JOGA I VI

Vebe za oputanje i prikupljanje energije

za poetnike i za iskusne poklonike
ESTER MAJERS
BEOGRAD
2012.
Naslov originala:
Yoga and You - Ester Myers
Copyright na prevod za SCG
IP BABUN
Prevod
Gordana Strizovi
Redaktura
Dragan Paripovi
tampa
Lukatampa
Drugo izdanje
ISBN 987-86-83737-27-7
Sadraj
Uvod 13
Joga i njeni koreni 19
Na putu 31
Vae vebanje 41
Od poetka: osnovni principi 55
Duboko oputanje 63
Pranajama: svesnost daha 69
Nauite da stojite 93
Jednostavna istezanja 99
Pozdrav suncu : talas 109
Stojei poloaji 121
Obrnuti poloaji i ravnotea na rukama 137
Izvijanje 171
Sedei poloaji i preklopi 193
Uvrtanje u sedeem poloaju 211
Preporuene vebe: nizovi 221
renik sanskrtskih termina 243
wv

Mnogim ljudima ija ljubav, molitve
i isceljujua energija mi pruaju stalnu podrku
i pomau mi, a posebno, Vendi

v
Zahvalnice
Ova knjiga ne bi bila mogua bez Vande Skaraveli (Vanda
Scaravelli), koja mi je otkrila znaenje bezuslovne ljubavi i ije su
mi uenje i podrka pomogli da napiem ovu knjigu. elim da joj
se zahvalim na ogromnom uticaju koji je izvrila na mene, ali u isto
vreme preuzimam na sebe punu odgovornost za dalji razvoj svog
uenja i sadraj ove knjige.
Htela bih, takoe, da se zahvalim mnogim sledbenicima
koje sam obuavala tokom niza godina posebno onima koji su
ostali uz mene kroz sve moje uspone i padove, kao i instruktorima
u svom studiju koji su mi pomogli da se razvijem i uzdignem,
posebno Monici Vos (Monica Voss) koja je uvek bila tu da me
saslua. Ljudima koji su me vodili putem sopstvenog izleenja,
Ovenu Dejmsu (Owen James), Majklu Adamsu (Michael
Adams), Meri Vajner (Mary Weiner) i mnogim drugima, kojima
se takoe zahvaljujem. A posebno uspomeni na Dejson Denga
(Jason Zheng) koji mi je pomogao da stanem na sopstvene noge,
ostavljajui po strani sopstvenu patnju.
Zahvaljujem se svojoj porodici koja me je paljivo negovala
kada je to bilo neophodno i koja me je nesebino podravala na
mom neuobiajenom putu. Kao i Edu, koji me je ohrabrio da kupim
kompjuter i verovao u mene.
J OGA I VI
Hvala Paoli Skaraveli (Paola Scaravelly) i Donu Koenu (Jon
Cohen) za mnoge mirne i srene sate provedene u njihovom domu.
Ova knjiga je nastajala u vie faza. Moje prvo iskustvo sa
pisanjem je bila broura jednostavnih poloaja. Moj sledei
poduhvat je bila Podloga, disanje i kima, sopstveno izdanje
prirunika za poetnike, koji sam sastavila zajedno sa Lin Vili
(Lyn Wylie). Lin mi je pomogla da preem put od ideje o pisanju
prirunika do njenog pretvaranja u konkretni tekst na papiru.
Danita Haldorson (Danita Halldorson) je inicirala raspravu o joga
uenju i njegovom dananjem znaenju. Moj agent, Lusinda Vardej
(Lucinda Vardey), koja je takoe instruktor joge, ohrabrila me je da
napiem knjigu za ljude na putu, za sve meu vama koji su se ve
oprobali u vebanju joge. Sara Dejvis (Sarah Davies), moj izdava,
kao i zaposleni u Rendom Hausu, bili su strpljivi i puni podrke.
Rik Potruf (Rick Pottruf) i Rob Hauard (Rob Howard) nisu
tedeli svoje vreme. Njihov udotvoran dar je unapredio ovu knjigu.
