ARTIKULATORI

Artikulatori su naprave koje imitiraju vilini komplex i TMZ i koje su konstrukcijski podeene ili se mehaniki mogu podesiti da simuliraju odreene segmente vilinih kretnji. Vetake naprave za simuliranje vilinog sistema pacijenta. oristi se za dijagnostike svrhe! planiranje! izradu.. "vaki artikulator ima slede#e delove$ %.gornja grana&mehanika zamena za gornju vilicu' (.donja grana&mehanika zamena za donju vilicu' ).zglo*ni sistem&zamena za TMZ! odnosno zglo*no voenje' +.incizalni sistem&zamena za prednje zu*e! prednje voenje' ,.sistem za montiranje modela Artikulatori se dele u ) osnovne grupe$ 1. OKLUDATORI -rihvataju samo jedan registrat meuvilinog odnosa i izvode kretnje samo u jednoj ravni. .jihove dimenzije ni pri*li/no ne odgovaraju dimenzijama vilinog komplexa. "imuliraju samo arnirsku kretnju. Modeli preneseni registratom koji i minimalno pove#ava visinu zagri/aja pri otvaranju i zatvaranju okludatora ne#e se kretati istim putem koji prelazi donja vilica pri otvaranju i zatvaranju usta iz centralnog polo/aja tako da su greke u okluziji neminovne. 0arnirska osovina okludatora ne odgovara terminalnoj arnirskoj osovini donje vilice. 1uk po kome modeli gornje i donje vilice u okludatoru dolaze u kontakt ima znatno manji radijus. 2avlja se prevremeni kontakt u predelu prednjih zu*a. .emogu#nost simulacije lateralnih kretnji. 3kluzalne smetnje na latero i mediotruzijskoj strani. 2. ARTIKULATORI SREDNJIH VREDNOSTI 2ednostavne arnirske naprave ija je osnovna namena da 4ixiraju modele vilica u centralnom ili interkuspalnom polo/aju mandi*ule. -rihvataju samo jedan registrat meuvilinih odnosa. Za razliku od okludatora oni mogu da izvode excentrine kretnje! odnosno da simuliraju protruziju! retruziju i laterotruziju mandi*ule. retnje se odvijaju zahvaljuju#i dvema zadnjim i jednoj prednjoj voici. .agi* i o*lik voica se ne mogu podeavati nego odgovaraju srednjim vrednostima nagi*a zglo*nog i incizalnog voenja. .agi* kondilnih voica u odnosu na horizontalnu ravan5 (6 5)6 .agi* incizalnog tanjiri#a565+6 .eki od ovih artikulatora prihvataju o*razni luk! te omogu#uju da se modeli vilica pravilno orijentiu prema interkondilnoj osnovi. 3ni precizno simuliraju arnirsku kretnju donje vilice! te nadoknade izraene u njima nemaju velikih greaka u centralnom polo/aju mandi*ule. "metnje na radnoj i neradnoj strani nastaju ukoliko se vrednosti pacijenta razlikuju od prosenih. 3. PODESIVI ARTIKULATORI 7spunjavaju zahteve potre*ne za izradu 4unkcijski vrednih nadoknada. 3snovna karakteristika je mogu#nost podeavanja zglo*nih i incizalnih voica uz pomo# individualnih registrata odreenih polo/aja ili kretnji donje vilice.

