1

BEKSTVO
Karla je ula auto kako se pribliava jo pre nego to
se popeo na vrh blagog uspona, koga ovde nazivaju
bregom. To je ona, pomislila je. Gospoa Demison
Silvija vraa se sa odmora u Grkoj. Skrivena iza vrata
tale, dovoljno duboko da je niko ne vidi, posmatrala je
put koji e gospoa Demison morati da pree, jer je
njeno imanje bilo kilometar dalje od imanja na kome su
iveli Klark i Karla.
Da je to bio neko ko namerava da skrene prema
njihovoj kapiji, odavno bi ve usporio auto. No, Karla se i
dalje nadala. Daj boe da to nije ona.
Ali je to ipak bila ona. Gospoa Demison je jedanput
brzo okrenula glavu davala je sve od sebe dok je
manevrisala kroz ulegnua i blatnjave barice koje je kia
nainila na poljunenom putu ali nije podigla ruku sa
volana da bi mahnula Karli, nije je ni primetila. Karla je na
trenutak nazrela preplanulu golu ruku, kosu svetliju nego
to je bila, ija je nijansa vie vukla na belu nego na
pepeljasto-plavu, odluan i ljutit izraz lica, nasmejan zbog
vlastite ljutnje ba kako bi izgledala gospoa Demison
dok krstari ovakvim putem. Kada je okrenula glavu,
ugledala joj je na licu neto poput bleska radoznalosti,
sree od ega se Karla naglo lecnula.
Tako, znai.
Moda Klark jo uvek ne zna. Ako sedi za
kompjuterom, lea su mu okrenuta prema prozoru i ne
vidi put.
No, gospoa Demison e moda morati da preduzme
jo jedan put. Vraajui se sa aerodroma, sigurno nije stala
pored nekog supermarketa da nabavi namirnice to e
uiniti tek kada doe kui i vidi ta joj nedostaje. Tada e
2

je Karla presresti. Kada se smrkne, videe se svetla njene
kue. Ali bio je juli mesec i sunce je kasno zalazilo. Moda
e do veeri ve biti toliko umorna da e rano lei u
krevet.
Sa druge strane, mogla bi da joj telefonira. U bilo koje
vreme.
***
Ovo je bilo vie nego kino leto. Kia bi se najpre ula
ujutru, kako tapka po krovu njihove putujue kue. Staza
je bila veoma blatnjava, duge vlati trave vlane, a sa lia
je kapalo ak i kad sa neba nije lila kia, a oblaci se,
naizgled, razilazili. Svaki put kada bi izlazila napolje,
Karla bi natakla stari australijski eir od filca sa irokim
obodom, a dugaku gustu pletenicu bi gurnula ispod
koulje.
Niko nije dolazio u njihovu kolu jahanja, iako su
Klark i Karla okaili reklame u svim oblinjim
autokampovima, kafiima, na tablama turistikih agencija
i na svakom drugom mestu koje im se uinilo pogodnim.
Imali su svega nekoliko redovnih uenika, a za razliku od
prolog leta, nije bilo deurlije na raspustu i kampera. ak
su i redovni gosti, na koje su raunali, vreme provodili na
izletima, ili bi jednostavno otkazali asove jer su ih
vremenske prilike obeshrabrile. Kada bi prekasno
otkazali, Klark bi im ipak naplatio zakazano vreme.
Nekoliko njih se alilo, rekavi da ovde vie nikada nee
doi.
Dodue, imali su izvestan prihod od tri konja o kojima
su se brinuli. Ta tri konja, zajedno sa etvrtim, u njihovom
vlasnitvu, sada su njukali po travi ispod drvea.
Izgledali su kao da im nimalo ne smeta to je kia
utihnula tek na trenutak, kao to ve neko vreme ima
3

obiaj svakog popodneva. Dovoljno da rasplamsa nade
prizor oblaka koji se raspruju i proputaju difuzno
bljetavilo koje se nikada ne pretvara u pravu sunanu
svetlost, i koji se obino izgubi pre veere.
Karla je upravo oistila talu i odmarala se. Volela je
redovan ritam svojih obaveza, prostranstvo tale sa
visokim krovom, miris sena. Sada je otila do manjea da
vidi koliko je tlo suvo, u sluaju da se u pet sati pojavi
neko od uenika.
Padavine uglavnom nisu bile naroito obilne, niti je
bilo vetrovito, ali su prole nedelje imali iznenadnu oluju,
preko vrhova drvea je zaduvao vihor, a kia je skoro
horizontalno padala. Nevreme je prolo za petnaest
minuta. No, svuda okolo je lealo polomljeno granje, oluci
su bili srueni, a plastina cerada nad manjeom
pocepana. Na kraju staze se stvorilo jezerce i Klark je do
kasno u no kopao kanal kako bi voda nekako otekla.
Ceradu nad manjeom jo nisu zakrpili. Klark je
rasprostro ianu ogradu da konji ne bi ugazili u blato, a
Karla je obeleila krau stazu.
U ovom trenutku, Klark je na Internetu prouavao gde
bi mogao da kupi novu ceradu. Moda u nekom
stovaritu, po prihvatljivoj ceni, ili polovnu, od nekoga ko
pokuava da se otarasi takvog materijala. Nije hteo da ide
u grad, u graaru Haja i Roberta Baklija, koju je nazivao
Hajvej Robers,
i
jer im je dugovao previe novca i potukao
se sa njima.
Klark se nije tukao samo sa ljudima kojima je dugovao
novac. Njegovo prijateljstvo, neodoljivo na prvi pogled,
umelo bi da se iznenada ohladi. Bilo je mesta u kojima se
nije pojavljivao, na koja bi uvek slao Karlu zbog neke
stare svae. Apoteka je bila jedno od takvih mesta.
Jednom se u redu ispred njega ubacila starija ena u
stvari, zaboravila je neto da uzme, izala je iz reda i
vratila se na staro mesto, umesto da stane na kraj. Klark je
4

protestovao, a kasirka mu je odgovorila: Ali ona ima
emfizem. Pa ta? odbrusio je Klark. I ja imam
hemoroide. Pozvali su i efa, koji je rekao da mu je alba
neopravdana. U ekspres restoranu na autoputu, nisu mu
odobrili reklamirani popust na doruak jer je bilo prolo
jedanaest sati. Dok se prepirao, Klarku je ispala olja kafe
na pod, za dlaku promaivi tako barem tvrde bebu u
kolicima. On se branio da je dete bilo kilometar od njega,
te da mu je olja ispala samo zato to mu nisu dali olju sa
uicama. Odgovorili su da on to nije ni traio. On im je
rekao da se to podrazumeva.
Opet si planuo, rekla mu je Karla.
Tako to mukarci rade, odgovorio joj je.
Nita mu nije rekla za svau sa Dojom Takerom.
Doj Taker je bila bibliotekarka iz grada koja je kod njih
drala svoju kobilu. Bila je to plahovita ivotinja rie boje
s imenom Lizi. Kada je bila u dokejskom raspoloenju,
Doj Taker bi je nazivala Lizi Borden. Kada je, pak, jue
dola, nimalo dokejski raspoloena, poalila se na to to
cerada jo uvek nije popravljena i kako Lizi izgleda loe,
kao da je navukla prehladu.
Lizi, u stvari, nita nije falilo. tavie, Klark je probao
da bude pomirljiv, ali je ovoga puta Doj Taker planula i
rekla da Lizi zasluuje bolje mesto od njihove rupe, na ta
je Klark odgovorio: Neka bude po vaoj volji. No, Doj
jo uvek nije odvela Lizi, kao to je Karla oekivala. Ali
Klark, ija je Lizi bila ljubimica, vie nije hteo nimalo da se
brine za nju. To je povredilo njena oseanja postala je
tvrdoglava i ritala bi se dok joj iste kopita, to su inili
svakoga dana da joj se ne razviju gljivice. Karla je morala
paziti i da je ne ugrize.
Ali to se Karle tie, najgora stvar je bila nestanak
Flore, male bele koze koja je pravila drutvo konjima u
tali i na livadi. Ve dva dana je nije bilo. Karla se bojala
da su je rastrgli divlji psi ili kojoti, moda ak i medved.
5

Floru je sanjala i prole i pretprole noi. U prvom snu,
Flora joj se primakla sve do postelje, sa crvenom jabukom
u gubici, a u drugom je pobegla kada je Karla pola
prema njoj. Hramala je na jednu nogu, ali je ipak pobegla.
Odvela je Karlu do barikade od bodljikave ice koja kao
da je opasavala neko vojno poprite i potom se ona,
Flora provukla kroz nju, povredivi nogu, skliznula je
poput bele jegulje i nestala.
Konji su ugledali Karlu kako se pribliava manjeu i
svi su se poreali du ograde bili su blatnjavi uprkos
ebadima od novozelandske vune da ih Karla primeti
na svom putu. Tiho im je govorila, izvinjavajui se to
dolazi praznih ruku. Pogladila ih je po vratu, protrljala po
nosu i upitala znaju li ita o Flori.
Grejs i Duniper su frktali i gurkali se njukom, kao da
su prepoznali ime i izraavaju vlastitu zabrinutost, ali se
onda Lizi ubacila izmeu njih dvoje i odgurnula Grejsinu
glavu od Karline ruke koja ju je mazila. Potom je dobro
ugrizla Karlu za ruku, a ona je ostatak vremena provela
grdei je.
***
Do pre tri godine Karla nije ni pomiljala na putujue
kue. Nije ih tako ni nazivala. Samo ime putujua kua
zvualo bi joj pretenciozno, kao i njenim roditeljima. Neki
ljudi su iveli u kamp prikolicama i to je bilo to. Sve
prikolice su bile iste. Kada se Karla ovde doselila, kada je
odluila da ivi sa Klarkom, poela je da na te stvari gleda
drugaije. Tada je poela da prikolice naziva putujuim
kuama i paljivo je prouavala kako su ih drugi ljudi
uredili. Kakve su zavese stavili, kako su ih ofarbali, kakve
bi ambiciozne palube ili dodatne prostorije dogradili oko
njih. Jedva je ekala da i sama neto slino napravi.
6

Klark se jedno vreme slagao sa njenim idejama.
Napravio je nove stepenice i dugo je traio staro liveno
gvoe za njih. Nije se alio na to koliko je novaca
potroio na farbanje kuhinje i kupatila, niti na zavese. Ali
njen moleraj je bio prebrz nije tada znala da je trebalo da
skine arke sa vrata pre farbanja. Niti da je trebalo da
poravna zavese, koje su od tada izbledele.
No, ono emu se protivio bilo je da izreu tepih, koji je
bio isti u svakoj prostoriji i koji je najpre nameravala da
zameni. On je bio podeljen u etiri kvadratia smee boje,
sa tamno smeim i crvenkastim arama i oblicima,
istovetnim na svakom kvadratiu. Kada je jednom nala
vremena da ih paljivije pogleda, shvatila je da ova etiri
kvadratia sa svojim arama, kada se spoje, ine jedan
vei pravougaoni ornament. Ponekad ga je lako nazirala,
a ponekad joj je trebalo vie vremena da ga vidi.
Obino bi ga posmatrala dok je napolju padala kia, a
Klark je svojim raspoloenjem i neprekidnim buljenjem u
ekran kompjutera deprimirao itav unutranji prostor.
Tada bi joj najbolje bilo da izmisli neki posao u tali ili se
priseti da je tamo neto zaboravila da uradi. Konji je
nikada ne bi gledali kada je bila nesrena, ali bi joj
prilazila Flora, koju nikada nisu vezivali, trljala bi se o nju
i gledala je blistavim uto-zelenim oima, sa izrazom koji
nije ba bio saoseanje vie je podseao na drugarsko
podrugivanje.
Flora je bila ve skoro odraslo jare kada ju je Klark
prvi put doveo kui s neke farme, na koju je iao da bi se
cenjkao oko neke opreme za konje. Njeni vlasnici su reili
da ostave ivot na selu, ili barem da vie ne uzgajaju
ivotinje prodali su sve konje, ali nisu uspeli da se ree
koza. Klark je od nekoga uo da koza unosi meu konje
atmosferu oputenosti i hteo je da se lino uveri u to.
Nameravali su da je jednog dana odvedu na parenje, ali
na njoj jo nije bilo znakova da se tera.
7

Ona je najpre bila Klarkova ljubimica, svuda ga je
pratila i izmamljivala je njegovu panju. Hitro i graciozno
je skakutala, poput maeta, a njen bezazleni izgled
zaljubljene devojke oboje ih je nagonio na smeh. Ali to je
postajala starija, sve je vie bila privrena Karli, i to na
mudriji, manje koketan nain ponekad se inilo da je
sposobna da pokae prigueni, ironini osmeh. Prema
konjima se Karla ponaala neno, strogo, skoro
materinski, dok je drugarstvo sa Florom bilo potpuno
drukije, jer joj ivotinja nije dozvoljavala da se osea
nadmono.
Je l jo uvek nema Flore? pitala je dok je svlaila
izme. Klark je na Internetu postavio obavetenje o
nestaloj kozi.
Za sada nita, zamiljeno je odgovorio. Dodao je jo
ne prvi put da je Flora moda otila da nae sebi jarca.
Ni rei o gospoi Demison. Karla je pristavila ajnik.
Klark je neto mrmljao, to mu se esto deavalo dok sedi
pred monitorom kompjutera.
Ponekad bi i progovorio. Sranje, uzvraao bi na neki
izazov. Ili bi se nasmejao, ali nije umeo da ispria u emu
je tos kada bi ga ona kasnije pitala.
Hoe li aja? doviknu mu. Na njeno iznenaenje,
on ustade i ue u kuhinju.
Dakle, Karla.
ta je bilo?
Telefonirala je.
Ko?
Njeno visoanstvo. Kraljica Silvija. Vratila se.
Nisam ula njen auto.
Nisam te ni pitao da li si ga ula.
ta je rekla kad je nazvala?
Hoe da joj pomogne da dovede kuu u red. Ba to
je rekla. Da doe sutra.
ta si joj odgovorio?
8

Da e doi. Ali bolje je nazovi da to potvrdi.
Ne razumem zato, ako si joj ti ve rekao. Sipala je
aj u olje. Oistila sam joj kuu pre nego to je otila. Ne
vidim ta sad tu ima da se radi.
Moda su joj uli neki rakuni dok je bila na
putovanju i napravili haos. Nikad se ne zna.
Ne moram, valjda, da je odmah nazovem. Najpre u
da popijem aj i istuiram se.
to pre je nazove, to bolje.
Karla je otila sa oljom aja u kupatilo i viknula mu:
Moraemo da odemo do perionice. Ovi pekiri koji su se
suili napolju smrde na bu.
Karla, ne skrei sa teme.
ak i kada je stala pod tu, on je i dalje dovikivao sa
druge strane vrata.
Karla, nismo jo zavrili.
Mislila je da e i dalje stajati pred vratima kada izae,
ali je on sada sedeo za kompjuterom. Oblaila se kao da se
sprema za izlazak nadala se da ako odu odavde, ostave
ve u perionici, popiju negde kapuino, mogli bi da
razgovaraju drugaije, oputenije. Energino je zakoraila
u dnevnu sobu i zagrlila ga s lea. Ali im je to uradila,
preplavio ju je talas tuge mora da je to bilo od tople
kupke, od koje su joj potekle suze i ona se skrueno nae
nad njim i zaplaka. Spustio je prste sa tastature, ali je i
dalje bio nepomian.
Nemoj da se ljuti na mene, rekla je.
Ne ljutim se. Mrzim kad si takva, to je sve.
Takva sam zato to se ljuti.
Ne govori mi kakav sam. Uguie me. Molim te,
spremi nam veeru.
Upravo to je i uradila. Bilo je oigledno da nee doi
osoba koja ima zakazano u pet sati. Izvadila je krompire i
poela da ih ljuti, ali su joj suze i dalje tekle. Nije videla
ta radi. Obrisala je lice toaletnim papirom, otcepila jo
9

jedan listi da ponese sa sobom i izala na kiu. Nije otila
do tale jer se bez Flore u njoj oseala bedno. Odetala je
stazom do ume. Konji su bili na livadi. Prili su joj do
ograde. Svi su osim Lizi, koja se tu i tamo ipala i pomalo
frktala, oseali da je njena panja usmerena negde
drugde.
Poelo je kada su proitali nekrolog gospodinu
Demisonu. Objavljen je u gradskim novinama, a lice mu
je bilo i na veernjim vestima. Do pre godinu dana, za njih
su Demisonovi bili veoma suzdrani susedi koji se ni sa
kim nisu druili. Ona je predavala botaniku na koledu
udaljenom dvadeset i pet kilometara, tako da je dosta
vremena provodila na putu. On je bio pesnik.
O njima su svi znali samo toliko. Ali on kao da je bio
zaokupljen nekim drugim stvarima. Za jednog pesnika,
pa i za starijeg oveka od gospoe Demison je bio
stariji moda dvadeset godina vodio je prilino naporan
i aktivan ivot. Popravljao je drenani sistem na svom
imanju, istio je kanale ispod puteva i poploavao ih.
Okopavao je i negovao povre u bati, prosecao staze kroz
umu, popravljao po kui.
Sama kua je imala neobian, trouglasti oblik i sazidao
ju se sa prijateljima pre mnogo godina, na temeljima stare
farmerske kue. O tim ljudima se govorilo kao o hipicima,
mada je gospodin Demison sigurno u to doba, pre
gospoe Demison, bio previe star za takve stvari.
Prialo se da gaje marihuanu u umi, da je prodaju i
novac uvaju u zapeaenim teglama, zakopanim po
imanju. Klark je to uo od ljudi koje je upoznao u gradu.
Odgovorio im je da su to gluposti.
Da je to tako, do sada bi ga neko sigurno iskopao.
Neko bi ga naterao da prizna gde je novac.
Kada su proitali nekrolog u novinama, Karla i Klark
su saznali da je Leon Demison pre pet godina bio laureat
10

velike nagrade. Nagrade koja se dodeljuje pesnicima. To
im nikada niko nije spomenuo. inilo se da je ljudima
lake da poveruju u zakopane tegle s parama, zaraenim
od marihuane, nego u to da se novac moe zaraditi od
poezije.
Nakon to je to proitao, Klark ree: Mogli smo ga
naterati da nam plati.
Karla je odmah znala o emu govori, ali je to shvatila
kao alu.
Sada je prekasno, odgovorila je. Kada je ovek
mrtav, ne moe vie nita da plati.
On ne moe. Ali bi ona to mogla.
Otputovala je u Grku.
Nee ostati tamo da ivi.
Ona o tome nita nije znala, rekla je Klara trezveno.
Nisam ni rekao da je znala.
Ona pojma nema o tome.
Mogli bismo da se dogovorimo.
Ne, ne i ne.
Klark je nastavio kao da ona nita nije rekla.
Mogli bismo joj rei da emo pokrenuti parnicu.
Malo-malo, pa neko dobije pare na taj nain.
Kako bi to uinio? Pa ne moe tuiti pokojnika.
Zapretiemo joj da emo sve ispriati novinarima.
Veliki pesnik. Novine su gladne takvih pria. Treba samo
da joj zapretimo i ona e da popusti.
Fantazira. Mora da se ali.
Ne, ree Klark, govorim ti ozbiljno.
Karla je odgovorila da o tome vie ne eli da
razgovara i on se s tim sloio.
Ali su o tome priali i sutradan i narednih dana.
Ponekad bi mu na pamet padale ideje koje nisu bile
izvodljive, a moda su ak bile i nezakonite. O njima je
govorio sa sve veim uzbuenjem, a onda bi nije znala
zato naglo zautao. Da je kia prestala da pada, da je
11

leto postalo normalno, moda bi digao ruke od te ideje,
kao i od ostalih. Ali to se nije desilo, a u poslednjih mesec
dana je razradio plan kao da je on savreno izvodljiv i
ozbiljan. Pitanje je bilo samo koliko para da zatrae od
nje. Ako zatrae premalo, ena ih moda nee shvatiti
ozbiljno, moda e biti sklona da ih smatra za blefere. Ako
zatrae previe, moda e u njoj provocirati inat.
Karla vie nije govorila da je to ala. Umesto toga,
rekla mu je da nee uspeti. Rekla je da ljudi, konano, od
pesnika i oekuju da budu neobini. Stoga niko ne bi dao
pare da bi tako neto otkrio.
On joj je odgovorio da e uspeti budu li to izveli kako
treba. Neka Karla sve ispria gospoi Demison. Onda bi
uao Klark, pretvarao bi se da je to za njega iznenaenje,
da prvi put uje tako neto. Glumio bi bes, pretio bi da e
to ispriati celom svetu. Pustio bi gospou Demison da
prva predloi da se stvar rei novanom nadoknadom.
Bila si povreena. Bila si muena i poniavana, a to je
i mene povredilo i ponizilo, jer si mi supruga. To je
pitanje asti.
Na ovaj nain je uvek iznova zapoinjao razgovor.
Pokuavala je da ga odvrati od toga, ali je on bio uporan.
Obeaj mi, govorio je, obeaj mi.
Sve to je bilo zbog onoga to mu je ranije ispriala, a
to sada nije mogla da povue, niti da porekne.
Ponekad se on raspituje za mene, je l tako?
Ko, matori?
Ponekad me poziva unutra kada ona nije kod kue, zar ne?
Da.
Onda, kada ode u kupovinu, a ni patronana sestra nije u
kui.
Bio je to trenutak njenog nadahnua, koji je odmah
zagolicao njegovu matu.
I ta onda radite? Je l ga poslua?
12

Glumila je stidljivost.
Ponekad.
Pozove te u svoju sobu, je l tako? I ta onda bude?
Uem unutra da vidim ta hoe.
I ta hoe?
Razgovarali su apatom, iako u blizini nije bilo nikoga,
iako su bili u nedoiji svoje postelje. Bila je to pria za
laku no, u kojoj su svi prljavi, prljavi detalji bili vani i
stalno su morali da se dodaju, uz uverljivo oklevanje, stid,
kikotanje. I nije samo on eljno iekivao prie i bio joj
zahvalan na njima. Volela ih je i ona. Volela je da mu
udovoljava, da ga uzbuuje, da uzbuuje i njega i sebe. I
bilo joj je drago to u tome i dalje uspeva.
To to je govorila jednim delom jeste bila istina. Videla
je napaljenog starca, nabreklinu koju je napravio ispod
arava, te iako je bio nepokretan i vie nije mogao da
govori, teno se sluio jezikom tela i znakova, ukazivao
na svoju udnju i pokuavao da je primora na
sauesnitvo, u obavezujue intimne geste. (Njeno
odbijanje je bilo vano da bi pria bila uzbudljiva, iako ga
je time pomalo paradoksalno razoarala.)
Ponekad bi se pojavljivala slika koju bi morala da
odmah sasee kako ne bi sve pokvarila. Pomislila bi na
stvarno telo, obmotano aravom, pod terapijom, kako
svakoga dana sve vie kopni u iznajmljenom bolnikom
krevetu, koje je ugledala svega nekoliko puta, kada bi
gospoa Demison ili patronana sestra zaboravile da
zatvore vrata. Ona lino mu nikada nije prilazila.
U stvari, ona se plaila da ode kod Demisonovih, ali
joj je trebalo para, a bilo joj je ao gospoe Demison, koja
je izgledala uznemireno i smeteno, poput mesearke.
Jedanput ili dvaput je Karla planula i uinila neto
stvarno glupavo da bi otkravila atmosferu. Kao to bi
rekla nespretnom i preplaenom jahau poetniku, da se
ne bi oseao ponieno. Tome je pribegavala i kada bi
13

