Psihologija Skripta Rot

ISPIT ZA LICENCU
PRETHODNA PROVERA ZANANJA

IZ PREDMETA

P S I H O L O G I J A
Dr Nikola Rot, Dr Slavoljub Radonji

Priredio: Prof. Milo Vasiljevi, dipl.ing el.

Tehnika kola aak, Mart 2011.god.
SlPCLCCl!A - 8oL, 8adon[lc rlredlo: Mllos vasll[evlc 1 | a g e
PSIHOLOGIJA

Prouava psihiki ivot na osnovu objektivnog ponaanja i neposrednog subjektivnog iskustva

Psiha:
- intelekt (opaanje, uenje, pamenje, miljenje)
- emocije (oseanja)

Psiholoke nauke:

Teoretske discipline:
Opta psihologija (psiha)
Fizioloka psihologija
Razvojna psihologija (razvoj psihikog ivota od roenja do smrti)
Socijalna psihologija
Psihologija linosti
Primenjene discipline:
Pedagoka psihologija (vaspitanje i obrazovanje)
Klinika psihologija
Mentalna higijena
Psihologija rada

Metode (naini) psiholokih istraivanja:

Objektivne metode realni podaci (posmatranje)
Subjektivne metode doivljaji (samoposmatranje)

Eksperimentalna metoda sistemsko menjanje uslova neke pojave
Neeksperimentalna metoda sistematsko posmatranje cilja

Tehnike (sredstva) psiholokih istraivanja:

Upitnik pismeni sistem pitanja otvorenog i zatvorenog tipa
Intervju usmena pitanja i odgovori (razgovor)
Skala procene skaliranje pojave ili osobine
Anketa istraivanje grupe pomou uzorka
Psiho Test proveravanje psihikih svojstava (sposobnosti, linosti, znanja)

Organska osnova psihikog ivota:

Nervni sistem regulie rad organa, dvosmerna veza organizma sa okruenjem, pamenje
Receptori ula
Efektori miii i lezde

Nervni sistem:
centralni (mozak - modana kora: senzorne, motorne i asocijacione zone i kimena modina)
periferni (nervne elije i vlakna (neuroni) u ulima i miiima)

lezde:
sa spoljanjim luenjem (pljuvana, znojne,...)
sa unutranjim luenjem u krv
Hipofiza regulie ostale lezde
Nadbubrena (lui adrenalin) emotivne aktivnosti
titna (tiroidna) regulie metabolizam
Polne (lue testosteron i estrogen) definiu polne karakteristike

Psihiki razvoj - razvoj psihikog ivota (RAZVOJ = NASLEE + ISKUSTVO)

Filogenetski razvoj psihiki razvoj vrste (faktori: rad menja ivotnu sredinu, drutveni ivot, govor)
Ontogenetski razvoj psihiki razvoj pojedinca (faktori: naslee, sredina, aktivnost pojedinca)

o Shvatanja ontogenetskog razvoja:

Nativizam na osnovu naslea
Empirizam na osnovu iskustva tj. ivotne sredine
Interakcionizam na osnovu naslea i .sredine
Strukturalizam neuroloka struktura => struktura ponaanja
Biheviorizam sticanje novog ponaanja => razvoj

PSIHIKE POJAVE (PROCESI, OSOBINE I STANJA)

OSEAJ I OPAAJ

Oseaj ulni podatak postoji u naoj svesti
Opaaj ulni podatak odreenog znaenja (znanje o ulnom podatku) postoji u naoj svesti

Spoljanje drai pojave koje postoje i potiu od spoljanje realnosti i izazivaju oseaje i opaaje

Veze izmeu drai i oseaja daju mogunost saznanja objektivne realnosti !

Zakoni organizacije drai u opaaje:
Zakon blizine
Zakon slinosti
Zakon simetrinosti i forme
Zakon kontinuiteta zajednike sudbine

Iskustvo daje smisao opaajima.
Motivacija daje intenzitet opaajima.

Panja stepen psihike budnosti (prilikom opaanja)

Selektivnost, usmerenost i prilagoavanje organizma za prijem drai poveavaju panju !

Panja = koncentracija (prilikom razgovora ili miljenja)

Kognitivna obrada informacija prenos i obrada informacija

Kognitivno saznajno ! (saznanje = informacija)

1. Drai trenutno pune ulni (senzorni) registar.((INPUT))
2. Prenos senzorisanih podataka do kratkorone memorije u kojoj se vri osmiljavanje korienjem
podataka iz dugorone memorije (malog, ogranienog kapaciteta ne moemo istovremeno vriti vie
osmiljavanja - razmiljanja). ((RAM+CPU))
3. Prenos podataka iz kratkorone u dugoronu memoriju pamenje ! Preduslov prenosa je ponavljanje
ili kodiranje (osmiljavanje). ((HDD))
4. Povezivanje podataka iz kratkorone i dugorone memorije dovodi do spoljanje reakcije. ((OUTPUT))

SlPCLCCl!A - 8oL, 8adon[lc
Opaanje osoba

Opaanje osoba je ocenjivanje emocija

Opaanje emocija:
Emocije se izraavaju trenutnim izraz
Glavne (i najee) emocije: srea, alost, strah, iznaneenje, gnev(ljutnja) i gaenje.

Ocenjivanje crta linosti (temperamenta)
Vri se na osnovu trajnih crta lica (fizionomija lica).
Karakteristini temperamenti vezani za karakteristine fizionomije:

1. Melanholik mekane, tun
2. Kolerik ozbiljne, otre, ljute crte
3. Flegmatik oputene,
4. Sangvinik pravilne, smirene crte lica

Ocene na osnovu crta lica su nepouzdane i verovatno pogrene !
Ocena na osnovu postupaka je pouzdanija.

Prva impresija nepouzdana i promenljiva.

Greke u opaanju osoba:

Tri razloga:
1. Malo sigurnih, ulnih podataka
2. Pristrasnost ocenjivaa
3. inioci koji ometaju objektivnost opaanja

Sistematske (redovne) greke:

1. Halo efekat
2. Line teorije
3. Neopravdane funkcionalne analogije
4. Uproavanje
5. Stereotip osobine vezane za zanimanje, poloaj, naciju (etniki stereotip),...

Atribucija zakljuivanje o uzrocima ponaanja.

Tua ponaanja se objanjavaju

Vlastito ponaanje se objanjava

rlredlo: Mllos vasll[evlc
Opaanje osoba je ocenjivanje emocija i temperamenta (crta linosti).
zrazom lica (facijalna ekspresija).
emocije: srea, alost, strah, iznaneenje, gnev(ljutnja) i gaenje.
(temperamenta):
(fizionomija lica).
Karakteristini temperamenti vezani za karakteristine fizionomije:
, tune crte lica
otre, ljute crte lica
, pospane crte lica
pravilne, smirene crte lica
na osnovu crta lica su nepouzdane i verovatno pogrene !
Ocena na osnovu postupaka je pouzdanija.
nepouzdana i promenljiva.
Malo sigurnih, ulnih podataka
Pristrasnost ocenjivaa
ometaju objektivnost opaanja
Halo efekat na osnovu prve impresije
Line teorije neke osobine uvek idu zajedno
Neopravdane funkcionalne analogije psihike na osnovu fizikih osobina
Uproavanje isticanje samo nekih osobina
osobine vezane za zanimanje, poloaj, naciju (etniki stereotip),...
akljuivanje o uzrocima ponaanja.
se objanjavaju unitranjim uzrocima.
se objanjava spoljanjim uzrocima.
3 | a g e
emocije: srea, alost, strah, iznaneenje, gnev(ljutnja) i gaenje.
psihike na osnovu fizikih osobina
osobine vezane za zanimanje, poloaj, naciju (etniki stereotip),...
UENJE

Tradicionalno usko shvatanje:
Svesna namerna aktivnost u cilju sticanja znanja koja se izvrava namernim ponavljanjem.

Dananje ire shvatanje:
Trajna promena (ponaanja) linosti koja se manifestuje u njenoj aktivnosti i koja je rezultat prethodne
aktivnosti.
Naslee + uenje = razvoj !
Vrste uenja:

1. Senzitizacija i habituacija
2. Uslovljavanje
3. Instrumentalno uenje
4. Uenje uvianjem (miljenjem)
5. Uenje po modelu
6. Sticanje motornih vetina
7. Verbalno uenje

1. Senzitizacija i habituacija (uenje ponaanja kao reagovanja ili ne reagovanja na drai)

Senzitizacija reagovanje na drai
Habituacija privikavanje (da se ne reaguje na drai)

2. Uslovljavanje (uzrok ponaanja u uslovnoj drai)

Klasino uslovljavanje

Pavlovljev ogled: Pas se hrani uz metronom i lui pljuvaku. Pavlov
hrana bezuslovna dra
metronom uslovna dra
pljuvaka bezuslovna ili uslovna reakcija (zavisi od vrste drai)

Vrste uslovnih reakcija:
reakcije unutranjih organa
motorne reakcije
imunoloke reakcije
emocionalne uslovne reakcije

Emocionalno uslovljavanje:

Ogled sa malim Albertom (beba): Votson i Rajner 1920.
Strah od belog pacova (uslovna dra), zbog jakog zvuka (bezuslovna dra).

