IV FUNKCIJSKA ANALIZA OROFACIJALNOG KOMPLEKSA

ISTORIJA BOLESTI I KLINIKI PREGLED OROFACIJALNOG SISTEMA

Klinika analiza se obavlja odgovarajuim redosledom i treba da obuhvati sledee: 1. krau ili duu istoriju bolesti 2. inspekciju glave, vrata, lica i vilica . pregled !"# $. pregled oro%acijalnih mi&ia '. pregled intraoralnih struktura (. %unkcijsku analizu me)uvilinih i okluzalnih odnosa ISTORIJA BOLESTI *azgovor sa pacijentom i prikupljanje podataka o problemu zbog koga je do&ao u ordinaciju. !reba uvek poeti od osnovne tegobe zbog koje je pacijent do&ao kod lekara. +,#bog ega ste do&li+,.a li postoje pote&koe pri vakanju+,.a li izbegavate jednu stranu viliceINSPEKCIJA GLAVE I VRATA /simetrije mogu biti posledica okluzalnih disharmonija, hronine hiperaktivnosti odre)ene grupe mi&ia izazvane para%unkcijama... .a bi se uoile neke promene pacijent treba da sedi sa glavom i vratom u uspravnom poloaju i da bude ma0imalno opu&ten. 1osmatramo pro%il lica, skeletnu klasu, zubne lukove, poloaj usana i %onaciju. PREGLED TMZ 1regled obuhvata: +analizu pokretljivosti donje vilice +registrovanje devijacija pri otvaranju, zatvaranju usta ili ekscentrinim kretnjama +palpaciju podruja !"# +auskultaciju +radiogra%ska analiza !"# 21okreti donje vilice "/34"/567 7!8/*/69: ;<!/ "eri se razmak izme)u seivnih ivica inciziva. 6ormalne vrednosti su izme)u '=+ '>mm, a minimalne za ene je 'mm, a za mu&karce $=mm. <K*:!/69: .769: 8454?: ; normalnim okolnostima put je potpuno prav prilikom otvaranja usta. .evijacija mandibule je uvek usmerena ka oboleloj strani. .evijacijom se smatra svako pomeranje srednine donje vilice u stranu tokom otvaranja usta koje nestaje u zavr&nim %azama otvaranja kada se sredine zubnih lukova ponovo poklapaju. 7bino ukazuje na spazam donjeg snopa lateralnog

pterigoidnog mi&ia koji uzrokuje preranu translaciju kondila na toj strani ali moe biti i posledica anteriorne dislokacije diskusa u poetnim %azama oboljenja. .e%leksijom se podrazumeva kontinuirano skretanje mandibule na jednu stranu u toku otvaranja usta koje se poveava tokom otvaranja i ne i&ezava pri ma0imalno otvorenim ustima. 7bino je posledica teih poremeaja u jednom !"# koji ograniavaju kretnje kondila. "/34"/56/ 5/!:*7!*;#49/ 4znosi oko >mm u svakom pravcu. 4zrazita razlika u dijametru leve i desne strane ukazuje na anteriornu dislokaciju diskusa artikularisa. 1ri tome je dijametar laterotruzije prema zdravoj strani uvek manji. "/34"/56/ 1*7!*;#49/ ; normalnim okolnostima dijametar iznosi >+1=mm. 7ljivo skretanje pri protruziji ukazuje na poremeaj !"#. 21alpacija 1alpiraju se 8aleove take na kojima grane n.trigeminusa izlaze iz svojih ko&tanih kanala. Kone projekcije lateralnih polova kondila. 1alpacija kroz spola&nje u&ne kanale. 1alpacija u predelu retroaurikularnih taaka. 2/uskultacija 7boljenja !"# su obino praena zvunim otvaranjem i zatvaranjem usta. ,Kliktanje- je posledica anteriorno pomerenog diskusa artikularisa. !up, glasan zvuk koji se registruje pri ma0imalno otvorenim ustima obino ukazuje na hipermobilnost zgloba, tj. na pomeranje kompletnog diskusno kondilnog komple0a ispred artikularne eminencije. ,Krepitus- kontinuirani zvuk moe ukazivati na artrozu. "oe biti praen bolom a i ne mora. PREGLED OROFACIJALNIH MIIA 1reduzima se sa ciljem da se utvrdi eventualna bolna osetljivost pojedinih ili grupe mi&ia ili da se otkrije prisustvo triger zona. 1alpacijom se tako)e moe utvrditi prisustvo triger taaka. m.masseter+bimanuelno pri otvorenim ustima. 9ednom rukom se palpira srednji deo mi&ia na spoljnoj strani mandibule. 1rstima druge ruke opipava se prednji deo mi&ia u ustima. m.temporalis+e0traoralno: predeo pripoja na temporalnoj kosti @ intraoralno:povlaenjem jagodice prsta preko prednje ivice ramusa mandibule do njegovog pripoja na koronoidnom nastavku m.pterigoideus medialis+bimanuelno@ u predelu ugla mandibule sa unutra&nje u spolja&nje strane m.pterigoideus lateralis+teak za direktan pristup@ preporuuje se intraoralni pristup, ali najbolje je pomou %unkcijskih testova