Klark bio loe raspoloen. Ali to kod njega nije vie
pomagalo. No, pria o gospodinu Demisonu ga je,
oigledno, i dalje uzbuivala.
Nije bilo naina da se izbegnu barice na putu, ili
visoka vlana trava pored njega, ili divlja argarepa koja
je nedavno poela da cveta. Ali vazduh je bio dovoljno
topao da se ne prehladi. Odea joj je bila vlana od kiice
koja je sipila, izgledala je kao da je natopljena znojem, kao
da su joj se suze slivale s lica. Suze su joj postepeno
presahle. Vie nije imala ime ni da obrie nos listi
toaletnog papira se navlaio te se nagnula napred i
izduvala nos u baricu na putu.
Podigla je glavu i dunula dug, vibrantan zviduk, to
je bio njen i Klarkov signal Flori. Saekala je nekoliko
minuta, a onda je viknula Florino ime. Ponovo je zvidala
i dozivala je, zvidala i dozivala.
Od Flore nije bilo ni traga.
Dodue, oseala je olakanje zbog bola koji joj je naneo
Florin verovatno trajni nestanak, u poreenju sa
nevoljom u koju se uvalila oko gospoe Demison i
naizmeninog nastupa oajanja u njenom odnosu sa
Klarkom. Barem se za Florin nestanak moglo rei da ona
Karla nije nimalo kriva.
***
Kada se vratila kui, Silvija nije nita drugo morala da
uradi sem da otvori prozore. I da iekuje trenutak
eljno, to je nije mnogo iznenadilo kada e da navrati
Karla.
Iz kue su uklonjeni svi predmeti koji su podseali na
bolest. Spavaa soba koju je delila sa muem, kasnije
pretvorena u samrtnu eliju, oiena je i pospremljena,
14

kao da se u njoj nita nije deavalo. Oko toga joj je
pomogla Karla, tokom nekoliko grozniavih dana izmeu
kremiranja i odlaska u Grku. Svako odelo koje je Leon
ikada obukao, pa ak i ona koje nikada nije nosio,
ukljuujui i poklone od njegovih sestara koji nikada nisu
bili raspakovani, poslagali su na zadnje sedite Silvijinog
auta i odneli u prodavnicu polovne odee. Njegove
tablete, pribor za brijanje, neotvorene konzerve
alkoholnih likera koje su ga drale neko vreme, pakovanja
keksa sa susamom koje je gutao u ogromnim koliinama,
plastine flaice sa losionom koji su mu utrljavali u lea,
oviji kouh na kome je spavao sve su to potrpali u
najlon kese i dali da se odnese na deponiju. Karla joj se
nije suprotstavila nijednom reju. Nikada nije rekla:
Moda bi ovo nekome trebalo, niti je pokazala na
nekoliko neotvorenih kartona konzervi. Kada je Silvija
rekla: ao mi je to sam odnela odeu u grad. Vie bih
volela da sam je spalila, Karla nijednim gestom nije
pokazala iznenaenje.
Oistili su penicu, izribali kredence, prebrisali zidove
i prozore. Jednog dana, Silvija je sedela u dnevnoj sobi i
prelistavala sve poruke sauea koje je primila. (Nije bilo
nagomilanih hartija niti belenica, to bi se oekivalo u
zaostavtini jednog pisca, niti nedovrenih dela ili
nabaenih teza na papiru. Nekoliko meseci pre smrti joj je
rekao da je sve bacio. I da nimalo ne ali zbog toga.)
Kosi juni zid kue sainjavali su veliki prozori. Kroz
njega je gledala Silvija, iznenaena vodnjikavom
sunevom svetlou koja se pomaljala, ili moda
Karlinom senkom na vrhu merdevina, bosom i
golorukom, sa odlunim licem, okruenom vencem od
kose boje maslaka, suvie kratke da bi se vezala u
pletenicu. Energinim pokretima je prskala tenost po
staklu i razmazivala je. Kada je ugledala Silviju, zastala je
i naglo rairila ruke, kao da je raspeta, i napravila
15

grotesknu grimasu, od ega su se obe nasmejale. Silvija je
osetila kako joj smeh poput prijatnog talasa prolazi kroz
telo. Potom se vratila pismima sauea, a Karla je
nastavila da isti. Odluila je da svim tim reima
ljubaznosti iskrenim ili kurtoaznim, iskazima poasti i
aljenja dodeli sudbinu ovijeg kouha i krekera.
Kada je ula Karlu kako sputa merdevine i u
izmama ulazi u predsoblje, iznenada je obuze stidljivost.
Ostala je da sedi na istom mestu, pognute glave, u
trenutku kada je Karla ula u sobu i prola pored nje,
idui u kuhinju, da ispod slivnika ponovo postavi vedro
obmotano krpama. Skoro da se nije ni zaustavila na svom
putu, bila je brza poput ptice, ali je uspela da poljubi
Silvijinu pognutu glavu. Onda je poela da neto zvidue
u sebi.
Taj poljubac je u Silvijinom pamenju ostao duboko
urezan. On nije znaio nita posebno. Kao da je htela da
kae razvedri se, ili skoro sam pri kraju. I da su njih dve
dobre prijateljice, koje su zajedno privele kraju jedan
teak i muan posao. Ili samo to, da je upravo granulo
sunce. Da Karla razmilja da se vrati kui, da zaviri u
talu. Ipak, Silvija ga je videla kao blistavi cvet, sa
laticama koje se ire kroz njeno telo poput uzburkane
vreline, poput naleta crvenila u menopauzi.
Neretko bi se meu studentkinjama kojima je drala
nastavu iz botanike pojavljivala jedna, naroito obdarena,
koja ju je svojom otroumnou, predanou nauci i
nespretnim egoizmom podseala na nju samu, kada je
bila mlaa. Takve devojke bi je gledale s oboavanjem,
nadajui se da e s njom ostvariti bliskost kakvu nisu
mogle u veini sluajeva ni da zamisle, ali bi joj ubrzo
poele da idu na ivce.
Karla nije liila na njih. Ako je uopte imala slinosti s
nekim iz Silvijinog ivota, bile su to njene drugarice iz
srednje kole devojke koje jesu bile pametne, ali ne i
16

previe bistre, snani borci koji nisu voleli da se takmie,
devojke vedra duha, ali ne i raskalane. Prirodno srene
devojke.
Tu gde sam ja bila sa dve stare prijateljice, u ovom
seocetu, prilino malom mestu, to je mesto u kome se
retko zaustavljaju autobusi sa turistima, a kad su turisti
sili s autobusa i osvrnuli se oko sebe, bili su apsolutno
zbunjeni, jer nigde nije bilo nita da se kupi!
Silvija je priala o Grkoj. Karla je sedela na metar-dva
od nje. Ova prelepa devojka dugakih udova se konano
smestila u ovoj sobi, ispunjenoj mislima na nju. Bojaljivo
se osmehivala i sa zakanjenjem klimala glavom.
Na poetku, ree Silvija, i ja sam takoe bila
zbunjena. Bilo je tako vrue. Ali je apsolutno tano to
kau za svetlost. Predivna je. I tada sam ukapirala ta bi
trebalo uraditi. Nije bilo mnogo toga, ali se time mogao
ispuniti itav dan. Morala si da hoda skoro kilometar u
jednom pravcu da bi kupila ulje, i isto toliko u drugom po
hleb i vino, i u tome ti proe pre podne. Rua u
hladovini, a tada je ve toliko vrue da ti ne preostaje
nita drugo nego da zatvori alukatre i lei na krevetu,
ili proba da neto proita. Tako sam se i ja dohvatila
knjige. Ali te to toliko umori da ti se vie i ne ita. emu
itanje? Kasnije primeti da su se senke izduile, ustane i
ode na plivanje. A, joj! naglo je prekinula. Neto sam
zaboravila.
Skoila je i otila da donese poklon koji joj je kupila, na
koga zapravo uopte nije zaboravila. Nije htela da ga
odmah preda Karli, elela je da za to doe prirodan
trenutak. Dok je priala, unapred je isplanirala momenat
kada e spomenuti more i plivanje. I kada e joj rei, kao
sada: Da, kad ve spominjem plivanje, to me je podsetilo
na ovu malu kopiju figure konja koju su nali na dnu
mora. Izlivenu u bronzi. Iskopanu posle toliko vremena.
17

Pretpostavlja se da je iz drugog veka pre nove ere.
Kada je Karla ula da vidi kakvog jo ima posla, Silvija
joj je rekla: Daj, sedi jo koj i minut, molim te. Ni sa kim
nisam priala otkako sam dola kui. Karla je sela na
stolicu, rairenih nogu, s rukama na kolenima, snudenog
izraza lica. Iz uzdrane utivosti ju je zapitala: Kako je
bilo u Grkoj?
Sada je stajala i drala figuricu konja, obmotanog
zguvanim krep papirom, koga nije do kraja razmotala.
Navodno predstavlja trkakog konja, rekla je Silvija.
Konja koji se iz sve snage propinje u finiu trke. Jaha
ovaj deak ovde, vidi? mamuza konja do krajnjih
granica izdrljivosti.
Nije joj spomenula da ju je jaha podsetio na Karlu, a
sada nije mogla ni da se seti zato. Deak na konju je imao
samo deset, ili jedanaest godina. Moda su je podsetili
snaga i gracioznost ruke koja je morala da dri uzde, ili
brazde na elu deteta, udubljenost i ist napor s kojim je
Karla prolog prolea istila velike prozore. Njene snane
noge u ortsu i iroka ramena, veliki zamasi po staklu,
nain na koji je u ali rairila ruke, pozivali su Silviju
tavie, komandovali joj da se nasmeje.
Da, vidim, ree Karla, paljivo istraujui bronzano-
zelenkastu figuricu. Veoma vam hvala.
Nema na emu. Jesi li za kafu? Upravo sam je
spremila. Kafa u Grkoj je dosta jaka, malo jaa nego to
volim, ali im je hleb izvrstan. A zrele smokve su
velianstvene! Sedi jo malo, molim te. Mora mi rei da
prekinem kada se ovako zapriam. A kako je bilo ovde?
Ima li ta novo?
Uglavnom je padala kia.
Da, primeti se, viknula je Silvija s drugog kraja sobe,
ureenog kao kuhinja. Dok je sipala kafu, reila je da joj
ne kae za drugi poklon koji je donela. Nije je kotao nita
(konj ju je kotao vie nego to devojka to moe da
18

zamisli), bio je to predivan ruiasto beli kameni koga je
nala pored puta.
Ovo u poneti za Karlu, rekla je tada Megi,
prijateljici s kojom je etala. Znam da je blesavo, ali elim
da i ona ima parence ove zemlje.
Karlu je ve spominjala i Megi i Soraji, njenoj drugoj
prijateljici. Rekla im je kako joj njeno prisustvo sve vie
znai, kako se meu njima razvija neopisiva veza i kako
ju je to teila u onim groznim trenucima prolog prolea.
Snagu bi mi dalo samo to da vidim nekoga nekog
tako sveeg i krepkog da mi ulazi u kuu.
Megi i Soraja su joj se smejale i blago je zadirkivale.
Da, uvek ima neka devojka, ree Soraja nehajno
sleui preplanulim ramenima. Svi doemo na to, pre ili
kasnije, dodade Megi, da se zaljubimo u neku devojku.
Silviju je potajno razdraivala ta prevaziena re
zaljubiti se.
Moda je razlog to to Leon i ja nismo imali dece,
rekla je. Znam, blesavo je. Kao zamena za materinsku
ljubav.
Prijateljice su joj istovremeno odgovorile na pomalo
razliite naine da je to, ma koliko delovalo blesavo, ipak
ljubav.
Ali danas, ova devojka uopte nije liila na Karlu koje
se seala Silvija, uopte nije bila staloeni vedri duh,
bezbrino i velikoduno mlado stvorenje koje joj je u
mislima pravilo drutvo u Grkoj.
Jedva da je pogledala u poklon. Bila je mrzovoljna, kao
da je uzela u ruke olju kafe.
Ima tamo neto to bi ti se jako svidelo, uskliknu
Silvija. Koze! Dosta su male, ak i kada odrastu. Ima ih
pegavih, kao i skroz belih, skakuu po stenama kao
kuni duhovi. Izvetaeno se nasmejala, nije mogla da se
uzdri. Ne bih se iznenadila da su im stavili vence na
rogove. Kako je tvoja kozica? Zaboravila sam joj ime, kako
19

ono bee?
Flora, ree Karla.
Da, Flora.
Nema je.
Nema je? Jesi li je prodala?
Nestala je. Ne znamo kuda je otila.
Jao, tako mi je ao. Ali zar ne postoji ansa da se
vrati?
Nije joj odgovorila. Silvija je pogledala pravo u
devojku, to do sada nije mogla da natera sebe, i primetila
da joj u oi naviru suze, da joj je lice ispijeno kao da je
bilo prljavo i podbulo od teskobe.
Nita nije uinila da izbegne Silvijin pogled. vrsto je
stisla usne preko zuba, zamurila, zanjihala se napred-
nazad, beumno, kao da e da zaurla, i onda je zaista
vrisnula. Vritala je, plakala, borila se za vazduh, dok su
joj suze tekle niz obraze, a bale iz nozdrva. Osvrtala se
oko sebe i izbezumljeno traila ime da se obrie. Silvija
joj pritra i prui pakovanje papirnih maramica.
Ne brini se, polako, bie sve u redu, govorila je i
razmiljala da li da je uzme u naruje. Ali nije imala ni
najmanju elju da to uini, time bi moda samo pogorala
situaciju. Devojka je moda osetila koliko je Silvija
nevoljna da to uini, koliko ju je zaprepastio ovaj buni
izliv.
Karla je neto mrmljala.
Strano, strano, govorila je.
Nije, svi mi ponekad imamo potrebu da zaplaemo.
Nije to nita strano, ne brini.
Strano.
Silvija je sada, sa svakim trenutkom ove jadne scene,
sve vie oseala da joj ova devojka deluje potpuno obino,
poput onih dosadnih i lenjih studentkinja koje joj dolaze
na konsultacije u kancelariju. Neke od njih bi joj cmizdrile
zbog ocena koje su dobile, ali to je esto bio taktiki potez,
20

neuverljivi pokuaj da se izjadaju. Prave suze, koje su se
prilino retko deavale, obino su imale veze sa ljubavnim
problemima, roditeljima ili trudnoom.
Ne plae valjda zbog koze, zar ne?
Ne, ne.
Bolje popij malo vode.
Silvija je pustila vodu da tee iz slavine, dok nije
postala hladnija, razmiljajui pri tom ta bi jo mogla da
uini ili kae. Kada se vratila, Karla se ve bila primirila.
Dobro, ree dok je Karla gutala vodu, je l ti sada
bolje?
Jeste.
Ne radi se, dakle, o kozi. ta ti se desilo?
Ne mogu to vie da podnesem, ree Karla.
ta nije vie mogla da podnese?
Ispostavilo se da je u pitanju njen mu.
Stalno se na nju zbog neega ljutio. Ponaao se kao da
joj je neprijatelj. ta god da je uradila nije valjalo i nita
nije mogla da mu kae. ivot s njim ju je izluivao.
Ponekad bi pomislila da je stvarno poludela. Ponekad bi
pomislila da je on lud.
Karla, da li te je povredio?
Ne. Nije je fiziki povredio. Ali ju je mrzeo. Prezirao ju
je. Nije mogao da podnese njen pla, a ona nije mogla da
ne zaplae kada bi se on ljutio na nju.
Nije znala ta da radi.
Sigurno zna ta bi mogla da uradi, ree Silvija.
Da pobegnem? Kad bih samo to mogla! Karla
ponovo zaplaka. Sve bih dala da mogu da pobegnem.
Ali ja to ne mogu. Nemam para. Nema tog mesta na svetu
kuda bih mogla da odem.
Pa, razmisli malo. Da li je to ba tako? pokuala je
Silvija da je obazrivo posavetuje. Zar nema roditelje?
Zar mi nisi rekla da si odrasla u Kingstonu? Zar tamo
nema porodicu?
21

Roditelji su joj se odselili u Britansku Kolumbiju.
Mrzeli su Klarka. Bilo ih je ba briga da li je ona iva ili
mrtva.
A braa ili sestre?
Ima brata starijeg od nje devet godina. Oenio se i ivi
u Torontu. Ni njega nije briga za nju. Takoe se ni njemu
ne svia Klark. ena mu je snob.
Da li si ikada razmiljala da se prijavi u Sklonite za
ene?
Oni vas prime samo ako ste namrtvo pretueni. I to
bi ubrzo svi saznali, to bi se loe odrazilo na na posao.
Silvija se blago nasmeja.
Da li je sada vreme da razmilja o poslu?
Sada se Karla nasmejala. Znam. Nisam itava.
Posluaj me, ree Silvija. Posluaj me. Kada bi
imala novaca, da li bi otila? I kuda bi otila? ta bi
radila?
Otila bih u Toronto, spremno je odgovorila Karla.
Ali ne kod brata. Odsela bih u motelu i nala posao u
nekoj ergeli.
Je l misli da bi to mogla da radi?
Radila sam ve u jednoj ergeli onoga leta kada sam
upoznala Klarka. A danas imam vie iskustva nego onda.
Daleko vie iskustva.
ini mi se kao da si sve ve isplanirala, obazrivo
ree Silvija.
U trenu sam sve smislila!
Ako bi mogla da ode, kada bi krenula na put?
Danas. Odmah. Iz ovih stopa.
I spreava te samo to to nema para?
Karla duboko uzdahnu i ree: Da, to je sve to me
spreava.
Dobro, ree Silvija. Sada sasluaj ta ti ja
predlaem. Mislim da ne bi trebalo da odsedne u motelu.
Trebalo bi da sedne u autobus za Toronto i ode kod
22

jedne moje prijateljice. Ona se zove Rut Stajls. Ima veliku
kuu, ivi sama i nee joj smetati da neko kod nje
odsedne. Moe ostati sa njom sve dok ne nae posao.
Dau ti neto para. Verujem da u okolini Toronta ima
mnogo ergela.
Da, ima ih dosta.
ta misli o tome? Hoe li da je nazovem i da se
raspitamo u koliko sati polaze autobusi?
Karla je pristala. Drhtala je. Prelazila je dlanovima
preko butina i odmahivala glavom s jedne na drugu
stranu.
Ne mogu da verujem, ree ona. Vratiu vam pare
kada zaradim. Hou da kaem, hvala vam. Vratiu vam
pare. Ne znam ta drugo da kaem.
Silvija je ve okretala telefonski broj autobuske stanice.
Psst, upravo mi saoptavaju red vonje! Spustila je
telefonsku slualicu. Znam da hoe. Je l se slae da
ostane kod Rut? Nazvau je. Dodue, ima jedan
problem. Otro je pogledala u Karlin orts i majicu.
Zna, ne moe kod nje otii u toj odei.
Ne mogu sada da se vratim kui, uspanieno ree
Karla. ta fali mojoj odei?
Imaju klimu u autobusu. Smrznue se. Dau ti neto
moje da obue. ini mi se da smo iste visine, zar ne?
Mnogo ste mraviji od mene.
Nisam uvek takva bila.
Na kraju su se odluile za smeu jaknu od platna,
skoro nenoenu Silvija je shvatila da je pogreila to ju je
kupila, kroj joj je bio previe napadan zajedno sa
ukasto smeim pantalonama i svilenom suknjom krem
boje. To je bila odea uz koju su ile Karline patike, poto
je nosila obuu za dva broja veu nego Silvija.
Karla je otila da se istuira jutros je to zaboravila da
uradi u svojoj pometenosti a Silvija je nazvala Rut. Rut
veeras ima neki sastanak, ali e ostaviti klju kod
23

podstanara na spratu, tako da Karla treba samo da
zazvoni.
Dodue, morae da uzme taksi sa autobuske stanice.
Hoe li se snai? pitala je Rut.
Silvija se nasmeja. Ne brini, nije ona smotana. Ona je
prosto osoba koja se nala u gadnoj situaciji, svima se to
deava.
Dobro. Hou rei, dobro je to je reila da ode.
Nije ona uopte smotana, ree Silvija, mislei na
Karlu kako isprobava njene pantalone i jaknu. Kako brzo
se mlada osoba oporavi od oajanja i kako je predivno
izgledala ova devojka u novoj odei.
Autobus stie u grad u dva i dvadeset. Silvija je
odluila da za ruak napravi omlet, da na sto stavi tamno
plavi stolnjak i kristalne ae, te da otvori flau vina.
Nadam se da si dovoljno ogladnela, rekla je kada je
pred njom zablistala Karla u istoj pozajmljenoj odei.
Meka pegava koa joj se crvenela od tuiranja, kosa joj je
bila vlana i tamna, polegla po glavi. Rekla je da je
gladna, ali kada je probala da prinese viljuku ustima,
ruka joj zadrhta i zalogaj joj ispade.
Ne znam zato se ovako tresem, ree Karla. Mora
da sam uzbuena. Nisam ni znala da e biti ovako lako.
Da, sve je ispalo veoma brzo. Verovatno ti i dalje
deluje nestvarno.
Ne ba, sada mi sve izgleda mnogo stvarnije. Oseam
kao da sam do danas ivela u izmaglici.
Verovatno je to onaj oseaj kao kada vrsto rei da
neto uradi. Tako bi, barem, trebalo da bude.
Tako je kada imate prijatelja, ree Karla uz stidljivi
osmejak i elo joj se zarumeni. Kada imate pravog
prijatelja. Kao to ste vi. Spustila je viljuku i no i
nespretno, s obe ruke, podigla au vina. Za pravog
prijatelja! ree drhtavim glasom. Mada verovatno ne
bih smela da uzmem ni kap, ali popiu malo.
24

Popiu i ja! ree Silvija glumei razdraganost.
Prinela je au ustima i pokvarila zdravicu upitavi je:
Hoe li ga nazvati? ta misli o tome? Trebalo bi ga
obavestiti. Barem da zna gde si i da te ne oekuje kod
kue.
Neu! tre se Karla. Ja to ne mogu. Ako biste,
moda, vi...
Ne bih, ne mogu, odgovori Silvija.
Nemojte, bilo bi glupo. Nije trebalo da to kaem. Ne
mogu u ovom trenutku da budem razumna. Mislim da bi
trebalo da mu ostavim poruku i stavim je u sandue. Ali
ne elim da je odmah dobije. Ne elim ak ni da proemo
pored njega kada budemo ile u grad. Hou da idemo
drugim putem. Ako bih je napisala... ako bih je napisala,
da li biste mogli da mu je ubacite u sandue kada se
budete vraali?
Silvija je pristala na ovo, poto nije videla neku bolju
ideju.
Donela je papir i olovku. Dosula je jo malo vina.
Karla je zamiljeno sedela, a onda je napisala nekoliko
rei.
Otila sam od kue. Dabro sam. Te je rei proitala Silvija
kada je, vraajui se sa autobuske stanice, otvorila Karlinu
poruku. Bila je ubeena da Karla zna kako se ispravno
pie re dobro i da je pogreila jer je pisala u stanju
ushiene zbunjenosti. Vee nego to je to Silvija
pretpostavljala. Vino joj je razvezalo jezik, ali to kao da
nije bilo praeno bilo kakvim gestom aljenja zbog onoga
to ini ili uznemirenosti. Priala je o ergeli u kojoj je
radila kada je upoznala Klarka, imala je tada osamnaest
godina i upravo je zavrila srednju kolu. Roditelji su hteli
da se upie na koled, a ona je na to pristala, pod uslovom
da ui za veterinara. Jer jedino to je itavog ivota
istinski elela, bilo je da radi sa ivotinjama i da ivi na
25

selu. Zna da su je u koli smatrali za pomalo tupavu, da
su o njoj priali pokvarene ale, ali ona za to nije nimalo
hajala.
Klark je bio najbolji uitelj jahanja koga su imali u
ergeli. ene su ga uvek jurile, upisivale bi se u kolu
jahanja samo da im on bude nastavnik. Karla ga je najpre
zadirkivala zbog tih ena, to mu je u poetku godilo, ali
bi se kasnije odjednom razbesneo. Ona bi mu se izvinila i
pokuala da se iskupi predloivi mu da joj pria o svojim
snovima o tome kakve planove gaji u sebi. Govorio joj je
o vlastitoj koli jahanja, o ergeli, negde izvan gradova.
Jednog dana, kada je Karla ula u talu i videla ga kako
osedlava svog konja, shvatila je da se zaljubila u njega.
Sada je mislila da je to bio samo seks. Verovatno je to
bio samo seks.
Dola je jesen i ona je trebalo da napusti ergelu i ode
na koled u Gvelf. No, odbila je da ode i rekla je
roditeljima da e pauzirati godinu dana.
Klark je bio veoma bistar, ali nije imao strpljenja da
zavri srednju kolu. Ionako je izgubio svaki kontakt sa
svojom porodicom. Smatrao je da su porodine veze kao
otrov koji tee kroz krvotok. Radio je kao uvar u nekoj
duevnoj bolnici, kao disk dokej u radio stanici u
Letbridu, u Alberti, kao lan spasilake ekipe na
autoputu u blizini Tander Beja, kao egrt kod berberina,
prodavac u prodavnici vojnih vikova. A to su bili jedini
poslovi o kojima joj je priao.
Dala mu je nadimak Cigo Lutalica, zbog prastare
pesme koju je nekada pevala njena majka. Sada ju je i ona
pevuila po kui sve vreme i majka je odmah shvatila da
joj se neto dogaa.
Prole noi spavala je u postelji od perja,
Pod jorganom od svile.
26

