SHIIGUMAN HARITON VALAAMSKI

UMNO DELANJE. O MOLITVI ISUSOVOJ.

ITIJE SHIIGUMANA HARITONA
* * *
OD SASTAVLJAA
PREDGOVOR
O OVEKOVOJ DVOJSTVENOSTI, O OBUAVANJU, O MOLITVI I KLETI
O MOLITVI KOJA ZAGREVA OVEKA I SJEDINJUJE GA SA BOGOM U LJUBAVI
MOLITVA KOJA SE IZGOVARA USTIMA,
A NA KOJU UM NE OBRAA PANJU JESTE NITA
MOLITVA KOJA JE KRATKA, ALI SE ESTO TVORI
KORISNIJA JE OD DUGE MOLITVE
I
MOLITVA
TA JE MOLITVA?
I KAKO SE PREMA OVOME ODNOSI ISUSOVA MOLITVA?
STEPENI MOLITVE
II
ISUSOVA MOLITVA
PLODOVI MOLITVE
TAJNO POUAVANJE
O SEANJU NA BOGA
III
SUTINA HRIANSKOG IVOTA
GORENJE DUHA
IV
TA ZNAI USREDSREDITI UM U SRCU?
V
KAKO PANJOM STATI U SRCE?
VI
BORBA SA STRASTIMA
KAKO SPOZNATI SEBE?
SPOLJANJE I UNUTRANJE DELANJE
OSAMLJIVANJE
GOSPOD ODLAZI - DUA BIVA OPUSTOENA
TREZVENJE I STRAENJE
VII
O PRELESTI
UENJE STARCA PAJSIJA O ISUSOVOJ MOLITVI
KOJA SE TVORI UMOM U SRCU
TAJNA SPASENJA KOJA SE OTKRIVA NEPRESTANOM MOLITVOM
UENJE VALAAMSKIH STARACA O MOLITVI
Shiiguman HARITON Valaamski
UMNO DELANJE. O MOLITVI ISUSOVOJ.
itije Shiigumana Haritona
sadraj
Iguman Hariton - u svetu Hrisant Dunjajev, rodio se 15. marta 1872 godine u kostromskoj
guberniji, u mnogodetnoj seljakoj porodici. Njegov detinjstvo je bilo sa malo radosti. Deak je
iskusio glad i hladnou, teke batine od ujaka alkoholiara, kod koga je morao da pree iz
rodnog sela. Ali u dui njegovoj je postojano goreo oganj vere u Boga, u Njegovo nebesko
zastupnitvo.
I Gospod je sauvao mladu duu usred sablazni prestonog Peterburga. U maju 1894. godine,
nakon mnogih iskuenja, stupio je u Valaamski manastir.
Ovde je proao sve stepene monatva - od prostog poslunika, do igumana. Ispunjavajui u
poetku razliita posluanja, Hrisant je u lonarskoj radionici koja je proizvodila boje. 5 marta
1905. godine postrien je u monatvo sa imenom Hariton, a 18 februara 1908. godine u in
jeroakona. 1909. godine su ga postavili za ekonoma manastira.
1912 godine, za trud na korist Valaamske obitelji otac Hariton je nagraen nadbedrenikom i
zlatnim krstom, koji se daje od strane Svetog Sinoda. Od 1918 do 1920 godine mladi radno-
sposobni poslunici su bili uzeti za rat. Sva teina ogromnog manastirskog imanja pala je na
preostalih 500 monaha, od kojih su mnogi ve bili prestareli. Mnogobrojna pitanja, povezana sa
ekonomskim voenjem manastira, njegovim preivljavanjem, tekim bremenom, pali su na plea
oca Haritona. 1927. godine jeromonah Hariton je bio izabran od bratije za namesnika manatira, a
1933. utvren u dunosti nastojatelja sa pravom noenja ezla i mitre.
Sav monaki ivot igumana Haritona bio je ivot delatni. Tome su pomogla i teka posluanja,
povezana sa neizbenim optenjem sa svetom, svetskom sujetom, ali je njegova dua postojano
stremila ka usamljenosti. Ponekada bi se zimi otac Hariton udaljavao na nekoliko meseci u
Pretein skit. Ovde se on svecelo predavao molitvi, itanju svetootakih dela. Jo 1896. godine,
kao poslunik, otac Hariton je proitao knjigu episkopa Teofana Zatvornika "Put ka spasenju". U
mladom monahu se razgorela elja za voenjem podvinikog ivota, neraskidivo povezanog sa
neprestanim moljenjem Isusovom molitvom. "Nakon mog stupanja u obitelj", pisao je u svom
dnevniku otac Hariton, "revnovao sam u poukama za monahe i bio rukovoen od strane svog
starca Agapija, koji je reavao sve moje nedoumice, koje sam sretao pri molitvi. Nakon smrti
starca za reenje nedoumica bio sam prinuen da pribegavam delima bogomudrih Otaca.
Izvlaei iz njihovih dela postojee o molitvi Isusovoj, ja sam sve to zapisivao u svesku, i na taj
nain tokom vremena sastavio sam zbornik o molitvi".
1936. godine iguman Hariton zajedno sa protojerejem Sergijem etverikovim izdao je knjigu
"Umno delanje. O molitvi Isusovoj".
Miran monaki ivot pod krovom prepodobnih Sergija i Germana produio se do decembra 1939
godine - poetka sovjetskog-finskog rata. Nakon dogovora potpisanog 12. marta 1940 godine
Sovjetskom Savezu je bila oduzeta teritorija Karelskog prelaza, severnog Priladoja i Valaamski
arhipelag. Tada se u martu, za veoma kratko vreme, po ledu Ladokog jezera koji se ve topio,
bratija na elu sa igumanom Haritonom, na kolima i konjima evakuisala u dubinu Finske, gde je
u mestu Papinijem, na obali jezera bio osnovan manastir, kasnije nazvan Novi Valaam.
Blizu smrti, iguman Hariton je bio postrien u veliku shimu sa imenom prepodobnog Haritona
Ispovednika. U toku dve nedelje shiiguman Hariton se svakodnevno prieivao Svetim
Hristovim Tajnama. 14/27 oktobra, nakon itanja kanona o ishodu due, mirno se upokojio u
Gospodu, Kome je sluio sav svoj ivot. Poslednji iguman Valaamskog manastira, Hariton, bio
je pogreben u Finskoj, na grobu manastira Novi Valaam.
Od sastavljaa
sadraj
"ta je molitva? U emu je njena sutina? Kako ovek da se naui molitvi? ta osea duh
hrianina koji se moli u smirenju srca?
Svim ovim pitanjima bi stalno trebalo da se bave i um i srce verujueg, jer u molitvi ovek
besedi s Bogom, ulazi u blagodatno optenje s Njim i ivi u Bogu. I sveti oci i uitelji Crkve daju
odgovore na sva ova pitanja, odgovore, zasnovane na blagodatnom ozarenju u iskustvu
molitvenog delanja, iskustvu, koje je podjednako dostupno i neukom oveku i mudracu" (ep.
Nikon).
"Svaki hrianin uvek mora imati na umu da treba da se sjedinjuje sa Gospodom Spasiteljem
svim svojim biem, da treba da Mu dozvoli da se useli u njegov um i srce, a najbolje i
najpouzdanije sredstvo za ovakvo sjedinjenje sa Gospodom, posle prieivanja Telom i Krvlju
Njegovom, jeste umna Isusova molitva.
Da li je Isusova molitva obavezna i za mirjane? Sigurno da je obavezna, zato to je za svakog
hrianina, kao to je ve reeno, neophodno da se sjedini sa Gospodom u srcu, a kao najbolji
nain za ovo sjedinjenje slui Isusova molitva" (ep. Justin).
Monahu se na monakom postrigu daju brojanice koje se nazivaju duhovnim maem i zavetava
mu se neprestano, danonono moljenje Isusovom molitvom.
Kada sam stupio u obitelj, osetio sam revnost prema ovom monakom zavetu i u tome me je
rukovodio moj starac A., koji je razreavao sve moje nedoumice na koje sam nailazio u toku
molitve. Nakon stareve smrti bio sam prinuen da onda kada je trebalo da mi se razrei neka
nedoumica pribegavam delima bogomudrih otaca. Izvlaei iz njih ono to je bitno za Isusovu
molitvu sve sam to zapisivao u svoju svesku i tako je tokom vremena nastao zbornik o molitvi.
Materijal zbornika je rastao iz godine u godinu, i zbog toga predmeti nisu dati po strogom
sistematskom poretku i redosledu; on je sluio meni lino kao pomagalo.
Sada mi je palo na pamet da ovaj svoj zbornik ili pomagalo izdam u nadi da e moda biti od
pomoi onima koji trae rukovodstvo radi usavravanja svog unutranjeg duhovnog ivota i da
e im mudri saveti svetih otaca i nama savremenih podvinika koji su navedeni u zborniku
pomoi u njihovoj dobroj nameri.
U zborniku ima ponavljanja, do toga je dolo zbog iskrene elje da se u um jae uree ono o
emu je tu napisano. Sve to se predaje od srdanog ubeenja treba da izazove najivlje
interesovanje, i to je tim pre potrebno u dananje vreme kada se svuda uoava krajnja oskudica u
pogledu bilo kakvih stremljenja u oblasti duhovnog ivota.
Dakle, cilj izdavanja naeg zbornika jeste da na sve mogue i najraznovrsnije naine i uz
mnogobrojna ponavljanja upravo objasni nain tvorenja Isusove molitve, da pokae koliko je ona
nuna i neophodna u delu naeg duhovnog sluenja Bogu. Jednom reju, da podseti, kako
savremeno monatvo tako i sve one koji revnuju za svoje duevno spasenje, na drevno otako
uenje o umnom delanju i na borbu sa strastima, tim pre to danas o Isusovoj molitvi, po reima
episkopa Ignjatija, "ljudi uglavnom imaju veoma maglovitu, nejasnu predstavu. Neki, koji sebe
smatraju obdarenima duhovnim rasuivanjem i koje mnogi takvima i smatraju "plae se" ove
molitve kao neke zaraze navodei kao razlog "prelest" koja je navodno obavezna saputnica
upranjavanja Isusove molitve, sami se od nje udaljavaju i druge ue da je se klone." Dalje
episkop Ignjatije kae: "Ovakvo uenje je po mom miljenju izmislio avo, koji toliko mrzi ime
Gospoda Isusa Hrista poto ono unitava svu njegovu silu; on drhti od ovog svemonog imena i
zato Ga je oklevetao pred mnogim hrianima, kako bi oni odbacili plameno oruje, strano za
neprijatelja, a spasonosne za njih same."
Zbog toga se kod sastavljaa i pojavila nasuna potreba da skupi sve to je neophodno radi
razjanjavanja ovog duhovnog delanja i nedoumica koje se prilikom tog delanja sreu. Sam pak
sastavlja, ne smejui ni da pomisli da nazove sebe "umnim molitvenikom" usudio se samo da
izvue iz riznice svetih otaca njihove bogomudre savete o neprestanoj molitvi, savete koji su
neophodni kao vazduh naem disanju, svima onima koji revnuju za svoje spasenje.
U ovaj zbornik o umnom delanju koji se bavi molitvom ulazi oko etiri stotine izreka svetih
otaca i nama savremenih podvinika, i osim toga, itave pouke podvinika pobonosti, iskusnih
u molitvenom podvigu kao to su: svetitelj Dimitrije Rostovski, arhimandrit Pajisije Velikovski,
starac shimonah Vasilije i drugi delatelji svetene Isusove molitve.
Na kraju ove knjige panji italaca nudi se indeks u kojem su pobrojane ovde navedene izreke
otaca uz navoenje autora i knjiga iz kojih su ove izreke preuzete sa pozivanjem na stranice ovog
zbornika na kojima su iste odtampane.

Predgovor
sadraj
Meu vama ima mnogo onih koji ne znaju u emu se sastoji unutranje delo bogomisaonog
oveka, koji takoe ne shvataju ta je to bogomislije, i koji nita ne znaju o molitvi koja se tvori
umom, ve misle da se treba moliti samo onim molitvama koje su napisane u crkvenim
knjigama. to se tie tajne besede s Bogom u srcu i koristi koja otuda proistie, oni o tome nita
ne znaju i nikada nisu okusili tu duhovnu sladost. Kao to onaj ko je slep od roenja samo uje
za sunevu svetlost, a ne zna ta je to svetlost, tako i ovi samo uju za bogomisaono pouavanje i
molitvu, a da shvataju - ne shvataju. Oni se zbog svog neznanja liavaju mnogih duhovnih blaga
i ne napreduju u vrlinama, koje dovode do savrenog ugaanja Bogu. Zbog toga se u cilju
pouavanja prostih ljudi, ovde nudi neto radi unutranjeg obuavanja i radi bogomislene
molitve, kako bi onaj ko eli uz Boiju pomo poeo makar malo da se poduava.
Duhovno obuavanje unutranjeg oveka poinje od sledeih Hristovih rei: "Jegda moliisja,
vnidi v klijet tvoju, i zatvoriv dveri tvoja, pomolisja Ocu tvojemu, Ie v tajnje" (Mt. 6, 6).


O OVEKOVOJ DVOJSTVENOSTI, O OBUAVANJU, O MOLITVI I KLETI
sadraj
ovek je dvojak: spoljanji i unutranji, telesan i duhovan. Spoljanji je vidljiv, telesan, a
unutranji je nevidljiv, duhovan, ili po reima apostola Petra, "potajenij serdca elovjek v
neistljeniji krotkago i molalivago duha" (1 Petr. 3, 4). I sveti Pavle objanjava dvojstvenost
oveka govorei: "Ae i vnjenij na elovjek tljejet, obae vnutrenjij obnovljajetsja" (2 kor. 4,
16). Ovde apostol jasno govori o spoljanjem i unutranjem oveku. Dakle, spoljanji ovek se
gradi od mnogih udova, a unutranji postaje savren umom, paenjem na sebe, strahom
Gospodnjim i blagodau Boijom. Dela spoljanjeg oveka su vidljiva, a unutranjeg nevidljiva,
kao to kae Psalmopojac: "Pristupit elovjek, i serdce gluboko" (Ps. 63, 7). I apostol takoe
govori: "Kto bo vjest ot elovjek, jae v elovjecje, toiju duh elovjeka ivuij v nem?" (1 Kor.
2, 11). Samo Onaj Koji ispituje srca i utrobe zna sve tajne unutranjeg oveka.
Ovo obuavanje biva dvojako - spoljanje i unutranje: spoljanje je u knjigama, unutranje u
bogomisliju; spoljanje je u ljubavi prema mudrosti, unutranje je u ljubavi prema Bogu;
spoljanje je u govornitvu, unutranje je u molitvama; spoljanje je u otroumnosti, unutranje
je u toplini duha; spoljanje je u umetnostima, unutranje u toplini duha; spoljanji "razum kiit"
(1 Kor. 8, 1), unutranji se pak smirava; spoljanji je radoznao elei da zna sve, unutranji pazi
na sebe i ne eli nita drugo osim da poznaje Boga govorei Mu s Davidom: "Tebje ree serdce
moje, Gospoda vziu" (Ps. 26, 8). I jo "Ime obrazom elajet jelen na istoniki vodnija: sice
elajet dua moja k Tebje, Boe" (Ps. 41, 2).
Molitva takoe biva dvojaka - spoljanja i unutranja: ona koja se tvori javno i ona koja se tvori
tajno; saborna i ona u osamljenosti; obavezna i slobodna. Obavezna, saborna molitva koja se
tvori javno po crkvenom ustavu, ima svoje vreme: polunonicu, jutrenje, asove, liturgiju,
veernju i poveerje, i na takva moljenja se ljudi pozivaju zvonom, jer ih, kao danak koji pripada
Caru Nebeskom, moraju davati svakoga dana. Molitva koja se tvori tajno jeste slobodna i nema
odreeno vreme, tvori je kad ko poeli, bez ikakvog pozivanja, samo po nadahnuu samog duha.
Prva, to jest crkvena molitva ima odreeni broj psalama, tropara, kanona i drugih pesama i
dejstava jerejskih, a druga (tajna, slobodna), poto nema odreeno vreme nije odreena ni brojem
molitava, jer se svako moli koliko hoe, ponekad kratko, ponekad dugo. Prva se izgovara glasno
ustima i glasom, a druga - samo umom. Prva se izgovara stojei, a druga ne samo kada ovek
stoji ili kada hoda, ve i kada poiva na postelji, reju, uvek kada se dogodi da svoj um uperi ka
Bogu. Prva, saborna, tvori se u hramu Gospodnjem, u crkvi ili zbog nekog razloga u nekoj kui u
kojoj se okupi nekoliko ljudi, druga je osamljena, tvori se u zatvorenoj kleti, po reima Gospoda:
"Jegda moliisja, vnidi v klijet tvoju, i zatvoriv dveri tvoja, pomolisja Ocu tvojemu, Ie v tajne"
(Mt. 6, 6).
Opet, i klet biva dvojaka - spoljanja i unutranja, materijalna i duhovna: materijalna je od drveta
ili kamena, duhovna je pak srce ili um ili (po reima svetog Teofilakta) tajna misao. To je isto
(Tuma. na Mt. glava 6). Zato materijalna klet uvek stoji na istom mestu, a duhovnu ovek
svagda nosi sa sobom: ma gde da se nae, uvek je sa njim njegovo srce u kojem moe, svojim
umom, sabravi misli svoje, da se zatvori i da se moli Bogu tajno, bez obzira da li je meu
ljudima ili besedi sa mnogima. Unutranja molitva (ako nekome bude dato da nalazei se meu
ljudima bude na nju podstaknut duhom) ne zahteva ni usta, ni knjigu, ne koristi pokrete jezika, ni
glas iz grla (iako se i ovo i deava kad je ovek sam), ve samo uzvoenje uma prema Bogu i
udubljivanje u sebe, to se moe initi na svakom mestu.
Materijalna klet oveka koji tihuje u njoj ostavlja oveka samog sa sobom, a unutranja,
duhovna, smeta u sebe i Boga i svo Nebesko Carstvo, u skladu sa jevaneljskim reima Samog
Hrista: "Carstvo Boije vnutr vas jest" (Lk. 17, 21). Ovo Makarije Egipatski objanjava sledeim
reima: srce je mali sasud, ali ono smeta u sebe sve stvari, tamo je i Bog, tamo su Aneli, tamo
je ivot i Carstvo, tamo su nebeski gradovi, tamo je riznica blagodati.
ovek treba ee da se zatvara u unutranju, srdanu klet, nego meu zidove i da tamo sabravi
sve svoje pomisli, prepusti svoj um Bogu i da Mu se moli tajno sa svom toplinom duha i ivom
verom, a ujedno i da se pouava u bogomisliju, kako bi bilo mogue da izraste u mua
savrenog.

O MOLITVI KOJA ZAGREVA OVEKA I SJEDINJUJE GA SA BOGOM U LJUBAVI
sadraj
Pre svega treba znati da hrianin (naroito duhovno lice po svojoj dunosti) treba na svaki nain
i uvek da se stara o tome da se sjedini sa Bogom Sazdateljem, Onim Koji voli, Dobroiniteljem i
najviim dobrom svojim, Koji ga je stvorio i zbog Kojeg je stvoren, jer dua, koju je Bog stvorio
mora imati za centar, to jest konani cilj, nita drugo osim Samog Boga, od Kojeg je i ivot i
prirodu svoju dobila i radi Kojeg treba veno da ivi. Jer sve to je vidljivo na zemlji, to je
prijatno i poeljno: bogatstvo, slava, ena, deca, jednom reju, sve lepo, slatko i prijatno iz sveta
ovog, nije svojstveno dui, ve samo telu, i poto je prolazno, ono e brzo proi, kao senka, a
dua, kao vena po prirodi, moe veno da nae mir samo u venom Bogu kao svom najviem
dobru, lepem od svih lepota, sladosti i omiljenih stvari, najslaem i najprijatnijem, i prirodnom
svom mestu iz kojeg je potekla i gde treba ponovo da se vrati: jer kao to se telo, koje potie od
zemlje, u zemlju vraa, tako se i dua, potekavi od Boga, Bogu vraa i kod Njega prebiva. Zbog
toga ju je Bog i stvorio, kako bi veno boravila u Bogu. Zato u ovom prolaznom ivotu treba
priljeno traiti sjedinjenje sa Bogom, kako bi se ovek udostojio da sa Njim i u Njemu bude
veno i u buduem ivotu.
Niko sa Njim ne moe da se sjedini drugaije osim najveom srdanom ljubavlju. Jer je
jevaneljska grenica od Njega dobila veliku milost koja oprata grehove i vrsto jedinstvo s
Njim "jako vozljubi mnogo" (Lk. 7, 47). On voli one koji Njega vole, prilepljuje se uz one koji
se uz Njega prilepljuju, daje Sebe onima koji Ga trae i bogato e dati sladost onima koji ele da
se naslade Njegovom ljubavlju.
Da bi ovek u svom srcu mogao da podstakne takvu boanstvenu ljubav, da bi se sjedinio sa
Njim u neraskidivom savezu ljubavi, neophodno je da se esto moli, usmeravajui svoj um
prema Bogu. Jer kao to drva koja se esto bacaju u vatru podstiu plamen, tako i molitva koja se
tvori esto i sa udubljivanjem uma u Bogu podstie boanstvenu ljubav u srcu, koja e kada se
razgori zagrejati itavog unutranjeg oveka, koja e ga prosvetiti i nauiti, koja e mu pokazati
sve nepoznato i tajno svoje premudrosti i uinie da bude poput plameno-ognjenog serafima, koji
uvek stoji pred Bogom svojim duhom, koji gleda na Njega umom i crpi iz toga duhovnu sladost.
MOLITVA KOJA SE IZGOVARA USTIMA, A NA KOJU UM NE OBRAA PANJU
JESTE NITA
sadraj
Ovde nee biti neumesno da se podsetimo nekih teko razumljivih rei apostola o molitvi koja se
tvori duhom i umom, i da na taj nain zaponemo rasuivanje.
U poslanici Efescima sveti apostol Pavle savetuje da se molimo duhom. "Vsjakoju (rekao je)
molitvoju i molenijem moljaesja na vsjako vremja duhom" (Ef. 6, 18). Isti ovaj apostol u
poslanici Korinanima kae: "Duh moj molitsja, a um moj bez ploda jest"(1 Kor. 14, 14).
Kako se to deava da se ovek moli duhom, a da njegov um ostaje bez ploda?
Re "duh" u Svetom Pismu ima razliita znaenja. Ponekad se koristi umesto disanja, ponekad
umesto same due, ponekad umesto neke elje i namere, kako dobre, tako i zle, kao i umesto
neke vrline ili mane, kao to su: duh smirenja, duh ljubavi, duh milosra, i njima suprotni: duh
gordosti, duh mrnje, duh srebroljublja i drugo. Ponekad se re "duh" koristi umesto nekog dara
Svetog Duha, kao na primer, duh premudrosti, duh razuma, duh prozorljiovsti i drugo, a ponekad
i umesto samog uma, kao to pie isti ovaj apostol: "Obnovljajtesja," kae on, "duhom uma
vaego" (Ef. 4, 23).
Kada apostol savetuje Efescima da se mole duhom, on ovde umesto duha podrazumeva sam um
koji ovek koji se moli treba da uperi ka Bogu. Kada, pak, piui Korinanima govori o duhu
koji se moli i o umu, koji ostaje bez ploda, na ovom mestu umesto duha podrazumeva glas i
ljudski dah, kao da im govori: kakve koristi imate, Korinani, od toga ako se molite samo glasom
vaeg daha, a va um ne obraa panju na molitvu, ve sanjari o neemu drugom? Kakva je
korist govoriti mnogo jezikom, a umom ne obraati panju na ono to se govori, ako ak i na
hiljade rei izgovori jezikom, o ovee! Kakva je korist od toga ako iz sveg grla, koliko god ti
dah dozvoljava, peva, a um tvoj ne stoji pred Bogom i ne vidi Ga, ve skree u pomislima na
drugo mesto? Ovakva molitva ti nee doneti nikakvu korist, nee je Bog usliiti, i ostae jalova.
