Seminarski rad iz predmeta: „Finansijski

menadžment“

Tema: AKCIJE

1
1. UVOD

Finansijsko tržište predstavlja organizovani prostor na kome se traži i nudi finansijsko-

novčana imovina iskazana u novcu, devizama i kapitalu i to u gotovinsko ili
bezgotovinskom obliku i na kome se u zavisnosti od ponude i tražnje organizovano
formira cena tih sredstava.
Osnovna uloga finansijskog tržišta sastoji se u pružanju i stvaranju mogućnosti
optimalne alokacije novčanih sredstava sa onih fizičkih i pravnih lica koja raspolažu
slobodnim iznosima koje žele investirati, na ona fizička i pravna lica čiji je dohodak
nedovoljan za finansiranje tekućih i razvojnih planova i programa iz oblasti proizvodnje,
potrošnje, prometa i usluga. Pri tom se prenos novčanih sredstava sa suficitnog sektora na
deficitan sektor mora izvršiti na organizovan tržišni način i prema legalizovanim tržišnim
uslovima.
Naime, finansijsko tržište, kao jedan od osnovnih segmenata tržišne privrede, postaje
tako izuzetno važan faktor od koga zavisi stepen razvoja ukupne nacionalne ekonomije.
Međutim, dubina finansijskog tržišta u Srbiji, zbog godina sankcija koje su uništile
najveći deo domaće štednje i akumulacije preduzeća, nije zadovoljavajuća za veliki obim
trgovanja, posebno za priliv inostranog kapitala. Takvo tržište ne nudi veliki izbor
finansijskih instrumenata tako da nije interesantno za inostrane investicije.
Privatizacija doprinosi razvoju finansijskog tržišta, i polako se povećava obim
trgovanja.

2. AKCIJE

2.1. POJAM I PRAVNA OBELEŽJA AKCIJE

2
 Akcija (share) je hartija od vrednosti koja vlasniku (investitoru) daje pravo na deo
profita (dobiti) preduzeća – dividendu, pravo na upravljanje preduzećem i pro rata
imovinu u slučaju njegove likvidacije.
Vlasnici akcija se stoga smatraju vlasnicima preduzeća.
Akcija spada u serijske hartije od vrednosti, jer se akcije ne izdaju pojedinačno, već u
seriji. Akcije sa istim pravima ili iste vrste čine jednu klasu akcija.
Akcije se emituju u cilju formiranja ili povećanja kapitala preduzeća, a samim tim da
bi se izvršila distribucija vlasništva, ali i rizika.
Prilikom osnivanja akcionarskog društva neophodno je s toga emitovati akcije koje
se nazivaju akcije prve emisije ili osnivačke i, tom prilikom, utvrđuje se i nominalna
vrednost (nominal value, per value, face value) akcije – novčani iznos upisan na samoj
akciji. Visina nominalne vrednosti je pokazatelj koji ima samo tehničko značenje,
odnosno predstavlja iznos po kojem se vrši primarna emisija akcija.
Prilikom osnivanja akcionarskog društva, utvrdi se iynos osnivačkog kapitalai broj
akcija koje će biti emitovane (isti princip važi i za dodatnu emisiju akcija kada se vrši
dokapitalizacija). Iz tog odnosa, ukupnog kapitala i broja akcija, izračunava se visina
nominalne vrednosti.
U nekim zakonodavstvima, akcija ne može biti emitovana po ceni nižoj od
nominalne. Takođe, pojedina zakonodavstva dozvoljavaju da akcije budu bez iričito
utvrđene nominalne vrednosti koja se, u tom slučaju može izračunati podelom kapitala
preduzeća brojem ukupno emitovanih akcija.
Po pravilu, emituje se srazmerno veliki broj akcija koje imaju relativno malu
nominalnu vrednost. U pitanju su razlozi pragmatične prirode: akcije sa malom
nominalnom vrednošću lakše se distribuiraju u primarnoj emisiji i veliki broj investitora
može da, ulaganjem skromnih sredstava, stekne status suvlasnika u preduzeću. Tako se
postiže demokratičnost, kao princip koji se vrlo često ističe u objašnjenju razvijenog
tržišnog mehanizma.
Kada se akcije emituju po utvrđenoj nominalnoj vrednosti, za njihov kasniji život
presudan značaj ima tržišna cena. Odnos izmedju nominalne vrednosti i tržišne cene
akcija je isto kao i kod vrednosti i cene u opštem slučaju. Na sekundarnom tržištu, u
berzanskom prometu, za investitore je potpuno nevažno kolika je nominalna vrednost.
Akcije se prodaju po ceni i to je jedini relevantan podatak koji ulagači respektuju kada
donose odluku o eventualnim kupovinama na berzi.
Sa ekonomskog aspekta, akcija pruža mogućnost ali i pravo vlasnika akcije tj.
investitora, da učestvuje u raspodeli profita firme, ali i da snosi rizik iz poslovanja
predizeća do sume uloženog kapitala, odnosno nominalne vrednostiakcija koje poseduje.
Sam vek trajanja akcije, pa s toga i prava koja iz nje proističu je neograničen,
odnosno, vezan je za sudbinu preduzeća kao poslovnog subjekta.

Dividenda, kao mogući prihod iz akcije, nije i jedini prihod koji možemo ostvariti na
osnovu posedovanja akcije. Naime, povećanjem tržišne cene akcije koju posedujemo,
ostvarujemo profit koji se naziva kapitalni dobitak. Cena akcije može i da padne ispod
cene po kojoj smo kupili tu akciju i u tom slučaju ostvarujemo kapitalni gubitak.
Možemo zaključiti da je ulaganje u akcije isplativ ali i rizičan posao, stoga investitori
koriste usluge firmi koje se bave procenom rizika i tržišne vrednosti akcija.