Veeras spava na zemlji, u ergi,
Pored svoga dragana.
Slomie ti srce, u to budi ubeena, rekla joj je majka.
Njen ouh, inenjer, Klarku nije pripisivao ak ni toliko
moi. On je obian gubitnik, skitnica, govorio je za
njega. Kao da je on obian insekt koga treba otresti s
odee.
Da li je mogue da jedna skitnica utedi dovoljno
para da kupi farmu? E, upravo to je on uradio!
odgovarala im je Karla. Ne elim da se raspravljam s
tobom, uzvraao joj je ouh. Ona ionako nije njegova
erka, dodao je u sebi, kao da je to konaan dokaz.
Stoga je Karla morala da pobegne s Klarkom. Roditelji
su je praktino naterali na to svojim ponaanjem.
Hoe li se javiti roditeljima kada nae smetaj?
pitala je Silvija. U Torontu?
Karla je podigla obrve, uvukla obraze i drsko izuvila
usta u obliku slova O. N-ne, rekla je.
Oigledno je bila malo pripita.
Kada se vratila kui, nakon to je ubacila poruku u
potansko sandue, Silvija je oprala posue sa stola,
izribala tepsiju u kojoj je spremila omlet, bacila plave
salvete i stolnjak u korpu za prljav ve i otvorila prozore.
U njoj su bili pomeani oseaji aljenja i razdraenosti.
Bacila je tek otpakovani sapun s mirisom jabuke, iji je
miris lebdeo u kui, kao i u unutranjosti njenog auta.
Kia je oklevala da padne. Nije imala mira, morala je
da izae napolje i proeta stazom koju je raistio Leon.
ljunak koji je posuo po blatnjavim mestima je kia
uglavnom sprala. Svakog prolea su tuda etali i traili
divlje orhideje. Nauila ga je imenu svakog divljeg cveta,
koje je on ubrzo pozaboravljao, osim krina. Govorio je da
je ona njegova Doroti Vordsvort.
27

Prolog prolea mu je uzbrala struak ljubiica, ali on
ih je pogledao iscrpljeno, prazno, kao to bi ponekad
gledao u nju.
I dalje joj je pred oima bila Karla, Karla dok ulazi u
autobus. Njena zahvalnost je bila iskrena, ali sasvim
obina. Bezbrino joj je mahala rukom. Navikla se ona na
njene pozdrave.
Kada se vratila kui, oko est sati, Silvija je nazvala
Rut iz Toronta, znajui da Karla jo nije mogla da stigne.
No, javila joj se telefonska sekretarica.
Rut, ree, ovde Silvija. Samo da ti kaem neto o
devojci koju sam ti poslala. Nadam se da ti nee smetati i
da e sve ispasti u redu. Moda ti se uini da je pomalo
puna sebe. Moda je to, ipak, mladost. U svakom sluaju,
javi mi se. Okej?
Ponovo ju je nazvala pre nego to je legla, ali joj se
opet javila telefonska sekretarica. Ponovo Silvija. Samo
proveravam da li je stigla, rekla je i spustila slualicu.
Bilo je izmeu devet i deset sati, jo se nije sasvim smrklo.
Mora da je Rut i dalje u gradu, a devojka nije htela da se
javlja na telefon u tuoj kui. Pokuavala je da se seti
imena podstanara sa sprata. Oni sigurno nisu jo legli. Ali
nije mogla da ih se seti. Nema veze. Kada bi ih nazvala, to
bi znailo da die frku bez razloga, da je nervozna, da
preteruje.
Legla je u krevet, ali nije mogla da tako dugo ostane.
Uzela je laki jorgan, otila u dnevnu sobu i legla na sofu,
na kojoj je spavala u poslednja tri meseca Leonovog
ivota. Znala je da ni tu nee moi lako da zaspi nije bilo
zavesa na prozorima, a po nebu je mogla da zakljui da je
izaao mesec, iako ga nije videla.
Sledee to je videla, bio je autobus, ona u njemu, s
ljudima koje i ne poznaje moda u Grkoj? kada je
odjednom motor autobusa poeo da strano lupa.
Probudilo ju je kucanje na ulaznim vratima.
28

Karla?
Karla je sedela povijene glave, sve dok autobus nije
daleko odmakao od grada. Prozori su bili zatamnjeni i
niko spolja nije mogao da je vidi, ali je ipak morala da
pazi. Da se Klark sluajno ne pojavi. Iz neke prodavnice,
ili na peakom prelazu, jo uvek ne znajui da ga ona
ostavlja, mislei da je ovo sasvim obino popodne. Ne,
mislei da e ona ovog popodneva da uradi ono to su
zamislili ono to je on zamislio i eljno iekujui da
uje ta je uradila.
Kada su odmakli od grada, pogledala je kroz prozor,
duboko udahnula i posmatrala polja, kojima je boja stakla
davala svetlo ljubiastu nijansu. Gospoa Demison ju je
okruila sigurnou i razumom, ona joj je ulila uverenje
da je bekstvo neto najracionalnije to moe da uini
tavie, neto to bi na Karlinom mestu uradila svaka
osoba koja dri do sebe. Karla joj je s neobino velikim
poverenjem otkrila svoj ivot, ak i uz dozu zrelog
humora, na nain koji izaziva saoseanje, uspevi da bude
i uverljiva i ironina. Ispunjavajui, inilo joj se,
oekivanja gospoe Demison, odnosno Silvije. Oseala je
da bi mogla da razoara gospou Demison, koja joj se
uinila kao jedna od najrazumnijih i najstroih osoba, ali
je sada mislila da je prebrodila tu opasnost.
Jer se nije predugo zadrala kod nje.
Sunce je ve due vreme sijalo. Za rukom su se
kristalne ae caklile od suneve svetlosti. Kie nije bilo
od ranog jutra. Duvao je vetar, dovoljno snano da
uspravi travu pored puta, da korovi pomole svoje cvetove
iz natopljenih gomila. Preko neba su plovili letnji oblaci
koji nisu nosili kiu. itav pejza se menjao i
preobraavao u blistavi julski dan. Dok su jurili pored
polja, na njima je nazirala malo tragova prolosti nije
bilo velikih barica i sprane letine, krljavih stabljika
29

kukuruza niti poleglih itarica.
Setila se da bi sve ovo morala da ispria Klarku da
su odabrali za ivot kraj zemlje koj i je, iz nedokuivih
razloga, veoma vlaan i pust, te da su na nekom drugom
mestu mogli imati vie sree.
Ili moda jo uvek mogu?
Naravno, setila se i da sada nita ne moe da ispria
Klarku. Niti ikada vie. Ne tie je se ta e biti s njim, niti
sa Grejs, Majkom, Duniper, Blekberijem ili Lizi Borden.
Nee uti ni ako se, kojim sluajem, Flora vrati na imanje.
Ovo joj je drugi put u ivotu da neto ostavlja za
sobom. Prvi put je bilo kao u staroj pesmi Bitlsa na stolu
je ostavila cedulju, iunjala se iz kue u pet ujutru i srela
se sa Klarkom na parkingu iza crkve. Ta pesma joj je,
zapravo, odzvanjala u glavi dok su odmicali ulicom. Shes
leaving home, bye-bye. Sea se sunca koje im je izlazilo iza
lea, Klarkovih ruku na volanu, tamnih dlaica na
njegovoj vetoj podlaktici, mirisa unutranjosti kamiona,
mirisa motornog ulja i metala, alata i konjske staje.
Hladnog vazduha jesenjeg jutra koji je duvao kroz zarale
spojeve na kamionu. U takvom se vozilu jo niko iz njene
porodice nije vozio, retko se, ak, moglo i videti na
ulicama kraja u kome je ivela.
Seala se i Klarkove zaokupljenosti saobraajem tog
jutra (izali su na autoput broj 401), brige oko ponaanja
kamiona, turih odgovora na njena pitanja, mirkavog
pogleda, ak i blage nervoze zbog njene ushienosti sve
to joj je tada bilo uzbudljivo. Kao i njegov neuredan
dotadanji ivot, zaklinjanje da e zauvek ostati sam,
nenost s kojom se ophodio prema konjima, i prema njoj.
Videla ga je kao arhitektu njihovog budueg ivota, a sebe
kao njegovu zatoenicu, koja mu se iskreno i apsolutno
potinjava.
Nema pojma ta ostavlja za sobom, pisala joj je
majka u jedinom pismu koje joj je poslala nakon toga, na
30

koje Karla nikada nije odgovorila. Ali u tim grozniavim
trenucima bekstva u praskozorje, ona je sigurno znala ta
ostavlja za sobom, koliko god da joj je bila maglovita
predstava o budunosti. Prezirala je roditelje, kuu,
njihovo dvorite i fotoalbume, letovanja i kuhinjske
aparate, toalet i prostrane ostave, njihov podzemni sistem
za zalivanje travnjaka. U kratkoj poruci koju im je
ostavila, upotrebila je re autentino:
Oduvek sam oseala potrebu za autentinijim ivotom. I ne
oekujem da vi to razumete.
Autobus se sada zaustavio u prvom gradu kroz koj i je
prolazio. Stanica je bila pored benzinske pumpe. To je bila
ista ona stanica na koju su ranije ili ona i Klark da kupe
jeftinije gorivo. U to doba, njihov ivot je obuhvatao
nekoliko oblinjih gradova i ponekad su se zaista ponaali
poput turista, dok probaju specijalitete kue u nekom
musavom hotelskom restoranu. Svinjske kolenice, kisele
krastavce, pitu s krompirima, pivo. Posle bi pevali do
kue, poput pijanih seljaka.
No, posle nekog vremena su izlasci poeli da se
shvataju kao gubljenje vremena i novca. Oni su za ljude
koji jo nisu shvatili stvarnost ivota.
Sada je plakala i na oi su joj nije to ni primeivala
navirale suze. Poela je da razmilja o Torontu, o prvim
koracima koji joj predstoje. Taksi, kua u kojoj nikada nije
bila, nepoznati krevet u kome e sama provesti no. Sutra
e u telefonskom imeniku potraiti adrese ergela, otii e
do njih, gde god da se nalaze, i zamoliti za posao.
Nije mogla da sebe zamisli. Kako se vozi podzemnom
eleznicom, ili taksijem, kako se stara o novim konjima,
razgovara sa novim ljudima, ivi meu gomilom drugih
ljudi, od kojih nijedan nije Klark.
ivot i mesto, odabrani samo iz tog, posebnog razloga
da u njima nema Klarka.
Dok je razmiljala, Karli odjednom pred oima iskrsnu
31

neobina i strana stvar na toj slici iz budunosti, kakvu
je ona zamilja, nje nigde nema. Ona e ii okolo, otvarati
usta i govoriti, raditi ovo ili ono. Ali, u stvarnosti, nee
postojati. A jo neobinije je bilo to to je ona krenula u
ovaj poduhvat, to je sela u autobus u nadi da e obnoviti
sebe. Kao to bi rekla gospoa Demison kao to je i ona
sama mogla da kae sa zadovoljstvom da pone da
upravlja vlastitim ivotom. Bez ikoga ko bi je mrko
gledao, ko bi je trovao svojim neraspoloenjem.
Ali o emu bi trebalo da brine? Kako moe znati da je
zaista iva?
Iako je sada beala od njega, Klark je i dalje zauzimao
svoje mesto u njenom ivotu. I kada jednom zaista
pobegne, kada zauvek ode, koga e staviti na njegovo
mesto? ta bi drugo ili, ko bi drugi mogao da bude
tako ivahan izazov?
Uspela je da obuzda pla, ali je poela da drhti. Loe se
oseala i trebalo joj je da se nekako smiri. Hej, ajde malo
se smiri, govorio bi joj Klark ponekad dok je prolazio
kroz sobu u kojoj bi se ona uurila, trudei se da ne
zaplae, iako je zaista to morala da uini.
Zaustavili su se u sledeem gradu. Ovo je bila trea po
redu stanica od one na kojoj je ula u autobus, to znai
da nije ni primetila kada su prolazili kroz drugi grad.
Autobus je morao da se zaustavi, a voza da vikne ime
mesta, a ona nita nije ni ula ni videla kroz maglu svoje
strepnje. Uskoro e izai na glavni autoput, odvui e je
prema Torontu.
I ona e biti izgubljena.
Bie izgubljena. Kakvog smisla ima ui u taksi, rei
novu adresu, buditi se svakog jutra, prati zube i odlaziti u
svet? Zato bi traila posao, hranila se, putovala javnim
saobraajem od mesta do mesta?
Stopala kao da su joj bila na ogromnom rastojanju od
tela. Kolena, u nepoznatim, krutim pantalonama, bila su
32

teka poput olova. Tonula je poput pogoenog konja, koji
se vie nikada nee dii.
U autobus je ulo nekoliko putnika, uneto je nekoliko
paketa koji su ga ekali na ovoj stanici. ena i beba u
kolicima su nekome mahali. Zgrada iza njih, kafana koja
je sluila i kao autobuska stanica, bila je sva uskomeana.
Topli talas je zatreperio kroz cigle i prozore zgrade, kao
da e da je rastopi. Beei iz ivotne opasnosti, Karla
podie svoje ogromno telo i teke udove. Posrtala je kroz
autobus i vikala: Pustite me napolje!
Voza je naglo zakoio i nervozno uzviknuo: Zar
niste rekli da idete u Toronto? Ljudi su je zgledali, niko
nije razumeo ta je mui.
Moram ovde da izaem.
Imate toalet pozadi.
Ne, ne treba mi. Moram ovde da izaem.
Neu vas ekati. Da li me razumete? Imate li prtljag?
Ne. Da. Ne.
Nemate prtljag?
Klaustrofobija! Eto od ega ona pati! dobacio je neko
iz autobusa.
Da li vam je pozlilo? upita voza.
Nije, hou samo napolje.
Okej, okej, kako vi kaete.
Doi i vodi me. Molim te. Doi i vodi me.
Hou.
Silvija je zaboravila da zakljua vrata. Shvatila je da je
sada trebalo da ih zakljua, a ne da ih otvori, ali je bilo
prekasno. Ve ih je otvorila.
Napolju nije bilo nikoga.
Ipak, bila je sigurna, sasvim sigurna, da je ula kucanje
na vratima.
33

Zatvorila je i zakljuala vrata.
Sa prozora se zau neto aljivo, neko zveketanje,
tapkanje. Upalila je svetlo, ali unutra nije bilo nikoga, te
ga je potom ugasila. Moda je to bila veverica, ili neka
druga ivotinja? Nisu bila zakljuana ni balkonska vrata,
kroz koja se izlazilo na unutranje dvorite. Nisu bila ak
ni skroz zatvorena, da bi se prostorija bolje provetrila.
Taman to je dodirnula vrata, neko se nasmeja, blizu nje,
dovoljno blizu da bude u sobi.
Ja sam, zau se muki glas. Jesam li vas uplaio?
Naslonio se na staklo vrata, stajao je tano naspram
nje.
To sam ja, Klark, ree on. Va komija, pored
puta.
Nije htela da ga pusti unutra, ali se plaila da mu
zalupi vrata u lice. Imao je snage da je sprei u tome. Nije
htela ni da upali svetlo. Spavala je u dugakoj majici
kratkih rukava. Trebalo je da se zaogrne jorganom, ali
sada je bilo prekasno.
Je l hoete da se obuete? upita je. Ovde u kesi
imam ba to vam treba.
U ruci je drao veliku najlon kesu. Pruio ju je kroz
otvorena vrata, ali nije pokuavao da ue.
Molim? rekla je drhtavim glasom.
Pogledajte ta je unutra. Ne bojte se, nije bomba.
Uzmite je.
Opipala je unutranjost kese, ali nije pogledala ta je
unutra. Neto mekano. Onda je prepoznala dugmad od
jakne, svilu koulje i kai na pantalonama.
Mislio sam da bi bolje bilo da ih vratim. Ionako su
vae, zar ne?
Stisnula je vilicu da joj zubi ne bi cvokotali. Usta i grlo
su joj se najednom sasuili.
Koliko ja razumem, to je vaa odea, tiho je rekao.
Jezik kao da joj je obloen vatom. Naterala je sebe da
34

prozbori: Gde je Karla?
Mislite, gde mi je supruga?
Sada mu je ve jasnije videla lice. Videla je koliko
uiva u svemu ovome.
Moja supruga Karla je kui, u krevetu. Spava. Tamo
je gde treba da bude.
Bio je privlaan mukarac, ali je istovremeno izgledao
i veoma blesavo. Bio je visok, vitak, razvijen, ali se tako
pognuto drao da je to izgledalo izvetaeno. Naporno se
trudio da deluje pretee. Preko ela je imao loknicu tamne
kose, nad ustima uobraene brie, oice su mu izgledale i
ohrabrujue i podrugljivo, a na licu mu je bio deaki
osmeh, neprestano na ivici da se ozlovolji.
Nikada joj se nije sviao njegov izgled jednom je to
ak i spomenula Leonu, koji je odgovorio da je taj momak
nesiguran u sebe, da je previe prijazan.
To to je on nesiguran u sebe nimalo ne olakava njen
poloaj.
Prilino je umorna, nastavi on. Posle svoje
avanturice. Da ste samo videli vae lice kad ste ugledali
ovu odeu. ta ste pomislili? Da sam je ubio?
Iznenadila sam se.
Ne sumnjam u to. Nakon to ste joj pomogli da
pobegne.
Pomogla sam joj da... procedila je Silvija, pomogla
sam joj jer je bila u nevolji.
U nevolji! Da, naravno da je bila u nevolji. im je
iskoila iz autobusa i telefonirala mi da doem po nju,
znao sam da je u nevolji. Toliko je plakala da sam jedva
razumeo ta mi je govorila.
ta, je l htela da se vrati?
Naravno, nego ta. Skroz je pohisterisala od elje da
se vrati. Znate, njene emocije su veoma kolebljive. No, vi
je ionako ne poznajete kao ja.
inilo mi se da je jedva ekala da ode.
35

Stvarno? E pa, to vi tvrdite. Ali ja nisam doao ovde
da se prepirem.
Silvija nije nita rekla.
Doao sam da vam kaem da mi se nimalo ne svia
vae meanje u na brani ivot.
Ona je i ljudsko bie, rekla je Silvija, mada je znala
da bi bilo bolje da uti, a ne samo vaa ena.
Je l te? Moja ena je i ljudsko bie? Zanimljivo! Hvala
vam na informaciji. Molim vas, nemojte mi ovde
mudrovati. Silvija.
Nita ja ne mudrujem.
Odlino. Drago mi je zbog toga. Ne elim da se
razljutim. Hou samo da vam kaem neto vano, re ili
dve. Prvo, ne elim da vas vidim kako zabadate nos u
ivot mene i moje ene, bilo gde i bilo kada. Drugo, neu
joj vie dopustiti da vas poseuje. Mada ni ona ba nije
luda da vas vidi, u to sam siguran. Trenutno nema o
vama previe visoko miljenje. Krajnje je vreme da nauite
kako da sami istite kuu. Samo to sam hteo da kaem. Je
l vam jasno?
I vie nego dovoljno.
O, pa nadam se da je tako.
Jeste, ree Silvija.
Znate li ta jo mislim?
ta?
Mislim da mi neto dugujete?
ta?
Mislim da mi, moda, dugujete izvinjenje.
Dobro, ako tako mislite. Izvinjavam se, ree Silvija.
On se pomerio, verovatno samo da bi sklonio ruku, na ta
ona vrisnu.
Nasmejao se. Naslonio je ruku na okvir balkonskih
vrata da ih ona ne bi zatvorila.
ta je to?
ta je ta? ree on, kao da bezuspeno pokuava da
36

izvede maioniarski trik. Onda je u prozoru ugledao
odraz neega i brzo se okrenuo.
Nedaleko od kue bila je istina koja se u ovo doba
godine esto punila maglom. Magla je nad njom lebdela i
ove noi. No, sada se na jednom mestu zgusnula,
poprimila poseban oblik, preobrazila se u neto
bodljikavo i sjajno. Najpre je liila na ivi cvet maslaka
koji se kotrlja napred, a onda se kondenzovala u sablasni
prizor ivotinje, iste bele boje, poput gigantskog
jednoroga koji srlja prema njima.
Isuse, iskreno i tiho ree Klark. Potom je dohvatio
Silviju za ramena. Ovaj dodir je uopte nije uplaio
prihvatila ga je znajui da je to uinio s namerom da je
zatiti, ili da samog sebe ohrabri.
Potom je prizor pred njima eksplodirao. Iz magle, iz
svetla za koje se sada ispostavilo da su farovi
automobila koji je iao sporednim putem i verovatno
traio mesto za parkiranje pomolila se bela koza. Pred
njima je skakutala mala bela koza, tek neto vea od psa
ovara.
Klark joj pusti rame. Odakle si sad ti iskrsla? ree.
Lii na vau kozu, zar ne? upita Silvija.
Flora! viknu on. Flora!
Koza se zaustavila na metar od njih i stidljivo pognula
glavu.
Flora, ree joj Klark. Otkud ti ovde? Uplaila si nas
nevieno.
Nas.
Flora je prila blie, ali i dalje nije podizala glavu.
eala se o Klarkove noge.
Ti, glupa ivotinjo, ree on drhtavim glasom.
Odakle si dola?
Bili ste je izgubili, zar ne? upita Silvija.
Da, nestala je. Nismo se ni nadali da emo je ponovo
videti.
37

Flora podie glavu. U oima joj je zablistala meseina.
Uplaila si nas nevieno, ree Klark kozi. Jesi li
otila da nae momka? Nema pojma kako si nas
uplaila. Nego ta! Mislili smo da si duh.
Efekat magle, ree Silvija. Sada je zakoraila napolje.
Bila je bezbedna.
Da.
I svetla od farova.
Liila si na sablast, ree on, doavi malo sebi. Bio je
zadovoljan to je naao pravu re.
Da.
Koza iz svemira. To si ti. Ti si prokleta koza iz
svemira, ree on mazei Floru. Ali kada je Silvija
ispruila ruku da uini isto u drugoj ruci je i dalje drala
kesu sa odeom koju joj je predao Klark koza je odmah
spustila glavu, kao da se sprema za ozbiljan sudar.
Koze su nepredvidljive, ree Klark. Deluju krotko,
ali u stvari nisu takve. Pogotovo ne kada odrastu.
ta, ona je odrasla koza? Deluje prilino malo.
Vea nego to je sada nikad nee biti.
Stajali su i gledali u kozu, kao da e i ona da se umea
u razgovor. Ali to se, oigledno, nee desiti. Od ovog
trenutka, ne mogu ni napred, ni nazad. Silviji se uinilo
da mu je preko lica prela senka aljenja to je tako.
To je i sam priznao. Kasno je, rekao je.
Jeste, odgovorila je, kao da se radilo o obinoj
poseti.
Okej, Flora, vreme je da se vratimo kui.
Nai u nekog drugog za pomo u kui, rekla je
Silvija. Mada mi, za sada, ionako ne treba. Onda se
blago nasmeja i dodade: Paziu da vam ne nagazim na
senku.
Sigurno, ree on. Bolje uite unutra. Prehladiete
se.
Ljudi misle da je opasno ii nou po magli.
38

