Republika Srbija

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, POLJOPRIVREDNA STRUNA SLUBA

UMARSTVA I VODOPRIVREDE SOMBOR DOO SOMBOR



PRIRODNI PREPARATI ZA
ZATITU BILJA U ORGANSKOJ
PROIZVODNJI












PRIRODNI PREPARATI ZA
ZATITU BILJA U ORGANSKOJ
PROIZVODNJI









mr Gordana Forgi
Vladimir Sabado, dipl.in.
Jelena Perenevi, dipl.in.



Broura je napravljena u okviru Projekta Obuka poljoprivrednih proizvoaa
za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane po principima integralne i
organske proizvodnje u cilju unapreenja proizvodnje i razvoja agroturizma
na podruju otina Sombor, Apatin i Odaci koji je finansiralo Ministarstvo
poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede R.Srbije

UVOD
Zbog specifinosti organske proizvodnje, naroito ogranienja u
izboru preparata za zatitu bilja, neophodno je kombinovati sve dostupne
mere u cilju reavanja problema u zatiti bilja. Tu se podrazumevaju
agrotehnike, bioloke, biotehnoloke i hemijske mere. Prema principima
organske proizvodnje treba teiti da se uspostavi ravnotea u prirodnoj
sredini. Principi organske proizvodnje nalau uspostavljanje posebnog
agroekosistema tj.odgovarajueg odnosa izmeu korisnih i tetnih
organizama i stoga reavanje problema u zatiti bilja u organskoj
proizvodnji bazira se na nepesticidnim merama i primeni preparata koji su
na prirodnoj osnovi. Primena sintetikih preparata u organskoj proizvodnji
nije dozvoljena.
PROBLEMI U ZATITI BILJA
-KOROVI
-TETOINE
-BOLESTI BILJ AKA

Bakterioze na paprici Virusi na paprici









Bakterioza na paprici kao posledica
oteenja ploda (Erwinia carotovora)







Biljni proizvodi (fitopreparati) koji se koriste u zatiti bilja u organskoj
proizvodnji, mogu se napraviti i u domainstvu. U organskoj proizvodnji u
upotrebi su najee:

orbe se pripremaju kada se isitnjeni delovi odgovarajue biljke preliju
hladnom vodom i ostave 24 asa. Posle toga orba se kuva 15-30 minuta,
ohladi, procedi i tenost se koristi za prskanje (najee razreena).


Macerat nastaje tako to se isitnjeni delovi biljke preliju hladnom vodom
(najbolje kinicom) i ostave da odstoje 24 asa. Macerat se procedi i
tenost koristi.

Fermentisani ekstrakt nastaje kada se svei ili suvi biljni delovi preliju
hladnom vodom i ostave napolju sve dok ne zapone vrenje . Masa se u
toku 7-12 dana povremeno mea. Fermentacija je zavrena kada biljni
delovi padnu na dno posude, a tenost se izbistri. Ekstrakt se obavezno
razreuje pre tretiranja biljaka.



Biljke pogodne za spravljanje bio preparata

Kopriva ( Urtica dioica i Urticae urens )

Koprive se skupljaju na ruderalnim terenima koji su bogati azotom.
Berba se izvodi kada su biljke visine od 0.5 -1 metar i u fazi cvetanja.
Preparati na bazi ekstrakta od kopriva bogati su azotom ( fitostimulanti)
koji pospeuju rast gajenih biljaka , bogati su gvodjem (u medicini se
koristi kopriva za poveanje gvodja u krvi kod oveka), ima dosta
oligoelemenata, a deluje i aficidno na lisne vai, i kao akaricid na crvenog
pauka. Ima i izvesno repelentno delovanje na mnoge druge insekte.