2.2 ELEMENTI AKCIJE

Akcije spadaju u strogo formalne pismene izjave, te stoga moraju imati sve zakonom
propisane elemente.
3
  Plašt akcije- to je osnovna isprava i najbitniji deo akcije koji može biti odvojen ili
zajedno sa kuponskim tabakom. On mora da sadrži bitne elemente utvrđene
zakonom i to: oznaka da je reč o akciji i vrsta akcije, firma i sedište emitenta,
označenje na koga glasi akcija, nominalni iznos na koji akcija glasi, ukupni
nominalni iznos emitovanih akcija u toj seriji i broj akcija, serijski broj (redni broj
serije kojoj pripada akcija) i kontrolni broj akcije (redni broj te akcije u toj seriji),
redosled emisije, prava koja proističu iz akcije, mesto i datum izdavanja akcije,
rokove za isplatu akcija, faksimil potpisa ovlašćenih lica izdavaoca akcije.
 Kuponski tabak – je drugi bitan element koji sadrži kupone za naplatu dividende.
Kada se utroše kuponi na kuponskom tabaku, novi kuponi se izdaju uz
podnošenje talona i plašta akcije. Kupon sadrži sledeće bitne elemente: redni broj
kupona, broj akcije na osnovu koje se dividenda isplaćuje, godina u kojoj se
dividenda po tom kuponu isplaćuje, naziv izdavaoca, faksimil potpisa ovlašćenih
lica izdavaoca akcije.
Svi ovi elementi akcije su veoma važni jer daju mnogo informacija već na prvi
pogled.
Kada govorimo o elementima akcije, smatram da treba pomenuti i sertifikat (share
certificate) koji predstavljaju potvrdu o vlasništvi nad akcijama. Ova potvrda sadrži i
bitne elemente kao što su broj, vrsta i serijski broj akcija koje poseduje akcionar, zatim
pečat i potpis jednog od direktora i sekretara kompanije. U registar akcija koji vodi
kompanija, upisuju se podaci o vlasniku akcija (ime, prezime,adresa i broj akcija koje
poseduje). Ovaj upis predstavlja dokaz o vlasnistvu.

2.3 VRSTE AKCIJA I NJIHOVA OBELEŽJA

Postoje različiti kriterijumi na bazi kojih je moguće izvršiti klasifikaciju akcija.

4
1. Osnovna podela je na osnovu prava koja one donose svojim vlasnicima. U tom smislu,
dele se na:

 obične (redovne) akcije - koje svojim vlasnicima daju pravo na dividendu, pravo
glasa na skupštini akcionara, pravo da, u slučaju likvidacije ili bankrotstva,
raspodele preostalu imovinu nakon izmirenja obaveza akcionarskog društva i
izvršene isplate vlasnicima prioritetnih akcija.
 prioritetne (povlašćene, preferencijalne) akcije - koje svojim vlasnicima daju
prioritet u isplati dividende u odnosu na obiène akcionare. Tako, ukoliko se, u
odreðenom periodu ne isplaæuje dividenda na prioritetne akcije, onda se ne mogu
vršiti isplate, za taj period, ni po ostalim vrstama akcija. Svojim vlasnicima daju i
prioritetno pravo, u odnosu na obične akcionare, na raspodelu likvidacione odn.
stečajne mase po podmirenju svih obaveza akcionarskog društva. Meðutim, one
svojim zakonitim imaocima, po pravilu, ne daju pravo glasa na skupštini
akcionara.

U oviru ovih osnovnih vrsta akcija moguće je identifikovati i odreðene podgrupe tj. klase
akcija koje se meðusobno razlikuju u pogledu prava glasa, a samim tim i kontrole,
prinosa i rizika koje sa sobom nose. One se obično emituju radi dolaženja do dodatnog
kapitala s jedne strane i sprečavanja većih poremećaja u vlasničkoj strukturi i gubitka
kontrolnih pozicija s druge strane.

Tako je u okviru običnih akcija moguće praviti razliku izmeðu npr. običnih akcija klase
A i obiènih akcija klase B. Treba napomenuti da ne postoje jedinstvena pravila u pogledu
definisanja karakteristika svake klase. Preduzeća ih najčešće sama ili uz pomoć
konsultanata osmišljavaju, a zatim i emituju. Meðutim, praksa u razvijenim zemljama je
pokazala da su akcije klase A bile ili sa ograničenim ili pak, bez prava glasa, dok su
akcije klase B svojim vlasnicima obezbeðivale uveæana prava glasa. Praksa u našoj
zemlji je da obiène akcije uvek nose pravo glasa.

U okviru prioritetnih akcija, treba praviti razliku izmeðu:

 kumulativnih prioritetnih akcija - koje svojim vlasnicima daju prioritet u naplati

svih neisplaćenih dividendi, pre isplate dividendi običnim akcionarima
 konvertibilne (zamenljive) prioritetne akcije - koje omogućuju svojim vlasnicima
da ih zamene za obične akcije prema unapred utvrðenom raciu, onda kada im to
najviše odgovara
 participativne prioritetne akcije - koje svojim vlasnicima daju pravo da, nakon
naplate fiksne prioritetne dividende, uèestvuju u raspodeli dividende koja pripada
obiènim akcionarima.

2. prema načinu označavanja vlasništva nad njima, dele se na:

 akcije na ime - kod kojih se na plaštu upisuje ime kupca. Vlasnici ovakvih akcija
evidentiraju se u knjizi akcionara u kojoj se samim tim beleži i prenos vlasništva

5
 nad njima, a koji se obavlja indosiranjem - pismenim izjavljivanjem vlasnika iste
da svoje pravo prenosi na drugo lice
 akcije na donosioca - kod kojih se na plaštu navodi da glase na donosioca.
Vlasnici ovakvih akcija se ne upisuju u knjigu akcionara, a samim tim ni njihov
prenos koji se obavlja njihovom prostom predajom.

3. prema tome da li na plaštu sadrže nominalnu vrednost, dele se na:

 akcije sa nominalnom vrednošću - koje glase na odreðeni nominalni iznos (npr.

1.000,00 dinara)
 akcije bez nominalne vrednosti (kvotne akcije) - koje glase na odreðeni udeo u
kapitalu akcionarskog društva (npr. društvo emituje 50.000 akcija, te jedna akcija
vredi 1 / 50.000 deo kapitala akcionarskog društava).

4. prema tome ko su subjekti koji uèestvuju u trgovanju njima, dele se na:

 otvorene akcije - one kojima se trguje na finansijskom tržištu tj. tržištu kapitala.
Dakle, kupci i prodavci mogu biti svi uèesnici na tržištu kapitala
 zatvorene akcije - one koje se mogu kupovati i prodavati samo meðu već
postojeæim akcionarima

5. prema redosledu izdavanja, razlikuju se:

 osnivačke akcije - koje se emituju prilikom osnivanja preduzeća. Ove akcije su

redovne, glase na ime i daju svojim vlasnicima pravo glasa
 akcije sledećih emisija - sve emisije akcija nakon što je preduzeće osnovano.