Dobro je rasudio i sveti Kiprijan govorei: "Kako hoe da te uje Bog, kada ni sam sebe ne
uje? eli da te se Bog seti kada se moli, a sam na sebe zaboravlja?" Apostol na ovom mestu
Korinanima, a ujedno i nama, daje sebe kao primer govorei: "Pomoljusja duhom, pomoljusja
e i umom; vospoju duhom, vospoju e i umom" (1 Kor. 14, 15). Kada se, - kae on tako, -
molim jezikom i glasom, koji izaziva moj dah, moram da se molim i umom.
MOLITVA KOJA JE KRATKA, ALI SE ESTO TVORI KORISNIJA JE OD DUGE
MOLITVE
sadraj
Od ljudi iskusnih u bogomisliju saznao sam da je, kad je u pitanju molitva koja se tvori umom od
srca, toplija i korisnija ona koja se tvori kratko, ali esto, nego duga. U principu, i duga molitva
je veoma korisna, ali samo za savrene, a ne za poetnike. U dugakoj molitvi um oveka koji na
nju nije navikao ne moe dugo da stoji pred Bogom, ve obino, pobeen nemoju nestalnosti,
biva odvuen neim spoljanjim, i njegova toplina duha se zato brzo hladi. Ovakva molitva vie
nije molitva, ve samo smuenje uma zbog odstupanja misli, koje lutaju tamo i ovamo, to se
dogaa, kako na sabornim crkvenim pojanjima, tako i prilikom itanja dugakih kelejnih pravila.
Kratka, ali ista molitva je postojanija, jer um, koji se udubio u Boga za kratko vreme moe da je
tvori sa veom toplinom. Zbog toga i Gospod kae: "Moljaesja e ne lie glagolite" (Mt. 6, 7),
jer neete biti uslieni zbog mnotva rei. I Jovan Lestvinik pouava: "Ne trudi se da
mnogoslovi, da se um ne bi rasejao u traganju za reima. Samo jedna re mitara je umilostivila
Boga i samo jedna re vere je spasila razbojnika. Krajnje mnogoslovlje u molitvi rasejava um u
matanju, a jednoslovlje pomae da se um sabere".
Ali, neko e rei: zbog ega nam apostol u poslanici Solunjanima kae: "Neprestano molitesja"
(1 Sol. 5, 17)?
Obino se u Svetom Pismu za delo koje se esto ini, kae da se ini uvek, na primer: "V pervuju
skiniju vinu vhodahu svjaenici, slubi soverajue", to jest, u svako vreme koje je za to bilo
ustanovljeno, a ne neprestano, danju i nou; esto, a ne tako da nisu uopte izlazili (Jevr. 9, 6).
Ako su svetenici i bili stalno u crkvi uvajui oganj koji je siao s neba da se ne ugasi, stalno
mu dodajui gorivo, nisu ovo inili svi zajedno, ve se njihova reda menjala, kao to se pie i za
svetog Zahariju: "Bist e sluau jemu v inu redi svojeja pred Bogom" (Lk. 1, 8). Slino treba
razmiljati i kada je u pitanju molitva, za koju apostol zapoveda da se tvori neprestano, jer nije
mogue da ovek prebiva u molitvi tako da je ne prekida ni danju ni nou. Jer vreme je potrebno
i za druge poslove, za neophodnu brigu o upravljanju svojom kuom kao to je: vreme za rad,
vreme za razgovor, vreme za hranu i pie, vreme odmaranja i sna. Kako ovek moe da se moli
drugaije nego esto? A molitva koja se esto tvori rauna se kao molitva koja se neprestano
tvori. Dakle, neka tvoja esta, ali kratka molitva nema mnotvo rei, suvinih rei, kako o tome
ue i sveti oci. Sveti Teofan je u tumaenju Jevanelja po Mateju napisao sledee: "Ne treba
produavati molitvu, ve je bolje moliti se malo, ali esto" (gl. 6). Kod Zlatousta, pak, u
besedama na poslanice apostola Pavla pie sledee: "Ko u molitvi govori suvino ne moli se, ve
praznoslovi" (Zlatoust na Efes. 6, beseda 24). Osim toga, Teofilakt u tumaenju na isto ovo gore
navedeno jevaneljsko mesto govori: "Govorenje suvinog jeste praznoslovlje". Dobro je rekao
apostol: "Hou pjat sloves umom mojim glagolati, neeli tmi sloves jazikom" (1 Kor. 14, 19),
odnosno, bolje mi je da tvorim kratku molitvu Bogu, ali sa panjom, nego da izgovaram
bezbrojne rei bez panje i da uzaludno ispunjavam vazduh svojim reima i glasom.
Osim toga, gore navedene rei apostola: "Neprestano molitesja" (1 Sol. 5, 17) treba poimati u
smislu molitve koja se tvori umom, jer um uvek moe biti uperen ka Bogu i moe da Mu se moli
neprestano.
Dakle, poni sada, o duo, pomalo da se bavi uenjem koje je pred tobom, poni u ime
Gospoda, po savetu apostola koji kae: "Vse, jee ae to tvorite slovom ili djelom, vsja vo imja
Gospoda Iisusa Hrista tvorite" (Kol. 3, 17), t.j. tvorite sve, kao da kae, sa dobrom namerom, i ne
toliko radi svoje koristi, makar i duhovne, koliko radi slave Boije, kako bi se u svim vaim
reima, delima i pomislima proslavljalo ime Gospoda Isusa Hirsta, Spasitelja naeg.
Pre svega uz pomo kratkog tumaenja uini da ti postane jasno ta je molitva?
Molitva je obraanje uma i misli prema Bogu; moliti se znai stajati svojim umom pred Bogom,
neprestano mislima gledati u Njega i besediti sa Njim u svetenom strahu i nadi.
Dakle, saberi sve svoje misli i ostavivi sve svoje spoljanje svakodnevne vrige ustremi um svoj
ka Bogu, ka Njemu.
MOLITVA
sadraj
1. Postoje razliiti stepeni molitve. Prvi stepen je telesna molitva, koja se vie sastoji od itanja,
stajanja, poklona. Panja bei, srce je bezoseajno, nema elje za molitvom: tu je prisutno
trpljenje, trud, znoj. Ipak, bez obzira na to odredi granice, i tvori molitvu. To je delatna molitva.
Drugi stepen je molitva s panjom: um se navikava da se sabira za vreme molitve i da je u celini
izgovori sa sveu, bez rasejavanja. Panja se sarastvara (spaja) sa napisanom reju i izgovara je
kao svoju. Trei stepen je molitva oseanja: od panje se zagreva srce, i ono to je tamo u
mislima, ovde postaje oseanje. Tamo je re skruenosti, a ovde je skruenost; tamo je molba, a
ovde oseanje nude i potreba. Onaj ko je preao na oseanja moli se bez rei, jer je Bog Bog
srca. Zato je to maksimum molitvenog vaspitanja - da se kada ovek stane na molitvu prelazi sa
oseanja na oseanje. Pritom ovek moe da prestane da ita, isto kao i da razmilja, ve neka
ostane samo u oseanju, sa izvesnim molitvenim znacima... Kada molitveno oseanje postane
neprekidno poinje duhovna molitva koja je dar Duha Boijeg, Koji se moli umesto nas, -
poslednji stepen molitve koja moe da se pojmi. Meutim, kau da postoji jo i umu nepojamna
molitva, to jest molitva koja prevazilazi granice svesti (tako je kod svetog Isaka Sirina).
Najlake sredstvo za postizanje neprekidnosti molitve jeste da se ovek navikava na Isusovu
molitvu i da je ukoreni u sebi. Iskusni muevi u duhovnom ivotu, koje je Bog nauio, pronali
su ovo jednostavno i ujedno svedejstveno sredstvo za utvrivanje duha u svim duhovnim
delanjima, kao i u svom duhovnom podvinikom ivotu, te su u svojim poukama ostavili
podrobna pravila o njoj.
Trudei se i podvizavajui se mi traimo oienje srca i preporod duha. Prema ovome vode dva
puta: delatni, to jest upranjavanje onih podviga koji su prethodno navedeni, i umozriteljni -
obraenje uma ka Bogu. Tamo se dua oiuje i prima Boga; ovde Bog Kojeg gledamo spaljuje
svaku neistotu i dolazi da se useli u oienu duu. Dolazei do tog zakljuka o Isusovoj molitvi
Grigorije Sinait kae: "Boga stiemo ili delanjem i trudom ili umenim prizivanjem Isusovog
imena," zatim dodaje da je prvi put dui od drugog - drugi je bri i delotvorniji. Zbog toga su
neki prvo mesto meu podvizima davali Isusovoj molitvi. Ona prosveuje, ukrepljuje, oivljava;
sve neprijatelje, vidljive i nevidljive, pobeuje i uzvodi ka Bogu. Ona je svemona i
svedejstvena! Ime Gospoda Isusa je riznica dobara, sila ivota u duhu.
Stoga samo po sebi sledi da je svakome ko se pokajao ili ko je poeo da trai Gospoda mogue i
da treba dati potpuno pouavanje o delanju Isusove molitve, a sa njom onda uvoditi i sve druge,
zato to se tim putem ovek bre moe uvrstiti, bre moe duhovno da progleda i da doe do
unutranjeg mira. Ne znajui za ovo drugi, ili veina, se zaustavljaju na telesnim i duevnim
delima i gotovo da uzalud troe trud i vreme.
Ovo delanje je nazvano "umetnou" i veoma je jednostavno. Stojei sveu i panjom u srcu
izgovaraj neprestano: "Gospodi Iisuse Hriste, Sine Boij, pomiluj mja", bez ikakve slike i lika, sa
verom da te Gospod vidi i da te slua.
Svest obavezno treba drati kod srca i za vreme delanja malo usporiti disanje kako bi se pokazala
napetost sa kojom se molitva tvori. Meutim, prvi uslov je vera da je Bog blizu i da nas uje.
Molitvu izgovaraj na uho sluha Boijeg.
Prvo je ova molitva dugo samo delatna, kao i svako delanje, zatim prelazi u umnost (um) i na
kraju se ukorenjuje u srcu.
Ima skretanja sa pravog puta ove molitve. Zato se njoj treba uiti od onoga ko je zna. Zablude
uglavnom proistiu od toga ko gde dri panju - u glavi ili u grudima.
Ko je u srcu on je bezbedan. Jo je bezbedniji onaj ko s bolom pada niice pred Bogom u
svakom trenu u skruenosti, sa molitvom da ga Gospod izbavi od prelesti.
2. Onaj ko nema unutranju umnu molitvu nema nikakvu molitvu, jer je samo umna molitva
prava molitva koja je Bogu ugodna i prijatna. Ona mora predstavljati duu molitvoslovlja i kod
kue, i u crkvi tako da im nje nema, ova molitvoslovlja samo izgledaju kao molitve, ali molitve
nisu.
Jer, ta je molitva? Molitva je uznoenje uma i srca prema Bogu, na slavoslovlje i blagodarenje
Bogu i radi moljenja i dobijanja od NJega potrebnih duevnih i telesnih dobara. Sutina molitve
jeste, sigurno umno ushoenje ka Bogu iz srca. Um staje u srce svesno pred lice Boga, i
ispunjavajui se dunim svetenim strahom poinje pred NJim da izliva svoje srce. Eto umne
molitve! Meutim, takva treba da bude i svaka molitva. Spoljanje molitvoslovlje, domae ili u
crkvi daje joj samo re ili formu; duu pak, ili sutinu molitve svako nosi u sebi, u svom umu i
srcu. Sav na crkveni molitveni in, sve molitve, koje su sastavljene radi upotrebe kod kue pune
su umnog obraanja Bogu. Onaj ko ih tvori, ako je iole paljiv, ne moe da izbegne ovo umno
obraanje Bogu, jedino ako je potpuno nemaran prema onome to ini.
3. Bez umne molitve niko ne moe. Mi ne moemo da se ne uznosimo molitveno ka Bogu, jer to
zahteva naa duhovna priroda. A da se uznesemo ka Bogu ne moemo drugaije osim umnim
dejstvom: jer je Bog uman. Istina, postoji umna molitva uz slovesnu ili spoljanju - domau ili
crkvenu, - i postoji umna molitva sama po sebi, bez ikakve spoljanje forme ili poloaja tela,
meutim, sutina dela je i ovde i tamo ista. U oba ova oblika ona je obavezna i za mirjane.
Spasitelj je zapovedio da uemo u svoju klet i da se tamo u tajnosti molimo Bogu, svom Ocu.
Klet ova, po tumaenju svetitelja Dimitrija Rostovskog oznaava srce. Dakle, Gospodnja
zapovest nas obavezuje da se tajno u srcu umom molimo Bogu. Ova zapovest se odnosi na sve
hriane. Evo, ta zapoveda apostol Pavle kada kae da se treba "vsjakoju molitvoju i molenijem
molitisja na vsjako vremja duhom" (Ef. 6, 18)? Zapoveda umnu molitvu - duhovnu, - i zapoveda
svim hrianima bez razlike. On svim hrianima zapoveda da se neprestano mole (1 Sol. 5, 17).
A ovek ne moe da se moli neprestano drugaije osim umnom molitvom u srcu...
Kad ujutru ustane, stani to jae pred Bogom u svom srcu, u svojoj unutranjoj molitvi i zatim
izai na delo svoje, koje ti je Bog odredio ne odvajajui od NJega svoja oseanja i svest. I
dogodie se da e snagom due i tela raditi svoj posao, a umom i srcem biti sa Bogom.
4. "Vo psalmjeh i pjenijih i pjesneh duhovnih, vo blagodati pojue v serdcah vaih Gospodevi"
(Kol. 3, 16)... rei: "Vo psalmjeh i pjenijih i pjesneh duhovnih" odnose se na slovesnu molitvu,
molitvoslovlje, a rei: "vo blagodati pojue v serdcah vaih Gospodevi" - molitvu unutranju,
umno-srdanu.
Psalmi, pjenija, pesme-psalmi, himne, ode - jesu razni nazivi duhovnih pesama. Veoma je teko
navesti po emu se razlikuju, zato to su i po sadraju i po formi veoma slini. Svi oni
predstavljaju izraavanje molitvenog duha. Kada krene na molitvu duh slavoslovi Boga,
blagodari i uznosi Mu svoje molbe. Sva ova ispoljavanja molitvenog duha u duhu su nerazdvojna
i jedna bez drugih ne bivaju. Kada molitva pone da se kree, ona prelazi iz jednog u drugo i to
esto ne jednom. Ako se to izrazi reju bie slovesna molitva; nazovi je psalmom, himnom ili
odom - to je svejedno. Zato se neemo truditi da odredimo razlike meu ovim navedenim
pesmama. Apostol je njima eleo da obuhvati molitvu svake vrste koja je izraena reju. U njih
spadaju sve molitve koje danas koristimo. Osim Psaltira koristimo i crkvene pesme - stihire,
tropare, kanone, akatiste i molitve koje se nalaze u molitvenicima. Nee pogreiti ako itajui
rei apostola o slovesnoj molitvi pod njima bude podrazumevao ove slovesne molitve koje su
kod nas u upotrebi. Sila nije u ovakvim ili onakvim slovesnim molitvama, ve u tome kako se
one tvore.
Kako tvoriti slovesne molitve apostol ukazuje reju: duhovnih... Duhovne molitve su zbog toga
to se pre svega u duhu zainju i sazrevaju i iz duha izlivaju. Pre svega su duhovne zato to se
zainju i sazrevaju blagodau Duha Svetog. I Psaltir i sve druge slovesne molitve nisu od samog
poetka bile slovesne. Prvo su bile isto duhovne, zatim su zaodevene u rei i postale slovesne.
Meutim, re koja je dola nije udaljila njihovu duhovnost. One su i sada slovesne samo
naizgled, a u sili su duhovne...
Iz ovakvih objanjenja proistie da emo, ako elimo da rei apostola o slovesnoj molitvi
primenimo na sebe, dobiti sledee: ui u duh molitava koje slua i ita i kada ih izgovori u
srcu uznosi ih odatle ka Bogu kao da su one porod tvog srca pod dejstvom blagodati Svetog
Duha. To je zakon koji odreuje sutinu Bogu ugodne molitve. Kako doi do toga? Razmiljaj,
oseaj, ak naui napamet molitve koje treba da ita u svom molitvoslovlju. Tada, kad staje na
molitvu, nee izgovarati tue, ve ono to lei u tvom srcu kao neto to je ono osetilo.
5. "Glagoljue sebe vo psalmjeh i pjenijih i pjesneh duhovnih, vospjevajue i pojue v
serdcah vaih Gospodevi" (Ef. 5, 19).
Da li ove rei, shvatiti u smislu: kada vas ispuni Duh tada i pojte ustima i srcem? Ili u ovakvom:
ako elite da se ispunite Duhom - pevajte? Da li se na pojanje ustima i srcem ukazuje kao na
posledicu ispunjavanja Duhom ili se na njih ukazuje kao na sredstvo da se to dostigne?
Osenjivanje Duhom nije u naoj vlasti, ono dolazi kada Sam Duh to poeli. I kada dolazi jako
pokree sile naeg duha. Pesma Bogu se tada splie sama od sebe. Sloboda je mogua samo u
tome da ovek izabere hoe li ostaviti ovu pesmu da peva u njegovom srcu ili e je izraziti i
jezikom tako da svi uju...
Ove rei treba razumeti u drugom, a ne u prvom smislu. Ispunjavajte se Duhom i radi toga
pevajte. Pojanje e podstaknuti Duh ili e dovesti u stanje osenjivanja Duhom, ili do toga da se
oseti NJegovo dejstvo. Blaeni Teodorit pie da apostol uvodi duhovnu opijenost kada kae:
"ispolnjajtesja Duhom" i pokazuje kako da se ovo dostigne, upravo: "neprestano u pesmama
slavei Boga, udubljujte se u same sebe i podstiite uvek pomisao." To je isto to i rei:
posredstvom pojanja jezikom i srcem.
Nije teko shvatiti da pritom nije glavna milozvunost pojanja, ve sadraj onoga to se poje. On
deluje isto kao to re koja je napisana u nadahnuu nadahnjuje onoga ko je ita. Oseanje koje
je utkano u re kroz re prelazi u duu onoga ko ga slua ili ita. Tako je i kada su crkvene pesme
u pitanju. Psalmi, himne-pojanja i ode - crkvene pesme jesu izlivanja oseanja svetenog straha
prema Bogu podsticanih kretanjem duha. Duh Boiji je ispunjavao Svoje izabranike, i oni su
punou svojih oseanja izraavali u pesmama. Onaj ko ih poje onako kako treba, opet, moe da
se unese u oseanja koja su izraena u njima, i da se, ispunjavajui se njima, priblii stanju kada
e biti sposoban da primi dejstvo blagodati Duha ili da se tome prilagodi. Upravo ovakvu
namenu i imaju crkvene pesme, kako bi se uz pomo njih zagrevala i rasplamsavala iskra
blagodati koja se u nama krije. Ovu iskru daju tajne. Da bi se ona rasplamsala i pretvorila u
plamen uvedeni su psalmi, pojanja-himne i pesme-ode duhovne. One deluju na iskru blagodati
isto kao to vetar deluje na iskru koja je pala u zapaljivu materiju.
Meutim, podsetiemo na to da im takvo dejstvo pripada pod uslovom da zajedno sa njihovom
upetrobom ide i oienje srca, kao to je rekao sveti Zlatoust rukovodei se reima samog
svetog apostola Pavla. Drugi uslovi koji se navode na istom mestu jesu: prvo, da budu duhovni, i
drugo, da se poju ne samo jezikom, ve i srcem...
Dakle, da bi pojanje crkvenih pesama vodilo ka tome da se ovek ispuni Duhom, apostol zahteva
da ove pesme budu duhovne, pod ime ne treba podrazumevati da treba da budu duhovne po
sadraju, ve i da budu pokretane duhom, da same budu plod Duha ili da se izliju iz srdaca
ispunjenih Duhom. Inae nee voditi ka ispunjenju Duhom. Ovo sledi po zakonu da e pesma i
dati onome ko je poje ono to je utkano u nju...
Drugi zahtev apostola jeste da se pesme ne pevaju samo jezikom, ve i srcem. Nije dovoljno
samo shvatati pesmu, ve oseati isto ono o emu ona govori, ili primiti njen sadraj u srce i
pevati je, sada ve tako da ona kao da ishodi iz naeg srca. Iz poreenja ovog mesta sa drugima
vidi se da su u apostolsko vreme pevali samo oni koji su bili u takvom raspoloenju, a drugi su
poinjali da oseaju isto to i oni - i svecelo crkveno sabranje je pevalo i pojalo Gospodu nikako
drugaije do u srcu. ta je udno ako je posledica toga bila da se ono i ispunjavalo Duhom?
Kakva je riznica dobara skrivena u crkvenim pesmama ako se one izgovaraju onako kako treba!
Sveti Zlatoust kae: "ta znae rei: "pojue v serdcah vaih Gospodevi"? - To znai: sa
panjom pristupaj ovom poslu, jer nepaljivi poju bez koristi samo izgovarajui rei dok im srce
luta na drugom mestu." Blaeni Teodorit ovome dodaje: "Poje srcem onaj ko ne pokree samo
jezik, ve i um podstie na razumevanje onoga to se izgovara". Drugi sveti oci piui o
molitvenom obraanju Bogu smatraju da se ono vri na najbolji nain kada se vri umom, koji je
utvren u srcu.
Ono to apostol ovde govori o crkvenom sabranju odnosi se i na pojedinano pojanje psalama,
koje svako moe posebno da vri kod kue. I ovo moe da urodi plodom samo kada se vri
onako kako treba, t.j. sa panjom, sa razumevanjem, sa saoseanjem, iz srca.
Primetiemo takoe da, iako se u reima apostola govori o pojanju, njegova misao ukazuje na
molitveno obraanje Bogu. I upravo ono podstie Duh.
6. Drugi oblik molitve jeste umno-srdana molitva. I prva treba da bude ista takva. meutim, ona
se zainje pod dejstvom slovesne - gotove molitve; a ova se zainje neposredno u srcu i odatle
ushodi ka Bogu. Ovakva je bila molitva Mojsija pred Crvenim morem. Apostol o tome ui
reima: "vo blagodati pojue v serdcah vaih Gospodevi." - "Od blagodati Duha pojte," kae,
"ne prosto ustima ve sa panjom, stojei misleno pred Bogom, u srcu. Jer to znai pojati Bogu,
a ono drugo je na vetar, jer se glas razliva po vazduhu. Ne pevaj da se pokae, kae. Makar da si
na pijaci, moe u sebi, iznutra, da se obrati Bogu i da peva iako te niko ne uje... Nita ti ne
smeta da se na putu moli i da srcem bude gore" (sveti Zlatoust). Samo ovakva molitva i jeste
molitva. I slovesna molitva je molitva onoliko koliko se u njoj moli um i srce.
Ona se u srcu sazdaje blagodau Svetog Duha. Poto se obraa Gospodu i osveuje tajnama, ona
prima u sebe oseanje prema Bogu koje od tada poinje da polae u srcu njegovo ushoenje ka
gore. U onome ko ne zaglui ovo oseanje neim loim, postojanost i trud ga pretvaraju u
plamen. Ali za onoga ko ga zaglui onim ime ne treba iako nije zatvoren put pribliavanja Bogu
i pomirenja s NJim, - njemu se ovo oseanje vie ne daje odjednom i na dar. Predstoji mu znoj i
trud traenja i moljenja za njega... Meutim, niko ne biva odbijen unapred kad moli za ovaj dar.
Jer svi imaju blagodat, treba samo ostaviti prostor za njeno delovanje. Blagodat dobija prostor
srazmerno sa tim koliko neko unitava svoju sebinost i koliko iskorenjuje strasti. Mera
oienja srca jeste mera oivljavanja oseanja prema Bogu. Kada srce postane isto oseanje
prema Bogu postaje plameno. Oseanje prema Bogu i u njima oivljava mnogo pre potpunog
oienja od strasti, ali biva jo kao seme ili iskra.