Htela bih, takoe, da se zahvalim i tebi, itaoe. Bez obzira
da li tek poinje sa jogom, da li joj se vraa ili eli da proiri
i produbi svoje sadanje znanje, nadam se da e otkriti radost,
izazov i korist inei jogu delom svoga ivota, i da e ti ova knjiga
biti od pomoi na tvom putu.
ESTER MAJERS
Toronto, 1996.
X
Joga i vi
Uvod
S
a indijskom filozofijom sam se upoznala tokom gimnazije
kada sam proitala priu Rabindranata Tagorea. Rekao je da
Istok moe mnogo da naui od Zapada, ali i da Zapad moe
da ui od Istoka. U to vreme sam bila usmerena na naunu karijeru
i nisam mogla da zamislim ta bi to Zapad mogao da naui od
Istoka. Upravo sam otkrila.
Poela sam da vebam jogu 1972., dok sam boravila u
Londonu, u Engleskoj. Bila sam deo eksprimentalnog projekta
osnovanog pod pokroviteljstvom Filadelfjskog milosrdnog
udruenja iji je predsednik bio psihijatar R.D. Leng. Cilj udruenja
je bio da prui azil i obezbedi smetaj ljudima koji bi inae bili
hospitalizivani na psihijatrijskoj klinici, posebno obolelima
od izofrenije. To je bila jedna meavina bivih pacijenata,
terapeuta, profesionalnih instruktora i ostalih, poput mene, koji
su jednostavno eleli da uestvuju u ovakvom eksperimentu. U
duhu ezdesetih, mi smo pokuavali da sruimo pravila institucija
i drutvene norme. Hteli smo da stvorimo okruenje u kome e
ljudi biti ono to jesu da lee i izlee svoj duh i svoj um. ivela
sam i radila u udruenju oko pet godina u prijateljskom okruenju.
Kada sam otila, oseala sam se, kako sam i oekivala, kao
srednjevekovni iskuenik na probi. Poto sam opstala, doivela sam
14
J OGA I VI
veliko proienje i isceljenje. To je ujedno bila i klica veine mojih
buduih uspeha i postignua.
U udruenje su me privukli iskrenost, neposrednost i
suptilnost iskustava. Postavljali smo sebi pitanja ko smo, gde smo,
ta je svrha i sutina naih ivota. Mnogo kasnije sam nauila da
su ova pitanja sutina uenja joge i da nam vebanje pomae da
naemo odgovore na njih i put ka sebi.
Artur Balaskas (Arthur Balaskas) je drao besplatan kurs
ajengar joge u udruenju Arvej. Primetila sam da mnogi ljudi oko
mene udobno sede na podu. S obzirom da je meni to predstavljalo
problem, upisala sam se na kurs, mislei da e mi joga to razreiti.
Odmah sam se oduevila. Godinu i po dana kasnije sam uzela
asove kod Anele Farmer (Angela Farmer). Kada je ona odluila
da uzme est nedelja odmora, morala sam da nastavim sa
samostalnim vebanjem. Ispomagala sam nekom vrstom broure
sa vebama, programom za nedelju dana, koje je sainila Anela.
Nadam se da vas ova knjiga moe voditi istim putem.
Kada je Anela prestala da dri asove u Londonu, prela
sam kod Meri Stjuart (Mary Stewart). Suprotnost izmeu moje dve
uiteljice nije mogla biti vea. Anela je visoka, gipka, poetina
i fuidna; Meri je niska, jaka, sva kipti od energije. Meri me je
zainteresovala za instruktorsku obuku. Tokom obuke sam vebala
sa Meri, Anelom i Dianom Klifon, jo jednom od starijih
instruktorki ajengar joge. Obogatilo me je posmatranje razliitosti
ove tri ene. Otkrila sam da svaka od nas veba i dri asove
onako kako je raspoloena u datom trenutku; joga nas oslobaa da
budemo ono to jesmo. U isto vreme sam uspela da, pod uticajem
sve tri, razluim sutinu uenja.
