VISOKA KOLA ELEKTROTEHNIKE I RAUNARSTVA STRUKOVNIH STUDIJAVIER, BEOGRAD STUDIJSKI PROGRAM: NOVE ENERGETSKE TEHNOLOGIJE

SPECIJALISTIKE STUDIJE
PREDMET:SPECIJALNE ELEKTRINE INSTALACIJE

KRATAK SPOJ-PRORAUN STRUJA KRATKIH SPOJEVA (uvodne napomene)

PREDMETNI PROFESOR: Dr eljko Despotovi, dipl.el.in

UVOD
Elektrine instalacije gotovo uvek zahtevaju zatitu od kratkog spoja koji se javlja kad god postoji odreeni elektrini diskontinuitet. Diskontinuitet vrlo esto odgovara takama u instalaciji u kojima dolazi do promene poprenog preseka provodnika. Struja kratkog spoja mora biti proraunata na svakom naponskom nivou instalacije u cilju odreivanja karakteristika opreme, potrebne da izdri i iskljui kvar (kratak spoj) u to kraem vremenskom intervalu.

PRORAUN (PROCENA !!!)STRUJA KRATKOG SPOJA

KRATAK SPOJ (KS)? DEFINICIJA: KRATAK SPOJ
JE DIREKTAN SPOJ IZMEU TAAKA U ELEKTRINOJ INSTALACIJI IZMEU KOJIH JE U NORMALNIM USLOVIMA POSTIGNUT NOMINALNI NAPON INSTALACIJE UOPTENO U PRORAUNU KRATKIH SPOJEVA MORAJU BITI IZRAUNATE ili PROCENJENE DVE VREDNOSTI STRUJA:
-MAKSIMALNA VREDNOST STRUJE KRATKOG SPOJA -MINIMALNA VREDNOST STRUJE KRATKOG SPOJA

MAKSIMALNA VREDNOST STRUJE KRATKOG SPOJA

KORISTI SE ZA ODREIVANJE: Prekidne moi zatitnih prekidaa Struje iskljuenja ili struje ponovnog ukljuenja kvara kod prekidaa Elektrodinamikog kapaciteta instalacije i rasklopne opreme, i naroito u sluaju:
-kada se kratak spoj deava u blizini generatora, grupe generator-transformator ali i na prikljunim takama zatitnih ureaja Stoga se struja kratkog spoja mora to tanije izraunati uzimajui i odgovarajui stepen sigurnosti (tzv. sigurnosna margina)

MINIMALNA VREDNOST STRUJE KRATKOG SPOJA

Izraunavanje minimalne vrednosti struje KS je neophodno kada se vri izbor zatitnog elementa (zatitnog prekidaa ili osiguraa) korienjem zatitnih krivih STRUJA-VREME(I-t), i to naroito u sluaju:
Dugakih trasa kablova i/ili relativno visokih vrednosti impedansi izvora (manji generatori, dizel agregati, UPS-evi, i sl.) Zatite od smrtonosnog dejstva (strujnog udara) zavisno od tipa zatitnog prekidaa ili osiguraa, odnosno u TN i IT sistemima elektrine zatite

MINIMALNA STRUJA KRATKOG SPOJAnapomene

Napomenimo da minimalna struja KS odgovara sluajevima :
-kada se KS ima na kraju tienog voda, generalno pri spojevima FAZA-ZEMLJA za niskonaponske (NN) sisteme i FAZA-FAZA za visokonaponske (VN), bez neutralnog provodnika -u podkritinim uslovima, kvar na kraju napojnih vodova, odnosno na optereenju koje je znaajno udaljeno od izvora napona (generatora) ili transformatorskih stanica, itd.

VANA NAPOMENA ZA MIN I MAX STRUJU KRATKOG SPOJA!!!

Zatitni elemenat mora iskljuiti kratak spoj u intervalu vremena tc koje odgovara termikom stresu koji prikljuni provodnik (kabl) moe izdrati:

i dt k A
AKpovrina poprenog preseka provodnika
konstanta koja se izraunava na bazi razliitih korekcionih faktora u zavisnosti tipa instalacije, blizine strujnih kola i kablova, izolacije kablova, naina i uslova njihovog polaganja i sl.

