ESHIL

Orestija
PRVI DEO ORESTIJE
Agamemnon
Prevod: Milo N. uri
LICA
AGAMEMNON, car argivski
KLITEMESTRA, ena njegova
EGIST
KASANDRA, ki trojanskoga cara Prijama
TALTIBIJE, glasnik
STRAAR
HOR argivskih stareina
vojska, trojansko roblje, carska nratnja
Pozornica: dvor Atrejia u Argu.
PROLOG
(PRVI IN)
(Pred dvorom Atrejia diu se oltari i kipovoi boji.
No se primie kraju. Na krovu lei straar i oekuje
doglsnu svetlost.)
PRVA POJAVA
Straar (sam).
STRAAR
Od ovih muka da me spasu bogovi!
Ve strai mojoj puna, evo, godina
to bdim na krovu Atrejia kao pas.
Ve nonih zvezda jata sva raspoznajem,
vladare svetle to u etru blistaju,
i zimsku stud i letnji ar to donose,
kad zvezde zalaze i kad se raaju.
I sada, evo, pazim na znak buktinje,
na ognjan zrak iz Troje to e doneti
o padu glas. To gospa mi narsuje
na svojim nadama to muki snuje san.
I vetar, no i kia biju odar moj,
i nikad san i pokoj da ga pohodi.
A gde e? San mi svagda strah zamenjuje
i ne da sanku da mi oi celiva.
Pa kad se pesme setim il' pevuenja,
i pesmom traim leka san da oteram,
ja uzdiem i alim ove kue kob,
gde nema vie stare dobre uprave.
(Podie se i stane piljiti u no, prema dalekim brdima.)
Ej! Da mi danas ovoj muci grane kraj
i noni oganj radosnu donese vest!
(Tiina. Mala pausa. Za as plane vatra doglasnica.)
O zdravo, luo nona, svetlog dana sjaj
i mnogih kola igranje u Argu ti
naveuje, u slavu ove pobede!
Haj, ijuju!
Agamemnonovu ljubu sad izvestiu
da s odra bre ustane i radosno
po dvoru klikuje i svetlost doglasnu
da pozdravlja nam, ako pade Ilij grad,
ko otuda to sjajne vatre javljaju.
I sam u prvo kolo da povedem ja!
Gospode uspeh dobra igra za me bi,
na strai sve mi kocke na est dooe.
Ej! Kad bi se domain dvora vratio
i ja mu rukom dragu ruku dotako!
O drugom utim, jer mi usta straan bi
zavezao; da sama kua prozbori,
najjasnije bi kazala. A zna li ko,
taj shvata moju re, a ne zna l', utau.
(Silazi s krova i odlazi u dvor. Pomalo svie. Dolazi hor
staraca. Oni o boku nose ma, a u ruci dre palicu. Na njima
je sveano ruho, a na glavi im venac. Dok oni ulaze i zauzimaju
stav, horokoa govori uz pratnju svirale.)
DRUGA POJAVA
Hor, Klitemestra.
ULAZNA PESMA
HOR
Ve deseta ovo je godina
to Prijamu estoki dumani,
car Menelaj i s njim Agamemnon,
dva vladara soja bogovskoga,
dva uvara dva prestola sjajna,
mnogu silnu podigoe vojsku,
stranu silu tisu' ratnih laa,
a iz Arga, ove zemlje nae.
I klicahu silnoga Areja
ko jastrebi to visoko lete,
strane muke iznad gnezda mue,
bol boluju za tiima svojim,
u vazduhu visoko estare,
ko veslima krilima veslaju,
zalud svoju uvali su pilad.
Cvile glasne iz ptijega grla,
gorki jauk za porodom dragim,
vinji bog ti uje, il' Apolon,
ili gortak Pane, ili Dive
pa na krivce poznu Srdu alje.
Tako uvar gostinskoga prava,
silni Dive, Atrejie alje
na Parida radi preljubnice,
i u mnoge borbe teke, ljute,
baca vojsku danajsku i trojsku,
tu se koplja u ratnika lome,
na kolenih klei se u prahu,
i estoka nastavlja se borba.
Kakva bila bitka sad, da bila,
suenome primie se kraju,
ni dim rtve ni levanje kakvo,
ni beskrvna sveta rtva druga,
nee stiat neugasnu srdnju.
A mi ovde ostasmo bez slave,
staro telo ne dade nam u boj,
ve ko deca kretasmo se tapom.
Deca lie na slabe starkelje,
u srcu im krvca tee mlada,
al' junake snage u njih nema.
I ta starost moe kad se lie
ve poslednje na granama sui?
Tronoga je, vrluda ko dete,
loman sanak usred bela dana.
(Klitemestra je ve, u sveanom ruhu, dola s velikom
pratnjom i, dok horovoa govori dalje, ona sprema na
oltarima rtve i darove.)
Gospo naa, Tindareju erko,
Klitemestro, ti kraljice naa,
ta je novo? ta bi? ta to sazna?
Kakvi su ti glasi pristignuli
te rtvuje io svim hramovima?
Svim bozima, uvarima grada,
vladarima visova i nizi,
i nebesa i naega trga,
rtvom plamte njihovi oltari.
Na sve strane svugde vatre gore,
silan plamen do neba se die,
a mirisom mekanim i istim
sveto ulje ivota mu daje,
prava kaplja iz riznice carske.
Ded nam reci i to sme kazati
i sve to nam saoptiti moe!
Rasteraj nam ovu brigu teku,
to nas na as zlim slutnjama mui,
a na as nam iz rtava tvojih
slatka nada sine i razgoni
jad beskrajni to nam srce grize!
(Pausa. Klitemestra se i dalje bavi oko svetih poslova.)
HOR
Strofa
Mogu o znamenju dobrom da pevam kada u borbu
krenue vrsni junaci. Jo milou bojom
diu mi godine snagom i poletom pesme
Ahejske junake glave
i helenske mladosti lepe
dva cara i vojvode slone
koplje im osvetno bee
u junakoj desnici ruci
smeona otprati ptica u Troju.
Vladarima brodova dva se
ukazala ptija vladara
jedan crna bi repa a drugi bela
blizu tabora behu na jasnu vidiku, do ruke
kopljem to mae.
deru nedononji plod
iz utrobe zeice bree,
ivot mu suen ne bee.
Avaj, o avaj, klikni, al' sreno da bude!
Antistrofa
Ali kad je Atride, dva junaka razlina srca,
mudri sagledo gatar u vojsci, on trganju vete
zeje krvopije shvati ko pratnju i tada
ovo o znamenju ree:
Jedared e polazak ovaj
razoriti Prijamu kule;
i sve bogatstvo silno
to narod ga u kule snese
svirepom silom e Sudba isprazniti.
Da samo zbog boije mrnje
ne zatvore oblaci crni
strana usta vojsku to grmi na Troju!
Nerado gleda i mrzi na oeve krilate psine
Artemida ista,
ao joj zeice bedne
i njena kukavna ploda,
orlovski gadan joj ruak".
Avaj, o avaj klikni, al' sreno da bude!
Epoda
Ti, lepotice, uva
nejaku mladunad lavova ljutih,
sve ti je zverinje po polju drago,
slabu mu odojad voli, al' opet
znake nam ispuni dobre,
srena znamenja daj nam, a zlokobna sprei!
U pomo prizivam Peana,
u pomo prizivam Peana,
suprotne vetrove da ne bi
na danajske brodove digla,
zapreku putu,
svirepu novu da ne bi
neprirodnu traila rtvu,
svae roake izvor i uvir ljubavi brane.
Ostaje strani gnev, i on gospodari domom,
svega se sea i vreba i za krv se deiju sveti."
Tako s velikom sreom to vojsci navestie ptice
Kalhant proree sudbu i carskom je oglasi domu.
Zato jednoglasno sad:
Avaj, o avaj klikni, al' sreno da bude!
Prva strofa
Dive, Dive, mili l' ti se
tim imenom da te zovem,
njime tebi zborim sada.
Sve na svetu merio sam,
ali s tobom, Dive, nita
ne moe se porediti,
ako zbilja treba stresti
breme sumnje uzaludne.
Prva antistrofa
No ni sila nekadanja
puna besne bojne snage,
nee vie spominjat se.
A za njom i druge nesta,
nameri se brus na kosu.
A ko Divu rado klie,
pobedne mu peva pesme,
pravu mudrost taj e stei.
Druga strofa
Smrtnom stvoru on pokaza
kojim putem um da ide:
patnjama se pamet stie.
Sanka nema kome spomen
o zlu delu srce mori;
protiv volje svest mu svie.
Svest bogovi snano dre,
al' su opet milostivi.
Druga antistrofa
I tad voa uzvieni
ahejskijeh silnih laa
vraa niim ne ukori.
Valu sudbe predade se
kad Ahejce bura veza,
da uzalud hranu troe;
od Halkide vetar dunu,
u Aulidi vojska osta.
Trea strofa
Strimonski besni dunue vetri,
donose glad, i smetnju i oaj,
kidaju uad,
brodove kre,
dugo se vreme
otee dvaput,
argivsku mladost
danguba gui.
A kad je gatar protivu bure
jo tei lek oglasio sada,
kad je vra o Artemidi gukno,
na zemlju ezlo Atridi bace,
od bola gorke proliju suze.
Trea antistrofa
Stariji car govoriti stade:
Teko je vrau odbiti rei,
teko je dete
zaklati svoje,
ponos mi dvora;
devikom krvlju
oinske svoje
kaljati ruke.
Kako da lae ostavim bojne,
kako da verne drugove gubim?
Vojska mi udi devike krvce,
njome da besne vetrove smiri.
Greim li u tom? Sreno da bude!"
etvrta strofa
Kad savi vrat pod jaram nude
i kleta strast mu krenu srce,
kolebanje mu svako presta,
na svako delo spreman bee.
Kad ljude luda strast ponese,
sramota nie, beda raste.
On usudi se erku klati,
rad jedne ene bojak biti,
da sveti bratovu sramotu
i brodu more otvori.
etvrta antistrofa
Dok erka moli: Babo, babo!"
na devojaku mladost ljenu
bes vojvoda ne osvre se.
Kad molitvu pred rtvu svre,
tad na znak oev sluge ponu:
ko jagnje dignu je nad oltar,
s ramena oklizne se veo,
pa snano pomaknu je napred
i lepa zatisnu joj usta
da kletvu kui ne krikne.
Peta strofa
Bez rei osta, usta zaptivena.
Dok afranasto ruho na tle pada,
po redu svakog reca ona strelom
iz oka bije, moli saaljenje.
Ko kip je lepa, htela bi da zbori,
a esto je za sofrom zapevala
pred vojvodama oevim u dvoru;
pri treoj rtvi kad se kaplja lila
peanom slatkim ista usta njena
slavljahu sreu oca dragoga.
Peta antistrofa
to dalje bi nit videh niti priam.
Re Kalhantova ispuni se uvek.
A Pravda onima to pate daje
da jo i poznu doznaju budunost.
Budunost znaj kad svane, a ne napred,
jer znanje prerano i pla je preran.
Ko svetlost zore ona brzo sine.
(Razdanilo se. Klitemestra, posle rtvovanja, obraa se horu.)
Da sreno bude to carica eli,
sa rtve, evo, nama ona ide,
apijske zemlje straa jedina!
PRVA EPISODIJA
(DRUGI IN)
PRVA POJAVA
Klitemestra, Hor.
HOROVOA
Pokloniti se dooh tebi, carice,
ta red je potovati ljubu voa svog,
bez muke glave kad nam presto ostaje.
u l' dobro to il' rtvu s nadom prinosi
u dobre izvetaje, rado sluau,
al' da i uti, neu ti zamerati.
KLITEMESTRA
No majka dobre donese nam glasove,
ta zora, kako kau, prava bee ki!
Od svake nade ue radost veu jo:
Argivci Prijamov osvojili su grad.
HOROVOA
ta kae? Al' oprosti, sumnja pusti re.
KLITEMESTRA
Sad Troja ahejska je! Jasno kaem li?
HOROVOA
Veselje osvaja me; suzi gradi put.
KLITEMESTRA
Ta suza otkriva mi srce odano.
HOROVOA
Za Trojin pad da l' ima dokaz pouzdan?
KLITEMESTRA
Da! Imam! Ali samo bog da ne vara!
HOROVOA
Zar tamnom u snu priviaju veruje?
KLITEMESTRA
U tlapnju snene due nemam vere ja!
HOROVOA
Nadojie l' te kakvi glasi beskrilni?
KLITEMESGRA
Ti ruga mi se kao da sam devoje.
HOROVOA
A koliko je vremena to pade grad?
KLITEMESTRA
Te noi velim, koja ovaj rodi dan.
HOROVOA
Brzinom takvom kakav glasnik stigo bi?
KLITEMESTRA
Hefesto s Ide sjajnu svetlost izasla.
Sa visa visu leti pota ognjena.
A s Ide primi Hermova na Lemnu hrid.
Za ostrvom ti planu trei silni plam
na Atosu, na strmom visu Divovu.
Do neba blesnu plam, i vatra selica
po moru prosu se i kolo zaigra,
pa alje glas vitiljai na Makistu,
snop zlatne svetlosti, ko lua suneva.
A Makist ne bi prispor nit ga svlada san,
no skupo dri svoju strau glasniku,
daleko posla oganj preko Euripa,
i strau izvesti na Brdu Mesapskom.
Ta kresom dade odgovor i posla glas
odande dalje, suv potpaljujui vres.
I dalje blistav prosipo se mlaz,
pa lete preko Asopove Nizije,
ko jasni mesec, doleti na Kiteron
i strau die da joj preda ognja vest.
Tu svetlost izdaleka straa prihvati,
i kres jo vei planu no to poziv bi.
Sjaj sevnu preko Gorgonskoga Jezera
i stie tamo na goru na Kozji Vrh
i pozva straare da oganj pale jak.
Zaegu oni vatru silnu, obilnu,
i buknu oganj kao jezik do neba
pa pree strme ale Drage Saronske.
I leti dalje, dalje, dokle ne stie
na vrlet Pauk, vidik nama najblii.
I svetlost, idskog ognja prapraunue,
sve do nas dopade, na Atrejia dvor.
Trkai moji tako su se redali;
iz ruke lua redala se u ruku,
pobedio je prvi ko i poslednji.
Te znake, eto, nabrajam ti kao glas
iz Troje to ga meni otpravio mu.
HOROVOA
Zahvaliu se bogu, gospo, docnije.
Jo jednom redom rad bih uti rei te
i divit im se, jo jedared ispriaj!
KLITEMESTRA
Od danas Troju dri vojska ahejska.
U gradu, mislim, krik se ori svakojak.
U jedan pehar mast i sire ulivaj,
u jedno ne sliju se, dvoje ostaju.
Dvojake glase pobeen i pobednik
imadu, jer je dvojaka im sudbina.
Tu jedni na muevlji bacaju se le,
na brau drugi roenu, do staraca
tu lee deca, stabla grana poslednja,
ve ropskim grlom sudbu dragih plau svi.
A pobednike s nona boja zove glad
na doruak to grad ga moe da im da.
Tu kockom nikom ne deli se noite,
no kockom puste sree svako grabi ga.
U zauzetoj Troji svugde vee stanuju
po domovima, rosna stud ih ne bije
ni mraz pod vedrim nebom, nego celu no
k'o sreni boravie sanak bez strae.
A potuju li edno gradske bogove
i zauzetoj zemlji boje svetinje,
na pobednike nee pasti osveta.
Da vojsku samo kakva strast ne obuzme,
da, edna blaga, otima to ne treba,
jer spasenja joj treba jo za povratak!
A krene l' kui ne uvrediv bogova,
sa cilja natrag jo e cilju prispeti,
ne ustane l' iza sna pokojnika krv
i nova kakva ne natovari joj zla.
Od mene ene takvu, eto, uje re.
Da sreno bude, nesree da ne vidim!
Ta mnogog dobra sad sam okusila slast.
HOROVOA
Ko mudar ovek zbori, gospo, pametno.
A ja u, kad sam uo pouzdanu vest,
zahvaliti se bogovima molitvom.
Taj trud zasluila je milost njihova.
(Klitemestra odlazi u dvor.)
Dive care i ti, noi mila,
roditeljko golemih divota!
Gustu mreu ti si razapela,
bacila je na trojanske kule;
ni od ljudi ni od dece niko
ne ote se monoj mrei ropstva:
sve je teka sustignula kazna.
Ja se klanjam Divu velikome,
zatitniku gostinskoga prava.
Na Parida luk on davno nape,
da ne baca u oblake strele
ni uludo ni pre prava asa.
DRUGA POJAVA
Hor
PRVA STAJAA PESMA
HOR
Prva strofa
Da Dive gaa,
sme se rei.
A svako ovo razumee:
kako seja, tako poe. Mnogi misli:
bogovi ne mare za ljude
kad ovi zakon sveti rue.
To ne radi poboan ovek.
Jer Arej brzo onde stie
gde drskost suvie poraste,
gde kua isuvie buja
i rasko preko mere brekne.
Toliko kua neka ima
da skromno dane svoje traje
ko zdravim umom na svet gleda.
Jer ko je bogat preko mere
i svojom opije se sreom
te srui silni oltar Pravdin,
svim blagom on se nee spasti.
Prva antistrofa
Zamama jadna
svlada njega,
ki pusta zavodnice strasti.
Leka nema tu. Zloinstvo ne gasi se,
no sija svojim stranim arom.
On izie ko prljav novac
to diranjem i premetanjem
sjaj gubi, istrt sav pocrni;
on lii misli svet deaku
to vija pticu krilaticu
i kalja grad sramotom crnom.
Bog svaki molitvu mu prezre,
i svakoga nepravednika
i krivca Pravda rui, niti.
I Parid tako proe.
On ue u dvor Atrejia
i sto gozbeni osramoti
domainove ljube kraom.
Druga strofa
Svojemu gradu
nametnu ona
lae i koplja i titova lom;
Troji ko miraz donese propast
ostaviv hitro mua i dom.
Grozni su gresi. Vraevi dvorski
udare u pla, zaponu zbor:
Dvorovi carski, o brani odre,
na kome dragi leae lik!
Samac on uti, nita ne zbori,
ne gubi vere, sasvim je blag.
enja ga mori, sve mu se ini:
duh njen u dvoru vlada ko trag.
Kipove krasne, njene lepote
ne gleda vie razboljen car;
otkad je okom ne vide udnim
ljubavi svake uvenu ar.
Druga antistrofa
U snu mu svanu
zamamne slike,
ali mu praznu donose slast.
Lik ti se divan ini, al' zalud:
ruke ti nad njim izgube vlast.
Priine ar se ne vraa vie,
odlee dalje stazama sna."
Vladarska kua jaduje tako,
drugi su jadi dublji no ti.
Svim to iz nae pooe zemlje
satire kue duboki bol,
u svakoj kui srce e pui.
Na srce teak pae nam jad.
Svako se sea dragoga svoga
koga je borbe odveo mah,
ali e mesto slavnih junaka
prispeti kui urna i prah.
Trea strofa
A bog je Arej
menja kivan,
u bojnoj guvi kantar dri
i menja tela kao zlato;
al' ne menja ko pravi menja,
no s lomaa, iz grada Troje,
on ljudskim prahom gurne puni
i teak, suzan pepo alje.
A svet junake plaem slavi;
u boju ovaj vetak bee,
u sei onaj slavno pade
za enu pade, al' za tuu.
Potiho tako narod mrmlja,
a srce pune bol i srdnja
na vojvode na Atrejie.
A tamo u dalekoj Troji,
u grobovima oko zida,
cvet lei divotnih junaka,
dumanska tu ih pokri gruda.
Trea antistrofa
Gnev naroda je
koban znamen,
njegovu kletvu kivan plaa.
Ne ostavlja me muna slutnja:
iz crna mraka uu neto.
Jer ti grobari silnog ljudstva
izmai nee oku bojem.
A ko bez pravde sreu stekne,
progonie ga crne Srde;
i s vremenom, u toku ia,
s visina sree pae u mrak,
sjaj uspeha potamnee mu,
a taman ivot nema snage;
i slava silna opasna je,
iz oka Dive munjom bije.
Ja skromnu za se biram sreu,
gradova nikad ne ruio,
i nikada ne doekao
da ivot svoj u ropstvu trajem.
Epoda
Glas ognjani rastura se,
dobre vesti gradom lete.
Ko zna jesu l' istinite,
il' su samo boja varka.
Ko je dete, ko je luda,
te da plane s glasa toga,
a svi glasi razbiju l' se,
bol obmane da ga mui?
Blagodarit bogovima
pre no sama stigne srea
lii samo enskoj udi.
enska elja laka vera,
brzim krokom ona kroi,
sjajna re joj brzo tamni.
DRUGA EPISODIJA
(TREI IN)
PRVA POJAVA
Hor, Glasnik
HOROVOA
Obaznaemo skoro da l' su buktilje,
te lue, strae, smena vatri doglasnih
ba istiniti, il' je slatka svetlost ta
ko sanak dola i srce opinila.
Od luke, vidim, glasnik hita s maslinom
na glavi; putnikova pratnja, suvi prah
i blato, bliznak njegov, kazae nam ve;
to nije glasnik nem, on drvlje ne pali
u gorama, i dimom ognja ne javlja,
no radosnim potvrdie nam pozdravom,
a mrzi me da kaem rei suprotne.
Da starom dobru novo dobro osvane!
Ko zemlji naoj drugo eli nego to,
taj prema setvi neka etvu svoju nje!
(S leve strane dolazi glasnik Taltibije kao bez due
i sav pranjav. On hita oltarima, pada na kolena
i celiva tle.)
GLASNIK
Otaca mojih grudo, zemljo argivska,
gle, desetoga leta vratih ti se ja!
Po slomu mnogih nada jedna mi se tek
ostvarila. Ta jedva smedoh slutiti
u Argu da u smrt i dragi nai grob.
Sad zdravo, zemljo, zdravo, sjaju sunani,
i Dive vinji, i ti, care pitiski,
to strela s luka na nas vie ne mee!
Ti na Skamandru dosta bee protiv nas,
a sad nam opet, care Apolone, spas
i lekar budi! I uvare bogove
na trgu zdravim sve i moju zatitu,
glasnika dragog, Herma, slavu glasniku,
i vas junake, pratnju, toplo primite
ostatke vojske koju koplje ne stie!
O carske odaje, o dragi krovovi,
vi, svete klupe, bogovi pred vratima,
s tim vedrim okom, ako ikad, cara svog
to dugo odsustvova lepo primite!
Ta svima nama ko vama zasija
ko buktinja u noi Agamemnon car.
Al' pozdrav'te ga toplo! To i zaslui:
budakom Diva pravdonosca Troju svu
on raskopa i mesta ispretura sva.