Prvi put ujem tako neto.
Pa nita, laku no, ree ona. Laku no, Flora.
Onda je zazvonio telefon.
Izvinjavam se.
On joj mahnu rukom i okrenu se. Laku no.
Bila je to Rut.
Ah, uzdahnu Silvija. Promena plana!
Nije spavala, razmiljala je o maloj kozi ija je
iznenadna pojava iz magle izgledala sve maginije. ak se
pitala i da li je Leon mogao da ima sa tim neke veze. Da je
pesnikinja, ona bi o ovakvom dogaaju napisala pesmu.
Ali po njenom iskustvu, teme koje je ona smatrala
pogodnim za poeziju nisu privlaile Leona.
Karla nije ula Klarka kada je izaao napolje, ali ju je
probudio kada se vratio. Rekao je da je izaao da obie
talu.
Putem je proao neki auto i ja se zapitah ta li sada
ovde rade. Nisam mogao da zaspim, sve dok ne izaem
da proverim da li je sve okej.
I je l bilo?
Koliko sam ja video, jeste, odgovori on. Onda
pomislih, da proetam malo drumom. Uzeo sam odeu da
je vratim.
Karla se uspravi u postelji.
Nisi je valjda probudio?
Sama se probudila. Sve je okej. Malo smo popriali.
A-ha.
Bilo je okej.
Nisi joj spominjao nita od onoga, je l tako?
Nisam.
To je sve izmiljotina. Stvarno je izmiljotina. Mora
da mi veruje. Sve je to bila la.
39

Okej.
Mora da mi veruje.
Dobro, verujem ti.
Sve sam izmislila.
Okej.
Legao je u krevet.
Hladne su ti noge, rekla je. Kao da su vlane.
To je od rose.
Ajde, doi. Kada sam proitao tvoju poruku, kao da
sam iznutra odjednom ostao bez iega. Skroz prazan.
Stvarno. Kada bi otila od mene, oseao bih se kao da u
meni vie nieg nema.
Vedro vreme je potrajalo. Na ulicama, u
prodavnicama, u poti, ljudi su uz pozdrav primeivali
kako je leto konano stiglo. Trava na livadama se
uspravila, pa ak i polegli usevi. Barice su se osuile, blato
se pretvorilo u prainu. Zaduvao je blagi povetarac i svi
su oseali novu snagu. Stalno je zvonio telefon. Ljudi su
se raspitivali o asovima jahanja. Za to su bili
zainteresovani i letnji kampovi, koji su otkazivali posete
muzejima. Dolazili su im minibusevi, sa gomilom
nemirne deurlije. Konji, sa kojih su skinuli prostirke,
epurili su se du ograde.
Klark je uspeo da nabavi dovoljno veliku ceradu po
pristojnoj ceni. itav prvi dan posle Dana beanja (tako je
sada nazivao Karlin izlet autobusom) Klark je popravljao
krov nad manjeom.
Posle nekoliko dana, dok bi obavljali svoje poslove, on
i Karla bi jedno drugom mahali. Ako bi prola pored
njega, a u blizini nije bilo nikoga, poljubila bi ga u rame
kroz tanku letnju koulju.
Ako jo jednom proba da pobegne, ispraiu te po
turu, govorio joj je.
Je l bi stvarno?
40

ta to?
Ispraio me po turu?
Nego ta! Sada je bio poletan i neodoljiv, kao kada
ga je prvi put upoznala.
Ptica je bilo na sve strane. Crvenokrilih kosova,
crvendaa, par golubica koje su pojale u cik zore.
Mnotvo vrana i galebova, u povratku sa osmatrake
misije iznad jezera, krupnih sokola miara koji ue po
granama osuenog hrasta, kilometar od njihove kue, na
ivici ume. Najpre su samo sedeli i suili svoja iroka
krila, povremeno bi njima zalepetali i izdigli se radi
probnog leta, a onda bi se primirili i pustili da sunce i
topao vazduh obave svoj posao. Za dan-dva, bili su kao
novi, leteli su visoko, kruili i obarali se na zemlju,
nestajali u umi i vraali se na poznato ogoljeno drvo, da
se odmore.
Ponovo se pojavila i Doj Taker, vlasnica kobile Lizi,
preplanula i raspoloena. Smuila joj se kia, te je otila da
planinari po Stenovitim planinama. Sada se vratila.
Savreno ste ugrabili vreme, rekao joj je Klark. On i
Doj Taker su se ubrzo alili kao da se nita nije desilo.
Lizi dobro izgleda, rekla je. A gde joj je drugarica?
Kako se ono zvala... Flora?
Negde je otila, odgovorio je Klark. Moda na
Stenovite planine.
Tamo sam videla mnogo divljih koza. Sa fantastinim
rogovima.
I ja sam uo o tome.
Tri ili etiri dana bili su suvie zauzeti da bi proverili
ta im je stiglo u potansko sandue. Kada ga je Karla
konano otvorila, nala je raun za telefon, obeanje da bi
mogli da zarade milion dolara ako se pretplate na neki
asopis i pismo od gospoe Demison:
41

Draga Karla,
Razmiljala sam o (prilino dramatinim) dogaajima
od pre nekoliko dana i esto sam o tome razgovarala sa
sobom, mada sam se zapravo obraala tebi, te sam
pomislila da moramo da razgovaramo, makar i samo za
mene je to sada najbolji nain putem pisma. Ne brini se
uopte ne mora da mi odgovori.
Gospoa Demison je dalje pisala kako se, izgleda,
previe uplela u Karlin ivot i u zabuni pomislila da su
Karlina srea i sloboda ista stvar. Ali njoj je stalo samo do
Karline sree i ona sada uvia da ju je ona Karla nala
u braku. Nada se da su joj bekstvo i uzburkane emocije
pomogle da na povrinu isplivaju njena istinska oseanja i
da takoe prepozna kod svoga mua njegova istinska
oseanja.
Napisala je i da e je savreno razumeti ako je u
budunosti Karla bude izbegavala i da e joj veito biti
zahvalna za pomo u tekim trenucima:
ini mi se da je najneobinija i najudesnija stvar u
ovom nizu dogaaja povratak Flore. To mi, zapravo,
deluje kao udo. Gde je bila sve to vreme i zato je
odabrala ba taj trenutak da se vrati? Sigurna sam da si
to ula od supruga. Stajali smo na balkonskim vratima i
ja sam, budui da sam bila okrenuta prema spolja, prva
videla tu belu prikazu kako izranja iz noi. Naravno, bio
je to efekat kondenzacije magle pri tlu. Ali je to zaista bio
zastraujui prizor. Mislim da sam ak i vrisnula.
Nikada u ivotu nisam bila tako opinjena, u pravom
smislu te rei. Pretpostavljam da bi bilo iskreno da
priznam da sam se uplaila. Zamisli dvoje odraslih ljudi,
koji su se smrzli od straha kada je najednom iz magle
iskoila mala izgubljena Flora!
To je sigurno bilo neto posebno. Naravno, znam da
42

je Flora sasvim obina ivotinjica i da je sigurno otila od
kue da bi se parila. Njen povratak, na neki nain, nema
veze sa naim ljudskim ivotima. No, njena pojava ba u
tom trenutku duboko je uticala i na vaeg supruga i na
mene. Kada dvoje ljudi, razdvojeni mrnjom, istovremeno
postanu zbunjeni tanije, uplaeni istim prizorom,
izmeu njih nie veza i oni neoekivano postaju
ujedinjeni. Ujedinjeni u svojoj ljudskosti jedino tako
bih to opisala. Rastali smo se skoro kao prijatelji. Stoga u
mom ivotu Flora zauzima mesto dobrog anela, a
verovatno i u ivotu vas i vaeg supruga.
S najboljim eljama,Silvija Demison
im je Karla proitala pismo, zguvala ga je. Zatim ga
je spalila u sudoperi. Plamen je zastraujue suknuo uvis,
te je morala da odvrne slavinu. Potom je sakupila
odvratne crne ostatke pisma, bacila ih u toaletnu olju i
pustila vodu, to je najpre trebalo da uradi.
Sledeih dana je bila veoma zaokupljena obavezama.
Trebalo je da izvede dve grupe na manje, da daje asove
jahanja deci, pojedinano i u grupama. Kada bi je Klark
nou zagrlio u koliko god velikom poslu bio, nikada nije
bio ni umoran, ni ljut nije joj bilo teko da mu ugodi.
Kao da joj je u pluima bila zabodena igla, od koje se
nee povrediti bude li paljivo disala. No, s vremena na
vreme, duboko bi uzdahnula, a ona se i dalje tamo
nalazila.
Silvija je iznajmila stan u gradiu u kome je predavala.
Kuu nije prodavala barem na njoj nije bila tabla da je za
prodaju. Leonu Demisonu su dodelili neko posthumno
priznanje vest o tome se mogla proitati u novinama.
Ovoga puta se nije spominjao nikakav novac.
43

Kada su na kraju ohrabrujue i unosne sezone doli
prvi jesenji dani suvozlatne boje, Karla je otkrila da se
navikla na otru misao koja se nastanila u njoj. Nije vie
bila ni tako otra, nije je, zapravo, vie ni iznenaivala. U
njoj je sada poivala skoro zavodljiva ideja, neprestano
iskuenje koje tinja.
Dovoljno je bilo samo da otvori oi, samo da pogleda
u jednom pravcu i da zna kuda bi mogla da krene. Kuda
uvee da proeta, kada zavri sve svoje obaveze. Do ivice
ume, do sasuenog drveta, okupljalita sokola miara.
I do prljavih malih kostiju, koje je nala u travi. Do
lobanje, s dronjcima skorele koe prilepljene uz nju. Do
lobanje, koju bi mogla da stavi u aku, poput oljice za aj.
itavo znanje na dlanu.
Ili moda, ne. Tamo nema nita.
Mogle su i druge stvari da se dogode. Mogao je da
otera Floru. Ili da je privee, stavi u kamion, odveze
nekuda daleko i tamo je pusti. Da je vrati tamo odakle ju
je doneo. Da je vie ne gleda, da ga vie ne podsea.
Bila bi tada slobodna.
Dani su prolazili, a Karla se nije pribliavala tome
mestu. Odolevala je iskuenju.
(Sa engleskog preveo Predrag aponja)
objavljena 2003.
44

AMUNDSEN
Sedela sam na klupi ispred stanice i ekala. Stanica je
bila otvorena kada je stigao voz, ali je sada zakljuana. Na
drugom kraju klupe sedela je neka ena, sa pletenom
torbom meu kolenima, punom stvari spakovanih u
nepromoivi papir. Meso, sirovo meso. Oseala sam
njegov miris.
Na najdaljem peronu je stajao elektrini voz, prazan, u
iekivanju.
Nije bilo drugih putnika, i posle nekog vremena kroz
prozor stanice se promolila glava otpravnika i otegnuto
viknula: Sen. Uinilo mi se, najpre, da doziva nekog
Sema. Zaista, iza zgrade se pojavio ovek u nekakvoj
uniformi. Preao je preko koloseka i popeo se u
lokomotivu. ena sa paketima ustade i poe za njim, pa i
ja uinih isto. Sa druge strane ulice prolomie se uzvici i iz
vrata mrane daare ravnog krova pokulja nekoliko
mukaraca, koji su navlaili kape na glave i mahali lan
paketima. Po buci koju su pravili, reklo bi se da voz samo
to nije krenuo. Ali kada su se ukrcali, nita se nije desilo.
Voz je stajao dok su se oni prebrojavali i pokuavali da
dokue ko nedostaje, da bi na kraju rekli mainovoi kako
jo ne mogu da pou. Tada se neko setio kako itav dan
nisu videli oveka koji fali. Voz je krenuo, iako nisam
znala da li je mainovoa bilo ta od ovoga uo, niti da li
je za to mario.
Mukarci su sili ispred pilane, van naselja ne bi im
trebalo vie od deset minuta da su ili peice i veoma brzo
sam ugledala jezero, prekriveno snegom. I dugaku, belu,
drvenu zgradu. ena je poslagala svoje pakete i ustala, i ja
pooh za njom. Mainovoa viknu: Sen i vrata se
otvorie. Nekoliko ena je ekalo da se ukrca. Pozdravile
45

su enu s mesom, a ona im ree kako je dan hladan i
vlaan.
Nijedna od njih nije htela da gleda u mene dok sam
silazila iza ene s mesom.
Vrata su se zalupila i voz poe nazad.
Nastupila je tiina, vazduh bee poput leda. Krhke
breze sa crnim belezima po beloj kori i niska,
nepotkresana zimzelen njihali su se kao pospani medvedi.
Zamrznuto jezero ne bee ravno, du obale behu
uzdignute humke, kao da su se talasi zamrzli u trenutku
obruavanja. I zgrada sa nanizanim prozorima, i
zastakljenim verandama na oba kraja. Sve strogo,
trezveno i severnjaki, crno i belo pod visokim svodom
oblaka. Nepomino i ogromno, kao da je zaarano.
Ali izbliza, kora breze ne bee bela. Vie sivkasto uta,
sivkasto plava, siva.
Kuda ste poli?, upita me ena s mesom. Posete se
primaju do tri sata.
Ja nisam posetilac, rekoh. Ja sam nova nastavnica.
Nee vas pustiti na glavna vrata, u svakom sluaju,
ree ena s nepomuenim zadovoljstvom. Bolje poite sa
mnom. Ne nosite nikakav kofer?
Na stanici su mi rekli da e poslati prtljag za mnom.
Tako ste stajali tamo, pomislila sam da ste se
izgubili.
Odgovorila sam da je pejza prelep.
Da, nekima tako izgleda. Osim ako se ne razbole, il
su u guvi.
Nita vie nismo priale, sve do kuhinje, na udaljenom
kraju zgrade. Nisam imala prilike da se osvrnem oko sebe
jer je panja postala uperena na moje izme.
Bolje ih izujte, pre nego to ostave trag po podu.
Svukla sam izme nigde nije bilo stolice na koju bih
sela i ostavila ih na otirau, na kojem je ena poslagala
svoje.
46

Ponesite ih sa sobom. Ne znam gde e vas smestiti.
Ne skidajte kapu. U garderobi nema grejanja.
Nema grejanja, nema svetla, osim ono malo to bi
doprlo kroz prozori, do kojeg se nisam mogla popeti.
Imala sam oseaj kao da sam za kaznu poslata u kolsku
garderobu. Da. I isti vonj zimske odee, koji se nikada ne
bi do kraja izgubio, promoenih izama, prljavih arapa,
neopranih nogu.
Popela sam se na klupu, ali i dalje nita nisam videla
kroz prozor. Na polici, meu kapama i alovima, nala
sam kesu sa smokvama i urmama. Mora da ih je neko
ukrao i sakrio na ovom mestu, pre nego to ih odnese
kui. Iznenada, osetih glad. Nita nisam jela od jutra, osim
suvog sendvia sa sirom u Ontario Nortlendu.
Razmiljala sam koliko je etino ukrasti od lopova. Ali
smokve bi mi se zaglavile meu zubima i odale me.
Izala sam u pravi as. Neko je ulazio u garderobu.
Nije to bila jedna od kuhinjskih pomonica, nego
uenica u debelom kaputu, sa alom preko kose. Toliko
brzo je uletela unutra i bacila knjige na policu, da su one
sve popadale po podu, a al je strgla sa glave, s koje je
iskoila kutrava kosa i, u isto vreme, utnula izme koje
su se razletele po podu. Niko joj, oigledno, nije naredio
da ih mora izuti na ulazu u kuhinju.
Oh, nisam htela da vas gaam, ree devojica.
Ovde je tako mrano kada se ue, da ovek ne vidi ta
radi. Je l se smrzavate? Je l ekate nekoga da zavri
posao?
ekam doktora Foksa.
E pa, neete ga dugo ekati. Upravo sam s njim dola
iz grada. Niste, valjda, bolesni? Ako ste bolesni, ne smete
ovde ulaziti. Morate se videti s njim u gradu.
Ja sam nova nastavnica.
Je li? Jeste li iz Toronta?
Da.
47

Nasta pauza, verovatno u znak potovanja.
Ali ne. Nego da bi mi se zagledala u kaput.
Stvarno je lep. Kakvo je to krzno oko kragne?
Persijsko jagnje. U stvari, imitacija.
Mene bi mogli prevariti. Ne znam zato su vas ovde
poslali, smrznue vam se guzica. Izvinite. Dobro, treba da
se sastanete sa doktorom, pokazau vam kuda da odete.
Znam gde se ta nalazi. Ovde ivim praktino od roenja.
Moja mama vodi kuhinju. Zovem se Meri. A kako se vi
zovete?
Vivi. Vivijen.
Ako ste nastavnik, onda bi trebalo da vam se
obraam sa gospoice, zar ne? Vi ste gospoica...?
Gospoica Hajd.
Kao tavljena koa?
ii
Izvinite, ree devojica. To mi
je prvo palo na pamet. Volela bih da ste mi vi nastavnica,
ali ja moram da idem u grad u kolu. Zbog glupih pravila.
Jer nemam tuberkulozu.
Dok je govorila, povela me je prema izlazu iz
garderobe, a onda smo pole bolnikim hodnikom.
Uglaani linoleum, masna zelena farba, miris antiseptika.
Poto ste ovde, moda u ubediti Redija da me
prebaci.
Ko je Redi?
Redi Foks. Iz jedne knjige. Ja i Anabel smo esto tako
nazivale doktora Foksa.
Ko je Anabel?
Vie niko. Ona je umrla.
Oh, izvini.
Nije vaa krivica. To se ovde deava. Ove godine
polazim u srednju kolu. Anabel zapravo nije ni ila u
kolu. Dok sam ila u osnovnu kolu, Redi je naao
nastavnika kako bih mogla da budem kod kue i pravim
joj drutvo.
Zastala je pred napola otvorenim vratima i zazvidala.
48

Hej. Dovela sam vam novu nastavnicu.
Zau se muki glas. U redu, Meri. Dosta je za danas.
Ona je odskakutala, ostavivi me da se suoim sa
mravim ovekom prosene visine, veoma kratko oiane
crvenkasto-plave kose, koja se presijavala pod svetlou
sijalice iz hodnika.
Upoznali ste, dakle, Meri, ree on. Ona o sebi ima
dosta toga da kae. Nee biti u vaem razredu, tako da
neete svaki dan morati da prolazite kroz ovo. Ljudi se na
nju ili naviknu, ili ne.
Uinilo mi se da je deset ili petnaest godina stariji od
mene, i najpre mi se obraao tonom starijeg oveka.
Zabrinutog budueg poslodavca. Pitao me je kako sam
putovala, da li sam odnela prtljag. eleo je da zna ta
mislim o ivotu u ovoj divljini posle Toronta, da li e mi
se dopasti, da li e mi biti dosadno.
Ni najmanje, rekoh, i dodah da je ovde predivno.
Izgleda kao... kao iz nekog ruskog romana.
Stvarno? Iz kojeg ruskog romana?
Oi mu behu svetlosive, plave. Jedna obrva mu se
podie, kao zailjena kapa.
Nije se radilo o tome da nisam itala ruske romane.
Neke sam proitala do kraja, ne neke napola. Ali zbog te
podignute obrve i podsmeljivog pogleda kojim me je
prostrelio, niega nisam mogla da se setim, osim Rata i
mira. A to nisam htela da kaem, jer bi se svako setio te
knjige.
Iz Rata i mira.
E pa, ovde ete nai samo mir. Da eznete za ratom,
pretpostavljam da biste se do sada ve pridruili nekoj
enskoj eti i otplovili preko okeana.
Bila sam besna, oseala sam se ponienom, jer mi nije
bila namera da se razmeem znanjem. Odnosno, nisam
htela da se samo razmeem, nego i da objasnim koliko mi
se ovaj pejza uinio predivnim.
49

On je oigledno bio od onih ljudi koji vole da
postavljaju pitanja-zamke.
Dobro, verovatno sam oekivao da e nam se
niotkuda pojaviti neka starija nastavnica, ree on, u znak
blagog izvinjenja. Pretpostavljam da niste studirali da
biste bili nastavnik? ta ste planirali kada odbranite
doktorat?
Piem magistarski rad, rekoh odseno.
Dobro, i ta vas je navelo da promenite miljenje?
Mislim da bi trebalo da zaradim neto para.
Pametna ideja. Mada se bojim da ovde neete ba
mnogo zaraditi. Izvinite ako zabadam nos gde ne treba.
eleo sam samo da se uverim nas neete ostaviti na
cedilu. Ne planirate venanje, je li tako?
Ne.
U redu, u redu. Sada ste voljni. Nisam vas
obeshrabrio, zar ne?
Odmahnuh glavom.
Ne.
Poite hodnikom do sobe glavne sestre i ona e vam
rei sve to bi trebalo da znate. Trudite se da ne dobijete
prehladu. Pretpostavljam da nemate nikakva iskustva sa
tuberkulozom?
Pa, itala sam...
Znam, znam. itali ste arobni breg Jo jedna zamka
i on se ponovo oraspoloio. Stvari su se od tada malo
promenile, nadam se. Evo, bacio sam na papir nekoliko
teza o deci koja ovde lee i ta biste mogli da radite s
njima. Ponekad vie volim da se pisano izraavam.
Glavna sestra e vam dati najvanije informacije.
Uobiajeni koncepti iz pedagogije ovde ne vae. Neka deca
e se vratiti u obrazovni sistem, a neka nee. Stoga, bolje
izbegavati velika optereenja. U smislu, testiranja, uenja
napamet, klasifikovanja i tih gluposti.
50

Potpuno odbaciti podelu na razrede. Kome to treba, kasnije
e prestii svoje vrnjake, ili im to nee ni trebati. Ustvari, kada
se budu vratili u svet, trebae im samo najprostije vetine i
injenice. A ta je sa tzv. nadarenom decom? Odvratan termin.
Ali ako su stvarno nadarena, u akademskom smislu, lako e stii
svoje vrnjake.
Zaboravitina reke JuneAmerike, Magna Cartu.
Naglasak staviti na likovno, muziko, pripovetke.
Drutvene igre okej, ako ne izazivaju preveliko uzbuenje
ili preterani takmiarski duh.
Izazov: hod po liniji izmeu napora i dosade. Dosada je
prokletstvo boravka u bolnici.
Ako glavna sestra ne moe neto da vam nae, obratiti se
domaru on to sigurno negde ima.
Bon voyage
iii

