BIBLIOTEKA 17 x 11

[Knjiga br. 1]
WEB-SITE
www.narodnaknjiga.co.yu
E-MAIL
nknjiga@matgnet.com
alfankkl@ eunet.yu
Don Rols
Pravo naroda
Glavni i odgovorni urednik
Miliko Mijovi
Urednik
Radivoje Miki
Dizajn korica
Natalija Petrovi
Tehniki urednik
Jasmina ivkovi
D o n R o l s
Pravo naro da
S predgovorom
Bertrana Gijarma
NAR OD NA KNJIGA
ALFA
2 0 0 1.
Editions Esprit, 1996 pour la traduction francais
Copyright za YU Narodna knjiga, 2001.
ISBN 86-331-0366-4
Ova publikacija u celini ili u delovima ne srne se umnoavati,
pretampavati ili prenositi u bilo kojoj formi ili bilo kojim sredstvom
bez dozvole autora ili izdavaa niti moe biti na bilo koji drugi nain
ili bilo kojim drugim sredstvom distribuirana ili umnoavana bez
odobrenja izdavaa. Sva prava za objavljivanje ove knjige zadrava
autor i izdava po odredbama Zakona o autorskim pravima.
PREDGOVOR
Postoje li umesni principi pravde izvan
granica demokratskih reima?
Rolsovom normativnom shvatanju uvek se prebaciva-
lo da zanemaruje nepravde do kojih dolazi izvan nacional-
nih granica. Ovaj prigovor nalazi se u okviru na koji
emo obratiti ovde panju. U poetku svog dela Teorija
pravde , Rols kae da e se baviti samo jednim poseb-
nim problemom pravde, jer e, kako kae, biti
zadovoljan ako bude mogao da formulie jedno
razumno shvatanje pravde prilagoeno osnovnoj struk-
turi drutva, koje mi zamiljamo (...) kao jedan zatvo-
ren sistem, izdvojen od drugih drutava
2
.
On se od te vodee linije udaljuje samo onda kada
saeto ukazuje kako njegova doktrina drutvenog ugovora
1
John Rawls. A Theory of Justice, Cambridge, Mass., Harvard
Universitv Press, 197.
2
J. Rawls. A Theory of Justice, op. cit., str. 34.
5
moe posluiti i da se opravdaju principi koji upravljaju
odnosima izmeu drava. On zamilja prvobitni poloaj,
u kome fiktivna bia koja odreuju naela pravde jesu
predstavnici, ne sada vie pojedinaca, ve nacija. Ona su
smetena iza vela neznanja koji im skriva izvesne infor-
macije o narodu iji su predstavnici, kao to su njegova
veliina, snaga i bogatstvo. Rols na taj nain predstavlja
filozofsko opravdanje naela samoodreenja i samoodbra-
ne
3
. Neki autori su kritikovali prvenstvo koje Rols prida-
je nacionalnom okviru. Oni su isticali injenicu da su gra-
nice arbitrarne sa moralnog stanovita", te tako ponovili
samu Rolsovu kritiku protiv toga da se u moralnom zak-
ljuivanju uzimaju u obzir individualne nejednakosti veza-
ne za priroene osobine. Teorija pravde kao pravinosti
ne moe uzeti nacionalni okvir kao umesan, jer pravi sis-
tem saradnje - u kojem neki ne dobijaju svoj pravian
deo - jeste onaj koji predstavlja svetski ekonomski sis-
tem
4
. Ovi autori su eleli da meunarodni" prvobitni po-
loaj, koji je Rols smislio, zamene poetnom globalnom"
situacijom u kojoj se fiktivne osobe ponaaju kao pred-
stavnici, ne nacija, ve bilo kojeg pojedinca u svetu. Su-
tinski uinak ove promene gledanja znatan je, jer bi iz pri-
mene naela razlike", bez uzimanja u obzir nacionalnih
granica, proizala znatna egalitarna redistribucija svetskih
resursa.
3
J. Rawls, A Theory of Justice, op. cit., str. 417419.
4
Charles Beitz, Political Theory and International Relations,
Princeton. NJ: Princeton University Press, 1979, str. 125-161.
6
Druga generacija Rolsovih spisa, koje se zavrava
knjigom Politiki liberalizam, stvara nove potekoe
5
. U
tom delu, Rols eli da pokae da je njegova teorija pravde
stabilna, to jest da stvara sopstveni oslonac. Don Rols
eli da objasni zato bi se osobe koje prihvataju jednu
raznoliku lepezu moralnih doktrina, slagale u potvriva-
nju njegovog shvatanja pravde. Rols u reenju koje pred-
lae, koristi injenicu da filozofsko opravdanje naela pra-
vde, formalizovano prvobitnim poloajem, odraava ideale
drutva i ideale osobe koji se podrazumevaju u javnoj
politikoj kulturi demokratskog drutva. Ova karakteristi-
ka objanjava, smatra on, da njegovo politiko shvatanje
pravde, koje u vidu ima samo pravdu osnovne strukture
drutva, jeste mesto konsenzusa putem podudaranja"
razliitih moralnih perspektiva. Sve do pojave ovog dodat-
ka rolsovskoj teoriji, mnogi su alili to se ova usredsre-
uje na osnovnu strukturu drutva, a ostavlja po strani
perspektivu svetske raspodele bogatstva. S druge strane
bilo je bar povoljno to to se univerzalizam teorije pravde
sastojao u tome da se sva drutava tretiraju na isti nain.
Na-suprot tome, u Politikom liberalizmu, saznajemo da
je opravdanje egalitarnog liberalizma koje se iznosi u Teo-
riji pravde umesno samo za drutva koja dele istu de-
mokratsku politiku kulturu. Upravo jer je ideal drutva
smatran kao sistem ravnopravne saradnje izmeu slobod-
nih i ravnopravnih graana, kao sistem implicitan u javnoj
5
John Rawls, Political Liberahsm, New York, Columbia
Universitv Press, 1993.
7
politikoj kulturi demokratskog drutva, rolsovski je kon-
traktualizam istovremeno i valjan i stabilan unutar tog
posebnog drutvenog specifinog prostora. Iako se za izla-
ganje u Teoriji pravde smatralo da otkriva jednu univer-
zalistiku viziju, Rols je poeo da sada porie svaku nor-
mativnu pretenziju za drutva koja nisu ni liberalna ni
demokratska.
U svojim Amnesty Lectures iz 1993. godine, Rols je
pokuao da odgovori na razliita pitanja koje je izazvalo
njegovo gledanje. Pravo naroda", obiman tekst koji je iz
tih predavanja proiziao, ponovo preuzima ideju o prvo-
bitnom meunarodnom (ne globalnom) poloaju, a koji je
ukratko bio predstavljen i u Rolsovoj Teoriji pravde. Ta
je ideja ovde dopunjena uzimanjem u obzir novog razvo-
ja rolsovske doktrine: uvodi se razlikovanje izmeu razli-
itih tipova drutava, onih koja dele javnu demokratsku
kulturu (a koja se nazivaju liberalnim"), te drugih respek-
tabilnih lanova drutva naroda, koje Rols naziva hije-
rarhijskim drutvima". U analizi u ovom tekstu nastoji se
istai vrednost veoma vanog pojma dostupnog univerza-
lizma. Potom se vri racionalna kritika pozicije koju razra-
uje Rols: im se prihvati vizija univerzalizma koju on
iznosi, primorani smo da dovedemo u pitanje ideju da pra-
vo naroda moe da konstituie jedinstvenu kontraktualisti-
ku poziciju, umesnu izvan granica nacionalnih demok-
ratskih reima. Posebno treba osporiti opravdanje ljudskih
prava koje proizlazi iz statusa koji poseduje svaki narod
unutar drutva nacija, kao i Rolsovo odbijanje da proce-
8
njuje delovanja drutava koja ne kre minimalnu normu
garantovanja univerzalnih prava.
Skroman i pluralistiki univerzalizam
Univerzalizam u oblasti morala je predmet krajnje su-
protstavljenih stavova. Neki se ponosno pozivaju na sup-
rotan stav, te nadmenim tonom odbacuju svaku moralnu
filozofiju sa univerzalistikom pretenzijom. Prema njima,
jedna takva vizija sasvim je nerealna, poto negira neuk-
lonjivu razliitost ljudskih drutava, a i filozofski je neto-
lerantna, jer eli da procenjuje sve moralne kodove
posredstvom posebne vizije morala. Relativista esto za
sebe smatra da je upravo on jedini apostol istinske filo-
zofske tolerantnosti, da je sposoban da prepozna izvrsnost
u raznolikosti drutvenih moralnosti. Suprotno tome, neki
drugi sa estinom odbacuju moralni relativizam, koji rado
oznauju opasnim. Pokuaemo najpre da odredimo priro-
du opasnosti koju moralni relativizam moe izazvati.
Pokuaemo zatim da definiemo uslove koji bi jednu
filozofsku univerzalistiku poziciju mogli zatititi od kri-
tike za netolerantnost koju istiu njeni protivnici. Napos-
letku, videemo kako kontraktualistika doktrina moe
ispuniti te uslove.
9
Opasnosti moralnog relativizma
Moralni relativizam tvrdi da ne postoji jedinstvena
norma u odnosu na koju bi se mogli procenjivati svi
moralni sudovi, ma kakav bio identitet onog koji ih izno-
si, ili onog na koga se oni odnose. Opravdavanje jednog
moralnog suda je relativistiko ako se ono ne moe usta-
noviti osim pozivanjem na izvesne varijabilne uslove.
Jedna relativistika pozicija tvrdi da se razliiti naini de-
finisanja ovih uslova ne mogu moralno opravdati. Relati-
vizam je u tom smislu razliit od univerzalizma koji bi se
mogao oznaiti parametrinim, jer u ovom poslednjem ti-
pu opravdanja ono to se zahteva zavisi od okolnosti, ali
tako da se ove procenjuju u okviru filozofske teorije pri-
rode pravde koja nema varijanti. U klasinom utilitarizmu,
na primer, pertinentna naela pravde zavise od uslova koji
doputaju maksimiranje drutvenog blagostanja
6
.
Prvi razlog za odbijanje moralnog relativizma je
znaaj koji pridajemo stavu da je naa osuda izvesnih
nemoralnih postupaka opravdana. Neki relativisti kritikuju
tu univerzalistiku ambiciju tvrdei da sudovi koji uklju-
uju obaveze {ought to judgements") nisu primenljivi na
ljude koji ne priznaju razloge na koje se sud oslanja. Po
ovim autorima, nemogue bi bilo izneti sud o Hitlerovom
6
Thomas Scanlon, Fear of Relativism", u Festschrift for
Philippa Foot, Cambridge, Cambridge University Press, str. 2-3. Ova
definicija relativizma prevazilazi razlikovanje izmeu kognitivnih i
nekognitivnih sudova.
10
delovanju, jer ovaj nije priznavao moralne razloge koji sa-
injavaju temelj nae osude. Oni smatraju da se neka osu-
da moe legitimno odnositi na nekog delatnika samo ako
ovoga moe motivisati moralni razlog koji zasniva sud
donet povodom njega. U suprotnom sluaju sudovi koji
isputaju element motivacije bili bi lingvistiki neis-
pravni
7
. Postoji takode i jedan donekle razliit nain da se
formulie ova relativistika argumentacija. ak i ako uni-
verzalistiki sudovi nisu lingvistiki neispravni, njih
odlikuje izvesna ispraznost: budui da nemaju nikakvu
osnovu u onome to je bitno za osobu protiv koje su
usmereni, oni su prosto osueni da budu zanemareni. Pa
ipak, ove primedbe su zasnovane na jednoj internalistikoj
viziji moralne motivacije, u kojoj samo poznavanje mo-
ralne objektivnosti daje razloge za delovanje. U eksterna-
listikoj viziji koju kontraktualizam preferira, bez obzira
to razlozi koje mi iznosimo ne motiviu recimo jednog
ubicu, sama ta injenica ne ugroava valjanost naeg
opravdanja. Naa elja da legitimizujemo nau moralnu
osudu izvesnih postupaka ne pretpostavlja da razlozi na
koje se mi oslanjamo mogu motivisati svakog oveka. U
kontraktualistikim kategorijama, da bi naa moralna osu-
da bila legitimna, dovoljno je da nijedna osoba privrena
ideji meuljudske saglasnosti, ne moe odbaciti razloge
koje mi iznosimo.
7
Michael Walzer, Inlerpretatinn and Social Criticism, Cam-
bridge, Mass., Harvard University Press, 1987.
11
Drugi razlog za odbijanje moralnog relativizma je
nae htenje da obezbedimo da nai moralni postupci budu
opravdani. Ako se pokae da neke osobe, isto tako inteli-
gentne i obavetene kao i mi, moralno vie cene neke dru-
ge postupke nego to su oni koje mi smatramo dobrima,
mogli bismo pomisliti da su naa moralna verovanja samo
rezultat drutvenog usaivanja normi bez temelja. Takva
privrenost opravdavanju superiornosti naih moralnih de-
lovanja i sama potpada pod viestruku kritiku. U niean-
skoj perspektivi odbacuje se elja za opravdavanjem. Ovaj
stav svedoi o nedostatku poverenja u samoga sebe. Sub-
jekt treba da potvruje ideale koje bira, a da nema potre-
bu da se oslanja na sistem procene unutar koga se nje-
gove vlastite vrednosti i vrednosti drugih ljudi uporeuju.
Ostaje naravno kritika nekih filozofa i mnogih antropolo-
ga, a koji relativizam smatraju stavom koji bi mogao ost-
variti ideal filozofske tolerantnosti. Oni svaku univerzali-
stiku (neki kau esencijalistiku") filozofiju unapred
optuuju i za irealizam u vezi sa prirodom oveanstva i
za kulturni imperijalizam.
Kako je mogue biti univerzalista?
Za razliku od naih nedoumica u izboru izmeu uni-
verzalizma i moralnog relativizma, reenje koje predlae
Rols u svom tekstu o pravu naroda je zanimljivo: tu se
naime uzimaju u obzir primedbe onih koji opravdano isti-
12
u razlike ljudskih drutava. Dve opaske omoguuju da se
opie Rolsova strategija. Kao prvo, pouzdanije je defini-
sati univerazalizam pozivanjem na ogranieno podruje
etikih pitanja, ono koje se tie pravde drutvenih delo-
vanja, a ne na moralnost u celini, ili ak moralnu isprav-
nost ili pogrenost. Autori koji brane skromni univerzali-
zam ove vrste opravdavaju suprotnost koju ustanovljuju
izmeu sfere pravde i sfere drugih drutvenih delovanja
presudnim znaajem razmatranja pravde, kao i prateim
zahtevom da naela pravde budu opravdana razumnom
argumentacijom. To nije sluaj sa ostalim sastavnim delo-
vima moralnog ivota kojima, budui da ne poseduju isti
znaaj, nije potrebno nikakvo posebno opravdavanje izu-
zev stava da smo za njih vezani
8
. Pitanja koja se odnose
na linu ast, polni moral, prirodu potovanja ivih i
mrtvih, prirodu i mesto prijateljstva u javnom i privatnom
ivotu, spadaju u pitanja koja oblikuju ivot jednog
drutva. Razliitost reenja koja svako tu unosi, izraz je
senzibilnosti odreenog naroda i odreene epohe; ovu
razliitost pre treba ceniti nego zbog nje aliti
9
.
Istina je da izvesni radikalniji relativisti odbacuju
povoljniji tretman pravde. Tako Volcer (Walzer) smatra
da celina moralnih normi zavisi jedino od kriterijuma koje
8
S. Hampshire, Moralitj and Conflict, Cambridge, Mass., Har-
vard Univesity Press, 1983, str. 160, i S. Hampshire. Innocence and
Experience, Cambridge, Mass., Harvard University Press, 1989, str.
49-79.
9
S. Hampshire, Morality and Conflict, str. 126-140.
13
dato drutvo definie samo za sebe, pri emu procena de-
lovanja putem neke filozofske teze neminovno deformie
moralne razloge ljudi
10
. to se tie razlikovanja izmeu
pravde kao minimalne moralnosti" i drugih drutvenih
delovanja, ona ima znaenje jedino spolja", jer bi bilo
nemogue odvojiti naela koja upravljaju tim posebnim
podrujem od celine moralnih normi onda kada zauzmemo
poziciju unutar drutva": s tog stanovita maksimalna
moralnost predstavlja temelj minimalnih normi"
11
. Kod
Volcera su i odbacivanje filozofske argumentacije i odbi-
janje da prizna specifinost pitanja, povezani sa veoma
krutim suprotstavljanjem onoga unutra" i onoga spolja"
u pitanju ljudskih zajednica. Ovo potonje i samo poiva
na implicitnoj pretpostavci moralne jednodunosti kakva
nikada nije postojala u realnim drutvima. Uostalom, kri-
tika zasnovana na pravdi nije jedino delo stranaca koji
nedovoljno potuju razlike izmeu naroda; nju takoe
iznose oni iji se interesi ili zahtevi zanemaruju pri usta-
novljenom drutvenom delovanju. Njihove primedbe se ne
odnose na tumaenje zajednikih znaenja" (shared mea-
nings) njihovog drutva, ve na injenici da su postojea
drutvena delovanja suprotna pravdi. Oni opravdavaju
svoje zahteve pozivajui se na apstraktne teze i principe,
pri emu ne zasnivaju potonje na lokalnom shvatanju
10
M. VValzer, Spheres ofJustice, New York, Basic Books, 1983,
str. 314.
11
M. VValzer, Thick and Thin: Moral Argument at Home and
Abroad, Notre Dame, Ind., University of Notre Dame Press, 1994.
14
drutvenih dobara. eli li se zadrati poseban znaaj koju
pitanja pravde imaju za svakog, bitno je odbaciti Volcero-
vu viziju i insistirati na injenici da delovanja koja spada-
ju u specifino podruje pravde jesu opravdana priklad-
nim razlozima.
Postoji i drugi nain da univerzalizam bude manje
izloen primedbama za netolerantnost, i to tako da se po-
kae da on moe da prizna razliitost drutava. Tradici-
onalni univerzalizam zahteva opte i jednoobrazno zasni-
vanje sutinskih naela, ma kakav bio predmet kojim bi
ona elela da obuhvate. Jedna teorija pravde moe da se
zadovolji time da eli da bude univerzalna u svom dome-
tu", to jest da se moe razviti na nain da proizvodi na-
ela za sve politiki bitne objekte"
12
. Smisao tog stava
moemo proceniti samo ako se za trenutak vratimo na
Rolsovo shvatanje praktine objektivnosti.
U svojim novijim spisima, Rols smatra da objek-
tivnost naela pravde proizlazi iz injenice da oni mogu
biti predstavljeni kao rezultat procedure konstrukcije za-
miljene tako da odraava oblik i praktino ispravan sa-
draj razmiljanja. Na taj nain,
Kada je refleksivna ravnotea (izmeu razliitih stup-
njeva verovanja) dostignuta, ako je to uopte mogue,
naela pravde (...) mogu biti predstavljena kao rezul-
tat procedure konstrukcije (...). Pretpostavljamo da ta
procedura sadri sve zahteve praktinog uma te da
predstavlja nain na koji naela pravde proizlaze iz
12
J. Rawls, Pravo naroda".
15
(follow from) naela praktinog uma zajedno sa kon-
cepcijama drutva i pojedinca, pri emu su i oni sami
ideje praktinog uma
13
.
Dok idealizam tvrdi da su moralne injenice proizvod
naeg rasuivanja, realizam negira taj stav smatrajui da
se moralne injenice same po sebi konstituiu. Rolsova
metaetika pozicija je indiferentna u pitanju proizvoenja
objektivnih injenica; ona objektivnost naela definie
jedino njihovom mogunou da budu predstavljeni kao
rezultat jedne procedure koja odraava strukturu i sadraj
ispravnog praktinog miljenja
14
.
Drugo obeleje konstruktivistikog gledanja na objek-
tivnost, znaajno u kontekstu o kome govorimo, moe se
objasniti Rolsovim razlikovanjem izmeu dva dela kon-
struktivistike procedure. Po njegovom miljenju valjalo
bi razlikovati naela" od ideja" praktinog uma. Prvi
deo procedure bi na taj nain izraavao njenu osnovnu
strukturu, a drugi deo odgovarao idealima drutva i osobe,
idealima bitnim u upravljanju specifinim objektom. Pro-
cedura konstrukcije varirala bi u sadraju prema objektu
na koji se odnosi, tako da stvara objektivna naela prila-
goena prirodi postavljenog normativnog problema. Jedin-
stvo odreene konstruktivistike doktrine moglo bi se me-
riti stabilnou njene strukture, kao i odgovarajuim ka-
rakterom sleda koji povezuje njene razliite primene
15
.
13
J. Rawls, Politiki liberalizam, op. cit., str. 123.
14
Ibid., str. 129.
15
J. Rawls. Pravo naroda".
16
Ovakvo gledanje na objektivnost doputa jedan vie
pluralistiki univerzalizam nego to je onaj koji zahteva
potpuno opte i jednoobrazno zasnivanje sutinskih naela,
ma kakva da je drutvena struktura kojom bi ona da up-
ravljaju. Konstruktivistika koncepcija se moe, kao posve
koherentna, zadovoljiti time da bude univerzalna u svom
dometu", to jest podlona da bude razvijena na nain da
stvara principe za sve politiki relevantne objekte". Vano
je, s jedne strane, obezbediti da je teorija razumno potpu-
na, a s druge, da su njene razliite formulacije meusob-
no povezane u skladu sa odgovarajuim sledom, to jest
tako da relevantna naela za jedan objekt odreuju nain
na koji bi se moglo formulisati opravdanje naela prila-
goenih za drugi objekt. Kvalitet doktrine meri se prove-
ravanjem da li je filozofska teza koju ona predlae, u
svakoj etapi u refleksivnoj ravnotei sa svim naim osta-
lim verovanjima, kao i da li je izabrani sled najbolji mo-
gui. Nasuprot konstruktivizmu, vizija koja objektivnost
supstancijalnih naela vezuje za opte i jednoobrazno zas-
nivanje (boanski autoritet, ljudski razum, ili poredak
nezavisan od moralnih vrednosti), ma kakav bio objekt
kojima ova naela treba da upravljaju, zamilja univerzal-
nost jedne doktrine kao izravnu posledicu njenog izvora
autoriteta i njene formulacije.