Oltari padoe, i boji kipovi,
i seme cele zemlje, sve to izginu.
U takav jaram car ti Troju zapree
i stie kui Atrid prvoroeni
u sjaju sree: njega prva ide ast.
Ni Parid se ni Troja, njegov sukrivac,
razmetat nee da ne okajae sve.
Zbog otmice i krae sud se nad njim izvri,
izmae mu se lov, on kuu oinsku
i celu zemlju zatre, srui u propast.
Greh Prijamovi dvostruko isplatie.
HOROVOA
Pa srean budi, vojske nae glasnie!
GLASNIK
I jesam! Ako hoe bog, ja rado mrem.
HOROVOA
Za postojbinom udnja naui te to?
GLASNIK
I zato od radosti suzu prolivam.
HOROVOA
Vi znate, dakle, gorke slasti suza tih.
GLASNIK
ta misli? Kai da ti bolje shvatim re.
HOROVOA
Na vau enju i mi enjom vraasmo.
GLASNIK
I zaviaj za vojskom zar je eznuo?
HOROVOA
Iz bolna srca koliko li uzdisah!
GLASNIK
A otkuda vas mrana tuga morila?
HOROVOA
Ve davno utanje je melem bolu mom.
GLASNIK
Dok cara ne bi zar te od kog bee strah?
HOROVOA
Ko i ti kaem: i ja rado' mreu sad.
GLASNIK
Ta sve se dobro svri. Ali svaka stvar
u nizu godina i bedu donosi,
ne samo sreu. A ko, osim bogova,
svog veka dane provodi bez bolova?
O naoj munoj kad bih prio plovidbi
tu nevreme, pa tesna mesta, odar tvrd
ta koji as bi ostao bez uzdaha?
Na kopnu jo nas vee muke morile.
Na tabor bee pored zida dumanskog,
sa neba mraz, sa zemlje vlaga livadna
ubijala nas, kosa divlja, upava,
u odei se gamad stala raati.
0 zimi da vam priam, ptijem dumanu,
to s Ide nepodnoljiv iljae je sneg,
o ezi kad o podne more poiva
i sniva san bez valova i vetrova,
al' zato da se jadam? Ode muka sva,
a ode i za mrtve: oni lee sad
i ne brinu se hoe l' opet ustati.
Al' zato da sad pokojnike nabrajam,
a ive bolovi da mue ponovo?
Nek idu zbogom bede sve, nareujem!
A nama, vojske argivske ostacima,
dobitak vei je no jadi minuli.
I zato s pravom hvalimo se; sunev zrak
po moru i po kopnu iri slave glas:
Grad Troju uze najzad snaga argivska
i plen taj pobedniki daje bozima
za ukras drevnim hramovima helenskim."
Zbog takva glasa treba proslavljati grad
i vojvode. I milostivom Divu ast
to stvori ovo! Tako, eto, znate sve.
HOROVOA
Ne stidim se to tvoja pobedi me re.
Za uenje i starac uvek ti je mlad.
(Iz dvora izlazi Klitemesra s pratnjom.)
Taj izvetaj se dvora tie najvie
i Klitemestre, al' smo i mi sreni svi.
DRUGA POJAVA
Klitemestra, Hor, Glasnik
KLITEMESTRA
Ve odavno sam od radosti kliknula,
kad obno stie prvi glasnik plameni
i javi slom i propast grada Ilija.
I uh po koji prekor: Ognju veruje
i misli da je Troja sada sruena?
U ene srce ba se lako zapali!"
A takve rei zbunie me oito,
al' ipak rtvovah; i poboan se klik
iz grla enskih ovde-onde orio
po gradu, i na bojim rtvenicima
od kada dizao se miris ugodan.
A sada nato dalje da mi pria ti?
Od cara samog sve u skoro doznati.
Pouriu se da svom muu dostojnom
na povratku to bolji doek priredim.
Ta koji dan bi eni slai svanuo
no kad joj mua kui s vojske vrati bog,
i vrata otvore se? Javi muu mom
to bre neka doe graanima drag!
U dvoru svome vernu enu nai e,
onakvu kakvu ostavi; ko dobar pas
u dvoru bee ona, dumanima zla,
i u svem drugom ista, niko ne razbi
ni jedne brave, mada dugo ne bi ga.
Sramote ne znam, slast od mua tuega
ne poznah vie nego bojom bojen tu.
Ja smem to rei. To je iva istina,
a hvala dobroj eni nije sramotna.
(Ode u dvor.)
TREA POJAVA
Glasnik, Hor.
HOROVOA
To ree ona. Ti si je razumeo,
ni jedan tuma jasnije ne govori.
Sad, glasnie, za Menelaja pitam te,
za vladaoca ovoj zemlji dragoga,
da l' doe s vama, vrati li se iv i zdrav?
GLASNIK
Ne mogu prijatelju lepu rei la,
njen plod se samo kratko vreme uiva.
HOROVOA
Zar ne moe lepotu rei s istinom?
A nema tajenja kad nisu zajedno.
GLASNIK
Iz ahejske se vojske junak izgubi,
i on i njegov brod. Ne kazujem ti la.
HOROVOA
Iz Troje da li krenu, ili bura ga,
ta opta nevolja, iz vojske otkide?
GLASNIK
Ti pogodi ko strelac vet u belegu,
te celu teku bedu kratko izree.
HOROVOA
A da li ivi il' je poginuo gde?
ta govore brodari drugi o njemu?
GLASNIK
To niko jasno ne moe ti kazati,
do Sunca gore to nam zemlju hrani svu.
HOROVOA
A kako grunu bura to je boji gnev
na lae vae posla? Kako prestade?
GLASNIK
Dan radosti da kaljam veu alosnom
ne prilii. Bog svaki svoje zahteva.
Kad glasnik mrana lica javlja gradu svom
neiskazana stradanja i poraze,
te gradu jednu ranu, jaram robovski,
a mnogim domovima smrti premnoge,
to dvostruk bije ma, Arejev ljubimac,
jad s dva otrica, s dve ubice krvave;
kad s takvim glasovima glasnik dolazi,
on s pravom tada peva pean Srdama.
Moj glas je radost, spasenje vam donosim,
i grad nam napaja se slau pobede,
pa kako s radou da alost pomeam,
da boji kaem gnev i buru ahejsku?
Dva stara dumanina, vatra i mors,
udruili se, zakletvom se vezali,
te stali biti jadnu vojsku argivsku.
U noi burnoj strana mora stie nas.
0 lau laom grunu traki vetrovi,
i one kljunom o kljun stanu treskati;
oluja, vihor, kia lae rasture,
ko pastir lo kad mirno stado rasplai.
A sjajna kad se rodi svetlost suneva,
pred oima se beli more egejsko
od truplja ahejskog i laa smrvljenih.
A nas i ranjen brod ponesu vali ceo,
i neko ote nas i spase, neki bog,
ne ovek, to se sreno mai kormila.
Na putu Srea nas je verno pratila:
nit pukotinu igde besan nae val,
nit ikad nas o krnu tresnu hridinu.
Od drela morskog ako se i spasosmo,
sred bela dana sumnjali smo u sreu.
U glavi nam se novi jadi vrteli
zbog vojske to se raspra i postrada.
A od njih ako iko i sad ivi jo,
zacelo spominje nas kao pokojne.
Pa ta? To isto i mi za njih kaemo.
Da sreno bude! Menelaj e zaista
oekuj to jo prvi da se povrati.
Jer ako iva ga i zdrava sunev zrak
ma gde obasjava, a Div jo ne misli
da vladalako istrebi nam koleno,
jo ima nade da e kui prispeti.
Toliko kazah. Znate celu istinu.
(Ode.)
ETVRTA POJAVA
Hor.
DRUGA STAJAA PESMA
HOR
Prva strofa
Ko to Lelu tako nazva
nju to die koplja, bitke,
pravo joj je ime dao.
Stvor nevidljiv to mu dahnu,
te on celu sudbu vide,
i jezik mu pravo ree.
Ona svima lele bee,
lele brodu,
lele vojsci,
lele gradu!
Sa dueka sjajna, meka,
u brod ue i otplovi
snanim dahom Zefirovim;
mnogi lovac titonoa
krenu za njom tamnim tragom;
na Simoent prispeo je,
bujnim lisnim obalama,
da krvave bitke bije.
Prva antistrofa
Brak taj bee prava alost.
U grad Ilij ubaci je
srdnja, stroga osvetnica;
bruku stola i ognjita
u dan pozni ona sveti;
kazni kolo,
kazni gozbu,
kazni ijuk
i svatovsku pesmu onu
to su tada deveri je
vili u ast nevestinu.
Al' im grknu taj svatovac,
stari negde grad Prijamov
suzu lije, uzdah vije:
proklet Parid, proklet brak mu!
Bolan kune i narie
i graane drage plae
i krv jadnu prolivenu.
Druga strofa
U svom domu mlado lave
pastir hrani i neguje
a bez sise materine.
U osvanku svog ivota
biva igra deci maloj
i starcima radost ini.
I ko dete sitno, malo,
na rukama svi ga nose;
a kad glad ga opomene,
ruci hita, repom mas.
Druga antistrofa
A s vremenom kad poraste,
izbije mu ud otaca:
jer za hranu hvalu vraa,
bez poziva ruak trai,
jagnjad kolje, bleka stoji.
A krvlju se puni kua,
ukuani glede, blede:
stada nesta, silna teta!
Ko od boga izbi krvnik,
kui beda othrani se.
Trea strofa
Tako ona
u grad Troju stie
ko osmejak
vedra, mirna mora,
sjajan alem, blago skupo,
pogled mekan, pun ljubavi,
cvet mirisav, izvor enje.
Ali nada raspline se,
gorinom se radost svri;
s njena bekstva i dolaska
Prijamove beda stie;
uvar sofre, Dive, posla
Srdu nevu, izvor suza.
Trea antistrofa
esto stare
kazuju se rei:
roditi se,
ne mreti bez dece
to je puna srea ljudska.
Al' iz sree unucima
alost nie neizmerna.
Ja drukije mislim o tom.
Grena dela i bezbona
raaju jo vie greha,
pravih slika starih dika".
A estitoj kui usud
lepu decu uvek daje.
etvrta strofa
Stara obest
voli da donese
novu obest u kuama grenim.
Pre il' posle,
u asu raanja,
svane drskost grozna, neodolna,
dete starih crnih greha,
demon krvi donese ga,
pravu sliku roditelja.
stvrta antistrofa
Pravda sija
i u kolibama,
pravednika ume potovati.
Nae l' zlato
pod prljavom rukom,
odmah ode, istoj hita kui.
Ne potuje mo bogatstva,
praznu hvalu gomilinu.
Sve istini ona vodi.
(Na kolima, u carskom sjaju, dolazi Agamemnon. Za
njim sedi Kasandra, erka Prijamova, zarobljenica.
Vunena traka ovija joj elo, a u ruci joj se nalazi lovorova
palica, znamenje proroko. Vojska i roblje prate ih.)
TREA EPISODIJA
(ETVRTI IN)
PRVA POJAVA
Agamemnon, Hor.
HOROVOA
Zdravo care,
ti razorioe
grada Troje,
Atrejev potome
kako da ti zborim, da te zdravim,
u pohvali meru da ne preem,
il' u emu da te ne umanjim?
Mnogi ljudi istinu ti gaze
i neguju samo privid prazan;
s nesrenikom svak je na pla spreman,
ali ujed alosti preteke
u njihovo ne dopire srce!
Iz oka im radost se preliva
na obrazu laan osmeh igra,
A ko dobro stado svoje znade,
oku toga ne ote se nita;
gde ti laska srce tobo verno,
tu je ljubav vodena i prazna.
Kad ti vojsku rad Helene die,
ti mi tada neu da preutim
ne bi onaj koji mudro vodi
i upravlja krmilom razbora;
kao da si ljudma na samrti
srce praznim teio nadama.
A sad kad je podvig sreno svren,
klanjam ti se vernim srcem svojim.
A s vremenom pitae i ue
od graana ko ti pravo i poteno
grad uvae, a ko ga kaljae.
AGAMEMNON
Pre svega drugog red je pozdraviti Arg
i nae bogove, jer oni povratak
i pravo dae to ga oteh Prijamu.
U sporu sami bozi behu sudije.
Tu jezik ne presudi. Kamen po kamen
u urnu pade krvavu i Troji slom
i vojsci njenoj propast hladno nameni,
a praznom sudu samo Nada stizae.
Trag palom gradu sad jo dim pokazuje.
Tek bura bede besni; tinja erava,
sa starim blagom gine i dim die gust.
A za to bogovima vena pripada
zahvalnost, jer mree gneva beskrajnog
razapesmo, u prah i pepeo srui grad
rad jedne ene ona zverka argivska,
kot konjski sran borac titom oruan.
Bi pono kada lave skokom iskoi,
krvolok pusti, skoi preko zidova
i sit se onde carske krvi naliza.
Oduljih ovaj prvi pozdrav bozima.
A sad se tebi vraam. Tvoje rei znam,
i kaem isto, primam tvoJe shvatanje.
Ta malo ljudi takvu ima prirodu
da sreu blinjeg potuju bez zavisti.
Ko u svom srcu nosi otrov pakosti,
taj bede svoje teret podvostruava;
on sam pritiskuje se svojim jadima
i uzdie kad sreu tuu posmatra.
To smem da reknem, ovaj svet ja poznajem:
znam drutva ljudskog varljivo ogledalo,
sva odanost se meni ini sad ko sen.
Odisej samo, mada poe nerado,
u boju bee odan drug i pouzdan.
Al' ne znam je li sada mrtav ili iv.
A o drugom to trae grad i bogovi
svi zajedniki doneemo odluke
u skuptini na trgu. Treba veati
o dobru da nam dugo sreno ostane.
A emu treba leka, nege lekarske,
to s panjom emo sei ili paliti
i bolna mesta pokuat izleiti.
A pod krov kada stigoh i svom ognjitu,
pomoliu se najpre svojim bozima
to na put me povedoe i vratie.
A pobeda me svagda verno pratila!
(Iz dkora dolazi Klitemestra i ide prema
kolima da stane izmeu Agamemnona i kola. Prate
je slukinje to nose smotane ilimove.)
DRUGA POJAVA
Agamemnon, Klitemestra, Hor.
KLITEMESTRA
O ljudi graani, o asti argivska,
ne stidim se to pred vama u priznati
za gospodarem svojim enju svagdanju.
Ta vreme kida svaki obzir. Ne priam
to saznah od drugih, no muan ivot svoj,
to dugo vreme dok pod Trojom bee on.
Ve to je straan jad kad ena bez mua
u domu svome sama sedi samcita
i navek mora sluat vesti alosne.
Tek jedan glasnik stigne, drugi nosi ve
jo goru bedu svaki kui javlja zlo.
Tolikih rana da je dopo junak taj,
koliko put je kui donoena vest,
od mree vie rupa on bi imao!
I da je umro svaki put kad stie glas,
on drugi bio bi Gerion s trupa tri
i pokrio se zemnim platem trostrukim
odozgo silnim 6 donjem ne govorim
i svakim telom on bi jednom pogino!
Zbog takvih vesti, uvek novih bolova,
ve mnogo puta kuah da se obesim,
al' drugi silom ue mi odreie.
(Okrene se kolima, muu.)
Pa zato ovde nema sina Oresta,
tog tvrdog jemstva nae brane ljubavi,
da pozdravi te. Nemoj da se zaudi!
Jer njega hrani Strofije iz Fokide
tvoj verni prijatelj. Ta on mi pomenu
dva jada; prvi je: opasnost za tebe
pod Trojom, drugi: moe puk da ustane
i vee za se privoli, jer voli svet
da palu slavu jo jedared udari.
To bee prav i dobar savet zaista.
A mojih suza ve su bujni izvori
presahli, vie nemam kap da izronim.
Iz oiju mi dugo bdenje ispi sjaj,
jer dugo seah, ekah vatre doglasne,
al' nikad njihov plamen da donese glas.
Iza sna esto zukom krila tananih
komarac dizao me; tvojih nevolja
ja vie videh no to kratak traja san.
To sve otrpeh, ali sad mi proe jad,
i pozdraviu mua, stadu verna psa,
to ue, brodu spasenje i stamen stub
visoku krovu, jedinca sina oeva,
brodaru kopno iznenada granulo,
najlepi oku danak posle vihora,
putniku ednom izvor vode hlaane.
A slatko je izmai svakoj nevolji.
Moj vojno takva dostojan je pozdrava.
Ne zamerite! Mnoga dosad ja sam zla
pretrpela, a sada, dragi drue moj,
s tih kola sii, ali ne staj na zemlju
tom nogom svojom to je Troju smrvila!
(Slukinjama to dre ilimove.)
to oklevate, dvorkinje? Ta rekoh vam
te ilimove da po zemlji prostrete?
Nogostup nek se odmah stvori purpuran,
da Pravda preko nade u dvor vodi ga!
A drugo moja briga, nesvladana snom,
uz boju pomo, kako treba svrie.
(Slukinje prostiru ilimove.)
AGAMEMNON
O Ledin rode, dvora moga uvarko,
tvoj govor mojoj odsutnosti prilii.
Ti mnogo otegnu. Al' hvala pristaje
kad takva ast iz drugih usta izlazi.
A inae me enski ne razneavaj
i ne laskaj, ne ponaaj se preda mnom
ko ovek varvarin da pada na zemlju.
Ne steri ilima da bogu ne zgreim!
Ta pota samo bogovima pripada.
Ko smrtan ovek ne smem ja bez bojazni
da hodim tom lepotom sjajno vezenom.
Ko oveka, a ne ko boga, potuj me!
I bez tog puta, prostiraa arenih,
moj glas je slavan. Kloniti se gordosti
najvei je dar boji. Onog proslavljaj
ko ivot svri slatkom sreom ovenan!
Da sve mi tako uspe, srean bio bih.
KLITEMESTRA
Al' opet elji mojoj ne protivi se.
AGAMEMNON
Od svoje volje, znaj to, ja ne odstupam!
KLITEMESTRA
Zar bogovima zakle se? To strah te zar?
AGAMEMNON
Znam, ako iko, zato elju rekoh ti.
KLITEMESTRA
ta misli ta bi Prijam da to izvede?
AGAMEMNON
Zacelo gazio bi po tom purpuru.
KLITEMESTRA
Al' nemoj ljudskog bojati se prekora!
AGAMEMNON
Glas naroda je vrlo moan, presudan.
KLITEMESTRA
Taj nije srean kome se ne zavidi.
AGAMEMNON
Ne prilii da ena kavgu zamee.
KLITEMESTRA
Al' red je da i silni kadgod popuste.
AGAMEMNON
U kavzi zar ti stalo do te pobede?
KLITEMESTRA
Popusti! Kao jai mene posluaj!
AGAMEMNON
Kad eli, bre dreite mi obuu
to noge moje usluno mi pokriva!
(Jedna od dvorkinja skida mu obuu.)
Po sagovima dok ja stupam skerletnim,
iz oka bojeg nek me zavist ne bije!
Od stida usteem se da obesvetim
to skupo blago, ilimove bogate.
(Silazi s kola.)
O tome dosta. Ali s usrdnou svom
uvedi ovu tuinku. Jer ljubazno
bog ozgo gleda gospodara milosna.
Ta ropski jaram niko rado ne nosi.
Od silna plena ona cvet je odabran,
ko dar od vojske sa sobom povedoh je.
Pa kad se, dakle, tvojoj volji podvrgoh,
ja idem u dvor skerletom koraaju.
(Ide po ilimovima polano u dvor a za njim Klitemestra;
dvorkinje idu za njima i smotavaju ilimove. Pratnja Agamemnonova sa
strane.)
KLITEMESTRA
(idui u dvor)
Ta more ga je, ko e da ga isui?
Tog soka mnogo ima, srebra vredi on,
za boju sagu on se uvek raa ponovo.
Za nj blaga, care, hvala bogu, imamo,
a kua naa ne zna oskudevati.
A mnoge ja bih rtvovala ilime,
od mene da ih proroite trailo
ko cenu za tvoj ivot, za tvoj povratak.
Dok ivi koren, i list kui listae
i irit hlad kad zvezda pasja pripali.
Na domae si vratio se ognjite,
ti granu posle zime ko dan proleni;
ko vetri kada leti vino kuva Div
u gorku grozdu, tako nama doe hlad,
gospodar valjan kad se kui povrati!
(Agamemnon prolazi kroz brata; ona govori na ulasku.)
Svemoni Dive, molitvu mi uslii!
Izvri to namerava da uini!
(Ue za Agamemnonom.)
TREA POJAVA
Kasandra, Hor.
TREA STAJAA PESMA
HOR
Prva strofa
Zato sada strane slike
kroz duu mi navek lete
i srce mi slutnje more?
ta u pesmi proriem bez poziva i plae?
Zato srce ne moe mi
otresti se ludih snova,
da u duu moju milu
useli se pokoj dragi?
Davno ve je prolo vreme
od udara palamara
kad se pesak uzvitlao,
i na more vojska se navezla,
na grad Troju krenula se.
Prva antistrofa
I povratak vidim njezin,
svedok su mi oi moje,
al' bez lire pesmu crnu
dua peva iz dubina, naui je sama.
Svaka hrabrost ostavi me,
odbee me slatka nada.
Ne zbori mi dua zalud
kad pravedno srce dre
i nemirno o grud bije
pred blizinom tekog jada.
O, smiluj se, dragi boe,
slutnje moje lane bile!
to se zbori ne satvori!
Druga strofa
Gde je zdravlje u najveem jeku,
uska mea deli ga od bede,
jer mu svagda bliska bolest preti,
ali melem popravlja ga opet.
ajka sree ako hitro plovi,
o nevidljiv udarie greben;
strah za blago trgne li se tada,
budna briga poskoi li brzo,
pa od blaga dobar deo baci,
nee cela potonuti kua,
a ni vali progutati ajku.
Kada prospe
Div obilne blagoslove
i sve brazde
obilnim se ospu rodom,
glad i beda
zemlju tada ostavljaju.
Druga antistrofa
Ali ivot izgubi li kogod,
crnu krvcu na zemlju prolije,
kakve ini mogu da ga dignu?
arobnika onog i vetaka
to je mrtve podizo iz groba
Div je satro za uasan primer.
Da nas nije zakon boji stego,
sudba sudbu da nije vezala,
srce tada jezik bi preteklo,
oseanja izlilo slobodno.
Al' mi ono dre sad u mraku,
strah ga hvata,
a dua mi cela gori,
pa me vee
svaka nada ostavila
da e zora
iz tog mraka osvanuti.
(Iz palate brzo izlazi Klitemestra.)
EKSODA
(PETI IN)
PRVA POJAVA
Kasandra, Klitemestra, Hor.