- Spravljanje rastvora i macerata od koprive

- Gusti rastvor od koprive kao fungicid, repelent i prihrana. Ovo je rastvor
neugodnog mirisa koja odbija lisne vai, trips, grinje (pregalj), smeu
trule. Beru se samo nadzemni delovi. 1kg kopriva bez korena i potopite
je u 10 l vode. Ostavite neka odstoji tako 10-15 dana u hladovini (najbolje
na oko 18 C). Promeajte svaki dan. Rastvor e se zgunjavati i promeniti
boju u smeu. Spreman je za upotrebu kada se vie ne stvaraju mehurii
vazduha usled vrenja. Sada je potrebno procediti, te odstraniti delove
biljke koje ete kompostirati. Koprive prihranjuju biljke s kiseonikom i
tite od bolesti. Najbolje ih je upotrebljavati u vegetacionom periodu,

svake 3 nedelje. Rastvor ostaviti na tamnom mestu u zatvorenoj posudi do
12 meseci. Prilikom upotrebe, razredite rastvor sa 7 delova vode prema 1
delu rastvora. Sipati razreeni rastvor u flau za prskanje. Tretirati biljku i
oko biljaka na podrujima gde vam tetoine nanose tete.

- Za rastvor protiv lisnih vai i celerove muve potrebno je skupiti 224g
mlade koprive i natopiti je u kanti vode na nedelju dana, zatim ga
procediti i ovako koncentrovan rastvor upotrebiti .
Lisne vai na listu ljive
Navedeni rastvor moe se koristiti na povru, vou i ruama. Deluju na
nain da odbija neke vrste insekata, te istovremeno jaaju biljku kroz
folijarnu prihranu. Kopriva je biljka koja pozitivno deluje na rast i
razmnoavanje velikog broja kultura. Zasejana uz rubove gredica povra,
jedan prema sto u odnosu na glavnu kulturu, deluje stimulativno za zasad.
Takoe, sadnjom koprive neki insekti kao mrkvina muica i lisne vai,
radije e se hraniti koprivom nego mrkvom i na taj nain ete zatititi svoj
usev.
Iako se mnogi insekti hrane koprivama, ova biljka odbija muice tako da
se vezica svee nabrane koprive moe obesiti u kuhinjskim ormariima
radi odbijanja muica i moljaca.
- Koliine: 10 kg svee biljke (ili 2 kg suve) stavi se u 100 lit vode da
ostoji izvesno vreme. Pri spremanju odbaci se koren.

- Da bi se mogla koristiti za prskanje, isecka se, prelije hladnom vodom i
pusti da odstoji 2 dana. Nakon toga biljke se prskaju 5% rastvorom
dobijene tenosti.
- Kada se maceriraju biljke (iseckaju) koriste se od maceriranja od 1-2
dana. Macerat se koristi razbacivanjem po biljci (usevu) kod suzbijanja
lisnih vaiju. Deluje i na neke biljne bolesti.

- Ako se kopriva macerira i dri 4 dana i doda mu se macerat od
Equisetum arvence u odnosu 1:1.45 i doda se 20 l vode moe se nanositi
na lie useva za suzbijanje lisnih vai i crvenog pauka.

- Ako se 1 kg eera, doda u ovih 20 litara i 1% macerata od ekstrakta
Marsiglia migliore, deluje kurativno na neke bolesti useva.




Paprika ( Capsicum annum)

Koriste se ljute feferon paprike koje imaju veliki ljutinu ili koje su bogate
azotom i uljem kao i kapsicinom (alkaloidom).
Ekstrakt iz plodova paprike je vodorastvorljiv i komponente ekstrakta
deluju tetno na lisne vai.

- Spravljanje macerata od paprike

Koliina 200gr. suvog macerata na 100 lit vode.
Korienje: direktno na biljke sve vreme u vegetaciji bilo prskanjem ili
nanoenjem suvog macerata.







Piretrin ( Chrysantemum cinerariafolium )


Gaji se i kod nas, ali piretrin biljka u Keniji ili drugim tropskim predelima
ima vei procenat piretrina. Preparat deluje uglavnom kontaktno i
ishranom tetoina i ima brzo inicijalno delovanje. Osim na tetne
insekte deluje i na Fitoseidae ( korisne predatore pauke). Koristi se kao
praak i deluje na: muve, stenice, komarce, lisne vai, belu leptirastu va,
krompirovu zlaticu i mnoge druge. Deluje samo 48 sati, a efikasnost se
smanjuje poveanjem temperature i jaom svetlou.