Zavisno od toga da li prihvataju registrate odreenih polo/aja donje vilice ili se njihovi vode#i elementi podeavaju na osnovu registrata graninih kretnji mogu se podeliti na polupodesive i visokopodesive artikulatore. onstrukcijsko reenje ovih artikulatora se *azira na konceptu terminalne arnirske osovine. "vi a ovog tipa prihvataju o*razni luk i omogu#uju precizno orijentisanje modela prema zglo*nim elementima i arnirskoj osovini. 2edan od nedostataka svih a koji z*unjuje poetnike je njegov o*rnut hod. od artikulatora se pokre#e gornji maxilarni a ne donji deo. Z*og ovoga sve kretnje artikulatora imaju o*rnut smer. Zglobni sistem polupodesivih artikulatora "astoji se od ( zglo*na *loka povezana interkondilnom osovinom. "vaki zglo*ni *lok se sastoji od ku#ita unutar koga se nalaze jedna ili vie podesivih vode#ih povrina i kondilne kugle koja prema potre*i miruje ili se pomera du/ voica zglo*nog *loka. Zavisno od polo/aja zglo*ne kugle! odnosno od toga da li je ona vezana za donji nepokretni ili gornji pokretni deo artikulatora! podesivi artikulatori se dele na instrumente arkon i non5arkon tipa. No !"#ko i s$#u%e $i su stariji tipovi polupodesivih artikulatora. 5zglo*ne kugle nalaze se u sklopu gornjeg pokretnog dela artikulatora dok su voice o*rnute prirodnim odnosima 4ixirana za donji deo artikulatora 5nagi* sagitalne zglo*ne voice u odnosu na horizontalnu ravan podeava se pomo#u pozicionog registrata protruzije i oitava se stepenima 58enetov ugao na ovim a podeava se o*ino pomeranjem celog zglo*nog *loka medijalno za %,5(6 u odnosu na sagitalnu ravan 5nagi* lateralne putanje kondila &8enetov ugao' se do*ija kada se vrednost nagi*a sagitalne putanje kondila &"' podeli sa 9 i toj vrednosti doda %( A#ko i s$#u%e $i do*io je naziv jer mu se zglo*na kugla poput kondila donje vilice nalazi u sklopu donjeg dela a. 5gornji zid 4ose &sagitalna voica' predstavlja mehaniku zamenu za sagitalnu putanju kondila 5medijalni zid 4ose&voica za lateralnu kretnju' predstavlja mehaniku zamenu za lateralnu putanju kondila -rednosti arkon koncepta$ 5lake razdvajanje gornje grane artikulatora od donje 5prihvatanje individualnih registrata 5preciznija reprodukcija protruzionog registrata 5odgovara prirodi vilinog zglo*a :kod non arkon tipa menja se nagi* okluzalne ravni pri otvaranju! a menja se i ugao lateralne kondilne putanje i osovine a PREDNJE VO&ENJE POLUPODESIVIH ARTIKULATORA 7ncizalni sistem a predstavlja mehaniku zamenu za prednje voenje mandi*ule! odnosno simulira uticaj koji palatinalne povrine prednjih zu*a imaju na pokrete mandi*ule. od podesivih a incizalni sistem se sastoji od $ 5podesivog incizalnog tanjiri#a &prednje voice' 5incizalnog koi#a

5zavrtanja 3vaj sistem omogu#ava $ %.odr/avanje vertikalne dimenzije okluzije (.omogu#uje promene vertikalne dimenzije ).slu/i kao prednje voenje "avremeni incizalni sistemi imaju incizalne sisteme koji omogu#avaju individualno o*likovanje prednjeg voenja. -ut koji prelaze incizalne ivice donjih prednjih zu*a pri protruziji i laterotruziji mandi*ule zavisi prevashodno od odnosa vilica! odnosa prednjih zu*a u interkuspalnom polo/aju mandi*ule i o*lika lingvalnih 4osa 4ornjih prednjih zu*a. 7ncizalni tanjiri#i sa ravnim povrinama *ez o*zira na mogu#nost njihovog podeavanja u sagitalnoj odnsono 4rontalnoj ravni5 ne o*ez*euju preciznu reprodukciju ovog puta! odnosno prednjeg voenja mandi*ule. Znai da putanje koje o*ez*euju ovakvi incizalni tanjiri#i su ravne i ne odgovaraju stvarnim putanjama koje prelaze incizalne ivice donjih prednjih zu*a. ;slov za podeavanje prednjeg voenja na artikulatoru je prisustvo prirodnih<vetakih prednjih zu*a ili privremenih nadoknada koje o*ez*euju zadovoljavaju#e prednje voenje mandi*ule. 3snovna uloga incizalnog koi#a je da odr/ava vertikalnu dimenziju okluzije. Veoma je va/no da vrh koi#a zauzme isti polo/aj u odnosu na tanjiri# nakon excentrinih kretnji artikulatora! odnosno da se vrati u identian centralni polo/aj. Zakrivljenost koi#a je projektovana tako da njegov vrh pri otvaranju a ostaje na istoj arnirskoj putanji! znai u istom ili pri*li/no istom odnosu prema arnirskoj osi artikulatora. .a ovaj nain promene vertikalne dimenzije okluzije u a do )mm ne#e *iti pra#ene znaajnim odstupanjem od arnirske putanje donje vilice. Visokopodesivi artikulatori "u slo/ene naprave kod kojih se sve individualno podeava i na osnovu dinamikih registrata. oriste se za dijagnostike i naune svrhe.

PRENO'ENJE (ODELA )ORNJE VILI*E U ARTIKULATOR

-rvi uslov za kori#enje artikulatora je iz*or re4erentog polo/aja i pokreta donje vilice koji se mo/e registrovati i preneti u a sa modelima vilica i u njemu reprodukovati. Takvi polo/aji su interkuspalni i centralni polo/aj. "vi savremeni artikulatori verno reprodukuju ove polo/aje pod uslovom da su oni precizno registrovani i da su modeli vilica pravilno preneseni u a. %.3dreivanje centara rotacije kondila se mo/e vriti na dva naina$ a.upotre*a kinematskog o*raznog luka *.pri*li/no odreivanje centra rotacije kondila (.=egistrovanje odnosa izmeu gornjeg zu*nog niza i terminalne arnirske osovine se vri uz pomo# prenosnog o*raznog luka.