Karakteristike emocionalnog uslovljavanja:
Nastaje brzo
Lako se iri, uoptava (u smislu uslovnih drai)
Teko se gasi

Neutralne drai, prisutne u trenutku emocije, se vezuju za tu emociju i kasnije izazivaju tu emociju.

Primer emocija kao uslovnih reakcija su fobije, simpatije i antipatije:

Klaustofobija strah od zatvorenog prostora (rovovi u prvom svetskom ratu).
Agorafobija strah od otvorenog prostora tj. samoe (sama opljakana na ulici).

Simpatija svia mi se neko kao biva ljubav.
Antipatija ne svia mi se neko kao bivi lo partner.

3. Instrumentalno uenje (uzrok ponaanja je nagrada ili kazna)

Uenje pomou pokuaja i greaka tj. pomou nagrada i kazni postupno uenje.

Torndajkov ogled: Torndajk, XIX vek
Gladna maka otvara kavez povlaenjem ome i stie do hrane.

Zakon efekta:
Sluajni uspeni pokuaji se ue, a slepi pokuaji se eliminiu.

Taktika instrumentalnog uenja:
eljeno ponaanje nagraditi, a nepoeljno ponaanje kazniti.

4. Uenje uvianjem (reavanje problema uvianjem, tj. miljenjem inteligentno uenje)

Uenje osmiljavanjem novih naina za ostvarenje novog ponaanja naglo uenje.

Kelerov ogled: Keler
Majmun u kavezu uzima tap da bi dohvatio bananu van kaveza.

Objektivni znaci uvianja razumevanja i miljenja:

1. Naglo reenje posle neuspelih pokuaja majmun se smiri, a nakon toga se naglo ozari.
2. Namerno reenje ide najkraim putem, pravo do tapa i dohvata bananu.
3. Zapameno reenje kada se ponovi problem, majmun ne ponavlja greke, odmah reava problem.
4. Naueno reenje slian problem, majmun reava po istom principu.

Uenje uvianjem je najefikasnije !

5. Uenje po modelu (kopiranje uzora)

Imitacija kopiranje spoljnih vidljivih ponaanja
Identifikacija kopiranje unutranjih svojstava (karakter, sistem vrednosti,...)

Preduslovi uenja po modelu:
mora da postoji uzor (model)
uenik je motivisan
uenik posmatra i pamti osobine uzora
uenik je sposoban da imitira uzor
uenik se ponaa kao uzor (naueno !)

6. Sticanje motornih vetina

Psiholoki momenti kod sticanja vetina:
Upoznavanje vetine - posmatranjem uzora ili verbalnim opisom
Ponavljanje - pojedinih radnji i sklapanje u celinu, a izvoenje se automatizuje
Spoznaja rezultata - tj. postojanje povratne informacije o uspenosti

7. Verbalno uenje (uenje verbalnog gradiva)

Vrste verbalnog uenja:
Uenje napamet memorisanje
Uenje s razumevanjem uenje uvianjem, razmiljanjem

Transfer uenja (primena znanja)

Prenos uenja, tj. dejstvo ranijeg uenja na kasnije uenje.

Pozitivno dejstvo transfera ranije naueno olakava uenje
Negativno dejstvo transfera ranije naueno oteava uenje (izaziva zaboravljanje)

Problemi transfera uenja:

1. Problem razvijanja psihikih funkcija vebanjem tj. ponavljanjem

Jednostavno ponavljanje ne dovodi do razvijanja psihikih funkcija (opaanja, miljenja,...) !

2. Problem primene znanja (u novim situacijama)

Zakoni primenljivosti znanja:
Uopteno, generalizovano znanje je primenljivije
Treba se osloboditi ustaljene zablude da je pravilna verbalna reprodukcija osnovno merilo znanja i njegove primenljivosti !
Znanje je generalizovano:
ako je zasnovano na veem broju primera
ako je primenljivo na veem broju sluajeva
Znanje je primenljivije ako su uenici do znanja doli sami uenjem putem otkria, uenje
uvianjem, inteligentno uenje
Primenu znanja treba uvebavati, transfer se nee javiti spontano (zlatno pravilo transfera)

Pamenje

Pamenje je trajanje nauenog, stvaranjem trajne promene u nervnom sistemu.

Tri manifestacije (nivoa) pamenja:
Reprodukcija seanje
Rekognacija prepoznavanje
Uteda pri ponovnom uenju

Kratkorono pamenje javlja se neposredno posle utiska (neposredno pamenje) i traje kratko (10-20sec).
Dugorono pamenje zavisi od: panje uenika, trajanje ili ponavljanje utiska, osmiljavanja utiska (dobro
pamtiti znai razmiljati o onome to se ui)
Kvalitativne promene u pamenju

Seanje je vie rekonstrukcija nego reprodukcija. Najbolje se pamte:
Osnovna ema
Istaknuti detalji

Racionalizacija pamenja = osmiljavanje sadraja

Asimilacija kod pamenja osmiljavanje na osnovu starog iskustva

Bartletov ogled: Predstave oficira su se vremenom menjale u pravcu tipinih shvatanja o oficirima. Bartlet

Psihologija pamenja i problemi svedoenja

Problem svedoenja je nije u opaanju, ve u pamenju !

Sugestivna pitanja: Brzina smrskanih automobila ?
Stres i strah oteavaju pamenje
Pogrena identifikacija: Siledija je lice sa TV-a u trenutku silovanja.

Zaboravljanje
Zaboravljanje je slabljenje i nestajanje nauenog.

Zaboravljanje je vremenom sve sporije ! Zaboravljanje razliitih vrsta gradiva je razliito:
(Naueno pre mesec dana se nee sutra zaboraviti.) Smisaono gradivo se sporije zaboravlja !

Kriva zaboravljanja:

Uzroci zaboravljanja

Spontano zaboravljanje ne ponavljanje tj. ne upotrebljavanje
Aktivno zaboravljanje interferencija gradiva (meusobno sukobljavanje gradiva)

1. Proaktivna inhibicija - ranije naueno ometa sadanje uenje ! o --- #
2. Retroaktivna inhibicija - sadanje uenje ometa pamenje ranije nauenog ! # --- o

Uzroci retroaktivne inhibicije (aktivnog zaboravljanja):
Slinija gradiva se meusobno vie ometaju (meaju, brkaju).
Vremenski razmak izmeu dva uenja smanjuje ometanje
Razgraniavanje gradiva uoavanje razlika smanjuje ometanje
Organizovanost u smisaone celine smanjuje ometanje

Pretpostavke o veitosti pamenja:

Hipermnezija iva seanja (odmotavanje) u situacijama opasnim po ivot
Hipnotika hipermnezija seanja pod hipnozom
Elektrina draenja kore velikog mozga vraanje zaboravljenog
Potiskivanje mehanizam odbrane od negativnih seanja tj. selektivna amnezija

Zakljuak: Nema zaboravljanja, postoji trajna nesposobnost reprodukcije !

PSIHOLOKI USLOVI USPENOG UENJA SPOSOBNOST UENJA

Sposobnost uenja = inteligencija (preteno memorisanje ili preteno shvatanje ?)

Inteligencija se ne izjednaava sa memorisanjem, ve sa razumevanjem i shvatanjem odnosa !

Motivacija za uenje

Jerks Dodsonov zakon: Jerks, Dodson 1908.
Motivacija poboljava uenje samo do odreene optimalne take, nakon toga motivacija slabi uenje.

Uticaj motivacije na uenje:

Motivacija poveava panju psihiku budnost
Motivisan uenik vri dublju obradu informacija (gradiva)

Vrste motivacije za uenje:

Unutranja motivacija motivi potiu iz sadraja gradiva koje se ui
Radoznalost, kvazipotreba (ima da ga reim...), kognitivni nesklad (protivrenost ranijim saznanjima),...

Spoljanja motivacija motivi ne potiu iz sadraja gradiva koje se ui
Ekonomski motiv, obzir prema roditeljima, sujeta, nagrade, kazne, takmienje,...

Namera da se ui (namera = odluka)

Namera omoguuje uspeno uenje. (Potreban, ali ne i dovoljan uslov ! (osim za nenamerno uenje))

Namerno uenje postoji namera memorisanja
Nenemarno uenje ne postoji namera memorisanja, ve se vri duboka prerada informacija !

Stepen aspiracije tj. ambicija (tenja) odreuje krajnji domet uenja !

Fiziki i fizioloki uslovi uenja

Fiziki uslovi: klimatski uslovi, meteoroloki uslovi, buka, zadimljena prostorija, radni prostor,...