Jedan poseban sluaj konstruktivizma predstavljaju
liberalna shvatanja pravde, to jest ona koje jame relevat-
nim moralnim osobama jednu celinu prava i sloboda. Ova
shvatanja treba da zasnuju svoju stabilnost na poseban
nain, budui da je potrebno predoiti kako ih slobodno
potvruju razumno zainteresovane osobe na osnovu naela
pravde koje ta shvatanja opravdavaju. Autoritet jedne libe-
ralne konstruktivistike doktrine na taj nain
poiva na principima i koncepcijama praktinog uma,
kada se zna da su oni uvek tako prilagoeni da se
odnose na razliite objekte onako kako se oni pred-
stavljaju, i uvek prihvataju posle prikladne refleksije
od strane razumnih delatnika na koje se naela pravde
odnose
16
.
Da li shvatanje pravde kao pravinosti moe
biti univerzalno u svome dometu?
Kada se praktino razmiljanje odnosi na pitanja soci-
jalne pravde, onda je njegov adekvatni oblik, po Rolso-
vom miljenju, uslovljen prvobitnim poloajem. Nakon
prikladnog razmiljanja koje dovodi do refleksivne ravno-
tee svih njenih verovanja, razumna osoba e potvrditi da
ovaj postupak predstavljanja odraava ispravnu filozofsku
tezu o prirodi pravde. Ostaje da tako definisan prvobitni
poloaj predstavlja formalni ideal pravinih drutvenih
odnosa. On ne moe opravdati sutinske principe a da
specifini ideali drutva i osobe, ideali koje on odraava,
nisu specifikovani. Sa svoje strane, ovi ideali zavise od
16
J. Rawls, Pravo naroda".
18
prirode objekta koji nas zanima. Oni e biti razliiti, tvrdi
Rols, prema tome da li se nastoji oceniti pravednost osno-
vne strukture drutva, ili je u pitanju pravednost odnosa
izmeu nacija. Da bi konstruktivistiko shvatanje bilo uni-
verzalno, nije dakle neophodno da ono predlae identine
principe, ili da su ovi principi zasnovani na odreenoj fi-
lozofskoj interpretaciji koja je potpuno nepromenljiva bez
obzira na razmatrani predmet.
Rolsovo kontraktualistiko shvatanje moe dakle da
bude univerzalno u svom dometu samo pod uslovom da
je mogue razdvojiti valjanost prvobitnog poloaja (kao
predstavu jedne filozofske teze o prirodi pravde) od njego-
vog vezivanja sa nekom specifinom politikom kulturom.
To je razdvajanje mogue, jer javna demokratska politika
kultura izgleda da ima dve strateke uloge u Rolsovoj
teoriji. Kao prvo, ona omoguuje da se definie sadraj
filozofske norme pravinog reciprociteta, ili pak priroda
onoga to osoba ne bi mogla razumno da odbaci u izves-
nom kontekstu. Osim najvanijih dobara iji nedostatak
svi smatraju veoma ozbiljnim (sam ivot, odsustvo fizike
patnje, telesno i duevno zdravlje), zaista je teko speci-
fikovati sadraj jedne norme pravine recipronosti. Pozi-
vanje na javnu demokratsku kulturu omoguuje Rolsu da
zakljui da je sutinski element individualnog blagostanja
posedovanje obe temeljne moralne sposobnosti: one koja
doputa da se bira, revidira i nastoji ostvariti odreeno
shvatanje dobra, i one koja omoguuje da se ima oseaj
za pravdu i da se deluje u skladu s njim. Rols tako defi-
19
nie demokratsko graanstvo kao ravnopravnost pojedina-
ca u odnosu na posedovanje tih sposobnosti. Prvobitni po-
loaj ipak moe logino odraavati i druge ideje. Drugim
recima, filozofska teza o kontraktualizmu moe se poveza-
ti i sa drugim objektivnim dobrima osim posedovanja dve
osnovne moralne sposobnosti. to se tie druge funkcije
javne politike kulture, ona je drugog reda i proistie iz
liberalne prirode naela koja su opravdana povezivanjem
kontraktualizma sa posebnim odreenjem blagostanja.
Ovaj koncept omoguuje jednom liberalnom shvatanju da
obezbedi vlastitu stabilnost ostvarujui liberalni ideal poli-
tikog legitimiteta. U stvari, nuno je da kontraktualizam
opravdaju svi u meri u kojoj on omoguuje opravdanje
sutinskih liberalnih naela. Dakle, pozivanje na javnu
politiku kulturu je u ovom sluaju sredstvo da se poli-
tika teza o prirodi pravde uini kompatibilnom sa liber-
alizmom koji ona opravdava.
Rols priznaje strateki, ali ne i sutinski karakter poj-
ma politike kulture, tvrdei da se razliite definicije do-
bra mogu povezati sa prvobitnim poloajem. Teorija pra-
vde kao pravinosti, koju predstavlja prvobitni poloaj,
moe da bude univerzalna u svom dometu" zato to jedi-
no struktura kontraktualizma (filozofska norma pravinog
reciprociteta) mora da ostane konstantna: njen sadraj
treba biti prilagoen objektu za koji se nastoje specifiko-
vati naela pravde. Posedovanje temeljnih moralnih sposo-
bnosti samo je posebna formulacija kontraktualizma pri-
likom postavljanja pitanja o pravednosti osnovne strukture
20
demokratskih drutava. Ovo dobro ne definie sutinu hu-
maniteta kao Kantov isti praktini um, a ne predstavlja
ni izvor univerzalnog autoriteta naela pravde.
Pravo naroda i rolsovska strategija
Prvobitni poloaj, po Rolsu, mora nuno da se odnosi
na razliite objekte i to tako da opravdava naela pravde
radi regulisanja naih odnosa sa buduim generacijama, ili
radi reavanja izvesnih problema pravde u stvarima javnog
zdravlja. Jedna od najvanijih formulacija kontraktualiz-
ma, ona koja je predmet teksta o pravu naroda, eli da
opravda naela pravde koja treba da upravljaju funkcio-
nisanjem drutva nacija. Rols u svom reenju razvija neke
stavove ve sadrane u Teoriji pravde. Tim reenjem nas-
toji da definie prvobitni poloaj u kome fiktivne osobe
vie nisu pojedinci, ve drutva. Uzimajui u obzir vezu
izmeu unutranje pravde drutva definisanog kontraktua-
lizmom i javnu politiku kulturu demokratija, Rols tvrdi
da su razliita drutva, predstavljena u njegovom superi-
ornom prvobitnom poloaju, dobro ureena razliitim
shvatanjima pravde. U svom razmiljanju, Rols vri niz
proirenja, najpre od jednog dobro ureenog rolsovskog
drutva do prava naroda izmeu liberalnih drutava (od
kojih nekima upravljaju naela koja, iako liberalna, nisu
tako egalitarna kao ona iz shvatanja pravde kao pravino-
sti), potom na pravo naroda koje ukljuuje neliberalna
21
drutva koje naziva hijerarhijskim. Sva ta drutva su u
superiornom prvobitnom poloaju predstavljena kao rav-
nopravni lanovi jednog drutva naroda.
Proirujui teoriju pravde kao pravinosti na pravo
naroda, Rols se odvaja od veine onih svojih tumaa koji
su nastojali da njegovu doktrinu primene globalno (to jest
apstrahujui skupinu pojedinaca unutar drutava) i izvedu
razliite zakljuke distributivne pravde na osnovu global-
nog prvobitnog poloaja. Branei vlastito reenje, on insi-
stira na injenici da je shvatanje osobe na kojoj je zas-
novan globalni kontraktualizam tipino zapadnjako", kao
i na ideji da nacionalne granice mogu biti moralno rele-
vantne. Rols odbacuje komunitarno opravdanje prema ko-
jem granice slue ouvanju kulturne osobenosti nekog na-
roda, stav koji iznosi Majki Volcer. Rols tvrdi da jedan
narod pre definie kolektivna odgovornost njegovih lano-
va na njegovoj teritoriji, a koja se sprovodi putem poli-
tikih institucija, potom sposobnost opstajavanja tog naro-
da, vie nego osobenost njegove kulture koju bi pokuao
da brani. Ovo gledanje ocrtava jedno politiko shvatanje
nacije u kojem je etika relevantnost granica zasnovana
na argumentu slinom jednom od moralnih opravdanja
svojine: ako odgovornost odravanja nekog objekta nije
poverena nekom odreenom delatniku, taj objekt tei da
se pokvari. Ovde je relevantan objekt teritorija omeena
granicama, a delatnik je politiki organizovan narod'
7
.
17
J. Rawls, Pravo naroda".
22
Ova razmatranja navela su Rolsa na pomisao da je
superiorni prvobitni poloaj, unutar koga fiktivne osobe
predstavljaju drutva, u isto vreme i realistiki i etiki
odbranjiv. Taj poloaj omoguuje da se opravdaju izves-
ni principi pravde drutva naroda, principi koje je Rols
ve spomenuo u Teoriji pra\ Nezavisni narodi, organi-
zovani u drave, shvataju se tu kao ravnopravni, isto ona-
ko kao graani jednog ustavnog demokratskog reima. Na
taj nain mogue je zasnovati princip samoodreenja, pri-
ncip samoodbrane, kao i princip potovanja ugovora, pri-
ncipe koji strukturiu jus ad bellum. Ista politika teza
moe posluiti da se opravdaju neki drugi vani principi
radi konstituisanja jus in bello.
U svom tekstu o pravu naroda, Rols implicitno tvrdi
da superiorni prvobitni poloaj predstavlja jedinstvenu fi-
lozofsku tezu o prirodi pertinentne pravde van granica de-
mokratskih reima
18
. Ova ideja ima u najmanju ruku dve
posledice koje valja istai. Kao prvo, ljudska prava su
opravdana posredstvom tog superiornog prvobitnog polo-
aja. Rols pored toga smatra da iz izlaganja svog prava
naroda moe izvesti sledei zakljuak: kada su drutva
dobro ureena u minimalnom smislu da potuju ljudska
prava, onda kontraktualizam ne govori nita o vrednosti
liberalnih, odnosno hijerarhijskih drutava
19
. Pokuaemo
da pokaemo da su ti zakljuci neutemeljeni, kao i da je-
dna univerzalna doktrina drutvenog ugovora moe poto-
18
Ibid.
19
ibid.
23
vati naa odmerena uverenja samo ako odvaja opravdanja
ljudskih prava i kritiku nepravinih drutava od formu-
lacije prava naroda.
Opravdanje ljudskih prava
Ljudska prava imaju poseban status: njihovo poto-
vanje odgovara minimalnoj normi ponaanja koja se odno-
si na sve drave, i opravdava izuzetke od pravila o nein-
tervenciji
20
. Rols se odluuje da jamstvo minimalnih uni-
verzalnih prava opravda tako da ne mora da specifikuje
bilo koju viziju individualnog blagostanja. On smatra da
to jamstvo moe zasnovati na moralnoj linosti naroda
unutar jednog drutva nacija. Ovakva zamisao ipak dovo-
di do velikih tekoa zbog kojih treba razmiljati o nekom
drugom reenju.
Rols i opravdanje univerzalnih prava
Ovo opravdanje je kod Rolsa povezano sa minimal-
nim uslovima politikog legitimiteta drave u oima
vlastitog naroda. Budui da legitimitet proistie iz jednog
shvatanja pravde, a da liberalna koncepcija nije pogodna
za upravljanje univerzalnom teritorijom, treba pronai neki
drugi temelj. Kriterijumi politikog legitimiteta jedne
20
J. Rawls, Pravo naroda".
24
drave potiu, po Rolsu, iz minimalne moralne linosti
koju drutva predstavljena u prvobitnom poloaju treba da
imaju da bi bila deo drutva nacija pored liberalnih
drutava. Ti se kriterijumi svode na sledee: hijerarhijskim
drutvima treba da upravlja sistem zakona koji njihovi
upravljai treba da iskreno i ne-nerazumno smatraju sagla-
snim potvrdi jednog shvatanja koje u vidu ima opte do-
bro. Ovo odreenje objanjava zato se ta drutva naziva-
ju hijerarhijskim. Iako norma pravinog reciprociteta nije
primenjiva, Rols smatra da postoji jedan meuprostor
izmeu potpuno razumnog" i potpuno nerazumnog"
21
:
niiji interesi nisu potpuno zanemareni-, ali za razliku od
demokratskih reima, temeljni interesi pojedinaca smatra-
ju se neistovetnima. Razume se i zato Rols ta drutva
opisuje kao zasnovana na pravednoj konsultativnoj hijer-
arhiji". Naime iskrenost upravljaa poiva na dva ele-
menta: na njihovom uverenju i na njihovom potovanju
mogunosti neslaganja. Iz te poslednje ideje Rols izvodi
zakljuak da razliiti glasovi mogu da se uju", jer upra-
vljai ne mogu odbiti da sluaju jedino pod izgovorom o
nekompetentnosti onih koji se ale. Ovaj opis hijerarhi-
jskih drutava daje osnovu za opravdanje ljudskih prava.
Kao prvo, jedno shvatanje o optem dobru koje nije pot-
puno nerazumno, treba svima da jami minimalna prava
na sredstva za odranje i sigurnost (pravo na ivot),
na slobodu (pravo na pruanje otpora ropstvu, suanj-
21
J. Rawls, Pravo naroda".
25
stvu i prisilnom radu), pravo na svojinu (linu), isto
kao i pravo na formalnu jednakost koja se izraava
pravilima prirodne pravde
22
.
to se tie ostalih prava, ona proizlaze iz zahteva za
iskrenost upravljaa i podrazumevaju izvestan obim" slo-
bode savesti i izraavanja, iako te dve slobode nisu jed-
nake za sve lanove drutva, kao to je to sluaj u libe-
ralnim drutvima
23
. Jasno je da politike slobode nisu ga-
rantovane, jer one znatno zavise od ideala slobodnog po-
jedinca, ideala svojstvenog Zapadu, a koji bi mogao da
ugrozi identitet nekih drutava u kojima politiki status
osoba prvenstveno odreuje njihovo pripadnistvo grupi.
Tekoe robovskog reenja
Vie kritikih zamerki moe se uputiti ovom oprav-
danju ljudskih prava. Prva istie nesrazmeru izmeu Rol-
sove analize i naih odmerenih uverenja. Kao prvo, mnogi
od nas smatrae zaelo veoma ogranienim univerzalna
prava koja se u toj analizi proklamuju. Mi bismo moda
eleli da ukljuimo vie jamstava protiv arbitrarnosti,
priznajui u isto vreme da norma koju ta prava speci-
fikuju, treba da ostane minimalna. Ako nam Rolsov spisak
ljudskih prava izgleda nepotpun, njihovo opravdanje pro-
tivrei i nekim od naih apstraktnijih intuicija. Rolsova
22
J. Rawls, Pravo naroda".
23
Ibid.
26
analiza je zasnovana na pretpostavci prema kojoj relevan-
tne moralne osobe jesu dobro ureena drutva. Ali i sam
pojam drutva, kao i naroda, izvor je tekoa: postoje
ljudi, na primer izgnanici ili apatridi, za koje nije lako
utvrditi kojem drutvu pripadaju: da li su ovi pojedinci
lieni zatite koju pruaju ljudska prava jer nisu lanovi
odreenog drutva? ak i ako bi se takvi empirijski prob-
lemi mogli resiti raznim definicijama, ostala bi glavna te-
koa koju predstavlja protiv-intuitivni karakter Rolsovog
opravdanja. Mi obino ljudska prava ne smatramo posledi-
com onoga to drutva duguju jedna drugima, ve pre
svega onoga to mi, kao ljudska bia, dugujemo drugim
ljudskim biima, nama u osnovi slinima.
Drugi tip kritike istie unutranju nategnutost rolsov-
skog opravdanja. Prva protivrenost javlja se u samom
izlaganju ljudskih prava. Rols veruje da u opravdanju
ljudskih prava moe izbei svako pozivanje na neko shva-
tanje osobe - shvatanje za koje smatra da e nuno biti
predmet sporenja - te nastoji da zaobie prepreku zame-
njujui je idejom drutva kao respektabilnog lana drutva
naroda. Nije izvesno da ovo filozofsko opravdanje moe
dati eljene rezultate. Iz Rolsove stvarne kritike utilitariz-
ma nauili smo da moralnosti opteg dobra uglavnom ne
nude koncepciju individualnih prava, jer meaju nepris-
trasnost i bezlinost. Pozivanje na proceduru odreivanja
opteg dobra (koje stoji u vezi sa zahtevom za iskrenou
upravljaa) takoe kao da ne moe da zasnuje slobode.
Rols objanjava da razliiti glasovi mora da se uju" da
27
bi upravljai mogli iskreno da veruju da njihovo shvatan-
je dobra nije sasvim nerazumno. Ipak nije jasan razlog
zbog ega bi to bilo tako, jer bi najbolje sredstvo da se
upozna i shvati opte dobro bilo da se uje glas boji, a
to je povlastica samo kompetentnih slualaca. Ipak je
mogue da Rolsovo opravdanje ne zavisi od opteg znae-
nja izraza opste dobro", kao ni od znaenja sredstava za
odreenje njegovog sadraja. Moda je potrebno tumae-
nje tih pojmova koje nije previe udaljeno od tumaenja
liberalnih shvatanja: hijerarhijska drutva zapravo treba da
budu respektabilni lanovi drutva naroda zajedno sa libe-
ralnim drutvima. Ako je to Rolsova pretpostavka, izgle-
da da je nuna i koncepcija onoga to se duguje svakoj
osobi, i to kao implicitna pozadina njegovog opravdanja
ljudskih prava. Rolsova strategija, dakle, vodi u neku
vrstu orsokaka: ideja o superiornom" prvobitnom polo-
aju nije prilagoena zasnivanju temeljnih prava, osim
ukoliko se ne pretvori u potvrdu jednog shvatanja osobe
koju je Rols nastojao da izbegne.
Ovde pronalazimo drugu vrstu unutranje protivreno-
sti
koja proizlazi iz prava naroda, a koje stoji izmeu tog
dela rolsovske teorije i ostatka misaone graevine. Pri
konstruisanju prava naroda, Rols ne razdvaja dve
etape u teoriji pravde (etape moralnog opravdavanja
principa i etape kontrole koncepcije), razdvajanje koje
je smatrao presudnim u sluaju interne pravde. Ovo
razdvajanje bi omoguilo da se opravdanje principa ne
2 8
smatra rezultatom kompromisa izmeu moralnih dok-
trina
:i
. Kada ispituje pluralizam politikih doktrina
koje mogu da poslue kao osnova univerzalnih prava,
a ne samo pluralizam obuhvatnih doktrina jednog te
istog drutva, Rols menja strategiju: sadraj principa
pravde i njeno opravdanje odreeni su onim to dati
tip drutva (onaj koji predstavljaju hijerarhijska dru-
tva) moe da prihvati. To znai da realistika razma-
tranja imaju prednost nad moralnim idealom u oprav-
davanju naela pravde. U svom izlaganju prava naro-
da, Rols status-u quo pridaje (to je prihvatljivo za
odreene uesnike) mnogo vei znaaj nego u sluaja
interne pravde, a osnove veoma ogranienog karaktera
univerzalnih jemstava bolje se shvataju.
Jedno drugo kontraktualistiko
opravdanje univerzalnih prava
Sreom postoji i drugo kontraktualistiko reenje, koje
odmah osporava stav da razlozi koje Rols navodi da bi
izbegao pozivanje na neko shvatanje linosti, mogu da
opravdanje uine relevantnim. Rolsova argumentacija u
rekonstruisanom obliku glasi: ideal jednog drutva zami-
ljenog kao pravedan sistem saradnje slobodnih i jednako-
pravnih graana nije pogodan za opravdanje ovih prava,
jer nije realistiki zahtevati da neliberalna drutva deluju
24
J. Rawls, Politiki liberalizam, op. cit. str. 37.
29
u skladu s tim liberalnim i demokratskim idealom. Isto je
uostalom i sa svakim drugim idealom koji podrazumeva
neko posebno gledanje na pojedinca. Kao posledica toga,
ideja o globalnom prvobitnom poloaju treba da bude od-
baena, tako da je bolje pozivati se na superiorni prvobit-
ni poloaj, koji je povezan s pravom naroda. Ali taj je
zakljuak nesolidan, dok je paralela sa unutranjom prav-
dom pouna.
Kao liberali, prihvatamo slobodni i javni razum kada
se radi o opravdanju prinude koju sprovodi dravna vlast.
Predlaemo dakle jedno politiko shvatanje pravde koje bi
razumne osobe mogle slobodno da potvrde. Da bismo
izrazili taj stav, formuliemo politiko shvatanje u kate-
gorijama ideala implicitnih u javnoj politikoj kulturi na-
eg liberalnog i demokratskog drutva. Opravdanju ljud-
skih prava treba pristupiti na slian nain, budui da nji-
hovo krenje doputa intervenciju dravne prinudne vlasti
(a iji oblik jo uvek treba odrediti). Ukoliko smo verni
politikom liberalizmu, elimo da opravdamo ljudska pra-
va (koja ukljuuju neke temeljne slobode) na osnovi koju
bi ljudi koji danas ive u drugim kulturama mogli slo-
bodno da potvrde. Ali u tom sluaju, javni slobodni razum
ne moe se pozivati na zajedniku politiku kulturu, budu-
i da ona ne postoji. Koristiti politike ideale naih de-
mokratskih i liberalnih drutava znai ne potovati razno-
likost politikih kultura. Ukoliko nam je cilj opravdava-
nje minimalnih prava, a ne naela koja upravljaju itavom
osnovnom strukturom drutava, iskljuivanje ovih politi-
30

kih ideala ne povlai sa sobom mnogo posledica. Mi nai-

me elimo da saznamo ono to ljudska bia, a ne graani
demokratskog drutva, duguju jedna drugima. Politiki li-
beralizam onemoguuje upotrebu demokratskih ideala, ali
nikako ne podrazumeva reenje prava naroda. Slobodan
javni razum nas vodi do opravdavanja temeljnih prava
pozivanjem na normu pravinog reciprociteta povezanu sa
odreenim shvatanjem linosti koje nije svojstveno zapad-
nim drutvima. Ovo shvatanje je definisano minimalnom
specifikacijom prihvatljivom za sve ljudske interese. To je
osnova globalnog minimalnog" prvobitnog poloaja u
kome uesnici poznaju samo najosnovnije interese onih
koje predstavljaju.