PRETHODNA RELACIJA ZA IZRAUNAVANJE DOPUTENOG MINIMALNOG PRESEKA PROVODNIKA i ZAVSINOSTI OD STRUJE i VREMENA TRAJANJA KRATKOG SPOJA SE MOE NAPISATI U SLEDEEOJ FORMI (koja se najee koristi u projektovanju, a dobija se iz prethodno navedene):

Amin = k r I ef tc

Amin I ef
tc
kr

minimalni presek provodnika u ( mm) efektivna vrednost struje kratkog spoja za vreme tc u (kA) vreme trajanja kratkog spoja u (s) korekcioni koeficijent koji zavisi od tipa kabla (kablovi do 1kV)

kr = 8.7, za bakarne provodnike sa PVC izolacijom kr = 9.31 za bakarne provodnike papir/olovo kr= 13.5 za aluminijumske provodnike sa PVC izolacijom kr= 14.4. za aluminijumske provodnike papir/olovo

It karakteristika provodnika
ZAVISNA OD TEMPERATURE OKOLINE Prihvatlljivi strujni limit (trajna struja) Iz1 je nii od strujnog limita Iz2
Trajno dozvoljena struja opada sa porastom temperature okoline Pri velikim strujama ( koje su bliske struji KS, i vremenima kraim od 5s, praktino da nema uticaja Pri porastu struje vreme koje provodnik moe Izdrati se smanjuje (vreme 5s je okvirna granica).

STRUJNA ZATITA OSTVARENA PREKIDAEM (ENGL. Circuit Breaker)

BC- prekidna mo (Breaking Capacity) Isc-trajna struja kratkog spoja Iz-prihvatlji strujni limit (struja provodnika) Ir-nominalna struja prekidaa IB-trajna struja potroaa ( tzv. dimenziona struja)

STRUJNA ZATITA OSTVARENA OSIGURAEM

TIPINI I-t DIJAGRAM ZA aM OSIGURA

OSNOVNI TIPOVI KRATKIH SPOJEVA

KARAKTERISTIKE KRATKIH SPOJEVA
TRAJANJE(prolazni sa samoiskljuenjem, tranzijentni i ustaljeni) POREKLO - mehaniko (proboj u provodnicima, sluajni elektrini kontakt izmeu dva provodnika preko stranih provodnih tela kao to su alati ili ak ivotinje -unutranji ili atmosferski prenaponi -proboj izolacije usled preteranog zagrevanja, usled vlage ili prisustva korozivne sredine (materija). LOKACIJA (unutranji ili spoljanji delovi maina ili elektrinih razvodnih oramana, pogonskih jedinica i sl.)

KRATAK SPOJ SE MOE DESITI IZMEU: FAZNOG PROVODNIKA (FAZE) I ZEMLJE (UZEMLJENJA)-STATISTIKA: 80 % KVAROVA

ZEMLJA=engl: EARTH

STRUJA KRATKOG SPOJA PARCIJALNA STRUJA KRATKOG SPOJA (PROVODNICI I ZEMLJA)

 IZMEU DVA FAZNA PROVODNIKA (ovaj kvar esto prelazi u trofazni)STATISTIKA: 15% KVAROVA

ZEMLJA=engl: EARTH

DVOFAZNI KRATAK SPOJ ODVOJEN OD ZEMLJE

DVOFAZNI KRATAK SPOJ SA ZEMLJOM

 IZMEU SVA TRI FAZNA PROVODNIKA (bez spoja sa PE ili sa) TROPOLNI KRATAK SPOJ- STATISTIKA: 5% KVAROVA SIMETRIAN TROFAZNI KRATAK SPOJ

ZEMLJA

STRUJA KRATKOG SPOJA PARCIJALNA STRUJA KRATKOG SPOJA (PROVODNICI )

POSLEDICE KOJE SU IZAZVANE KRATKIM SPOJEVIMA

POSLEDICE ZAVISE OD: TRAJANJA KVARA
(KRATKOG SPOJA), TAKE U INSTALACIJI GDE SE DESIO KRATAK SPOJ i OD SNAGE KRATKOG SPOJA

NA MESTU KVARA PRISUSTVO ELEKTRINOG LUKA DOVODI DO:

-OTEENJA IZOLACIJE
-ZAVARIVNJA PROVODNIKA -VATRE -IVOTNE OPASNOSTI

U KOLIMA KVARA KRATAK SPOJ USLOVLJAVA POJAVU:

ELEKTRODINAMIKIH SILA , KOJE DOVODE DO: - deformacije sabirnikih sistema i sabirnica - diskonekcije kablova INTENZIVNOG PORASTA TEMPERATURE USLED JAKO IZRAENOG DULOVOG EFEKTA (DULOVIH GUBITAKA)
- postoji

rizik od unitenja izolacije

U OSTALIM KOLIMA U MREI i INTERKONEKCIJAMA OKO MREE KRATAK SPOJ DOVODI DO: Naponskih propada tokom vremena iskljuenja kvara, trajanja od nekoliko milisekundi do nekoliko stotina milisekundi. Prekida i iskljuivanja delova mree, u meri zavisnoj od dimenzionisanja mree i diskriminacije niovoa koje nude zatitni ureaji. Dinamike nestabilnosti i/ili gubitka sinhronizacije maina i agregata. Poremeaja u kontroli/monitoring kolima, itd

IZRAUNAVANJE STRUJE KRATKOG SPOJA (KS)

U realnoj mrei impedansu izvora ini sve to je uzvodno od kratkog spoja, ukljuujui mree sa razliitim naponskim nivoima (NN, VN) i serijski povezane vodove i sisteme sa razliitim poprenim presecima A i duinama trasa Kada je prekida S ukljuen u nominalnom reimu (kada nema KS) tada u kolu protie nominalna struja optereenja

Zsc<<Zs
UPROENO KOLO
Zsc-impedansa KS Zs- impedansa optereenja

KRATAK SPOJ (KS)=engl. Short Circuit (SC)

TA SE DOGAA KADA SE U NOMINALNOM REIMU DESI KRATAK SPOJ IZMEU TAAKA A i B U MREI?
Kada se desi kvar (kratak spoj) izmeu taaka A i B , tada se ima zanemarljiva impedansa izmeu tih taaka, to rezultuje veoma veliku struju kratkog spoja Isc, koja je ograniena jedino impedansom izvora Zsc. Struja kratkog spoja Isc se razvija u prelaznom reimu zavisno od vrednosti reaktanse X i aktivne otpornosti R koje ine impedansu Zsc:

U distribucionim mreama , reaktansa X = L je mnogo manja od aktivne otpornosti R i odnos R / X je izmeu 0.1 i 0.3.

Faktor snage pri kratkom spoju je jednak:

cos sc

DISTANCA GENERATOR-MESTO KVARA JE VEOMA BITNA!!!!!

Meutim tranzijenti preovlauju u svakom sluaju, ali se struja kratkog spoja razvija razliito od rastojanja izmeu mesta kvara i lokacije generatorskog agregata. Ova distanca je uslovljena injenicom da je impedansa generatora manja (u nekim sluajevima mnogo manja) od impedanse voda (vodova) izmeu generatora i mesta kvara.

KVAR DALEKO OD GENERATORA

Ovo je vrlo esta situacija. Tranzijentni uslovi su stoga rezultat primene punog napona izvora u kolu koga ini redna veza reaktanse i otpornosti. Ovaj napon je jednak:

E - max vrednost napona

Struja i je tada zbir dve komponente: Prva komponenta (ia) je naizmenina i sinusna:
I - max vrednost struje

fazni ugao koji predstavlja fazni pomeraj

napona izvora, neposredno pre kvara.

 Druga komponenta (idc) je aperiodina

Njena poetna vrednost je zavisna od i od stepena priguenja koji je proporcionalan odnosu R / L

NA POETKU, PRE DEAVANJA KRATKOG SPOJA (trenutak t=0+), trenutna struja i je jednaka nuli (odnosno struja Iks je zanemarljiva)???