Fizioloki uslovi (organski uslovi) : bolest, umor, glad,...

Radne navike

Radna navika podrazumeva plan rada !
Zlatno pravilo sticanja radnih navika: Ne odlai izvrenje obaveza ! (to moe danas ne ostavljaj za sutra.)

Metode (ili tehnike) uspenog uenja

Osmiljavanje
opte ideje i principi se najbre ue i najdue pamte.
Dobro uiti = misliti o onome to se ui
Opti pregled gradiva uvid u celinu
Sam sebi postavi pitanja o nauenom
Uenje po delovima i uenje celine
Kombinovano prvo uvid u celinu, pa podela na delove
Vremenski rasporeeno uenje
Kod neosmiljenog gradiva - trajnost je vea
Nije dobro kod osmiljenog gradiva i kod reavanja problema
Aktivno uenje uenje sopstvenom aktivnou
objanjavanje drugima
presliavanje
Presliavanje aktivan napor da se setimo nauenog
Korisno kod doslovnog pamenja bubanje
Presliavanje moe biti: glasno i doslovno, svojim reima, u sebi, pismeno.
Presliavanje ne treba redom, ve po vanosti
Presliavati se treba: to ranije, samostalno, posle svake manje celine, na kraju celog gradiva.
Pregled proitanog gradiva vri se itanjem (za razliku od presliavanja)
Vae isti principi kao i za presliavanje
Ponavljanje
Vri se obnavljanje nauenog (pre zaboravljanja, pa sve ree)
Podvlaenje samo glavne ideje i vani detalji
Ne pri prvom itanju
Pravljenje zabeleki
Izvod (u obliku skice) u izvodu samo najvanije, istie se struktura gradiva (nainom tampe,
uvlaenjem teksta, numerisanjem celina,...), izvod omoguuje brzo i efikasno ponavljanje gradiva
Rezime (u obliku neprekidnog teksta) skraeni sadraj bitnih stvari

Organizacija procesa uenja

1. Prethodni pregled uvid u celinu gradiva
2. Prvo itanje i Podela gradiva u manje celine
3. Obeleavanje znaajnih mesta
4. Drugo itanje sa pitanjima koje uenik postavlja sam sebi
5. Kratak pregled celina prilikom itanja
6. Zavrni pregled gradiva presliavanjem i itanjem (7)
7. Podvlaenje (6)
8. Izvod ili rezime
9. Prvo ponavljanje nekoliko dana posle
10. Sledea ponavljanja nakon duih intervala

MILJENJE

Miljenje je shvatanje odnosa izmeu dva elementa !

Dva osnovna oblika miljenja: Spirman

1. Shvatanje odnosa izmeu dva elementa
2. Na osnovu jednog elementa i odnosa se dolazi do drugog elementa (matrica kao test inteligencije)

Majerov ogled: Majer
Tri letve, dve kocke prikljetiti izmeu poda i plafona.

Direkcija model traganja za reenjem, tj. nain pristupa problemu

Sugestija usmerava izbor direkcije.

Skrivena direkcija formulacija zadatka skriva pravu direkciju (4 trougla od 6 ibica)

Opis misaonog toka:
1. Uoavanje (shvatanje) problema
2. Stvaranje direkcije
3. Javljanje hipoteze
4. Provera hipoteze

Stvaralako miljenje stvaralatvo (umetnika dela, nauna otkria, tehniki pronalasci)

Najstroi kriterijum: Stvaranje originalnog dela prvi put u istoriji.
Blai kriterijum: Stvaranje originalnog dela bez obzira na prethodna slina dela.

Faze stvaralakog miljenja:
1. Priprema preparacija (sticanje neophodnih znanja, eksperimentisanje, prvi pokuaji,...)
2. Inkubacija (stvaralac ne radi nita nesvesno miljenje)
3. Inspiracija (iznenadno, spontano javljanje ideje)
4. Provera verifikacija

Vrste miljenja:

1. Imaginativno divergentno (stvaralako) (mata i to vie reenja)
stvara se objektivna tvorevina (pesme, slike, muzika,...)
ne stvara se objektivna tvorevina (matanje, fantaziranje, snovi,...)

2. Realistiko konvergentno (logiko) (realnost, istina i jedinstveno reenje)

Razvoj miljenja

Pijaeov opis intelektualnog razvoja: an Pijae

1. Stadijum senzomotorne inteligencije (0 2 god.)
Ponaanje je reakcija na drai.

2. Preoperacioni stadijum (2 7 god.)
Simboliki procesi predstavljanje odsutnih objekata i razvoj jezika.

3. Stadijum konkretnih operacija (7 11 god.)
Logike operacije vezane za konkretne objekte i situacije.

4. Stadijum formalnih (zamiljenih) operacija (11 - >)
Adolescent ponaa se kao odrastao ovek.

Intelektualne sposobnosti

Inteligencija:
- sposobnost prilagoavanja novim situacijama korienjem starog iskustva !
(reavanje novih situacija shvatanjem bitnih odnosa u datoj situaciji miljenjem !)

Merenje sposobnosti (inteligencije)

Bine-Simonov umni kolinik je kolinik izmeu umnog i kalendarskog uzrasta (x100) ! Bine Simon 1905.

Umni uzrast: umna godina se prezentuje pomou 6 zadataka za odreeni kalendarski uzrast.

Spirmanova teorija dva faktora inteligencije: Spirman

1. G faktor opti faktor (shvatanje odnosa (miljenje) i apstraktno miljenje)
2. S faktor specifini faktor (pamenje, mehanika sposobnost, muzika sposobnost,...)

Terstonova teorija faktora inteligencije: Terston

1. W faktor Word faktor (reitost)
2. V faktor Verbalni faktor (razumevanje verbalnog zadraja)
3. N faktor Numeriki faktor (sposobnost manipulisanja numerikim podacima)
4. S faktor Space prostorni faktor (orjentacija u prostoru)
5. M faktor Memorijski faktor (pamenje)
6. P faktor Perceptivni faktor (opaanje)
7. R faktor Rezon faktor (shvatanje odnosa, principi, zakonitosti,...)

Gilfordova struktura intelekta: Gilford

Vie od 50 faktora klasifikovanih prema psihikim operacijama:

Individualne razlike
Umni kolinik
Prosena inteligencija 90 110
Normala inteligencija 70 130
Umno zaostale osobe ispod 70
Debili 50 70
Imbecili 20 50
Idioti 0 20
Talentovane osobe iznad 130 (do 200)

Inteligencija je potreban ali ne i dovoljan uslov velikih dostignua.

EMOCIJE

Unutranji doivljaj spoljanje realnosti !

Emocije se sastoje od tri pojave (promene):

1. Fizioloke promene (puls, pritisak, disanje,adrenalin,...)
2. Promene ponaanja (mimika, pokreti, gestovi, drhtanje,...)
3. Unutranji doivljaj emocije subjektivni doivljaj

Oseanje stanje prijatnosti ili neprijatnosti
Emocija doivljaji: radost, tuga, strah,...
Afekat nagla, jaka emocija sa burnim tokom: strah, bes, velika radost,...
Raspoloenje manje intezivno dugotrajno emocionalno stanje
Sentiment trajna struktura u nervnom sistemu: mrnja, ljubav,... (pod odreenim uslovima javlja se oseanje)

Shvatanje emocija

Klasino shvatanje: opaaj > emocija > telesne promene
Dems-Langeova teorija: opaaj > telesne promene > emocija
Kognitivna teorija (ahter: injekcija adrenalina): Nema emocije bez saznajne komponente !

Sloene (meane) emocije: strahopotovanje, prekor, saaljenje, kajanje, divljenje,...

Razvoj emocija kod dece

Razvoj emocija zavisi od:
naslea (Albert se plai buke) Votson-Rajnerov eksperiment 1920.
uenja (Albert se plai belog mia)
iskustva (Albert se plai bele boje)

Razvoj emocija kod dece je hronoloki uvek isti: uzbuenje, nezadovoljstvo, zadovoljstvo,strah, ljubav...
Deije emocije su intezivne i kratkotrajne.

Razvoj emocija kod adolescenata
Adolescencija period najveih i najbrih promena oveka (10. 20.god) i graenje linog identiteta.
Rani adolescent (10-15.) je prema roditeljima i koli buntovnik, a prema drutvu konformista (zastupa stavove).

Moralna oseanja

Moralna radnja se ne vri iz oseanja, ve iz dunosti (potovanje moralnih principa)! Kant

Etika brige: (Etika nauka o moralu, etiki=moralno)

Prosocijalno ponaanje dela korisna drugima
Altruistiko ponaanje dela korisna drugima bez oekivanja koristi za sebe

Empatija (saoseanje, pomaganje drugima u nevolji) je uroena i potie iz roditeljskog instinkta. Mek Dugal XX

Tri stadijuma moralnog ponaanja (razvoj morala): Kolberg XX

1. Dete se bori za nagrade, izbegava kazne,
2. ovek se bori za socijalno odobravanje, izbegava socijalnu osudu
3. ovek potuje tako izgraene moralne principe bez obzira na kazne, nagrade, socijalno odobravanje ili
osudu !

