nepokopanog. Sudbina prijatelja tako teko lei na meni, zato urim preko polja i traim daljine. K a k o samo mogu to da p r e u t i m , kako da se izjadam? Prijatelj koga volim postao je zemlja. E n k i d u , moj prijatelj, postao je kao blato zemlje! Zar neu i ja morati da se smirim kao on i da ne ustanem d o v e k a ?

DEVETA

PLOA

G o r k o oplakuje G i l g a m e Enkidua, svoga prijatelja, i j u r i preko polja: Z a r neu i ja, i ja kao Enkidu umreti? D u a mi je razrivena bolom. Uplaio sam se smrti i zato j u r i m preko stepe. Odlazim m o n o m U t n a p i t i m u , koji je naao veni ivot, urim da stignem k njemu. Kada nou sam u stepi spazim lava, postajem plaljiv. P o d i e m glavu i usrdno se molim Sinu, mesecu; I N i n - U r u m i , gospodarici T v r a v e ivota, sjajnoj m e u bogovima, u p u e n e su moje molitve: Sauvajte mi ivot! Umoran lee na poinak i u noi vide san: Mladi se lav igrao i radovao ivotu. A on podie sekiru s boka, izvue ma iz pojasa. a tada - pade iljasta strela meu njih kao koplje i razmrvi zemlju. On sam propade u razjapljen jaz. Probudi se uplaen i poe dalje. Kad se sleeeg jutra pojavi zrna. on podie oi i ugleda veliku planinu

100

Ime planine je M a u . To su dva brega to nose nebo. I z m e u bregova n a d s v o e n a je Suneva kapija, iz koje izlazi sunce. Dva diva uvaju brdsku Kapiju neba. Ljudska i m tela stre iz zemlje samo grudima. k o r p i o n i m a slian, donji deo tela pruaju u Podzemni svet. Strani su i jezoviti, a njihov pogled n a g o v e t a smrt. N j i h o v pogled kao munja rui bregove u dolinu. G i l g a m e ih ugleda i ukoi se. O d uasa m u se smrai lice. On se osmeli i pokloni. k o r p i o n ovek povie svojoj eni: o v e k k o j i dolazi k nama ima telo i meso kao bogovi! k o r p i o n u o v e k u odgovara e n a : D v e njegove treine su bog, a jedna treina je ovek! k o r p i o n ovek vie i govori prijatelju bogova, G i l g a m e u : P r o a o si dug put, neobini p u t n i e , d o a o si sve do mene. P r e a o si bregove koji se t e k o prelaze. H o u da znam tvoj put. Ovde su postavljene granice tvome putovanju. H o u da znam cilj tvoga p u t o v a n j a ! G i l g a m e odgovori njemu, k o r p i o n u o v e k u , i ree: T u g u j e m za E n k i d u o m , prijateljem, panterom stepe, Njega je stigla ljudska sudbina. B o j i m se sada smrti i zato j u r i m stepom. 102

Sudbina Enkidua tako t e k o lei na meni, prijatelj koga volim postao je prah. Enkidu, moj prijatelj, postao je kao blato zemlje. Zato sam j u r i o zemljama, zato sam se penjao preko planina i d o a o sve do tebe. Hteo bih da odem do U t n a p i t i m a , moga praoca. O n je dospeo u Skuptinu bogova, traio je i n a a o ivot. Za smrt i ivot h o u da ga pitam! k o r p i o n ovek otvori usta i ovako ree G i l g a m e u : N i k a d a za ljude nije bilo, G i l g a m e u , prohodnih staza kroz ove bregove. N i k o jo nije p r o k r i o put kroz ovu planinu. Dvanaeset dvostrukih sati p r o t e e se peinski lanac k o j i vodi kroz bregove neba. Gusta je tama, ni traka svetla nema u peinskoj jaruzi iz koje izlazi sunce kad se iznad zemlje pojavi, i u k o j i opet zalazi kada se vrati s puta po nebeskom okeanu. M i u v a m o kapiju tog m r a n o g puta. Za bregovima lei more, koje o k r u u j e sve krajeve zemlje. T i ne moe ii putanjom sunca, jer ona vodi u prebivalite svetlih bogova. Nikada jo ovek nije p r o a o kroz tamni klanac. Iza Suneve kapije stanuje tvoj praotac. Daleko, na uu vodenog toka, ^ s one strane Voda smrti stanuje U t n a p i t i m . Nikakva laa ne m o e prevesti oveka p r e k o . 103

G i l g a m e je razumeo govor diva i rekao mu Put me vodi kroz neprekidnu patnju. O d r e e n e su mi strane muke i boli. Treba li u e m e r u i jadikovanju da provodim svoje dane? Dopusti mi sada da u e m u planinu, da vidim U t n a p i t i m a , da ga pitam za ivot koji je on n a a o . Pusti me da p r o e m i da n a e m ivot. k o r p i o n ovek otvori usta, govori, i ree G i l g a m e u : H r a b a r si t i , G i l g a m e u , ima silnu snagu. I d i , G i l g a m e u , i p r o n a i put! Bregovi M a u vii su od svih bregova zemlje D u b o k o u ovoj planini stene stvaraju stravino m r a a n lanac. Neka bi sretno stigao do klanca! Neka t i je otvorena Suneva kapija, k o j u mi u v a m o . G i l g a m e je u o ove rei i krenuo. P o a o je putem koji mu je oznaio div. Putanjom sunca ide G i l g a m e . Za dva sata stigao je do tamnog klanca. Gusta je bila tama, nije bilo ni traka svetla. Ne vidi on ta lei pred njim, ni ta lei iza njega. T r i je dvostruka sata iao. Gusta je bila tama. nije bilo ni traka svetla. Ne vidi on ta lei pred njim, ni ta lei iza njega. etiri je dvostruka sata iao.

Gusta je bila tama. nije bilo ni traka etla. Ne vidi on ta lei pred n j i m . ni ta lei iza njega. Pet je dvostrukih sati iao. Gusta je bila tama, nije bilo ni traka svetla. Ne vidi on ta lei pred njim, ni ta lei iza njega. est je dvostrukih sati iao. Gusta je bila tama, nije bilo ni traka svetla. Ne vidi on ta lei pred n j i m , ni ta lei iza njega. Sedam je dvostrukih sati iao. Gusta je bila tama, nije bilo ni traka svetla. Ne vidi on ta lei pred n j i m , ni ta lei iza njega. Osam je dvostrukih sati iao. Tada on glasno povie. Gusta je bila tama. nije bilo ni traka svetla. Tama mu ne d o p u t a da vidi ta lei pred njim, a ta lei iza njega. Devet je dvostrukih sati iao. tada oseti severni vetar. Pognut mu je stas. n a p r e mu je okrenuto lice. Gusta je bila tama. nije bilo ni traka s\etla. Deset je dvostrukih sati iao. lama p o p u t a , svetlost se blii!

Jedanaest je dvostrukih sati iao. Klanac se iri i on ugleda prvi trak sunca. Dvanaest je dvostrukih sati iao, tada se rasvetli. Opet ga obasja svetlost punog dana. Pred njim je leao perivoj bogova, on ga ugleda. Silovitim koracima p o e ka V r t u bogova. Rubini su m u plodovi, tu vise spletovi loza a r o b n o g izgleda. D r u g o drvo nosi lapislazuli. I razne druge plodove, vredne da se p o e l e , nosi drvee u vrtu. U zrakama sunca privlano blista vrt. I G i l g a m e p o d i e ruke bogu sunca a m a u : D u g o j e i m u n o bilo moje putovanje! M o r a o sam ubijati ivotinje divljine, u njihova sam krzna morao uvijati telo, a njihovo meso bila m i je hrana. B i l o m i je d o p u t e n o da p r o e m kroz brdsku kapiju i p r o a o sam kroz klanac strane tame. Preda mnom lei V r t bogova, a iza njega iroko more. P o k a i m i sada put do U t n a p i t i m a , dalekog. Pokai m i sada laara koji e me tamo sigurno prevesti preko Svetskog mora i preko- Voda smrti da bih n a a o ivot. a m a ga saslua, zabrinu se i ovako ree G i l g a m e u : K u d a se uri, G i l g a m e u ? ivot koji trai nee nai! 106

G i l g a m e ree njemu, uzvienom amau: U jadu s a m o e lutao sam stepom, zvezda za zvezdom je zalazila, a ja sam godinama leao nou na pustom polju. N i sunce, ni mesec, nijedna zvezda nije se pojavila u m r a n o m klancu. Daj da te vide moje oi, sunce, da se nasitim tvojim lepim svetlom! U daljini je nestalo tame i opet me obasjava puno svetio. K a d b i samo smrtnik smeo da pogleda sunce u oko? Ne treba l i da i ja traim ivot i da ga n a e m z a u v e k ? A a m a je razumeo njegove rei i rekao G i l g a m e u : Idi Siduri Sabitui, mudroj eni sa Brega bogova. Ona sedi na prestolu, u V r t u bogova kraj mora i uva stablo ivota. I d i ka V r t u , k o j i lei pred tobom! Ona t i m o e pokazati put do U t n a p i t i m a d a l e k o g . G i l g a m e u ove rei i p o e . Pred sobom ugleda V r t bogova. U bujnoj punoi stoje kedrovi, na drveu blistaju plemeniti dragulji. Kao morska trava p r u a se pod drveem zeleni smaragd. Drago kamenje cveta ovde kao trnje i iak. Safir je seme ploda. G i l g a m e usporava korake i podie oi prema V r t u bogova. 107

DESETA PLOA Presto boginje Siduri Sabitu stoji visoko nad obalom mora. T u ona sedi i uva ulaz u V r t bogova. Nosi pojas vrsto vezan oko bokova. Njeno je telo obavijeno dugom haljinom Traei j u r i G i l g a m e na sve strane, tada p o e prema kapiji. Odeven je krznom divljih ivotinja, straan je njegov l i k , bogovima m u je slino telo. U srcu m u je bol, nalik je na putnika dalekih puteva. Sabitu gleda u daljinu, govori sama sebi i trai savet u svom srcu: Je l i to m o d a onaj k o j i h o e da u e u V r t bogova? Kuda to ide silnim k o r a c i m a ? K a d ga Sabitu blizu spazi, zatvori svoju kapiju, zatvori vrata i zasune i h . G i l g a m e odlui da prodre unutra. O n p o d i e r u k u i poloi sekiru na kapiju I G i l g a m e ree boginji Sabitui: Sabitu, ta si to videla kad si zatvorila vrata? 108

Svoju si kapiju zatvorila preda m n o m i zasunula j e . R a z l u p a u vrata i razbiu zasun! Sabitu otvori vrata i govori m u na ulazu u V r t . Ona ree njemu, G i l g a m e u : Z a t o su t i obrazi tako upali? Z a t o t i je eloJako m r a n o naborano? Z a t o t i je tako r a s t u e n a d u a , a stas pognut? Z a t o je bol u tvome srcu? Lii na putnika dalekih puteva. Potamneo si od olujnog vetra i sunca, lice t i je opaljeno od podnevnog ara. Z a t o si tako urio izdaleka preko s t e p e ? G i l g a m e ree Sabitui, boginji: K a k o da m i obrazi ne budu upali, a elo m r a n o naborano? K a k o da m i ne bude r a s t u e n a dua i pognut stas? K a k o da ne bude boli u m o m srcu? K a k o da ne budem slian putniku dalekih puteva? K a k o da m i lice ne bude preplanulo od olujnog vetra i sunca i od podnevnog ara opaljeno? K a k o da ne j u r i m daleko preko stepe? Moga niladQg brata, pantera stepe, Enkidua, moga m l a d g p r i j a t e i j a , k o j i j e sve uinio da se uspnemo na Breg kedrova, da uhvatimo i ubijemo nebeskog bika, da savladamo H u m b a b u , k o j i je prebivao u umi kedrova,
\

da u gorskim klancima ubijamo lavove, moga prijatelja, koji je sa mnom delio sve opasnosti i mu koga sam voleo, tako Jako voleo njega je stigla ljudska sudbina. D a n i n o sam plakao za njim i nisam ga poloio u grob. e k a o sam i verovao da moj prijatelj mora oiveti od mog glasnog dozivanja. Sedam dana i sedam noi leao je tu kao zgaeni crv. T r a i o sam ivot, ali ga vie nisam n a a o . Zato sam j u r i o stepom slian oveku divljine. Sudbina prijatelja tako t e k o lei na meni. Kako samo da to p r e u t i m ? Kako da se izjadam? M o j prijatelj koga volim postao je prah. E n k i d u , moj prijatelj, postao je kao blato zemlje! Zar neu i j a morati da se smirim kao on i da ne ustanem doveka? Tebe sada gledam, Sabitu, da ne bih gledao smrt, koje se bojim. Sabitu ree ovako G i l g a m e u : G i l g a m e u , kuda uri? ivot koji trai nee nai.j Kad su bogovi stvorili ljude, smrt su odredili za njih, a ivot zadrali za sebe. Zato jedi i p i j , G i l g a m e u , napuni svoje telo, dan i n o samo se veseli!