KLITEMESTRA
(Kasandri)
Unutra i ti poi! Zborim Kasandri.
Dopustio ti ovde milostivi Div
da pored rtvenika stane njegova
i svete vode s drutvom uzme ostalim.
(Kasandra i dalje osaje u kolima.)
S tih kola silazi i gorda ne budi!
I sin Alkmenin, svet pripoveda,
kad prodan bee, ropskog hleba okusi.
Kad koga takva stigne kob, nek zahvali
to slui kui od starina gospodskoj.
Ko nenadano pusta blaga nagrabi
taj roblje zlostavi, bez svake milosti,
al' kod nas, kako treba, ivee.
(Kasandra uti.)
HOROVOA
To gospa tebi jasne rei uputi.
A mrea sudbe kad je uhvatila te,
ti sluaj, ako hoe; ili ne sluaj.
KLITEMESTRA
(Horu)
Na lastin cvrkut ako re joj ne lii,
te jezik znade samo neznan, varvarski,
govori tako da joj prodre u srce!
HOROVOA
(Kasandri)
Ta idi! Kae tebi to je najboljs,
pokori joj se i ta kola ostavi!
(Kasandra i sad uti.)
KLITEMESTRA
Ja nemam vremena da ekam robinju.
Kraj ognjita mi stoje ovce sred kue.
za rtvu da ih koljem. Nemam nade ja
ovakvu radost da u ikad imati.
(Kasandri)
Ti, volja li te sluati, ne oklevaj!
No ako ne zna, ne razume govor moj,
(Horu)
ti, mesto reju, rukom kazuj varvarki!
HOROVOA
Tumaa veta kanda treba varvarka,
ko uhvaena zverka jo se ponaa.
KLITEMESTRA
Tvrdoglava je, slua srce mahnito.
Iz grada istom pala doe ovamo
i ne naviknu jo da uzde podnosi,
al' bes joj pena isterae krvava.
Sad dosta. Ja se vie ne ponizujem!
(Ode u dvor.)
DRUGA POJAVA
Kasandra, Hor.
HOROVOA
A ja se neu ljutiti, jer alim te.
Ta sii nesrenice, pusti kola ta,
popusti sili i ponesi jaram nov!
ZAJEDNIKA TUALJKA
Prva strofa
KASANDRA
Lele meni! Lele meni!
Apolone, Apolone!
HOR
ta zaleleka, to li zovnu Loksiju?
Tom bogu plaem niko se ne obraa.
Prva antistrofa
KASANDRA
Lele meni! Lele meni!
Apolone, Apolone!
(Silazi s kola.)
HOR
I opet s bolom zove boga ponovo,
al' bolu tome on se ne odaziva.
Druga sgrofa
KASANDRA
(Ugleda kamen Apolonu posveen.)
Apolope, Apolone!
O zatitnie staza, Apolone moj!
To drugi put me sasvim upropasti sad!
HOR
Proricae o svojoj, mislim, sudbi zloj,
dar boji nosi, eto, i ko robinja.
Druga antistrofa
KASANDRA
Apolone, Apolone!
O zatitnie staza, Apolone moj!
Ah, kud me dovede? U kakav ovo dom?
HOR
U kuu Atrejia. Ne vidi li ti,
to ja ti kaem. Nee rei da je la.
Trea strofa
KASANDRA
(brzo se strese)
Ah, bogu mrska kua, mnoga znade zla,
zna za krvi, zna za pokolje,
to kasapnica ljudska, pod je krvav tu!
HOR
Ta varvarka ko pseto otar ima njuh,
za tragom odlazi, ubistvo otkrie.
Trea antistrofa
KASANDRA
Ta tu svedoci stoje, ljima verujem.
Deca plau, eno kolju ih
i njino meso peku, otac jede ga!
HOR
O tvojoj sluali smo slavi prorokoj,
al' ovde proroci nam nisu potrebni.
etvrta strofa
KASANDRA
Jao, jao! ta snuje to ona?
Zar ponovo nesreu teku
i grozan jad u dvoru sprema svojima?
Lekara nema rani toj,
nit pomoi kakve!
HOR
Tih prorotava ne razumem smisao,
razumeh ono; sav je grad nam toga pun.
etvrta antistrofa
KASANDRA
Ao, jadna, zar na to se sprema?
U kupalu branoga druga
ti pere, potom kako u da dovrim?
To za as bie, ide in
iz ruke u ruku.
HOR
Jo ne shvatam. Te rei su mi nejasne,
ta prorotva sve vie mrak obavija.
Peta strofa
KASANDRA
Jao, jao! Oh, ta to sada izlazi?
To neka mrea hadska! Sekira je,
njen drug na odru, krivac krvi!
Nek uasnu sada pozdravi rtvu
razdora kunog mahniti duh!
Prva strofa hora
HOR
A kakvu Srdu zove to da poklikne
u kui ovoj. Tvoja re me zbunjuje.
U ilama mojim krv se sleuje
kao ratniku kad koplje srui ga
i ivota poslednji
kad mu zraci zalaze, crna brzo hita smrt.
Peta antistrofa
KASANDRA
Oh, gle! Oh, gle! Od krave bika sauvaj!
Na njega tkanja padaju i tajno
ve crni rozi bodu.
On u vodu pada, rui se ranjen,
podmukle banje priam ti kob.
Prva antistrofa hora
HOR
Pohvalio se ne bih da u prorotva
razumevam se, ali slutim: bie zla.
Zar je ikad nama mudrost proroka
dobre glase otkrila? Ta prorotva,
te vetine premnoge,
nita drugo ne kau nego bede, muke, zla.
esta strofa
KASANDRA
Jao! Kako sam jadna ja! Kakva me eka kob!
Otkriva udes moj, lije u pehar u.
Zato me jadnu on ovamo dovede?
Zacelo s njim da poginem tu. Zato li?
Druga strofa hora
HOR
Mahnita si, u zanosu prorokom,
pesmu jadikovku ti
sama sebi peva kao slavuj siv;
veno tuan, on u bolnom srcu svom
uzdie za Itisom, za Itisom,
sav mu ivot emeran.
esta antistrofa
KASANDRA
Ah, ah! Kako li lepa kob slavujem stie glas!
Pernatu haljinu bozi mu dadoe,
suza ne roni on, ivot mu sladak sav,
a mene eka udar otre sekire!
Druga antistrofa hora
HOR
Otkuda te zanos boji obuze
i te muke mahnite?
Strano peva, bolne slutnje izvija,
peva pesmu zlogukijem zvucima!
Otkud tebi glasi teku boanski,
otkud peva vesti zle?
Sedma strofa
KASANDRA
Avaj! Paridov brae! Grobe kue moje!
Skamandro sveti, zaviajna reko,
na tvome bregu
nekad sam rasla, negom se digla,
a sad u uskoro da prorok postanem
na Kokitu, na aherontskim alima.
Trea strofa hora
HOR
A kakvu to jasno izree re?
Ta dete moe da je shvati.
Kao ujed ljute guje ee
tvoj gorki udes to ga plae.
Strah me da sluam!
Osma antistrofa
KASANDRA
Avaj, sruena Trojo, muko grada moga!
Goleme rtve to ih otac zakla,
pretila stada,
nikakva leka ne dae gradu,
no pade kako danas lei razoren.
Ja diem jo, a brzo pau na zemlju.
Trea antistrofa hora
HOR
To drugo uz prvu ide ti re.
I neki zlobni demon besni
obara se na tebe i goni te
da peva ljute jade, skoru propast.
Kraja ti ne znam.
KASANDRA
Da, re mi vie nee liit nevesti
to mlada sakriva se iza koprene.
I kako vetar due prema istoku
i goni maglu, tako poput talasa
sve vee bede rastu, suncu diu se.
Zagonetke vam neu vie davati.
Vi posvedoite da hitro kao pas
zloinstvu starom umem nagaziti trag.
Tu kuu nikad skladan, ali piskav hor
ne ostavlja, jer kletva mu je pevanje!
Da vie besni, zbor se krvi napije
i nee napolje, no sedi u kui
hor Srda, pokajnica krvi roake.
U dvoru vrebaju i pesmu pevaju
o starom, prvom grehu; kunu onoga
to bratu svome srdit odar pogazi.
Zar minuh ili gaam kao strelja vet?
Il' gatara sam, brbljivica uboga?
Zakuni se i posvedoi tim da znam,
sva stara grena dela dvora ovoga!
HOROVOA
A da se pravom i zakunem zakletvom,
tu leka ne bi bilo. Ali, udim se,
ti preko mora odraste, na tuem tlu,
pa jasno ree, ko da sama vide sve.
KASANDRA
Apolon prorok taj mi poziv prideli.
HOROVOA
Zar ljubav prema tebi boga osvoji?
KASANDRA
Da. Ali stid me bee da to priznam pre.
HOROVOA
U srei svako voli da se razmee.
KASANDRA
Al' zapali se plamom neodoljivim!
HOROVOA
Pa da l' iz pune kupe ljubav pijaste?
KASANDRA
Obeah bogu, ali re ne ispunih.
HOROVOA
Ve onda zar ti boja proroica bi?
KASANDRA
Ve onda gradu sve proricah nevolje.
HOROVOA
Pa kako Apolonov gnev te ne kazni?
KASANDRA
Kad zgreih, niko nita ne verova mi.
HOROVOA
Al' nama, eto, prorokuje istinu.
KASANDRA
Lele, lele!
Ve opet proima me bol proricanja,
i muke dolaze te pamet smuuju!
Gle deice! U dvoru, eno, vidite l'
gde sede, slina bledim prilikama sna?
Deaci mrtvi kao stric da zakla ih!
Gle, ruke pune mesa njino meso to
drob s jetrima o strana zalogaja, gle,
od koga roeni im otac okusi!
Al' zato, kaem, neki lave plaljivi,
po dvoru i na odru to se premee,
osveuje se sada gospodaru mom
na povratku mu, njegova sam robinja.
On vo mornarice, osvaja Ilija
on ne zna kakvo zlo mu snuje kuja ta
to podmuklim ulizuje se jezikom
i, puna greha, uli ui radosno!
O drskosti! Tu ena muu krvnik je!
Ta koje gadne zverke ime da joj dam?
Da zmijom zovem je il' Skilom nekakvom
to vreba lae i u drela odvodi,
to Hadu rtve mori, mrnjom nesitom
na drage rei? Kako drsko zaklikta,
ko pobednik to dumanina potera!
I tobo radosna to sreno stie on.
Pa ni sad ako ne veruje, ne marim.
Budunost ide. Uskoro e priznati
i poalit to prorok bejah istinit.
HOROVOA
Tijesta gozbu, meso dsce njegove,
razumeh to, i gnuam se, i drem jo
kad uh gde jasno ree bez uvijanja,
a ono drugo, s puta skrenuh, lutam jo.
KASANDRA
Smrt Agamemnonovu, velim, videe.
HOROVOA
Zatvori, jadna, svoja usta zlosrena!
KASANDRA
Al' za to to ti kaem nema melema.
HOROVOA
Ne, ako tako bude, ali ne do bog!
KASANDRA
Ti eli to, al' oni smrt pripremaju.
HOROVOA
A ko je taj to takvo sprema nedelo?
KASANDRA
Ba nisi uo u trag mome prorotvu.
HOROVOA
Razumeh delo, ali krivca ne shvatih.
KASANDRA
A sve to rekoh, vaim rekoh jezikom.
HOROVOA
I Delfi njime zbore, pa je tamno sve.
KASANDRA
O lele! Opet mene zgrabi groznica!
O avaj meni, Apolone Likiski!
Gle, lavica to s vukom spava dvonoga,
dok plemeniti lav ne bee kod kue,
umorie me jadnu! Otrov sprema ve
i za me platu u napitak nalie!
I bruse' no za mua svoga hvali se:
nagradie ga smru to me dovede.
Al' zato ovo ruglo svoje nosim jo
i tap i oko ela venac proroki?
(Strgne venac.)
Pre smrti svoje tebe najpre slomiu!
(Prelomi tap i baci ga..)
Sad propadajte! I ja s vama propau.
Tim darom kletim drugoj sreu nosite!
Gle, sam Apolon evo skida s mene haljinu,
to ruho proroko. On sam je video
u ovom ruhu kako svet me ismeva,
i drag i nedrag slono mi se rugaju.
Ko vraara skitaica podnesoh ja
da jadnu gladnom prosjakinjom zovu me!
I prorok poto dar mi dade proroki
u takvu bedu dovede me, u propast.
A mesto rtvenika mojih predaka
sad panj me eka, moju toplu trai krv.
Al' neu mreti prezrena od bogova,
osvanue mi drugi opet osvetnik
da majku ubije i oca osveti.
U bedi ivi taj van zaviaja svog;
povratie se rodu greh da okruni.
Ta tvrdom kletvom zakleli se bogovi
krv palog oca da e pokajati on.
Al' nato suze? ta da ovde uzdiem?
Ta videh sudbu to grad Troju sustie,
a oni to nam zaviaj osvojie,
po sudu bojem tako, eto, prolaze.
Pa idem, sueno je, hrabro umreu.
Ta vrata
(pokazuje na dvorska vrata)
pozdravljam ko vrata Hadova
i molim da me udar dobro pogodi,
bez trzanja, bez gra, da istee krv,
sa duom svojom da se lako rastavim!
HOROVOA
Jad, eno, silan ti je, mudrost silna ti,
ba duge behu albe ti. Al' ako zna
sudbinu svoju pravo, kako predano
oltaru ide kao june za rtvu?
KASANDRA
Tu leka nema, dragi, ta da oklevam?
HOROVOA
Bar poslenji ivota as dragocen je.
KASANDRA
Gle, stie dan, od bekstva mala korist mi!
HOROVOA
Znaj, u tu bedu smelo srce baci te!
KASANDRA
Al' mirno mreti to je prava uteha.
HOROVOA
Od srenih niko takav savet ne slua.
KASANDRA
Jao, oe, tebi, tvojoj deci estitoj!
(Poe vratima, ali se naglo trgne.)
HOROVOA
A ta je? Kakav strah to tebe ustavi?
KASANDRA
Kuku, kuku!
HOROVOA
ta zakuka? Od neega se prepade.
KASANDRA
Dvor mirie umorstvom, svea tee krv!
HOROVOA
Ta otkud? S ognjita to rtva mirie!
KASANDRA
To zaduh, ko iz groba da je, dopire.
HOROVOA
A ne kae da sirske pale mirise.
KASANDRA
Al' idem, udes moj i Agamemnonov
u dvoru plakau. ivota dosta mi!
(Okrene se jo jednom.)
Argivci!
Ne cvilim ko u grmu ptica plaljiva,
al' kad ja umrem, rei mi potvrdite,
kad mesto mene ene ena izdahne
i mesto mua padne gadne ene mu!
Ko gostu dar to traim ja na samrti.
HOROVOA
O jadna, alim tvoju predskazanu kob!
KASANDRA
Jo jednu re vam elim rei poslednju,
il' tubalicu sebi. Luom poslednjom
sunanom osvetnike svoje zaklinjem,
nad krivcima kad stanu vrit odmazdu,
da pomenu i bednu, mrtvu robinju!
ivoti ljudski! Kad je srea uza vas,
i senka zbuni vas, a kad ste nesreni,
tu mokar suner jednim mahom zbrie lik.
Daleko vie to no ono boli me.
(Ode u dvor.)
HOROVOA
Ta svako za sreom nezasitno udi.
I nijedna kua na koju zbog sree
pokazuje svako nee je odbit
i kazati: Vie da nisi mi ula!"
I ovom su blaeni bogovi dali
da Prijamov obori Ilij:
od bogova potovan vraa se kui.
Al' plaa li sada za staro ubistvo
i umire l' drugi za mrtve one,
krv mora da svojom okaje krvlju.
Ta ko bi se kleo, kad saslua to,
da nije s prokletstvom doao na svet!
AGAMEMNON
(iz kue)
Jao, mene more! Udar smrtno pogodi!
DRUGI STARAC IZ HORA
Mir! ujte! Ko to vie smrtno pogoen?
AGAMEMNON
Jao meni opet! Udari me drugi put.
TREI STARAC
To krik je carev. Ve je delo gotovo.
Sad svi da razmislimo ta da radimo!
ETVRTI STARAC
Ja odmah, evo, predlog svoj vam iznosim:
pred dvore amo graane pozovimo!
PETI STARAC
Ja mislim: sami bre u dvor jurnimo
i golom sabljom raspravimo stvar!
ESTI STARAC
S tim predlogom se i ja slaem potpuno.
I glasam: na rad! Ne smemo oklevati.
SEDMI STARAC
Sad sve se vidi; koji delo vre to,
ti nasilniku vladu gradu spremaju.
OSMI STARAC
Jer dok mi oklevamo, oni nogama
oklevanje nam gaze, ruka njima bdi.
DEVETI STARAC
Ja ne znam kakav savet da vam ponudim.
Ko radit misli, treba i da razmisli.
DESETI STARAC
To i ja mislim; praznim samo reima
ni jedna mudrost mrca dii ne moe.
JEDANAESTI STARAC
Iz straha zar pred smru da mi priznamo
za gospodare one to nam rue dvor?
DVANAESTI STARAC
To trpeti se ne da. Bolja nam je smrt.
Ta smrt je laki udes no robovanje.
TRINAESTI STARAC
Dokazuju li oni krici dovoljno
da ovek pade, da je mrtav zaista?
ETRNAESTI STARAC
Razaznaj pravo, onda na njih dii gnev.
Kolebanje i znanje nisu jedna stvar.
PETNAESTI STARAC
Ja s tim se slaem, jer sve za to govori
da jasno znamo ta se s Atrejiem zbi.
(Kad oni hoe da navale, otvori se pozadina
pozornice. Vidi se kupaonica u kojoj je ubispvo izvreno.)
U kadi lei Agamemnon ubijen, pokrioen oelikim pokrioaem
s resama. Kraj kade lei mrtoa Kasandra, a pored
nje Klitemestra.)
TREA POJAVA
Klitemestra, Hor.
(Klitemestra zakri put horu. U desnoj ruci joj sekira,
a po elu joj se vide mrlje krvi.)
KLITEMESTRA
Sad mnogu re to pre je rekoh podesno
porei moram, al' se neu stideti.
Ko hoe dumaninu, drugu nevernu,
da osveti se, kako moe drukije
no mreu tako dii da ne iskoi?
Na ovaj boj ve odavno sam mislila,
pobedih, najzad, posle dugih godina.
Tu stojim gde ga zgodih. Sve je svreno.
Izvrih to, i neu da vam poriem.
Golemo tkanje, kobno ruho bogato
ko ribar mreu, bacih brzo na njega;
ne bee mu ni beanja ni odbrane.
Dva udarca mu dadoh, dvaput kriknu on
i uda oprui; i kad se srui ve,
jo trei dodadoh ko svetu milotu
pod zemljom Divu, spasitelju pokojnih.
U ropcu tako pade, duu ispusti.
Iz ljute rane iknu tople krvi mlaz,
i orosi me kaplja rose purpurne.
I ja se radovah ko zrno klijalo
to nebeskom se blagoslovu raduje!
Pa kad je tako, asni starci argivski,
sad u klik, svidi l' vam se. Ja se radujem!
A lii li nad mrtvim rtvu livati,
nad ovim s pravom, s mnogim pravom lii to.
On za me pehar nali kletim jadima,
al' kad se kui vrati, sam ga iskapi!
HOROVOA
Tvom jeziku se udim, besu njegovu.
Nad muem jo se takvim hvali govorom!
KLITEMESTRA
Vi plaite me kao enu glupavu.
A ja vam kaem srca neustraiva
ta sve vi znate: hval'te ili korite,
svejedno mi je. Agamemnon lei tu,
moj mu; on pogibe od ove desnice,
od vete osvetnice ove! Tako Je!
HOR
Strofa
Kakvu si travu otrovnu sa zemlje, eno, pojela?
Kakva si ljuta otrova iz mora ti se napila,
te si ljutinom planula, narodnu kletvu podigla?
Pred tobom grad se zatvara,
silno te mrze graani.
KLITEMESTRA
Sad iz grada me goni, baca na mene
i mrnju graansku i kletvu narodnu,
a onda na oveka tog ne ustade.
Ko da je re o klanju jednog jagnjeta
iz stada bogatog ovaca runastih,
on erku svoju rtvova, najmiliji
moj porod, da bi trake stio vetrove.
Zar nije trebalo da njega protera
da greh se kazni? Ali znade delu mom
strog sudija da bude. Nego sad me uj:
ti preti, a ja milo vraam za drago,
pokoriu se kad me rukom savlada.
A dadu l' bozi nadmo meni, vi ete,
pa bilo dockan, opametiti se jo.
HOR
Antistrofa
Srana ti si, smeona, al' ti je drsko klicanje.
Kako ti srce likuje s krvave tvoje radosti,
na tvome elu kazuje blistava mrlja purpurna.
Prezrena, svojih liena,
udarcem udar platie!
KLITEMESTRA
I ovu svetu uj od mene zakletvu:
svog eda Pravdom zaklinjem se osvetnom,
Erinijom i Atom, rad njih ubih ga
u moju kuu, mislim, nee ui strah,
dok Egist vatru na mom pali ognjitu
i dok mi dobro misli kao dosada.
To nije malen tit za moju sranost.
Tu lei on to svoju enu prevari,
pod Trojom onde Hrisejide milova.
Kraj njega, evo, proroica, robinja,
ta brana druga, verna draga vraara,
to veslarsku je klupu s njime delila!
A kakvo delo, takva bee nagrada.
Tu lei on a ona poput labuda
u ase poslednje jo pesmu zapeva
i pade ovde milosnica njegova,
a meni zain mojoj gozbi osvetnoj.
HOR
Prva strofa
Ah, da mi sudba osvane brzo,
poslednji as mi da bezbolan bude,
vean mi sanak da sudba donese!
Najodaniji pade mi uvar,
mnoge zbog ene on podnese muke,
opet od ene mora da strada,
glavu da gubi.
Avaj, avaj, o Helena, kobno ime!
Ta ti jedna mnoge due u smrt posla!
Ti pod Trojom mnoge due uniti nam!
Silnom krvlju to se isprat ne da
vean peat ti udari sebi;
svome domu ti bi svaa teka,
muu svome alost neodolna.
KLITEMESTRA
Sudbu smrti nemoj prizivati
a ni srce gnevom nadimati,
ni Helenu nemoj proklinjati,
to je svoga napustila mua
i danajske mnoge smakla due,
neisceljiv jad nam zadala!
HOR
Prva antistrofa
Demone, na dva to nasre dvora,
na sbj na Tantalov napada sada
enama dvema to na tebe lie,
njima ti vlada, i srce me boli!
Eto, nad leem, vidim te, stoji
i kao gavran grake i peva
svirepu himnu!
