Izdava Drutvo za afirmaciju kulture Presing, Mladenovac Kontakt presing.org konkursiregiona.net kr.presing@gmail.

.com Urednik Predrag Milojevid Recenzija Milesa Milinkovid Dizajn naslovne strane Valentina Varga tampa Instant, Beograd Str. 156 / 16 cm. / Tira: 100. Godina izdanja 2013. ISBN 978-86-6341-024-4

ura Lili Horvat

I DEVOJICE IGRAJU FUDBAL

ZBIRKA JE FINANSIRANA IZ BUDETA OPTINE TEMERIN

***Zahvalnice***

Mojoj koleginici i dragoj prijateljici, Jadranki Bokan, bez nje ova knjiga ne bi ni postojala! Mom sinu, Nikoli Gligoridu, kojem dugujem inspiraciju za neke od likova u ovoj zbirci. I mojoj mami, umesto epitafa...

PRESING, 2013

I devojice igraju fudbal knjiga koja preispituje rodne stereotipe

Knjievnost kao jezika tvorevina a posebno drama kao njen vid, ima filozofski, religijski ali i pedagoki znaaj. Kada je knjievnost za decu u pitanju, redak oblik izraavanja i obradanja deci i uopte detinjstvu su dramski tekstovi za decu. Tekstovi koji su stvoreni za umetniko scensko izraavanje dece imaju izrazitu vrednost jer podstiu stvaralatvo, kreativnost, imaginaciju, psihiki razvoj dece a imaju i izuzetnu vaspitnu vrednost. Jedan od oblika uenja je uenje po modelu u kome dete usvaja stavove, vrednosne kategorije, oblike ponaanja modela iz svoje okoline. Modeli mogu biti ne samo lanovi ue i ire porodice, vrnjaci ved i likovi iz pria, bajki, crtanih ili igranih filmova za decu. Bruno Betelhajm, psiholog (1903-1990) je na primer, u bajkama video nain da deca shvate smisao ivota, da obogate svoj unutranji ivot i da pronau privremene i trajne naine kako da ree svoje probleme. Kao i bajke, dramski tekstovi za decu doprinose formiranju moralnih vrednosti kod dece. Antagonizam izmeu pozitivnih i negativnih likova ima oiglednu moralnu poruku i sugerie odreena pravila ponaanja i odreene vrednosti. Pozitivni, dobri junaci, ue nas moralnim

vrednostima i vetinama, ali i negativni imaju svoju edukativnu funkciju. Negativni likovi upoznaju decu sa negativnim osobinama i postupcima, podstiudi ih da o njima razmiljaju, grade sopstvene stavove i prepoznaju slinosti kod osoba iz svoje okoline. Na kraju negativni likovi neslavno zavre to decu treba da demotivie da se ponaaju na odreen nain. Zbirka dramskih tekstova ure Lili takoe obiluje mnotvom likova. Njeni likovi su u nekim tekstovima plod njene imaginacije ali su i neretko likovi iz poznatih knjievnih dela kao to su likovi iz bajki: Crvenkapa, Tri praseta, Pepeljuga i likovi iz tragedije Romeo i Julija. Stavljajudi poznate likove u nepoznate situacije, ura stvara po pedagokodidaktikom principu koji nalae kretanje, saznavanje od poznatog ka nepoznatom. Njeno pedagoko znanje i iskustvo u pedagokom radu sa decom ogleda se i u tome to su dramski tekstovi poetini, metaforini, ispriani simbolinim jezikom ali jezikom primerenim za uzrast kome su tekstovi namenjeni. ura se nedvosmisleno obrada kolskom uzrastu svojim duhovitim stilom, koristedi jezike fraze specifine za ovaj uzrast. Iako dela klasike, neka dela je potrebno osavremeniti, ne bi li bila blia publici ovog doba. Tako urine likove mue savremeni problemi, njeni likovi postoje i deavaju se u uslovima savremenog ivota uz lap -

topove, mobilne telefone, Internet, game boy igrice, Facebook, nedavna fudbalska takmienja pa tako deca imaju utisak da se deavanja, doivljaji likova zaista tiu njih samih. Na ovaj nain se deca motiviu ne samo da uestvuju u realizaciji predstave po nekim od ovih tekstova, ved i da budu paljivi itaoci i gledaoci, prijemivi za usvajanje moralnih vrednosti i pouka. Prepoznajudi savremene tendencije izmenjenih vaspitnih vrednosti, autorka ukazuje na problem nedovoljno kvalitetnog vremena koje roditelji provode sa decom i posledice koje to moe imati na dete, problem komunikacije izmeu dece i odraslih koje odlikuje nepotovanje, problem manjka discipline, radnih navika, problem manipulacije, problem vrednosnih stavova dece (Potraga za Deda Mrazom). Pred itaoca/gledaoca se stavlja i kritikuje vrednosni sistem koga ine materijalne naspram duhovnih vrednosti (Potraga za Deda Mrazom, Pepeljuga Persa...). U prii o Crvenkapi provlai se i motiv ekologije. Dakle, tekstovi pred nama nedvosmisleno predstavljaju podlogu za moralno vaspitavanje mladih. Meutim, ono to ove tekstove ini originalnim, kreativnijim, nesvakidanjim je oigledna dekonstrukcija i rekonstrukcija ne samo pojedinih knjievnih dela ved i rodnih predrasuda i stereotipa. U urinoj interpretaciji mnogi likovi nisu arhetipovi. Crvenkapa nije tako fina i pasivno posluna devojica, Vuk kao mukarac nije predator, Baka nije bolesna i

bespomodna, devojice igraju fudbal, Princeza ne poljubi abu jer nede da bude istaica, kuvarica, slukinja, Pepeljuga nije posluna i pralja, Romeo i Julija nisu model vene i beskrajne bezuslovne ljubavi. ak i ekspir nije mukarac ved devojka! Time to menja rekonstrie osobine mukih i enskih likova ura daje modele drugaije od klasinih pasivnih devojica i ena na koje dananji deaci i devojice mogu da se ugledaju. Kroz tekst I devojice igraju fudbal ukazano je na problem rodnih stereotipa i to na jednom dubljem nivou. Nedavajudi ansu devojicamaanse deaka za uspeh su umnogome smanjene to govori da je za uspeh, blagostanje, zadovoljstvo bilo kog pola i uopte ljudskog drutva, neophodan princip jednakih mogudnosti za sve. Takoe je znaajno to se Romeo i Julija predstavljaju u jednoj realnijoj ivotnoj situaciji. Po klasinoj tragediji, ljubav Romea i Julije je besmrtna. Takva ljubav je romantina i netaknuta ivotnom svakodnevnicom i kao da govori: da nisu umrli iveli bi sredno i dugoveno. Kao i druge izmiljene bajke koje se zaista tako zavravaju klasina tragedija Romeo i Julija moe stvoriti iluzornu predstavu o odnosu mukarca i ene i braku. Rekonstruisana pria sa srednim krajem, ukazuje na to kakav moe da postane jedan zaljubljen par ukoliko izgubi vetinu komunikacije i ukoliko nema vetinu roditeljstva i da za harmonian brak nije dovoljna samo ljubav.

Da zakljuimo, pred nama su dinamini, pregledni, pisani jasnim jezikom, duhoviti, vaspitno usmereni dramski tekstovi. Raznovrsni, zanimljivi, pouni, kreativni, originalni, praktini predstavljaju dragoceni izvor ideja i modela. Ceo materijal predstavlja mogudnost za vaspitanje igrom i umetnodu i preporuujem ga za itanje i scensko izraavanje. U Novom Sadu 03.10.2013. Milesa Milinkovid, dipl. pedagokinja master rodnih studija

KO JE SMESTIO VUKU? U umi se dogodio zloin. Tri praseta, policajci, zatekli su provalnike u bakinoj kui. Bio je tu Vuk, koji se nekim udom uvek nae u ovakvim situacijama; zatim Drvosea, stranac za kog se ne zna odakle dolazi ni zato je tu; i Crvenkapa, dobra i fina devojica sasvim sluajno upletena u celu tu zbrku. A moda i ne... Da li e svetski poznati inspektor Sajla uz pomo svoje lepe i pametne pomonice detektivke Cace uspeti da rei ovaj zloin i otkrije pravog krivca? Saznaete uskoro!!! Likovi: Crvenkapa, Vuk, Detektivka Caca, Inspektor Sajla, Tri praseta-policajca, Pripoveda, Drvosea, Baka, Raspevani Jarac, Ptiica, Veverica Veca Mesto deavanja: umarak ispred bakine kue. Scena tri panja, drvee od kartona, bakina kuica. Muzika: Milicija trenira strogou, Hou majko hou, Kolaii, Kad snovi krila dobiju, Drvosee, Superstar, Trla baba lan, udna uma. uje se pesma ''Milicija trenira strogou'', na scenu izlaze policajci, tri praseta, neto jedu. Sedaju na stolice, kao

razgovaraju. uje se alarm i oni uspanieno istravaju a na scenu izlazi pripoveda. Pripoveda: (u rukama dri knjigu i pokazuje je publici) Crvenkapica! Verovatno svi ve znate tu priu. Ali potrebno je vie nego samo baciti pogled na knjigu. Kao to izreka uvek kae, ne moete suditi o knjizi samo po koricama! Ako elite da pronaete istinu, nai ete je kada pogledate ta se zaista desilo. U umi se dogodio zloin. Tri praseta, policajci, zatekli su provalnike u bakinoj kui. Bio je tu Vuk, koji se nekim udom uvek nae u ovakvim situacijama; (jedan policajac uvodi vuka, kojem su vezane ruke i vodi ga do stolice da sedne i stane iza njega) zatim Drvosea, stranac za kog se ne zna odakle dolazi ni zato je tu; (drugi policajac uvodi drvoseu, kojem su vezane ruke i vodi ga do stolice da sedne i stane iza njega) i Crvenkapa, dobra i fina devojica sasvim sluajno upletena u celu tu zbrku (trei policajac uvodi Crvenkapu, kojoj su vezane ruke i vodi je do stolice da sedne i stane iza njega). Da li e svetski poznati inspektor Sajla uz pomo svoje lepe i pametne pomonice detektivke Cace uspeti da rei ovaj zloin i otkrije pravog krivca? Saznaete uskoro!!! (pripoveda izlazi) Detektivka Caca: (ulazi telefonirajui i obraa se ovima to sede) Inspektor Sajla uskoro stie pa ete moi njemu sve da objasnite. efe! Ulazi Inspektor Sajla: U redu, ta imamo?

Detektivka Caca: Stara gospoa Baka lei onesveena tamo u sobi, kada se probudi moda e moi neto vie da nam kae. Za sad imamo samo razna uznemiravanja, ukljuio se alarm u stanici zbog provale, onda posedovanje sekire bez dozvole, pokuaj da se pojede... ovaj je zamahivao sekirom (pokazuje drvoseu) a Vuk je pokuao da pojede malenu. Inspektor Sajla: Dobro. Prvo u njega da ispitam. Vuk: (ustaje) Hej, mogu sve da objasnim... Crvenkapa: To moe da objasni sudiji. Inspektor Sajla: Zar ti ne bi trebala da bude u koli? Crvenkapa: Zar ne bi trebalo da dobijem advokata? Detektivka Caca: (prasiima koji su poeli da preturaju po Crvenkapinoj korpi) ta to radite? Prase : Hej efice... mi samo... Detektivka Caca: Ne jedite to, to je dokazni materijal! Prasii: U redu.

Detektivka Caca: Dakle, mala crvena je nosila kolae baki, Vuk je probao da ih pojede obe, ovaj ludak je zamahivao sekirom u svom stilu... Inspektor Sajla: Vodite ih u centar grada, momci. Detektivka Caca: Ovo je uma, efe, nemamo centar grada. Inspektor Sajla: Znate ta sam mislio, samo ih uhapsite. Imamo tri osumnjiena, to znai imamo tri prie. Navedi ljude da govore dovoljno dugo i neko od njih e progovoriti istinu. Crvenkapa: Ja u da kaem ta se desilo. Inspektor Sajla: Izgleda mi prilino pametno. Kako se zove? Crvenkapa: Crvenkapa. Inspektor Sajla: Zato te zovu tako? Crvenkapa: A zato vas zovu Sajla? Inspektor Sajla: Bez razloga. Prase : (apatom) Zovu ga tako jer je smotan kao Sajla.

Inspektor Sajla: (besno pogleda ka prasiima) Zato su devojici vezane ruke? Bolje da je stavimo u kavez. Detektivka Caca: Donesite kavez! (prasii kreu napolje) Inspektor Sajla: Bio sam ironian. Detektivka Caca: Ironija, zaboravite kavez. (prasii se vraaju) Inspektor Sajla: U redu, odveite je. I? Zato te zovu Crvenkapa? Crvenkapa: Zovu me tako zbog ove crvene kapuljae koju nosim. Inspektor Sajla: A ta kada je ne nosi? Crvenkapa: Uglavnom je nosim. Inspektor Sajla: (zbunjeno) Hm... pa dobro onda. Detektivka Caca: Pa Crvena, zato nam ne objasni kako je sve ovo poelo? Crvenkapa: Poelo je kao i svakog drugog dana. Krenula sam da baki odnesem kolae koje je mama spremila.

Detektivka Caca: Ove tu u korpi? (okree se prasiima koji su opet poeli da preturaju) Ma, jesam li vam rekla da ostavite tu korpu, to je dokazni materijal! Prase : efice, izvini. Detektivka Caca: Dajte tu korpu ovamo. A ti mala, uzmi je i pokai nam kako se sve zbilo. Svi se sklanjaju sa scene. Izlazi pripoveda. Pripoveda: U umi je iveo vuk. Tu je bila njegova kua koju je voleo. eleo je da uvek bude ista i pospremljena. Jednog sunanog dana, dok je istio otpatke koje su iza sebe ostavili izletnici, zauo je korake. Provirio je iza drveta i video da devojica sa korpom ide niz put. Odmah mu je bila sumnjiva jer je bila tako udno obuena, sva u crvenom, sa pokrivenom glavom, kao da nije elela da je neko prepozna. Ljude ne treba suditi prema onome to oblae, ali ona je bila u njegovoj umi i hteo je o njoj da sazna neto vie. Hajde da vidimo kako se to zbilo. uje se muzika *Hou majko hou* i pripoveda odlazi a izlazi prvo vuk sa metlom, pravi se da neto isti a zatim stie i Crvenkapa, skakuui i pevuei. Vuk: Dobar dan.

Crvenkapa: Zdravo. Vuk: Ko si ti? ta radi ovde? Crvenkapa: Ja sam... u stvari, ne bih trebala da priam sa strancima. Vuk: Ne, ne bi trebala. Ali ja nisam stranac, moja porodica ve generacijama stanuje ovde. A ta ti radi sama u ovoj velikoj, looj umi? Nosi poslastice nekom posebnom? U tvojoj korpi neto lepo mirie. Unutra je neto ukusno? Crvenkapa: Da, nosim kolae baki. Vuk: Baki, Baki... Da li esto to nosi baki? Crvenkapa: Ne mislim da bih to trebala da vam kaem. Vuk: Nema nita drugo u korpi? Crvenkapa: Postavljate previe pitanja, gospodine. Vuk: Ja sam radoznao momak. Daj mi da pogledam. Crvenkapa: Radije ne bih... Muzika *Kolaii* (ulaze detektivka i inspektor)

Detektivka Caca: Morate da priznate, vuk zaustavlja devojicu usred ume, to je prilino jezivo. Inspektor Sajla: Da, da, ali mi ne hapsimo ljude zato to su jezivi. Dakle, ti si etala umom sa svim ovim ukusnim kolaima u korpi sasvim sama? Crvenkapa: Da. Inspektor Sajla: I ovaj tu Vuk te je zaustavio i ispitivao? Vuk: Mogu da objasnim... Inspektor Sajla: Ne jo, doi e red i na tebe. Sad emo da sasluamo ta jo devojica ima da nam kae. Vuk: Ali... Inspektor Sajla: Tiina. Odvedite ga, ometa istragu i utie na svedoka. Vue, pozvaemo te kasnije. (prasii dolaze i odvode vuka iza scene) Ti, devojice, nastavi. Crvenkapa: Bilo mi je sumnjivo to se taj vuk toliko raspitivao o baki i o kolaima. Krenula sam dalje svojim putem, ali sam primetila da je on prestao da isti i da gleda za mnom. Uplaila sam se da e me pratiti i tako saznati gde ivi baka, zato sam skrenula sa svoje uobiajene staze da bih ga

zavarala. Meutim, desilo se upravo suprotno ja sam se izgubila. Lutala sam umom i najzad naila na neku kuicu. Na tremu je sedeo jedan jarac sa gitarom. Inspektor Sajla: Jarac? I to sa gitarom? Ma nemoj... Detektivka Caca: efe, pronali smo i njega. Spreman je da svedoi. Inspektor Sajla: Dobro. Dovedite ga. (prasii dovode jarca) Jarac: (peva) Kad sam bio mladi jarac ja vetica me je zaarala... Inspektor Sajla: trenutak? Moe li da prestane sa pevanjem za

Jarac: (i dalje pevajui) Ne, ne mogu, to vam kaem ja Planinska me vetica zaarala pre trideset i pet godina, da moram da govorim u stihovima. Inspektor Sajla: Sve to kae mora da otpeva? Jarac: (obinim glasom) Tako je. Inspektor Sajla: Upravo si govorio, ba sada.