Estetska oseanja opaanje lepote dela, a ne sadraja.
Umetnika lepota lepo prikazivanje lepih ili runih stvari (estetski lepa slika rune ene i runa slika lepe ene)

Meulina naklonost (i nenaklonost)

Naklonost je pozitivan odnos prema nekoj osobi i ima tri komponente:
1. Kognitivni deo saznanje o pozitivnim osobinama te osobe
2. Konativni deo pozitivni voljni postupci prema toj osobi
3. Emocionalni deo pozitivna oseanja prema toj osobi

Faktori naklonosti:
1. Slinost
2. Temperament - crte linosti
3. Njena ocena o nama
4. Ostvarenje namera i ciljeva prema njoj

Ljubav

Ljubav je vii stadijum naklonosti kao:
Trenutno emocionalno stanje (kao intezivno lepo oseanje)
Trajno emocionalno stanje (kao sentiment pod odreenim uslovima javlja se oseanje)

Vrste ljubavi:
Roditeljska
Prijateljska
Romantina (prema osobi suprotnog pola uz seksualnu elju)

Znaaj emocija za mentalno zdravlje
Svaka organska bolest ima psiholoko poreklo !

Trauma

Trauma je preplavljenost snanim draima koje izaziva neprijatno psihiko stanje !

Posttraumatski poremeaj:
1. Stresni posttraumatski poremeaj situacije sline preivljenoj traumi izazivaju stres.
2. Opta posttraumatska otupljenost gubitak interesovanja za deavanja, otuenost, nesposobnost,...

Stres

Stres je reakcija organizma na zahtev za novim prilagoavanjem. (Inteligencija je sposobnost prevazilaenja stresa)
Seli

Stresor stresna situacija koja zahteva novo prilagoavanje
Stres reakcija na stresnu situaciju

Stresor moe biti:
Fizike prirode povrede, bolest, hladnoa,...
Psiholoke prirode snane emocije (i pozitivne i negativne), preteran rad, buka,...

Adaptacioni sindrom

Adaptacioni sindrom - odbrambeni procesi organizma izazvani stresorima, odvija se u tri faze:
1. Uzbuna, alarm izazvan stresorom
2. Otpor stresoru
3. Slom, ako otpor ne potisne dejstvo stresora

Psihosomatske posledice stresa: pritisak, eer, ir, infarkt,...

Anksioznost

Anksioznost je strepnja, unutranji strah, neopravdan strah (izazvan uslovnom drai).

Vrste straha:
Realan strah
Neurotski strah (iracionalan, preteran strah)
Anksioznost (strah koji nema izvor u spoljanjoj situaciji unutranji strah)

Vrste anksioznosti:

Slobodno lebdea anksioznost plaljivo iekivanje karakteristino za anksiozne linosti
Fobije anksioznost vezana za spoljanji objekat (posledica emocionalnog uslovljavanja)
Panini anksiozni napad iznenadni snaan napad straha bez spoljanjih razloga
Telesna anksioznost hronini, dugotrajni simptomi (smetnje, tekoe,...)

Psihosomatska oboljenja oboljenja izazvana psihikim uzrocima, poremeaji !

MOTIV (MOTIV = STEENA POTREBA, Instikt uroena potreba)

Motiv steena potreba koja pokree aktivnost. (Ui pojmovi: potreba, nagon, elja, tenja, namera).

Potreba je nedostatak.
Organska (fizioloka) potreba fiziki nedostatak u organizmu.
Psiholoka potreba psiholoki nedostatak.

Nagon je svesno doivljena potreba (glad, e, seks).

elja je potreba sa jasnom predstavom cilja koji zadovoljava potrebu.

Tenja je potreba sa neodreenim ciljom zadovoljenja. Neodreeni motiv.

Namera je odluka. Podrazumeva postojanje motiva, prihvatanje motiva, postavljen cilj.

Homeostazni (fizioloki) motivi - NII MOTIVI

Uroeni motivi koji poivaju na organskim (fiziolokim) potrebama (glad, e, seks, kiseonik, san, pranjenja,...)
Organski nedostaci
Organski vikovi

Homeostaza je telesna ravnotea izmeu potrebnog i postojeeg (voda u organizmu).

Karakteristike homeostaznih motiva (Motivacioni homeostazni ciklus):
1. Neprijatno draenje, napetost (e)
2. Pokretanje aktivnosti (traimo vodu)
3. Vraanje u ravnoteu, eliminisanje napetosti (pijemo vodu)
4. Prijatna dra kao posledica otklanjanja neprijatne drai

Seksualni motiv
Organski (fizioloki) motiv povezan sa emocijom ljubavi.

Evolucija seksualnog nagona:
1. Nagon produenja vrste
2. Nagon kontrolisan hormonima
3. Nagon kontrolisan seksualnim draima (vizuelne, taktilne (neposrednim kontaktom), slune)

Roditeljski motiv
Materinski motiv jai od gladi i ei. Roditeljski motiv razvija snano oseanje ljubavi, nenosti i brige.

Nehomeostazni (emocioni) motivi - VII MOTIVI

Emocije sa motivacionim karakterom, aktivnost, ulna stimulacija, radoznalost,...

Karakteristike nehomeostaznih motiva:
1. Nema doivljaja neprijatnosti,
2. Pokretanje aktivnosti u cilju nove stimulacije (poveanje draenja),
3. Prijatnost nije posledica otklanjanja neprijatnosti

Motivi intelektualnog rada (uenja)

Unutranji motivi proistiu iz sadraja uenja
Spoljanji motivi ekonomski, uspeh, isticanje,... (ne proistiu iz sadraja uenja)

Prijatnost kao pokrata aktivnosti HEDONISTIKA motivacija

Osnovni motiv ovekove delatnosti je sopstvena korist (utilitarizam) i zadovoljstvo (hedonizam) ! Frojd

Lini motivi
Motivi koji poveavaju vrednost sopstvenog JA.
Poveanje sopstvene vrednosti u sopstvenim oima samopotvrivanje, afirmacija, lini razvoj,...
Poveanje sopstvene vrednosti u oima drugih potovanje, ugled, bolji, slavan, mo nad drugima.

Motiv postignua
Tenja da se postigne neto vredno. To je lini motiv koji ima drutveni znaaj.

Drutveni motiv
Motivi koji zahtevaju veze sa drugim ljudima.

Pozitivni saradnja, pomo, upoznavanje, zbliavanje,...
Negativni agresivnost, sebinost, neprijateljstvo,...

Agresivnost
Tenja za nanoenjem tete, povrede ili unitenjem.

Agresivnost je uroena. Lorenc

Agresivnost kao:
samostalni motiv (napad)
reakcija na frustraciju (odbrana)

Sticanje motiva i funkcionalna autonomija motiva

Sociolizacija motiva promena naina zadovoljenja motiva pod uticajem drutva.
Funkcionalno autonoman motiv motiv kao sredstvo za postizanje cilja postaje cilj sam za sebe (baba se
minka, mornar plovi, ovek nee u penziju).

Hijerarhija motiva (po znaaju) Maslov

1. Fizioloke potrebe
2. Potrebe za sigurnou
3. Potreba za ljubavlju
4. Potreba da nas cene (i da se samocenimo)
5. Potreba za samoostvarenjem (razvijanje sopstvenih potencijala ovek mora da bude ono to moe !).

Vie potrebe se javljaju kada su nie potrebe zadovoljene !

STAVOVI, INTERESOVANJA, VREDNOSTI

STAVOVI

Stav izrazito pozitivan ili negativan odnos prema neemu.

Stav moe biti lini ili drutveni (socijalni).

Tri karakteristike stavova:
1. Direktivni (za i protiv) i dinamiki (podstiu dejstvo) karakter
2. Stav integrie kognitivnu (saznajnu), emocionalnu i konativnu (voljnu) mentalnu funkciju
3. Stav je steena dispozicija (trajna pretpostavka) formirana na osnovu iskustva

Faktori koji utiu na formiranje stavova:
1. Grupa kojoj pojedinac pripada
2. Osobine linosti i njeni motivi (potrebe)
3. Informisanost

Odravanje stavova zavisi od funkcionalnog karaktera stava (stavom ostvarujemo neki cilj).

Menjanje stavova zavisi od stalnosti faktora formiranja stavova.

Delovanje stavova: pozitivno delovanje na aktivnosti koje su u skladu sa sopstvenim stavovima i obrnuto.