Avaj, avaj o Helena, kobno ime!
Ta ti jedna mnoge due u smrt posla!
Ti pod Trojom mnoge due uniti nam!
Silnom krvlju to se isprat ne da
vean peat ti udari sebi;
svome domu ti bi svaa teka,
muu svome alost neodolna.
KLITEMESTRA
to si reko, sad si ispravio,
ove kue staru zove kletvu,
krvi edna ona krvcu lie,
jer na telu roda opet rastu
iri novi iz sokova kletih,
rana stara dok je svea jo.
HOR
Druga strofa
Demona silnog spominje,
preteku kletvu kolena.
Grozna li, avaj, spomena,
edan je greha veito.
Sve ti to Dive udesi,
sve su to dela njegova.
Ita li biva bez Diva?
Nije l' to delo boije?
Avaj, avaj! Avaj, avaj!
Kako da te oplakujem, care, care!
Srce moje tebi verno ta da kae?
U paukovoj lei mrei, moj junae!
Greno tebe umorie, te izdie!
Lele meni, sramotna li odra tvoga!
Dvoseklica sekira te udarila!
LJuba tvoja muki tebe pogubila!
KLITEMESTRA
Ovo delo kae da je moje.
Da me nisi
zvao enom Agamemnonovom!
Stari kivni usta osvetnie,
demon grozne Atrejeve gozbe,
stvorio se enom tog mrtvaca;
nenu decu da bi pokajao,
pogubi ti ovoga junaka.
HOR
Druga antistrofa
Da si ubistvo skrivila
niko porei ne moe!
Grehovi starih njegovih
sluge su duhu osvetnom.
Rekama krvi srodnike
Arej ti crni nasre;
kuda on krokom pokroi
odmazda decu gutae.
Avaj, avaj! Avaj, avaj!
Kako da te oplakujem, care, care!
Srce moje tebi verno ta da kae?
U paukovoj lei mrei, moj junae!
Greno tebe umorie, te izdie!
Lele meni, sramotna li odra tvoga!
Dvoseklica sekira te udarila!
LJuba tvoja muki tebe pogubila!
KLITEMESTRA
(Ja ne mislim da je smrt mu sramna.)
Zar on sam se o dom ne ogrei
i muku smrt
svojim grehom u kuu unese?
Cvet moj nikli, Ifigeniju mi,
veni pla moj, on je pogazio.
Kaznu trpi prema delu svome!
Nek u Hadu ne hvali se jadom,
to je sejo, to je i poeo.
HOR
Trea strofa
Pameti nemam, ne znam vetinu
leka da naem nevolji ovoj.
Kako da krenem kad kua se rui?
Strah me oluje, krvave kie;
odnee dvor nam! Kaplja ve pade.
Ponovo Pravda za nove grehe
na drugom brusu ma svoj ve otri.
Avaj, avaj!
Zato pre me ti ne pokri, zemljo, zemljo,
dok jo kadu ovde na tlu ne primetih,
grob srebrni, gde on lei, kuku! lele!
Ko e njega da sahrani, jaoh meni,
ko e njega da oplae, lele meni!
Zar e moi, zar e smeti, nevernice,
i da plae, kuka nad njim pri sahrani?
Zar e moi kad ga ubi, mua svoga,
za junatvo izrei mu ljubav runu?
Na tvom grobu ko e sada, moj junae,
gorke suze prolivati, diko moja,
ko e rukom ruho svoje raskidati,
vernim srcem ko e tebe uzdisati?
KLITEMESTRA
Nije tvoje da se za to stara.
Moje, moje ubile ga ruke,
moje ruke i sahranie ga.
Pla njegovih nee ga pratiti.
Nego erka Ifigenija mi,
kako treba, doekae oca,
pohitae jadikovcu unu,
ocu svome ususret e poi,
zagrlie i poljubie ga!
HOR
Trea antistrofa
Poruga tu se porugom vraa.
Teko je u tom sudija biti.
Ko gaa pada, plaa ubica.
Tako e biti dokle je Diva:
ko skrivi strada, takav je zakon.
Prokleto seme ko e da zatre?
Za greh je cela vezana loza.
Avaj, avaj!
Zato pre me ti ne pokri, zemljo, zemljo,
dok jo kadu ovde na tlu ne primetih,
grob srebrni, gde on lei, kuku! lele!
Ko e njega da sahrani, jaoh meni,
ko e njega da oplae, lele meni!
Zar e moi, zar e smeti, nevernice,
i da plae, kuka nad njim pri sahrani?
Zar e moi kad ga ubi, mua svoga,
za junatvo izrei mu ljubav runu?
Na tvom grobu ko e sada, moj junae,
gorke suze prolivati, diko moja,
ko e rukom ruho svoje raskidati
vernim srcem ko e tebe uzdisati?
KLITEMESTRA
to ti ree po istini ree.
A ja sama hou to da reim
i s demonom kue Plistenia
mir da sklopim: ovo greno delo,
ma i teko bilo, neka prosti
i odavde drugom rodu ide
da ga kolje i smru zatire!
Od svega deli mi je dosta
ispod krova tek da mogu prognat
besna klanja, uzajamne krvi!
(Dolazi Egist s oruanim pratiocima.)
ETVRTA POJAVA
Klitemestra, Egist, Hor.
EGIST
O draga svetlosti, o dane odmazde!
Sad mogu rei, osvetnici bogovi
da s neba gledaju zemaljska nedela;
jer ovek taj u tkanini Erinija
na moju radost, vidim mrtav lei tu,
okajava zloinstva ruke oeve.
Ta Atrej, car negdanji, otac ovoga,
Tijesta, oca moga jasno rei u
a brata svog, u svai oko prestola,
iz otadbine i iz dvora protera.
Ko dobeglica svom se vrati ognjitu
Tijesto bedni, nae zaklon pouzdan,
da krvlju svojom oev trag ne poprska.
Al' Atrej, grozni otac Agamemnonov,
s veseljem, ali neiskreno, spremi ast
mom ocu; tobo slavi pomirenja dan,
a ponudi ga mesom dece njegove!
Sa nogu i sa ruku prste odreza
i sakri pod komade mesa ostalog.
Moj otac nita ne sluti i okusi
od jela, kui naoj vidi pogubna.
Kad najzad kleto delo sazna, jauknu
te pade nauznak i prosu zalogaj
i stranu smrt zaeli Pelopiima;
pa srui sto i kletvu ree pravednu:
Nek Plistenova kua tako padne sva!"
I zato, vidi, ovaj ovde pogibe.
I ja sam s pravom to ubistvo spremao.
Ta mene najmlaega s oca nesrenim
on izgna, dete bejah, jo u povoju.
Odrastoh ja, i Pravda kui vrati me.
Jo izdaleka vrebah toga oveka,
i moje ruke svu mu mreu spletoe!
Pa sad mi srcu lako, mogu i da mrem
kad videh ovog da je Pravda skleptala.
HOROVOA
Egiste, gordost posle greha ne volim.
Ti kae da si cara svesno smakao
i sam ti ovu bednu smrt mu zasnovo.
A ja ti kaem: kletvi nee izbei,
i narod tebe, znaj to, kamenovae.
EGIST
Zar tako ti odozdo, s klupe veslarske
da zbori meni koji brodom upravljam?
Ta uvidee da je teko uenje
kad ostari i kad ti treba pameti.
Al' teka glad i tamnica i starcima
lekari znaju biti, vrai odlini.
Zar ne vidite to a oi imate?
Ne otimaj se biu, gorko plakae.
HOROVOA
Ti, babo, kod kue si eko ratnike,
junaku ovom brani odar kaljao
i skovo propast ovom dinom vojvodi!
EGIST
Jo i te rei izvor suza bie ti.
Ko izvraeni Orfej ini mi se sad.
on slatkom pesmom svaku stvar je kretao,
a ludi lave tvoj podjarie mi gnev.
Al' tamnica e tebe pripitomiti.
HOROVOA
Pa ti da meni vladar bude argivski,
a kad mu sudbu skova, gde ti srce bi
da svojom rukom sam to delo izvri?
EGIST
To nadmudrivanje to lii enama.
Podozriv bejah ja ko davni dumanin.
Gospodar dvora sad sam ja i umeu
da vladam gradom: ko mi se ne pokori,
u jaram u ga; konja goni zob
za povodnika neu, ali teka glad
i tamna staja divlju ud mu smekae.
HOROVOA
to srcem straivim junaka ovoga
ti sam ne smae, no ga ena pogubi,
rug zemlji nam i bogovima domaim?
Al' Orest ako sunce negde gleda jo
pa dade l' bog da sreno amo vrati se,
i vama dvoma straan bie sudija!
EGIST
Kad ti tako zbori, tako radi, znae brzo sad!
Pazi, draga vojsko moja, delu ve je stigo as!
(Pratnja mu se porea i uperi koplja.)
HOROVOA
Pazite, na balak ruke svaki, za boj sprem'te se!
EGIST
I moj ma je za boj spreman, smrti ja se ne plaim!
(Stane pred etu.)
HOROVOA
Dobro ree, mreti hoe: bojna srea sudie.
KLITEMESTRA
(stavi izmeu jednih i druth)
Nikako, moj dragi muu, novo zlo ne inimo!
Jo i ovaj usev eti muna etva bila bi.
Jada toga dosta ve. Ne prolevajmo novu krv!
Kren'te, asni starci, svaki svome domu suenom,
dok jo niste u zlo pali. S delom se pomirimo.
Dosta li je bilo muka naih, pozdravimo ih,
teka srdnja demonova sve nas teko udari.
Tako ena svetuje vas, mari l' ko da poslua.
EGIST
(odstupajui)
Oni mene zar da rue drskim svojim jezikom,
takve rei prosipaju izazivajui kob,
mudru miso gube i vladaru svom se rugaju?
HOROVOA
Ri klanjati se to Argivca nije dostojno.
EGIST
Ali dan e doi ve i s njime moja osveta!
HOROVOA
Nikad, ako povratak Orestu demon dosudi!
EGIST
Znadem ja to: izgnanici hrane sebe nadama.
HOROVOA
Teraj samo, debljaj, osramouj pravdu moe sad!
EGIST
Ali znaj mi: gorko platie mi za svoj nerazum.
HOROVOA
Hrabro se epuri kao peto pored kokoke!
KLITEMESTRA
ta te briga za taj njihov lave ludi!
Ja i ti
u tom dvoru lepo vladaemo. Sad je naa vlast!
(Egist i Klitemestra idu u dvor, a hor u grad.)
DRUGI DEO ORESTIJE
Pokajnice
LICA
OREST, sin Agamemnonov
PILAD, prijatelj njegov
HOR zarobljenica
ELEKTRA, erka Agamemnonova
SLUGA
KLITEMESTRA, mati Orestova
DADILJA
EGIST, Klitemestrin ljubavnik
Pratnja Klitemestrina, graani.
Pozadina pozornice predstavlja dvor Atrejia u
Argu; sa strane nahodi se grob Agamemnonov.
(PRVI IN)
PRVA POJAVA
Orest, Pilad.
(Ores, u iunikom ruhu, s maem o boku, soji iored groba. Pilad,
stariji mladi od Oresta, slino odeoen, stoji do nje sa doa koplja u
ruci.)
OREST
Podzemni Hermo, strao vlasti oeve,
pomozi me i spas mi budi, molim te!
U ovaj stigoh kraj, svom domu vraam se
Kraj groba ovog diem roditelju glas
da uje, da me saslua - - -
Inahu svome jedan srezah uvojak
sa glave mladike, a drugi ocu prinosim.
(Stavlja na grob uvojak.)
Kad pade, ja ti, oe, smrt ne oplakah,
ne lomih ruku kad te sahranjivahu.
(Primeuje povorku koja se sa suprotne strane pribliuje pozornici,
ali je gledaocijo ne vide.)
Gle, ta to vidim? Kakva enska povorka
u crnim platevima ide ovamo?
ta znai to? Da l' slutim kakvu nesreu?
Zar nova alost nau kuu sustie?
Il' bolje da li slutim: sad levanicu
mom ocu za ispokoj due prinose?
Zacelo tako. Ta i sestru Elektru
po tekoj tuzi, ini mi se, poznajem.
O Dive, daj mi oca svog da pokajem,
pomonik budi u mom inu osvetnom.
Uklonimo se brzo s puta Pilade,
da jasno doznam kuda idu ene te!
(Orest i Pilad otidu. Dolazi Elektra, starija no Orest, odrezane
kose, u crnu ruhu, bez ikakva znaka koji bi ukazivao na njen plemiki
poloaj. Kao ona, odevene su i ene, robinje, koje s njome idu. Neke od
njih nose vreve s levanicom, a druge se biju u grudi, kao to to
zahteva ritual.)
DRUGA POJAVA
Hor, Elektra.
ULAZNA PESMA
HOR
Prva strofa
Levanicu na grob nosim,
busanje je s plaem prati.
Crven obraz nokti su mi
izbrazdali, iarali.
Al' se plaem vazda hranim,
laneno mi ve se ruho
od bolova rasparalo,
na grudma mi dronjci vise,
zbog nesree busaju se
plate svoje poderasmo.
Prva antistrofa
I Feb, straan vra i jasan
u tom domu, gnevom diu'
u ponono doba, za sna,
zbog uasa krikom kriknu,
u gospinu grunuv sobu.
I tumai boga puni
san ovako tolkovae:
pod zemljom se pokojnici
strahovito ljute, bune,
gnev podiu na ubice.
Druga strofa
Takvu milost neprijatnu,
lek zlu tome, majko zemljo,
iziskuje, pa me amo
bogu mrska alje ena.
Al' se bojim da to reknem.
Otkud leka kad krv na tle pade?
Zle li kobi na ognjitu!
O propasti kue ove!
Svetlost dvoru ugasi se,
pokrila ga tama strana
domaina kad izgubi.
Druga antistrofa
Puk je nekad bez gunanja
svoga sluo vladaoca,
svim ga srcem potovao.
Sve to proe. Takve sree
strah je nekog, bila ona
ko bog il' jo neto vie ljudma.
Udar pravde brzo obdan
spazi krivce oigledne;
a sumraku povere l' se,
to s vremenom jad ih eka;
a no crna uva neke.
Trea strofa
Majka zemlja gde krvi okusi,
tu odmazda neodolno raste.
Muka to je greno delo stvara
krivca samo zavarava,
dokle najzad ir greha ne pukne.
Trea antistrofa
Krivca nee ni stan devojaki
zakloniti; sa svih strana vode
da se sliju u jedno korito,
zalud, ni ta voda nee moi
krv oprati s ubiine ruke!
Epoda
A ja ipak (bozi me na silu
preselie, s ognjita oinskog
u ropstvo me oni odvukoe)
preko srca moram ko robinja
da i dobro i zlo svako hvalim,
gorku mrnju obuzdavajui.
Lice svoje haljinom zastirem,
ovlakujem udes gospodarov,
tajna alost sledila mi srce.
PRVA EPISODIJA
(DRUGI IN)
PRVA POJAVA
Hor, Elektra.
ELEKTRA
O robinje, vi poslenice po kui,
kad s ovom litijom ko pratnja idete,
pomozite mi jo i svojim savetom!
Kad ovu rtvu na grob linem za duu,
svom ocu s kakvom reju, s kakvom molitvom
da obratim se? Da l' da kaem: nosim to
od svoje majke, mile ene muu milome?
Ja nemam snage, ne znam ta bih kazala
ovakvu rtvu liju' na grob ocu svom.
Il', kao mnogi, reknem ovu molitvu:
nek onima to ukras ovaj alju mu
zlo za zlo vrati, poklon prema poklonu?
Il' utke, runo, ko to otac pogibe,
levanicu da ovu u prah izlijem,
za lea potom bacim vr i otidem,
ko neko vodu kada splakne sudove?
Pomozite mi, drage, u tom bespuu!
Ta sve nas ovde mrnja vee jednaka.
Zbog straha kakva nita kriti nemojte!
Ta svakog, bio slobodan il' iveo
u ropstvu, eka ono to je sueno.
Posavetuj me ako neto bolje zna!
HOROVOA
Grob oca tvoga potujem ko rtvenik,
i zato, kad ve eli, savet iskren uj.
ELEKTRA
Govori ko to grobu potu odaje!
HOROVOA
Dok lije, moli blagoslov za odane!
ELEKTRA
Pa koga da od naih sada pominjem?
HOROVOA
Ta sebe, svakoga ko mrzi Egista.
ELEKTRA
Zar za se tek i za vas da se pomolim?
HOROVOA
Uini sama to te srce svetuje!
ELEKTRA
A koga jo da s drutvom naim spomenem?
HOROVOA
Daleko ivi Orest, al' spomeni ga!
ELEKTRA
Ta valja ti, ba pametno me poui.
HOROVOA
Spomenuv one to ubistvo skrivie
ELEKTRA
A kako? Neveta sam; ti me savetuj!
HOROVOA
Nek neko njima doe, bog il' smrtan stvor
ELEKTRA
Ko sudija, da kaem, ili osvetnik?
HOROVOA
Iskai prosto: krvlju krv da osveti.
ELEKTRA
A primaju li bozi takvu molitvu?
HOROVOA
Zar ne zna: dumaninu zlo se vraa zlom?
ELEKTRA
Ti, posrednie izme' bogova i pokojnih,
pomozi, noni Hermo, budi glasnik moj,
da molitve mi uju donji bogovi,
svedoci gnevni pogibije oeve,
i s njima sama Zemlja, koja raa sve
i klicu od svog ploda prima ponovo!
I ovu svetu vodu na grob lijui
ja zovem oca: Na mene se saali
i na Oresta dragog! Za dom vei brod,
jer sad se potucamo kao prodani
od majke svoje: ona sebi Egista
za mua uze, on te s njome pogubi!
I ja sam kao robinja, a Orest moj
s imanja prognan, dok se oni raspusno
naslauju i troe tvoje muke plod.
U dobar as da Orest ovde osvane,
to molim te, i ti me, oe, uslii!
A meni samoj srce daj estitije
no majino i ruku daj mi istiju!
To za nas molim, a za svoje dumane
da skoro tvoj im, oe, stigne osvetnik
i one pogubi to tebe ubie.
To upleem u svoju lepu molitvu
i molim da ih kletva moja sustigne.
A nama alji blagoslov sa bozima,
sa Zemljom i sa Pravdom pobedonosnom!"
Sa eljom takvom ovu rtvu izlivam,
i vi je, kako treba, plaem kitite
i pokojniku tome pean pevajte!
(Elektra stane pored groba i lije rtvu.)
HOR
Grozne suze lijte sada
na grob svome gospodaru,
njegov grob nam posta zaklon
u radosti i u bolu.
uj nas, uj nas, diko naa,
kroz mrak to ti duu krije!
Avaj meni! Avaj meni!
Da kopljanik doe junak
i dom spase, i ko Arej
skitske strele zapinjao
il' se bio prsimice!
ELEKTRA
(uspravljajui se)
Grob ocu prelih, zemlja rtvu popi ve.
(Primeti na grobu pramen kose Orestov.)
Al' evo nove brige! ujte me i svetujte!
HOROVOA
Govori samo! Srce od stra dre mi.
ELEKTRA
Na grobu, gle, ja naoh ovaj uvojak.
HOROVOA
Od koga? Od mukarca ili devojke?
ELEKTRA
Tu tajnu moe svako lako otkriti.
HOROVOA
Od mlae rado objanjenje primiu.
ELEKTRA
Do mene ko bi drugi ovo odrezo?
HOROVOA
Ta drugi to bi mogli svi su dumani.
ELEKTRA
Al' opet vrlo lii kad ga pogleda.
HOROVOA
Na iju kosu? To ja elim uti sad.
ELEKTRA
Na moju sasvim lii kad ga pogleda.
HOROVOA
Da nije ovo tajni poklon Orestov?
ELEKTRA
Zacelo. Lii ba na kosu njegovu.
HOROVOA
Al' kako smede on da ovde osvane?
ELEKTRA
Ko milost posla ocu svoje kose pram.
HOROVOA
Odranjae mi nove suze tvoja re
u ovu zemlju nee l' nogom kroiti.
ELEKTRA
I meni srce zaljulja se od bola,
i ko da strela prodorna ga probode:
iz oiju mi tople suze poleu,
i nemam snage njihov tok da ustavim
kad ovaj spazih pram. Za koga inae
da pomislim da ovde stavi kosu tu?
Al' ne odreza pram ni ona krvnica,
da mati moja, to se prema porodu
pokazala ko gruba huda maeha.
Al' kako ja da pouzdano ustvrdim
da ukras taj na grobu ovde ostavi
moj Orest predragi, al' nada laska mi.
Avaj!
Ko glasik ovaj pram da milo prozbori,
da dvoumicom srce svoje ne muim,
no jasno znadem ili da ga odbacim
sa glave mrske ako amo dopade,
al' ako bratov je, da sa mnom narie,
za ukras grobu tom i u ast ocu mom!
Al' pozvaemo bogove, jer znaju sve
u kakvoj buri ko brodari lutamo.
No ako nam je sudba da se spasemo,
iz sitna semena izrae velik dub.
(Vraa uvojak na grob i primeti stope.)
Gle, stope ovde! To je drugo znamenje.
Ti tragovi na moja lie stopala.
Te pete i te crte kao merene
poklapaju se u svem s mojim stopama.
Al' dva oveka ovde ostavie trag
sam vlasnik pramena i njegov saputnik.
Ah, muka mi je, nestaje mi razuma!
(Ores i Pilad izlaze iz svoga zaklona. Elektra ih tek sad prime-
uje; uplai se kad ugleda strana lica i za jedan korak ustukne.)
DRUGA POJAVA
Orest, Pilad, Elektra, Hor.
OREST
Zahvaljuj, bogovi ti molbu sluaju,
i moli da se i sve drugo ispuni!
ELEKTRA
A ta mi sada boja milost podari?
OREST
Pred oima ti to si davno elela.
ELEKTRA
Zar zna oveka koga sam dozivala?
OREST
Znam: za Orestom esto ezne, uzdie.
ELEKTRA
Po emu mi se ispunila molitva?
OREST
Ta ja sam to! Ne trai nikog milijeg!
ELEKTRA
Zar meni, strane, plete neku prevaru?
OREST
I protiv sebe onda pletem varku sam.
ELEKTRA
Al' jadu mome hoe da se podsmeva.
OREST
I svom se jadu rugam, smejem li se tvom.
ELEKTRA
Ti Orest? U tvom liku da ga pozdravim?
OREST
Ne poznaje me, a sam stojim pred tobom!
A ba kad vide bratske kose uvojak
i kad si mojih stopa trag posmatrala,
ti okrilati misle' moj da gleda lik.
Osmotri mesto gde pram ovaj odrezah:
sve poklapa se! Tvojoj kosi slian je.