6. prema pravu glasa koje donose svojim vlasnicima, dele se na:

 akcije bez prava glasa

 akcije sa ograničenim pravom glasa
 akcije sa kumulativnim pravom glasa
 akcije sa uvećanim pravom glasa.

2.4 OBLICI DIVIDENDE I PROCEDURE ISPLATE

Dividenda je periodični dohodak akcionara, koji on dobija iz profita preduzeća na

osnovu posedovanja akcija i može se smatrati za prihod od izvršenog ulaganja.

6
Međutim, prisvajanje dividende nije primarni motiv zbog kojeg se ulaže kapital u
akcionarsko društvo. Kod donošenja odluke za ulaganje kapitala u kupovinu akcija, mogo
veći značaj ima špekulativna dimenzija, tj. Mogućnost zarade na osnovu razlike u
nabavnoj i prodajnoj ceni akcija. Ta razlika predstavlja kapitalnu dobit.
Na osnovu predhodnog možemo zaključiti da, kapital, uložen u preduzeće, donosi
akcionaru prinos čije su komponente kapitala dobit i dividenda.
Visina kapitalne dobiti ili pak kapitalni gubitak, su neizvesne kategorije koje su rezultat
delovanja tržišnih kretanja.
Za razliku od kapitalne dobiti, visina i isplata dividende zavisi od odluka upravljačke
strukture preduzeća. Odluka o isplati dividende predstavlja izbor između alociranja
profita unutar preduzeća (zadržana dobit), ili isplate akcionarima. Moglo bi se reći da je
ova odluka i izbor između kratkoročnih i dugoročnih interesa preduzeća. Ako se profit
rasporedi u obliku zadržane dobiti, izvesno je da će to povećati razvojne mogućnosti
preduzeća. Ako se s druge strane, isplati dividenda, povećaće se dohodak akcionara, ali
će se smanjiti akumulacija preduzeća.
Dividendna politika obuhvata i pitanje izbora modela isplate dividende. Naime,
dividenda se može odrediti na nekoliko načina: kao procentni iznos na nominalnu
vrednost akcije; kao stabilan iznos dividende po akciji, kao konstantan odnos dividende
po aakciji i oporezovanog profita.
Sam oblik dividende zavisi od vrste akcija koju poseduje vlasnik, te se one stoga
mogu posmatrati kao preferencijalna (prioritetna) i kao obična ( redovna) dividenda.
Preferencijalna dividenda se isplaćuje pre nego što se proglasi isplata redovne
dividende iz profita preduzeća.
Redovna dividenda predstavlja prinos na obične akcije, te kao takva, isplaćuje se u
formi gotovine, obično jedanput godišnje ( u razvijenim zemljama kvartalno), ukoliko
preduzeće ostvari profit i skupština deklariše dividendu.
Nakon deklarisanja dividendi preduzeće je dužno da zatvori svoju akcionarsku knjigu
za upise promene vlasništva nad akcijama i tako omogući izvesnost isplate dividende
vlasnicima akcija do datuma zatvaranja akcionarskih knjiga ( Holder-of-record Date).
Međutim dan zatvaranja akcionarske knjige nije poslednji dan do koga dividenda treba da
se isplati postojećim akcionarima. Naime, konvencijom učesnika na tržištu kapitala,
ustanovljeno je da će dividenda biti isplaćena onom vlasniku koji kupuje akcije 3-4 dana
pre datuma zatvaranja akcionarske knjige ( ex dividend date ) kako bi se omogućilo
saldiranje kupljenih akcija prema pravilima berze i ujedno sprečila špekulacija.

2.5. PLASMAN EMISIJE

Prema načinu plasmana , emisija akcija može se posmatrati kroz tri osnovna oblika:
 javni plasman

7
  privatni plasman
 privilegovani plasman.

2.5.1. JAVNI PLASMAN

Ovaj oblik emisije pretpostavlja prodaju akcija širokom krugu investitora, u skladu sa
posebnim ugovorom koji registruje i kontroliše regulatorni (državni) organ. Imajući u
vidu da je ovo vrlo složen posao koji zahteva primenu specijalizovanih znanja,
neophodna je saradnja izdavaoca s jedne strane i berzanskih posrednika i investicionih
banaka s druge strane koji će nositi ulogu garanta uspešnosti plasmana, ali će pružati i
konsalting usluge i usluge marketinga.
Sa pravnog stanovišta, berzanski posrednik ili banka će plasman emisije hartija od
vrednosti komitenta vršiti u svojstvu principa ili agenta, uz odgovarajuće preuzimanje
odgovornosti za uspeh emisije.
Kao principal ( u svoje ime za račun izdavaoca) delovaće kao garant uspešnosti, tako
što će banka otkupiti emisiju od izdavaoca i preuzeti odgovornost za uspeh emisije.
Banka će sredstva, dobijena prodajom hartija od vrednosti, preneti emitentu. U slučaju da
ne uspe prodati ukupan obim emisije, banka neprodati deo zadržava za sebe radi dalje
prodaje, a emitentu isplaćuje punu ugovorenu cenu. Delovanjem kao principal, banka,
zbog povećanog rizika, naplaćuje veću proviziju nego kada deluje kao agent.
Ukoliko je banka angažovana kao agent ( u ime i za račun izdavaoca ), ona preuzima
obavezu da proda samo onaj deo emisije koji to realno može učiniti. Za deo neprodate
emisije, banka-agent ne preuzima nikakvu finansijsku odgovornost.
Emitent hartija od vrednosti, banku koja će vršiti plasman, bira na osnovu predhodnog
iskustva ili pak na osnovu javnog poziva bankama i najbolje ponude sa njihove strane.
Da bi se ocenila zainteresovanost investitora i odredio oblik angažovanja banke (principal
ili agent), nakon registracije kod nadležnog državnog organa, potencijalnim investitorima
se šalje preliminarni prospekt.
Preliminarni prospekt je neformalna ponuda za kupovinu hartija od vrednosti. Sadrži
osnovne informacije o emisiji, kako bi investitori na taj način stekli grubu sliku o emisiji i
ceni finansijskog instrumenta.
Nakon uvida u potencijalni obim tržišta, naravno ukoliko nađe svoj interes u tome,
banka će zaključiti ugovor o plasmanu sa izdavaoce.
Bitno je napomenuti da se plasman emisije može vršiti preko više banaka na poziv
banke koja je sklopila ugovor sa emitentom. Ugovorom između banaka formira se
sindikat banaka koje preuzimaju obavezu zajedničkog plasmana. Banka koja predvodi
sindikat naziva se banka gestor i ona ima posebne odgovornosti za plasman emisije. Ona:
- formira i predstavlja sindikat
- imenuje grupu za prodaju hartija
- ustanovljava deo emisije koji će članovi sindikata neposredno prodati
- rukovodi prodajom
- odgovara za stabilizaciju tržišta emitovane hartije