Sakupljanjem imaga radi spreavanja polaganja jaja, unitavanje jaja -
gnjeenjem , sakupljanje larvi.

Rotenon alkaloid koji se nalazi u cvetu,stablu i semenu mahunarki
(graak,bob,boranija), koristi se kao insekticid i akaricid za suzbijanje
leptiraste vai, lisne vai, cikada vinove loze, lisne buve, buvaa,
krompirove zlatice i lisnih sovica.

Preparat: Rotena. insekticid biljnog porekla ekstrakt biljke Derris elliptica,
sadri 6% rotenona. Doze primene: 0,25-0,3 l na 100 l vode. U preporuenim
dozama nije otrovan za pele.

Bela leptirasta va Lisne vai na kupusu




Duvan ( Nicotiana tabacum)
Sadri prirodne materije koje deluju na lisne vai, muve i dugo godina se
koristio u povrtarstvu. Ali, kao i kod svih ovih materija kratko deluje pa se
mora esto koristiti.

- Spravljanje macerata od duvana
400 g sitno iseckanog suvog lista duvana ili duvanske praine prelije se sa
10 l vode, odstoji 2 dana, procedi i razredi u odnosu 1:2 uz dodatak 40 g
kalijumovog sapuna. Koristi se za prskanje protiv sovica, grinja i krvavih
vai.
Koristi se za suzbijanje tetnih insekata na kotiavom i jabuastom vou,
na jagodama, vinovoj lozi, .repi , duvanu i povru. Preporuuje se
tretiranje u veernjim satima.





Rastavi (Equisetum arvense)



Spektar delovanje: na bolesti tipa trulei i parazite koji se razvijaju na
povrini lista. U cilju suzbijanja trulei (kojoj pogoduje vlano i toplo
vreme), na povru, ranije se povre prekrivalo ovla slamom.

- Spravljanje macerata od rastavia
Koliine 10 kg sveih biljaka ili 1.5 kg macerata suve materije na 100 l
vode.
Suvi macerat se koristi sa ekstraktima koprive u odnosu 1:5.


Luk ( Alium sativum i A. cepa)

Deluje na suzbijanje lisnih vai i grinja na mrkvi. Ima vei sadraj
antibiotika (alicin), sumpora i eterinih ulja. Ekstrakt lukovica ima i
repelentno delovanja za lisne vai, Cydia pomonella, Tortricidae i druge
inseke .Ulje izolovano iz luka ima bakericidno delovanje preko
antibiotika.

- Spravljanje ekstrakta od luka
Ekstrakt luka se koristi i za suzbijanje plamenjaa ( npr. plamenjae rue)
Cladosporiuma (adjavica) itd. Pripremljeni ekstrakt iz lukovice koristi se
direktno na biljke za suzbijanje lukove i mrkvine muve.
Priprema ekstrakta: 750 gr.enjeva luka / 100 lit vode

200 g suvih listova lukovice luka prelije se toplom vodom (40 S) i dri 4-
5 dana, zatim procedi. Prska se u intervalima od 5 dana. Deluje protiv
insekata, plesni, plamenjae.

- Spravljanje rastvora od crnog i belog luka
Ovo sredstvo koristi se protiv grinja i plesni te u sluaju kada lie postane
smee.
500 gr naseenog crnog i belog luka potopite u 10 litara vode. Kada
tenost prestane peniti, razredite je desetostrukom koliinom vode te
njome prskati zemlju protiv plesni.
Od kuvanih ljuski crnog luka moete napraviti i sredstvo za prskanje
protiv insekata.

ZATITA USEVA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI
PRIMENOM OPARKA

Oparak je postupak prelivanja ili obrade biljne mase toplom vodom.
- Oparak od belog luka
700 g belog luka prelije se sa 10 l kipue vode, poklopi ostavi da odstoji i
procedi. Razreen 1:3 koristi se za prskanje krastavca protiv plamenjae, a
nerazreenim se tretira zemljite protiv tetoina i uzronika pepelnice.
Beli luk suzbija zemljine tetoine, a posaen izmeu redova jagoda
pomae da jagode budu vre.