GRAFIKA PREDSTAVA STRUJE KRATKOG SPOJARASPREZANJE NA NAIZMENINU I JEDNOSMERNU KOMPONENTU

TRENUTAK NASTANKA KRATKOG SPOJA

IZRAZ ZA STRUJU KRATKOG SPOJA:

E = Emax = 2 Eeff

ANALIZA TALASNOG OBLIKA STRUJE KRATKOG SPOJA

I SLUAJ- SIMETRIAN (URAVNOTEEN KRATAK SPOJ)

Struja kratkog spoja je SIMETRINA:

II SLUAJ- ASIMETRIAN (NEURAVNOTEEN KS)

POETNA VRNA VREDNOST ip STOGA ZAVISI OD , tj. OD ODNOSA R/X = cos KOLA. KRATKO SPOJENOG

FAKTOR

JE INVERZNO PROPORCIONALAN PRIGUNOJ APERIODINOJ KOMPONENTI , ODREENOJ ODNOSIMA R / L , odnosno R / X .

KAKO IZRAUNATI UDARNU STRUJU ip?????

SIMULACIJE -monofazno kolo u

kratkom spoju

nominalna struja

KRATAK SPOJ

Kratak spoj se desio u trenutku t=2s kada je napon proao kroz nulu. Odnosno fazni pomeraj je iznosio:

=0

KRATAK SPOJ U SLUAJU

=0

KRATAK SPOJ SE DESIO U TRENUTKU KADA JE FAZA MRENOG NAPONA JEDNAKA

=54 (3ms kasnije od trenutka prolaska napona kroz nulu)

=60

Vrna vrednost struje (poetna struja KS) je iznosila 500A, to je manje nego u prethodnom sluaju

=180

U ovom sluaju je udarna struja negativna -750A, ali u pogledu dinamikih naprezanja ima isti efekat kao i struja +750A (prvi sluaj)- dinamika sila je ~i

KAKO IZRAUNATI UDARNU STRUJU ip?????

ASIMETRIAN (NEURAVNOTEEN KS)

POETNA VRNA VREDNOST ip STOGA ZAVISI OD , tj. OD ODNOSA R / X = cos KRATKO SPOJENOG KOLA.

FAKTOR

JE INVERZNO PROPORCIONALAN PRIGUNOJ APERIODINOJ KOMPONENTI , ODREENOJ ODNOSIMA R / L ili R / X .

OVAJ FAKTOR U MNOGOME ODREUJE VREDNOST UDARNE STRUJE!!!

UDARNA STRUJA KRATKOG SPOJA

Vrednost ip mora biti izraunata da bi se odredila prekidna mo zahtevanih zatitnih prekidaa i da bi se definisale elektrodinamike sile koje instalacija mora biti sposobna da podnese i izdri.

Njena vrednost se moe dobiti iz RMS vrednosti simetrine struje kratkog spoja Ia:

Ia
UDARNI KOEFICIJENT-K Koeficijent K je funkcija odnosa R/X (tj.R/L)

UDARNI KOEFICIJENT K-zavisnost od parametara impedanse KS Kada je R>>X

(tipino kod kablova na NN)

K1 Kada je R<<X
(transformatori i generatori, kao i vodovi)

ZAVISNOST UDARNOG KOEFICIJENTA OD ODNOSA R/X- IEC 60909

K2 Kada je RX, K1.08

MONOFAZNI GENERATOR KOJI NAPAJA PASIVNE POTROAE

MONOFAZNI GENERATOR KOJI NAPAJA AKTIVNE POTROAE

TA SVE MOE BITI GENERATOR G2? -INVERTOR? -MOTOR? -BATERIJA KONDENZATORA? -FAZNI KOMPENZATOR? -MREA?

TROFAZNI GENERATOR U KRATKOM SPOJUPASIVNA POTRONJA

NAPONI, STRUJE I IMPEDANSA SU PO FAZI!!!!

TROFAZNI GENERATOR U KRATKOM SPOJUAKTIVNA POTRONJA

TA SVE MOE BITI 3ph GENERATOR G2? -INVERTOR? -MOTOR? -BATERIJA KONDENZATORA? -FAZNI KOMPENZATOR? -MREA?

KRATAK SPOJ NEPOSREDNO ILI BLIZU GENERATORA

Kada se kvar dogodi neposredno u blizini generatora , promena impedanse generatora (u ovom sluaju dominantne impedanse), je odgovorna za priguenje struje kratkog spoja. Razvoj struje kratkog spoja i tranzijentni uslovi se komplikuju promenama elektromotorne sile generatora, koje su posledice kratkog spoja. Radi odreenog uproenja analize kratkog spoja, pretpostaviemo da je elektromotorna sila generatora konstantna i da je jedino promenljiva reaktansa generatora (pri tome se aktivna otpornost se zanemaruje).