Jarac: Jesam li? Jesam liii? (ponovo peva) Inspektor Sajla: Ovaj svedok ba i nije pri sebi. Vodite ga, ne mogu da ga sluam. Ima li jo neke svedoke, malena? Neke koji ne pevaju, po mogunosti. (prasii odvode jarca). Crvenkapa: Kao to ste i sami videli, Jarac i nije bio ba od velike pomoi. Krenula sam dalje stazom od njegove kue i srela Lastavicu. Detektivka Caca: efe, da je dovedemo da svedoi? Inspektor Sajla: Naravno! Prasii dovode Lastavicu i svi se sklanjaju sa scene osim nje i Crvenkapice. Lastavica: Hej crvena, lepa odea. Sve je uvek crveno na tebi. Crvenkapa: Da, jeste. Lastavica: Deluje mi uplaeno. Da ti se nije neto dogodilo? Mogu li malo da te oraspoloim? (Muzika *Kad snovi krila dobiju*) Crvenkapa: Hvala, krenula sam do bakine kue ali izgleda da sam malo zalutala.

Lastavica: Ne brini, znam ja kojim putem treba da krene, otpratiu te jedan deo. Crvenkapa: Eh, kada bih imala krila kao ti, preletela bih celu planinu i umu i zaas bih stigla, ali ne mogu. Ja sam samo dete. Lastavica: A ta kae za iaru? Zna, to je odlian nain da vidi umu, bez straha zbog svih tih velikih zveri dole. Crvenkapa: Zveri? Lastavica: Da, zveri, vukova, puma, sabljastih tigrova... ponajvie vukova. uma moe da bude opasno mesto za tako malu devojicu kao to si ti. Crvenkapa: A gde je ta iara? Lastavica: Tu blizu. Pokazau ti. Treba samo da sedne u korpu i dovee te pravo pred bakinu kuu. Crvenkapa: Nije opasno? Lastavica: Naravno da nije. Izlaze policajac i inspektor Sajla.

Inspektor Sajla: Nije valjda da si sela u tu staru iaru koja se godinama ne koristi? Crvenkapa: Jesam. Detektivka Caca: Nisi smela to da uradi. ta da si pala? Crvenkapa: I pala sam. Ispala sam iz korpe tano pred bakinom kuom. Detektivka Caca: Strano, strano. Uhapsite ovog svedoka. Kasnije e mi odgovarati zbog ugroavanja javne bezbednosti i dovoenja u opasnost ivota ove devojice. (prasii izvode Lastavicu) Inspektor Sajla: Nastavi, devojice, ta se dalje deavalo. Crvenkapa: Pokucala sam na vrata bakine kue. Iznutra je neko povikao 'ui Crvenkapice' i ja sam ula. Ali u kui... umesto bake... zatekla sam... vuka!!! Inspektor Sajla i Detektivka Caca (se trgnu i uplae): Vuka??? Crvenkapa: Da, da, vuka, u odei moje bake, sa perikom, u njenom krevetu. Inspektor Sajla: Znai vuk je bio obuen kao tvoja baka?

Crvenkapa: Da. Inspektor Sajla: I nasela si na to? Crvenkapa: Ne, ne stvarno, samo sam se pravila. udila sam se i zapitkivala, kao bako, kako su ti velike ruke... kako su ti velike ui... kako su ti velike oi... a tek zubi! Detektivka Caca: A onda je stigao onaj sa sekirom? Crvenkapa: Ne, ne, jo uvek ne. Prvo me je napao poludeli vuk, pretei da e da me pojede. Inspektor Sajla: A onda je doao sekirdija? Crvenkapa: Shvatili ste. Uleteo je unutra urlajui kao manijak. Razbio je prozor. Zato se ukljuio alarm. Inspektor Sajla: A gde je baka bila sve to vreme? Detektivka Caca: U sobi, u nesvesti. Inspektor Sajla: Dobro, devojice, uo sam tvoju priu. Ali moram da sasluam i ostale, razume, zakon mi tako nalae. Hajde, dovedite tog to mlatara sekirom. Hteo bih malo vie da saznam o njemu.

Muzika *Drvosee* Prasii uvode Drvoseu i odlaze sa scene sa Crvenkapom. Inspektor Sajla: Hajde da te ujemo, drvoseo. Drvosea: Nisam ja drvosea! Detektivka Caca: Aha! Lano predstavljanje, eto jo jedne stavke u tvojoj optunici prijatelju. Drvosea: Ne, ne, niste te me razumeli. Ovo je sve jedna velika greka, pa ja ne bih povredio ni leptira... Inspektor Sajla: Pa ta si radio onda u umi sa tom sekirom? Drvosea: Radim na imidu. Inspektor Sajla: Kakvom sad imidu? Drvosea: Moram da naem svog drvoseu u sebi za film. Detektivka Caca: ta??? Drvosea: Film. Inspektor Sajla: O, boe, pa on je glumac.

Drvosea: Tako je. Dobio sam ulogu drvosee u novom Mandinom filmu. Rekli su mi 'nai sekiru i vebaj, nemoj da glumi drvoseu, budi drvosea'! I eto. Inspektor Sajla: Da, deluje mi toliko glupo, da mogu da poverujem da je to sve istina. Ali to i dalje ne objanjava zato si razvalio vrata bakine kue. Drvosea: O, to. Nije bilo namerno. (sklanja pogled kao da se stidi) Hteo sam da poseem jedno oblinje drvo, ali... ali... nekako sam promaio, zapeo sam i pao, pravo na vrata bakine kue. ao mi je. Stvarno mi je ao. Detektivka Caca: Dakle, nisi pokuao da provali unutra? Nego si sluajno upao? Pravei se da si drvosea? Drvosea: Da. Inspektor Sajla: Ima li neke svedoke za to. Drvosea: Da, Veverica Veca je bila sa mnom sve vreme. Detektivka Caca: Dovedite Vecu. Prasii uvode Vevericu. Inspektor Sajla: Pa Veco, postaviu ti samo jedno pitanje. Da li zna ko je ovaj momak ovde? (pokazuje na drvoseu)

Veverica Veca: Naravno. Poznajem ga ceo ivot. Inspektor Sajla: Dobro. Da li je istina ono to nam je ispriao? Veverica Veca: To su dva pitanja. Inspektor Sajla: Ne pravi se pametna, da te ne bih uhapsio zbog... zbog... Detektivka Caca: Zbog upuivanja policije na pogrean trag. Inspektor Sajla: Da, da, zbog toga. A sad pevaj. Veverica Veca: Ne umem da pevam. Mora da ste me pomeali sa onim jarcem. Detektivka Caca: (preti mu prstom) Molim svedoka da se uozbilji. Drvosea: Veco, molim te, moja reputacija je u pitanju. Veverica Veca: Dobro, dobro. Naravno da poznajem ovu maminu mazu. On je glumac. Glumac koji nikad nigde nije glumio. Ovo mu je prva uloga. ivotna ansa. Treba da radi sa Mandom, da glumi drvoseu u njegovom novom filmu.

Muzika *Superstar* Inspektor Sajla: Dobro, dovoljno smo uli. Hvala. Vodite ih. E, sad, hou sve ovo da ujem iz vuijih usta. Prasii uvode Vuka i odvode Vecu i Drvoseu. Inspektor Sajla: Pa, gospodine Vue, mogu li tako da vas zovem? Vuk: Moe da me zove kako hoe, samo ako mogu da dobijem neko pie. Detektivka Caca: Ne! Vue, prestani da se izmotava! Inspektor Sajla: eka te 3-5 godina robije u samici bez prozora, ako nam ne objasni svoje ponaanje. Sve to smo do sad uli govori protiv tebe. Vuk: Sluajte. Samo kad se bakica probudi ona e vam sve objasniti. Ovo je jedna velika zabuna. Inspektor Sajla: Da, da, zabunom si hteo da pojede jadnu devojicu i staricu koja ti nita nije skrivila. Vuk: Naravno da nisam hteo da ih pojedem. Ja sam vegetarijanac.

Inspektor Sajla: E, ovo je neto najsmenije to sam ikad uo. Vuk vegetarijanac. Vuk: Ali istina je. Inspektor Sajla: Dobro, ak i da ti poverujemo, ostaje optuba za lano predstavljanje. Zato si se kog avola pretvarao da si baka? I to tako neuspeno. Vuk: To je sve bilo u dogovoru sa bakom. Hteli smo da se naalimo sa Crvenkapicom. Da je malo uplaimo i nauimo lepom ponaanju. Inspektor Sajla: Pa ovo sve smenije i smenije. Dogovorio si se sa bakom? Vuk: Jesam. Istina je. To e vam i ona sama rei. Inspektor Sajla: A zato je ona onda u nesvesti? Vuk: Ne znam. Znam samo da smo se sve dogovorili, ona mi je dala da se presvuem u njenu odeu i otila u sobu. Nekoliko minuta kasnije ula se neka buka, hteo sam da vidim ta se desilo ali tad je ve naila devojica i nisam stigao. Inspektor Sajla: Dobro, znai ti kao ne zna zato je baka onesveena. Hajde, priaj dalje.

Vuk: Ta devojica, im je ula, napravila je nepristojnu primedbu o mojim velikim uima. Mene su i ranije vreali, pa sam pokuao da popravim situaciju rekavi da su mi ui velike da bih je bolje uo. Bila mi je namera da joj pokaem da mi je draga i da uvaavam ono to ona kae. Inspektor Sajla: Dakle, Crvenkapa te je uvredila. Pa iskreno, ui ti ba i nisu toliko velike. Jeste da su malo vee od prosenih, ali... no, nastavi, ta je dalje rekla. Vuk: Napravila je i drugu mudru primedbu o mojim buljavim oima. E, jasno vam je sad ta sam poeo da oseam prema ovoj devojici koja se tu pravila fina, a oigledno je vrlo neprijatna osoba. Ipak sam odluio da okrenem drugi obraz, pa sam joj rekao da su mi oi takve da bih je bolje video. Inspektor Sajla: Rekla je da ima buljave oi? Pa to stvarno nije lepo od nje. Vuk: Da, ali, njena sledea uvreda me je stvarno dotukla. Vidite, mene je oduvek muilo to to imam velike zube, a ova mala devojica je morala da me uvredi ba u vezi njih. Znam da je trebalo da imam bolju samokontrolu, ali sam skoio iz kreveta i zaurlao da imam velike zube da je bolje pojedem. (okree se ka publici) Ali, evo, iskreno kaite, nikada vuk ne bi pojeo malu devojicu. Svi to znaju, ali to derite je poelo trati kroz kuu uz uasnu vrisku.

Inspektor Sajla: A ta si ti uradio? Vuk: Trao sam za njom, pokuavajui da je smirim. Poskidao sam sa sebe bakinu odeu, ali to kao da je samo pogoralo situaciju. Onda, odjednom, onaj drvosea se pojavio maui sekirom kao manijak i nekoliko minuta kasnije stigla je i policija i sve dalje ve znate. Detektivka Caca: Vrlo zanimljiva pria. teta to nije istinita. Vuk: Ali istina je. uete sve od bake. Dolaze prasii. Prase : Baka se upravo budi iz nesvesti. Inspektor Sajla: Odlino. Sad emo saznati ta se zaista dogodilo. Uvedite je. Tri praseta se vraaju sa bakom. Ona ima rolere i slualice u uima. Muzika *Trla baba lan* Inspektor Sajla: Sedite draga gospoo, verujem da vam nije lako. Baka: ta se ovde deava? Glava me uasno boli.

Detektivka Caca: ta vam se dogodilo? Baka: Draga moja, nieg se ne seam. Detektivka Caca: Kako, molim? Baka: Poslednje ega se seam jeste da je ovaj tu prisutni vuk doao na moja vrata sa nekom priom o mojoj unuci i o njenoj nepristojnosti. Htela sam da se malo naalim sa njom i dala sam mu da obue moju spavaicu i da se pretvara da sam to ja. Ula sam u sobu da se sakrijem ali sam se usput nekako saplela i pala. Posle toga ne znam ta je bilo. Uh, kako me boli glava. Inspektor Sajla: Dakle Vuk je sve vreme govorio istinu? Vuk: Pa ta sam vam rekao? Inspektor Sajla: Znai da je ovo sve bio samo obian nesporazum? Dovedite mi Crvenkapu. Dolaze Prasii sa Crvenkapom. Inspektor Sajla: Devojice, moram da ti kaem, to to si uradila zaista nije u redu. Rugati se nekome to ima velike ui ili zube... c c c! Crvenkapa (postieno): Ali, ali...

Inspektor Sajla: Dosta, trebalo bi da se stidi. I da se izvini Vuku. Crvenkapa: U pravu ste. Vue, izvini to sam bila nepristojna. Da li mi oprata? Vuk: Naravno. Inspektor Sajla: Eto, sad je sve u redu. Detektivka Caca: Koga emo onda da uhapsimo? Inspektor Sajla: Izgleda nikoga. Detektivka Caca: Ali, ali... neko mora da bude kriv. Mislim ukljuio se alarm... i vrata su obijena... i baka je onesveena... neko mora u zatvor i taka. Dolazi pripoveda: Na kraju se ipak sve lepo zavrilo. Ispostavilo se da niko nije kriv, da je sve posledica zabune. Meutim, umom se proirila pria da je Vuk neki uasan stvor kojem ne treba verovati i to je uticalo na ceo njegov kasniji ivot... Detektivka Caca: (apue inspektoru) efe, da li mislite isto to i ja?

Obojica gledaju u pravcu pripovedaa. Inspektor Sajla: (apatom) Naravno. (onda glasnije, prasiima) Momci, uhapsite ovog ovde sumnjivca, koji prepriava ta se ovde deavalo svima po celoj umi. Uhapsite ga zbog... zbog... Detektivka Caca: Zbog uznemiravanja javnosti i irenja neistina. Pripoveda: Ali... ali... ja nisam... zato mene... Detektivka Caca: Uhapen si! (pripoveda tri i pokuava da pobegne, a svi ostali ga jure, muzika *udna uma*).

KRAJ

ROENDANSKI POKLON Uloge: Lana i Nera Mesto: Lanina soba Lana (sedi za stolom i reava ukrtene rei): Osnovna boja, etiri slova, hmmm, uta, jeste, u t a. Dobro, dalje, naa glumica Eva... Nera (ulazi u sobu): Zdravo, Lano. Lana: Eva, Eva... setila sam se, Eva Ras, tako je... Nera (glasnije): Lano, ao! Lana: Ime naeg naunika Pania... uh to bih trebala da znam... Nera (vie): Laaanooo! Lana (trgne se): O, Nero, zdravo, otkud ti? Pani, Pani... Nera: Upravo sam stigla. ta to radi? Lana (ironino): Evo usisavam sobu. Nera (zbunjeno): Usisava sobu? A gde ti je usisiva?