Konformizam zastupanje stavova grupe kojoj pripadamo.
Praktino konformiranje stav grupe razliit od linog stava
Potpuno konformiranje stav grupe se poklapa sa linim stavom

Predrasude stavovi koji nisu zasnovani na injenicama.
Pozitivne predrasude
Negativne predrasude (etnike, rasne, verske predrasude,...)

Borba protiv predrasuda:
zakon protiv ispoljavanja predrasuda
informisanje o neopravdanosti predrasuda
sistematsko vaspitanje protiv predrasuda

Interesovanja spremnost za bavljenje aktivnostima i zadovoljstvo u tome (zainteresovan = spreman)

Strast veoma intenzivna interesovanja (koja zaokupljaju)
Hobi neprofesionalna interesovanja u slobodno vreme

Vrednosti posebno vaan, pozitivan i trajan odnos prema neemu (obuhvata vie stavova).

Personalne vrednosti vane za pojedinca
Socijalne (drutvene) vrednosti vane za drutvo

Formiranje interesovanja i vrednosti:
Vri se kroz razvoj od deteta, preko adolescenta, do zrele linosti sa izgraenim interesovanjima i vrednostima.
Propaganda saoptenje kojima se nastoji izmena tuih stavova.

Dva principa uspene propagande:
Privui panju na propagandnu poruku
Izazvati motivisanost za prihvatanje propagandne poruke
(propagandni objekat se povezuje sa nekim dopadljivim motivom)

Glasine namerno konstruisane netane tvrdnje koje se lako i brzo ire (mogu biti i spontane)

Namerne glasine su vano oruje psiholokog rata.(Izazivaju psiholoku slabost, nezadovoljstvo, nepoverenje,.)

Javno mnjenje stavovi stanovnitva o drutvenim pitanjima. (Formira se masmedijima !)

FRUSTRACIJE I KONFLIKTI

Nemogunost zadovoljavanja svojih motiva (potreba).

Frustracija sukob motiva i prepreke.
Motiv se (ak ni dugotrajnim naporom) ne moe zadovoljiti zbog spoljanje prepreke !

Konflikt sukob dva motiva.
Motiv se ne moe zadovoljiti jer se jedan motiv suprotstavlja drugom !

Izvori frustracija:

1. Fizika prepreka
2. Socijalne, drutvene prepreke (drugi ljudi)
3. Sopstvena prepreka (nesposobnost, kukaviluk, nedostatak samopouzdanja...)

Vrste konflikata:

1. Konflikt dvostrukog privlaenja
Odabrati jedan od dva privlaana cilja, od dva dobra izabrati jedno !
Neminovna neprijatnost: mora se odbaciti jedan privlaan cilj.

2. Konflikt dvostrukog odbijanja
Odabrati jednu od dve neprijatne stvari, od dva zla izabrati manje !
Upranjava se i tree reenje: beanje iz situacije i naputanje oba zadatka.

3. Konflikt privlaenja i odbijanja ambivalentnost
Postoji i privlaenje i odbijanje prema istom motivu !

Reakcije na frustracije i konflikte:

1. Poveanje pozitivnih napora realistika reagovanja

Poveanje napora
Promena pristupa (direkcije)
Promena cilja
Agresivno ponaanje - kao posledica dugotrajne i uporne frustracije
(moe doi do premetanja agresije na drugi cilj !)


2. Odbrambeni mehanizam manje realistika reagovanja

ovekovo JA se brani od spoljanjih opasnosti i od sopstvenih elja.

Nesvesna reakcija na frustracije i konflikte u cilju obezbeivanja samopotovanja ili potovanja.

Racionalizacija odbrana novim nainom ponaanja u koje veruje i opravdava
Vrste racionalizacije:
Kiselo groe (umanjiti znaaj (vrednom) nedostinom cilju)
Sladak limun (uveati znaaj (nevanom) lako dostinom cilju)

Identifikacija lini neuspeh se ublauje identifikovanjem sa drugom osobom ili grupom
(danas niko nije poloio ispit !)

Projekcija lano pripisivanje sopstvenih elja
(nemam uspeha kod devojaka, pa uobraavam da me devojke progone)

Potiskivanje odbrana od nedozvoljenih elja koje nisu u skladu sa vlastitim sistemom vrednosti.

Reakciona formacija potiskivanje + suprotno ponaanje (ulizivanje, lihtanje)

Regresija ponaanje karakteristino za raniji uzrast

Sublimacija negativna energija usmerena na socijalno prihvatljive aktivnosti (agresivni sportsta)

Negiranje ili odricanje psihika odbrana odbacivanja, nepriznavanja opasnosti(beg od realnosti)

LINOST

Linost celokupnost ponaanja neke osobe, tj. sistem osobina koji odreuje nain ponaanja.

Osobine linosti personalne dispozicije (trajne pretpostavke) u nainu ponaanja.

Linost je sistem dispozicija ponaanja koji odreuje ponaanje. (???!!!???)

Problemi koje prouava psihologija linosti:

1. Struktura linosti (sastav i meusobne veze osobina)

2. Dinamika linosti (pokreta aktivnosti = motiv (potrebe))

3. Razvoj linosti (naslee, aktivnost, sredina)


STRUKTURA LINOSTI

Linost je sistem optih trajnih osobina crte linosti

Postoje tri vrste crta linosti:

1. Crte temperamenta oznaavaju nain delovanja pojedinca. Kako ?
2. Crte karaktera oznaavaju razloge delovanja pojedinca. Zato ?
3. Crte sposobnosti oznaavaju umenost delovanja pojedinca. Koliko dobro ? (inteligencija)

Linost je potpuno odreena temperamentom, karakterom i inteligencijom !

Temperament

Temperament je nain emocionalnog reagovanja na drai i situacije.

Vrste temperamenta Hipokratova klasifikacija:

1. Kolerik koleriki temperament (brz i jak)
2. Sangvinik sangviniki temperament (brz, a slab)
3. Melanholik melanholiki temperament (spor, a jak)
4. Flegmatik flegmatiki temperament (spor i slab)

Temperament je veim delom nasleen.

Karakter

Karakter je moralna strana linosti iskazana voljnim (konativnim) osobinama.

Vrste karakternih crta:

1. Opte karakterne crte odlunost, upornost, hrabrost,...
2. Socijalne karakterne crte tolerancija, humanost,...
3. Radne karakterne crte marljivost, odgovornost,...
4. Sopstvene karakterne crte skromnost, samokritinost,...

Karakter se veim delom stie iskustvom.

Sposobnosti

Sposobnost je obdarenost u raznim oblastima delovanja.

Opta sposobnost (za snalaenje u novim situacijama) je inteligencija.

Telesne osobine kao faktori linosti

Telesne osobine ne utiu na psihike osobine, ali svest o sopstvenom izgledu i reagovanje drugih utie.

Svest o sebi

ovek je nerealan u ocenama vlastitih osobina.

Identitet je naa svest da smo u razliitim situacijama ista linost.

Svest o sebi identitet zavisi od ocene drugih o nama.

Psiholoki profil psiholoki tip

Psiholoki profil je nain prikazivanja linosti preglednim izlaganjem karakteristinih crta linosti.

Do psiholokog profila se dolazi faktorskom analizom:

Tipologija i tipovi linosti

Hipokratova tipologija (kolerik, sangvinik, melanholik, flegmatik) Hipokrat

Jungova tipologija: Jung

1. Introvertne linosti (okrenute sebi, unutranjem svetu)
2. Ekstravertne linosti (okrenute drugima, spoljanjem svetu)
3. Ambivertne linosti meani tip linosti (veina ljudi !)

Sindromni tip linosti

Sindrom grupa osobina koja se kod pojedinca javlja esto i zajedno

Sindrom kompulsivnosti pedantnost, upornost, urednost
Sindrom autoritarnosti potinjavanje, potovanje, krutost, formalizam, agresivnost

Modalni tip linosti

Modalni tip linosti obuhvata ee osobine veeg broja ljudi (nacije, profesije, klase, sloja,...).

DINAMIKA LINOSTI

Dinamoka linosti prouava pokretanje i usmeravanje linosti i njenih aktivnosti.

Uroene pokretake snage instikti
Steene pokretake snage motivi

Podsticaj - objekti i situacije koji aktiviraju pokretake snage (novac,...)

Volja i odluivanje

Volja doivljaj sposobnosti izbora motiva, ciljeva i naina ostvarenja ciljeva.

Delatnost je sistem voljnih radnji.

Odluka doivljaj prihvatanja odreenog cilja kao svrhe i samog sebe kao uzroka akcije.

Faze procesa odluivanja:

1. Doivljaj potrebe i tekoe ispunjenja cilja
2. Svest o okolnostima, uslovima
3. Traenje moguih reenja i ocena prednosti i nedostataka
4. Prihvatanje jednog od moguih reenja

RAZVOJ LINOSTI

Postepene promene organizma zasnovane na nasleu i iskustvu (aktivnosti i sredini).