Posle jedne nedelje, svi dogaaji iz prvog dana su mi
delovali izvanredno i nestvarno. U kuhinju i garderobu, u
kojoj su zaposleni ostavljali odeu i sakrivali ukradeni
plen, vie nisam ulazila i verovatno vie i neu.
Doktorova kancelarija je, isto tako, ostala izvan mog
domaaja, pa je soba glavne sestre postala pravo mesto za
sve molbe, albe i svakodnevne dogovore. Glavna sestra
bee niska i punaka, ruiastog lica, nosila je naoare bez
okvira i teko je disala. Kad god bih je neto pitala, ona bi
se iznenadila i poinjala da otee, ali bi se na kraju ipak
postarala da to dobijem. Ponekad je jela u trpezariji sa
medicinskim sestrama, kada bi za nju bio serviran
poseban puding i postavljen paravan. Mada je najvie
boravila u svojim prostorijama.
Pored glavne sestre, bile su tu jo tri medicinske
sestre, najmanje trideset godina starije od mene.
Aktivirane su iz penzije kako bi tokom rata obavljale
radnu obavezu. Pored njih, bilo je i bolniarki, mojih
vrnjakinja, pa ak i mlaih od mene. Veina njih su bile
51

udate ili verene, ili su radile na tome da budu verene, a
momci su im veinom sluili u vojsci. Sve vreme su
priale kada u blizini nije bilo ni glavne, ni medicinskih
sestara. Prema meni nisu pokazivale ni najmanje
interesovanja. Nije ih interesovalo kako izgleda Toronto,
iako su neki njihovi poznanici putovali tamo za vreme
medenog meseca. Nisu marile za to kako se snalazim na
poslu, niti ime sam se pre toga bavila. Nije da su bile
grube uvek bi mi dodale maslac (koji se samo tako zvao,
a u stvari se radilo o margarinu narandaste boje,
ofarbanom u kuhinji) i na vreme su me upozorile na
pastirsku pitu, za koju su mi rekle da je od mrmota.
Radilo se o tome da su one odbacivale sve to nisu
poznavale i da im je takvo razmiljanje ulo pod kou.
Kad god bi na radiju poele vesti, traile bi drugu stanicu,
sa muzikom. Da sluaju kako pleem sa lutkicom u
probuenoj hulahopci...
Ipak, gajile su strahopotovanje prema doktoru Foksu,
delimino i zato to je proitao toliko knjiga. Takoe su
govorile da, kada mu se prohte, niko kao on ne ume tako
da povali.
Nisam razumela da li su mislile da itanje knjiga ima
neke veze s tim.
Broj uenika je bio raznolik. Od petnaest, pa sve do
nekolicine. asovi su bili samo ujutru, od devet sati do
podneva. Ne bi ih slali na asove ako bi im porasla
temperatura, ili ako su upuivani na dijagnostiku. Kada bi
se pojavili, bili su tihi i posluni, ali ih nije posebno
zanimalo to to sam predavala. Odmah su shvatili da je
ovo bila kobajagi kola, da su osloboeni uenja, ba kao
to nisu imali raspored asova i uenje napamet. Ta
sloboda ih nije inila nadmenim, lenjim ili
problematinim od nje su postajali jo posluniji i
pospaniji. U horu su tiho pevali. Igrali su puta-nula. Nad
52

improvizovanom uionicom nadnosila se senka poraza.
Reila sam da doslovno prihvatim doktorove rei. Ili
barem neke njegove rei, poput one da je dosada
neprijatelj.
Kod domara sam spazila globus. Zamolila sam da ga
donese u uionicu. Priala sam najjednostavnije stvari iz
geografije. O okeanima, kontinentima, klimi. Zato ne bih
spomenula vetrove i morske struje? Drave i gradove?
Severni povratnik i juni povratnik? I reke June
Amerike, na kraju krajeva?
Neka deca su to i ranije uila, ali su skoro
pozaboravljala te lekcije. Za njih je nestao svet izvan
jezera i ume, a ovi asovi kao da su ih razvedrili i
sprijateljili sa onim to su pre poznavali. Naravno, nisam
naglo istovarila na njih sve te injenice, a morala sam da
idem postepeno i zbog one dece koja to ranije nisu uila,
jer bi se tako brzo zamarala.
Ali sve je bio u redu, i pretvaralo se u igru. Podelila
sam ih u timove, koji su se takmiili u davanju odgovora
kada bih uperila pokaziva ovde ili onde. Vodila sam
rauna da uzbuenje ne traje predugo. Jednoga dana, u
uionicu je uetao doktor, posle jutarnje operacije, i ja sam
bila zateena. Nisam mogla naglo da prekinem to to smo
poeli, ali sam pokuala da malo ublaim takmiarski
duh. On je seo, delovao je pomalo umorno i suzdrano.
Nije imao primedbe. Posle nekoliko minuta, pridruio se i
poeo i sam da dobacuje aave odgovore, nazive koje je
izmislila njegova mata. Onda mu se glas postepeno
stiavao. Prvo je mrmljao, a zatim je aptao, sve dok nije
postao sasvim neujan. Tim besmislenim postupkom je
potpuno preuzeo vlast u uionici. itav razred je poeo
da govori bez glasa, kako bi ga imitirali. Oi su im bile
prikovane za njegove usne.
Iznenada, on zaurla i itav razred prsnu u smeh.
Zato, boga mu, svi gledate u mene? Je l vas tako ui
53

gospoica Hajd? Da buljite u ljude koji mirno sede?
Veina se i dalje smejala, a nekolicina i dalje nije
skidala pogled s njega. Bili su eljni dodatnog
majmunisanja.
Produite. Izaite i nastavite da se ludirate na
drugom mestu.
Izvinio mi se to je prekinuo as. Poela sam da mu
navodim razloge zato moji asovi vie lie na pravu
kolu.
Priznajem, dodue, da se slaem s vama da ih ne bi
trebalo previe optereivati, rekoh iskreno. Slaem se s
vaim uputstvima. Samo sam mislila da bi...
Kojim uputstvima? Ah, ono su samo neke opaske
koje su mi pale na pamet. Nije to Sveto pismo.
Mislila sam, ako nisu previe bolesna...
Verujem da ste u pravu. Nije to toliko vano.
Inae, deluju mi pomalo bezvoljno.
Nema potrebe da to razvlaimo u detalje, ree on i
ode.
Onda je zastao i okrenuo se, u znak mlitavog
izvinjenja.
Moemo o tome popriati nekom drugom prilikom.
A ta druga prilika nikada nee doi, pomislih. On
oigledno misli da sam gnjavatorka i budala.
Za rukom sam saznala od bolniarki da je neki
bolesnik umro tog jutra u operacionoj sali. Moj bes, dakle,
nije bio opravdan i sada sam se oseala jo gluplje.
Popodne sam uvek bila slobodna. Uenici su odlazili
da odspavaju posle ruka, a i ja sam se nekada oseala
pospano. Ali soba mi je bila hladna, a posteljina tanka
ljudima sa tuberkulozom je zasigurno trebao neki
udobniji smetaj.
A ja, naravno, nisam imala tuberkulozu. Moda su
zakidali ljudima kao to sam ja.
54

Bila sam pospana, ali nisam mogla da zaspim. Nad
glavom su mi se kotrljali kreveti, koje su gurali na
verandu, kako bi ih izloili zracima zubatog sunca.
Ni zgrada, ni drvee, ni jezero, nikada mi vie nisu
izgledali kao prvog dana, kada su me opinili
tajanstvenou i autoritetom. Toga dana sam poverovala
da sam nevidljiva. Sada mi se inilo da to nikada nije bila
istina.
Stigla je nastavnica. ta radi?
Gleda u jezero.
Zato?
Nema pametnija posla.
Blago nekim ljudima.
Ponekad bih preskoila ruak, iako mi je bio plaen, i
otila u Amundsen, gde bih jela u kafeteriji. Zvala se
Postum i nepogreivi izbor u njoj je bio sendvi sa
lososom iz konzerve, ako bi je imali. Kod salate od
piletine trebalo je paljivo pogledati da nije ostalo koure
i hrskavice. Ipak, tu sam se oseala oputenije, kao da
niko unaokolo ne zna ko sam.
Tu sam, verovatno, bila u zabludi.
U kafeteriji nije postojao enski toalet, pa sam morala
da proem pored hotela i ulaza u pab, uvek mraan i
buan, sa zadahom na pivo i viski, uz gusti dim od
cigareta i cigara koji je obarao s nogu. Ali drvosee i
radnici iz pilane mi nikada ne bi dobacivali kao vojnici i
piloti u Torontu. Oni su bili duboko u svom mukom
svetu, tu su dolazili da prevakavaju svoje prie, ne radi
ena. ta vie, verovatno su bili spremniji da zauvek
pobegnu iz njihovog drutva.
Doktor je imao kancelariju u glavnoj ulici. Bila je to
mala prizemna kua, a on je stanovao na drugom mestu.
Od bolniarki sam saznala da ne postoji gospoa Foks. U
jedinoj bonoj ulici, pronala sam kuu koja je mogla biti
55

njegova obloena tukaturom, sa izboenim krovnim
prozorom iznad ulaznih vrata i knjigama poslaganim po
prozorskoj dasci. Mesto je izgledalo sumorno, ali uredno,
nagovetavalo je minimalan, ali sasvim dovoljan komfor
za jednog usamljenog zakleto usamljenog mukarca.
Gradska kola je bila na drugom kraju te ulice. Jednog
popodneva, spazila sam Meri u kolskom dvoritu kako
se grudva. Izgleda da su se devojice tukle protiv deaka.
Kada me je ugledala, glasno je uzviknula: Hej,
nastavnice, nasumice pobacala grudve iz obe ruke i
polagano prela ulicu. Vidimo se sutra, dobacila je
drutvu preko ramena, manje-vie upozorenje koje niko
nije posluao.
Jeste li krenuli kui?, ree ona. I ja isto. Nekada
sam se vraala u Redijevom autu, ali je on poeo da ostaje
do kasno. Kuda ste krenuli, na tramvaj?
Rekla sam da jesam, a ona je uzvratila: Pokazau vam
preicu, da utedite pare. Kroz bunje.
Povela me je uskom, ali prohodnom stazom koja je ila
iznad grada, kroz umu i pored pilane.
Ovim putem ide Redi, ree ona.
Posle pilane, ispod nas, ugledali smo poseena stabla
u umi i nekoliko brvnara, u kojima je neko izgleda iveo,
jer oko kua behu poslagane cepanice, razvueni trikovi
za ve i iz njih se dimilo. Iz jedne istra veliki pas, nalik
vuku, i poe da laje i rei.
Glavu dole!, prodera se Meri. U tren oka, ona
napravi grudvu i baci je na njega, pogodivi ga pravo
meu oi. A kada se pas okrenuo da pobegne, Mari je ve
imala spremnu drugu grudvu, koja ga je pogodila u
zadnjicu. Iz brvnare je izala ena sa keceljom i uzviknula:
Mogla si ga ubiti!
Hvala bogu, reila bi se napasti.
Nemoj da poaljem mog starca na tebe.
Jedva ekam. Taj ne bi pogodio ni rupu u klozetu.
56

Pas nas je pratio izdaleka, uz neubedljivo reanje.
Ne brini, umem ja sa psima, ree Meri. Kladim se
da bih znala da se reim i medveda, da naletimo na
nekog.
Zar medvedi nisu u zimskom snu u ovo doba
godine?
Pas me je prilino uplaio, ali sam glumila oputenost.
Da, ali se nikad ne zna. Desilo se jednom da se neki
medved prerano probudio i otiao pravo na smetlite kod
sanatorijuma. Moja mama se okrenula i ugledala ga. Redi
je izvadio pitolj i upucao ga. Redi je nekada mene i
Anabel vodio na sankanje, nekad i drugu decu, a imao je i
posebnu zvidaljku kojom je plaio medvede. Imala je
tako visoke tonove da ljudsko uho nije moglo da je uje.
Stvarno? Kako je izgledala?
Nije to bila prava zvidaljka. Mislim, Redi je tako
umeo da zazvidi ustima.
Setila sam se njegove predstave u uionici.
Ne znam, moda je on to govorio da se Anabel ne bi
uplaila. Ona nije umela da se sanka. On je morao da je
vue. Ponekad bih i ja skoila na sanke, a on bi rekao: ta
je ovo? Kao da vuem jednu tonu. Onda bi se okrenuo i
povijao me, ali me nikada nije stigao. A Anabel bi pitao:
Zato je ovo tako teko? ta si jela za doruak? Ali ona
mu nita ne bi rekla. Bila je moj najbolji prijatelj na svetu.
A devojice iz kole? Ima li tu drugarica?
S njima se druim kada nemam nikoga. One mi nisu
nita. Anabel i ja smo obe imale roendan istog meseca. U
junu. Za jedanaesti roendan, Redi nas je obe stavio u
amac i vozio po jezeru. Uio nas je da plivamo. U stvari,
mene je nauio. Anabel je morao da pridrava ona
nikada nije mogla da naui da pliva. Jednom je sam uao
u vodu i otplivao, a mi smo mu napunile cipele peskom.
Onda, za dvanaesti roendan nismo mogle tako da
odemo, ali smo ile kod njega u kuu i imale smo tortu.
57

Ona nije mogla da pojede ni zalogaj, pa nas je stavio u
auto i odveo da bacimo galebovima ostatke. Tukli su se i
kretali. Smejale smo se ko lude, a on je morao da zaustavi
auto i pridri Anabel da ne bi iskaljavala krv.
A posle toga, posle toga, nisu mi vie dali da je vidim.
Mama nikada nije htela da se druim sa decom koja imaju
te-be-ce. Ali Redi ju je nagovorio. Rekao je da e nas
razdvojiti kada bude morao. To je i uradio i ja sam
poludela. A ona ionako ne bi bila zanimljiva bila je
previe bolesna. Pokazala bih ti njen grob, ali nisu jo
stavili nikakvu oznaku. Redi i ja emo staviti neki znak
kada on bude imao vremena. Da smo produile napred,
umesto to smo skrenule, stigle bismo do njenog groblja.
Sada smo ve ile po ravnom terenu, pribliavale smo
se sanatorijumu.
Ah, umalo da zaboravim, ree ona i izvadi punu
aku ulaznica.
Za Dan zaljubljenih. Imamo predstavu na kolskoj
priredbi, zove se Haljetak. Dobila sam ovo da ih prodam,
vi biste mogli biti moj prvi kupac. I ja uestvujem u njoj.
Pogodila sam u kojoj je kui u Amundsenu stanovao
doktor. Odveo me je tamo na veeru. Pozvao me je kada
smo se jednog dana sudarili u hodniku, inilo se da mu je
upravo u tom trenutku to palo na pamet. Moda ga je
muilo nelagodno seanje na obeanje da emo jednoga
dana popriati o nastavi.
A ba te veeri se davala predstava Haljetak, za koju
sam kupila kartu. Rekla sam mu to, a on je odgovorio: Pa
dobro, i ja sam kupio kartu. To ne znai da moram tamo
da se pojavim.
Ali obeala sam da u doi.
E pa, sad moete povui obeanje. Nita neete
propustiti, verujte mi.
Uradila sam kao to mi je rekao, iako nisam nala Meri
58

da joj to kaem. ekala sam na mestu gde mi je rekao da
ekam, na tremu ispred ulaznih vrata sanatorijuma. Bila
sam u najboljoj haljini, od tamnozelenog krepa, sa
bisernim dugmiima i kragnom od prave ipke, dok sam
tikle od antilopa ugurala u izme za sneg. Prolo je
dogovoreno vreme, brinula sam se, najpre, da glavna
sestra ne izae iz kancelarije i primeti me, i drugo, da on
moda nije zaboravio na sastanak.
Ali onda se pojavio, zakopavajui kaput u hodu i
izvinio se.
Uvek mi ostanu neke sitnice koje moram da
raistim, ree on i povede me oko zgrade, do svog
automobila. Je l moete da hodate?, upita on, a poto
sam rekla da mogu uprkos tiklama u izmama on mi
nije ponudio svoju ruku.
Automobil mu je bio star i otrcan, kao i veina vozila u
to vreme. Nije imao grejanje. Kada je rekao da idemo kod
njega kui, laknulo mi je. Ne znam kako bismo se snali
meu gomilom u hotelu, a nadala sam se da neu opet
zavriti sa sendviem u kafeteriji.
Kod kue, rekao mi je da ne skidam kaput dok se
prostorija malo ne zagreje. I odmah je poeo da trpa drva
u poret.
Ja sam va domar i va kuvar i va sluga, ree on.
Uskoro e ovde biti prijatno, a jelo e brzo biti gotovo.
Ne nudite mi vau pomo. Vie volim da radim sam. Gde
biste voleli da saekate jelo? Ako elite, mogli biste
pogledati knjige u dnevnoj sobi. Unutra vam u kaputu
nee biti nepodnoljivo. Prekida za svetlo je unutra, u
vratima. Ne smeta vam ako najpre posluam vesti? To je
moja stara navika.
Ula sam u dnevnu sobu, s oseajem kao da izvravam
naredbu, ostavivi otvorena vrata od kuhinje. Doao je za
mnom i zatvorio ih, uz rei: Neka se malo ugreje
kuhinja i vratio se da slua sablasno dramatian, skoro
59

religiozan glas sa Si-Bi-Sija koji je saoptavao najnovije
vesti s ratita.
U sobi je bilo more knjiga. Ne samo na policama, ve i
po stolovima i stolicama, na prozorskoj dasci i naslaganih
na podu. Poto sam pregledala nekoliko knjiga, zakljuila
sam da on voli da ih kupuje na uture i da je verovatno
lan nekoliko klubova italaca. Harvardski klasici.
Tomovi istorije Vila Djuranta. Knjige proze i poezije su
bile oskudne, ali sam se iznenadila ugledavi nekoliko
klasika deije knjievnosti. Knjige o Amerikom
graanskom ratu, o Burskom ratu, Napoleonovim
ratovima, Peloponeskom ratu, o pohodima Julija Cezara.
O istraivanjima Amazona i osvajanjima Severnog pola. O
ekltonu zarobljenom u snegu. O ukletoj ekspediciji
Dona Frenklina, o prevoju Doner i izgubljenim
plemenima, o Njutnu i alhemiji, o tajnama Hindukua.
Knjige su ukazivale na osobu gladnu znanja, nestrpljivu
da postane vlasnik i najmanje njegove mrvice. I iji ukusi,
verovatno, nisu bili postojani i precizni.
Mogue je, dakle, da kada me je upitao: Iz kojeg
ruskog romana?, on je o njima manje znao nego to sam
mislila.
Kada je rekao: Gotovo je i otvorio vrata, naoruala
sam se novim skepticizmom.
Pitala sam ga: S kime se slaete, sa Naftom ili
Setembrinijem?
Molim?
Govorim o arobnom bregu. Ko vam je bolji, Nafta ili
Setembrini?
Iskreno, oduvek sam mislio da su njih dvojica par
matorih seronja. A vi?
Setembrini je milosrdniji, ali je Nafta zanimljiviji.
To su vam rekli u koli?
Nisam proitala knjigu u koli, rekoh hladno.
Oinuo me je pogledom, obrva mu se podigla.
60

Izvinjavam se. Ako vas interesuje bilo koja knjiga,
slobodno se posluite. Slobodno doite ovde da itate
kada nemate obaveza. Uneu u sobu elektrinu grejalicu.
Pretpostavljam da nemate mnogo iskustva sa poretom
na drva. ta kaete na to? Dau da se za vas izradi
rezervni klju.
Hvala vam.
Odresci od svinjetine, instant pire, graak iz konzerve.
Za desert je posluena pita s jabukom, kupljena u pekari,
koja bi bila bolja da se setio da je podgreje.
Raspitivao se o ivotu u Torontu, koje sam kurseve
pohaala na fakultetu, o mojoj porodici. Rekao je da
pretpostavlja da mi je vaspitanje bilo strogo i
konvencionalno.
Deda mi je bio liberalni svetenik, neka vrsta Pola
Tiliha.
A vi? Jeste li vi liberalna hrianska unuica?
Nisam.
Touche.
iv
Je l mislite da sam nepristojan?
Zavisi. Ako me pitate kao poslodavac, ne.
Onda u da nastavim. Imate li momka?
Da.
Pretpostavljam da je u vojsci.
U mornarici, rekoh. To mi se uinilo kao dobar
izbor, to bi objasnilo kako ne znam gde se tano nalazi i
zato ne mi ne stiu pisma.
Doktor ustade da donese aj.
Na kakvom je brodu?
Na korveti. Jo jedan dobar izbor. Posle nekog
vremena, mogla bih rei da mu je brod pogoen
torpedom, to se uvek deavalo korvetama.
Hrabar momak. Pijete li aj s mlekom ili eerom?
Ni sa im, hvala.
Odlino, poto nemam ni jednog, ni drugog. Znate,
vidi se kada laete pocrvenite u licu.
61

Ako se pre toga nisam zacrvenela, tada mi je zaista krv
jurnula u lice. Oblilo me je rumenilo sve do stopala, pod
pazuhom sam poela da se znojim. Nadala sam se da
neu upropastiti haljinu.
To mi se uvek deava kada pijem aj.
Oh, da.
Nije moglo gore da mi krene, pa sam reila da mu se
suprotstavim. Promenila sam temu i upitala ga ako
izgledaju njegove operacije. Da li zaista ljudima vadi
plua, kao to se pria?
Na ovo je mogao odgovoriti sa jo vie podsmeha i
nadmenosti verovatno je on tako zamiljao flertovanje
i da je to uradio, verujem da bih obukla kaput i izala u
ledenu no. Moda je on to znao. Poeo je da govori o
torakoplastici. Uklanjanje plunog renja je, naravno, u
poslednje vreme takoe postalo popularno.
Zar vam se ne deava da izgubite nekog pacijenta?
Mora da je pomislio da se vratilo vreme za alu.
Naravno da ih gubimo. Da l su pobegli il su se
sakrili u bunju, ko to zna. Ili su skoili u jezero. Ili ste
mislili da li se deava da umru? Da, ima sluajeva kada
hirurgija ne moe da pomogne.
Ali velike stvari tek dolaze, dodao je. Hirurgija kojom
se on bavi postae prevaziena, kao i putanje krvi
pijavicama. Sprema se novi lek. Streptomicin. Ve sada se
koristi u eksperimentima. Bilo je nekih problema
naravno, uvek e biti problema. Toksinost po nervni
sistem. Ali nai e se nain kako da savladamo i tu
prepreku.
Hirurzi kao ja e ostati bez hleba.
Oprao je tanjire, ja sam ih obrisala. Zavezao mi je
pregau oko struka da zatitim haljinu. Kada mi je
efikasno zategao vrpce, poloio je ruku na moja plea.
vrstim pritiskom dlana, rairenih prstiju, kao da
profesionalno premerava moje telo. Kada sam te veeri
62

otila u krevet, jo uvek sam na sebi oseala taj pritisak.
Oseala sam kako se pojaava, od malog prsta prema
palcu. Uivala sam u njemu. Vie mi je znaio, zaista,
nego poljubac u elo malo kasnije, pre nego to sam izala
iz njegovog automobila. Bee to kratak i formalan
poljubac, skupljenih usta, poloen u urbi, od strane
autoriteta.
Klju od njegove kue pojavio mi se na podu sobe,
gurnuli su ga ispod vrata kada nisam bila u njoj. Ali
nisam mogla da ga upotrebim. Da mi je to ponudio neko
drugi, ne bih oklevala da iskoristim priliku. Posebno zbog
grejalice. Ali u ovom sluaju, njegovo prolo i predstojee
prisustvo u kui umanjili bi udobnost u toj situaciji i
zamenili je zadovoljstvom koje je vie kidalo ivce nego
to bi je uveavalo. Sumnjam da bih bila u stanju da
proitam ijednu re.
Oekivala sam da e me Meri izgrditi to nisam ila da
gledam Haljetak. Mislila sam da joj kaem kako sam bila
bolesna. Da sam se prehladila. Ali tada sam se setila da se
u ovoj ustanovi na prehladu gleda ozbiljno, da se moraju
nositi maske, koristiti dezincifijensi, ii u izolaciju. I
uskoro sam uvidela da je beznadeno da sakrivam posetu
doktorovoj kui. Ni za koga to nije bila tajna, ak ni za
sestre, koje nisu nita govorile, bilo zato to su bile suvie
uzviene i diskretne, ili zato to su takve veze prestale da
ih interesuju. Ali bolniarke su me zadirkivale.
Jeste li s uivanjem veerali pre neku no?
Ton im je bio prijateljski, kao da su to odobravale.
Akcije su mi porasle kod njih. ta god da sam bila, moglo
se ispostaviti barem da sam ena sa mukarcem.
Meri se nije pojavljivala nedelju dana.
Sledee subote, bile su njegove rei pre nego to mi
63

je udelio poljubac. Opet sam ga ekala ispred trema, ali
ovoga puta nije kasnio. Odvezli smo se do njegove kue i
ja sam ula u dnevnu sobu dok je on loio tednjak. Onda
sam primetila pranjavu elektrinu grejalicu.
Niste hteli da se pozabavite mojom ponudom, rekao
je. Mislili ste da to ne mislim ozbiljno? Ja uvek mislim
ono to kaem.
Rekla sam da nisam elela da doem u grad jer sam se
plaila da ne sretnem Meri.
Zato to nisam bila na njenoj predstavi.
U redu, ako ete svoj ivot da prilagodite njoj,
odgovorio je.
Meni je bio isti kao i proli put. Odresci od svinjetine,
instant pire, kukuruz iz konzerve umesto graka. Ovoga
puta mi je dozvolio da mu pomognem u kuhinji, ak me
je zamolio da postavim sto.
Tako biste mogli da nauite gde ta stoji. Raspored je,
verujem, prilino logian.
To je znailo da mogu da ga posmatram dok se petlja
oko tednjaka. Lakoa njegove koncentracije,
ekonominost pokreta, od svega toga me je neprestano
podilazilo ushienje.
Upravo smo poeli da jedemo, kada neko pokuca na
vrata. On ustade i otkljua bravu, kada unutra ulete Meri.
Nosila je kartonsku kutiju, koju je poloila na sto.
Onda je zbacila sa sebe kaput, da mi pokae crveno-uti
kostim koji je nosila.
Srean vam Dan zaljubljenih, ree ona. Niste doli
na moju predstavu, pa sam reila da predstavu donesem
kod vas.
Stala je na jednu nogu, da bi utnula izmu sa druge, a
onda je to isto uradila sa drugom izmom. Odgurala ih je
od sebe i poela da se epuri oko stola i istovremeno peva,
tugaljivim, ali energinim mladalakim glasom:
64