Takva minimalna definicija je mogua, jer su neop-
hodne jedino dve pretpostavke. Prva se tie ljudskih bia,
iji osnovni interesi jesu negativni: izbei smrt i velike
patnje. Druga se odnosi na drave: s obzirom na ove te-
meljne interese, drave su veoma opasne tvorevine, u sta-
nju da ubijaju i mue, bilo inei to aktivno, ili zanemaru-
jui svoje obaveze. Ovu ideju izraavaju mnogi autori,
posebno Judit klar, koja je branila shvatanje liberalizma
straha":
svaki pravni sistem podrazumeva izvestan stupanj
straha, a ni sam liberalizam straha nije takav da u
vidu ima ukidanje moi vrenja prinude. Strah koji on
eli da sprei stvaraju dozvoljeni nasilni postupci, koji
su arbitrarni, neoekivani i nekorisni, kao i uobiajeni
okrutni postupci i torture koje sprovodi armija i poli-
31
ija u svim reimima. Za strah se, bez ikakvog ogra-
nienja, moe rei da je isto tako univerzalan koliko
psiholoki
25
.
Iz ovog shvatanja proistie vizija ljudskih prava koja,
kada je re o pojedincima, ukljuuje pravo na ivot (sa
odgovarajuim sredstvima za odranje), pravo na otpor
torturi, kao i pravo na delotvorna sredstva kontrole nad
dravama kojima su pojedinci potinjeni
26
. Ona se moe
pokazati spojiva sa jednom vizijom osoba za koje se sma-
tra da su lanovi jedne grupe, ali ako to nije sluaj, to bi
jednostavno znailo da se asocijativno shvatanje linosti
treba napustiti jer je nepomirljivo sa temeljnim naelima
ljudske pravde. Izgleda da ova vrsta opravdanja ljudskih
prava moe pre da ostvari refleksivnu ravnoteu sa naim
ostalim dobro odmerenim uverenjima, nego to je to rol-
sovsko shvatanje prava naroda. tavie, ona izgleda vie
u skladu s Rolsu dragom metodom opravdavanja, a u ko-
joj se test konsenzusa preko podudaranja" moralnih dok-
trina obavlja tek u drugom stadijumu predstavljanja teori-
25
Judith N. Shklar, The Liberalism of Fear", str. 29, u Nancy
Rosemblum, Liberalism and the Moral Life, Cambridge, Mass.,
Harvard Universitv Press, 1989. Pogledati takoe Les Vices ordi-
naires, Paris. PUF, 1989, posebno prvo poglavlje u kome se iznosi
ideja liberalizma, kao i rad Legalism, Cambridge, Mass., Harvard
Universitv Press, 1964, gde autorka opisuje jedan slian pojam pod
nazivom liberalizma permanentnih manjina.
26
Henry Shue, Basic Rights, Princeton, NJ, Princeton University
Press, 1980, insistira na tom uslovu efikasnosti.
32
je, poto je odreeno shvatanje opravdano saglasnou sa
privlanim moralnim idealima.
Ovo reenje ima i drugu prednost, koja znai da se
uoava injenica da je drutvo u isto vreme drutvo razli-
itih drava (ili naroda) i drutvo pojedinaca"
27
. Teorija
meunarodne pravde ne t r e b a da se bavi poricanjem sta-
tusa moralne linosti nekom od tih entiteta. Ovde elimo
da kaemo da doktrina drutvenog ugovora moe da uzme
u obzir obe dimenzije, stavljajui pritom jednu na vii
rang od druge. Tako se i konstruktivizam sloeniji nego
Rolsov moe sagledati saglasno tome koliko se kontrak-
tualistika teorija pravde odnosi na vei broj objekata.
Pravo naroda koje opravdava naelo samoodreenja naro-
da se tako uklapa u sled prvobitnih poloaja posle zasni-
vanja univerzalnih prava, jer ono pretpostavlja njihovu
validnost. Ova prava bi imala prednost slinu onoj koju
imaju ustavna naela nad zakonodavnim uredbama. Obo-
gaujui konstruktivizam rolsovske doktrine drutvenog
ugovora, izbegava se da se opravdavanje ljudskih prava
smatra jednostavnim aspektom odnosa izmeu drutava.
Oduzimanje pravu naroda izuzetne privilegije da pred-
stavlja jedinu relevantnu kontraktualistiku poziciju izvan
nacionalnih granica od sutinskog je znaaja: zaobilazi se
relativizam sadran u Rolsovom reenju.
27
Stanley Hoffmann, "Ideal Worlds"
Odbacivanje relativizma i kritika nepravednih
drutvenih postupaka
Rolsovo miljenje da pravo naroda moe da reava
sva pitanja pravde koja nastaju izvan nacionalnih granica
demokratija, obavezuje ga da prihvati jedan za autora
Teorije pravde neobian zakljuak: kontraktualizam nita
ne govori o relativnim vrednostima liberalnih i hijerarhij-
skih drutava, im ova jame ljudska prava
28
. Samo bi je-
dna obuhvatna liberalna doktrina mogla da saini temelj
za kritiku neliberalnih drutava, a pravo naroda ne eli da
bude takva doktrina. Budui da ne postoji nijedna druga
formulacija pravde izvan nacionalnih granica demokrat-
skih reima, iz toga treba zakljuiti da se drutvene prakse
kojima se aktivno ne kre univerzalna prava, nalaze izvan
polja procene kontraktualistike teorije pravde. Ovaj zak-
ljuak navodi na pomisao da se Rolsova teorija moe izlo-
iti kritici relativizma. Ako se zna da nepravedna drutva,
koja potuju minimalna univerzalna prava, ne mogu biti
predmet nikakvog daljeg procenjivanja u stvarima pravde,
Rols izgleda da odustaje od univerzalizma, koji ipak odre-
uje onu ambiciju koju sam on pripisuje svojoj teoriji pra-
vde. Bilo bi teko braniti iskljuenje tih drutava iz polja
teorije tvrdei da ona ne mogu, sama po sebi, da pred-
stavljaju relevantni politiki objekt.
Namera opravdavanja moralne nadmonosti naih
praksi i kritikovanja praksi drugih, u meri u kojoj se one
28
J. Rawls, Pravo naroda".
34
razlikuju od naih, zaelo je krajnje sumnjiva. Ovakvo
predstavljanje univerzalizma ipak ne odgovara formulaciji
njegovih najzanimljivijih verzija, koje su u isto vreme
skromnije i vie pluralistike, kao to smo videli ranije.
U stvarima pravde valja razlikovati izmeu temeljnih
pitanja povodom kojih zahtevamo da svi deluju na osnovu
istih ideala, i pitanja zbog kojih ne smatramo legitimnim
da silom nameemo drugima da prihvate te ideale. Ljud-
ska prava definiu minimalnu i urgentnu normu, koja je
povezana sa prinudnim intervenisanjem, dok se prilikom
njihovog opravdavanja treba uzeti u obzir ta specifina
priroda uz korienje ideala politikog liberalizma. Ovaj
stav je spojiv i komplementaran sa kritikom drutvenih
praksi koje, iako potuju univerzalna prava, ostaju u biti
nepravedne.
Rols uzgred priznaje razliku izmeu kritike i prinud-
nog delovanja
29
, ali je spaja sa zahtevom za posebnom pa-
ralelom sa unutranjom situacijom: nae shvatanje pravde
je, po naem miljenju (nas, predstavnika posebnog libe-
ralnog drutva), bolje nego ono ostalih drutava, na isti
onaj nain kako mi (graani posebne liberalne demokrati-
je) smatramo da naa obuhvatna moralna koncepcija vie
zadovoljava nego one koje potvruju ostali graani. Ova
paralela je takva da rolsovsko shvatanje liava mogunosti
da izbegne relativizam. Naime, moralni karakter koji pri-
pisujemo naim osnovnim principima izgleda da zavisi od
krajnje specifinih kulturnih ideala, te dakle od injenice
29
J. Rawls, Pravo naroda".
35
da smo odrasli u posebnoj politikoj kulturi. Neki drugi
pojedinci, odrasli u sasvim razliitim uslovima, mogli bi
legitimno da ospore moralnu prirodu tih principa. Mogue
je dakle da poverenje koje ulaemo u njihovu opravdanost
bude time ugroeno.
Postoji ipak jedna sutinska razlika izmeu pluraliz-
ma politikih kultura i pluralizma obuhvatnih moralnih
doktrina koje Rols proputa da spomene, i ije bi uzima-
nje u obzir ojaalo njegovu poziciju. Kritika ostalih rei-
ma nije nuno takva da ne potuje razlike izmeu dru-
tava, jer ispravnost koju pripisujemo izvesnim naelima
ne zavisi od nekih krajnje specifinih ideala. Ovi ideali
poseduju svoju valjanost na osnovu filozofske teze koja
karakterie kontraktualizam, i koja bi se mogla izraziti u
nekim drugaijim idealima nego to su oni koji se podra-
zumevaju u politikoj kulturi liberalnih demokratija. Poli-
tike kulture su beskonano raznovrsnije i fleksibilnije
nego to su to moralne doktrine, a mi te specifine kvali-
tete mogli da iskoristimo radi konstruisanja ideala kao tak-
vih. Relativistiki argumenti uopte uzev koriste mnogo
grublje pojmove radi definisanja kulturnih pozicija. U
stvari, ne postoji politika kultura koja bi bila potpuno
jednoobrazna, Tako na primer Amartija Sen pie:
Pogled zvaninog svetenstva u Iranu nije privilego-
van u odnosu na pogled brojnih protivnika u pitanju
definisanja iranskog poloaja"
30
.
30
Amartya Sen, Positional Objectivity", Philosophy and Public
Affairs, sv. 22, br. 2, Princeton University Press, prolee 1993, str. 139.
36
Izbegavanjem relativizma se zapravo tvrdi da je filo-
zofska teza o sadraju pravde invarijantna: ako smo kon-
traktualisti, nemogue nam je da smatramo pravednima
naela nespojiva sa pravinom filozofskom normom reci-
pronosti, a koju predstavlja prvobitni poloaj. U zapad-
nim drutvima mogue je formulisati sadraj te filozofske
teze zahvaljujui shvatanjima osobe i drutva, shvatanjima
koja se podrazumevaju u javnoj politikoj kulturi. Pa ipak,
povezivanje te filozofske norme i ovih ideja ne iscprljuje
resurse kontraktualizma. Sa tom normom meulinih od-
nosa na umu, na je zadatak da analiziramo politiku kul-
turu jednog drugog drutva u cilju da tu pronaemo - u
obliku implicitnih ideala - osnovu primene te norme. Nije
izvesno da je taj sadraj istovetan u svim drutvima, ali
bogatstvo politikih kultura nam omoguuje da budemo
razumni optimisti u pogledu mogunosti da u njima iden-
tifikujemo ideale koji sadre ideju pravine recipronosti.
Igrajui ulogu drutvenih kritiara, mogli bismo pomiriti
cilj izbegavanja moralnog relativizma sa potovanjem raz-
lika izmeu drutava. Naravno, ako politika kultura na
alost ne sadri nijedan neophodan resurs za primenu
norme pravine recipronosti, ne bi nam preostalo nita
drugo nego da zakljuimo da je ona u biti slaba, a da se
ta slabost verovatno moe pripisati dubokom uticaju jedne
ideologije, koja doputa jednoj od grupa drutva da na sis-
tematian nain nametne vlastite interese.
Uzme li se za ozbiljno rolsovska vizija univerzalizma
koji se ne moe razdvojiti od konstruktivistikog shvata-
37
nja objektivnosti, onda se mora napustiti ideja po kojoj
pravo naroda predstavlja jedinu relevantnu formulaciju
kontraktualizma izvan granica demokratskih reima. Ovaj
poloaj protivrei naim dobro odmerenim uverenjima u
stvarima pravde, bilo da se ona odnose na opravdanje uni-
verzalnih prava, ili se tiu opasnosti relativizma. Pokuali
smo da pokaemo da teorija pravde kao pravinosti moe
dosegnuti vri univerzalizam, pod uslovom da se potvr-
uju njeni pluralistiki potencijali i da se obogauje niz
prvobitnih poloaja koji zasniva jedinstvo rolsovskog
shvatanja: ukoliko pravo naroda mora da potuje oprav-
davanje univerzalnih prava, fiktivne linosti svih nacional-
nih prvobitnih poloaja morae da se prilagode stavovima
onih koji su defmisali univerzalna prava pojedinaca i na-
roda.
Bertran Gijarm
Preveo s francuskog D. J.
38
Pravo naroda
Kao jedan od ciljeva ovog predavanja postavio sam
sebi zadatak da ukratko predstavim - a to je sve to mogu
da uinim na ovako skuenom prostoru - kako se pravo
naroda
31
moe ustanoviti na osnovu liberalnih ideja pravde
koje su, mada optije, sline onome to sam nazvao shva-
tanjem pravde kao pravinosti, a koje sam izloio u svo-
joj knjizi Teorija pravde (1971). Pod pravom naroda sma-
tram odreeno politiko shvatanje prava i pravde
32
, koje
31
Izraz pravo naroda" potie od tradicionalnog izraza ius gen-
tium, a nain na koji ga koristimo blizak je njegovom znaenju u
reenici Jus gentium intra se" (uzajamno pravo naroda). U tom smis-
lu se odnosi na ono to pravo svih naroda ima zajedniko. Pogledati
R. J. Vincent, Human Rights and International Relations (Cambridge,
England: Cambridge Universitv Press, 1986), str. 27.
Smatrajui te zakone kao jezgro pridrueno naelima pravde koja
se odnose na pravo naroda na svakom mestu, dobija se smisao blizak
mojoj upotrebi izraza pravo naroda.
32
Jedno politiko shvatanje pravde ima sledee tri karakteristike:
(1) razraeno je da se odnosi na temeljne politike, ekonomske i
drutvene institucije; u sluaju unutranjeg drutva, na njegovu
osnovnu strukturu, u sadanjem sluaju, na pravo i prakse drutva
politikih naroda: (2) predstavljeno je nezavisno od svake obuhvatne
verske, filozofske i moralne doktrine, i iako moe da bude izvedeno
ili iz vie doktrina toga tipa, ili povezano sa njima, nije razraeno na
39
se odnosi na naela i norme meunarodnog prava i nje-
govu primenu. U 58. odeljku moje knjige pokuao sam da
ukazem na nain kako se pravo naroda moe ustanoviti
na osnovu shvatanja pravde kao pravinosti, a sa ograni-
enim ciljem reavanja nekih pitanja povezanih s pojmom
pravednog rata. Prikaz ovog prava u ovom predavanju
pokriva iru oblast, pri emu razmatram i ulogu ljudskih
prava. Iako je shvatanje pravde koje koristim u tu svrhu
optije nego shvatanje pravde kao pravinosti, ono ostaje
povezano sa doktrinom drutvenog ugovora. Procedura
konstrukcije, kao i njeni razliiti stadijumi, umnogome su
slini u oba sluaja.
Drugi cilj predavanja je objanjenje dometa politikog
liberalizma u sluaju kada se jedno liberalno politiko
shvatanje pravde proiri na pravo naroda. Posebno se pita-
mo kakav oblik u tom kontekstu dobija tolerantnost dru-
tava koja nisu liberalna. Tiranski i diktatorski reimi zae-
lo ne mogu biti prihvaeni kao dostojni lanovi jednog ra-
zumnog drutva naroda. Ali isto tako se ne moe razum-
no zahtevati od svih reima da budu liberalni, jer u pro-
tivnom ni samo pravo naroda ne bi bilo izraz liberali-
stikog naela tolerantnosti prema drugim razumnim
nainima ureivanja drutva, kao ni liberalistikog nasto-
janja da se pronae osnova za sporazum izmeu razum-
taj nain; (3) njegov sadraj je izraen izvesnim temeljnim idejama
koje se smatraju implicitnim u politikoj kulturi liberalnog drutva.
Pogledati moj rad Polilical Liberalism (New York: Columbia
University Press, 1993), str. 11-15.
40
nih naroda. Upravo kao to graanin liberalnog drutva
mora da potuje obuhvatne verske, filozofske i moralne
doktrine drugih ljudi, pod uslovom da su one u skladu sa
razumnim politikim shvatanjem pravde, tako i liberalno
drutvo mora potovati druga drutva organizovana u skla-
du sa obuhvatnim doktrinama, pod uslovom da politike
i drutvene institucije u njima ispunjavaju izvesne uslove
koji ta drutva vode ka prihvatanju nekog razumnog prava
naroda.
Tanije, pitanje glasi: gde postaviti razumske granice
tolerantnosti? Deava se da i dobro ureeno neliberalno
drutvo prihvati isto pravo naroda k'oje priznaju dobro
ureena liberalna drutva. Kada to kaem, smatram da je
dobro ureeno drutvo miroljubivo i da nije ekspanzion-
istiko; da njegov pravni sistem zadovoljava neke neop-
hodne uslove legitimnosti u oima vlastitog naroda, te da
shodno tome, potuje osnovna ljudska prava (pogledati IV
deo). Neliberalno drutvo koje ispunjava te uslove, u ne-
dostatku boljeg izraza, nazivam dobro ureenim hijerarhij-
skim drutvom. Kao takvo, ono je primer koji ilustruje
glavnu ideju moje argumentacije, prema kojoj nije nuno
da sva drutva budu liberalna, iako svako drutvo mora
da jemi osnovna ljudska prava. Ono takoe ukazuje na
znaaj ljudskih prava u okviru razumnog prava naroda.
41
I. Kako je doktrina drutvenog ugovora
univerzalna po svom dometu
Najpre u objasniti nain na koji jedna doktrina dru-
tvenog ugovora, sa svojom procedurom konstrukcije, jeste
univerzalna po svom dometu.
Svako drutvo mora da poseduje odreeno shvatanje
naina na koji je povezano sa drugim drutvima i naina
na koji mora da se ponaa prema njima. Ono ivi zajed-
no sa njima u istom svetu, i izuzev veoma posebnog slu-
aja kada je neko drutvo izdvojeno od svih ostalih - to
su stvari koje pripadaju dalekoj prolosti - ono treba da
formulie izvesne ideale i principe da bi odreivalo svoju
politiku prema drugim narodima. Isto kao shvatanje
pravde kao pravinosti, optija liberalna perspektiva koju
imam na umu - onako kako je odreujem u treem delu
- poinje pretpostavkom o zatvorenom i samo-dovoljnom
liberalnom demokratskom drutvu, i tie se jedino poli-
tikih vrednosti, a ne itavog ivota. Sada se postavlja
pitanje kako ovo shvatanje proiriti da bi ono upravljalo
odnosima jednog drutva sa drugim drutvima i stvorilo
odreeno razumno pravo naroda. Bez takvog proirenja na
pravo naroda, liberalno shvatanje politike pravde moglo
bi se initi kao istoricistiko i kao da se odnosi samo na
drutva ije su politike institucije i kultura liberalni.
Odgovarajua odbrana shvatanja pravde kao pravinosti,
kao i slinih ali optijih liberalnih pogleda, treba da po-
kae da to nije tako.
42
Problem prava naroda jeste samo jedan od mnotva
problema proirenja pomenutih ideja pravde. Postoji i
problem da se ove ideje razviju tako da se primene i na
budue generacije, u ta spada i problem odreenja
pravedne tednje. Budui da ove ideje o pravdi uzimaju u
obzir ljude kao normalne i potpuno kooperativne lanove
drutva u toku itavog njihovog ivota, ljude koji pose-
duju potrebne sposobnosti za takvo ponaanje, postavlja se
i pitanje kako se odnositi prema onima koji ne ispunjavaju
taj uslov, privremeno ili trajno. U to pitanje spada i vie
pitanja pravde u stvarima javnog zdravlja. I konano, mo-
ralo bi se ustanoviti kako se odnositi prema ivotinjama i
prirodi u celini.
Voleli bismo da moemo dati odgovor na sva ova
pitanja, ali sumnjam da to moemo uiniti u okviru ideja
pravde koje se razmatraju kao politika shvatanja. One u
najboljem sluaju mogu dovesti do razumnih odgovora na
tri prva problema proirenja: na ostala drutva, na budue
generacije i na neke sluajeve u vezi sa javnim zdrav-
stvenim staranjem. to se tie pitanja na koja ove liber-
alne ideje pravde ne mogu dati odgovor, mogue je izneti
niz primedbi. Jedna je ta da politika pravda ne obuhva-
ta sve mogue stvari, te da mi to i ne treba da oekuje-
mo. Neki problem se moe odnositi na politiku pravdu,
iako se ideje pravde, pogodne za reavanje drugih prob-
lema, ne mogu primenjivati na njega. Iako bi trebalo
dotino pitanje ispitati da bi se procenila veliina takvog
nedostatka, ne srne se oekivati da te ideje, a rekao bih i
43
svako shvatanje politike pravde, omogue taan odgovor
u svim tim stvarima.
Vratimo se na proirenje liberalnih ideja pravde,
slinih ali opstijih od shvatanja pravde kao pravinosti, na
pravo naroda. Postoji jasna suprotnost u univerzalnosti
izmeu tih shvatanja i nekih drugih poznatih stanovita.
Tako na primer, Lajbnicove i Lokove doktrine jesu uni-
verzalne i u svom izvoru autoriteta i u svojoj formulaciji.
elim naime da kaem da je njihov izvor autoritet Boga
ili pak boanski um; univerzalne su i jer su njihova naela
tako izraena da se odnose na sva razumska bia i to
svuda. Lajbnicova doktrina jeste etika stvaranja; tu se
ideja morala shvata kao imitatio Dei, i odnosi neposred-
no na nas kao stvorenja koja je Bog obdario razumom. U
Lokovoj doktrini, Bog koji ima legitimnu vlast nad
svakim stvorenjem, a to je prirodni zakon - tj. onaj deo
boanskog zakona koji mi moemo spoznati zahvaljujui
naim prirodnim razumskim sposobnostima - ima autoritet
svuda i obavezuje kako nas, tako i sve ostale narode.
Najpoznatija filozofska shvatanja - kao to su racio-
nalni intuicionizam, (klasini) utilitarizam i perfekcioni-
zam - jesu uglavnom formulisana na uopteni nain, tako
da se odnose izravno na nas u svim sluajevima. Iako ona
nisu zasnovana teoloki, mogue je rei da je njihov izvor
autoriteta (ljudski) razum, neki poredak nezavisan od
moralnih vrednosti, ili neka osnova opteg znaaja. U
svim ovim stanovitima univerzalnost doktrine je direktna
44
posledica njihovog izvora autoriteta i naina na koji je
formulisana.