Lana: E jesi blesava. Naravno da ne usisavam, reavam ukrtene rei, zar ne vidi? Samo sam ironina jer ti je pitanje besmisleno. Nera: Aha, sad shvatam, alila si se. Lana: Da, jesam. Nego, da ne zna moda kako se zove na naunik Pani? Nera: Pa, jeste da sam ja odlian uenik, ali ne moe da oekuje da znam kako se zove neki tamo Pani. Nisam ipak toliko bliska sa svim naim naunicima. (smeje se) Lana: ali se, jel da? Nera: Da, jel da da je smeno? Mislim, naravno da znam kako se zove Pani, pa to svako zna... osim tebe oigledno. Lana: Umesto da mi pomogne, ti mi se jo i ruga. Eto kakva si drugarica. Nego, neto si htela? Nera: Da, htela sam da te pitam jesam li ti rekla da mi je sutra roendan? Lana: Nisi. Nera: E pa onda da ti kaem sutra mi je ...

Lana: Znam, roendan, rekla si mi. Nera: Ali malopre si rekla da nisam. Lana: Da to je zato to mi do malopre i nisi rekla. Ali kada si mi rekla 'da li sam ti rekla' samim tim si rekla... Nera: Dobro, dobro, shvatila sam. Uglavnom, eto, sutra mi je roendan. Lana: Tvoja stvar. Jesi li se setila kako se zove naunik Pani? Nera: ekaj, ekaj, kako to misli moja stvar? Lana: Lepo, tvoj roendan, tvoja stvar. Nera: Da li to onda znai da nee nita da mi kupi? Lana: Naravno da ne znai. Zar ti ja liim na nekog ko ti ne bi kupio poklon za roendan? Nera: Dobro je onda, ve sam se uplaila. A ta e da mi kupi? Lana: Zar nije malo nekulturno da ti to kaem?

Nera: Naravno da nije. Nekulturnije bi bilo da mi kupi neto to mi se ne svia. Bolje da mi odmah kae pa da znam na emu sam. Lana: Onda, kupiu ti jednu lubenicu. Nera: Molim? Lubenicu? Zato? Lana: Razmiljala sam ovako lubenica je velika i teka. Kad se upakuje izgledae super i svi e misliti da se ispod tog arenog papira krije neto ekstra, super, fantastino i bie ubeeni da sam ti kupila najbolji poklon na svetu. Nera: I onda ja otpakujem i svi vide da je to obina lubenica. Ne, ne, ideja ti nije dobra. Lana: Dobro onda ti reci ta bi bilo bolje. Nera: Recimo bilo bi ekstra da mi kupi brusilicu za metal. Lana: ta? Stara ti se pokvarila? Nera: Ne, blesice jedna, zar ti ja liim na nekog ko uopte ima brusilicu? Lana: Ne lii. Zato se i udim toj tvojoj elji. Za ega ti onda ona treba? Nera: Treba mi zato to mi ne treba.

Lana: Ala si mi sad objasnila. Nera: Prosto je. Treba mi jer mi ne treba. Neu je koristiti, tako da e mi ostati uspomena od tebe za ceo ivot. Lana: Lepo ti razmilja, ali ipak smatram da je besmisleno poklanjati nepotrebne stvari. Reci ti meni ta bi zaista volela da ima. Nera (uzdie): Eh, ja bih najvie volela da imam psa. Lana: Onda smo to reili. Kupiu ti psa. Nera: Nemoj ni sluajno. Zna da ivim u stanu i mama bi me izbacila na ulicu sa psom zajedno. Na alost, ne mogu da imam psa, mada kau da je on najbolji ovekov prijatelj. Lana: Onda imam reenje. Nera: Zaista? Kakvo? Lana: Pa neki ljudi kau da je pas najbolji ovekov prijatelj, ali neki drugi ljudi to isto tvrde za knjigu. Dakle prosto je kupiu ti 'Sto i jednog Dalmatinca', to je knjiga o psima. Nera: Lano, doi da te poljubim. Ti si najpametnija devojica koju znam, to e biti najbolji roendanski poklon ikad.

POTRAGA ZA DEDA-MRAZOM Uloge: Deda-Mraz, Mrazi njegov sin, Rudolf, etiri Vilenjaka iko, Miko, Uko i Duko, Uskrnji Zeka, Vila Zubika, Nova Godina, Direktor, nekoliko dece Scena 1 Deda Mrazova kua na Severnom Polu. Muzika ''Zvonii, zvonii'' Mrazi (sedi za stolom i broji pisma): est miliona i osamsto pet, est miliona i osamsto est, i poslednje, est miliona osamsto sedam pisama. Uh. Deda Mraz (ulazi): O, izvini to te prekidam. Mrazi: Ne prekida, zavrio sam... Deda Mraz: I? Koliko ih je? Mrazi: est miliona i ... Deda Mraz: Molim? Samo est miliona? Da nisi pogreio negde?

Mrazi: Ne, nisam. Ovo su samo pisma koja su pristigla potom. Ima jo trideset i dva miliona i-mejlova, kao i nekoliko stotina hiljada sms poruka. Deda Mraz: Aha, pa dobro je. Zato tako malo poruka? Mrazi: Verovatno zato to su kratke i u njih ne moe da stane mnogo elja. Deda Mraz: Da, verovatno zato. Mrazi: Tata... Deda Mraz (zamiljeno): Molim? Mrazi: Da li bi mogao ove godine da... da... Deda Mraz: ta? Da li bih mogao ta? Mrazi: Mislio sam da ove godine ostane sa mnom za Novu Godinu i Boi? Deda Mraz: Kako to misli, da ostanem s tobom? Mrazi: Pa lepo. Boi je porodini praznik. Trebalo bi da ga provedemo zajedno.

Deda Mraz: Ne mogu, to je neizvodljivo. Vidi li ti te milione pisama sa eljama? Milioni i milioni dece ekaju novogodinje poklone. Kako mogu da provedem praznike sa tobom? Ko e onda obradovati svu tu decu? Mrazi: Ali tata... Deda Mraz: Nema tu ali. To je moj posao i ja moram da ga radim. Mrazi (ljutito): Da, mora. Svi su ti vaniji od mene. Nikad nisi tu kad mi treba. Sva druga deca e dobiti ono to ele, samo ja neu. U stvari, ba me briga. I ne treba da bude tu. Bie mi bolje sa mojim drutvom. Samo ti idi i deli svoje glupave poklone glupavoj deci. (teatralno naputa scenu). Ulazi Rudolf. Rudolf: Deda, ta se to dogaa? Deda Mraz: Kao i svake godine. Mrazi se ljuti to moram da idem od kue za Novu Godinu i Boi. Rudolf: Jo uvek ne razume koliko je tvoj posao vaan? Deda Mraz: Shvatie jednog dana, kad bude i sam morao da ga radi. ta imamo u planu za danas?

Rudolf: Na redu je veliki trni centar tamo dole u gradu. Deda Mraz: Eh, da. To mi nije omiljeni deo posla, ali ta e kad se mora. Hajdemo. Scena 2 Trni centar. Muzika Merlin ''Stie nova godina'' Direktor nervozno eta i gleda na sat. Direktor: Gde li je taj deda? Ve treba da otvorimo prodavnice, eka nas toliko dece, a njega jo nema. Ako ne stigne za pet minuta ja u... Ulaze Deda i Rudolf: Izvinite to kasnimo. Direktor: O, konano ste stigli. Hajde, hajde, pourite, sedite na svoje mesto, deca samo to nisu stigla. Deda Mraz: ta ste vi dobili danas, direktore? Direktor: Ja? Glavobolju! Rudolf: Pogledaj sve ove lepe poklone ispod jelke. Jeste li potroili mnogo para?

Direktor: Nisam! Sve ovo sam ukrao! Naravno da sam potroio mnogo para, losu jedan. Ali isplatie se, jer u sve da rasprodam po duplo veim cenama. Rudolf: Oprostite, nisam ja los, ja sam irvas. Direktor: Ma svejedno je, samo radi svoj posao. Evo dece. (namesti veliki vetaki osmeh i uvodi prvu devojicu). Evo duo, ovde je Deda Mraz. On jedva eka da saslua tvoje elje i da ti da poklone koje eli (apatom publici) a koje e tvoji roditelji morati da plate na izlasku iz trnog centra. Devojica 1: (seda u krilo deda mrazu) Deda Mraze, mogu li da dobijem lutkicu i kuicu za lutkicu? Deda Mraz: Naravno, srce. Devojica 1: Hou kuu na plai na Havajima. Model deluks, sa akuzijem i garaom za dva auta. I plakarom za cipele. I sa est spavaih soba... ne bolje sedam, za svaki dan po jedna... i... Deda Mraz: Videemo ta moemo da uinimo za tebe. Izvoli lizalicu. Devojica 1: (izlazi, ne ba zadovoljna poklonom)

Ulazi Deak 1. Ehej, Deda, Je I ti stomak pravi? (udara ga pesnicom u stomak) Deda Mraz: Ej, pusti me! Deak 1: A je l ti brada prava? Deda Mraz: ta je tebi? Deak 1: Proveravam da li si ti pravi Deda Mraz ili si se maskirao samo da bismo kupili poklone kod tebe. Poto ne mogu da ti skinem bradu, sigurno je prava. Zato hou da mi da onaj tamo automobil. Deda Mraz: Koji? Deak 1: Onaj napolju, na ulazu u robnu kuu. Izgleda isto kao pravi, samo je manji, za decu. Eto, to elim za Novu Godinu. Da li si zapamtio? Deda Mraz: Jesam, jesam. Deak 1: Odloo, i nemoj da ti se desi da zaboravi. Deak 1 izlazi. Ulazi devojica 2. Devojica 2: Deda Mraze, ja bih elela novu haljinu i cipele. U stvari nekoliko haljina. I izme. Dva para. Jedne duboke do

kolena i jedne onako srednje. I minka mi treba. Maskara i ru. Kao i nekoliko parfema, evo zapisala sam kojih... Deda Mraz: (prekida je) Ali ti si jo devojica, devojice se ne minkaju. Devojica 2: Ej, ajde ne priaj gluposti. Nije ni udo da te zovu Deda, jer si zastareo hiljadu godina. Kako to devojice se ne minkaju, naravno da se minkaju. Ko bi po tebi trebalo da se minka? Deaci?? Deda Mraz: Ne, ne deaci. Nego neko stariji, devojke, ene, a ne male lepe devojice kao to si ti. Zar ne zna da si lepa ba tako, bez minke i tih gluposti? Devojica 2: Uh! (prevre oima i ustaje) Ne mogu da verujem kakvih sve zastarelih likova ima. Idem na neko drugo mesto, negde gde za svoj novac mogu da kupim ono to elim. Ona odlazi, ulazi deak 2. Deak 2: (peva) Deda Mraze, Deda Mraze ne skrei sa staze... Deda Mraz: Konano neko milo i pametno dete koje zna da se ponaa.

Deak 2: (nastavlja sa pesmom) i donesi mi poklon pravi, da ne dobije po glavi! Deda Mraz: Kakva je sad to pesma? Deak 2: Prava, za razliku od tebe. ta ti misli, ko si ti? Deda Mraz? Ma nemoj. Pa svako malo pametnije dete odavno zna da Deda Mraz ne postoji. Obukao si sad to odelo, nalepio tu lanu bradu i glumi ludilo. Pusti me tih pria. Deda Mraz: Pa zato si onda doao? Deak 2: Al ti je to glupo pitanje. Zbog poklona, naravno. Poto moji matorci nikako da ukapiraju da sam ja sve te dedamrazovske gluposti odavno provalio, odluio sam da to iskoristim. Vidi, traiu aj-pod i oni e morati da mi ga kupe, jer ako ga ne dobijem misliu da nisam bio dobar deak i da me deda mraz ne voli. ta kae? Jel da da sam genije? Deda Mraz: Ali ta ako oni nemaju novac za neto tako skupo? Deak 2: Ba me briga. Neka ga nabave kako znaju i umeju. Inae u biti tako tuan da u popustiti u koli i nee nita biti od mene a za sve e oni biti krivi. Vidi, to ti je psihologija. A sad mi daj taj aj-pod i dovienja.

Ulazi devojica 3: Dobar dan, deda. ta si spremio da mi pokloni ove godine? Deda Mraz: Pogledaj sve ove lepe igrake... Devojica 3: Da ti pravo kaem, nita to mene ne zanima. Sve su to igrake za klince. Deda Mraz: Za klince? Devojica 3: Da. Ja sam ve rekla mami i tati da elim kompjuter, ali oni ne sluaju. Misle da sam ja neka klinka i da mi trebaju igrake. Zato su me i doveli ovde. A ja sam cele godine bila vredna i uila i imam sve petice da bih dobila kompjuter, a oni me dovedu u prodavnicu igraaka. Strano! Deda Mraz: To je lepo to ima sve petice, ali, ui se za znanje, a ne zbog poklona. Devojica 3: To i oni kau. Ali ipak moraju da mi kupe kompjuter. Zasluila sam ga. Eno ih. Zdravo deda, vidimo se neki drugi put, kad bude imao ono to ja elim. Devojica 3 odlazi sa scene, ulazi deak 3. Deak 3: Ej, Deda Mraze... Deda Mraz: Zar se ne kae prvo dobar dan?

Deak 3: ta? Dobar dan? Kakav dobar dan? Deda Mraz: Pa osnovna kultura je rei nekom dobar dan kada ga vidi. Deak 3: Ma pusti sad kulturu, kao da je to bitno. Nego, ima li papir i olovku da zapie moje elje. Deda Mraz: Nemam. Deak 3: teta. Morae onda sve da zapamti. Dakle, elim auto na daljinski, zatim gejm boj sa igricama, kao i soni. Hteo sam da ti kaem i koje igrice, ali mator si pa e zaboraviti. Uglavnom, neke za deake i neka ih bude bar sto. Eto, toliko. Odoh sad, a ti to lepo sve spakuj pa mi donesi kad bude dolazio, da ne moram sam. Deak 3 odlazi, pojavljuju se direktor i Rudolf. Direktor: I? ta si do sad prodao? Deda Mraz: Jedan aj-pod. Direktor: Molim? Za sve ovo vreme? Samo jedan aj-pod? Pa to je neuveno.

Deda Mraz: Znate ta? Meni je ve dosta svega. Devojice koje trae kue na Havajima i crvene ferarije, koje hoe da se minkaju, deaci koji ne veruju u Deda Mraza i iskoriavaju svoje roditelje... Pa to je strano. Ja to ne mogu da podnesem. Ne mogu to da gledam. Gotovo. Idem. Dovienja. Deda Mraz naputa scenu. Direktor: Gde e sad on? Rudolf: Ne znam. Direktor: Ne moe to tako. Imamo ugovor. Treba da ostane ovde do zatvaranja. Ja u da ga tuim. Pa to je strano. Kakvi su ovi dananji Deda Mrazovi? C c c... ekaj, moram sad da ovo nekako popravim... Gde je ona tabla? Direktor kai tablu: DEDA MRAZ JE OTIAO DA NAHRANI IRVASE i ljutito maui rukama odlazi sa scene. Rudolf: Ali, ta emo sad da radimo? Ako Deda ne podeli poklone ni Nova Godina nee moi da stigne. ta sad da uradim? Najbolje da odem kod Mrazia, da mu kaem ta se dogodilo. Moda on zna gde bi Deda otiao. Odlazi i on, scena se menja ponovo u Deda Mrazovu kuu.

Scena 3 Deda Mrazova kua na severnom polu Muzika Suner Bob ''Boina pesma'' etiri vilenjaka stoje oko stola sa pismima. Vilenjaku iku je odelo pomalo tesno. iko: Momci, radiemo prekovremeno ako malo ne pourite! Nema zezanja! Idemo! Miko: Koje su moja pisma? Ja sam zaduen za slatkie. Uko: Eno onaj dak tamo. (pokazuje na vreu sa pismima u uglu). Duko: Hej, a na ta ti to lii ovee? iko: Kada sam poslednji put nosio ovo odelo? Duko: Ne znam. Ali sudei po izgledu, u ranim sedamdesetim! (svi se smeju) iko: (ljutito) Ma nemoj mi rei. Pogledaj sebe... Uko: Hej vas dvojica, dosta prepucavanja, treba da radimo.