Obim odgovornosti ostalih članova sindikata, koja je znatno manja, može se javiti u
dva osnovna tipa:
1) nepodeljen račun –svaki član sindikata je odgovoran za prodaju tačno određenog
dela emisije. Ukoliko neki član sindikata ne uspe da proda deo emisije koji mu je
dodeljen, ostali članovi preuyimaju obavezu da prodaju preostali deo emisije
srazmerno njihovom procentualnom učešću u ukupnoj emisiji.

8
 2) podeljen račun –svaki član sindikata je odgovoran za prodaju onog dela emisija
koji mu je dodeljen.
Kao nagradu za obavljeni posao, članovi sindikata dobijaju srazmeran deo diskonta u
ceni hartije koji ostvari banka gestor kojoj pripada i provizija za upravljanje sindikatom
od 10-20% diskonta.
Banka gestor angažuje agente sindikata, odnosno banke koje su odgovorne za prodaju
dela akcija koji im je dodeljen. S obzirom da ne preuzimaju nikakvu finansijsku
odgovornost, ova grupa za prodaju nema pravo na diskont, već im se odobrava marža u
zavisnosti od okolnosti plasmana hartija od vrednosti.
Banka gestor zadržava deo emisije (oko 25%) radi neposredne prodaje komitentima od
strane članova sindikata. Članovi sindikata, dakle, imaju pravo i da učestvuju u marži po
osnovu prodatih hartija. Sve ove mogućnosti zarade povećavaju zainteresovanost banaka
za što bolji uspeh emisije.
Članovi sindikata kao i agenti za prodaju, imaju obavezu da neposredno posle
efektivnog datuma plasmana utiču na održavanje cene hartija od vrednosti. Na kraju ovog
perioda, banka gestor i emitent će saldirati svoje obaveze iz ugovora.

2.5.2 PRIVATNI PLASMAN

Privatni plasman (private placement) predtavlja prodaju emitovanih hartija od

vrednosti ograničenom broju institucionalnih investitora. Kod ovog tipa plasmana, banka
deluje samo kao agent emitenta što znači da ne preuzima nikakvu finansijsku
odgovornost, te je s toga sleduje samo ugovorena provizija.
Ovaj tip prodaje hartija od vrednosti ne prati prospekt kao kod javnog plasmana jer se
predpostavlja da su institucionalni investitori dovoljno sofisticirani da mogu da ocene
rizik ulaganja i imaju dovoljno kapitala da snose rizik plasmana. Umesto prospekta
investitorima se dostavlja memorandum o emisiji koji sadrži osnovne informacije o
emisiji. Ovaj memorandum ne podleže odobrenju nadležnih organa.
Predpostavlja se da investitor nema nameru da u skorije vreme prodaje kupljene hartije
od vrednosti već da će ih duže vreme držati u svom portfelju. Da bi banka osigurala tu
nameru ulagača, on banci daje potvrdu (investment letter) u kojoj potvrđuje navedenu
obavezu.

2.5.3 PRIVILEGOVANI PLASMAN

Privilegovani plasman ili plasman po osnovu prava preče kupovine, kako se još naziva,
namenjen je postojećim akcionarima koji, kod povećanja akcijskog kapitala, kupovinom
novih akcija održavaju srazmerno učešće u vlasništvu preduzeća.
Pravo postojećih akcionara na kupovinu akcija nove emisije, srazmerno broju akcija
koje poseduju – pravo preče kupovine (preemptive right), ugrađeno je u osnovne akte
preduzeća i sprečava neregularno razvodnjavanje kapitala (dillution).Na ovaj način se
sprečava da upravljačka struktura preduzeća tendenciozno smanji vlasničke udele
postojećih akcionara.

2.6. FAKTORI CENA AKCIJA

9
 Na tržištu akcija postoji veliki broj učesnika koji pokušavaju da predvide trendove
cena i stepena promena, u bližoj ili daljoj budućnosti. Njihova procena tendencije
kretanja cena akcija uglavnom se bazira na proceni fundamentalnih uslova koji utiču na
cene. Ukoliko večina transaktora smatra da su osnovni ekonomski pokazatelji nepovoljni,
akcije će kupocati i cene će da rastu; u obrnutom slučaju akcije će se ubrzano prodavati, a
njihova cena će padati.
Sigurno da bi analitičari potvrdili zakonitost da, na duži rok, postoji čvrsta korelacija
između stanja u privredi i kretanja cena akcija. Uopšteno govoreći, tačno je da cene
akcija rastu kada je stanje privredne konjukture povoljno, i da padaju kada je ekonomija
slaba. Međutim, postoji bitna razlika između trendova u kretanju opšteg indeksa cena
akcija (grupe akcija) i cena pojedinačnih akcija. Zato je prilikom pokušaja da se predvidi
kretanje cena akcija, neophodno imati u vidu stanje i tendencije globalnih pokazatelja, s
jedne strane, i stanje i tendencije sasvim određene kompanije koja je predmet
interesovanja, s druge strane, kako bi se lakše donela odluka o nameravanom trgovanju
na berzi.