Leta 1975. sam provodila godinji odmor u Torontu, kada
mi je sluajni poznanik predloio da se vratim i osnujem kolu
joge. Neto u meni je reklo da. Sledeeg prolea sam se vratila
i otpoela da drim kurs ajengar joge, deo hata joge koji je
modifkovao B.K.S. Ajengar (B.K.S Iyengar), koja nikad ranije nije
bila poduavana u Torontu. Bila sam u prilici da obuavam kako
poetnike tako i iskusne sledbenike. Bilo je zadivljujue. Otkrila
sam, takoe, koliki doprinos je Ajengar pruio jogi na Zapadu.
Kombinacija precizne tehnike, snage, dinamike energije i izazova
da se pree granica dodali su novu dimenziju vebanju mnogim
mojim mnogo iskusnijim polaznicima kursa.
Ovaj predeo, predeo bez
misli, tiina nad tiinama,
to je izvor.
Zaboravljamo da smo svi
tamo u svakom trenutku.
- R.D. LENG
15
1978. godine, dok sam u Italiji uila sa Donom Holeman
(Donna Holleman), srela sam Vandu Skaraveli, autorku knjige
Buenje kime. Ona je uila kod B.K.S. Ijenegara kao i kod T.K.V.
Desikaara (T.K.V. Desikachar). Posle mnogih godina obuke kod
njih, ona se osamostalila i krenula sopstvenim putem. Verujui
svome telu, sledei svoje disanje i svoju kimu, dola je u novi
svet svet bez elja i nadmetanja, u kome telo moe da pone da
funkcionie prirodno i sreno, doivljavajui ekpanziju.
Upoznala sam njenu erku i zeta koji su iveli blizu mene
u Torontu i odrala sam svoj prvi as sa Vandom 1984., kada im
je ona dola u posetu. Ona radi po sistemu jedan na jednog i
poduavala me je neprestano me drei svojim rukama. Nisam ba
razumela ta ona tano radi, ali sam ponovo osetila jedno duboko
da u sebi. Njen dodir je bio potpuno pravilan. Moja kima je
poela da se oslobaa, a njen nain istezanja i izduivanja je za
mene bio potpuno prirodan korak. Iako u tom momentu nisam
traila instruktora, odmah sam osetila da je ona osoba koja e me
odvesti dalje, jo napred.
Naredne godine sam pohaala kurs na Ramamani Ajengar
institutu u Indiji. Na samom poetku je delovalo pogreno. Otkrila
sam da sam kroz svoj rad sa Vandom nadrasla ajengar jogu i da sam
sada bila na drugaijem putu. Trebalo mi je vremena da objedinim
i sastavim ovaj novi put i da se sa njim poveem. Takoe je
trebalo da prekinem da se identifkujem sa ajengar metodom. To
je bio bolan, teak i zbunjujui period, unutar mene same a i u
svetu joga polaznika. Zavrilo se tako to sam prekinula kontakt sa
udruenjem ajengar joge ije sam osnivanje potpomogla.
Poslednjih deset godina Vanda je podelila svoje vreme
izmeu Toronta i Firence i tako sam ja imala priliku da produim
svoj rad sa njom. Bila sam obasuta njenom ljubavlju podjednako
kao i uenjem. Nikad nisam srela nekog ko me je prihvatao tako
potpuno a, u isto vreme, zahtevao tako mnogo od mene. Mnogo
kasnije sam otkrila da je ljubav sutina ovog delovanja, koje poinje
i zavrava se prihvatanjem sebe sa ljubavlju, svog tela, zemlje i
zemaljske energije. Vanda je imala sedamdeset est godina kada
sam poela da radim sa njom. Njeno osnovno opredeljenje je bilo
da svoj rad prenese drugim ljudima pre nego to umre. Ja se nadam
da kroz moje uenje i pisanje ove knjige mogu da doprinesem
ispunjenju te elje. Vanda nikad nije htela da nazove svoj rad
UVOD
16
J OGA I VI
Metod Skaraveli zato to je ona verovala da svako od nas mora
da nastavi sopstvenim putem, posmatrajui sopstvenu unutranjost
i otkrivajui granice sopstvenih mogunosti. Nadam se da e ova
knjiga pomoi da svako od vas otkrije sopstveni put i jogu koja mu
odgovara.