IMPEDANSA (REAKTANSA) KRATKOG SPOJA- je PROMENLJIVA!!!

Reaktansa se razvija u tri stepena: SUBTRANZIJENTNA (prvih 10...20ms kvara) X" TRANZIJENTNA (od 20ms do 500 ms) X' USTALJENA (steady-state) ili sinhrona reaktansa X=Xs
Treba imati na umu da je reaktansa u svakom sledeem koraku, odnosno fazi razvoja, kratkog spoja vea . Drugim reima subtranzijetna reaktansa je manja od tranzijentne, a ova od reaktanse u ustaljenom stanju.

KOMPONENTE STRUJE KRATKOG SPOJA Sukscesivni efekat ove tri reaktanse dovodi do postepenog smanjenja struje kratkog spoja koja ustvari predstavlja zbir etiri komponente :
-TRI NAIZMENINE KOMPONENTE (subtranzijentna, tranzijentna i ustaljena) -JEDNA JEDNOSMERNA (induktivna, aperiodina)

II

III

RAZVOJ KRATKOG SPOJA

DOMINANTNA SUBTRANZIJENTNA REAKTANSA X

DOMINANTNA TRANZIJENTNA REAKTANSA X DOMINANTNA REAKTANSA USTALJENOG STANJA X

APERIODINA KOMPONENTA

I-SUBTRANZIJENTNI INTERVAL

t[00.1s] t[0.10.3s] t > 0.3s

rezultantna struja kratkog spoja

II-TRANZIJENTNI INTERVAL III- USTALJENO STANJE

TA PROUZROKUJE SMANJENJE GENERATORSKE REAKTANSE?

Napomenimo da je smanjenje generatorske reaktanse bre nego kod aperiodine komponente . Ovo je retka situacija koja moe da izazove zasienje magnetnih kola i prekid kvara poto je nekoliko perioda koje se deavaju pre stvarnog prolaska subtranzijentne struje kroz nulu Karakteristika generatora Iks=F(J) , J- pobudna struja je prava linija poto magnetno kolo nije zasieno

PRIGUNI NAMOTAJ U SINHRONOJ MAINI ZNAAJNO UTIE NA SMANJENJE SUBRTANZIJENTNE REAKTANSE!!!! Priguni namotaj ima osnovnu ulogu da prigui oscilacije brzine obrtanja rotora oko sinhrone brzine u prelaznim reimima, i kao takav se ponaa kao kavezni rotor asinhronog motora U ustaljenom stanju nema uticaj poto se u tom sluaju u njemu ne indukuje napon. Ugrauje se u polne papuice maina sa istaknutim polovima a sastoji se od okruglih bakarnih tapova koji se postavljaju u polne nastavke

POPRENI PRESEK POBUDNOG POLA SINHRONE MAINE

Konture tapova prigunog kaveza su postavljeni upravno na pravac pobudnog fluksa (d-osa) Male oscilacije rotorske pobude usled indukovanih struja u tapovima prigunog kaveza bivaju amortizovane U ustaljenom reimu nema indukovanja struja tako da priguni kavez nema uticaja

U subtranzijentnom periodu, pored namotaja statora i rotora, veliku ulogu imaju priguni namotaji koji su ugraeni u rotorski pol, kao to pokazuje slika. Ovi namotaji u mnogome odreuju (SMANJUJU) ekvivalentnu subtranzijentnu reaktansu!!!

EKVIVALENTNA EMA (po fazi i po d-osi) SINHRONOG GENERATORA

f-parametri namotaja pobude D-parametri prigunog namota po d-osi Lmd-meusobna induktivnost po d-osi r-aktivne otpornosti

Po nastanku KS dominiraju prelazni procesi u uzdunoj d-osi

Ls<<Lmd

OD INTERESA JE OSA POBUDNOG NAMOTAJA d-osa!!!

Nakon nastanka KS dolazi do prelaznih procesa:

-nema oscilacija poto nema kondenzatora -energija se priguuje zahvaljujui L i r -javljaju se dve prelazne vremenske konstante (dve konture u ekvivalentnoj emi)

Td-subtranzijentni period Td -tranzijentni period Odreuju se merenjima (Td je uvek manja!!!)