-Oparak od nadzemnih delova krompira Solanum tuberosum
Uzme se 1,2 kg zelenih, mladih, nadzemnih delova biljke krompira sitno
se iseku, preliju sa 10 l tople vode i ostave da stoje 3-4 sata. Nakon toga se
masa procedi. Koristi se svee pripremljeno uz dodatak 40 g rastvorenog
sapuna. Deluje protiv pauka.
-Oparak od maslaka Taraxacum officinale
300 g iseckanog korena ili 400 g sveeg lista prelije se sa 10 l tople vode
(40 C) dri 1-2 sata i procedi. Koren maslaka treba uvati na hladnom
mestu. Koristi se za suzbijanje lisnih vai.
-Oparak od kamilice Matricaria chamomilla
ajna kaika suvog cveta kamilice prelije se sa 1 l kipue vode, ostavi se
da stoji do 30 minuta, procedi i koristi za dezinfekciju semena. Danas je
potvreno da samo jedna biljka kamilice od pojave zemljinih tetoina
titi povrinu od 1 m. Ona pozitivno utie na sve biljke, te je treba sejati
gde god je to mogue.

BOLESTI POVRA I ZATITA U ORGANSKOJ
PROIZVODNJI

Za suzbijanje bolesti povra na korenovom vratu i niim delovima stabla,
potrebno je obaviti dezinfekciju semena ekstraktom koprive i redovno
provetravanje. Zaraene biljke treba iupati, zemljite posuti pepelom od
drveta, preparatima od bakra ili bakterijskim preparatom Bacillus Subtillis.
Jedan od biolokih fungicida ija se primena bazira na razvoju gljiva
antagonista Aureobasidium pulluans, je preparat Boni Protect forte koji se
koristi u spreavanju plesnivosti plodova (Botrytis spp.).

Za suzbijanje bolesti tipa plamenjaa, pepelnice, antraknoze i lisne
pegavosti koriste se biopesticidi i fitoekopreparati (koji se mogu nai u
prodaji), zatim 0,5% rastvor sumpora, kao i orba rastavia, belog i crnog
luka, ekstrakt maslaka i bordovska orba.

Preparati na bazi elemenata Bakra (Cu) i Sumpora (S) koriste se u
organskoj proizvodnji.
Preparat na bazi bakra -Bordovska orba
Za 100 litara 1% bordovske orbe potrebno je:
1 kg bakar-sulfata (plavi kamen)
0,4 kg negaenog (ivog) krea ili
1,2 kg gaenog krea ili 1kg hidratisanog krea
Od 100 l vode iz bureta se odvojii 20 l, od ega se u 10 l vode zagasi 0,4
kg negaenog (ivog) krea ili se doda 1,2 kg gaenog krea (u vidu
paste), ili 1 kg hidratisanog krea. U drugih 10 l se rastopi plavi kamen.
Kada se kre razmuti, procedi se kroz ree platno uz meanje i sipa se u
bure sa preostalom vodom da se napravi kreno mleko. Kada se plavi
kamen rastvori u drugih 10 l vode, sipa se u bure sa krenim mlekom.
Uvek se rastopljeni plavi kamen sipa u bure sa krenim mlekom, a ne
obrnuto (to je u praksi ei sluaj). Dodue, nita posebno se nee desiti
ni ako se rastopljeni plavi kamen sipa u kreno mleko, jedino se takva
orba bre taloi i neto je slabijeg kvaliteta. Rastopljeni plavi kamen sipa
se u kreno mleko, uz meanje. Kada se to zavri, orba je spremna za
upotrebu.
Bordovska orba se koristi svee pripremljena, odmah posle pripreme.
Stajanjem ona gubi fungicidno dejstvo. Meutim, orba se moe
stabilizovati dodavanjem 250 g eera na 100 litara orbe. Tako