Kada se preporodi ono raste i razgoreva se, ali nije postojano, ve oivljava i zamire; i
oivljavajui nema istu silu. Meutim, ma u kojoj meri da oivi, uvek ushodi ka Gospodu i poje
Mu pesmu. Sve sazidava blagodat: jer je blagodat uvek prisutna u verujuima. Onima koji su joj
se nepovratno prepustili ona rukovodi i pouava ih onako kako sama zna.
7. Oseanje prema Bogu i bez rei jeste molitva. Re podrava i ponekad produbljava oseanje.
8. uvajte ovaj dar - dar milosti Boije koja vas je posetila. Kako? - Pre svega smirenjem, sve
pripisujui blagodati, a sebi nita. im vaa misao pone da razmilja o sebi samoj, blagodat e
se smanjiti i ako se ne osvestite, potpuno e prestati da deluje, tada biva pla i ridanje mnogo.
Drugo - oseajui da ste zemlja i pepeo budite tako kao to ste sada, odnosno ne obraajui se ni
emu bez potrebe, ni milju ni srcem. Sve sa Gospodom. Malo po malo e se smanjiti unutranje
gorenje, odmah urite da ga ponovo vaspostavite u sebi. Gospod je blizu. Kada mu se obraate sa
bolnom enjom i strahom odmah ete dobiti...
9. Molitva je pokazatelj svega; molitva je i izvor svega; molitva je i pokreta svega; molitva je i
usmeriva svega. im je molitva ispravna sve je ispravno, jer ona nee dozvoliti da bilo ta bude
neispravno.
10. Molitva je prva stvar u moralno-religioznom ivotu. Koren ovog ivota predstavlja svesno-
slobodan odnos prema Bogu koji kasnije upravlja svime. Poprite na kojem se to otkriva i
pokazuje u dejstvu. Ovo dejstvo jeste molitva kao uzajamno optenje. Postoji poprite na kojem
se otkrivaju nai moralni odnosi prema nama slinima, i podvinitvo - poprite na kojem se
otkriva moralni odnos prema samima sebi. Kakav je na odnos prema Bogu takva je i molitva; i
kakva je molitva takav je i na odnos prema Bogu. A poto ovi odnosi nisu isti, nije isti ni nain
molitve. Drugaije se prema Bogu odnosi onaj ko ne mari za spasenje, a drugaije onaj ko se
odvratio od greha i ko revnuje za dobrodetelj, ali jo nije uao u sebe i radi Gospodu spolja;
drugaije, na kraju, onaj ko je uao unutra i nosi u sebi Gospoda i stoji pred NJim. Prvi, kao to
se ne stara za ivot, ne stara se ni za molitvu i vri je u crkvi i kod kue samo zato to je takav
obiaj, bez panje i oseanja. Drugi ita mnogo molitava i esto ide u crkvu, trudi se da ujedno
odri i panju i da oseanja uskladi sa molitvama koje ita, iako mu to veoma retko polazi za
rukom. Trei, poto se sav usredsredi unutra, u sebi, umno stoji pred Gospodom i bez rasejavanja
Mu se moli u srcu, bez dugih molitvoslovlja, iako na molitvi stoji i dugo vremena, kod kue i u
crkvi. Ako drugom oduzmete molitvoslovlje oduzeete mu svu molitvu; ako treem nametnete
molitvoslovlje ugasiete u njemu molitvu vetrom mnogoslovlja. Svaki in ljudi, ili svaki stepen
pribliavanja Bogu ima svoju molitvu i svoja pravila za nju. Kako je dragoceno pritom iskusno
rukovoenje i kako mnogo oveku moe da nakodi delanje po svojoj volji!
TA JE MOLITVA? I KAKO SE PREMA OVOME ODNOSI ISUSOVA MOLITVA?
sadraj
11. Molitva je umno stajanje pred Bogom u srcu sa slavoslovljem, blagodarenjem, molbom i
skruenim pokajanjem. Sve je tu duhovno. Koren svega je sveteni strah Boji, iz kojeg potiu
poverenje i vera u Boga, predavanje sebe Bogu, uzdanje, prilepljivanje za Boga u oseanju
ljubavi sa zaboravljanjem svega tvarnog... Kada je molitva jaka sva ova oseanja i duhovni
pokreti su prisutni u srcu u odgovarajuoj meri.
Kako se prema ovome odnosi Isusova molitva?
Kao i ona toplina koja se razvija u srcu i unaokolo od dejstva ove molitve... Navikavanje na
molitvu se ne stvara odjednom, ve zahteva dugotrajan trud i prisiljavanje sebe.
Upravo u ovom trudu stvaranja molitvene navike najbolje pomae Isusova molitva i toplina koja
je prati.
Obrati panju na to, oe, da su to samo sredstva, a ne samo delo.
Mogue je da postoji i Isusova molitva i toplina, a da nema prave molitve. Ma kako udno da
zvui i tako biva!..
Kada se molimo umom treba da stanemo pred Boga i da samo o NJemu razmiljamo. Meutim,
u glavi se neprestano roje razne misli i odvlae um od Boga. Kako bi se um nauio da se dri
jednoga sveti oci su koristili kratke molitve i navikavali se da ih neprestano izgovaraju... Ovo
neprekidno ponavljanje kratke molitve je dralo i um u razmiljanju o Bogu i rasterivalo je sve
misli sa strane. Ove kratke molitve su bile razliite... Kod nas je prihvaena i uobiajila se
molitva Isusova: "Gospodi Iisuse Hriste, Sine Boij, pomiluj mja grjenago!"
Dakle, ta je Isusova molitva? Ona je jedna od onih kratkih slovesnih molitava, kao i sve druge
kratke molitve. NJena namena je da um dri samo na misli o Bogu.
Kada se ovek navikne na ovu molitvu i kada njome deluje onako kako treba zaista se
neprekidno sea Boga.
Poto je seanje na Boga u srcu koje iskreno veruje, prirodno, praeno religioznim oseanjima
svetenog straha, uzdanja, blagodarenja, predanosti volji Boijoj i drugim duhovnim oseanjima
Isusovu molitvu koja proizvodi i podrava seanje na Boga nazivamo duhovnom molitvom. I to
je tano kada je okruena ovim duhovnim oseanjima. Meutim, kada nije praena ovakvim
dejstvima ona ostaje slovesna kao i svaka druga slina molitva.
Tako treba razmiljati o Isusovoj molitvi. Sada, ta znai toplina koja prati upotrebu ove
molitve?
Da bi se um drao samo na kratkoj molitvi treba ga sa panjom uvesti u srce, jer ostajui u glavi
gde se misli roje, on nee moi da se usredsredi na jedno... Kada panja sie u srce ona tamo u
jednu taku privlai sve sile due i tela. Ovo usredsreivanje itavog ovekovog ivota na jedno
mesto odmah se pokazuje naroitim oseanjem; ovo oseanje i jeste poetak budue topline...
Ovo oseanje, prvo lako, postaje sve jae, snanije, produbljuje se i od hladnog, kakvo je na
poetku, prelazi u toplo oseanje i dri panju na sebi. I na taj nain se deava da se panja prvo
dri u srcu napetou volje, a svojom silom panja raa toplinu u srcu. Ova toplina zatim dri
panju bez neke njene naroite napetosti. One zatim jedna drugu podravaju i moraju stalno biti
zajedno, jer rasejavanje panje hladi toplinu, a umanjivanje topline slabi panju.
Odavde proistie zakon duhovnog ivota: dri srce u oseanju prema Bogu i uvek e se seati
Boga. NJega je negde formulisao sveti Jovan Lestvinik.
Sada se postavlja pitanje - da li je ova toplina duhovna? Ne, nije duhovna! Ve je obina, krvna.
Meutim, poto dri panju uma u srcu i na taj nain pomae da se tamo razviju duhovni, ranije
navedeni pokreti, ona se naziva duhovnom, ali, samo u sluaju da je ne prati pohotna slast, makar
i laka, ve da dri duu i telo u trezvenom raspoloenju. Otuda sledi: im toplina koja prati
Isusovu molitvu nije praena duhovnim oseanjima ne treba je nazivati duhovnom, ve prosto
krvnom toplinom, i poto je takva ona nije loa ako nije u vezi sa pohotnom slau, makar i
lakom; a ako je u vezi sa njom onda je loa i treba je isterati.
Do ove greke dolazi kada toplina ide ispod srca. Druga greka je kada neko zavoli ovu toplinu i
njome se ograniava, ne brinui se za duhovna oseanja, kao ni za seanje na Boga, ve samo za
to da u njemu postoji ova toplina; ova greka je mogua, iako se ne javlja kod svih i uvek, ali
povremeno do nje dolazi. Ovo treba uoiti i ispraviti, jer e u tom sluaju to ostati samo krvna
toplina, ivotinjska... Ovu toplinu ne treba smatrati duhovnom ili blagodatnom... Duhovnom se
moe nazvati ova toplina samo onda kada je praena duhovnim, molitvenim pokretima... Ko je
bez njih naziva duhovnom pada u greku. Ko je naziva blagodatnom jo je manje u pravu...
Blagodatna toplina je naroita i ona je zapravo duhovna... Ona je odreena od tela i ne proizvodi
primetne promene u telu, a posvedoava je tanano slatko oseanje.
Po ovim oseanjima svako lako moe da odredi i da razlikuje toplinu... To svako treba da uini;
niko sa strane tu nema ta da trai.
12. Postoji molitva koju ovek tvori sam, i postoji molitva koju Bog daje onome ko se moli (1
Car. 2, 9). Ko ne zna za prvu? I druga svima treba da bude poznata, makar u zaetku. Prva stvar
kada neko pristupa Gospodu jeste molitva. On poinje da ide u crkvu i da se moli kod kue po
molitvenicima i bez njih. Meutim, misli se stalno rasejavaju. ovek s njima nikako ne moe da
izae na kraj. Ali, to se ovek vie trudi na molitvi tim se misli sve vie i vie umiruju, i molitva
postaje istija. Ipak, atmosfera due se ne oiuje dok se u dui na upali duhovni plamiak. Ovaj
plamiak je stvar blagodati Boije, ali ne naroite, ve svima zajednike. On se pojavljuje kao
posledica izvesne mere istote u svom moralnom ustrojstvu oveka koji trai. Kada se zapali
ovaj plamiak ili kada se stvori stalna toplina u srcu prestaje kovitlanje pomisli. Sa duom se
deava isto to i sa krvotoivom enom: "sta tok krove jeja" (Lk. 8, 44). U ovom stanju molitva
vie ili manje lii na neprestanu. Kao posrednica za ovo slui Isusova molitva. I to je granica do
koje moe da dopre molitva koju tvori sam ovek. Mislim da vam je ovo veoma jasno.
Dalje se u ovom stanju daje molitva koja sama dolazi, koju ne tvori sam ovek. Osenjuje ga
molitveni duh i uvlai u srce - isto kao da neko nekoga uzme za ruku i na silu ga odvue iz jedne
sobe u drugu. Dua je ovde vezana silom sa strane i rado ostaje unutra dok nad njom stoji Duh
koji ju je osenio. Znam za dva stepena ovog osenjivanja. U prvom - dua sve vidi, svesna je sebe
i svog spoljanjeg poloaja, i moe da rasuuje, i da upravlja sobom, moe ak i da razori ovo
svoje stanje ako poeli. I ovo treba da vam je jasno.
Kod svetih otaca, i posebno kod svetog Isaka Sirina ukazuje se i na drugi stepen molitve koja se
daje ili koja osenjuje. Tako on navodi molitvu koju je nazvao ekstazom ili nadahnuem. I ovde
takoe dolazi molitveni duh, ali dua koju on odvlai ide u takva sozercanja da zaboravlja na
svoj spoljanji poloaj, ne rasuuje, ve samo sozercava, i nije u stanju da upravlja sobom ili da
razori svoje stanje. Seate se da u otanicima pie da je neko stao na molitvu pre svoje veernje
trpeze, a osvestio se tek ujutru. Upravo to je molitva u nadahnuu ili sozercateljna. Kod nekih je
ona bila praena ozarivanjem lica, svetlou koja se izlivala oko njih, a kod drugih podizanjem
sa zemlje. Sveti apostol Pavle je u ovom stanju bio uznet i odveden u raj. I sveti proroci su bili u
njemu kada ih je Duh obuzimao.
Zamislite samo kako je velika milost Boija prema nama grenima. Neko se malo potrudi i ega
bude udostojen? Onima koji se trude smelo se moe rei: trudite se, imate se rata truditi!
13. Najlake sredstvo za ushoenje u neprekidnu molitvu jeste navikavanje na Isusovu molitvu i
njeno ukorenjivanje u sebi. najiskusniji ljudi u duhovnom ivotu, koje je Bog urazumio, pronali
su da je ovo jednostavno i ujedno svedejstveno sredstvo za utvrivanje duha u svim duhovnim
delanjima, isto kao i u itavom duhovnom podvinikom ivotu i u svojim poukama su ostavili
podrobna pravila o njoj.
STEPENI MOLITVE
sadraj
14. a) Navikavanje na uobiajena molitvoslovlja u crkvi i kod kue.
b) Srodnjavanje molitvenih misli i oseanja sa umom i srcem.
v) Neprestana molitva.
Isusova molitva moe se odnositi na sve ovo, ali njeno pravo mesto je u neprestanoj molitvi.
Glavni uspeh u molitvi jeste oienje srca od strasti i svake pristrasnosti prema bilo emu
ulnom. Bez toga e molitva uvek ostati na prvom stepenu ili itanju. U srazmeri sa oienjem
srca molitva itanja e prelaziti u umno-srdanu, a kada se ono potpuno oisti zavladae i
neprestana molitva. Kako da delujete? U crkvi pratite slubu i drite se onih misli i oseanja koja
vam nudi bogosluenje. Kod kue probudite u sebi molitvene misli i oseanja i drite ih u dui uz
pomo Isusove molitve.
15. Molitva ima razliite stepene. Ona je prvo samo molitvoslovna molitva, meutim, zajedno sa
njom mora da ide, njome da se razgoreva i podrava molitva uma i srca. Umno-srdana molitva
zatim dobija samostalnost i postaje as delatna, napeta u svojim naporima, as se kree sama od
sebe, dolazi sama od sebe. U poslednjem obliku ona je isto ono to i pokazano uvlaenje unutra,
pred Boga: ona je istovremena sa njima i iz njih se razvija. Kada zatim stanje u kojem se dua
nalazi za vreme ovih tenji postane stalno, tada umno-srdana molitva poinje neprestano da
deluje. Pritom se prethodne prolazne tenje pretvaraju u stanje sozercanja, u kojima se, i iz kojih
se tada otkriva i sozercateljna moltiva. Sozercanje je zarobljenost uma i sveg sozercanja nekim
duhovnim predmetom koje je toliko jako da se sve spoljanje zaboravlja, izlazi iz svesti: um i
svest odlaze u predmet koji se sozercava tako da nas vie kao da nema.
16. "Vsjakoju molitvoju i molenijem moljaesja na vsjako vremja duhom..." (Ef. 6, 18).
Ukazujui na neophodnost molitve apostol odmah ukazuje i na to kakva molitva treba da bude da
bi bila usliena. Prvo je - molite se, kae, svakom molitvom i moljenjem, odnosno sveusrdno, sa
bolom srca, sa vatrenom ustremljenou ka Bogu... Drugo - molite se, kae, u svako vreme.
Ovim on zapoveda stalnost i budnost molitve. Molitva ne treba da bude zanimanje, koje je
predvieno za odreeno vreme, ve svagdanje stanje duha. "Vidi," kae sveti Zlatoust, "ne
ograniavaj se samo izvesnim vremenom dana. uje ta kae! - U svako vreme pristupaj
molitvi, kao to je i na drugom mestu kazao: neprestano se molite" (1 Sol. 5, 17). Tree - molite
se, kae, duhom, odnosno, molitva ne sme biti samo spoljanja, ve i unutranja, koja se tvori
umom u srcu. U ovome je sutina molitva koja predstavlja uznoenje uma i srca prema Bogu.
Sveti oci umno-srdanu molitvu razlikuju od duhovne. Prva se tvori svesno delatnou samog
oveka koji se moli, a druga dolazi, i iako je ovek svestan, ona se kree sama bez napora onoga
ko se moli. Ova molitva je pokretana duhom. NJu ne smemo propisivati sebi, jer ona nije u naoj
vlasti. Moemo je prieljkivati, traiti i sa zahvalnou primati, ali je ne moemo tvoriti kad god
poelimo. Uostalom, kod oienih ljudi molitva je uglavnom pokretana duhom. Zato treba
smatrati da apostol propisuje umno-srdanu molitvu kada kae: molite se duhom. Moe se
dodati: molite se umno-srdano, sa eljom da dostignete duhom pokretanu molitvu. Ovakva
molitva dri duu svesnom pred licem Boga Koji je svuda prisutan. Privlaei i odraavajui
Boanski zrak ona tera neprijatelje. Sa verovatnou se moe smatrati da je dua u takvom stanju
nepristupana demonima. - Tako je mogue moliti se u svako vreme i na svakom mestu.
17. "Kao to je apostol rekao: vie volim pet rei da kaem svojim umom negoli hiljadu jezikom.
Pre svega uz pomo ovih pet rei treba istiti um i srce govorei neprestano u dubini srdanoj:
Gospodi Iisuse Hriste, pomiluj mja, i na taj nain ushoditi u razumno pojanje. Zato to svaki
poetnik i svako ko je strastan ovu molitvu moe uz paenje na srce da tvori, a da poje ne moe
nikako pre nego to se prethodno oisti umnom molitvom."
18. Pitanje o molitvi: "Kako je bolje moliti se - ustima ili umom?" reeno je prvim reima:
"Molite se nekada reima, nekada umom." Samo to treba objasniti da ovek ni umom ne moe
da se moli bez rei, samo to se ove rei ne uju, ve se tamo unutra, u srcu misleno izgovaraju.
Ovo je bolje rei ovako: moli se ponekad reima zvunim, a ponekad bezvunim, koje se ne
uju. Staraj se samo za to da i zvuna i bezvuna molitva ishode iz srca.
19. Stvar ove molitve je prosta: stani umom u srce, pred lice Gospoda i vapij: Iisuse Hriste, Sine
Boij, pomiluj mja, ili samo: Gospodi, pomiluj... Milostivij Gospodi, pomiluj mja, grjenago... ili
nekim dugim reima. Sila nije u reima, ve u mislima i oseanjima.
20. Molitva: Gospodi Iisuse Hriste, Sine Boij, pomiluj mja! jeste slovesna molitva, kao i svaka
druga. Sama u sebi nema nita naroito, ve svu silu preuzima od toga s kakvim raspoloenjem
je neko tvori.
Sve metode o kojima se pie (sesti, nagnuti se)... ili umetniko tvorenje ove molitve ne
odgovaraju svima, i bez linog nastavnika je opasno. Bolje je ne laati se toga. Jedna metoda je
obavezna za sve: "panjom stajati u srcu". Sve drugo je dodatak koji ne vodi u dobrom pravcu.
O plodovima ove molitve se pria sve i svata. Bez razloga. Ba su nali talisman! Nikakvi
plodovi ne pripadaju slovesnom sastavu ove molitve i izgovaranju rei. Svi plodovi mogu biti
dobijeni i bez ove molitve, ak i bez ikakve slovesne molitve, samo kroz uperenost uma i srca
prema Bogu.
Sutina stvari je u tome da se "ovek utvrdi u seanju na Boga ili da hodi u prisustvu Boijem".
Svakome se moe rei: "Kako god zna, samo ostvari ovo... Da li e tvoriti Isusovu molitvu... ili
e initi metanije, ili e ii u crkvu... radi ta god hoe, samo ostvari to da se uvek sea
Boga." Seam se kako sam u Kijevu sreo oveka koji je govorio: nikakve metode nisam koristio,
i nisam znao za Isusovu molitvu, a sve to je ovde napisano bilo je u meni i jeste. A kako, ni sam
ne znam. Bog je dao!..
To da je Bog dao ili e dati ne treba smetnuti sa uma kako se svoje izmiljotine ne bi pomeale sa
darom blagodati.
Kau: steci Isusovu molitvu, to jest, unutranju molitvu. Isusova molitva je dobro sredstvo za
unutranju molitvu, ali sama po sebi nije unutranja, ve spoljanja molitva. Veoma dobro rade
oni koji se na nju navikavaju. Ali, ako se zadravaju samo na njoj, a ne idu dalje, oni staju samo
na pola puta...
Razmiljanje o Bogu je ipak potrebno i prilikom upranjavanja Isusove molitve: inae je to suva
hrana. Dobro je ako se nekome ime Isusovo prilepilo za jezik. Ali ovek pritom moe da se
uopte ne sea Boga i moe ak da dri misli koje su Mu protivne. Dakle, sve zavisi od svesnog i
slobodnog obraanja Bogu i napora da se ovek u tom stanju dri sa rasuivanjem.
21. Mogue je razmiljanje o Bogu zameniti Isusovom molitvom, ali kakva je potreba za tim?
Oni su jedno isto. Bogomislije je dranje neke istine u mislima: ovaploenja, smrti na krstu,
vaskrsenja, sveprisutnosti i dr., bez ikakvog usmeravanja misli.
22. Delanje Isusove molitve je jednostavno: stati sa panjom u svoje srce pred lice Gospoda i
vapiti Mu: Gospodi Iisuse Hirste, Sine Boij, pomiluj mja! Stvar nije u reima, ve u veri,,
skruenosti i predavanju sebe Gospodu. Sa ovim oseanjima ovek pred Gospodom moe da
stoji i bez rei... i to e biti molitva.
23. Trudite se nad Isusovom molitvom. Padate? Ali kada naviknete da ustima izgovarate ovu
molitvu sjedinite seanje na Gospoda sa strahom i pobonou. Jer, glavno je hoditi pred Bogom,
ili pod okom Bojim sa sveu da vas Bog gleda, vau duu - vae srce, i da tamo sve vidi. Svest
o tome je najjai pokreta u kretanju unutranjeg duhovnog ivota.
24. Isusova molitva se moe spajati sa disanjem kao to vi to inite. To je rekao neko od
drevnih... Disanje umesto brojanica.
25. U Isusovu molitvu se udubljujte koliko god imate snage. Ona e vas sabrati, dae vam da
osetite silu u Gospodu i uinie da neprekidno budete sa NJim, - i kada ste sami, i kada ste sa
ljudima, i kad poslujete po kui, i kada itate ili se molite. Samo nemojte smatrati da je sila ove
molitve u ponavljanju izvesnih rei, ve u obraenosti uma i srca prema Gospodu prilikom
izgovaranja ovih rei. I jedno i drugo zajedno.
26. Isusova molitva je kao i svaka druga. Ona je jaa od svih ostalih samo zbog svesilnog imena
Isusa Gospoda, Spasitelja, kada se ono priziva sa potpunom, toplom verom, koja se ne koleba -
da je On blizu, da sve vidi i uje, i da ono za ta Ga ovek moli paljivo slua i da je spreman da
ispuni i daruje oveku ono to trai. Ovakva nada nee biti posramljena. Ako ponekad nije
odmah ispunjena to zavisi od toga to onaj ko moli jo nije spreman da primi ono za ta moli.
27. Moliti se sa razmiljanjem o onome o emu govore rei molitve - to je ipak molitva, iako je
hroma na jednu nogu. Molitva prestaje da bude molitva kada panja naputa rei molitve... Kada
postoji svest u molitvi ... to je molitva iako nije dovoljna. Oseanje e doi... ne treba se
primoravati na njega.
28. Isusova molitva nije neki talisman. NJena sila potie od vere u Gospoda i dubokog spajanja
srca i uma sa NJim. Uz takva raspoloenja ime Gospoda koje se priziva pokazuje se da je ona
mnogodelatna. Samo ponavljanje rei nita ne znai.