ANALIZA MEUVILINIH ODNOSA-IZNALAENJE REFERENTNIH POLOAJA MANDIBULE

ANALIZA VERTIKALNE DIMENZIJE OKLUZIJE 8ertikalna dimenzija okluzije izraava se kao razmak izme)u dve arbitrarno izabrane take u predelu medijalne linije lica, od kojih je jedna iznad a druga ispod usana, dok se mandibula nalazi u poloaju ma0imalne interkuspacije. 6aje&e vrh nosa i vrh brade. IZNALAENJE POLOAJA FIZIOLOKOG MIROVANJA

1oloaj mirovanja koji nas interesuje je poloaj ma0imalne opu&tenosti mi&ia. 1otrebno je smestiti pacijenta udobno u stolicu, tako da mu budu rela0irani svi mi&ii vrata, glave i grudnog ko&a. 2":!7./ A;!/69/+pacijent guta pljuvaku ili vodu. !ime dolazi do sinergine aktivnosti %acijalne, jezine i hioidne muskulature. Kontakt zuba inhibi&e mi&ie. "andibula se zaustavlja u poloaju mirovanja. 2B76:!<K/ ":!7./+izgovor glasa ,"- ili ,"4- dovodi mandibulu u poloaj mirovanja. Koristi se sa metodom gutanja. 2#/"7* "4C4D/+pacejnt se tera da broji do 1=. 6akon ovoga mandibula spontano dospeva u poloaj %iziolo&kog mirovanja. 8isina lica pri %iziolo&kom mirovanju mandibule kada ispitanik stoji ili sedi uspravno, sa pogledom usmerenim pravo slui u klinikoj praksi kao re%erentna mera za oder)ivanje vertikalne dimenzije okluzije. ; sluajevima gde okluzalna visina lica nije obezbe)ena prisustvom prirodnih ili ve&takih zuba, ona se odre)uje jednostavnim oduzimanjem prosene veliine interokluzionog prostora E2+$mmF od visine lica pri mirovanju mandibule. "erenje visine lica u poloaju %iziolo&kog mirovanja mandibule vr&i se direktno na licu merenjem razmaka izme)u dve arbitrarno izabrane take, od kojih je jedna na gornjoj a druga na donjoj vilici. <rednja vrednost dobijena nakon nekoliko ponovljenih merenja predstavlja ,visinu mirovanja-. "nogo je gore povisiti zagriaj nego ga sniziti. IZNALAENJE CENTRALNOG POLOAJA MANDIBULE !o je osnovni re%erentni poloaj mandibule pri raznim analizama. 1riprema pacijenta:ma0imalna opu&tenost pacijentaG 6ajbolje je da ispitanik bude u leeem poloaju ili oslonjen na naslon stolice sa glavom zabaenom pozadi. ; ovakvom poloaju mandibula spontano zauzima distalniji poloaj. ;koliko tenzija mi&ia ne popu&ta, stavlja se vaterolna izme)u njegvoh prednjih zubam tako da se boni zubi iskljue iz kontakta. Honi zuba treba da budu razdvojeni oko '+1' min. 6a ovaj nain se iskljuuje uticaj kontakata bonih zuba i prekida protok proprioceptivnih impulsa u mastikatorne mi&ie pa napetost u njima popu&ta. /K!4867 4#6/5/I:69: ?:6!*/567A 1757I/9/ "/6.4H;5: 2akt gutanja+u trenutku kontakta tokom gutanja mandibula se nalazi u centralnom poloaju@ utvr)eno je da pri aktivnom retrudiranju mandibule glavnu ulogu ima temporalis 2metoda 8alkho%ljeve kuglice+naroito kod bezubih pacijenata@ ova metoda koristi tzv lingvo+mandibularni sinergizam tj pojavu da jezik i mandibula imaju sinergine kretnje. 1acijent treba da vrhom jezika dodirne kuglicu koja je sme&tena na sredini nepane ploe zagriajnog bedema u predelu prvog ili drugog molara. 7va akcija dovodi mandibulu u retrudovani poloaj pri optimalnoj visini zagriaja 2pacijentu se kae da dovede mandibulu u interkuspalni poloaj, a zatim da je naglo povue unazad koliko god moe i da je zadri u tom poloaju