stabilizovana, pri normalnim uslovima, zadrava svoju aktivnost nekoliko
dana.
Plamenjaa paradajza
Spravljanje koncentrata bordovske orbe
Spravljanje koncentrata bordovske orbe se sastoji u tome to se
prethodno priprema osnovna suspenzija krenog mleka i osnovni
rastvor bakarsulfata (plavog kamena) koji se meaju sa vodom
neposredno pre preskanja i na ovaj nain imamo pripremljen koncentrat,
koji moe da se uva i tokom zimskog perioda. Ovo je dobar nain
pripreme kada se prave male koliine bordovske orbe, za male posede.
Pripremanje osnovnog rastvora bakar-sulfata (plavog kamena): u
plastinoj posudi rastvoriti1 kg plavog kamena u 10 l vode (koliina
plavog kamena i vode moe biti proporcionalno poveana, zavisno od
potrebe). Osnovni rastvor plavog kamena se moe uvati neogranieno u
zatvorenom plastinom ili staklenom balonu. Osnovna suspenzija krenog
mleka: u drugoj plastinoj posudi, u 10 l suspenduje se (rastvori) se 0,4
kg negaenog ivog krea (nabavlja se na pijacama), ili 1,2 kg gaenog
krea (paste), ili 1 kg gaenog (hidratisanog krea, nabavlja se na
stovaritu graevinskog materijala). I ova meavina moe biti prethodno
pripremljena i neogranieno uvana u zatvorenom plastinom balonu.
Unapred pripremljeni osnovni rastsvori plavog kamena i krenog mleka

u velikoj meri olakaavaju i ubrzavaju pripremu bordovske orbe za
prskanje. Oba pripremljena osnovna rastvora obelee se etiketom, dobro
zatvore i uvaju van domaaja dece.
Kada se ukae potreba za tretiranjem, 10 litara osnovne suspenzije
krenog mleka sipa se u posudu sa 80 l vode i intezivno mea. Potom se
meavini (80+10) dodaje 10 l osnovnog rastvora plavog kamena tj.
bakar-sulfata (80+10+10 =100) i dobro mea. Time je dobijeno 100 l 1%
bordovske orbe koja se moe koristiti. Ako se eli pripremiti jaa
bordovska orba, na primer 1,5% onda se sve napred pomenute koliine
plavog kamena i hidratisanog, ivog ili gaenog krea poveavaju za
50%. Tokom tretiranja, prskalicu treba povremeno promukati da se orba
ne bi taloila.
Da bi se spreila pojava plamenjae povra preporuuje se pokrivanje
biljaka slamom ukoliko je vreme kiovito i maglovito.

Preparat na bazi sumpora kreni-sumpor
Kreni sumpor efikasan je protiv svih gljivinih oboljenja sem
plamenjae. Moe se koristiti tokom cele godine. Ne deluje na viruse.
U sastav ovog preparat ulaze: Sumpor i kre, (kalcium-pirosulfit) sa preko
30% sumpora (24-25 B). Za proleno prskanje se koristi 25%-ni (2 litara
krenog sumpora + 8 litara vode) rastvor. Za letnje prskanje se koristi
0.5%-ni rastvor (0.5 dl. +10 lit. vode). Pored delovanja na bolesti ima i
insekticidno dejstvo na : lisne i titaste vai .
Kreni-sumpor se rastvara u vodi, ali tvrda voda nije povoljna za
meanje. Idealno je koristiti kinicu. Iznad 25C ne tretiramo tenim
sumporom. Idealno vreme za proleno prskanje je fenofaza kretanja
pupoljaka.


KRIOLIT je neorgansko jedinjenje natrijuma, fluora i aluminijuma. Moe
pomoi u suzbijanju gusenica i insekata. Materijal je toksian za ribe.

MINERALNO ULJE je smea ugljovodonika. Preparat se moe koristiti kao
pomo u zatiti biljaka od vaiju, grinja, titastih vaiju i drugih insekata
mekog tela. Mineralno ulje je kontaktni pesticid. Deluje na povrini insekta
guei ih zatvaranjem otvora kroz koje insekti diu.
INSEKTICIDNI SAPUNI su kontaktni insekticidi posebnog sastava da ne bi
razloili povrinu zatitnog votanog omotaa lista. Insekticidni sapun moe
suzbijati grinje i insekte mekog tela kao to su vai, i insekte sa usnim
aparatom za sisanje.
KRE I KALCIJUM SULFAT su jedinjenja za kontrolu grinja, krukine bure i
nekih insekata sa usnim aparatom za sisanje. Takoe se koriste za folijarnu
kontrolu bolesti. Da bi se izbegla fitotoksinost, ne primenjivati ih 2-4 nedelje
nakon upotrebe mineralnog ulja. Ne koristiti kada je temperatura iznad 29
0
C.
FEROMONI su hormoni insekata koje deluju kao hemijski signal izmeu
jedinki iste vrste. Neki su sintetizovani i uglavnom se koriste kao atraktanti
(privlae insekte) I korisni su u praenju pojave insekata. Feromoni se koriste
najee iz dva razloga: praenje pojave i brojnosti neke tetoine i u cilju
suzbijanja od tetoina-kupus od kupusne muve