Neka ti je svaki dan radosna svetkovina! Veseli se i dan i n o uz harfu, frulu i igru! Obuci istu o d e u , operi i p o m a i svoju glavu i okupaj telo u sveoj vodi! Veselo gledaj decu koja te hvataju za ruke! Raduj se u naruju e n e ! Zato se vrati u U r u k , u svoj grad, kao slavljeni kralj i j u n a k ! N o , G i l g a m e ree n j o j , Sabitui: D o s t a , Sabitu, p o k a i m i put do U t n a p i t i m a . U p u t i me da stignem do njega! K a k o da d o e m do njega? U p u t i me! A k o je m o g u e , prei u preko mora, ako nije, juriu i dalje o b a l o m ! Sabitu ree njemu, G i l g a m e u : Nijednog mesta nema kraj ovog mora sa koga bi i k o mogao sretno prei preko i sretno pristati. Nijedan k o j i je ovamo stigao od pradavnih dana nije mogao prei preko mora. Istina, preko mora plovi a m a , silni junak, ali osim boga sunca, ko tamo prelazi? T e k a je plovidba preko Svetskog mora, teak je put do Voda smrti, koje su pred dalekim drugim svetom. K a k o e, G i l g a m e u , dospeti preko mora? Pa ako i d o e do Voda smrti, ta e tada uiniti? A l i pogledaj, tu je U r - a n a b i , Utnapitimov laar, tamo gde lee sanduci s kamenjem!

Upravo j e otiao u u m u da skuplja trave i bere jagode. P o t r a i ga! A k o je m o g u e , p r e i s njim preko, ako nije, vrati se! K a d to u G i l g a m e , die sekiru i zadenu oruje za pojas. O n krene i sie do obale mora. Kao b a e n o koplje zatvori se kapija vrta i z m e u njega i boginje. G i l g a m e gleda u daljinu i na uu reke opazi l a u . Tamo upravi svoje korake, ka U t n a p i t i m o v o m prevoznom a m c u . O n trai laara k o j i b i ga sigurno prevezao preko irokog mora i preko Voda smrti. Stie do reke i uspori korak. T u lei l a a , on uri d u obale, ali ne nalazi l a a r a . V i d i kako tu lee samo sanduci napunjeni kamenjem. Odlazi u u m u i vie: L a a r u , j a te traim! Prevezi me preko mora i preko Voda smrti! Zvao je glasno, ali odgovora nije bilo. G i l g a m e se vrati sanducima i razbije ih u srdbi. P o e i vrati se u u m u . Njegove oi ugledae U r - a n a b i j a i on stupi preda n j . U r - a n a b i ree njemu, G i l g a m e u : Reci m i svoje ime, kai m i ga! 112

Ja sam U r - a n a b i , laar Utnapitima, dalekog. G i l g a m e ree njemu, U r - a n a b i j u : G i l g a m e m i je ime. D o a o sam iz zemalja A n u o v i h bregova. P r e a o sam daleki put od izlaska sunca i sada k o n a n o v i d i m tebe, U r - a n a b i ! Daj da ugledam U t n a p i t i m a , dalekog! U r - a n a b i ree G i l g a m e u : Z a t o su t i obrazi tako upali? Z a t o t i je elo m r a n o naborano? Z a t o t i je d u a tako r a s t u e n a i pognut stas? Z a t o je bol u tvome srcu? Lii na putnika dalekih puteva. Potamneo si od olujnog vetra i sunca, Lice t i je opaljeno od podnevnog ara. Z a t o si urio izdaleka preko stepe? G i l g a m e ree njemu, U r - a n a b i j u , l a a r u : K a k o da m i obrazi ne budu upali, a elo m r a n o naborano? K a k o da m i ne bude r a s t u e n a d u a i pognut stas? K a k o da ne bude boli u m o m srcu? K a k o da ne liim putniku dalekih puteva? K a k o da m i lice ne bude preplanulo od olujnog vetra i sunca i od podnevnog ara opaljeno? K a k o da ne j u r i m daleko preko stepe? Moga mladog brata, pantera stepe, Enkidua, moga mladog prijatelja, k o j i je sve uinio da se uspnemo na Breg kedrova, da uhvatimo i ubijemo nebeskog bika,

da savladamo H u m b a b u , k o j i je prebivao u Kedrovoj u m i , da ubijemo lavove u gorskim klancima, moga prijatelja, k o j i je sa mnom delio sve opasnosti i muke, Enkidua, koga sam voleo, tako j a k o voleo njega je stigla ljudska sudbina. est sam ga dana i est noi oplakivao i nisam ga poloio u grob. Upoznao sam strah od smrti i zato sam j u r i o preko stepe. Sudbina mog prijatelja tako t e k o lei na meni. Z a t o dolazim iz daljine, za sobom imam dug put. K a k o samo da to p r e u t i m ? K a k o da se izjadam? M o j prijatelj, koga v o l i m , postao je prah. E n k i d u , moj prijatelj, postao je kao blato zemlje. Zar n e u i j a morati da legnem kao on i da se ne dignem d o v e k a ? I G i l g a m e ree U r - a n a b i j u , l a a r u : Pa sad, U r - a n a b i , kako u doi do U t n a p i t i m a ? U p u t i me kako u dospeti do njega! P o k a i m i tajni put! A k o j e m o g u e p r e b r o d i u more, ako nije, juriu dalje o b a l o m ! U r - a n a b i , l a a r , ree njemu: Tvoje su ruke, G i l g a m e u , o n e m o g u i l e sretan pristanak, ti si razbio one sanduke, sam si sebi spreio prelaz preko pliaka u m n i h Voda smrti. 114

Razbijeni su sanduci s kamenjem, pa te ne mogu prevesti do Ostrva ivota. Ipak, G i l g a m e u , uzmi s boka sekiru, spremi se, i d i do u m e i obori sto dvadeset stabala, tako da svaka greda iznosi ezdeset lakata. Izdeljaj i h , zailji i donesi! K a d to u G i l g a m e , uze svoju sekiru, ode u u m u i obori sto dvadeset stabala, izdelja ih tako da je svaka strana iznosila ezdeset lakata i zailji i h . Skupi i h i donese U r - a n a b i j u . O n i se p o p e e na lau natovarenu stablima, d o v e d o e je na ustalasano more i strelovito o d j e d r i e . Mesec i petnaest dana dug je put. N o gle, ve t r e e g dana stie U r - a n a b i do Voda smrti. U r - a n a b i ree njemu, G i l g a m e u : U k o p a j jedno stablo, i sekirom ga uvrsti u t l o . Tvoja ruka ne srne dodirnuti Vode smrti, jer e umreti. U z m i drugo stablo i vrsto ga utisni u t l o . Daj ovamo i t r e e , G i l g a m e u ! Ukopaj ga! Daj ovamo e t v r t o , G i l g a m e u ! Ukopaj ga! Daj ovamo peto, G i l g a m e u ! Ukopaj ga! Daj ovamo e s t o , G i l g a m e u ! Ukopaj ga! Daj ovamo sedmo, G i l g a m e u ! Ukopaj ga! Daj ovamo osmo, G i l g a m e u ! Ukopaj ga! Daj ovamo deveto, G i l g a m e u ! Ukopaj ga! Daj ovamo deseto, G i l g a m e u ! Ukopaj ga! Daj ovamo jedanaesto, G i l g a m e u ! Ukopaj ga

Daj ovamo dvanaesto, G i l g a m e u ! Ukopaj ga! Sto dvadeset stabala upotrebio je G i l g a m e . Z a t i m o t k o p a pojas s bokova, odbaci lavlje krzno i izvadi s n a n o m r u k o m j a r b o l . U t n a p i t i m gleda u daljinu, govori sam sebi i savetuje se u svom srcu: Z a t o su nestali brodski sanduci s kamenjem? A neko ko nema moje d o p u t a n j e plovi l a o m ! Taj to dolazi, taj ne m o e biti ovek!? Zagledam: nije l i to ljudsko bie? Zagledam: nije l i to o v e k ? Zagledam: nije l i to bog? Sasvim m i je slian. M o n o m r u k o m zabija grede u brze Vode smrti tako da one zamenjuju sanduke s kamenjem, koje j e U r - a n a b i o b i n o dole s p u t a o . Sada sigurno vuku l a u ovamo du greda. Skoro e biti na obali ostrva. N o ve su upotrebljeni svi stubo v i . Tada stranac p o d i e j a r b o l , raskoli ga sekirom, utisne obadve grede u vodu i snanim zamahom stie laa na o b a l u . U t n a p i t i m silazi iz k u e i uri prema strancu. I U t n a p i t i m ree G i l g a m e u : Reci m i svoje ime, kai m i ga! Ja sam U t n a p i t i m , k o j i je n a a o ivot. G i l g a m e ree njemu, b l a e n o m U t n a p i t i m u : G i l g a m e m i je ime. D o a o sam ovamo od A n u o v i h bregova. 116

P r e a o sam dugi put od izlaska sunca. Sada najzad gledam tebe, U t n a p i t i m a , dalekog! U t n a p i t i m mu r e e : Z a t o su t i obrazi tako upali? Z a t o t i je elo m r a n o naborano? Z a t o t i je d u a tako r a s t u e n a , a stas pognut? Z a t o je bol u tvome srcu? Lii na putnika dalekih puteva. Pocrneo si od olujnog vetra i sunca, od podnevnog a r a opaljeno t i je lice. Z a t o si urio izdaleka preko s t e p e ? G i l g a m e ree njemu, U t n a p i t i m u , dalekom: K a k o da m i obrazi ne budu upali, a elo m r a n o naborano? K a k o da m i ne bude r a s t u e n a d u a i pognut stas? K a k o da ne bude boli u m o m srcu? K a k o da ne budem slian putniku dalekih puteva? K a k o da m i lice ne bude preplanulo od olujnog vetra i sunca i od podnevnog a r a opaljeno? K a k o da ne j u r i m daleko preko stepe? Moga mladog brata, pantera stepe, Enkidua, moga mladog prijatelja, k o j i je sve uinio da se uspnemo na Breg kedrova, da uhvatimo i ubijemo nebeskog bika, da savladamo H u m b a b u , k o j i je prebivao u kedrovoj u m i , da ubijemo lavove u gorskim klancima, moga prijatelja, k o j i je sa m n o m delio sve opasnosti i muke, Enkidua, koga sam voleo, tako jako voleo njega je stigla ljudska sudbina. 117

est sam ga dana i est noi oplakivao i nisam ga poloio u grob. Upoznao sam strah od smrti, zato sam j u r i o preko stepe. Sudbina prijatelja tako t e k o lei na meni. Z a t o dolazim izdaleka ovamo, za m n o m je ostao dugi put. K a k o samo da to p r e u t i m ? K a k o da se izjadam? M o j prijatelj, koga v o l i m , postao j e prah. E n k i d u , moj prijatelj, postao je kao blato zemlje. N e u l i j a morati da se smirim kao on i da ne ustanem d o v e k a ? I G i l g a m e ree U t n a p i t i m u : Mislio sam, idem do U t n a p i t i m a , dalekog, h o u da v i d i m njega, besmrtnog, k o j i je n a a o ivot. Tako sam p o a o i putovao zemljama, putovao sam preko bregova k o j i su t e k o prohodni, prelazio sam preko reka i mora. Nisam se zadovoljio sretnim i v o t o m , do sita sam se napio b o l i , patnja m i je bila hrana. D o Sabitue nisam jo bio stigao a odelo m i bee ve davno poderano. M o r a o sam loviti divlje ptice, divokoze, jelene i gazele i jesti njihovo meso. Lava, pantera i pustinjskog psa moralo je da ubije moje koplje, njihova krzna morala su me odevati. Neka d u e umrlih zatvore svoju kapiju, smolom i kamenjem neka je zatrpaju!