Kada se osvrnem na godine vebanja i uenja za sobom,
naem se u mislima na svojim poecima u Filadelfjskom
udruenju. Vidim svoje asove i vebe, slino kao i u udruenju
Arvej, azilu u pravom smislu te rei, mirnom mestu u kome
je sasvim mogue okrenuti se unutarnjem, disati, razmiljati,
osloboditi se, leiti i biti leen.
Ba sam bila zavrila prvi koncept ove knjige, kada mi je
dijagnostifkovan rak dojke. Imala sam dve operacije, biopsiju
/uzimanje uzorka za analizu/ i mastektomiju /odstranjenje dojke/.
ok od operacije i dijagnoza su me iscrpeli i potroili mi energiju,
osiromaili njen izvor. Morala sam da prihvatim da je deo mene
toliko slab i prestraen da bi ak i pokuao da sedi mirno. Tokom
ovog puta u mrak, joga, joga udruenje, prijatelji, porodica, pa
ak i nepoznati ljudi, pruali su mi utoite - mesto gde sam
mogla da potonem u svoju iscrpljenost, govorim o uasu, budem
povreena, prestravljena, ranjiva i bezvoljna. Odluka koju sam
donela na samom poetku, da ispriam svojim polaznicima ta me
je zadesilo, izloila me je u potpuno novom svetlu. Rezultat je bio
panja i podrka koju nisam mogla ni da zamislim niti da dozvolim
sebi u prolosti. Tada sam otkrila da me okruuju neobino brini
i paljivi ljudi, pa bih iskoristila i ovu priiliku da im se ponovo
zahvalim.
Trebalo mi je osam meseci posle operacije da se vratim
pisanju. Odluila sam se da piem o svom iskustvu sa boleu,
jer mi je to izgledalo ispravno i istinito. Na nedavno odranom
humanitarnom doruku na kome je prikupljan prilog za obolele
od raka dojke pokazalo se da je to ispravna odluka. Ponovo sam
se podsetila na tunu i zastraujuu statistiku. Brojni govornici su
istakli da ovo oboljenje jo uvek okruuje zid tiine i tako mnoge
ene kroz ovo iskuenje jo uvek prolaze sasvim same. Ako moja
knjiga pomogne bar jednoj eni da smanji svoju patnju, ispunie
svoju svrhu.
Meutim, problem koji iznosim nije samo moja pria i nije
samo jedna bolest u pitanju. Svako od nas se u nekom trenutku
Ono to me ne ubije, ini
me jaim.
- ALBER KAMi
17
svog ivota suoi sa boleu, gubitkom, strahom, a ponekad i
tragedijom. U bilo kom trenutku ivota neki dogaaj moe da nam
poljulja tlo pod nogama i uzdrma na sistem ivota. Jedan prijatelj
mi je napisao: Lako je rei bez straha ali nije ni malo lako nai
to neustraivo mesto u nama samima u kome moemo zbilja da
posmatramo ta se dogaa i ta nailazi. Joga i meditacija daju vee
izglede da se staloeno suoimo sa patnjom, da naemo mirno
mesto u sebi i tako pomognemo sebi.
Jedan od ciljeva duhovne prakse jeste mirno i dostojanstveno
suoavanje sa izvesnou smrti. Strah od smrti je jedan od uzroka
bola i patnje. Za veinu ljudi re rak je povezana sa smru, i
logino da je i mene dijagnoza suoila sa mogunou prerane
smrti. Taj ogromni strah i uas su mi pomogli da razjasnim
sopstvenu svrhu postojanja, da nauim da ivim ivot punije i
strasnije, i da cenim svaki novi dan. Moja sposobnost vebanja se
postepeno vratila. Oseala sam se slobodnijom, lakom i mnogo
ivljom nego ranije. U isto vreme sam bila ranjiva, osetljiva i jo
uvek preplaena.