Zovem se Mali Bour
Dragi mali Bour,
Mada ne znam zato.
I dalje me zovu Bour
Siroti mali Bour
Slatki mali Bour...
Doktor je ustao jo pre nego to je ona zapevala. Stajao
je pored tednjaka i ribao tiganju kojem je ispekao odreske
od svinjetine.
Aplaudirala sam joj i rekla: Kakav predivan kostim.
Zaista je bio predivan. Crvena suknja, svetlouta
podsuknja, lepravo bela kecelja, izvezena kouljica.
Moja mama ju je saila.
Je l ona i vezla koulju?
Naravno. Bila je budna do etiri ujutru, da zavri
kostim na dan priredbe.
Vrtela se u krug i skakutala da ga pokae sa svih
strana. Posue sa polica je zazveketalo. Jo vie sam joj
tapala. Obe smo elele samo jedno. Da se doktor okrene i
prestane da nas ignorie. Da prozbori barem jednu utivu
re, makar i mrzovoljno.
A vid sad ovo, ree Meri. Za Dan zaljubljenih.
Rascepila je kartonsku kutiju i pokazala kolaie, iseene
u obliku srca, sa tamnocrvenom glazurom.
Predivni su, rekoh i Meri nastavi da poskakuje:
Ja sam kapetan Haljetka,
Kapetan pravi, neg ta.
A ti si vrlo, vrlo dobar, neka svako zna
Da posada je moja najbolja.
Doktor se konano okrenuo i ona mu je salutirala.
U redu, ree on. Dosta za danas.
Ona se pravila da ga ne vidi:
65

Triput ura, i jedanput jo
Za neustraivog kapetana
Haljetka...
Rekao sam da je bilo dosta.
Za kapetana Haljetka...
Meri. Mi sada veeramo. A ti nisi pozvana. Da li ti to
razume? Nisi pozvana.
Konano je uutala. Ali na kratko.
Dobro, onda uaa za tebe. Nisi bio fin.
I ovi kolaii ti uopte nisu potrebni. Na dobrom si
putu da se ugoji kao prasica.
Lice joj se podnadulo kao da e da zaplae, ali je
umesto toga rekla: Ha, ko mi to kae. Tebi je jedno oko
razroko.
Dosta.
E, sam si to traio.
Doktor podie njene izme i stavi ih pred Meri.
Obuj se.
Ona je to i uinila, s oima punih suza, dok joj je nos
curio. Disala je na sav glas. On uze njen kaput, ali joj nije
pomagao dok je ona mlatila rukama kako bi pronala
rukave i zakopala se.
U redu. Reci, kako si dola ovde?
Nije htela da mu odgovori.
Peice, je li? Pa, mogao bih da te odvezem kui. Da ne
bi upala u neki smet i smrzla se iz samosaaljenja.
Nisam rekla ni re. Meri me nije nijednom pogledala.
Trenutak je bio previe okantan da bismo se pozdravile.
Kada sam ga ula kako pali automobil, poela sam da
spremam sto. Nismo stigli do deserta, koji je opet trebalo
da bude pita s jabukama. Moda on nije znao za neku
drugu, ali je sve to bilo iz pekare.
Uzela sam jedan kolai u obliku srca i pojela ga.
Glazura je bila odvratno slatka. Nikakvog ukusa, ni na
66

borovnicu, ni na vinju, samo eer i crvena boja za
kolae. Pojela sam jo jedan, i jo jedan.
Znala sam da je trebalo da se makar pozdravimo. Da
je trebalo da joj zahvalim na kolaima. Ali to ne bi nita
promenilo. Ne bi to nita promenilo, govorila sam sebi.
Predstava nije bila upuena meni. Ili je tek mali njen deo
bio za mene.
Bio je brutalan. Prenerazila sam se koliko je bio
brutalan. Prema nekom tako sirotom. Ali on je to uinio
zbog mene, na neki nain. Da mu ne bi skratili vreme koje
e provesti sa mnom. Laskala mi je ta pomisao, i bilo me
je sramota to mi to laska. Nisam znala ta da mu kaem
kada se vrati.
On nije ni hteo bilo ta da kaem. Odveo me je u
krevet. Da li je sve vreme tako stajalo u njegovim
kartama, ili je to bilo iznenaenje kako za njega, tako i za
mene? No, makar to to sam bila devica za njega nije bilo
neoekivano pripremio je pekir i kondom i bio je
uporan i iao je lagano, to je sporije mogao. Moja strast
nas je oboje podjednako iznenadila.
Stvarno hou da te oenim, rekao mi je.
Pre nego to me je odvezao nazad, pobacao je kolaie
u sneg, sve ta crvena srca, da nahrani ptice.
Sve smo se dogovorili. Naa veridba re koju je on
izgovarao s izvesnim oprezom ticala se samo nas i
nikoga vie. Venanje e se odrati kada bude uspeo da
dobije nekoliko slobodnih dana. Bie svedeno na puku
ceremoniju venanja, rekao je. Od mene oekuje da ne
obavetavam rodbinu. Trebalo bi da shvatim da on nije
spreman da podnese ceremoniju koja se izvodi u
prisustvu drugih, sa ijim nazorima se on ne slae i koji bi
nam se samo priglupo podsmevali.
Takoe ne podnosi ni prstenje sa dijamantima. Rekla
sam mu da takav nikada nisam elela, to je bila istina jer
67

o tome nikada nisam razmiljala. On je rekao da je to
odlino. Znao je da ja nisam od onih konvencionalnih
idiotkinja.
Bolje bi bilo da vie ne veeramo zajedno, rekao je, ne
samo zbog onoga to bi ljudi mogli da priaju o nama,
nego i zato to je teko obezbediti dovoljno mesa za dvoje
ljudi sa bonovima za hranu za jednu osobu. Moje bonove
nije mogao da iskoristi, poto su bili predati u kuhinju u
kojoj je radila Merina majka im sam poela da radim u
sanatorijumu.
Bolje bi bilo da ne privlaimo panju.
Naravno, svi su sumnjali da se neto zbiva. Starije
sestre su postale srdane, ak bi mi i glavna sestra uputila
bolni osmejak. Poela sam da se doterujem, skromno,
skoro bez svesne namere. Odavala bih se sanjarenju,
barunasto nepokretna, oborenih oiju. Nije mi bilo jasno
da me starije ene pomno posmatraju da vide kojim
pravcem e krenuti naa prisnost, kako bi na vreme
zauzele stav pravednika ako doktor rei da me se otarasi.
Bolniarke su svim srcem bila na mojoj strani,
zadirkivale su me da su mi u olji aja videle burmu.
Mesec mart iza bolnikih vrata bee tmuran i
prometan. Najgori mesec u godini, govorile su bolniarke.
Iz nekog razloga, ljudi bi uvrteli sebi u glavu da ba tada
umru, poto su pregurali napad zime. Ako se neko dete
ne bi pojavilo na asu, nisam znala da li je dolo do
naglog pogoranja ili su ga ostavili da lei u krevetu zbog
sumnje da se prehladilo.
Dolo je, meutim, vreme da doktor ispuni izvesne
dogovore. Jednoga dana mi je ispod vrata gurnuo cedulju,
s porukom da budem spremna do prve nedelje aprila.
Tada e moi da nae nekoliko slobodnih dana, osim ako
ne nastupi neka prava kriza.
Idemo u Hantsvil.
68

Hantsvil naa ifra za venanje.
Ponela sam zelenu haljinu od krepa, hemijski opranu i
paljivo poslaganu u koferu. Pretpostavljam da u morati
da se presvuem u enskom toaletu. Pored puta, gledam
ima li ranog poljskog cvea, od kojeg bih mogla da
napravim buket. Da li bi se on sloio da imam buket? Ali
prerano je ak i za neven. Nita se ne vidi, osim mravih
omorika i ostrvaca kleke i movara. A kod ukrtanja
puteva, haos od razbacanih stena koje su mi ovde postale
poznate krvavocrvenog eleza i zakoenih grebena
granita.
Radio u automobilu je ukljuen, svira trijumfalnu
muziku jer saveznici steu obru oko Berlina. Doktor kae
da oni usporavaju kako bi pustili Ruse da uu prvi. Kae
da e im biti ao zbog toga.
Poto smo daleko od Amundsena, otkrivam da mogu
da ga zovem Alister. Ovo je najdua vonja otkako smo
zajedno, i uzbuuju me to muko ignorisanje mog
prisustva za koje znam da se brzo moe pretvoriti u
svoju suprotnost i njegova vozaka vetina. Ushiuje me
to je on hirurg, mada to nikad ne bih priznala. U ovom
trenutku, verujem da bih zbog njega legla u bilo koju
movaru ili blatnjavu jazbinu ili bih dala da mi prignjei
kimu o bilo koju stenu pored puta, ako bi zatraio od
mene bliski susret. Takoe znam i da bi ta oseanja
trebalo da zadrim za sebe.
Okreem se budunosti. Kada stignemo u Hantsvil,
oekujem da emo nai svetenika i stajati jedno pored
drugog usred salona, nekog umereno otmenog salona, u
kakvim sam itav ivot sedela.
Ali, kada stignemo, otkrivam da postoje i drugi naini
da se obavi venanje, i da moj mladoenja gaji jo jednu
odbojnost, za koju nisam znala. Ne eli da ima nikakva
posla sa svetenicima. U gradskoj kui u Hantsvilu,
popunjavamo formulare u kojima izjavljujemo da nismo
69

oenjeni/udati i zakazujemo venanje pred matiarom.
Vreme je ruka. Alister staje ispred restorana, koji bi
mogao biti bliski roak kafeteriji u Amundsenu.
Je l ovaj odgovara?
Ali, pogledavi u moje lice, i on menja miljenje.
Ne? U redu.
Na kraju, ruamo u prohladnoj gostinskoj sobi nekog
otmenog starog pansiona ispred kojeg stoji reklama za
piletinu. Tanjiri su ledeno hladni, nema drugih gostiju,
nema muzike sa radija, uje se jedino zveckanje naih
escajga dok pokuavamo da raereimo ilavo pile.
Sigurna sam da misli kako bismo moda bolje proli u
restoranu koji je najpre predloio.
Ipak, imam petlje da pitam za toalet i tamo, u jo
hladnijoj prostoriji nego to je ona u kojoj jedemo, vadim
zelenu haljinu i oblaim je, popravljam minku i
nametam kosu.
Kada izaem odatle, Alister ustaje da me pozdravi,
smeje se i stee mi ruku, govori kako sam lepa.
Ukoeno se vraamo u automobil, drimo se za ruke.
On mi otvara vrata, obilazi okolo i seda za volan, nameta
se, pali motor, a onda ga gasi.
Automobil je parkiran ispred neke gvoare. Lopate
za ienje snega se prodaju upola cene. Jo uvek stoji
natpis da vre usluno otrenje klizaljki.
Sa druge strane ulice je drvena kua, ofarbana
masnom utom bojom. Stepenici ispred ulaznih vrata
deluju klimavo, a preko samih vrata su zakucane dve
daske, u obliku slova X.
Ispred Alisterovog automobila je parkiran kamion,
predratni model, nogostup i branike mu izjeda ra. Iz
gvoare izlazi ovek u kombinezonu i penje se u
kamion. Motor najpre breke, pa klopara i poskakuje u
mestu, a zatim kamion odlazi. Sada se na njegovo mesto
70

parkira kamion sa imenom gvoare. Izgleda da nema
dovoljno prostora. Voza izlazi iz njega, prilazi
automobilu i kuca Alisteru u prozor. Alister je iznenaen
da nije tako iskreno govorio, primetio bi problem. On
sputa prozor i ovek ga pita da li smo se tu parkirali jer
planiramo kupovinu u prodavnici. Ako ne, da li bismo
mogli da se pomerimo na drugo mesto?
Mi upravo odlazimo, kae Alister, ovek koji sedi
pored mene i koji je nameravao da me oeni, ali sada to
vie ne planira. Mi upravo odlazimo.
Mi. Rekao je mi. Na trenutak, uivam u toj rei.
Onda mislim, to je poslednji put. Poslednji put da budem
obuhvaena njegovim mi.
Nije bitno to mi, nije to ono to mi je predoilo
istinu. Vie njegov drugarski ton razgovora sa vozaem,
njegovo mirno i razumno izvinjavanje. Skoro elim da se
vrati onome to je malopre govorio, dok jo nije primetio
da kamion pokuava da se uparkira. To to je govorio
bee grozno, ali se barem u stisku volana, u tom stisku i
rasejanom pogledu i glasu nasluivao bol. ta god da je
govorio, dopiralo je iz iste one dubine iz koje je govorio
dok smo zajedno bili u krevetu. Ali posle razgovora sa
onim ovekom, to se izgubilo. On podie prozor i panju
usmerava prema automobilu, ide u rikverc i pomera ga
tako da se ne dodirne sa kamionom, kao da nema vie ta
da se kae, ili preduzme.
Ne mogu, rekao je.
Ne moe dalje.
Ne moe to da objasni.
Osea jedino da bi to bila greka.
Pada mi na pamet da vie nikada neu moi da
pogledam u zaobljeno S, kao na reklami za otrenje
klizaljki, ili u daske unakrst zakucane preko vrata ute
kue, a da ne ujem njegov glas.
Odveu te do stanice. Kupiu ti kartu za Toronto.
71

Siguran sam da predvee ima neki voz za Toronto.
Izmisliu neki verovatni izgovor i poslau ti stvari. Dae
mi adresu u Torontu. Mislim da je nisam sauvao. Da, i
napisau ti pismo preporuke. Odlino si radila posao.
Ionako ne bi zavrila polugodite nisam stigao da ti
kaem da e decu premestiti u drugi sanatorijum. Bie
velikih promena.
Novi ton u njegovom glasu, skoro bezbrian. Ton
olakanja. Pokuava da ga zadri, da ne malaksa preda
mnom.
Posmatram ulice. Kao da me odvode na vlastito
pogubljenje. Ne jo. Jo malo. Jo malo ujem njegov glas
po poslednji put. Jo malo.
On ne mora da pita kuda se ide za stanicu. Pitam ga
naglas da li je i druge devojke na ovakav nain ispratio.
Ne budi takva, kae.
Sa svakim skretanjem, kao da mi sve vie skrauje
ivot.
U pet popodne ima voz za Toronto. ekam u
automobilu, dok on stoji u redu. Vraa se s kartom u ruci,
i razigranog koraka, ini mi se. Mora da je to shvatio, jer u
blizini automobila poprima ozbiljniji izraz.
Unutra je fino i toplo. Ima i toalet za dame.
Otvara mi vrata.
ta misli, da te saekam i otpratim? Moda negde
ima da se pojede pristojna pita. Ruak je ionako bio
grozan.
Trzam se na ove rei. Izlazim iz automobila i idem
ispred njega, u stanicu. On upire prstom u ensku
ekaonicu. Podie obrve i pokuava da se poslednji put
naali.
Ko zna, moda e kasnije misliti da ti je ovo bio
jedan od najsrenijih dana u ivotu.
Biram klupu sa koje se vidi ulaz u stanicu. Da bih
72

mogla da ga ugledam ako se bude vratio. Moda e mi
rei da je sve to bila ala. Ili iskuavanje, kao u nekoj
srednjovekovnoj drami. Ili da nije imao srca da mi to
uradi. Da se vraao autoputem i ugledao bledu prolenu
svetlost na stenama, koje smo pre nekoliko sati zajedno
posmatrali. Da se zapanjio kada je shvatio svoju ludost,
okrenuo se i najveom brzinom se vratio.
Proi e jo najmanje sat vremena pre nego to voz za
Toronto ue u stanicu, ali jedva opaam kako protie
vreme. Jo uvek mi umom kolaju fantazije. Ukrcavam se u
voz kao da su mi lanci lancima vezani. Pripijam lice uz
prozor, gledam na peron dok pitaljka svira polazak. Nije
jo kasno da iskoim iz voza. Da iskoim u slobodu i
otrim iz stanice na ulicu, gde je on upravo parkirao
automobil, skakue uz stepenice i razmilja: samo da ne
zakasnim, samo da na zakasnim.
Trim mu u susret. Samo da ne zakasnim.
Stvara se pometnja meu putnicima, deru se i
dovikuju, itavo jato novopridolih putnika se gura meu
seditima. Srednjokolke u sportskoj opremi dobacuju
podrugljive primedbe. Kondukter je nezadovoljan,
pouruje ih da to pre zauzmu sedita.
Jedna od njih moda najglasnija jeste Meri.
Okreem glavu i vie ne gledam u njih.
Ali ona je stvarno tu, vie moje ime, eli da zna gde
sam bila.
Da posetim prijateljicu, kaem joj.
Uz tresak seda pored mene i pria mi o koarkakoj
utakmici protiv Hantsvila. Ludilo. Ali su izgubile.
Ba su nas ispraile?, uzvikuje ona, toboe
oduevljeno, dok se ostale kikou i cere. Spominje
rezultat, koji je zaista zaprepaujui.
Stvarno si se doterala, kae ona. Ali nije mnogo
radoznala, prihvata moje objanjenje bez posebnog
interesovanja.
73

Nije ni primetila kada joj kaem da idem u Toronto da
vidim babu i dedu. Ni rei o Alisteru. ak ni one rune.
Nije to zaboravila. itavu tu scenu je negde uredno
pohranila, zajedno sa ostalim bivim sopstvima. Ili je ona,
moda, stvarno od onih osoba koje tako lakomisleno
podnose ponienja.
Sada sam joj zahvalna, iako u tom trenutku nisam bila
sposobna da to osetim. Da sam bila sama, ta bih uradila
kada bi voz stao u Amundsenu? Izala iz njega, otrala
njegovoj kui, da mi objasni zato, zato. Zauvek bi me
pekla takva sramota.
Stajanje u Amundsenu bee jedva dovoljno da se
okupi tim, a kondukter ih je upozoravao da ako ne izau,
zavrie u Torontu.
Godinama sam zamiljala kako u ga sluajno sresti.
ivela sam i jo uvek ivim u Torontu. Izgleda da pre ili
kasnije svako dospe u taj grad, barem na neko vreme.
Posle vie od deset godina, to se konano desilo. Dok
smo prelazili prometnu ulicu, u kojoj nismo mogli ak ni
da usporimo i zastanemo. Dok smo ili u suprotnim
smerovima. Dok smo u isto vreme zaprepaeno zurili u
naa, zubom vremena naeta lica.
Kako si?, viknuo mi je, a ja sam odgovorila: Dobro
sam. I onda sam jo dodala: Srena sam.
To je bila tek delimina istina, u to vreme. Imala sam
prepirku sa muem oko plaanja duga koje je napravilo
njegovo dete iz prethodnog braka. Tog popodneva sam
ila na predstavu u Umetniku galeriju, kako bi mi se
mozak malo opustio.
Odlino, doviknuo mi je jo jednom.
Jo uvek mi se ini da smo mogli da izaemo iz te
gomile, da smo za tren oka mogli da budemo zajedno. Ali
je takoe bilo izvesno da bi nam se potom pravci razili,
kao to se i desilo.
Kada sam prela na drugu stranu ulice, nije bilo ni
74

dozivanja poslednjim dahom, ni ruke na ramenu. Samo
mi je sinulo seanje kako su mu se kapci jednog oka ire
otvarali od drugog. Bee to levo oko, uvek levo, koliko se
seam. Tada bi uvek izgledao neobino, kao da se prenuo
zbog neega, i zaudio, kao da mu je na pamet palo neto
ludaki i nemogue, zbog ega je na ivici da prsne u
smeh.
To je bilo sve. Produila sam kui.
Imala sam isti oseaj kao i kada sam naputala
Amundsen. Voz me je odvlaio, u neverici. U ljubavi se,
oigledno, nita ne menja.
(Sa engleskog preveo Predrag aponja)
objavljena 2012.
75