H o u da unitim duhove smrti, neka prestane njihovo kliktanje. U t n a p i t i m e , t i m i objavi ivot! T i si ga s t e k a o . U t n a p i t i m ree njemu, G i l g a m e u : N e m o j jadikovati i nemoj se l j u t i t i . Bogovi i ljudi imaju razliite sudbine. O t a c i rnaiLsu te rodili kao o v e k a . I a k o su tvoje dve treine b o a n s k e , jedna treina j e ovek, i ona te v u e ljudskoj -sudbini. o v e k u nije o d r e e n veni ivoL Smrt je s t r a n a , svakom ivotu ona postavlja cilj. Zar gradimo k u e zauvek? P e a t i m o l i ugovore za v e n o s t ? Zar b r a a zauvek dele b a t i n u ? Zar ovek v e n o uiva radost stvaranja? Nosi l i reka svaki dan visoke talase i donosi l i zemlji poplavu? Zar ptice k u l i l u i kiripa uvek gledaju p r o l e e ? Zar e njihovo oko doveka gledati sunce? Otkada su dani z a p o e l i , nita nije trajno. Ne lii l i jedno drugom n o v o r o e n o dete i smrt? Zar nisu oboje o b e l e e n i znacima smrti? K a d uvar i vratar p u t a d u u iz Podzemlja na svetio i n o v o r o e n e pozdravi sunce, tada se odmah sakupljaju silni A n u n a k i , veliki duhovi, i M a m e t u m , koja stvara sudbinu, da zajedno odrede tok ivota. O n i o d r e u j u dane ivota, ali ne broje dane smrti.
\

119

JEDANAESTA

PLOA

G i l g a m e r e e njemu, U t n a p i t i m u , dalekom: G l e d a m te, U t n a p i t i m e , ti nisi ni vei ni iri od mene, ti si m i slian kao otac sinu. T i nisi drukije g r a e n nego j a , i t i si ovek kao i j a . A l i j a sam nemiran i stvoren sam da se b o r i n u A t i si se uklonio borbi, lei mirno na svojim l e i m a . K a k o si samo dospeo u S k u p t i n u bogova, kako si traio i n a a o ivot? Utnapitim mu ree: H o u , G i l g a m e u , da t i poverim , jedan nepoznat d o g a a j 1 i otkrijem jednu tajnu bogova. u r i p a k je grad na Eufratu, ti ga i sam p o z n a j e . To je stari grad. D u g o vremena su mu bogovi bili naklonjeni. Tada oni odluie da poalju potop. Na savetovanju bogova sedeo j e i Ea, bog dubina. M o j o j kui od trske ispriao je odluku bogova. , K u o od trske, k u o od trske!

Z i d u , zidu! K o l i b o od trske, uj! T i , ovee iz u r i p a k a , U t n a p i t i m e , sine Ubara-Tutua, sagradi drvenu k u u , podigni je u l a u ! Ostavi bogatstvo, trai ivot, prezri posedovanje, spasi ivot. Donesi u lau i v o t n o seme svake vrste! Odmah sagradi l a u . Srazmerna neka bude d u i n a irini! Spusti je u slatkovodno more i pokrij k r o v o m ! ' Shvatio sam i rekao bogu E i , svome gospodaru: ,Uiniu, gospodaru, kako z a p o v e d a , sa s t r a h o p o t o v a n j e m u slediti tvoje zapovedi. A l i ta u rei gradu, narodu i najstarijima m e u njima?' Ea otvori usta i r e e svome sluzi, meni: , T i ljudsko e d o , treba da i m kae: V e l i k i bog Bel gleda me popreko, i zato neu vie da stanujem u v a e m gradu n e u vie da v i d i m Belovu zemlju. H o u da odem do slatkovodnog mora i da stanujem k o d Ee, k o j i m i je milostiv gospodar. A vas e blagosloviti svakakvim bogatstvima.' Kad j e zablistao p r v i trak sunca, p o e o sam sve spremati. O t i a o sam do slatkovodnog mora, pribavio drvo i smolu, napravio plan lae i nacrtao ga. Sva moja svojta, j a k i i slabi, latie se posla.

U mesecu velikog a m a a bee z a v r e n a laa. Sve to sam posedovao natovario sam, natovario sam i srebro, i zlato, i i v o t n o seme svake vrste. Celu svoju porodicu i najbliu rodbinu ukrcao sam na lau. V e l i k u stoku i male ivotinje dognao sam u nju. Zanatlije svih vetina pustio sam da u u . Bog m i je dao o d r e e n rok: , U v e e , kad vladari tame puste strahovitu kiu, ui u lau i zabravi vrata!' K a d d o e to vreme, vladari tame pustie strahovitu kiu. Gledao sam nevreme, bilo je s t r a n o ! U a o sam u lau i zabravio vrata. Ogromnu sam barku prepustio kormilaru. Kad je j u t r o osvanulo, p o d i e se crno oblaje kao gavrani. Besneli su svi zli dusi, svetlost se pretvorila u tamu. J u n i vetar je tutnjao, vode su buei hujale i ve dostigle planine, sruile se na sve ljude. Brat brata nije vie prepoznavao. I sami se bogovi uplaie potopa, p o b e g o e i p o p e e se na A n u o v Breg bogova. uureni kao psi gurahu se m e u sobom. I t a r vie kao e n a u t e k o m p o r o a j u , zavija lepi glas divne boginje: ,Lepa zemlja prolih vremena postala je blato, jer sam j a r a v o savetovala u Skuptini bogova!

K a k o sam samo mogla u Skuptini bogova da dam tako r a v u zapovest? K a k o sam samo mogla da unitim sve svoje ljude? Kao u m e t e u bitke odnela i h je poplava. Zar sam zato dala da se ljudi raaju da sada kao riblje leglo ispunjavaju more!?' I svi bogovi plau s njom, pognuti sede bogovi i plau. M u k a njenih boli zatvara i m usta. j e s t j j a n a i est noi potocima je padala kia. Sedmog dana popusti potop, bila je tiina kao posle bitke. M o r e se smirilo, a zlokobna oluja stiala. Posmatrao sam vreme, sasvim se stialo. Svi su se ljudi pretvorili u blato. Pusto i j e d n o l i n o bilo je tlo zemlje. Otvorio sam okno i svetlost m i j e obasjala lice. Pao sam niice, seo sam i plakao, plakao sam i suze su m i tekle niz lice. Pogledao sam na daleku vodenu pustinju. Glasno sam jadikovao, jer su poginuli svi ljudi. Posle dvanaest dvostrukih sati die se jedno ostrvo. L a a je plovila prema brdu Nisir. Nasela je i vrsto ostala na njemu. est dana d r a o j e breg lau i nije j o j vie dao da se zaljulja. K a d nastade sedmi dan, uzeh goluba i pustih ga. Golub ode i opet se vrati. 123

Nije n a a o mesto gde bi se zaustavio i zato se vratio. Uzeh lastavicu i pustih j e . Lastavica odlete i vrati se. Nije nala mesta gde bi se zaustavila i zato se vratila. Uzeh gavrana i pustih ga. Gavraji odlete, vide kako voda p r e s u u j e , eprka, dere i grake _ i ne vrati se vie. Tada sam i h sve pustio napolje, na sve etiri strane i prineo jagnje kao rtvu, r t v e n o zrnevlje prosuo sam na vrhu brda, spalio sam kedrovo drvo i m i r t u . Bogovi su udisali miris. Ugodno se dizao miris bogovima u nozdrve. Kao muhe skupili su se nad r t v o m . K a d je stigla gospodarica bogova, p o d i e velike dragulje J j o j je A n u dao nainiti kao nakit: , V i bogovi! K a o to nikad n e u zaboraviti nakit od dragulja na m o m vratu, tako u misliti na ove dane i nikad ih n e u zaboraviti! Neka svi bogovi d o u na rtvu,
k o e

Po mojoj kazni nije trebalo da ostane iv nijedan o v e k ! ' N i n l b ^ o r a m e u bogovima, otvori usta i r e e silnome Belu: , K o osim Ee mudro postupa? Ta, Ea sve razume, pun je obzira!' Ea, bog dubine, otvori usta i ree silnome B e l u : , T i , b o e , vladaru, t i , silni, kako si samo mogao tako n e p r o m i l j e n o da izazove potop? Onaj koji grei neka svoj greh i nosi! Onaj k o j i zlo ini neka zlo i okaje. A l i pazi da ne budu svi u n i t e n i . Kazni samo zle da svi ne propadnu! Umesto to si pustio potop, mogao si podii lava da proredi ljude. Umesto to si poslao potop, mogao si da poalje neman da smanji ljudstvo. Umesto potopa mogla je doi glad da bi pokorila zemlju. Ja, j a nisam izdao tajnu bogova. Vrlo m u d r o m dao sam da vidi slike u snu, i tako je saznao za tajni plan bogova. A v i ste sada ostali praznih r u k u ! ' Ea u e u l a u , uzme me za ruke, izvede sa e n o m na kopno, zapovedi j o j da klekne pred mene, stupi pred nas, poloi na nas ruke i blagoslovi nas: 125

Bel neka ne d o e ! Ne razmiljajui, on je poslao potop i moja ljudska e d a osudio na propast. V e l i k i B e l d o e i ugleda l a u , tada se B e l rasrdi, razljuti se na bogove: ,Koje je to ivo bie izbeglo propast? 124

,Do sada je U t n a p i t i m bio smrtan o v e k , sad neka bude sa svojom e n o m jednak nama i neka stanuje daleko na m o r u , tamo gde utiu reke.' Tako me udaljie bogovi i d a d o e m i da ivim daleko na uu reke. A l i k o j i e se od bogova tebi smilovati? K o e te dovesti pred bogove da n a e ivot k o j i trai? P o k u a j samo da ne spava est dana i est noi! Tek t o je G i l g a m e seo, spusti se na njega san kao j a k vetar. U t n a p i t i m ree svojoj eni: Pogledaj jakoga k o j i trai ivot, san ga salee kao vetar! A e n a ree njemu, U t n a p i t i m u , dalekom: D o d i r n i ga da ostane budan! Daj m u da se opet zdrav vrati putem k o j i m je d o a o . K a p i j o m kroz k o j u je izaao neka se opet vrati kui u svoju zemlju. U t n a p i t i m ree n j o j , eni: A h , t i saaljeva ljude! Peci hlebove za njega i stavi m u i h uz glavu! Kada je on spavajui klonuo uza zid l a e , ispee ona za nj hlebove i stavi m u ih uz glavu. Naslonjen na zid l a e , leao je G i l g a m e . U t n a p i t i m ree njemu, k o j i je spavao: Z a prvi hleb je testo z a m e a n o , drugi hleb je u m e e n , 126

trei hleb je o v l a e n , etvrti je b r a n o m posut i stavljen u p e , peti hleb je postao s m e , esti hleb je g o t o v o . . . Tada ga on iznenada dodirne i stanac se probudi. G i l g a m e ree njemu, U t n a p i t i m u , dalekom: U m o r n o g savladao me san, kao neki silni spustio se na me. Naglo si me dodirnuo i p r o b u d i o . Utnapitim mu ree: est hlebova je bilo i s p e e n o , a t i si ve vrsto spavao. Trebalo je da te hlebovi o d r e b u d n i m . G i l g a m e ree njemu, U t n a p i t i m u , dalekom: ta treba sada da uinim, U t n a p i t i m e ? Kuda da se okrenem? San me je e p a o kao razbojnik, u m o m snu sedi smrt. U mojoj odaji i l i ma gde b i l o , sedi ona, smrt! U t n a p i t i m ree U r - a n a b i j u , l a a r u : U r - a n a b i , neka te vie ne vidi moja obala, mesto prevoza neka te ne pusti ovamo. Ne sme vie prevesti nijednog smrtnog o v e k a ma kako silno teio za m o j i m prebivalitem! o v e k koga si ovamo doveo ima prljavo odelo. ivotinjska su m u krzna oduzela lepotu tela. Odvedi ga, U r - a n a b i , do mesta za kupanje, neka se okupa u vodi, neka odbaci svoja krzna da ih more odnese! 127

Neka opet bude lepo njegovo telo! Neka m u glavu obavije novi povez, sjajnim odelom odeni m u telo da m u pokrije golotinju. D o k opet ne d o e u svoj grad, dok se svojim putem ne vrati kui, neka se ne podere ovo odelo, neka ostane novo u sve d a n e ! Tada ga povede U r - a n a b i sa sobom i odvede na mesto za kupanje, on se opra u vodi i odbaci svoja krzna da i h more odnese. N o v o m lepo tom sinulo je njegovo telo. N o v i m u je povez obavio glavu, obukao je r a s k o n u o d e u , koja je pokrivala njegovu golotinju. D o k opet ne d o e u svoj grad, dok se svojim putem ne vrati kui, ne treba da se podere ovo odelo, treba da ostane novo u sve dane! G i l g a m e i U r - a n a b i p o p e e se na l a u , upravie je na talase i odmah otplovie. Tada ree e n a U t n a p i t i m u , dalekom; O t i a o je G i l g a m e , mnogo je on pretrpeo i podneo mnogo muka. ta e m u dati da sretno stigne u d o m o v i n u ? G i l g a m e u ovu r e , dohvati brodsku m o t k u i pogura barku opet blie obali. U t n a p i t i m ree njemu, G i l g a m e u :

G i l g a m e u , dugo si hodao, mnogo si pretrpeo i podneo mnogo muka. ta da t i dam da sretno stigne u domovinu? H o u da t i odam jednu tajnu, h o u da t i k a e m o u d o t v o r n o j travi. Trava je slina trnu, a raste duboko u m o r u , trn j e kao j e e v a bodlja, cveta u dalekom slatkovodnom moru. K a d tu travu d o b i j e u svoje ruke i j e d e od nje, nai e v e n u mladost i veni ivot. G i l g a m e saslua njegove rei i oni k r e n u e daleko preko mora. Stigoe do dalekog slatkovodnog mora. Tada on skine svoj pojas, zbaci gornju o d e u , priveza t e k o kamenje za noge. Ono ga p o v u e duboko u veliko more i on opazi travu slinu trnu. Uzbra travu i vrsto je d r a e u ruci, o d s e e t e k o kamenje i izroni pored l a e . Pope se u a m a c pored l a a r a i drae u rukama a r o b n i cvet mora. G i l g a m e ree U r - a n a b i j u , l a a r u : U r - a n a b i , evo i m a m travu! Ovo je trava koja o b e a v a ivot. Sada e biti ispunjena a r k a tenja o v e k o v a , bie mu s a u v a n a mladost u punoj snazi. H o u da je odnesem u moj zidom u t v r e n i U r u k , d a u svima junacima da jedu od nje, hou da je podelim mnogima.