A vidi i ogrta, tvoje ruke rad!
Ba tvoja igla zverinjem ga ukrasi.
(Elektra ga zagrli.)
Obuzdaj svoju radost i saberi se,
jer znaj da na nas mrze nai najblii.
ELEKTRA
O slatka brigo domu oca svojega,
ti nado suzna, mladice spasonosna,
za borbu krepak oev dom obnovie.
Ti slatko oko, ja te etvorostruko
zavoleh: odsad moram da te pozdravljam
ko oca svog, na majku s pravom omrznuh,
i zato i ko majka ti mi osvanu,
i sestra si mi mesto sestre zaklane,
a veran brat mi bi, moj sjaj i moja ast.
Al' samo Snaga da ti sada pomogne,
i Pravda i Div trei, od svih najvei!
OREST
0 Dive, Dive, budi svedok svemu tom!
Gle porod to bez orla starog ostade!
Ovijen kolutima guje ljutice
on duu ispusti. A ptie sirotne
glad ljuta mori, jer jo snage nemaju
da, ko i otac, gnezdu lovak donose.
I mene sad i ovu, mislim Elektru,
ti moe videti gde, oca lieni,
bez doma svoga ostadosmo oboje.
A uniti li decu ovu, recu svom,
to obilnim te potovae rtvama,
dar takav koja e ti ruka davati?
Jer, orlu ako zatre ptie, ne moe
oveku pouzdana slati znamenja,
a osui l' se staro stablo, nee ti
o praznicima stovolovke plamteti.
Pomozi! Kuu to se sroza tbliko
iz razvalina lakom rukom podigni!
HOROVOA
O deco, spase oinskoga ognjita,
umuknite nam da vas kogod ne uje,
i jezik brbljav o svem da ne izvesti
vladare nae! Da ih jednom vidim ja
na lomai na borovoj gde izdiu!
OREST
Da krenem u opasnost, to mi naredi
Apolon silni, on me nee izdati!
Neprestano me zove, svagda preti mi
olujom bede vrela ledi mi se krv,
ubice ako oeve ne napadnem
te istim, kae, nainom ne pogubim
i, ko bik besan, merom istom odmerim.
Sam inae ivotom svojim platiu,
satrven mnotvom nevolja strahovitih.
Jer, veli, ako pokojnike uvredi,
gnev njihov srodnicima raa bolesti:
po svemu telu guba se izasipa,
lepotu staru ljutim zubom razjeda,
te meso sve u bele kraste pretvara.
I druge ree eriniske napade
iz krvi oeve to na me ustaju.
U tami budan jasno slike gledau.
Jer kome rod u grobu trai odmazdu,
neprestano ga budi strela potajna,
i plai besnilo i prazni noni strah,
a narod udarcima bia gvozdenog
osramoeno telo tera iz grada.
Pa takav jadnik ne sme s prijateljima
ni pinuti ni rtvu s njima izliti,
od rtve goni ga nevidljiv oev gnev,
i niko ne prima ga, klone ga se svi,
dok najzad od svih prezren, sam, inokosan,
sav jadan, ama kost i koa, ne umre.
Ja takvim moram verovati reima
i, ma i ne verovo, in izvriti!
U jedno mi se mnoge elje slivaju:
re boija, za ocem alost velika,
i jo neimatina, teka oskudnost,
i elja da mi narod, to se junatvom
nada sve proslavi kad Troju razori,
ovako dvema enama ne robuje.
Ta ena on je. Nije l', znae uskoro.
TUALJKA
UVOD
HOROVOA
Mone Mere, po Divovoj volji
uinite da se stvar izvri,
tako da se pravda zadovolji!
Gdeno jezik grdnu re isturi,
grdnom reju nek se jezik sveti",
tako Pravda vie i dug trai.
Za ubistvo ubistvom uzvrati!
Ko uradi krivo, neka pati!"
Re prastara tako nareuje.
PRVI DEO
OREST
Prva strofa
O moj oe zlosrenie,
koja molba, koja rtva
izdaleka moe tebi
do tvog odra sreno stii?
Svetlost i mrak mea deli.
Al' tualjka naa glasia
zadovoljstvo jeste pravo
za Atride, pretke nae.
HOR
Prva strofa
Sinko, duu pokojniku
nezasitno drelo plama
nikad nee progutati,
on i posle gnevom plamti.
Smrtno ranjen kad uzdie,
osvetnik se pojavljuje.
Ubijeni roditelji
i u pepo kad se stvore,
udno trae pokajanje.
ELEKTRA
Prva antistrofa
Oe, uj i moje albe,
pouj i moj vapaj suzni!
Dvoje dece sad na grobu
tubalicu pevaju ti.
Grob ti, evo, doekao
pribeglice i begunce.
Gde je radost? Gde zla nema?
Nije l' beda neodolna?
HOROVOA
Sistem
Ali opet bog e, ako hoe,
probuditi pesme radosnije.
Mesto ovih zapevaka tunih
carskim dvorom orie se pean
i kap svea lie se u au.
OREST
Druga strofa
Da te, oe, pod Ilijem
Likijanac koji kopljem
udario, pogubio,
kua bi ti slavom sjala,
tvojoj deci ceo svet bi
svaku potu iskazivo.
Grob visoko strao bi
preko mora na obali,
i nama bi lake bilo.
HOR
Prva antistrofa
Drag je dragim drugovima
tono slavno izginue;
sad pod zemljom sjajan sija
kraj vladara divan vladar;
najmoniji vladaoci
do sebe ga postavie.
Car je bio za ivota;
svoj zadatak vrio je
monim ezlom vladalakim.
ELEKTRA
Druga antistrofa
Ne to, oe, da si pao
pod bedemima trojanskim!
Da te koplje s drugom vojskom
kraj Skamandra u grob srui!
No krvnici tvoji da su
smru takvom izginuli!
Za njihovu teku sudbu
izdaleka ko bi pito,
muka ovih ne bi imo!
HOROVOA
Re ta, dete, skuplja je od zlata.
Sve te elje od sveg blaga vee
samo puste elje ostae ti.
Al' se uje: dvostruk bi fijue,
pod zemljom su nai pomonici,
a krv prlja vladarima ruke
ta se moe, ta se gore od njih
moe, deco, vama dogoditi?
OREST
Trea strofa
Rei tvoje kao strela
kroz uho mi proletee
Dive, Dive, dockan ozdo
posla duha osvetnika
na krvniku, drsku ruku,
da pokoja otac nae.
HOR
Druga strofa
Da mi je to doekati
da radosnim kliknem klikom
nad krvnikom ubijenim,
i krvnicom pogubljenom!
ta da tajim, da oduke
srcu ne dam? Ko jak vetar
oko prove, u srcu mi
gnev i mrnja vitlaju se.
ELEKTRA
Trea antistrofa
Kad e Dive svemogui
svoju ruku na njih dii
i glavu im raskoliti?
Zemlja da bi odahnula!
Pravdu traim za nepravdu
ujte sile podzemaljske!
HOROVOA
Antisistem
Svaka kaplja krvi prolivene
po zakonu trai krvcu novu.
Izdisanje Erinije budi,
te zbog davno vee ubijenih
starom jadu one nov dodaju.
OREST
stvrta strofa
Sile mraka, gde ste? Tu su
mone kletve ubijenih,
poslednji smo mi Atridi,
izgnanici nesrenici!
Kuda, Dive, da krenemo?
HOR
Druga antistrofa
Srce milo zadre mi
pla i vapaj kad ti ujem.
Gasi mi se nada svaka,
na srce mi tama pada,
re alosnu kad ti sluam.
Al' kad tebe jaka gledam,
nada alost rastera mi
vedro gledam u budunost!
ELEKTRA
stvrta antistrofa
ta da kaem? Bol to mati
zada mi ga otrpeu,
a za drugo leka nema.
Vuje besne imam udi
od mahnite svoje majke.
DRUGI DEO
HOR
Prva strofa
Ja udarih u lelek persijski
ko kisiska strasna pokajnica,
pa se busah u glavu i grudi,
za udarcem udarac padae,
ozdo, ozgo, jadna moja glava
od udara silnih sva mi bui.
ELEKTRA
Lele, majko kivna, drska,
ko dumana, bez graana,
bez jauka i aljenja,
kako smede da sahrani
vladaoca i svog mua!
OREST
Druga strofa
Svu sramotu ree, avaj!
to nam oca unakazi
platie nam, bog to eli,
a i moja eli ruka.
Ma pogino kad je smaknem!
HOR
Druga antistrofa
Ona, da zna, nagrdi ga,
nagrdi ga i sahrani.
Tvom ivotu elela je
straan udes da pripremi.
Tako oca unakazi.
ELEKTRA
Prva antistrofa
Kob oevu znade, ja daleko
odbaena bejah i prezrena.
Kao ljut pas reah zatvorena,
pla mi bee blii no smejanje.
Tajno plakah, grozne suze ronih.
Sve to u sad u srce zapii!
HOR
Sve razmisli i kroz ui
na dno srca re usadi!
Tako, eto, stvari stoje.
Drugo udi sam da kua.
Hrabra srca u boj idi!
TREI DEO
Strofa
OREST
Ja zovem te: pomozi, oe, svojima.
ELEKTRA
Tvom pozivu se plau ja pridruujem.
HOR
I naa eta isto tako postupa.
svi
Pojavi se, pomozi nam!
Priteci protiv dumana!
Antistrofa
OREST
S Arejem Arej, s Pravdom Pravda bie boj.
ELEKTRA
O bozi vinji, pravedno presudite!
HOR
Sva zadrem kad takvu ujem molitvu.
svi
Sudbina eka davno ve,
na molbu nam osvanula!
(Orest s Elektrom koraa na grob. Hor ih okrui, i svi pevaju.)
ETVRTI DEO
HOR
Strofa
Avaj, muko nasleena!
0 krvava rano greha,
za pevanje nestvorena!
Avaj, brige nesnoljive!
Avaj, muko neprestana!
Antistrofa
Za gnojavu teku ranu
melem kui dae samo
naslednik joj, a ne stranac,
ljutim maem krvavijem.
Donjim pevam bogovima.
ZAVRETAK TUALJKE
HOROVOA
Vi blaeni donji bozi,
ujte molbu i za pobedu
deci pomo poaljite!
OREST
(kleei na grobu i opirui se rukom o zemlju)
Ti umre, oe, kako caru ne lii,
al' kad te molim, daj mi svoje kue vlast!
ELEKTRA
(kao Orest)
I ja te, oe, molim: doi u pomo
da smaknem Egista, pa da se udomim!
OREST
Prinosie ti narod rtve sveane,
a inae ti nee potu odati
na zadunice mirisne i bogate.
ELEKTRA
O svadbi svojoj i ja od svog nasledstva
iz doma oinskoga rtvu liu ti
i od svih najpre tebi okitiu grob.
OREST
O zemljo, oca polji mi da vidi boj!
ELEKTRA
Persefaso, za pobedu nam snage daj!
OREST
I kupala gde pade, oe, seti se!
ELEKTRA
I one mree, neuvene prevare!
OREST
U nekovane bacie te okove!
ELEKTRA
I runo tkanom pritisnue koprenom!
OREST
Sramote takve, oe, zar te ne bude?
ELEKTRA
Zar deci svoju milu glavu ne die?
OREST
Poalji pravdu kao pomo svojima,
il' daj da i mi latimo se prevare,
pretuen ako opet eli pobedu!
ELEKTRA
(ustajui)
I ovaj uj mi, oe, vapaj poslednji:
gle, tvoji ptii na tvoj grob se spustili,
na enski i na muki saali se pla!
OREST
(ustajui)
I ne iskopaj seme Pelopovia!
Jer tako i po smrti svojoj ivee.
ELEKTRA
Ta deca pokojniku spomen uvaju,
ko pluto to na valu mreu povlai
i na dnu morskom njenoj prei uva trag.
OREST
uj vapaj na, za tebe ovo plaemo.
Sam sebe spae, poslua li nau re.
(Oboje silaze s groba.)
HOROVOA
Ve dugo nariete, al' ne korim vas.
Neoaljenu grobu ast uiniste.
Al' drugo, kad si srcem na in pregao,
izvruj ve i sreu sada ogledaj!
OREST
Pa hou. Nee s puta zai pitanje
zbog ega posla rtvu tu livenicu?
to tako dockan vida neizvidni jad?
Mrtvacu, kome do tog nije, zato sad
ne mogu shvatit' alje bedno pozdravlje,
jer ti su dari manji nego njezin greh.
Da za kap krvi neko ceo dade mal,
badava sav mu napor. Tako stoji stvar.
A znade li, to kai meni za volju!
HOROVOA
Znam, sinko! Bejah prisutna. Zloinku tu
sni, strane none uplaie utvare,
i zato posla rtvu tu livenicu.
OREST
Da l' tano i to znate ta je sanjala?
HOROVOA
Da zmaja rodi, sama to je priala.
OREST
Pa kakav bi svretak? ta je svemu kraj?
HOROVOA
U pelene ga povila ko napre.
OREST
A kakve hrane mlada zverka eljna bi?
HOROVOA
San usnila gde sama ga podojila.
OREST
A kako da joj neman grudi ne rani?
HOROVOA
Mlaz guste krvi s mlekom zver joj izvue.
OREST
Ta avet ne doe joj u san uzalud.
HOROVOA
Iza sna prenu se i vrisnu zbunjena.
I mnogi lu, u noi to se utuli,
u domu radi gospe sinu ponovo.
I ona odmah posla na grob rtvu tu
sve misle': jadima e ustuk biti jak.
OREST
Ja molim zemlju ovu, raku oevu,
da meni njena ispuni se priina.
Po tolkovanju mom podudara se sve.
Ta doe l' zmaj iz iste utrobe ko ja,
i u mbme savijae l' se povoju,
i sisae li dojku, moju hranilju,
i s mlazom krvi smea l' mleko majino,
a ona prestravljena vrisnu od bola,
to vai za nju. Ona zmaje podoji,
i mora mreti na silu: a zmaj sam ja,
i ja sam njen ubica, tako kae san.
HOROVOA
Ja biram tebe da mi snove tolkuje.
Da bude tako! Jo nam samo savetuj
ta svakoj druzi u taj poso pristaje.
OREST
Sve ukratko. Unutra, sestro, vrati se
i moju molim te da krije nameru!
Iz prevare junaka asna ubie,
iz prevare e, kad ih mrea uhvati,
i oni mreti, kako ree Loksija,
Apolon gospod, svagda dosad pravi vra.
Ko stranac udeen, u ruhu putnikom,
na dvorska vrata s Piladom u krenuti,
ko domu ovom da sam gost i ratni drug.
A parnaskim govoriemo jezikom,
i glas i govor bie pravi fokidski.
Al' vratar moda nee rado vrata nam
otvoriti, jer demon jadom bije dom.
Pa ekaemo dok nas neki prolaznik
pred vratima ne primeti i ne rekne:
ta Egist s vrata goni pribeglicu tu?
Da l' dobi izvetaj? Zar nije kod kue?"
Na vrata ako preko praga koraim,
i onoga na tronu naem oevu,
il' on me odnekuda sretne, dobro znaj,
im oko na me baci, smetne, u taj mah,
jo pre no rekne: Otkuda, strane, ovde ti?"
ve mrtav bie, maem hitrim uhvaen!
I Erinija nee edna ostati,
nepomeanu krvcu pie trei put.
(Obraajui se Elektri.)
Ti, sestro, dobro pazi na sve u kui,
da naa tano izvri se namera!
(Obraajui se horu.)
A vas opominjem da jezik veete,
gde treba uti, i u pravi zbori as!
U svemu drugom neka onaj pripazi
to amo posla me da maem bijem boj!
(Orest i Pilad odu na levu stranu, a Elektra u dvor.)
PRVA STAJAA PESMA
HOR
Prva strofa
Mnoge zemlja hrani jade
grozne, grdne grdosije;
bezdan morski obiluje
nemanima strahovitim.
Iznad zemlje i pod nebom
iz oblaka munja puca;
sve to leti u vazduhu,
i po zemlji sve to gmie,
o besnilu vetra pria.
Prva antistrofa
Ali ko bi ocrtao
drsku smelost muke volje,
ko li strasti enskog srca,
ud ljubavnu, na sve spremnu,
drugaricu bede ljudske?
Raskine li vezu branu
enska ljubav zloinaka,
uasnije ona hara,
no sve bure i sve zveri.
Druga strofa
Kogod nije lakomislen
neka uje, neka znade
Testijevu erku ljutu
to usmrti svoga sina.
Nesrenica poeg smisli:
spali glavnju to joj sinu,
kad se rodi i zacvile,
usudnice namenile,
da mu ivot s glavnjom tee
od roenja do samrti.
Druga antistrofa
I ubicu mrzim Skilu
kada ujem priu o njoj.
Milom ocu skrati ivot
a za volju dumaninu,
dar Minojev zaslepi je
kretska zlatna ogrlica.
Zaspa Niso, zla ne slute',
a iz kose nit besmrtnu
iupa mu bestidnica,
i Hermija odvede ga.
Trea strofa
Kad se kobnih setih udnja,
zar taj mrski brak da krijem,
to prokletstvo naeg dvora,
enske pletke protiv borca,
protiv borca ubojnika,
to bi vojsci ast i slava?
Da ognjite trpim hladno
i ma enski kukaviki?
Trea antistrofa
Najvei je greh lemniski,
na in kleti svet se gadi.
I ve mnogi bruku nau
kraj lemniskog stavi jada.
Zbog zloinstva bogu mrska
rod oveji potu gubi.
Bog to mrzi svak prezire.
ta ja s pravom tu ne rekoh?
etvrta strofa
Ma otrljat krivce gaa,
probija im srce greno,
ubija ih rukom Pravde.
Odbacie strah od Diva,
i zakone odvrgoe boje,
te svetinje nogom gaze.
etvrta antistrofa
Al' nakovanj Pravda biva,
i ma kuje kova Usud,
i sad, evo, kui vodi
dete krvi davno prolivene.
A pamtilja slavna Srda
naposletku krivce kazni.
(Dolaze Orest i Pilad u putnikom ruhu i kucaju u vrata.)
DRUGA EPISODIJA
(TREI IN)
PRVA POJAVA
Orest, Pilad, Hor.
OREST
Hej, mome! uj, u vrata kucam ja!
Da l' uje ko? Hej, mome, opet zovem te.
Ve zovem trei put da neko otvori,
Egistov dvor doekuje li strance jo!
VRATAR
(otvara vrata)
Izvoli, ujem! Ko si, strane? Odakle?
OREST
Izvesti gospodare da sam stigao
i da im vane nosim vesti. Pohitaj!
I no na crnim atovima hita ve,
i vreme je da konak putnik uhvati,
da poe luci, gde e sidro spustiti.
(Vratar odlazi.)
Nek izie iz dvora neko nadlean,
domaica, al' muko bie zgodnije.
Jer tamna biva re kad stid je zastire.
Mukarac sa mukarcem zbori slobodno
i jasno, otvoreno miso kae svu.
(Izlazi s Oratnjom Klitestra.)
DRUGA POJAVA
Orest, Pilad, Klitemestra, Hor.
KLITEMESTRA
Izjavite mi, gosti, treba li vam to!
Ta sve je tu to ovom dvoru prilii;
i toplo kupalo, i odar umornom
za odmor, i jo panje puna posluga.
A elite li saveta ozbiljnijeg,
to stvar je muka, kazau mukarcima.
OREST
Dauljanin sam, gost iz zemlje Fokide.
Zaputih poslom svojim u Arg, prtljag svoj
sam nose. Putem sretne neki neznanik
neznanca mene Strofije iz Fokide,
u razgovoru doznah to i upita
kud idem, sam svoj kaza put i ree mi:
O prijatelju, kad ve u Arg putuje,
ko veran glasnik javi roditeljima
da Orest preminu, ne smetni s uma to!
Da l' ele oni da mu telo prenose,
il' da u stranoj zemlji navek poiva
donesi o tom roditeljska uputstva.
Mladia poto oalismo sveano,
sad prah mu krije krilo urne medene."
To zamoli me, sad izvestih tebe ja.
No ne znam da l' to srodnicima govorim
al' ko me slua, taj sve pouzdano zna.
KLITEMESTRA
Vaj meni! Tvoja vest me sasvim uniti!
O kue ove kletvo nesavladljiva,
ti vreba ak i sreu dobro sakritu
te izdaleka gaa strelom dostinom!
Ti drage grabi meni tekoj jadnici!
I Orest sada kanda vrlo srean bi,
jer nogu oslobodi kala pogubnog
al' mir i ove kue slatka uteha
i san o burnom kliku sve to propade.
OREST
Ja rad bih da sam dobre vesti doneo
domainima tako sjajnim, uglednim,
i potom njihov gost i znanac postao.
Jer ta je gostu drae od domaina?
Al' savest mi je moja nareivala
da kaem to vam Strofije poruuje,
kad njemu prijatelju ve obeah to.
KLITEMESTRA
Ne, nee manje nai no to zaslui,
i nee naoj kui manje biti drag.
A ipak drugi s takvim glasom stigo bi.
Al' gostu koji ceo putovae dan
sad vreme je od umora da poine.
(Obraa se jednom od slugu iz pratnje.)
Povedi gosta sad u izbu gostinsku,
a s n>im i pratioca, saputnika mu,
nek onde trudna tela nau odmora!
Izvruj to i pazi, odgovarae!
(Orestu)
A ja u gospodaru naem rei to.
U krugu vernih prijatelja mi emo
o ovoj dogovoriti se nesrei.
(Kliemesra s pranjom ide na desna vraa u enske odaje, a sluga s
Orestom i Piladom na srednja vrata.)
TREA POJAVA
Hor.
HOROVOA
Sad pregnite, mile druge!
Kad ete pokazati
mo molitve za Oresta?
HOR
Sveta zemljo, sveta humko
iznad rake gdeno lei
car i voa mornarice,
sad uslii, sad pomozi!
Nek lukava Pita as je
s njima krene, nek ih u boj
prati Hermo, bog podzemlja,
i pomogne mau njinu!
(Dolazi stara dadilja Kilisa.)
ETVRTA POJAVA
Dadilja, Hor.
HOROVOA
Zacelo stranac glase crne donese,
ta suznu vidim Orestovu dadilju.
(Dadilji)
Na vrata dvorska, Kiliso, kud zaputi?
A alost nekupljena saputnik je tvoj.
DADILJA
Egistu gospa posla me da zovnem ga
to bre neka doe stranci trae ga
da muko 6d mukbga uje jasnije
vest novu. Lice ona pravi alosno
pred poslugom, al' krije smeh u oima,
jer za nju cela stvar je sreno ispala,
a za dom ovaj straan jad je poruka
to putnici je razgovetno javie.