Filogenetski razvoj razvoj vrste
Ontogenetski razvoj razvoj pojedinca

Razvoj uenjem je delotvoran tek nakon sazrevanja naslednih osobina !

Socijalizacija

Socijalizacija promena ponaanja (uenje) delovanjem socijalnih faktora (kontaktima sa drugim osobama).

Socijalizacija omoguava:
razvoj linosti
ukljuivanje pojedinca u drutvo

inioci socijalizacije faktori koji utiu na tok i rezultate socijalizacije

1. Porodica - ima najvei znaaj u razvoju linosti.

Dete je otac oveka ! Frojd

2. kola - institucija obrazovanja i vaspitanja (formiranje stavova, normi, vrednosti, ...)

3. Vrnjaci - drugovanje je vano sredstvo socijalizacije.

Ostali inioci socijalizacije: drutvene organizacije, masovni mediji,...

Izvori socijalizacije

Kultura karakteristina shvatanja i norme ponaanja koje se prenose iz generacije u generaciju

Drutveni sistem razvijenost i organizacija drutva

Posredni uticaj porodini odnosi, kolski program,...

Neposredni uticaj poslovni odnosi, klase, slojevi,...

Klase kategorije drutva koje se razlikuju po moi i imovini

Gornja klasa
Srednja klasa
Radnika klasa

Slojevi postoje unutar klasa i razlikuju se po poloaju

Integracija u drutvenu zajednicu

ovek je izrazito socijalno drutvo. Smisao socijalizacije je priprema za drutveni ivot.

Drutvena stratifikacija

Podela, razvrstavanje stanovnitva na delove (strate), na osnovu starosti, obrazovanja, zanimanja,
nacionalnosti, klase,...

Vezanost za grupe grupna pripadnost

Vrste nacionalne orjentacije (vezanosti, svesti):

Nacionalistika orjentacija - nacista volim svoje, mrzim druge
Nacionalna orjentacija - nacionalista volim svoje, ne mrzim druge
Internacionalna orjentacija - internacionalista volim i svoje i druge podjednako

Uticaj drutva na linost:

Koncept bazine strukture linosti za formiranje linosti najvaniji nain podizanja dece

Uenje o socijalnom karakteru: From

individualni karakter linosti osobine po kojima se ljudi razlikuju
socijalni karakter linosti zajednike osobine lanova nekog drutva

Lini i socijalni identitet

Identitet svest da smo u razliitim situacijama ista linost

Fiziko JA svest o fizikom izgledu
Psiholoko JA svest o psihikim osobinama (crte linosti i stavovi)
Idealno JA eljene osobine

Zrela linost

Krajnji stepen razvoja linosti zrela linost.

Faktori zrelosti:
Razvijenost psihikih funkcija
Unutranja integrisanost linosti povezanost i usklaenost nasleenih i steenih osobina
Integrisanost u drutvo

definiu tri vrste zrelosti:

Intelektualna zrelost
Emocionalna zrelost
Socijalna zrelost

kroz pokazatelje zrelosti:

Odnos prema stvarnosti zainteresovanost, objektivnost, odsustvo predrasuda,...
Odnos prema sebi prihvatanje sebe, tenja za razvojem, samokontrola,...
Odnos prema drugima potovanje drugih, moralni odnosi, norme ponaanja,...

Relativna zrelost objektivnost u odnosu na stvarnost, realistinost prema sebi, osetljivost za druge.


TEORIJE LINOSTI

Razmatra probleme strukture, dinamike i razvoja linosti.

Vrste teorija linosti:

Psihodinamika teorija linost je dinamiki, aktivan sistem
Bihevioristika teorija linost se manifestuje kroz ponaanje koje se razvija uenjem
Teorija crta linost se manifestuje kroz crte linosti
Socijalna teorija linosti posmatraju razvoj linosti pod uticajem drutva
Humanistika teorija shvatanje oveka kao sloenom, pozitivno orjentisanom biu

Teorije koje naglaavaju bioloke osnove linosti

Frojdova psihoanalitika teorija linosti Frojd

Psihiki ivot ine dve komponente (ledeni breg):
Svesna (manja vidljiva komponenta)
Nesvesna (vea nevidljiva komponenta)

Dinamika linosti se iskazuje kroz pokretake snage:

Instikt ivota cilj je odranje jedinke i vrste (energija odranja libido, posledica seksualnog nagona)
Instikt smrti razaraki, destruktivni nagon umrtvljavanja, vraanja u stanje mirovanja

Struktura linosti:

ID (ono) Instikti koji tee zadovoljenju ciljeva odmah i po svaku cenu.
Ogranieni su uslovima i okolnostima.

EGO (ja) Nastoji da zadovolji zahteve IDa u skladu sa ogranienjima SUPER EGA

SUPER EGO (nad ja) usvojene moralne i drutvene norme kao regulatori ponaanja.
Spreava izvrenje zahteva ID-a.

Uravnoteena linost podrazumeva sklad ida, ega i superega !
Sukob ida, ega i superega dovodi do poremeenog ponaanja linosti !

Razvoj linosti:

Za formiranje linosti najvanije rano detinjstvo (do 5. godine): Dete je otac oveka !

Bihevioristiko shvatanje linosti

Bihevioristika teorija je situaciona teorija koja naglaava zavisnost ponaanja od situacije.

Problem razvoja linosti se razmatra kroz problem uenja.

Miler-Dolardova teorija linosti Miler, Dolard

Uenjem se uz odreenu S dra (stimulans), vezuje odreeni R odgovor (reakcija).
Stabilne veze izmeu S drai i R odgovora dovode do trajnih naina ponaanja navike.
Linost se opisuje navikama.

Skinerova teorija linosti Skiner

Uzrok sticanja ponaanja je instrumentalno uenje.

Ako sluajni oblik ponaanja dovede do korisnog efekta, on je zadran nauen.
Ako sluajni oblik ponaanja dovede do tetnog efekta, on se ne ponavlja nije nauen.

Teorije linosti koje istiu posebnost i izuzetnost oveka

Olportova teorija crta personalistika teorija Olport

Dinamika linosti:

Olport tvrdi da Frojdova teorija ne vai za ponaanje normalnog oveka !

Nastanak funkcionalne autonomije motiva je u suprotnosti sa ID-om kao skupom nekoliko biolokih instikata.

Struktura linosti:

Linost je organizacija trajnih optih osobina crta linosti.

Olpart tvrdi da su crte linosti individualne za svakog pojedinca ! (personalistika teorija)

Fromova socijalna teorija linosti From

ovek ima ivotinjske i ljudske osobine i potrebe.

Ljudska potreba potreba za stvaranjem (ovek nije samo stvor prirode, ve i kreator)

Ponaanje ljudi je kompromis izmeu sutinskih ljudskih tenji i zahteva drutva !

Otuenost od ljudske prirode je posledica uticaja drutva.

Vrednost oveka nije u ljudskim kvalitetima, ve u njegovoj prodajnoj ceni (koliko poseduje i koliko moe da zaradi).

Humanistike teorije linosti

Teorije kod kojih je naglaena samoaktualizacija (samoostvarenje).

ovek nastoji da ostvari sve mogunosti koje poseduje kao ljudsko bie (misli i stvara).

Maslovljeva teorija linosti Maslov

ovek nema ravih svojstava !

Rava svojstva nastaju u ravim uslovima (onemoguuju ispunjenje pozitivnih potreba).

Maslovljeve grupe potreba (hijerarhija motiva):

1. Fizioloke potrebe
2. Potreba za sigurnou i redom
3. Potreba za pripadnou i ljubavi
4. Potreba za samopotovanjem i potovanjem od strane drugih
5. Potreba za samoaktualizacijom (samoostvarenjeam iskorienje sopstvenih mogunosti)


PROMENE I POREMEAJI DUEVNOG IVOTA I PONAANJA

Izmenjena stanja svesti

Budno stanje svesti postoji trajni tok svesti, koji podrazumeva neprekidnu aktivnost modane kore.

Izmenjeno stanje svesti spavanje, hipnoza, meditacija,...

Spavanje i san

Dva stanja svesti u toku spavanja (na osnovu elektrinih talasa u modanoj kori):

REM faza (Rapid Eye Movement)
elektro talasi i aktivnost kore slini budnom stanju, postoje snovi.

NREM faza
elektro talasi i aktivnost kore razliiti od budnog stanja, nema snova.

Frojdovo tumaenje snova:

1. Snovi predstavljaju ispunjenje elja (koje namee ID)
2. Snovi uvaju spavanje (otkriveni sanjamo sneg)

Hipnoza

Hipnoza je ekstremni vid sugestije promena miljenja pod dejstvom tueg saoptenja.

Hipnotiko stanje je stanje slino snu u kome hipnotisana osoba potpada pod puni uticaj hipnotizera.