1/<4867 4#6/5/I:69: ?:6!*/567A 1757I/9/ "/6.4H;5: 2push+back tehnika+kaiprst i palac leve ruke nalaze se na gornjem zubnom luku@ desna ruka vodi vilicu u ?*@ vo)enje je do prvog kontakta zuba@ ova metoda bazirana je na konceptu najdistalnijeg neusiljenog poloaja 2metoda po .aJsonu+terapeut se nalazi iza pacijenta, a pacijent je sa zabaenom glavom@ bimanuelna manipulacija, palevi su na bradi a ostali prsti na ivici vilice@ guranje mandibule dok ne dostigne ?*@ bazirana na konceptu najvi&eg anteriornog poloaja ":K/67A*/B<K: ":!7.: 4#6/5/I:69/ ?:6!*/567A 1757I/9/ "/6.4H;5: 9edna od metoda za precizno iznalaenje ?r je gra%iko registrovanje graninih lateralnih kretnji mandibule. *egistrator se sastoji od koia i ploice za iscrtavanje. Ara%iki prikaz lateralnih kretnji mandibule u horizontalnoj ravni ima karakteristian oblik ,gotski luk-. Kada se vrh koia nalazi na vrhu gotskog luka mandibula je u ?*.

ANALIZA KONTAKTNOG ODNOSA ZUBA U CENTRALNOM POLOAJU MANDIBULE ?:6!*/564 1757I/9 "/6.4H;5: 4 K54I:69: 4# ?:6!*/567A ; 46!:*K;<1/564 1757I/9 Kod veine odraslih osoba kontaktni odnosi u centralnom i interkuspalnom poloaju mandibule nisu identini. 1ut mandibule iz centralnog u nterkuspalni poloaj naziva se ,klienje u centar-. Kod veine odraslih osoba sa %iziolo&kom okluzijom duina sagitalne komponente klienja u centar u proseku je manja od 1mm. #avisno do tipa okluzije klienje u centar moe imati vi&e izraenu vertikalnu ili horizontalnu komponentu. 8ertikalna komponenta klienja u centar jae je izraena kod osoba sa dubokim preklopom, visokim i inkliniranim kvricama. Korizontalna komponenta klienja vea je kod osoba sa malim vertikalnim preklopom prednjih zuba, niskim kvricama blagih inklinacija, kao i kod starijih osoba sa abradiranim zubikom. *azlika izme)u centralnog i interkuspalnog poloaja mandibule vea od 2mm na nivou zubnih lukova, posebno ako sadri lateralnu komponentu klienja, smatra se danas znaajnim uzrokom nastanka razliitih kraniomandibularnih dis%unkcija.

