8 Lectures On Yoga

A AL LE EI IS ST TE ER R C CR RO OW WL LE EY Y
E EI IG GH HT T L LE EC CT TU UR RE ES S O ON N Y YO OG GA A

O
O
S
S
A
A
M
M
P
P
R
R
E
E
D
D
A
A
V
V
A
A
N
N
J
J
A
A
O
O
J
J
O
O
G
G
I
I

O OD D

M MA AH HA AT TM MA A G GU UR RU U S SR RI I P PA AR RA AM MA AH HA AN NS SA A S SH HI IV VA AJ JI I

( (A AL LI IS ST TE ER R K KR RO OL LI I) )

E EL LE EK KT TR RO ON NS SK KO O I IZ ZD DA AN NJ JE E
H HR RU UM MA AC CH HI IS S X XI I O OA AZ ZA A O OR RD DO O T TE EM MP PL LI I O OR RI IE EN NT TI IS S
B BE EO OG GR RA AD D 2 20 00 08 8
O OS SA AM M P PR RE ED DA AV VA AN NJ JA A O O J JO OG GI I

j jo og ga a z za a g gr ru ub bi ij ja an ne e
P PR RV VO O P PR RE ED DA AV VA AN NJ JE E. . P PR RV VI I P PR RI IN NC CI IP PI I. .

i in ni i t to o t ti i j je e v vo ol lj ja a i i t to o n ne ek ka a b bu ud de e s sa av v z za ak ko on n. .

Moja je volja da objasnim problematiku joge jasnim jezikom, bez obraanja argonu ili iznoenja
fantastinih hipoteza, sa namerom da ova velika nauka od univerzalnog znaaja bude potpuno
shvaena.

Jer, kao i sve velike stvari, i ona je jednostavna; ali, takoe kao sve velike stvari, maskirana je
zbrkanim razmiljanjima; i, preesto, omalovaavana zbog mahinacija prevaranata.

Vie besmislica je izreeno i napisano o jogi nego o bilo emu drugom na svetu. Veina ovih
besmislica, koje neguju i podstiu arlatani, bazira se na ideji da oko nje ima neto misteriozno i
orijentalno. A toga zapravo nema. Od mene ne oekujte obeliske i odaliske, ratluk ili bilo koje
druge prikaze lanoga sjaja koje koriste joga-trgovci. Ja jesam otmen, ali ne i kitnjast i neukusan.
Ne postoji nita misteriozno i orijentalno oko bilo ega to zna svako ko je barem malo
smislenoga vremena proveo u Aziji i Africi. Zato predlaem da dozovemo najudaljenijeg i
najnedostinijeg od svih bogova da nam razjasni ovu temu - svetlo zdravog razuma.

Sve pojave kojih smo svesni zauzimaju neko mesto u naim umovima i stoga je jedina stvar koju
treba da pogledamo upravo um; on je mnogo postojaniji od drugih obeleja ljudskosti, nego to se
to obino pretpostavlja. Radikalno razliito, stanovite koje je nespojivo sa racionalnom
argumentacijom obino to duguje tvrdoglavosti navike, stvorene sistematskim sektakim drilom
mnogih generacija.

Stoga moramo zapoeti prouavanje joge sagledavanjem znaenja rei. Ona znai savez,
sjedinjenost (union), i potie od istog sanskritskog korena kao i grka re , latinska re
jugum i englesko yoke.
1

Kada se plesaica posveuje slubi u hramu, slavi se joga njenog odnosa. Joga se, ukratko, moe
prevesti kao "ajna borba", to nesumljivo objanjava injenicu da oni to prouavaju jogu u
Engleskoj ne rade nita drugo osim traarenja, uz obilato ispijanje alkohola.

Joga znai sjedinjenost.

Kako ovo treba da shvatimo? Zbog ega re joga upuuje na sistem religioznog uvebavanja ili
opis religioznog iskustva?

Moda ete sluajno primetiti da se re "religija" u stvari moe izjednaiti sa jogom. Ona znai
"vezati zajedno".


Koji su to elementi koji su sjedinjeni ili e biti sjedinjeni, kada se ova re koristi u uobiajenom
znaenju one prakse koja je iroko rasprostranjena u Hindustanu, iji je cilj emancipacija
individue (koja je prouava i praktikuje) od manje prijatnih odlika njenog ivota na ovoj planeti?

______________________________________________________________________________
1
Yeug - pridruiti se (prim. ur.).
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
OSAM PREDAVANJA O JOGI
Elektronsko Izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
3
Kaem Hindustan, ali u stvari mislim bilo gde na Zemlji; jer, istraivanje je pokazalo da slini
metodi proizvode sline rezultate na svim meridijanima. Detalji se razlikuju, ali opta struktura je
ista jer sva tela, pa tako i svi umovi, imaju identine forme.


Kompleks inferiornosti u umu pobone osobe - koji objanjava njenu pobonost - primorava je da
ovu emancipaciju interpretira kao sjedinjenje sa gasovitim kimenjakom kojeg je izumela i
nazvala Bog. Na uzvienu izmaglicu njenih strahova mata je bacila njenu vlastitu uveanu i
izoblienu senku, koja istinski zastrauje; to se pobona osoba vie klanja pred njom, to se,
izgleda, sablast jae ustremljuje da je slomi. Ljudi sa ovakvim idejama nikada nee stii bilo gde
osim u ludnice i crkve.

Zbog ove preovladavajue mijazme straha, cela problematika joge postala je mrana i nejasna.
Savreno jednostavan problem iskomplikovan je najniim etikim besmislicama i predrasudama.
A istina je oigledna u samoj rei.


Sada moemo razmotriti ta joga stvarno jeste. Hajde da na trenutak zavirimo u prirodu svesti, da
krajikom oka pogledamo nauke kao to su matematika, biologija i hemija.

U matematici izraz "a" plus "b" plus "c" je trivijalnost.

Napiite a + b + c = 0 i dobili ste jednainu iz koje se mogu izvesti najslavnije istine.

U biologiji elije se dele beskonano, ali nikad, ne postanu neto razliito; ali ako sjedinimo elije
suprotnih kvaliteta, muke i enske, mi postavljamo temelje strukture iji vrhunac prevazilazi i
najsmeliju matu.

Sline injenice pojavljuju se u hemiji. Atom kao takav ima nekoliko konstantnih kvaliteta, od
kojih nijedan nije posebno znaajan; ali im se jedan element kombinuje sa objektom njegove
udnje, mi dobijamo ne samo ushiujuu produkciju svetla, toplote i tome slino, ve i
kompleksnije strukture koje imaju svega nekoliko ili pak nijedan kvalitet svojih elemenata i koje
su sposobne za dalje kombinovanje u komplekse zaprepaujue uzvienosti. Sve ove
kombinacije, ove veze i jedinstva, jesu joga.


Kako emo primeniti ovu re na fenomen uma?
ta je prva karakteristika svega u misli? Kako je uopte postala misao? Samo pravljenjem
distinkcije izmeu nje i ostatka sveta.

Prva propozicija, tip svih propozicija, je: S = P. Moraju postojati dve stvari - razliite stvari - iji
odnos stvara znanje.

Joga je pre svega jedinstvo subjekta i objekta svesti: onog koji vidi i stvari koju vidi.

U svemu ovome nema nieg udnog ili zadivljujueg. Prouavanje principa joge je veoma korisno
za obinog oveka, makar samo da ga natera da razmilja o prirodi sveta za koji pretpostavlja da
mu je poznat.
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
JOGA ZA GRUBIJANE
4
Hajde da razmotrimo pare sira. Kaemo da ono ima odreene kvalitete, oblik, strukturu, boju,
vrstinu, teinu, ukus, miris, postojanost i ostalo; ali istraivanje je pokazalo da je sve ovo privid.
Gde su ovi kvaliteti? Ne u samom siru, jer razliiti posmatrai daju sasvim razliite procene. Ne u
nama samima, jer ih mi ne primeujemo u odsustvu sira. Sve "materijalne stvari", svi utisci su
fantomi.

U stvarnosti taj sir nije nita drugo nego serija elektrinih naboja. ak i najtemeljniji kvalitet od
svih, masa, ne postoji. Isto vai i za na mozak, koji je delimino odgovoran za ove percepcije.
ta su onda ti kvaliteti u koje smo svi tako sigurni? Oni ne bi postojali bez naeg mozga; oni ne bi
postojali bez sira. Oni su rezultat jedinstva, to jest joge onoga koji vidi i onog vienog, subjekta i
objekta u svesti, kako kae filozofska fraza. Ti kvaliteti nemaju materijalnu egzistenciju; oni su
samo imena data ushiujuim rezultatima ovog posebnog oblika joge.

Mislim da je za onoga ko prouava jogu najkorisnije da gornji stav vrsto ugradi u podsvesni um.
Oko devet desetina problema u razumevanju ove teme stvara preterano reklamiranje joge kao
neeg mistinog i orijentalnog. Principi joge, kao i njeni duhovni rezultati, pokazuju se u svakom
svesnom i nesvesnom inu. To je ono to je zapisano u Knjizi Zakona - l lj ju ub ba av v j je e z za ak ko on n, , l lj ju ub ba av v
p po od d v vo ol lj jo om m - jer ljubav je instinkt, ali i in sjedinjavanja. Ali ovo ne moe biti uraeno bilo kako,
to mora biti uinjeno "voljom", to jest u skladu sa prirodom onoga to se sjedinjuje. Vodonik
nema ljubavi prema vodoniku; nije priroda, ili "istinska volja" vodonika da tei da se sjedini sa
molekulom sopstvene vrste. Dodajte vodonik vodoniku: nita se nee desiti sa njegovim
kvalitetom: promenie se jedino kvantitet. Zbog toga radije tei da uvea iskustvo svojih
mogunosti sjedinjavanjem sa atomima suprotnoga karaktera, kao to je kiseonik; u
kombinovanju s njim (uz eksploziju svetlosti, toplote i zvuka), stvara vodu. Rezultat je potpuno
razliit od komponenti i ima drugu vrstu "istinske volje", kao to je sjedinjavanje (uz slino
oslobaanje svetlosti i toplote), sa kalijumom, dok rezultirajui "otar kalijum karbonat" ima
sasvim novu seriju kvaliteta, sa sopstvenom "istinskom voljom", to jest da se eksplozivno
sjedinjuje sa kiselinama. I tako dalje.

Nekima od vas moe se uiniti da su ova objanjenja u velikoj meri izbacila dubinu iz joge; da
sam je sveo na vrstu obinih stvari. To mi je i bio cilj. Nema smisla plaiti se joge, mistifikovati je
ili pokazivati entuzijazam za njom. Ako elimo da nainimo bilo kakav napredak u njenom
prouavanju, trebaju nam hladne glave i neutralan nauni stav. Naroito je vano da ne muimo
sebe orijentalnim argonom. Moda emo morati da koristimo nekoliko rei sanskrita; ali to je
samo zato to one nemaju ekvivalente u engleskom jeziku; i svaki pokuaj da ih prevedemo
optereuje nas konotacijama engleskih rei koje koristimo. Meutim, tih rei je sasvim malo; i,
ako se definicije koje ja predlaem paljivo proue, one ne bi trebalo da predstavljaju tekou.

S obzirom da smo sada razumeli da je joga sutina svih pojava, moemo se upitati koje je posebno
znaenje ove rei u okviru naeg istraivanja, poto su proces i rezultati poznati svakome od nas;
toliko poznati da u stvari ne postoji nita drugo o emu bismo u stvari i imali neko znanje. Ona
jeste znanje.

ta je to to emo prouiti i zato treba to da uinimo?

Odgovor je veoma jednostavan.

Celokupna joga koju mi poznajemo i praktikujemo, joga koja proizvodi ove ushiujue rezultate
koje nazivamo pojavnou, ukljuuje u sebe i popriline neprijatnosti. to vie prouavamo ovaj
univerzum koji naa joga proizvodi, to vie sakupljamo i sintetiemo nae iskustvo, to blie
stiemo razumevanju onoga to je Buda objavio kao karakteristiku svih stvari: patnja, promena i
odsustvo bilo kakvog stalnog principa. Sve smo blie njegovim prvim dvema "plemenitim
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
5
istinama", kako ih je nazvao: "Sve je patnja" i "Uzrok patnje je elja." Re "elja" ovde znai isto
to i "ljubav" u Knjizi Zakona, koju sam malopre citirao. "elja" je potreba svake jedinice da
proiri svoje iskustvo, kombinujui se sa svojom suprotnou.

Sasvim je lako izneti itav niz argumenata koji nas vode do prve "plemenite istine".

Svaka operacija ljubavi je zadovoljavanje veoma velike gladi, ali sa zadovoljenjem apetit je sve
jai; stoga moemo rei zajedno sa Propovednikom: "Onaj koji uveava znanje uveava patnju."
Koren ove patnje je u oseaju nedovoljnosti; potreba za sjedinjavanjem, za gubljenjem u
voljenom objektu, oigledan je dokaz ove injenice, i takoe je jasno da zadovoljenje proizvodi
samo privremeno olakanje, jer se proces nastavlja beskonano. e se poveava pijenjem. Jedino
potpuno i shvatljivo zadovoljenje bila bi joga atoma sa celokupnim univerzumom. Ovu injenicu
lako je shvatiti i ona je bila stalno izraavana u mistikim filozofijama Zapada; jedini cilj je
"jedinstvo sa Bogom." Naravno, mi koristimo re "Bog" samo zato to smo odgajani u
praznoverju, dok su veliki filozofi Istoka i Zapada radije govorili o jedinstvu sa Svim ili sa
Apsolutom. Eto jo praznoverja!

Dobro, dakle, uopste nema potekoa; jer svaka misao u naem biu, svaka elija u naim telima,
svaki elektron i proton naih atoma, nije nita drugo nego joga i rezultat joge. Sve to treba da
inimo da bismo stekli emancipaciju, zadovoljenje, sve to elimo, jeste da izvedemo tu
univerzalnu i neizbenu operaciju sa samim Apsolutom. Sofisticiraniji ljudi u publici mogli bi da
pomisle da tu negde postoji klopka. Oni su potpuno u pravu.

Prepreka je prosto ova: svaki elemenat od kojeg smo sainjeni stalno je okupiran zadovoljavanjem
svojih posebnih potreba putem vlastite posebne joge; iz tog razloga on je potpuno opsednut
sopstvenom funkcijom, koju prirodno mora smatrati za sutinu i sveukupnost svoje egzistencije.
Na primer, ako uzmete cev od stakla otvorenu na obe strane i stavite ga preko pele na prozorsko
okno, ona e neprestano udarati u prozor sve dok se ne iscrpi i ne ugine, umesto da izae kroz
cev. Ne smemo pobrkati neophodno automatsko funkcionisanje bilo kojeg od naih elemenata sa
istinskom Voljom, koja je kao orbita bilo koje zvezde. Ljudsko bie ponaa se kao jedinica samo
zbog vaspitanja tokom nebrojenih generacija. Evolucioni proces uspostavio je vii poredak
jogike akcije, kojim uspevamo da podredimo ono to smatramo posebnim interesima onome to
smatramo optom dobrobiti. Mi smo zajednice; i naa dobrobit zavisi od mudrosti naih dravnih
saveta i discipline sa kojom se njihove odluke sprovode. to smo komplikovaniji, to smo vilje
na skali evolucije, to je zadatak zakonodavstva i odravanja poretka kompleksniji i tei.

U visoko civilizovanim zajednicama kao to je naa (glasan smeh), individua je stalno pod
pritiskom suprotnih interesa i nunosti; njena individualnost se stalno sudara sa drugim ljudima; i
u velikom broju sluajeva ona nije sposobna da izdri ova naprezanja. "izofrenija", ta divna re
koja moda i nije u vaem reniku, veoma je uobiajena alba. Ona znai rascepljenost uma. U
ekstremnim sluajevima dobijamo multiple linosti, Dekila i Hajda, samo vie takvih. Kad ovek
kae "ja", to se odnosi samo na prolazan fenomen. Njegovo "ja" menja se dok on izgovara tu re.
Ali - osim u filozofiji - sve se ree moe pronai ovek sa sopstvenim umom i sopstvenom
voljom, ak i u ovom modifikovanom smislu.

Stoga elim da uvidite prirodu prepreka koje su na putu sjedinjavanja sa Apsolutom. Najpre, joga
koju mi stalno praktikujemo ne proizvodi nepromenljive rezultate; postoje problemi panje,
istraivanja, refleksije. Predlaem da u daljim instrukcijama imamo u vidu ovim i drugim
iniocima uzrokovane modifikacije nae percepcije, jer je to od velike vanosti za nau nauku
joge. Na primer, klasian je sluaj dva oveka izgubljena u gustoj umi, nou. Jedan kae
drugome; "Taj pasji lave nije skakavac; to je kripa kola." Ili, opet, "mislio je da je video
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
JOGA ZA GRUBIJANE
6
bankarskog slubenika kako izlazi iz autobusa. Pogledao je ponovo, i video je da je to bio nilski
konj."

Svako ko se bavio nekim naunim istraivanjem dobro zna da se zapaanja moraju uvek iznova
korigovati. Potreba za jogom je toliko snana da nas zaslepljuje. Stalno smo u iskuenju da
vidimo i ujemo ono to elimo da vidimo i ujemo.

Stoga nam je dunost, ako elimo da nainimo univerzalnu i konanu jogu sa Apsolutom, da
ovladamo svakim elementom naeg bia, da ga zatitimo od svih graanskih i spoljnih ratova, da
pojaamo svaku sposobnost do najvieg stepena, da uvebamo sebe u znanju i moi do najvieg
mogueg nivoa; sve to da bismo bili u stanju da se u odgovarajuem asu bacimo u pe ekstaze
koja plamti iz ponora unitenja.

L Lj ju ub ba av v j je e z za ak ko on n, , l lj ju ub ba av v p po od d v vo ol lj jo om m. .

D DR RU UG GO O P PR RE ED DA AV VA AN NJ JE E. . J JA AM MA A. .


Zvezde i fetusne posteljice! I vi, stanovnici deset hiljada svetova!

Zakljuak naeg prolonedeljnog istraivanja bio je da se najvii stepen joge - onaj koji dovodi do
emancipacije, kojim se prevazilazi elja u ijem korenu je oseanje odvojenosti - postie
koncentracijom, kao i stapanjem sa univerzumom koje je blisko unitetnju svakog elementa
neijeg bia.

Mogao bih ovde primetiti, u umetnutoj reenici, da je jedna od potekoa ta, to elementi jogija
rastu njegovim napredovanjem. Meutim, nema potrebe da prelazimo nae mostove dok do njih
ne stignemo; do njih emo, ipak, stii postavljanjem ozbiljnih naunih principa baziranih na
univerzalnom iskustvu, koji e nam verno sluiti tokom svakog stadijuma putovanja.

Kada sam prvi put preduzeo istraivanje joge, bio sam, na svu sreu, vrlo temeljno upoznat sa
fundamentalnim principima moderne nauke. Odmah sam uvideo da, ukoliko elimo da uvedemo
neto zdravog razuma u sve ovo (nauka nije nita drugo nego obuen zdrav razum), prvo to treba
nainiti jesu komparativne studije razliitih sistema misticizma. Odmah je bilo jasno da su
rezultati irom sveta identini, jedino su bili maskirani sektakim uenjima. I metode su irom
sveta takoe bile istovetne, ali prekrivene religioznim predrasudama i lokalnim obiajima. U
sutini, ipak, - identine! Ovaj jednostavan princip pokazao se sasvim dovoljnim da se ova tema
izvanredne sloenosti razdvoji od svega onoga to je zamagljuje.

Sada kada smo stigli do take pripreme za analizu problema, iskrsava pitanje: koje termine emo
koristiti? Evropski misticizam je beznadeno zbrkan; teorije su potpuno prekrile metode. Kineski
sistem je moda najuzvieniji i najjednostavniji, ali, ukoliko niste roeni kao Kinez, simboli e
vam predstavljati nepremostivu potekou. Budistiki sistem je na neki nain najkompletniji, ali
je takoe i najnejasniji. Rei su predugake i teke za pamenje i, uopteno govorei, od drvea se
ne vidi uma. Ali iz indijskog sistema, premda je prepun preuveliavanja svake vrste, uporednom
analizom lako je izvui metod koji nee biti optereen nepotrebnim i neeljenim implikacijama, i
sainiti interpretaciju razumljivu i prihvatljivu za evropski um. Ovaj sistem i ovakvu njegovu
interpretaciju ja pred vas iznosim.

_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
7
Veoma znaajno klasino delo sanskritske literature su Patanalijevi Aforizmi. On je barem
milostivo kratak i ne vie od devedeset do devedeset i pet procenata onoga to je napisao moe
biti otpisano kao buncanje poremeenog uma. Ono to preostaje je dvadesetetvorokaratno zlato i
u nastavku ja vam ga darujem.

Kae se da joga ima osam grana. Zato grana, ne znam. Ali nalazim da je veoma zgodno prihvatiti
ovu klasifikaciju, jer na osnovu nje i mi moemo podeliti naa zapaanja u osam poglavlja.

Ta poglavlja su:
1. Jama.
2. Nijama.
3. Asana.
4. Pranajama.
5. Pratjahara.
6. Darana.
7. Djana.
8. Samadi.

Svaki pokuaj da ove rei prevedemo beznadno bi nas zaglibio u movaru nerazumevanja. Jedino
to moemo to je da svaku od njih pojedinano razmotrimo, dajui neku vrstu definicije ili opisa
koji bi nam omoguio da steknemo to potpuniju predstavu o njenom znaenju. U skladu sa tim,
poinjem sa objanjavanjem jame.

Pratite! Izdignite se! Prevaziite!

Od osam grana joge, jama je najlaka za definisanje i sasvim je bliska naoj rei "kontrola". Ako
vam kaem da su je neki preveli kao "moralnost", biete zaprepaeni ovom bezumnou i
niskou ljudske vrste.

Re "kontrola" ovde se ne razlikuje mnogo od rei "inhibicija", u znaenju koje joj pridaju
biolozi. Primarna elija, kao to je ameba, u odreenom smislu potpuno je slobodna, ali je, s druge
strane, i sasvim pasivna. Svi njeni delovi su slini. Bilo koji deo njene povrine moe uzimati
hranu. Ako je preseete na pola, jedino to dobijate su dve savrene amebe, umesto jedne. Koliko
je ovo stanje daleko od povreda koje se mogu naneti organizmima na viem stepenu evolucije!

Organizmi koji su se razvili kroz specijalizaciju svojih komponentnih struktura nisu to postigli
toliko sticanjem novih moi, koliko restrikcijom dela optih moi. Prema tome, specijalista iz
ulice Harli je obian lekar koji kae: "Neu da izaem i posetim bolesnu osobu; neu, neu,
neu."

Ono to vai za elije, vai i za sve potencijalno specijalizovane organe. Snaga miia bazira se na
rigidnosti kostiju i na odbijanju zglobova da dopuste one pokrete koji ne bi bili u skladu sa
odabranim pravcem. to je oslonac vri, poluga je efikasnija. Ista zapaanja odnose se i na
moralna pitanja. Ona su sama po sebi savreno jednostavna, ali su prekrivena zlosrenom
aktivnou svetenika i pravnika.

Ovi problemi nemaju nikakav apstraktan smisao ispravnog i pogrenog. Apsurdno je rei da je
"ispravno" za hlor da se ushieno kombinuje sa vodonikom, a veoma mrzovoljno sa kiseonikom.
Nije vrlina hidre to to je hermafrodit, ili neposlunost dela lakta da se pomera slobodno u svim
pravcima. Svako ko zna ta mu je posao ima samo jednu dunost, da taj posao obavi. Svako ko
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
JOGA ZA GRUBIJANE
8
ima neku funkciju ima samo jednu obavezu prema toj funkciji, a to je da uradi sve za njeno
nesmetano ispunjavanje.

ini to ti je volja i to neka bude sav zakon.

Stoga ne treba da budemo iznenaeni ako otkrijemo da je pogrena i zloudna genijalnost
pobonog Hindusa u potpunosti obesmislila savreno jednostavan termin jame (ili kontrole). U
njegovoj interpretaciji re "kontrola" je pristajanje na neke nepromenljive zabrane. Postoji
prilino mnogo zabrana grupisanih ispod zaglavlja jame, koje su moda i neophodne ljudima koji
kontempliraju uz Uitelja, ali koje su besmisleno uzdignute na nivo univerzalnih pravila. Svakom
je poznata zabrana korienja svinjetine u ishrani Jevreja i muhamedanaca. Ona, meutim, nema
nikakve veze sa jamom, ili apstraktnom ispravnou. Ta zabrana je uvedena zbog trihinoze, koja
je ubijala ljude, ako su jeli nedovoljno dobro kuvanu ili peenu svinjetinu. Divljacima ovo nije
vredelo govoriti. Oni bi svakako prekrili higijensko pravilo, ako ih pohlepa nadvlada. Od saveta
se moralo nainiti univerzalno pravilo, poduprto autoritetom religiozne sankcije. Oni nisu imali
mozga da veruju u trihinozu; ali su se plaili Jehove i Jehanuma. Tako na primer, u pravilima
jame pie da onaj ko ima ambiciju da postane jogin mora biti "vrst u neprimanju darova"; to
znai da, ukoliko vam neko ponudi cigaretu ili au vode, vi morate odbiti njegovo podmuklo
navaljivanje u najboljem viktorijanskom maniru. Zbog ovakvih besmislica nauka joge je prezrena.
Ali to nije besmislica za one ljude kojima je ovaj nalog objavljen; jer, kako emo pokazati
kasnije, koncentraciji uma prethodi kontrola uma, koja podrazumeva njegovu mirnou, a Hindu
um je tako konstituisan da ponudu i najbeznaajnijeg objekta uzima isuvie ozbiljno. Takav
beznaajan dogaaj uznemirava ga godinama.