2.6.1. ZARADE

Po klasičnoj teoriji o cenama akcija, zarade ili profiti korporacija se smatraju

najvažnijim faktorom koji utiče na cene akcija. Investitori kupuju ili prodaju akcije u
zavisnosti od očekivanih zarada.
Povećanje zarada u određenom vremenskom periodu, prouzrokuje povećanje cena
akcija. Prihod od akcija je određen odnosom između dividendi i tržišne cene. Akcija
može doneti prihod akcionaru samo zato što kompanija plaća deo zarade u obliku
dividende, tako su povećane cene akcije i prihod, određeni veličinom zarade korporacije.
Prema ovom stanovištu, nije od bitnog značaja da li bi trebalo zadržati zaradu u
kompaniji ili je pak isplatiti kao dividendu. Na koju god soluciju se kompanija odluči,
akcionar dobija.
U prvom slučaju, ponovo investirani kapital u kompaniju dovodi do proširenja
kompanije što obezbeđuje povećanje očekivane zarade, i zato u budućnosti rastu i zarade
i cene akcija. Iako veliko reinvestiranje profita može značiti da će biti isplaćena mala
dividenda, akcionar je zadovoljan jer poseduje „naprednu“ akciju i ovakva politika se
smatra dobrim pokazateljem razvoja.Naime, sve sve dok je profitna stopa povoljna,
investirani kapital je korisno upotrebljen.

2.6.2. ODNOS CENA – ZARADA

Odnos cena zarada se već dugo koristi za merenje vrednosti akcija. Npr., ako se neka
akcija prodaje po ceni od 72$, a zarada po toj akciji iznosi 6$, kaže se da se ona prodaje
prema odnosu cena – zarada kao 12:1. U prošlosti se odnos 10:1 smatrao standardnim, i
prodaja akcija prema tom ili nižem odnosu, smatrala se dobrom investicijom.
Za period od 55 godina, od 1935. do 1990. godine, odnos cena-zarada na američkom
finansijskom tržištu po Dow Jones Industrial Average je iznosio prosečno 15:1.
Međutim, danas se odnos cena-zarada menja uz veliku učestalost i obim promena.
Između 1935. i 1990. godine, odnos cena-zarada se kretao u rasponu od 6 do 130. Odnos
od 130 u 1982. godini je predstavljao grešku koja je bila prouzrokovana izuzetno
nepovoljnim zaradama, uključujući deficite nekoliko akcija u undustriji, koje su znatno
iskrivile dobijene podatke.

10
 Sve veći broj analitičara je, na osnovu ove promenljivosti odnosa cena-zarada,
zaključio kako ovaj koeficijent ima slabu racionalnu osnovu i malu praktičnu
primenljivost.

2.6.3. DIVIDENDE

Mnogi investitori smatraju dividende faktorom koji je isto toliko važan kao i zarade
korporacija, dok ima i onih koji ovom faktoru daju prednost.
Naime, razlog za davanje prednosti dividendama u odnosu na zarade je u tome što
trenutna vrednost dividendi ima veću vrednost za akcionara nego buduće zarade
isplaćene u dividenama, čak iako postoji potpuna sigurnost da će biti isplaćene.
Drugi razlog za davanje prednosti dividendama je to što su one konkurentne i
opipljive, što odgovara narodnoj poslovici : „ Bolje vrabac u ruci nego golub na grani“.
S druge strane dividende imaju najmanji značaj kod vrednih akcija kod kojih je
povećanje cena veliko, te stoga one često donose veći konačan dohodak nego tekuće
dividende. Smatra se da razvijena kompanija može upotrebiti novac produktivnije nego
akcionar.
Međutim, analize potvrđuju da su dividende, tokom vremena, pokazivale nestabilan i
neprecizan odnos prema akcionarskim profitima.

2.6.4. PRIHODI OD AKCIJA

Uticaj dividende na izbor portpolija može se proučiti i preko prihoda od akcija. Prihodi
se dobijaju kada se podeli godišnja dividenda sa trenutnom cenom akcija na tržištu.
Treba svakako naglasiti da investitor ne sme da meša dividende ni prihod, sa prihodom
od akcija, kod donošenja odluka pri kupovini akcija.
Berzanski prihodi, kao odnos cena-zarada, omogućavaju jedan od najjednostavnijih
testova za merenje vrhunca spekulativnih transakcija na tržištu.
Prihodi od akcija pokazuju veliku varijaciju kod industrijskih akcija. Mnogi faktori,
kao što su razvoj, status kompanije, dividendna politika, izvori novog kapitala, starost
kompanije, popularnost kod investitora i rizik, objašnjavaju ove varijacije. Pored ovih
faktora, nesigurnost kompanije da pruži dividende po trnutnoj stopi plaćanja, često je
uzrok velikih prihoda, čak i u slučaju visoko rangiranih kompanija.
Može se zaključiti da su akcijski prihodi, izuzetno značajni u berzanskoj valorizaciji
uspešnosti kompanija.

2.6.5.DEOBE AKCIJA I DIVIDENDE

11
 Deoba akcija (stock split) predstavlja operaciju kojom se snižava nominalna vrednost
akcija i na taj način povećava broj emitovanih akcija.
Deobe akcija i akcijske dividende često deluju kao stimulansi za određivanje tržišne
cene akcija.
Osnovna svrha deobe akcija je smanjenje tržišne cene akcija kako bi one bile dostupne
većem broju kupaca. Prksa, međutim pokazuje, da je ova operacija, kao i isplate
dividende u akcijama, praćena i porastom dividendepo akciji. To znači da se, u masi,
povećava dividenda za vlasnike akcija. Npr., preduzeće može usitniti svoje deonice i to 2
akcije za 1 i ustanoviti dividendu od 1.20$ po deonici, a to je pre iznosilo 2.00$ po
deonici. Deoničar koji je pre usitnjavanja deonica bio vlasnik 100 deonica, primio bi
200$ u novčanoj dividendi godišnje, a posle usitnjavanja deoničar bi bio vlasnik 200
deonica i primio bi 240$ u dividendi godišnje.
Zbog signalnog efekta, koji ima podela akcija odnosno, zbog nagoveštaja veće
dividende, vrednost akcije ne smanjuje se srazmerno smanjenju nominalne vrednosti,
nego u manjem stepenu.
Doba akcija može da rezultira višim cenama akcija, jer se veruje da je praćena dobrom
zaradom ili vestima o dividendi. Ako je to tačno, uvećanje cene su opravdane očekivanim
uvećanjem zarada, a ne deobom akcija.