Suprotno tome, konstruktivistiko shvatanje, kao to
je ono o pravdi kao pravinosti, kao i neke optije liber-
alne ideje, ne polaze od univerzalnih osnovnih naela koja
bi vaila u svim moguim sluajevima
33
. U shvatanju
pravde kao pravinosti, naela pravde koja se odnose na
osnovnu strukturu drutva nisu sveopta i ne odnose se na
sve mogue subjekte: na crkve i univerzitete, na osnovne
strukture svih drutava, kao i na pravo naroda. Ova naela
su pre konstruisana razumnom procedurom u kojoj racio-
nalni uesnici usvajaju, ve prema sluaju, naela pravde
prilagoena svakom tipu subjekta. Jedna konstruktivistika
doktrina ima, tipino, za pretpostavku niz subjekata, poev
npr. od naela politike pravde koja se odnose na osnovnu
strukturu nekog zatvorenog i samo-dovoljnog demokrat-
skog drutva. Kada se ovaj zadatak ispuni, dolazi se do
naela u vezi sa zahtevima buduih generacija, ukoliko
doktrina uzima u obzir budunost, zatim do naela prava
naroda kada uzima u obzir spoljanjost, te do naela po-
sebnih drutvenih pitanja kada se usredsredi na unut-
ranjost. Konstruktivistika procedura se svaki put preina-
ava da bi se resio odreeni problem. Tako u eljenom
vremenu raspolaemo svim glavnim naelima, ukljuujui
i ona koja su nuna da bi se definisale razliite dunosti
33
U ovom paragrafu i u sledea dva. pozivani se na prvi deo
mog spisa Basic structure as Subject" (1978), a koji je pretampan
u radu Political Liberalism.
45
i politike obaveze pojedinaca i udruenja
34
. Na taj nain
liberalna konstruktivistika doktrina postaje univerzalna u
svom dometu im je tako proirena da proizvodi naela
pravde za sve politiki bitne objekte, ukljuujui i pravo
naroda za najoptiji meu onima kojima pristupa, to jest
za politiko drutvo naroda. Njena snaga poiva na nae-
lima i shvatanjima praktinog uma, pod uslovom da su
ova uvek prilagoena tako da se odnose na razliite objek-
te u skladu s tim kako se oni pojavljuju i bivaju uvek,
posle odgovarajueg razmiljanja, prihvatani od strane ra-
zumnih delatnika na koje se odnose naela pravde.
Na prvi pogled, konstruktivistikoj doktrini ove vrste
kao da nedostaje sistematinost. Kako su doista naela
koja odgovaraju razliitim sluajevima medusobono pove-
zana? I zato mi, suoeni s razliitim objektima, idemo
pre jednim nego drugim redom? Konstruktivizam ipak
pretpostavlja da postoje i drugi oblici jedinstva osim onih
definisanih temeljnim naelima koja su sasvim opta i ko-
ja tvore suvislu celinu. Jedinstvo se moe pronai i u po-
godnom nizu sluajeva, ako se pretpostavi da uesnici u
nekom prvobitnom poloaju (kako sam ga ja nazvao)
moraju napredovati unutar tog niza sluajeva znajui da
34
Za podroban primer kako ovo moe da se uradi u sluaju sleda
u etiri etape, a koji sainjava izvorni poloaj, ustavne konvencije,
zakonodavstvo i sudovi, pogledati A Theory of Justice (Cambridge,
Mass.: Harvard Universitv Press, 1971), 195-201. Krai prikaz dat je
u Basic Liberties and Their Priority" (1982), koji je pretampan u
radu Political Liberalism.
46
naela prilagoena predmetu svakog sporazuma moraju
biti subordinisana onima koja se odnose na predmete svih
prethodnih dogovora, ili koordinisana i prilagoena drugi-
ma putem pravila prioriteta. Kasnije u ispitati jedan pose-
ban niz i istai njegove vrednosti u svakom stadijumu.
Kako unapred ne postoji jemstvo da se radi o najpogod-
nijem poretku, moe se desiti da napravimo mnogo poku-
aja i greaka.
Razraujui shvatanje pravde u vezi s temeljnom stru-
kturom jednog drutva ili s pravom naroda, ili u vezi s
bilo kojim predmetom, konstruktivizam ne smatra da va-
ljanost raznih naela pravde zavisi od broja ljudi kojih se
ona tiu. injenica da su porodice manji entiteti nego
ustavne demokratije ne objanjava zato se na njih odnose
razliita naela. Zato postoje razliiti principi za razliite
vrste predmeta pre moe da objasni razliita struktura
drutvenog okvira, kao i svrha i uloga njegovih razliitih
delova. Dakle, karakteristino je za jednu konstrukti-
vistiku ideju pravde da smatra da priroda i cilj, svoj-
stveni sastavnim delovima jednog drutva, kao i drutvu
naroda, zahtevaju od ljudi da deluju na osnovu naela
razraenih za posebne funkcije tih razliitih entiteta, a u
granicama koje doputaju ostala naela. Kao to emo
videti razraujui pravo naroda, ova naela su definisana
u svakom sluaju od strane racionalnih delatnika situiranih
s obzirom na okolnosti, pravino ili razumski. Ona nisu
izvedena iz naela koja su potpuno opta, kao to je
naelo korisnosti ili naelo perfekcionizma.
47
II. Tri preliminarna pitanja
Pre nego to pokaemo kako se moe ostvariti pro-
irenje prava naroda, razmotriu tri preliminarna pitanja.
Kao prvo, treba razlikovati izmeu dva dela shvatanja
pravde kao pravinosti i svake druge sline ideje pravde
koja bi istovremeno bila liberalna i konstruktivistika.
Jedan deo se odnosi na unutranje institucije demokratskih
drutava, njihov reim i njihovu temeljnu strukturu, kao i
na zadatke i obaveze graana. Drugi se odnosi na dru-
tvo politikih drutava", pa tako i na politike odnose
izmeu' naroda
35
. Poto smo usvojili naela pravde za
unutranje pravo, ideja o prvobitnom poloaju se ponovo
koristi, ali na najbliem viem nivou
36
. Kao i ranije, ues-
nici su predstavnici, ali oni koje predstavljaju sada su na-
rodi ije osnovne institucije zadovoljavaju naela pravde
izabrana na prvom nivou. Poinjemo sa porodicom dru-
tava koja su dobro ureena nekim liberalnim shvatanjem
koje ispunjava izvesne uslove (shvatanje pravde kao pravi-
nosti jeste za to primer), a potom razraujemo naela ko-
ja reguliu njihove uzajamne odnose. Ovde spominjem sa-
mo prvu etapu razrade prava naroda. Kao to emo vide-
35
Pod narodima smatram osobe i one koji zavise od njih, a
shvaene kao korporativno telo, organizovane putem njihovih poli-
tikih institucija koje ustanovljuju mo drave. U demokratskim
drutvima osobe su graani, dok su u hijerarhijskim i drugim
drutvima oni lanovi.
36
Ovaj proces je kratko opisan u radu A Theorv of Justice, str.
378 i dalje.
48
ti u etvrtom delu, jednako je nuno razraditi naela koja
reguliu odnose izmeu liberalnih i onih koje nazivam hi-
jerarhijskim. Pokazuje se da se liberalna i hijerarhijska
drutva mogu sloiti oko istog prava naroda, pa u tom slu-
aju treba rei da ovo pravo ne zavisi od aspekata svoj-
stvenih zapadnoj tradiciji.
Takvom prilazu neko bi mogao istai zamerku da se
prihvata tradicionalno shvatanje drave sa svim njenim
uobiajenim obelejima suvereniteta. Tu najpre spada
pravo voenja rata radi sprovodenja dravne politike. To
Klauzevic naziva voenjem politike drugim sredstvima,
pri emu se podrazumeva da su ciljevi politike definisani
istovremeno racionalnim i razboritim interesima drave
37
.
Tu dalje spada i pravo drave da po svom nahoenju pos-
tupa prema onim ljudima koji ive na njenoj teritoriji.
Primedba ne vai iz sledeeg razloga: u prvoj upotrebi na-
37
Bilo bi nepravedno prema Klauzevicu da ne dodamo da intere-
si jedne drave, prema njegovom miljenju, mogu ukljuivati moralne
ciljeve bilo koje vrste, a ciljevi rata mogu biti odbrana demokratskih
reima protiv tiranskih, kao to se otprilike desilo tokom Drugog svet-
skog rata. Za njega, politiki ciljevi nisu deo teorije rata, iako su uvek
prisutni i mogu uticati na voenje rata. O ovome, pogledati poune
opaske Petera Pareta, ,,Clausewitz", u Peter Paret (ed.), The Makers
of Modem Strategy (Princeton, N.J.: Princeton Universitv Press,
1986), str. 209-213. Shvatanje opisano u mom tekstu karakterie rai-
son d'Etat slian onome koji je u praksu eleo da uvede Fridrih
Veliki. Tako barem kae Gerhard Ritter u Frederick the Great, prev.
Peter Paret (Berkelev: California Universitv Press, 1968). Pogledati
poglavlje 10, kao i opasku na strani 197.
49
eg prvobitnog poloaja, unutranje drutvo se shvata kao
zatvoreno jer apstrahujemo odnose sa drugim drutvima.
Oruane snage tu nisu neophodne, a pitanje prava vlade
da se vojno priprema ne postavlja se, a ukoliko se i posta-
vi onda se negira. Naela unutranje pravde doputaju
postojanje policijske sile radi obezbeenja javnog reda, ali
tu je re o neem drugom. Iako su ova unutranja naela
spojiva s pravom voenja rata u drutvu naroda, ona sami
po sebi ne zasnivaju to pravo. To zasnivanje spada u pra-
vo naroda koje tek valja konstruisati. A kao to emo vi-
deti, ovo pravo postavlja i ogranienja unutranjeg suve-
reniteta drave, njene slobode da deluje kako eli unutar
vlastitih granica.
Vano je, dakle, prilikom razrade prava naroda,
shvatiti da vlada kao politika organizacija svog naroda
nije, da tako kaemo, tvorac svoje moi. Prava voenja
rata izmeu drava, ma kakva da su, prihvatljiva su samo
u okviru razumnog prava naroda. Pretpostavka postojanja
drave, posredstvom koje neki narod poseduje unutranju
organizaciju koja ukljuuje institucije osnovne pravde, ne
reava unapred ova pitanja. Treba da preformuliemo obe-
leja suvereniteta u svetlu razumnog prava naroda, te pro-
skribujemo pravo voenja rata, kao i pravo na internu
autonomiju, koja su bila element (pozitivnog) meunarod-
nog prava tokom dve stotine pedeset godina nakon Tride-
setogodinjeg rata, kao deo sistema klasinih drava
38
.
38
arls Bejc (Charles Beitz) smatra da ove moi spadaju u ono
to on u drugom delu svoje knjige Political Theorr and International
5 0
tavie, ove ideje se slau sa korenitom promenom u
savremenom gledanju na meunaradno pravo. Nakon Dru-
gog svetskog rata, meunarodno pravo je postalo zahtev-
nije nego ranije. Ono tei da ogranii pravo drave da vo-
di rat u sluaju samoodbrane (to je rezultat stvaranja ko-
lektivne sigurnosti), kao i da ogranii pravo unutranjeg
suvereniteta
39
. Kao deo nastojanja da se da odgovarajua
definicija unutranjeg suvereniteta jedne drave i ograni-
enja koje se na nju odnose, uloga ljudskih prava je oito
povezana sa ovim drugim tipom promene, ak i ako nije
sasvim nezavisna od prvog. U ovoj taki izlaganja ostav-
ljam po strani brojne tekoe tumaenja tih prava i
ogranienja, i pretpostavljam da su njihovo znaenje i nji-
hovo opte usmerenje dovoljno jasni. Od sutinskog je
znaaja da naa razrada prava naroda odgovara tim dvema
promenama - a videemo da je tako - i daje im prihvat-
ljivo objanjenje.
Drugi preliminarni problem glasi: zato prilikom raz-
rade prava naroda poinjati (kao to sam ranije rekao) sa
drutvima koja su dobro ureena putem liberalnih shvata-
nja koja su optija nego to je shvatanje pravde kao pravi-
nosti? Ne bi li bilo bolje poeti sa svetom u celini, sa
jednim da tako kaemo globalnim prvobitnim poloajem,
Relations (Princeton, New Jersey. Princeton University, 1980), nazi-
va moralnou drava. One zavise, smatra on, od pogrene analogije
izmeu drava i pojedinaca.
39
Stanlev Hoffman, Janus and Minerva (Boulder, Colo. and
London: Westview Press, 1987). str. 374.
5 1
i raspraviti pitanje da li, i u kojem obliku, drave i naro-
di treba uopte da postoje? Neki autori o kojima u kasni-
je podrobnije govoriti, smatraju da konstruktivistiko shva-
tanje drutvenog ugovora treba upravo to da ima za pret-
postavku, a to bi od samog poetka dalo univerzalnost.
Ne verujem da postoji jasan a priori odgovor na to
pitanje. Moramo da isprobamo razliita reenja i odmeri-
mo njihove prednosti i nedostatke. Budui da u razradi
shvatanja pravde kao pravinosti poinjem od unutranjeg
drutva, krenuu odatle pretpostavljajui da ono to je do
sada uinjeno jeste manje ili vie korektno. Nastavljam
dakle svoje razmiljanje od take do koje sam ve doao,
budui da to kao da daje dobro polazite za proirenje na
pravo naroda. Dopunski razlog za takav postupak jeste to
to narodi kao konstituisana tela, organizovana od strane
njihovih drava, postoje u ovom ili onom obliku u ita-
vom svetu. U istorijskom smislu, sva naela i norme za
pravo naroda, moraju, da bi se mogli ostvariti, biti prih-
vatljivi za promiljeno javno mnjenje naroda i njihovih
politikih vlasti.
Pretpostavimo, dakle, da smo lanovi jednog dobro
ureenog drutva (ak ako u stvarnosti to i nije sluaj).
Naa uverenja u stvarima pravde su gotovo ista kao i ona
kod graana (ako oni postoje) porodice drutava koja su
dobro ureena liberalnim shvatanjima pravde, drutava
koja imaju sline drutvene i istorijske preduslove kao na-
a. U njima postoji isti onaj tip razloga kakav je i na za
potvrdu vlastitog oblika vladavine. Ovo isto razumevanje
52
liberalnih drutava daje pogodnu polaznu taku za proi-
renje na pravo naroda.
I konano, istiem razliku izmeu prava naroda i pra-
va nacija ili meunarodnog prava. Potonje predstavlja pos-
tojei, ili pozitivni pravni poredak, ma kako on nepotpun
u odreenim aspektima bio, jer npr. ne poseduje delotvo-
rnu shemu sankcija, kakva normalno postoji u unutra-
njem pravu. Nasuprot tome, pravo naroda jeste skup poli-
tikih koncepata koji sadre naela prava, pravde i zajed-
nikog dobra, a koji specifikuju sadraj jedne liberalne
koncepcije pravde, razraene da bi se proirila i primen-
jivala na meunarodno pravo. Pravo naroda sadri pojmo-
ve i naela pomou kojih se moe procenjivati meunaro-
dno pravo.
Ova razlika izmeu prava naroda i prava nacija treba
da bude jasna. Ona nije nejasnija nego ona koja postoji
izmeu naela pravde koji se odnose na osnovnu struktu-
ru unutranjeg drutva i postojee politike, drutvene i
pravne institucije koje ostvaruju tu strukturu.
III. Proirenje na liberalna drutva
Poto se odgovori na tri preliminarna pitanja, prelazi
se na proirenje liberalnih ideja pravde na pravo naroda.
Smatram da te ideje pravde sadre tri glavna elementa: (i)
spisak odreenih osnovnih prava, sloboda i mogunosti
(dobro poznatih iz demokratskih ustavnih reima); (ii)
snaan prioritet tih temeljnih sloboda, posebno s obzirom
5 3
na zahteve opteg dobra i perfekcionistike vrednosti; (iii)
mere koje svim graanima jame pristup odgovarajuim
sredstvima koja omoguuju delotvorno korienje njihovih
sloboda. Shvatanje pravde kao pravinosti tipino je za te
ideje, uz tu razliku da su njegova egalitaristika obeleja
jae izraena. U izvesnoj meri, tri egalitaristike karakteri-
stike koje predstavljaju pravina vrednost politikih slo-
boda, pravina jednakost prilika i naelo razlike, odsutne
su iz optijih liberalnih ideja. U konstrukciji jednog ra-
zumnog prava naroda nisu potrebne ove karakteristike, a
injenica da ih i ne pretpostavljamo, daje naoj teoriji ve-
u optost.
Postoje dve glavne etape u procesu proirenja prava
naroda, a svaka od njih i sama je sastavljana od dva kora-
ka. Prvu etapu proirenja nazivam idealnom teorijom, ili
teorijom stroge poslunosti; ukoliko ne naglasimo, radie-
mo u okviru te teorije. Tu se uesnici u zakljuenim spo-
razumima strogo pokoravaju bitnim konceptima i princip-
ima, a ostvareni su i nuni povoljni uslovi za liberalne i
hijerarhijske institucije. Na prvi cilj je da razmotrimo ta
jedno razumno pravo naroda, ukoliko se u celosti potuje,
zahteva i ustanovljuje u tom sluaju.
Da bismo uprostili na pristup, pretpostaviemo da
postoje samo dva tipa dobro ureenih drutava, liberalna
i hijerarhijska. Najpre u ispitati sluaj dobro ureenih li-
beralnih demokratskih drutava. To pak dovodi do ideje o
dobro ureenom politikom drutvu drutava demokratskih
naroda. Potom u prei na drutva, koja kao pravedna i
54
dobro ureena, jesu esto religiozna pri emu crkva nije
odvojena od drave. Politike institucije u tim drutvima
specifikuje jedna pravedna konsultativna hijerarhija, kao
to u je ja nazvati, dok osnovne drutvene institucije
zadovoljavaju ideju pravde koja izraava prikladno
shvatanje zajednikog dobra. Od sutinske je vanosti za
nau verziju prava naroda da ova ideja bude prihvaena
kako od hijerarhijskih tako i od liberalnih drutava. Ona
su zajedno respektabilni lanovi dobro ureenog drutva
pravednih naroda sveta.
Druga etapa razrade prava naroda jeste neidealna, a
ona je takoe sastavljena od dva koraka. Prvi korak je
teorija neposlunosti. Ona se tie kategorije pravinih
drutava, demokratskih ili hijerarhijskih, koja su suoena
sa dravama koje odbijaju da se pokoravaju jednom
razumnom pravu naroda. Drugi korak te druge etape tie
se nepovoljnih uslova. On postavlja razliit problem o to-
me kako siromanija i manje tehnoloki napredna drutva
mogu stvoriti istorijske i drutvene uslove koji bi im omo-
guili da ustanove pravedne i odrive institucije, bilo da
su one liberalne ili hijerarhijske. U postojeem svetu, nei-
dealna teorija je od izuzetnog praktinog znaaja i tie se
problema koje susreemo svakog dana. Pa ipak, usled ne-
dostatka prostora, o njoj u govoriti samo ukratko (u es-
tom i sedmom delu).
Pre nego to ponemo sa proirenjem, treba se uver-
iti da je prvobitni poloaj sa svojim velom neznanja zap-
ravo postupak prikladnog predstavljanja u sluaju liberal-
55
nih drutava. U prvoj upotrebi prvobitnog poloaja, nje-
gova funkcija kao naina predstavljanja takva je da on
izraava ono sto mi smatramo - vi i mi, ovde i sada
40
-
pravinim uslovima pri kojima njegovi uesnici, inae
predstavnici slobodnih i ravnopravnih graana, odreuju
uslove saradnje koji upravljaju osnovnom strukturom nji-
hovog drutva. Budui da taj poloaj podrazumeva veo
neznanja, on izraava i ono to mi smatramo prihvatljivim
ogranienjima razloga za usvajanje politikog shvatanja
pravde. Shvatanje koje e uesnici usvojiti, odreuje,
dakle, shvatanje pravde koje vi i ja, ovde i sada, sma-
tramo pravinim i zasnovanim na najboljim razlozima.
Postoje tri sutinski znaajna uslova: 1. prvobitni
poloaj predstavlja uesnike (ili graane) pravino, ili
razumno; 2. on ih predstavlja kao racionalne delatnike; 3.
on ih predstavlja kao pojedince koji su sposobni da
odluuju izmeu dostupnih naela na osnovu prikladnih
razloga. Valja utvrditi da su ta tri uslova zadovoljena i to
posmatrajui da li su graani pravino ili razumno pred-
stavljeni, i to simetrinou ili jednakou poloaja njiho-
vih predstavnika u prvobitnom poloaju. Graani su pred-
stavljeni kao racionalni delatnici na osnovu cilja da nji-
hovi predstavnici treba da uine to vie mogu radi ostva-
renje njihovih sutinskih interesa kao osoba. I konano,
oni su predstavljeni kao pojedinci koji odluuju u korist
40
Nota bene: Vi i ja" smo sada i ovde" graani istog liber-
alnog demokratskog drutva i razraujemo liberalnu koncepciju
pravde o kojoj je re.
56
izvesnih principa iz prikladnih razloga: veo neznanja spre-
ava njihove predstavnike da navode neodgovarajue raz-
loge, kada se zna cilj predstavljanja graana kao slobod-
nih i jednakopravnih osoba.
U sledeem stadijumu, kada se prvobitni poloaj
koristi da se jedno liberalno shvatanje proiri na pravo
naroda, on je sredstvo predstavljanja jer izraava ono to
mi - vi i ja, ovde i sada
41
- smatramo pravinim uslovi-
ma u kojima uesnici, sada predstavnici drutava koja su
dobro ureena na osnovu liberalnih shvatanja pravde,
moraju da formuliu pravo naroda i pravedne uslove nji-
hove saradnje.
Prvobitni poloaj je postupak predstavljanja jer su,
kao i ranije, slobodni i ravnopravni narodi predstavljeni
kao delatnici koji su u isto vreme situirani i razumno i
koji su racionalni, te koji donose odluke na osnovu
pogodnih razloga. Uesnici za koje se smatra da su pred-
stavnici demokratskih naroda jesu situirani simetrino, a
narodi koje oni zastupaju predstavljeni su razumno. Osim
toga, uesnici vre svoj izbor izmeu naela koja su
raspoloiva za pravo naroda pozivajui se na osnovne
interese demokratskih drutava, u skladu sa nainom na
koji ih liberalna naela unutranje pravde definisu ili pret-
postavljaju. Konano, uesnici se nalaze iza vela nezna-
nja: njima, na primer, nije poznata veliina teritorije, broj
stanovnika, kao ni relativna snaga naroda ije osnovne
interese predstavljaju. Iako znaju da ostvarenje razumno
41
U ovom sluaju vi i ja" smo graani liberalnih demokratskih
drutava, ali ne i graani istog drutva.