29. Stalno umirotvorenje misli jeste dar Boji; meutim, ovaj dar se ne daje bez velikog linog
truda. I samo svojim trudom nita neete ostvariti, - i Bog vam nita nee dati ako se ne potrudite
iz sve snage. Ovakav je nepromenjiv zakon.
30. A kakav upravo trud ovde treba upotrebiti ponavljao sam vie puta: ne dozvoliti mislima da
lutaju, a kada nehotice pobegnu istog trenutka ih vraati nazad, prekorevajui sebe, alei i
bolujui zbog ovog rastrojstva. Sveti Lestvinik na to kae da "treba sa naporom zatvarati svoj
um u rei molitve".
31. ovek nikada ne treba da smatra da se neko duhovno delanje utvrdilo, a najmanje molitva,
ve uvek treba da smatra da prvi put poinje da je tvori. U ono to se radi prvi put ulae se i prva
usrdnost. Ako budete tako inili, pristupajui molitvi, kao da se nikada ranije niste molili onako
kako treba i kao da sada prvi put elite to da uinite uvek ete svoju molitvu tvoriti sa prvom
usrdnou. I ona e dobro ii.
Ako ne budete imali uspeha u molitvi, ne oekujte uspeh u bilo emu drugom. Ona je koren
svega.
32. Kada je bogomislije u pitanju neki predmet je blii ovekovom srcu od drugih. U tom sluaju
se na njemu treba zaustaviti po zavretku ovog dela i due se njime hraniti. Tako se kri put ka
neprestanoj molitvi.
33. Uzneti se umom ka Gospodu i skrueno rei: "Gospode, smiluj se! Gospode, blagoslovi!
Gospode, pomozi!" - jeste molitveni vapaj. A ako se u srcu i rodi oseanje prema Bogu, to e biti
neprestana molitva bez rei i bez stajanja na molitvi.
34. 1 Solunjanima 5, 17. Neprestano molitesja. I u drugim poslanicima sveti Pavle zapoveda da
se "prebiva" (Rim. 12, 12) i "trpi u molitvi, bdijui u njoj" (Kol. 4, 2), "vsjakoju molitvoju i
molenijem molitesja na vsjako vremja duhom" (Ef. 6, 18). Stalnosti i nepopustljivosti u molitvi
ui i Sam Spasitelj priom o udovici, koja je nepopustljivou moljenja umolila nepravednog
sudiju (Lk. 18, 1 i dalje). Vidi se da neprestana molitva nije neto to je sluajno propisano, ve
da je neodvojiva crta hrianskog duha. ivot hrianina, po apostolu je "skrivena sa Hristom u
Bogu" (Kol. 3, 3). Prebivanje u Bogu uvek treba da bude sa panjom i oseanjima, to i jeste
neprestana molitva. Sa druge strane, svaki hrianin je "hram Boji" u kojem "ivi Duh Boji" (1
Kor. 3, 16; 6, 19; Rim. 8, 9). Upravo ovaj "Duh" Koji uvek u njemu prebiva i Koji se zastupa -
moli se "o nem vsegda vozdihanijami neizglagolanimi" (Rim. 8, 26), uei ga neprestanoj
molitvi. Prvo dejstvo blagodati Boije koja obraa grenika ka Bogu ispoljava se u ustremljenosti
njegovog uma i srca ka Bogu. Kada zatim, nakon pokajanja i posveivanja svog ivota Bogu
blagodat Boija, koja je dejstvovala spolja, kroz tajne, sie na njega i bude u njemu, tada postaje
u njemu nepromenjivo, svagdanje, i ono ustremljenje uma i srca ka Bogu, u kojima je sutina
molitve. Ono se otkriva u raznim stepenima, i kao i svaki drugi dar, mora biti podgrevano (2
Tim. 1, 6). Ono se podgreva u skladu sa svojom prirodom: molitvenim trudom i posebnim
strpljivim i celishodnim sluanjem crkvenih molitava. Neprestano se moli - trudi se u moltivi - i
stei e neprestanu molitvu koja e onda sama poeti da se tvori u srcu bez naroitih napora.
Svakome je oigledno da se zapovest svetih apostola ne ispunjava samo tvorenjem odreenih
molitava u izvesno vreme, ve da zahteva svagdanje hoenje pred Bogom, posveivanje svih
dela Bogu, Koji sve vidi u svuda je prisutan, razgorevanjem toplog obraanja ka nebu umom u
srcu. Sav ivot, u svim svojim manifestacijama mora biti proet moltivom. Tajna je u njenoj
ljubavi prema Gospodu. Kao to se nevesta koja je zavolela enika ne odvaja od njega u seanju i
oseanjima, tako i dua, koja se sa Gospodom spojila ljubavlju, neprekidno sa NJim prebiva,
upuujui Mu tople besede iz srca. "Prilepljajsja Gospodevi, jedin duh jest s Gospodem" (1 Kor.
6, 17).
35. Seam se kako Vasilije Veliki pitanja o tome kako su apostoli mogli neprestano mole reava
na sledei nain: oni su u svim svojim delima razmiljali o Bogu i iveli u neprestanoj predanosti
Bogu. Ovo raspoloenje duha je bila njihova neprestana molitva.
36. alite zbog toga to Isusova molitva nije neprekidna, - to je ne izgovarate neprestano, - to se
i ne zahteva... zahteva se stalno oseanje prema Bogu, koje moe da postoji i prilikom razgovora,
i prilikom itanja, i prilikom posmatranja i razmatranja neega... Ali poto je Isusova molitva,
kada se njome molite ispravna, nastavite tako da inite, i ova molitva e... se proiriti.
37. Ponekad se sve vreme koje je predvieno za pravilo moe provesti u izgovaranju jednog
psalma na pamet, ovek od svakog stiha moe da sastavi svoju molitvu. Jo - ponekad celo
pravilo moe da provede u Isusovoj molitvi sa metanijama.. A moe i od jednog i od drugog, i od
treeg da uzme po malo. Bogu je potrebno srce (Pri. 23, 26), i im ono sa strahopotovanjem
stoji pred NJim, to je dovoljno. Neprestana molitva se sastoji u tome da ovek sa svetenim
strahom uvek stoji pred Bogom. A pravilo je pritom samo cepanica koja se u pe baca da se vatra
razgori.
38. Usled neprestane molitve podvinik stie duhovno siromatvo: uei se da neprekidno trai
Boiju pomo on postepeno gubi uzdanje u sebe; ako neto uini uspeno, on u tome ne vidi svoj
uspeh, ve milost Boiju, za koju neprestano preklinje Boga.
Neprekidna molitva rukovodi ka sticanju vere, zato to onaj ko se neprestano moli postepeno
poinje da osea Boije prisustvo. Ovo oseanje malo po malo moe do te mere da uzraste i da
ojaa da e oko uma jasnije videti Boga u NJegovom Promislu nego to ulno oko vidi
materijalne predmete sveta; srce e osetiti Boije prisustvo. Onaj ko na taj nain vidi Boga i ko
oseti NJegovo prisustvo ne moe da ne poveruje u NJega ivom verom, koja se pokazuje u
delima.
Neprestana molitva unitava lukavstvo nadom u Boga, uvodi u svetu prostotu oduavajui um od
raznovrsnih pomisli, od kovanja planova u vezi sa sobom i blinjima uvek ga drei u smernosti
i smirenju misli, koje ine njegovu pouku.
Onaj ko se neprestano moli postepeno gubi naviku matanja, rasejanosti, isprazne brige i
mnogobrinitva, gubi tim vie to se sveto i smireno pouavanje bude udubljivalo u njegovu
duu i u njoj ukorenjivalo. Na kraju, on moe da doe u stanje deteta, koje je zapoveeno u
Jevanelju, da postane lud radi Hrista, to jest da izgubi lani razum sveta i da od Boga dobije
duhovni razum.
Neprestanom molitvom se unitava radoznalost, sumnjiavost, podozrivost. Zato svi ljudi oveku
poinju da izgledaju dobri, a od takvog zaloga u srcu prema ljudima raa se i ljubav prema
njima.
Onaj ko se neprestano moli prebiva neprestano u Gospodu, poznaje Gospoda kao Gospoda, stie
strah Gospodnji, strahom ulazi u istotu, istotom u Boanstvenu ljubav. LJubav Boija
ispunjava Svoj hram darovima Duha.
39. Umna molitva se sastoji u tome da ovek umom u srcu stoji pred Bogom, ili prosto, ili
izgovarajui molbe, blagodarenja i slavoslovlja... Stalno se navikava na to da se nalazi u optenju
sa Bogom, bez ikakvih slika, bez ikakvog razmiljanja, bez ikakvog uoljivog kretanja misli. Eto
pravog izraza! Upravo u tome se sastoji sutina umne molitve, ili stajanje pred Bogom umom u
srcu. Umna molitva biva u dva stanja, ona je ili radna, kada se ovek primorava na nju, i
samopokretna, kada sama po sebi postoji i deluje. Poslednje se deava za vreme pomenutog
uvlaenja u sebe, a prvo treba da predstavlja na stalni trud. Iako on sam po sebi nije uspean, jer
sve misli bivaju razgrabljene, ipak svedoi o naoj elji i naporu da imamo stalnu molitvu i
privlai milost Gospodnju, - i Bog e za ovaj trud dati, u svoje vreme, ono uvlaeenje u sebe
prilikom kojeg se umna molitva pokazuje u svom pravom obliku.
40. Mogue je umom izgovarati Isusovu molitvu bez pokreta jezika. To je bolje od molitve
jezikom. Molitva jezikom neka bude kao pomo umnoj... Ponekad se molitva jezikom zahteva
radi postojanosti umne.
41. U delovanju Isusove molitve ne sme da postoji nikakva slika koja predstavlja posrednika
izmeu uma i Gospoda, i rei nisu ono glavno ve ono to posreduje. Glavno je umno stajanje
pred Gospodom u srcu. To je umna molitva, a ne rei. Rei su ovde isto to i rei svake druge
molitve. Sutina umne molitve je u hoenju pred Bogom, a hoenje pred Bogom jeste stalna
svesna ubeenost da je Bog kako svuda tako i u vama, i da vidi sve to je u vama, da vidi ak i
vie nego vi sami. Ova svest o oku Boijem, koje gleda u vama, takoe ne treba da bude u vidu
slike, ve u potpunosti treba da se sastoji od prostog ubeenja ili oseanja. Onaj ko je u toploj
sobi osea kako ga toplota obuzima i proima. Isto to treba da se deava i u naem duhovnom
oveku od sveprisutnog i sveobuhvatnog Boga, Koji je oganj. Iako su rei: "Gospodi Iisuse
Hriste, Sine Boij, pomiluj mja," orue, a ne sutina stvari, ipak su orue veoma jako i
mnogodelatno, jer je ime Gospoda Isusa strano neprijateljima naeg spasenja i daje blagoslov
onima koji Ga trae. Ne zaboravite da je ovo jednostavna stvar i da nema nikakvih neobinosti i
da ne treba da ima. Molite se za sve Gospodu, Preistoj Vladiici i Anelu-uvaru i oni e vas
svemu nauiti, ili sami, ili kroz druge.
42. Verovatno si uo ovakve rei: slovesna molitva, mislena molitva, srdana molitva; pritom si
moda uo i rasuivnja o svakoj od njih ponaosob. Od ega potie ovakvo deljenje molitve na
njene delove? Zbog toga to zbog naeg nemara biva da ponekad jezik izgovara svete rei
molitve, a um luta ko zna gde, ili um i shvata rei molitve, a srce se na njih ne odaziva
oseanjem. U prvom sluaju molitva biva samo slovesna, i uopte nije molitva, u drugom se sa
slovesnom sjedinjuje i mislena molitva, i to je nesavrena, nepotpuna molitva. Potpuna i prava
molitva jeste kada se sa molitvenom reju i molitvenom milju sjedinjuje i molitveno oseanje.
43. Umna ili unutranja molitva jeste kada onaj ko se moli sabravi um u srce odatle bez glasa,
bezglasnom reju uznosi Bogu svoju molitvu slavoslovei Ga i blagodarei Mu, skrueno
ispovedajui pred NJim svoje grehove i moliei Ga za duevna i telesna dobra koja su mu
potrebna. Ne treba se moliti samo reju, ve i umom, i ne samo umom, ve i srcem, da um jasno
vidi i shvati ta se izgovara reju i da srce osea ono to um pritom razmilja. Sve ovo zajedno
jeste prava molitva, i ako u tvojoj molitvi nema neega od ovoga, ona je ili nesavrena molitva ili
uopte nije molitva.
44. Onaj ko se pokajao ide ka Gospodu. Put do NJega je zapravo unutranji put, koji se odvija u
umu i srcu. Ovako treba nastrojiti pomisli uma i raspoloenje srca da ovekov duh uvek bude sa
Gospodom, da Mu uvek tako pristupa. Ovakav ovek se neprestano prosveuje unutranjim
prosveenjem, prima na sebe zrake umne svetlosti (Teodorit), poput Mojsija ije se lice
proslavilo na gori od prebivanja sa Bogom. O ovome na drugom mestu govori sveti David:
"Znamenasja na nas svjet lica Tvojego, Gospodi" (Ps. 4, 7). Sredstvo koje je ovome prilagoeno
jeste umna molitva koja se tvori u srcu. Tek kada ona nastane postaje jasan pogled uma, i duh,
koji jasno vidi Boga dobija od NJega silu i da vidi i da odagnjava sve zbog ega moe da se
zastidi pred Bogom. Meutim, ima dosta onih koji se nadaju da e doi do Boga samo
spoljanjim delima i podvizima. Nadaju se i ne dolaze, jer ne idu pravim putem. I evo im poziva:
pristupite Bogu umom i srcem i prosvetiete se i prestae neprijatelj da vas posramljuje,
neprijatelj koji vas uz svu vau spoljanju ispravnost neprestano nadvladava i posramljuje u
pomislima i oseanjima srca. Umno i srdano pristupanje Bogu dae vam silu da pobedite sve
druge pokrete due i da posramite tako neprijatelja kada pokua da vas posrami.
45. Vau brigu za umno stajanje pred Bogom neka Gospod blagoslovi. Traite i nai ete. To je
nepromenjivi zakon za svakoga ko eli uspeh na duhovnom putu. Sluajno nita ne dolazi.
Pomo Boija je uvek spremna i uvek je blizu, ali se daje samo onima koji trae i koji se trude i
to onda kada oni koji koraaju preispituju sva svoja sredstva... i punog srca ponu da vapiju:
Gospode, pomozi! A dok ostaje makar mala nada u neto svoje Gospod se tu ne mea, kao da
kae: hoe sam da dostigne! Pa, ekaj... Ma koliko da eka nita nee biti. Neka vam Gospod
daruje duh skruen, srce srkueno i smireno!
46. Deava se po blagodati Boijoj da postoji samo srdana molitva, i to i jeste duhovna molitva,
koju Duh Sveti pokree u srcu; onaj ko se moli svestan je nje, ali je ne tvori, ve se ona sama u
njemu tvori. Ovakva molitva je udeo savrenih. Svima pristupana molitva koja se od svih
zahteva jeste da se sa molitvenom reju uvek spajaju i misao i oseanje.
Biva jo i molitva koja se naziva stajanjem pred Bogom, kada onaj ko se moli sav se
usredsredivi unutar srca misleno sozercava Boga kao prisutnog u sebi sa odgovarajuim
oseanjima: as straha Boijeg i izumljenja punog svetenog straha zbog NJegove
velianstvenosti, as vere i uzdanja, as ljubavi i predanosti volji NJegovoj, as skruenosti i
spremnosti na svaku rtvu. Ovakvo stanje dolazi kada se neko udubi u obinu molitvu reju,
umom i srcem. Kod onoga ko se dugo i kako treba moli, ovakva stanja e se sve ee ponavljati
i na kraju ovakvo stanje moe da postane stalno i tada se ono naziva hoenjem pred Bogom i to
je neprestana molitva. U takvom stanju je prebivao sveti David koji je za sebe svedoio:
"Predzrjeh Gospoda predo mnoju vinu, jako odesnuju mene jest, da ne podviusja" (Ps. 15, 8).
47. Dejstvo ove molitve u srcu biva na dva naina: ponekad um prethodi prilepljujui se za
Gospoda u srcu neprestanim seanjem; ponekad dejstvo molitve, pokrenuto prethodno ognjem
veselja privlai um u srce i privezuje ga za prizivanje Gospoda Isusa i na stajanje pred NJim
puno svetenog straha (prva molitva je radna, druga je samopokretna). U prvom sluaju dejstvo
molitve poinje da se otkriva nakon stiavanja strasti, ispunjavanjem zapovesti, toplinom
srdanom, zbog pojaanog prizivanja Gospoda Isusa; u drugom - Duh privlai um ka srcu i
nasauje ga tamo u dubini, ne dajui mu da se upusti u uobiajeno lutanje. I tada on vie ne biva
kao zarobljenik kojeg iz Jerusalima vode Asircima, ve se naprotiv, seli iz Vavilona u Sion
kliui s prorokom: "Tebje podobajet pjesan, Boe, v Sionje, i Tebje vozdajetsja molitva vo
Ijerusalimje." Od ova dva oblika molitve i um biva as delatan, as sozercateljan, delovanjem on
uz pomo Boiju, pobeuje strasti, a sozercanjem vidi Boga onoliko koliko je to dostupno
oveku.
48. Kada unutranja molitva postane jaka ona poinje da upravlja molitvoslovljem, ona
preovladava nad spoljanjim molitvoslovljem, ak ga guta. Od toga e se molitvena revnost
razgorevati, jer e tada u dui biti raj. Ostajui pak samo na spoljanjem molitvoslovlju moete
da se ohladite prema molitvenom trudu, - ak i ako biste ga tvorili sa panjom i razumevanjem;
glavno su molitvena oseanja srca.
49. Razliiti oblici molitve se ne daju po vaem izboru. To su razni izdanci jedne iste blagodati.
Ovakve su samo samopokretane molitve kada dolazi molitveni duh. Ali i njih ima dve vrste: u
jednoj ovek ima mo da joj se povinuje ili ne, da joj sadejstvuje ili da je razori, a u drugom
nema mo nita da uradi, ve ga u molitvenoj ekstazi dri druga sila i on nema slobodu da deluje
bilo kako drugaije. Dakle, izraena misao u potpunosti moe da se odnosi samo naposlednje. U
odnosu na sve druge oblike izbor molitve je umestan.
50. "No Sam Duh hodatajstvujet o nas vozdihanijami neizglagolanimi" (Rim. 8, 26).
Ovo e biti jasnije ako ga primenimo na neto to se deava u nae vreme. U nae vreme isto se
deava u molitvi koja dolazi sama. Obino se molimo po molitvenicima ili svojom reju. Ima
pritom i molitvenih oseanja i uzdaha, ali ih mi svojom voljom podstiemo u sebi. I to je
molitva. Ali deava se da elja za molitvom sama dolazi i primorava nas da se molimo i ne daje
nam mira dok se molitva ne izlije u potpunosti. Ovo je isto ono o emu govori apostol ili neto
to na to lii. Sadraj ovakvih molitava se retko odreuje nekim predmetom, ve gotovo uvek
ona die predavanjem sebe volji Boijoj, poveravanjem sebe rukovodstvu Boga Koji bolje od nas
zna ta nam je neophodno, i radi unutranjeg i radi spoljanjeg, i jae od nas to eli za nas, Bogu
Koji je spreman da nam sve to da i uredi, samo da se ne opiremo nogama. Sve molitve koje su
nam predali sveti oci su takvog istog porekla, one su pokretane duhom i zato su do danas tako
delatne.
ISUSOVA MOLITVA
sadraj
51. Ova Boanstvena molitva, koja se sastoji u prizivanju Spasitelja, jeste: Gospodi Iisuse Hriste,
Sine Boij, pomiluj mja! Ona je i molitva, i zavet, i ispovedanje vere, davateljka Duha Svetog i
Boanskih darova, oienje srca, isterivanje demona, useljenje Isusa Hrista, izvor duhovnog
razumevanja i Boanstvenih pomisli, otputenje grehova, lekarka dua i tela, davateljka
Boanstvenog prosveenja, kladenac Boije milosti, zastupnica otkrovenja Tajni Bojih, jedina
spasiteljka, jer ime Spasitelja naeg Boga u sebi nosi, ime Isusa Hrista Sina Boijeg na nas
priziva. "Nest bo inogo imene pod nebesem, o neme podobajet spastisja nam" (Dap. 4, 12), kao
to kae apostol... Zbog toga svi verujui treba neprestano ovo ime da ispovedaju, i radi
propovedanja vere i radi svedoenja nae ljubavi prema Gospodu naem Isusu Hristu, od Kojeg
nita nikada ne sme da nas razdvaja, i radi blagodati koja se dobija od ovog imena, radi
otputenja grehova, leenja due, osveenja, prosveenja, i pre svega radi spasenja. Boanstveni
Jevanelista govori: "Sija e pisana bia da vjerujete, jako Iisus jest Hristos, Sin Boij.!" To je
vera! - I "da vjerujue ivot imate vo imja Jego." Ovo je spasenje i ivot! (Jn. 20, 31).
52. Neka niko ne misli, brao moja hriani, da navodno samo lica svetenog zvanja i monasi
imaju dunost da se neprestano i uvek mole, a da je mirjani nemaju. Ne, ne: svi mi hriani smo
duni da uvek prebivamo u molitvi... I Grigorije Bogoslov ui sve hriane i govori im da ime
Boije treba da pominju u molitvi ee nego to udiu vazduh... Osim toga, obratite panju i na
nain tvorenja molitve, kako je mogue neprestano se moliti, - upravo, moliti se umom. A to
uvek moemo da inimo ako poelimo. Jer i kada sedimo za rukodeljem, i kada hodamo i kada
jedemo, i kada pijemo, - uvek umom moemo da se molimo i da tvorimo umnu molitvu,
blagougodnu Bogu, istinsku molitvu. Telom emo raditi, a duom emo se moliti. Neka na
spoljanji ovek obavlja svoje telesne poslove, a unutranji neka u potpunosti bude posveen
sluenju Bogu i neka nikada ne odstupa od ovog duhovnog dela umne molitve, kao to nam
zapoveda i Bogoovek Isus govorei u Svetom Jevanelju: "Ti e, jegda moliisja, vnidi v klijet
tvoju, i zatvoriv dveri tvoja, pomolisja Ocu tvojemu Ie v tajnje" (Mt. 6, 6). Klet due je telo,
vrata su naih pet telesnih ula. Dua ulazi u svoju klet kada um ne luta ovamo-onamo po
mirskim delima i stvarima, ve se nalazi u naem srcu. Naa oseanja se zatvaraju i ostaju takva
kada im ne dozvoljavamo da se prilepljuju uz spoljanje ulne stvari, i kada na um na taj nain
ostaje slobodan od svake svetovne pristrasnosti i skrivenom umnom molitvom se sjedinjuje s
Bogom Ocem svojim.
53. Ui se umnoj, srdanoj molitvi, jer je Isusova molitva svetilnik stazama naim i zvezda-
vodilja ka nebu, kao to ue sveti oci (u Dobrotoljublju). Isusova molitva (koja neprestano gori u
umu i srcu) jeste bi protiv tela i njegovih zlih pohoti (naroito bludne i pohoti revobesija).
Uobiajenoj molitvi - Gospodi Iisuse Hriste, Sine Boij, dodaji: Bogorodiceju pomiluj mja
grjenago. Samo spoljanja molitva nije dovoljna: Bog slua um, i zbog toga oni monasi koji ne
sjedinjuju spoljanju molitvu sa unutranjom nisu monasi, ve crne cepanice. Monah koji ne zna
(ili je zaboravio) na delanje Isusove molitve nema peat Hristov. Knjiga nee nauiti molitvi
(ona samo ukazuje na pravi put i kako se njome treba baviti); njome (molitvom) se treba mnogo
baviti.
54. Gospodu se treba obraati silazei panjom uma u srce i tamo vapijui Bogu. Kada bismo
obavezno ispunjavali ovo malo pravilo: da utvrdivi se umom u srcu stojimo pred Gospodom sa
strahom, pobonou i predanou, nikada u nama ne bi nastale ne samo strasne elje i oseanja,
ve ni gole pomisli.