128

Ime biljke je ,starac opet postaje mlad'. Ja, ja h o u od nje da jedem da opet vratim punu snagu svoje mladosti! Dvadeset su dvostrukih sati putovali dalje i ugledali k o m a d i zemlje. Prispeli su posle trideset sati i tada su se odmarali. G i l g a m e ugleda jezero, hladna i svea bila je njegova voda. U a o je u nju i kupao se u ugodnoj sveini. Neka zmija ose ti miris trave d o u n j a se i uze travu. G i l g a m e se vrati i prokle zmiju. Tada on sede i z a p l a e , suze m u p o t e k o e niz lice. Pogleda u oi U r - a n a b i j u , l a a r u : Z a koga su se, U r - a n a b i , trudile moje ruke? Z a koga krui i istie krv moga srca? Radio sam, ali meni samom to nije donelo nita dobro. Za crva k o j i gmie u zemlji dobro sam uinio! Trava me vodila po m o r u . Odsada e m o izbegavati more i reke, a laa neka lei uz o b a l u . Dvadeset su dvostrukih sati putovali dalje i ugledali toranj hrama. Posle trideset dvostrukih sati zaustavie se da se odmore i p o d i g o e oi prema gradu sa svetim hramom. Tada d o o e do U r u k a i u o e u grad sa visokim zidovima. G i l g a m e ree njemu, U r - a n a b i j u , l a a r u : 130

P o p n i se na zid, U r - a n a b i ! I d i po zidinama U r u k a , j a k o u t v r e n o g grada! Gledaj kako je s n a n o utemeljen, kako je visoko nasut breg hrama. Pogledaj silne g r a e v i n e , s a g r a e n e su od opeka, a sve su te opeke i s p e e n e ! Sedam mudrih majstora, mojih savetnika, predloili su m i planove. Neka t i pripadne zemljite na p o d r u j u grada i vrt i odaja za e n e neka t i pripadnu! U U r u k u treba da sagradi svoju kuu!

DVANAESTA PLOA G i l g a m e vlada u U r u k u , u gradu s visokim zidinama. O n ne m o e da se smiri. Doziva s v e e n i k e , a r o b n j a k e i one to prizivaju mrtve: D o z o v i t e m i Enkiduov duh! Reci m i kako mogu da ugledam E n k i d u o v u senu? H o u da ga pitam za sudbinu m r t v i h ? Najstariji m e u sveenicima r e e : Gilgameu, ako hoe da sie u Podzemni svet, do prebivalita velikog boga m r t v i h , tada m o r a doi u prljavoj o d e i . Ne sme se namazati skupocenim uljem, jer e te, privueni njegovim mirisom, o p k o l i t i nepoeljni duhovi. Ne sme luk poloiti na zemlju, jer e te okruiti svi oni koje si usmrtio. Ne sme u ruci drati ezlo, jer e rasterati d u e m r t v i h . Ne s m e imati cipele na nogama, sme samo n e u j n o hodati. Ne s m e poljubiti e n u k o j u voli, onu k o j u ne p o d n o s i ne sme tui. 132

Ne sme milovati dete koje voli, ono koje ne trpi ne s m e kazniti, jer e te uznemiravati jadikovanje ljudi pod z e m l j o m . G i l g a m e ode u veliku pustinju do kapije Podzemlja. D o e do m r a n o g Irkalinog stana: Svoje korake upravlja prema prebivalitu iz koga ne izlazi vie onaj koji jednom ue. I a o je putem, putem bez povratka. I a o j e do prebivalita, iji stanovnici ne trebaju svetla, prah zemlje i m je hrana, a blato je njihovo jelo. O n i ne vide svetio, sede u tami. U perje su o b u e n i i imaju krila kao ptice. O n zakuca na vrata i ree vrataru ove rei: H e j , vrataru, otvori svoju kapiju da mogu ui. A k o kapiju ne o t v o r i , razbiu vrata i slomiu zasun! Vratar otvori prvu kapiju i skide m u o g r t a . V o d i o ga je kroz sedam kapija i skidao m u o d e u da bi nag u a o u carstvo mrtvih. O n stupi pred veliku boginju Erekigal i ree: Pusti Enkidua, moga prijatelja, da d o e k meni da ga pitam za sudbinu mrtvih!

A l i je straar i kljuar boginje vrsto d r a o mrtvoga, boginja ga nije p u t a l a . U z v i e n a Erekigal ree ovako G i l g a m e u : Vrati se natrag! T i ne m o e videti mrtvoga. N i k o te nije ovamo zvao. O a l o e n , uspne se G i l g a m e , uze svoju o d e u i p r o e kroz sedam kapija. D o e do duboke vode i zamoli E u , mudrog boga dubine: Poalji m i ovamo E n k i d u o v u senu! Podzemlje ga vrsto dri. Otac dubine u njegove rei i ree silnome Nergalu, vladaru mrtvih: O t v o r i odmah rupu u zemlji! Dovedi gore Enkiduov duh da progovori svome bratu G i l g a m e u . K a d to u silni Nergal, otvori odmah rupu u zemlji i dovedi gore E n k i d u o v u senu. O n i se p r e p o z n a e , a ipak o s t a d o e jedan drugom daleko. Razgovarali su. G i l g a m e je vikao, a sena je drhtavim glasom odgovarala. G i l g a m e otvori usta i r e e : G o v o r i , prijatelju m o j , govori, prijatelju m o j ! Objavi m i sada zakon zemlje k o j u si video! Ja t i to ne mogu rei, prijatelju, ja t i to ne mogu rei. A k o bih t i otkrio zakon zemlje koju sam video, ti bi seo i z a p l a k a o .

Pa h o u da sednem i da p l a e m d o v e k a ! P o g l e d a j , prijatelja kojega si prihvatio, kojemu se srce tvoje obradovalo, njega d e r u crvi kao staro odelo. E n k i d u , prijatelj, koga je tvoja ruka dodirivala, postao je blato zemlje, pun je p r a i n e , potonuo je u prah, prah je p o s t a o . G i l g a m e htede j o da pita, ali nestade sene Enkiduove. G i l g a m e se vrati u U r u k , u grad s visokim zidinama. Visoko se die hram Svetog brda. G i l g a m e lee da spava, a smrt ga ugrabi u sjajnoj dvorani njegove palate.

KRATAK SADRAJ PLOA PRVA PLOA Na p o e t k u p l o e opisan je utvreni grad U r u k i njegov kralj G i l g a m e . O n vlada kao silnik, i narod trai o d bogova da stvore junaka k o j i e ga savladati. Po zapovedi A n u a , boga neba, boginja A r u r u ga naini o d blata ovlaivi ga p l j u v a k o m . T o je novi junak E n k i d u . Jeo j e t r a v u i pio vodu zajedno s poljskim ivotinjama. N e k o m je lovcu zasipao jame i u n i t a v a o postavljene zamke. Ovaj se pritui G i l g a m e u , k o j i m u dade mladu e n u da svojim a r i m a zavede Enkidua i tako ga odvoji o d stoke. Tako se sve i dogodi. e n a opisuje E n k i d u u G i l g a m e a i njegovu snagu, a E n k i d u odlui da se s njim bori. Zajedno sa e n o m stie u U r u k , gde i h narod s v e a n o d o e k a . M e u t i m , G i l g a m e je sanjao u d a n san. Po m a j i n o m t u m a e n j u sna, on e pobediti jednog junaka k o j i e m u posle te borbe postati p r i jatelj i brat.
4

DRUGA

PLOA

U p r v o m se delu opisuje sastanak Enkidua s Gilgam e o m i njihova borba ,u kojoj jpobeuje G i l g a m e . Posredstvom njegove majke, oni postaju prijatelji i b r a a . U drugom delu G i l g a m e poziva Enkidua da zajedno p o u u K e d r o v u u m u i ubiju njenoga u v a r a , stranoga 137

H u m b a b u , k o j i je uvredio a m a a , boga sunca, a neprestano uznemirava i stanovnike bregova.

PETA PLOA D u g o su putovali kroz Kedrovu u m u , ali Humbabu nisu sreli. U v e e z a s p a e . E n k i d u je sanjao san k o j i Gilgam e p r o t u m a i kao povoljan: savladae i ubie H u m b a b u . Opet su dugo putovali. G i l g a m e se pomoli a m a u i obojica legoe. U noi ih stie straan vihor. E n k i d u je ponovo sanjao san, k o j i G i l g a m e p r o t u m a i kao radosno z n a e nje. Z a t i m se penju na Breg bogova i ubijaju H u m b a b u . Pred samim vrhom, gde stanuju bogovi, glas boginje I r n i n i opominje i h da se vrate u U r u k , jer onaj k o j i pogleda u l i ce bogovima mora u m r e t i . G i l g a m e i E n k i d u odlaze u U r u k nosei na koplju H u m b a b i n u glavu.

TREA PLOA E n k i d u ezne za stepom, n a p u t a G i l g a m e o v u palatu i v r a a se poljskim ivotinjama. G i l g a m e je zbog toga alostan i odlui da ga p o t r a i . E n k i d u proklinje lovca i e n u to su ga odvojili od stoke. a m a , bog sunca, u k o r i ga zbog toga, jer ga je e n a upoznala s radostima ivota. U t o dolazi G i l g a m e i obojica se vraaju u U r u k . E n k i d u opisuje prijatelju svoj san u kome je bio b a e n u Podzemlje, gde stanuju m r t v i . K a d ga je ugledala E r e k i gal, kraljica Podzemnog sveta, naredila je pisarici da u glinu upie i njegovo ime. Slutei n e s r e u , G i l g a m e savetuje E n k i d u u da prinese rtvu zloslutnom sudiji U t u k i u , a sam prinese maslac i med kao rtvu bogu a m a u .

ESTA PLOA Po povratku G i l g a m e opra svoje oruje i o b u e novu o d e u . B i o j e lep, pa i sama boginja Itar baci oko na n j . Zove ga da j o j bude ljubavnik, ali on odbija i nabraja j o j sva njena r a v a dela. Itar se p o t u i ocu A n u u i trai od njega da poalje a r o b n o g bika, k o j i b i ubio G i l g a m e a , A n u j o j ispuni elju, ali G i l g a m e i E n k i d u savladaju i ubij u bika. Itar se pope na zid grada U r u k a i prokle Gilgamea. G i l g a m e i Enkidu slave s narodom pobedu nad nebeskim bikom.

ETVRTA PLOA a m a , bog sunca, alje G i l g a m e a i Enkidua da ubiju s t r a n o g H u m b a b u jer ga je uvredio. G i l g a m e to objavljuje knezovima u gradu. Njegova majka moli a m a a da u borbi pomogne sinu. I Enkidua moli da ga zatiti. G i l g a m e i E n k i d u d o u do Kedrove u m e iza koje se die Breg bogova. Uz p o m o a m a a i ratnog boga N i n i b a , oni ubiju Humbabinog uvara u m e . E n k i d u klone, a G i l g a m e ga hrabri i nagovara da p o u dalje. Tako stigoe u umu.

SEDMA PLOA E n k i d u pria G i l g a m e u svoj poslednji san: zgrabio ga orao i odneo visoko, a zatim ga ispustio te se na t l u razmrskao. O n p r e d o s e a da taj san znai n e s r e u . I G i l g a m e uvia da m u bogovi nisu vie naklonjeni. 139

138

E n k i d u se razboli i lei dvanaest dana u groznici. Na kraju prorie svoju smrt.

OSMA PLOA E n k i d u umire, a G i l g a m e se, a l o s t a n , sea sretnih dana koje je proveo s prijateljem. est ga je dana i est noi oplakivao, a sedmog dana sahranio. Pun boli luta stepom i susree lovca. Jada mu se kako je izgubio prijatelja i kako se sada i sam boji smrti.