Na Istoku, jedan apsolutno automatski akt ljubaznosti prema domorocu obavezuje ga da vam bude
odan duom i telom, do kraja ivota. Drugim reima, to e ga uznemiriti; i ako je jogi poetnik, on
mora to da odbije. Ali, ak e ga i odbijanje prilino uznemiriti; stoga mora postati "vrst" u
odbijanju, to znai da mora, sticanjem navike odbijanja, podii toliko jaku psiholoku barijeru,
da moe odoleti iskuenju bez drhtaja u glasu, ili ak i u mislima. Siguran sam da ete uvideti da
je za tako neto neophodno svevaee pravilo. Za takvu osobu je oigledno nemogue da povue
liniju izmeu onoga to sme da primi i onoga to ne sme; ona je prosto uvuena u sokratovsku
dilemu. Ako pak ide u drugu krajnost i prihvata sve, njen um je jednako uznemiren teretom
odgovornosti raspolaganja dobijenim stvarima. Meutim, sva ova razmatranja neprimenljiva su na
prosean evropski um. Ako bi mi neko dao 200.000 funti, ja bih to automatski zaboravio. To je
normalna ivotna okolnost. Isprobajte me!

Postoje i mnoge druge zabrane koje treba da budu objektivno ispitane, da bi se saznalo da li su
primenljive na jogu uopte, ili su od koristi nekom pojedinanom studentu. Posebno treba da
iskljuimo sva ona razmatranja koja se baziraju na fantastinim teorijama univerzuma, ili na
sluajnim osobinama rase ili klime.

Na primer, u vreme pokojnog Maharade od Kamira, ribarenje masira
2
bilo je zabranjeno na
celoj teritoriji, zbog toga to se on, kad je bio dete, naginjao preko ograde mosta na reci Dilam u
rinagaru i nepaljivo otvarao usta, pa je masir mogao da proguta njegovu duu. Ova pria je
tipina za devedeset procenata pravila koja se obino nabrajaju pod zaglavljem jame. Preostala su
najveim delom bazirana na lokalnim i klimatskim uslovima i mogu, ali ne moraju biti
primenljiva u vaem sluaju. S druge strane, postoji itav niz dobrih pravila koja nikada nisu pala
na pamet uiteljima joge, zato to ti uitelji nisu mogli ni da zamisle uslove u kojima mnogi ljudi
danas ive.
______________________________________________________________________________
2
Masir (barbus tor) - vrsta indijske ribe (prim. ur.).
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
9
Ni Buda, ni Patanali, ni Mansur al-Halad
3
nisu se setili da savetuju svojim uenicima da ne
vebaju u sobi, ukoliko se iz susednog stana uje radio.

Oni koji neto vrede meu vama bie apsolutno ushieni kada shvate da je zakljuak svega ovoga
da nema pravila i da mogu da iznalaze vlastita. Ser Riard Barton
4
je rekao: "Najplemenitije ivi i
umire onaj koji pravi sopstvene zakone i pridrava ih se."

Ovo, naravno, ini svaki ovek od nauke koji eksperimentie. To je ono od ega je jedan
eksperiment sazdan. Druga vrsta ljudi ima samo loe navike. Kad istraujete novu zemlju, vi ne
znate kakvi e biti uslovi; i vi morate ovladati tim uslovima metodom pokuaja i greke. Poeli
smo da prodiremo u stratosferu; i treba da modifikujemo svoje maine na naine koji se ne mogu
unapred predvideti. elim jo jednom unapred da zagrmim da u vezi sa problemom koji
razmatramo ne vai dilema ispravnog i pogrenog. U stratosferi za oveka je "ispravno" da bude u
odelu otpornom na pritisak, koje se zagreva elektrinim putem, dok bi bilo "pogreno" ukoliko bi
ga nosio leti, u trci na tri milje.

Ovo je jama u koju su do sada upali svi veliki uitelji religija i ja sam siguran da svi vi oekujete
da se i meni to desi. Ali ne! Postoji princip koji nas nosi kroz sve nedoumice koje se tiu
ponaanja, jer je savreno rigidan i savreno elastian: - "ini to ti je volja i to neka bude sav
zakon."

Zato: nema nikakve koristi da mi dosaujete sa time. Savreno majstorstvo u sviranju violine u
est lakih dopisnih lekcija! Postoji li uopte potreba da vas demantujem? Ali, jama je neto drugo.

ini to ti je volja i to neka bude sav zakon. To je jama.

Va cilj je da izvedete jogu. Vaa istinska volja je da se venate sa univerzumom i stoga va etiki
kod mora stalno biti adaptiran na uslove vaeg eksperimenta. ak i kada otkrijete koji je va kod,
moraete da ga modifikujete dok napredujete; "preoblikuj ga tako da je blii elji srca" - Omar
Kajam.
5
Upravo tako, u himalajskoj ekspediciji vaa pravila svakodnevnog ivota koja vae u
dolinama Sikima ili gornjeg Inda, morae da budu promenjena kada stignete do gleera. Ali,
mogue je ukazati (uopteno i sa najveom opreznou), na vrstu pojava koje e vas ometati.
Treba ukloniti sve to slabi telo, sve to iscrpljuje, uznemirava ili raspaljuje um. Moete biti
prilino sigurni da ete se, dok napredujete, suoiti sa tekoama koje su neraskidivo vezane za
posebne okolnosti u kojima vebate, tako da ete morati sami da iznaete naine da svedete na
minimum sve ono to vam stvara nevolje. Otkriete da ne moete savladati prepreke jame i
ukloniti ih iz svoga uma jednom za svagda. Povoljni uslovi za poetnika mogu postati
nepodnoljiva smetnja za naprednog adepta; isto tako, ono to u poetku ne izaziva smetnje,
kasnije postaje najozbiljnija prepreka.

______________________________________________________________________________
3
Ibn Mansur al-Halad, sufi mudrac, pogubljen 922. godine u Bagdadu, jer je svoje mistiko iskustvo
objavio i propovedao kao sjedinjenost sa Bogom ("Ja sam Bog", "Ja sam istina"); (prim. ur.).
4
Sir Richard F. Burton (1821-1890.), engleski istraiva i orijentalista. Poznat je po ekspedicijama koje je
vodio po Africi i Arabiji, kao i po engleskom prevodu Hiljadu i jedne noi. (prim. ur.)
5
Omar Kajam (Abu Ol-Fat Omar Ibn Ibrahim Ol-Kajami, 1048-1131), persijski naunik i pesnik. Bavio se
filozofijom, pravom, istorijom, matematikom i astronomijom, a s vremena na vreme je proricao za potrebe
persijskog dvora. Sauvano je svega nekoliko njegovih rasprava (izmeu ostalih i jedna o Euklidu), kao i
kvatreni koji mu se pripisuju. (prim. ur.)
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
JOGA ZA GRUBIJANE
10
Zatim, u toku treninga iskrsava problem koji se nije dao ni naslutiti. Prosean ovek, dok ide za
svojim svakodnevnim poslovima, moe kao od ale da odbaci problem podsvesnog uma;
meutim, on postaje stvarna nevolja kada otkrijete da smireni um uznemiruje vrsta misli za ije
postojanje ranije niste znali i iji je izvor neuhvatljiv.

Nijedan materijal nije savren; uvek e biti greaka i slabosti i ovek koji uspe da ih savlada je
ovek koji ide dalje neispravnim motorom. Stvarno naprezanje prilikom rada izaziva defekte;
valja veoma dobro procenjivati da bi se izalo na kraj sa promenljivim uslovima ivota. Videete
da formula - "ini to ti je volja i to neka bude sav zakon" nema nikakve veze sa "ini kako ti se
svia."

Mnogo je tee povinovati se Zakonu Teleme,
6
nego ropski slediti zbirku mrtvih pravila. Skoro
jedina poenta emancipacije, u smislu oslobaanja od bremena, jeste upravo razlika izmeu ivota
i Smrti.

Potovati grupu pravila znai prebaciti celu odgovornost za ponaanje na nekog zastarelog
bodisatvu, koji bi se grdno uvredio kada bi mogao da vidi ta radite. Nesumnjivo bi vas smatrao
budalom ako mislite da moete izvrdati tekoama istraivanja uz pomo konvencija, koje imaju
malo ili nimalo veze sa stvarnim uslovima.

Zaista su teke prepreke koje smo stvorili jednostavnim procesom unitavanja naih okova.
Analogija sa osvajanjem vazdunih prostora ovde odlino pristaje; stvari koje brinu peake nas
uopte ne zabrinjavaju. Kontrola novog elementa nae jame slina je uspehu onog biolokog
principa adaptacije i prilagoavanja sposobnosti na nove uslove, koji je, vezano za planetarnu
evoluciju, prvi objavio Herbert Spenser
7
a Zakon Teleme ga generalizovao tako da pokrije sve
modalitete bivstvovanja.

Dopustite mi sada da oslobodim svoj gnev. Moj posao - ustanovljenje Zakona Teleme - je posao
koji najvie obeshrabruje. Najtee je pronai osobu koja ima bilo kakve ideje u vezi sa Slobodom.
Zato to je Zakon Teleme zakon slobode, ljudima se die kosa na glavi kao bodlje bodljikavog
praseta; oni vrite kao iupana mandragola i preplaeno bee od omrznute teme. Jer:
upranjavanje slobode znai da morate sami da mislite, a inercija koja je u prirodi ljudske vrste
eli religiju ili ve gotovu etiku. Koliko god da je neka teorija ili praksa smena ili sramna, oni se
radije povinuju, nego to je preispituju. Njima nije vano u emu su odgajani, dokle god su dobro
odgajani. Oni ne ele time da se optereuju. Staromodna mana pobeuje. Oni nikada ne sumnjaju
u znak strele
8
na kravati.

Setite se doktora Aleksandra Manea iz Prie o dva grada. Da ne bi poludeo tokom dugog niza
godina tamnovanja u Bastilji, dobio je dozvolu da pravi cipele. Kada je konano puten na
slobodu, nije se prilagodio. Moralo mu se prilaziti sa maksimalnom obazrivou; padao bi u
agoniju straha ako njegova vrata ne bi bila zakljuana; pomamno je radio u zebnji da cipele nee
biti zavrene na vreme - cipele koje niko nije eleo.
______________________________________________________________________________
6
Telema (gr. ) - volja, zapovest, elja; Kroli je maksimu ''ini to ti je volja i to neka bude sav
zakon'' formulisao 1904. u Kairu i do kraja ivota ju je smatrao novim univerzalnim zakonom koji treba da
nadomesti postojea etika naela, oblikovana uglavnom na doktrinama monoteistikih religija (prim. ur.).
7
H. Spencer (1820-1895.), engleski naunik, jedan od utemeljivaa sociologije. Svoju teoriju gradio je na
pokuaju spajanja utilitarnog individualizma i organskog modela evolucije drutvenih sistema. Pod
uticajem teorije o prirodnoj selekciji, koju je preuzeo iz biologije, Spenser je smatrao da se drutvo, kao i
organizam, prilagoava promenama u okruenju putem diferencijacije i integracije. (prim. ur.).
8
Oznaka na predmetima koji su svojina britanske vlade (prim. prev.).
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
11
arls Dikens je iveo u vreme u kojem je takvo stanje uma bilo nenormalno i ak izazivalo
aljenje, ali danas je to karakteristika 95% engleske populacije. Teme o kojima je slobodno
raspravljano u doba kraljice Viktorije danas su apsolutni tabu, zato to svako podsvesno zna da
njihovo i najnenije dodirivanje sa sobom nosi rizik ubrzavanja katastrofe njihovog truljenja.

Nee biti mnogo jogija u Engleskoj, jer e svega nekoliko osoba imati hrabrosti da se lati ak i
prve od osam grana joge: jame.

Mislim da nita nee spasiti zemlju osim rata i revolucije, jer e jedino tada oni koji ele da
preive morati da misle i da deluju sami za sebe, u skladu sa svojim oajnikim potrebama, a ne
nekim trulim konvencijama. ak je i vetina radnika gotovo nestala za samo jednu generaciju! Pre
etrdeset godina bilo je malo toga to ovek nije mogao da uradi velikom britvom ili iglom za
kosu; danas vam treba posebna sprava i za najtrivijalniji posao.

Ko eli da postane jogi, mora poi dalje.

Lege! Judica! Tace!


T TR RE E E E P PR RE ED DA AV VA AN NJ JE E. . N NI IJ JA AM MA A. .


Tema mog treeg predavanja je nijama. Nijama? Hm!

Sada u sa posebnim zadovoljstvom demonstrirati ogranienost ak i najplemenitijih pokuaja da
se ove nesrene sanskritske rei prevedu. Najpriblinije znaenje nijame je "vrlina"! Boe pomozi
nam! Mislim na vrlinu u originalnom etimolokom znaenju rei, dakle na odliku muevnosti;
odnosno, na odliku boanstva u najirem smislu. Ali poto mi jamu prevodimo kao "kontrola",
otkrivamo da ove dve rei uopte nemaju isti odnos jedna prema drugoj, kao to ga imaju u
originalnom sanskritu; jer prefiks "ni" u sanskritu daje znaenje koje sve obre naopako, u isto
vreme proizvodei efekat transcendentalne uzvienosti. Nalazim da ak ne mogu ni da ponem da
razmiljam o odgovarajuoj definiciji, premda savreno znam ta Hindusi misle; ukoliko se neko
dovoljan broj godina proima orijentalnom milju, taj stie duhovno razumevanje koje je sasvim
nemogue izraziti u terminima primenljivim na objekte intelektualnog razumevanja; stoga je bolje
da se zadovoljimo reima kakve jesu i da preemo na praktine korake koje valja preduzeti da bi
se ovladalo ovim uvodnim vebama.

Paljivom sluaocu verovatno nije promaklo da sam u prethodnim predavanjima kombinovao
maksimum prianja sa minimumom informacija; to je deo mog obuavanja kao ministra u
Kabinetu. Ali iz moje mentalne magle pomalja se da je jama, najire shvaena, uglavnom
negativna u svojim efektima. Mi prepreujemo postojei tok energije, kao to neko sabija
vodopad u turbine da bi kontrolisao i usmeravao prirodnu gravitacionu energiju reke.

Pre nego to potpuno napustimo temu jame, da nabrojimo nekoliko praktinih zakljuaka, koji
slede iz nae premise da se ne sme dozvoliti nita to bi moglo oslabiti ili razoriti lepotu i
harmoniju. Drutveni ivot bilo koje vrste potpuno iskljuuje ozbiljnu jogu; porodine obaveze su
nespojive ak i sa elementarnim vebama. Nema sumnje da e mnogi od vas rei: "Tako on to
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
JOGA ZA GRUBIJANE
12
vidi; neka govori samo u svoje ime; to se mene tie, ja vodim svoju kuu i posao tako da sve ide
kao podmazano." Eho odgovori...

Sve dok ne ponete da vebate jogu, ne moete ni zamisliti ta sve moe da vas ometa. Veina
prisutnih misli da moe sedeti savreno mirno; navodite mi primer umetnikih modela, kojima to
uspeva i preko trideset i pet minuta, ali to nema veze sa jogom. Vi ne ujete kucanje sata; moda
ak ne biste uoili ni rad pisae maine u sobi; ima ljudi koji bi mirno prespavali i vazduni
napad. Meutim, im ponete da vebate otkriete, ukoliko te vebe radite kako treba, da ujete
zvuke koje nikada ranije niste primeivali. Postajete hipersenzitivni. Nema mira dok vas
bombarduje pet borbenih grupa vaih spoljnih ula. Osetiete vazduh na svojoj koi otprilike
istim intenzitetom kao to biste ranije osetili udarac pesnicom u lice.

Verovatno je veina vas bila izvan kue, u doba groteskno poznato kao tiina noi; sigurno se
seate da ste tada postajali svesni beskrajno malih pokreta svetlosti u tami i neuhvatljivih zvukova
u tiini. Oni bi vas umirivali i prijali bi vam i nikada ne biste pomislili da bi mogli biti doivljeni
kao otar bol. Upravo to se zbiva u prvim mesecima joge i stoga je najbolje, pre nego to uopte
ponete, da se suoite sa injenicom da va ivot morate trajno rasteretiti svih krupnijih uzroka
nevolja. Pod jamom, zapravo, u najveoj meri potpadaju praktini problemi, koji se tiu samog
prihvatanja posla. Stvorivi teoretski najbolje uslove, morate se uhvatiti u kotac sa svakim novim
problemom im se pojavi i to najbolje to moete.

Sada smo u boljem poloaju da razmotrimo znaenje nijame, ili vrline. Ono to ini nijamu,
veini ljudi uopte nije shvatljivo. Tu se radi o pozitivnim moima, ali koje su latentne; njihov
razvoj nije lako merljiv terminima kvantiteta i efikasnosti. Dok se penjemo od sirovog prema
proienom, od grubog ka prefinjenom, zalazimo u novu (na prvi pogled nam se ini neizmernu),
oblast. Nemogue je objasniti ta pod ovim mislim; kada bih umeo, vi biste to ve znali. Kako
objasniti prirodu uivanja u izvoenju teke figure na ledu osobi koja se nikada nije klizala?
Istina, ona u sebi ima orua spremna za upotrebu; ali iskustvo, i samo iskustvo, ini je svesnom
rezultata njihove upotrebe.

Istovremeno, u okviru opteg tumaenja joge, nije na odmet razjasniti na emu se uzdiu vrhovi,
koji proviruju iz oblaka ogranienja naeg intelektualnog razumevanja.

Otkrio sam da je u razmiljanju o ovim stvarima veoma korisno upotrebiti jednu vrstu modela.
Izuzetno vrednim smatram ematski prikaz univerzuma koji nam daju Astrologija i Drvo ivota,
posebno ako je poduprt i proiren Svetom Kabalom.
9
Drvo ivota je podlono beskonanom
grananju, ali nema potrebe da se uputamo u sve aspekte koje ono odraava. Dovoljno je da na
osnovu sunevog sistema, onako kako ga zamiljaju astrolozi, sainimo dijagram koji zadovoljava
nae elementarne potrebe.

Ne znam da li je prosean uenik svestan da je u praksi znaaj planete generalno baziran na
filozofskoj koncepciji grkih i rimskih bogova. Nadajmo se da je tako i nastavimo!

______________________________________________________________________________
9
Kabala (hebrejski - predanje), starohebrejska mistika doktrina i praksa, koja se dugo prenosila iskljuivo
usmenim putem. Prvi pisani izvori potiu iz treeg veka n. e., a temeljnim kabalistikim spisima danas se
smatraju Sefer Jecirah (Knjiga Stvaranja) i Zohar (Knjiga Sjaja). U osnovi kabale je vrsta magijsko-
meditativne prakse, u kojoj se barata raznim aspektima boanske sile. Te sile se, po kabalistikom uenju,
ispoljavaju (emaniraju) u duhovnom i materijalnom kosmosu u vidu odreenih energetskih sfera. Deset
takvih sfera, jajoliko poreanih i meusobno povezanih 'stazama', ine Drvo ivota. Ono simbolizuje
makro i mikrokosmos, vezu duhovnog i materijalnog, odnosno boanskog i ljudskog sveta. (prim. ur.)
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
13
Planeta Saturn je u ovoj anatomiji kostur: to je kruta struktura na kojoj je izgraen ostatak tela.
Kojim moralnim kvalitetima ovo odgovara? Prva karakteristika vrline jedne kosti je njena
rigidnost, otpornost na pritisak. Isto tako, nijama predstavlja pravila apsolutne jednostavnosti,
pomou kojih emo se upravljati u ivotu: trebaju nam neosetljivost, izdrljivost i strpljenje.
Prosto je nemogue za nekoga ko nije vebao jogu da razume ta znai dosada. Znao sam jogije,
ljude koji su ak i od mene bili vei sveci (ne! ne!), koji su u boci traili spas od nepodnoljive
dosade! Psiholoka dosada je najakutnija agonija. Tenzija postaje gr; nita vie nije vano osim
utei od samonametnute prinude.

Ali svaka nevolja moe biti i pokretaka snaga. Sledei kvalitet Saturna je melanholija; Saturn
predstavlja tugu univerzuma; trans patnje tera nas da preduzmemo zadatak emancipacije. Ovo je
podstiua sila Zakona;
10
rigidnost injenice da je sve tuga pokree na zadatak i odrava na Putu.

Sledea planeta je Jupiter. Ona je po mnogo emu suprotna Saturnu; predstavlja ekspanziju, dok
Saturn predstavlja kontrakciju; Jupiter je univerzalna ljubav iji je objekat nita manje nego ceo
univerzum. On jaa moi Saturna i izvlai ga iz agonije; uspeh se ne zadrava za sebe, nego se
deli sa svima; neko se moe pomiriti sa sopstvenim neuspehom, ali niko ne moe biti nedostojan
univerzuma. Jupiter, takoe, predstavlja vitalan, kreativan, topao elemenat kosmosa. On ima
Ganimeda i Hebu za svoje peharnike. Ogromna je i nedokuiva radost u Velikom Delu;
11
tekovina
transa, ili ak intelektualnog nagovetaja radosti koju donosi, uverava jogija da njegov trud ima
smisla.

Jupiter sistematizuje iskustva; on je vladar sile ivota; obine stvari preobraava u nebeske
tvorevine.

Zatim sledi Mars. Ova planeta predstavlja miini sistem; to je najnii oblik energije, pa i nijamu
treba shvatiti sasvim bukvalno, dakle kao vrlinu koja oveku omoguava da se suoi sa fizikim
tekoama Velikog Dela i da ih savlada. Praktina poenta je da nema kvaliteta bez kvantiteta! Bez
obzira koliko dugo vodu drite na 99 C, pod normalnim barometarskim pritiskom, ona nee
prokljuati. Verovatno u biti optuen za reklamiranje neke vrste pokretake sile, govorei o
malom viku neega to drugi nemaju, ali uveravam vas da za to nisam plaen.

Prebacimo se askom na pranajamu, temu koju u, nadam se, sledei put cepidlaiti.
Pretpostavimo da diete tako da va udisaj, zadravanje vazduha i izdisaj traju tano jedan minut.
To je prilino teko za veinu ljudi, ali ne mora biti dovoljno za odreeno jogiko postignue. Tek
kada budete dovoljno dugo pokuavali (pri emu vam niko ne moe rei koliko je to "dovoljno
dugo"), znaete kada e zvono zazvoniti. Mogue je da odreeni fenomen zapone ve na
ezdeset i etiri sekunde, ali vama su plua skoro eksplodirala u prvih ezdeset; ipak, vi teite
ovoj dodatnoj energiji, bez koje ne moete postii oekivani nivo.

______________________________________________________________________________
10
Kroli misli na Zakon Teleme (prim. ur.).
11
Veliko Delo (opus magnum), alhemijski termin koji oznaava svekolike prirodne i duhovne procese
stvaranja, sjedinjavanja i prevazilaenja. Osnovni stadijumi tog procesa su: crna masa (massa confusa),
koja simbolizuje neorgansku prirodu; zelenjenje (viriditas), stadijum organske materije; beljenje (albedo),
razumom proeta organska materija, odnosno ovek. Ovde na scenu stupa alhemiar (mag, mistik), koji
srebru (argentum - simbol razuma) dodaje so (salt - simbol mudrosti) i sumpor (sulphur - simbol volje), da
bi dobio ivu (argentum vivum -simbol svesti). iva se u alhemijskom postupku dalje zagreva (simbol
alhemiarevog introspektivnog rada na sebi), sve dok se ne dobije zlato (aurum - simbol prosvetljenog
oveka). To je stanje misteriozne sjedinjenosti (mysterium coniunctionis), spajanje individualnog sa
boanskim duhom, kojim se Veliko Delo zavrava. (prim. ur.)
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
JOGA ZA GRUBIJANE
14
Ovo je samo jedan primer tekoa koje iskrsavaju sa svakom vebom.

Mars je i vie od toga; to je plamtea energija strasti, muki kvalitet u svom najniem smislu; on
je luda hrabrost i ne smeta mi da vam priznam da je jedna od najveih prepreka sa kojom sam se
najee borio, bila strah od ludila. Ovo posebno vai za fenomene koji bi, ako bi se hladnokrvno
zabeleili, zaista tako izgledali. A nijama Marsa je nemilosrdni bes koji se potsmeva smrtonosnim
ranama dok umire.

"... ljutiti lord od Kolonseja
Oborio ga je na zemlju,
I smejao se u samrtnim mukama to njegovo seivo
Tako dobro uzvrati smrtonosni ubod."

Sledee nebesko telo je sredite svega. Sunce je srce sistema; ono sve dovodi u harmoniju, sve
napaja energijom, sve dovodi u red. Izvor je odvanosti i energije koja je u osnovi svih ostalih
oblika kretanja, i upravo zbog toga ono je u sebi mirno. Ono je zvezda od koje sve planete potiu;
oko nje se kreu, ka njoj tee. Nijama Sunca je centralizacija sposobnosti, njihova kontrola i
njihova motivacija. Ono nije samo srce, ve i mozak sistema; ali ono nije mislei mozak, jer se
sve misli rastau u lepoti i harmoniji ureenog pokreta.

Na redu je planeta Venera. U njoj, po prvi put, dolazimo u dodir sa delom nae prirode koja je
podjednako bitna, iako je do sada bila zanemarena zbog nae preokupiranosti aktivnijim
kvalitetima. Venera je na niem nivou od Jupitera, ali mu nalikuje, odnosei se prema njemu u
velikoj meri kao Mars prema Saturnu. Po prirodi je srodna Suncu i moe se smatrati ispoljenjem
lepote i harmonije. Venera je Izida, Velika majka; Venera je sama Priroda; Venera je ukupnost
svih mogunosti.