57
povoljnih uslova ini demokratiju moguom, oni ne poz-
naju ni obim njihovih prirodnih resursa, ni nivo njihovog
ekonomskog razvoja, niti uopte imaju bilo kakvu infor-
maciju te vrste. Ovi uslovi odraavaju ono to bismo mi,
lanovi drutava koja su dobro ureena preko liberalnih
shvatanja pravde, prihvatili - ovde i sada - kao osnovne
uslove saradnje izmeu naroda koji se smatraju slobodnim
i ravnopravnim. U tom drugom stadijumu upotrebljavamo
prvobitni poloaj kao postupak predstavljanja na isti nain
kao to smo to inili u toku prve etape.
Pretpostavljam da e razrada prava naroda za demok-
ratska liberalna drutva za rezultat imati jedino usvajanje
izvesnih poznatih naela pravde, kao i da e omoguiti
razliite oblike kooperativnog udruivanja izmeu de-
mokratskih naroda, a ne jednu svetsku dravu. Ovde sle-
dim primer Kanta, koji u svom delu Projekt venog mira
(1795), pretpostavlja da bi svetska drava - pod kojom
smatram jedinstveni politiki reim sa legalnim ovlaenji-
ma koje normalno vri centralna vlada - bila ili globalni
despotizam, ili krhko carstvo rastrgnuto stalnim graan-
skim ratom jer razna podruja ili narodi pokuavaju da
ostvare politiku autonomiju
42
. Mogue je pak, kao to u
pokuati da kasnijem obrazloim, da postoje i mnoge vrste
42
Kant u svom delu Projekt venog mira (VIII: str. 367), kae:
Ideja meunarodnog prava pretpostavlja recipronu nezazvisnost
susednih i posebnih drava, lako i ovaj uslov jeste stanje rata (uko-
liko federativna zajednica ne sprei izbijanje neprijateljstava), ovo je
ipak bolje nego stapanje drava pod jednom dominantnom silom, a to
58
razliitih organizacija, potinjenih sudu prava demokrat-
skih naroda, a ija je uloga da reguliu saradnju izmeu
tih naroda, pri emu imaju odreene dunosti. Neke od
tih organizacija (npr. Ujedinjene Nacije) mogu imati pravo
da izriu osudu unutranjih institucija koja kre ljudska
prava, a u krajnjim sluajevima, da ih kanjavaju nameta-
njem ekonomskih sankcija, pa ak i da vojno interveniu.
Ova ovlaenja dele svi narodi, a njihovo polje primene
jesu njihove unutranje stvari.
Ukoliko je sve to ispravno, smatram da e naela
pravde izmeu slobodnih i demokratskih naroda ukljuiva-
ti izvesna poznata naela koja su odavno priznata kao sas-
tavni deo prava naroda, a u koje spadaju i sledea naela:
1. Narodi (kao organizovani od strane njihovih
drava) jesu slobodni i nezavisni i njihovu slobo-
du i nezavisnost moraju da potuju ostali narodi;
bi se zavrilo u univerzalnoj monarhiji. Zakoni uvek gube na snazi
ono to vlada drava dobija na veliini; bezduni despotizam zapada
u anarhiju poto je uguio seme dobroga". Ovaj stav prema uni-
verzalnoj monarhiji delili su i drugi autori XVIII veka. Pogledati na
primer, Hjumovo delo On the Balance of Power" (1752). F. H.
Hinslev, u delu Power and the Pursuit of Peace (Cambridge, England:
Cambridge Universitv Press, 1966), str. 162 i dalje, spominje i Mon-
teskjea, Voltera i Gibona. Hinsli takoe pouno raspravlja o Kantovim
idejama u etvrtom poglavlju. Pogledati i Patrick Riley, Kani' s
Political Philosophy (Towanda, Pa.: Rovvman and Litlefield, 1983),
poglavlja 5 i 6. Tomas Nejdel (Thomas Nagel) u svom spisu Equality
and Partiality (New York: Oxford University Press, 1991), str. 169 i
dalje, str. 174, daje jake razloge kao podrku istom miljenju.
5 9
2. Narodi su ravnopravni i sami zakljuuju sporazume
izmeu sebe;
3. Narodi imaju pravo na samoodbranu, ali ne i pravo
na voenje rata;
4. Narodi moraju da potuju obavezu neintervencije;
5. Narodi moraju da potuju sporazume i preuzete
obaveze;
6. Narodi su obavezni da potuju odreena specifina
ogranienja u voenju rata (za koji se smatra da
predstavlja samoodbranu);
7. Narodi su obavezni da potuju ljudska prava.
Ovaj spisak naela oito nije potpun; treba mu
prikljuiti jo neka. Osim toga, ona zahtevaju primenu i
tumaenja, a neka su i suvina u jednom dobro ureenom
drutvu demokratskih naroda, na primer esto naelo, koje
se tie voenja rata, ili sedmo, koje se odnosi na ljudska
prava. Od sutinskog znaaja je to, kada se zna za ideju
jednog drutva slobodnih i nezavisnih demokratskih naro-
da, spremnih da priznaju izvesne temeljne principe poli-
tike pravde koji bi upravljali njihovim ponaanjem, da
naela ove vrste zapravo predstavljaju povelju njihovih
asocijacija"
43
. Naravno, jedan takav princip kao to je etvr-
ti - onaj o neintervenciji - trebalo bi da bude preciziran
u optem sluaju. Iako on odgovara jednom dobro uree-
nom drutvu demokratskih naroda koji potuju ljudska
43
Pogledati Terry Nardin, Lavi, Morality and the Relations of
States (Princeton, NJ. : Princeton University Press, 1983), str. 269 i
dalje, koji insistira na toj taki.
60
prava, on nije primeren u sluaju drutava u stanju nere-
da u kojima su ratovi i teke povrede ljudskih prava
endemske pojave. Isto tako, pravo na nezavisnost i
samoodreenje postoji samo u izvesnim granicama koje
treba da budu odreene pravom naroda. Na taj nain, nije-
dan narod ne poseduje pravo na samoodreenje ili na se-
cesiju po cenu porobljavanja drugog naroda
44
, isto kao to
nijedan narod ne sme odbaciti osudu koju mu izrie svet-
sko drutvo kada njegove unutranje institucije kre ljud-
ska prava neke manjine. Njegovo pravo na nezavisnost ne
predstavlja tit protiv osude, pa ak ni protiv prinudne
intervencije ostalih naroda u ozbiljnim sluajevima.
Postojae, dakle, odreeni principi stvaranja i ureiva-
nja federacija (asocijacija) naroda, isto kao i standardi pra-
vinog postupanja u trgovini i drugim vrstama saradnje.
Treba predvideti izvesne mere uzajamne pomoi izmeu
naroda u sluaju gladi ili sue, a ako se to moe ostvari-
ti, kao to i treba da bude, odredbe kojima se omoguuje
da u razumno razvijenim liberalnim drutvima osnovne
potrebe ljudi budu zadovoljene
45
. Ove odredbe specifikuju
44
Kada je re o secesiji jasan primer daje pitanje da li je
ameriki Jug imao pravo da se otcepi u periodu 1860-1861. Po ovom
naem testu nije imao takvo pravo, jer ako bi se otcepio nastavio bi
da odrava svoju unutranju instituciju ropstva. To bi bilo ozbiljno
krenje ljudskih prava, a ono bi se proirilo na gotovo polovinu
stanovnitva.
45
Pod osnovnim potrebama uglavnom mislim na one koje se
moraju zadovoljiti da bi graani bili u poziciji da iskoriste prava, slo-
61
oblici pomoi u nekim situacijama, a one e u svojoj stro-
gosti zavisiti od ozbiljnosti datog sluaja.
Vana uloga politike vlasti, ma koliko sa istorijskog
stanovita mogle izgledati arbitrarne granice nekog
drutva
46
, jeste da bude predstavnik i stvarni delatnik
jednog naroda. Narod preuzima odgovornost za svoju teri-
toriju i brojnost svog stanovnitva, kao i za ouvanje
integriteta svoje okoline i sposobnosti da se sam odrava.
Ova ideja podsea na trenutak ustanovljenja vlasnitva:
ukoliko se nekom delatniku ne nametne odgovornost za
ouvanje nekog dobra, kao i nunost nadoknade eventual-
ne tete, postoji tenja da to dobro propadne. U ovom
sluaju to dobro jeste teritorija odreenog naroda i njego-
va sposobnost da se odri; delatnik je politiki organizo-
van narod. On je obavezan da prizna da ne srne nadok-
naivati svoju neodgovornost u brizi za svoju teritoriju i
u ouvanju prirodnih resursa preduzimanjem ratnih poho-
bode, kao i mogunosti u drutvu. One ukljuuju ekonomska sredst-
va, kao i institucionalna prava i slobode.
46
Iz injenice da su granice istorijski arbitrarne ne sledi da se
njihova uloga u pravu naroda ne moe opravdati. To to su granice
izmeu drava u SAD istorijski arbitrarne ne govori u prilog uklan-
janja naeg federativnog sistema, na jedan ili drugi nain. Insistirati
na njihovoj arbitrarnosti znai instistirati na pogrenoj stvari. Pravo
pitanje se tie politikih vrednosti koje nude drave u federativnom
sistemu, u poreenju sa vrednostima koje se nude u centralistikom
sistemu. Odgovor zavisi od funkcije i uloge drava, od politikih
vrednosti koje one tite kao pojedince, eventualne nunosti da se nji-
hove granice redefiniu, i od jo mnogo stvari.
62
da ili naseljavanjem teritorije drugog naroda bez njego-
vog pristanka
47
.
Ove opaske pripadaju idealnoj teoriji i ukazuju na
izvesne odgovornosti naroda u jednom pravednom drutvu
dobro ureenih liberalnih drutava. Budui da granice nar-
oda esto u istorijskom smislu predstavljaju rezultat nasil-
ja i agresija, a da su neki narodi nepravedno potinjeni
drugim, pravo naroda u svom neidealnom delu trebalo bi,
koliko god je to moguc'e, da sadri naela i norme - ili
barem neke niti vodilje - za reavanje tih problema.
Da bi se dopunio ovaj kratak prikaz prava naroda koji
se odnosi samo na dobro ureena liberalna drutva, raz-
motrimo pod kojim uslovima je mogue razumno prihva-
titi taj deo ovog prava naroda i smatrati ga opravdanim.
Osim tri zahteva, koja smo ranije opisali u razma-
tranju prvobitnog poloaja kao postupka predstavaljanja,
postoje i dva dodatna uslova. Podsetimo da su ovi zahte-
vi glasili: da uesnici (kao predstavnici slobodnih i ravno-
pravnih naroda) treba da budu predstavljeni kao razumno
situirana bia, racionalna, kao i da donose odluke u skladu
sa prikladnim razlozima. Prvi od dva dodatna uslova jeste
da politiko drutvo demokratskih dobro ureenih drutava
treba da bude stabilno na pogodan nain
48
. Pri postojanju
47
Ova opaska podrazumeva da narod ima barem kvalifikovano
pravo da ogranii imigraciju. Ostavljam po strani kakve te kvali-
fikacije mogu da budu.
48
Pogledati The Domain of the Political and Overlapping
Consensus", New York Universitz Law School Review 64 (1989): 245,
sec. VII.
63
politikog drutva takvih naroda, njegovi lanovi e sve
vie teiti prihvatanju njegovih principa i stavova u meri
u kojoj budu shvatali ideje pravde izraene pravom koje
ih povezuje, i ije e dobrobiti ceniti za sva liberalna
drutva.
Drutvo demokratskih drutava je stabilno na pravi
nain ako je stabilno u odnosu na pravdu, to jest ako
institucije koje deluju i prakse koje se sprovode izmeu
naroda, uvek vie ili manje zadovoljavaju bitna naela
pravde, iako se drutveni uslovi verovatno stalno menja-
ju. Ono je stabilno ne samo ako se pravo naroda potuje
zbog srene ravnotee snaga - koju nijedan narod nema
interesa da osporava - ve pre svega jer su svi, uprkos
promenljivoj srei naroda, podstaknuti da potuju njihovo
zajedniko pravo kao pravedno i korisno za sve. To znai
da pravda drutva demokratskih naroda jeste stabilna u
vezi sa raspodelom sree i nesree medu njima. Ovde
srea ne znai vojni uspeh ili neuspeh jednog drutva, ve
ostale vrste uspeha: stvarnu politiku i drutvenu slobodu,
bogatu i ispunjenu kulturu, kao i ekonomsko blagostanje
svih graana.
Istorijsko iskustvo svedoi da je ovaj uslov stabilnos-
ti, barem to se tie naela koje zabranjuje rat, zadovol-
jen u drutvu pravednih demokratskih naroda. Iako su
demokratska drutva esto bila ukljuena u ratove kao i
nedemokratske drave
49
, i iako su ona esto estoko brani-
49
Pogledati Jack. S. Levy, Domestic Politics and War". u Ro-
bert Rotberg and Theodor Rabb, (eds.), The Origin and Prevention of
64
la svoje institucije, Majki Doji (Michael Doyle) je istakao
da od 1800. godine vrsto ustanovljena liberalna drutva
nisu nikad ula u rat jedna protiv drugih
50
. A u ratovima
u kojima su uestvovale neke velike sile, na primer u oba
svetska rata, demokratske drave su se borile kao savezni-
ci na jednoj strani. Odsustvo rata izmeu demokratija pot-
puno je u skladu sa empirijskim zakonom u vezi sa odno-
sima izmeu drutava
51
. Pretpostavljam stoga da e dru-
Mayor Wars (Cambridge, England: Cambridge University Press,
1989), str. 87. Levi se poziva ne neke istorijske studije koje su potvr-
dile otkrie Smola i Singera (Small and Singer) u Jerusalem Journal
of International Relation, vol. 1, 1976, spomenuto u beleci br. 21.
50
Pogledati Dojlov dvodelni lanak Kant, Liberal Legacies, and
Foreign Affairs", Philosophy and Public Affairs 12 (1983): 205, 323.
Pregled dokaza nalazi se na stranama 206-232. Doji kae: Ove kon-
vencije (one koje su zasnovane na meunarodnim implikacijama lib-
eralnih naela i institucija) uzajamnog potovanja stvorile su izuzetno
delotvornu kooperativnu osnovu za odnose izmeu liberalnih demok-
ratija. Iako su ove liberalne drave bile ukljuene u mnoge ratove sa
neliberalnim dravama, ustavno dobro utvrene liberalne drave jo
nikada nisu vodile rat jedna protiv druge. (Kurziv u originalu). Niko
ne bi trebalo da dokazuje da su takvi ratovi nemogui; ali prelimi-
narni dokaz kao da ukazuje ... na bitnu nesklonost u odnosu na
voenje rata izmeu liberalnih drava" (213).
51
Pogledati Levy, Domestic Politics", 88. U ovim studijama
veina definicija demokratije se moe uporediti sa definicijama Smola
i Singera koje Levi navodi u beleci: (1) redovni izbori i uestvo-
vanje opozicionih partija (2) barem 10% odraslog stanovnitva je
sposobno da glasa za (3) parlament koji je ili kontrolisan od izvrne
vlasti ili ima jednaka ovlaenja kao ona (ibid., 88). Naa definicija
liberalnog reima znatno izlazi iz ove definicije.
65
tvo demokratskih naroda koja poseduju sve temeljne insti-
tucije, koje su dobro ureene na osnovu liberalnih shva-
tanja pravde (ali ne nuno na osnovu istog shvatanja), biti
stabilno na adekvatan nain, u napred definisanom smis-
lu. Nacrt prava takvih naroda izgleda stoga da zadovolja-
va uslov politikog realizma, koga pak postavlja onaj
uslov koji zahteva da shvatanje bude stabilno iz pogodnih
razloga.
Treba rei da ono to nazivam Dojlovim zakonom
vredi kada se radi o dobro ureenim i dobro ustanovljen-
im liberalnim demokratijama, koje predstavljaju sile, a da
pritom nisu dominantne. Razlozi valjanosti tog zakona
(pod pretpostavkom da je valjan), mogu se uskladiti sa
postojeim demokratijama, u kojima su prisutne nepraved-
nost i oligarhijske tenje, a koje esto tajno interveniu u
manjim zemljama gde su demokratski reimi slabije usta-
novljeni i manje vrsti nego njihov. 0 tome svedoi oba-
ranje od strane Sjedinjenih Amerikih Drava demokrat-
ske vlade Aljendea u ileu, Arbenca u Gvatemali, Mosa-
deka u Iranu, a neki e dodati i sandinista u Nikaragvi.
Ma kakve da su vrline tih reima, dravna birokratija je
mogla da povede tajne operacije protiv njih na podsticaj
oligarhijskih interesa, bez znanja javnosti ili kritike koja
bi dola od strane ove, pri emu je ta javnost zapravo sta-
vljena pred svren in. Sve je to bivalo olakano udob-
nim pribegavanjem argumentu o nacionalnoj bezbednosti,
koji je u situaciji suparnitva izmeu supersila u doba hla-
dnog rata omoguio da se ovi demokratski sistemi neo-
66
pravdano smatraju opasnou. Iako demokratski narodi ni-
su ekspanzionistiki, oni brane svoju bezbednost, ime oli-
garhijska vlada moe lako manipulisati u razdoblju supar-
nitva da bi opravdala tajne intervencije u sluaju da se
one razotkriju
52
.
Ovaj nacrt prava demokratskih naroda mogao bi biti
prihvatljiv pod uslovom da mi, kao graani liberalnih
drutava, moemo da branimo principe i stavove tog prava
nakon zrelog razmiljanja. Morali bismo da budemo
sposobni da tvrdimo da doktrina prava naroda, koja gov-
ori o odnosima izmeu drutava, bolje nego ijedna druga
doktrina, povezuje u skladnu celinu naa' politika uveren-
ja i nae dobro odmerene moralne sudove svih nivoa
optosti, to jest i one najoptije i one posebnije.
IV. Proirenje na hijerarhijska drutva
Podsetimo, kao to smo rekli u treem delu, da se
proirenje liberalnih ideja pravde na pravo naroda odvija
u dve etape, od kojih svaka sadri dva koraka. Upravo
smo zavrili ispitivanje prvog koraka prve etape, posve-
ene idealnoj teoriji, to jest razvoj prava naroda jedino u
vezi sa dobro ureenim liberalnim drutvima. Drugi korak
idealne teorije je sloeniji: on zahteva da se definie drugi
52
O ovom pitanju pogledati Alan Gilbert, ,,Power-Rivalry
Motivated Democracy", Political Theory 20 (1992): 681, i posebno
684 i dalje.
67
tip drutva - koji u ja nazvati hijerarhijskim drutvom -
a potom da se odredi pod kojim uslovima drutvo te vrste
jeste dobro ureeno. Cilj nam je da proirimo pravo nar-
oda na dobro ureena hijerarhijska drutva, i da pokaemo
da ona prihvataju isto pravo naroda kao i ono koje odo-
bravaju liberalna drutva. Ovo pravo koje dele dobro ure-
ena drutva, liberalna i hijerarhijska, odreuje sadraj
idealne teorije. Ono specifikuje tip drutva dobro ureenih
naroda koje svaki narod treba da eli, a postavlja i regu-
lativni cilj njihove spoljne politike. Njegova nuna posle-
dica, a to je za nas vano, jeste da neliberalna drutva
moraju potovati ljudska prava.
Da bismo sve to pokazali, postupiemo na sledei na-
in. Najpre iskazujemo tri zahteva koje hijerarhijski reim
mora da zadovoljava da bi bio dobro ureen. Jasno je da
ispunjenje tih uslova samo po sebi ne stvara liberalni
reim. Potom emo se uveriti da li su, u prvobitnom polo-
aju sa velom neznanja, predstavnici hijerarhijskih dobro
ureenih reima razumno situirani, da li su racionalni i
motivisani dobrim razlozima. Prvobitni poloaj je i ovde
postupak predstavljanja radi usvajanja prava izmeu hijer-
arhijskih naroda. I konano, pokazujemo da e u prvobit-
nom poloaju, predstavnici hijerarhijskih dobro ureenih
drutava usvojiti isto pravo naroda kao i ono koje usva-
jaju predstavnici liberalnih drutava. Ovo pravo slui kao
zajedniko pravo za jedno pravedno politiko drutvo do-
bro ureenih naroda.
Prvi od tri uslova da bi neko hijerarhijsko drutvo
bilo dobro ureeno, jeste da je ono privreno miru i da
68
svoje legitimne ciljeve tei da ostvaruje diplomatijom i
trgovinom, kao i drugim mirnim sredstvima. Iz toga sledi
i da njegova verska doktrina, za koju se smatra da je
obuhvatana i uticajna u politici vlade, nije ekspanzion-
istika jer potpuno potuje graanski poredak i integritet
drugih drutava. eli li to drutvo da proiri svoj uticaj,
onda ono to nastoji ostvariti sredstvima spojivim sa neza-
visnou drugih drutava i ouvanjem sloboda unutar njih.
Ova osobina njegove religije pojaava institucionalni te-
melj njegovog pacifikog ponaanja i ini da se to drutvo
razlikuje od evropskih drava u doba verskih ratova iz
XVI i XVII stolea.
Drugi temeljni uslov, koji podrazumeva jednu ideju
Filipa Sopera (Philip Soper), sastavljen je od vie delova.
Kao prvo, pravni sistem jednog hijerarhijskog drutva
mora da bude takav da namee moralne zakone i obaveze
svim ljudima koji ive na njegovoj teritoriji
53
. Jednako je
53
Ovde se pozivam na delo Filipa Sopera (Philip Soper) -4
Theory of Law (Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 1984),
posebno strane 125-147. Soper smatra da pravni sistem, kao razliit
od sistema pukih nareenja koja se nameu, mora biti takav da
dovede, kao to sam ukazao, do moralnih dunosti i obaveza kod svih
lanova drutva, dok sudije i drugi funkcioneri moraju iskreno i
razumno verovati da zakonom vlada shvatanje pravde kao opteg
dobra. Sadraj shvatanja pravde kao opteg dobra takvo je da namee
moralne obaveze svim lanovima drutva. Ovde spominjem neke
pojedinosti Soporovog gledanja, ali to inim dosta slobodno i bez
namere da objanjavam njegovo miljenje. Kao to tekst pokazuje,
moj cilj je da se ukae na shvatanje pravde koje, iako nije liberalno,
ipak ima obeleja koja drutvima regulisanim u skladu s njim daje
69
neophodno da pravni sistem tog drutva bude voen
takvim shvatanjem pravde koje za cilj ima opte dobro,
to jest shvatanjem koje nepristrasno i nipoto nerazumno,
uzima u obzir temeljne interese svih lanova drutva.