Koliko li e biti rad i veseo
tek on, kad re im uje! Jao! Jadna ja!
Koliki su se stari jadi nesnosni
na Atrejevu kuu izruivali
i u srcu mi grdan bol zadavali,
al' nikad jo ovakav ne bolovah bol!
Ta druge jade strpljivo sam trpela,
al' svog Oresta, due svoje slast i bol,
pregoret neu, ja ga primih od majke,
othranih; namuih se, nou s odra svog
na svaki krik mu skoih zalud sve to sad!
Ta ludo dete na ivine lii mi,
pa razumno ga treba hranit kako ne?
U pelenama dete ne zna kazati
da l' glad ga mui, e il' druga potreba
a deji stomak prava je samovolja.
Pogaah ud mu, esto se i prevarih,
i morala sam deje prati pelene,
i dadilja i pralja beh u isti mah.
Taj dvostruk poso ja sam nekad vrila,
i ocu dizah Oresta i podigoh,
a sada ujem jadna, mrtav Orest moj!
oveku idem to nam osramoti dom
i to e veso ovu prihvatiti rs.
HOROVOA
ta eli s kakvom opremom da stigne on?
DADILJA
ta pita? Kai jo jedared, jasnije!
HOROVOA
Sa svojom straom da l' ide ili sam?
DADILJA
Nareuje da kopljanici prate ga.
HOROVOA
Ne, mrskom gospodaru ne poruuj to,
nek sam on doe, na poverljiv razgovor.
Izvesti ga to bre srca vesela!
Ta uspeh esto nosi preutana re.
DADILJA
Poteno misli li kad naredi mi to?
HOROVOA
Dabome, uini li Dive jadu kraj.
DADILJA
A kako? Domu nade nesta Oresta.
HOROVOA
Ne, jo ne! To e rei samo gatar lo.
DADILJA
ta kae? Zna li bolje no to rekoh ja?
HOROVOA
Hajd' idi, javljaj, kako rekoh postupaj!
A bog se brine gde mu briga prilii.
DADILJA
Ja idem ve i tvoju posluau re.
to bolji uspeh neka dadu bogovi!
(Dadilja otide.)
PETA POJAVA
Hor.
DRUGA STAJAA PESMA
HOR
Prva strofa
Dive, oe Olimpljana,
uj molitvu moju sada,
dobru sreu daj da vidim,
daj pobedu dobroj stvari!
Re izrekoh s pravom svaku,
ti mu, Dive, budi uvar!
Ah, ah, Dive, daj Orestu
da savlada dumanina!
Ti opasa njega snagom,
dvostruku e i trostruku
palit rtvu zahvalnicu!
Prva antistrofa
Dragog oca jadno drebe
vue kola puna jada,
daj trku mu pravu meru!
Preko polja ovog sada
neumorno neka leti
sreno stigne svojoj meti!
Ah, ah, Dive, daj Orestu
da savlada dumanina!
Ti opasa n>ega snagom,
dvostruku e i trostruku
palit rtvu zahvalnicu!
Druga strofa
ujte i vi, bozi verni,
to uvate dvorske izbe
gde ss krije blago silno,
krvcu starih zloinstava
operite novom pravdom!
Nek prestane staro klanje!
A ti to u silnom grotlu
na prestolu krasnom sedi,
daj da dom taj glavu digne,
da oima vidi dragim
sjajnu svetlost u slobodi
posle mrane, tamne noi.
Druga antistrofa
Pomozi mu, Majin sine,
podaj snage pregaocu
smelo delo da izvri.
Zagonetna re je moja:
obno oi pomrauje,
a ni obdan nije vidan.
A ti to u silnom grotlu
na prestolu krasnom sedi,
daj da dom taj glavu digne,
da oima vidi dragim
sjajnu svetlost u slobodi
posle mrane, tamne noi.
Trea strofa
Odmah tada zvonku pesmu,
zain igri, lek od straha,
enski glasi zapevae;
iz naih se nee grla
naricanje razlegati.
Srea gradu zasijae,
a i meni eva zapevae,
kletva drage ostavie.
A tvom delu as kad svane,
pa ti Sine!" ona vrisne,
ti joj tada bez drhtanja
vriskom Oe!" odgovori,
i krv prolij bez krivice!
Trea antistrofa
Persejevo smelo srce
nosi sada u grudima,
i svojima ini ljubav
to pod zemljom i na zemlji
pokajanje oekuju!
Svoj krvavi vri poso
i ubistvom kazni one,
to ti oca usmrtie!
A tvom delu as kad svane,
pa ti Sine!" ona vrisne,
ti joj tada bez drhtanja
vriskom Oe" odgovori,
i krv prolij bez krivice!
(Dolazi Egist.)
TREA EPISODIJA
(ETVRTI IN)
PRVA POJAVA
Est, Hor.
EGIST
Ne dooh nezvan, glasnik doo po mene,
a ujem da su stranci stigli nekakvi
i novost nama nose ne ba prijatnu,
smrt Orestovu. Za dom ovaj, ranjav jo
od krvi ranije i bolom izmuen,
i ovaj udar bie breme krvavo.
Da l' treba to za ivu smatrat istinu?
Il' samo rei enske to ih raa strah
u vazduhu se viju te ih nestaje?
ta znade o tom da mi jasno bude sve?
HOROVOA
Da, usmo, al' unutra sam ti pohitaj
i strance pitaj! ta ti vredi moja re
kad ovek moe sam da pita nekoga?
EGIST
To elim: stranca videti te pitati
da l' bee prisutan kad umirae on,
il' samo tamne glase u te govori.
Mom otrom vidu nita nee sakriti.
(Ode u dvor.)
DRUGA POJAVA
Hor.
HOR
ta da kaem, Dive? im da ponem
da se bogu molim, da ga zovem?
I reima najzad kako verno
da izrazim svoja oseanja?
Sada e se u grudima mukim
iljak maa omastiti krvlju,
i tako e il' udarom smrtnim
zatrt kuu Agamemnonovu,
il' slobodi palit oganj i ar
i uzeti vladalako ezlo
i vratiti sjaj sree predake.
Takvu borbu sam e divni Orest
ko nov takmac sa dva takmiara
zametnuti. Neka stee pobedu!
EGIST
(iznutra)
Ah, jao meni, jao!
HOR
ujete li? ujte!
A ta je? Svri li se stvar?
HOROVOA
Uklonimo se; nek ne misle da smo mi
ubistvu krive dok se podvig vri sad!
Zavrila se borba, odluka je tu.
(Hor se povue. Ve je no. Pozornica je nekoliko trenuaka prazna.
Na srednja vrata istri sluga.)
TREA POJAVA
Sluga, Hor.
SLUGA
Vaj meni! Jao, gospodara ubie!
Vaj meni jo jedared! Viem trei put.
Egista smakoe!
(Kuca u vrata enskog stana.)
to bre moete
otvorite! I enskom stanu vrata sad
odjazite! Tu treba snage mladake,
al' ne za pomo ubijenu, ta e mu?
Hej, hej!
Svi gluvi, spavaju, ja viem uzalud.
Al' gde je Klitemestra? ta li okleva?
Sad vrat joj ini mi se dohvatie ma,
kraj panja glava pae radi odmazde.
(Izlazi Klitemestra.)
ETVRTA POJAVA
Sluga, Klitemestra, Hor.
KLITEMESTRA
A ta se dogodi? ta vie toliko?
SLUGA
Ah, iva kaem mrtvi sad ubijaju!
KLITEMESTRA
Vaj meni! Shvatih smiso te zagonetke.
Na prevaru u ginut, ko to ubismo.
Al' bre daj mi ubojitu sekiru,
da znamo gde je poraz a gde pobeda!
Tolike, eto, dopala sam nevolje!
(Sluga ori u ensku odaju. Na glavna vraa izlazi Ores s Pila-
dom. Vrata ostaju otvorena, i vidi se mrtvo telo Egistovo.)
PETA POJAVA
Klitemestra, Orest, Pilad, Hor.
OREST
I tebe traim, onaj dosta dobi ve.
KLITEMESTRA
(uiedavi mrva Egista)
Vaj meni! Pogibe mi, dragi Egiste!
OREST
Ti njega voli? Zato u grob isti s njim!
Kad umre, izdati ga nee nikada.
(Tre ma.)
KLITEMESTRA
(odgali grudi)
Stoj, sine! Odaj potu ovim grudima!
Na njima ti si esto dremo s kosicom,
iz ovih grudi pio mleko majino.
OREST
(Piladu)
ta sad? Potedet majku smem li, Pilade?
PILAD
A kud e drugo to ti pitski Loksija
naredio? I kud li vernost zakletvi?
Sve ostavi, al' ostaj veran bozima!
OREST
Tvoj lepi savet primam, posluau te.
(Klitemestri)
Sad za mnom! Hou pred njim da te pogubim,
on iv ti bee od mog oca miliji.
I zato s mrtvim spavaj! NJega voli ti,
a kog je trebalo da voli, mrzi na lj.
KLITEMESTRA
Othranih te, i s tobom daj da ostarim!
OREST
U domu mom, ubico oca mojega?
KLITEMESTRA
Sudbina, sine, svemu onom kriva je.
OREST
Sudbina ti je i tu smrt namenila.
KLITEMESTRA
Zar nije strah te, sine, kletve majine?
OREST
Ti rodi mene, al' me u jad uvali.
KLITEMESTRA
Ne, ne uvalih, poslah u dom gostu svom.
OREST
Bih sramno prodan, a sin oca slobodna!
KLITEMESTRA
A gde je plata to je za te primih ja?
OREST
Tu sramotu da reknem spreava me stid.
KLITEMESTRA
A zato? Seti se i greha oca svog!
OREST
Ne grdi ratnika! Ti bee kod kue.
KLITEMESTRA
Al' eni, dete, iva muka bez mua.
OREST
Al' nju muevlja muka hrani u kui.
KLITEMESTRA
I zbilja, dete, majci zar e kidisat?
OREST
Ne ja, no sama sebe ti e ubiti.
KLITEMESTRA
Al' pazi! Boj se strane kletve majine!
OREST
Potedim li te, ta u s kletvom oevom?
KLITEMESTRA
Ko grob si gluv i hladan. Zalud plaem ja.
OREST
Ta oev udes ovu odredi ti smrt.
KLITEMESTRA
Vaj meni! Rodih i othranih guju tu!
OREST
Da, dobar vra je ona u snu utvara.
Tvoj in je bio greh, to isto trpi sad!
(Odvodi majku na glavna vrata. Za njima ide Pilad. Hor dolazi ponovo;
dok se on skuplja, govori horovoa.)
ESTA POJAVA
Hor.
HOROVOA
I ovo jadnih dvoje ja oplakujem;
al' jadni Orest kad je na kraj stigao
tom silnom klanju jeste elja sviju nas
nek dvoru ovom ne gasi se zenica.
TREA STAJAA PESMA
Prva strofa
Stie najzad rodu Prijamovu
teka pravda, ruka osvetnika.
I u kuu Agamemnonovu
dva su lava stigla, dva Areja.
Uskok to ga Pit javio
doe kui, stee venac,
mudrost boja dovela ga.
Nek dom klikne domainu,
nesta jada, nesta hulja
to harili blago skuno,
nesta sree zloinake.
Prva antistrofa
Stie kom je mila borba tajna
i ko udi za osvetom muklom.
I divova stie erka prava
s pravom pravdom smrtnici je zovu
i u borbi Orestovu
die ruku na dumane
diu' mrnjom smrtonosnom.
Nek dom klikne domainu,
nesta jada, nesta hulja
to harili blago skupo,
nesta sree zloinake.
Druga strofa
To proree Loksija Parnaski
tono dri silno srce zemlje.
On ne vara, a napada sada
na lukavstvo staro, zloinako.
A providnost boja kako moe
od pomoi biti zlikovcima?
Vlast nebesku treba potovati.
Sunce, evo, granulo je,
okovi su pali teki!
Ustaj, kuo! Dugo, dugo
leala si oborena.
Druga antistrofa
Kad svi gresi budu okajani,
i sve ljage sprane, i s ognjita
oianjem oterana kletva,
svesvravno vreme stae na prag.
Vedra lica neka srea sine
i nek svugde klicanje se ori:
Strani dusi ostavie kuu!"
Sunce, evo, granulo je,
okovi su pali teki!
Ustaj, kuo! Dugo, dugo
leala si oborena.
(Pozadina se rasklopi; vide se ubijeni Egist i Klitemestra; pored
njih stoji Orest s maslinovom granicom u ruci, i kraj njega Pilad; od
slugu jedni buktinjama osvetljavaju pozornicu, a drugi dre tkanje,
pod kojim je Klitemestra ubila Agamemnona. Pred dvorom se kupi
narod.)
EKSODA
(PETI IN)
PRVA POJAVA
Orest, Pilad, Hor.
OREST
(pokazujui na mrtva tela)
Tu lee nae zemlje dvoje silnika,
to oca ubie mi, kuu zatre!
Na presto seli, mili jedno drugome,
a mili i sad, to svedoi udes njin,
i veza njina osta verna zakletvi.
A kleli su se da e smai oca mi
il' pasti zajedno, i re odrae.
I ovo glete, stranog ina svedoci,
tu zamku, jadnog oca moga okove,
sindire na ruke i puta na noge!
(Pokazuje na tkanje to ga sluge dre.)
Rairite i naokolo nosite
tu mreu ljudsku, neka vidi roditelj,
ne moj, no onaj sve to vidi, Helije,
to bezboniko delo moje matere!
Na sudu nek mi svedok jednom bude on,
da majku s punim pravom smru kaznih ja!
O Egistovoj smrti nije ovde re,
tog sramotnjaka stie smrt po zakonu.
Al' o njoj, to nad muem uas uini,
od koga decu pod srcem je nosila,
drag teret nekad, a sad mrzak dumanin,
ta misli? Je li guja ili aspida,
to trule raa dodirom, bez ujeda,
zbog drskosti, zbog svoga srca opakog?
(Sluge se vrate s tkanjem.)
Al' gde da naem pravo ime za tu stvar?
Je l' zamka to za zveri? Il' u kovegu
za mrca pokrov? To je mrea lovaka,
to negve, saponi to noge sapinju.
A takve zamke voli drumski razbojnik
to prolaznika vara, pljaka, ubija,
i od te pljake ivi, lukavtinom tom
on lovi bogat lov i gove srcu svom.
(Pogleda na mrtvu Klitemestru.)
Pod jednim krovom s takvom ja ne iveo,
bez dece bolje da me bozi ostave!
HOR
Strofa
Avaj, avaj, stranih dela!
alosnom li pade smru!
Lele, lele!
ekaocu i bol cveta.
OREST
Da l' uini il' ne uini? Ruho to
svedoi da Egistov omasti ga ma.
Jo vreme nije mrlju krvi zatrlo
to mnoge boje niti na tom grimizu.
Sad hvalim sebe, sebe sad oplakujem
dok zborim haljini, ubici oca svog,
oplakujem i dela, patnje, sav svoj rod,
i ruke ukaljane jadnom pobedom.
HOR
Antistrofa
Niko nee bez nevolje
ivot mirno proiveti.
Lele, lele!
Sad il' sutra svako stradaU
OREST
(s jasnim znacima poetnog rastrojstva)
Da znate, ne znam kako e se svriti,
jer konji due moje skreu s puta svog,
i uzde uma mog iz ruke padaju,
u grudma strah mi svoju pesmu poinje,
i srce udi mahnito da zaigra
pri svesti dok sam, ovo uj me, narode:
ne ubih kaem svoju majku bespravno,
taj bogu mrski rug, mog oca krvnicu;
napitak za to vra mi dade Loksija
u Pitu on mi ree, izvrim li in,
na mene niko nee bacat krivicu;
a propustim li, kaznu tu ne spominjem,
jer do tog jada strele nema niije.
I sada gledajte me: s ovom granicom
i vrvcom idem spreman pupku zemljinu,
u sveto mesto, Loksijinu svetinju,
do sjajnog ognja to ga venim zove svet,
od materine krvi beim, ne da bog
da pomo traim na kom drugom ognjitu.
A vas Argivce molim, jad mi pamtite,
da potvrdite kad se vrati Menelaj!
Ko beskunik iz ove zemlje odlazim,
te iv i mrtav glas ovakav ostavljam.
HOROVOA
Ti dobro uradi, al' ne daj ustima
da rei zbore zle, i nemoj psovati!
Ti argivski nam narod oslobodi sav,
i brzo srubi glavu dvema gujama.
OREST
Ah, ah!
Gle, strane ene vidim, ko Gorgoie
u crnu ruhu, guste guje kosu im
preplele! Ovde vie ja ne ostajem.
HOROVOA
A kakve tlapnje tebe, diko oeva,
to mue? Ne daj strahu da te pobedi!
OREST
Ne, nisu tlapnje. To su moji uasi!
Ta oni, materini osvetnici psi.
HOROVOA
To s ruku tvojih jote svea kaplje krv,
pa zato nesvestica duu hvata ti.
OREST
Al' sve ih vie, Apolone gospode!
Iz oiju im krv se cedi nemila!
HOROVOA
Oianje ti treba. im te dirne Feb,
od svih tih jada oslobodie te on!
OREST
Vi ne vidite njih, al' ja ih vidim, ja.
I gone me, ne mogu vie ostati!
(Otri.)
DRUGA POJAVA
Hor.
HOROVOA
Pa srean nek ti bude put, i milostiv
nek bog te pazi i od bliskog uva zla!
(Narod se razilazi; pozadina se sklopi.)
HOR
Na vladarske nae dvore
straan oluj sruio se,
trei put je udario.
Najpre deje grunu klanje
strane muke Tijestove!
Drugi udar cara stie,
na kupanju smakoe ga,
pade junak, vo ahejski.
Evo treeg: da li sreom
il' propau da ga zovem?
ta e biti naposletku,
bes prokletstva gde e stati?
(Odlazi u dvor.)
TREI DEO ORESTIJE
Eumenide
LICA
PITIJA, svetenica
APOLON
OREST
DUH KLITEMESTRIN
HOR ERINIJA (EUMENIDA)
HOR svetenica boginje Atene
ATENA
Venici, svetenici, narod atinski
PROLOG
(PRVI IN)
Pozornica predstavlja Apolonov hram u Delfima. Iz svoga stana dolazi Pitija sa s
vetenikim ukrasom, s lovorovim vencem na glavi i s prorokom palicom u ruci.
PRVA POJAVA
PITIJA
Od bogova se najpre Zemlji obraam
i molim, prvom proroku, pa Temidi,
to posle majke druga, prema prianju,
na ovaj presto sede; s voljom njenom tad,
ne silom, Feba, druga erka Zemljina
i Titanka, na presto trea pope se.
To Febu na dan rodni ona pokloni,
i on po babi Febi dobi ime Feb.
On jezero i delski greben ostavi,
na Paladin brodovit iskrca se al
i doe u kraj ovaj, ispod Parnasa.
A pratili ga, potu mu odavali
potomci Hefestovi, put mu krili,
i tim od kraja divljeg pitom stvarali.
Kad stie, sav mu narod potu inio
i s njime Delfo, zemlji ovoj krmilar.
Div prorokom vetinom obdari mu duh,
na presto stavi ga ko vraa etvrtog,
i tako Divov prorok posta Loksija.
Ta botva najpre prizivam u molitvi,
a pozdravljam i Paladu u predvorju.
I nimfe slavim korike u peini
gde ptice viju gnezda, bozi borave
kraj dri, dobro pamtim, buni Bromije,
u borbi tono Bakhantkinje povede
i Penteju ko zecu samrt pripremi
i Plistov izvor i mo Posidonovu
i vinjeg Diva to sve svri prizivam;
i zatim boga puna na svoj seu tron.
I nek mi pristup vie sad no ikad pre
blagoslove! Pa ima l' Helen koji tu,
po kocki neka idu! To je obiaj.
Jer kako bog me vodi, tako proriem.
(Ue u hram, ali se posle nekoliko trenutaka prestravljena vraa.)
Ah, uas je izrei, uas glednuti!
Iz Loksijine kue strah me istera;
izgubih svest, ne mogu ii uspravno,
ve trim rukama, ne brzim nogama.
Jer staru enu strah u dete pretvara.
Dovuem se do iskienog svetita
i tu na pupku bogu mrska primetim
oveka, moli zatitu, a svea krv
sa ruku jo mu kaplje; dri trgnut ma
i maslinovu granu lepu, uzrasnu,
a smerno okienu vrvcom vunenom
sa sjajna runa. Jasno to izloiu.
Pred tim ovekom videh udan enski hor,
na stolicama sedi i san boravi.
To nisu ene, ve su, mislim, Gorgone,
al' svojim likom ba ni na njih ne lie.
Ve videh sliku: ene ruak Fineju
rasturaju, al' ovaj hor je na pogled
bez krila, crn je, celim biem strahotan.
I hrkom one hru nepodnoljivom,
iz oiju im kanlje voda odvratna.
A s ruhom njihnim nikome ne prilii
ni pred kip boji ni u ljudske stanove.
Jo takva roda, gakvih ena ne videh,
ni zemlje da se gakvim dii plemenom
i da ga hrani bez tete i kajanja.
A dalje za tu kuu nek se stara sam
gospodar njezin, moni, silni Loksija.
Ta on je lekar, prorok, tuma znamenja
i svima drugima i kue oia.
(Pitija ode u svoj stan. Pozadina se rasklopi, i u hramu pred
kamenom, vunicom omotanim, vidi se Orest. On u jednoj ruci dri
ma, a u druj maslinovu granicu, obavijenu vunenom vrpcom. Oko njega
na stolicama spavaju Erinije. U tamnoj pozadini pojave se Apolon i
Hermo.)
DRUGA POJAVA
Orest, Apolon, Hermo, Hor Erinija.
APOLON
Ne ostavljam te! Svagda uvar biu tvoj
pa bio blizu il' daleko 6d tebe;
i dumanima tvojim neu biti blag.
Sad vidi mahnitice savladane snom,
te gadne od sna iznemogle devojke,
te stare erke Noi, koje ne voli
ni bog ni ovek niti zverka ikakva.
A rodile se na zlo, jer je tama zla
prebivalite njihovo u Tartaru,
a mrzi na njih ovek i bog olimpski.
Al' opet bei od njih, nemoj klonuti!
Ma proo kopnom dalekim, tle pustio
pod nogom lutalikom, gonie te jo
i puinom i gradovima ostrvskim.
Umorie te muke takve, al' ih ti
podnesi, a kad u grad stigne Paladin,
tu spusti se i kip njen stari zagrli!
I onde za to nai emo sudije
i rei utene i blage meleme,
i sasvim e se muka tih oprostiti.
I ja te nagnah majci krv da prolije.
OREST
O Apolone moni, ti za pravdu zna,
pa kada zna, naui za me mariti!