Nijama koja odgovara Veneri je jedna od najvanijih, ali i jedna od najteih za dostizanje. Rekoh
da je ona ukupnost svih mogunosti i zamoliu vas da se prisetite ta sam ranije rekao prilikom
odreenja Velikog Dela. Cilj jogija je da sve ono to on jeste sjedini sa svim onim to on nije i da
shvati da su ono to on jeste i ono to nije identini. Stoga ne moemo da sitniarimo i biramo u
naoj jogi. U Knjizi Zakona, I.22, zapisano je: "Neka se ne pravi razlika meu vama izmeu bilo
koje stvari i neke druge stvari; jer iz toga sledi povreda."

Venera predstavlja ushieno prihvatanje sveukupnog iskustva, ali i transcendentalno saimanje
svakog posebnog u jedno univerzalno iskustvo.

O da, usput budi reeno, ne zaboravite ovo. U odreenom smislu Venera predstavlja taktinost.
Mnogi problemi sa kojima se jogi susree ne mogu se savladati intelektom, ali zato ustupaju pred
utivou.

Naa sledea planeta je Merkur i nijama koja joj odgovara je brojna i raznovrsna, kao uostalom i
kvaliteti samog boanstva po kojem je nazvana. Merkur je Re, najvii Logos; on je direktan
posrednik meu suprotnostima; on je elektricitet, veza sa ivotom, sam jogiki proces, njegovo
sredstvo i njegov kraj. Ipak, on je u sebi indiferentan prema svim stvarima, kao to je elektrina
struja indiferentna prema znaenju poruke koju prenosi. Najvanije forme nijame koja odgovara
Merkuru mogle bi se lako izvesti iz onoga to sam ve rekao, ali u tehnici joge ova planeta
simbolizuje prefinjenost metoda koji je, samo zato to je krajnje indiferentan, beskrajno
adaptibilan na sve probleme. On je snalaljivost i dovitljivost koja nam pomae u tekoama; on
je mehaniki sistem, simbolizam koji pomae ljudskom umu jogija da spozna ono to dolazi.

_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
15
Ali ovde se mora napomenuti da je Merkur, zbog potpune ravnodunosti prema svemu (a ta je
misao - kad stignete dovoljno daleko - samo prva taka mudrosti), potpuno nepouzdan. Jedna od
najstranijih opasnosti Puta je to to morate verovati Merkuru, iako ste sigurni da ete biti
prevareni. Ukoliko bih ovo uopte mogao da objasnim, uinio bih to tako to bih tvrdio da je -
poto je svaka istina relativna - istina zapravo la. U odreenom smislu Merkur je veliki
neprijatelj; on je um, a mi smo se poduhvatili da ga osvojimo.

Poslednja od sedam svetih planeta je Mesec. On predstavlja celinu nae enske strane, pasivni
princip, ali veoma razliit od Venerinog, jer Mesec odgovara Suncu u meri u kojoj Venera
odgovara Marsu. Za razliku od Venere, on je sasvim pasivan i univerzalan u jednom drugom
smislu. Mesec je najvii i najnii; Mesec je aspiracija, veza oveka i Boga; on je najvia istota:
devica Izida, devica majka Izida; ali on je, na drugom kraju skale, simbol samoga smisla, pravi
instrument registrovanja fenomena, nesposoban za diskriminaciju, nesposoban za izbor. Nijama
koja odgovara njegovom uticaju je, pre svega, taj kvalitet tenje, ta oigledna istota koja odbija
sjedinjenje sa bilo ime to je manje od Svega. U grkoj mitologiji boginja Meseca, Artemida, je
devica; ona je ustupala jedino pred Panom.
12
Evo jedne naroite pouke: dok napreduje, jogiju se
nude magine moi (uitelji ih zovu sidi); ako prihvati najmanju od njih - ili najveu - izgubljen
je.

Druga strana Meseeve nijame je zapanjujui razvoj senzibilnosti, koji uznemiruje jogija. To jeste
pomo i ohrabrenje, ali i nepodnoljiva smetnja; to moe biti najvea prepreka sa kojom se
suoava ljudsko bie, koje je kroz vekove evolucije vaspitavano da svoju celokupnu svest prima
jedino putem ula. Pored toga, preterana senzibilnost nas najtee pogaa zato to se direktno mea
u tehniku naega rada; mi, uprkos svemu, stalno stiemo nove moi i svaki put kada se to desi
moramo da pronaemo nain da njihovu pakost svedemo na najmanju moguu meru. Ali, kao i u
prethodnim sluajevima, lek i oboljenje potiu od iste stvari; postojana istota tenje omoguuje
nam da savladamo sve ove tekoe. Mesec je sidro naeg rada. Znanje i Razgovor Svetog Anela
uvara omoguuje nam da nadvladamo - u skladu sa trenutkom - u svako vreme i na sve naine.

Postoje jo dve planete, koje se ne ubrajaju meu sedam svetih. Neu rei da su one bile poznate
starima i namerno skrivane, premda mnogo toga u njihovim spisima sugerie da je tako. Mislim
na planetu Uran i na Neptun. Kakvogod da je bilo znanje starih, u najmanju ruku je sigurno da su
ostavili praznine u svom sistemu. Ove dve planete, zajedno sa novootkrivenim Plutonom,
popunjavaju ove praznine, upravo kao to hemijski elementi otkriveni u poslednjih pedeset godina
popunjavaju praznine u Mendeljejevom periodnom sistemu elemenata.

Uran reprezentuje najvii oblik istinske volje i ini se prirodnim to se ne svrstava meu sedam
svetih planeta, s obzirom da je istinska volja sfera koja ih transcendira. "Svaki ovek i svaka ena
je zvezda." Uran definie orbitu zvezde, vae zvezde. Ali Uran je dinamian, eksplozivan;
astroloki reeno, ne pomera se u orbiti; on ima svoj sopstveni put. Zato je otkrie istinske volje
prva i poslednja nijama koja odgovara ovoj planeti. Ovo je najsvetije tajno znanje; svako od vas
mora za sebe da ovlada obimom i kvalitetom Urana. To je najvaniji zadatak jogija, jer bez toga
ne moe imati pojma ni ko je, niti gde se zaputio.

Jo je udaljeniji i slabiji uticaj Neptuna. Ovde imamo nijamu beskrajne delikatnosti, duhovne
intuicije koja je daleko, daleko od bilo kog ljudskog kvaliteta. U ovom svetu sve je fantazija;
zadovoljstva su neograniena, ali bezbrojne su i opasnosti. Istinska nijama Neptuna je sposobnost
mate, senka dalje prirode bezgranine svetlosti.

______________________________________________________________________________
12
Svim - nap. prev.
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
JOGA ZA GRUBIJANE
16
Neptun ima jo jednu funkciju. Jogi koji razume uticaj ove planete i prilagoava mu se, imae
smisao za humor, koji je njegov najbolji uvar. Neptun je, da tako kaemo, na prednjoj liniji;
pomou njega se prilagoavamo tekoama i mukama; na pitanje novajlije: "ta stoji iza svega?",
treba, mrtav ozbiljan, odgovoriti: "Mievi."
13

Pluton je najudaljeniji straar; o njemu nije mudro govoriti.

... Nakon ove mrane i zlokobne izjave, moglo bi se sakupiti dovoljno smelosti i upitati: zato nije
mudro govoriti o Plutonu? Odgovor je dubokouman: zato to se o njemu nita ne zna.

Ali, to jedva da je i vano; bilo nam je sasvim dovoljno nijame za jedno vee!

Valjalo bi sada ukratko sumirati ono to smo nauili o jami i nijami. U odreenom smislu ova
prva dva segmenta su logina moralna priprema za tehniku prave joge. To su, nasuprot taktikim,
strateke dispozicije kojima aspirant mora ovladati. Tek tada moe da pokua neto ozbiljnije od,
da ih tako nazovemo, vebi pet prstiju, kako bi mogli nazvati novajlijski trening poloaja, vebe
disanja i koncentracije, dakle segmenti za koje oni povrni samouvereno predpostavljaju da ine
ovu veliku nauku i vetinu.

Videli smo da je drsko i nepraktino izloiti gotova pravila za ono to treba initi. Nama je
potrebno da stvari tako uredimo, da smo slobodni da uradimo bilo ta to moe postati neophodno
i korisno, dozvoljavajui pri tom razvoj onih paranormalnih moi, koje nam omoguavaju da
sprovodimo nae planove onako kako se oni javljaju na promenljivoj traci dogaaja.

Onima koji bi ipak hteli da uju od mene i praktian savet, mogu da kaem: ukoliko ste vezani za
Englesku, moda ete, uz malo sree, uspeti u izolovanoj kuici, daleko od puteva, uz pomo
sluge koji je ve dobro uveban da izae na kraj sa neoekivanim nevoljama koje mogu iskrsnuti.
Onaj ko je dovoljno disciplinovan moe sasvim zadovoljavajue da napreduje i u nepovoljnim
okolnostima.

Ali protiv ovoga moe biti predoeno da ovek mora uzimati u obzir i nevidljive sile. Kada
jednom ponete, deavaju se potpuno nemogue stvari. Nije preporuljivo zapoeti ozbiljnu jogu,
ukoliko niste u zemlji u kojoj je klima blaga i gde vazduh nije zagaen smradom civilizacije.
Izuzetno je vano, osim ako niste veoma bogati, pronai zemlju u kojoj stanovnici razumeju nain
ivota jogija, sauestvuju u njegovim vebama, potuju aspiranta, nenametljivo mu pomau i tite
ga. U takvim okolnostima, potreba za jamom i nijamom nije toliko naglaena.

Postoji, takoe, neto iza svih ovih praktinih detalja to se teko moe objasniti bez onih
misterioznih pretpostavki, za koje smo, meutim, ve na poetku odluili da izbegavamo. Evo o
emu se radi: ovek stie oseanje - sasvim iracionalno oseanje - da su dato mesto ili dati metod
ispravni ili pogreni za odreenu svrhu. Prisnost je slina onoj kao kad maevalac uzima
neisprobano oruje: ono mu ili lei u ruci ili ne. To se ne moe objasniti, niti se o tome moe
raspravljati. Mogu samo rei da mi je veoma ao, ali ova posebna injenica e vas najdirektnije
pogoditi im ponete i ne vidim zato bi nam misteriozne pretpostavke, na kojima se zasniva
njeno prihvatanje, vie smetale nego u sluaju bilo kog predmeta ili smisla koji, konano,
poivaju na podjednako nejasnim i nedokuivim osnovama.

______________________________________________________________________________
13
"What made that 'ole?" - neprevodiva igra rei: ako se proguta prvi glas, 'whole' (ceo, sav) moe biti i
'hole' (rupa); (prim. ur.).
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
17
Tretirao sam jamu i nijamu veoma dugo jer je njihova vanost bila umnogome potcenjena, a
njihova priroda potpuno pogreno shvaena. One definitivno potpadaju pod magijsku praksu, sa
jedva malo primese mistine arome. Njihova prednost je u tome to ih moemo praktikovati i
pomou njih razvijati sebe i u podneblju gde je tehnika joge nemogua u svim svojim praktinim
aspektima. Sluajno, zemlja u kojoj je ovek nastanjen, to jest, uslovi u kojima je od roenja su
jedini u kojima se mogu vebati jama i nijama. Ne moete izbei svoju karmu. Morate da steknete
pravo da se posvetite jogi na valjan nain, tako to e to posveivanje biti nezaobilazan strupanj u
ispunjavanju vae istinske volje. U Hindustanu oveku nije doputeno da postane sanjasin -
pustinjak - dokle god ne ispuni dunosti prema sopstvenoj sredini - dajte Cezaru to je Cezarovo,
pre nego to date bogu ono to je boje.

Jao onome nedonoetu koje pokua da iskoristi sluajnost roenja i, prkosei zovu dunosti,
iskrade se da bi buljilo u prazan zid u Kini! Jama i nijama su problematini stadijumi joge jer se
ne mogu objasniti u terminima nekog programa za kolarce. Niti se pubertetskim trikovima mogu
izbei dunosti koje donosi sazrevanje. ini to ti je volja i to neka bude sav zakon.

Radujte se, istinski ljudi, to je ovo tako!

Jer, jamom i nijamom se stiu rezultati koji ne samo da e pripremiti aspiranta za aktuelnu bitku,
nego e ga i uvesti u red pojava koje se iz ovog poloaja jo ne mogu predvideti; njihov e ga
udar pripremiti za prvi kritian rezultat praktikovanja joge, za uasan ok potpunog sunovrata
njegovog uma.


E ET TV VR RT TO O P PR RE ED DA AV VA AN NJ JE E. . A AS SA AN NA A I I P PR RA AN NA AJ JA AM MA A. .

T TE EH HN NI IK KA A V VE E B BA AN NJ JA A J JO OG GE E. .


Prole nedelje rastali smo se sa oseanjem da smo slomili kimu naem poslu. Reili smo se loih
manira, loih supruga i loeg vremena. Udobno smo se smestili na suncu i niko nas ne
uznemirava. Nemamo ime da se bavimo osim naeg zadatka.

U ovako srenom stanju moemo korisno provesti vreme razmatrajui na sledei korak.
Prisetimo se, najpre, da smo odluili da je kvintesencija zadatka koji smo preduzeli da ukinemo
razdvojenost. "Napravite mesta za mene," vie persijski pesnik - nije Omar Kajam - kojega je
preveo kolega Ficderald,
14
a ije ime sam zaboravio, "Napravite mesta za mene na tom divanu na
kojem nema mesta za dvoje" - izvanredna proroka anticipacija luksuznog stania.

Treba da sjedinimo subjekat i objekat svesti u ekstazi koja ubrzo prelazi, kao to emo kasnije
otkriti, u mnogo uzvienije stanje ravnodunosti, a zatim da ukinemo razdvojenost i jednog i
drugog. Ovo oigledno rezultira novim razdvojenostima - ovek bi skoro mogao rei i koktel-
zabavama
15
- koje stalno rastu dok ne postignemo beskonanost i, kroz njihovo ukidanje,
zadobijemo nae originalno Nita. Ipak, da li je to identino sa originalnim Nita? Da i Ne! Ne!
______________________________________________________________________________
14
Edvard Ficderald (Edward FitzGerald, 1809-1883), engleski pisac koji se najvie proslavio
prevoenjem stihova persijskog naunika i pesnika Omara Kajama na engleski.
15
Neprevodiva igra rei: 'party' znai deo, stranu, ali i zabavu (prim. prev.).
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
JOGA ZA GRUBIJANE
18
Ne! Hiljadu puta ne! Jer, omoguivi originalnom Nita da se manifestuje u svim pozitivnim
terminima, mi smo time predupredili sve njegove mogunosti da naini neku pakost.

S obzirom da je na zadatak tako savreno jednostavan, neemo traiti pomo od podlih riija i
sanjasina. Neemo se obratiti za instrukcije bodisatvama koje vau betel,
16
ni gomili zastarelih
arahata. Kao to smo rekli u prvom broju prvog toma Equinox-a:

"Mi se ne oslanjamo
Na Devicu ili na goluba;
Na metod je nauka,
Na cilj je religija."

Bie dovoljan na zdrav razum, voen iskustvom koje se zasniva na posmatranju.

Videli smo da je proces joge sadran u svakom fenomenu egzistencije. Sve to treba da uradimo
je da ga svesno proirimo na proces misli. Poto misao ne moe postojati bez kontinuirane
promene, sve to treba da uradimo je da spreimo da se promena dogodi. Svaka promena
uslovljena je vremenom, prostorom i drugim kategorijama; bilo koji postojei objekat mora biti
podloan opisu pomou sistema koordinatnih osa.

Jednom prilikom, na terasi kafea Kod dva Magota, bilo je neophodno objaviti celu doktrinu joge u
najsaetijoj moguoj formulaciji, "sa zapovijeu, s glasom arhanelovijem i s trubom Bojom"
(Prva poslanica Solunjanima, etvrta glava, esnaesti stih). Ja to uinih.
"Sedi mirno. Zaustavi misli. uti. Izai napolje!"

Prve dve instrukcije sadre celu tehniku Joge. Poslednje dve su toliko uzviene da bi bilo
neodgovarajue razmatrati ih u okviru ovog poetnog stadijuma.

Smisao naredbe "sedi mirno" je da sprei sve telesne stimulanse sposobne da u svesti kreiraju
pokret, dok je naredba "zaustavi misli" njeno proirenje na sve mentalne stimuluse. Ovde nije
neophodno da se bavimo problemom odvojenog postojanja ovih nadraaja. U majmanju ruku je
oigledno da mnogi mentalni procesi izrastaju iz fizikih, stoga proverom tela ve ostvarujemo
izvestan napredak na putu.

Dopustite mi da za trenutak nainim digresiju i razjasnim jedan nesporazum, koji e se zasigurno
pojaviti u svakom anglo-saksonskom umu. Meu najgorim nasleima besplodne kole mistike je
odvratna konfuzija misli proizala iz ideje da telesne funkcije i nagoni imaju neke moralne
implikacije. Ovo je brkanje nivoa. Nema istinske razlike izmeu dobra i zla. Jedino pitanje koje se
pojavljuje je ono o pogodnosti bilo koje predloene operacije. Sva moralna i religijska starudija
koja se nakupila tokom vekova mora biti odbaena pre nego to se pokua joga. Prerano ete
saznati ta znai initi neto pogreno; prema naoj tezi, svako delovanje je pogreno. Bilo koji
in je samo relativno ispravan i to u meri u kojoj nam pomae da okonamo celokupan proces
akcije.

Relativno korisne radnje su stoga one koje doprinose kontroli, ili 'vrlini'. Meutim, prilikom
njihove klasifikacije nije se vodilo rauna o tekoama i trokovima, pa su razvrstane u klase
prevelikog obima i najveeg stepena sloenosti; zapravo, do te mere su zamrene da vas i samo
prouavanje naziva razliitih sistema moe oamutiti do kraja vae inkarnacije.

Pokuau da pojednostavim. Dva glavna naslova su:

______________________________________________________________________________
16
Indijska biljka (piper betle), iji se listovi vau zajedno sa jednom vrstom oraha (prim. ur.).
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
19
(a) asana, koja se obino prevodi kao 'stav, poloaj', i
(b) pranajama, koja se obino prevodi kao 'kontrola daha'.

Ovi prevodi su, kao i obino, savreno pogreni i neadekvatni. Stvarni cilj asane je takva kontrola
miinog sistema, svesti i nesvesnog, koja spreava bilo kakvu poruku iz tela da stigne do uma.
Asana se tie statikog, dok je pranajama kontrola dinamikog aspekta tela.

Ima u ovoj situaciji neeg pomalo paradoksalnog. Cilj joge je zaustavljanje svih procesa,
ukljuujui i nju samu. Ali za jogija nije reenje da se ubije, jer bi time unitio kontrolu i
oslobodio energije koje proizvode bol. Ne moemo se upustiti u metafiziku diskusiju o tome ta
se to kontrolie, jer emo pre nego to saznamo gde smo, poludeti od hipoteza o dui.

Hajde da zaboravimo sve ove gluposti i odluimo ta da inimo. Videli smo da prekidanje procesa
egzistencije aktom nasilja samo oslobaa neeljene elemente. Ako elimo mir u Dartmuru, ne
otvarajmo vrata zatvora.
17
Treba da zasnujemo rutinu. ta je rutina? Rutina je ritam. Ako elite da
spavate, vi se oslobaate nepravilnih, neoekivanih zvukova. Zbog toga je poeljna uspavanka:
gledate ovce kako prolaze kroz kapiju, ili glasae na birakom mestu. Kad se naviknete, pravilan
rad motora voza ili parobroda vas umiruje. Postepenim usporavanjem moramo da uinimo
funkcije tela toliko pravilnim, da postanemo nesvesni njihovog rada.

Razmotrimo prvo problematiku asane. Moglo bi se pomisliti da nita nije vie umirujue od
ljuljanja ili nene masae. U izvesnom smislu i do izvesne take to je zaista tako. Ali aktivnost ne
moe biti nastavljena jer se raa umor i pre ili kasnije telo protestvuje tonjenjem u san.

Zato, mi moramo na samom poetku odluiti da svedemo ritam tela na minimum.

Ne znam da li je filozofski odbranjivo i logiki opravdano izlagati principe asane onako kako se
oni pojavljuju u naoj praksi. Moramo se otrgnuti od lananih silogizama i okrenuti se empirizmu
eksperimenta, verujui da emo jednog dana biti u stanju da se vratimo nazad, od uoenih
injenica ka koherentnoj metafizici.

Poenta je u tome to sedei mirno u jednostavnom i doslovnom smislu rei, telo naposletku
odgovara na preklinjanje tog velikog mahatme, Herija Lodera:
18
"Prekini sa golicanjem, Dok!"

Pribliimo li se detaljima asane, odmah se suoavamo sa odbojnom gomilom hindu pedanterije.
Zbog toga se stalno vraamo tradicionalnom duhovnom stavu pokojne kraljice Viktorije. Jedine
asane za kojima postoji najire interesovanje jesu one o kojima uopte neu govoriti, jer nemaju
nita zajedniko sa visokoumnom vrstom joge koju predstavljam ovoj odabranoj publici. Trebalo
bi da pocrvenim kada bih uradio drugaije. Ko uopte eli da zna neto o onim smenim
poloajima? Ako ima ita zabavnog u tome, to je sigurno njihovo otkrivanje. Ipak, ako ponete sa
problemom kako postaviti jedno uz drugo zadnju stranu vae glave i ramena i zadnju stranu glave
i ramena druge osobe, priznajem da e uspeh proizvesti izvesno zadovoljstvo.
19

______________________________________________________________________________
17
Dartmur (Dartmoor) je slabo naseljena visoravan u oblasti Devon, jugozapadna Engleska, danas
nacionalni park koji se prostire na 945km
2
. Zatvor koji Kroli spominje nalazi se kraj Prinstauna
(Princetown) i osnovan je jo poetkom prolog veka, za zarobljenike iz ratova sa Napoleonom. Od 1850.
je glavni kazneno-popravni centar Engleske za najtee prestupe. (prim. ur.)
18
Sir Harry Lauder (1870-1950.), kotski komiar i peva, koji se po mjuzikholovima i varijeteima
engleskog govornog podruja proslavio svojim pesmama u stilu tradicionalne kotske muzike. Ostao je
upamen po mnogobrojnim dobrotvornim koncertima za vreme I svetskog rata, zbog ega je i stekao
plemiku titulu 1919. godine. (prim. ur.)
19
U koitusu, naravno (ur. engl. izdanja).
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
JOGA ZA GRUBIJANE
20
Ali mislim da je ovo uglavnom tatina i da nema nikakve veze, kao to ranije rekoh, sa onim o
emu pokuavamo da govorimo.

Vrednost razliitih poloaja koje preporuuju uitelji joge uglavnom zavisi od hindu anatomije i
mistinih teorija o terapeutskim i traumatolokim osobinama, koje se pripisuju razliitim
delovima tela. Ukoliko, na primer, ovladate nervom udana, moete da hodate po vodi. Ali ko, do
vraga, eli da hoda po vodi? Plivanje je mnogo zabavnije. (Ja ne trpim ajkule, rae, sipe i
elektrine jegulje. Takoe turiste, lepotice koje se kupaju i gospodina Lenzberija.
20
) U drugom
sluaju, zamrznite vodu i pleite na njoj! Izgleda da se najvei deo hindu nastojanja sastoji u
otkrivanju najteih moguih naina da bi se postigao najnepoeljeniji kraj.

Kada ponete da se vezujete u vor, otkriete da su neki poloaji mnogo tei i nepogodniji od
drugih; ali to je samo poetak. Ako se zadrite u bilo kom poloaju dovoljno dugo, dobiete gr.
Zaboravio sam tanu statistiku, ali koliko se seam, miino naprezanje oveka koji mirno spava
u krevetu dovoljno je da podigne etrnaest slonova na sat u stratosferu. Sve u svemu, radi se o
neemu u ta se veoma teko moe poverovati, makar i samo zato to sam nisam poverovao.

Zato onda da se muimo birajui neki posebno sakralan poloaj? Najpre, mi elimo da budemo
staloeni i oputeni. Posebno elimo da budemo u mogunosti da u tom poloaju izvodimo
pranajamu, ukoliko ikada stignemo do stadijuma u kojem emo pokuati sa tom vebom. Stoga
moemo formulisati (grubo govorei) poeljne uslove za poloaj:

1. elimo da budemo u pogodnoj ravnotei.

2. elimo da su nam ruke slobodne. (One se koriste u nekim vebama pranajame.)

3. elimo da su nam organi za disanje u najprirodnijem moguem poloaju.

Ako uspete da se oduprete potpuno nebitnim idejama koje mogu da vas odvedu na pogrean
kolosek - kao to je matanje da ete se pribliiti nekom boanstvu ili svetom oveku ukoliko
usvojite njihove tradicionalne poloaje, i ako se uzdrite od puritanske gnusnosti da je dobro samo
ono to vas dovoljno povreuje, trebalo bi da na osnovu do sada reenog budete sposobni da sami
pronaete, uz malo eksperimentisanja, neke poloaje koji odgovaraju navedenim uslovima.
Mnogo vie bih voleo da je tako, nego da u meni traite neki arala-varala autoritet. Ja nisam puka
sahib sa tapom za svinje - ak ni iz Pune - da britansku javnost obmanjujem svojim hm-hm
kojetarijama. Bolje je da sami 'pogreite' i nauite neto iz svojih greaka, nego da ujete od
uitelja ta je 'ispravno' i uguite svoju inicijativu i sposobnost za uenjem.