LICE
Ubeen sam da me je otac pogledao da me je stvarno
video samo jedanput. Posle toga, znao je sa ime ima
posla.
U ta vremena, oeve nisu putali u blistave sale u
kojima su se raale bebe, niti u sobe sa enama koje e
uskoro da se porode, dok u sebi priguuju jecaje ili pate
na sav glas. Oevi bi pogledali majke tek kada bi njih,
oprane, svesne i uukane u ebad pastelnih boja,
premestili u bolnike sobe ili u privatne boksove. Moja
majka je leala u privatnom boksu, kao to je i dolikovalo
njenom statusu u gradu, iz ega se, zapravo, jasno videlo
kako e stvari da proizau.
Ne znam da li je otac video majku pre nego to je stao
ispred prozora porodilita kada me je prvi put pogledao,
ili je to bilo posle toga. Pre mi se ini da je to bilo posle
toga, te da je ona uvi njegove korake pred vratima u
njima osetila bes, iako jo uvek nije znala ta ga je
izazvalo. Jer ipak, rodila mu je sina, a to je valjda elja
svakog mukarca.
Znam ta je on tada rekao. Ili ta mi je ona rekla da joj
je on rekao.
Ha, izgleda kao pare digerice.
I potom: Ne mora se truditi da to nosi kui.
S jedne strane, lice mi je bilo i jo uvek jeste
normalno. itavo telo mi je bilo normalno, od stopala do
ramena. Bio sam dugaak pedeset i jedan i po centimetar,
a teak tri kilograma i eststo pedeset grama. Krupan
deai, svetlije puti, iako mi je koa verovatno jo uvek
bila pomalo crvenkasta od nedavnog putovanja.
Moj mlade na roenju nije bio crvene, ve purpurne
boje. U ranom detinjstvu je bio tamniji, ali je neto
76

izbledeo to sam vie stario, iako nikada toliko da postane
nebitan, da prestane da bude prva stvar koju ljudi na
meni zapaze, na samoj glavi, da prestane da okira one
koji mi prilaze sa leve strane. Izgledam kao da je neko na
mene prosuo sok od groa, poprskao me snanim
pljuskom koji se pretvara u kapljice tek kada doe do
potiljka. I koji prilino zaobilazi nos, okrznuvi pri tom
kapak.
Zbog njega ti beonjae izgledaju tako ljupko i jasno,
bee jedan od idiotskih izgovora koji bi mi majka
upuivala, u nadi da e mi to pomoi da se divim sebi, a
koji sam morao da joj oprostim. I neto udno se desilo.
Skoro da sam joj poverovao, onako zatien od svega.
Naravno, otac nije mogao da sprei moj dolazak kui.
Naravno i da je moje prisustvo i postojanje stvorilo
monstruozni razdor meu roditeljima. Iako mi je teko da
poverujem kako meu njima nikada nije bilo nekakvog
razdora, neke vrste nerazumevanja ili, barem, hladnog
razoarenja.
Otac je bio sin neobrazovanog preduzetnika koji je
najpre posedovao tavionicu koe, a kasnije i fabriku
rukavica. Tokom dvadesetog veka prosperitet je opadao,
ali je velika kua moga dede jo uvek dostojanstveno
stajala, kao i kuvar i batovan koji su kod njega radili.
Otac je upisao koled, ulanio se u bratstvo, dobro se
istutnjao, kako se tada govorilo, i potom stupio u slubu
kod osiguravajue kue kada je fabrika rukavica
bankrotirala. U gradu je bio popularan isto kao i na
koledu. Dobar igra golfa, izvrstan jedriliar. (Nisam
spomenuo da smo stanovali na litici iznad jezera Hjuron,
u viktorijanskoj kui koja je gledala na zalazak sunca).
Kod kue, najivopisnija osobina oca bila je
sposobnost da mrzi i prezire. Ta dva glagola esto idu
ruku pod ruku. Mrzeo je i prezirao odreenu vrstu hrane,
marke automobila, muziku, naine govora i oblaenja,
77

voditelje aljivih emisija na radiju, a kasnije i televizijske
voditelje, zajedno sa uobiajenim asortimanom rasa i
klasa koje je u njegovo vreme bilo sasvim uobiajeno
mrzeti i prezirati (mada ne ba tako duboko kao on). U
stvari, njegovom miljenju bi se u gradu retko kada
suprotstavljao neko od njegovih drugova sa jedrenja ili od
stare brae. Mislim da je ta njegova naglost raala
nelagodu, koja se skoro izjednaavala sa divljenjem.
Svakome skree u brk. To su govorili za njega.
Naravno, neko poput mene je za njega bio uvreda sa
kojom se suoava svaki put kada otvori vrata.
Dorukovao je sam i nije ruao kod kue. Majka je jela sa
mnom doruak i ruak, kao i jedan deo veere, a onda bi
otila kod njega. Na kraju sam uvideo da je i oko ovoga
postojala neka vrsta sukoba, te da je zato sedela sa mnom
i potom odlazila da jede kod njega.
Jasno je da njihov brak nisam inio nimalo
snoljivijim.
A kako su se njih dvoje uopte zdruili? Ona nije ila
na koled; morala je da pozajmi novac kako bi pohaala
uiteljsku kolu. Bojala se jedrenja, nespretno je igrala
golf, a ako je ikada bila lepa, kao to su mi govorili neki
ljudi (takav sud je teko doneti kada je u pitanju vaa
majka), njena lepota nije ba bila od one vrste kakvoj bi se
divio otac. Za izvesne ene je govorio da obaraju s
nogu, a u starosti je takve radije nazivao lutkicama.
Majka nije stavljala ru na usne, brushalteri joj nisu isticali
grudi, kosa joj je bila vrsto svezana u punu koja je
naglaavala irinu njenog belog ela. Njena odea je
kaskala za modom, izgledala je bezlino i dostojanstveno.
ovek bi je mogao zamisliti kako nosi nisku od finih
bisera, mada mi se ini da to na njoj nikada nisam video.
Ono to pokuavam da kaem jeste to da sam moda
upravo ja bio onaj blagosloveni izgovor koji im je podario
gotov povod za svau, nereivi problem koji ih je
78

podsetio na njihove prirodne razlike, zbog koga bi,
zapravo, istog trena postajali oputeniji. Tokom svih tih
godina koje sam proveo u naem gradu, nisam upoznao
nikoga ko je bio razveden, tako da su sigurno postojali i
drugi parovi koji su iveli u istoj kui, a vodili odvojene
ivote, drugi mukarci i ene koji su prihvatili injenicu
da se izvesne rei i dela nikada ne mogu oprostiti, da
postoje granice koje se ne mogu sruiti.
U ovakvoj prii ne iznenauje da je otac previe pio i
puio kao, uostalom, i veina njegovih prijatelja, u
kakvoj god da su bili situaciji. U pedesetim godinama je
doiveo log i umro je posle nekoliko meseci provedenih
u krevetu. Takoe ne iznenauje ni to to ga je majka sve
vreme negovala kod kue, dok ju je on, umesto da bude
nean i zahvalan, nazivao pogrdnim imenima, glasom
ogrubelim od nesree, ali za nju dovoljno razgovetnim.
inilo se da je time bio prilino zadovoljan.
Na sahrani mi je jedna sedokosa ena rekla: Vaa
majka je prava svetica. Istoga trenutka sam je zamrzeo.
U to vreme sam bio na drugoj godini koleda. Nisam se
pridruio bratstvu moga oca, niti sam bio pozvan meu
njih. Moji prijatelji su planirali da budu pisci i glumci, bili
su to sve sami mudrijai, posveenici dokolice, otri
kritiari drutva i novoroeni ateisti. Ja nisam imao
potovanja prema ljudima koji su se ponaali kao sveci.
Istinu govorei, to je cilj kojem ni moja majka nije teila.
Toliko je bila daleko od svake pobonosti da me nikada
nije zamolila, kada bih se vratio sa svojih putovanja, da
odem kod oca i pokuam da se pomirim s njim. Nije ona
bila blesava.
Meni je bila posveena mislim da je to prava re,
iako je ni ona ni ja nikada ne bismo upotrebili dok
nisam napunio devet godina. Lino me je poduavala.
Onda me je poslala u kolu. Ovo zvui kao recept za
katastrofu iznenada baciti razmaenog deaka sa
79

ljubiastim licem meu zadirkivanja i okrutne nasrtaje
mladih divljaka. Ali meni nije bilo loe, i do dana
dananjeg nisam siguran kako je to bilo mogue. Bio sam
visok i snaan za svoje godine, to je moglo da bude od
pomoi. Mada mi se ini da je atmosfera u naoj kui,
klima zlovolje, surovosti i odvratnosti koja je dopirala od
esto odsutnog oca, svako drugo mesto morala da uini
normalnim, pa ak i prijatnim. Nije se radilo o tome da je
neko pokuavao da prema meni bude fin. Dobio sam i
ime Groani. Ali skoro svako je imao podrugljivi
nadimak deak kome su toliko smrdele noge da mu nije
pomagalo ni svakodnevno pranje, veselo je nosio
nadimak Tvor. I ja sam pristao na svoj. Majci sam pisao
komina pisma, a ona mi je slinim tonom odgovarala,
aljivo opisujui dogaaje u gradu i crkvi nezaboravan
joj je opis svae oko pravog naina kako treba sei
sendvie za ajanku a uspevala je i da duhovito, bez
imalo gorine, spomene oca, koga je nazivala Njegovom
Visou.
U ovom opisu, oca sam predstavio kao zver, a majku
kao spasiteljicu i zatitnicu, to je, verujem, bila istina. No,
ak i pre nego to sam krenuo u kolu, oni nisu bili jedini
ljudi u mojoj prii, a atmosfera u kui nije bila jedina koju
sam poznavao. Velika drama mog ivota, kako sam o njoj
mislio, ukljuivala je jo nekoga.
Velika drama. Sramota me je to sam to napisao.
Pitam se da li ta fraza zvui jeftino i satirino, ili pre kao
dosadno preuveliavanje samoga sebe. Ali tada pomislim,
nije li za mene normalno da sagledavam ivot na takav
nain, uzme li se u obzir kakav sam ivot odabrao?
Postao sam glumac. Da li je to iznenaenje? Naravno,
u koledu sam se druio sa ljudima koji su bili aktivni u
pozoritu, a na poslednjoj godini studija sam ak reirao
jednu predstavu. Uvek je kolala dosetka, koja je poticala
od mene, da glumim tako to sam na pozornici uvek
80

okrenut neobeleenom stranom lica prema gledalitu, a
po potrebi hodam unatrake. No, takvi drastini manevri
mi nikada nisu bili potrebni.
U to vreme su se na nacionalnom radiju redovno
izvodile radio drame, a nedeljom uvee je program bio
naroito ambiciozan. Emitovale su se adaptacije romana.
ekspir. Ibzen. Moj glas je bio prirodno prilagodljiv, a uz
malo treninga se dodatno popravio. Najpre sam dobijao
sporedne uloge. U doba kada je televizija itav taj posao
gurnula u zapeak, pojavljivao sam se na radiju skoro
svake nedelje, a moje ime je bilo poznato vernoj publici,
koliko god mala ona bila.
Kada vie nisam nastupao u radio dramama, glas me
je jo uvek dobro sluio, tako da sam mogao dobiti posao
spikera, najpre u Vinipegu, a potom u Torontu. Poslednjih
dvadeset godina radne karijere, bio sam voditelj muzikih
emisija eklektinog sadraja, koje su se emitovale radnim
danima popodne. Nisam birao muziku, kao to bi
pomislila veina ljudi. Moje poznavanje muzike je
ogranieno. Ali uspeo sam da od sebe stvorim prijatnu i
pomalo neobinu radijsku linost. U emisiju je stizalo
mnogo pisama od slualaca. Pisali su nam iz starakih
domova i domova za slepe, ljudi koji su poslovno
prevaljivali velike, montone razdaljine i domaice koje su
dane provodile u kuvanju i peglanju, farmeri u
traktorskim kabinama koji su nas sluali ili drljaama
prelazili iroka prostranstva njiva. Iz itave zemlje.
Kada sam konano otiao u penziju, stizale su laskave
izjave ljudi koji su govorili da se oseaju kao da su
izgubili bliskog prijatelja ili lana porodice. Time su
mislili da im je pet dana nedeljno izvesna koliina
vremena bila pouzdano ispunjena. Nikada nisu bili
iznevereni, zbog ega su bili istinski, do stida zahvalni.
Morao sam paziti da se ne zagrcnem od plaa dok sam u
etru itao njihova pisma.
81

Ipak, seanje na program i mene je brzo izbledelo.
Privrenu publiku su privukle nove emisije. Sa poslom
sam napravio potpuni raskid, odbivi da vodim
dobrotvorne aukcije ili drim nostalgine govore.
Nekoliko godina pre toga mi je umrla majka u dubokoj
starosti, ali porodinu kuu nisam prodao, nego sam je
izdavao. Sada sam se spremao da je prodam, tako da sam
dao otkaz podstanarima. Odluio sam da se nastanim u
njoj im se dovede u red to mesto, a pogotovo okolni vrt.
Kao odrastao ovek, nisam bio usamljen. Imao sam
prijatelje. Takoe i ene. Pojedine ene se specijalizuju za
mukarce za koje misle da im nedostaje hrabrosti i eljno
trae takve da se s njima zabavljaju kako bi sebi pokazale
da su velikodune. uvao sam se takvih ena. ena s
kojom sam tih godina bio u najprisnijim odnosima radila
je na portirnici radio stanice. Bila je to fina i razborita
osoba, ostavljena sa etvoro dece. Bilo je nagovetaja da
emo poeti da ivimo zajedno, im se deca odvoje od
njene ruke. Ali najmlae dete je bila erka, koja je uspela
da rodi svoje dete, a da ne napusti majin dom, tako da su
moja oekivanja iezla, zajedno sa naom vezom. Kada
sam se penzionisao, popriao sam s njom telefonom i
preselio se u svoju staru kuu. Pozvao sam je u posetu. A
onda mi je iznenada objavila da se udaje i seli u Irsku.
Toliko me je to pogodilo da nisam ni upitao da li e
povesti sa sobom erku i bebu.
***
Vrt je u velikom neredu. Razgranato staro bunje
meu korovom; izreckani listovi, vei od kiobrana,
oznaavaju leju rabarbare; pet-est stabala jabuka, sa
sitnim crvljivim plodovima od sorte ije sam ime
zaboravio. Komadii vrta koje sam raskrio deluju
82

sreeno, ali pored njih stoji malo brdo od naslaganog
korova i ikare. Koje se mora odvesti sa imanja, o mom
troku. U mestu vie nije dozvoljeno paljenje smea.
O tom vrtu se starao batovan po imenu Pit.
Zaboravio sam mu prezime. Za sobom je vukao nogu, a
glava mu je bila nakrivljena na stranu. Ne znam da li je
imao neku nezgodu ili je preleao log. Radio je polako,
ali marljivo, i uvek je, manje ili vie, bio neraspoloen.
Majka mu se obraala tiho i sa potovanjem, ali je on
njene ideje za leje cvea smatrao loim. A ja mu se nisam
dopadao jer sam stalno vozio tricikl tamo gde ne bi
trebalo, i zato to je verovatno znao da ga iza lea zovem
Sniki Pit
v
. Ne znam odakle mi ideja za to. Da li sam to
proitao u nekom kominom stripu?
Upravo sam se setio da je postojao jo jedan razlog za
njegovo srdito gunanje svaki put kada bi me video.
udno mi je da na to nisam ranije pomislio. Obojica smo
imali telesnu manu, bili smo rtve fizike zle kobi.
Pomislili biste da to ljude zdruuje, ali se esto deava
upravo suprotno. Obojica smo podseali jedan drugoga
na neto to bismo radije zaboravili.
Ali nisam siguran da je to i kod mene bio sluaj. Majka
je tako vodila brigu da najvei deo vremena nisam bio ni
svestan svog stanja. Tvrdila je da mi dri asove kod kue
jer imam osetljiva plua, pa eli da me zatiti od nasrtaja
klica u koli. Ne znam da li je u to iko poverovao osim
mene. A to se tie oevog neprijateljstva, koje je
proimalo itavu kuu, ne verujem da sam bio izuzet od
njega.
Ovde moram rei, uz rizik da u poeti da se
ponavljam, kako mi se ini da je majka uradila pravu
stvar. Moja mana bi bila istaknuta u suvie mladom
uzrastu, bio bih proganjan i napadan od druge dece, i ne
bih imao gde da se sakrijem. Sada su stvari drugaije, a
dete pogoeno nekom manom, kao ja, u opasnosti je da
83

ga ugue preteranom brigom, a ne od zadirkivanja i
izolovanja od vrnjaka. No, ivot u tim vremenima je
veliki deo svoje energije, duha i folklora, kao to je majka
verovatno znala, crpeo iz iste pokvarenosti.
Do pre nekoliko decenija, a moda i vie, na naem
imanju je bila jo jedna zgrada, kolibica koja je Pitu sluila
kao spremite za alat i u koju su odlagane razliite stvari
kojima smo se nekada sluili, dok ne donesemo odluku
ta emo sa njima. Sruili smo je kada je Pit zamenjen
energinim mladim parom, Dini i Francom, koji su u
kamionu doveli svoju najsavremeniju opremu. Kasnije su
se oni posvetili uzgoju voa i povra, ali su njihovi
tinejderi ve bili dovoljno veliki da kose travu majka je
ionako izgubila interesovanje za bilo ta drugo.
Ali da se vratim zgradi (kako ja volim da zaobilazim
tu temu). Pre nego to je pretvorena u spremite za alat, u
njoj se stanovalo. Najpre je unutra iveo brani par
Belovih, koji su kod babe i dede radili kao kuvarica i
domaica, odnosno batovan i voza. Deda je imao
pakarda, ali nikada nije nauio da vozi. Kada sam se
rodio, nije vie bilo ni Belovih, ni pakarda, ali su tu
zgradu i dalje zvali koliba Belovih.
Dok sam bio dete, u njoj je nekoliko godina stanovala
ena po imenu aron Satls, zajedno sa erkom Nensi. U
grad se doselila sa suprugom, doktorom koji je upravo
zapoinjao lekarsku praksu, ali je umro godinu dana
kasnije od trovanja krvi. Ona je u gradu ostala sa bebom,
bez novca i, kao to se govorilo, bez ljudi. To je
verovatno trebalo da znai bez ljudi koji bi joj pomogli ili
koji bi joj se ponudili da je prime. Neko vreme je radila u
osiguravajuem drutvu kod moga oca i potom se
preselila u kolibu Belovih. Nisam siguran kada se to tano
desilo. Koliko je Nensi imala godina kada sam je
upoznao? Da li je imala samo tri godine? Ne, pre e biti
etiri. Bila je pola godine mlaa od mene. Ali ja se ne
84

seam kada su se uselili, ili kada je koliba bila prazna. U
to doba je bila okreena u prljavo ruiastu boju, a meni
se uvek inilo da je gospoa Satls tako htela, kao da nije
mogla iveti u drugaije ofarbanoj kui.
Naravno, zvao sam je gospoa Satls, iako sam znao
njeno ime, to esto nije bio sluaj sa ostalim odraslim
enama. U to vreme, aron je bilo retko i neobino ime. I
imalo je veze sa crkvenom himnom koju smo nedeljom
uili na veronauci, na koju me je majka slala jer su na nas
strogo pazili i nigde nisam mogao da se sakrijem. Pevali
smo himne ije su rei bile projektovane na platnu i
mislim da je veina nas, jo pre nego to smo nauili da
itamo, na osnovu njih stekla neku predstavu o
stihovima.
Pokraj senovitog potoka Siloamskog
Kako je sladak ljiljan to raste!
Kako je sladak dah rosnih rua
arona pored brega!
Ne verujem da je u uglu ekrana zaista stajala rua, ali
sam ipak video jednu vidim je jasno izbledelo
ruiaste boje, iju sam auru smesta preneo na ime aron.
Ovo ne znai da sam se zaljubio u aron Satls. Bio sam
i pre toga zaljubljen, tek to sam prohodao, u jednu
mukobanjastu devojicu po imenu Besi, koja me je u
parku izvukla iz kolica, stavila na ljuljaku i tako snano
zaljuljala da se umalo nisam prevrnuo. Kasnije sam bio
zaljubljen u majinu prijateljicu sa plianim reverima na
kaputu i glasom koji je, inilo se, odgovarao tom
materijalu. aron Satls nije bila tip ene u koji bih se
zaljubio. Glas joj nije bio mekan poput plia i nije se
trudila da me zabavi. Bila je visoka i veoma mrava za
jednu majku na njoj uopte nije bilo oblina. Kosa joj je
85

bila boje karamele, smea sa zlatnim krajevima, a za
vreme Drugog svetskog rata ona je jo uvek nosila kratko
podianu frizuru. Na usne je stavljala svetlocrveni ru u
debelom premazu, poput filmskih zvezda koje sam viao
na plakatima, a po kui je obino nosila kimono, na kojem
su bile naslikane neke blede ptice moda rode? ije su
me noge podseale na njene. Mnogo vremena je leala na
kauu i puila, a ponekad je, da bi zabavila nas ili sebe,
ispruila noge uvis i zamahnula, posle ega bi preko sobe,
jedna za drugom, poletele njene papue, lake poput pera.
Kada ne bi bila besna na nas, glas joj je bio promukao i
hrapav, ne ba neprijateljski, ali bez imalo nenosti,
razboritosti ili prekora. Gromko je odjekivao, ukazujui
na tugu kakvu sam i oekivao od jedne majke.
Hej, vas dva majmuneta, vikala je. Izaite napolje i
pustite me malo na miru.
Ve bi se smestila na kau, sa pepeljarom na stomaku,
dok smo mi gurali Nensine autie preko poda. Koliko
dugo je trebalo da traje mir koji je traila?
Ona i Nensi su se hranile bez nekog reda, a kada bi
ula u kuhinju da spremi obrok, nikada se nije vraala sa
kakaom ili krekerima od integralnog brana. Sa druge
strane, Nensi nije bilo zabranjeno da supu od povra,
gustu kao puding, grabi iz konzerve, ili da pirinane
pahuljice jede pravo iz kutije.
Da li je aron Satls bila ljubavnica moga oca, koji joj je
obezbedio posao i besplatno stanovanje u ruiastoj
kolibi?
Majka je o njoj govorila blagonaklono, neretko
spominjui tragediju koja ju je zadesila i smrt mladog
supruga. Svaki put bismo poslali sluavku da joj odnese
maline ili mlade krompirie, tek iskopane iz bate.
Naroito mi je ostalo u seanju kada smo joj doneli
graak, jo uvek vidim aron Satls kako lei na krevetu i
kaiprstom katapultira zrno uvis, uz rei: ta da radim s
86

ovim?
Skuvajte ih u vodi, pokuao sam da joj pomognem.
Nemoj zezati?
to se tie oca, nikada ga nisam zatekao kod nje.
Kasno je odlazio na posao, odakle bi se brzo vraao, kako
bi mogao da nastavi sa razliitim vrstama razonode.
Bilo je dana kada Nensina majka nije bila kod kue
nije bilo kimona na kauu tako da se moglo
pretpostaviti da tim danima ne pui, niti se izleava, nego
radi u oevoj kancelariji, tom legendarnom mestu koje
nikada nisam video i u kojem sigurno nisam bio
dobrodoao.
Tada bi u kuhinji kolibe sedela gospoa Kod, prilino
zlovoljna osoba, sluala sapunske opere na radiju i jela
sve to je bilo pri ruci. Nikada mi nije palo na pamet da je
majka mogla, poto smo Nensi i ja obino zajedno
provodili vreme, da se ponudi da pazi na nas dvoje, ili da
zamoli nau sluavku da to uini, kako ne bi morala da
unajmi gospou Kod.
Sada mi se ini da smo se nas dvoje igrali od jutra do
mraka. To je trajalo od moje pete, pa do osme i po godine.
Najvie smo se igrali napolju mora da je padala kia
onda kada smo boravili unutra i nervirali njenu majku.
Nismo smeli da se pribliavamo povrtnjaku i morali smo
se truditi da ne zgazimo leje sa cveem, ali smo se stalno
muvali oko okota sa malinama i pod zasadima jabuka na
neureenoj zemlji iza kolibe, na kojoj smo pravili
sklonita za sakrivanje od nemakih bombardera.
Zapravo, severno od naeg grada je bio poligon za
obuku i nad nama su stalno leteli pravi avioni. I zbog
svega to nas je podsealo na rat, odluili smo da Pita
pretvorimo ne samo u lokalnog neprijatelja, nego u
nacistu, a njegovu kosilicu u tenk. Ponekad bismo na
njega bacali jabuke sa drveta koje je sakrivalo na bivak.
Jednom prilikom se poalio majci i to nas je kotalo izleta
87

na plau.
Ona je esto s nama vodila na plau i Nensi. Ali ne na
onu sa vodenim toboganom, u blizini nae kue, do koje
se dolazilo sputanjem niz liticu, ve na jednu malu plau
do koje se stizalo automobilom, bez razuzdanih plivaa i
skijaa na vodi. tavie, oboje nas je nauila da plivamo.
Nensi se manje plaila od mene, bila je lakomislena, to
me je esto nerviralo, tako da sam je jednom zgrabio pred
nadiruim talasom i seo joj na glavu. Ona se utirala i
koprcala i konano izmigoljila na slobodu.
Nensi je devojica, grdila me je majka. Ona je
devojica i trebalo bi da se ponaa prema njoj kao prema
mlaoj sestri.
A ja sam upravo to i inio. Nisam je smatrao slabijom
od sebe. Sitnijom to da, ali je to ponekad umelo da bude
prednost. Kada bismo se verali uz drvee, mogla je da
poput majmuna visi sa grana koje mene ne bi izdrale. A
kada smo se jednom potukli, ujela me je za ruku kojom
sam je drao i poela da sisa krv. Tada su nas razdvojili,
pretpostavljam da je to bilo na nedelju dana, ali nai mrki
pogledi sa prozora ubrzo su prerasli u poglede udnje i
preklinjanja da se ponovo druimo, tako da je zabrana
ubrzo skinuta.
Zimi su nam doputali da tumaramo po itavom
imanju. Gradili smo tvrave od snega, krcate cepanicama
i arsenalom grudvi, koje bismo zavitlali na svakoga ko bi
proao. Ali retko ko bi prolazio, poto smo bili na kraju
slepe ulice. Morali smo napraviti Sneka Belia, da bismo
makar imali koga da tuemo.
Moda se pitate da li je meu nama bilo seksualnih
igara. Da, bilo je i toga. Seam se jednog veoma vrelog
dana, kako smo se sakrili u atoru, podignutom iza kolibe
nemam pojma zato ba tamo. etvoronoke smo uli u
njega, s namerom da istraimo jedno drugo. atorsko
platno je imalo pomalo erotski i deji miris, poput zadaha
88