Da dobro ini, za to tvoja jami mo.
APOLON
To pamti, da te nikad strah ne savlada!
(Obraajui se Hermu.)
A ti ga, brate, krvi oca jednoga,
moj Hermo, uvaj! Veran svome imenu,
ti vo i pastir budi tieniku mom.
Glasnika svetu slubu sam Div potuje
kad pratnjom svojom sreu nose ljudima.
(Hermo odvede Oresta.. Apolona nestaje u pozadini. Ispod zemlje
ustaje Klitemestrin duh i obraa se zaspalim Erinijama.)
TREA POJAVA
Klitemestra, Hor.
KLITEMESTRA
Da, spavale bi! Na to vae spavanje?
Vi mene, dakle, tako zanemariste!
I za me drugi vai zakon: pokojni
to ja ih ubih psuju me neprestano.
I lutam pod sramotom, javno kaem vam:
najteim prekoravaju me prekorom.
Gde takav uas prepatih od najdraih,
bog nijedan za mene gnevom ne planu,
a pogubi me ruka sina roenog.
(Odgali vrat, pa se obrati horovoi.)
A gledaj srcem svojim ove rane tu,
jer duh, kad oko spava, jasno prozire,
dok danju ne moe daleko videti.
S imanja mog se esto vi nasrkaste
levanica bez vina, treznih rtava;
na ognjitu i sveta jela rtvovah
u noi, kad se rtva bogu nijednom
ne prinosi. Sad sve to vidim prezreno.
A on vam ode kao srnda, pobee,
da ispred klopke lakim skokom iskoi
i silnom sad se podrugom podruguje.
Al' ujte, jer o dui svojoj govorim!
Osvetite se, podzemaljske boginje,
ja, Klitemestra, u snu sada zovem vas!
(Hor zastenje.)
Vi stenjete, a mladi dalje odmie,
jer pomagae ima drukije no ja.
(Hor zastenje.)
Snom tvrdim spava, srca nema za jad moj,
ubica Orest, majin krvnik, utee!
(Hor zajei.)
Ti jei, spava! Nee bre ustati?
A ta je dunost tvoja no zlo stvarati?
(Hor zajei.)
To san i umor, jaka saveznika dva,
adaji stranoj, eto, snagu slomie.
(Hor dvaput zastenje.)
HOROVOA
(U snu)
Ta zgrabi, zgrabi, zgrabi, zgrabi, pripazi!
KLITEMESTRA
Zver u snu goni, keve, ko pas lovaki,
to slubu svoju nikad ne zaboravlja.
ta radi? Ustaj! Nek te hajka ne smori!
Na tetu misli i kad san te savlada!
Nek u srce te dirne prekor pravian,
jer svaki razum bocka on ko oljaa!
Potri! Duni za njim dahom krvavim,
iz utrobe ga mori parom ognjenom,
i goni, satiri ga novom poterom!
(Duha nestane. Hor Erinija se budi, najpre se probudi horovoa, a
zatim redom svi ostali.)
ETVRTA POJAVA
Hor.
HOROVOA
Hej budi, budi drugu ti, ko tebe ja!
Ti spava? Dii se, iza sna trgni se,
da vidimo je l' naa pesma jalov trud.
Prva strofa
A. Ah, lele! ta li, drage, mi pretrpesmo
B. Da, mnogo ja pretrpeh, a sve uzalud.
A. Ah, bolnu, teku prepatismo nevolju,
jad neprebolan!
Iz mree zver nam iskoi i pobee!
B. San prevari me, lov mi utee.
Druga antistrofa
A. Hej sine Divov, ba si lopov podmukao
B. Ti mladi u prah srui stare bogove
A. Begunca titi, zmiju roditeljima,
sina bezbona,
ti bog ubicu majke nama ugrabi!
B. Pa ko e takvo delo pravdati?
Drugastrofa
A. Otar prekor u snovima
u srce me udario,
kao vozar na kolima
kad bi zgrabi po sredini.
B. Strana jeza poduze me
ko kad kivan krvnik
bije biem ubojitim.
Druga antistrofa
A. Tako rade mlai bozi,
na Pravdin se penju presto,
krvave mu kaplju kapl>e
oko nogu, oko glave.
B. Pogledajte pupak zemljin
kako na se natovari
stranu mrlju, greh ubistva.
Trea strofa
Sam ognjite oskrnavi svoje,
sam proroku svoju kuu
grdnim grehom opogani.
titi ljude mimo zakon boji
i vlast rui Sudiljama starim.
Trea antistrofa
Vrea mene, onog ne izbavi;
i pod zemlju da se skloni,
on se nikad nee spasti.
Zbog svojega greha on e ia se
izazvati drugog osvetnika.
(Apolon se ponovo pojavljuje, dri napregnut luk sa strelom.)
PRVA EPISODIJA
(DRUGI IN)
PRVA POJAVA
Apolon, Hor.
APOLON
Iziite, nareujem! Napustite
dom ovaj! Nosite se s praga prorokog,
da ne stigne te sjajna guja krilata,
s tetive kad je pustim, zlatnog ueta,
da ne skoi iz droba crne pene bol
i grude krvi gutane da ne bljuje.
Ne prilii da ovom domu pristupi,
no gubilite gdeno oi kopaju,
i seku glave, kolju, decu jalove
i seme nite; gdeno strano sakate
i kamenuju, gde na kolac namiu,
i vriska stoji muenika. ujete l'
u kakvoj svetkovini uivate vi,
a bogovi se na nju gade. Kae to
va oblik sav. I vama dolikuje stan
u peinama lavova krvoednih,
a ne da krvlju sjajni dom taj gadite.
Van odavde, ko stado bez svog obana,
a takav krd ni jednom bogu nije drag.
(Istera hor iz hrama.)
HOROVOA
O care Apolone, uj i nau re!
Ti u tom inu nisi samo sukrivac
no sam sve skrivi, sve je tvoja krivica.
APOLON
A kako? Doputam ti rok za odgovor.
HOROVOA
Ti naredi da ovek majku pogubi.
APOLON
Naredih: mora oca pokajat! Pa ta?
HOROVOA
A zatim sveoj krvi dade zatitu.
APOLON
I ovom domu pozvah ga pod okrilje.
HOROVOA
ta grdi nas, a mi ko pratnja stigosmo?
APOLON
Ne prilii u ovaj dom da uete.
HOROVOA
Al' dunost nae slube to nareuje.
APOLON
A kakva dunost? Jo se hvali
slubom tom!
HOROVOA
Ubicu majke progonimo s ognjita.
APOLON
A da l' i enu koja mua pogubi?
HOROVOA
Krv svoje krvi tim se inom ne lije.
APOLON
Bez ikakve je asti i bez vaenja
spoj sveti kojim Div i Hera veu brak.
Vi svojom reju poriete Kiparku,
to smrtnom stvoru sreu daje najveu.
Ta ljubav suena i Pravdom tiena
u braku vai vie nego zakletva.
Kad poputa ubici druga branoga
i ne sveti ga nit se gnevom puni na nj,
e onda ni Oresta s pravom ne goni.
Ta jedno, vidim, srce gnevom puni ti,
za drugo, oigledno, iita ne mari.
Al' boginja Palada pravdu krojie.
HOROVOA
Al' onog ostaviti neu nikada!
APOLON
A ti ga goni, mei muku na muku!
HOROVOA
Ne smanjuj moju slubu svojom porugom!
APOLON
Ni na dar ne bih tvoje slube primio.
HOROVOA
Ta velik si na Divovu na prestolu,
al' mene goni majke krv na osvetu,
i zato hitam u lov za ovekom tim!
(Hor mahnito odjuri.)
APOLON
A ja u u pomo beguncu, spau ga!
Kad tienika izda kogod namerno,
to strano plaa, bio ovek ili bog.
(Apolona nestane. Pozornica se menja. Nova glavna dekoracija pred-
stavlja hram Atene Polijade na atinskom akropolju. Pred hramom je
stari boginjin kip, a pored njega rtvenik. Pojavljuje se Orest, padne
pred kip i zagrli ga.)
DRUGA POJAVA
OREST
Atena carice, na Loksijinu re
osvanuh, milostivo krivca doekaj!
Oianje mi ne treba, ta ruka mi
ve oisti se, strah me jezni minu ve,
jer u dom uoh mnogi, idoh s mnogima
dok zemljama i morem lutah jednako.
I veran Loksijinoj rei prorokoj
tvom domu i tvom kipu stigoh, boginjo!
Tu ostau dok sudu kraj ne saekam.
(Najpre se iojavljuje horovoa s prvom polovinom hora, a zatim
anovi drugog poluhora.)
TREA POJAVA
Epiparoda
HOROVOA
(kao da na zemlji vidi krv)
Ha! Evo ga! Begunev jasan to je trag!
Koraaj kuda bezglasan te vodi znak!
Ko lovni pas to goni lane ranjeno
po krvavome tragu traimo ga mi!
Od teka truda kojim njega trudimo
ve daemo! Na zemlju svaki prooh kraj,
i sve bez krila gonih krivca po moru
i amo stigoh, brza kao galija.
Tu negde on se savre, tu se uunji:
od krvi ljudske sladak miris dopirs.
HOR
Gle, gledaj opet, pazi da se beanjem
ubica majin ne sakrije nekanjen!
Gle, klei, misli da je nao sklonite
i besmrtnome biu zagrlio kip,
pred sudom eli da se opravda.
Badava! Na tle pade materina krv!
I zemlja lele! popi je!
U ivot vie nema povratka.
No dae u zamenu da ti rujni sok
iz iva tela siem; hou iz tebe
da osveim se piem nepitkim.
Ko ivu senku baciu te pod zemlju
ubistva materina greh da okaje.
I tu e videt: boga uvredi li ko
il' ko se ogrei
o gosta il' o roditelje predrage,
krivicu svoju mora svak da ispata.
Jer silni Had je onde smrtnim ljudima
pod zemljom sudija,
on vidi sve i u pamet zapisuje.
DRUGA EPISODIJA
(TREI IN)
PRVA POJAVA
Orest, Hor.
ORG.ST
Opreznosti me mnogoj moja nevolja
nauila, te znam gde treba zboriti
a gdeno utati. Al' mudar uitelj
u ovoj stvari naredi da govorim.
Na rukama mi sva se krv osuila,
i spran je straan greh ubistva majina.
Dok mrlja svea bee, na svom ognjitu
Feb oisti je toplom krvlju praseom.
A dugo bilo bi da priam s kojima
u drutvu bejah, ali nikom ne kodih.
Sve vreme oia i stari zajedno.
I sada istim ustima i pobono
Atenu zovem, ovoj zemlji vladarku,
da meni pomogne, bez borbe stei e
ko svoga verna saveznika zasvagda
i mene, zemlju, ceo narod argivski.
Pa bilo krajevima zemlje Libije,
uz Triton, dragu reku zaviaja svog,
da sedi ili hitrim hita korakom
da svoje brani, il' na Polju Flegarskom
ko smeon voa vojsku rasporeuje,
nek doe, bog i kad je dalek uje me
od ovih nevolja da mene izbavi!
HOROVOA
Ni Apolon te nee spasti, a ni mo
Atenina! Bez odbrane e lutati,
iz due zadovoljstvo svako nestae!
Ti rtvo beskrvna, ti senko avetna,
zar nee odgovorit? Re mi prezire?
A moj si, moja rtva, za me hranjena.
I neu da te koljem, astie me iv.
Sad uj nam pesmu, svome srcu vigove!
(Hor se, na poziv horodoe, postavlja u red.)
Haj'te, sestre, vrstajte se bre
u kolo se uhvatimo sada
da strahotnu zapevamo pesmu
i da svoju objavimo slubu
to je naa izvruje druba.
Mi elimo da krojimo pravdu.
Kom su ruke iste i bez ljage,
ko ivotom ivi estitijem,
do tog naa ne unja se srdba,
on e mirno ivot svoj da traje.
A ko zgrei ko taj ovek ovde
i krvave kriom krije ruke,
mi mu onda dolazimo smelo,
da oveku mrtvu svedoimo,
krv prolitu da osveujemo.
PRVA STAJAA PESMA
HOR
Prva strofa
Majko moja, majko Noi,
to me mrtvim, to me ivim
za sud rodi, sasluaj me!
Letin sin mi pravo gazi,
on mi zeca grabi toga,
ija krvca mora tei,
krv majinu da otkaje.
Nad tom rtvom ja sad bajem:
nek bezumlje i ludilo
duh mu more, srce lome!
To je pesma Erinija
bez forminge srce vee
i sui sr u kostima.
Prva antistrofa
Usud jaki neodolni
tu mi venu dade slubu:
ako ludo ovek neki
ruku digne ubojnicu,
njega svugde progonimo
dokle grob ga ne pokrije,
ne moe ga ni smrt spasti.
Nad tom rtvom ja sad bajem:
nek bezumlje i ludilo
duh mu more, srce lome!
To je pesma Erinija,
bez forminge srce vee
i sui sr u kostima.
Druga strofa
Ovu slubu od roenja vrim
ali ne smem besmrtniku prii,
nikad ni s kim ne sedam za sofru,
belo ruho, stajai ogrta,
nikad ne bi praznina mi radost.
Volim kue da obaram,
svoj kad svome glavu sse.
Ovako ga napadamo,
ma koliko snaan bio,
krv mu sveu ispijamo!
Druga antistrofa
Ove brige mesto drugih brinem,
nebesnike oslobodih od njih,
o ubistvu ne vode istragu
nae pleme mrsko i krvavo
Div iz dvora pogna nebeskoga.
Volim kue da obaram,
svoj kad svome glavu see.
Ovako ga napadamo,
ma koliko snaan bio,
krv mu sveu ispijamo.
Trea strofa
Ma se slava i do neba digla,
u prah pada, gine, rastura se,
kad u crnu navalimo ruhu
i zlokobno zaigramo kolo.
Snanim skokom skaem, igram,
plahovito krivca gazim,
stoji tutanj noge krepke;
on se uri, al' posre,
osveta ga strovaljuje.
Trea antistrofa
A da pada, zbog ludila ne zna,
mrakom takvim greh ga obavio,
ali ljudi, puni jeze, apu:
Gustom tamom dvori potamneli."
Snanim skokom skaem, igram,
plahovito krivca gazim,
stoji tutanj noge krepke;
on se uri, al' posre,
osveta ga strovaljuje.
etvrta strofa
Kaznu eka. Znamo sredstva,
znamo cilju nai pute,
greh mu s uma ne smeemo.
Jesmo svete, neumolne,
dunost mrsku i neasnu
odgurnute otpravljamo;
bacie nas bozi u glib veni,
nepristupan ni zdravu ni slepu.
etvrta antistrofa
Ima l' koga ko ne bledi,
ko ne zebe, ko ne dre
kad moj uje zakon veni?
Sam ga Usud predo meni,
a bogovi potvrdnli.
Stara pota jo mi traje;
pod zemljom sam, gde caruje tama,
al' sam asna, jer boravim sama.
(Pojavljuje se boginja Atena, naoruana kopljem i titom.)
TREA EPISODIJA
(ETVRTI IN)
PRVA POJAVA
Atena, Orest, Hor.
ATENA
Daleko na Skamandru va ja poziv uh,
gde primah i pregledah ono zemljite
to ahejske ga vojvode i knezovi
ko velik deo ratnog plena zasvagda
u dravinu meni celo dadoe
dar odabran za Tesejeve sinove.
Odande stigoh, brzim hitah korakom
bez krila, moga tita nosio me svod,
ko kola s upregnutom jakom omadi.
U svojoj zemlji nov ja svet primeujem,
ne zebem, al' su udo mojim oima.
A ko ste? Svima vama zborim jednako
i strancu tome to kraj kipa sedi mog,
i vama; ni na kakav ne liite stvor,
nit bog vas vide kad i krugu boginja,
nit vae oblije na ljudski lii lik.
Al' blnnjem rugati se to je nakazan
poteno nije, niti pravdi prilii.
HOROVOA
Sve ukratko e uti, erko Divova!
Ta mi smo grozna deca Noi strahotne,
a Kletve zovu nas pod zemljom, kod kue.
ATENA
Sad ime tvoje i poreklo poznajem.
HOROVOA
A odmah i za slubu moju doznae.
ATENA
Da ujem, samo jasna neka bude re!
HOROVOA
Ubice gonimo iz kua njihovih.
ATENA
A gde ubica stie na kraj beanju?
HOROVOA
Gde nigde nema radosti ni nadanja.
ATENA
I ovom takvim gonjenjem pripreuje?
HOROVOA
Da. Usudi se on da majku pogubi.
ATENA
Da l' strah od gneva druge moi nagna ga?
HOROVOA
Ko sme te nagnati da majku pogubi?
ATENA
Tu dve su stranke, a ja samo jednu uh.
HOROVOA
Ne zaklinje se, a to ne da ni nama.
ATENA
Ti voli pravo imati no krojiti.
HOROVOA
A kako? Reci! Obiluje mudrou!
ATENA
Ne prilii da kletvom krivda pobedi.
HOROVOA
Sasluavaj i sudi sudom pravednim!
ATENA
Zar meni ostavlja da spor i dokrajim?
HOROVOA
Dabome, takvu panju i zasluuje.
ATENA
(obraajui se Orestu)
A ta e na to, strane, ti da izjavi?
Svoj zaviaj, poreklo i svoj kai jad,
a onda se od ove brani optube,
ukoliko u pravo svoje veruje
i kip taj grli kraj mog sede' ognjita
i kajan, ko Iksion, moli oiaj.
Na sve to razgovetan daj mi odgovor!
OREST
Ateno, gospoo, iz rei poslednjih
ukloniu ti najpre brigu veliku.
Ja ne molim oienje, krv nikakva
ne skrnavi mi ruke to tvoj grle kip.
A jako za to svedoanstvo rei u:
krvniku zakon muanje nareuje
sve dotle dokle neko ruke krvave
ne pokropi mu sveom krvlju praseom.
A mene davno ve u drugim kuama
krv opra prasea i voda s izvora.
Oslobaa te od te brige moja re.
A za rod kakav mi je odmah doznae.
Iz Arga sam; mog oca dobro poznaje
to bee Agamemnon, vo mornarice;
ti s njime u prah satre trojski tvrdi grad.
Kad stie kui, pogibe, al' sramotno
jer mati moja, crna dua, ubi ga;
u potaji ga pokri mreom arenom,
i mrea jo svedoi smrt u kupalu.
I kad se vratih dotad bejah prognanik
pogubih majku, neu to preutati,
i smru smrt osvetih milog oca svog.
A za to delo kriv je sa mnom Loksija,
jer proree mi muke, badalj za srce,
ukoliko se krivcima ne osvetim.
Da l' pravo bi il' ne bi, ti presudi to,
ma ta da bude, sloiu se s presudom.
ATENA
Za smrtan stvor ta stvar je teka suvie
da o njoj sudi, pa ni meni ne lii
u ljutoj svai toj da budem sudija.
Pogotovo kad sveti obred svri ti,
te hramu mom ko pribeglica stie ist,
a gradu ne skrivi, ne odbijam te ja.
Al' opet ove nije lako odbiti;
u sporu ako ne odnesu pobedu,
od brektanja im pae otrov na zemlju,
i strana, teka kuga zemlju morie.
Stvar tako stoji. Da l' e one ostati
il' ii, za me opasno je oboje.
Al' kad ve spor taj amo stie preda me,
sud porotni za palu krv odrediu,
i za sve veke zakon postaviu taj.
Vi zovite svedoke, dajte dokaze
i kletve, oslonce za svoje suenje!
Od svojih graana u izbrat najbolje
i amo ih dovesti raspru savesno
presudie, i kletve nee gaziti.
(Atena ode.)
DRUGA POJAVA
Orest, Hor.
DRUGA STAJAA PESMA
HOR
Prva strofa
Zakoni e sada novi
oboriti staro pravo,
pobedi li stvar i delo
te ubice materine.
Moja propast u svih ljudi
lako obest izazvae!
I potonji roditelji
mnoge jade doekae:
deca e ih rukom biti.
Prva antistrofa
Mi devojke mahnitice
vrebale smo grehe ljudske,
za ubistvo svetile se.
Sad krv svaku oslobaam.
Svako svugde primetie
njegov blii da je strado,
a napori nai stali.
Slaba leka nalazie,
tanki tu su razgovori.
Druga strofa
Pritisnu li koga jadi,
neka vie ne zove nas,
neka niko ne jaue:
Avaj, Pravdo,
sveta moi Erinija!"
Uskoro e takvim plaem
otac ovde, majka onde
zbog uvrede zaplakati
kua pravde kad se srui.
Druga antistrofa
Ponekad je i strah dobar,
i on treba da ostane
tvrda straa srcu ljudskom.
Blago onom
ko je plau na red viko!
Strah nikakav kada ne bi
nikad srce obuzdavo,
koji grad bi ili smrtnik
potu pravdi jo odavo?
Trea strofa
Ni slobodu bezgraninu
ni pod jarmom ivot ropski
ne pohvali!
Vlast sredini bog je dao, vlado
il' ovako il' onako.
S tim u skladu kaem ovo:
obest plod je bezbonosti;
iz pameti samo zdrave
svim se raa srea mila
i napredak mnogo uen.
Trea antistrofa
Zasvagda mi srcu primi:
da potuje oltar Pravdin!
Iz gramenja
nikad kletom ne gazi ga nogom,
kazna e te dohvatiti!
Nee gresi zastareti.
Zato potuj roditelje,
svaku njima ini potu,
i gost pod krov kad ti ue,
potuj pravo gosta svoga!
etvrta strofa
Ko je estit s voljom, a ne silom,
bez napretka nee biti,
nikad nee bez traga propasti.
A ko drsko pogazi svetinju,
on e tvrdim jednom kao brodar,
to je blaga zgrno te ga vozi,
silom skupit i spremati jedra,
kad mu bura poprenicu slomi.
etvrta antistrofa
Iz vrtloga dozivae burnog,
al' ga niko nee uti;
bog se smeje obesnu oveku
gde je klono, tone u talase
u nevolji tekoj, nenadanoj;
najzad srea ostavi ga stara,
o hrid pravde tresne i potone,
niko za njim suze ne prolije.
(Pozornica se menja. Nameste se klupe za sudije i sto sa dve urne za
glasanje. Orest na jednoj strani zauzme mesto optueniko, a hor
tuioevo. Atena dolazi sa sudijama i glasnikom. Dolaze graani da
sluaju suenje. Atena zauzme predsedniko mesto.)
ETVRTA EPISODIJA
(PETI IN)
PRVA POJAVA
Atena, Orest, Hor.
ATENA
(glasniku)
Sad zovi narod. glasnie, i miri ga,
zatrubi snagom svom u trubu tirensku,
nek do nebesa otar zvuk se razlee,
i obavesti narod glasom gromovnim!