Pokrivanje agrotekstilom u cilju zatite Feromonska klopka


TETOINE POVRA I SUZBIJANJE U ORGANSKOJ
PROIZVODNJI

LISNE VAI Aphididae
Ako lisne vai jako napadaju neku biljku to je znak da je poremeena
njena cirkulacija. Ponekad je dovoljno da prekrijemo i prihranimo
zemljite kod korena biljke.
Postoje biljke koje su vaima privlane. Te biljke moete saditi meu
druge biljke da biste ih zatitili od vaiju.
Na primer, sadite salatu i bob meu jagode. Vai e se preseliti na salatu i
bob, a jagode e ostati neoteene.
Protiv lisnih vai, re, grinja, gusenica i mrava u 10 l vode (najbolje
kinice) potopite 300 g sveih listova i cvetova pelina ili 30 g suvog
pelina.
Ostavite pelin da se natapa u vodi 2 3 dana, nakon ega je tenost
spremna za prskanje.
Ukoliko se na biljkama pojave vai posle kie cvetove i izdanke posuti
sitnim negaenim kreom, a ukoliko kie nema biljku poprskati vodom.
ROVAC Gryllotalpa gryllotalpa


Rovac je nona ivotinja i izlazi na povrinu zemlje samo nou.
Njegov rov nije duboko u zemlji, pa ete ga najlake uhvatiti ako u tlo
ukopate posudu s vodom, a sa strane postavite daice koje ga usmeravaju
u posudu.
U cilju suzbijanja ove tetoine preporuujemo da se u jesen iskopa rupa
dimenzija 60-80 cm i dubine 30 cm, koje se ispune konjskim stajnjakom.
Takve rupe su mesta u kojima se skupaljaju rovci, zbog toplote, na
prezimljavanje i u martu sledee godine tu ih i unitavamo.
KRTICA Talpa europaea

Krticu ete najlake oterati ako u zemlju ukopate praznu bocu, tako da vrh
boce ukopate u otvor njegovog rova, pazei da ne zaepite grlo flae.
Postupak treba ponavljati i nekoliko puta.
Zvukove koje proizvodi vetar i prazna boca, krtice ne mogu dugo
podnositi pa odlaze. Prema iskustvu biljka Ricinus deluje repkao tera krtice




KUPUSAR VELIKI I MALI Pieris brassicae i P.rapae
Pregledom listova kupusa ukoliko se nau polegla jaja te listove ukloniti
sa parcele i unititi,ispiljene gusenice sakupiti i unititi,po leji izmeu
kupusa posejati konoplju, kudelju ili zasaditi paradajz jer leptiri kupusari
ne vole njihov miris.
KUPUSNA SOVICA Mamestra brassicae
Jaja sovica na listu kupusa
U cilju suzbijanja podgrizajuih sovica koje moemo nai u zemlji
potrebno je na veu dubinu iskultivirati zemlju i time gusenice izbaciti na
povrinu gde e biti hrana pticama.
Sovice mogu da se suzbijaju maceratom duvana i ika,fermentisanim
ekstraktom dragoljuba i uvarkom pelina,parazitnom osicom,preparatom na
bazi Bacilus thuringiensis. Prirodni neprijatelji su kos,aba,krtica i imi.
BUVA Phyllotreta spp