Meutim, potpuno je u redu da imate neku ideju o onome to se zbiva kad sednete da vebate.

Dozvolite mi da za trenutak nainim digresiju i vratim se na ono to sam rekao u svom udbeniku
magike o formuli IAO.
21
Ova formula pokriva celokupno uenje. Poinjete sa divnim oseanjem,
kao u deteta koje je dobilo novu igraku; zatim vam postane dosadna i pokuate da je razbijete.

______________________________________________________________________________
20
Krolijeva aluzija odnosi se na Dorda Lenzberija (George Lansbury, 1859-1940.), uvenog aktivistu i
lidera Laburistike partije, osnivaa Dejli Heralda (Daily Herald). Ostao je zapamen po uspesima u
socijalnoj zatiti najsiromanijih, kao i po otvaranju londonskih parkova za igru i Krivudavog jezera u Hajd
parku za kupanje. (prim. ur.)
21
IAO - formula vrhovnog boga gnostika, nastala od inicijala egipatskih boanstava Izis, Apofis i Oziris
(prim. ur.).
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
21
Ali ako ste mudro dete, imaete prema njoj nauni pristup i neete je razbiti. Prolazei kroz
stadijum dosade, vi iz paklenih muka idete ka uskrsnuu, kada igraka postaje bog; objavljujui
vam svoje najdublje tajne, postaje ivi deo vaeg ivota. Nema vie sirovih, divljakih reakcija
uivanja i bola. Novo znanje je usvojeno.

Tako je i sa asanom. Izabrani poloaj vas privlai; samozadovoljno predete. Kako ste pametni
bili! Kako li samo va poloaj odgovara svim uslovima! Skroz se topite od sentimentalnosti.
Znam uenike koji su bili toliko zalueni da su tedeli u lepim mislima o svom Uitelju! Potpuno
je jasno da ovde neto nije u redu. Sreom Vreme, veliki iscelitelj, kao i obino radi svoj posao;
ono ne uzima slobodne vikende i ne zaustavlja se da bi se sebi divilo; Vreme samo nastavlja pravo
dalje. (Neki Veliki Mislilac jednom je rekao: "Vreme marira dalje." Kakvo blaenstvo od fraze!)
Posle kraeg vremena zaboravljate sve prijatnosti i ne bi ba bilo utivo kada bih vam predoio
ta ete misliti o Uitelju.

Premda ste poeli u oito najudobnijem poloaju, prva stvar koju ete najverovatnije primetiti je
tendencija da se taj poloaj promeni bez vaeg znanja. Na primer, ako sedite u poloaju 'bog' sa
skupljenim kolenima,
22
za nekoliko minuta otkriete da su se ona blago razdvojila, a da vi to niste
zapazili. Frojd bi nesumljivo smatrao da to, u skladu sa infantilnim seksualnim teorijama, treba
pripisati instinktivnoj ozlojeenosti. Nadam se da me niko ovde nee gnjaviti sa tom vrstom
ogaenih besmislica.

Sada je neophodno, u nameri da odrimo poloaj, da na njega obratimo panju. To znai:
postaete svesni vlastitog tela na naine na koje ga niste svesni kada ste preokupirani nekom
mentalnom, ili nekom isto fizikom aktivnou, kao to je tranje. Na prvi pogled zvui
paradoksalno, ali naporna veba, mada daleko od koncentracije panje, uklanja telo kao prepreku.
To je zato to veba ima svoj sopstveni ritam; a, kao to rekoh, ritam je pola puta uz liticu do
Tiine.

Dobro, dakle; u relativnoj mirnoi tela, uenik postaje svestan siunih zvukova koji ga ne
uznemiravaju u njegovom obinom ivotu. U najmanju ruku ne onda kada je njegov um okupiran
stvarima od interesa. Poeete da se vrpoljite, da se ekate, da kaljete. Sasvim je mogue da
vam disanje pravi smicalice. Svi ovi simptomi moraju se suzbiti. Taj proces je izvanredno teak;
kao i svi drugi oblici suzbijanja i ovaj vodi strahovitom preuveliavanju fenomena koji se ele
suzbiti.

Postoje brojni sitni trikovi poznati veini naunika iz njihovih studentskih dana, od kojih su neki
primenljivi i na jogu. U izdrljivosti, na primer - kao to je dranje tega ispruenom rukom -
moete pobediti ak i jaeg od sebe; ako pratite svoju ruku, verovatno ete se umoriti za minut; ali
ako odluno fiksirate svoj um na neto drugo, moete izdrati pet ili deset minuta, ili ak due. To
je pitanje odnosa aktivnog i pasivnog; kad asana pone da vam dosauje, dosadujte i vi njoj;
suprotstavite pasivnoj misli ublaavanja iritacije i uznemiravanja aktivnu misao kontrolisanja
siunog miinog pokreta.

Ne verujem da za ovo postoje bilo kakva pravila koja bi vam bila od koristi. Moete isprobati
bezbroj znanih trikova, ali jo je bolje - kao i u sluaju poloaja - ako iznaete sopstvene.
Pomenuu samo jedan: zavrnite jezik unazad ka resici, a u isto vreme neka vam oi konvergiraju
ka zamiljenoj taki u centru ela. Razne vrste svetosti su pripisane ovom poloaju, ali postoje i
bezbrojni presedani od strane najpotovanijih boanstava. Molim vas, zaboravite sve te
besmislice!

______________________________________________________________________________
22
Sedei poloaj u kojem su prikazivani staroegipatski bogovi (prim. ur.).
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
JOGA ZA GRUBIJANE
22
Prednost je jednostavno u tome to je vaa panja prisiljena da zadri nezgodan poloaj. Postajete
svesniji relaksacije ranije nego inae i time pokazujete ostatku tela da ne vredi da vas uznemirava
svojim nadraajima.

Ali, nema pravila. Rekao sam da nema, i nema. Meutim, ljudski um je toliko lenj i bezvredan da
instinktivno trai neku smicalicu kako bi izbegao teak i naporan rad.

Ovi trikovi mogu biti od pomoi, ali mogu i da ometaju; na vama je da otkrijete koji su dobri a
koji loi, kao i da odgovorite na sva druga pitanja. Sve to na kraju izlazi na isto. Postoji samo
jedan nain da se telo umiri na duge staze, a to je da se zadri mirnim. Valja biti uporan.

Nadraaji se razvijaju u ekstremnu agoniju. Svaki pokuaj da se ublae unitava vrednost vebe.

Moram posebno upozoriti aspiranta na opasnosti racionalizacije. Poznajem ljude koji su bili toliko
beznadno nerazumni da su racionalisali. Oni su razmiljali: "A, dobro, ovaj poloaj nije pogodan
za mene, kao to sam mislio. Napravio sam pravu zbrku od poloaja ibisa; sada u morati da
preem na poloaj zmaja." Ali ibis se odrao kroz vekove na jednoj nozi i tim poloajem stekao
boanstvenost; ako preete na zmaja, on e vas progutati.

Ljudska priroda je izgleda toliko izopaena da se najakutnija agonija pojavljuje nadomak uspeha.
Setite se Galipolja! Sklon sam da verujem da je nepodnoljiv bol simptom za pribliavanje
kritinoj taki.

Verovatno ete pitati ta znai 'nepodnoljiv'. Odgovoriu vam grubo: "Saznajte sami!" Ali, da
biste ipak stekli predstavu, ne toliko lou, o emu se radi, rei u vam da mi je u poslednjim
mesecima vebanja esto trebalo deset minuta (na zavretku vebe) da ispravim levu nogu.
Obema rukama bih uzimao lanak i oputao ga od gra milimetar po milimetar.

Na ovoj taki muzika poinje da svira. Sasvim iznenada bol prestaje. Neopisivo oseanje
olakanja obuzima jogija - zapazite da ga vie ne zovem 'uenik' ili 'aspirant' - i on postaje svestan
veoma udne injenice. Nije mu samo poloaj zadavao bol, ve su i svi ostali telesni oseaji koje
je ikada iskusio po prirodi bolni; konano shvata da se bol stalno obnavlja neprekidnim
skakanjem panje sa jednog telesnog procesa na drugi.

Najzad je oputen jer je, po prvi put u ivotu, postao stvarno nesvestan tela. ivot je bio
beskonana patnja; a sada, barem to se ove posebne asane tie, kuga je stiana.

Oseam da nisam uspeo da vam prenesem puno znaenje ovog postignua. Za tako neto i nema
odgovarajuih rei. Potpuno i radosno buenje iz neprekinute none more koja je trajala ceo ivot,
none more fizike nelagodnosti, nemogue je opisati.

Temeljno ovladavanje asanom i njeni rezultati nisu od koristi samo u jogi, nego i u najobinijim
ivotnim poslovima. Svaki put kada ste umorni treba samo da zauzmete svoju asanu i potpuno
ete se odmoriti. Izgleda kao da je majstorstvo u njenom izvoenju zbrisalo sve mogunosti
fizikog bola svojstvene tom posebnom poloaju. Fiziologija se ne protivi ovoj hipotezi.

Savladavanje asane vodi ka izdrljivosti. Ako stalno vebate, trebalo bi da otkrijete da e vas oko
deset minuta u tom poloaju odmoriti isto koliko i dobar san u toku cele noi.

Toliko o prepreci tela posmatranog statiki. Hajde da sada nau panju usmerimo ka osvajanju
njegove dinamike.
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
23
Uvek je prijatno okrenuti se temi kao to je pranajama. Pranajama oznaava kontrolu sile. To je
uopten termin. Hindu sistem poimence razlikuje prilian broj suptilnih podnivoa telesne energije
razliitih osobina. Predlaem da se ne bavimo svima, ve samo dvema koje imaju najvei
praktian znaaj u ivotu. Prva od njih je da ne treba komunicirati sa javnou u truloj dravi kao
to je ova; druga je dobro poznata "kontrola daha".

Ovo prosto znai da uzmete topericu i izaberete program izdisaja i udisaja. Obe operacije treba
da budu izvedene to je mogue potpunije. Miini sistem mora biti optereen do najvieg stepena
kako bi pomogao irenju i skupljanju plua.

Kada savladate ovaj proces tako da vam disanje postane sporo i pravilno, na primer 30 sekundi
izdisanja i 15 udisanja, moete dodati jo nekoliko sekundi zadravanja daha, bilo sa punim ili
praznim pluima.

(Usput budi reeno, smatra se da brzo izdisanje moe da dovede do gubitka energije, pa je zato
neophodno da izdah bude dva puta dui od u daha. Mislim da u ovome ima istine.)

Postoje i druge vebe. Na primer, moe se disati povrno i to je mogue bre. Svaka dobra veba
verovatno e proizvesti sopstveni efekat, ali, u skladu sa glavnom tezom ovog predavanja, mislim
da je jasno da je cilj valjane vebe zadravanje daha to je due mogue; samo taj uslov
omoguava pribliavanje potpunoj smirenosti fiziolokog aparata. Naravno da ga mi ne
stiavamo, niti inimo ita slino. Ali, barem u mislima obmanjujemo sebe da to radimo jer, u
skladu sa tradicionalnim uenjem, ako um odrite mirnim dvanaest sekundi, postii ete jedan od
najviih rezultata joge. Sasvim je sigurno da u ciklusu od 20 sekundi izdaha, 10 udaha i 30
zadravanja daha, postoji dovoljno dug period koji omoguava umu da prekine svoje opake
operacije. Kada se naviknete na ovaj ciklus, biete sposobni da instinktivno prepoznate
pribliavanje trenutka kada ete moi da se iznenada bacite u mentalni in koncentracije. Drugim
reima, asanom i pranajamom dovodite sebe u poloaj u kojem ste slobodni da, makar samo na
nekoliko sekundi, pokuate stvarni proces joge, a u emu su vas ranije ometale zbunjujue
aktivnosti disajnog i miinog sistema.

Tako, dakle? Da. Za pranajamu se moe rei da je ista i lepa zabava. Posle kraeg vebanja
stvari e se, prilino sam siguran, tako razvijati. ao mi je to moram da primetim, ali ono to je
za vas zabava, za jogu je smrt.

Klasini fiziki rezultati pranajame obino se dele na etiri stadijuma:

1. Znojenje. Ovo nije obina perspiracija koju stvara naporna veba; ona ima naroite osobine i ja
vam neu rei koje, jer je mnogo bolje za vas da uradite vebe, steknete iskustvo i sami doete do
mene sa informacijom. Na ovaj nain znaete da ste dobili pravu stvar, jer kada bih vam ja to sada
rekao, vi biste rezultat verovatno samo umislili.

2. Automatska krutost: kao rezultat gra, telo postaje mirno. Ovo je savreno normalno i
predvidljivo. Obino se to radi sa psom. Stavite ga pod stakleno zvono, upumpate kiseonik ili
ugljeninu kiselinu ili neto slino, i pas se ukruti. Zatim ga izvadite i moete mahati njime drei
ga za nogu, jer je kao zamrznut. To ba nije sasvim isto, ali je slino.

Ljudi od nauke strano su hendikepirani u svakom istraivanju, jer su naueni da ignoriu
nemerljivo. Sve pojave imaju suptilne kvalitete, koji i u dananje vreme izmiu valjanom metodu
naunog istraivanja. Mi moemo imitirati prirodni proces u laboratoriji, ali imitacija se uvek
razlikuje od originala.
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
JOGA ZA GRUBIJANE
24
Ba u vezi sa pranajamom, na primer, profesor Haldejn
23
je pokuao da izvede neke od
sugerisanih eksperimenata u Ekvinoksu i tom prilikom samo to nije izgubio ivot. On nije shvatio
razliku izmeu eksperimenta sa psom i fenomena koji je vrhunac jednog blagog i laganog
postupka. To je razlika izmeu dobrog raspoloenja koje proizvodi pijuckanje Klo-vuo-a '26
24
i
ludila izazvanog lokanjem viskija od kukuruza. Jednako je aavo misliti da je mrkanje kokaina
zdravije od vakanja lia koke. Zato, viu neki, kokain je hemijski ist! Ali kokain je aktivan
princip! Naravno da mi ne elimo to gadno lie, u kome je naa sveta droga pomeana sa
nekakvim povrem koje se opire analizi i koje se zbog toga ne moe nizata upotrebiti! Ova
automatska krutost, ili ukma kumbakam, ne moe se svesti samo na fizioloku krutost. To je
samo grublji simptom.

Trei stadijum znan je kao bukari-sidi: "mo abljeg skakutanja" bio bi grub prevod ove
neverovatne rei. Radi se o izuzetnoj pojavi. Sedite vrsto na podu i poinjete da lelujate u
vazduhu tamo-amo, kao to se opalo lie pokree na blagom povetarcu. Ovo se zaista dogaa;
sasvim ste mentalno normalni, i moete sebe posmatrati kako to inite.

Ovo se objanjava grevitim trzajima miia kojih, meutim, niste svesni. Pas koji ini sline
izopaenosti moe nam ponovo pomoi. Takvom shvatanju protivrei injenica da je um, izgleda,
potpuno normalan. Postoji, meutim, jedna udna pojava u svesti, a to je oseaj gotovo potpunog
gubitka teine. Usput budi reeno, ovo moe biti pomalo alarmantno za obuenog psihijatra, jer se
slino oseanje javlja i kod izvesnih tipova ludila.

etvrto stanje je levitacija. Hindusi tvrde da 'ablji poskoci' podrazumevaju istinski gubitak teine
i da je skakanje uglavnom postrance (bono), jer niste usavrili proces. Da ste bili u apsolutnoj
ravnotei, tiho biste se dizali u vazduh.

Ne znam ta da kaem o tome. Nikada nisam video da se to deava. S druge strane, esto sam se
oseao kao da se to dogaa; u tri navrata donekle pouzdani ljudi tvrdili su da su videli kako mi se
to deava. Ipak, mislim da to nita ne dokazuje.

Asana i pranajama su u izvesnoj meri mehanike vebe i zbog toga ovek izuzetne snage volje,
koji nije optereen i raspolae sa dovoljno vremena, moe da uradi dobar deo pripremnih radova
joge ak i u Engleskoj. Savetovao bih mu da se striktno dri isto fizikih priprema i da niukom
sluaju ne pokuava vebe koncentracije, sve dok ne stekne odgovarajue okruenje.

Ali neu dopustiti da umislite kako u zbog ove izuzetne popustljivosti prei preko bilo kakve
aljkavosti. Ako odluite da, recimo, vebate asanu etvrt sata dva puta dnevno, poveavajui je na
jedan sat etiri puta dnevno, pridodajui srazmerno tom vremenu i pranajamu, onda morate da se
drite svog rasporeda - nikakvi partiji, fudbalske utakmice ili sahrane bliskih srodnika ne smeju
omesti svakodnevnu rutinu. Dril, to jest sticanje navike kontrole, je mnogo vaniji od bilo kakvog
pukog uspeha u vebama. Vie bih voleo da taj va sat vremena provedete smucajui se okolo,
nego da mirno sedite pedeset i pet minuta. Razlog e vam biti jasan tek kada preemo na
razmatranje naprednih stepena joge, teme koja e biti adekvatno tretirana u drugoj seriji od etiri
predavanja.
______________________________________________________________________________
23
John S. Haldane (1860-1936.), engleski naunik koji je svojim fundamentalnim radovima o fiziologiji
disanja unapredio zdravlje i sigurnost u rudarstvu. Usavrio je aparat za istraivanje procesa disanja i
razvio je metod postepene dekompresije, koja je omoguavala roniocima na vee dubine da se bezbedno
vrate na povrinu. Predavao je fiziologiju na nekoliko univerziteta i bio je lan vie dravnih komisija za
unapreenje bezbednosti u rudarstvu. (prim. ur.)
24
Clos-Vougeot, vrsta izvrsnog francuskog vina (prim. ur.).
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
25
Pre nego to predloim izraavanje zahvalnosti predavau za briljantno izlaganje najteih tema,
voleo bih da dodam nekoliko rei o mantra-jogi. To je u stvari grana pranajame, koju je mogue
sasvim temeljno praktikovati i u ovoj zemlji. U prvom delu Knjige IV (Magika) dao sam njen
detaljan opis sa primerima. Ovde bih samo da podsetim da je njena stalna primena i danju i nou,
bez ijednog trenutka prekida, verovatno najkorisniji metod pripremanja toka misli za preuzimanje
ritmikih oblika. Ritam je odlian lek za nepravilnosti i kad se jednom uspostavi, nikakvo
meanje ne moe ga poremetiti. Njegova je prirodna tendencija da usporava, ba kao i klatno, dok
vreme ne stane; kada se zaustavi tok misli, iz niza utisaka koji konstituiu nae razumevanje
univerzuma izranja jedna forma neuslovljene svesti (ili nesvesti, ako vam se to vie svia, mada
vam ni to ne bi dalo ni najbleu ideju o stvarnom znaenju), koja stoga savreno predstavlja
postignue joge.


j jo og ga a z za a k ku uk ka av vi ic ce e
P PR RV VO O P PR RE ED DA AV VA AN NJ JE E. .


Hajde da veeras ponemo kratkim osvrtom na moja prva etiri predavanja. Rekao sam da joga
znai sjedinjenost i da je ona uzrok svih fenomena. To je svest koja je rezultat veze misterioznog
podsticaja sa misterioznim opaanjem. Vrsta joge kojom se ovde bavimo samo je njeno
proirenje, sjedinjenost samosvesti sa univerzumom.

Spomenuli smo osam grana joge, a raspravljali o etiri koje se odnose na fiziko uvebavanje i
iskustvo.

Preostale etiri odnose se na mentalno vebanje i iskustvo i predmet su predavanja koja slede.

Pre nego to se upustimo u njihovo detaljno raspravljanje, mislim da bi bilo od pomoi da
razmotrimo formulu joge sa stanovita koje bismo mogli nazvati matematikim ili magijskim. To
je formula Tetragramatona i ona je opisana u treoj glavi moje knjige Magika. Ova formula
pokriva ceo univerzum magijskih operacija. Re koja se obino izgovara Jehova zapravo je
Zabranjeno ime; kada bi se tano izgovorila, njene vibracije bi, navodno, unitile univerzum; u
jednom dubljem smislu ovo je zaista tako.

Formula je nazvana Tetragramatonom jer je ine etiri slova: Jod, He, Vau i He. Ovo se poredi sa
odnosima u porodici - Jod, Otac; He, Majka; Vau, Sin; i konano H, erka. (U pisanju erka se
ponekad razlikuje od majke ubacivanjem male take u slovo.)
25
Postoji takoe i odnos prema
elementima vatre, vode, vazduha i zemlje. Mogu ii i dalje i rei da sve mogue postojee stvari
mogu biti klasifikovane u odnosu na veze sa jednim ili vie ovih elemenata u odreenim
operacijama. Ali ova etiri slova nisu, da tako kaemo, izvorna, premda u izvesnom smislu
predstavljaju okvir venog. Na primer, kada smestimo Tetragramaton na Drvo ivota, u njegovih
deset sefirota ili brojeva, prvi sefirot je izostavljen. Jod se odnosi na drugi, He na trei, Vau na
grupu od 4 do 9, a konano H na deseti. Za broj 1 je reeno da ga simoblie taka na vrhu Jod.

Samo u broju 10 imamo manifestovan univerzum, koji se tako javlja kao rezultat joge drugih sila,
prva tri slova imena, odnosno aktivnih elemenata vatre, vode i vazduha. (Ovo su tri "majinska
slova" u hebrejskom alfabetu.)
______________________________________________________________________________
25
Kroli ovde misli na slova hebrejskog alefbeta (prim. ur.).
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
JOGA ZA KUKAVICE
26
Poslednji element, zemlja, obino se smatra nekom vrstom konsolidacije prethodna tri; ali ovo je
prilino nezadovoljavajui nain objanjenja, jer ukoliko uopte priznamo realnost univerzuma mi
smo u filozofskom haosu. Meutim, ovo nas se zasada ne tie.

Kada primenimo ove simbole na jogu, otkrivamo da vatra predstavlja jogija, a voda cilj njegove
meditacije. (Moete, ako elite, obrnuti ove atribute. Ne bi bilo nikakve razlike, osim za
metafiziara. Zapravo, veoma malo i za njega!)

Jod i He se kombinuju, Otac i Majka sjedinjuju, da stvore sina, Vau. Ovaj sin je uzvieno stanje
uma koje sjedinjuje subjekat i objekat. Ovo stanje uma u hindu terminologiji zove se samadi. Ono
ima mnogo varijanti, stalno rastue uzvienosti; ali generiki termin implicira ovo jedinstvo koje
je predmet joge. Na ovoj taki treba da se setimo jednog malog konanog H, koje predstavlja
ekstazu - treba li da kaem orgazam? - i stoga udubljenost: uravnoteenje koje je ponitava.
Nalazim da mi je suvie teko da se izrazim. To je jedna od onih ideja koje su, kao rezultat stalne
meditacije, veoma duboko smetene u moj um, pa se oseam potpuno nemoan kada kaem da bi
najbolji prevod slova konano H bio "ekstaza koja se uzdie u Tiinu." Naravouenije:
meditirajte sami i doite do toga! Na kraju krajeva, nema drugog naina.

Poto prouavamo jogu strogo sa naune take gledita, mislim da je veoma vano naglasiti
analogiju izmeu jogikog i seksualnog procesa. Ako pogledate Drvo ivota, vidite da se broj
jedan na vrhu deli na brojeve dva i tri, to je jednako suprotnosti Oca i Majke, a njihovo jedinstvo
rezultira u kompleksnosti Sina, Vau Grupe, dok cela figura obnavlja svoju jednostavnost u
jedinstvenom sefirotu konanog H, erke.

Potpuno je isto u biologiji. Bioloki, spermatozoid i jajace su razdvojenost nemanifestovane
jedinstvene elije, koja je u svojoj funkciji prosta, premda u sebi sadri, u latentnoj formi, sve
mogunosti prvobitne jedinstvene elije. Njihovo jedinstvo rezultira manifestovanjem ovih
kvaliteta u detetu. Potencijali im se izraavaju i razvijaju u terminima vremena i prostora dok,
takoe, akt sjedinjenja prati ekstaza, koja je prirodna posledica svesnosti njihovog unitenja,
neophodan uslov stvaranja njihovog izdanka.

Bilo bi lako razviti ovu tezu analogijama iz obinog ljudskog iskustva rasta strasti, udnje koja je
prati, intenzivnog olakanja i radosti koje prate zadovoljenje. Ipak, radije razmiljam o injenici
da su sve istinske religije bile umetnike, dramaturke obrade seksualnog procesa, ne samo zbog
korisnosti ovog kulta u plemenskom ivotu, ve kao veo ovog skrivenog znaenja koje vam
veeras objanjavam. Mislim da svako ivotno iskustvo treba smatrati simbolom istinskog
iskustva dubljeg ivota. U zakletvi Majstora hrama
26
izmeu ostalog stoji: "Svaku pojavu
tumaiu kao boje bavljenje mojom duom."

Nije na nama da kritikujemo to to se ideje Velikog poretka izraavaju u terminima razumljivim
proseno inteligentnoj osobi. Zaobilazei metafizike implikacije reenice, epajmo njeno
oigledno znaenje. Zato bi svaki in trebalo da bude in joge. A ovo nas vodi direktno do
koncentracije, problema koji smo do sada odlagali.