Miko: (zamiljeno) Eh, te sedamdesete... Nekada je bilo lake sa decom. Traili su na poklon okolade i bombone... a danas... iko: (otvarajui jedno pismo) Danas trae neke... neke... komp... kom-pu... kop-ju-te... Duko: Kompjutere, neznalice, kompjutere. iko: A ta je to kompjuter? Duko: To je jedna sprava koju su ljudi izmislili da ne bi morali da rade. iko: Ahaaa... A ta e to deci? Duko: Da se igraju. Danas se deca igraju na kompjuterima. iko: Shvatam, to je neto kao trambolina. Duko: (lupa se po elu) Kakva trambolina te spopala? iko: Pa kae da se igraju na njima, verovatno skau, kao po trambolini. Duko: Naravno da ne. Kompjuter se stavi na sto, sedne se ispred njega i onda se igra. Uz pomo mia.

iko: E sad mi je jasnije. Pa dobra su to deca. Vole ivotinje... Duko: Kakve ivotinje? iko: Pa mieve. Uko: Molim te, nemoj vie da mu objanjava. Vidi da pojma nema. Nisu to pravi mievi, nego mehaniki, bolje reno optiki. iko: Ahaaaa. Uko: I tebi je sad kao jasno? iko: Pa i nije ba. Miko: Nije ni meni, ali nemojte sad da se objanjavate, nego radite neto. Ulazi Rudolf: Hej momci, jeste li videli Deda Mraza? Uko: iko, jesi li video skoro glavnog? iko: Nisam. Rudolf: Otiao je ljut iz trnog centra i sad nigde ne mogu da ga naem. Ne javlja se ni na mobilni. A gde je Mrazi?

Duko: On je tu negde. Pozvau ga. (Odlazi i vraa se sa Mraziem) Mrazi: Rudolfe, sve sam uo. ta emo sad? Rudolf: Ne znam. Mislio sam da e ti znati gde bismo mogli da ga traimo. Mrazi: Ja? Kako bih ja to mogao da znam? Jutros smo se posvaali. Otiao je ljut. A sad je nestao. (planim glasom) Ja sam kriv za sve... iko: Nemoj tako, Mraziu. Pronai emo ga. Uko: Imam ideju. Hajde da objavimo na internetu da je Deda Mraz nestao. Neko sigurno zna gde je, neko ga je negde video. Miko: A ta je to internet? Duko: To je svetska kompjuterska mrea. Preko nje su svi povezani i mogu da komuniciraju jedni sa drugima. Miko: Mrea? Kao paukova mrea? Duko: Naravno da to nema veze sa paucima. Ma gde ti ivi ovee, ne zna ta je kompjuter, ne zna ta je internet...

Uko: Opet vas dvojica poinjete. Nemamo sad vremena za objanjavanja. Nego, Mraziu, reci, ta da napiemo u oglas? Mrazi: Svako ko ima bilo kakvu informaciju o trenutnoj lokaciji Deda Mraza, neka se javi na na i-mejl. iko: A ta je sad pa to, taj i... neto? Uko: To je i mejl adresa, i neu da ti objanjavam emu slui. Mrazi: I obavezno dodaj - nagrada sledi! Neko ga je nadam se video, pa e nam javiti. iko: I ta sad? Rudolf: Nita. Samo ekamo. Muzika, instrumental, dok svi etaju po sceni, nervozno, iekujui i povremeno bacajui poglede na sat. A onda se zauje zvonce i na scenu dolazi Zeka. Zeka: Dobar dan! Mrazi: Dobar dan, dobar dan. Izvoli, ui.

Zeka: uo sam da traite Deda Mraza, pa sam doao da pomognem. Rudolf: Poznaje ga? Zeka: Naravno da ga znam. Mi smo stari drugari. Mrazi: A ko si ti? Zeka: Pa zar to nije oigledno? Ja sam Uskrnji Zeka. Mrazi: Izvini, zaista sam izgubljen zbog svega ovoga to se deava. Oigledno je ko si ti. Zeka: I imam neto da vam kaem. Ne znam koliko e pomoi, ali Deda je bio kod mene danas. Rudolf: Zaista? Kad? ta je rekao? Gde je sad? Zeka: Saekaj, saekaj, jedno po jedno pitanje. Ne znam gde je sad, ali bio je vrlo tuan. Rekao je da se razoarao u sve i da nije raspoloen za slavlje i podelu poklona. Rudolf: Kako to? Ne moe to tako. To mu je posao. Mora da deli poklone. Nova Godina i Boi nee moi da dou ako nema poklona.

Mrazi: Znao sam. Ja sam kriv za sve. Zbog mene se razoarao. (poinje da plae) uje se zvono i ulazi Vila Zubika. Vila: Hej, ujem da traite Deda Mraza... ta je sa tobom, zato plae? Mrazi: Zato to je zbog mene Deda Mraz otiao i sad ne znamo gde je, a ako se ne vrati na vreme nee biti ni Nove Godine. (nastavlja da plae) Vila: Ma ko ti je rekao da je zbog tebe? Naravno da nije. Mrazi: Zaista? A ko si uopte ti i otkud zna da nije zbog mene? Vila: Ja sam vila Zubika i znam da nije zbog tebe, jer mi je rekao. Rudolf: Videla si ga? Priala si sa njim? Vila: Da. I to je najbolje, znam i gde je otiao. Mrazi: Gde? (brie suze) Vila: Priao je sa mnom o dananjoj deci. alio se kako su nezahvalna, a onda je otiao kod Nove Godine.

Rudolf: Odlino. Hajde, pourite, moramo da ga naemo i ubedimo da mora da podeli poklone. Zeka: A nagrada? Pominjali ste i neku nagradu... Rudolf: Nagrada je to to e ipak biti Nove Godine. Zeka: Pih, al ti je nagrada... Rudolf: Sluaj ti, nisi nam ni bio od naroite pomoi, vila Zubi nam je rekla gde je Deda, a sad jo hoe nagradu. Zeka: Ma, dobro, alim se. Ne treba mi nagrada. Imam i ja svoje paketie koje delim deci, ta se odmah nervira. Mrazi: Nemojte se sad raspravljati, nego hajdemo. Moramo da pourimo. Svi izlaze sa scene, zamrauje se, uje se muzika a na scenu ulaze Deda Mraz i Nova Godina. Deda Mraz: Draga moja prijateljice, vidi li ti ta se deava na ovom svetu? Vidi li kakva su ova dananja deca? Pre su bila mnogo bolja. Govorili su molim i hvala. Traili su poklone za brau i sestre. Bili su obzirniji, paljiviji. Toga vie nema. Sve je samo daj, daj... Zna li koliko smo pisama dobili ove godine?

Nova Godina: Ne znam. Deda Mraz: Pet, est, sedam stotina... miliona? I koliko se seam, ni u jednom nije bilo rei hvala. Nova Godina: Preoptereen si, moj stari dobri prijatelju. Deda Mraz: Nisam! Boi je preoptereen! Komercijalizovan i kompjuterizovan! Nekada su traili bicikle, sanke. Sada naruuju neto posebno! Ono to ide samo, ono to govori! Automobile na daljinski. Lutke koje govore. Kompjutere, igrice za kompjutere, nintendo, plejstejn, aj-pod i sve tako neto. Nema vie duha, nestalo je arolije. Vreme je da odem u penziju, da obesim torbu. Nova Godina: Ali ti usreuje decu iz celoga sveta. Ko je tamo gore na nebu? Deda koji donosi darove. Deda Mraz: Ali nema toga vie, draga moja. Oni danas vie ne veruju u deda Mraza! Nova Godina: Nije istina. Sigurna sam da ima jo mnogo dece na svetu koja veruju. Dece koja su skromna i ne trae skupe i velike poklone. Deda Mraz: Priao sam danas i sa Uskrnjim Zekom i sa Vilom Zubi. I oni imaju iste probleme. Ni njima niko nije

odavno rekao hvala. A i oni usreuju decu i poklanjaju im darove. I od njih se sad oekuju kompjuteri i mobilni telefoni i ostale moderne novotarije. Nova Godina: Postoji li bilo ta to bi te ubedilo da ipak podeli poklone? Deda Mraz: Kada bi bar jedno dete pokazalo mrvu zahvalnosti za ono to inimo za njih, ja bih bio presrean. Muzika Ulazi devojica. Devojica: Deda Mraze! Dobro je, pronala sam te. Ve sam pomislila da sam zalutala. Deda Mraz: Dobro vee, devojice. Otkud ti ovde? Devojica: Morala sam da doem. Imam neto vano to elim da ti kaem i da te zamolim. Deda Mraz (okree se ka Novoj Godini): Eto, ta sam govorio? Sigurno hoe neki skup poklon. Lutku koja govori ili se minka. Ili neku slinu skupu igraku. Nova Godina: Nemoj da prenagljuje. Sasluaj je prvo ta ima da kae.

Devojica: Nova Godina je u pravu. Uopte mi ne treba nita takvo. Deda Mraz: Nego? Devojica: Pa, vidite ovako. Moj tata je direktor robne kue. Mogu da imam sve to poelim od tih skupih stvarica. Ali... ono to meni zaista nedostaje, to je da provodim malo vie vremena sa njim. Nova Godina: Eto, ta sam ti rekla. Devojica: Da, meni nedostaje moj tata. (poinje da plae). Deda Mraze, bila bih ti veoma zahvalna kad bi mogao da uini da on malo vie brine o meni, a malo manje o stvarima. Deda Mraz: To je tvoja elja? Devojica: Da! Da li moe da je ispuni? Deda Mraz: Potrudiu se. Evo, kreem odmah. (okree se zbunjeno oko sebe) Ali, zato ovde nema nikoga? Gde su moji vilenjaci koji prave paketie? Gde su irvasi? I gde je moj Mrazi? Mrazi i Rudolf ponovo utravaju na scenu.

Mrazi grli Deda Mraza. Mrazi: Tata! Traili smo te ceo dan! Zabrinuli smo se gde si. Bili smo i kod Nove Godine, ali tamo nije bilo nikog pa smo zakljuili da si se najverovatnije vratio kui. Deda Mraz: Jeste. Bio sam mnogo razoaran danas. Mrazi: U mene? Deda Mraz: Ne, ne u tebe. Sada te razumem. Znam kako ti je i shvatam zato si se jutros naljutio. Svako dete eli da provodi Boi i novogodinje praznike sa svojim roditeljima. Mrazi: Naravno da to elim. Ali ti ima vaan posao. Mora da usrei jo mnogo dece a ne samo mene. Zato emo sve ostale dane u godini provoditi zajedno. Rudolf: Tako je. Da li je sad konano sve u redu? Pono samo to nije dola, a mi nismo ni poeli da delimo paketie. Deda, hoemo li krenuti? Na scenu utrava Direktor. Direktor (zadihano): Saekajte, samo malo, uh, dobro je da sam vas pronaao.

Deda Mraz: Otkud vi direktore? Direktor: Moja kerka je nestala. Rekli su mi je da je krenula u potragu za Deda Mrazom. Da je niste moda videli? Deda Mraz: Da, jesmo, dola je ovamo da trai poklon. Direktor: Da trai poklon? Od tebe? Ali ja imam punu robnu kuu stvari, moe da dobije sve to poeli. Zato je dolazila ak ovamo? Devojica: Tata! Kako ne razume? Meni ne trebaju stvari. Treba mi neto sasvim drugo. Direktor: Neto drugo? ta drugo? ta drugo mogu da ti poklonim? Deda Mraz: Svoje vreme. Svoju ljubav. Deci je to bitnije nego skupi pokloni. To sam i sam danas shvatio. Direktor: Pa ti zna da ja tebe volim, najvie na svetu. Zar bih inae dolazio ak ovamo, na kraj sveta, na severni pol, samo da te pronaem? Devojica i Direktor se zagrle. Direktor: Deda Mraze, ao mi je to sam se onako ponaao danas. Mogu li nekako da se iskupim?

Rudolf: Naravno da moe. Na primer, mogao bi da sve one skupe igrake koje ima tamo podeli siromanoj deci irom sveta. Direktor: Dogovoreno. Hajdemo. Dau vam sve to, pa ponesite na vaim sankama i poklonite onima kojima to treba. A ja u da odem kui i da se ceo dan igram sa svojom kerkom. Devojica: Deda Mraze, hvala to si mi ispunio elju. (poljubi ga) Deda Mraz: Rekla je hvala. To je ono to sam ceo dan eleo da ujem. Rudolfe, spremaj sanke, zovi sve ostale i kreemo. Treba podeliti sve te poklone!!! Pesma ''Preko brda preko brega''

KRAJ

DOSADA

Likovi: Ceca i Peca Peca: Ceco, meni je dosadno. Ceca: Pa ta ja da radim povodom toga, Peco? Peca: Ispriaj mi neku priu. Ceca: Kakvu? Peca: Ma, bilo kakvu. Ceca: Dobro, ali nemoj posle da se buni ako ti se ne bude svidela. Peca: Okej, neu. Ceca: Dakle, ovako. Bila jednom jedna lepa princeza. Peca: Poetak obeava. Ceca: Naravno, ali molim te, uti i sluaj. Bila jednom jedna lepa princeza koja je ivela u prelepom dvorcu. Jednog dana etala je vrtom i pored jezera ugledala abu. aba joj se obrati ljudskim glasom...

Peca: Ovo mi zvui poznato. Ceca: Moda, ali sluaj dalje. Dakle, aba joj se obrati i ree: Draga princezo, ja nisam obina aba. Ja sam ustvari princ kog je zla vetica zaarala i pretvorila u abu. Jedan va poljubac vratie mi opet moj ljudski oblik. Peca: Znam tu priu... Ceca: Ne zna, ekaj da uje do kraja. Dakle, aba kae da je u stvari princ i da princeza treba da je poljubi. Posle tog poljupca, pretvorie se u oveka i zaprosie princezu. Draga moja, kae princ, udae se za mene i preseliemo se u moj dvorac da ivimo sa mojom majkom, koju e morati da potuje i slua. Peca: E ovaj deo nisam uo. Ceca: Pa kaem ti da to nije ta bajka koju ti zna. Peca: Priaj dalje, sad sam ba radoznao. Ceca: Morae da vodi rauna o istoi naeg dvorca, govorio je princ dalje. Pajae, brasae prainu, usisavati svaku sobu. Kad budu organizovane razne proslave, morae da vodi rauna o kuhinji, spremae rukove i veere i naravno poslastice. E, da, i rodie mi najmanje etvoro dece,

od toga bar dva sina, da naslede moj dvorac i produe moje ime. Peca: Divna pria. Zaista mi se dopada. I ta je bilo na kraju? Ceca: Na kraju je princeza u svom dvorcu veerala specijalitet ablje batake u umaku od paradajza... Peca: ta??? Pa to nije bajka... to je horor pria. Ceca: Lepo sam te upozorila da postoji mogunost da ti se ne svidi. Peca: Svidela mi se. Osim kraja. Kraj je po malo, kako bih rekao... ruan. Ceca: Pa, ja bih rekla da je ovo ipak srean kraj. Bar za princezu. Peca: Ha, ha, ba si duhovita. Ceca: Znam da jesam. Ispriaj ti meni onda neku priu. Ako zna bolju. Peca: Hmmm... Bila jednom jedna lepa princeza. Ceca: Imitira me?

Peca: Ne, bie ovo sasvim drugaija pria. Ceca: Dobro, sluam. Peca: I ta je princeza svojom lepotom opinila zgodnog i bogatog princa iz susednog kraljevstva. On ju je zaprosio i ona se udala za njega. Ceca: Ma nemoj? Peca: Da, bilo je ba tako. I onda je prestala da vodi rauna o sebi, ugojila se i porunela, a princ je bio vrlo razoaran... Ceca: Uh, al ti je neka pria. Peca: Bolja je nego tvoja. Ajde, priaj neku bez prineva i princeza. Ceca: Dobro. Bila jednom jedna baba. Peca: I? Ceca: Nije znala ta da radi. Dosadan joj bio ivot. Peca: Kao i meni. I ta je uradila? Ceca: Trla baba lan da joj proe dan.