2.6.6. KAMATNE STOPE

Uticaj kamatnih stopa na cene akcija je jedan od problema koji su najviše zaokupljali
pažnju teoretičara i empirijskih istraživača. U središtu interesovanja uvek su bila sledeća
pitanja: da li promene u kamatnim stopama donose promene u cenama akcija? Da li
kamatne stope predhode promenama cena akcija? Da li tržište dobro vrši funkciju
snižavanja kamatnih stopa i da li uspešno predviđa promene kamatnih stopa?
Naime, pojednostavljeno tumačenje uticaja kamatnih stopa na promet akcija svodi se
na sledeći transmisioni proces: visoke kamatne stope stimulišu transaktore da slobodna
sredstva usmere u banke zbog sigurnog i solidnog prinosa; ulaganjem sredstava na
štednju, privlači se kapital sa berze i smanjuje se tražnja za akcijama; pad tražnje
doprinosi obaranju cena berzanskog materijala, i obrnuto u slučaju snižavanja kamatnih
stopa. Tako se uspostavlja obrnuto srazmeran uticaj na relaciji kamatne stope – cena
akcija.
Rezultati interakcijskih odnosa između bodžetskih prihoda i berzanskog poslovanja
omogućili su formulisanje stava da „jeftin novac“ stvara fondove koji služe za
spekulativne transakcije na berzi, po povoljnim kamatnim stopama. Transaktori mogu da
pozajme velike količine novca po niskim kamatnim stopama, i tako da ostvare velike
zarade, zbog razlike između prihoda od akcija koje poseduju i cene dnevnog novca, a
cene akcija će se povećati. U obrnutom slučaju, kada kamatne stope postanu visoke, a
dnevni novac oskudan, smanjiće se krediti zbog nepovoljnih kamatnih uslova i snižavanja
profita, a cene akcija će padati.

2.6.7. AKCIJSKI FOND

12
 Akcijski fond ima svojstvo pravnog lica sa sedištem u Beogradu i za svoje obaveze
odgovara svojom imovinom.
Organi Akcijskog fonda su: upravni odbor, nadzorni odbor i direktor, koje imenuje i
razrešava Vlada Republike Srbije.
Novim konceptom (Zakonom o Akcijskom fondu Republike Srbije) u roku od 6
godina, Akcijski fond je dužan, da po nalogu Agencije za privatizaciju, proda akcije ili
udele koji su mu preneti po sili zakona.
Akcije, odnosno udeli se prodaju na berzi javnom aukcijom ili preko berzanskih
posrednika, osim akcija koje nadležno ministarstvo odluči da ih evidentira u
Privatizacionom registru. Izuzetno, ako agencija donese odluku, akcije tj. Udeli se mogu
prodavati i putem javne ponude i javnog tendera.
Novim konceptom privatizacije subjekti privatizacije su obavezni da se privatizuju u
roku od 4 godine od dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuje privatizacija i
njihovi vlasnici postaju domaća i strana pravna i fizička lica, a neprodati deo kapitala se
prenosi na Akcijski fond čime se u celini eliminiše društveni kapital iz subjekta
privatizacije.
Akcijski fond, dinamikom koju odredi Vlada Republike Srbije prodaje akcije iz svog
portfolija, pri čemu vodi računa o maksimiziranju prihoda od privatizacije i izboru
adekvatnih kupaca koji će poboljšati upravljanje u subjektima privatizacije, restruktuirati
poslovanje i obezbediti nove investicije.
Akcijski fond je ovim zakonom uređen kao specijalna državna institucija koja sprovodi
obaveznu i vremenski oročenu privatizaciju u saradnji sa Agencijom za privatizaciju koja
stručno servisira Fond u privatizaciji njegovog portfolija.
Nadzor nad zakonitošću rada Akcijskog fonda obavlja nadležno ministarstvo koje
tromesečno obaveštava Vladu Republike Srbije o rezultatima svog nadzora.

2.6.3. TRGOVANJE AKCIJAMA NA BEOGRADSKOJ BERZI

U toku 2006. godine, zaključno sa 30. septembrom na Beogradskoj berzi trgovano je

akcijama 661 izdavaoca, od ukupnog broja od preko 1.000 kotiranih akcionarskih
društava na slobodnom berzanskom tržištu. Metodom kontinuiranog trgovanja trguje se
sa 44 najlikvidnije akcije, kao i akcijama Beogradske berze, u posebnom segmentu,
imajući u vidu specifičnosti ove hartije i njenog izdavaoca.
Ukupno ostvaren promet akcijama u prvoj polovini 2006. godine iznosi približno 52,5
milijardi dinara i za 34,2% veći je od prometa ostvarenog u toku cele 2005. godine.
Kada je reč o metodama trgovanja, najveći obim prometa ostvaren je u trgovanju
metodom kontinuiranog trgovanja – 26,2 milijardi dinara, odnosno približno 50%
ostvarenog prometa akcijama u posmatranom periodu. Poređenja radi, u toku 2005., obim
prometa ostvaren ovim metodom bio je manji od prometa u trgovanju po metodu
preovlađujuće cene, koji se ovog puta nalazi na drugom mestu sa vrednošću od 7,9
milijardi dinara, odnosno 30,1% prometa akcijama. Blok trgovanja nalaze se na trećem
mestu, sa prometom od 10,5 milijardi dinara, dok je u trgovanjima po metodu minimalne
cene od početka godine realizovan zanemarljivo mali promet od približno 0,23%
ukupnog prometa.

Tokom 2006. godine u prvom planu na tržištu kapitala nalazi se sektor finasijskog
posredovanja, u koji spadaju banke, brokersko-dilerska društva i osiguravajuće
kompanije. Krajem septembra na slobodnom berzanskom tržištu nalazi se preko 49

13
različtih emisija akcija kompanija iz ovog sektora, od čega je njih 13 uključeno u metod
kontinuiranog trgovanja. Ukupno ostvareni promet akcijama kompanija iz sektora
finansijkog posredovanja na Berzi u prvih devet meseci 2006. godine iznosi preko 20,5
milijardi dinara, što predstavlja preko 39% ukupno ostvarenog prometa akcijama.
Tokom avgusta, ovaj sektor izbija na prvo mesto po veličini tržišne kapitalizacije,
preuzimajući tako vođstvo od sektora »Proizvodnja prehrambenih proizvoda, pića i
duvana«, koji je po veličini apsolutno dominirao u prethodnom periodu.