Buvaa u rasaenom kupusu reavati na sledei nain:- u ranim jutarnjim
asovima zalivati rasad jer buva koji ne podnosi vodu i vlagu,
- leje pri nicanju rasada posuti prakastom golubijom,kokoijom ili
konjskom balegom, pepelom od kamenog uglja ili drveta,
- skuvati pelen ili duvan i time prskati,
- napraviti rastvor tako to u jedan sud sipamo vodu u koju stavimo
kravlje,golubije ili kokoije balege, iseckane biljke pelena i nekoliko
glavica izgnjeenog belog luka, sve to dobro izmeati i ostaviti 48 sati i
nakon toga zaliti rasad
- u vodu moemo sipati i obine soli i tom slanom vodom zalivati

PTICE Aves
U povrtnjacima moemo reitit problem ptica na dva naina:
- okolo povrtanjaka zategnuti crveni i beli kanap u visini od jednog do dva
metra ptice mislei da je zamka ne sleu,
- krompir isei na kolutove na koje pobodemo kokoija pera, kroz sredinu
koluta provuemo konopac i priveemo za koso postavljen tap.Kolutovi
sa perima se pokreu i pri najmanjem vetru i na taj nain plae ptice.





KONTROLA PUEVA
Pu-gola

Oteenja od pueva
Pomou pomorandi
Pueve iz bate moete privui tako to ete nakon ceenja pomorandi,
polovine isceenog citrusa postaviti blizu ugroenih biljki i po krajevima
bate, ali tako da bar jedan kraj bude dostupan puevima da mogu da se
popnu. Zatim treba saekati mrak i kada se puevi skupe, potrebni ih je
samo izneti.
Postavljanjem pivskih zamki
Ove zamke su dizajnirane da privuku pueve da upadnu u pivo gde e se
udaviti. Jedna zamka je dovoljna za 15m. Jednostavno u plastine ae
sipajte pivo i postavite u zemlju. Kako bi se izbeglo davljenje korisnih
buba u ovoj zamci, potrebno je da vrh ae ne bude potpuno u ravni sa
zemljom, ve da se izdigne oko 1cm. Ako se oekuje kia, potrebno je
postaviti zatitu, kako ne bi ulazila voda u zamku, a ujedno da se ostavi
prostor da moe pu da ue.

Runim prikupljanjem
Pueve moete runo prikupljati za vreme kie, neposredno posle kie,
rano ujutru po rosi,ili nou uz pomo lampe. Kako bi olakali ovakav vid
prikupljanja, takoe moete na pojedinim mestima u bati pripremiti
vetako stanite za pueve i kada se nasele jednostavno ih pokupite.
Komad plastine cevi, drveta, zguvane novine natopljene u eer bi
mogle biti stanite za pueve.
Pomou ljuski od jaja, pepela ili piljevine
Ljuske od jaja je potrebno izmrviti i posutu po zemlji oko biljaka. Prema
nekim iskustvima to e oterati pueve jer im je telo osetljivo i bilo bi
povreeni prilikom prelaska preko paria ljuski od jajeta, a pored toga
ljuske su dobre i za samo zemljite. Takoe puevi nee moi da prelaze
preko barijera od pepela ili piljevine, mana je jedino to ovakva barijera
mora stalno da se obnavlja ( nakon kie ili vetra ).
Pomou biljaka
Saenjem pojedinih biljaka koje odbijaju pueve, spreavamo ih da naine
tetu u naoj bati. Neke od biljaka koje odbijaju pueve su : pelin,
komora, anis, ruzmarin, dragoljub, timijan i ricinus.
Promenom okruenja
U zatvorenim prostorima, kao to su plastenici bitno je kontrolisati vlagu,
pomou ventilatora, kao i primenom navodnjavanja kap po kap, ime e se
vlaga direktno predavati biljci umesto da se iri po celoj povrini zemljita
i tako stvori povoljne uslove za boravak pueva.
Korienjem barijera
Pueve moete odvratiti od vaih biljaka postavljanjem raznih mehanikih
barijera ograda.