55. itali ste o molitvi Isusovoj?.. I znate je iz iskustva. Samo ona i moe uiniti da u oveku
postoji valjani poredak, i ona nee dozvoliti brigama oko spoljanjeg poslovanja da rastrojavaju
ovaj poredak. Ona e samo omoguiti da se ispuni zapovest otaca: ruke su u poslu, a um i srce sa
Bogom. Kada se ona usadi u srce, onda unutra nema prekida, ve je sve jedno isto... Gotovo da je
nemogue neto sistematski uspostaviti unutra, ali isto ili slino se uz svu raznovrsnost poslova
moe zadrati - i to e dati Isusova molitva kada se ukoreni u srcu. Kako e se ukoreniti?! Ko
zna kako? A ukorenjuje se. Onaj ko se trudi toga postaje svestan ne znajui kako se to dogodilo.
Trud... hoenje u prisustvu Boijem sa to god je mogue eim ponavljanjem ove molitve. im
je ovek slobodan, odmah neka je se prihvati... I dae mu se.
itanje spada u jedan od naina obnavljanja i oivljavanja Isusove molitve. Ali savetuje se da se
vie ita o molitvi.
56. Kada seanje na Boga postoji i podrava strah Boji u srcu, sve ide na dobro, ali kada ono
slabi ili se dri samo u glavi, tada je sve nakrivo nasaeno.
57. Paenje na ono to se deava u srcu i iz njega ishodi jeste glavni posao hrianskog ispravnog
ivota. Ovim se i unutranje i spoljanje dovodi u odgovarajui red. Meutim, panji uvek treba
dodavati rasuivanje, kako bi se valjano ispitalo ono to se unutra deava i to spoljanjost
zahteva. Bez rasuivanja ni panja niemu ne slui.
58. Mogue je da prilikom ispunjavanja spoljanjih posluanja ne bude unutranjeg, i da tvoj
ivot ostane bezduan. Kako to izbei? U svaki posao treba unositi bogobojaljivo srce. Da bi
srce uvek bilo u stanju bogobojaljivosti treba da ga neprestano osenjuje razmiljanje o Bogu.
Razmiljanje o Bogu e biti vrata kroz koja e dua ulaziti u delatni ivot. Sav trud sada treba da
bude usmeren na to da se neprestano razmilja o Bogu ili o prisustvu Boijem. "Vziite Boga...
Vziite lice Jego vinu..."). Evo gde se nalaze trezvenje i umna molitva. Bog se svuda nalazi;
radi, i neka i tvoja misao uvek bude s Bogom. Kako to uiniti? Misli se roje kao komarci u
svojim rojevima, a nad mislima i oseanja srca. Da bi se misao prilepila uz Jedinog, starci su
imali obiaj da se navikavaju na neprekidno izgovaranje kratke molitvice i zbog navike estog
ponavljanja jezik se toliko navikavao na nju da ju je ponavljao sam od sebe. Tako se i misao
prilepljivala za molitvu, a kroz nju i za neprekidno razmiljanje o Bogu. Nakon navikavanja
molitva je vezivala seanje na Boga, a seanje na Boga molitvu; i oni su jedno drugo podravali.
Eto hoenja pred Bogom.
Umna molitva jeste kada neko, utvrdivi se panjom u srcu odatle molitvu uznosi Bogu. Umno
delanje je kada neko stojei panjom u srcu sa seanjem na Gospoda otkriva svaku drugu misao,
koja napada da pronikne u srce.
59. Prepodobni Nil Sorski kae: "A da prilikom delanja umne molitve ne bi pao u prelest - ne
dozvoljavaj sebi nikakve predstave, nikakve slike i vienja, jer sanjarenja, jaka matanja i
kretanja ne prestaju da postoje i onda kada um stoji u srcu i tvori molitvu i niko nije u stanju da
njima vlada osim onih koji su blagodau Svetog Duha dostigli savrenstvo i osim onih koji su
Isusom Hristom stekli nepokolebljivost uma."
60. Neki brat, po imenu Jovan, doao je iz zemlje primorske kod ovog svetog i velikog oca
Filimona i obgrlivi njegove noge rekao: "ta da radim, oe moj, da bih se spasio? Vidim da mi
se um rasejava i da luta po predmetima tamo-amo gde ne treba." On mu, malo poutavi, ree:
"To je nedug spoljanjih, i ostaje u tebi zbog toga to jo nema savrenu ljubav prema Bogu,
poto se u tebi nije rodila toplina ljubavi i poznanja Boga." Brat ga upita: "ta onda da radim?"
"Idi," odgovori on, "imaj za sada u srcu skriveno vebanje; ono moe da oisti tvoj um od
ovoga." Brat ne shvatajui ta mu je reeno kae starcu: "ta je to skriveno vebanje?" "Idi,"
odgovori on, "odravaj trezvenost u svom srcu i umu, i trezveno sa strahom i trepetom govori:
Gospodi Iisuse Hriste, pomiluj mja! Tako je i blaeni Dijadoh zapovedao da postupaju
poetnici." Brat je otiao od njega i uz pomo Boiju i molitve oca poeo je da tihuje i okusio je
sladost ovog zanimanja, samo to je to kratko trajalo. im je skrenuo sa ovoga puta i nije mogao
trezveno da ide njime i da se moli, ponovo je doao kod starca i ispriao mu ta se dogodilo. On
mu ree: "Eto, ve si upoznao stazu tihovanja i unutranjeg zanimanja, i okusio njihovu sladost.
Dakle, imaj u svom srcu sledee: bez obzira da li jede i pije, da li s nekim besedi, da li si u
keliji ili na putu, ne zaboravljaj da trezvenom milju i paljivim umom prinosi ovu molitvu i da
poje i da se bavi molitvama i psalmima. ak i prilikom ispunjavanja neke neophodne obaveze
um tvoj neka ne bude prazan, ve neka se tajno veba i moli... Uvek: i kad odlazi na poinak, i
kada se budi, i kada jede ili pije, ili kada s nekim razgovara, - uvaj srce svoje u skrivenom
umnom bavljenju psalmima ili molitvom: Gospodi Iisuse Hriste, pomiluj mja!"
61. U isto sozercateljnoj molitvi rei, kao i same misli nestaju, ali ne zbog toga to ti to eli,
ve zato to se to deava samo po sebi.
Umna molitva prelazi u srdanu ili umno-srdanu molitvu. Ona se pojavljuje u isto vreme kada
nastaje srdana toplina. Druge molitve vie nema u obinom toku duhovnog ivota. Umno-
srdana molitva moe duboko da se ugnezdi u srce i da bude u tom sluaju bez rei i misli,
sastojei se samo u stajanju pred Bogom i padanju niice pred njim sa svetenim strahom i
ljubavlju. Tu je ona isto ono to i uvlaenje oveka u sebe pred Boga na molitvu, ili nalaenje
molitvenog duha. Ali, sve ovo jo nije sozercateljna molitva, koja je najvie molitveno stanje,
koje se s vremena na vreme pokazuje u izabranicima Bojim.
62. "Monah je duan da bez obzira da li jede ili pije, da li sedi ili slui, da li ide putem ili neto
drugo radi - neprestano vapije: Gospodi Iisuse Hriste, Sine Boij, pomiluj mja! da ime Gospoda
Isusa silazei u dubinu srca smiri zmiju koja vlada tamonjim livadama, da duu spasi i
oivotvori. Neprestano budi s imenom Gospoda Isusa, neka srce proguta Gospoda i Gospod srce,
i ovo dvoje e biti jedno. Ne odvajajte svoje srce od Boga, ve prebivajte s NJim i uvek uvajte
svoje srce seajui se Gospoda naeg Isusa Hrista dok se ime Gospoda ne ukoreni u srcu i dok
ono ne prestane da razmilja o bilo emu drugom - da vozveliitsja Hristos v vas."
63. Zbog toga veoma premudro slavni rukovodioci nai i nastavnici, s Duhom Svetim Koji ivi u
njima i u svima nama, najvie, pak, u onima koji su poeleli da stupe na poprite bogotvornog
tihovanja, da se posvete Bogu i koji su se odrekli sveta da bi razumno tihovali, ue da se pre
svakog drugog delanja i posla Gospodu molimo i da Ga molimo za milost s nesumnjivom
nadom, bavei se i zanimajui se neprestano prizivanjem svesvetog i najslaeg imena NJegovog,
uvek Ga nosei u umu, u srcu i u ustima i na svaki nain podstiui sebe da u NJemu i s NJim i
diemo, i ivimo, i spavamo i budni budemo, i idemo, i jedemo i pijemo - i da sve to uopte
inimo tako inimo. Jer, kao to se kada NJega nema u nama stie sve tetno ne ostavljajui
mesta za bilo ta korisno za duu, tako se i u NJegovom prisustvu sve protivno odagnava, nita
dobro ne nedostaje, i sve je mogue ispuniti, kao to i Sam Gospod na objavljuje: "Ie budet vo
Mne i Az v nem, toj sotvorit plod mnog: jako bez Mene ne moete tvoriti niesoe" (Jn. 15, 5).
64. "Ukoliko zaista eli da stidom pokrije pomisli, da blagoduno tihuje i bez napora ima
trezvenost u srcu, - neka se prilepi za tvoj dah molitva Isusova i nakon malog broja dana videe
to na delu."
65. ta se trai Isusovom molitvom? - Da kane u srce blagodatni oganj i da pone neprestana
molitva, ime se i odreuje blagodatno stanje. Treba znati da Isusova molitva kao iskra Boija
pada u srce, - pali ga i pretvara u plamen, a sama ne daje ovu iskru, ve samo pomae da se ona
primi. Na koji nain pomae? Tako to sabira misli i omoguava dui da stoji pred Gospodom i
hodi u NJegovom prisustvu. Glavno je stajanje i hoenje pred Bogom uz vapijanje Bogu iz srca.
Tako je inio Maksim Kapsokalivit... Tako neka ine i svi oni koji trae blagodatni oganj, a neka
se ne brinu za rei i poloaje tela. Bog gleda na srce.
Govorim zbog toga to neki potpuno zaboravljaju na vapijanje iz srca... Svu brigu posveuju
reima i poloaju tela, i izgovorivi u ovom poloaju izvestan broj Isusovih molitava sa
poklonima ovim se zadovoljavaju sa izvesnom umiljenou i osuivanjem onih koji idu u crkvu
na zajedniku ustavnu molitvu. Neki tako proive itav vek i nemaju blagodati.
Kada bi me neko pitao kako da tvori molitveno delo rekao bih mu: navikavaj se da hodi u
prisustvu Boijem ili uvaj seanje na Boga i imaj sveteni strah; radi podravanja ovog seanja
izaberi nekoliko kratkih molitava ili uzmi one 24 kratke molitve Zlatousta i esto ih ponavljaj sa
odgovarajuim mislima i oseanjima. Kako se bude navikavao glava e ti se prosveivati
seanjem na Boga i srce e se zagrevati. U ovom poloaju kanue na kraju iskra Boija - zrak
blagodati. NJega ni na koji nain ne moe da stvori, on ishodi direktno od Boga... Tada moe
da ostane samo sa Isusovom molitvom i njome da razgoreva molitvenu iskru u plamen. Takav
je direktan put.
66. Zatim, kada primetite da neko poinje da se udubljuje u molitvu moete da mu ponudite da
tvori Isusovu molitvu neprestano i da pritom uva seanje na Boga sa strahom i pobonou. -
Molitva je prva stvar. Glavna stvar koja se trai u molitvi jeste dobijanje one vatrice koja je bila
data Maksimu Kapsokalivitu... Ova vatrica se ne privlai nikakvom umenou, ve se daje
slobodno blagodau Boijom. Zbog toga se zahteva molitveni trud kako pie sveti Makarije...
Ako eli da stekne molitvu, kae on, trudi se u molitvi... Bog e ti, videi kako usrdno trai
molitvu, dati molitvu (Beseda 1, glava 13).
67. U uobiajenim iskustvima pobonog ivota se to oigledno opravdava kad je u pitanju
Isusova molitva. Malo je u njoj rei, ali one sadre sve. Od davnina je poznato da kada navikne
da se moli ovom molitvom njome moe da zameni sva molitvoslovlja. I da li ima nekoga od
onih koji revnuju za spasenje ko ne bi bio upoznat sa ovim delanjem? Velika je sila ove molitve,
kako kau sveti oci, meutim, vidimo da nisu svi koji su se na nju navikli priesnici ove sile, da
ne okuaju svi njene plodove. Zato je to tako? Zato to ele sami da uzmu u vlasnitvo ono to
pripada darovima Boijim i to je delo blagodati Gospodnje.
Da ponemo da ponavljamo ovu molitvu ujutru, uvee, hodajui, sedei i leei, u poslu i kada
smo slobodni - zavisi od nas, za to se ne zahteva posebna pomo Boija. Trudei se na taj nain
ovek sam moe da doe do toga da jezik i bez njegove svesti ponavlja ovu molitvu. Zatim,
moe da usledi izvesno umirenje pomisli, ak i svojevrsna srdana toplina, ali sve e to biti, kako
uoava u Dobrotoljublju inok Nikifor, delo i plod naih napora. Zaustaviti se na tome znai isto
to i zadovoljiti se umeem papagaja da izgovara izvesne rei, ak i rei kao to su "Gospodi,
pomiluj". Ovo e uroditi sledeim plodom: mislie da ima neto kad apsolutno nita nema. To
se upravo dogaa s onima u kojima se za vreme navikavanja na ovu molitvu, poto to zavisi od
nas, ne otkriva svest o tome u emu je njena sutina. Poto toga nisu svesni oni se zadovoljavaju
navedenim prirodnim poecima njenog delovanja i prestaju da trae dalje. Ali, u onima ija se
svest za to otkrije, nee prestati da trae, ve videi da im se, ma koliko da se trude da deluju u
skladu sa uputstvima staraca, oekivani plod ipak ne otkriva, preseca se svako oekivanje ploda
samo od sopsvenog napora i oni sve uzdanje polau u Boga. Kada se to ostvari otkriva se
mogunost i za blagodatno delovanje: blagodat dolazi u trenutku koji samo ona zna, i ukorenjuje
ovu molitvu u srce. Tada e, kako kau starci, sve biti isto po spoljanjem poretku, ali nije isto po
unutranjoj sili.
Ono to je reeno o ovoj molitvi odnosi se na svaku manifestaciju duhovnog ivota. Uzmite
srditog oveka i pretpostavite da je poeleo da ugasi gnevljivost i da stekne krotost. U
podvinikim knjigama postoje uputstva kako ovek treba da upravlja sobom da bi to postigao.
On usvaja sve to i poinje da deluje u skladu sa proitanim uputstvima. Dokle e doi svojim
naporima?
Ne dalje do utanja usta uz ljutnju, sa izvesnim ukroavanjem same ljutnje; a da potpuno ugasi
gnev i da u njegovom srcu zavlada krotost on sam do toga nikada nee doi. To biva tek onda
kada dolazi blagodat i usauje krotost u srce.
Tako je i kada je u pitanju bilo ta drugo. Ma kakav plod duhovnog ivota da trai, trai iz sve
snage, ali ne oekuj plod od svog traenja i svojih napora, ve prepusti svoju brigu Gospodu, i ne
smatraj da bilo ta pripada tebi, i Toj sotvorit (Ps. 36, 5).
Moli se: "elim, traim, ali ivi u meni Ti istinom Tvojom." Gospod je rekao: "Bez Mene ne
moete tvoriti niesoe" (Jn. 15, 5). I ovaj zakon se u duhovnom ivotu ispunjava sa preciznou
koja ni za dlaku ne odstupa od onoga to je reeno. Kada pitaju: ta da radim da bih stekao ovu
ili onu dobrodetelj? - svima se moe odgovoriti: Obrati se Gospodu i On e ti dati; nema drugog
naina da ovek dobije ono to trai.
68. Sada u vam pisati o nainima uz pomo kojih moe da se zapali stalna vatrica ili toplina u
srcu. Setite se kako se podstie toplota u fizikom svetu: tare se drvo o drvo i dobija toplota, pa
ak i vatra; stvar se dri na suncu, i ona se zagreva, a ako se sabere vie zrakova onda e se i
zapaliti. Duhovna toplina se raa slino ovome. Trud - je trenje podvinitva, dranje na suncu je
umna molitva Bogu...
Trudom podvinitva moe da se zapali oganj i u srcu, ali ne brzo, ukoliko ostaju sami, jer na
ovom putu ima mnogo prepreka. Zbog toga su revnitelji spasenja, iskusni u duhovnom ivotu od
davnina, ne odstupajui od ovog truda po Boijem otkrivenju otkrili i predali na upotrebu sve
druge naine za sagrevanje srca, i pritom najjednostavniji i naizgled najlaki nain, koji ipak nije
manje teak za ispunjenje, samo to bre dovodi do cilja, a to je svrsishodno tvorenje umne
molitve upuene Gospodu Spasitelju. Ono se sastoji od sledeeg: stani umom i panjom u srce i
budui ubeen da je Gospod blizu i da slua, vapij Mu sa umilenjem: "Gospodi Iisuse Hriste,
Sine Boij, pomiluj mja grjenago ili grejenuju," i ini to neprestano: i u crkvi, i kod kue, i na
putu, i kad si u poslu, i za stolom, i u postelji, jednom reju, od trenutka kada otvori oi do
trenutka kada ih zatvori. Ovo e u potpunosti odgovarati dranju stvari na suncu, zato to tu
postoji dranje sebe pred licem Gospoda Koji je Sunce umnog sveta. Treba znati da plod od ove
molitve poinje da se pojavljuje onda kada se ona usadi u srce i udubi u njega, a za to je potrebno
potruditi se navikavanjem na njeno tvorenje; radi toga je potrebno izdvajati izvestan deo
vremena ujutru i uvee iskljuivo za nju.
Kada sve ovo bude inio sa usrdnou, bez lenjosti i stalno, milostiv je Gospod, zapalie se u
srcu vatrica, koja e svedoiti o zainjanju unutranjeg duhovnog ivota u sreditu nae prirode
ili o zacarivanju Gospoda u nama...
Crta kojom se odlikuje stanje kada se otkriva Carstvo Boije u oveku, odnosno stanje kada se
pali stalni duhovni oganj u srcu iz odnosa prema Bogu, jeste unutar-prebivanje. Svest se stalno
usredsreuje u srcu i stoji pred licem Gospoda izlivajui pred NJim svoja oseanja, a najvie od
svega padajui s bolom niice pred NJim u smirenim oseanjima pokajanja sa svojevrsnom
spremnou oveka da sav ivot svoj posveuje sluenju iskljuivo NJemu. Ovakvo ustrojstvo se
ustanovljava svakodnevno, od trenutka buenja iz sna, traje ceo dan, u svim delima i poslovima i
podvinici ga ne naputaju dok im san ne zatvori oi. Zajedno sa stvaranjem ovakvog ustrojstva
prestaje svako raspoloenje koje je postojalo do tog trenutka u periodu traenja, u onom
prelaznom stanju muke, kako ga naziva Speranski... Nezadrivo vrenje misli prestaje, atmosfera
due postaje ista i vedra: postoji samo misao i seanje na Gospoda. Otuda potie svetlost u
svemu unutranjem.
Sve je tamo jasno, svako kretanje se uoava i dostojno ocenjuje uz prisustvo umne svetlosti koja
ishodi od lica Gospoda Koji se sozercava. Zbog toga svaka loa pomisao i svako loe oseanje
koje se raaju srcu u samom zaetku nailaze na otpor i bivaju isterani... Ako se i protiv volje
provue neto mrsko, to se odmah smireno ispoveda Gospodu i omiva unutranjim pokajanjem
ili spoljanjim ispovedanjem, tako da se uvek uva ista savest pred Gospodom. Kao nagrada za
sav takav unutranji trud daje se smelost prema Bogu u molitva koja neprestano gori u srcu.
Neprestana toplina molitve jeste duh ovog ivota, tako da sa prestankom ove topline prestaje i
kretanje duhovnog ivota kao to sa prestankom daha prestaje telesni ivot.
69. Ne kaem da je sve uinjeno im dostigne ovo stanje vidljivog optenja. Ovim se samo
udara temelj novom stepenu ili novom periodu hrianskog ivota. Odavde e krenuti
preobrazovanje due i tela po duhu ivota u Isusu Hristu ili njihovo produhovljavanje. Savladavi
sebe ovek poinje da ulae u sebe sve istinsko, sveto i isto, isteruje sve lano, grehovno i
telesno. I dotad se on trudio na istom poslu, ali je svakog trena bio potkradan; zato to je ono to
je uspevao da sagradi gotovo istog trenutka bilo razarano. Sada vie nije tako. ovek je vrsto
stao nogom i ne preputajui se mrskim stvarima ostvaruje svoje traenje dostiui cilj. Prima se,
po reima Varsanufija oganj koji je Gospod doao da spusti na zemlju, i u ovom ognju poinju
da sagorevaju sve sile ljudske prirode. Ako dugim trenjem podstaknete oganj i bacite drva u
njega - ona e se zapaliti i pucketae i dimie se gorei dok ne sagore. A kada sagore ona bivaju
proeta ognjem i daju prijatnu svetlost bez dima i pucketanja. Isto se deava i u oveku. Oganj je
primljen, poinje sagorevanje. Koliko pritom ima dima i pucketanja - znaju oni koji su to
iskusili.
Ali, kada sve sagori dim i pucketanje prestaju i u oveku postoji samo svetlost. Ovo stanje je
stanje istote; dug je put do njega. Ali Gospod je Mnogomilostiv i Svesilan... Oigledno je da
onome ko je primio oganj vidljivog optenja sa Gospodom ne predstoji spokoj, ve mnogo truda,
ali slatkog i plodnog truda; do sada je on bio gorak i sa malo plodova, ako ne i sasvim jalov.
70. Ukoliko pone da se navikava da se moli kako treba po tuim molitvama, u tebi poinju
da se bude i sopstvena molitvena obraanja i vapaji upueni Bogu. Nikada ne proputaj bez
panje ova ushoenja ka Bogu koja se pojavljuju u tvojoj dui, ve svaki put im se probude
zastani i moli se svojom molitvom. Ne misli da molei se ovako kodi molitvi, - ne: upravo tada
se moli kao to treba i ova molitva bre stie do Boga. Zato i postoji pravilo koje se svima daje:
u crkvi, ili kod kue, kada tvoja dua sama poeli da se pomoli svojim, a ne tuim reima, - daj
joj slobodu, neka se moli, iako se i celu slubu sama moli, a kod kue ostavi molitveno pravilo i
ne uspe da ga zavri.
Oba naina molitve - po molitvenicima s punom panjom i odgovarajuim pobonim mislima i
oseanjima ili bez njih, svojim reima, prijatni su Bogu. NJemu nije prijatno samo kada neko ita
molitve kod kue ili stoji u crkvi na slubi bez panje: jezik ita ili uho slua, a misli lutaju ko
zna gde. Ovde uopte nema molitve. Molitva koja se ne ita, ali jeste lina blia je sutini stvari i
mnogo je plodnija. Zbog toga se savetuje da ovek ne eka uvek da sam poeli da se pomoli, ve
da tera sebe na silu da se tako moli, i ne samo za vreme crkvene slube i molitvoslovlja kod
kue, ve i u svako vreme. Radi navikavanja na ovaj molitveni trud sa samoprimoravanjem
iskusni molitvenici su izabrali jednu molitvu Gospodu Spasitelju i odredili pravila za njeno
tvorenje kako bi se uz pomo nje razvila lina molitva. Ova stvar je jednostavna: stani umom u
srce pred Gospoda i moli Mu se: "Gospodi Iisuse Hriste, Sine Boij, pomiluj mja." Tako ini kod
kue pre molitvoslovlja, izmeu molitava i na njihovom kraju, tako ini i u crkvi, tako ini ceo
dan, kako bi sve trenutke dana ispunio molitvom.