DEVETA PLOA G i l g a m e je uznemiren, boji se smrti. H o e da ode do U t n a p i t i m a , svoga praoca, od koga eli da sazna kako b i mogao postii veni ivot. Jurio je preko stepe i stigao do brega M a u , na kome je kapija kroz k o j u prolazi sunce. N j u uvaju ljudi korpioni. Na njegovu molbu oni ga puste u m r a n i klanac. D u g o je putovao kroz tamu, a kad j e izaao na svetio, pokloni se a m a u , bogu sunca. Ovaj ga uputi do Vrta bogova, iza koga se nalaze Svetsko more i V o de smrti, gde na jednom ostrvu ivi U t n a p i t i m . G i l g a m e stigne do V r t a bogova, iji kedrovi nose na sebi razne dragulje kao plodove.

odredili smrt, a ivot zadrali za s e b e . Savetuje mu da se vrati u U r u k i da uiva u radostima ivota. A l i on je uporan, i Siduri Sabitu p o p u t a . Otvara mu vrata i u p u u j e ga Ut-anabiju, Utnapitimovom laaru. G i l g a m e dugo trai l a a r a , i ne naavi ga, razbije sanduke s kamenjem, k o j i su sluili za prevoz preko brzih Voda smrti. K a d ga k o n a n o n a e , l a a r pristaje da ga preveze, ali umesto razbijenih sanduka s kamenjem treba poneti sto dvadeset dugih i zailjenih drvenih stubova. Gilgam e i h n a s e e , donese na lau i , zabijajui i h u pliak, brzih Voda smrti, dovede l a u sretno do Ostrva ivota. T u ga do e k a U t n a p i t i m i G i l g a m e m u opisuje svoj dug i m u a n put posle smrti prijatelja Enkidua. D o a o je da od njega sazna kako e postii besmrtnost. U t n a p i t i m m u govori o prolaznosti ivota i ponavlja da o v e k u nije d o s u e n veni ivot.

JEDANAESTA

PLOA

U t n a p i t i m opisuje G i l g a m e u potop, koji je na Itarin savet poslao bog B e l . Bog Ea j e o tome obavestio njega, U t n a p i t i m a , u snu i naredio m u da sagradi lau i u nju sakupi svu rodbinu i seme svega ivog. Z a t i m U t n a p i t i m slikovito opisuje G i l g a m e u sam potop, k o j i je trajao est dana. P o t o su izali iz l a e , U t n a p i t i m u i njegovoj eni bog Ea je dodelio veni ivot s t i m da ive daleko na uu reka. U t n a p i t i m savetuje G i l g a m e u da se vrati kui. Pri polasku, na nagovor e n e , U t n a p i t i m mu odaje tajnu o travi koja raste na dnu slatkovodnog mora, a o v e k u daje besmrtnost ako okusi od nje. G i l g a m e pronalazi travu i odlui da ne jede od nje samo on nego da je da i drugima. A l i dok se kupao u jezeru, doulja se zmija i ukrade mu j e . G i l g a m e je oajan i s l a a r o m U r - a n a b i j e m vraa se u U r u k . Pokazuje mu grad i p r e d l a e da se nastani u njemu. 141

DESETA PLOA Ulaz u V r t bogova uva boginja Siduri Sabitu. N j o j G i l g a m e opisuje svoju bol za prijateljem E n k i d u o m i m o l i je da ga pusti u V r t da potrai svoga praoca U t n a p i t i m a . Ona ga o d v r a a , jer kad su bogovi stvorili ljude, za njih su 140

DVANAESTA PLOA G i l g a m e nema mira. Poziva a r o b n j a k e i sveenike i trai od njih da mu dozovu Enkiduov duh. O n i ga alju u Podzemni svet, ali on uspeva da vidi Enkidua i da s njim govori. Po povratku iz podzemlja, na G i l g a m e o v u m o l b u bog Ea m u o m o g u u j e da ugleda E n k i d u o v u senu i da s njom razgovara. E n k i d u m u ne otkriva tajnu ivota i smrti jer a k o bih t i otkrio zakon zemlje k o j u sam video, t i b i seo i z a p l a k a o . N a ponovnu G i l g a m e o v u m o l b u , E n k i d u opisuje svoje stanje i nestaje pre nego to je G i l g a m e mogao da ga j o n e t o pita. G i l g a m e se vraa u U r u k i umire u svojoj palati.

MITOLOKA BIA I UDOVITA A p s u , slatkovodno more, muki p r a p o e t a k haosa. Poznata babilonska kula, hram Etemenanki, navodno j e podignuta iznad bezdana A p s u . Tiamat, slano more, enski p r a p o e t a k haosa, sa svojim m u e m Apsuom rodila je bogove. M u m u je po jednoj verziji sin Apsua i Tiamate, po drugoj Apsuov glasnik, a po t r e o j sinonim za Tiamat. L a h m u i Lahamu, m u k i i enski prabogovi. Njihova uloga u sumerskoj kosmogoniji ostala je nejasna. A n a r , ime nebeske sfere i l i nebeskog kruga. Kiar, ime zemaljske sfere, zemlje. S m u e m A n a r o m rodila je boga A n u a . E^J (gospodar i l i gospodin, gospod) vrhovni je bog u ovom epu. K a o to A n u vlada nebom, tako B e l vlada zeml j o m i stoluje u vazduhu. U prvo sumersko doba vrhovni bog bio j e E n l i l , jedan od lanova prvobitnog b o a n s k o g trojstva. A n u , bog neba, sin bogova A n a r a i Kiare (druge generacije bogova posle Apsua i Tiamate), otac Ee, boga dubine. O n je kralj bogova A n u n a k i (podzemnih) i Igigi (nadzemnih). Verovalo se da raspolae ogromn o m vojskom od zvezda vojnika s k o j o m je ratovao protiv zlih l j u d i . l a n je prvog b o a n s k o g t r o j stva: A n u (nebo), E n l i l (vazduh i zemlja, vidi Bel) i E n k i , kasnije Ea (voda). Samo ime A n u znai nebo. Nebeska majka A n t u njegova je e n a . 143

142

E n l i l , vrhovni bog u prvo sumersko doba, drugi lan bo a n s k o g trojstva, zatitnik d r a v a , upravlja sudbinom l j u d i . U najstarijim verzijama G i l g a m e , potop alje E n l i l , a ne B e l . Isto tako u najstarijem tekstu epa o stvaranju sveta Enlil j e pobednik. Sredite njegovog kulta bio je grad Nipur, gde mu je bio podignut hram, zigurat Duranki (veza i z m e u neba i zemlje). T i m imenom nazivali su samog Enlila. U novij i m babilonskim verzijama, Enlila je smenio Marduk, a u asirskim bog Asur. Ea,;bog dubine (kua v o d e ) , trei je lan b o a n s k o g t r o j T stva. Sumerci su ga nazivali i N u d i m u d . Naklonjen je ljudima, bog je mudrosti i umetnosti. Sredite njegovog kulta bio je sumerski grad E r i d u . e n a m u je D a m k i n a (Lahamu), a sin M a r d u k . a m a ^ u n c e ) , bog sunca i pravde. B i o je vrlo popularan u - -#lcadsko doba. Brat je i l i sin Sina, boga meseca, a ena mu je bila N i n l i l , a u ovome epu A j a . Iako je Sin glavni bog u zvezdanom svetu po kome se r a u n a l o vreme ( m e s e e v a godina), ipak je a m a najvii bog m e u ostalim bogovima k o j i osvetljavaju nebo. Ne zna se da l i je bio u podzemnom svetu. N o verovalo se da se svakog jutra borio sa zlim duhovima tame, danju u svojoj barci plovio vodama svetla, a n o u vodama mraka. Njegov kult je n a r o i t o bio rairen m e u zemljoradnicima. Sumersko m u je ime bilo Babar.
y

neba, a sestra a m a a . e n a je i ljubavnica svih bogova (Venera, veernjaa i l i zornjaa, Danica). Potovali su je i kao boginju vegetacije, materinstva i kao zatitnicu p o r o a j a . Kao boginju rata prikazivali su je s bradom ( A s i r i j a ) , ali u ovom l i k u s bradom potovali su je i u Babiloniji kao dvospolno boanstvo plodnosti u jednoj osobi pod imenom A l i l a t . Naroito su je potovali u U r u k u . Sin, a m a i Itar predstavljali su drugo b o a n s k o trojstvo. I u l a n u , A u n o v vrtlar, bio je Itarin ljubavnik, a spominje se samo u ovome epu. U sumerskim legendama Itar je pokazivala n a r o i t u naklonost prema vrtlarima. A r u r u , boginja oblikovanja, stvorila je s M a r d u k o m ljude i ivotinje. Z o v u j e j o M a m i ( m a j k a ) , Nin-kursag (gospodarica visoke p l a n i n e ) i N i n t u (gospodarica sudbine i l i ivota). Lugalbanda ( m o a n k r a l j , lugal znai veliki o v j e k ) , G i l g a m e o v bog zatitnik. e n a m u je Ninsun. U kraljevskim listama posle potopa Lugalbanda je trei po redu prve u r u k e dinastije (bog Lugalbanda, o v a r ) . I z m e u njega i G i l g a m e a nalazi se samo j o bog D u m u z i , ribar. U kakvom su srodstvu m e u sobom b i l i ovi legendarni vladari, nije poznato. Siduri Sabitu, boginja Stabla ivota i uvarica ulaza u V r t bogova. D r v o je u ovim krajevima bilo dragoceno, jer je bilo retko. Njegovo potivanje kao Stabla ivota i l i Svetog drveta, koje se kasnije rairilo u E v r o p i , potie svakako iz Mezopotamije. P o t o se vrt bogova nalazi u blizini M o r a i Voda smrti, smatraju je i uvaricom ulaza u Podzemni svet, gde se o p r a t a sa svima k o j i tamo odlaze. I r n i n i , boginja uvarica Brega bogova. Tamuz, bog prolea i vegetacije. Sumerci su ga nazivali D u m u z i , to znai pravi sin i l i sin ivota. Svake 145

Sin, bog meseca. Njegov je kult bio t a k o e r rairen u sumersko doba, a n a r o i t o u gradu U r u . M n o g i su kraljevi dodavali svome imenu i njegovo ime ( A m a r -Sin, u-Sin, Ibi-Sin, Rim-Sin i d r . ) . Staro sumersko ime bilo mu je Nanar. Itar (ha akadskom znai boginja), boginja ljubavi i plod n o s t i , k e r k a Sina, u ovom epu k e r k a A n u a , boga 144

godine umire i ponovo uskrsava. Ljubavnik je boginje Itar. A d a d , bog vetra i oluje. Drugo mu je ime Raman. Upravlja nebeskim i zemaljskim vodama. O n je bujica i oluja. B o g je i zapadnog podneblja, to verovatno ukazuje na njegovo maloazijsko poreklo. N i n i b , bog borbe. Ninurta, bog rata, jedna od personifikacija boga a m a a . Sumukan, bog njiva, stada i umskih ivotinja. Odeven je u ovje runo. M a m e t u m ili Mametu (Mametu znai kletva), boginja sudbine. Jedna od Nergalovih e n a . A n u n a k i , veliki duhovi, zajedno s bogovima sudbine M a metum odreivali su p r i r o e n j u tok o v e k o v o g ivota. A n u n a k i je zajedniki naziv za bogove zemlje i podzemnog sveta. Igigi je isto tako zajedniki naziv za bogove neba. Kasnije pod semitskim uticajem njihov je broj sveden na sedam. A n u , bog neba, vladar je igigija i anunakija. N i n - U r u m i , gospodarica T v r a v e ivota. E r e k i g a l , kraljica zemlje i podzemnog sveta, po ijoj zapo vesti pisarica zemlje utiskuje u glinu imena onih k o j i treba da u m r u . Po svoj prilici starija I t a r i n a sestra. M u j o j je bio Nergal. Nergal, bog vatre i sunca. Kasnije bog mrtvih u podzemnom svetu kao m u E r e k i g a l e . Irkala, boginja podzemlja. D r u g i sumerski naziv za E r e kigalu. U epu o G i l g a m e u nalaze se oba naziva. M a r d u k , zatitnik Babilona. Hamurabi ga u svojim natpisima prvi put spominje kao boga Esagile, glavnog babilonskog hrama. U to semitsko doba on je kao vrhovni bog zamenio n e k a d a n j e g sumerskog Enlila. Iz politikih razloga, da bi se o d r a l o jedinstvo drave, njegov kult je iren po celoj Mezopotamiji. O n je 146

s A r u r u o m , boginjom oblikovanja, stvorio ljude i ivotinje. Nabu ili Nebo, bog mudrosti, zatitnik nauke i svih pisanih dela. Sumerskog je porekla, a Mardukov je sin. Kasnije, n a r o i t o u A s i r i j i , bio je i bog trgovine. U t u k i , sudija mrtvih. Namtar, bog poasti, kuge. I ovo je ime sumerskog porekla. Glasnik j e E r e k i g a l e , boginje podzemlja, ali tu slubu vri i drugim bogovima. M e u ljudima stvara p u s t o , d o n o s e i zaraze. Z l i duhovi i l i demoni imali su n a r o i t o znaenje u ivotu svih naroda u M e z o p o t a m i j i , pa je zato demonologija gotovo opsenija i vanija od teologije. B i l o ih je n e o b i n o mnogo. Svaka bolest, nezgoda, n e s r e a , neka prirodna nepogoda imali su svoj uzrok u j e d nom od njih. N a r o i t o su nastanjivali pusta mesta i groblja, a osobito i h se trebalo uvati n o u . Na prelazu su i z m e u bogova i ljudi i prema ljudima su neprijateljski r a s p o l o e n i . Tako su npr. U t u k u i E k i m u demoni u m r l i h , k o j i vrebaju na ljude u pustinji i l i l u taju o k o l o , jer posle smrti nisu nali mira. L i l u , L i l i t i A r d a t - L i l i demoni su oluje, a Labartu, Labasu, A k hazu i A a k u demoni groznice i mnogi drugi. Protiv njih mogu se boriti samo sveenici m a i j a m a , zaklinjanjima i raznim obredima. Meu zlim duhovima naroito se istie njih sedmoro, od k o j i h svaki m o e da ini sva zla koja mogu da uine p o j e d i n a n o svi ostali demoni. O njima je postojao poseban ep. Uticaj koji se u Mezopotamiji pripisivao zlim duhovima i demonima tako je ogroman da mu nema primera nigde na svetu. Humbaba (Kumbaba, starobabilonski Huvava), gospodar Kedrove u m e kroz k o j u se dolazilo do Brega bogova (Libanon). U epu to nigde nije r e e n o , ali je verovat-

147

no da je u mati starih Sumeraca liio na one u d o vine ivotinje sa ljudskim glavama ije su skulpture u tako velikom broju p r o n a e n e u kasnijim, n a r o i t o asirskim palatama. Nebeski a r o b n i bik, koga je A n u , bog neba, poslao na Itarin zahtev da ubije G i l g a m e a , bio je samo ivotinja n e o b i n e veliine i natprirodne snage. k o r p i o n i l j u d i , uvari suneve kapije na planini M a u , u d o v i n a bia, kakva su u ranijim sumerskim vremenima prikazivana na p e a t n j a c i m a . O b i n o su imala ljudsku glavu, a telo raznih ivotinja.