Peca: ta time hoe da kae? Ceca: Hou da kaem da kad ti je dosadno pronae sebi neku razonodu, a ne dosauje i drugim ljudima. Peca: Zato to ti se moda njihov nain otklanjanja dosade nee svideti. Ceca: Tano tako. Peca: Shvatio sam poentu. Ceca: A sadaaaa... Peca: ta? Ceca: Pesma!!! Oboje pevaju Trla baba lan. KRAJ

PEPELJUGA PERSA

Uloge: Pepeljuga Persa, njene sestre Tea i Mia, mama, tata, kuma, Darko, arko i Marko, momci i devojke na urci, Markova baka, arkov trener SCENA 1 Pepeljugina kua Mama i tata sede za stolom i razgovaraju. Mama: To je nepodnoljivo. Zaista. Kaem ti, nepodnoljivo je. Tata: ta to? Mama: Pa to to ti priam. Zar ne prati o emu ti govorim. Tata: Jo uvek mi nita nisi rekla. Mama: Kako nisam? Pa govorim sve vreme. Ne-pod-no-ljivo je. Tata: E pa da zna da jeste. Mama: ta jeste?

Tata: Nepodnoljivo je. Mama: Do sad ti nije bilo. Tata: Odjednom je i meni postalo. Mama: Otkad to? Tata: Evo od pre dva minuta. Mama: Lako je tebi. Tebi je nepodnoljivo tek dva minuta. Tata: A tebi? Mama: Ne pitaj. Jo od jue. Tata: Ama hoe li ti meni ve jednom rei ta je to toliko nepodnoljivo? Mama: Pa zar ti nisam rekla? Ve-maina se pokvarila. Tata: Opet? Kako sad to? Mama: To pitaj svoju erku, Persu. I ona je nepodnoljiva. Presvlai se tri etiri puta na dan i stalno pere tu svoju odeu. Nije ni udo da je maina crkla. Preoptereena je. A sad sam i ja preoptereena. Ona hoe da i ja crknem.

Tata: Ko? Maina? Mama: Ne, dragi, ne maina, nego Persa. Eno, opet se presvukla. Ako misli da u ja to sve runo da perem, grdno se prevarila. Ulazi Persa, vae vaku, u uima ima slualice i pevui. Tata: Zdravo Perso. Persa: O ao. (vadi slualice) Nisam vas primetila. Mama: Gde si pola? Persa: Da se presvuem, veeras je urka. Moram da naem odgovarajuu odeu. Mama: (tati) Eto, ta sam ti rekla. (Persi) Nema vie odee. Sve je baeno u prljav ve, a maina se pokvarila. Ako ti treba neto, izvoli pa operi. Persa: Molim? Ja da perem? Odeu? Mama: Da, gospoice istunice. ta bi ti falilo? Persa: Tata, uje li ti ovo? Tata: Da, ujem, i sasvim se slaem.

Persa: Slae se sa njom? Tata: Da, u pravu je. Ako hoe istu odeu, operi je. Persa: Strano! A Mia i Tea? Hoe li i one da peru svoju odeu? Mama: Ne. One su mlae od tebe a i ne presvlae se svaki as kao ti. Persa: Pa ti nisi nikakva mama. Ti si... ti si... maeha! I ja to neu! Neu i taka! Mama: Onda nee imati u emu da ide na urku. I taka. Persa: Onda ja nisam vie Persa. Ja sam jedna obina Pepeljuga. I vie ne priam sa vama. (demonstrativno naputa scenu). Tata: Eto i to smo reili. Mama: ta smo reili? Tata: Situaciju sa Persom. Mama: Ti ovo naziva reenjem? Odbila je da opere ve, otila ko zna gde, a maina i dalje ne radi.

Tata: Hmm... (eka se po glavi) Nisam to tako posmatrao. Ma, vratie se ona. Kad ogladni, siguran sam. Mama: Dobro, ako ti tako misli. Na scenu ulaze dve devojice, identino obuene, Mia i Tea, bliznakinje, Persine mlae sestre. Mia i Tea: (u isti glas) Pogodite ta ima novo? Tata: ta? Mia: Pa pogaajte, neemo odmah da vam kaemo. Mama: Dobile ste petice iz matematike. Tea: To ne bi bilo nita novo. Pogaaj dalje. Tata: Pohvalila vas je nastavnica pred celim razredom? Mia: Ni to ne bi bila novost. Mama: Ma hajde, recite ve jednom, neemo nikad pogoditi. Tea: Pozvane smo na urku kod Darka, Marka i arka! Tata: ta???

Mia: Da, da, dobro ste uli. I mi veeras idemo na urku. Hajdemo seko da se dogovorimo ta emo da obuemo... (one odlaze a mama seda i hvata se za glavu) Mama: Pa ovo je stvarno nepodnoljivo, ja zaista ne zna ta da radim. Tata: (takoe se hvata za glavu) Znai, ve su i one stigle do urki. A jo jue su bile male bebe, nosile pelene i pile mleko na cuclu... Muzika, scena se zamrauje...

SCENA 2 KUMINA KUA Persa i kuma razgovaraju u sobi. Persa: (planim glasom) I tako, kaem ti, draga moja kumo, oni mene teraju na fiziki posao. Hoe da ja sama perem svoj ve i to runo. Kuma: Pa to je strano. Nikad ne bih pomislila da su takvi.

Persa: To nisu roditelji... to su... to su... muitelji. Zamisli, ove lepe i nene i ruke da stavljam u vodu i perem njima ve??? Uas! Ove ruke su stvorene za prstenje, a ne za rad. Kuma: Tako je, duice draga. Persa: I ta sad ja da radim? Kako da idem na urku? Kako, kad mi je najlepa odea neoprana? Kuma: Kakva e to biti urka? Persa: Najbolja. Najvea. Super ekstra fantastina. Organizuju najpopularniji likovi iz kole, Darko, Marko i arko. Kuma: Aha... a ko su oni? Persa: Jaoj kumo, pa zar ne zna? arko je najbolji sportista, visok, zgodan, atletski graen, sve devojice su lude za njim. Marko je ak generacije, onako malo treber, ali se stalno drui sa ovom dvojicom, pa je i on popularan. A Darko... uh Darko... Dare... Darence... mmm... (zamiljeno se zagleda u plafon) Kuma: ta s njim? Persa: (trgne se iz razmiljanja) S kim?

Kuma: Pa sa tim Darkom. Poela si neto da pria. Persa: Ah, da, Darko... Pa on je najbolji frajer od njih. Nije toliko lep i zgodan, nije ba naroito ni pametan, ponekad je nepristojan i bezobrazan... Kuma: Pa ta ti se onda svia na njemu? Persa: Kako ta mi se svia? Sve mi se svia. Kuma: ta to sve, kad kae nije lep, nije zgodan, glup je... Persa: Ma to je sve nebitno. Meni se svia njegova linost. Kuma: Jel? Pa ta on to ima to ti se svia? Persa: Ima original najke patike, ima beneton koulje i dukseve, ima rejban cvike, ima BMW-a... dobro, to nema on, ali ima njegov tata, ima najnoviju nokiu sa... Kuma: (prekida je) Perso? Nisam znala da je to ono to se tebi svia. Persa: Naravno da mi se to svia. Lepota je prolazna, pamet je relativna. A materijalne stvari traju veno. Kuma: Sigurna si u to?

Persa: Naravno da jesam. Misli li da njega teraju da pere odeu? Sigurno da ne. Oni imaju armiju spremaica i istaica i kuvarica i svega. Uivaju u ivotu i ne rade nita. Eto, to je ono to se meni svia. A sad, da preemo na stvar. Kuma: Koju stvar? Persa: ta ima da mi da da obuem veeras? Da je moderno i lepo i pre svega oprano? Kuma: Pokazau ti. Izaberi ta god hoe. Persa: Veeras je moja ansa. Ima da smuvam tog Darka, pa nek svi puknu od muke. Kuma: Ma smuvae ga, sigurno. Pogledaj se kako si lepa i zgodna. Nema tog deka koji bi ti odoleo. Jo kad se dotera, pa se naminka... Bie neodoljiva. Persa: Hvala ti puno, najdraa moja kumice. Nego... imam jo jednu molbu za tebe. Kuma: Samo kai, ako ikako mogu, uiniu ti. Persa: (umiljava se) Kumo i ti ima ekstra auto. Zamisli kako bi bio dobar fazon da se i ja pred Daretovom kuom pojavim u takvom autu. A ne da me vozi moj tata u Zastavi. Fuj.

Kuma: Moe, nije nikakav problem. Voziu te. Persa: A i da me vrati kui? Ne bi bio ba neki fazon da doem na urku dipom a vratim se onim skrnavim autom. Kuma: Eh, pa sad, to je ve malo tee. Sutra rano moram da putujem... ako planira da ostane do ponoi, onda moe. Persa: Do ponoi? ta ti je, kumo, kakva pono, pa urka nee poeti pre deset. Malo je do ponoi. Molim te, samo malo due. Kuma: Uh, kad si mi tako slatka pa me tako lepo moli, uiniu ti i to. Evo, jel moe do dva? Persa: Ajde dobro. Potrudiu se da stignem do dva. Kuma: uj, ja u tano u dva biti tamo ispred i zatrubiu ti, a ti onda ima tano tri minuta da stigne do auta ili ja odoh bez tebe, pa se snalazi za prevoz kako zna. Ipak, moram i da spavam, zna. Persa: Kumo, najbolja si! (ljubi je u obraz) Muzika, scena se zamrauje...

SCENA 3 URKA Tri momka stoje oslonjeni na zid. Muzika u pozadini. Darko, obuen u farmerice, dobre patike, ima tamne cvike; Marko, pantalone malo krae nego to bi trebalo, cipele iznoene, naoare, zalizana kosa; arko, u trenerci i patikama, skroz kratko oian. arko: Ova urka je bezveze. Marko: Zato tako misli? arko: Zato to nikog nema osim nas. Darko: Saekaj, doi e. arko: Ali deset sati je. Trebalo je da ve stiu. Darko: Da, javili smo svima da urka poinje u deset. To znai da niko nee stii pre jedanaest. Marko: Kako to zna? Darko: Svako hoe da ue poslednji, da skrene panju na sebe. arko: Da, dobra fora. Zato i mi nismo tako uradili?

Darko: Zato to smo mi domaini, krele. arko: A da... a ta ako niko ne doe? Darko: Naravno da e doi. Ovo je dogaaj godine. Niko ko pazi na svoj ugled ne bi ovo propustio. Marko: Hoe li doi one dve male bliznakinje? Darko: Naravno, pozvao sam ih. arko: Odmah da vam kaem, jedna je moja. Marko: Dobro, onda u ja drugu. Darko: Kako hoete, meni se njihova starija sestra ipak vie svia. arko: Onda smo se sve dogovorili. Darko: Tako je. urka moe da pone. Muzika je sve glasnija, zamrauje se scena i polako izlaze devojke i momci na scenu. Tu su svi, osim Perse. arko prilazi Tei. Oni su na sredini scene, svi ostali sa strane, prave se da razgovaraju. arko: Pa ao devojice. Doneo sam pie.

Tea: Hvala, ve imam. (pokazuje mu au sa sokom). arko: Nisam ni doneo tebi nego sebi. Tea: Zato mi to onda govori? arko: Bez razloga. Samo zapoinjem razgovor. Tea: Pa i nije ti neki nain za zapoinjanje razgovora. arko: Misli? Ali, vidi, razgovaramo. Znai da ipak jeste. Tea: (nasmei se) Kad bolje razmislim u pravu si. arko: Naravno, kao i uvek... hoe li da igramo? Tea: Moe... (odlaze da igraju). Na sredinu prilaze Marko i Mia. Marko: (prilazi Mii) ao, ja sam Marko. Mia: Mia. (prua mu ruku) Marko: Paa... (zbunjeno, samom sebi) ta sad da je pitam? Mia: Neto si rekao?

Marko: Kakav kompjuter ima? Mia: Molim? Marko: Pitam kakav ima kompjuter? I nemoj molim te da kae beli. Mia: (uz osmeh) Neu, nije beli u stvari, crn je. Marko: Aha... a koji windows koristi? Ja imam sedmicu. Mnogo je laka za korienje nego vista. To mi se ne dopada. Mia: Ti si neki ekspert za kompjutere? Marko: Pa, moglo bi se rei. Mia: A zna li neto i o telefonima? Marko: Naravno, sve to te zanima. Hoe li da ti pokaem kakav imam? Ima i blu-tut. Mia: To ga ini boljim? Marko: Da... sve je bolje kad ima blu-tut. Oni odlaze u kraj scene, on vadi telefon iz depa i pokazuje joj. U centar se vraaju Tea i arko.

arko: Priaj mi malo o sebi. Tea: Ne znam ta bi hteo da zna. Recimo, u horoskopu sam rak, to ti sigurno govori i vie nego to bih htela. arko: Da, to mi govori da si jedna od onih zaluenika koji veruju da poloaj zvezda na nebu u trenutku njihovog roenja utie na celu njihovu sudbinu. Tea: Molim? arko: Nita, nita... ja sam lav, da li ti to neto govori o meni? Tea: Da, da si prava cica-maca. Odlaze u kraj, muzika se skroz utiava i scenu dolazi Persa. Obuena moderno u kratku haljinu, naminkana. Svi prestaju da razgovaraju, deaci je gledaju irom razrogaenih oiju i podgurkuju se. Prilazi joj Darko. Darko: Dobro vee, lepotice. Persa: O, ao. Hvala na komplimentu. Darko: Mislio sam da nee doi.

Persa: Malo je nedostajalo da ne doem. Imala sam nekih... porodinih problema. Darko: Ipak, drago mi je da si stigla. Hoe li neko pie? Persa: Moe, ima li kole? Darko: Ti bi soki? Nee neto jae? Persa: Ne bih. Darko: Okej, kako eli. Doneu ti, ne mrdaj nigde odavde. On odlazi, muzika se pojaava, svi igraju. Posle pesme prilaze joj Mia i Tea. Mia: Pa gde si ti ceo dan? Tea: Zna li da su se mama i tata zabrinuli? Persa: Ba me briga, iznervirali su me. Mia: Odakle ti ta haljina? Tea: I cipele? Ekstra su. Persa: Dala mi je kuma. Ona me je dovezla. Kod nje sam bila celo popodne. A sad se sklanjajte, evo ga Dare.

Darko: Devojke, zabavljate li se? Mia i Tea: O da. urka je preterana. Darko: Drago mi je. Imao sam udela u tome. Persa: Svaka ast. Najbolja urka ikad. Darko: Hajde da igramo. (oni odlaze) Tea: Vide li ti nau sestru, to se skockala. Mia: I uhvatila najboljeg frajera. Tea: Mene je muvao arko. Mia: A mene Marko. Obe u glas: Ekstra!!! Prilaze im Marko i arko i igraju, muzika malo ivlja. Prilazi Markova baka sa braon papirnom taniclom u ruci. Marko: Matora, pa rekli smo do dva! Baka: Maki, sine, uina.