-renosni o*razni luk je naprava koja slu/i za utvrivanje prostornog odnosa izmeu gornje vilice i terminalne arnirske osovine i za orijentisanje modela gornje vilice u tom odnosu prema arnirskoj osovini a. 8ez o*zira na dizajn svi o*razni lukovi imaju slede#e delove $metalni luk! zglo*ne nastavke! zagri/ajnu viljuku! pokaziva prednje re4erentne take i niz zavrtanja kojima se luk centrira i 4iksira na licu. *Postupak registrovanja: -acijent mora *iti udo*no smeten u stolici. ;koliko se koristi luk koji nema nastavke za une kanale! na ko/i lica u predelu levog i desnog TMZ tre*a o*ele/iti stvarne ili ar*itrarne centre rotacije mandi*ule. ; klinikoj praxi naje#e se koriste ar*itrarni centri po 8e>ronu koji se projektuju %)mm ispred zadnje ivice tragusa na liniji koja spaja tragus sa uglom oka. -otom se o*ele/ava prednja re4erentna taka! koja je naje#e taka in4raor*itale. -rednja re4erentna taka sa projekcijama terminalne arnirske osovine o*razuje re4erentnu ravn. -riprema zagri/ajne viljuke5o*la/e se sa %5( ploe voska i o*ele/ava se sredina na viljuci. Vosak se *lago zagreje! a zatim se ona unosi u usta! centrira tako da se sredina zu*nog luka poklopi sa njenom sredinom i lagano utisne na gornji zu*ni niz. Vosak ne sme *iti progrizen! dovoljno je samo da se vide *lage impresije incizalnih ivica prednjih zu*a i vrhova kvr/ica *onih zu*a. 3vako do*ijen registrat se rashladi! a viak voska se ukolini nakon ega se viljuka ponovo plasira na gornji zu*ni niz. ada je polo/aj zagri/ajne viljuke osiguran u ustima o*razni luk se navlai na njenu ruicu i centrira na licu pacijenta. 1uk se centrita jednostavnim plasiranjem s4erinih nastavaka u spoljne une kanale! nakon ega se irina luka prilagodi datom interkondilnom rastojanju i 4ixira specijalnim zavrtnjem. Zatim se specijalnim zavrtnjem o*ez*edi i polo/aj zagri/ajne viljuke u odnosu na luk. -okaziva o*raznog luka se usmeri na oda*ranu re4erntnu taku na licu i 4ixira u tom polo/aju.

-=?.30?.2? 7 @7A7=A.2? M3B?1A Veoma je va/no da model gornje vilice zauzme isti polo/aj u odnosu na re4erentnu ravan a koji ima gornja vilica u odnosu na oda*ranu re4erentnu ravan lo*anje. -ravilno orijentisanje o*raznog luka u odnosu na pomenutu ravan posti/e se podizanjem ili sputanjem o*raznog luka sve dok pokaziva prednje re4erentne take ne dodirne prednji karj ploice. ada je o*razni luk sa registratom pravilno centriran u odnosu na zglo*ne elemente i re4erentnu ravan a! mo/e se pristupiti konanom vezivanju gornjeg modela za gornju granu a. -ripremljeni model gornje vilice se pa/ljivo postavlja u impresije na navotenoj strani zagri/ajne viljuke. Va/no je da polo/aj modela u impresijama *ude sta*ilan! a zagri/ajna viljuka do*ro 4ixirana . Artikulator se zatvori da *i se utvrdio odnos gornjeg modela prema gornjoj ploici za montiranje i da *i se proverilo da li incizalni koi# dodiruje sredinu incizalnog tanjiri#a. A mora *iti u svom nultom polo/aju! a njegove grane paralelne. C=?0 ? ; 3 1;Z727 7ZAZVA.? -3C=?0.7M -=?.30?.2?M C3=.2?C M3B?1A ; A=T7 ;1AT3=

.aje#e nastaju z*og$ 5nepreciznog lociranja projekcije terminalne arnirske osovine 5kori#enja raznih prednjih re4erentnih taaka 5pogrena manipulacija -=?.30?.2? 7 @7A7=A.2? M3B?1A B3.2? V717D? ; A=T7 ;1AT3= Model donje vilice se prenosi i 4ixira u a na osnovu preciznog interkuspalnog odnosa modela gornje i donje vilice ili na osnovu registrata centralnog polo/aja mandi*ule.