Koncentracija! Seksualna analogija jo uvek nam slui. Seate li se Brauningovog
27
opata?
Zamoljen da predsedava sudom ljubavi, on je sledeom divljenja vrednom presudom dao nagradu
eni, iji je objekat strasti bio potpuno bezvredan:

______________________________________________________________________________
26
Majstor hrama (Magister templi), osmi stepen u hijerarhiji magijske organizacije Zlatna Zora, koji
simbolino odgovara treem sefirotu Drveta ivota (prim. ur.).
27
Robert Browning (1812-1889.), jedan od najznaajnijih viktorijanskih pesnika (prim. ur.).
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
27
"Ljubav koja je ka jednom, i samo jednom, upuena strahovito se ini da je moda od boga
povlaena." Opte je mesto, a u nekim okolnostima (koje stalno nalazimo kod Anglosaksonaca
zaputenoga uma) i neka vrsta ale, da su ljubavnici ludaci. Sve pod njihovom komandom
podreeno je sluenju strasti; svako rtvovanje, ponienje, nelagodnost - sve je to bez znaaja.
Svaki napor, sva energija upravljena je ka jednom jedinom objektu. Bol trenutne razdvojenosti
izgleda nepodnoljiv; radost ispunjenja nemogue je opisati: zaista, gotovo nemogue za podneti!

Upravo to mora da ini i jogi. Sve knjige - one se, inae, razilaze po svakom drugom pitanju, ali
se slau oko ove gluposti - savetuju mu, nekad na osnovu razuma, a ee na temelju predrasuda i
sujeverja, da se mane ovoga ili onoga. U naprednim stadijumima ovek mora napustiti upravo one
vrline koje su ga dovele do toga stanja! Svaka ideja razmatrana kao takva je cepanica, mrtav teret,
otrov; ali potpuno je pogreno ove inove predstaviti kao rtvovanje. Ovde se ne radi o liavanju
neega to se eli, nego o uenju da se odbaci ono to je ovek mislio da eli, dok je jo bio u tami
koja je prethodila svitanju otkria pravog objekta strasti. Od sada, dobro pazite! Koncentracija je
redukovala nae moralne obaveze na najjednostavnija odreenja: postoji jedinstven standard
prema kome sve treba da se upravlja. Do vraga sa papom! Ako jastog iz Nojburga ometa vae
varenje -a dobro varenje je neophodno za vebanje - onda nemojte jesti jastoga iz Nojburga.
Ukoliko se ovo jasno ne shvati, jogi e stalno biti zavoen na stranputicu sofizmima religioznih i
moralnih fanatika. Do vraga sa nadbiskupima!

Sigurno ete se sloiti da posveenost ovakvom sistemu vebanja zahteva paljivo planiranje
ivota za dui period, to jest onoliko koliko je to uopte mogue. Ukoliko ne stvorite osnovni
strategijski raspored, jednostavno neete uspeti da izvedete pohod. Nepredviene situacije sigurno
e iskrsnuti i stoga je jedna od mera predostronosti za njihovo ublaavanje stvaranje neke vrste
pomonog pomagala.

Upravo to je koncentracija u svakodnevnom ivotu, a ona je i dobra priprema za mnogo ozbiljniji
zadatak dublje koncentracije u vebanju joge. Za one koji se upuste u poetni kurs, a jo uvek ive
manje-vie obinim ivotom, nema nieg boljeg od vebi preporuenih u Ravnodnevici
(Equinox). Trebalo bi da postoji - mora postojati - odreena rutina u postupanju, sraunata da
podseti uenika na Veliko Delo.

Klasina za ovaj predmet je Liber Astarte vel Berylli, Knjiga posveenosti posebnom boanstvu.
U ovom delu vrednom divljenja detaljno se razmatra, nepogreivo jasnom reenicom, cela tema.
Praktikovanje vebi koje su tamo zadate same po sebi su dovoljne da posveenika dovedu do
visokog postignua. Ovo je samo za malobrojne. Ali svaki uenik bi trebalo da primeni pozdrav
Suncu (na nain koji se preporuuje u Liber Resh), etiri puta dnevno i da pozdravlja
pojavljivanje Meseca Gajatri mantrom. Najbolje je izgovoriti mantru im se ugleda Mesec, kako
bi se primetilo da li se panja koleba, a zatim je ponavljati dokle god ne prestane da se koleba.

Takoe bi trebalo istrajno vebati po Liber lll vel Jugorum. Sutina tamo zadatih vebi je
izbegavanje da se upotrebi unapred odabrana poznata misao, re ili gest, koje inae automatski
koristite ee u toku dana; svaki put kada sebe izdate i omakne vam se, posecite se po runom
zglobu ili podlaktici pogodnim otrim predmetom.

Postoji takoe i veba za koju nalazim da je veoma korisna dok hodate kroz hrianski grad - re
je o isterivanju avola (preporuenim pokretima ruke gore-dole i reima A Ap po o p pa an nt to os s
k ka ak ko od da ai im mo on no os s), iz svake osobe koja je obuena u svetenika.

Sve ove vebe pomau koncentraciji, a takoe slue da odre oveka u stanju stalne spremnosti.
One ine neprocenjivi uvodni trening za kolosalan rad istinske koncentracije, posebno kada ova
postaje stvar finih, sve finijih pokreta uma.
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
JOGA ZA KUKAVICE
28
Okrenimo se sada razmatranju samih joga vebi. Pretpostavljam da ste za etrnaest dana, koliko je
prolo od mog poslednjeg predavanja, svi usavrili sebe u asani i pranajami; da ste dvanaest sati
dnevno balansirali na glavi iniju do vrha napunjenu sumpornom kiselinom; da ste svi skakali
okolo kao abe, ako ve niste ozbiljno levitirali; i da je vaa mantra pravilna kao otkucaji vaeg
srca.

Preostale etiri grane joge su pratjahara, darana, djana i samadi.

Dau vam kratku definiciju sve etiri, jer svaka u izvesnoj meri objanjava sledeu. Patjahara se
moe grubo opisati kao introspekcija, pri emu ovaj termin takoe znai i odreenu vrstu
psiholokog iskustva. Na primer, moete iznenada stei ubedenje, kao to je to bio sluaj sa ser
Hamfri Dejvijem,
28
da se univerzum sastoji iskljuivo od ideja; ili moete stei direktno iskustvo
da nemate nos, to se moe desiti skoro svima nama, ako se koncentriemo na njegov vrh.

Darana je zapravo meditacija, ali ne ona kojom se udubljujemo u razmatranje nekog predmeta sa
ciljem da se on proisti ili bolje razume, nego stvarno ograniavanje svesti na jedan zamiljeni
objekat, izabran za ovu svrhu.

Stoga su ove dve grane joge dve metode kojima se jogi bavi mentalno. Jer, obimna istraivanja
skrivenih kutaka uma mogu se sprovoditi tek posle uspeno postignutog samadija.

Re djana teko je definisati; koriste je mnogi pisci u sasvim suprotnim znaenjima. O ovom
pitanju se donekle raspravlja u prvom delu moje Knjige IV. Naveu ta sam o tome napisao u
zakljuku:

"Hajde da pokuamo sa zavrnom definicijom. Djana umnogome podsea na samadi. Postoji
jedinstvo ega i ne-ega, kao i gubitak oseaja za vreme, prostor i uzronost. Dualizam bilo koje
vrste je ukinut. Ideja vremena ukljuuje onu o dve uzastopne stvari, ideja o prostoru ideju o dve
stvari koje se ne poklapaju, ideja uzronosti dve povezane stvari."

Samadi je, naprotiv, u izvesnom smislu veoma lako definisati. Ovde nam pomae etimologija,
potpomognuta istrajnou religijske tradicije. U sanskritu 'sam' je prefiks i od njega se razvilo
grko 'syn', bez promene znaenja - 'syn' u 'synopsis', 'syntesis', 'syndrome'. On znai "zajedno
sa".

'Adi' je takoe prolo mnoge vekove i mnoge jezike. To je jedna od najstarijih rei u ljudskom
jeziku; datira iz vremena kada je svaki zvuk imao odgovarajue znaenje, sugerisano miinim
pokretima koji taj zvuk proizvode. Tako, slovo D prvobitno znai 'otac'; stoga je prvobitni otac,
mrtav i pretvoren u 'boga', nazvan Ad. Ovo je ime u nepromenjenom obliku stiglo do Egipta, kao
to moete videti u Knjizi Zakona. Sanskritska re 'Adi' obino se prevodila kao 'Gospod'. U
sirijskom obliku imamo duplirano Hadad. Seate se Ben Hadada, kralja Sirije. Hebrejska re za
'Gospoda' je Adon ili Adonai. Adonai, moj Gospod, stalno se koristi u Bibliji da zameni Jahveovo
ime tamo gde je ono suvie sveto da bi bilo spomenuto, ili zbog nekih drugih razloga nije bilo
podesno da se napie. U rozenkrojcerskoj tradiciji Adonai takode znai Sveti aneo uvar, i tako
postaje objekat oboavanja ili koncentracije.

______________________________________________________________________________
28
Sir Humphry Davy (1778-1829.), engleski hemiar, jedan od najznaajnijih naunika svoga vremena.
Pronaao je nekoliko novih hemijskih elemenata i vie jedinjenja, dao je znaajan doprinos u izuavanju
elektriciteta, a izumeo je i specijalnu bezbednosnu svetiljku za korienje u rudnicima. U svojim radovima
esto je filozofski problematizovao nauna istraivanja i otkria. (prim. ur.)
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
29
U stvari, to je jedno te isto; oboavati znai vredeti,
29
a svi objekti osim izabranog su nuno
bezvredni.

Poto je djana takoe uslov za ponitavanje podeljenosti, njeno postignue je pomalo teko
razlikovati od samadija. Napisao sam u prvom delu Knjige IV:

"Ovi djaniki uslovi, koji su u samadiju jo istaknutiji, protivree uslovima uobiajenog procesa
miljenja. Dok u djani to izgleda kao prosto jedinstvo dve stvari, u samadiju se ini kao da sve
stvari jurnu zajedno i sjedine se. Moglo bi se rei da je u dani ovaj kvalitet jo uvek latentan, da se
jedan postojei suprotstavlja mnogim ne-postojeim; u samadiju, meutim, mnotvo i jedno su
sjedinjeni u jedinstvo postojeeg i ne-postojeeg. Ova definicija je izvedena iz seanja, a ne iz
refleksije."

Ali, to je napisano 1911, a od tada sam imao ogromnu etvu iskustva. Sklon sam da ovog asa
kaem da se djana i samadi odnose kao, u ranijem predavanju opisani, 'ablji poskoci' prema
levitaciji. Drugim reima, djana je neizbalansiran i nepotpun samadi. Subjekat i objekat sjedinjuju
se i nestaju u ekstazi koja se uspinje sve do ravnodunosti, pa i dalje, ali to je jo uvek neka vrsta
uvoenja u novi oblik svesnosti. Ovako sagledana, djana bi pre bila nalik na eksploziju nepaljivo
izmeanog baruta; vei deo nestane sa praskom, ali ima i ostataka osnovnih sastojaka.

Ove diskusije nisu same po sebi od velike vanosti, jer je itava serija koju ine ova tri stepena
meditacije odgovarajue saeta u rei samjama; moete je i sami prevesti, poto ve znate da 'sam'
znai 'zajedno', a jama 'kontrolu'. Ona predstavlja stapanje malih pojedinanih inova kontrole u
jedan jedini gest, slino kao to se sve posebne elije, kosti, vene, arterije, nervi, miii i tako
dalje, jedne ruke kombinuju u nesvesnu slonost izvoenja jednog udarca.

Vebanje pratjahare zapravo je introspekcija, a vebanje darane je ograniavanje misli na jedan
jedini zamiljeni objekt. Dok je ono prvo pokret uma, ovo drugo je prekid svih pokreta. Dok ne
uinite znaajan napredak u djani verovatno neete postii mnogo uspeha u pratjahari, jer pod
introspekcijom podrazumevamo istraivanje pod-slojeva svesti, koji se otkrivaju tek onda kada
ve nainimo izvestan progres i postanemo svesni uslova koji su potpuno strani normalnom
intelektualnom razumevanju. Prvi zakon normalnog miljenja je da je A jednako sa A: to se
naziva zakonom identiteta. U skladu sa tim, univerzum moemo podeliti na A i ne-A; tree
mogunosti nema.

Jogi e verovatno ve na samom poetku vebanja meditacije stei direktno iskustvo svesti o
neistinitosti ovih zakona. On je dosegao svet u kojem intelektualno razumevanje vie ne vai; ono
ostaje istinito za obine ivotne poslove, ali normalni zakoni miljenja su puki mehanizam, skup
konvencija.

Prouavaocima vie matematike i metafizike esto bi na odreeni nain bljesnule ove injenice.
Da bi to bolje izveli svoja racionalna istraivanja, oni su prisiljeni da koriste iracionalne
koncepcije. Na primer, kvadratni koren iz 2, ili kvadratni koren iz -1 nisu sami po sebi shvatljivi
kao takvi, jer pripadaju poretku miljenja koji je iznad primitivnog brojanja na prste.

Stoga bi za uenika bilo dobro da vebanje zapone daranom. Na taj nain on e usput postii i
neke rezultate pratjahare, a takoe e stei i znaajan uvid u naine njenog vebanja. Ovo moe
da zvui kao da pratjahara nije na glavnom putu postignua u jogi, ali to nije tano.

______________________________________________________________________________
29
"Worship means worthiness" - nap. prev.
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
JOGA ZA KUKAVICE
30
Ona omoguuje oveku da izae na kraj sa novim uslovima koji se, realizacijom djane i samadija,
uspostavljaju u umu.

Sada mogu da opiem elementarne vebe.

Treba da ponete sa veoma kratkim periodima; najvanije je da ne prenapregnete aparat koji
koristite; um mora biti uvebavan veoma polako. Kada sam poinjao, uglavnom sam bio
zadovoljan jednim do dva minuta; radio sam tri ili etiri takva perioda dva do tri puta dnevno. U
poetku nije neophodna dobra uvebanost u asani, jer tekoe koje je prate daleko nadilaze koristi
koje od njenog vebanja moete imati.

Poeo sam jednostavnim jednobojnim geometrijskim objektom, kao to je uti kvadrat. Naveu
zvanine instrukcije iz Ekvinoksa.

"Darana" - Kontrola misli.

1. Prinudite um da se koncentrie na jedan jednostavan zamiljeni objekat. Pet oblika su korisni za
ovu svrhu; to su: crni oval; plavi disk; srebrni polumesec; uti kvadrat; crveni trougao.

2. Nastavite sa kombinacijom objekata, na primer crni oval u utom kvadratu, i tako dalje.

3. Nastavite sa jednostavnim pokretnim objektima, kao to je klatno sata ili toak koji se okree, i
tako dalje. Izbegavajte ive objekte.

4. Nastavite sa kombinacijom pokretnih objekata, na primer klip koji se die i sputa dok se
klatno njie. Odnos razliitih pokreta treba varirati u razliitim eksperimentima.

(Ili ak sistem zamajaca, toak sa ekscentrinom osovinom i razvodnika.)

5. Tokom ovih vebi um mora biti apsolutno ogranien na odabrani objekat; nijedna druga misao
ne sme uznemiravati svest. Pokretni sistem mora biti pravilan i harmonian.

6. Paljivo zabeleite duinu eksperimenta, broj i prirodu misli koje su vas uznemiravale;
tendenciju samoga objekta da skrene sa trase koja mu je namenjena, kao i bilo ta drugo to se
pojavi. Izbegavajte prenaprezanje; ovo je veoma vano.

7. Nastavite sa zamiljanjem ivih objekata; na primer nekog oveka koga poznajete i potujete.

8. U intervalima ovih eksperimenata pokuajte da zamislite objekte drugaije prirode.
Koncentriite se, na primer, na ukus okolade, miris rue, dodir somota, zvuk vodopada, ili
kucanje sata.

9. Uinite naposletku napor i iskljuite sve objekte u bilo kom smislu i spreite svaku misao da
vam dopre do uma. Kada osetite da ste postigli neki uspeh u ovim vebama, prijavite se za ispit.
Ako poloite, bie vam prepisane sloenije i tee vebe."

A sada o jednoj od najinteresantnijih i najvie iritirajuih karakteristika vaih prvih
eksperimenata, o meanju misli. Pre svega, objekat koji kontemplirate nemiran je; menja boju,
veliinu i oblik i pomera se. A jedna od sutinskih tekoa vebanja je nedostatak vetine i
iskustva u uoavanju onoga to se zbiva. Moete sanjariti veoma dugo pre nego to shvatite da su
vam misli odlutale. Zato ja toliko insistiram na gore opisanim vebama, jer one proizvode
budnost, paljivost i oprez; na linom iskustvu ete shvatiti koliko je vano biti u dobroj kondiciji
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
31
i pogodnom mentalnom stanju da bi se uopte moglo napredovati. Ali, kada se ve malo uvebate
u otkrivanju i brojanju prekida u vaoj koncentraciji, otkriete da su oni korisni, jer njihov
karakter upuuje na stepen vaeg napretka.

Prekidi se klasifikuju na sledei nain:

Prvo, fizike senzacije; njih je trebalo prevladati asanom.

Drugo, prekidi uslovljeni dogaajima koji neposredno prethode meditaciji: njihov uticaj postaje
strahovito velik. Samo se kroz ovu praksu moe razumeti koliko je um nesvestan svega onoga to
ula primeuju.

Tree, postoji vrsta prekida koja je po prirodi slina matanju, odnosno 'budnom sanjarenju'. Vrlo
je podmukla - ovek moe sanjariti dugo vremena a da uopte ne shvati da je odlutao.

etvrto, imamo veoma estu vrstu prekida u vidu odstupanja same kontrole. Vi pomislite, "Kako
ja to dobro radim!"; ili moda imate utisak kao da ste bili na pustom ostrvu, ili u kui potpuno
izolovanoj od zvukova, ili da ste sedeli pored vodopada. Ali to su samo beznaajne varijacije
same predostronosti.

Peta vrsta prekida izgleda da ne potie od uma. Ona ak moe uzeti oblik halucinacije, obino
zvunog karaktera. Naravno, takve halucinacije nisu este i prepoznaju se kao takve. U
suprotnom, ueniku bi bilo bolje da poseti lekara. Uobiajena vrsta sastoji se iz udnih reenica,
ili delova reenica, koje sasvim jasno izgovara prepoznatljiv ljudski glas; taj glas, meutim, nije
ni uenikov, niti bilo koje poznate osobe. Slian fenomen zapaen je i kod radio operatera, koji to
nazivaju 'atmosferskim' porukama.

Postoji jo jedna vrsta prekida, a to je sam eljeni rezultat.

Ve sam spomenuo da ove vebe mogu postati dosadne, kao i da ih prati velika zbunjenost i
stalno razoaranje. Jo mnogo pre pojave djane javlja se prilian broj sitnih rezultata koji ukazuju
na proboj intelektualne ogranienosti. Ne smete se uznemiriti ako osetite da vam, zbog toga,
izmiu sami temelji uma. Normalno telo, kao to ste uili kroz asanu, nije nita drugo do nosilac
bola; isto tako, i normalan um je lud, i to po vlastitim kriterijumima. Treba samo da proitate
sasvim jednostavan i elementaran rad, kao to je Vodi ka filozofiji profesora Joda,
30
pa da
otkrijete da svaki argument, dovoljno daleko razvijen, vodi u kontradikciju. Postoji mnotvo
naina da se pokae da 'A nije A', ak i ako ste poli od tvrdnje da 'A jeste A'. Um reaguje protiv
ovog zakljuka; on anestetie sebe protiv samozadane rane i potiskuje filozofiju u kategoriju
paradoksalnih trikova. Ali to je kukaviki i sraman stav. Jogi treba da se suoi sa injenicom da
smo svi mi ludaci koji buncaju; da mentalno zdravlje postoji - ako uopte postoji - u mentalnom
stanju slobodnom od rigidnih kolskih pravila intelekta.

Uz iskrenu linu molbu, dakle, da otvorite srce i olakate duu, za veeras se opratam od vas.


______________________________________________________________________________
30
Edvin Miinson Jod (C. Edwin Mitchinson Joad, 1891-1953), engleski filozof, poznat po popularnim
tekstovima o filozofiji (prim. ur.).
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
JOGA ZA KUKAVICE
32
D DR RU UG GO O P PR RE ED DA AV VA AN NJ JE E. .

G Go os sp po od di in ne e p pr re ed ds se ed da av va aj ju u i i, , V Va a e e k kr ra al lj je ev vs sk ko o v vi is so o a an ns st tv vo o, ,
V Va a a a m mi il lo os st ti i, , p po o t to ov va an ni i l lo or rd do ov vi i, , d da am me e i i g go os sp po od do o. .


U mom poslednjem predavanju vodio sam vas u movaru obmane; guio sam vas u blatu zablude;
uinio sam vas ednim u pustinji prevare; ostavio sam vas da lutate u dungli zavaravanja, ne
biste li postali plen misli, tih najgorih mostruma. Pade mi na pamet da je na meni i da uinim
neto u vezi sa tim.

Uvek smo razmatrali misteriozne entitete kao da neto znamo o njima, a uvek se (na ispitima)
ispostavljalo da nije tako.

Znanje kao takvo je nemogue, jer ako uzmemo najjednostavniji stav znanja, S = P, moramo
pridodati neko znaenje tom S i P, ukoliko elimo da naa tvrdnja bude razumljiva. (Ne kaem
nita o njenoj tanosti!) To, meutim, ukljuuje definiciju. Osnovno pravilo identiteta, A = A, ne
govori nam ba nita, osim ako nam drugo A ne donosi dodatne informacije o prvom A. Stoga
emo rei za A da je BC. Umesto jedne nepoznate sada imamo dve; moramo definisati B kao DE,
C kao FG. Sada imamo etiri nepoznate, a brzo bismo iskoristili celu abecedu. Kada doemo do
definicije Z, moramo ii nazad i koristiti neka druga slova, pa svi nai argumenti idu u krug.

Mada se moe pokazati da svaki iskaz koji nainimo nema znaenja, ipak neto znai kada
kaemo da maka ima etiri noge. Svi znamo ta je smisao toga to smo rekli. Mi pristajemo na
ovaj stav na temelju naega iskustva. Ali to iskustvo, kao to je gore pokazano, nije intelektualno.
Ono je stvar neposredne intuicije. Nemamo nikakvo opravdanje za tu intuiciju, ali u isto vreme
nikakav razumski argument ni u najmanjoj meri ne moe uzdrmati nae uverenje.

Na osnovu reenog treba zakljuiti da um kao sredstvo nije ni intelektualan, ni racionalan. Logika
je destruktivna, samodestruktivna igraka. Ta igraka je, meutim, na neki nain takoe i
instruktivna, premda rezultati njene upotrebe ne bi izdrali ispitivanje. Zato postavljamo pravilo
po kojem su izvesni soriti
31
koji ponitavaju logiku izvan njenih granica, i nastavljamo da
rezonujemo unutar svojevoljno odreenih okvira. Zavisno od ovih uslova moemo nastaviti da
ispitujemo prirodu naih temeljnih ideja; to je zapravo i neophodno, jer od kada smo poeli da
razmatramo posledice meditacije, nae koncepcije koje se tiu zaleine misli potpuno su se
izmenile: ne uobliavamo ih vie intelektualnom analizom - kojoj, kao to smo videli, nedostaje
ubeenje - ve iluminacijom, koja u sebi sadri uverenje. Stoga, hajde da nastavimo da ispitujemo
elemente naeg normalnog razmiljanja.

Verovatno nema potrebe za rekapitulacijom one matematike teoreme, koju ste svi vi nesumljivo
nauili napamet kada ste kritikovali Ajntajnovu teoriju relativnosti. elim samo da vas podsetim
na njen osnovni element, na injenicu da morate imati etiri veliine da biste bilo ta opisali. To
su levo ili desno, ispred ili iza, gore ili dole od posmatrane take, odnosno posle ili pre odabranog
vremenskog trenutka. Tri su dimenzije prostora, a jedna vremena.

______________________________________________________________________________
31
Soriti (gr.) lanani zakljuci; Kroli ovde zapravo misli na aksiome (prim. ur.).
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
33
ta podrazumevamo pod prostorom? Anri Poenkare,
32
jedan od najveih matematiara poslednje
generacije, smatrao je da je ideju prostora izmislio neki ludak, u fantastinom (i oito
besmislenom i besciljnom) nastojanju da sebi objasni sopstveno iskustvo vlastitih miinih
pokreta. Mnogo pre toga, Kant nam je rekao da je prostor subjektivan, neophodan uslov miljenja;
i dok svako mora sa ovim da se sloi, jasno je da nam to ne govori mnogo o naem predmetu.

Hajde da sada pogledamo u nae umove i vidimo kakav pojam moemo formirati o prostoru, ako
je to uopte mogue. Prostor je oigledno kontinuum. Ne moe biti nikakve razlike izmeu
njegovih delova, jer je celovito gde. On je ista pozadina, oblast mogunosti, uslov kvaliteta i sve
svesti. On je stoga u sebi potpuno ispranjen. Je li tako, gospodine?

Pretpostavimo da elimo da ispunimo jednu od tih mogunosti. Najjednostavnija stvar koju
moemo uzeti je taka, a reeno nam je da taka nema ni delove, ni veliinu, ve samo poloaj.
Ali dokle god postoji samo jedna taka, poloaj ne znai nita. Jo nije stvorena mogunost za
neku pozitivnu tvrdnju. Stoga emo uzeti dve take, na osnovu kojih dobijamo ideju linije. Na
Euklid nam kae da linija ima duinu, ali nema irinu. Ali, dokle god postoje samo dve take,
duina sama po sebi ne znai nita; ili, u najboljem sluaju, znai razdvojenost. Sve to moemo
rei o dve take je to da ih ima dve.