Marko: Joj bako, pa jel si ba morala da me sramoti pred svima? to si donela taj sendvi? Svi se smeju, Marko odvodi baku sa strane. Baka: Vidi kako si mrav i sitan, mora da jede. Napravila ti baka pola sendvia. Marko: Pola sendvia? Sto puta sam ti rekao nemogue je napraviti pola sendvia. Moe da napravi samo mali sendvi. Baka: Ma samo ti meni jedi, sunce bakino. Odlaze sa scene, a pojavljuje se arkov trener. Trener: Alo, ti tamo. arko: Treneru, otkud vi? Trener: Nemoj ti meni otkud ja! Kol'ko je sati? Pola dva je! ta to znai? Da si pola uke promaio termin. Nemoj to vie da ti se ponovi, jel uje? arko: Ali rekli smo do dva. Trener: A ne, nismo. Rekli smo do jedan. Ajde sad, polazi, da te ne bih ja odneo.

arko i trener odlaze sa scene. Mii i Tei prilaze Persa i Darko. Persa: ta ovo bi? Mia: Ne znam. Odoe. Tea: Izgleda da se urka primie kraju. Persa vadi mobilni telefon iz depa, gleda na sat i ostavlja ga na sto pored. Darko: (sebi, poluglasno) Meni se uopte ne piki, meni se uopte ne piki, meni se... ups... Devojke, odmah se vraam. (istrava sa scene). Muzika je glasnija, svi igraju, uje se zvuka automobilske sirene. Persa: Jao, pa to je ve dva sata, sigurno je kuma stigla po mene. Devojke odoh, vidimo se sutra kod kue. (ona istrava, a za njom svi polako naputaju scenu. Vraa se Darko ali nema vie nikog) Darko: (sam za sebe) Gde svi ve odoe? I Persa je pobegla, nisam stigao da je pitam ni za broj telefona... eh... (okree se oko sebe i ugleda telefon) Vidi, neko je zaboravio mobilni...

pitam se iji je... (polako i on odlazi sa scene, muzika i zamraenje) SCENA 4 Pepeljugina kua Sutradan posle urke. Na sceni su mama, tata, Persa, Mia i Tea. Mama: I nadam se mlada damo da ti je jasno da si kanjena. Tata: Nema izlazaka ceo mesec. Pa e sledei put biti pametnija. Mama: Ja diem ruke od tebe, ti si nemogua. Persa: Kako nemogua, nisam nemogua, pa vidi da postojim. Tata: Nemoj da bude bezobrazna, ili e da bude kanjena dva meseca. Persa: Dobro, dobro, izvinite. ao mi je to se nisam javila. Kad bude sledea urka... Mama: Kad bude sledea urka Mia i Tea e ii, a ti e sedeti kod kue sa nama.

Tata: I bolje da ti se ovo vie ne ponovi jer se nee tako lako izvui. Mama i tata odlaze sa scene. Persa: Joj, jo sam dobro i prola, ali jo kad saznaju da sam i mobilni izgubila, bie strano. Ali nije mi ao, super sam se provela. Muvao me Dare. Mia: I mi smo se super provele. Ja sam bila sa Markom celo vee. Persa: Sa onim treberom? Mia: Neka je treber, ba je nekako sladak. Tea: A ja sam bila sa arkom. Persa: E, on je faca, sportista. Tea: Da, fantastian je. uje se zvono telefona. Mia: To je moj... Jao Marko me zove... (odlazi u stranu da se javi, u tom zvoni i drugi telefon) Tea: Evo i arko zove mene.

Persa: Uas. Ne samo da sam izgubila telefon, nego nisam stigla ni da razmenim broj sa Darkom, a jo i ova kazna. Uf, jedva ekam da to proe pa da odem na sledeu urku. Nadam se samo da me do tad nee zaboraviti. Mia i Tea su zavrile telefonske razgovore i neto se doaptavaju. Mia: Sekice naa, imamo lepe vesti... Tea: Neko upravo dolazi kod tebe. Persa: Molim? (uje se zvono ulaznih vrata, Mia i Tea odlaze da otvore i pojavljuje se Darko, one odlaze sa scene smekajui se) Darko: ao lepotice. Mislim da je ovo tvoje. (prua joj telefon) Persa: Jeste, hvala ti to si ga vratio, moji ni ne znaju da sam ga izgubila. Darko: Sreom, ja sam ga pronaao, neko drugi bi ga prisvojio, siguran sam. Persa: Kako da ti se oduim?

Darko: Pa jedan poljubac bi bio dovoljan. Za poetak. (ona ga ljubi u obraz) Persa: Hoe li neki soki da popije? Darko: Naravno, moe. Ona donosi sok, on prui ruku da uzme au, prevrne je i prospe po sebi. Darko: Jao kako sam smotan. (krene da skida duks) Persa: ta to radi? Darko: Moram da skinem ovo, to je original beneton, pa bi ti mogla za as da ga opere, da ne ostane fleka... Persa: ta kae? Da ti operem duks? Ja? Ma sluaj ti... (pokazuje prstom vrata) Izlazi napolje! Darko: Ali Perso, ta ti je, samo sam mislio... Persa: Nita ti nisi mislio. Samo izlazi napolje, neu vie nikad u ivotu da te vidim... zar ja da ti perem duks? (gaa ga aom, on bei, a ona tri za njim) Izlazi iz moje kue odmah!!! I nemoj da mi se obrati vie nikad u ivotu, uje li? KRAJ

I DEVOJICE IGRAJU FUDBAL Likovi: Milica i Zorica (pripovedai), Pera, Mika i Laza (deaci fudbaleri), Maja i Taa (devojice koje ne vole sport), Nena (fudbalerka), Jovica (smotanko), Ana, Jana i Dana (devojice fudbalerke). Milica: (polako izlazi na scenu, kao neto nameta, okrene se u jednom momentu ka publici) O, vi ste ve tu. Dobro vee. Evo sad u ja, samo da... Zorice... Zorice!!! Zorica: (dotrava) Evo me, stiem. Zato vie? Milica: Zato to je stigla publika i treba da ponemo. Zorica: Aha. Pa to odmah ne kae? (publici) Dobro vee! Milica: Ja sam Milica, a ovo je, kao to ste ve uli, Zorica. Zorica: I mi smo ovde da vam ispriamo jednu priu. Dobrodoli! Milica: Nadamo se da e vam se naa pria dopasti i da ete iz nje neto i nauiti.

Zorica: Ipak, imajte razumevanja, jer Milica ba nije Desanka Maksimovi. Milica: Kakve sad veze ima Desanka Maksimovi? Zorica: Ima, jer je ona naa poznata spisateljica. Milica: Ona je bila pesnikinja. Zorica: Ali pisala je i prie. Milica: Stvarno? Nisam to znala. Zorica: Eto, sad zna. A sad poni sa naom dananjom priom, pametnice. Milica: Hvala. uete priu o fudbalu. Prvo emo da vam predstavimo nae deake. Zorica: Upoznajte Peru, Miku i Lazu. (Devojice sedaju u ugao scene, a izlaze tri deaka u sportskoj opremi, jedan od njih nosi loptu.) Pera: I jeste li gledali utakmicu sino? Mika: Koju utakmicu?

Pera: Kako koju? Kao da je bilo sto utakmica. Igrali su nai protiv... Laza: (prekida ga) Protiv Liliputanaca. Pera: Ma ta lupa, blesane, kakvi Liliputanci te spopali? Protiv Litvanaca smo igrali. Laza: Pa to je isto. Pera: Kako isto, zna li ti ko su Liliputanci? To su oni mali ljudi kod kojih je iao Guliver, a ovo su pravi ljudi i dobri fudbaleri. Laza: Ih, dobri. A dobili smo ih tri nula. Mika: A, tu utakmicu. Pa to odmah ne kae utakmicu u kojoj su nai orlovi pobedili. Pera: Znai gledao si? Mika: Nisam. Bila nam je u gostima tetka iz Surduka, a ona ne voli utakmice, a i u to vreme ima neka serija koju prati, pa smo morali to da gledamo. Znate kako je to sa gostima, mora uvek da im udovoljava. Laza: E onda ne zna ta si propustio. Bila je to fantastina utakmica.

Pera: Da. To je trebalo videti. Prvi gol je dao igi i to odmah na poetku, u desetom minutu. Laza: A tek ona akcija to je bila dobra. Onda kad je Mra dao drugi gol. Pera: Fantastian pogodak. (stavlja loptu ispred sebe, tri oko nje i on i Laza kao igraju fudbal). Panteli dolazi do lopte, udarac i golman brani, ali lopta se odbija ponovo do Pantelia koji upuuje snaan udarac desnom nogom... Laza: Iiiii prekaaaaa... Ali pritrava iskusni Mra, udara je glavom iiiii pogooodaaaak... Tribine su na nogama. Ceo stadion je eksplodirao. Goooool. Dva nula za nae!!! Pera: Ali to nije sve, dragi gledaoci! U poslednjim minutama utakmice, ponovo ansa za nae. Jovanovi uzima loptu, Jovanovi, Jovanovi, ide Jovanovi, utira iiii goool. Laza: Mislim da je taj gol ipak dao Lazovi. Pera: Ma, kao da je bitno. Bitno je da smo ih razbili tri nula. Bravo za naeee!!! A onda, a onda... Mika: A onda je Hoze Armando pao s konja i slomio ruku. Pera: (zbunjeno) ta?

Laza: Kakav sad Hoze Armando te spopao? Pa nismo igrali protiv panije. Pera: A nismo ni igrali polo, nego fudbal. Gde nae konja? Mika: Pa kaem vam lepo, tetka je gledala seriju. Eto ta ja moram da trpim, umesto da gledam kako Jovanovi daje golove... Laza: Misli Lazovi. Mika: Dobro, kako Lazovi daje golove, ja gledam kako Hoze Armando jai konje. Pera: Ma ne brini. Bie jo utakmica. Sledei put doi kod mene, gledaemo zajedno. Mika: Nego, ljudi, hoemo li mi da igramo danas. Sad me od ove prie sve svrbe tabani da potrim i ja za loptom. Laza: Hej, a jeste li uli da se u naoj koli sprema turnir. Moemo da prijavimo ekipu i da igramo. Pera: To ti je odlina ideja. Poznata je injenica da smo nas trojica najbolji fudbaleri u celoj koli. Ima sve da ih razbijemo.

Laza: Da, samo ko e nam biti etvrti igra? Na oglasnoj tabli pie da treba da imamo etvoricu u timu. Pera: Ne brini, nai emo ve nekoga. Vano je da smo mi dobri igrai, pa ko god da nam se pridrui uklopie se. Mika: Super, hajdemo onda na teren. (deaci odlaze sa scene, a vraaju se Milica i Zorica) Zorica: Bili su to Pera, Laza i Mika, nai deaci fudbaleri. Milica: A sad je vreme da upoznate i devojice, glavne junakinje ove prie. Zorica: Maju, Tau i Nenu. Milica: ujem ih, evo, dolaze. Zorica: Hajde da se sklonimo i damo im re. (one odlaze a na scenu stupaju tri devojice) Maja: I onda je jadni Hoze Armando pao sa konja. Taa: I slomio je ruku. Nena: E svata i vi gledate.

Maja: Zato svata? Taa: ta fali seriji? Ba je napeta i romantina. Nena: Ali propustile ste fudbal. Igrali su nai. Maja: Koji nai? Nena: Pa nai. Reprezentacija. Taa: Da, i? Nena: I pobedili su. Taa: Ma ne pitam te to. Nego me zanima ta s tim? Nena: Nita. Ako je tebi vaniji Hoze Armando, onda nita. Taa: Naravno da mi je vaniji. Pa neu valjda da gledam fudbal??? Ja sam devojica ako nisi primetila. Nena: I ja sam devojica, pa ta? Maja: udna neka devojica, ako mene pita. Nena: E pa ne pitam te. Maja: Svejedno si udna. Zanima te fudbal.

Taa: I nije ti vano to je u proloj epizodi Esperansa saznala da joj je Dorina u stvari prava majka? Nena: Zaista mi to nije vano. Maja: Svata. Hajdemo Taa, da ne zakasnimo, uskoro poinje nova epizoda. One odlaze sa scene a Nena seda na klupu. Opet izlaze Zorica i Milica. Milica: Videli ste sad i kakva je naa glavna junakinja, Nena. Zorica: Tako je. Ali zaplet ove prie tek sledi. Milica: Hoe li biti neto opasno? Treba li da brinem za ovu decu u publici? Zorica: Ma ne, ne treba. Deca e uivati. Milica: Odlino. ujem da opet dolaze deaci. ta li su smislili? (sklanjaju se a dolaze opet Mika, Pera i Laza). Nena: Hej, momci, ao. Pera: O, pa gde si Neno, ta radi?

Nena: Evo smaram se, ta vi radite? Laza: Razmiljamo. Nena: O emu? Mika: Hoemo da prijavimo ekipu za prvenstvo u fudbalu, ali nam nedostaje etvrti igra, pa se dogovaramo koga bismo mogli da zovemo da igra sa nama. Nena: Pa onda je ba super to smo se sreli. Imam reenje za vau dilemu. Pera: Zaista? Zna nekog ko dobro igra fudbal? Nena: Tako je. Laza: Koga? Reci! Nena: Ta osoba je upravo pred vama. Mika: (stavlja ruku iznad oiju kao da gleda neto u daljini) Gde? Ja ne vidim nikog! Nena: Zato to ne treba da gleda tako daleko. Mika: Ali u blizini nema nikoga.

Nena: Kako nema? A ja? Pera: ta ti? Nena: Pa ja. Mogu ja da igram sa vama u ekipi. Laza: Joj Neno, ne smaraj. Mi smo u ozbiljnom problemu, a ti nas zeza. Nena: Ali ja vas uopte ne zezam. Sasvim sam ozbiljna. Nudim se da pomognem. Mika: Ma ti si devojica. Nena: Znam. To sam otkad sam se rodila. I ta s tim? Pera: Devojice ne igraju fudbal. Nena: Grei. Ova devojica igra. I to veoma dobro, mogu ti rei. Laza: Ma daj, molim te. Ko je to jo video? Devojica fudbaler? Pa smejala bi nam se cela kola kad bismo te primili u ekipu. Pera: Izvini, Neno, ti si super drug i tako to, ali za fudbal nisi. Nena: Nisi me nikad ni video kako igram.

Pera: I ne moram. Opte poznata je injenica da devojice nemaju veze sa fudbalom. Laza: Samo nam oduzima dragoceno vreme za razmiljanje. Hajdemo momci, upravo sam se nekog setio. Mika: Izvini Neno, ali nema anse da igra sa nama. (oni odlaze) Nena: Ma nemate vi pojma, pokazau ja vama kako devojice igraju. (i ona odlazi, dolaze Milica i Zorica) Milica: Ovo je dobar zaplet. ta e dalje biti? Zorica: Videe. Nena se naljutila i reila da napravi fudbalsku ekipu sa devojicama, a deaci su se setili jednog starog prijatelja kog bi mogli da pozovu u ekipu. Milica: I ta sad rade? Zorica: Treniraju. Milica: Ma kako ti to sve zna? Mi smo ovde, a oni tamo. Otkud zna ta rade? Zorica: Rekoh ti ve, ja sam pripoveda, pripovedai su sveznajui. Ja znam sve ta se deava iza scene.

Milica: Pa dobro gospoice sveznalice, ta e onda sad da bude. Zorica: Hoe li da vidimo? Milica: Hajde. (sklanjaju se a na scenu dolaze etiri deaka, Pera, Mika i Laza, u pratnji jo jednog, siunog, smotanog deaka, Jovice) Pera: Ma nemoj ti Jovice nita da se sekira. Nas trojica smo najbolji fudbaleri u koli. Ti ne mora nita ni da radi, mi emo da igramo. Laza: Ti samo trkaraj oko nas i pravi se da igra. Jovica: Ne razumem zato ste ba mene zvali, kad znate da ne umem da igram fudbal. Mika: Treba nam etvrti, sve ostale ekipe ve su prijavljene, svi negde igraju. Samo ti si slobodan. Jovica: Tako je. Slobodan sam. Verujte mi da zato ima razlog. Ne umem da igram... Pera: Jaoj to si dosadan. Ne umem, pa ne umem. Ne mora da ume. Lepo ti kaem.

Jovica: A ta ako mi neko doda loptu? A ta ako me neko pogodi? U nos? Znate li da imam osetljiv nos? Laza: Nee niko da te pogodi, ne brini. A jo manje emo da ti dodamo loptu. Shvati ve jednom da nam treba da bi nas bilo etvorica na spisku. Pera: Ali mi i sami moemo ladno da pobedimo bilo koju ekipu iz kole. Jovica: Dobro, pristajem. Ali da mi vrsto obeate da niko nee da mi doda loptu. Pera: Obeavamo. Jel tako momci? Mika i Laza: Jeste. Pera: Onda smo se sve dogovorili. Idemo mi na trening, a ti Jovice... ma radi ta hoe. Uglavnom, vidimo se sutra u pet na kolskom igralitu. Jovica: Vidimo se! (odlaze a sa supotne strane dolazi Nena i jo tri devojice, sve u sportskoj opremi i sa kaketima) Nena: Jeste li videle ovo? Ana: Jesmo. I videle i ule.