Vrednost % promena
Poslednja
Preduzeće Simbol trgovanja cene
cena (DIN)
(DIN) 01.I – 30. IX
AIK banka a.d. Niš AIKB 4.600 11.235.175.472 +65,53
NIP Kompanija Novosti a.d.
Beograd NVST 289.400 1.988.052.339 +299,88
Agrobanka a.d. Beograd AGBN 29.416 1.889.799.103 +145,13
Hemofarm koncern a.d. Vršac HMFR 12.340 1.775.899.586 +54,25
Univerzal banka a.d. Beograd UNBN 23.534 1.712.035.355 +242,06

Tabela 1. Akcije sa najvećim obimom prometa, bez blok i trgovanja po metodu MC,
januar – septembar 2006. godine

Najveći obim prometa, od svih akcija kojima se trguje na Berzi, zabeležen je za obične
akcije AIK banke iz Niša i iznosi 11,3 milijardi dinara, dok ukupan promet akcijama AIK
banke, uključujući tu i prioritetne akcije bez prava glasa i prioritetne konvertibilne akcije
ovog izdavaoca iznosi preko 12,8 milijardi dinara.
Kretanje cena akcija koje se nalaze u sektoru finansijskog posredovanja takođe ima
pozitivan trend. Od ukupnog broja akcija iz ovog sektora, kojima se trguje na Berzi, njih
33 beleži porast cene, dok je pad cene zabeležen za 11 akcija. Za pet akcija nije
zabeležena promena cene u odnosu na početak januara. Pozitivna promena cene za akcije
iz sektora finansijskog posredovanja kreće se u rasponu od +0,31% do +428,5% što je
zabeleženo u trgovanju akcijama Bance Intese, nakon odluke o promeni zone fluktuacije,
dok je raspon negativne promene od -1,77% do -55,4%. Među prvih 10 akcija sa
rekordnim porastom cene na Beogradskoj berzi u periodu od početka januara do kraja
septembra nalazi se pet iz sektora finansijskog posredovanja.
Posmatrajući celinu, od ukupnog broja preduzeća koja se nalaze na slobodnom
berzanskom tržištu, njih 202 beleži porast cene, dok je pad cena evidentiran za 323
akcija. Od preduzeća koja se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja, 26 akcija beleži
porast cena, a 19 akcija pad cena u istom periodu. Najveći porast cene, od preko 9.000%
zabeležen je za akcije preduzeća Dragiša Brašovan Trudbenik a.d. Beograd, a na osnovu
odluke o promeni raspona zone cenovne fluktuacije, dok se na drugom mestu nalaze
akcije preduzeća Dunavka iz Velikog Gradišta, koje pored promene raspona zone
fluktuacije beleže i nekoliko uzastopnih pozitivnih promena cene. Iako formalno, na
petom mestu po porastu cene, prioritetne akcije bez prava glasa, Poštanske štedionice iz
Beograda beleže porast cene od +400% u dnevnim promenama cene koje se kreću u
rasponu od +4,17 do +20%, pri čemu je na prvom trgovanju za akcije ove banke
zabeležen porast cene od +38,16%. Slična je situacija i sa akcijama Srpske banke iz
Beograda, koje se nalaze na šestom mestu po porastu cene.
Od akcija koje se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja, najveći porast cene od
+286,9% beleže akcije preduzeća za puteve PZP Beograd iz Beograda, koje je u ovaj
14
metod trgovanja uključeno sredinom septembra, dok se na drugom mestu među akcijama
u kontinuiranom trgovanju nalaze obične akcije Komercijalne banke iz Beograda, a na
trećem su akcije Univerzal banke a.d. Beograd.
Najveći pad cene u posmatranom periodu zabeležen je za akcije Lilly drogeria iz
Beograda i iznosi -98,5%, na osnovu odluke o promeni zone cenovne fluktuacije, dok su
dnevne promene cena akcija u rasponu od -19 do -20% najviše pogodile cenu akcija
preduzeća Izbor iz Minićeva, koje se nalazi u sektoru E i koje je su uključene u trgovanje
sredinom juna. Od preduzeća koja se nalaze u kontinuiranom metodu trgovanja, najveći
pad cene od -29,8% zabeležen je za akcije preduzeća FAD iz Gornjeg Milanovca.

2.6.9. INDEKSI BEOGRADSKE BERZE

Pokazatelji trenda i ukupnih kretanja na Beogradskoj berzi, svakako su indeksi:

BELEXfm, koji daje prikaz kretanja cena svih običnih akcija uključenih na slobodno
tržište i BELEX15, koji prikazuje kretanje cena do 15 najtrgovanijih akcija u metodu
kontinuiranog trgovanja i koji u posmatranom periodu beleže pozitivan trend. Porast
vrednosti indeksa BELEXfm u prvih devet meseci 2006. godine iznosi 198,2 indeksnih
poena, odnosno 12,5%, dok u istom periodu BELEX15 beleži rast od 257,8 indeksnih
poena, odnosno 24%. Može se reći da oba indeksa imaju slična kretanja tokom godine,
pri čemu indeks BELEX15 drastičnije reaguje na iskazane kratkoročne trendove, što je i
logično obzirom na metodologiju izračunavanja.

1.850,00 1.450,00
1.400,00
1.800,00
1.350,00
1.750,00 1.300,00
1.250,00
1.700,00
1.200,00
1.650,00 1.150,00
1.100,00
1.600,00
1.050,00
1.550,00 1.000,00
Jan-06 Feb-06 Mar-06 Apr-06May-06 Jun-06 Jul-06 Aug-06 Sep-06

BELEX15 BELEXfm

Slika 5. Kretanje vrednosti indeksa Beogradske berze, januar – septembar 2006.