Droga i dejstvo droge

Droga je hemijsko sredstvo koje utie na fizioloke i psihike procese.
(Svi lekovi su droge, ali sve droge nisu lekovi)

Psihoaktivna droga droga koja dejstvom na nervni sistem, utie na psihike procese.

Vrste droga:

Stimulativne droge stimulatori: kafa, aj, nikotin, red bul, guarana,...

Depresantne droge droge za smirenje (smanjuju uznemirenost i bol):

Analgetici: aspirin, analgin,...
Opijati (narkotici): opijum(mak), morfijum(mak), heroin(mak), alkohol, marihuana, hai,...

Halucinogene droge izazivaju halucinacije (psihodeline droge): LSD, meskalin,...

Narkomanija bolest psihike i fizike zavisnosti od uzimanja droge.


Parapsiholoke pojave

Parapsihologija nepriznata nenauna psihologija

Vrste parapsiholokih pojava:

1. Pojave ekstrasenzorne percepcije (ESP) opaanje bez korienja ula.
Telepatija prenoenje misli
Vidovitost opaanje na daljinu
Proroanstvo predvianje budunosti

2. Psihokinezike pojave uticaj misli na fizike aktivnosti (pomeranje predmeta mislima,...)

POREMEAJI PONAANJA

Prilagoeno ponaanje usklaenost vlastitih i razvojnih potreba sa zahtevima sredine

Vrste neusklaenog ponaanja:

Agresivnost i anksioznost

Agresivnost posledica neuspeha zadovoljenja odreenih motiva.
(Reakcija na trenutni neuspeh.)

Anksioznost kada neuspeh dovede do nesigurnosti.
(Reakcija na trajni neuspeh.)

Alijencija i anomija

Alijencija (otuenje) gubitak volje za ivotom (za stvaranjem, razvijanjem,...), usamljenost,...
Anomija (ravnodunost) vii stepen alijencije: gubi se i interesovanje za drutvena zbivanja

Delikvencija krenje drutvenih normi za koje su propisane zakonske kazne (krae, provale, nasilje,...)

Delikventi Omladina, poinioci delikata (iz siromanih sredina ili emocionalno nezrele osobe)

Uzroci delikvencije:
Socijalni uzroci - siromatvo
Psiholoki uzroci emocionalna nezrelost, smanjena inteligencija, protest,...

Alkoholizam

Alkohol najrasprostranjenija psihoaktivna depresantna droga !

Alkoholizam kontinuirano uzimanje veih koliina alkohola.

Uzroci alkoholizma: socijalni i psiholoki.

Narkomanija psihika ili fizika zavisnost od droge (ne samo od narkotika opijata)


POREMEAJI DUEVNOG IVOTA

Normalno i nenormalno ponaanje

Dva kriterijuma za definisanje normalnosti tj. nenormalnosti:

Nenormalno odstupanje od ponaanja veine

Nenormalno odsustvo odreenih normalnih osobina:
Emocionalna stabilnost
Razvijenost inteligencije
Realistinost u oceni sebe i drugih
Odsustvo agresivnosti i anksioznosti
Volja za ivotom (odsustvo alijencije i
anemije)

Psihike tekoe i poremeaji

Poremeaj ponaanja trajno nenormalno i beskorisno ponaanje (neprilagoenost)

Dve vrste mentalnih poremeaja:

Laki duevni poremeaji neuroze
Tei duevni poremeaji (duevne bolesti) psihoze

Neuroze blaga neprilagoenost (trenutna, kratkotrajna)

Neuroza blai duevni poremeaj u vidu smanjene sposobnosti prilagoavanja situacijama i ljudima.

Neuroza se manifestuje kroz:
Nesigurnost
Nerealno, neadekvatno ponaanje
Nenormalno ponaanje

Vrste neuroza:

Fobija neracionalan strah (klaustofobija, agorafobija)

Anksiozna neuroza jak napad neodreenog straha koji esto vodi u depresiju.

Opsesivno-kompulsivna neuroza opsednutost idejom ili nekom aktivnou

Histerija neuroza kod koje se teko psihiko stanje manifestuje trenutnim prividnim fizikim
oteenjima (oduzetost, gubitak sluha, gubitak vida,...)

Hipohondrija preterana briga za sopstvenim zdravljem


Psihoze tea neprilagoenost (trajna)

Psihoza tei duevni poremeaj sa prekidom kontakta sa stvarnou (iluzije, halucinacije,...)

Vrste psihoza:

Organske psihoze uzrok su organske promene (bolest, povreda, starost,...)

Funkcionalne psihoze beg od stvarnosti kao odbrambeni mehanizam od trajne neprilagoenosti,
nereivog trajnog konflikta ili frustracije,...

Vrste funkcionalnih psihoza:

izofrenija (cepanje razuma) puna nesposobnost ocene realnosti (teki poremeaji kognitivnih f-ja)
Paranoja trajna sumanuta uverenja o vlastitoj veliini (umiljanje progona i pretnji)
Afektivni poremeaj (manijakalno depresivna psihoza) smenjuju se manije i depresije

Uzroci duevnih oboljenja (psihoza):

Nasledne predispozicije
Doivljaji iz detinjstva (nesvesni nagoni)
Snaan duevni potres (stres, ok)

Psihopatija

Psihopatija je karakterni poremeaj ponaanja pojedinca (psihopate) koji se obino zadovoljava na tetu drugih.
(alkoholiar, narkoman, siledija, sadista, piroman,...)

Uzrok psihopatije je najee loa socijalizacija pojedinca.

Spreavanje i leenje psihikih poremeaja

Spreavanje psihikih poremeaja

Primarna prevencija spreavanje neeljene pojave, uzroka poremeaja
Sekundarna prevencija ukljuivanje izleene osobe u drutvene tokove, resocijalizacija
Mentalna higijena zdravo detinjstvo, pomo u odlukama, izbegavanje sukoba, razvijanje
tolerancije,realna slika o sebi, posao bez stresa,...

Leenje psihikih poremeaja

Fizioloko leenje leenje fizikim i hemijskim sredstvima (lekovima)
Psiholoko leenje leenje psiholokim sredstvima: bolesnik menja shvatanja i odnos prema drugima

Psihoterapija psiholoke intervencije u cilju savlaivanja duevnih poremeaja.

Psihoterapijski postupci:

Savetovanje, dijalog postizanje svesti bolesnika o potisnutim konfliktima koji su uzrok psihikih tegoba.
Psihoanaliza - otkrivanje i otklanjanje izvora psihikih tegoba, a ne posledica !
Nedirektivna terapija bolesnik vlastitim naporima dolazi do realne slike o sebi i stvarnosti
Bihevioralni pristup otkloniti ravo ponaanje i nauiti novo zdravo ponaanje
Grupna terapija uspeno otklanja poremeaj odnosa sa drugima


OSOBA U SOCIJALNOJ INTERAKCIJI

KOMUNIKACIJA

Komunikacija prenos poruka putem znakova.

Vrste komunikacionih znakova:

Namerno saopteni znaci simboli
Spontano saopteni znaci signali (ekspresivni simboli)

Najrazvijenuji oblik komunikacije, kao socijalne interakcije, je govor.

Vrste komunikacija

Verbalna komunikacija korienjem rei (usmena i pismena)
Neverbalna komunikacija bez rei (facijalna ekspresija izraz lica)

Karakteristike verbalne komunikacije:

Simbolika
Samo kod oveka
Intezivna kod svakog pojedinca
Sredstvo razvoja pojedinca i drutva
Neograniena mogunost kombinovanja znakova (izraavanja)

Jezik najizgraeniji sistem izraavanja i neophodno sredstvo miljenja

Faze komunikacionog procesa:

1. Kodiranje (vri predajnik poruke)
2. Prenos (putem komunikacionih kanala)
3. Dekodiranje (vri prijemnik poruke)

Komunikacija je uspena ako postoji saglasnost u kodiranju i dekodiranju prenete poruke !

Izvori nesporazuma pri komunikaciji

Denotativno znaenje pravo znaenje, isto za sve
Konotativno znaenje dodatno znaenje, zavisi od tumaenja (sloboda, demokratija,...)

Smetnje kod davaoca komunikacije nije dobro formulisano
Smetnje kod primaoca komunikacije nije dobro protumaeno

Masovne komunikacije

Komunikacije koje dopiru do velikog broja osoba i prenose se sredstvima masovnih komunikacija (mas mediji).

Mas mediji: tampa, radio, film, televizija,...

Preko mas medija vlast ostvaruje uticaj na graane.


IVOT U GRUPI

Grupa u uem smislu strukturirana grupa (svaki lan ima svoje mesto i svoju ulogu u grupi).
Grupa u irem smislu nestrukturirana grupa (lanovi imaju zajedniki cilj: pokret, gomila, mnotvo, publika).

Vrste grupa:

Male grupe grupe sa ogranienim brojem lanova, obino strukturirana grupa.
Grupa se smatra malom dok je mogu uestali neposredan kontakt (do 50 lanova).