Korienjem bakarnih traka
Trake bakra najmanje irine od 5cm mogu se koristiti kao barijere za
prolaz pueva. Bakar deluje elektrohemijski na pueve i odvraa ih od
prelaska preko barijere. Trake je potrebno postaviti po suvom vremenu.
Korienjem taloga kafe
Pueva se moete reiti uz pomo taloga kafe. Naime, puevi ne vole talog
kafe, jer je u veoj koncentraciji otrovan.
Napadnute biljke zalivati talogom kafe koji ne samo da e oterati pueve,
ve e istovremeno oterati biljne muice.
Treba biti umeren u zalivanju zemljita.
svrdla Rhynchites germanicus
Ovu tetoinu u jagodama potrebno je runo skupljati i unitavati.
- U cilju suzbijanja iara i larvi poljskog gundelja koristi se macerat
hajduke trave i oparak crnog luka tretiranjem u redove i zemljite izmeu
biljaka. Prirodni neprijatelji su krtica, mi, ptice, a mogu da se koriste
biljni delovi kao mamci (krtola krompira) ili salata, kao mamac biljka.
- Primena zrelog komposta smanjuje broj nematoda, jer se u njemu nalaze
i odreeni toksini koji poveavaju broj bakterija, gljivica i drugih materija
koje deluju na nematode.

SUZBIJANJE ZNAAJNIJIH BOLESTI I TETOINA
JABUASTOG VOA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI
Pepelnica jabuke Podosphaera leucotricha

U suzbijanju ovog patogena u organskoj proizvodnji koriste se preparati
na bazi sumpora, od fenofaze zelenog pupoljka pa sve do kraja rasta
letorasta.
Bakteriozna plamenjaa Erwinia amylovora



U organskoj proizvodnji radi spreavanje infekcije bakteriozne
plamenjae Erwina amylovora u praksi se koristi preparat Blossom, na
bazi gljive Aureobasidium pullulans,pre ostvarenja uslova za infekciju.
Ukoliko je prisutan jak infektivni potencijal tretiranje mora da se ponavlja
svaka dva dana .
Jabuni cvetojed Anthonomus pomorum

Za suzbijanje jabunog cvetojeda moe se koristiti preparat Sprutzit Neu,
aktivna materija ovog preparata je piretrin (dobijen iz biljke hrizanteme) i
ulje uljane repice.
Jabuni smotavac Carpocapsa pomonela


U suzbijanju jabunog smotavaca koriste se seksualni zbunjivai i
preparati na bazi virusa.
Seksualni zbunjivai imaju za cilj da poremete ponaanje mujaka tj.da ga
spree da doe do enke i da doe do kopulacije.
Od preparata u upotrebi su preparati na bazi granulovirusa (CpGV), prvo
tretiranje treba obaviti kad se larve ispile a svako naredno u razmaku od 5-
7 dana ili po prohladnom i vlanom vremenu u razmaku od 8-12 dana.



U ORGANSKOJ PROIZVODNJI VOA koriste se sledee mere u
cilju redukcije tetoina
- na ivicama vonjaka ostavlja se rastinje u vidu ivice,bunja kao
sklonite i mesto za razmnoavanje za mnoge vrste
- meuredni prostor u vonjaku se ne kultivie nego se prekrivaju travnim
pokrivaem kose po potrebi
- redovi se ne odravaju u istom stanju

- staze od samoniklog i gajenog bilja formiraju se na parceli na kojoj se
planira sadnja
- pravljenje sklonita za lasice,jeeve,zmije i druge korisne ivotinje
- postavljanje sedala za ptice grabljivice (miar,soava) iznad krune voaka
- posude sa slamom treba veati u kruni voaka,kao sklonite za uholoe






























SADRAJ


Uvod ....................................................................................................
Problemi u zatiti bilja .....................................................................
Biljke pogodne za spravljanje bio preparata ..........................
Zatita useva u organskoj proizvodnji primenom oparka ...........
Bolesti povra i zatita u organskoj proizvodnji ...........................
tetoine povra i suzbijanje u organskoj proizvodnji ................
Suzbijanje znaajnijih bolesti i tetoina jabuastog
voa u organskoj proizvodnji ..........................................................
Organska proizvodnja voa .....................................................






























Poljoprivredna struna
sluba Sombor doo

telefon: 025 5412488; 025 5414351
fa: 025 5422855
e-mail: agroso@open.telekom.rs
web site: www.psssombor.rs
25000 Sombor, Staparski put 35