7K5;#/564 "/*K:*4 Koriste se za identi%ikaciju okluzalnih kontakata na prirodnim zubima ili na modelima vilica. 6aje&e se koriste: +artikulaciona hartija +svilene obojene trake +celo%anske trake +aluminijumske %olije +inlej voskovi +lakovi +!+scan ploe 7snovni kvaliteti markera: 1.debljina+vano je da bude &to tanji, po mogustvu izme)u >+2= nanometara 2.kvalitet i boja+da se ne razmek&avaju i ne kidaju@ precizno ocrtavanje, crveni, plavi i zeleni. .svrha+za mobilne nadoknade, %i0ne nadoknade, prirodni zubi.. 2pravi trag+ jasan, ogranien, o&trih ivica 2lani trag E mrljaF+ manjeg intenziteta, iregularne ivice, vea povr&ina, nestaje pri ponovljenoj proceduri 4.:6!4B4K/?49/ 7K5;#/564K K76!/K/!/ ; ?:6!*/567" 1757I/9; "/6.4H;5: 1re identi%ikacije ?* dobro je obeleiti kontaktni odnos zuba u interkuspalnom poloaju mandibule povlaenjem linije na vestibularnim povr&inama gornjih i donjih prvih premolara. /ko se linije na gornjem i donjem premolaru ne poklapaju u centralnom poloaju mandibule, postoji razlika izme)u ?* i 4kp. Kod odraslih osoba sa prirodnim zubikom prvi kontakt zuba u centralnom poloaju mandibule ostvaruje se izme)u distalno okrenutih inklinacija potpornih kvrica donjih i gornjih molara sa jedne ili obe strane zubnih lukova. Kako se prvi kontakti zuba u centralnom poloaju mandibule ostvaruju n a nkliniranim povr&inama kvrica molara, ovaj kontaktni odnos je nestabilan i lako prelazi u stabilniji interkuspalni odnos. 1otrebno je da se cela operacija izvede paljivo. 4.:6!4B4K/?49/ K54I:69/ 4# ?:6!*/567A ; 46!:*K;<1/564 1757I/9 6aje&e je usmereno : +napred+na bonim zubima +nagore+na prednjim zubima +lateralno+pore)enjem sredine lukova 1.obeleiti kontakte u ?7 2.pronai poloaj ?* .obeleiti kontakte u ?* $.identi%ikovati razliku ?7 i ?*

ANALIZA OKLUZALNIH ODNOSA U INTERKUSPALNOM POLOAJU MANDIBULE 7snovni kriterijumi za prhvatanje postojeeg interkuspalnog poloaja: 1.raspored antagonista 2.stabilnost kontaktnog odnosa .biolo&ka vrednost Ekontakt na parodntopatinim zubima nije dobarF $.pored prednjih zuba najmanje 1+2 para bonih antagonista sa obe strane zubnog niza 26:<!/H4564 K76!/K!4+nestabilnim se smatraju: +destruisane povr&ine antagonista +ravne povr&ine +usamljeni kontakti na inkliniranim povr&inama kvrica +kontakti izme)u vrhova kvrica +kontakti sa antagonistima koji pokazuju mobilnost veu od 1mm u bilo kom pravcu +usamljeni inklinirani antagonisti 27.67< 1*:.694K #;H/ ; 4K1 8ertikalni preklop: proseno 2+$mm, ve je kod 4icl Korizontalni preklop: 6epodudarnost sredina zubnih lukova:nije simptom sam po sebi, moe biti posledica spazma ili oboljenja !"# 27K5;#/564 K76!/K!4 ; 4K1 Hroj je individualan, zavisi od jaine sile. 6ajmanji je kod drug eklase. Le&i je na molarima, na unutra&njem okluzalnom polju. "anji od gnatolo&ki optimalnog.