Sada uzimamo treu taku i konano dolazimo do pozitivnije ideje. Pre svega, imamo ravnu
povrinu, premda ona sama po sebi jo uvek ne znai nita, na isti nain kao to i duina ne znai
nita, sve dok je odreuju samo dve take. Ali uvoenje tree take dalo je znaenje naoj ideji
duine. Moemo da kaemo da je linija AB dua od linije BC, a takoe moemo uvesti ideju ugla.

etvrta taka, ako nije na prvobitnoj ravni, daje nam ideju vrstog tela. Ali, kao i ranije, to nam ne
govori nita o vrstom telu kao takvom, jer nema drugog vrstog tela sa kojim bismo ga poredili.
Takoe nalazimo da to nije zaista vrsto telo, nego samo trenutna iluzija. Ne moemo nita
opservirati, ak ni zamisliti, ukoliko nemamo vreme za tu svrhu.

ta je, onda, vreme? Ono je varka, jednako slaba kao i prostor, ali mogunosti diferenciranja
izmeu dve stvari mogu se pojaviti samo na jedan nain, umesto na tri razliita naina. Mi
poredimo dve pojave u vremenu idejom sekvence.

Sada e vam biti savreno jasno da je sve ovo besmislica. Da bismo shvatili najjednostavniji
mogui objekat, moramo stalno iznova da pronalazimo ideje, koje ak i u ponosnom trenutku
iznalaenja izgledaju nestvarne. Kako dopreti iz ovoga sveta opsena do obinog univerzuma
smisla? Bie nam potrebno jo prilino mnogo inova imaginacije za tako neto. Nae
matematike koncepcije moramo opremiti idejama koje hindu filozofi zovu sat, it i ananda i koje
se obino prevode kao bivanje, znanje i blaenstvo. Ovo ustvari znai da je sat tendencija da se
neki objekat shvati kao realan; it je tendencija pretvaranja da je isti cilj znanja; i ananda,
tendencija zamiljanja da utie na nas.

Tek poto smo objektu podarili tuce zamiljenih osobina, od kojih je svaka, osim to je potpuna
iluzija, apsurdna, iracionalna i u sebi kontradiktorna predstava, stiemo do najjednostavnijeg
objekta iskustva. A ovaj objekat mora, naravno, stalno biti umnoavan. U suprotnom, nae
iskustvo bilo bi ogranieno samo na jedan objekat, koji bi zbog toga bilo nemogue opisati.

______________________________________________________________________________
32
Henri Poincar (1854-1912), uveni francuski matematiar koji je, nezavisno i pre Ajntajna, formulisao
teoriju relativnosti (prim. ur.).
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
JOGA ZA KUKAVICE
34
Takoe moramo da pripiemo sebi neku vrstu boanske moi nad naom komarnom kreacijom,
da bismo mogli porediti razliite objekte naeg iskustva na razliite naine. Sluajno, ova
poslednja operacija umnoavanja objekata ostaje oito nepotpuna, zato to je (na kraju krajeva)
ono sa ime smo poeli bilo apsolutno Nita. Iz ovoga smo nekako uspeli da izvedemo ne samo
jedno, ve mnogo; u celom procesu, meutim, na postupak je samo pratio nune operacije nae
intelektualne maine. Poto je ta sprava jedina te vrste koju posedujemo, nai argumenti moraju se
u odreenom smislu pokoravati njenoj prirodi. Kakva je to maina? To je savreno stvaran
objekat. Sadri bezbrojne delove, moi i sposobnosti, a sve to zajedno je komar kao i spoljanji
univerzum koji je stvorila. Bogami, gospodine, Patanali je u pravu!

Kako da savladamo tekou nastajanja neega iz Nieg? Jedino tako to emo ispitati ta
podrazumevamo pod Nita. Otkriemo da je ova ideja potpuno neshvatljiva normalnom umu. Jer
da bi Nita bilo Nita, ono mora biti Nita na svaki mogui nain. (Naravno, svaki od ovih naina
je sam po sebi imaginarno neto i broj im je beskonaan.) Ako, na primer, kaemo da je Nita
kvadratni trougao, morali bismo najpre da izmislimo kvadratni trougao da bismo to mogli rei.
Ali uzmite prostiji primer. Znamo ta mislimo kada kaemo "postoje neke make u sobi." Znamo,
takoe, ta mislimo kada kaemo "u sobi nema maaka." Ali ako kaemo "neke make nisu u
sobi," mi oito mislimo da neke make jesu u sobi. Ova primedba nema nameru da bude refleksija
o ovde prisutnoj odabranoj publici.

Dalje, ako Nita stvarno treba da bude apsolutno nita, mi drimo da Nita ne moe spadati u
kategoriju postojanja. Rei da apsolutno nita postoji, isto je to i rei da postoji sve to postoji;
ovu injenicu zapazili su jo u stara vremena i veliki hebrejski mudraci, pa su vrhovnu ideju
realnosti (iza njihovog plemenskog boga Jehove, koji je, kao to smo ranije pokazali, samo joga
etiri elementa, ak i u svom najviem obliku demijurga), nazvali Ehejeh-aer-ehejeh - Ja sam
onaj koji jesam.

Ako u svemu ovome ima ikakvog smisla, moemo oekivati da pronaemo skoro identian sistem
razmiljanja irom sveta. U ovoj teogoniji nema nita ekskluzivno hebrejsko. U uenju Zaratustre
i neoplatoniara, na primer, nalazimo veoma sline ideje. Imamo pleromu, prazninu, pozadinu
svih mogunosti, koja je ispunjena vrhovnim bogom svetlosti, od koga, opet, potie sedam
arhonata; njima odgovaraju sedam planetarnih boanstava - Aratron, Betor, Faleg i ostali.
33
Svi
zajedno sainjavaju demijurga koji stvara materiju; taj demijurg je Jehova. Ideje klasinih Grka i
neoplatoniara u osnovi su sline. Razlike u terminologiji, kada se blie ispitaju, svode se samo na
razlike u lokalnom nainu razmiljanja. Ali sve te ideje temelje se na jo starijoj kosmogoniji
drevnih Egipana, gde imamo Nuit, prostor, i Hadit, taku gledita; ova iskustva se sastaju i tako
proizvode Heru-Ra-Ha-a, koji kombinuje ideju Ra-Hoor-Khuit-a i Hoor-Paar-Kraat-a.
34
Ovo su
isti blizanci Vau i konano H, koje poznajemo. Oigledno, odavde potie Drvo ivota.
______________________________________________________________________________
33
Arhonti (gr.) su u drevnoj Atini inili najviu izvrnu vlast. Meutim, u skladu sa jednim od
tradicionalnih okultno-religijskih uenja, nebesko (duhovno) carstvo podeljeno je na 196 oblasti, kojima
vlada sedam arhonata, vrhovnih aneoskih bia. Njihova svojstva se poistoveuju sa onima koja se u
astrologiji, alhemiji i magiji pripisuju tradicionalnim planetama; tako Aratron odgovara Saturnu, Betor
Jupiteru, Faleg Marsu, Oh Suncu, Hagit Veneri, Ofiel Merkuru, a Ful Mesecu. (prim. ur.)
34
Nuit je bila boginja neba; Hadit, prikazivan kao krilata kugla, predstavljao je stvaralaki praizvor
univerzuma. Ra je bio bog Sunca, a Heru i Harpokrat (Hoor-paar-Kraat) su razliiti nazivi za boga Hora (u
naem jeziku prisutniji u latiniziranom obliku Horus), koji, izmeu ostalog, simbolizuje dnevno svetlo. Po
jednoj verziji, Hor (Hoor) i Hu (Khuit) su Raova deca. Krolijevo poreenje, meutim, treba uzeti sa
rezervom, jer su kultovi egipatskih boanstava tokom vremena evoluirali, gubei ili dobijajui na znaaju,
a neretko i sasvim menjajui svoja prvobitna znaenja. (prim. ur.)
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
35
Do ovoga sistema doli smo isto intelektualnim ispitivanjem i on je otvoren za kritike; ali ono to
veeras elim da istaknem je da on priblino odgovara jednom od velikih stanja uma koje
odraava iskustvo samadija.

Postoji jedna naroita vizija na koju se stalno pozivam u mojim Magijskim dnevnicima, koja je od
sutinskog znaaja za moj unutranji ivot. Koliko znam, njen opis nigde ne postoji i bio sam
iznenaen kada sam, pregledajui svoje beleke, otkrio da je ni ja nigde nisam jasno opisao.
Razlog je svakako u tome to je ona u tolikoj meri deo mene, da ja nesvesno pretpostavljam da je
opte poznata, kao to svako zna da ovek ima jedan par plua, pa se stoga uzdrava od direktnog
spominjanja te injenice, premda moda na nju esto aludira.

Izgleda da je od sutinske vanosti opisati ovu viziju to je mogue bolje, imajui na umu kako
jezike tekoe, tako i injenicu da ta pojava ukljuuje logike kontradikcije i stanja svesti
drugaija od onih koja normalno preovlauju.

Vizija se razvijala postepeno. Ponovila se mnogo puta, tako da nisam sposoban da kaem nakon
koliko vremena se mogla smatrati potpunom. Meutim, njen poetak je u mom umu sasvim jasan.

Bilo je to u vreme mog velikog magikog povlaenja, u kuici nad jezerom Paskvani, Nju
Hempir. Izgubio sam svest o svemu osim o univerzalnom prostoru sa bezbrojnim svetlim,
sjajnim takama; shvatio sam da je to bila fizika predstava univerzuma, u vidu koji bih nazvao
njegovom sutinskom strukturom. Uzviknuo sam: "Nita, sa svetlucanjima!" Kada sam se
skoncentrisao na ovu viziju, prazan prostor, kao njen glavni element, izgubio je na vanosti.
Prostor se sada inio bljetavim, ali blistave take nisu bile zbrkane; zavrio sam reenicu
uzvikom: "Ali kakva svetlucanja!"

Sledei stadijum ove vizije bio je poistoveivanje bljetavih taaka sa zvezdama na nebeskom
svodu, sa idejama, duama, itd. Takoe sam opazio da je svaka zvezda bila povezana zrakom
svetlosti sa drugim zvezdama. U svetu ideja, svaka misao imala je nunu vezu sa svakom drugom
milju; svaka ta veza je, naravno, takoe misao; svaki takav zrak jeste zvezda. Ovde se pojavljuje
prva logika tekoa. Posmatra ima direktnu percepciju beskonane serije. Logino bi stoga bilo
da je celokupan prostor ispunjen homogenom bljetavom svetlou. To, meutim, nije sluaj.
Prostor je potpuno pun, a ipak su monade koje ga ispunjavaju savreno udaljene. Obian italac
mogao bi uzviknuti da takve tvrdnje predstavljaju simptome mentalne konfuzije. Predmet zahteva
mnogo vie od povrnog ispitivanja. Jedino to mogu da uradim je da kritiare uputim na Uvod u
matematiku filozofiju Bertranda Rasela, gde je gornji stav potpuno odbranjen, a takoe i izvesni
stavovi koji slede. eleo bih da primetite posebno zaprepaujuu zavrnu identifikaciju ovog
kosmikog iskustva sa nervnim sistemom, onako kako ga opisuju anatomi.

Na ovoj taki mogli bismo ponovo razmotriti ono to nazivamo objektivnim univerzumom i
naim subjektivnim iskustvom. ta je Priroda? Imaunel Kant, osniva epohalnog sistema
subjektivnog idealizma, je moda prvi filozof koji je jasno demonstrirao da su prostor, vreme,
uzronost (ukratko, svi uslovi egzistencije) zapravo samo uslovi misli. Pokuao sam da to
pojednostavim definiui sve mogue predikate i dimenzije. Za valjano opisivanje nekog objekta
nije dovoljno odrediti njegov poloaj u prostorno-vremenskom kontinuumu etiri dimenzije, ve
ga moramo ispitati u sklopu svih kategorija i skala, kao i njegove vrednosti u svim mogunostima.
ta znamo o njegovoj boji, vrstini, pokretljivosti i slino? Tako otkrivamo da ono to smo
zamislili kao opis objekta, ustvari to nije.

Sve to smo zabeleili je ponaanje naih instrumenata. ta su nam rekli nai teleskopi,
spektroskopi i vage? A oni opet zavise od ponaanja naih ula; jer realnost naih instrumenata,
naih ulnih organa, takoe trebaju opis i demonstraciju kao i najudaljeniji fenomeni. I tako smo
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
JOGA ZA KUKAVICE
36
naterani na zakljuak da je sve to opaamo opaeno kao takvo jedino zbog nae tendencije da
opaamo. I otkriemo da u etvrtom stadijumu velike budistike vebe mahasipatana direktno i
neposredno postajemo svesni ove injenice, umesto da se gnjavimo beskonanim soritima! Kant
je to rekao na svoj nain: "Zakoni prirode su zakoni naih sopstvenih umova." Zato? Mi ne
moemo saznati sam sadraj uma, ve samo njegovu strukturu. Ali Kant nije otiao tako daleko.
Da mu je kojim sluajem sinulo da bi zavrni stav njegovih sorita bio "razum je jedina realnost,"
on bi sigurno bio okiran. U daljem ispitivanju, meutim, ispostavlja se da je ak i ova najvia
istina besmislena. To je kao dobro poznata cirkularna definicija opscene knjige: ona vrsta knjige
koja pobuuje izvesne ideje u umu onakve osobe kod koje se takve ideje pobuuju tom vrstom
knjige.

Primeujem da moj odlini predsedavajui ini napor da prigui zevanje i pretvori ga u osmeh, i
on e mi oprostiti ako mu kaem da je efekat pomalo zlosrean. Ali on svakako ima pravo da
bude ohol. Ovo su zaista "stari dobri paradoksi koji jo jedino zabavljaju ene u pivnicama." Od
samih poetaka filozofije, uvek je omiljena igra bila dokazivanje da su neiji aksiomi apsurdni.

Svi vi ete, prirodno, biti veoma uznemireni time to se ja preputam aavim prolim vremenima,
posebno zato to sam zapoeo sa obeanjem da u ovom predmetu prii sa strogo naune take
gledita. Oprostite mi to sam se poigrao ovom sjajnom, laganom pauinom misli! Samo sam
pokuavao da je paljivo sa vas uklonim. Nastaviu da uklanjam svojom sneno-belom rukom
ovu beznaajnu, koprenastu stvar, "materiju od koje su nainjeni snovi". Prei emo na modernu
nauku.

Nema boljeg uvoda od knjige Osnovi moderne nauke, koju je napisao moj stari i cenjeni prijatelj,
pokojni D. Saliven.
35
Ne elim da vas mnogo zadravam citatima iz ove divljenja vredne knjige.
Vie bih voleo da je uzmete i sami proitate; teko da biste bolje iskoristili vae vreme. Ali hajde
da utroimo nekoliko momenata na njegove primedbe vezane za geometriju.

Naa predstava prostora kao subjektivnog entiteta dovedena je u pitanje otkriem da Njutnove
jednaine, bazirane na euklidovskoj geometriji, ne mogu da objasne fenomen gravitacije. Mi
instinktivno mislimo o pravoj liniji; to je nekako aksiomatino. Ali saznajemo da tako neto ne
postoji u objektivnom univerzumu. Moramo da koristimo drugu, Rimanovu geometriju,
36
koja je
jedna od geometrija krivih linija. (Postoji, naravno, onoliko sistema geometrije koliko ima
apsurdnih aksioma na kojima se one mogu izgraditi. Tri linije ine jednu elipsu; bilo koja
besmislica koja vam se svia; moete nastaviti da konstruiete geometriju koja je tana dokle god
je koherentna. I u rezultatu nema nieg tanog ili pogrenog; jedino pitanje je: koji je najpogodniji
sistem za opisivanje datog fenomena? Nalazimo da je ideja gravitacije nezgodna; okreemo se
Rimanu.)

Ovo znai da pozadina fenomena nije ravna povrina; povrina kao takva je zakrivljena. Ono to
smo mislili o pravoj liniji, uopte ne postoji.

______________________________________________________________________________
35
J.W.N. Sullivan (1886-1937.), engleski popularizator nauke, koji je ostao zapamen po svom 'naunom
misticizmu'. Aktivno je uestvovao u prirodnonaunim polemikama dvadesetih i tridesetih godina, a
posebno u vezi sa problemima evolucije i teorije relativiteta. Jedno vreme je bio i Krolijev sledbenik.
Pored spomenutog, poznatija su mu dela Aspekti nauke (Aspects of Science, 1925.), Istorija matematike u
Evropi (The History of Mathematics in Europe: from the fall of Greek science to the rise of the conception
of mathematical rigour, 1925.), i posthumno izdato Granice nauke (Limitations of Science, 1938.). (prim.
ur.)
36
Rimanova (Bernhard Riemann, 1826-1866.) ili neeuklidska geometrija je geometrija konstantno
zakrivljenog, eliptinog prostora (prim. ur.).
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
37
A to je skoro nemogue za razumeti; u najmanju ruku, meni je sasvim nemogue da to
vizualizujem. Najvie emo se tome pribliiti ako zamislimo da smo odraz na ispoliranoj kvaci.

Skoro se stidim to moram da vam kaem da sam 1900., etiri godine pre pojave Ajntajnovog
spisa koji je potresao svet, opisao svemir kao "konaan, a ipak bezgranian," to je potpuno taan
opis u optim terminima onoga to je on dao sa vie matematikih detalja.
37
Odmah ete videti da
ove etiri rei opisuju geometriju krivih linija; sfera je, na primer, konaan objekat, a ipak se
moete kretati po njenoj povrini u bilo kom pravcu, bez da ikada stignete do kraja.

Rekao sam gore da Rimanova geometrija nije sasvim dovoljna da se objasni fenomen prirode.
Moramo da postuliramo razliite vrste krivina u razliitim delovima kontinuuma. I ak ni tada
nismo sreni!

A sada Saliven! "Geometrija je toliko opta da priznaje razliite stepene zakrivljenosti u razliitim
delovima prostora-vremena. Gravitacioni efekti poivaju na ovoj zakrivljenosti. Stoga je
zakrivljenost prostora-vremena najistaknutija oko velikih masa, jer su ovde gravitacioni efekti
najvei. Ako uzmemo materiju kao temeljnu, moemo rei da prisutnost materije uzrokuje
zakrivljenost prostora-vremena. Ali postoji i drugaija kola miljenja koja dri da se postojanje
materije zasniva na zakrivljenosti prostora-vremena. To jest, mi pretpostavljamo da se
fundamentalni prostor-vreme kontinuum manifestuje naim ulima kroz ono to nazivamo
materija. Obe take gledita imaju jake argumente. Ali, bez obzira da li materija moe biti
izvedena iz geometrijskih osobenosti prostorno-vremenskog kontinuuma ili ne, moemo smatrati
utvrenom naunom injenicom da se gravitacija tako izvodi. Ovo je, oito, veoma veliko
dostignue, ali ono ostavlja netaknutu drugu veliku klasu fenomena koje nazivamo elektro-
magnetnim fenomenima. U ovom Anjtajnovom prostorno-vremenskom kontinuumu,
elektromagnetne sile pojavljuju se kao potpuno strane. Gravitacija je absorbovana u Rimanovskoj
geometriji, a pojam sile, vezan za gravitacione fenomene, ukinut je. Ali elektro-magnetne sile jo
uvek neometano cvetaju. Nema nagovetaja da su one manifestacije geometrijskih karakteristika
prostorno-vremenskog kontinuuma. Moe se pokazati da ih je nemogue povezati sa bilo ime u
Rimanovoj geometriji. Isto tako, da gravitacija odgovara izvesnim geometrijskim osobenostima
Rimanovskog prostora-vremena. Ali elektro-magnetne sile u potpunosti lee izvan ove eme."

Evo velike movare u koju je matematika fizika odvela svoje zavisnike. Ovde imamo dve klase
fenomena, od kojih obe ine jedinstvo fizike. Ipak, jednaine koje opisuju i objanjavaju jednu
klasu, nespojive su sa onima iz druge klase! Ovo uopte nije filozofsko pitanje, ve stvar
injenica. Nije dovoljno to smatramo da se univerzum sastoji od estica. Takva hipoteza podvlai
samo jednu klasu fenomena, ali je besmislena kada se primeni na elektro-magnetne jednaine,
koje od nas trae da napustimo ideju estica za raun ideje talasa.

Evo jo jednog velkog zeca za veeru!

"Ajntajnov konani univerzum je takav da njegov radius zavisi od koliine materije u njemu.
Ako se stvori vie materije, zapremina univerzuma e porasti. Ako materija bude nestajala,
zapremina prostora e se smanjivati. Bez materije, prostor ne bi postojao. Tako sama egzistencija
prostora, uprkos svojih metrikih osobina, zavisi od postojanja materije. Ova koncepcija
omoguuje da se svako kretanje, ukljuujui i rotaciju, smatra relativnim."

Kuda dalje, momci?

______________________________________________________________________________
37
Tannhausr, napisano u Meksiku, O.F., avgust 1900. Vidi takoe moj Berashith, napisan u Delhiju, april
1901.
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
JOGA ZA KUKAVICE
38
"Sadanja tendencija fizike ide ka opisivanju univerzuma terminima matematikih relacija izmeu
nezamislivih entiteta."

Daleko smo otili od esto nekorektno citirane tvrdnje lorda Kelvina da on ne bi mogao da zamisli
predmet iji mehaniki model ne bi bio sposoban da konstruie. Viktorijanci su zaista bili pomalo
naklonjeni ehu Dr. Donsonovog
38
velikog i imbecilnog lupanja nogom o zemlju, kada su ideje
biskupa Berklija
39
prodrle u povrinske slojeve piem natopljenih sivih elija te zveri sa mozgom
goveeta.

Molim vas da se zamislite nad tekoom sa kojom se susreemo prilikom izraunavanja
udaljenosti fiksnih zvezda, imajui u vidu miljenje profesora Luisa,
40
koji "sugerie da se dva
atoma koji su vezani zrakom svetlosti mogu smatrati kao da su u aktuelnom fizikom kontaktu.
'Interval' izmeu dva kraja svetlosnog zraka je, prema teoriji relativiteta, nula, i profesor Luis
smatra da tu injenicu treba ozbiljno shvatiti. Prema ovoj teoriji, svetlost se uopte ne iri. Ova
ideja slae se sa principom da jedino posmatrani faktori treba da budu korieni u konstruisanju
naune teorije, jer mi nikako ne moemo posmatrati prolazak svetlosni u praznom prostoru.
Svesni smo svetlosti jedino kada naie na materiju. Svetlost koja nikada ne nailazi na materiju je
isto hipotetika. Ako ne napravimo takvu hipotezu, onda nema praznog prostora. Prema teoriji
profesora Luisa, kada posmatramo udaljenu zvezdu, nae oko zaista pravi fiziki kontakt sa tom
zvezdom, kao to na prst pravi kontakt sa stolom kada ga pritiskamo."

Ali, zar vam se ne ini da su moji argumenti bili cirkularni? Nadam se da je tako, jer sam se
mnogo namuio da ih tako predstavim. Ali u knjizi gospodina Salivana to nije pitanje argumenata
nego pitanje injenica. On je govorio o ljudskim vrednostima. On se pita da li ih nauka moe biti
svesna. Evo ga, dolazi veliki voa! Radujte se, drugovi moji, radujte se!

"Mada su dosledni materijalisti verovatno uvek bili retki, sa humanistikog aspekta ostaje vana
injenica da nauka nije nala potrebu da ukljui vrednosti u svoj opis univerzuma. Uprkos ovom
izostavljanju, ini se da je nauka zatvoren sistem. Ukoliko su vrednosti sastavni deo stvarnosti,
udno je to se od nauke oekuje da prui dosledan opis pojava koje ignorie."

"U dananje vreme, ova tekoa presree se na dva naina. S jedne strane, istie se da nauka
ostaje u sopstvenom domenu koristei cikline definicije, to jest apstrakcije sa kojima poinje
zapravo su sve o emu ona uopte i govori. Ne pravi nikakve nove kontakte sa realnou, pa stoga
nikada ni ne nailazi na mogue remetilake faktore. Ova taka gledita izvedena je iz teorije
relativnosti, pogotovo iz onog oblika koji joj je dao Edington.
41
Ova teorija formira zatvoreni
krug. Njeni osnovni termini -'taka-dogaaji', 'potencijali', 'materija' (itd. - ima ih deset) lee na
razliitim takama obima kruga. Moemo krenuti od bilo koje take i ii u krug, to jest, iz bilo
kojeg od ovih termina moemo dedukovati ostale. Osnovni entiteti teorije definiu se meusobno.
U skladu sa ovakvim postupkom izvodimo zakone prirode koje prouava fizika. Na izvesnoj taki
u lancu dedukcije, na primer na 'materiji', mi prosuujemo da govorimo o neemu to je
objektivno i konkretno otelotvorenje naih apstrakcija.

______________________________________________________________________________
38
Semjuel Donson (Samuel Johnson, 1709-1784.), engleski knjievnik, knjievni kritiar i leksikograf;
ostao je zapamen kao nepopravljiv racionalista (prim. ur.).
39
Kroli misli na solipsizam engleskog filozofa Dorda Berklija (George Berkeley); (prim. ur.).
40
Gilbert Njutn Luis (G. Newton Lewis, 1875-1946.), ameriki hemiar koji je razradio teoriju fotona
(prim. ur.).
41
Ser Artur Stenli Edington (Sir Arthur Stanley Eddington, 1882-1944), istaknuti engleski astrofiziar. U
ovom citatu koji Kroli navodi, Saliven ima u vidu Edingtonovo delo Matematska teorija relativnosti.
(prim. ur.)
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
39
Ali materija, onako kako se ona pojavljuje u fizici, i sama je osobeni skup apstrakcija, pa se nae
naredno rezonovanje tie samo tih apstrakcija. Neke druge karakteristike koje objektivna realnost
moe posedovati nikad ne ulaze u nau emu. Ali skup apstrakcija nazvan materija u teoriji
relativnosti izgleda da ne odgovara celini naunog znanja o materiji. Izvestan kvantum fenomena
preostaje."