Jedna od polaznica mog kursa rekla mi je da je za nju rak
poruka da treba da ide dublje. Ona mi je kazala da si, kad doe
dotle, potpuno sam. Tokom meseci neizvesnosti, operacije i
oporavka, bila sam okruena ljubavlju, podrkom, blagotvornom
energijom, svetlom, molitvom i saoseajnou. Kada se polaznik
mog kursa otisne dublje u svoje vebanje, traei odgovore, uvidee
i sam da je jedini odgovor ljubav.
UVOD
Poloaj ratnika
POGLAVLJE I
Joga i njeni koreni
J
oga je nastala kroz potragu za duhovnou i
odgovorima na iskonska pitanja o smislu ivota. Svest o
tome da je joga duhovno vebanje koje je preivelo probu
vremena pruie naem putu kontinuitet, bogatstvo i dubinu.
Re joga potie iz sanskritskog ju to znai vezati,
pripojiti, usmeriti i koncentrisati panju na, koristiti i primeniti.
Joga, prema svom izvornom znaenju, jeste sjedinjenje individue
ili njene due sa vrhovnim biem Bogom. Joga znai mistiko
sjedinjenje, postati jedno s Bogom, slediti pravila ili vebe koje vode
tom sjedinjenju. Ona je bliska religijskom obiaju priesta, kao i
savremenim psiholokim idejama o integraciji linosti ili njenoj
celovitosti. Kroz vebanje joge, mi podreujemo ili kontroliemo
sebe, disciplinujemo se, idemo putem koji nas dovodi do harmonije
i ravnotee. U tom procesu dolazi do povezivanja svih vidova naeg
postojanja fzikog, emocionalnog i duhovnog otkrivajui
pritom nau povezanost sa zemljom, svemirom i sa ostalim ljudima.
Joga se razvila iz indijske flozofje i religije. Obuhvata takoe
ideju o reinkarnaciji, razmatranje naih prethodnih postupaka
(karma) u ovom kao i u prethodnim ivotima, koji su presudni za
nae sadanje fziko, psihiko i duhovno stanje. Jedan od ciljeva
joge jeste da nas oslobodi iz zatvorenog kruga smrti i ponovnog
raanja, koji je proizvod karme akumulirane tokom prethodnih
ivota. Naa karma se manifestuje kao kombinacija genetskih
predispozicija i osobina, modela ponaanja i prinuda. Vebajui,
moemo videti kako se ove reakcije aktiviraju u nama i kako
Leenje je neprekinuti tok
kretanja od pojedinanog
ka optem i njihovom
spajanju.
- DANA MARKOVA
20
J OGA I VI
moemo postepeno da oslabimo svoju tenju za ponavljanjem
tih procesa. Meutim, vebanje i dranje tela u jogi, kao i tehnika
disanja, ne zahtevaju religioznost ili duhovno verovanje i obrede.
Naprotiv, oni nas ue da moramo imati lini doivljaj vebanja da
bismo ga shvatili. Kada sam poela da vebam jogu, otkrila sam
da se mnogo bolje oseam, pa sam zato i nastavila. Tokom godina,
moja iskustva su se proirila i produbila. Tek poslednjih nekoliko
godina, postalo mi je vano tradicionalno znaenje i svrha joge. Da
bi se uvidela neophodnost uklanjanja negativnih osobina zaista nije
neophodno verovati u reinkarnaciju.
Klasini tekstovi
Ne zna se tano gde ili kada joga poinje. Arheolozi su otkopali
fgure koje sede u joga poloaju, a stare su oko 2700 godina pre
Hrista, a re joga se pojavljuje u najstarijoj Indijskoj literaturi,
Vedama (3000 do 1200 godina pre Hrista). Bhagavad gita
(Boija pesma) i Patanalijeve Joga sutre su najpoznatiji stari
tekstovi o jogi. Na vrlo razliite naine, svaka od ovih knjiga
objedinjuje postojee znanje i praksu.
Bhagavad Gita je deo epa Mahabharata, napisanog u
vreme Bude, oko estog veka pre nove ere. To je flozofska poema,
slikovita i simbolina. U njoj su data razliita tumaenja rei joga:
ravnotea uspona i padova, umenost delovanja, najvia tajna
ivota, izvor najveeg blagostanja, spokojstvo, neprijemivost i
unititelj bola.