Velike grupe grupe sa mnogo ili neogranieno mnogo lanova, mogu biti strukturirane (organizacije) ili
nestrukturirane

o Primarne grupe male grupe sa jakim emocionalnim vezama (porodica, prijatelji,...)

o Referentne grupe grupe koje znaajno utiu na ponaanje lanova
(grupa kao uzor ponaanja tj. poreenja)

Formalne grupe grupa sa propisanim mestom i ulogom svakog lana (proizvodni pogon).

Neformalne grupe grupa sa zajednikim ciljem, potrebom, interesovanjem,...(prijateljska grupa)

Klika neformalna grupa dela lanova (podgrupa) u okviru neke grupe sa suprotnim
interesima od interesa matine grupe

o Pripadnika svoja grupa lanovi se poistoveuju, identifikuju sa grupom

o Nepripadnika tua grupa grupe kojima ne pripadamo

Tri vane male grupe (za razvoj linosti !):

Porodica mala, primarna, neformalna, pripadnika grupa

Ua porodica (roditelji i deca) je najvanija primarna grupa.

Tri najznaajnije funkcije porodice: reprodukciona, vaspitna (socijalizacija), ekonomska f-ja.

Vrnjaka prijateljska grupa mala, referentna, neformalna, pripadnika grupa

Funkcija vrnjake grupe: razvija socijalnu zrelost linosti.

kolsko odeljenje mala, referentna, formalna i neformalna, pripadnika grupa

Funkcija odeljenja: vaspitno-obrazovna f-ja, socijalni razvoj,...

Formiranje grupa

Nastanak i razvoj grupa:

1. Namerni nastanak preduzee

2. Spontani nastanak prijatelji

Vanost lanstva u grupi:

1. lanstvo slui kao sredstvo za ispunjenje nekog cilja (radnici, fudbaleri,...) namerni nastanak

2. lanstvo je cilj postojanja grupe (porodica, prijatelji,...) spontani nastanak

Proces razvoja:

1. Upoznavanje lanova
2. Interakcija meu lanovima (komunikacija)
3. Utvrivanje odnosa (poretka) u grupi
4. Ostvarenje grupnih ciljeva

Grupne norme karakteristina i prihvaena ponaanja lanova grupe vana za ostvarenje grupnog cilja.

U formalnim grupama grupne norme su propisane.

Odnosi u grupi

Grupna struktura stabilni trajni meu lini odnosi u grupi.

Vrste grupne strukture:

Struktura zadataka obzirom na poslove koje pojedini lanovi obavljaju (definie ulogu lana u grupi)
Struktura moi obzirom na donoenje odluka (definie poloaj lana u grupi)
Komunikaciona struktura obzirom na pravac i obim razmenjenih informacija
Afektivna ili sociometrijska struktura obzirom na socijalne i emocionalne odnose u grupi

Struktura moi i tipovi moi:

Tipovi moi se definiu na osnovu izvora moi:

1. Mo nagraivanja
2. Mo prisile (kanjavanja)
3. Legitimna mo propisana ili po nepisanom opteprihvaenom pravilu
4. Referentna mo ima je referentni lan na osnovu ugleda, autoriteta, sposobnosti,...
5. Strunjaka mo moan lan ima znanja i vetine potrebne za ostvarenje grupnog cilja.

Rukovoenje grupom

Deo strukture moi voa.

U formalnoj grupi voa je propisan (rukovodilac).

U neformalnoj grupi voa je najuticajniji, najpoverljiviji lan.

Funkcije voe:

Funkcija upravljanja upravljanje i podsticanje izvrenja grupnog zadatka, dodela uloga lanovima,...
Funkcija staranja o lanovima dobri odnosi meu lanovima, zadovoljstvo pojedinih lanova,...

Naini rukovoenja:

Autokratsko rukovoenje voa sve reava sam, odluuje o svemu, preuzima odgovornost,...
Demokratsko rukovoenje lanovi uestvuju u odlukama, podela odgovornosti, voa je koordinator,...

GRUPNI PROCESI

Grupni procesi podrazumevaju aktivnost grupe na ostvarenju grupnog cilja dinamika grupe.

Uporedna (paralelna) aktivnost grupe svaki lan ima svoj posao podela rada
Zajednika aktivnost grupe vie lanova zajedno uestvuje u aktivnosti nema podele rada

Saradnja i takmienje

Saradnja se javlja kada ostvarenje i vlastitog i grupnog cilja zavisi od svih lanova grupe. (uvek korisna)

Takmienje se javlja kada cilj moe da postigne samo jedna osoba.(moe biti korisno (motiv vie))

Grupni proces obino sadri i saradnju i takmienje lanova.

Uspenost grupe

Uspena grupa (kolektiv):

1. Ostvareni grupni ciljevi efikasna grupa

2. lanovi grupe zadovoljni !

Kolektiv je efikasna grupa zadovoljnih lanova !

Grupno reavanje problema ima i pozitivne i negativne strane.
Grupna diskusija uvek pozitivna.

LJUDU U MASI

Masovno ponaanje

Masa vei broj pojedinaca povezan istim ciljem sa masovnim ponaanjem. nestriktirirana grupa !

Masovno ponaanje: velika emocionalnost, sugestibilnost, homogenost (homogena emocionalna sugestibilnost)

Masovna skupina masa okupljena na ogranienom prostoru:

Publika najmanje izraeno masovno ponaanje najvea individualnost lanova.

Privremena, pasivna, receptivna nestrukturirana grupa sa slinim ciljem: zadovoljenje interesovanja

Pasivna publika se moe pretvoriti u aktivnu (agresivnu) grupu navijai.

Mnotvo masovno ponaanje uz zadranu individualnost lanova (prelaz izmeu publike i gomile)

Masovna skupina ili neokupljeni pojedinci sa karakteristikama mase.

Aktivna nestrukturirana grupa demonstranti na mitingu

Mnotvo je esto i ekspresivna masa masa koja izraava emocionalno zasiene stavove.


Gomila najvie izraeno masovno ponaanje, individualnost lanova skoro da nepostoji prava masa !

Najaktivnija i najemocionalnija nestruktuirana grupa lin grupa, ljudi u poaru,...

Vrste gomila:

Agresivna gomila gubitak racionalne kontrole vlastitog ponaanja, zadovoljstvo u ruenju i
unitavanju, iskazivanje potisnutih motiva, intezivnost predrasuda,...

lin agresija i nasilje pod uticajem predrasuda
pogrom nasilje nad veim brojem lanova neke (etnike) grupe (holokaust, genocid,...)

Gomila u panici gubitak racionalne kontrole vlastitog ponaanja, opsednutost brigom za sebe,
bezobzirnost prema drugima, panika usled saznanja da se ne mogu svi spasiti, zbunjenost,
uznemirenost, strah, bezglavo beanje,...

poar u zatvorenom prostoru

Socijalni pokreti

Socijalni pokret kolektivno nastojanje da se pokrenu i ostvare odreene drutvene promene.

Socijalni pokret je nestrukturirana, relativno trajna grupa sa jasno odreenim ciljem.

Socijalni pokret se strukturiranjem pretvara u organizaciju ekoloki pokret postaje politika partija.

Vrste pokreta prema namerama:

Akvizitivni socijalni pokret ima cilj da postigne neto to deo populacije nema, a eli da ostvari.
(pokret za osloboenje, ravnopravnost,...) (akvizicija=postizanje, dostizanje,...)

Agresivni socijalni pokret protiv pripadnika druge vere, nacionalnosti (rasistiki pokret, nacionalistiki
pokret,...)

Tri najznaajnija socijalna pokreta XX veka:

Ekoloki pokret posledica svesti o unitenju prirode, borba za ouvanje prirode,...

Feministiki pokret borba protiv diskriminacije ena i za njihovu drutvenu ravnopravnost

Mirovni pokret borba za ouvanje mira i obustave svih ratova, razoruavanje, smanjenje i
unitenje atomskog naoruanja,...

PSIHO RENIK:

PSIHA = INTELEKT + EMOCIJE

INTELEKT = OPAANJE, UENJE, PAMENJE, MILJENJE

KOGNITIVNO = SAZNAJNO

KONATIVNO = VOLJNO

MOTIV = (steena) POTREBA

INSTIKT = (uroena) POTREBA

RAZVOJ = NASLEE + ISKUSTVO

ISKUSTVO = AKTIVNOST + SREDINA (aktivnost =uenje)

DISPOZICIJA = TRAJNA PRETPOSTAVKA

LINOST = OSOBINE => PONAANJE

CRTE LINOSTI = TEMPERAMENT + KARAKTER + SPOSOBNOST

PSIHIKA SPOSOBNOST = INTELIGENCIJA

Psihologija Skripta Rot

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Psihologija Skripta Rot

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ISPIT ZA LICENCU

PRETHODNA PROVERA ZANANJA

You might also like