TALASNI OBLICI STRUJA KRATKOG SPOJA KRATAK SPOJ NA KRAJEVIM ILI U BLIZINI GENERATORA
SIMETRINA

SUBTRANZIJENT

TRANZIJENT

USTALJENO STANJE

t ASIMETRINA

U PRAKTINIM SLUAJEVIMA NIJE NEOPHODNA BA TANA INFORMACIJA O RAZVOJU KRATKOG SPOJA VE....???

U NN instalaciji, usled relativno velike brzine zatitnih prekidakih elemenata, vrednosti subtranzijentne struje KS , oznaene sa Ik" i maksimalne asimetrine vrne vrednosti amplitude (udarne struje) ip su dovoljne za odreivanje prekidne moi zatitnih elementa kao i elektrodinamikih sila koje mahaniki napreu delove instalacije (najee sabirnikih sistema)!!!.

 U NN distributivnim i VN aplikacijama , ipak se esto koriti tranzijentna struja KS ako do prekidanja kratkog spoja doe pre ustaljenog stanja, u kojem sluaju postaje korisno uzeti u raun prekidnu struju (esto se oznaava sa Ib, b-engl.break) koja odreuje prekidnu mo prekidaa koji ima inherentno ugraeno vremensko kanjenje. Ib je vrednost struje kratkog spoja u momentu efikasnog prekida, odnosno posle vremena t nakon razvoja kratkog spoja, koje je jednako t = tmin.

TA USTVARI PREDSTAVLJA VREME

tmin?
Vreme tmin (minimalno vreme kanjenja) je zbir minimalnog radnog vremena zatitnog releja i najkraeg vremena otvaranja pripadajueg zatitnog prekidaa, odnosno, najkraeg vremena izmeu pojave struje kratkog spoja i poetnog odvajanja polova kontakata prekidakog elementa.

PRORAUN STRUJA KRATKIH SPOJEVA

STANDARDI PROPISUJU KAKO SE IZVODI PRORAUN ZEMLJE EVROPSKE UNIJE NEMAKA (VDE 0102) FRANCUSKA (NF C 15-100 , Normes Franaises) ENGLESKA (IEC 60909) DOMAI STANDARDI (SRPS IEC 60909-1:1998, SRPS IEC 60909-2:1997) U PRINCIPU SE KORISTE ETIRI OSNOVNA METODA KOJA E BITI U NASTAVKU IZLOENA

METODE PRORAUNA STRUJA KRATKIH SPOJEVA

METODA IMPEDANSE METODA KOMPOZICIJE KONVENCIONALNA METODA APROKSIMATIVNA (PRIBLINA I NAJBRA METODA ZA PROCENU) METOD BAZIRAN NA TEVENENOVOJ TEOREMI TERMIKI METOD SVAKA OD OVIH METODA E U NASTAVKU KURSA i NAREDNIH PREDAVANJA BITI IZLOENA DETALJNO, A OVDE U KRATKIM CRTAMA

PRORAUN KRATKIH SPOJEVA: METODA IMPEDANSE

Metod impedanse", se koristi za proraun struja kvara u bilo kojoj taki instalacije sa visokim stepenom tanosti. Ovaj metod uzima u obzir sve aktivne otpornosti i reaktanse u petlji kvara, odvojeno i to od izvora ukljuujui i njegovu impedansu, do posmatrane take kvara, i nakon toga se izraunava ukupna impedansa petlje kvara. Vrednost struje kratkog spoja Isc se dobija iz Omovog zakona:

 Moraju biti poznate karakteristike svih elemenata u petlji kvara (izvori i spojni provodnici-kablovi). U ovim proraunima to se tie impedansi obino nisu ukljueni i uraunati brojni elementi, navodimo neke:
- reaktanse zatitnih prekidaa i sabirnica - aktivne otpornosti i reaktanse rotacionih maina

PRORAUN KRATKIH SPOJEVA: METODA KOMPOZICIJE

Metoda kompozicije se koristi kada karakteristike izvora napajnja (generatora) nisu poznate. Impedansa do mesta kratkog spoja se izraunava na bazi procene struje kratkog spoja na poetku voda.

Pretpostavlja se da je faktor snage cos sc = R / X identian na poetku kola i na mestu kvara.