rublja koje smo skinuli sa sebe. Od golicanja smo se
uzbudili, pa razljutili, i ubrzo smo plivali u znoju, svrbelo
nas je sve po koi i oseali smo stid. Kada smo se
iskobeljali odatle, bili smo meusobno udaljeniji nego
inae i neobino svesni jedno drugoga. Ne seam se da li
smo to ikada ponovili, sa istim rezultatom, ali ne bih bio
izneen da smo to uradili.
Nensinog lica se ne seam tako jasno kao lica njene
majke. Mislim da im je ten bio meusobno slian. Plava
kosa, koja je toliko izbledela na suncu da je na kraju
postala smea. Ruiaste, pomalo crvene usne. Da, vidim
i njene rumene obraze, kao da su ofarbani krejonom. Koji
su boju dugovali vremenu provedenom pod vedrim
nebom i njenoj energinosti.
U mojoj kui je vladalo preutno pravilo da su za nas
bile zabranjene sve sobe osim onih koje su nam bile
dozvoljene. Nismo ni sanjali da se popnemo na sprat ili
da uemo u prednji salon ili trpezariju. U kolibi smo, pak,
svuda mogli da zavirimo, a podrum bee zgodno mesto
kada bismo se umorili na popodnevnoj egi. Na
podrumskim stepenicama nije bilo rukohvata i mi smo
svaki put sve smelije skakali sa stepenita na prljavi pod.
Kada bi nam to dosadilo, penjali smo se na staru zapregu,
skakutali oko nje i mamuzali imaginarnog konja. Jednom
smo zapalili cigaretu koju je Nensi ukrala od mame.
(Nismo se usudili da uzmemo vie od jedne). Nensi se
tom prilikom bolje snala, poto je imala vie prakse.
U podrumu se, pored ostalih stvari, nalazio i jedan
drveni kredenac, po kojem su bile naslagane limenke sa
skamenjenom farbom i lakom, itav asortiman slepljenih
etkica, tapia za meanje i daica na kojima su
razmazivane boje i iene etkice. Nekoliko limenki je jo
uvek imalo na sebi vrsto slepljen poklopac, koji smo s
mukom skinuli, otkrivi tada da se farba jo uvek moe
upotrebiti kada se malo promea. Onda smo dugo
89

vremena pokuavali da smekamo vrhove etkica
gurajui ih u farbu i razmazujui ih po kredencu. Nije bilo
rezultata, napravili smo samo jo veu brljotinu. No,
ispostavilo se da jedna limenka sadri terpentin, to nam
je olakalo posao. Tako su nam etkice postale
upotrebljive i poeli smo da farbamo. Imao sam osam
godina i ve sam pomalo itao i pisao, zahvaljujui
majinom trudu. I Nensi je takoe baratala slovima, jer je
zavrila drugi razred.
Nemoj jo gledati, saekaj da zavrim, rekao sam joj
odgurnuvi je. Smislio sam ta u da napiem. Ona je
ionako imala prea posla, razmekavala je svoju etkicu u
limenci sa crvenom farbom.
Napisah: U OVM PODRUMU JE BIO NACISSTA.
Vidi, rekoh joj.
Bila mi je okrenuta leima i mahala etkicom po sebi.
Saekaj, imam posla, odgovorila je.
Kada se okrenula, po licu joj je bila razmazana crvena
farba u debelim nanosima.
Je l sada liim na tebe, a? rekla je, povukavi etkicu
preko obraza. Je l sada liim na tebe? Bila je presrena,
kao da je magijom uspela da izazove neki blistavi
preobraaj. Pomislili biste da je itav ivot pokuavala to
da ostvari.
Pokuau sada da objasnim ta se odigralo u sledeih
nekoliko minuta.
Najpre sam pomislio kako izgleda grozno.
Nisam verovao da je ijedan deo mog lica crvene boje.
U stvari, nije ni bio. Polovina koja je nosila beleg sa
roenja bila je boje duda.
Ali ja ga nisam video u toj boji. Verovao sam da je moj
beleg svetlo mrke boje.
Majka nikada nije pokuavala da preduzme bilo ta
nepromiljeno i dramatino, kao to bi bilo uklanjanje
ogledala iz kue. No, ogledala se mogu okaiti toliko
90

visoko da se malo dete ne moe ogledati. To je sigurno
bio sluaj u kupatilu. Jedino u kojem sam mogao da vidim
svoj odraz nalazilo se u predsoblju, koje je danju bilo u
sumraku, a nou slabo osvetljeno. Verovatno otuda potie
moja predstava da mi je pola lica pastelno mrke boje,
poput mijeg krzna, dlakava senka.
Na tu boju sam se navikao, tako da je Nensina farba za
mene bila ravna uvredi, neslanoj ali. Iz sve snage je
gurnuh na kredenac i pobegoh stepenitem iz podruma.
Mislim da sam trao da pronaem negde ogledalo, ili
makar nekoga ko bi mi potvrdio da ona nije u pravu. I
kada bih dobio potvrdan odgovor, mogao bih da prema
njoj uperim mrnju u najistijem obliku. Kaznio bih je.
Nisam jo stigao da smislim na koji nain.
Protrah kroz kolibu nigde nije bilo njene majke,
iako je bila subota i izaoh napolje, na poljunanu
stazu, te potrah poploanom stazom, izmeu leja
uspravnih gladiola. Ugledah majku na zadnjoj verandi
kako se die iz pletene stolice, u kojoj je imala obiaj da
ita.
Ja nisam crven, urlao sam, zagrcnuvi se od suza.
Ja nisam crven. Sila je sa verande okirana lica, jo
uvek ne shvatajui o emu govorim. Onda je za mnom
dotrala Nensi, dreavog i zauenog lica.
Majka je u trenu sve shvatila.
Govedo jedno, dreknula je na Nensi, glasom kakav
nikada pre nisam uo. Prodornim, neobuzadnim, koji je
drhtao od ljutnje.
Da nam nisi prila. Da se nisi usudila. Nevaljalice
jedna. Ima li u tebi imalo pristojnosti? Niko te nije
vaspitao da ne treba da...
Iz kolibe je tada izala Nensina majka, sa vlanom
kosom poleglom oko ela i oiju. Nosila je pekir.
O boga mu poljubim, ne mogu ni da operem kosu, a
da...
91

Majka je i na nju vrisnula.
Da se nisi usudila da tako govori pred nama...
Bla-bla-bla, odmah ree Nensina majka. Posluaj
malo sebe, urla kao da ti deru kou...
Majka duboko udahnu.
Ja ne... urlam kao da me deru. Hou samo da tvom
okrutnom detetu stavim do znanja kako u naoj kui vie
nije dobrodola. Ona je okrutna i pakosna, ona se
podsmeva mome malom sinu koji nije kriv to se priroda
poigrala s njim. Nita je nisi nauila, ona ne zna za
bonton. Nije znala ni da mi zahvali kada sam je vodila na
plau, ne zna da kae ni molim, ni hvala lepo. Nije ni
udo, kada ima majku koja se samo epuri u
bademantilu...
Iz majke je kuljala bujica besa, bola i besmislica, kao da
je u njoj izvor koji nikada nee presuiti. ak sam je i ja
vukao za haljinu i govorio: Nemoj vie. Stani.
To je samo pogoralo stvar, iz nje su navrle suze, ona
se tresla i guila u plau.
Nensina majka je sklonila vlanu kosu s oiju, stajala
je i posmatrala nas.
Da ti neto kaem, konano prozbori. Nastavi li
ovako da se ponaa, odvee te u ludnicu. Jesam li ti ja
kriva to te mu mrzi i to ima dete kome je Bog nagrdio
lice?
Majci je glava bila meu akama. Oh... oh..., jecala
je, kao da je izjeda bol.
Na verandu zatim izae Velma, ena koja je tada bila
sluavka kod nas, i ree: Gospoja, gospoja. Smirite se.
Potom podie glas i obrati se Nensinoj majci: Vi, nazad.
Nazad u svoju kuu. Olou.
Ne brini, nego ta. Nego ta u, nego da se vratim
kui. I je li, ta ti umilja, ko si ti da mi to govori? I kako
ti se svia da radi za matoru veticu, koja gaji slepe
mieve u svojoj eliji? Zatim se okrenula Nensi. O Isuse,
92

kako misli da u te ikada oprati? Zatim podie glas, da
bude sigurna da je i ja ujem. Pusti tog balavca. Vidi ga
samo kako se dri za majine skute. Neu ti dati da se vie
igra s tim enskim Petkom.
Sve to vreme je Nensi zapanjeno stajala. Ni re nije
izustila.
Velma i ja smo obuhvatili majku sa strane i poveli je u
kuu. Prestala je da rida. Uspravila se i progovorila
neprirodno veselim glasom, koji je odzvanjao sve do
kolibe. Velma, da li bi mi donela batenske makaze?
Mogla bih da potkreem gladiole. Neke od njih su se ba
sparuile.
Kada je zavrila posao, sve gladiole su bile po stazi
sparuene ili u punom cvatu, nijedna vie nije uspravno
stajala.
Mora da je bila subota kada se to desilo jer je, kao to
rekoh, tu bila Nensina majka, kao i Velma, koja nije
dolazila nedeljom. Koliba je bila ispranjena ve u
ponedeljak, a moda i pre. Moda je Velma otila po oca u
klub, ili na terene za golf, ili gde god da se nalazio, odakle
je on dojurio kui, onako nestrpljiv i nabusit, da bi ubrzo
popustio i pristao da Nensi i njena majka odu iz kolibe.
Mislim da Nensina majka oko toga nije dizala veliku
buku.
Polako sam uviao injenicu da vie nikada neu
videti Nensi. Najpre sam na nju bio besan i nisam mnogo
mario to je nema. Potom, kada bih se raspitivao o njoj,
mora da me je majka odbijala nekim neodreenim
odgovorom, ne elei da nas dvoje ponovo proivljavamo
tu munu scenu. U to doba je ve ozbiljno razmiljala da
me poalje u kolu i raspitivala se koja je najpogodnija.
Verovatno je pretpostavljala da kada se jednom naviknem
na kolu za deake, seanje na drugaricu iz detinjstva e
izbledeti, inie mi se beznaajno, pa ak i smeno.
93

Na dan oeve sahrane, majka me je iznenadila
predlogom da je izvedem na veeru (iako je, naravno, ona
mene vodila) u restoran pored jezera, udaljen nekoliko
kilometara.
Oseam se kao da sam itavu venost zatoena u ovoj
kui, rekla je. Treba mi malo sveeg vazduha.
U restoranu se oprezno osvrtala oko sebe, da bi potom
izjavila kako oko nas nema poznatih ljudi.
Hoe li da mi se pridrui, da popijemo po au
vina?
Da li smo prevalili toliki put da bi ona mogla da pije
vino na javnom mestu?
Kada je poslueno vino i poto smo naruili jelo, rekla
je: Mislim da bi trebalo neto da ti kaem.
To su najneprijatnije rei koje ovek moe da uje.
Velika je ansa da e to to bi ovek trebalo da sazna za
njega predstavljati veliki teret, u ijem se otkrivanju krije
sugestija da bi taj drugi ovek trebalo da preuzme taj teret
od onoga koji ga kazuje, koji se tom prilikom upravo
olakao.
Moj otac nije moj pravi otac, rekoh. Je li tako?
Ne glupiraj se. Sea li se drugarice iz detinjstva,
Nensi?
Na trenutak zaista nisam mogao da je se setim. Kao
kroz maglu, odgovorih.
U to doba, svaki razgovor sa majkom je iziskivao
primenu strategije. Morao sam da zvuim lakomisleno,
aljivo, spokojno. Iza njenog glasa i lica vrebala je tuga.
Nikada se nije alila na svoje jade, ali u njenim priama je
bilo toliko nevinih i maltretiranih ljudi, toliko
zlostavljanja, da je posle njih trebalo da se, u najmanju
ruku, pokunjena srca vratim svojim prijateljima i srenom
ivotu.
Ali ja nisam hteo da pristanem na takvu ulogu. A ona
je sigurno traila neki znak saoseanja, moda ak i
94

fiziku nenost. To nisam hteo da joj priutim. Ona je bila
pedantna i izbirljiva ena koju starost jo nije naela, ali ja
sam ustuknuo od nje kao da je ona prenosilac neke
zarazne vai. Naroito sam se sklanjao od bilo kakvog
spominjanja moje mane, to je ona izgleda veoma volela
da ini. Tim okovima me je vezala za sebe jo otkako sam
bio u materici.
Sigurno bi uo da si bio kod kue, rekla je. Desilo
se to im smo te poslali u kolu.
Nensi se sa majkom preselila u stan na Trgu, koji je
pripadao mome ocu. Jednog vedrog jesenjeg jutra, njena
majka je ula u kupatilo, da bi zatekla svoju erku kako
iletom zaseca sebi lice. Krvi je bilo svuda, po lavabou, na
podu i na Nensi. Ali nije posustajala u svojoj nameri, niti
je ijednom reju davala do znanja da je boli.
Kako je majka sve to saznala? Mogu samo da
pretpostavim da je ta gradska drama bila suvie krvava, u
doslovnom smislu, da bi se detaljno prepriavala.
Nensina majka je dohvatila pekir, obmotala ga oko
Nensi i nekako je odvela u bolnicu. U to doba u gradu nije
bilo hitne pomoi. Verovatno je ustopirala neki automobil
na Trgu. Zato nije telefonirala mome ocu? To sad nije ni
bitno. Posekotine nisu bile duboke, krvarenje nije bilo
jako veliko, uprkos baricama krvi u kupatilu, poto nije
ozledila nijedan veliki krvni sud. Nensina majka je
neprestano grdila svoje dete i pitala se ta li je imala u
glavi kada je to radila. Gde ba ja da se usreim s tako
ludim detetom, govorila je.
Da su u to doba postojali socijalni radnici, rekla je
majka, moda bi siroticu primili u nekom prihvatilitu.
Bilo je na istom obrazu, dodala je. Kao kod tebe.
utao sam, pretvarao sam se da ne znam o emu
govori. Ali morao sam da progovorim.
Onog dana se ofarbala preko celog lica, rekoh.
Da, ali ovoga puta je bila paljivija. Posekla se samo
95

po jednom obrazu. Jako se potrudila da to vie lii na
tebe.
Ovoga puta sam uspeo da ne kaem nita.
Bilo bi drugaije da je bila deak, rekla je majka. Ali
za devojicu, tako neto je grozno.
Danas plastina hirurgija ini uda.
Pa, moda joj oni mogu pomoi.
Posle jednog trenutaka, dodala je: Deca umeju da
gaje tako duboka oseanja.
Vremenom ih prebole.
Rekla je jo da ne zna ta je kasnije bilo sa njih dve. I
da joj je drago da je nikada nisam pitao za njih, jer bi
onda, jo dok sam bio deak, morala da mi kae neke
uznemirujue stvari.
Ne znam da li ovo ima neke veze, ali moram rei da se
majka u starosti sasvim promenila, postala je podrugljiva
i podlona fantazijama. Tvrdila je da je otac bio
izvanredan ljubavnik, a i da je ona bila velika
nevaljalica. Rekla je da je trebalo da oenim onu
devojicu koja je isekla lice, jer niko od nas dvoje ne bi
mogao da se busa u grudi kako je uinio dobro delo.
Oboje smo bili velike eprtlje, avrljala je.
Da, sloio sam se. U to doba mi se sviala.
***
Pre nekoliko dana, ubola me je osa dok sam pod
starim drvetom skupljao trule jabuke. Ubola me je u
kapak, koji je naglo otekao. Odvezao sam se do bolnice
gledajui na jedno oko (ono oteeno je bilo na dobroj
strani lica). Iznenadio sam se kada su rekli da moram da
prenoim kod njih. Posle injekcije su morali da mi zaviju
oba oka kako ne bih naprezao zdravo oko.
Proveo sam, to bi se reklo, nemirnu no esto sam
96

se budio. Naravno, u bolnici nikad ne moe biti sasvim
mirno, a u tom kratkom vremenu tokom kojeg nisam
koristio vid kao da mi se izotrilo ulo sluha. Kada bi se
mojoj sobi pribliili izvesni koraci, znao sam da pripadaju
eni i imao sam oseaj da ona nije medicinska sestra.
Da niste moda budni?, pitala je. Dola sam da
vam itam. Ispruih ruku, verujui da je dola da mi,
kako kau, oita vitalne znakove.
A, ne, bila je uporna. Dola sam da itam vama,
ako vam to, naravno, odgovara. Ljudima je obino
dosadno dok lee sa zavojem preko oiju.
Da li oni biraju tivo, ili to vi radite?
Pacijent bira. Ponela sam sa sobom itav naramak
knjiga.
Volim poeziju, rekoh.
Ne zvuite ba oduevljeno.
Shvatih da je to istina. Znao sam i zato. Imam
iskustva sa itanjem poezije preko radija i sluanjem
uvebanih glasova. Postoje stilovi itanja koji su mi
prijatni, kao i pojedini koji mi zvue odvratno.
Predlaem onda jednu igru, ree ona, kao da sam joj
upravo objasnio ono to sam mislio. Proitau stih ili
dva, a onda u saekati vas da kaete sledei. Je l moe?
Iznenada mi sinu da je ona moda mlada osoba, koja
svim srcem eli da uspe u ovom poslu.
Rekoh da pristajem. Ali da nita ne bude na
staroengleskom, dodah.
Sedi kralj u gradu Dunfarlajnu, poe ona, upitnim
tonom.
I rujno vino pije
vi
, nadovezah se, i mi nastavismo u
dobrom raspoloenju. itala je pristojno, mada je
ponekad brzala kao dete. Poeo sam da uivam u zvuku
vlastitog glasa, koji bi povremeno poprimao teatralni
prizvuk.
Fino, rekla je.
97

Pokazau ti gde ljiljani rastu / Na obali Italije.
vii

Je li pie rastu ili cvatu?, upita ona. U mojim
knjigama nema te pesme. Mada bi trebalo da se seam.
Nema veze, predivna je. Uvek mi se sviao va glas preko
radija.
Stvarno? Sluali ste moje emisije?
Naravno. Mnogi su vas sluali.
Prestala je da mi dobacuje stihove i potpuno me
pustila da recitujem. Moete samo to zamisliti. Plaa
Dovera i Kublaj Kan, Oda zapadnom vetru i
Prokleti jug. Dobro, moda ne ba svaku od njih, i ne
ba do kraja.
Zadihali ste ste, rekla je. Njena ruica se iznenada
nala na mojim usnama. A njeno lice, odnosno jedan
obraz, na mome. Moram da poem. Evo samo jo jedna
pesma pre nego to odem. Neu poeti od prvog stiha, da
malo zakomplikujem stvari: Niko za tobom aliti dugo
nee, / moliti se, nedostajati nikome nee. / Tvoje mesto
je prazno...
Nikada nisam to uo, rekoh.
Jeste li sigurni?
Jesam. Pobedila si.
Sada sam ve poeo da sumnjam u neto. Delovala mi
je rasejano, pomalo ogoreno. uo sam jato divljih gusaka
dok je nadletalo bolnicu. U ovo doba godine one vebaju
seobu, svaki put prave sve vee krugove, dok jednoga
dana ne nestanu. A onda sam se probudio, u stanju
iznenaenja, rasrenosti, koje prati upeatljivi san. eleo
sam da se vrati, da jo jednom spusti lice na moje. Da
poloi obraz uz moj. Ali nijedan san nije tako
predusretljiv.
Kada sam ponovo mogao da vidim, bio sam kod kue
i tragao sam za stihom koji mi je ostavila u snu. Prelistao
sam nekoliko antologija, ali u njima nita nisam naao.
98

Poeo sam da sumnjam da ti stihovi nisu ni pripadali
nekoj stvarnoj pesmi, ve da su u mome snu bili
izmiljeni, da me zbune.
Ali ko ih je izmislio?
Kasnije te jeseni, dok sam se spremao da poklonim
stare knjige na nekom dobrotvornom balu, iz jedne od
njih ispade mrki papir, sa stihovima napisanim obinom
olovkom. To nije bio rukopis moje majke, a teko je bilo
zamislivo da je to napisao otac. Odakle ovo? Nisam znao.
iji god da je to bio rukopis, pri dnu papira je napisao ime
autora: Valter de la Mer. Bez naslova. Pesnik o kome
nisam mnogo znao. Ali mora da sam jednom proitao ovu
pesmu, moda ne ba sa ovog papira, nego u itanci.
Mora da sam njene rei porinuo u najdublji kutak mozga.
A zato? Da bi njima mogla da mi mae devojka-fantom iz
sna?
Ne postoji tuga
Koju vreme ne lei nikad.
Nema gubitka, ni izdaje
Nenadoknadive.
Melem je to za duu,
Iako grob e da razdvoji
Dragana od dragane
I svega to dele;
Gle sunca kako sija
Posle pljuska
I cveta kako blista lepotom
Po danu vedrom!
Neka te misli ne more
O ljubavi, o dunosti;
Moda prijatelj, davno zaboravljen,
eka na te
Na mestu gde ivot
U smrt utie;
99

Niko za tobom aliti dugo nee,
Moliti se, nedostajati nikome nee,
Tvoje mesto je prazno,
Tebe vie tamo nema.
Nisam pao u depresiju kada sam proitao pesmu. Na
neki udan nain, samo je u meni potkrepila odluku koju
sam ve doneo neu prodati imanje, ostau da ivim na
njemu.
Na njemu se neto desilo. A u ivotu ovek ima
nekoliko mesta, ili nekad samo jedno, na kojima mu se
neto bitno desilo. Ona ostala mesta su, prosto, ostala
mesta.
Naravno, da smo se ikada kasnije sreli u podzemnoj
eleznici, na primer, u Torontu, sa prepoznatljivim
znakovima na licu najverovatnije bismo poveli jedan od
onih ispraznih i besmislenih razgovora i na brzinu bismo
nabrajali injenice iz autobiografije. Primetio bih na njoj
operisan, skoro normalan obraz, ili moda jo uvek vidljiv
oiljak, ali to ne bih spominjao u razgovoru. Moda bi
spomenula decu. Sa operisanim obrazom ili bez njega. I
unuke. Poslove. O svojima ne bih nita morao da priam.
Bili bismo okirani, srdani, umirali bismo od elje da se
rastanemo.
Mislite li da bi to ita promenilo?
Odgovor glasi naravno, na trenutak, i ne, nikada.
Izvornik: Alice Munro, Face, The New Yorker, September 8,
2008, str. 58-67.
(Sa engleskog preveo Predrag aponja)
objavljena 2008.
100


i
highway robbers (engl.) pljakai sa autoputa. (Prim. prev.)
ii
Igra rei: Hyde se izgovara isto kao hide (koa). (Prim prev.)
iii
Fr. srean put. (Prim. prev.)
iv
Fr. pogodak, izraz koji se koristi u maevanju. (Prim. prev.)
v
Igra rei: sneaky kao podmukao ili Sneaky Pete kao najloija
vrsta vina. (Prim. prev.)
vi
Ser Patrick Spens, jedna od najpopularnijih od 305 kotskih
i engleskih narodnih balada koje je sakupio Frensis Dejms
ajld krajem XIX veka i objavio u deset tomova pod naslovom
The English and Scottish Popular Ballads, izmeu 1882. i 1898.
godine. (Prim. prev.)
vii
The Deamon Lover, poznata i kao James Harris ili The
House of Carpenter, popularna britanska balada, pod rednim
brojem 243 u ajldovoj antologiji. (Prim. prev.)
101