Aha!

"Zato je naputamo, zato je naputamo,
Daleko od mesta gde njen crnomanjasti rod tumara - rod tumara.
U grimiznoj groznici, grimiznoj groznici,
grimiznoj groznici Doma za oporavak."

Tako smo mi presreli zmaja nauke i savladali ga, isto kao to je vitez-dentlmen, Njegova milost,
uvaeni nadbuskup od Kenterberija, u nedavnoj radio-emisiji zauvek uutkao sve one nevernike
koji su se drznuli da sumnjaju u mogunost da avo ue u svinju. Videli smo da je, kako god da
nanemo problem uma, bilo sa uobiajene duhovne take gledita ili iz suprotnog ugla
materijalizma, rezultat potpuno isti.

Poslednji citat gospodina Salivana. "Moda e se na kraju dokazati da je univerzum iracionalan.
Moda bi morali da odustanemo od naune avanture."

Ali to je sve to on zna o nauci, blagosloveno da je njegovo malecno srce! Mi ne odustajemo.
Rezultati eksperimenta jo uvek su ubedljivi za iskustvo, pa injenica da je univerzum nakon
ispitivanja i dalje nerazumljiv samo uvruje nae ukorenjeno ubeenje da iskustvo jeste
realnost.

Na osnovu toga moemo se zapitati da li je mogue stei iskustvo vieg reda, otkriti i razviti
sposobnost uma koja moe transcendirati analizu, takvu sposobnost koja je stabilnija od svih misli
zahvaljujui uverenosti sopstvene samooiglednosti. Reeno jezikom Velikog Belog Bratstva
(koje ja ovde zastupam),
42
vi prelazite ambis.

"Ostavite jadnu staru nasukanu olupinu" - ruah - "i krenite ka obali" neamah.
43
Jer reeno je, kao
to ete videti ako ste prouavali dopunu broja pet prvog toma Equinox-a, da je neka ideja istinita
jedino onda kada u sebi sadri sopstvenu kontradikciju.

Najznaajniji rezultati samjame upravo su ovakva stanja uma; filozofska spekulacija nee unititi
te rezultate, jer oni nisu prijemivi za analizu, jer nemaju delove iz kojih se sastoje i jer egzistiraju
vrlinom svoga nerazuma - "certum est quia ineptum!"
44
Ne mogu se izraziti, jer su iznad znanja.
Ovo iskustvo moemo u izvesnoj meri preneti onima kojima ono nije dovoljno poznato putem
estetike. Tu lei objanjenje zato su najbolji radovi o jogi (alhemiji, magiki i ostalom), nastali u
poeziji i umetnosti. To je - ne doktrinarno ve simbolino - Boja re upuena oveku.

______________________________________________________________________________
42
'Veliko Belo Bratstvo': Kroli je, kao i mnogi okultisti i pre i posle njega, verovao da postoji jedna
organizacija 'realizovanih adepata', skoro boanskih bia nedostupnih obinom smrtniku, koja bdi nad
spiritualnom evolucijom oveanstva (prim. ur.).
43
U skladu sa kabalistikim uenjem, ovekovu duu ine nefe, nagonski deo, ruah, oseajni deo i
neamah, spiritualna iskra. Samo pomou ove poslednje ovek moe da transcendira pojavni svet i spozna
boanski. (prim. ur.)
44
"Sigurno je ono to je besmisleno!" - Tertulijan (prim. prev.).
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
JOGA ZA KUKAVICE
40
U mom sledeem predavanju trudiu se da produbim tehniku sticanja ovih rezultata i detaljnije u
objasniti sve ono to se moe pojaviti u toku poetnih vebi.


T TR RE E E E P PR RE ED DA AV VA AN NJ JE E. .

D Dr ra ag ga a d de ec co o, ,

Setiete se da nas je prole nedelje nae prouavanje joge odvelo do crkvenih otaca. Videli smo da
nas je njihova filozofija i nauka, sledei nezavistan put, dovela do uvenog Tertulijanovog:
"certum est quia ineptum!" Koliko li je samo Crkva bila u pravu kada je poricala autoritet
Razuma!

Skoro smo u iskuenju da za trenutak ispitamo ta Crkva podrazumeva pod 'verom'. Sv. Pavle
nam kae da je vera "supstanca. stvari kojima se nadamo; dokaz nevienih stvari." Stoga mislim
da ova re ne znai ono to je pod njom podrazumevao onaj razvratni i prosti grubijan, Martin
Luter. Vera o kojoj on govori je sve samo ne supstanca i ona nije nita drugo nego mo, to bi
ai rekao, verovanja u ono za ta znamo da nije istinito. Da bi imala ikakvo razumno znaenje,
vera mora podrazumevati iskustvo i ovo gledite je tano u skladu sa zakljukom do kojeg smo
doli u mom poslednjem predavanju. Nita to se ne moe uzdrmati bilo kakvom kritikom nije
nam od koristi i postoji samo jedna stvar u univerzumu koja odgovara ovim uslovima: direktno
iskustvo duhovne istine. U tome i samo u tome se svi veliki religijski umovi svih vremena i svih
podneblja podudaraju. To iskustvo je nuno iznad dogme, jer se dogma sastoji iz skupa
intelektualnih tvrdnji od kojih se svaka, zajedno sa vlastitim kontradikcijama, lako moe osporiti i
odbaciti.

Verovatno vam je poznato da su kandidati za prijem u Drutvo Isusovaca uvebavani da
raspravljaju o svim kontroverznim temama. Mladi ovek je podstican da dokazuje svaku
iznenadnu psovku koja im padne na pamet. I to je mladi vie okiran, to je njegov um bolje
treniran, to e bolje usluge na kraju pruati redu; ali to je sluaj jedino onda kada je njegov um
osloboen zablude poverenja u sopstvenu ispravnost, ili ak i od mogunosti da bude u pravu.

Racionalista, u svom plitkom maniru, uvek tvrdi da ova veba predstavlja odricanje od mentalne
slobode. Naprotiv, to je jedini nain da se ta sloboda stekne. I uvebavanje poslunosti unutar
Drutva zasniva se na istom principu. Svetenik mora da ini ono to mu njegov Nadreeni
nareuje - perinde ac cadaver.
45
Protestanti uvek kau da je ovo neuvena i neopravdana tiranija.
"Jadnik je", vele oni, "batinom nateran u stanje u kojem nema sopstvenu volju." To je ista
besmislica. Odriui se sopstvene volje kroz uvebavanje svete poslunosti njegova volja postaje
izuzetno jaka, toliko jaka da je ne mogu pokolebati ni njegovi prirodni instinkti, ni elje, niti
navike. On je svoju volju oslobodio svih ovih konica. On je savren slubenik mainerije reda.
Sve posebne volje koncentriu se u generalu Drutva, kao to bi u ljudskom telu svaka elija
svojim posebnim kvalitetom trebala biti potpuno posveena koncentrisanoj volji organizma.

______________________________________________________________________________
45
'Isto kao le' - lat. (nap. prev.).
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
41
Drugim reima, Drutvo Isusovaca stvorilo je savrenu imitaciju skeleta originalne kreacije, ivog
oveka. Ono se povinovalo boanski ustanovljenom poretku stvari i zato je to telo, koje brojano
nikada nije bilo znaajno, bilo jedno od najuticajnijih u razvoju Evrope. Ono nije uvek radilo
savreno, ali to nije bila greka sistema; ak i takvo, ono je postiglo izvanredan uspeh. Uspehe
vredne spomena jezuiti su ostvarili u domenu nauke i filozofije. U religiji nita nisu uradili; ta
vie, kada god su se meali u religijska pitanja, samo su pravili tetu. Kakva greka! A zato? Iz
prostog razloga to nisu bili u poloaju da obraaju panju na religiju, jer su o svim tim pitanjima
umesto njih odluivali papa ili odbornici; tako je Drutvo moglo da se oslobodi komplikovanosti
religije, na potpuno isti nain na koji novajlija stie potpunu slobodu od moralne odgovornosti
utapanjem svojih linih fantazija u volju Nadreenog.

Voleo bih ovde da primetim da su duhovne vebe sv. Injacija u sutini zaista divljenja vredne joga
vebe. One, uistinu, imaju primesa magijske tehnike, a i smiljene su da slue dogmi. Ali to je
bilo neophodno, a i ta magija je bila dobro utemeljena, jer je prvobitna volja osnivaa bila da
stvori ratnu mainu protiv reformacije. On je bio dovoljno mudar da smisli plan koji e, nezavisno
od svojih apstraktnih filozofskih odlika, najefikasnije sluiti iskljuivo toj svrsi. Jedina nevolja
bila je to ta svrha po svom usmerenju nije bila dovoljno kosmika, da bi odolela unutranjim
silama. Postigavi vie duhovne planove praktikovanjem tih vebi, jezuiti su otkrili da prvobitna
svrha Drutva vie nije bila u skladu sa njihovim moima; bili su, da tako kaemo, motor koji je
suvie dobro radio. Umesto da podravaju, glupo su napali duhovne sfere onih autoriteta zbog
kojih su i stvoreni i tako ih sada vidimo kako se prepiru sa papom, ne uspevajui da dou u posed
papstva. Poto su tako spreeni u svojim nastojanjima i zbunjeni u pogledu svoje svrhe,
udvostruili su revnost u vebanju; a jedna od karakteristika svih duhovnih vebi, ako se iskreno i
efikasno izvode, je da vas stalno vode ka viim nivoima, gde su sva dogmatska razmatranja i
intelektualni koncepti nitavni. Otuda uopte ne smatramo iznenaujuim to se za Generala reda
i krug ljudi oko njega pretpostavljalo da su ateisti. Ako je to bila istina, onda bi znailo da ih je
iskvarila zaokupljenost svetovnom politikom, jer je ovu mogue sprovoditi jedino na ateistikoj
osnovi; bila bi najvea hipokrizija pretvarati se da je drugaije i trebalo bi je ograniiti iskljuivo
na Ministarstvo spoljnih poslova.

Ipak, razumnije je pretpostaviti da su poglavari reda zaista postigli najvee visine duhovnog
znanja i slobode, pa bi se njihovo stanovite verovatno najbolje odredilo kao panteistiko ili
gnostiko.

Sada kada valja detaljnije da razmotrimo rezultate joga vebi, ova razmatranja bi trebalo da nam
budu od velike koristi. Istina je da meu velikim misticima irom sveta postoji opta slinost
ekstatinih izliva. Oni koji su prouavali ovaj predmet esto su ih poredili. Ja u vas zadrati
samo na jednom primeru: "ini to ti je volja i to neka bude sav zakon." ta znai ovaj nalog? To
je generalizacija Avgustinovog "voli i ini ono to ti je volja." Ali u Knjizi Zakona, da ne bi
slualac bio obmanut u gru antinomija, postoji i dodatno objanjenje: "Ljubav je zakon, ljubav
pod voljom."

Meutim, poto je na prvi postulat da se o ovim problemima ne moe diskutovati, poenta je
upravo u tome da nema svrhe razmatrati rezultate joge, pa bila to joga koju je predloio Lao-Ce,
Patanali ili sv. Injacije Lojola. Raspravljajui o njima samo emo upasti u provaliju 'zato to', u
kojoj emo, zajedno sa psima Razuma, iseznuti. Stoga je jedina korist od opisivanja naih
iskustava da uenici steknu predstavu o stvarima koje e im se desiti kada postignu uspeh u
vebanju joge.

_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
JOGA ZA KUKAVICE
42
U Psalmima Davidovim stoji: "Mrzim misli, ali Tvoj zakon ja volim."
46
Sv. Pavle kae: "Pohotan
um je neprijateljstvo protiv Boga." Moglo bi se ak rei da je sutina poslanice Sv. Pavla borba
protiv uma: "Jer na rat nije s krvlju i s tijelom" - znate ostatak - neu se zamarati da citiram do
kraja - Efeanima 6,12.
47

Mislim da sv. Pavle opis Satane - to je njegovo ime za neprijatelja - kao vladara moi vazduha
duguje nepoznavanju istorijata ove rei, a u krajnjoj liniji ruahu, intelektu; ne smemo zaboraviti
da je razlog preobraanja sv. Pavla bila vizija na putu za Damask. Posebno je vano da je on
nestao na tri godine u arabijskoj pustinji pre nego to je paganima doao kao apostol. Sv. Pavle je
bio ueni rabin, omiljeni uenik najboljeg tumaa hebrejskog zakona, ali u trenutku vizije svi
njegovi argumenti bili su uzdrmani jednim jedinim udarcem!

Nije ostalo zabeleeno da li je Sv. Pavle ita rekao tog momenta, ve samo da je tiho otiao na
svoje putovanje. To je ta velika lekcija: ne raspravljati o rezultatima. Oni meu vama koji imaju
primerak Equinox-a mogli bi da budu veoma iznenaeni neuobiajenim nalogom iz Komentara:
zabranom svakog raspravljanja o Knjizi Zakona. Tada nisam u potpunosti razumeo taj nalog; sada
ga razumem.

Hajde da razmotrimo neke od fenomena koji se javljuju tokom vebanja pratjahare.

Veoma rano u vreme mog povlaenja u Kandiju,
48
pokuavao sam da se koncentriem, upirui oi
ka vrhu nosa. Usput budi reeno, ovo nije dobra veba; mogu da se istegnu oi. Posledica je bila
da sam se probudio nou; dotakao sam nos i smesta zakljuio da je neko u sobi. Prevario sam se;
samo mi se uinilo da je tako, jer je usled vebanja koncentracije moj nos napustio oblast mog
zapaanja.

Isto se deava prilikom odgovarajue koncentracije na bilo koji objekat. Sama koncentracija je, na
dosta udan nain, povezana sa fenomenom nevidljivosti. Kada se um povue toliko duboko u
sebe da nije svestan ni sebe ni svog okruenja, jedna od uobiajenih posledica je da telo postane
nevidljivo za druge ljude. Ne verujem da bi bilo drugaije i sa fotografijom, premda za to nemam
dokaza. Meni se to desilo bezbroj puta, a skoro svakodnevno za vreme boravka na Siciliji.

Naa grupa esto je silazila do divnog peanog zaliva, u kojem su iz vode trala fantastino
oblikovana kamena ostrvca; obala je bila oiviena stenama prekrivenim draguljima morskog
ivota. Put je iao preko gole strane brda; osim vinograda na nekoliko stotina jardi nije bilo
nikakvog zaklona - ak ni zec da se sakrije. Ali, kada bi se neko iz grupe okrenuo da razgovara
samnom, esto se deavalo da me uopte ne vidi. Znam, takoe, da je ovo bio sluaj i dok sam
diktirao; moja stolica bila bi prividno prazna.

______________________________________________________________________________
46
Kroli ovde prilino slobodno interpretira Psalme. U Daniievom prevodu Starog zaveta stoji: "Blago
ovjeku koji ne ide na vijee bezboniko, i na putu grjenikom ne stoji i u drutvu nevaljalijeh ljudi ne
sjedi. Nego mu je omilio zakon Gospodnji i o zakonu njegovu misli dan i no" (Ps. Davidovi, 1:1,2).
Slino i dalje: "Tjeiu se zapovijestima tvojim, koje ljubim" (isto, 119: 47); "Kako ljubim zakon tvoj!
Vasdan mislim o njemu" (119:97); "Mrzim na la i gadim se na nju, ljubim zakon tvoj" (119:163). (prim.
ur.)
47
Jedanaesti i dvanaesti stih 6. glave Pavlove poslanice Efeanima su vani da bi se razumelo na ta Kroli
cilja: "11. Obucite se u sve oruje Boje, da biste se mogli odrati protiv lukavstva avolskoga: 12. Jer na
rat nije s krvlju i s tijelom, nego s poglavarima i vlastima, i s upraviteljima tame ovoga svijeta, s duhovima
pakosti ispod neba." (prim. ur.)
48
Kandy, pokrajina i grad u centralnom delu ri Lanke. Kroli je tu boravio u periodu 1901-1902. (prim.
ur.)
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
43
Meutim, ova sposobnost, za koju mislim da je uvebana, nesvesno moe postati stvarna
magijska mo.

Jednom prilikom mi se desilo da je puno uzbuenih ljudi gledalo u mene sa ne ba prijateljskim
namerama; ja sam, meutim, imao oseaj lakoe, kao da sam duh, i poput senke beumno sam se
kretao ulicom; niko od njih nije pokazao ni najmanji znak da je svestan mog prisustva.

U jednom od Jevanelja postoji zanimljiva paralela za ovaj dogaaj: "oni su uzeli kamenje da ga
kamenuju, ali je on, proavi posred njih, otiao svojim putem."

Postoji i druga strana pratjahare, za koju bi se moglo rei da je potpuno suprotna ovoj o kojoj
smo do sada govorili.

Ako usmerite vau panju na jedan deo tela sa idejom da ga istraite, to, pretpostavljam,
dozvoljava umu da se kree u veoma uskim granicama i cela vaa svest postaje koncentrisana na
taj mali deo. Ovo sam mnogo vebao u vreme povuenosti pokraj jezera Paskvani.

Obino bih poistovetio celokupnu svest sa malim pokretima, koje sam prstu na ruci ili nozi
doputao da pravi. Bilo bi uzaludno ii u detalje ovoga iskustva. Mogu samo da kaem da dok ne
steknete tu mo, uopte nemate predstavu o istom udu i ushienju tog beskrajno trepereeg
orgazma.

Ako se dobro seam, ova veba i njen rezultat bili su jedan od glavnih inilaca koji su mi kasnije
omoguili da postignem ono to se naziva 'trans uda', koji je u vezi sa stepenom Majstora hrama i
predstavlja vrstu potpunog razumevanja organizma univerzuma i ekstatino oboavanje njegovog
uda.

Ovaj trans je mnogo vii od Blaene vizije, jer je u ovom drugom uvek prisutno i srce - fren; prvi
ukljuuje nus, boansku inteligenciju oveka, dok je srce jedino centar intelektualnih i moralnih
sposobnosti.

Ali, dokle god ste preokupirani fizikim, rezultati e biti samo na toj ravni; meutim, glavni
efekat vebi koncentracije na male delove tela je razumevanje, ili bolje reeno uvaavanje, ulnog
zadovoljstva. Ono je, meutim, beskonano prefinjeno i izuzetno jako. esto je mogue savladati
tehniku kojom veti umetnici mogu proizvesti ovo zadovoljstvo u drugoj osobi. Oznaite, na
primer, tri kvadratna ina bilo gde na koi i mogue je izuzetno nenim dodirima izazvati u
pacijentu sva mogua oseanja zadovoljstva za koja je ovaj sposoban. Znam da je ovo veoma
neuobiajena tvrdnja, ali se lako moe dokazati. Jedina stvar koje se plaim je da se eksperti mogu
zaneti nagradama, umesto da shvate pravu vrednost lekcije, a to je da su velika ulna zadovoljstva
apsolutno bezvredna.

Ovu vebu, dokle god je od bilo kakve koristi, treba smatrati prvim korakom ka emancipaciji od
robovanja telesnim eljama, od samodestruktivnih oseaja, od ei za uivanjem.

Mislim da je ovo dobra prilika da napravimo malu digresiju u korist mahasatipatane. Ovu vebu
je Buda preporuivao biranim reima i to je jedina o kojoj on govori sa toliko potovanja. Rekao
je svojim uenicima da e, drei se ove vebe, pre ili kasnije dospeti do punog postignua. Veba
se sastoji od analize univerzuma terminima svesti. Poinjete sa nekom veoma jednostavnom i
pravilnom telesnom vebom, kao to su pokreti tela pri hodu, ili pokreti plua pri disanju.
Zapaate ono ta se dogaa: "Ja izdiem; ja udiem; ja zadravam dah." Sasvim bez upozorenja,
uasnue vas ok otkria da ono to mislite nije istina. Nemate nikakvo pravo da kaete: "Ja
udiem." Sve to zaista znate je da postoji udisanje.
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
JOGA ZA KUKAVICE
44
Vi tako menjate svoje zapaanje i kaete: "Postoji udisanje; postoji izdisanje," i tako dalje. I
uskoro, ako istrajno vebate, stie vas jo jedan ok. Vi nemate pravo da kaete da postoji disanje.
Sve to znate je da postoji oseaj te vrste. Ponovo menjate koncepciju svog opaanja, i jednog
dana otkrivate da je oseaj nestao. Sve to znate je da postoji percepcija oseaja udisanja ili
izdisanja. Nastavljate, i otkrivate da je to jo jedna iluzija. Shvatate da postoji samo tendencija
opaanja oseaja prirodnog fenomena.

Predhodne stadijume lako je intelektualno prihvatiti; ovek ih shvata odmah poto ih otkrije, ali
kad je re o 'tendenciji', ovo nije sluaj, barem samnom nije bilo tako. Dosta mi je vremena
trebalo dok nisam razumeo ta znai 'tendencija'. Da bih vam pomogao da ovo shvatite, treba mi
dobra ilustracija. Na primer, sat ne ini nita osim pokazivanja vremena. Mi moemo raspravljati
o tome da li je to vreme tano, ali to nita ne znai osim ako, na primer, znamo da je sat
kontrolisan elektrinim putem iz astronomske stanice u kojoj se nalazi mentalno zdrav astronom,
u kom delu sveta je taj sat, i tako dalje.

Seam se kad sam jednom bio u Teng-Ju-u, u kineskoj oblasti Jinan. Iz Pekinga je uvek u podne
telegrafisano tano vreme u konzulat. Ovo je bila sjajna ideja, jer je elektricitet praktino trenutan.
Nezgodna je stvar bila, ako je uopte bila nezgodna, u ta sumnjam, da je poruke trebalo slati iz
mesta zvanog Jung ang. Tamonji telegrafisti su veinu vremena provodili u puenju opijuma,
pa su povremeno stizale gomile telegrama razliitih datuma, tuce ili vie, u kojima se konstatuje
da je u Pekingu podne! Tako su svi krupni fenomeni, svi ti oseaji i percepcije, samo iluzija. Sve
to ovek moe stvarno da kae je da je postojala tendencija da neki ludak iz Pekinga javi ljudima
u Teng-Ju-u koliko ima sati.

Ali ni ova etvrta skanda nije konana. Tokom vebe i ona se pokazuje kao iluzija i oveku ne
ostaje nita osim gole svesti o postojanju takve tendencije.

O njoj vam ne mogu ba mnogo rei, jer je ni sam jo nisam u potpunosti razradio, ali veoma
sumnjam da "svest", kao prevod rei vinjanam, uopte i ima neko znaenje. Mislim da bi bolje
odgovarao termin "iskustvo", u smislu u kojem smo ga do sada koristili, dakle kao neposredna
realnost koja je iza i iznad svih zapaanja.

Nadam se da ete uvaiti tekoe sa kojima se suoavamo u pokuaju to jasnijeg opisa ovih
fenomena, kao i njihove valjane klasifikacije. Njihova osobenost je da se meusobno proimaju.
Verujem da je to jedan od razloga zbog kojih je nemogue pronai neku zaista zadovoljavajuu
literaturu o jogi. to se vie napreduje, manje se zna, a vie razume. Posiedica je samo dodatni
dokaz za ono to sam stalno govorio: od raspravljanja nema mnogo koristi; jedino je bitna
neprekidna posveenost vebama.


E ET TV VR RT TO O P PR RE ED DA AV VA AN NJ JE E. .

P Po oz zd dr ra av v s si in no ov vi im ma a j ju ut tr ra a! !


Voleo bih da veeras ponem kratkom rekapitulacijom moja predhodna tri predavanja, ali to e
biti malo tee, jer sam potpuno zaboravio sve to sam rekao. Ali ini mi se da su glavni predmet te
serije bile mentalne vebe jogija, dok je njihova zapaanja vredna karakteristika bila da tokom
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
45
rasprave nismo mogli a da se ne dotaknemo, pre svega, ontologije; drugo, obine nauke; i tree,
visoke magije istinski prosvetljenih.

Otkrili smo da su i ontologija i nauka, prilazei problemu realnosti sa potpuno razliitih stanovita
i istraujui potpuno razliitim metodima, ipak stigle u isti orsokak. Opti zakljuak je da ne
moe biti realnosti u intelektualnom konceptu bilo koje vrste, da jedina realnost lei u direktnom
iskustvu, koje je, opet, van domaaja kritikog aparata naih umova. Ono ne moe biti predmet
zakona Razuma; ne moe biti zarobljeno u okove elementarne matematike; kod takvih paradoksa
kao to je istovetnost suprotnosti samo otvorene i iracionalne koncepcije mogu nagovestiti istinu.
Dalje smo saznali da se stanja uma koja su posledica joga vebi pravilno nazivaju transevi, jer
zaista transcendiraju normalnu misao.

U ovoj taki poinjemo da bivamo svesni gotovo neosetnog spajanja puta joge koji je prav (i u
izvesnom smislu nezanimljiv), sa putem magije, koji je mogue porediti sa Bahusovim plesom ili
Panovim orgijama. To nam sugerie da je joga konana sublimacija filozofije, isto kao to je
magija sublimacija nauke. Otvoren je put za pomirenje meu ovim niim elementima misli
vrlinom njihove tendencije da cvetaju u via stanja s one strane misli, u kojima dvoje postaje
jedno. A to je, naravno, magija i to je, naravno, joga.