Ova spasonosna molitva obino prvo biva radna, delatna. Ali ako se neko ne polenji da se
potrudi ona e postati i samopokretna, sama e se tvoriti, kao potoi koji ubori u srcu. Ovo je
veliko blago i vredi da se ovek potrudi da bi ga dostigao. Trudbenici koji imaju uspeha u
molitvi upuuju u tom cilju na neveliki trud ili ne preterano teko molitveno vebanje, a to je: pre
ili posle molitvenog pravila, jutarnjeg ili veernjeg, a nekad i danju, izdvoji neto vremena za
tvorenje samo ove molitve i tvori je na sledei nain: sedi, ili bolje stoj molitveno, usredsredivi
panju u srcu pred Gospodom, podstaknuvi ubeenje da je On tu i da te slua, i vapij Mu:
"Gospodi Iisuse Hriste, Sine Boij, pomiluj mja," i ako eli ini poklone do pojasa i do zemlje.
Tako radi petnaest minuta, pola sata, vie ili manje, kako ti je zgodno. to se usrdnije potrudi
ova molitva e ti se bre prilepiti za srce. Bolje je da se ovek posla lati revnosnije i da ne
odstupa dok ne dostigne ono to eli, ili dok ova molitva ne pone sama da se kree u srcu; posle
toga je samo odravaj. Ova srdana toplina ili gorenje duha, o kojima je ranije bilo rei dolaze
upravo ovim putem. to se vie u srcu ukoreni Isusova molitva, vie se zagreva srce i tim vie
molitva postaje samopokretna, tako da se oganj duhovnog ivota nalazi u srcu. Zato se oni koji
su dobili zaetak savrenog unutranjeg ivota gotovo iskljuivo mole ovom molitvom
odreujui njome sve svoje molitveno pravilo.
71. Sveti Grigorije Sinait pie: "Ono to smo primili u Isusu Hristu u Svetom Krtenju se ne
unitava, ve se samo zakopava kao neko blago u zemlju. I blagorazumnost, i blagodarnost
zahtevaju da se pobrinemo da to otkrijemo i ispoljimo. Ka ovome vode sledei putevi: kao prvo,
ovaj dar se otkriva veoma tekim ispunjavanjem zapovesti tako da onoliko koliko ispunjavamo
zapovesti toliko ovaj dar otkriva svoju svetlost i svoj sjaj; kao drugo, on se pojavljuje i otkriva
neprestanim prizivanjem Gospoda Isusa, ili to je isto to, neprestanim seanjem Boga. I prvo
sredstvo je mono, ali je drugo monije, poto i prvo od njega dobija svoju punu silu. Zato, ako
iskreno elimo da otkrijemo blagodatno seme koje je u nama skriveno pourimo da se to pre
naviknemo na srdano upranjavanje i da uvek u srcu imamo samo ovo delo molitve, bez slika i
bez uobraavanja, dok ono ne zagreje nae srce i dok ga ne razgori do neizrecive ljubavi prema
Gospodu."
72. Ova molitva je nazvana Isusovom zato to se obraa Gospodu Isusu i zato to je po svom
sastavu slovesna, kao i svaka druga kratka molitva. Umna pak biva i treba da se naziva umnom
kada se ne uznosi samo reju, ve i umom i srcem, sa sveu o njenom sadraju i oseanjima, i
naroito kada se sa dugom panjom upotrebljava i tako slije sa kretanjima duha da se samo ona i
vide u oveku, a rei kao da nema. Svaka kratka molitva moe da uzae na ovaj stepen. Isusovoj
molitvi pripada prvenstvo, zato to ona duu spaja sa Gospodom Isusom, a Gospod Isus jeste
jedina vrata za Bogooptenje, ka kojem molitva tei. Jer On je Sam rekao: "Niktoe priidet ko
Ocu tokmo Mnoju" (Jn. 14, 6). Zato onaj ko je nju stekao usvaja svu silu ovaploenog
domostroja, u emu i jeste nae spasenje. Kad uje ovo nee se zauditi zato to revnitelji
spasenja nisu alili truda starajui se da se naviknu na ovu molitvu i da usvoje njenu silu. I ti se
na njih ugledaj.
Spoljanje navikavanje na Isusovu molitvu sastoji se u dostizanju toga da se ona sama od sebe
neprestano vrti na jeziku, a unutranje u usredsreivanju panje uma u srcu i neprestanom
stajanju u njemu pred Gospodom, sa srdanom toplinom u raznim stepenima koja sve ovo prati i
odbacivanjem svih drugih pomisli, i najvie sa skruenim i smirenim padanjem niice pred
Gospodom Spasiteljem. Temelj ovom navikavanju se polae estim, to je mogue eim
ponavljanjem ove molitve sa panjom u srcu. esto ponavljanje utvrujui se, sabira um u
stajanju pred Gospodom. Utvrivanju ovakvog ustrojstva u oveku pomae zagrevanje srca i
odagnavanje pomisli, ak i prostih, a ne samo strasnih. Kada u srcu pone neprestano da gori
oganj prilepljivanja Gospodu, tada ujedno s tim unutra poinje da vlada mirno ustrojstvo srca sa
skruenim i smirenim mislenim padanjem niice pred Gospodom.
Dovde dosee na sopstveni trud uz pomo blagodati Boije. Ono to iznad ovoga u delu molitve
moe da se dogodi bie samo dar blagodati. Kod svetih otaca se pominje to samo zato kako neko
ko dostigne navedenu granicu ne bi pomislio da nema vie ta da poeli i kako ne bi uobrazio da
stoji na samom vrhu molitvenog ili duhovnog savrenstva.
Nemoj uriti da izgovara jednu molitvu za drugom, ve ih izgovaraj umerenim tempom kao to
se obino govori pred znaajnim licem kada ga ovek za neto moli. Meutim, nemoj se starati
samo za rei, ve najvie da um bude u srcu i da stoji pred Gospodom kao prisutnim, sa punom
sveu o NJegovoj veliini i blagodati i pravdi...
Da bi se izbegle nepravilnosti treba da ima savetnika -duhovnog oca ili sabesednika -
jednomislenog brata, i uz njegovu pomo proveravaj sve to se deava u takvom tvom trudu. A
sam uvek deluj u najveoj prostoti, u velikom smirenju i ne pripisujui uspeh sebi. Znaj da se
pravi uspeh uvek deava unutra, neprimetno, ne otkrivajui se, kao to raste telo. Zato, kada se u
tebi zauje: aha, eto ga! - znaj da je to neprijateljski glas koji ti pokazuje neto prividno umesto
stvarnog. Ovde poinje samoobmana. Odmah uguuj ovaj glas; inae e on kao truba trubeti u
tebi hranei tatinu.
73. Treba znati da je pouzdan znak podviga i ujedno uslov uspeha u njemu bol. Onaj ko bez boli
koraa nee dobiti plod. Bol srca i telesni trud dovode do davanja dara Duha Svetog koji se daje
svakome ko veruje u svetom Krtenju, koji se naom lenjou prema ispunjavanju zapovesti
sahranjuje u strastima, ali po neizrecivoj milosti Boijoj ponovo vaskrsava u pokajanju. Ne
odstupaj pak od truda zbog bola koji on priinjava da ne bi bio osuen zbog jalovosti i uo:
"Vozmite ot nego talant". Svaki podvig, telesni ili duevni, koji nije praen bolom i koji ne
zahteva napor ne donosi plod: "Carstvije Boije nuditsja, i nudnici voshiajut je" (Mt. 11, 12).
Mnogi su se mnogo godina bez bola trudili i trude, ali su zbog nedostatka ovog bola bili i jesu
tui istoti i nisu priesnici Svetoga Duha, zbog toga to su odbacili otricu bola. Oni koji delaju
u nemaru i raslabljenosti navodno se mnogo trude, ali ne anju nikakav plod zbog nedostatka
bola. Ako se u skladu sa prorokovim reima ne sokruatsja resla naja iznemogavi od truda
posta, ako ne ureemo u srce bolna oseanja skruenosti i ako ne odbolujemo kao porodilja,
neemo moi da rodimo duh spasenja na zemlji srca naeg.


PLODOVI MOLITVE
sadraj
74. Prvi plodovi molitve se sastoje od panje i umilenja. Ovi plodovi se pojavljuju pre svih
drugih od svake molitve koja se pravilno tvori, a pre svega od Isusove molitve, koja je iznad
svakog pojanja psalama i drugog molitvoslovlja. Od panje se raa umilenje, a od umilenja se
produbljuje panja. Oni se slivaju, raajui jedno drugo; oni molitvi daju dubinu, postepeno
oivljavajui srce; oni joj daju istotu, otklanjajui rasejanost i sanjarenje. Kao i istinska molitva
panja i umilenje su darovi Boiji.
75. Znajte da panja nikada ne sme da naputa srce. Ali delo u srcu ponekad biva samo umno -
samo ga um tvori, a ponekad i srdano, to jest i poinje se i nastavlja sa toplim oseanjem. Ovo
nije zakon samo za otelnike, ve za sve one koji ista srca treba da stoje pred Bogom i da pred
NJim rade, to jest, za sve hriane. Um se umara kada izgovara rei molitve. Tada se molite bez
rei - padnite niice u mislima u srcu pred Gospodom predajui Mu se... To e i biti prava
molitva, a re je samo izraava... i ona je uvek slabija od same molitve pred Bogom.
Srdana molitva nikada nije preuranjena. Ona je poetak dela. NJenim utvrivanjem u srcu
napreduje delo Boije. Treba je razvijati ne alei truda. Bog, kada vidi trud, daje ono to se
trai. Prava molitva ne biva proizvod samog oveka: ona je dar Boji. Traite i nai ete! To to
niste koristili vetaki nain ukorenjivanja molitve - nije teta. Ovaj nain nije neizbean; i bez
njega se moe. Nije glavni poloaj tela, ve unutranje ustrojstvo. Sve delo se sastoji u tome:
"Stajati panjom u srcu i gledati ka Bogu, ili vapiti." - Nisam sreo jo nikoga ko bi odobravao
ovaj vetaki metod. Preosveeni Ignjatije i o.Makarije Optinski ga takoe ne odobravaju.
76. Umeno delanje Isusove molitve... uvek je tvoriti jednostavno s panjom u srcu ili hoenje sa
seanjem na Boga, jeste na trud i sam po sebi ima svoj prirodni - a ne blagodatni - plod. Ovaj
plod jeste sabranost misli, strahopotovanje i strah Boji, seanje na smrt, umirenje pomisli i
izvesna srdana toplota. Sve su to prirodni plodovi unutranje molitve. Ovo ovek treba dobro da
zapamti da ne bi trubio pred sobom i pred drugima i da se ne bi nadimao.
Dok su u nama samo prirodni plodovi ne vredimo ni pare, i u sutini, i po sudu Boijem.
Vredimo kada doe blagodat. Jer kada ona doe uupravo to e znaiti da nas je Bog pogledao
milostivim okom...
U emu se zapravo ispoljava ovo dejstvo blagodati ne mogu vam rei, ali nesumnjivo je da ona
ne moe doi pre nego to se pojave svi gore navedeni plodovi unutranje molitve.
77. Plod molitve je sabranost panje u srcu i toplina. Ovo je prirodno dejstvo. To svako moe da
dostigne. I ovu molitvu treba da tvori svako, ne samo monah, ve i mirjanin.
Ovo nije neko komplikovano delo, ve jednostavno. I Isusova molitva sama po sebi nije neka
udotvorna, ve je kao i svaka druga kratka molitva - slovesna, dakle, spoljanja. Ali ona moe
da pree u umnu i srdanu... sve prirodnim putem. to je od blagodati - na to treba ekati, jer se
to ni na koji nain ne moe osvojiti.
Ono to su vam pisali da prvo treba oistiti strasti odnosi se na uzvienu sozercateljnu molitvu, a
ovo je jednostavna molitva..., koja ipak, moe da dovede do uzviene moltive.
Da bi bavljenje njome bilo uspeno svaki put kada joj pristupate treba sve da ostavite da bi srce
bilo apsolutno slobodno od svega, da u panji ne tri ni neko lice, ni posao, ni stvar. Sve to treba
isterati u ovo vreme. Kada zavrite pravilo ne treba da naputate ovu molitvu nikada, ve im
budete slobodni, odmah da je se prihvatite.
Za vreme bogosluenja treba paljivo sluati slubu... stojei s panjom tamo gde se tvori
Isusova molitva. A kada se neto nerazumljivo ita i poje treba tvoriti ovu molitvu.
78. Ne zaboravljajte da se ne treba ograniavati samo mehanikim ponavljanjem rei Isusove
molitve. To oveka nee nikuda odvesti osim do mehanike navike da ovu molitvu ponavlja
jezikom, a da ak ni ne razmilja o njoj. Naravno, ni ovo nije loe, ali to predstavlja najudaljeniju
spoljanju periferiju ovog dela.
Sutina stvari je svesno stajanje u prisustvu Gospoda sa strahom, verom i ljubavlju. Ovo
raspoloenje je mogue i bez rei. NJega i treba utvrditi u srcu pre svega. Rei e doi kasnije da
bi se samo na tome zadrala panja i produbila ona oseanja i raspoloenja.
79. Isusova ili neka druga kratka molitva je dobra stvar ako se jezik na nju navikne. Postarajte se
samo pritom da panju ne drite u glavi, ve u srcu i budite tamo ne samo za vreme stajanja na
molitvi, ve i u svako vreme. Potrudite se da stvorite u srcu kao neku ranicu... Stalni trud e to
brzo uiniti. Tu nema nieg naroitog. To je prirodna stvar (to to e se pojaviti ranica).
Meutim, od toga e biti i vie sabranosti. A glavno je da Gospod videi trud daruje i Svoju
pomo i blagodatnu molitvu. Tada e u srcu sve krenuti svojim tokom.
80. Plaite se da ne padnete u duhovno slastoljublje? Otkud ono ovde?! Jer ne tvori se molitva
radi slasti, ve zato to je dunost da se na ovaj nain slui Bogu; a slast je obavezna
prinadlenost istinskog sluenja. Osim toga, u molitvi je glavno stajanje pred Bogom umom u
srcu, s pobonou i strahom koji otrenjuje i isteruje svaku nastranost i koji u srcu nasauje bol
pred Bogom. Ova oseanja: strah Boji i bol, ili srce skrueno i smireno jesu glavne crte prave
unutranje molitve i proba svake molitve, na osnovu njih treba suditi da li naa molitva ide onako
kako treba ili kako ne treba. Kada oni postoje - molitva je valjana. Kada ih nema - nije u redu, i
treba je vratiti na pravi put.
Kada ih nema slast i toplina mogu da izazovu nadmenost, a to je duhovna gordost... i to e biti
pogubna prelest. Tada e slast i toplina otii; ostae samo seanje na njih... a dua e i dalje
misliti da ih ima. - Ovoga se bojte i vie razgorevajte strah Boji, smirenje i padanje niice pred
Bogom s bolom, hodei uvek u prisustvu Boijem. Ovo je glavno!
Srdana toplina o kojoj piete je dobro stanje. I treba je uvati i podravati. Kada oslabi, treba je
rasplamsavati kao to vi radite: sabirati se to jae u sebi i vapiti ka Gospodu. Da ne bi odlazila
treba izbegavati rasejavanje misli i utisaka na oseanja koja nisu u skladu sa ovim stanjem, treba
izbegavati da se srce prilepi za bilo ta vidljivo i nikakva briga ne sme da proguta svu panju.
Panja pak prema Bogu neka bude stalno i napetost tela neka ne poputa, mirno, kao vojnik u
stroju. Glavno je: moliti Gospoda da produi ovu milost.
to se tie pitanja da li je to to, jednom zauvek usvojite pravilo da takva pitanja odagnavate bez
alosti, im se rode. To je vraiji nakot. Ako se zadrite na ovom pitanju neprijatelj e odmah
dati i odgovor: o, naravno, to je to... Sila si - svaka ti ast! - Zatim e se delija popeti na tule,
poee da umilja da je neto veliko, a druge e prezirati. I blagodat e otii, ali e ga neprijatelj
drati u misli da je ona sa njim. I ovo je: misli da ima, a nema nita (mnitsja imjeti, togda kak
niego net). Sveti oci su napisali: "Nemoj meriti sebe." A ako ovek uzme i rei ovo pitanje znai
da pristupa merenju sebe: koliko sam porastao. Izvolite beati od ovoga kao od vatre.
82. Prava toplina je dar Boji; ali postoji i prirodna toplina, plod sopstvenih napora i slobodnog
raspoloenja. One su jedna od druge udaljene kao nebo od zemlje. Kakva je toplina u vama - ne
vidi se. Kasnije e se otkriti.
"Misli su me umorile, ne dozvoljavaju da se zaustavim pred Bogom." To je znak da je to vaa
toplina, a ne Boija. Prvi plod Boije topline jeste sabranost misli i njihova stalna ustremljenost
ka Bogu. Ovde se deava isto to i sa krvotoivom enom. Kod nje je bilo: sta tok krove... a ovde
se zaustavlja teenje pomisli. ta je potrebno? Odravajui svoju prirodnu toplinu ne smatrati je
za neto vredno, ve samo za izvesnu pripremu za Boiju toplinu. Zatim, treba oseati bol zbog
oskudnosti Boijeg dejstva u srcu i u bolu neprestano moliti Gospoda: "Milostiv budi! Ne otvrati
Lica Tvojego!.. Prosvjeti Lice Tvoje!.." Uz ovo treba poveati telesna liavanja... u hrani, u snu,
poslu i slino. Sva dela treba predati u ruke Boije.
83. Od trenutka kada se ujutru probudite postarajte se da se saberete i da razgorite toplinu. Ovo
smatrajte za svoje normalno stanje. im ovoga nema znajte da u vama neto nije u redu. Kad se
ujutru dovedete u takvo stanje sabranosti i topline treba sve da inite da nikako ne razorite svoje
unutranje raspoloenje, a koliko je u vaoj moi treba da inite ono to podrava ovo stanje, a
ono to ga rastrojava ni u kom sluaju ne treba initi: jer bi to znailo biti sopstveni neprijatelj...
Odredite sebi kao zakon da uvate sabranost i toplinu, stojei umom pred Gospodom. Onda e se
samo pokazati kako treba da se radi ili ta ovek sebi treba da dozvoli, a ta ne treba.
Svemoni pomonik u ovome jeste Isusova molitva. Na nju se treba navii tako da se ona
neprestano izgovara tamo gde se nalazi srce. A da bi se ovek navikao treba da se potrudi. Sada
se latite tog posla. Ili ste ve upoznati sa njim? - inilo mi se da ovu molitvu tvorite samo na
pravilu. Na pravilu ona ide po svom redu, ali je obavezno treba tvoriti dok ovek sedi, hoda,
jede, radi. Ako se ona ne dri jako u srcu mogue je da ovek sve ostavi i da se samo njome bavi
dok se ona u njemu ne ukoreni. To je prosta stvar. Treba stati pred ikonama u molitvenom
poloaju (moe da se sedne) i kada se panja spusti tamo gde se nalazi srce, onda tamo treba
lagano tvoriti Isusovu molitvu uz seanje na prisustvo Boije. Tako treba initi pola sata, sat ili
vie. Prvo je teko, a kada se stekne navika sve e se odvijati prirodno, kao disanje.
Uz ovakvo unutranje ustrojstvo u vama e poeti i umni ivot, ili kako kau, umno delanje. Prva
stvar ovde jeste zahtevanje istote savesti, da ona oveka ne prekoreva ne samo pred Bogom, ve
ni pred njim samim, ak ni pred stvarima. Zato, im se u mislima ili rei pojavi neto to
smuuje savest, odmah se u sebi treba kajati pred Gospodom Koji sve vidi i Koji e umiriti
savest.
Ostaje samo borba s pomislima koje e malo malo zujati kao dosadni komarac. Sami se uite
kako da sa njima izaete na kraj. Iskustvo je nauka. Rei u vam jedno: obino se pomisli
kovitlaju u glavi. One su prazne. Ali vi pazite na one koje se kao strela zabadaju u srce i
ostavljaju tamo trag kao oiljak. Odmah se priberite i izgladite ovaj trag molitvom stavivi na
njegovo mesto suprotno oseanje. Kada se uva toplina ovi sluaji su retki i slabi.
84. Na jeziku neka bude Isusova molitva, u umu - vienje Gospoda pred sobom, u srcu enja za
Bogom ili za optenjem s Gospodom. Kada sve ovo bude postojalo, i kada se ustali, Gospod e
vam videi kako se trudite dati ono za ta molite.
85. Svaka molitva treba da ishodi iz srca, a svaka druga molitva nije molitva. I molitve po
molitveniku, i line molitve, i kratke molitvice treba da idu iz srca ka Gospodu Kojeg ovek vidi
pred sobom. Tim pre takva treba da bude Isusova molitva.
86. Molite me da vam razjasnim delo molitve... Ali ovde nema ta da se objanjava. Stani umom
u srce pred licem Gospoda i vapij: Gospodi Iisuse Hriste, Sine Boij, pomiluj mja grjenago! -
To e biti molitveni trud. Ukoliko se neko usrdnije bude trudio Gospod e mu, videi trud, dati
duhovnu molitvu koja biva plod blagodati Svetog Duha.
Evo, to je sve to treba rei i shvatiti o Isusovoj molitvi. Sve ostalo to se izmilja ne odnosi se
na ovu stvar. - To neprijatelj odvlai od prave molitve.
87. Treba se panjom zaustaviti u srcu i stajati tamo stalno pred Gospodom. O tome sam vam
vie puta pisao. Tada ete primeivati svaku trunicu. Molite se, Bog e dati!
88. Dok postoji revnost, prisutna je i blagodat Svetog Duha. Ona je oganj. Vatra se odrava
drvima. Duhovna drva jesu molitva... im se blagodat dotie srca odmah se raa obraenost uma
i srca ka Bogu - t.j. seme molitve. Zatim ide bogomislije.
Blagodat Boija panju uma i srca usmerava ka Bogu i dri ih na NJemu. Poto um nikada nije
bez dejstva i kako se okree prema Bogu on o Bogu i razmilja. Otuda potie seanje Boga,
stalni saputnik blagodatnog stanja... Seanje na Boga ne biva prazno, ve obavezno uvodi u
sozercanje savrenstava Boijih i Boijih dela: blagosti, pravde, stvaranja, promiljanja,
iskupljenja, suda i nagrade. Sve zajedno ovo je svet Boji ili duhovna oblast. Revnitelj stalno
prebiva u ovoj oblasti. Ovakvo je svojstvo revnosti. Otuda potie i obrnuto: onaj ko prebiva u
ovoj oblasti podrava i oivljava revnost. elite li da odrite revnost? - Odravajte propisano
raspoloenje... Po delovima - to su drva duhovna... Imajte uvek pod rukom ovakva drva i im
primetite da oganj revnosti slabi uzmite neku cepanicu od svojih duhovnih drva i obnavljajte
duhovnu vatru. I sve e krenuti na dobro. Iz skupa takvih duhovnih kretanja proistie strah Boji,
stajanje pred Bogom sa svetenim strahom u srcu. Ovo je straar i uvar blagodatnog stanja...
Udubite se u ovo i dobro promislite o tome, uselite u svest i srce... i neprestano oivljavajte u
sebi... i biete ivi.
Vaa kula je kao pustinjska kelija. ovek moe nita da ne vidi i ne uje... Moe neto da
proita, pa da porazmisli, malo da se pomoli, pa opet malo da porazmisli.
Eto, sve je tu. Kada bi Bog dao toplinu u srce i kada ona ne bi nestajala! ista savest i stalna
molitvena usmerenost ka Bogu bi trebalo upravo ovo da proizvedu. Ali sve je iz ruke Boije.
89. Usrdno ispunjavajui pravilo uvajte trezvenost uma i toplinu srca. Kada ova poslednja
pone da se smanjuje pourite da je razgorite znajui sigurno da im ona nestane to znai da je
vie od pola puta ka odstupanju od Boga preeno. Strah Boji je uvar i podstreka unutranje
topline, ali potrebno je i smirenje, i trpljenje, i vernost pravilima, i najpre trezvenost. Pazite na
sebe, Gospoda radi. Pazite na sve naine da ne zaspite, ili da se ako ste zadremali probudite.