Drugim reima, pretpostavlja se da su elementarne impedanse dve sukscesivne sekcije u instalaciji dovoljno sline po karakteristikama da opravdaju zamenu vektorskog zbira impedansi algebarskim zbirom. Ova aproksimacija se moe koristiti za proraun modula vrednosti struje kratkog spoja sa zadovoljavajuom tanou. Ovaj vrlo aproksimativni metod se moe koriustiti samo za instalacije do 800 kVA

PRORAUN KRATKIH SPOJEVA: KONVENCIONALNA METODA Konvencionalna metoda , se moe koristiti za proraun minimalne vrednosti struja kratkih spojeva i struja kvara na kraju napojnog voda, kada impedanse ili struje Isc u instalaciji na mestu izvora, nisu poznate. Ona se zasniva na pretpostavci da je napon, za vreme kratkog spoja ili kvara, na poetku kola (na izvoru) jednak 80% od nazivnog (nominalnog) napona instalacije.

 Ovaj metod razmatra jedino aktivnu otpornost provodnika i primenjuje koeficijent vei od 1 za provodnike sa veom povrinom poprenog preseka uz uzimanje u obzir njihovih induktivnosti (koeficijent 1.15 za preseke 150 mm, 1.20 za preseke 185 mm, etc.) Uglavnom se koristi za konana kola ukljuujui i izvor, a na rastojanju koje je dovoljno daleko od izvora napajanja (mrea ili transformatorska stanice)

PRORAUN KRATKIH SPOJEVA:

APROKSIMATIVNA METODA
Ovaj pojednostavljeni metod, koji se predstavlja preko tabela na osnovu brojnih pojednostavljenih pretpostavki, za svaku od deonica sa povrinama poprenog preseka provodnika:
- struje zatitnih elementa za zatitu od preoptereenja
- maksimalne duine instalacije za odravanje zatite od indirektnog dodira - dozvoljena duine u pogledu pada napona (linijska vrednost)

Podaci u tabelama su ustvari rezultat prorauna koji vode ka korienju ustvari dve navedene metode: kompozicije i konvencionalne. Ovaj metod moe da se koristi za odreivanje karakteristika kola koje e biti dodate na postojeu instalaciju, za koju nije dostupno dovoljnno informacija. Ovaj metod je direktno primenljiv na NN instalacije, i moe se koristiti sa odgovarajuim korekcionim koeficijentima ako napon nije 230 / 400 V, 50Hz.

PRORAUN KRATKIH SPOJEVA:

METOD SIMETRINIH KOMPONENTI
Standard IEC 60 909 (VDE 0102) primenljiv na sve mree, radijalne ili prstenaste, do 230 kV. Ovaj metod se bazira na Tevenenovoj teoremi, i izraunava ekvivalentni naponski izvor na mestu KS i onda se na osnovu ekvivalentne impedanse ostatka kola odreuje struja kratkog spoja. Svi mreni izvori kao to su sinhrone i asinhrone maine su zamenjeni u proraunu njihovim impedansama (pozitivnog redosleda, negativnog redosleda i nultog redosleda). Sve linijske kapacitivnosti i paralelne admitanse nerotirajuih optereenja, izuzev onih iz nultog redosleda, su zanemarene.

PRORAUN KRATKIH SPOJEVA: TERMIKI METOD

Postoje i druge metode, koje koriste metod superpozicije i zahtevaju da struje optereenja moraju biti prvo izraunate. Napomenimo takoe da izmeu ostalih postoji i metod koji propisuje standard IEC 865 (VDE 0103) koji daje postupak prorauna termikog ekvivalenta struje kratkog spoja.

LITERATURA
Z.Radakovi, . ovanovi, Specijalne elektrine instalacije niskog napona, demska misao, Beograd, 2008. A.Stoi, Projektovanje i izvoenje elektrinih instalacija, Graevinska knjiga, II izdanje 2008. Westerman-Elektrotehniki prirunik, Graevinska knjiga, 2003 B.M.Noblat, F.Dumas,G.Thomasset, Cahier technique no. 158-Calculation of short-circuit currents , Schneider Electric, September 2001.

Beograd, MART 2014 Prof.dr eljko Despotovi, dipl.el.in