U b a r - T u t u , kralj u r i p a k a , U t n a p i t i m o v otac. U kraljevskim listama pre potopa nije spomenuto njegovo ime. U r - a n a b i , U t n a p i t i m o v l a a r . Upravljao je l a o m za vreme potopa, pa je i on stekao besmrtnost.

S t a r i sumerski

gradovi

Polubogovi, junaci i ljudi G i l g a m e , kralj u U r u k u , Legendarno-istorijska linost o kojoj j e na raznim mestima, a n a r o i t o u 6. delu predgovora, vie r e e n o . R i a t , i l i Riat-Ninlil, G i l g a m e o v a majka, bila je sveenica hrama Egalmah u U r u k u , p o s v e e n o g boginji N i n -Sun, eni boga Lugalbande. Ovde treba spomenuti da se i k o d starih Sumeraca z a d r a l o t o t e m i s t i k o o b e l e j e bogova. Svaki je bog imao kao simbol neku ivotinju, pa su sumerski i babilonski vajari prikazivali bogove pola ljudima, a pola ivotinjama. Na to nas p o d s e a j u i poznate skulpture lavova i bikova s ljudskim glavama. E n k i d u , G i l g a m e o v prijatelj. O d blata ga je stvorila A r u ru, boginja oblikovanja, da bi savladao G i l g a m e a i ukrotio njegovu samovolju. Iako je po elom telu bio obrastao dlakama kao ivotinja, ipak je bio o v e k . U t n a p i t i m ( U m - n a p i t i , sumerski Ziusudra, babilonski Kasisatra, grki Ksisustros), praotac G i l g a m e o v . P r e i v e o je opi potop i sa svojom e n o m stekao besmrtnost. 148

U r u k ( E r e h ) , G i l g a m e o v a prestonica. Bez obzira na legendarnost i l i istorijsku stvarnost G i l g a m e a , U r u k je jedan od najstarijih sumerskih gradova. Ispod jednog hrama, k o j i potie iz istorijskog doba, p r o n a e ne su jo t r i naslage, a u svakoj po jedan hram, od k o j i h onaj iz najnieg sloja, g r a e n od k r e n j a k a , potie iz vrlo starog kulturnog perioda. Njegove ruevine, koje dokazuju da je U r u k bio veliki grad, nalaze se k o d Varke. U r , nekada sredite itave sumerske civilizacije, p r o n a e n je k o d Mukajara. B i o je s a g r a e n na visoravni k o j u Eufrat nije mogao poplaviti. Kao i ostali sumerski gradovi, i on je bio r u e n , paljen i ponovo g r a e n . Spominje se jo i za perzijskog kralja K i r a . U novije vreme (1928) p r o n a e n e su poznate kraljevske grobnice koje potiu iz vremena oko 3500. god. pre n. e. Ki i Karsag-kalama bili su dvojni grad, od k o j i h je ovaj drugi bio sveeniki s hramom Emetenursaga, posveen bogu Z a m a m i (Ninibu) sa ziguratom Kidur-mak. Spominje se u najstarije doba, a njegovi kraljevi su b i l i , slino kao u L a g a u , vrhovni sveenici (patesi), a ujedno i vladari. R u e v i n e m u se nalaze kod El-Ohaimira, istono od Babilona. U njemu se najranije osetio semitski uticaj.

149

Larsa (Senkereh) bio j e manji grad od U r u k a . H r a m i sveta kula bili su posveeni a m a u , bogu sunca. Najstariji p r o n a e n i natpisi potiu iz doba urskog kralja U r -Engura iz I I I milenija pre n . e. N i p u r , ije se ruevine nalaze k o d Nufara, t a k o e r j e jedan od najstarijih sumerskih gradova. Pretpostavlja se da je bio sredite verskog i d r a v n o g ivota u najranijem vremenu. U njemu je bio hram, p o s v e e n bogu E n l i lu, s visokim ziguratom, k u l o m hrama. Uz hram se nalazila biblioteka, k o j u su zatrpali Elamci kada su napali Sumer i poruili mnoge gradove. Kasnije je Hamurabi ponovo sagradio hram i ne naavi staru biblioteku, sagradio novu. Iskopavanjima u novije vreme p r o n a e n e su obe biblioteke. Hamurabijeva je sadravala oko 500 p l o a . E r i d u , stari sumerski grad. Nekada je bio na obali Perzijskog zaliva. Mesto n a r o i t o g kulta boga Ee ( N u d i m u da), ujedno je i grad njegovog sina, mudrog Adape. L a g a je o t k r i o de Sarzec k o d T e l Loa. U r u e v i n a m a su p r o n a e n i ostaci palata, biblioteke, itnice, zatim mnogo natpisa. P r o n a e n je i poznati kamen s uklesanim jastrebom, ratnim scenama i natpisom kralja Enatuma I (Eanaduma, oko 2750. pre n . e.), zatim srebrna vaza Entemene i uveni kip Gudee, vrhovnog sveenika i vladara. Grad je imao vodovod i kanalizaciju. Glavni je hram bio p o s v e e n bogu rata Ninibu (Nin-Girsuu). u r i p a k ( u r u p a k , Sukuru), prastari sumerski grad na E u fratu. Iz njega potie U t n a p i t i m . Osim nepoznatog imena jednog vladara pre potopa k o j i potie iz uripaka, u listama posle potopa ovaj se grad vie ne spominje. U t n a p i t i m , poinjui svoju priu o potopu i spominjui u r i p a k , rekao je G i l g a m e u : I t i ga pozna. T o bi znailo da je on i dalje, posle potopa, 150

postojao. Iskopine k o d Fare, gde su 1903. god. pron a e n i p e a t n i valjci, svedoe da je na t o m mestu zaista bio grad Sukuru ili u r i p a k . Na njima je prikazan i G i l g a m e o v lik, a klinasto je pismo vrlo starog oblika. Ovaj grad je bio spaljen i nije postojao ve oko 3000. god. pre n . e., t o oito dokazuje da je legenda o G i l g a m e u vrlo stara, jer o v i p e a t n i valjci potiu verovatno iz I V milenija pre n . e.

Neto o b r o j e v i m a , vremenu,

astronomiji i astrologiji

B r o j e v i . Stari Sumerci, a po njima i njihovi naslednici A k a d i j c i , Babilonci i A s i r c i , raunali su po seksagezimalnom ( e z d e s e t n o m ) sistemu. Decimalni sistem n i su poznavali iako su znali za broj 10. B r o j 60 je deljiv sa 10 brojeva (2, 3, 4, 5, 6, 10, 12,15, 20 i 30), dok je broj 100 deljiv samo sa 7 brojeva (2, 4, 5 , 1 0 , 20, 25 i 50). O v i m brojevima p r i d r u u j e se u kasnije semitsko doba i sveti broj 7 k o j i v e ima k o z m i k o znaenje (7 nebeskih sfera, 7 planeta, 7 zidova k o j i o g r a u j u podzemni svet). Zato su i mnogi zigurati (svete k u l e ) , kao npr. babilonski, imali 7 spratova poredanih stepenasto. Pre Indijaca pronali su svoj znak za pojam nule (0). Vreme. Babilonci su raunali godinu prema m e s e e v o m kretanju. Imala je 12 meseci po 30 dana, t o je iznosilo samo 360 dana. G r e k u od 5 dana popraljali su tako da su posle svake este godine umetali trinaesti mesec. Smatrali su ga nesretnim i za njegovog trajanja nisu vrili nikakve vanije poslove. Njegov simbol bio je gavran, k o j i se nije nalazio u svetom ivotinjskom krugu (zoodijaku), a k o j i j e isto tako znaio nesreu. Ova praznoverica prema broju 13 i gavranu sa-

151

uvala se do danas. R a u n a n j e godina nije i m bilo jedinstveno. Brojanje su poinjali uvek iznova, raunajui od nekog vanog d o g a a j a . Ponajee je to bilo stupanje nekog vladara na presto. Poznavali su samo 7 planeta kao simbole 7 glavnih b o a n s t a v a . Njima su bili posveeni dani u nedelji, pa i ovu razdeobu, kao i neka imena dana dugujemo Babiloncima. T a k o je prvi dan bio p o s v e e n bogu Sinu, Mesecu (franc. lundi, nem. Montag, engl. monday); drugi bogu Nergalu, Marsu (franc. mardi); trei bogu Nabuu, M e r k u r u (Franc. mercredi); etvrti bogu Mard u k u , Jupitru (nem. Donnerstag); peti boginji Itari, Veneri (nem. Freitag, engl. f r i d a y - Freya, starogermanska boginja ljubavi); esti bogu N i n i b u , Saturnu (engl. saturday) i sedmi dan bogu a m a u , Suncu (nem. Sonntag, engl. sunday). Znak godine, krug od 360 dana podeljen na 6 delova po 60 dana, t j . est dvostrukih meseci, m o e se podeliti i na etiri dela, k o j i predstavljaju etiri kvadrata, odnosno etiri ugla sveta (dva ekvinocija i dva solsticija). Tako se dobiva broj 90. O v u smo podelu zadrali do danas u geomet r i j i (krug od 360, pravi ugao 90), a to prema babilonskom uenju nije nita drugo nego odraz zbivanja u p r i r o d i . I podelu dana dugujemo Babiloncima. O n je imao 12 dvostrukih sati, a bio je podeljen na minute. Kao to n a dananji manji vremenski deo ima 5 minuta, k o d Babilonaca je imao 4 to p o m n o i m o sa 30 iznosi 120 minuta, t j . dvostruki sat. S ovakvim dvostrukim r a u n a n j e m vremena s r e e m o se i u ovome epu, gde se nabrajaju dva dvostruka sata, t r i dvostruka sata i t d . Astronomija i astrologija. Visoke kule, zigurirati, bile su prave zvezdarnice. S njihovih terasa sveenici su nou promatrali kretanje zvezda. Poznavali su i h prili-

an broj, znali su za razna sazvea, pa i neke planete. Verovali su da zvezdama i sazveima na nebu odgovaraju gradovi i d r a v e na zemlji. Po kretanju sunca merili su se i putevi na zemlji. Sve to se na zemlji d o g a a l o bilo j e ve unapred o d r e e n o na nebu. Prema tome, astronomija se kod Babilonaca ne m o e potpuno odvojiti od astrologije. O n i su, naime, zapazili da se mnoge stvari deavaju na zemlji pod uticajem Sunca i Meseca, pa su verovali da su i svi ostali dogaaji posledica uticaja razliitih zvezda. Kraljevi nisu preduzimali nikakav ratni pohod, a nisu zapoinjali ni bilo kakav vaan dravni posao, kao to j e , npr., gradnja palata i hramova, dok nisu za to dobili d o p u t e n j e neba, t j . dok i m sveenici nisu oznaili povoljne dane. Mnoge ovakve praznoverice sauvale su se sve do n a e g srednjeg veka. I dananji h o r o s k o p ostatak je babilonske astrologije.