Prvih pet meseci 2006. godine oba indeksa Berze iskazuju pozitivan trend, koji
rezultuje u tome da maksimalne vrednosti beleže praktično najmanje jedanput mesečno.
Međutim, druga polovina maja i jun 2006. godine donose prvi ozbiljniji negativan trend
na srpskom finansijskom tržištu, tako da indeksi beleže značajniji pad vrednosti. Indeks
BELEX15 se krajem juna čak nalazio na nivou nižem od svojih januarskih vrednosti.
Pored redovnih sezonskih oscilacija, vezanih za drugo tromesečje godine, razloge za
iskazani negativan trend pokazatelja treba potražiti i u recesionim kretanjima izraženim
na gotovo svim istočnoevropskim tržištima sredinom godine. Takođe, ne treba zaboraviti
ni da je maj mesec obeležen značajnim političkim događajem (referendumom u Crnoj
Gori), tako da je moguće da je i ta činjenica doprinela navedenim kretanjima. Jul, sa

15
druge strane, donosi snažan oporavak vrednosti indeksa i često uzastopno dnevno
dostizanje istorijski maksimalnih vrednosti, koje se nastavlja i tokom avgusta i
septembra. Tokom septembra indeks BELEX15 beleži porast vrednosti od 9,8% i ulazi u
nivo vrednosti iznad 1.400 indeksnih poena. Istorijski maksimalna vrednost indeksa
BELEXfm dostignuta je 25. septembra na nivou od 1.792,55 poena, a za indeks
BELEX15 tri dana ranije, 22. septembra, na nivou od 1.438,19 poena.

IZVEŠTAJ SA BEOGRADSKE BERZE ( 03.05.2007. )

Akcije sa najvećim dnevnim promenama (03.05.2007)

 
Izdavalac [prospekt] Simbol Promena % Cena Obim Promet
Vršački vinogradi a.d. Vršac VRVI 20,07 5.020 50 251.000
Jabuka TP a.d. Beograd JBKA 20,00 3.120 82 255.840
Agrovojvodina export - import a.d. Novi Sad AGEX 20,00 450 1.710 769.500
Jugolek a.d. Beograd JLEK 20,00 9.000 28 252.000
Sojaprotein Prigrevica a.d. Prigrevica SJPR 20,00 1.020 100 102.000
 
Najveći rast cene

Akcije sa najvećim dnevnim promenama (03.05.2007)

 
Izdavalac [prospekt] Simbol Promena % Cena Obim Promet
Vapek članica Lutra Group a.d. Valjevo VAPK -19,76 341 1 341
Šidtrans a.d. Šid SITR -18,87 430 2 860
Preduzeće za puteve Valjevo a.d. Valjevo PPVA -17,76 1.000 5 5.000
Granexport a.d. Beograd GRNX -17,23 9.105 1.500 13.657.500
FPM Beograf a.d. Beograd BGRF -12,50 7.000 3 21.000
 
Najveći pad cene

Akcije sa najvećim dnevnim promenama (03.05.2007)

 
Izdavalac [prospekt] Simbol Promena % Cena Obim Promet
Metals banka a.d. Novi Sad MTBN 3,20 64.884 1.288 83.282.366
Soja protein a.d. Bečej SJPT 0,83 27.774 2.727 76.318.110
Agrobanka a.d. Beograd AGBN -0,63 41.225 1.515 62.629.837
Banini a.d. Kikinda BNNI 6,81 70.500 820 57.754.990
AIK banka a.d. Niš AIKB -0,43 14.719 3.892 57.371.017
Sremput a.d. Ruma SPRU 5,02 7.180 7.269 52.191.420

Dnevne promene (03.05.2007)

Metod kontinuiranog trgovanja

Simbol Cena Promena Cena Max Min Obim Promet
16
 % na otvaranju
AGBC 13.996 1,23 13.506 14.000 13.506 279 3.871.474
AGBN 41.225 -0,63 41.900 41.999 41.000 1.515 62.629.837
AIKB 14.719 -0,43 14.990 14.990 14.450 3.892 57.371.017
ALFA 35.999 -0,00 35.000 35.999 35.000 53 1.896.958
BMBI 23.000 0,02 22.999 23.000 22.500 178 4.084.422
BNNI 70.500 6,81 65.000 70.500 65.000 820 57.754.990

Metod preovlađujuće cene

Simbol Cena Promena Promena Ponuda Tražnja Obim Promet
% (din)
AGBP 1.000 0,00 0 2.579 600 567 567.000
AGEX 450 20,00 75 1.710 1.740 1.710 769.500
AGMT 675 19,68 111 300 457 300 202.500
AGRC 5.875 17,50 875 2.922 3.810 2.604 15.298.500
AGSK 755 0,00 0 295 550 295 222.725
AIKBPB 9.600 6,80 611 12.334 73 73 700.800

17
 Sadržaj

1.
Uvod..................................................................................................................................2

2.
Akcije................................................................................................................................3

2.1. Pojam i pravna obeležja

akcija.....................................................................................3

2.2 Elementi
akcije..............................................................................................................4

2.3 Vrste
akcija....................................................................................................................5

2.4 Oblici dividende i procedure isplate.............................................................................7

2.5. Plasman emisije...........................................................................................................8

2.5.1. Javni plasman......................................................................................................8

2.5.2 Privatni plasman....................................................................................................9

2.5.3 Privilegovani plasman...........................................................................................9

2.6. Faktori cena akcija....................................................................................................10

2.6.1. Zarade.................................................................................................................10

2.6.2. Odnos cena – zarada..........................................................................................10

2.6.3. Dividende...........................................................................................................11

2.6.4. Prihodi od akcija...............................................................................................11

2.6.5.Deobe akcija i dividende....................................................................................11

2.6.6. Kamatne stope..................................................................................................12

.
2.6.7. Akcijski fond.....................................................................................................13

2.6.8. Trgovanje akcijama na Beogradskoj berzi...................................................13

2.6.9. Indeksi Beogradske berze...................................................................................15

18
 Literatura

1. Prof. dr Branko Vasiljević, Osnovi finansijskog tržišta, DH, Beograd, 1997

2. Prof. dr Veroljub Dugalić, Cene akcija, Stubovi kulture, Beograd, 2001
3. Prof. dr Krasulja, Ivanišević, Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd
4. “Finansije”, grupa autora, Novi Sad 1996

5. Ostali izvori: www.belex.co.yu

www.senzal.co.yu
www.mfin.sr.gov.yu
www.chrov.co.yu
www.emagazin.co.yu

19