Kad iskupi se ovde savet sudiski,
nek bude mir, da ceo grad i sudije
moj sasluaju zakon za vremena sva,
po pravdi da se spor presuuje.
(Pojavljuje se Apolon pored Oresta.)
DRUGA POJAVA
Atena, Apolon, Orest, Hor.
HOROVOA
0 Apolone, u svom budi sudija,
a kakva posla s ovim sudom ima ti?
APOLON
Ko svedok dooh, meni ovek pribee
po zakonu, do moga sede ognjita,
i ja ga oistih od greha njegova.
I dooh kao sukrivac: on majku pogubi,
al' ja sam za to kriv.
(Obraajui se Ateni.)
Otvori sada spor
i stvar presudi po svom znanju najboljem!
ATENA
(Erinijama)
Re vama dajem raspru, evo, otvaram.
Jer uzmem li da zbori najpre sudija,
on pravce u spor sudije uputie.
HOROVOA
(prvi lan hora)
Nas mnogo ima, al' e kratka biti re.
(Obraajui se Orestu.)
Na pitanja nam redom sad odgovaraj!
DRUGI LAN HORA
Pre svega reci da li majku pogubi?
OREST
Pogubih je to delo ja ne poriem.
TREI LAN HORA
U tri se maha rve; prvi dobih ve.
OREST
Jo nisam oboren, a ti se hvali ve.
ETVRTI LAN HORA
A sada mora rei kako ubi je.
OREST
Odvratiu ti: vrat joj maem udarih.
PETI LAN HORA
A ko te nagovori, ij' to savet bi?
OREST
(pokazujui na Apolona)
Tog boga proroanstvo. On svedoi to.
ESTI LAN HORA
Bog prorok nagna te da majku pogubi?
OREST
I dosad se na udes jo ne poalih.
SEDMI LAN HORA
Kad osude te, drukije govorie.
OREST
Grob oev iljae mi pomo, uzdam se.
OSMI LAN HORA
Ko ubi majku uzda se u pokojne!
OREST
Ta dvostrukim se grehom ona uprlja.
DEVETI LAN HORA
A kako? Obavesti ove sudije!
OREST
Svog mua ubi, meni oca pogubi.
DESETI LAN HORA
Krv ona smru plati, a ti ivi jo.
OREST
A zato nisi ivu nju progonila?
JEDANAESTI LAN HORA
Kog pogubi, taj ne bi rod joj po krvi.
OREST
A ja zar svojoj majci srodnik po krvi?
DVANAESTI LAN HORA
Zar svojom ne hrani te krvlju, krvnie?
Zar majine se drage krvi odrie?
OREST
(obraajui se Apolonu)
Sad ti svedoi, Apolone! Tolkuj im
i kazuj da li sam je s pravom ubio!
Izvrih, to je istina, ne poriem.
A da li s pravom krv uinih ili ne,
to rei ti da ovima odgovorim!
APOLON
Ja vama, sudu velikom Ateninom,
govoriu po pravdi. Vra sam, ne laem.
Sa trona prorokog ne rekoh nikada
o mukom, ni o enskom, ni o dravi
to Dive, ogac nebeski, ne naredi.
Teinu toga prava, kaem, shvatite
i posluajte volju oca mojega,
jer nikad nije jaa zakletva no Div.
HOROVOA
Div, kae, posla one rei proroke
za Oresta smrt oevu da iokaje,
a majci da ne ini potu nikakvu?
APOLON
To nije isto kada junak pogine
a Div mu, cenei ga, ezlo pokloni
i to od enske ruke, ne u kreevu
gde Amazonka smrtne strele zapinje,
no uj, Palado, i vi ujte, sudije,
da glasom svojim ovaj presudite spor!
Kad s vojne doe, gde ga srea pratila
u mnogom, ljubazno ga ena doeka,
i kupalu povede. Kad se die on
iz kade, ona velik na n>ga baci plat,
u mreu spetlja mua svog i ubije.
I tako pade junak nad junacima
i slavom ovenani vo mornarice.
To rekoh o njoj, ne bi l' gnevom plano sud
po nareenju to e pravdu skrojiti.
HOROVOA
Ti ree: oev udes Divu tei je,
a sam on sveza starca Krona, oca svog!
Taj in zar tvojoj rei ne protivrei?
Vas zovem za svedoke da ste uli to.
APOLON
Rugobe strane, bogu mrske grdulje!
Ta puta skidaju se lako, ima lek
i mnogih mera ima za otkivanje.
Al' krvi kad se prah jedared napije,
mrtvacu nikad vie nema vaskrsa!
Moj otac ini za to nema nikakvih.
Sve drugo lako gore dole prevraa
i podie, ne zamara ga muka ta.
HOROVOA
Al' gledaj kako eli da ga izbavi!
On proli krvcu svoje majke roene,
u Argu zar da ivi, domu oevu?
Na kom oltaru gradskom sme da rtvuje?
I moe l' bratstvo svete vode da mu da?
APOLON
I to u rei. ujte! Pravo kazau.
to zovu detetom, to mati ne stvori,
no mladi samo odnegova zametak.
A otac raa; mati uva mladicu
ko prijateljev zalog, ne udi li bog.
A za te rei dokaz rei u ti jak.
I bez majke se moe otac postati:
svedoi za to erka Diva Olimpskog,
u mranoj majinoj ne dozre utrobi,
a pravi plod je, ne rodi ga boginja.
A ja u, sestro, znam to, grad i narod tvoj
uinit velikim u mnogim stvarima.
I zato ovog poslah tvome ognjitu,
za sva vremena da ti veran ostane,
ko saveznika da ga stee, boginjo,
a s njim potomke njegove, da savez taj
u sva vremena pozna uva unuad.
ATENA
( Erinijama)
Govoriste ve dosta! Zvau sudije
da savesno predadu svoje glasove.
HOROVOA
Iz naeg tula sve su strele baene,
sad ekam njihovu da ujem presudu.
ATENA
(opuenicima)
A ta? Zar od vas albe nema nikakve?
APOLON
to uste, uste. A sad, suci, glasajte
i verni svojoj ostanite zakletvi!
ATENA
uj zakon sada, pue zemlje atike!
0 krvi prolivenoj sudi prvi put.
U Egejevu puku i unapredak
za sva vremena ovo vee ostae.
To hrid je Arejeva, stan i adorje
Amazonki, kad besne s vojskom dooe
na Teseja i tad nasuprot gradu mom
nov podigoe grad i tvrde bedeme;
a rtvovahu Areju, i otuda
to sad se zove stena i breg Arejev.
Tu jednako e potovanje i brat strah
i danju i u noi krivdu stezati
u narodu, al' zakon da ne menjaju!
A ko mutljagom bistru vodu zamuti,
napitka ista on se nee napiti!
Ja savetujem: klonite se, graani,
i pustog bezvlaa i jarma ropskoga,
i svaki strah ne gonite iz drave!
Zar voli pravdu ko se nieg ne plai?
Sa svetim strahom ovaj zakon potujte,
pa grad i zemlja imae vam zatitu
na svetu kakve ljudi nemaju
ni Skitija ni Pelopovi krajevi.
Jo ovo: savet ne sme mito primati,
no bie blag i strog, i ja ga postavljam
ko budnu strau kada zemlja mirno spi.
Ve dugo savetujem svoje graane
za vreme potonje, a sad se diite,
kameni uzimajte, raspru ovu reite,
na umu dre' zakletvu! Sad uste sve.
(Sudije prilaze stolu, uzimaju svaki po jedan kameni, crn ili beo, i
bacaju ga ili u urnu za tuioca, ili u urnu za optuenika, ali tako
da se ne moe primetiti u koju.)
HOROVOA
(sudijama)
Moj savet ujte: nau ast ne prezrite,
na pohod zemlji moe biti opasan!
APOLON
(sudijama)
I prorotva se bojte mog i Divova,
to kaem ja, ne kvarite mu ispunjaj!
HOROVOA
( obraajui se Apolonu)
Ti krvav brani in, a nisi ovlaen,
ukaljao si svoju slubu proroku.
APOLON
I otac da l' se ukalja kad oisti
Iksiona to nekad prvu proli krv?
HOROVOA
To kae, a ja, ako nravo izgubim,
osvetiu se ovoj zemlji svirepo.
APOLON
Ni sadanji ni stari tebi bogovi
ne ine potu, moja bie pobeda.
HOROVOA
U Feretovoj kui isto uini
od Mera ti za smrtne ivot iznudi.
APOLON
Zar nije pravo svome potovaocu
pomagati, pogotovo kad moli te?
HOROVOA
Ti srui stara prava, drevni poredak,
ti starim boginjama vinom doskoi.
APOLON
Ti moda, ali padne l' protiv tebe sud,
na protivnike zaman otrov bljuvae.
HOROVOA
Ti mene staru misli pregaziti mlad,
al' ekau da sudsku ujem presudu;
jo ne znam da l' se na grad moram srditi.
(Sudije su glsale i vraaju se na svoja mesta.)
ATENA
Sad na me red je glas da dadem poslednji.
(Uzima kamiak i dri u ruci.)
Kamiak ovaj za Oresta dau ja.
Ta majke nema to je mene rodila:
svim srcem hvalim celo muko naelo,
al' nisam za brak, u svom ocu ivim sva.
I zato manje cenim jedne ene smrt
to ubi mua, kui tit a Orest e
pobedit, ma se glasi izjednaili.
Iz urna glase neka bre sudije
istresu, kojima je takav poso dan!
(Dve sudije istresu glasove i reaju ih na dve daske.)
OREST
O Apolone, kakav raspri bie kraj?
HOROVOA
O majko, Noi crna, da li vidi to?
OREST
Il' u smrt idem, il' u sunev gledat sjaj!
HOROVOA
Mi u propast, il' dalje ast nam ostae!
APOLON
Istresene kamike brojte briljivo,
Atinjani, ne greite pri podeli.
Glas jedan manje, eto jada golema;
a jedan vie, eto kui spasenja!
(Sudije predaju Ateni dve daske s jednakim brojem glasova.)
ATENA
(stavljajui uz jednu iolovinu svoj kamiak)
Taj ovek je od krivice osloboen:
na obe strane kamiaka jednak broj!
(Apolon neprimetno nestaje.)
TREA POJAVA
Atena, Orest, Hor.
OREST
O Palado, o spase doma mojega,
ti mene, pradedovske zemlje liena,
mom domu vrati. Mnogi Helen kazae:
Argivljanin je opet, ivi ponovo
u domu oinskom Palada, Loksija
i trei to sve vri njega spasoe!"
Div, ganut smru oca moga, odbaci
branie majine i mene izbavi.
Pre no to kui poem, ja se zemlji toj
i tvojim graanima za vremena sva
odsada ovom kletvom obavezujem:
ni jedan nee amo glavar argivski
provaliti, ni koplja svetlog podii!
Ko moju bude pogazio zakletvu,
ja sam u njemu, ma u grobu leo tad,
natovariti teke jade, uasne,
i na put slati oaj, crna znamenja
zacelo e mu trud i napor prisesti.
A kletvu bude l' uvo i ko saveznik
na koplju grad Paladin svagda potovo,
svim srcem gradu svome biu milostiv.
Sad zbogom i ti i svi tvoji graani,
nek veta ruka svagda bije dumane
i s koplja spasenje joj sja i pobeda!
(Orest ode.)
ETVRTA POJAVA
Atena, Hor.
TUALJKA
HOR
Prva strofa
Avaj!
Mladi bozi, stari zakon
oteste mi, pogaziste.
Uvreena, jadna, gnevna,
tamaniu zemlju ovu.
Otrov, otrov tono alost
opet raa prosipau.
Rae liaj, te bez lia
i bez ploda sve e polje,
avaj pravdo, opusteti.
uma ljudstvo podavie.
Ah, uzdiem, ta da radim?
Narod e nas ismejati!
Avaj, avaj, erke Noi
ale pravo izgubljeno,
aloste se zbog sramote.
ATENA
Bez gneva, molim, presudu podnosite!
Ta nis ge propale, izis jsdnak broj
glasova, bez sramote za vas ikakve.
Sam Div nam svedoanstvo posla blistavo,
i onaj ko proree sam tu svedok bi
da Orest kaznu za ubistvo ne plati.
Ne izlivajte na tu zemlju emer ljut,
ne besnite i plod joj ne tamanite,
ne kropite je kapljama smrtonosnim
to seme prodiru i nite useve.
A ja se vama zavetujem sveano,
u zemlji imaete stan po zasluzi,
na sjajnim sedeete rtvenicima
i punu potu inie vam graani.
HOR
Prva antistrofa
Avaj!
Mladi bozi, stari zakon
oteste mi, pogaziste.
Uvreena, jadna, gnevna,
tamaniu zemlju ovu.
Otrov, otrov tono alost
opet raa prosipau.
Rae liaj, te bez lia
i bez ploda sve e polje,
avaj pravdo, opusteti.
uma ljudstvo podavie.
Ah, uzdiem ta da radim?
Narod e nas ismejati!
Avaj, avaj, erke Noi
ale pravo izgubljeno,
aloste se zbog sramote.
ATENA
Bez pote niste, va boanski besni gnev
tom gradu ne bi smeo mir da remeti!
U Diva i ja uzdam se da pretim zar?
Na Olimpu za kljueve od odaje
u kojoj grom se uva znadem samo ja!
Al' ne treba mi to. Ti mene posluaj,
iz ludih usta ne sej mrnju otrovnu
iz koje zemlji nie samo nesrea.
Ublai gorku srdbu crnog talasa,
ast svetu u mom susedstvu uivae!
Kad bude navek primala i prvine
od zemlje prostrane ko rtvu za decu
i za brak srean, taj e savet hvaliti.
HOR
Druga strofa
Ja da, avaj, to podnesem!
Da pod zemlju stara zaem
ko gad mrzak, prezren, avaj!
Diem mrnjom, diem gnevom,
avaj, boe, avaj, avaj!
Kakav bol mi srce lomi?
Majko moja, Noi, uj me!
Mladi bozi pletkom svojom
staru ast mi unitie!
ATENA
Oprostiu ti gnev, jer ti si starija,
razume se, i mudrija si nego ja,
al' Div ni meni lou pamet ne dade.
U drugu doete li zemlju, kaem vam
unapred, ovaj ete eljkovati kraj.
Budunost bie slavom jo bogatija
za ovaj grad, a i asno sedite
uivae kraj doma Erehtejeva.
Od mukaraca i od ena primae
to nikad nigde ne biste dobivale.
Po mojoj njivi ne sej seme otrovno
to slepu strast u mladim raa grudima
i pjanu mahnitost u ljudi trezvenih.
I ne raspiruj bes u mojih graana,
ko petli da se bore, ne uvaljuj grad
u bratski rat, ne drai jednog na drugog!
Nek spolja besni rat a zaas bukne on
nek tu se gasi e za slavom junakom;
ne elim u svom domu bitku pevaca.
Te lepe poklone na izbor nudim ti:
za dobro primajui uzdarje i ast
da s nama deli zemlju najpoboniju.
HOR
Druga antistrofa
Ja da, avaj, to podnesem!
da pod zemlju stara zaem
ko gad mrzak, prezren, avaj!
Diem mrnjom, diem gnevom,
avaj, boe, avaj, avaj!
Kakav bol mi srce lomi?
Majko moja, Noi, uj me!
Mladi bozi pletkom svojom
staru ast mi unitie!
ATENA
Na dobro u te navraat neprestano,
da ne kae da tebe staru boginju
ja mlaa s graanima grada ovoga
osramoenu s polja toga proterah.
Al' svetu potuje li Uverinu mo
u medu i u slatkom aru glasa mog,
ti ostani! A nee li da ostane,
nepravino bi bilo da na ovaj grad
i narod mrnju, gnev i tetu tovari.
Ta prosto ti je punu vlast nad zemljom tom
da stekne, da te pota prati veita.
HOROVOA
Ateno, gospo, kakav meni stan odreuje?
ATENA
Gde nikakva ti nema jada primi ga!
HOROVOA
A primim li ga, kakvu ast uivau?
ATENA
Bez tvoje volje nema kui napretka.
HOROVOA
Toliku mo i ast zar ti mi poklanja?
ATENA
Ko tebi gove, svaku sreu dau mu.
HOROVOA
Da l' daje jamstvo za to za sve vekove?
ATENA
to reknem, nikad ne smem to da poreknem!
HOROVOA
Zadobie me, vidim, gnev ustegnuu.
ATENA
U zemlji ovoj prijatelje stei e.
HOROVOA
Pa kai im da zemlju tu blagoslovim?
ATENA
Svim onim to ve lepa trai pobeda.
To znai: kopno sve i morska vlaga sva
i vetrovi i nebo nek po zemlji toj
uz osmeh sunev tihim dahom zrae svud!
Nek zemlji plod i stoka budu napredni,
da narod svagda ima sveg u obilju!
I seme ljudsko blagoslovi uspehom!
A bezbonike trebi netedice sve!
Jer ja se, kao vrtlarica, radujem
kad rod se pravedniki zla oslobodi.
To va je poso. A ja stalno radiu
u ratu, nadmetanju asnom, krvavom
da pobednikom slavom ovaj kitim grad.
EKSODA
HOR
Prva strofa
Kraj Palade primam stanak
ovaj grad u potovati,
to ga silni Div i Arej
ko tvravu vole boju.
On je ukras, on je brani
svih oltara helenskijeh.
Usrdno se za njga molim,
od srca ga blagosiljam:
nek obilje dobra roda
sjajna svetlost i zrak sunev
iz zemljina mame krila!
ATENA
Za svoj narod ja to rado inim
kad boanstva mona, neumolna
pomirih i ovde ih naselih.
Udes im je slubu poverio
svom da ljudskom upravljaju sreom.
Koga njihov gnev ne stie teki,
taj ne znade ta je bi ivota.
Gresi prea njima ga dogone;
ma koliko on se razmetao,
nesrea se tiho pribliuje,
srdba ljuta pretvara ga u prah.
HOR
Prva antistrofa
Vetar voa ne kvario
tako milost zovem svoju
sua nikad ne stizala,
oca bilju ne palila!
Nikad snet nam ne banula
i plodove ne pustoila!
I Pan stada podizao,
zemlja svagda hranila ih,
svuda ovce bliznile se!
I stenina ila silna
bojem daru vrednost dala!
ATENA
ujete li ovo, gradska strao,
ta vam nudi Erinija asna?
NJena re je mona i na nebu
i pod zemljom; svud na ljudma ona
svetu volju jasno izvruje:
jedan pesmu od radosti peva,
drugi plae od alosti ljute.
HOR
Druga strofa
Nikad uma, ljudska mora,
mladu snagu ne grabila!
LJupkoj momi mua dajte,
branu sreu, vlast imate
o boginje Usudnice,
vi, po majci sestre nae,
to krojite pravdu pravo,
svakoj kui druge verne,
al' i teke svakom tronu
zbog pravine slube svoje,
o boginje najasnije!
ATENA
Radujem se to mi zemlji one
rado dele sve te blagoslove!
LJubim oi Uveri boginji
to mi re i usta nadzirala
da savladam njihov otpor divlji,
al' ih svlada Dive, tit besede;
oko dobra kad se nadmeemo
mi pobedni odneemo venac.
HOR
Druga antistrofa
Nikad buna, izbor jada,
gradom ovim ne besnela,
jo je i to elja moja!
I graanske crne krvi
prah se nikad ne napio,
i krv krvlju ne platila
besna srdnja osvetnika!
Milo milim uzvraali,
slono ljubav negovali,
sloni bili i u mrnji!
To je lek u mnogom jadu.
ATENA
Vidite li kako dobra volja
dobroj rei ume stazu nai?
Ova lica uasna pogleda
silnu sreu obrekoe gradu.
Odanima budete l' odani
i svagda ih silno potovali,
vazda e vam drava i zemlja
sjati slavom pravde i potenja.
HOR
Trea strofa
Radujte se, radujte se
a u srei zasluenoj!
Raduj mi se, grade, pue,
blizu Diva ti mi sedi,
devojci si miloj mio
i umeren u as pravi.
Kog Palada zatiuje
i otac mu potu ini.
(Dok se peva poslednja strofa, u pozadini se pojavljuju dognana crna i
bela jagnjad; i drugi se rtveni pokloni donose u koarama i suu;
dolaze svetenice Atenine, devojice i zubljonoe svi u svom
zvaninom ruhu. Naini se povorka, i Atena staje na elo povorke.)
PETA POJAVA
Atena, hor Eumenida i hor svetenica.
ATENA
Radujte se i vi! Prva treba
ja da idem, da vam stan pokaem
pri svetlosti ovih zubljonoa.
Sa rtvama ovim svetim hajte
u peinu! Svaku bedu i zlo
zatvarajte, ali sreu svaku
atinskijem graanima dajte!
A ti sada, Kranajeva lozo,
tite gradski, povedi nam goe!
A graani nredano i smerno
neka prate pobonu povorku!
HOR
Trea strofa
Radujte se, radujte se
svima opet isto kaem
grada celog stanovnici,
i bogovi i smrtnici,
pue grada Paladina!
Potujete l' goe nae,
neete se nikad alit
na nevolje u ivotu!
ATENA
(na elu povorke)
Za sve te blagoslove ja zahvaljujem.
Uz sjajnu pratnju zapaljenih lueva,
sa slubenicima to kip moj uvaju,
u podzemaljske pratiu vas odaje
onako kako treba. Sjajna povorka
ast, ponos, dika zemlje Tesejeve sve,
i devojke i ene, buljuk starica
u skerletnome ruhu nek se porea
i boginjama monim Eumenidama
to ime im je sada neka potu odaje!
Sad poite, i luev neka svetli plam,
da ta mi druba zemlji bude odana
i svagda stvara silne, slavne graane!
(Povorka krene. Iza Atene idu njene svetenice, za njima sudije, a za
ovima hor Eumenida i narod. Zubljonoe na elu povorke i sa strane.)
HOR SVETENICA PRATILJA
Prva strofa
Hajte kui, silne, asne,
devianske erke Noi,
odana vas prati pratnja!
svi
Svi pobono molite se!
HOR SVETENICA PRATILJA
Prva antistrofa
U skrovite hajte drevno,
tu su za vas pripremljene
svete rtve i poasti!
SVI
Svi pobono molite se!
HOR SVETENICA PRATILJA
Druga strofa
Milostive, zemlji sklone,
hajte amo, svete gospe,
plamu zublje radujte se putem!
SVI
Sad uz pesmu pokliknite!
(Narod klie.)
HOR SVETENICA PRATILJA
Druga antistrofa
S Eumenidam' vean savez
ugovori grad Paladin.
Div svevidnik stvori to sa Sudbom.
SVI
Sad uz pesmu pokliknite!
(Narod klie.)