152

153

LITERATURA LISTA KRALJEVA I. U R U K E DINASTIJE POSLE P O T O P A 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. Mes-ki-ag-ga-e-ir (sin boga sunca) vladao 325 god En-me-kar 420 " (bog) Lugalbanda, ovar " 1200 " (bog) D u m u z i , ribar 100 " Gilgame, gospodar iz Kulaba " 126 " Ur-Nungal 30 " Utur-kalama " 15 " Labaar " 9 " Enunadana " 8 " ...-he-de " 36 " Me-lam-an-na " 6 " Lugal-ki-aga " 36 " (12 kraljeva, 2310 godina) G i l g a m e , eine Erzahlung aus dem alten Orient (Georg E. Burckhardt), Leipzig, Insel-Verlag. C. W . Ceram: B o g o v i , grobovi i uenjaci, Zagreb, Matica hrvatska, 1955. Dr G . Manojlovi: Povijest starog Orijenta, Zagreb, M a t i ca hrvatska 1923. V . I . Avdijev: Istprija^^ Beograd, N a u n a knjiga, 1 9 5 2 r Dr V . u r i J K n j i & y ^ Beograd, 1951. G. Karpeles: G g s c l i i d ^ in alterJZgit, B e r l i n ^ Historischer Verlag BaumgarfeTr Z . ^ u i u n ^ i h ' k n j i g a o knjizi, Zagreb, N I P , 1957. Z. K u l u n d i : Put do knjige, Zagreb, Epoha, 1959. J. Neustupni: Praistorija oveanstva, Sarajevo, Veselin M a s l e a , 1960. K. Birket-Smith: Putovi kulture, Zagreb, Matica hrvatska, 1960. B. N e s t o r o v i : A r h i t ^ i i r ? g t a m g _ ^ a u Beograd, N a u n a knjiga, 1952. M . K o l m a n - R u k a v i n a i dr O . M a n d i : Svijet i ivot u legenda Znanje, 1961. H.~ Pohl: O d klepsidre do atomskog sata, Zagreb, Naprijed 1958. F. Delitzsch: Babel und Bibel, Leipzig, J. C. Hinrichs'shce Buchhandlung, 1903. Gilgamec, kirasos akkad eposzok (Rakos S. - Komoroczy G.), Budapest, Magyar H e l i k o n , 1960. 155

(C. 154

W . Ceram)

D r G . Venzmer: Funftausendjahrig Konigsgraber, Kosmos, Handweiser fiir Naturfreunde, Stuttgart, 1929, Heft 1. R. Thiel: Iz tmine u svjetlost, Zagreb, Naprijed 1959. D r L . Thaller: O d vraa i a r o b n j a k a do modernog lijenika, Zagreb, Minerva, 1938. F. W . Putzger - D r S. Srkulj: Historiki atlas, Zagreb, 1904. Leksikon Leksikografskog zavoda, Zagreb. Mala enciklopedija, Beograd, Prosveta, 1959. S. P.

TVRTKO

KULENOVI

GILGAME, POEMA O SMRTI Asirsko-vavilonsku poemu o doivljajima i doivljavanjima kralja grada U r u k a G i l g a m e a , k o j u je n a e doba nazvalo E p o m o G i l g a m e u , veoma je t e k o svrstati u b i lo kakav sistem knjievne periodizacije, u bilo kakav postojei kontinuum svetske knjievnosti. Ona i unutar sebe same sedinjuje ogromne vremenske raspone na koje ukazuju ne samo a r h e o l o k i nalazi nego i knjievne analize (tako j e , na primer, Svetozar Koljevi, kod nas, u j e d n o m tekstu o narodnoj poeziji odlino uoio da se u G i l g a m e u susreu dva razliita civilizacijska stadija: jedan je za stupljen Gilgamesom kao j u n a k o m k o j i ne pusta ljubavnicu njenom dragom, n i kerki* silnoga njenom j u n a k u , dok je drugi odslikan u G i l g a m e u kao h o d o a s n i k u ) . Svejedno k o j i e se podaci o starosti speva uzeti u obzir, problem ostaje isti: i prema onim najskromnijim Gilgame je 900 godina stariji od H o m e r o v i h epova i najmanje 200 godina o d prvih vedskih pesama indijske k n j i evnosti, u kojoj e se tek znatno kasnije pojaviti sloeniji epski oblici. I p r i svemu tome jedan vavilonski zapis, k o j i Volfgang Kajzer navodi na p o e t k u svoga Jezikog umetnikog d e l a , vajka se da se vie nema o e m u pisati jer su sve p e s n i k e teme v e odavno iscrpene! N o uprkos tome t o sa ostalim korpusom svetske knjievnosti t e k o m o e da uspostavi bilo kakav datumsko-istorijski kontakt, uprkos tome to je od nas udaljen preko

156

157

3.500 godina. E p o G i l g a m e u , poput svakog velikog knjievnog dela, sasvim lako uspostavlja kontakt s onim to bismo mogli nazvati d u h o m knjievnosti, i to ak m o d a posebno sa duhom moderne knjievnosti, n a r o i t o kad j e u pitanju ona njena orijentacija k o j u u nedostatku bolje rei nazivamo egzistencijalistikom. Stih:
Uplaio sam se smrti i zato jurim preko stepe

protstavio nekome j a k o m kome je lice bilo m r a n o kao no i ko ga je zgrabio i bacio u p o n o r :

Leti samo dublje, dublje u stan tame Idi dole putem kojim nema povratka.

mogao bi da stoji kao moto pred itavom jednom skupinom znaajnih dela evropske i svetske knjievnosti X X veka. U toj bliskosti m o g u e je ne samo traiti dokaz o sveop t e m jedinstvu te o v e k o v e delatnosti k o j u zovemo k n j i e v n o u nego i dokaz da su krupni i sutinski ovekovi problemi bili oduvek isti, a problem smrti i enja za b e s m r t n o u svakako spadaju m e u najkrupnije. O d svih ivotinja ovek j e jedina koja zna da j o j predstoji Tieminovna smrt: m o d a je sve njegovo ostalo znanje, miljenje, delovanje, stvaranje i razaranje i ponovno stvaranje, sve ono to zovemo civilizacijom dolo kao posledica tog temeljnog znanja, i p o k u a j a otpora prema njemu, to jest prema smrti. T a k o se i u ovom spevu smrt kao centralna tema jasno pokazuje tek od osmog pevanja (osme plo e ) , ali ona u njemu tinja j o od samog p o e t k a : upravo u G i l g a m e o v o j p r e n a g l a e n o j snazi- i j u n a t v u , u njegovim m o i m a i njegovim besovima (ne p u t a ljubavnicu njenom d r a g o m ) , u njegovoj potrebi da se d o k a e i iskali, koja e toliko dodijati njegovim podanicima da e na kraju u m o l i t i bogove da m u u tu svrhu stvore nekog njemu ravnog. Taj neko bie E n k i d u , k o j i e m u ubrzo postati nerazdruivi prijatelj; tako e se tema smrti u epu formulisati na jo mnogo direktniji nain, da bi posle njegovog odlaska postala glavna i bezmalo jedina tema. Prvi put e se ta tema direktno pokrenuti sa prvim snom Enkiduovim ( I I I p l o a ) . U tom snu Enkidu se su158

Nita jasnije od ovih rei nije potrebno kao nagovetaj o e m u se radi. Ovaj san E n k i d u o v bie, uostalom, i prvi razlog zabrinutosti onog ranijeg besnog junaka G i l g a m e a , kome je u klasinoj grkoj mitologiji jedini i samo donekle slian Herakle, a k o j i e se od sada polako poeti pretvarati u tragaoca za tajnom besmrtnosti, za eliksirom mladosti, u isposnika i h o d o a s n i k a . D r u g i i trei Enkiduov san, mada ih je G i l g a m e prot u m a i o kao povoljne, lagano dalje razvijaju istu temu. U drugom postoje ovakva p o r e e n j a :
kao kia padala je smrt

i ovakve slike:
Neki ovek koga je ubio grom postade pepeo,

dok trei san u celini i nije nita drugo nego jedna j j i k a smrti TaJcaT'kakvih malo ima u svetskoj knjievnosti:
Zgrabio me orao mjedenim kandama i nosio etiri sata u visinu. On mi ree: ,Pogledaj dole na zemlju! Kako ona izgleda? Pogledaj more! Kako ti se ono ini?' A zemlja je bila kao breg, a more kao mala voda.

159

I opet je leteo etiri sata u visinu i rekao: ,Pogledaj dole na zemlju! Kako ona izgleda? Pogledaj more! Kako ti se ono ini?' A zemlja je bila kao vrt. a more kao reica koja ga natapa. I opet je leteo etiri sata u visinu i rekao: ,Pogledaj dole na zemlju! Kako ona izgleda? Pogledaj more! Kako ti se ono ini?' A zemlja je bila kao kaa od brana, a more kao valov za vodu.

Kao to je ovaj san sazdan od repetitivnih ritmova, tako i sami snovi, jedan za drugim, predstavljaju repetitivne ritmove pojavljivanja teme smrti, svaki put za nijansu poj a a n e . O v i repetitivni ritmovi k o j i se pojavljuju i na druge n a i n e u spevu (istim reima G i l g a m e tuguje za E n k i d u o m , i istim reima objanjava lovcu razloge svoje tuge i t d . ) mogu, nesumnjivo, biti i dokaz starosti speva, njegove bliskosti sa folklorom, sa praizvorom poezije u ritualnom jedinstvu rei, pokreta i muzike. Takve ritmove nemaju, u tako primetnom obimu, grki epovi Ilijada i O d i s e j a , i indijski M a h a b h a r a t a i R a m a j a n a . Njihova u n u t r a n j a forma je ve u znatno veoj meri proizvod filozofskog i geometrijskog duha, u k o m smislu je dalje k a r e k t e r i s t i a n odnos i z m e u verovatno starije Ilijade i m l a e Odiseje dok prva poiva na jednoj relativno u j e d n a e n o j talasastoj l i n i j i , druga je sebe ve zatvorila u krunicu (vrlo slian ovome je i m e u s o b n i odnos M a h a b h a r a t e i R a majane). Sa druge strane, s obzirom na ve pomenute nalaze o sloenosti i sofisticiranosti asirsko-vavilonske civilizacije (sve poetske teme su ve iscrpene!), m o g u e je da su ti repetitivni ritmovi plod veoma svesne namere pesnika da nas neumorno b o m b a r d u j e svojom temom smrti i idejom o o v e k o v o m b e z n a u i bespuu u ivotu. Takva pretpostav160

ka sasvim je u skladu i sa poznatim optim pretpostavkama ove civilizacije, i sa optim karakterom ovog epa k o j i j e , bez sumnje, ideoloki po svojim najhitnijim svojstvima. Pojedini istraivai i teoretiari primitivnih d r u t a v a i mitske svesti, a m e u njima n a r o i t o Mira E l i jade u b e u j u nas u svojim teorijama da j e arhaini ovek, Rusoov plemeniti divljak, iveo u j e d n o m stanju sree koja je nama nepoznata: u k o l i k o je p r i m i t i v n i j i , utoliko je sreniji, sve dok se ne d o e do iste eksplozije sree u velikom prap o e t k u stvari. U k o l i k o se njihove teorije prihvate, i ukoliko se njihova lepa sloenost svede na jednostavne elemente, onda ispada da j e arhaini ovek bio srean zbog svog neznanja, koje je podrazumevalo i neznanje, nepoznavanje neminovnosti smrti. Odnosno, u n e t o kasnijoj i sloenijoj razvojnoj fazi, zbog njegove cikline vizije vremena s k o j o m se u potpunosti identifikovao (kao to se m i u potpunosti identifikujemo sa n a o m linearnom vizijom vremena), a po kojoj nas posle svake smrti o e k u j e novo r o e n j e , novi ivot, analogno onom sledu pojava po kome posle svake zime dolazi p r o l e e . Ta njegova optimistika egzaltacija ostavila je dubokog traga na veini kasnijih, razvijenih religija i civilizacija. Ona egipatska, koja je bila vie-manje savremena asirsko-vavilonskoj, razradila je do u neverovatne detalje zagrobni ivot (otuda i ogromna popularnost egipatske, kao i tibetske, Knjige mrtvih k o d savremenih mistika), k o j i je, ve i po toj i takvoj detaljnoj r a z r a e n o s t i , bio tretiran u prilinoj meri u optimistikom kljuu. M o d a je i to, a u skladu s onom poznatom r e e n i c o m k o j o m poinje Tolstojeva A n a K a r e n j i n a (Sve srene porodice lie jedna na drugu, svaka n e s r e n a porodica n e s r e n a je na svoj nain), i s obzirom na injenicu da je knjievnost umetnost p o j e d i n a n o g , razlog to nam Egipani u oblasti 161

p r a v e knjievnosti nisu ostavili gotovo nita krupno i z n a a j n o , dok su nam Asirci i Vavilonci ostavili ovaj epohalni E p o G i l g a m e u . Nikakvog optimizma nema u asirsko-vavilonskoj viziji zagrobnog ivota i o v e k o v e sudbine. Ono to odgovara e g i p a n s k o m , h r i a n s k o m i islamskom raju rezervisano je samo za besmrtne bogove, dok obini smrtnici odlaze u k u u gde sede u mraku, gde je p r a i n a njihova hrana i glina njihovo j e l o , o b u e n i su u perje kao ptice, a iza vrata vlada p r a i n a i tiina. Slian, samo j o sumorniji, jo realistikij i , manje metaforian opis o n o s t r a n o g nudi E p o Gilgam e u u zavrnoj epizodi kada se senka Enkiduova za trenutak pojavljuje pred prijateljem da m u k a e kako j o j je tamo gde je:
Ako bih ti otkrio zakon zemlje koju sam video, ti bi seo i zaplakao. Enkidu, prijatelj, koga je tvoja ruka dodirivala, postao je blato zemlje, pun je praine, potonuo je u prah, prah je postao.