Da bismo pronali mir i prosvetljenje ne treba da napustimo
svet ili svoje obaveze. Ovozemaljski ivot i duhovno uzdizanje valja
da se odvijaju paralelno. Gita se jo uvek koristi u Indiji kao vodi
kroz svakodnevni ivot. Mahatma Gandi je u njoj nalazio i izvor i
utehu.
Patanalijeve joga sutre, za koje se pretpostavlja da su
napisane izmeu drugog veka pre nove ere i etvrtog veka posle
Hrista, predstavljaju prve sreene opise joga flozofje i vebi.
Patanalijev metod se ponekad naziva raa joga, kraljevski put.
etiri knjige koje ine saeti aforizmi, a predstavljaju
destilovanu sutinu joga uenja, zapisane na osnovu usmenog
predanja iz starine. Patanali defnie jogu kao smirivanje
neumornog uma. Smirivanje uma je istovremeno cilj i metod joge.
Neki nude svoj izdah kao
udah; i udah kao izdah; oni
tee pranajami, harmoniji
udaha i izdaha, i njihovo
disanje je mirno.
Bhagavad Gita
21
Sutina Patanalijevog uenja je osmostruki put (atanga joga)
koji ine: jama, nijama, asana, pranajama, pratjahara, darana,
djana i samadi.
Sutinu svih joga vebi ine jama i nijama: moralni principi
Patanalijevih joga sutri. Kao to emo videti, ovi moralni
principi, posebno nenasilje i odsustvo pohlepe, oslikavaju sutinu
vebi i poloaja joge. Ovaj stav bez bola, bez sticanja flozofje joge
stoji u otroj suprotnosti stavu koji je glavno obeleje naeg doba, u
kome su uspeh, spoljanji izgled i rezultat jedino merilo vrednosti.
Jame
Jame, uzdravanja, jesu univerzalni moralni principi. Odnose se
na oseaj odgovornosti u drutvu i utiu na odnose sa okolinom.
Pet jami su: nenasilje, istina, potenje, ednost (vrlina) i odsustvo
pohlepe (udnje).
Prema Patanaliju, vebanje joge poinje nenasiljem kako u
mislima tako i na delu. Ako uzmemo u obzir svu strahotu nasilja
koje vlada u dananjem svetu, ovaj poziv na primenu nenasilja
je neophodniji nego ikad ranije. Najoigledniji dokaz nasilja ili
agresije u naem vebanju jeste povreivanje. Svaka povreda koja
nam se desi tokom vebanja treba da nas zabrine. Ali i kad ne doe
do povrede, mi moramo da prepoznamo tragove agresije u sebi.
Poloaj koji zauzimamo tokom vebanja joge jasno nam ukazuje
na to da li smo agresivni ili opasni u svom ivotu, pruajui nam
mogunost da kroz vebanje nau agresiju preobratimo u neto
fnije.
Potenje i odsustvo pohlepe su meusobno veoma bliski,
a bliski su i nenasilju. Odsustvo pohlepe oznaava tenju za
posedovanjem samo onoga to nam je neophodno, a potenje je
uzdravanje od krae i udnje za neim to drugi poseduju. Ove
rave osobine naroito se oslikavaju prilikom izvoenja vebi
asana, kao na primer onda kada nastojimo da uradimo pozu za
koju nismo spremni, ili kada poredimo sebe sa drugim vebaima.
Toliko puta sam povredila svoja kolena samo zato to sam smatrala
da, kao joga uitelj, moram da izvedem poloaj lotosa bolje od
ostalih. To me je vratilo unazad za skoro itavih godinu dana. Svi
smo mi nestrpljivi u nekom razdoblju svog ivota. Zato iz dana
u dan moramo imati na umu da je vebanje jedan evolutivni
J OGA I NJ E NI KOR E NI
Joga je umirivanje
nemirnog uma.