Jana: Takvu gomilu hvalisavaca odavno nisam srela. Dana: Pokazaemo im mi sutra na utakmici. Nena: Oni meni da kau kako ja ne umem da igram... A koga su uzeli u ekipu? Ovog smotanka. Nemaju nikakve anse. Hajdemo i mi da jo malo vebamo. (i one odlaze) Zorica: (apatom) Eto videli ste kako su se i devojice spremile za borbu. Milica: Zato apue? Zorica: Da naglasim dramatinost trenutka. Pssst. Milica: Dobro. Hajde onda da vidimo ta se dogodilo na utakmici. Zorica: Hajde. Milica: Ali utakmica je tek sutra. Kako emo to da izvedemo? Da kaemo svim ovim ljudima da dou sutra? Ili emo spavati ovde? Zorica: Ma nita od toga. Doaraemo to svetlosnim efektima. Milica: Kako?

Zorica: Ovako. (vikne) Ugasite svetlo. (svetlo se ugasi) Dakle, pala je no. Milica: Plaim se, hoe li uskoro da svane? Zorica: Naravno, za tren. (vie) Upalite svetlo. (svetlo se pali) Eto, sad smo u novom danu. I utakmica moe da pone. One se sklanjaju a na scenu izlaze etvorica deaka i etiri devojice u sportskoj opremi, sa kaketima, nose loptu. Iza su Maja i Taa, navijaju. Devojice rade vebe, zagrevaju se, deaci se doaptavaju. Pera: Momci, svaka nam ast, stigli smo do finala. Laza: Kao da je neko sumnjao u to. Mika: Jo samo ovu ekipu da pobedimo i biemo ampioni. Jovica: Ljudi, ja sam crk'o. Nikad u ivotu nisam toliko trao kao sad. Pera: uti tu, mamina mazo. Kad si se pre stigao umoriti? Pa ja nisam jo ni zagrejan. Laza: Izdri jo jednu utakmicu, majstore, moe ti to.

Jovica: A ve mi se i vrti u glavi od trkaranja tamo-vamo. Pera: Prestani vie da kuka. Laza: Ti prestani da se tako ponaa prema njemu. Treba da ga bodrimo. Pera: Da ga bodrimo? Tog smotanka? Jovica: Ja sam vam lepo rekao da ne umem da igram, ali vi ste navalili. Mika: Ipak smo stigli dovde, nemojte se sad svaati kad smo tako blizu pobedi. Laza: Ej, a jel znate vi ko su ovi momci iz suprotne ekipe? Meni deluju nekako poznato, ali ipak ne mogu da ih se setim. Pera: I meni su poznati. Mika: ta nas briga ko su, hajde da ih razbijemo. Napreeeeed!!! Pera: Pobeda je naa!!! Laza: Uraaaa! Jovica: Ve smo pobedili?

Pera: Luzeru, uti tamo. Naravno da nismo. Nismo jo ni igrali. Jovica: Aha, ja ujem da se radujete, pa rekoh moda su predali ili tako neto. Maja: Hajde, poinjite ve jednom! Taa: ta ste se raspriali. Igrajte. Deaci su na sredini scene, prilazi im Nena i stavlja loptu izmeu njih. U pozadini se uju zvuci sa stadiona. Nena: Pa momci, neka bolji pobede. (uje se pitaljka, utakmica poinje, ali deaci stoje kao ukopani, Nena dolazi do lopte i utira je prema golu, lopta polako klizi, ali niko je ne zaustavlja, Jovica tri ka njoj, ali ona mu proe kroz noge i ue u gol. Devojice se raduju, skidaju kakete i bacaju u vis) Nena: Pobedile smo, pobedile. Bravo devojke!!! Pera: Hej, stani, ali... Laza: Nije fer...

Mika: Mi nismo... Nena: ta niste? ta nije fer? Dala sam gol i pobedile smo. Pera: Ne moe tako. Pa vi ste... Laza: Devojice! Ana: O, pa ko je to meni tako pametan? Jana: Pazi, skontali su da smo devojice. Dana: Kakva mo rasuivanja. (smeju se) Nena: I ta sad kaete, momci? Umeju li devojice da igraju fudbal? Jovica: Bolje od mene. Pera: I moja baba bolje igra od tebe. Nena: I tvoja baba je nekad bila devojica. Laza: Ovo je neviena sramota. Mika: Pobedile su nas devojice. Pera: Ne mogu da verujem

Laza: Ja idem kui. Mika: I ja. Nena: Zar neete ostati na dodeli pehara? Pera: Ne, to bi zaista bilo previe. Deaci odlaze a devojice ostaju da slave pobedu. Muzika. Maja: Neno, sad mora neto da kae. Taa: Tako je. Da odri pobedniki govor. Nena: Ja? Nisam nikad drala govor. Maja: Ali sad mora. (poinje da skandira) Govor! Govor! (pridruuju joj se i ostali) Svi: Govor! Govor! Nena: Dobro, kad ste navalili. (nakalje se i poinje govor) Bio je ovo naporan dan. Odigrale smo bizilion utakmica. Umorne smo i oznojane i jedva ekamo da odemo kui da se istuiramo. Ali smo srene. Zato to smo pobedile deake u igri za koju su mislili da je njihova. Bravo devojke!!!

Izlaze i Zorica i Milica na scenu. Milica: To je bio govor? Zorica: Jeste. Milica: Bio je glup. Bio je besmislen. Bio je kratak. Svideo mi se! Zorica: Bravo za devojke. Milica: A ta emo sa deacima? Zorica: Treba da ih pozovemo da proslave sa nama. Mislim da su zasluili. Milica: Da, nauili su lekciju. Zorica: Koju lekciju? Milica: Da ne treba suditi o nekom na osnovu toga da li je deak ili devojica. Svi smo mi sposobni za razliite stvari. Neke devojice umeju da igraju fudbal, a neke ne. Neki deaci umeju da igraju fudbal, a neki ne. Zorica: Vidim i ti si shvatila poruku ove prie. Milica: Jesam. Bila je to lepa pria.

Zorica: (publici) Ako vam se svidela, proitajte knjigu. Milica: Koju knjigu? Zorica: Bilo koju knjigu. Sve knjige su poune i u njima ima mnogo toga pametnog. Milica: A sad zovi deake. Zorica: Perooo, Mikooo, Lazooo, doite da slavimo! Dolaze i deaci, svi zajedno igraju, muzika za kraj!

KRAJ

HEPI END ROMEA I JULIJE

Raeno po motivima Efraima Kiona

ULOGE: Romeo, Julija, Lucija njihova kerka, Lorenco njihov sin, Dadilja, Bili ekspir spisateljica, apta, Romeova majka, Julijina majka MESTO RADNJE: Stan Romea i Julije, dnevna soba. Na sceni dve stolice, sto, stalak za irenje vea. Na stolu ae, tetrapak jogurta, oljice za kafu. Mrak. uje se tiha muzika i zvuk hrkanja. Na stolicama lei Romeo, pokriven jaknom, bos. Spava. Pored njega kune papue, jedna arapa na triku sa veom, druga ispod stolice. uje se kukurikanje petla, pali se svetlo, Romeo se budi, uspravi se, zeva, protee se. Romeo: Julija! Julija! (vie, zatim obuva papue i osvre se oko sebe traei neto) Julija, gde su mi arape? Santa Maria dela salute, gde bi mogle biti te arape? (odlazi do trika za ve, tamo pronalazi samo jednu arapu, prebacuje je preko ramena i nastavlja da trai) Julija, eno, uje li ti mene? Julija: (ulazi na scenu u kunoj haljini, sa viklerima, u rukama dri iniju i varjau, neto muti) Romeo, zato vie od ranog jutra?

Romeo: Zato to mi nema jedne arape, eto zato! Julija: Gde si je ostavio kad si je poslednji put izuo? Romeo: Ispod one stolice koju ve dve noi koristim kao krevet. Julija: Onda je tamo i potrai, tupane. Romeo: (saginje se i ispod stolice pronalazi traenu arapu, prinese je nosu, napravi zgaeno lice, a onda slegne ramenima) Izdrae jo dan-dva. (sedne i obuva se). Julija: ta hoe za doruak? Romeo: Napravi mi omlet. Julija: Ne mogu, nema jaja. Poslednje sam stavila u testo za palainke. Romeo: Mmmm, znai pravi palainke. Julija: Da, ali ne za tebe. Palainke su za Luciju i Lorenca. Romeo: A ta onda ja da jedem? Nema omleta, nema palainaka... Julija: Pronai neto u friideru.

Romeo: Zato me onda uopte i pita ta u za doruak? Julija: Reda radi. Romeo seda za sto, uzima jogurt, sipa u au, aa se prevrne i prospe Julija: Romeo, o Romeo, zato si Romeo prosuo mleko belo na svoje novo odelo? Romeo: Ovo nije mleko, nego jogurt. Julija: Znam, ali mleko mi se rimuje. Romeo: A ti si neki kao pesnik, jel? Julija: A ti po ceo dan neto dere, a ja moram da perem i istim za tobom. Sama. Nema ko da mi pomogne, nemam ni sluavku. Romeo: Zato to nijedna ne moe pored tebe da izdri. Julija: Zato to nema para da je plati. ***muzika***

Na scenu ulazi Lorenco, u rukama nosi lap-top. Seda na stolicu i otvara ga, ne progovorivi ni re. Romeo: Lorenco, mladiu, a gde je dobro jutro? Lorenco: (zbunjeno ga pogleda) Dobro jutro? Romeo: Da, da, dobro jutro. Uao si u prostoriju u kojoj se nalaze ljudi, red je rei dobro jutro. Julija: Romeo, ne smaraj dete od rane zore. To to se ti nisi naspavao pa si nervozan ne znai da moe da se istresa na dete. Romeo: Pod broj jedan, to nije dete, to je kreten. Po ceo dan i celu no samo bulji u taj kompjuter, ooravie i zaglupie. Julija: Eh, izgleda meni da si i ti onda svojevremeno takoe sedeo za kompjuterom. Romeo: Naravno da nisam. U moje vreme mladii su se bavili maevanjem i jahanjem i osvajanjem devojaka a ne tim sokoalima. ek malo... ta si ti time htela da kae, da sam ja... (eka se po glavi) Julija: Nita, ljubavi, nita ja nisam htela da kaem. Samo ti nastavi. ta je pod dva?

Romeo: Da, pod dva je da sam ja neispavan i nervozan zato to me ve drugu no izbacuje iz nae brane postelje i tera me da spavam na ovim neudobnim stolicama. Julija: I tu e i ostati sve dok ne dobijem izvinjenje. Romeo: Ali eno, zato ti je sad odjednom tako vano neto to je moja majka rekla za tebe pre dvadeset godina? Julija: Ja sam za to saznala tek nedavno i hou izvinjenje. Romeo: Dobro, izvini duo. Izvini srce moje, ljubavi jedina... Julija: A ne! Ne od tebe. Od nje. Hou izvinjenje od tvoje majke. Romeo: Ali draga, ti zna da ja godinama ne govorim sa svojom majkom. Julija: To je tvoj problem. Romeo: Znai, jo dugo neu spavati u svom krevetu. Nego, gde sam ono stao? A, da. Lorenco, ta radi na tom kompjuteru? Lorenco: Nita. Imam profil na fejsbuku, pa gledam ta ima novo.

Romeo: Na emu? Lorenco: Na fejsbuku. Romeo: ta ti je to? Julija: Jao Romeo, pa ti si skroz zastareo. Kako ne zna ta je fejsbuk? Romeo: Jel to neto na engleskom? Julija: Naravno da je na engleskom, na kom drugom jeziku bi bilo. Romeo: Onda znam. Eeee, uio sam ja nekad strane jezike u koli. ek samo malo da razmislim. Fejs je lice, jel tako? Tako je. Toga se seam. A buk je knjiga. To takoe svaka budala zna. Znai fejsbuk bi bio nekakva knjiga lica ili lina knjiga i knjiga o licima ili... Lorenco: Daj ale ne smaraj, majke ti. Fejsbuk je fejsbuk, nema tu ta da se prevodi. Romeo: Julija, uje li ti kako on razgovara sa mnom? Julija: ujem, ujem. Dobro ti je dete i reklo, ta ga smara vie. Lorenco, duo, jesi li gladan, evo mamica pravi palainke.

Lorenco: Kevo, pusti me na miru. Ba mi je do palainki. Smara kao politiki lideri. Julija: Romeo, uje li ti njega? Zar se sa majkom tako razgovara, mamlaze! (preti mu varjaom). Romeo, hoe li odreagovati? Romeo: A-ha, kad je sa mnom tako priao, bilo je 'jesi li gladan, ljubi te majka', a sad kad je i tebe zakaio zna da se buni. Julija: Ma sluaj ti... (juri ga oko stola). ***muzika*** Na scenu ulazi Lucija, raupana, razmazane minke, u kratkoj suknji i majici sa ljokicama. Lucija: Jao ljudi pa moe li u ovoj kui jedno jutro da proe bez svae? Zato urlate ranom zorom? Probudili ste me! Romeo: Eto vidi Julija, tvoja vika i dreka je probudila jadno dete. Julija: Moja vika? Ma nemoj. E pa u svojoj kui imam pravo da viem koliko hou. A jadno dete je stiglo kui sino, ili bolje rei jutros, u pola pet. Nije ni udo to je neispavana.

Romeo: Neka je, zlato tatino. Jesi li se lepo provela, duice? Lucija: Ma onako, bezveze. Romeo: Evo mama pravi palainke za doruak. Lucija: Palainke? Palainke? Zar vi oekujete da ja to jedem? Znate li vi koliko tu ima kalorija? Ne pada mi na pamet da jedem to... to... smee. Julija: Romeo, ona moju hranu naziva smeem. Uini neto. Reci joj. Romeo: Opet ja treba da uinim neto? Zato ja? Ti joj reci. Julija: Mene ne slua, eto zato. Lucija: Idem da se istuiram, skuvajte mi jednu kafu dok se ne vratim. I molim, bez eera, na dijeti sam. (ona odlazi) ***muzika*** Julija ostavlja iniju, skida kunu haljinu ispod koje ima koulju i suknju, skida viklere i uzima korpu za pijac Romeo: Gde e ti?

Julija: Na pijacu, da kupim povre. ta hoe da dere za ruak? Romeo: Ne znam, bilo ta. Julija: Hvala na obavetenju. Romeo: A ta e biti sa palainkama? Julija: Kome da ih pravim? Lucija je na dijeti, Lorenco nije nikad gladan... Romeo: Meni. Julija: Tebi? Nemoj me zasmejavati. Odoh ja, a ti operi sue dok se ne vratim. Romeo: Zato uvek ja? Julija: Jer nemamo sluavku, zato. Svaka domaica ima neku sluavku, samo je ja nemam. Romeo: Zato to nijedna ne moe pored tebe da izdri. Julija: Zato to nema para da je plati. (ona odlazi, Romeo stoji i eka se po glavi. apta proviruje iza zavese tako da ga publika primeuje)

apta: Ko ranjen nije ranjenom se ruga... Romeo: Molim? apta: (glasnije) Ko ranjen nije ranjenom se ruga! Romeo: Jesi li siguran da sad ide taj deo? apta: Jesam, jesam, reci ve jednom. (sklanja se) Romeo: Ko ranjen nije ranjenom se ruga, ah jadni Romeo, nema ak ni druga, da ti pomo u nevolji bude i da umesto tebe opere sude... Ali tu je Lorenco, hej, Lorenco, hajde ostavi taj kompjuter, zasuci rukave i da opere ovo sue. Lorenco: Zato ja? Pa tebi je rekla. Romeo: A ja kaem tebi. Hajde, hvataj se posla a ja odoh po novine. (izlazi) ***muzika*** Lorenco: (peva) Sue perem, ruke mi prljave Oi mi suze, ovako buljave... (uje se zvono na vratima)

Lorenco: Ma ko sad smeta? O, pa to je mamina stara dadilja. (na scenu dolazi dadilja) Dadilja: Je li Julija kod kue? Lorenco: Nije. Dadilja: ta kae? Lorenco: (vie) Nije kod kue! Dadilja: (vie i ona) Zna da ne ujem dobro, dragi moj, glasnije to malo. Pitam da li ti je majka... Lorenco: ujem te, ne mora da vie, ako si ti gluva nismo svi! Dadilja: Aaaa, svi ste kod kue, zovi je onda, imam neto da joj kaem. Lorenco: (lupa se po elu) Nije tu!!! Dadilja: Pa to odmah tako ne kae nego me ovde zamajava! Lorenco: Ova ena je gluva kao top! Nego, dado, kai mi kako je sinjora Kapuleti?