Sada moemo da razmotrimo da li postoji, sa stanovita konanog poistoveivanja najviih
dometa ova dva inioca, neto upotrebljivije od simpatije u njihovim niim segmentima - mislim
pre svega na uzajamnu potporu.

Drago mi je to mi se ini da je Put mudrih postao mnogo ravniji i krai od vremena kada sam
prvi put njime gazio; upravo je to razlog to su stare antinomije magije i joge potpuno razreene.
Svi znate ta je joga. Joga znai sjedinjenost. I svi znate kako to da postignete: zatvaranjem
kotlova intelektualne fabrike i omoguavanjem da tiina zvezdane svetlosti dopre do vaeg sluha.
To je emancipacija uzvienih od robovanja obinim izrazima prirode.

ta je magika? M Ma ag gi ik ka a j je e n na au uk ka a i i v ve e t ti in na a i iz za az zi iv va an nj ja a p pr ro om me en na a u u s sk kl la ad du u s sa a v vo ol lj jo om m. Kako to
postiemo? Uzdizanjem volje do take gde je ona gospodar okolnosti. A kako emo ovo uraditi?
Kontrolom i usmeravanjem svake misli, rei i postupka, kako bi panja stalno bila vezana za
izabrani objekat.

Pretpostavimo da ja elim da prizovem 'inteligenciju' Jupitera. Svoj rad baziram na Jupiterovim
korespondencijama. Za matematiku osnovu uzimam broj 4 i njemu podreene brojeve 16, 34,
136. Koristim kvadrat ili romb. Za svetu ivotinju biram orla, ili neku drugu koja se odnosi na
Jupiter. Za moj miris, afran - za prolivanje u slavu Boga neku vrstu opijuma ili izdano a ipak
slatko i mono vino kao to je porto. Za moje magino oruje uzimam skiptar; u stvari, ja
neprekidno biram instrumente za svaki in i to tako da stalno sebe podseam na svoju
volju da prizovem Jupitera. Ja ak ograniavam svaki objekt.

Izvlaim jupiterovske elemente iz svih sloenih pojava koje me okruuju. Ako pogledam svoj
tepih, plavo i purpurno su boje koje se istiu naspram istroene i neodreene pozadine. Svaki
trenutak svakodnevnog ivota koristim za stalno podseanje na Jupitera. Um brzo odgovara na
ovaj trening; on uskoro automatski odbija kao nerealno bilo ta to nije Jupiter. Sve ostalo prolazi
nezabeleeno. I kada doe vreme za ceremoniju prizivanja koju sam marljivo i istrajno pripremao
sa punom posveenou, brzo se raspalim. Ja sam se navikao na Jupiter, proet sam Jupiterom,
Jupiter me apsorbuje. Uhvaen sam u njegovo nebo, upravljam njegovim munjama. Heba i
Ganimed donose mi vino; kraljica bogova je na prestolu kraj mene, a moji saigrai su najarobnije
devojke na zemlji.

_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
JOGA ZA KUKAVICE
46
ta je sve ovo ako ne jednostrano (i ako mogu tako da kaem, romantino), izazivanje onoga to
jogi ini svojim nauno potpunijim, iako teim i asketskim metodama? Prednost magije je u tome
to je proces inicijacije spontaniji i da tako kaem, automatski. Moete poeti na najskromniji
nain, prizivanjem duha nekog elementala;
49
ali tokom te operacije, ako elite da uspete, prisiljeni
ste da imate posla sa viim entitetima. Kao svaki drugi organizam, i vaa ambicija raste od onoga
ime se hrani. Sve to vas, veoma brzo, dovodi do samog Velikog Dela; dovedeni ste do toga da
teite Znanju i Razgovoru sa Svetim Anelom uvarem, a ova ambicija automatski izaziva dalje
tekoe, ije savladavanje iziskuje nove moi. U knjizi o trideset tira,
50
koja je poznatija pod
nazivom Vizija i Glas, opisano je kako je progresivno teko prodreti u svaki tir. To je zapravo
jedino mogue inicijacijama uz pomo anela svakog etira koji je na redu. U toj knjizi zabeleena
je jo jedna istovetnost sa joga vebama. Povremeno, koncentracija koja je nuno usmerena ka
odreenom tiru postaje toliko jaka da se dobijaju rezultati slini samadiju. Vidimo da egzaltacija
uma posredstvom magijskih vebi vodi (moglo bi se rei, sebi uprkos), istim rezultatima koji se
pojavljuju kod dosledne joge.

Smatram da treba da vam kaem neto vie o ovim vizijama. Nain njihovog postizanja bio je
sledei: veliki topaz u koji je ugravirana rua sa krstom i etrdeset i devet latica postavio sam na
krst od hrastovine, ofarban u crveno. Nazvao sam ga 'arobni kamen' u spomen na uveni kamen
doktora Dija.
51
Uzeo sam ga u ruku i nastavio da recitujem na enohijanskom ili aneoskom jeziku
Priziv trideset tira, koristei posebna imena koja odgovaraju svakoj sferi. Sve je ovo dobro ilo
do otprilike sedamnaestog, kada mi je aneo, predviajui tekoe kod viih ili udaljenijih tira,
dao uputstvo po kojem je trebalo da recitujem deo iz Kurana, koji muhamedanci zovu "Poglavlje
Jedinstva".
52
Morao sam da je ponovim, klanjajui se ka zemlji posle svakog poglavlja, hiljadu i
jedan put dnevno, dok sam peaio iza moje kamile u Velikom istonom basenu Sahare. Ne
mislim da e iko sporiti da je ovo bila prilino dobra veba; ali moja poenta je u tome da je to
zasigurno bila veoma dobra joga.

Iz onoga to sam rekao u ranijim predavanjima svi ete prepoznati da ova veba ispunjava sve
uslove ranijih stadijuma joge, i stoga nije iznenaujue da je dovela moj um u takvo stanje da sam
mogao da koristim Priziv trideset tira sa mnogom veom efikasnou nego ranije.

Da li bi zbog toga trebalo da kaem da je joga samo slukinja magije, odnosno da magija nema
znaajniju funkciju od dopunjavanja joge? Nikako. To je kooperacija ljubavnika, to treba shvatiti
kao simbol jedne injenice. Joga vebe su - u najmanju ruku - gotovo sutinske za uspeh u magiji
i mogu rei iz sopstvenog iskustva da se moje temeljito kolovanje u tekom drilu joge u
ogromnoj meri odrazilo na moj uspeh u magiji. Ali, potpuno sam siguran da nikada ne bih
postigao uspeh u jogi za tako kratko vreme, da nisam prethodne tri godine proveo u
svakodnevnom vebanju magijskih metoda.

______________________________________________________________________________
49
Ovde se radi o magijskim elementalima zemlji, vodi, vatri i vazduhu, koji imaju svoju paralelu i u
koncepciji etiri sveta (nivoa postojanja) kabale (prim. ur.).
50
thyr (lat. ther, eris) - nebesa; prema engleskom renesansnom nauniku i magu, doktoru Donu Diju
(Dr. John Dee, 1527-1608), duhovnim sferama - etirima - vladaju aneoska bia sa kojima mag, putem
posebno razraenih rituala, moe da stupi u kontakt. Dijeva magijska praksa uticala je na Krolija. (prim.
ur.)
51
Shew-stone (engl.), bukvalno 'kamen koji prikazuje'. U renesansnoj magiji esto pomagalo, koje je
sluilo za odslikavanje vizije, najee duha ili anela koji se prizivao, odnosno nekog dogaaja. Drago ili
poludrago kamenje je vremenom zamenjeno staklenim kuglama (providnim ili obojenim), koje su i danas
zatitni znak proroica. (prim. ur.)
52
Re je o 112. suri (prim. ur.).
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
47
Mogao bih ii toliko daleko da kaem da sam upravo pred poetak ozbiljnog bavljenja jogom,
skoro izumeo jogi metod vebanja magije u skladu sa okolnostima. Bio sam naviknut na rad sa
punim magijskim aparatom u vlastitom, dobro osmiljenom hramu. Ali, kada bih se naao na
brodu, ili u nekoj mranoj sobi u Meksiko Sitiju, ili ulogoren na plantai eerne trske u
usamljenoj tropskoj dolini, ili kako leim sa ruksakom umesto jastuka na golim vulkanskim
uzvienjima, morao sam da zamenim svoj magijski aparat. Sto kraj mog kreveta ili gomila
kamenja bili su mi oltar; svea ili fenjer moja svetlost; sekira za led bila je moj arobni tapi,
uturica mi bee pehar, maeta ma, a kesa soli moj pentakl!
53
Ipak, ubrzo sam se navikao na ove
grube prirune zamene. Pretpostavljam, meutim, da su mom telesnom i umnom usvajanju
magijskih operacija doprineli i sama izolacija i fiziki napori, pa sam nekoliko meseci kasnije bio
u stanju da u potpunosti izvodim magijske postupke, ukljuujui i ritual za stepen Iskuenika
54
(o
tome vidi u mojoj raspravi Magika), bez ikakve opreme.

Dabogda svi ti formalistiki arijevski mudraci dobili boginje! Osim ako se ne pati od prevelike
pedanterije, bilo bi prilino apsurdno tvrditi da je ta vrsta rituala koja mi se nametnula, najpre
zbog spoljanjih a zatim i unutranjih okolnosti, bila neto drugo do nova forma usavravanja u
asani, pranajami, mantra-jogi i pratjahari; i stoga nije iznenaujue to je magijski zanos koji je
rezultirao iz takvih ceremonija u sutinskom pogledu bio ekvivalent samjame.

Sa druge strane, joga trening je bio divljenja vredna pomo onoj konanoj koncentraciji volje,
koja je neophodna za magijsku ekstazu.

Stoga je samo direktno iskustvo stvarnost. U emu se ono razlikuje od iskustva zasnovanog na
svakodnevnim ulnim utiscima, koje tako lako uzdrma i najmanji daak intelektualne analize?

Pa, da najpre odgovorimo na zdravorazumski nain: to je utisak dublji, tee ga je uzdrmati.
Razumni i obrazovani ljudi su uvek spremni da priznaju da su moda i sutinski pogreili u
posmatranju neke pojave, dok oni jo malo napredniji skoro sigurno postiu neku vrstu tihe
spekulacije o tome da su ulni predmeti samo puke senke na platnu.

Skidam naoare. Sada ne mogu da itam svoj rukopis. Imao sam dva para soiva, jedan prirodni,
drugi vetaki. Da sam gledao kroz teleskop staroga ablona, imao bih tri para soiva, od toga dva
vetaka. Ako stavim tue naoare, dobio bih drugu vrstu zamagljenosti. Kako se soiva u mojim
oima menjaju tokom mog ivota, moj pogled govori mi razliite stvari. Poenta je u tome to smo
mi sasvim nesposobni da sudimo o istini vida. Zato onda ja stavljam naoari da itam? Samo
zato to mi poseban tip iluzije koju proizvodi njihovo noenje omoguuje da interpretiram
unapred pripremljen sistem hijeroglifa u posebnom smislu koji ja zamiljam da elim. One mi
nita ne govore o objektu mog vida - onog to nazivamo papir i mastilo. ta je od ovoga san?
Jasna i itka slova ili neodgonetljiva zamagljenost?

Ipak, ovek koji je mentalno zdrav pravi razliku izmeu svakodnevnog iskustva i iskustva iz
snova. Istina je da su snovi ponekad toliko ivopisni, a njihov karakter toliko istrajno uniforman
da su ljudi zapravo uvueni u verovanje da su im mesta koja su mnogo puta videli u snovima
znana iz budnog stanja. Uprkos tome, sasvim su sposobni da kritikuju ovu iluziju putem memorije
i oni priznaju da su obmanuti.

______________________________________________________________________________
53
Pored oltara i svea, tradicionalan magijski pribor za izvoenje rituala su tap, pehar, ma i novi
(medaljon, pentakl); (prim. ur.).
54
Iskuenik (Neophyte) je prva inicijacija, nulti stepen u hijerarhiji magijske organizacije Zlatna Zora
(prim. ur.).
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
JOGA ZA KUKAVICE
48
Pa, na isti nain fenomeni visoke magije i samadija imaju autentinost i unutranju izvesnost u
odnosu na iskustva u budnom stanju, kao to ono ima prema snu. Ali, mimo svega ovoga,
iskustvo je iskustvo; i jedina garancija koju imamo o stvarnosti je njen rang u hijerarhiji uma.

Hajde da se na trenutak zapitamo ta je karakteristika utisaka iz snova, u skladu sa procenom
budnog uma. Neki snovi su toliko moni da nas ubeuju, ak i kada smo budni, u svoju realnost.
Zato ih onda kritikujemo i odbacujemo? Zato to je njihov sadraj nekoherentan, zato to se
prirodni red kojem oni pripadaju ne slae na odgovarajui nain sa vrstom iskustva koje je
koherentno - na izvestan nain. Zato kritikujemo realnost iskustva u budnom stanju? To inimo
na potpuno istoj osnovi, jer se ono na izvestan nain ne slae sa naom dubokom instiktivnom
sveu strukture uma. Tendencija! Desilo se da smo mi ta vrsta ivotinja.

Rezultat je da prihvatamo iskustvo u budnom stanju onakvo kakvo je unutar odreenih granica. U
najmanju ruku to inimo do te mere, da zasnivamo nau akciju na verovanju da je ono, ak i ako
nije filozofski realno, dovoljno realno da se na njemu zasniva akcija.

ta je praktino krajnji test ubeenosti? Upravo taj na standard ponaanja. Stavljam naoari da
bih itao. Sasvim sam siguran da e se zamagljena povrina razbistriti kada to uinim. Naravno,
moda greim. Mogao sam grekom uzeti naoari koje pripadaju nekom drugom. Mogao bih da
oslepim dok ih ne namestim. ak i ovakvo poverenje ima ogranienja; ali to je realno poverenje, i
to je objanjenje zbog ega mi nastavljamo sa naim ivotnim poslovima. Kada o tome
razmislimo, mi znamo da tu postoje sve vrste zamki, da je nemogue formulisati bilo koji stav
koji bi bio filozofski nepobitan, ili ak neki koji je takav sa praktinog stanovita. Priznajemo sebi
da postoje sve vrste zamki; ali mi rizikujemo i idemo dalje voeni optim principima koje nam je
ulilo nae iskustvo prirode. Naravno, sasvim je lako dokazati da je iskustvo nemogue. Najpre,
naa svest o bilo kojoj pojavi nikada nije stvar po sebi, ve samo njen zagonetni simbol.

Na poloaj je kao poloaj oveka u brzim kolima; on ima nejasnu teoriju, zasnovanu na optim
principima, da bi kola trebalo da se kreu, ali nije siguran kako e se ponaati u datim
okolnostima. Iskustvo magije i joge je u potpunosti iznad svega ovoga. Mogunost kritikovanja
drugaijih tipova iskustva zasniva se na mogunosti izraavanja naih utisaka u odgovarajuim
terminima, a to uopte nije sluaj sa rezultatima magije i joge. Kao to smo ve videli, svaki
pokuaj izraavanja obinim jezikom je uzaludan. Gde je heroj avanture vezan religioznom
teorijom, dobijamo bljutavu i masnu kaljugu od ljudi kakav je sv. Jovan krstitelj. Svi hrianski
mistici premazani su istom farbom. Njihova gnusna religija prisiljava ih na svakovrsne
sentimentalnosti; a teorija o prvobitnom grehu izopaava njihov celokupan poloaj, jer umesto
plemenitog i inspiriueg transa patnje oni nemaju nita osim bednog, kukavikog i sebinog
oseanja krivice da ih goni na preduzimanje Velikog Dela.

Mislim da moemo odbaciti svaku tvrdnju bilo kojeg hrianina o iskustvu gajenja bilo kakve
klice duhovnosti kao puku morbidnu refleksiju, majmunsku imitaciju istinske ekstaze i transa. Svi
izrazi realne stvari moraju uestvovati u karakteru te stvari i stoga je doputen jedino onaj jezik
koji je osloboen kanona obinoga govora, isto onako kao to ni trans nije sputan zakonima
obine svesti. Drugim reima, jedini odgovarajui prevod nalazimo u poeziji, slikarstvu i muzici.

U svetlosti zdravoga razuma vrhunska poezija se ini kao obino smee; meutim, vi je uopte ne
moete na taj nain ispitivati, jer ima neega u poeziji to nije u samim reima, to nije u slikama
koje sugeriu rei "O vetrovita zvezdo, oduvana postrance na nebo!" Istinska poezija je magijski
klju za neopisivo. Kod muzike ova teza je toliko oigledna da je jedva i treba dokazivati. Muzika
nema nikakav izraz intelektualnog sadraja i njen jedini test je njena mo da uzvisi duu.
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
49
Oigledno je da kompozitor pokuava da u ulnoj formi izrazi one sublimacije koje se zapravo
postiu pravilnim vebanjem magije i joge.

Isto vai i za vajarstvo, ali oito u mnogo manjoj meri; i samo oni koji zaista poznaju i vole
umetnost svesni su da klasino slikarstvo i vajarstvo retko mogu da proizvedu ove transcendentne
orgazme ekstaze, kao to je to sluaj kod viih umetnosti. ovek je ogranien na utisak koji mu
daje oko; vezan je za kontemplaciju o statinom objektu. A ovu injenicu su toliko dobro
razumeli moderni slikari da su nastojali da stvore umetnost u umetnosti; i ovo je istinsko
objanjenje takvih pokreta kao to je nadrealizam. elim da podvuem da je umetnik uistinu
mnogo superiornije bie od jogija ili maga. On moe odgovoriti kao to je Sv. Pavle odgovorio
centurionu koji se razmetao svojim rimskim dravljanstvom "Skupo sam ja platio ovu slobodu"; a
Pavle mu se, nametajui svoju staromodnu kravatu, podrugljivo osmehnuo: "Ali ja sam se rodio
slobodan".

Nije na nama da ispitujemo kako se desilo da izvesna ljudska bia od svog roenja imaju ovo
pravo na bliskost sa najviom realnou, ali Blavatska
55
je takoe bila miljenja da prirodni dar
oznaava sticanje onog ranga u duhovnoj hijerarhiji kojem tee prouavaoci magije i joge. Oni su,
da tako kaemo, umetnici u razvoju, mada je malo verovatno da e u njihovoj sadanjoj
inkarnaciji ta obdarenost biti dovoljno mahinalna da bi donela plodove postignua. Ipak, na
osnovu vlastitog iskustva mogu rei da ima takvih sluajeva.

Mogu vam navesti primer oveka - jednog vrlo inferiornog i kolebljivog pesnika - koji se veoma
ozbiljno prihvatio prepisanih magijskih vebi. Imao je sree i postigao zavidne rezultate, a
njegova poezija postala je preplavljena nebeskom svetlou i energijom. Stvarao je remek-dela. A
onda je odustao od magije, jer ga je zadatak daljeg napredovanja uasnuo. Kao posledica toga,
njegova poezija je pala na nivo vlanog zamrljanog papira.

Ispriau vam takoe o jednom gotovo nepismenom oveku, Lankaircu koji je radio u mlinu od
svoje devete godine. Uio je godinama sa teozofima, ali bez ikakvog rezultata. Zatim se jedno
vreme dopisivao samnom, i dalje bez rezultata. Doao je do mene na Siciliju. Jednoga dana, dok
smo ili na kupanje, zastali smo na trenutak na ivici stene koja je vodila dole do malog zaliva sa
predivnom peanom plaom.

Rekao sam neto sasvim obino - nikada nismo uspeli da se setimo ta je to bilo - a on je
odjednom jurnuo niz strmu stazicu kao planinska koza, zbacio ogrta i skoio u more. Kada se
vratio, celo telo mu je svetlelo. Shvatio sam da mu je trebalo da bude sam nedelju dana da
kompletira svoje iskustvo, pa sam ga smestio u alpski ator pod irokim drveem na obali potoka
u jednoj mirnoj umovitoj dolini. S vremena na vreme slao mi je svoje magijske beleke, viziju za
vizijom izvanredne dubine i sjaja. Bio sam toliko zadovoljan njegovim postignuem da sam
njegove beleke pokazao jednom istaknutom knjievnom kritiaru koji je u to vreme odseo
samnom. Par sati kasnije, kada sam se vratio u manastir, on je bio krajnje uzbuen. "Da li ti zna
ta je ovo?" uzviknuo je. Odgovorio sam nonalantno da su to veoma dobre vizije. "Briga me za
tvoje vizije," povikao je, "zar nisi opazio taj stil? To je isti Don Banjan!"
56
Stvarno je bio.

______________________________________________________________________________
55
Helena Blavatska (H. P. Blavatsky, 1831-1891), utemeljivaica teozofije i jedna od osnivaa
'Teozofskog drutva' (prim. ur.).
56
John Bunyan (1628-1688.), engleski pisac, autor nekad najitanijeg dela Poklonikovo putovanje (prim.
ur.).
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
JOGA ZA KUKAVICE
50
Ali sve je ovo manje vano. Postoji samo jedna stvar koju svako treba da uini na svome putu, a
to je da bude siguran u sledei korak. Ono, pak, to treba da nas utei, je injenica da sva ljudska
bia imaju kapacitete za postignue, svako u skladu sa njegovim ili njenim sadanjim poloajem.

Na primer, imao sam tu privilegiju da za ivota uvebavam stotine ljudi u sticanju moi vizije
astralnog plana, i otprilike samo jedno tuce njih nije bilo sposobno da postigne uspeh. Nekima to
nije uspevalo zbog toga to su ve prevazili sve takve uvodne vebe; njihov um odmah je preao
na bezoblini uslov koji transcendira sve slike, sve misli. Ostalo su bili glupi ljudi, nesposobni da
naine bilo kakav eksperiment. Bili su puni intelektualne gordosti i predrasuda i ja sam im
preporuio da se prikljue Dejn Ostin.
57
Ali obinim ljudima i enama ilo je veoma dobro, i to
ne samo onim obrazovanim. Notorna je injenica da se meu mnogim primitivnirn ljudskim
rasama na zadivljujui nain razvijaju sve vrste udesnih moi.

Stoga, zadatak za svakoga od nas je, prvo, da utvrdimo na sadanji poloaj; drugo, da odredimo
odgovarajue pravce; i, tree, da se vladamo u skladu sa time.

Moj zadatak je takoe da opiem metod koji e biti dovoljno elastian da bi bio od koristi svakom
ljudskom biu. Ovo sam pokuao da uinim kombinujui puteve magije i joge. Ukoliko svako
prema svojim mogunostima izvodi poetne vebe, rezultat e sigurno biti sticanje izvesne
tehnike. Sve to e biti mnogo lake kako napredujemo, naroito ako imamo na umu da ne treba
razdvajati metode magije i joge kao da su u pitanju dve suprotstavljene kole, ve ih treba koristiti
tako da se meusobno podupiru po potrebi.

Naravno, niko ne razume bolje od mene da je - u izvesnoj ogranienoj meri - mogue iskoristiti
iskustvo drugih ljudi, premda niko ne moe raditi umesto vas; a Veliki poredak kojem sam imao
ast da sluim odredio je, sa ime mislim da ete se sloiti, i veoma zadovoljavajui praktini
program.

Od vas se oekuje da provedete najmanje tri meseca prouavajui neke klasine studije o ovoj
temi. Glavni cilj predavanja nije da vas instruiraju, ve da vas upoznaju sa pripremnim radom, a
naroito da vas spree da pomislite da tu ima neeg ispravnog ili pogrenog. Polaete ispit za
pripravnika kojim se proverava da li se va um dobro ukorenio u ovu materiju. Vaa lektira dala
vam je neke indikacije o stvarima koje bi vam verovatno ile od ruke i vi birate vebe za koje vam
se ini da obeavaju uspeh. Nastavljate sa njima i paljivo beleite ono to inite, kao i rezultate
koji se pojavljuju. Posle jedanaest meseci podnosite vae beleke vaem nadreenom; njegova je
dunost da vas ispravi, a posebno da vas ohrabri tamo gde mislite da niste uspeli.

Ovo kaem zato to je jedna od najeih nevolja ta to ljudi koji odlino napreduju svoj rad
odbacuju, jer otkrivaju da Priroda nije ono to su oni mislili da e biti. Ali ovo je najbolji test
realnosti bilo kog iskustva. Sve ono to se slae sa vaom idejom, to vam laska, verovatno je
iluzija. Tako postajete neofit i prelazite na zadatak zelatora.
58

Postoje i dalji stepeni u ovom sistemu, ali opti principi su uvek isti - principi naunog
prouavanja i istraivanja.

______________________________________________________________________________
57
Jane Austen (1775-1817.), uvena engleska romansijerka (prim. ur.).
58
Nakon pristupnog (nultog) stepena neofita, u hijerarhiji magijske organizacije Zlatna Zora sledio je prvi,
stepen Zelatora (bukvalno: onaj koji trai); (prim. ur.).
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
51
Zavravamo tamo gde smo poeli. "Toak je obiao pun krug." Treba da iskoristimo prolo
iskustvo da bi smo odredili budue, i kako raste kvantitet tog iskustva, tako raste i njegov kvalitet.
A Put je siguran. I Kraj je siguran. Jer Kraj je Put.


_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
JOGA ZA KUKAVICE
52
Production - SATURNUS
Digital Imprimatur - DCLXVI

8 Lectures On Yoga

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

8 Lectures On Yoga

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

A AL LE EI IS ST TE ER R C CR RO OW WL LE EY Y

You might also like