Joga sutre
22
J OGA I VI
proces koji se stalno odigrava i da usvravanje odreenog poloaja
nije cilj sam po sebi. Nije sutina na silu uiniti poloaj protivan
mogunostima sopstvenog tela i nema koristi od takmienja sa
samim sobom, ostalim vebaima ili, pak, slikom u knjizi. Ali,
voditi rauna o sebi samom i potovati svoje telo, nije lako nauiti.
Pravilo o ednosti ukazuje na to da je Patanali drao do
asketskog pristupa vebanju joge. Dok se veoma mali broj polaznika
kursa na Zapadu obavezuje na ednost, ovaj princip nas opominje
da uvamo svoju energiju, da se paljivo ponaamo prema drugima,
da pazimo kako ih dodirujemo i kako oni dodiruju nas.
Joga nas poziva da budemo iskreni prema sebi i poteni na
reima i delu. Potrebno je da budemo svesni ko smo i gde smo.
Telo nikada ne lae. Poze u vebama nam ukazuju na nae moi
i slabosti, nae talente i granice. One refektuju nae stanje uma,
pokazuju nam kada smo usredsreeni, a kada smo rasejani ili van
ravnotee. Vebe iznose na svetlost dana nae najbolje kao i najgore
osobine koje smo potisnuli ili ih poriemo. Mi moemo da nauimo
da prihvatamo sloene emocije poput besa, oaja, straha ili alosti,
kao i da se bavimo njima. Uostalom sutina joge i jeste prihvatanje
svoje linosti u celini. Vebanje joge nas ui da se suoimo sa
sobom poteno i saoseajno.
Kvaliteti koje razvijamo kroz vebanje osvetljavaju na
ivot. Kao to Natali Goldberg kae u knjizi Pisanje do koske,
nemogue je biti poten dok veba a onda odstupiti od toga,
otii kui, glumiti fnou i zaobilaziti istinu. Ako estito veba, ta
vrlina e krasiti i tvoj ivot. Zapamtite, istina uvek prati nenasilje.
Moramo nauiti da govorimo istinu i ivimo istinito, da budemo
svesni sebe, onoga u ta verujemo, na nain koji ne kodi ni nama
ni naoj okolini.
Nijame
Nijame (discipline) se odnose na na unutranji ivot i povezane su
direktno sa angaovanjem vebaa. Nijame su istota, zadovoljstvo,
strogost, uenje i predavanje Bogu.
Mnogi polaznici kurseva danas kombinuju jogu sa dijetama
i nainom ishrane. Neki u svoje vebanje ukljuuju periode
posta i ienja organizma. Sve to mora da bude pod kontrolom
kvalifkovanog instruktora. Joga se takoe nalazi u sklopu
23
raznovrsnih terapijskih metoda, kao u stara vremena kada je fziko
i mentalno zdravlje bilo preduslov za bilo kakvo vebanje. ienje
i proiavanje organizma uz vebe i disanje mogu biti od pomoi u
borbi protiv nekih oblika zavisnosti i zloupotrebe tetnih susptanci,
a takoe pomau i kod poremeaja apetita. Polaznici vebi
uoavaju da to vie produbljuju svoje vebanje, to lake im pada da
redukuju ili potpuno prestanu sa puenjem, piem ili prekomernim
uzimanjem hrane i slinim navikama. Proienost je rezultat joga
vebanja.
Zadovoljstvo je aktivni princip koji prevazilazi odsustvo
udnje spomenuto kod jame. U okruenju i kulturi u kojoj se stalno
insistira na tome da se stekne, kupi i potroi vie neophodno je
negovati oseanja poput zahvalnosti, izobilja, radosti i spokojstva.
Mi uimo da prihvatimo sebe i svoje telo. Prihvatajui svoje granice
i svesno radei na njima dolazimo do veeg oseaja slobode i tako
stvaramo vrste osnove za svoje duhovno napredovanje. Vebanje je
nain da ostvarimo bolje zdravlje, ravnoteu i postojanost.