TAJNO POUAVANJE
sadraj
90. Prepodobni ava Isaija Otelnik o pouci kae: "Blagorazumni bogata skriva u kui svoja
blaga; blago koje je izneto na videlo podvrgava se pljakanju lopova i napadaju ga silnici
zemaljski: tako i smirenomudreni i dobrodeteljni monah krije svoje dobrodetelji kao bogata
blago, ne ispunjava elje pale prirode. On sebe svakog asa prekoreva i veba se u tajnom
pouavanju, u skladu sa onim to je reeno u Pismu: sogrjejasja vo mne serdce moje, i v
poueniji mojem razgoritsja oganj. O kakvom ognju Pismo ovde govori? - O Bogu: Bog na jeste
oganj pojadajaj. Kao to se ognjem topi vosak i isuuje abokreina neistota koje skrnave
oveka, tako se i tajnim pouavanjem isuuju neiste pomisli, istrebljuju iz due strasti,
prosveuje se um, postaje jasnija i tananija misao, izliva se radost u srcu. Tajno pouavanje
ranjava demone, odagnjava zle pomisli; njime se oivotvorava unutranji ovek. Bog ukrepljuje
onoga ko se naoruava tajnim pouavanjem; Aneli mu daju silu, ljudi ga proslavljaju. Tajno
pouavanje i itanje duu ine domom koji je sa svih strana zatvoren i zakljuan, stubom
nepokolebljivim, tihim i mirnim pristanitem. Ono spasava duu uvajui je od kolebanja.
Veoma se smuuju i uznemiravaju demoni kada se monah naoruava tajnim pouavanjem koje
se sadri u Isusovoj molitvi: Gospodi Iisuse Hriste, Sine Boij, pomiluj mja - itanje u
osamljenosti pomae vebanju u pouavanju. Tajno pouavanje jeste ogledalo uma, svetilnik
savesti. Tajno pouavanje isuuje blud, ukrouje jarost, odagnava gnev, tera tugu, udaljava
drskost, unitava uninije. Tajno pouavanje prosveuje um, odgoni lenjost. Od tajnog pouavanja
se raa umilenje, useljava se u oveka strah Boji: ono donosi suze. Tajnim pouavanjem se
monahu daje smirenomudrenost karaktera, bdenje ispunjeno umilenjem, ista molitva. Tajno
pouavanje je molitveno blago: ono odagnava pomisli, ranjava demone, omiva telo. Tajno
pouavanje ui dugotrpljenju, uzdranju; onome ko je njegov priesnik objavljuje o paklu. Tajno
pouavanje titi um od sanjarenja i donosi mu razmiljanje o smrti. Tajno pouavanje je puno
svih dobrih dela, ukraeno je svakom vrlinom, svako neisto delo mu je strano i tue."
91. Saberi se u srcu i tvori tajno pouavanje. Ovim sredstvom e se uz pomo blagodati
Gospodnje odravati duh revnosti u svom istinskom ustrojstvu - i as e goreti, as e se
razbuktavati. I ovo je unutranji put. Treba znati da je to najkrai put ka spasonosnom ustrojstvu.
ovek moe sve da ostavi i da se bavi samo ovim delanjem, - i u svemu e imati uspeha.
Nasuprot tome, ako sve budemo radili, a na ovo ne budemo obraali panju neemo videti ploda.
Onaj ko se ne okree ka unutra i prema ovom duhovnom delanju samo otaljava posao. Istina, ovo
delanje je izuzetno teko, naroito na poetku, ali je zato direktno i plodno. Zato svetenik koji
rukovodi treba to pre svoje pitomce da uvodi u ovo delanje i da ih u njemu utvruje.
U njega se pre svega moe uvoditi i spoljanji ovek, i to na sve naine, - i ne samo da se moe,
ve i mora. To je zato to se seme ovog delanja nalazi u obraanju u kojem se ono vri. Samo
treba ga razjasniti, istumaiti kako treba i rukovoditi. Tada e i sve spoljanje krenuti kako treba,
valjano i zrelo. Nasuprot tome, bez ovoga e se ono samo kao truli konii stalno kidati. Zapamti
pravilo da to ne treba ostvariti odjednom, ve polagano; ono mora imati velika ogranienja, jer
moe da se desi da ne vodi ka ovom unutranjem delanju, u kojem je sutina stvari, ve ka
spoljanjim pravilima. Zato, bez obzira na to to postoje i ljudi koji se kreu od spolja ka unutra,
pravilo uvek treba da bude - ulaziti to pre unutra i ovde razgorevati duh revnosti.
Naizgled, to je prosta stvar, ali kada ovek za nju sazna moe dugo nad njom da se znoji i da sve
to da malo plodova. I to je zbog svojstva telesne delatnosti. Ona je laka, zato i privlai;
unutranja je pak teka, zbog toga i odbija ljude od sebe. Ali onaj ko se vee za prvo koje je
vetastveno (materijalno) i sam se u duhu postepeno ovetastvljuje, zato se hladi, postaje
nepokretniji i stoga se sve vie i vie udaljava od unutranjeg. I ispada da e neko prvo ostaviti
unutranje, navodno do vremena sazrevanja, doi e, veli, vreme - ali kasnije, kada se osvrne vidi
da je vreme proputeno i da je umesto da se pripremi postao za to nesposoban. Opet, ni
spoljanje ne treba da se naputa: ono je oslonac unutranjeg, ve i jedno i drugo treba da ide
zajedno... Oigledno je samo da prvo ima preimustvo, jer Bogu treba sluiti duhom i klanjati
Mu se dolikuje u duhu i istini. I jedno i drugo treba da budu u uzajamnoj vezi, u srazmeri s
njihovim dostojanstvom, bez nasilja jednog prema drugom i njihove podele na silu.
92. Ono glavno to su oni (sveti oci) traili i to su savetovali jeste da se shvati duhovno
ustrojstvo i da ovek ume da ga se dri. Onome ko to dostigne ostaje jedno pravilo: budi unutra,
imaj tajno pouavanje u srcu. Pouavaj se seanju na Boga, seanju na smrt, seanju na grehove,
samoprekorevanju, odnosno, spoznaj ovaj predmet i govori o njemu u sebi neprestano, na
primer: kamo pojdu, ili: erv, a ne elovjek. Kada se ovo i slino tvori s panjom i oseanjima to
je tajno pouavanje.
93. Odavde sledi da se ukratko svi naini ili metode za razgorevanje i odravanje duha revnosti
mogu svesti na sledee: nakon to se probudi ui u sebe, stani u svoje srce, proi svu duhovnu
ivotnu delatnost i zaustavivi se na jednom dri se samo toga. Ili jo krae: saberi se i tvori u
srci tajno pouavanje.
94. Kada se vae srce razgori Boijom toplinom poinje zapravo vaa unutranja promena. Ova
vatrica e sve u vama spaliti i pretopiti, drugim reima, poee sve da produhovljuje dok sasvim
ne produhovi. Dok ne doe ovaj oganj produhovljenosti nee biti, ma kako da se primoravate na
duhovno. Dakle, sada je itava stvar u tome da se stekne oganj. I izvolite da u tom pravcu
usmerite sav trud.
Ali znajte da dok se vatra na pokae, strasti jo uvek deluju, iako im se ne dozvoljava da rade ta
hoe. Strasti su isto to i vlaga u drvima. Sirova drva ne gore. Treba sa strane doneti suvadi i
zapaliti ih. Ona e dok budu gorela poeti da sue vlagu i to se vie budu razgorevala vie e se
paliti sirova drva. Tako oganj pomalo isterujui vlanost i irei se obuzima plamenom i sva drva
koja su u njega baena.
Naa drva jesu sve sile nae due i sve aktivnosti tela. Svi su oni dok ovek ne pazi na sebe
proeti vlagom - strastima, i dok strasti nisu proterane, uporno se protive duhovnom ognju... Oni
ulaze i u duu i u telo, osvajaju i sam duh - svest i slobodu - uzimaju pod svoje, i na taj nain
gospodare itavim ovekom. Poto su oni u vezi sa demonima kroz njih demoni i vladaju
ovekom, koji ipak umilja da je sam svoj gazda.
Od ovih se pre svega oslobaa duh. Blagodat Boija ga izvlai. Duh, ispunjavajui se pod
dejstvom blagodati strahom Bojim raskida svaku vezu sa strastima, i pokajavi se za prolost
rvsto reava da ubudue ugaa samo Bogu i da radi NJega Jedinog ivi, hodei po zapovestima
NJegovim. Stojei u ovoj odlunosti duh uz pomo blagodati Boije isteruje zatim strasti iz due
i tela i sve u sebi produhovljuje. Eto, i kod vas se duh iupao iz okova koji su ga drali. Sveu i
voljom vi stojite na strani Boijoj. Bogu elite da pripadate i da samo NJemu ugaate. To je
taka oslonca za vau delatnost u duhu. Meutim, dok je va duh povratio svoja prava dua i telo
jo uvek ostaju pod dejstvom strasti i trpe od njih nasilje. Vama sada preostaje da se naoruate
protiv strasti i da ih pobedite - da ih isterate iz due i tela. Borba sa strastima je neizbena. One
nee same od sebe predati ono ime vladaju, iako to ine nezakonito.
Seanje na Boga jeste ivot duha. Ono rasplamsava i revnost za ugaanje Bogu, i vau odlunost
da budete Boija ini nepokolebljivom. Ovo je, opet ponavljam, - taka oslonca za ivot u duhu,
i dodau - osnova za vae strateke operacije protiv strasti.
95. Kako su u sebi razgorevali molitveni duh i utvrivali se u molitvi podvinici, oci i uitelji
nai? Glavno to su oni traili sastojalo se u tome da srce neprestano gori samo Gospodu. Bog
zahteva srce, zato to je u njemu ishodite ivota. Gde je srce - tamo je svest, panja i um, tamo
je svecela dua. Kada je srce u Bogu i sva dua je u Bogu i ovek stoji pred Bogom u
neprestanom poklonjenju duhom i istinom.
Ovo glavno se nekima davalo brzo i lako. Milost Boija! im ih je duboko potresao strah Boji,
im je oivljavala savest u svoj svojoj sili, im se burno rasplamsavala revnost da se ovek dri
pred Gospodom isto i neporono, im je trud ugaanja Bogu razduvavao ovaj oganj i pretvarao
ga u plamen! To su serafimske due, plamene, koje se brzo kreu, mnogodelatne.
Meutim, kod drugih sve ide tromo. Da li je njihovo prirodno ustrojstvo takvo ili Bog s njima
ima druge namere, njihovo srce se ne zagreva brzo. Naizgled, ve su se navikli na sva dela
pobonosti i vode ivot pravedan, ali ne, - u srcu uopte nije ono to bi trebalo da bude. Tako
biva ne samo sa mirjanima, ve i s onima koji ive u obiteljima, ak i sa otelnicima.
Bog je dao razum trudbenicima trezvenja i oni su ustanovili naroit nain da se u srcu ukoreni
stalna molitva upuena Gospodu koja zagreva srce. To smo vie puta pominjali. Iskustvo je
opravdalo ovaj nain pokazavi da je uspean, i on je poeo gotovo svuda da se upranjava, i svi
koji se njime bave onako kako treba imaju uspeha.
96. Iz iskustva se u duhovnom ivotu moe izvui veoma pouzdan zakljuak da onoga ko ima
usrdnost prema molitvi ne treba uiti kako da se usavrava u molitvi. Sam molitveni trud, koji se
upranjava sa strpljenjem dovee ga i do najviih stepena molitve.
Ali ta da rade slabi i tromi, i naroito oni koji su pre nego to su doli do spoznaje kakva
molitva treba da bude stigli da ovrsnu u spoljanjoj formalnosti i koji su se ohladili prema
navikavanju na poredak ustavnih molitvoslovlja? NJima preostaje jo jedno pribeite -
umetniko delanje umne molitve Gospodu. I zar nije pre svega zbog njih pronaeno ovo
umetniko delanje, ili drugaije, umetniko zasaivanje Isusove molitve u srce?
97. "Osim uz pomo delatne umne molitve niko ne moe da izbegne delovanje strasti i napade
lukavih pomisli, za koje e biti ispitani u smrtnom asu i dati odgovor na Stranom Sudu."
98. Isusova molitva je jedno od sredstava za postizanje uspeha u ovekovom hoenju pred
Bogom... Ovde je glavno da ovek stane panjom u srce i da vapije ka Gospodu Koji je svuda
prisutan...
Koren dobrog unutranjeg ustrojstva jeste strah Boji. NJega treba uiniti stalno prisutnim... On
e sve drati u napetosti i nee dozvoliti da se oputaju ni udovi, ni misli, gradei bodro srce i
trezvenu misao.
Meutim, uvek se treba seati i oseati da je uspeh u duhovnom ivotu i u svim njegovim
manifestacijama plod blagodati Boije. Duhovni ivot je potpuno u zavisnosti od Presvetog
Duha Boijeg. Mi imamo svoj duh, ali je on nemoan. On stupa na snagu kada ga oseni blagodat.
99. Iite i obrjaete!.. ta ovek treba da trai? ivo, opipljivo optenje s Gospodom. Ovo daje
blagodat Boija, ali mi i sami treba da se potrudimo na tome. U kom pravcu usmeriti trud? Na to
da se ovek uvek sea Gospoda, toga da je On blizu, da je ak u srcu. Da bismo u ovome uspeli,
savetuje se navikavanje na Isusovu molitvu: Gospodi Iisuse Hriste, Sine Boij, pomiluj mja,
ponavljajui je neprestano s milju o Gospodu, Koji je u srcu ili blizu srca. Stani s panjom u
srce pred lice Gospoda i govori: Gospodi Iisuse Hriste, Sine Boij, pomiluj mja grjenago. -
itava stvar i jeste u tome i u sutini nita se vie ne trai... Stvar je u tome da se stane umom u
srce pred licem Gospoda i da se molitva NJemu upuuje. Pritom znaj da je umna molitva stajanje
umom pred Gospodom sa uzdasima NJemu upuenim, a Isusova molitva: Gospodi Iisuse Hriste,
Sine Boij, pomiluj mja.. jeste slovesna, spoljanja molitva.
Na ovaj nain e se seanje na Boga uvrstiti u umu i lik Boiji e biti u dui kao sunce. Stavi
hladnu stvar na sunce, ona e se zagrejati. Tako e se i dua zagrejati od seanja na Gospoda
Koji je umno Sunce. A ta e biti posle toga, videe kasnije.
Prvi trud je navika da se neprestano ponavlja Isusova molitva... I ponite, stalno ponavljajte i
ponavljajte, ali sve s milju o Gospodu. I sve je tu...
100. Pitate ta je potrebno za Isusovu molitvu... Dobro je onako kako je vi tvorite. Podseajte
sebe na to i tako inite. Samo u vas na jedno podsetiti, da panjom treba sii u srce i stati tamo
pred lice Gospoda Koji je svuda prisutan, i u vama, i Koji sve vidi - i u vama takoe... Stabilnost
e nastati kad se u srcu stvori oganj.
Trudite se da je ne prekinete, i ona e se tako uvrstiti da e se sama ponavljati, i u vama e
uboriti potoi, kao to je govorio starac Partenije Kijevo-Peerski. A neko od drevnih je rekao:
kao kada lopovi priu kui da se uvuku u nju i neto da ukradu, pa uju da tamo unutra neko
pria, te se ne reavaju da u nju uu, i kada se nai neprijatelji prikradaju dui da bi je pokrali i
uju da tamo ubori mala molitva idu unaokolo, a u sredinu se plae da uu.
101. Ono to treba traiti molitvom jeste ukorenjivanje u srcu tihog, ali toplog stalnog oseanja
prema Bogu; ekstaze i naroita kretanja ovek ne treba da se trudi da ostvari; a kada Bog poalje
naroita molitvena oseanja treba za njih zahvaljivati, a ne pripisivati ih sebi i ne aliti kada odu,
kao za nekim velikim gubitkom, ve uvek od njih smireno prelaziti na tiho oseanje prema
Gospodu.
O SEANJU NA BOGA
sadraj
102. esto sam te podseao, draga moja sestro, na seanje na Boga, i sada ti opet kaem da ako
se ne trudi i ako se dobro ne oznoji da se u tvom umu i srcu uree ovo strano ime, uzalud
uti, uzalud poje, uzalud posti, uzalud bdi. Jednom reju: sav trud monaha nita nee vredeti
bez ovakvog delanja, bez seanja na Boga. To je poetak tihovanja radi Gospoda, to je i kraj.
Ovo mnogo eljeno ime je dua tihovanja i utanja. U seanju na njega je radost i veselje,
otputenje grehova i bogatstvo dobrodetelji. Ovo preslavno ime je mali broj ljudi stekao samo u
tihovanju i utanju. ovek drugaije ne moe ni da ga stekne iako mnogo i prisiljava sebe na to.
Zato, znajui silu ovoga, uvek ubeujem tvoju u Hristu ljubav da tihuje i uti, jer se uz pomo
ovih dobrotelji bogati u nama seanje na Boga.
103. Bog je svuda i uvek s nama, uz nas i u nama, ali mi nismo uvek s NJim, jer Ga se ne
seamo, i zato to Ga se ne seamo dozvoljavamo sebi mnoge stvari koje ne bismo dozvolili
kada bismo se seali. Ponite da se trudite da se navikavate na ovo seanje!
Odredi sebi kao zakon pravilo da uvek bude s Gospodom umom u srcu i da ne dozvoljava
mislima da lutaju, ve im odu da ih opet vraa nazad i primorava da sede kod kue, u kleti
srca, i da besede s najslaim Gospodom.
aljem vam u vezi s ovim predmetom knjiicu: "Pisma o duhovnom ivotu", koja je u potpunosti
usmerena na to da pomogne utvrivanju uma u srcu panjom prema Gospodu i molitvenim
raspoloenjem.
104. to se vie budete utvrivali u seanju na Boga ili u umnom stajanju pred Bogom u srcu,
tim e se sve vie i vie utiavati i misli i manje e lutati. Unutranje dovoenje u red i uspeh u
molitvi idu zajedno.
Setite se ta je na samom poetku pisama govoreno o naem duhu. Evo, upravo to je ponovno
uspostavljanje njegovih prava. Kada se ovo vaspostavi tada e poeti delatna - ivotna - promena
due i tela, i spoljanjih odnosa, oienje. I postaete pravi ovek.
105. Kada va unutranji ovek utvrdi u seanju na Boga tada e se i Hristos Gospod u vas
useliti. Jedno i drugo ide zajedno.
I evo vam znamenje na osnovu kojeg moete da se uverite da je ovo predivno delo poelo da se
deava u vama, a to je - izvesno oseanje topline prema Gospodu. Ako budete ispunjavali sve
propisano ovakvo oseanje e ubrzo poeti da se pojavljuje, i sve ee i ee, a zatim e postati
i neprekidno. Ovo oseanje je sladosno i blaeno. I od trenutka kada se pojavi podstie elju i
tenju da ne odlazi od srca, jer je u njemu raj.
Da li elite da to pre stupite u ovaj raj? Evo ta da radite: kada se molite ne odlazite sa molitve,
a da se u vaem srcu ne probudi neko oseanje prema Bogu: ili svetenog straha, ili predanosti,
ili zahvalnosti, ili dobre nade i uzdanja; takoe kada posle molitve ponete da itate, ne
naputajte itanje dok ne ponete da oseate proitanu istinu. Ova dva oseanja uzajamno se
podgrevajui mogu, ukoliko budete vodili rauna o sebi, i ceo dan da vas dre pod svojim
uticajem. Potrudite se da u potpunosti ispunite ove dve metode i sami ete videti ta e se desiti.
106. Seanje na Boga Sam Bog usauje u duu. Ali za to je potrebno da se sama dua pomui i
potrudi. Trudite se iz sve snage primoravajui se na neprestano seanje na Boga. I Bog, videi
kako ovo usrdno elite, dae vam seanje na Sebe.
107. Sve vreme, od kad se probudite dok ne zaspite, hodite u seanju na Boiju sveprisutnost,
razmiljajui o tome da vas Gospod vidi i da belei sve pokrete misli i srca vaeg. Kako bi ovo
bilo neprestano molite se Isusovom molitvom, i esto prilazite ikonama, nainite nekoliko
metanija, i po kretanju i zahtevu svog srca tako da itav va dan bude esto prekidan malim
brojem metanija i da prolazi u neprestanom bogomisliju i tvorenju Isusove molitve, uz razne
poslove.
108. itava stvar je u tome da ovek navikne da uvek dri panju na Gospodu Svudaprisutnom i
Svevideem, i da On eli da se svi spasu i da je spreman da u tome pomogne.
Ova navika vam nee dati da tugujete - bez obzira da li vas uznemirava unutranja ili spoljanja
muka: jer ona daje dui potpuno zadovoljenje, koje nasiujui duu nee dati prostora nikakvom
oseanju oskudice i inferiornosti preputajui sebe i sve svoje u ruke Gospoda i raajui oseanje
NJegovog neprestanog zastupnitva i pomoi.
109. Molitva nije samo to da ovek stoji na molitvi. Drati um i srce obraene ka Gospodu i
uperene prema NJemu - jeste ve molitva, ma u kakvom poloaju ovek da se nalazi. Molitveno
pravilo je jedno, a ovo molitveno stanje je drugo. Put ka njemu je navikavanje oveka da se uvek
sea Boga i poslednjeg asa, sa sudom koji za njim sledi. Tako se nastrojite i sve e krenuti na
dobro. To e biti: u sebi posveujte svaki korak Bogu... A korake treba usmeravati po
zapovestima. A zapovesti znate. Eto, to je sve!.. Svaki sluaj ak moete da podvedete pod
zapovest i da u sebi posvetite Bogu svoje delovanje u NJemu. Tako e se itav ivot posveivati
Bogu. ta se jo zahteva? - Nita. Vidite kako je prosto. Revnost za spasenje imate... Kada
postoji revnost ona svedoi o arkoj brizi za spasenje. Na sve naine treba izbegavati hlaenje.
Evo kako dolazi do hlaenja: ono poinje zaboravljanjem... Zaboravljaju se dobroinstva Boija,
i Sam Bog, i svoje spasenje u NJemu, opasnost da se bude bez Boga, i seanje na smrt odlazi -
jednom reju, zatvara se sva duhovna oblast. To se deava i od neprijatelja, i od rasejavanja misli
poslovima, brigama, mnogim kontaktima s ljudima. Kada sve ovo bude zaboravljeno, srce se
hladi i njegovo saoseanje za duhovno se prekida... - evo i bezoseajnosti. A kada se to desi
zajedno s njim dolazi i do nastanka nemara i bezbrinosti... Usled ovoga duhovna zanimanja se
odlau za neko vreme, a onda se i potpuno ostavljaju. I krenuo je stari - i bezbrian, i neradan
ivot, samo radi ugaanja sebi. Iako se pritom nee dogoditi nita toliko aljkavo, ali nemoj se
nadati ni da e nai Boga. Prazan ivot!
Ukoliko ne elite da padnete u ovu provaliju uvajte se prvog koraka - zaboravljanja. Zato hodite
uvek u seanju na Boga, to jest na Boga i Boije stvari. To e podravati saoseanje prema
njima, a od jednog i drugog stalno e se rasplamsavati revnost. I to je ivot!
110. to se tie umne molitve, budite oprezni u jednom, da uz neprestano seanje na Boga ne
zaboravljate da rasplamsavate i sveteni strah i potrebu da padate u prah pred licem Boga,
Najmilostivijeg Oca, ali i stranog Sudije.
esto seanje ne Boga bez svetenog straha otupljuje oseanje straha Boijeg i tako ga liava
onog spasonosnog dejstva, koje mu pripada u krugu duhovnih kretanja i koji osim njega nita
drugo ne moe da izazove.