Interesima nekih ljudi se nikako ne srne davati prednost,
a interese drugih potpuno zaboravljati. Naposletku, sudije
i ostali funkcioneri koji upravljaju pravnim sistemom
moraju iskreno i ne-nerazumno verovati da je u osnovi
prava zaista jedno shvatanje koje za cilj ima opte dobro.
Ovo uverenje mora se dokazati njihovom voljom da javno
brane stav da nareenja koja izdaje drava imaju oprav-
danje u pravu. Sudovi predstavljaju delotvorno sredstvo u
tom pogledu
54
. Ovi aspekti pravnog poretka nuni su da
bi se ustanovio legitimitet reima u oima vlastitog naro-
da. Drugi uslov emo saeti ako kaemo da je on
potreban moralni status da bi bila lanovi politikog drutva koje je
privreno razumnom pravu naroda. Pa ipak, moramo da budemo
oprezni u razumevanju ovog drugog zahteva. Po Soperu, on je deo
definicije pravnog sistema. On je zahtev koji shema pravila mora da
zadovolji da bude u pravom smislu pravni sistem. Pogledati poglavl-
je 4, 91-100. Ne slaem se sa Soperom u tom pogledu; takode ne
odbacujem tu ideju, na kojoj Soper snano insistira. Ona je ostavlje-
na po strani, a zahtev je usvojen kao sutinsko moralno naelo koje
se moe objasniti kao deo prava naroda razraeno na osnovu liber-
alnog shvatanja pravde. Razlog da se to uini jeste da se izbegne
dugo raspravljani pravniki problem definicije prava. Isto tako ne
elim da branim tvrdnju da Jug pre secesionistikog rata nije imao
pravni sistem. Zahvalan sam Samjuelu Frimanu (Samuel Freeman) za
valjano razmatranje ovih pitanja.
54
P. Soper, A Theory of Law, op. cit., str. 112, 118.
7 0
potvren kada se moe iskreno i ne-nerazumno rei da
pravnim sistemom vlada shvatanje pravde koje za cilj ima
opte dobro. Taj sistem uzima u obzir sutinske interese
naroda i namee moralne obaveze i dunosti svim lanovi-
ma drutva.
Drugi uslov mogli bismo podrobnije odrediti ako
dodamo da politike institucije jednog dobro ureenog
hijerarhijskog drutva predstavljaju jednu razumnu kon-
sultativnu hijerarhiju. One sadre jednu porodicu pred-
stavnikih organa, ili drugih skuptina, iji je zadatak
staranje o sutinskim interesima svih elemenata drutva.
Iako se osobe u hijerarhijskim drutvima ne smatraju slo-
bodnim i ravnopravnim graanima, kao to je to sluaj u
liberalnim drutvima, one se shvataju kao odgovorni la-
novi drutva, sposobni da prepoznaju svoje moralne oba-
veze i dunosti, a imaju i svoju ulogu u ivotu drutva.
Konsultativna hijerarhija omoguuje da se uju razli-
iti glasovi, ne naravno na nain koji omoguuju demok-
ratske institucije, ve na nain koji odgovara verskim i
filozofskim vrednostima dotinog drutva. Pojedinci, dak-
le, nemaju onu slobodu govora kao u liberalnom drutvu,
ali kao lanovi asocijacija i korporativnih tela, oni u pro-
cesu konsultacije imaju pravo da izraavaju svoje poli-
tiko neslaganje, a vlada ima obavezu da uzme za ozbilj-
no to neslaganje, kao i da prui obziran odgovor. Neopho-
dno je da se moe uti mnotvo glasova, jer iskreno vero-
vanje sudija i drugih funkcionera ima dva elementa: nji-
hovo isto uverenje i potovanje mogunosti neijeg nes-
71
laganja
55
. Sudije i funkcioneri moraju biti spremni da
raspravljaju o primedbama koje su im upuene. Oni ne
smeju odbiti da sasluaju ove primedbe sa izgovorom da
su oni koji ih iznose nestruni ili nesposobni da ih
razumeju. Bez tog uslova reim bi bio ne konsultativna
hijerarhija, ve isto paternalistiki sistem.
Na osnovu ovog opisa institucionalnog temelja jednog
hijerarhijskog drutva, mogue je tvrditi da njegovo
shvatanje pravde kao opteg dobra jami za sve pojedince
barem neka minimalna prava na sredstva za opstanak i
sigurnost (pravo na ivot)
56
, na slobodu (slobodu od rop-
stva, potinjenosti i prinudnog rada), na (linu) svojinu,
kao i pravo na formalnu jednakost koja se izraava pravi-
lima prirodne pravde
57
(npr. zahtev da se slini sluajevi
tretiraju na slian nain). To pokazuje da dobro ureeno
hijerarhijsko drutvo ispunjava i trei uslov: ono potuje
temeljna ljudska prava.
55
P. Soper, A Theory of Law, op. cit, str. 141.
56
Henry Shue, Basic Rights: Substance, Affluence, and U. S.
Foreign Policy (Princeton, New Jersey, Princeton Universitv Press,
1980). u, str. 23 i Vinsent (Vincent), u Human Rights, tumae
odravanje kao pojam koji sadri minimalnu ekonomsku sigurnost, a
obojica tvrde da su prava na odravanje temeljna. Moramo se sloiti
u tom pitanju sa njima, budui da razumno i racionalno sprovoenje
svih sloboda, bilo koje vrste, kao i pametna upotreba vlasnitva uvek
podrazumevaju posedovanje odreenih optih svenamenskih ekonom-
skih sredstava.
57
O pravilima prirodne pravde pogledati H.L.A. Hart, The
Concept of Law (Oxford: Clarendon Press), str. 156 i dalje.
72
Argument u korist tog zakljuka jeste injenica da
drugi zahtev iskljuuje svako krenje ovih prava. Da bi
mu udovoljio, pravni poredak jednog drutva treba da
nametne moralne obaveze i dunosti svim pojedincima na
svojoj teritoriji, a takoe i da predstavlja razumnu kon-
sultativnu hijerarhiju koja e tititi ljudska prava. Iskreno
i razumno verovanje od strane sudija i drugih funkcionera
da u osnovi pravnog sistema lei shvatanje pravde koja
kao cilj ima opte dobro dovodi do istog rezultata. Jedno
verovanje je naprosto nerazumno, ako ne i iracionalno,
kada su ta prava prekrena.
Izriito treba spomenuti i jedno 'pitanje koje se tie
verske tolerancije. Dok u hijerarhijskim drutvima dravna
religija moe u nekim pitanjima da predstavlja najvii
autoritet unutar drutva, kao i da odreuje vladinu poli-
tiku u vanim oblastima, ovaj autoritet se politiki (kao
to sam rekao) ne proiruje na ostala drutva. Stavie,
(obuhvatne) verske i filozofske doktrine tih drutava nisu
nerazumne: one doputaju izvestan stupanj slobode savesti
i miljenja, ak i ako nisu, uopte uzev, jednake za sve
lanove drutva, kao to je to sluaj u liberalnim rei-
mima
58
. Hijerarhijsko drutvo moe imati zvaninu i pov-
58
Ovde se moe postaviti pitanje zato verske i filozofske dok-
trine koje odbacuju punu i podjednaku slobodu savesti nisu ner-
azumne. Ja ipak nisam rekao da su one razumne, ve samo da nisu
nerazumne. Trebalo bi, smatram, ostaviti prostora izmeu razumnog ili
potpuno razumnog, koje zahteva punu i jednaku slobodu savesti za
sve, i nerazumnog, koje je potpuno porie. Tradicionalne doktrine koje
doputaju izvesnu meru slobode savesti, ali je ne doputaju potpuno,
7 3
laenu religiju. Pa ipak, da bi bilo dobro ureeno, od su-
tinskog je znaaja da nijedna vera nije progonjena, i da
nijednoj osobi nisu uskraeni drutveni i graanski uslovi
koji omoguavaju upranjavanje vere u miru i bez stra-
ha
59
. Jednako je neophodno, na osnovu nejednakosti ver-
skih sloboda, ako ne i iz drugih razloga, da hijerarhijsko
drutvo dopusti pravo na emigraciju
60
. Ovde pobrojana
prava se smatraju ljudskim pravima. U petom delu, vrati-
emo se na njihovu ulogu i njihov status.
Institucionalna osnova koja ujedinjuje tri zahteva
moe imati vie oblika. Ovo zasluuje da se istakne poto
sam razmatrao jedino sluaj religije. Ne nastojimo da
opisujemo sve mogue oblike drutvenog poretka koji su
spojivi sa statusom respektabilnog lana jednog razumnog
drutva naroda. Iskazali smo pre svega tri nuna uslova
za lanstvo u jednom razumnom drutvu naroda, a potom
smo na primeru dokazali da ovi uslovi ne zahtevaju da
drutvo bude liberalno.
Ova napomena dopunjuje opis zahteva koji se postav-
ljaju osnovnim institucijama jednog dobro ureenog hije-
jesu shvatanja koja se nalaze u tom prostoru i nisu nerazumne. 0
ovom pogledati moj spis Political Liberalism, predavanje II, deo 3.
59
O vanosti ovoga, pogledati Judith Shklar. Ordinary Vices
(Cambridge, Mass.: Harvard Universitv Press, 1984), spis u kome ona
predstavlja ono to naziva liberalizmom straha". Pogledati posebno
uvod i poglavlja li 6, Ona je jednom nazvala ovu vrstu liberalizma
liberalizmom stalnih manjina". Pogledati njen spis Legalism (Cam-
bridge, Mass.: Harvard Universitv Press, 1963), str. 224.
60
Uz izvesne kvalifikacije, liberalna drutva moraju dopustiti ovo
pravo.
7 4
rarhijskog drutva. eleo sam da dam nacrt jednog shva-
tanja pravde koje, iako udaljeno od liberalnih shvatanja,
ipak poseduje karakteristike koji drutvima upravljanim na
taj nain daje moralni status nuan da bi ona bila respek-
tabilni lanovi jednog dobro ureenog drutva naroda. Va-
no je uoiti, kao to sam istakao, da ugovor o pravu na-
roda koji jami ljudska prava nije ugovor koji mogu sklo-
piti jedino liberalna drutva. Sada treba da potvrdimo taj
stav.
Hijerarhijska drutva su dobro ureena u skladu sa
njihovim vlastitim shvatanjima pravde
61
. Budui da je to-
me tako, njihovi,e predstavnici u prikladnom prvobitnom
poloaju usvojiti iste one principe, o kojima smo ranije
govorili, a koje e usvojiti i predstavnici liberalnih druta-
va. Predstavnici svakog hijerarhijskog drutva shvatie
interese tog drutva u skladu sa shvatanjem pravde u tom
drutvu, ili u skladu sa nainom kako ih to shvatanje pret-
postavlja. Ovo nam omoguuje da kaemo da je prvobit-
ni poloaj i u ovom sluaju postupak predstavljanja.
Dva stava upravo su to potvrdila. Kao prvo, imajui
u vidu shvatanje pravde koje za cilj ima opte dobro,
shvatanje prihvaeno u jednom hijerarhijskom drutvu, ka-
emo da se uesnici staraju o dobru drutva koje pred-
stavljaju, isto kao i njegovoj sigurnosti koju jame zakoni
protiv rata i agresije. Oni se isto tako staraju oko koris-
nosti trgovine i meunarodne pomoi u vremenu oskudice.
61
Ovo nisu politike koncepcije pravde u smislu kako ih ja
podrazumevam; pogledati beleku broj 2.
75
Sve ovo doprinosi zatiti ljudskih prava. Mogue je imaju-
i sve to u vidu rei da su predstavnici hijerarhijskih dru-
tava racionalni. Iz drugog stava proizlazi da oni ne poku-
avaju da proire svoje verske i filozofske doktrine na
druge narode ratom ili agresijom, kao i da potuju civil-
ni poredak i integritet ostalih drutava. Oni dakle prihva-
taju - kao to bismo vi i ja to prihvatili
62
- stav da je prvo-
bitni poloaj izmeu naroda pravedan, te podravaju pravo
naroda koje su usvojili njihovi predstavnici, jer ono speci-
fikuje pravedne odnose politike saradnje izmeu druta-
va. Shodno tome, predstavnici su racionalno situirani, a to
je dovoljno da se prvobitni poloaj koristi kao postupak
predstavljanja u proirenju prava naroda na hijerarhijska
drutva
63
.
Napominjem da sam pretpostavio da uesnici kao
predstavnici naroda moraju da budu situirani na ravno-
pravan nain, ak i ako shvatanje pravde hijerarhijskog
drutva koje oni predstavljaju doputa bitne nejednakosti
izmeu njegovih lanova. Ono moe na primer da ne
dozvoljava jednaku slobodu savesti nekima. Tu ipak ne
postoji nikakva protivrenost: narod koji iskreno zagovara
jedno neliberalno shvatanje pravde ipak moe smatrati da
62
Ovde vi i ja" jesu lanovi hijerarhijskih drutava ali ne jed-
nog te istog.
63
Ovde sam zahvalan Lei Brilmajer (Lea Brilmayer) sa
Njujorkog Univerziteta, jer mi se skrenula panju da u mom nacrtu
prava naroda (oktobar 1990), nisam prikazao ove uslove na zadovo-
ljavajui nain.
76
njegovo drutvo mora da bude tretirano ravnopravno u
okviru dobrog prava naroda, iako njegovi lanovi prih-
vataju temeljne nejednakosti izmeu samih sebe. ak i
ako u jednom drutvu nedostaje temeljna jednakost, nije
nerazumno da to drutvo zahteva jednakost u odnosu na
druga drutva.
Mogue je izneti dve opaske o ovoj poslednjoj taki.
Kao prvo, iako prvobitni poloaj prvog stepena, te jest
kada se radi o internoj pravdi, ukljuuje politiko shvatan-
je osobe ukorenjeno u javnu kulturu liberalnog drutva,
prvobitni poloaj drugog stepena, onaj koji govori o pravu
naroda, to ne podrazumeva. Istiem to, jer ova injenica
doputa da se jedno liberalno shvatanje pravde tako razvi-
je da zasnuje optije pravo naroda, a da unapred ne stvara
sud protiv neliberalnih drutava.
Ovo pak vodi do druge napomene. Kao to sam gore
pomenuo, pravo ljudi moglo bi da bude razraeno poev
od jednog prvobitnog sveobuhvatnog poloaja sa pred-
stavnicima svih ljudi na svetu
64
. U tom sluaju, o pitanju
da li e postojati odvojena drutva i kakvi su odnosi
izmeu njih, odluie uesnici smeteni iza vela nezna-
nja. Na prvi pogled nije jasan razlog zbog koga bi takav
64
Brajan Beri (Brian Barry), u svojoj izvanrednoj knjizi Theories
of Justice (Berkeley: University of California Press, 1989), raspravl-
ja o vrednostima te strategije. Pogledati 183-189 i dalje. On stavlja
ozbiljne primedbe onome to smatra da je moj stav u pitanju naela
distributivne pravde za pravo naroda. Ovde nec'u raspravljati o ovoj
vanoj kritici, ali u kasnije spomenuti pitanja koja su sa njom
povezana.
7 7
pristup tom pitanju, ili pak, kao to sam ja uinio, pola-
enje od razliitih drutava okrenutih ka spolja, dovelo do
razliitih rezultata. U krajnjoj liniji, mogue je da e se
doi do istog prava naroda u oba sluaja. Tekoa sa jed-
nim sveobuhvatnim ili globalnim prvobitnim poloajem,
jeste to to je tu upotreba liberalnih ideja problematina,
jer u tom sluaju sve osobe, ma kakvo bilo njihovo dru-
tvo i njihova kultura, tretiramo kao slobodne i ravnopra-
vne pojedince, kao razumne i racionalne ljude, to jest ta-
kve kakvi se oni shvataju u liberalnim koncepcijama. To
osnovu prava naroda suvie ograniava.
Miljenja sam zato da je bolje sluiti se jednom uzla-
znom procedurom sa dva nivoa
65
, poev od naela pravde
za osnovnu strukturu internog drutva, napredujui do
proirenja prava naroda. Takvim postupanjem, spoznaja
naina na koji su narodi i njihove vlasti delovali u istori-
ji, daje nam uputstvo kako dalje da postupamo i sugerie
pitanja i mogunosti o kojima inae ne bismo ni razmi-
ljali. Pa ipak, tu se radi samo o jednom metodolokom
pitanju, pri emu se ne reava nijedan sutinski problem.
Sutina zavisi od onoga to e zaista moi da se razradi.
65
Moemo prei na treu etapu, i na kasnije, im pomislimo na
grupe drutava koja se okupljaju u regionalne organizacije ili fed-
eracije raznih tipova, kao to je Evropska zajednica, ili konfederaci-
ja republika biveg Sovjetskom Savezu. Prirodno je gledati na budue
svetsko drutvo kao sastavljeno uglavnom od federacija tog tipa,
zajedno sa nekim institucijama, kao to su Ujedinjene Nacije, koje
mogu da iznose miljenje u ime svih drutava sveta.
78
Moglo bi se posumnjati u mogunost stvaranja takve
ideje liberalne kontraktualistike i konstruktivistike pra-
vde
66
koja bi dovela do prava naroda koje bi bilo univer-
zalno po dometu i podjednako se odnosilo na neliberalna
drutva. Naa analiza hijerarhijskih drutava trebalo bi da
ublai te sumnje. Istakao sam uslove pod kojima bismo
mogli prihvatiti kao ispravno i opravdano pravo liberalnih
naroda, koje smo ukratko prikazali. U tom smislu smo
ispitivali da li je to pravo stabilno u odnosu na pravdu, i
da li posle zrelog razmiljanja, moemo da prihvatimo
sudove na koje nas ti principi i propisi podstiu. Ako su
obe pretpostavke ispravne, rekli smo, pravo liberalnih nar-
oda, kakvo smo formulisali, bie opravdano na osnovu
kriterijuma koje od sada moemo da primenjujenio.
Sline opaske odnose se i na ire pravo naroda uklju-
ujui i dobro ureena hijerarhijska drutva. Ovde samo
dodajem, bez argumenata i dokaza, ali sa nadom da to
izgleda uverljivo, da e ta drutva potovati pravino pra-
vo naroda iz razloga manje ili vie slinih onima koji mo-
tiviu liberalne narode, te da emo i mi i oni smatrati da
su sudovi do kojih ovo pravo vodi, prihvatljivi s obzirom
na naa uverenja. Smatram da je vano istai da dobro
ureena hijerarhijska drutva nisu ekspanzionistika, i da
njihovim pravnim poretkom upravlja shvatanje pravde
koja ima u vidu opte dobro i koje jemi da e taj pore-
66
Pravda kao pravinost jeste takva ideja. Za nau svrhu se u
isti opis uklapaju i druge optije liberalne ideje pravde. injenica da
njima nedostaju tri egalitaristika elementa pravde kao pravinosti,
spomenuta u prvom paragrafu treeg dela, nema uticaja.
7 9
dak potovati ljudska prava. Ova drutva na taj nain po-
dravaju jedno pacifiko drutvo naroda i od toga imaju
koristi kao i liberalna drutva. Sva ona imaju zajedniki
interes da promene nain na koji je politika izmeu nar-
oda - rat i pretnje ratom - voena do danas.
U skladu s reenim moemo smatrati da ovo proi-
reno pravo naroda jeste korektno i opravdano. Ovaj teme-
ljni stav zasluuje da ga istaknemo: ne postoji nikakva
bitna razlika izmeu naina na koji je pojam pravde kao
pravinosti razraen u unutranjem sluaju u Teoriji
pravde, i naina na koji je pravo naroda razraeno na
osnovu optih liberalnih ideja pravde. U oba sluaja koris-
timo istu temeljnu ideju o razumnoj proceduri konstrukci-
je u kojoj racionalni delatnici, pravino situirani (tj. ue-
snici kao predstavnici u prvom sluaju graana, a u dru-
gom drutava), biraju naela pravde za bitan predmet, bilo
da se radi o unutranjim institucijama ili zajednikom pra-
vu naroda. Kao i uvek, uesnike vode razlozi koje odre-
uje veo neznanja. Na taj nain, jedno drutvo ne namee
obaveze i dunosti drugom drutvu; umesto toga, razum-
na drutva se dogovaraju o meusobnim odnosima. Ako
je jedno interno drutvo, ili jedno drutvo naroda, poto
su njime poeli da vladaju umesni principi pravde, stabil-
no u odnosu na pravdu (takvu kakva je definisana), i ako
mi moemo da podrimo ove principe posle zrelog raz-
miljanja, onda su ideali, zakoni i principi pravde na isti
nain opravdani u oba domena
67
.
67
Ipak postoje neke razlike. Tri zahteva legitimnosti o kojima
smo raspravljali u ovom odeljku treba posmatrati kao nune uslove
80
V. Ljudska prava
Recimo neto o ljudskim pravima koja smo opisali.
Kao prvo, ova prava ne zavise od bilo koje obuhvatne
moralne doktrine ili filozofskog shvatanja ljudske prirode,
kakvo je, na primer, shvatanje da su ljudska bia moralne
i jednako vredne osobe, ili pak da ona poseduju izvesne
moralne i intelektualne sposobnosti koje opravdavaju
dodelu tih prava. To bi zahtevalo jednu prilino duboku
filozofsku teoriju koju bi odbacila mnoga hijerarhijska
drutva, ako ne i veina njih, kvalifikujui je kao liberal-
nu ili demokratsku, ili na izvestan nain, kao shvatanje
svojstveno zapadnjakoj politikoj tradiciji, koje nanosi
tetu drugim kulturama.
Stoga mi idemo drugim putem i kaemo da temeljna
ljudska prava izraavaju jednu minimalnu normu dobro
da bi neko drutvo bilo respektabilni lan razumnog drutva naroda;
a mnoge verske i filozofske doktrine sa razliitim shvatanjima pravde
mogle bi da dovedu do institucija koje zadovoljavaju ove uslove.
Specifikujui razumno pravo naroda, drutva sa takvim institucijama
se smatraju dobro ureenima. Pa ipak, ovi zahtevi ne specifikuju poli-
tiko shvatanje pravde u mom smislu (pogledati beleku br. 2). Ja
naime pretpostavljam da se shvatanje pravde koje u vidu ima opte
drutveno dobro smatra delom obuhvatne verske ili filozofske dok-
trine drutva. Isto tako nisam sugerisao da je takvo shvatanje pravde
konstruktivistiko: pretpostavljam da nije. Da li se tri zahteva legit-
imnosti mogu sami konstruisati unutar drutvenog ugovora, jeste
drugo pitanje. Ostavljam ga otvorenim ovde. Stvar je u tome to
nijedna od ovih razlika ne utie na zahtev u tekstu da u oba dome-
na ideali i naela pravde budu opravdani na isti nain.