Kontakti prednjih zuba: +slabiji u odnosu na prednje zube +&tite bone zube +provera jaine palpacijom +odsustvo kontakata se javlja kod: druge klase, otvorenog zagriaja, jednostrano otvorenog zagriaja bono Kontakti bonih zuba: +takasti, stabilni +&tite prednje zube +mali+vrh potporne kvrice +srednji+manje od jedne treine spoljnjeg i polovine unutra&njeg aspekta potporne kvrice +veliki+vi&e od jedne treine

ANALIZA OKLUZALNIH ODNOSA PRI EXCENTRINIM KRETNJAMA MANDIBULE 8o)enje mandibule u protruziju samo gornjim centralnim incizivima sree se kod osoba sa distookluzijom i dubokim preklopom. 1osebno je alarmantno ako je pri protruziji mandibule optereen samo jedan ili 2 zuba na jednoj strani@ vano je da optereenje bude podjednako. ;koliko postoje protruzione smetnje se mogu nai na distalnim inklinacijama kvrica i marginalnih grebena gornjih zuba i na mezijalnim inklinacijama kvrica donjih zuba. 7dsustvo vo)enja prednjim zubima pri protruziji smatra se znaajnim %unkcijskim poremeajem. 7vo se javlja kod 44 klase i jake distookluzije. 1ri kretnji mandibule u lateralni poloaj i nazad u 4kp kontakti se ostvaruju izme)u zuba na radnoj strani. Kontakti na neradnoj strani pri laterotruziji mandibule koji spreavaju ostvarenje %unkcijskih kontakata na radnoj strani ili ometaju klienje mandibule u lateralni poloaj i vraanje u 4kp, oznaavaju se kao okluzalne smetnje na neradnoj strani ili kao mediotruzijske smetnje. Kontakti na radnoj strani koji ometaju nesmetano klienje mandibule, odnosno optimalno vo)enje na radnoj strani+laterotruzijske smetnje. /6/54#/ 7K5;#49: ; /*!4K;5/!7*; 1rednosti: 1.direktna vizuelizacija 2.suvo radno polje .bez subjektivnih problema E saradnja pacijentaF "ane: 1.nesavr&enost artikulatora 2.gre&ke prilikom preno&enja modela .preciznost registrata

$.podesivost artikulatora '.nemamo momenat sila

OKLUZALNI KOMPLEKS
/!414L67 !*7C:69: #;H/ /brazivne %asete na okluzalnim povr&inama zuba mogu biti posledica normalnih %unkcijskih kontakata zuba ali i para%unkcijskih aktivnosti. /brazivne %asete koje se uoavaju pri e0centrinim kretnjama mandibule obino su posledica para%unkcijskih aktivnosti. .a bi se identi%ikovao tip abrazivnih %aseta najbolje je da pacijent dovede mandibulu u poloaj pri kome se antagonistike %asete poklapaju. ;koliko je taj poloaj vrlo blizu interkuspalnog poloaja, abrazivne %asete se mogu smatrati normalnom posledicom %unkcijskih aktivnosti mastikatornog organa. /ko se %asete na antagonistima poklapaju u nekom e0centrinom poloaju mandibule, uzrok njihovog nastanka je para%unkcijska aktivnost EbruksizamF. 1757I/9 #;H/ ; #;H64" 64#784"/ 6akon gubitka zuba naroito bonih dolazi do migracije preostalih zuba. 6aginjanje preostalih molara prema bezubom prostoru, erupcija zuba prema bezubom prostoru antagonistikog zubnog luka i malpozicije zuba u bukolingvalnom pravcu naje&i su primeri migracionih procesa. /6/54#/ 1757I/9/ 4 K76!46;4!:!/ 7K5;#47: */864 1.okluziona ravan ne postoji+izgubljeni svi boni zubi sa jedne ili obe tsrane zubnog luka 2.okluziona ravan je prekinuta+zbog gubitka vi&e prednjih ili bonih antagonista

.okluziona ravan ima nepovoljan nagib u sagitalnoj ravni+zbog erupcije donjih ili gornjih usamljenih molara u prazan prostor $.7kluziona ravan ima nepovoljan nagib posmatrano u %rontalnoj ravni+usled gubitka bonih zuba sa jedne i erupcije antagonista u prazn prostor '.okluziona ravan je haotinog oblika

10