Nijame takoe obuhvataju strogost ili tapas. Zapravo,
doslovno znaenje rei tapas je vrelina. Ovaj pojam obuhvata
i psihike kvalitete, kao to su bes i agresija, gorljivost ili
oduevljenje. Tapas je protivtea zadovoljstvu i spreava nas da
utonemo u samozadovoljstvo. Po meni, tapas se ispoljava u vidu
ljutnje i snane ambicije. Mnoge knjige o meditaciji govore o tome
kako treba postati svestan svog gneva (ljutnje) da bi ga se lake
oslobodili, ali ja nalazim da na neki nain moram da ga ispoljim.
U tom cilju vebala sam borilake vetine, pisala dnevnik i etala.
Karate mi je predstavljao bezbedan nain da ispoljim ljutnju i da
se na nju usmerim. Doo je bilo mesto gde su moja ljutnja i glasni
poklii bivali obodreni i predstavljali isti izraz duha. Otkako sam
napustila borilake vetine, (iz razliitih linih razloga), nastojala
sam da unesem ovu vrstu energije i u svoje joga vebanje. Za mene
je bitno da moje joga vebe obuhvataju itavu moju linost ne
samo mirni, tihi, ljupki deo mene. Kao instruktor, ja znam da,
ukoliko to elite, moete da kanaliete i izrazite svoju ljutnju i gnev
kroz vebanje i da postoje poze i tehnike koje vam u tome mogu
pomoi.
U svakom poloaju postoji taka ravnotee. Ako radimo
manje, ne dostiemo svoj maksimum; ako radimo vie, silimo
se. Nalaenje te granice i zadravanje na njoj predstavlja srednju
J OGA I NJ E NI KOR E NI
24
J OGA I VI
stazu koja odrava u ravnotei zadovoljstvo i tenju za izazovima,
prihvatanje sebe i elju za razvijanjem. Svako od nas mora pronai
ravnoteu izmeu pasivnog predavanja i aktivnog uestvovanja,
a kada se ove dve krajnosti objedine onda postajemo jaki bez
naprezanja i dinamini bez siljenja.
Prouavanje svetih knjiga ne slui samo intelektualnom
uzdizanju, ve i kao sredstvo samoposmatranja i duhovnog rasta.
Nadahnuto itanje neguje duh i prua otpor slikama nasilja koje nas
okruuju.
Vera u Boga se tradicionalno iskazuje kroz molitve i mantre.
ak i bez formalnog verovanja u Boga moete izabrati momenat u
svakom danu kada ete se zahvaliti za darove u svom ivotu.
Asana
Asana se odnosi na sve joga poloaje. U Patanalijevim joga
sutrama asana znai mesto na kome jogin sedi kao i nain na koji
on sedi. Svi poloaji zahtevaju nau punu svesnost o kontaktu naeg
tela sa podlogom. Veza izmeu poloaja i podloge, koju emo
istraivati kroz ovu knjigu, je sastavni deo znaenja rei asana.
Prema Patanaliju, asana je istovremeno vrstina i
oputenost. To je mogue postii kroz ublaavanje napora ili kroz
uravnoteenost duha. Ideja da se vrst i postojan poloaj moe
postii ublaavanjem napora deluje kontradiktorno. Mi treba da
nauimo kako da postignemo vrstinu i postojanost bez napora i
naprezanja.
Ravnomernost poloaja se takoe postie meditacijom na
Anantu. U Hindu mitologiji Ananta je Zmija nad zmijama koja
dri zemljinu kuglu i odrava je u orbiti oko sunca. Ona simbolino
predstavlja silu gravitacije. Neprekidnim usmerenjem na ovu silu
mi dovodimo sebe u ravnoteu sa njom. Kombinacija ravnotee i
preputanja gravitaciji daje nam stabilnost i spokojstvo opisane u
sutrama.
Pranajama
Pranajama, veba disanja, regulie i harmonizuje dah i njegov
ritam. Kroz vebe disanja, prana ili energija se akumulira i
uravnoteuje. B.K.S. Ijangar u knjizi Svetlo joge kae: Prana je
dah ivota svih stvorenja u kosmosu. Sva stvorenja su roena kroz
Smirenost, koja je
preduslov za samadi, je
stanje izuzetne i prirodne
postojanosti, a prava
postojanost ne moe
postojati tamo gde je
napor.
- I.K. TAIMNI