81
ureenih politikih institucija za sve narode koji, kao
respektabilni lanovi, pripadaju pravednom politikom
drutvu naroda
68
. Svako sistematsko krenje ovih prava je-
ste ozbiljna stvar i naruava drutvo naroda kao celinu, bi-
lo da su ta drutva hijerarhijska ili liberalna. Budui da
ljudska prava treba da izraavaju minimalnu normu, zahte-
vi koji ih podstiu treba da budu relativno slabi.
Podsetimo da smo pretpostavili da pravni sistem jed-
nog drutva treba da namee moralne obaveze i dunosti
svim svojim lanovima, kao i da bude regulisan onime to
sudije i drugi funkcioneri razumno i iskreno smatraju
shvatanjem pravde iji je cilj opte dobro. Da bi taj uslov
bio ispunjen, pravni sistem treba barem da podrava
izvesna temeljna prava kao to su pravo na ivot i sigur-
nost, na linu svojinu, kao i elemente vladavine zakona,
a takoe i pravo na izvesnu slobodu savesti i slobodu
udruivanja, zajedno sa pravom na emigraciju. Ta emo
prava oznaiti kao ljudska prava.
Potom emo ispitati ta nametanje ovih dunosti i
obaveza podrazumeva,. ukljuujui (1) shvatanje pravde
koje u vidu ima opte dobro, i (2) iskrenu nameru fun-
kcionera da objasne i opravdaju pravni poredak onima
kojima se on namee. Da bi se to ostvarilo nije neophod-
no pribegavati liberalnoj ideji po kojoj su osobe najpre
68
Ovde se pozivam na pounu raspravu T. M. Skanlona (T. M.
Scanlon) u Human Rights as a Neutral Concern", u P. Brown and
D. MacLean, eds., Human Rights and U.S. Foreign Policy
(Lexington, Mass.: Lexington Books, 1979).
82
graani, i kao takvi, slobodni i ravnopravni lanovi dru-
tva koji smatraju ta osnovna prava kao prava graana.
Treba samo pretpostaviti da su osobe odgovorni i koope-
rativni lanovi drutva, sposobni da prepoznaju svoje mo-
ralne obaveze i dunosti i da deluju u skladu s njima. Bilo
bi teko odbaciti te uslove (kao to su shvatanje pravde
koje u vidu ima opte dobro, i iskrenost u zvaninom
opravdanju prava), sa obrazloenjem da su prestrogi za
reim koji kao takav ispunjava minimalne zahteve prih-
vatljivosti. Ljudska prava shvaena kao rezultat ovih
zahteva ne bi mogla da budu odbaena kao posebno lib-
eralna ili svojina nae zapadne tradicije. U tom sluaju,
ona bi bila politiki neutralna
69
.
Da bismo potvrdili poslednji stav, ispitau navodnu
tekou. Mnoga drutva imaju politike tradicije koje se
od zapadnjakog individualizma viestruko razlikuju.
Kada pristupaju osobama sa politikog stanovita, misli se
da ove tradicije smatraju pojedince ne u prvom redu kao
graane sa graanskim pravima, ve pre svega kao la-
nove grupa: zajednica, asocijacija ili korporacija
70
. Prema
tom shvatanju, koje bismo mogli nazvati asocijacijskim,
69
Skanion istie ovo pitanje u Human Rights", 83, 89-92. To
e biti vano kada mi kasnije u estom i sedmom delu budemo rekli
da odbrana ljudskih prava treba da predstavlja jedan aspekt spoljne
politike dobro ureenih drutava.
70
Pogledati R. J. Vincent, The Idea of Rights in International
Ethics", u Terry Nardin, ed. with David Mapel, Traditions of Interna-
tional Ethics (Cambridge, England: Cambridge University Press,
1992), 262-265.
83
sva prava koja ljudi poseduju, potiu iz njihovog prethod-
nog lanstva, i jesu normalno kvalifikativna prava, to jest
prava koja omoguuju osobama da ispunjavaju njihove
dunosti unutar grupa kojima pripadaju. Da navedemo
jedan primer koji se tie politikih prava: Hegel odbacu-
je ideju o sistemu glasanja jedan ovek jedan glas", sa
obrazloenjem da ona izraava demokratsku i individuali-
stiku ideju prema kojoj svaka osoba, kao osnovna jedini-
ca, poseduje osnovno pravo da ravnopravno uestvuje u
politikom odluivanju
71
. Nasuprot tome, u dobro ureenoj
racionalnoj dravi, kakvu Hegel predstavlja u svojoj
Filozofiji prava, osobe najpre pripadaju staleima, korpo-
racijama i udruenjima. Budui da ti drutveni oblici pred-
stavljaju racionalne interese
72
lanova unutar onoga to
Hegel naziva pravednom konsultativnom hijerarhijom, ne-
ke osobe e uestvovati u politikom predstavljanju ovih
interesa u procesu konsultovanja, ali e to initi kao la-
novi stalea i korporacija, a ne kao pojedinci. Osim toga
u tom procesu nee uestvovati svi pojedinci.
Sutinski je vano da ljudska prava koja smo opisali
mogu da budu zatiena u dobro ureenoj hijerarhijskoj
dravi sa njenom konsultativnom hijerarhijom, u kojoj he-
71
Hegel, Filozofija prava (1821), odeljak 301.
72
Ovde je znaenje racionalno blie razumnom nego onome
racionalnom u mojoj uobiajenoj upotrebi tih izraza. Nemaka re
vernunftig izraava punu snagu razuma u nemakoj filozofskoj tradi-
ciji. Izraz racionalan u znaenju kako ga upotrebljavaju ekonomisti,
a koji u nemakom glasi zweckmssig ili rationell, ima dosta druga-
ije znaenje.
84
gelovska shema politikih prava vai za sva prava
73
. Pra-
vni sistem te drave moe ispunjavati postavljene uslove
i tititi prava na ivot, sigurnost, na linu svojinu i eleme-
nte vladavine prava, kao i pravo na izvestan stupanj slo-
bode savesti i slobode udruivanja. On garantuje ova pra-
va, naravno, osobama koje se smatraju lanovima stalea
i udruenja, a ne graanima. Pa ipak, vano je da su ova
prava garantovana, i da je zadovoljen zahtev prema kome
pravni sistem mora da nametne moralna prava i obaveze.
Prava oveka shvaena u svetlu tog uslova ne mogu biti
odbaena kao karakteristina za nau zapadnu tradiciju.
Ljudska prava su jedna posebna vrsta prava koja igra-
ju posebnu ulogu u razumnom pravu naroda u dananjoj
epohi. Podsetimo da su prihvaene ideje u vezi sa meu-
narodnim pravom menjane u dva sutinska stava posle
Drugog svetskog rata, te da se taj razvoj osnovnih moral-
nih verovanja moe uporediti sa ostalim dubokim istorij-
skim promenama
74
. Rat vie nije prihvatljivo sredstvo
dravne politike. On je opravdan samo u sluaju samood-
brane, a interna suverenost drave je postala ograniena.
73
Postoji jedna tekoa u Hegelovom shvatanju jer su neka prava
zapravo prava pojedinaca. Za njega je pravo na ivot, sigurnost, kao
i (linu) svojinu, zasnovano na pojmu linosti; injenica da je neko
moralni subjekt sa slobodom subjektivnosti zasniva slobodu savesti.
Ovde sam zahvalan Frederiku Nojhojzeru (Frederick Neuhouser) za
raspravu o ovim pitanjima.
74
Pogledati Keith Thomas, Man and the Natural World (New
York: Pantheon Books, 1983) za objanjenje istorijske promene u
stavovima prema ivotinjama i prirodi.
85
Jedna od uloga ljudskih prava i jeste ta da odredi granice
te suverenosti.
Ljudska prava su dakle razliita od ustavnih prava, ili
prava demokratskog graanstva
75
, ili drugih vrsta prava
svojstvenih nekim tipovima politikih institucija, koje su
individualistike ili asocijacijske. Ona predstavljaju poseb-
nu vrstu prava ija je primena univerzalna i ne daje povo-
da za kontroverzu. Ona su deo razumnog prava naroda i
odreuju granice unutranjih institucija koje se tim pra-
vom nameu svim narodima. U tom smislu, ona specifi-
kuju spoljnu granicu unutranjeg prava drutava, koje je
prihvatljivo za respektabilne lanove jednog pravednog
drutva naroda
76
.
75
Pogledati izvanrednu raspravu Judith Shklar o tome, u njenom
radu American Citizenship (Cambridge, Mass.: Harvard Universitv
Press, 1991), sa njenim naglaskom na istorijsko znaenje ropstva.
76
Ova karakteristika ljudskih prava mogla bi se objasniti usta-
novljujui razlike izmeu prava koja su pobrojana kao ljudska prava
u raznim meunarodnim deklaracijama. Uzmimo na primer Dekla-
raciju o ljudskim pravima iz 1948. Kao prvo, postoje ljudska prava
u uem smislu, a o kojima se govori u lanu 3: Svako ima pravo
na ivot, slobodu, sigurnost"; kao i u lanu 5: Niko ne srne da bude
podvrgnut torturi ili okrutnom, poniavajuem postupanju ili kazni".
lanovi 3-18 mogu biti smatrani kao ljudska prava u uem smislu,
ali im je potrebno izvesno tumaenje. Zatim postoje ljudska prava
koja oigledno proizlaze iz prethodnih. Radi se o ekstremnim sluaje-
vima koji opisuju posebne konvencije o genocidu (1948) i aparthej-
du (1973). Ove dve kategorije sadre ljudska prava.
Kada je re o drugim deklaracijama, neke izgleda kao da iznose
liberalne aspiracije, kao to je lan 1. Univerzalne deklaracije o ljud-
86
Ljudska prava imaju sledee tri uloge:
1. Ona predstavljaju nuan uslov legitimnosti jednog
reima i prihvatljivosti njegovog pravnog poretka.
2. Njihovo potovanje je dovoljno da iskljui oprav-
danu i nasilnu intervenciju drugih naroda, na pri-
mer putem ekonomskih sankcija ili, u ozbiljnim
sluajevima, vojnom silom.
3. Ona postavljaju granice pluralizmu medu narodi-
ma
77
.
VI. Neidealna teorija: neposlunost
Do sada smo se bavili jedino idealnom teorijom.
Razrada liberalne teorije pravde omoguila nam je da pre-
gledamo filozofske i moralne temelje idealne teorije
jednog dobro ureenog drutva naroda, kao i naela koja
se odnose na njegovo pravo i na njegove postupke. Ovo
shvatanje trebalo bi da upravlja ponaanjem naroda jednih
prema drugima, isto kao i izgradnju zajednikih instituci-
ja koje za cilj imaju njihovu zajedniku dobrobit.
skim pravima iz 1948: Sva ljudska bia su roena slobodna i jed-
naka u dostojanstvu i pravima. Ona imaju razum i svest i treba da uza-
jamno postupaju u duhu bratstva". Druge izjave izgleda da pretpo-
stavljaju specifinu vrstu institucija, kao to je pravo na drutvenu si-
gurnost, u lanu 22, i pravu na jednaku platu za jednak rad, u lanu 23.
77
. Nardin, Law, Morality and the Relations of States, 240, koji
navodi Lubanov (Luban) spis The Romance of the Nation-State",
396.
87
Na nacrt prava naroda ipak nee biti potpun pre nego
to problemi koji proizlaze iz krajnje neidealnih uslova
naeg sveta sa njegovim stranim nepravdama i optim
drutvenim nedaama ne budu raspravljena, ak i ako
ovde ne mogu biti analizirana na odgovarajui nain. Ne-
idealna teorija nastoji da odredi sredstva nuna za ostva-
renje idealnog shvatanja drutva dobro ureenih naroda, ili
barem onih neophodnih sredstava da bi se ka tome ost-
varenju ilo postupno. Ona ispituje politike i strategije
koji bi mogle da budu delotvorne, politiki mogue i
moralno prihvatljive, da bi se dosegao taj cilj. Tako za-
miljena, neidealna teorija prepostavlja da ve postoji ide-
alna teorija, jer u nedostatku jednog identifikovanog ide-
ala, barem u glavnim crtama, neidealna teorija nema cilja
na koji bi se pozivala pri reavanju svojih pitanja. Iako
posebni uslovi naeg sveta u svakom trenutku - status
quo - ne odreuju idealno shvatanje drutva dobro uree-
nih naroda, oni utiu na odgovore na pitanja neidealne
teorije. To su pitanja tranzicije: ona poinju, u svakom
sluaju, ispitivanjem stanja jednog drutva, a zatim trae
delotvorna sredstva koja doputa pravo naroda da bi
drutvo napredovalo u pravcu utvrenog cilja.
Mogue je razlikovati dva tipa neidealne teorije. Prvi
tretira uslove neposlunosti, to jest sluajeve kada neki rei-
mi odbijaju da priznaju razumno pravo naroda. Drugi tip ne-
idealne teorije tretira nepovoljne okolnosti, to jest istorijske,
drutvene i ekonomske okolnosti kod izvesnih naroda koji
oteavaju, ako ne onemoguuju, ostvarenje dobro ureenog
reima, bilo da je on liberalan ili hijerarhijski.
88
Poinjem teorijom neposlunosti. Kao to smo videli,
jedno razumno pravo naroda vodi dobro ureene reime
kada se oni suoavaju sa reimima izvan zakona, tako to
specifikuju cilj koji ti reimi uvek moraju imati na umu,
i ukazuju na sredstva koja mogu koristiti ili koja moraju
izbegavati da bi ostvarili taj cilj.
Reimi izvan zakona su prilino razliiti. Na elu ne-
kih stoje vlasti koje kao da ne priznaju nikakvo shvata-
nje prava ili pravde. Njihov pravni poredak esto je zapra-
vo sistem prinude i terora. Nacistiki reim jeste u tome
smislu demonski primer. ei sluaj, filozofski intere-
santniji, jeste sluaj onih drutava - kojima nije vano to
su ih oznaili reimima izvan zakona - a iji upravljai
potvruju obuhvatne doktrine koje ne priznaju geografske
granice legitmnog autoriteta njihovih zvaninih verskih ili
filozofskih ideja. panija, Francuska, kao i Habzburgovci,
pokuali su, u jednom trenutku u svojoj istoriji, da potine
veliki deo Evrope i sveta svojoj volji
78
. Ove sile su se
nadale da e proiriti istinsku veru i civilizaciju, teile su
dominaciji i slavi, a posebno bogatstvu i irenju svojih te-
ritorija. Takva drutva su savladana samo ravnoteom sna-
ga, ali kako je ova promenljiva i nestabilna, takozvana te-
orija hegemonistikog rata sasvim je prikladna
79
.
78
0 ovom pitanju pogledati Ludwig Dehio, The Precarious Ba-
lance (New York, Knopf, 1962).
79
Robert Gilpin, The Theory of Hegemonic War", u Rotberg
and Rabb ured., The Origin and Prevention of Major Wars.
89
Drutva koja potuju zakon - bilo da su liberalna ili
hijerarhijska - mogu u najboljem sluaju uspostaviti mo-
dus vivendi sa ekspanzionistikim reimima izvan zakona,
kao i braniti svoj integritet na osnovu prava naroda. Ova
drutva postoje zajedno sa reimima izvan zakona u jed-
nom prirodnom stanju, i poseduju obavezu prema svom
integritetu i blagostanju, kao i prema integritetu drutava
koja potuju zakon. Ova obaveza postoji i u odnosu na
blagostanje naroda potinjenih reimima izvan zakona, ali
ne i prema njihovim upravljaima i elitama. Ovih nekoliko
obaveza nemaju podjednaku snagu, ali uvek postoji
dunost da se ispitaju obuhvatniji dugoroni ciljevi i da se
afirmie njihova uloga kao vodilja u spoljnoj politici. Jedi-
ni legitimni temelji prava rata protiv reima izvan zakona
jesu odbrana drutva dobro ureenih naroda, a u tekim slu-
ajevima, nevinih ljudi potinjenih reimima izvan zakona,
kao i zatita njihovih ljudskih prava. To se slae sa Kanto-
vom idejom prema kojoj je naa prva politika dunost da
napustimo prirodno stanje i potinimo se, zajedno sa drugi-
ma, autoritetu razumnog i pravednog zakona
80
.
Odbrana dobro ureenih naroda samo je prvi i najhit-
niji zadatak. Drugi dugoroni cilj, specifikovan pravom
naroda jeste da se sva drutva privedu potovanju prava,
kao i da postanu punopravni i respektabilni lanovi dru-
tva dobro ureenih naroda, kao i da na svakom mestu
garantuju ljudska prava. Pitanje kako to ostvariti treba da
80
Kant, Rechtslehre, odeljci 44 i 61.
90
reava spoljna politika. To trai politiku mudrost a uspeh
zavisi delom i od sree. to se tih pitanja tie, politika
filozofija ima malo ta da doda. Ja u ipak izneti neko-
liko uobiajenih primedbi.
Da bi se ostvario taj dugoroni cilj, dobro ureeni
narodi treba da uspostave izmeu sebe nove institucije i
prakse koje bi igrale ulogu federativnog centra i javnog
foruma radi iskazivanja njihovog miljenja i njihove
zajednike politike prema drugim reimima. To se moe
uiniti zasebno, ili u okviru institucija kao to su
Ujedinjene Nacije, stvaranjem saveza dobro ureenih nar-
oda oko izvesnih pitanja. Ovaj federativni centar moe se
koristiti istovremeno da bi se formulisalo, kao i izrazilo
miljenje dobro ureenih drutava. Ona tu mogu javno
obznaniti koje su nepravedne i okrutne institucije ugnje-
takih i ekspanzionistikih reima, kao j kako oni kre
ljudska prava.
ak i ti reimi nisu posve ravnoduni prema toj vrsti
kritike, posebno kada je njena osnova razumno i dobro zas-
novano pravo naroda koje se ne moe lako odbaciti pod
izgovorom da je jednostavno liberalno i zapadnjako. Vre-
menom, dobro ureeni narodi poee da vre pritisak na rei-
me izvan zakona, da oni promene postupanje; pa ipak, malo
je verovatno da e taj pritisak sam po sebi biti delotvoran.
On mora da bude pojaan vrstim odbijanjem svake vojne,
ekonomske ili druge pomoi; a reimi izvan zakona ne smeju
biti od strane dobro ureenih naroda prihvaeni kao respek-
tabilni lanovi u uzajamno korisnu saradnju.
91
VII. Neidealna teorija: nepovoljni uslovi
Treba da kaemo nekoliko rei o drugom tipu neide-
alne teorije, a koja se odnosi na nepovoljne uslove. Pod
tim izrazom, podrazumevam uslove u drutvima kojima
nedostaju politike i kulturne tradicije, ljudski potencijali
i znanje, kao i materijalni i tehnoloki resursi koji omogu-
uju postojanje dobro ureenih drutava. Teorija neposlu-
nosti nam je pokazala da je cilj dobro ureenih drutava
bio delom i to da se drave izvan zakona privedu dobro
ureenom drutvu naroda. Drutva izvan zakona u istorij-
skim sluajevima o kojima smo upravo govorili, nisu bila
drutva optereena nedostatkom resursa, bilo materijalnih,
tehnolokih ili onih povezanih sa ljudskim potencijalom i
znanjem; naprotiv, ta su drutva pripadala svojevremeno
politiki i drutveno najnaprednijim drutvima. Nedostatak
u tim drutvima su predstavljale njihove politike tradici-
je, njihove osnovne institucije prava i vlasnitva, njihova
klasna struktura, kao i verovanja i kultura koji su ove
jaali. Sve bi to trebalo promeniti pre nego to razumno
pravo naroda moe da bude prihvaeno i branjeno.
Valjalo bi postaviti jedno paralelno pitanje: ta je cilj
koji specifikuje neidealna teorija za sluaj nepovoljnih
uslova? Odgovor je jasan. Svako drutvo optereeno u da-
tom trenutku nepovoljnim okolnostima mora na kraju da
bude uzdignuto na nivo uslova koji omoguuju dobro ure-
eno drutvo, ili barem treba da bude podrano na tom
putu.
92
Neki autori su predloili da se radi reavanja tog pro-
blema prihvati naelo razlike, ili neko drugo liberalno
naelo distributivne pravde, a da se u skladu s tim rese i
ekonomske nejednakosti unutar drutva naroda
81
. Ja ipak
smatram da naelo razlike, koje je razumno kada se
odnosi na unutranju pravdu demokratskih drutava, nije
pogodno sredstvo za reavanje opteg problema nepo-
voljnih uslova u nekim drutvima. Kao prvo, ono je deo
idealne teorije jednog demokratskog drutva i nije razrae-
no za problem koji mi nastojimo da resimo. Ozbiljnije je
to to postoje razliiti tipovi drutava unutar drutva naro-
da, a od svih njih ne moe se oekivati da prihvate neko
posebno naelo distributivne pravde. ak i razliita libe-
ralna drutva prihvataju razliita naela za vlastite institu-
cije. S druge strane, hijerarhijska drutva odbacuju sva li-
beralna naela unutranje pravde. Ne moemo pretpostav-
ljati da e ona smatrati prihvatljivim takva naela u rea-
vanju odnosa sa drugim narodima. Stoga u naoj konstru-
kciji liberalnog prava naroda, liberalna naela unutranje
distributivne pravde nisu uoptena da bi odgovorila na
pitanje o nepovoljnim uslovima.
Uz to ide i injenica da u jednoj konstruktivistikoj
koncepciji, ne postoji razlog da se smatra da su naela
81
Beitz, Political Theory and International Relations; pt. III daje
podubljenu raspravu. Ovo naelo sam definisao u svom radu A
Theory ofJustice, odeljak 13. Ovde ne spominjem to naelo jer, kako
ukazujem u mom tekstu, smatram da su sva liberalna distributivna
naela nepogodna za sluaj koji razmatramo.
93
koja se odnose na unutranju pravdu, pogodna i za reava-
nje nejednakosti u drutvu naroda. Kao to smo videli u
poetku rasprave, svakim tipom objekta - bilo da se radi
o instituciji ili nekom pojedincu, politikom drutvu ili
drutvu politikih drutava - mora biti upravljano po nje-
govim vlastitim naelima. Kakva e ova naela biti, mora
da se odredi pomou prikladne procedure, a poev od
korektnog polazita. Pitamo se kako e racionalni pred-
stavnici, odgovarajue motivisani i razumno situirani jedni
prema drugima, biti najvie podstaknuti da biraju izmeu
ostvarivih ideala i naela koja se odnose na dotini objekt.