Dadilja: Molim? Lorenco: Sinjora Kapuleti, moja draga baka (opisuje rukama debelu enu) Kako je? Je li bolesna? Dadilja: Jesam, sinko, bolesna sam, sve su mi vene na nogama popucale, (podie suknju) evo, da vidi... Lorenco: (kao pada, udara ga miris) Neka, ne mora mi pokazivati. Ionako te ne pitam to. Pitam kako je sinjora Kapuleti! Dadilja: Aaaa, grofica? Lorenco: Da, da, ona. Dadilja: Grofica je uvek bila protiv tog venanja. Jo onda, pre dvadeset godina, rekla mi je... (Lorenco od muke lupa glavom o pod) Neko kuca. Ajde, ulazi, ne lupaj vie! (vie) Lorenco: O Boe, nita ne kapira! Dado, da li je grofica dobro? Dadilja: Nije dobro, nikako nije dobro. Lorenco: Konano! ta joj je?

Dadilja: Reuma. Lorenco: Samo to? A jel' teka? Dadilja: Teka je, teka. Po ceo dan je nosim uz stepenice, niz stepenice... moje jadne noge (krene opet da podigne suknju, ali Lorenco je preduhitri) Lorenco: A ima li jo uvek onako puno para? Dadilja: Ima, bogata je kao Bil Gejts. A zna ta? Lorenco: ta? Dadilja: Kad jednog dana stara gospoa grofica umre, gospoa Julija, tvoja majka, bie jedini naslednik. Lorenco: Da, da, znam to. Ne brini, dado, ostavie ona neto i tebi. Dadilja: A gde je ona? Lorenco: (zamiljeno) Ko? Dadilja: Julija, moja draga devojica? Rekao si mi da ste svi tu.

Lorenco: O, ta da radim sa ovom gluvom enom? Nije mi tu majka! Dadilja: Da, da, znam da ti je Julija majka. Toliko matora i senilna nisam. Seam se kad se pre dvadeset godina udala za tvog oca. Kako je stara grofica bila ljuta. Rekla je da nee vie nikad da je vidi. Tog nitkova Romea hoe za mua, ti luda devojko, rekla joj je... Na scenu dolazi Romeo, nosi novine, dadilja mu je okrenuta leima i ne vidi ga Lorenco: Dobro, dobro, svi smo ve sto puta uli tu priu. Dadilja: Ali ni gospoa Montegi nije birala rei. Nazvala je moju milu Juliju veticom i... Romeo: Aha! Znai ti si joj to ispriala? Zato ja ve dve noi ne spavam u svom krevetu, jer ti ima dugaak jezik. (iz daljine se uje Julijin glas) Julija: Romeo, o Romeo, zar nee doi da mi pomogne oko ove teke korpe koju vuem sa pijace? Romeo! Dadilja: O, evo je stie moja devojica. ta si se tu ukipio, idi pomozi joj! Romeo: A to si ula, jel?

Julija: (ulazi nosei korpu sa pijace) Dado, pa ti si tu! Doi da te cmoknem! Zato nisi skuvao kafu dadi? Ni sok joj nisi ponudio? Strano. Gde je Lucija? (vie) Lucija!!! ***muzika*** neki rok ulazi Lucija sa pekirom oko glave Dadilja: Jao strano, ta ova omladina danas slua... Lucija: Ko me zove? ta je? Julija: Zar ti jo uvek nisi izala iz kupatila? ta radi tamo toliko? Samo na lepotu misli. Ja sam u tvojim godinama... Lucija: Jao mama, molim te. ta si ti u mojim godinama? Planirala si kako da se uda iako su ti svi branili, eto ta si. Julija: Tano. Zato to sam volela tvog oca i elela da se udam da ozakonim svoju ljubav. Dadilja: Tako je. Moja Julija se nije tako minkala i spremala i do kasno izlazila, kao dananja mlade... Lucija: O ko je ovu matoru pustio ovamo da mi tu mudruje. Ma odoh ja, moram da se spremam za izlazak veeras... (izlazi sa scene)

Dadilja: Saekaj, ti mala. Ako sam ve dozvolila Juliji da se uda i ode od kue tako mlada, tebi neu. Stani, lepo ti kaem, hou da ti ispriam neto... (odlazi i dadilja za Lucijom) Romeo: Ja ne mogu vie podneti prizor taj... prizor taj... (zamuckuje, eka se po glavi, opet apta proviruje) apta: Ja ne mogu vie podneti taj prizor! Romeo: ta? apta: Ja ne mogu vie podneti taj prizor! Romeo: Ne, ne ide tako, ide 'prizor taj'. apta: Ne, grei, ide 'taj prizor'. Romeo: Prilino sam siguran da sam u pravu. apta: Nisi. (pribliava se nosei tekst u rukama) Pogledaj, lepo pie, strana deset Romeo kae 'taj prizor'! Romeo: Daj mi taj tekst da vidim. Kod mene je drugaije pisalo. Julija: Romeo, ne raspravljaj se. Predstava je u toku.

Romeo: Kako da se ne raspravljam, kad mi apue pogrean tekst. apta: Valjda ja bolje znam. Imam sve napisano pred sobom. Romeo: Valjda ja bolje znam, to je moja uloga. Glumim Romea ve godinama. apta: Pa kad zna, a ti izvoli rei svoj tekst. Romeo: Ja ne mogu vie podneti prizor taj... prizor taj... a ti odlazi odavde, jer kvari nam predstavu, znaj! Eto! apta: Pa ovo je neuveno! Ja ne mogu da radim u ovakvim uslovima. Neu da trpim da me neko vrea! Ja kvarim predstavu? Ja? A kad proli put nisi znao kad je trebalo da kae Juliji... Glas iz publike: Uaaaaaaa! Uaaaaaa! (dolee neto na scenu, zguvan papir, gaa Romea i aptaa) Romeo: Ko je to? Ko se to usuuje da prekida predstavu? (svi sa scene gledaju u publiku pokuavajui da vide ko to vie) Glas iz publike: Ja! Ja se usuujem! (ustaje neko i prilazi sceni)

Julija: A ko si ti? Romeo: Da, da, ko si? Izai ovamo na svetlo da te vidimo. Lako ti je vikati ua tamo iz mraka. (na scenu se penje devojka) Devojka: Ja sam ekspir! Svi uglas: taaa? ekspir: Da, da, dobro ste uli. Ja sam ekspir. I ne mogu vie da vas gledam kako mi kvarite predstavu. Lorenco: Ali, ti si devojka. ekspir: Tako je. Kako dobra mo zapaanja. Ja sam Vilhemina ekspir, zovite me kratko Bili. apta: ta je sad ovo? (lista papire koji su mu u rukama) Ovoga nema u tekstu. Romeo: Rekao sam ja tebi da taj tvoj tekst ne valja. Sklanjaj se odavde, ve jednom, mesto ti je iza zavese, a ne sa glumcima na sceni. apta: Dobro, dobro, trebau ja tebi jo! A i aliu se da zna, hou, aliu se upravniku lino!

Julija: Ma odlazi ve jednom, da ujemo ta ova mlada gospoica ima da nam kae. (apta odlazi) ***muzika*** Romeo: Ne mogu da verujem da je ekspir ensko. ekspir: ta ete, ipak bio je to esnaesti vek, ko bi ozbiljno shvatao jednu enu-pisca. Morala sam da se predstavljam kao mukarac, razumete, inae moje drame niko ne bi izvodio. Mada, nije mi jasno kako to niko nije provalio. Mislim, Romeo i Julija, najlepa ljubavna pria svih vremena, a vi mislite da je to pisao mukarac. Ma hajte, molim vas. Julija: Zaista, kad se bolje razmisli, oigledno je. Romeo: ta je oigledno? Julija: Pa sve to. Hamlet i Ofelija, Dezdemona i Otelo, Antonije i Kleopatra... ekspir: Vidim, pratili ste moje radove. Julija: Naravno, pa vi ste legenda. Najvei i najbolji pisac svih vremena. Vaa dela traju vekovima. Lorenco: A i lepi ste!

ekspir: Hvala, hvala, nateraete da se postidim. Lorenco: Sedite, gospoice Bili. Hoete li neto da popijete, kafu ili moda aj? ekspir: Ne, hvala ti, Lorenco. Ne elim nita da pijem. elim samo da pitam kakva je ovo predstava. Ja nisam pisala ovaj tekst. Romeo: Nisi! Po tvom tekstu mi sad ne bismo trebali da budemo uopte ivi. Julija: Tako je! Ti si nas ubila. Sram te bilo! ekspir: ta da radim, takva su bila vremena. Hepi end nije bio u modi. Julija: Ma dau ja tebi modu, bezobraznice jedna! (krene da je poupa, Bili bei po sceni, Lorenco je brani, Romeo pokuava da smiri Juliju, svi jure i izau sa scene) ***muzika*** Ulaze dve gospoe drei jedna drugu pod ruku.

G. Kapuleti: I tako slatka moja kaem ti, oni su meni tako ocrnili tvog Romea, da ja zaista nisam mogla dozvoliti mojoj Juliji da se uda za njega. G. Montegi: Razumem te u potpunosti. I meni su svata napriali za slatku Juliju. A ona je zaista jedno fino i neno stvorenje. uje se Julijin glas iza scene. Julija: E nee. Ne, ne i ne! Ne dolazi u obzir. Ti, ti, kretenu jedan od deteta!!! G. Montegi: Da li je to moja draga snaha Julija? G. Kapuleti: Jeste, poznajem joj glas. Samo ne znam ta joj je, zato toliko vie? Na scenu izlazi Lorenco, a za njim i Julija i Romeo. Lorenco: Uopte vas ne pitam za miljenje. Zaljubio sam se i taka. Ili ona ili ni jedna druga. Julija: Ali sine, ona je htela da ubije i mene i tvog oca. (zastane kad vidi dve ene u razgovoru) Majko! Gospoo Montegi! Romeo: ta se to deava? Otkud vas dve zajedno?

G. Montegi: Romeo, sine, reile smo da se pomirimo. G. Kapuleti: Tako je. Krajnje je vreme da nae porodice ponu da ive u slozi. Oigledno je da se vas dvoje volite, imate dvoje divne deice. Izlazi Lucija, sva raupana. Lucija: Kakva je ovde opet galama? Ovo nije kua, ovo je ludnica! Vi niste normalni! G. Montegi: Da li je ovo predivna unuka naa, Lucija? Lucija: Ja sam. A ko ste vi? G. Montegi i Kapuleti: Ja sam ti baka! Lucija: Aha, vi ste te babe koje nikako da umru da dobijemo nasledstvo. G. Kapuleti: Kako je samo otroumna. G. Montegi: I dosetljiva. Sva je na oca. G. Kapuleti: A pogledaj samo Lorenca. Kako je lep, na majku.

Lorenco: Dobro, odlino, vidim pomirili ste se. Romeo: Majko, da li e se izviniti Juliji za one rei od pre dvadeset godina? G. Montegi: Naravno. Draga Julija, ao mi je zbog svega to sam rekla, nisam te dobro poznavala. Romeo: Odlino. Santa Marija dela salute, konano u ponovo da spavam u svom krevetu. ***muzika*** Svi pleu, Lucija odlazi vodei ispod ruke obe bake. Lorenco gleda u publiku, traei nekog. Julija: Uzalud je trai, ne dozvoljavam ti da bude sa njom. Lorenco: Kao da u ja tebe i pitati za dozvolu. Bili! Bili! (vie) Romeo: (grli Juliju) Draga, zna li kako je nama bilo kad su nam svi branili da se viamo? Ali ipak naa ljubav je pobedila. Pogledaj ovo dvoje divne deice koju imamo. Julija: (brie suze, razneena) Da, dragi, u pravu si. Iskrenu ljubav ne treba braniti. Lorenco, ako eli da bude sa Bili, ima na blagoslov.

Lorenco: (grli ih oboje) Hvala! Bili! Dolazi Bili ekspir i zagrli se sa Lorencom. Romeo: A gde nam je Lucija? Lucija izlazi vukui aptaa za ruku. Lucija: Mama, tata, udajem se, zaproena sam! Romeo: ta? Zar za ovu budalu? Julija: Romeo, duo, pa ta smo se malopre dogovorili? Neka se deca vole. Romeo: Tako je. Ako eli ovog kretena za mua, neka ti bude! apta krene da ga udari. Utom ulazi dadilja. Dadilja: Julija, tu si, dete moje. Htela sam da ti javim radosne vesti. Tvoja majka se pomirila sa onom matorom lujkom, Montegijevom. Julija: Znamo, dado, znamo, ve smo uli.

Dadilja: ta? Ve su umrli? Ko je umro? Taj ekspir samo ubija ljude, pokazau ja njemu samo kad ga vidim. apta: Ma niko nije umro, ovo je pria sa srenim krajem. Iako nije ba ovako pisalo u scenariju, nadam se da ste uivali. To bi bilo sve od nas ovoga puta. Dovienja i vidimo se nekom drugom prilikom u nekoj drugoj predstavi! KRAJ

O delu: Nekoliko tekstova iz ove zbirke objavljeno je na internetu, te su mogli da ih pronau svi oni koji se bave dejim dramskim stvaralatvom. Neki od njih su se javili da su dela postavili na scenu. Sigurno ima jo izvoenja o kojima ne znam. Od 2010. kad sam poela da piem pozorine tekstove, saznala sam za desetak svojih predstava (za neke sasvim sluajno). To su: Ko je smestio vuku u izvoenju Dramske radionice Cvrak iz Temerina, na Festivalu Otvorena scena u Bakoj Palanci, (2010. god.) Dramski studio Arlekino iz Baa, (2011.) kao i KUD Mladen Stojanovi iz Bakog Jarka, (takoe 2011.). 2012. nekoliko razliitih postavki ovog dela na Festivalu u Bakoj Palanci i na Optinskim i Zonskim smotrama irom Vojvodine. Potraga za Deda-Mrazom Dramska radionica za decu Cvrak (2010.), Leskovaki kulturni centar (2012.), Dramska sekcije O Aleksa anti iz Gajdobre (2012.) i jo nekoliko snimaka koje sam pronala na youtube stranici, a ne pie ko je izvodio predstavu. I devojice igraju fudbal premijera 2013. na Festivalu Otvorena scena u Bakoj Palanci u izvoenju Cvrka, gde je predstava dobila nagradu za najbolje plasiranu poruku u oblasti rodne ravnopravnosti.

Molim sve one koji su ili koji bi eleli da stvaraju predstave po mojim tekstovima da se jave na mail djurdja.lily@live.com, poto bih elela da pratim sudbinu svojih dela.

O autorki: ura Lili je roena 1976. godine u Novom Sadu. Jo kao mala volela je knjievnost. U osnovnoj koli je objavila nekoliko radova u poznatom asopisu Politikin Zabavnik. U srednjoj koli bavila se pisanjem poezije i ljubavne proze, ali nije objavljivala nita. 2003. godine upisala je studije pedagogije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, zbog svoje ljubavi prema deci. Njena interesovanja su porodina pedagogija i seksualno vaspitanje, posebno odnosi meu polovima. Pie diplomski rad na temu Formiranje rodnih stereotipa. Nekoliko poslednjih godina volontira u Dramskoj radionici za decu Cvrak iz Temerina. Tu je dola do saznanja da u naoj knjievnosti nedostaju kvalitetna dramska dela za decu, te je reila da sama napie neto. Pokuala je da kroz savremen izraz, na deci zanimljiv i duhovit nain ispria razliite prie; da modernizuje neke deci ve poznate likove iz bajki i knjievenosti uopte; da doprinese formiranju moralnih vrednosti kod dece. Da li je u tome uspela, govori injenica da su njena dela izvoena na pozornici i veoma lepo prihvaena od publike, i pre no to je ova zbirka tekstova objavljena. Moete je pronai na sajtu djurdjalili.eu.org, kao i na cvrcak.eu.org