Zar neu i ja morati da se smirim kao on i da ne ustanem doveka?

Isto i l i malo d r u k i j e , to je pitanje u p u e n o i uvarki V r t a bogova boginji Siduri Sabitu, i U t n a p i t i m o v o m l a a r u U r -anabiju, i samom, j e d i n o m m e u ljudima besmrtnom Utnapitimu. A odgovor je uvek isti: m o r a e .
Kad su bogovi stvorili ljude, smrt su odredili za njih, a ivot zadrali za sebe. Iako su tvoje dve treine boanske, jedna treina je ovek i ona te vue ljudskoj sudbini.

T o je zavrni akord, zakljuak jedne poruke, kraj jednog toka radnje koja od Enkiduove smrti na osmoj ploi postaje sve koncentrisanija: p o t o na toj osmoj ploi pokrije prijatelja kao n e v e s t u , G i l g a m e se na samom p o e t ku devete pita:
Zar neu i ja, i ja kao Enkidu umreti?

I nemir k o j i sada ulazi u njega nije vie nemir borbe i nadmetanja, nego nemir traganja, nemir pitanja:

Sve peripetije u radnji od Enkiduove smrti pa do kraja, ak i sve njene digresije, samo su varijante toga s t r a n o g odgovora. Prvo e ga Siduri Sabitu uputiti da jede i pije, da napuni svaki dan svoje telo jer je to jedino to m u preostaje, zatim e ga U t n a p i t i m malo filozofskije upozoriti da ni ptice kulilu i kiripa ne gledaju uvek p r o l e e , da jedno drugom lie n o v o r o e n o dete i smrt. I kad G i l g a m e kon a n o pred svim t i m argumentima odustane od traganja za pravom b e s m r t n o u , izmai e m u se i onaj kakav-takav nadomestak za nju, trava koja vraa mladost i snagu, i k o j u je ve bio dobio. K a k o se to moglo desiti? P o t o je objasnio G i l g a m e u da besmrtnosti za njega nema, U t n a p i t i m se na enin nagovor ipak smiluje i otkrije m u tajnu trn-trave koja raste na dnu mora i koja vraa mladost. S velikom domiljatou i po cenu velikog napora G i l g a m e d o e do te trave, ali umesto da je pojede uva je da je podeli sa drugim junacima u U r u k u . Pa se zatim kupa u jezeru a travu ostavi na obali, te zmija d o e i odnese m u je.

162

163

 i n e se uzaludnim napori onih kritiara k o j i ovu epizodu p o k u a v a j u da objasne sa stanovita psiholoke m o t i vacije: je l i G i l g a m e a pokretala stvarna potreba da podeli travu i njenu m a i j s k u m o s drugima, i l i elja da se opet p o k a e , pohvali svojim ulovom? D a l i je zmija bila kazna za te sitne g r e h e ? Evidentno j e da G i l g a m e posle Enkiduovog nestanka postaje linost egoistina i egocentrina, kakvu strah od smrti upravo i zahteva. Malo j e verovatno da j e njemu, k o j i je j e d n o m krenuo u potragu za k o n a n i m odgovorima na k o n a n a pitanja, j o stalo do j u n a e n j a i dienja pred drugima. Kad na kraju svega pokazuje U r - a n a b i j u m o n e i lepe zidine U r u k a , to je samo strana i gorka uteha, a ne vie cilj. I k o n a n o , ovde se moraju postaviti pitanja kakva i inae nije umesno postavljati povodom knjievnih dela: zato G i l g a m e nije ponovo krenuo u potragu za travom? Z a t o nije odmah sam pojeo jedan njen deo, a ostatak poneo da podeli sa g r a a n i m a Uruka? ini se da Gilgameu ne treba pristupiti toliko kao klasinom, homerskom epu, k o l i k o kao epu klasicistikom, i l i , k a k o smo v e r e k l i i d e o l o k o m (nema n i k a k v e sumnje u to da je E p o G i l g a m e u sutinski blii Vergilijevoj Enejidi nego H o m e r o v i m epovima: oboje poivaj u , pre svega, na ideji, samo to je Vergilijeva ideja kolektivistiko-politika, h i m n i n a i optimistina, dok je ideja tvorca Gilgamea individualno-egzistencijalna, sumorna i pesimistina). Dakle, ne treba mu prilaziti s pitanjem zato je neki njegov junak tako postupio, nego s pitanjem zato je njegov autor hteo da on tako postupi, ta je time hteo da k a e ? A ono to je autor Gilgamea elio da kae, i ovom epizodom sa travom i zmijom i drugim epizodama, i upeatljivim pesnikim slikama, i kumulativnom tehnikom repetitivnih ritmova, i direktnim porukama, uvek je isto: da 164

je jedina o v e k o v a k o n a n a sudbina smrt, a da je njegov kratki ivot u senci smrti, svejedno da l i se manifestuje kao batrganje, kao mirenje, i l i kao oajavanje. Sve je do brutalnosti jednostavno. Na kraju svega:
Gilgame lee da spava, a smrt ga ugrabi u sjajnoj dvorani njegove palate.

Nijedna klasina knjievnost i civilizacija ne p r u a tako sumornu sliku o v e k o v o g (jploaja kao to je ova data u G i l g a m e u . G r k a tragedija je n e t o sasvim drugo. Ona predstavlja rtveni ritual onog srenog p l e m e n i t o g divljaka podignut ra duhovni nivo. r t v a j e istina ljudska, ali ona je samo zalog, preko nje se dolazi upravo do afirmacije ljudskosti, do slavljenja o v e k o v e prirode, do velianja njegovog prkosa pred n a d m o n i j i m silama, pa i pred sam o m s m r u . M o d a ono jednostavno srednje vjekovno t i m o r m o r t i s c o n t u r b a t m e najvie odgovara G i l g a m e u , ali srednji vek nije tom svome strahu dao knjievnog izraza ni u j e d n o m , ni izbliza tako z n a a j nom delu kakvo je Gilgame. Z a t o se mora ponovo konstatovati da je po tom d r a m a t i n o m i ustreptalom n a i n u na k o j i j e u ovom epu knjievno o b i j J c ^ j ^ a j i _ Q y e kov strah, i njegova b e s p o m o n o s t pred smru, pred viim silama, on, zapravo, najblii izvesnim strujama u modernoj knjievnosti na elu k o j i h stoje romani Kafke i Kamija, i da je njegov junak, G i l g a m e , najblii junacima njihovih romana. E p o G i l g a m e u , kako p o t v r u j u strunjaci, verovatno nikad nije bio poezija u slubi religije, to jest nikad nije recitovan kao deo religijskog rituala, kao to je bio sluaj sa drugim vavilonskim poznatim, kosmogonijskim, epom E n u m a Eli ( K a d a g o r e . . . ) , ali on sigurno ne predstavlja stav jednog o v e k a , nego duboki, sutinski, 165

autentini izraz jedne civilizacije i njene religije. Z a t o je ta civilizacija (i ta religija) negovala tako jedinstveno sum o r n u sliku ljudske sudbine, to je pitanje koje mora ostati izvan opsega ovog, knjievnog, razmatranja. A l i je uputno setiti se obima i znaaja astronomskih saznanja koja je ona posedovala. Nisu bile u pitanju samo etve i setve, i l i kao kod F e n i a n a , plovidbe: bilo je utehe u tom bavljenju problemima k o j i problem ljudske sudbine jednostavno prevazilaze, i pred kojima onjzgleda b e z n a a j a n . Osim t<

"^|P^ tome to se u tako bliskom odnosu nalazi kralj (,ve treine bog, a jedna treina o v e k ' ) s biem koje j e , istina bilo o v e k , ali je svojim vanjskim izgledom i n a i n o m ivota (,sa gazelama jede travu, sa stokom loe vodu') vie liilo na ivotinju. Neke moderne strukturalistike interpretacije e p a p o u r i l e su da tu simboliku svedu na Levi-Strosovu e m u opozicije p r i r o d e i k u l t u r e , sirovog i kuvanog ( l e e r u e t l e c u i t ) , u kojoj je on video vanu karakteristiku mitova. Tako G . S. K r i k smatra da mogui primer za ovu opoziciju p r u a E p o G i l g a m e u u kome Sam G i l g a m e m o e da predstavlja K u l t u r u u suprotnosti sa Prirodom o v a p l o e n o m u njegovom prijatelju E n k i d u u . . . iako Enkidu ubrzo prelazi na stranu K u l t u r e , i biva zbog toga o s u e n na sporu smrt. G i l g a m e u oajn i k o m strahu bei u pustinju a svoju o d e u zamenjuje ko o m ; ini se da on p o k u a v a da pobedi smrt odbacujui K u l t u r u i vraajui se Prirodi.. M e u t i m , s obzirom na sve to j e ovde dosad r e e n o o G i l g a m e u , n a e m shvatanju

v e (

karaktera i kulturne pozadine ovog epa vie bi odgovaralo miljenje N . K , Sandarsa, autora njegovog najnovijeg engleskog prevoda, k o j i k a e da je izjednaavanje visokorazvijene i obrazovane sredine Vavilona iz drugog milenija, i Asirije iz ranog prvog, sa priprostim svetom H o m e r o v i h i Heziodovih grkih savremenika, da i ne govorimo o Levi-Strosovim a m e r i k i m indijancima, krajnje p o g r e n o . KaoJr^a_znacajn a te ma pojavljuje se putovanje k o j e u k l j u ^ j e T ^ i z l e t na drugi svet, dakle karakteristina tema mnogih motiva i folklornih knjievnih tvorevina, pa i velikih epova, kao to su Odiseja i l i E n e j i d a . U svim sluajevima to je putovanje radi ostvarenja o d r e e n o g cilja, a prepuno je napora i iskuenja. Dotle je slinost, a odatle poinje presudna razlika i z m e u G i l g a m e a , na jednoj, i svih ovih tvorevina, na drugoj strani. U narodnoj prii, iza sedam mora i sedam g o r a , i posle nekoliko pob e e n i h divova i adaja, dobij a se lepa princeza za e n u . U Odiseji cilj je da se stigne kui i svojima, a izlet na drugi svet je nagovetaj ostvarenja tog cilja, izvetaj da su osim majke, koja je umrla i s k o j o m e se tu sresti, svi ostali na domu zdravo i dobro i da jedva ekaju svog junaka da i m se vrati. U Enejidi cilj je izgradnja carstva, a izlet na drugi svet je neka vrsta b l a n k o - e k a , potvrda da e sve to treba da se ostvari biti ostvareno. U Gilgameu cilj je celog putovanja, kao i izlet na drugi svet, p o k u a j da se izbegne ljudska sudbina, k o j i ostaje bez rezultata:
Gilgame lee da spava, a smrt ga ugrabi u sjajnoj dvorani njegove palate.

166

167

S A D R A J Stanislav Preprek: N a t r a g u r a n e k u l t u r e ................... 1. ovek utire stazu kroz vekove 2. Ornamenti postaju itljivi 3. Gradove i palate opet obasjava sunce .............. 4. Istorijskim labirintom Meureja 5. Knjievnost pisana klinovima 6. Ep o urukom kralju Gilgameu Gilgame Prva ploa Druga ploa Trea ploa ' etvrta ploa Peta ploa esta ploa Sedma ploa Osma ploa Deveta ploa Deseta pioa jedanaesta ploa Dvanaesta ploa Kratak sadraj ploa Mitoloka bia i udovita - . * 5 5 9 12 19 27 44 $5 59 "9
7

Kad je jutro osvanulo, podie se crno oblaje kao gavranovi. Besneli su svi zli dusi. svetlost se pretvorila u tamu. Juni vetar je tutnjao, vode su buei hujale i ve dostigle planine, sruile se na sve ljude. Brat brata nije vie prepoznavao I sami se bogovi uplaie potopa.. U tome to se i sami bogovi uplaie p o t o p a implicirana je ona n e o e k i v a n a poruka koja je u izvesnoj meri suprotna osnovnoj poruci epa, i l i se, u svakom sluaju, bar razlikuje od nje. Jer, iako su bogovi, kad su stvorili ljude, smrt odredili za njih, a ivot zadrali za s e b e , pa nemaju razloga da se plae smrti, oni se ipak plae, u o v o m sluaju potopa. A kad se plae, nisu nimalo dostojanstvenici od ljudi, ak se ini da se p o n a a j u runije, jadnije nego ljudi ( G i l g a m e ) u svome strahu od smrti: pobegli su i popeli se na A n u o v Breg bogova, gde se guraju m e u sobom uureni kao psi, a Itar vie kao e n a u t e k o m p o r o a j u . . .

' 82
8 7

94 97 101 108 120 132 l ^ 143 148 149 151 154 *55 157
7

Polubogovi, junaci i ljudi Stari sumerski gradovi Neto o brojevima, vremenu, astronomiji i astrologiji Usta kraljeva l . uruke dinastije posle potopa ............ Literatura Tvrtko Kulenovi: Gilgame, poema

o s m r t i ...............

168

169