Budui da su problem i predmet razliiti u svakom slu-
aju, isto to moe da bude i sa idealima i usvojenim nae-
lima. Kao i uvek, itava procedura i naela koja ona stva-
ra moraju da budu prihvatljivi nakon zrelog razmiljanja.
injenica da nijedno liberalno naelo distributivne
pravde nee biti usvojeno da bi se resila pitanja koja se
odnose na nepovoljne uslove, ne podrazumeva da bogata
1 dobro ureena drutva nemaju nikakve obaveze i duno-
sti prema drutvima optereenim takvim okolnostima. U
stvari, idealno shvatanje drutva naroda, koje je potvreno
od strane dobro ureenih drutava, zahteva da sva ona u
odreenom vremenu ostvare uslove koji omoguuju jedno
dobro ureeno drutvo, ili da u tome budu pomognuta.
Ovo podrazumeva da ljudska prava budu priznata i osigu-
rana svuda, kao i da osnovne ljudske potrebe budu zado-
voljene. Temelj obaveze pomaganja nije dakle jedno libe-
ralno naelo distributivne pravde. Njega pre svega usta-
94
novljuje idealno shvatanje drutva naroda, sastavljenog od
dobro ureenih drutava, koja su sva njegov respektabilni
i autonomni lan, sposoban da se stara o svom politikom
ivotu i odrava u prihvatljivom stanju politike i dru-
tvene institucije kakve su specifikovane pomou tri ranije
ispitivana zahteva
82
.
Ovde neu pokuavati da raspravljam kako bi se taj
cilj mogao ostvariti, jer je raspodela ekonomske i tehno-
loke pomoi veoma sloeno pitanje, i razlikuje se od
jedne zemlje do druge. tavie, problem se esto ne sas-
toji u nedostatku prirodnih resursa. Mnogim drutvima u
nepovoljnim uslovima ne nedostaju resursi. Dobro ureena
82
Pravo naroda se slae sa mnogo im u Bejcovim shvatanju.
Tako izgleda da Bejc smatra naelo razlike izmeu drutava kao
princip redistribucije resursa koji e svakom drutvu dati pravednu
priliku da razvija pravedne politike institucije i ekonomiju sposobnu
da zadovoljava osnovne potrebe njegovih lanova" (141). Dalje, Ovo
naelo garantuje osobama u drutvima oskudnih resursa da ih njiho-
va nemila sudbina nee spreiti da ostvare dovoljne ekonomske
uslove kojim bi se podravale pravedne drutvene institucije i titila
ljudska prava" (142). Pravo naroda prihvata Bejcove ciljeve za pra-
vedne institucije, koje osiguravaju ljudska prava i osnovne ljudske po-
trebe. Ali, kako sugeriem u sledeem paragrafu, ljudi dospevaju u
loe stanje ee u iskrivljenoj i korumpiranoj politikoj kulturi nego
u zemljama lienim resursa. Jedini princip koji uklanja ovu nesreu
jeste onaj kojim se politike tradicije i kultura svih naroda ine i ra-
zumnim i sposobnim da brane pravedne politike i drutvene institu-
cije koje osiguravaju ljudska prava. Upravo to naelo dovodi do du-
nosti i obaveza pruanja pomoi. Radi toga nam nije potreban neki
liberalni princip distributivne pravde.
95
drutva mogu da funkcioniu sa skromnim resursima, jer
se njihovo bogatstvo vie sastoji u politikim i kulturnim
tradicijama, u njihovom ljudskom kapitalu i znanju, kao i
sposobnosti za ekonomsku i politiku organizaciju.
Tekou najee predstavlja priroda javne politike kul-
ture, te verske i i filozofske tradicije koje lee u osnovi
tih institucija. Velika drutvena zla u siromanim drutvi-
ma jesu uglavnom ugnjetaka vlast i korumpirane elite,
potinjenost ena koju ohrabruje nerazumna religija, a to
je praeno prenaseljenou koju privreda drutva teko
podnosi. Verovatno ne postoji nijedno drutvo na svetu i-
ji narod, kada bi se njim razumno i racionalno upravlja-
lo, i kada bi broj njegovih lanova bio razborito prilago-
en postojeim resursima i privredi, ne bi mogao da vodi
pristojan ivot vredan ivljenja.
Ove opte primedbe pokazuju ta je u stvari esto
izvor problema: javna politika kultura, ukorenjena u dru-
tvenu strukturu u pozadini. Obaveza bogatijih drutava da
pomau da se ispravljaju nepravde nipoto nije umanjena;
jedino ju je tee ostvariti. I ovde, na nain koji nije
neophodno opisivati, treba insistirati na ljudskim pravima,
kada ih podravaju ostali vidovi pomoi, i tu u cilju da
se umanje, makar i polako, dravno ugnjetavanje, korum-
piranost elita i potinjenost ena
83
.
83
Da insistiranje na ljudskim pravima moe biti od pomoi go-
vori rad Amartije Sena (Amartva Sen) o gladi. On je u svom delu
Poverty and Famines (Oxford: Clarendon Press, 1981), empirijskim
pruavanjem etiri dobro poznata istorijska sluaja gladi (Bengal,
96
VIII. Zakljuna razmatranja
Razlog zato nisam mnogo rekao o onome to bi se
moglo nazvati filozofskom osnovom ljudskih prava, treba
traiti u tome to ona predstavljaju, uprkos njihovom
1943, Etiopija, 1972-74; Zahel, 1972-73; Banglade, 1974), dokazao
da nedostatak hrane ne mora biti glavni pa ak ni jedan od uzroka
gladi, pa ak da u razmatranim sluajevima nije bilo oskudica. Pa
ipak, taj nedostatak moe biti vaan uzrok gladi, kao to se na primer
desilo u Irskoj 1840, i u Kini u periodu 1959-1961. U sluajevima
koje Sen prouava, iako je dolo do smanjenja proizvodnje hrane, to
ipak ne bi bilo dovoljno da dovede do opte gladi da je postojala
pristojna vlada koja bi se starala o blagostanju- itavog naroda, i imala
pripremljen program za distribuciju postojee hrane kroz javne insti-
tucije. Za Sena glad je ekonomska katastrofa, a ne kriza hrane"
(162). U dobro poznatim istorijskim sluajevima glad je otkrila sla-
bosti u politikoj i drutvenoj strukturi i njenu nesposobnost da vodi
politiku koja bi zalecila uinke naglog opadanja proizvodnje hrane.
Na kraju krajeva, u svim modernim zapadnim demokratijama dolazi-
lo bi do masovne gladi da ne postoje pripremljeni programi kojima
se nadoknauju gubici u prihodu nezaposlenih. Drava koja doputa
da njen narod umire od gladi kada se to moe izbei kri ljudska
prava; a ako dobro ureeni reimi koje smo opisali to ne doputaju,
onda insistiranje na ljudskim pravima znai vrenje pritiska u pravcu
postojanja pristojne vlasti i pristojnog drutva naroda. Senova knjiga
koju je napisao zajedno sa anom Drezom (Jean Dreze), Hunger and
Public Action (Oxford: Clarendon Press, 1989) potvruje ova stano-
vita i istie uspeh demokratskih reima u suoavanju sa tim proble-
mima. Pogledati kratak pregled njihove analize u poglavlju 13:
257-79. Takode pogledati znaajan rad Parte Dasgupte (Partha Das-
gupta), An Inquiry into Well-Being and Destitution (Oxford: Cla-ren-
don Press, 1993), poglavlja 1-2, 5 i passim.
97
imenu, posebnu klasu prava koju objanjava njihova uloga
u jednom liberalnom shvatanju prava naroda prihvatljivom
i za dobro ureena liberalna, kao i za hijerarhijska dru-
tva. Za uzvrat sam dao kratak pregled naina kako bi se
jedno takvo pravo moglo razraditi na osnovu jedne libe-
ralne koncepcije pravde
84
. Unutar tog okvira, ukazao sam
na nain na koji je potovanje ljudskih prava jedan od
uslova nametnut svakom politikom reimu da bi ovaj
mogao da bude prihvatljiv kao respektabilni lan praved-
nog politikog drutva naroda. Kada to shvatimo, kao i
kada shvatimo kako je razumno pravo naroda razraeno
na osnovu jednog liberalnog shvatanja pravde, te.kako
ovo shvatanje moe da bude univerzalno u svom dometu,
postaje potpuno jasno zbog ega ova prava nadilaze eko-
nomske i kulturne granice, kao i granice izmeu nacional-
nih drava, ili drugih politikih entiteta. Zajedno sa naa
dva druga uslova, ova prava odreuju granice tolerantnosti
unutar razumnog drutva naroda.
84
Moglo bi se postaviti pitanje zato je pravo naroda, kakvo je
ovde konstruisano, nazvano liberalnim kada ga prihvataju i dobro
ureena hijerarhijska drutva. Nazvao sam ga liberalnim jer je pravo
naroda predstavljeno kao proirenje liberalnih koncepcija unutranje
pravde. Ipak ne elim da poriem da dobro ureeno hijerarhijsko
drutvo moe imati koncepcije pravde koje se mogu proiriti na pravo
naroda, kao i da bi sadraj potonjeg bio isti kao sadraj liberalnih
shvatanja. Za sada ostavljam to pitanje otvorenim. Nadam se da pos-
toje takva shvatanja u svim dobro ureenim hijerarhijskim drutvima,
jer bi to proirilo i ojaalo podrku prava naroda.
98
Povodom tih granica treba rei jo neto. Pod uslo-
vom da poinjemo od jednog dobro ureenog liberalnog
drutva koje ostvaruje jedno egalitarno shvatanje pravde
kao pravinosti
85
, lanovi tog drutva e ipak u drutvo
naroda prihvatiti ostala liberalna drutva ije su instituci-
je mnogo manje egalitarne. To se podrazumeva naim po-
injanjem sa optijim liberalnim idejama nego to je shva-
tanje pravde kao pravinosti, idejama koje smo definisali
u treem odeljku naeg rada. Pa ipak, graani dobro ure-
enog egalitarnog drutva i dalje e smatrati da im unut-
ranji reimi tih drutava manje odgovaraju nego reim
njihovog vlastitog drutva.
Vidljivo je kakve su posledice proirenja oblasti tole-
rantnosti: kriterijumi razumnosti postaju manje strogi
86
. U
sluaju koji smo razmatrali, nastojali smo da osim libe-
ralnih drutava kao respektabilne lanove jednog razum-
nog drutva naroda ukljuimo i druga drutva. Prelazei
na ispitivanje ovih drutava, smatramo da njihovi unutra-
nji reimi nama manje, a esto mnogo manje, odgovara-
ju. Time se postavlja problem granica tolerantnosti. Gde
one treba da budu? Tiranski i diktatorski reimi treba na-
85
Tri egalitarna elementa su pravina vrednost jednakih poli-
tikih prava i sloboda, pravina jednakost mogunosti, kao i naelo
razlike. Njih bi sve trebalo tumaiti na nain koji je naznaen u mojoj
knjizi Teorija pravde.
86
U internom sluaju na slian smo nain navedeni da razumn-
im smatramo mnoge obuhvatne doktrine, koje mi ne bismo u naem
vlastitom sluaju, smatrali dostojnim ozbiljnog razmiljanja. Pogledati
moje delo Political Liberalism, predavanje II, od. 3.1 kao i beleku.
99
ravno da budu stavljeni izvan zakona, a takoe i ekspan-
zionistike drave kao one koje su vodile verske ratove.
Predlaem da se razmotre tri nuna uslova koja je potreb-
no ostvariti da bi reim bio dobro ureen: da potuje na-
ela miroljubivosti i da nije ekspanzionistiki, da njegov
pravni sistem ispunjava sutinske kriterijume legitimnosti
u oima vlastitog naroda, te da potuje osnovna ljudska
prava. Ovi uslovi oznaavaju barijeru izvan koje ne moe-
mo da idemo.
Videli smo koliko su mnoga drutva u svetu uvek bi-
la, i jo su uvek danas, daleko od ispunjavanja ova tri
uslova da bi postala respektabilni lanovi razumnog
drutva naroda. Pravo naroda daje nunu osnovu za pro-
cenu ponaanja svakog postojeeg reima, bilo da je on
liberalan ili ne. Poto je nae gledanje na pravo naroda
razraeno na osnovu liberalnog shvatanja pravde, moramo
da odgovorimo na pitanje da li je liberalno pravo naroda
etnocentrino i iskljuivo vezano za Zapad.
Da bismo to uinili, podsetimo da smo razraujui
pravo naroda pretpostavili da se liberalna drutva ponaaju
prema ostalim drutvima u skladu sa njihovom vlastitom
liberalnom politikom koncepcijom. Ona i ne mogu dru-
gaije da se ponaaju budui da smatraju da je to shvata-
nje ispravno i da zadovoljava sve kriterijume za procenu
koje mogu da primene. Tom nainu postupanja neki su
prebacivali da je etnocentrian i da je isto zapadnjaki.
To ipak nije nuno tako. Sve naime zavisi od sadraja po-
litike koncepcije koju usvajaju liberalna drutva, kao i od
100
njene razrade kojom se eli dati barem jedan nacrt prava
naroda.
Treba uoiti razliku izmeu ovog prava naroda i onog
koje bi ekspanzionistike i religiozne drave koje odbacu-
ju liberalno shvatanje mogle da stvore. Liberalno shvatan-
je zahteva od ostalih drutava samo ono to ona mogu ra-
zumno prihvatiti, ne dospevajui u inferioran poloaj, a
pogotovo ne u poloaj potinjenosti. Od sutinskog je zna-
aja da liberalno shvatanje prava naroda ne namee dobro
ureenim hijerarhijskim drutvima da napuste njihove ver-
ske i usvoje liberalne institucije. Mi smo, dodue, u naem
nacrtu pretpostavili da tradicionalna drutva prihvataju
pravo naroda koje vai u pravednim liberalnim drutvima.
Dakle, to je pravo univerzalno po svom dometu: od osta-
lih drutava zahteva samo ono to ona mogu da prihvate
kada budu spremna da stanu u ravnopravan odnos sa svim
ostalim drutvima, i kada njihovi reimi prihvate kriteri-
jum legitimnosti u oima vlastitog naroda. U kojoj bi dru-
goj vrsti odnosa neko drutvo i njegov reim mogli da
uestvuju?
Pored toga, liberalno pravo naroda ne opravdava
ekonomske sankcije niti vojni pritisak na dobro ureena
hijerarhijska drutva da bi ona promenila ponaanje, pod
uslovom da ta drutva potuju pravila mira a njihove poli-
tike institucije zadovoljavaju sutinske uslove koje smo
razmotrili. Pa ipak, ako su ti uslovi prekreni, moe biti
opravdan neki vid spoljnog pritiska, ve prema ozbiljno-
sti i okolnostima prekraja. Ouvanje ljudskih prava treba
101
stalno da bude cilj spoljne politike liberalnih i hijerarhij-
skih drutava.
Vraajui se kratko na nau raspravu, setiemo se da
smo osim pravljenja nacrta za nain kako bi se pravo na-
roda moglo razraditi na osnovu liberalnih shvatanja prava
i pravde, eleli da definiemo domet politikog liberaliz-
ma za ire svetsko drutvo kada se jedno liberalno poli-
tiko shvatanje pravde proiri na prava naroda. Posebno
smo postavili sledee pitanje: koji oblik, u tom sluaju,
ima tolerantnost neliberalnih drutava? Iako tiranski i dik-
tatorski reimi ne mogu da budu prihvaeni kao respek-
tabilni lanovi jednog razumnog drutva naroda, od svih
reima se ne moe razumno zahtevati da budu liberalni.
Pravo naroda u tom sluaju ne bi izraavalo naelo toler-
antnosti svojstveno liberalizmu zbog drugih razloga uprav-
ljanja drutvom. Liberalno drutvo mora da potuje druga
drutva organizovana na osnovu obuhvatnih doktrina pod
uslovom da njihove politike i drutvene institucije zado-
voljavaju izvesne kriterijume koji drutvo navode da pri-
hvate jedno razumno pravo naroda.
Nisam izneo argumente za taj zakljuak. Smatrao sam
da je jasno da ako neliberalna drutva ispunjavaju izvesne
uslove, kao to su ona tri koja smo izneli u etvrtom
odeljku, njih e takoe prihvatiti i liberalna drutva kao
respektabilni lanovi drutva naroda. Nema politikog raz-
loga da se ta neliberalna drutva vojno napadaju, ili da im
se nameu ekonomske ili druge sankcije kako bi ih se na-
velo da reformiu svoje institucije. Kritiki komentar unu-
102
tar liberalnih drutava bie potpuno u skladu sa graan-
skim slobodama i integritetom tih drutava.
Kakvo shvatanje tolerantnosti za ostala drutva izra-
ava pravo naroda? U kakvoj vezi ono stoji sa politikim
liberalizmom? Na pitanje da li su liberalna drutva u
moralnom smislu bolja nego hijerarhijska, te dakle da li
bi svet bio bolji kada bi sva drutva bila liberalna, oni ko-
ji prihvataju obuhvatno liberalno stanovite mogli bi pot-
vrdno da odgovore. Ali to miljenje ipak ne bi bilo podr-
ka nameri da se svet oslobodi neliberalnih reima. Ono
ne bi moglo da ima nikakvu operativnu snagu da ostvari
ono to bi ona, de jure, mogla uiniti politiki. To lii na
problem tolerantnosti drugih shvatanja dobra u internom
sluaju. Neko ko prihvata obuhvatnu liberalnu koncepeci-
ju mogao bi da tvrdi da bi njegovo drutvo bilo bolje ka-
da bi itav svet prihvatio tu koncepciju. Ovaj ovek bi se
mogao prevariti u svom sudu, ak i sa njegovog vlastitog
stanovnita, budui da ostale doktrine mogu biti modera-
tori i protivtea s obzirom na iru pozadinu verovanja i
uverenja, jer pomau da se kultura drutva obogati i pro-
dubi. Dakle, miljenje da je odreeno obuhvatno shvata-
nje superiorno, potpuno je spojivo sa potvrivanjem neke
politike koncepcije koja ga ne namee, a tako i sa samim
politikim liberalizmom.
Politiki liberalizam smatra da obuhvatne doktrine
imaju samo ogranieno mesto u politikom ivotu liberal-
nih demokratija u sledeem smislu: osnovna ustavna pita-
nja i ona koja se tiu osnovnih prava i sloboda treba da
103
budu reavana javnom politikom koncepcijom pravde, na
primer liberalnim politikim koncepcijama, a ne obimni-
jim doktrinama. S obzirom na pluralizam demokratskih
drutava - pluralizam koji se najbolje shvata kao rezultat
delovanja ljudskog razuma unutar slobodnih institucija, a
koji moe da bude ugroen jedino represivnom upotrebom
dravne vlasti - valja rei da potvrivanje takve javne
koncepcije i osnovnih politikih institucija koje je ost-
varuju, jeste najrazumniji temelj drutvenog jedinstva ko-
jim raspolaemo.
Pravo naroda, koje sam kratko prikazao, samo je pro-
irenje istih politikih ideja na politiko drutvo dobro
ureenih naroda. Ovo pravo, koje regulie sutinska ustav-
na pitanja i temeljna pitanja pravde kada se ona postave
pred drutvo naroda, treba da bude zasnovano na javnoj
politikoj koncepciji pravde, a ne na nekoj obuhvatnoj
verskoj, filozofskoj ili moralnoj doktrini. Pokuao sam da
dam nacrt sadraja takve politike koncepcije i objasnim
kako bi je jedno dobro ureeno drutvo, liberalno ili hijer-
arhijsko, moglo prihvatiti. Izuzev kao osnovu za nekakav
modus vivendi, ekspanzionistika drutva bilo koje vrste
ne bi mogla da je prihvate. Ali to se njih tie, ne posto-
ji mirno reenje osim dominacije jedne strane, ili mira ko-
ji proizlazi iz iscrpljivanja.
104
Don Rols
PRAVA NARODA
2001.
Izdaje
NARODNA KNJIGA
ALFA
Beograd, afarikova 11
Za izdavaa
Sneana Mijovi
Plasman
Svetislav ari
Virmanska prodaja
011/848-70-31, 848-70-34, 848-70-35
Velimir Milievi
Klub italaca
011/3229-158
Rua Vasiljevi
Marketing
011/3227-426
Vida Basara
Tira 500 primeraka
tampa
ALFA - Beograd
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
14 Rols D.
172 Rols D.
172
321.01
ROLS, Don
Pravo narodi / Don Rols ; s predgovorom Bertrana
Gijarma ; [preveo s francuskog Duan Janji], - Beograd :
Alfa). - 105 str. ; 21 cm. - (Biblioteka 17 x 11 ; knj. br. 1)
Prevod dela: Les droit des gens / John Rawls. - Tira 500. -
Predgovor: str. 5-38. - Napomene i bibliografske reference uz
tekst.
ISBN 86-331-0366-4
a) Pravda b) Liberalizam c) Rols, Don (1921)
COBISS-ID 94345740
U svojim Amnesty Lectures iz 1993. godine, Rols je
pokuao da odgovori na razliita pitanja koje je
izazvalo njegovo gledanje. Pravo naroda", obiman
tekst koji je iz tih predavanja proiziao, ponovo preuzima
ideju o prvobitnom meunarodnom (ne globalnom! poloaju,
a koji je ukratko bio predstavljen i u Rolsovoj Teoriji pravde.
Ta je ideja ovde dopunjena uzimanjem u obzir novog
'azvoja rolsovske doktrine: uvodi se razlikovanje izmeu razliitih
tipova drutava, onih koja dele javnu demokratsku kulturu
(a koja se nazivaju liberalnim"), te drugih respektabilnih
lanova drutva naroda, koje Rols naziva
hijerarhijskim drutvima". U analizi u ovom tekstu nastoji se
istai vrednost veoma vanog pojma dostupnog univerzalizma.
Potom se vri racionalna kritika pozicije koju razrauje Rols:
im se prihvati vizija univerzalizma koju on iznosi, primorani
smo da dovedemo u pitanje ideju da pravo naroda moe da
konstituie jedinstvenu kontraktualistiku poziciju, umesnu
izvan granica nacionalnih demokratskih reima. Posebno treba
osporiti opravdanje ljudskih prava koje proizlazi iz statusa
koji poseduje svaki narod unutar drutva nacija, kao i
Rolsovo odbijanje da procenjuje delovanja drutava koja
ne kre minimalnu normu garantovanja univerzalnih prava.