111. Pitate o molitvi. Sreem kod otaca to da ovek dok se moli treba da isteruje sve slike iz
glave. Ja se tako i trudim da radim, ulaui napor da stojim u uverenosti da je Bog svuda... da je i
ovde gde su moja misao i moje oseanje. Ne uspevam da se u potpunosti oslobodim slika... ali
one sve vie i vie isparavaju. Sigurno da postoji vreme kada e u potpunosti nestati.
SUTINA HRIANSKOG IVOTA
sadraj
112. LJudi obraaju panju na hriansko vaspitanje, ali ga ne dovode do kraja ili ne obraaju
panju na najbitnije i najtee strane hrianskog ivota zaustavljajui se na najlakim, vidljivim,
spoljanjim. Ovo nedovreno vaspitanje ili vaspitanje koje nije usmereno onako kako treba, daje
lica koja briljivo potuju sva utvrena pravila blagoestivog ivota, ali malo panje obraaju ili
je uopte ni ne obraaju, na unutranje kretanje srca i na istinsko napredovanje u unutranjem
duhovnom ivotu... NJima su strani smrtni grehovi, ali oni ne paze na kretanje srdanih pomisli.
Zato e ponekad i malo suditi drugima, malo e se pohvaliti, i pogorditi, i naljutiti oseajui da
su u pravu, ponekad e ih privui lepota i uteha (ovoga sveta), ponekad e ak uvrediti nekoga u
porivu nezadovoljstva, ponekad e biti lenji da se mole, i molitvu im kradu isprazne pomisli i
tome slino - i ba ih briga za to. Ova kretanja za njih imaju malo znaaja. Ako su otili u crkvu
ili se pomolili kod kue, po ustaljenom redu, i svrili svoje uobiajene poslove - apsolutno su
zadovoljni i mirni. A ta se pritom dogaa u srcu - za to gotovo da i ne mare; meutim, ono moe
da kuje zlo i da time oduzima svu vrednost njihovom ispravnom i blagoestivom ivotu.
Uzmite sada ovaj sluaj: onaj ko je nepotpuno ostvarivao delo spasenja postao je svestan ove
nepotpunosti i uvideo nepravilnost svog puta i nepouzdanost svog truda.
Tako se neko okree od spoljanje pobonosti ka unutranjoj. Na to ga navodi ili itanje knjiga o
duhovnom ivotu ili beseda sa onima koji znaju u emu je sutina hrianskog ivota, ili
nezadovoljstvo svojim trudom, oseaj da neto nedostaje. I nita ne ide kako valja. Uz svu
ispravnost on nema unutranjeg spokoja; nema u njemu onoga to je obeano istinskim
hrianima - mira i radosti o Duse Svjate (Rim. 14, 17). Kada se u njemu rodi ova misao koja ga
uznemirava, beseda sa znalcima ili knjiga mu objanjavaju u emu je stvar, i ukazuju na sutinski
nedostatak ustrojstva njegovog ivota, nedostatak panje usmerene na unutranja kretanja i
upravljanje sobom. On shvata da se sutina hrianskog ivota sastoji u tome da ovek umom
stane u srcu pred Bogom u Gospodu Isusu Hristu blagodau Svetog Duha i da otuda upravljajui
svim unutranjim pokretima i svim spoljanjim dejstvima sve u sebi, i malo i veliko, pretvara u
sluenje Triipostastnom Bogu, rtvovavi Mu se u potpunosti, svesno i slobodno.
113. Kad sazna ta je sutina hrianskog ivota i ne nalazei je u sebi, um poinje da radi kako
bi to dostigao, ita, razmilja, razgovara. Pritom se ova istina da ivot zavisi od sjedinjenja sa
Gospodom prikazuje u raznim oblicima i analizira, ali jo uvek ostaje daleko od srca, jo se ne
osea; zato ni plod ne donosi.
114. Revnitelj se okree ka unutra, i ta mislite da ovde nalazi? - Neprestano vrenje misli,
neprestana strasna sudaranja, odebljalost i hladnou srca, tvrdoglavost i lenjost za posluanje,
elju da sve radi po svom - jednom reju, sve u sebi nalazi u veoma loem stanju. Opet se
razgoreva revnost i trud se sada usmerava na sopstveni unutranji ivot, na misli i raspoloenja
srca. U rukovodstvima za unutranji duhovni ivot nai e da treba da pazi na sebe, da treba da
prati pokrete srca da ne bi dopustio nita loe, da treba da se sea Boga i drugo. Poinje trud i
napori usmereni u ovom pravcu. Ali ne moe da zadri misao kao ni vazduh koji se kree, loa
oseanja i kretanja ne moe da propusti kao smrad lea koji truli, i na seanje na Boga um se ne
pokree kao pokisla i promrzla ptica. ta da se radi? Kau: trpi i trudi se. Ide trpljenje i trud, a
unutra stalno jedno isto. Doe napokon neko ko se u to razume i objanjava: sve ti je unutra
haotino, jer se sile razdvajaju: um ide svojim putem, a srce svojim. Treba da sjedini um sa
srcem i tada e prestati vrenje misli i dobie kormilo za upravljanje brodom due - polugu
kojom e poeti da pokree sav svoj unutranji svet. Kako to? Navikni da se umom u srcu
moli: "Gospodi Iisuse Hriste, Sine Boij, pomiluj mja!" I ova molitva, kada se naui da je
tvori kako treba, ili tanije, kada se usadi u srce, dovee te do eljenog cilja: ona e tvoj um
spojiti sa srcem, ona e umiriti vrenje misli i dae ti snagu da vlada kretanjima svoje due.
115. Ukoliko stvar krene na dobro ovek se, poto razmisli, odluuje da se vie ne preputa
zabavama, ve da ivi po sugestijama straha Boijeg i savesti uz samoodricanje. Zbog toga
blagodat Boija, koja je do sada delovala spolja ulazi unutra kroz tajne, i ovekov nemoni duh
ini monim. Na ovu stranu ve potpuno prelaze svest i sloboda; i u oveku poinje unutranji
ivot pred Bogom, ivot istinski slobodan, razumno-samodelatan. Duevno-telesne potrebe i
zahtevi spoljanjih sluajnosti ga vie ne zanimaju, naprotiv, on njima poinje da vlada onako
kako mu Duh daje. Kao samodrac on sedi na prestolu srca i otuda izdaje zapovesti ta i kako da
se radi.
Ovakva vladavina poinje od prvog trenutka unutranjeg prevrata i useljivanja blagodati, ali se u
potpnosti ne pojavljuje odjednom. esto napadaju nekadanji vladari i ne samo da prave zbrku u
unutranjem gradu, ve esto i samog vladara grada odvode u zarobljenitvo. Ovakve sluajnosti
se na poetku esto dogaaju; ali sila napete revnosti, stalno paenje na sebe i na svoj posao i
blagorazumno trpljenje u trudu uz pomo blagodati Boije ine ih sve reim i reim. Na kraju,
duh toliko ojaa da napadi nekadanjih uticaja na njega bivaju isto to i trunica za granitnu
stenu. Duh prebiva u sebi stalno, stojei pred Bogom i vlada silom Boijom nepokolebljivo i
snano.
116. Onaj ko trai unutranje Carstvo Boije ili ivo optenje s Bogom prirodno stalno razmilja
o Bogu s naporom usmeravajui svoj um ka NJemu, samo o NJemu eli da ita, o NJemu da
razgovara. Meutim, samo ova zanimanja bez drugih o kojima u kasnije govoriti, nee dovesti
do traenog. Kod mistika se ovo zanimanje stavlja u prvi plan, zato to su oni teoretiari, a ne
praktiari. Ima neto preterano u vezi s ovim predmetom i u katolikim rukovodstvima za
duhovni ivot, a to nije bezopasno. Ono navikava na lakou: jer lake je umovati nego se, na
primer, moliti ili paziti na sebe; ovo kod oveka stvara uobraenost, jer rad uma kojem je tako
svojstveno da se razmee moe u potpunosti da ga ohladi za praksu, dakle, da sprei pouzdan
uspeh, laskajui uspeno ovom umnom delu. Zbog toga zdravi uitelji upozoravaju na ovo i
savetuju da se ovek ne preputa previe ovom zanimanju da ne bi nakodio drugim.
117. Bie jasnije ako kaemo neto o tome ta se deava sa duom i kako treba da se ponaamo
kada jako poelimo da se pomolimo ili kada nas neto podstakne na molitvu.
Ovo svi doivljavaju u veoj ili manjoj meri i na prelasku od traganja sopstvenim naporima ka
ivom optenju sa Bogom i nakon njegovog dostizanja. Ovo stanje lii na stanje u kojem ovek
biva kada se o neemu zamisli. Onaj ko se zamisli ulazi u sebe i usredsreuje se na svoju duu ne
obraajui panju na svoje spoljanje okolnosti, na lica, stvari i dogaaje. Isto se deava i ovde;
samo to je tamo to stvar uma, a ovde je stvar srca. Preplavljuje ga enja sa Bogom, dua se
sabira i staje pred lice Boga i, ili izliva pred NJim svoje nade i boli srca kao Ana, Samuilova
majka, ili Ga slavoslovi kao Presvetta Djeva Marija ili stoji pred NJim u izumljenju kao to je
esto stajao sveti apostol Pavle. Sva ova svojevrsna dejstva, misli i namere prestaju, i na
spoljanje se vie ne obraa panja. Sama dua ne eli da se bavi niim sa strane. Ovo se deava i
u crkvi, pa ak i na molitvenom pravilu ili za vreme itanja i razmiljanja, moda ak i za vreme
nekih spoljanjih poslova, i u drutvu. Meutim, u svakom sluaju, to ne zavisi od sopstvene
volje. ovek koji je jednom iskusio ovu enju moe da je se sea, da eli da se ona ponovi, da
se trudi da je ostvari, ali sam je svojim naporom nee privui: ona dolazi. ovekovoj volji
preostaje jedno: kada to naie, ne dozvoljavaj sebi da je rasejava, ve se potrudi koliko god
moe da joj da prostora da to vie ostane u tebi.
118. Na kraju, prolazi period munog traganja; sreni traitelj dobija ono to trai: nalazi srce i
utvruje se u njemu svojim umom pred Gospodom i stoji pred NJim stalno, kao verni podanik
pred Carem i od NJega dobija vlast i silu da vlada svim svojim - i unutranjim i spoljanjim - to
je NJemu blagougodno. To je trenutak kada Carstvo Boije dolazi unutra i poinje da se
pokazuje sa silom koja mu je svojstvena.
119. Poinje trud navikavanja na umnu molitvu Gospodu - ovo spasonosno delanje. Prvi plodovi
oivljavaju veru, vera pojaava trud i umnoava plodove; posao se odvija sa uspehom. U toku
upravo ovakvog truda navikavanja na umnu molitvu Gospodu, postaju sve ea po milosti
Boijoj, ona uvlaenja unutra pred Boga, o kojima smo ve govorili. A zatim dolazi i to da se
ovo uvlaenje unutra uvruje zauvek i unutar-prebivanje pred Bogom postaje neprekidno.
Upravo to je poetak vladavine Carstva Boijeg u nama. Ali, dodaemo da je to ujedno i poetak
novog kruga promena u unutranjem ivotu kojem dolikuje naziv produhovljavanja due i tela...
Sa psihike pak take gledita o Carstvu Boijem treba rei sledee: Carstvo Boije se u nama
raa kada se um spaja sa srcem sam se rastvorivi sa seanjem na Boga. ovek tada svoju svest i
slobodu Gospodu predaje kao rtvu koja Mu je prijatna, a od NJega dobija vlast nad sobom, i
silom, koju od NJega dobija, vlada svim svojim, unutranjim i spoljanjim kao u NJegovo ime.
120. Ono to najvie brine traitelja jeste unutranji nered u mislima i eljama; sva njegova
revnost je usmerena na to da se nekako otkloni ovaj nered. Za to ne postoji drugi nain osim da
se stekne ovo duhovno oseanje ili ova srdana toplina uz seanje na Boga. im se rodi ova
toplina misli e se utiati, unutranja atmosfera e postati jasna, postae vidljivi svi zaeci dobrih
i loih kretanja due i ovek e dobiti vlast da isteruje poslednje. I na spoljanje se izliva ova
unutranja svetlost i tamo omoguava da se razlikuje ono to valja od onoga to ne valja dajui i
snagu da se ovek utvrdi u prvom, bez obzira na sve prepreke; jednom reju, tada poinje
istinski, delatni, duhovni ivot, za kojim je ovek do sada samo tragao, i koji ako se i pojavljivao,
to je bilo samo na trenutke. I kada postoji ona enja o kojoj je ranije bilo rei, biva i toplina, ali
ona nestaje sa nestankom enje. Ovde pak toplina koja se rodila u srcu stalno postoji i stalno
dri uz sebe panju uma. Kada je um u srcu - to i jeste spajanje uma sa srcem, koje predstavlja
celovitost naeg duhovnog organizma.
121. Gospod e doi da izlije Svoju Svetlost na va razum, da oisti vaa oseanja, da rukovodi
vaim delima. Osetiete u sebi silu koja vam je do tada bila nepoznata. - Pojavie se i doi e ne
ulno i vidljivo, ve nevidljivo i duhovno, ali ipak stvarno. Kao svedoanstvo slui raanje, sada
ve neprekidnog, gorenja srca, pri emu se um, stojei u srcu rastvara sa seanjem na Gospoda,
utvruje se unutar-prebivanje i usled toga primeuje se sve to se tamo deava i ono to je Bogu
ugodno se prihvata, a sve grehovno se odbacuje, i sva dela se vre uz potpunu svest o tome da su
po volji Boijoj; daje se sila da ovek potpuno upravlja tokom svog ivota, i unutranjim i
spoljanjim, daje mu se vladavina nad sobom. ovek obino vie biva raen, nego to radi.
Slobodu da deluje dobija kada u srcu oseti dolazak Gospoda. Tada se ispunjava obeanje: "Ae
ubo Sin vi svobodit, voistinu svobodni budete" (Jn. 8, 36). Evo ta donosi Gospod, a ne neto
neobino!
122. Moe izgledati udno to to optenje s Bogom treba jo dostizati kada ono ve postoji ili se
daje u tajni Krtenja ili pokajanja, jer se kae: "Jelici vo Hrista krestistesja, vo Hrista
oblekostesja" (Gal. 3, 27); ili "Umroste bo, i ivot va sokroven jest so Hristom v Bozje" (Kol. 3,
3). Pa poznato je da je Bog svuda prisutan, ne dalee ot kojegodo nas, da pone osjaut Jego
(Dap. 17, 27), i spreman je da se useli u svakoga ko je spreman da Ga prihvati. Samo to nas
nedostatak elje, nemar i grehovnost odvajaju od NJega. Sada, kada je pokajnik sve odbacio i
kada se predaje Bogu - ta ometa useljavanje Boga u njega?
Da bi se otklonila ovakva nedoumica treba razlikovati razliite oblike optenja s Bogom. Ono
poinje od trenutka podsticanja i ovek ga otkriva traganjem, stremljenjem ka Bogu, a sa Boije
strane - dobrom voljom, pomou, pokrovom. Meutim, Bog je jo van oveka i ovek je van
Boga, oni se ne proniu uzajamno, ne proimaju se. U tajni Krtenja ili pokajanja Gospod
Svojom blagodau ulazi u oveka, ivo se sjedinjuje s njim i daje mu da okusi svu sladost
Boanstva tako obilno i opipljivo, kao to je svojstveno savrenima, ali zatim ponovo skriva ovu
pojavu Svog optenja, samo ga povremeno obnavljajui - i to lako, samo kao odraz, a ne kao to
istinski biva, ostavljajui oveka u neznanju o Sebi i Svom prebivanju u njemu do odreene mere
uzrasta ili vaspitanja po Svom mudrom rukovodstvu. Posle ovoga Gospod opipljivo pokazuje
Svoje useljavanje u ovekov duh koji tada postaje hram ispunjen NJegovim Triipostasnim
Boanstvom.
Dakle, postoje tri oblika optenja s Bogom: jedno je misaono koje se dogaa u vreme obraenja,
a druga dva su delotvorna, ali je jedno od njih skriveno, nevidljivo za druge i ovek ga ne
raspoznaje, a drugo je i za oveka i za druge oigledno...
Sav duhovni ivot se sastoji u prelasku od misaonog optenja s Bogom na stvarno, ivo,
opipljivo, jasno.
123. Blagodat Boija koja je dola prvo kroz podsticaj, a zatim kroz itav period obraenja,
raseca oveka na oveka, uvodi ga u svest o ovoj dvojstvenosti, u vienje neprirodnog i onoga
to treba da bude prirodno i dovodi ga do odluke da odagna i oisti sve neprirodno kako bi se
Bogu slina priroda pokazala u punoj svetlosti. Meutim, oigledno je da je ovakva odlunost
samo poetak dela. U njoj je ovek jo uvek samo sveu i voljom izaao iz tue oblasti, iz
neprirodnosti koja u njemu vlada, odbacio ju je i dotakao se prirodnosti koju oekuje i
prieljkuje, ali u stvari, u celokupnom svom sastavu ostaje jo uvek onakav kakav je bio,
odnosno, natopljen grehom, i u dui, u svim silama, i u telu, u svim njegovim delima vlada
strastvenost, kao i ranije, samo s tom razlikom to je ovo ranije bilo poeljno, to ga je ovek
birao i to je to delovalo u ovekovo ime sa eljom i nasladom, a sada se ono ne eli, ne bira se,
ve se mrzi, gazi, proganja. ovek je pritom izaao iz sebe kao iz smrdljivog lea i vidi koji
njegov deo toi strastveni smrad i protiv volje ponekad do pomraenja uma udie sav smrad
kojim odie.
Dakle, istinski blagodatni ivot u oveku je na poetku samo seme, iskra, ali seme koje je
posejano u trnju, iskra koja odasvud biva zapretena pepelom... To je jo uvek slaba svea koja
svetli u najguoj tami. Sveu i voljom ovek se prilepio za Boga i Bog ga je primio, sjedinio se
s njim u ovoj samosvesnoj i voljnoj sili ili umu i duhu, kako se o tome kae kod svetih Antonija i
Makarija Velikog. I to je ono to je dobro, spaseno, ugodno Bogu u oveku. Svi drugi delovi se
jo uvek nalaze u ropstvu i ne ele i jo ne mogu da se pokore zahtevima novog ivota: um ne
ume da razmilja na nov nain, ve misli po starom; volja ne ume da eli po novom, ve eli po
starom; srce ne ume da osea po novom, ve osea po starom. Isto je i u telu, u svim njegovim
aktivnostima. Dakle, on je jo uvek sav neist, osim jedne take koju predstavlja svesna i
slobodna sila - um ili duh. Bog je najistiji i sjedinjuje se samo s ovim delom, a svi drugi delovi
kao neisti ostaju van NJega, tui su Mu, iako je On spreman da ispuni celog oveka, ali ovo ne
ini zbog toga to je ovek neist... Zatim, im se on oisti, Bog se odmah useljava u njega.
124. Dakle, to to Gospod, Koji je uao u savez sa ovekovim duhom ne ispunjava duh u
potpunosti i ne useljava se u njega u potpunosti, ne zavisi od NJega, Koji je spreman da sve
ispuni, ve od nas, upravo od strasti, koje su se rastvorile i postale jedno sa silama nae prirode,
koje ona jo nije odbacila i koje nije zamenila suprotnim dobrodeteljima...
Meutim, delujui sa svom revnou protiv strasti, oi uma treba usmeriti ka Bogu - u ovome se
sastoji osnovni princip kojeg se treba pridravati prilikom ustrojstva poretka Bogu ugodnog
ivota, kojim se moe meriti ispravnost i neispravnost pravila koja se primenjuju i podviga koji
se praktikuju. U ovo se treba uveriti to je mogue potpunije zato to izgleda da sve delatne
zablude potiu od nepoznavanja ovog principa. Ne razumevajui svu njegovu silu jedni se
zadravaju samo na spoljanjem upranjavanju i podvizavanju, drugi samo na dobrim delima i
navikavanju na njih, ne idui dalje, a trei idu pravo u sozercanje. Sve ovo je potrebno, ali sve
ima svoj red. Prvo je sve u semenu. Zatim se to razvija, ne iskljuivo, ali pre svega u ovom ili
onom delu, jer, ipak je neizbena postepenost, ushoenje od spoljanjih podviga ka unutranjim,
a od jednih i drugih ka sozercanju, a ne obrnuto.
125. Prvo seme novog ivota se sastoji od sjedinjavanja slobode i blagodati. I njegov uspeh e
biti razvijanje samo ovih elemenata. Kao to je tamo, dajui obeanje da e iveti po volji Boga,
u slavu NJegovu, pokajnik govorio: "Samo Ti ukrepi i utvrdi," tako i sve kasnije vreme svakog
trenutka treba da preputa, tako da kaemo, sebe u ruku Boiju s molitvom: "Ti Sam izvri to je
Tvojoj volji ugodno," da bi na taj nain, kako u svesti i volji, tako i u stvarnosti Bog bio Onaj
Koji deluje u nama, i dao nam ta je NJemu ugodno da elimo i inimo. Trenutak u kojem se
ovek nada da e bilo ta uiniti nad sobom i u samom sebi jeste trenutak gaenja istinskog,
duhovnog, blagodatnog ivota. U ovom stanju bez obzira na ogromne napore, istinskog ploda
nema.
126. Sutastveno raspoloenje pokajnika je: "Kako god zna, spasi me, Gospode, a ja u se
truditi, i nelicemerno, bez odstupanja, bez ogovaranja, po istoj savesti initi sve to budem
razumeo i mogao!" Onoga ko u sebi ima ovakvo raspoloenje Gospod zaista prima i deluje u
njemu kao Car. On ima uitelja - Boga, molitvenika - Boga, elatelja i delatelja - Boga,
plodonosca - Boga, vladara - Boga. To je seme i srce nebeskog drveta ivota u njemu.
127. Sada je greh isteran iz svoje tvrave koju je zauzelo dobro, razbijen je, rasturene su njegove
snage.
"Blagodat i greh ne obitavaju zajedno u umu," kae sveti Dijadoh, ve do Krtenja (ili do tajne
pokajanja) blagodat spolja podstie duu na dobro, satana se gnezdi u njenoj dubini, trudei se da
zagradi sve ulaze uma, a od asa u kojem se preporaamo demon biva napolju, a blagodat
unutra."
128. Ukazivanje na upranjavanja koja pomau da se u dobru utvrde duevne i telesne ovekove
snage.
Dakle, blagodatni ivot u duhu unutra e goreti i razgorevati se. Zbog revnosti i usrdnosti oveka
koji se predaje Bogu blagodat e dolaziti u njega i proimati ga svojom osveujuom silom sve
vie i vie ili e ga usvojiti. Meutim, ovek na ovom ne moe i ne sme da se zaustavi. To je jo
seme, taka oslonca. Treba uiniti da ova svetlost ivota prolazi dalje proimajui prirodu due i
tela i na taj nain osveujui ih prisvajajui, odbacuje nadolu neprirodnu strastvenost i uzvodi ih
u njihov ist i prirodan oblik - da ne ostaje u sebi, ve da se razliva po itavom naem biu, po
svim silama. Meutim, poto su sve ove sile natopljene neprirodnim kada duh blagodati, koji je
veoma ist doe u srce on ne moe direktno i neposredno da ulazi u njih, poto mu na putu stoji
njihova neistota. Zato treba utvrditi neka posredstva izmeu duha blagodati koji ivi u nama i
sila kroz koje bi se on prelivao u njih i isceljivao nas kroz njih kao kroz flastere koji su stavljeni
na bolesna mesta. Oigledno je da svi ovi posrednici s jedne strane moraju imati karakter i
svojstva Boanstvenog ili nebeskog, a s druge moraju biti u potpunoj saglasnosti s naim silama i
njihovim prirodnim ustrojstvom i namenom, inae blagodat kroz njih nee proi i sile iz njih
nee izvui isceliteljska svojstva. Ovakvi posrednici treba da budu po svom poreklu i
unutranjem svojstvu. A sami po sebi oni ne mogu biti nita drugo do dejstva, vebanja, trud,
poto se primenjuju na sile koje se odlikuju svojstvom delanja... Dela i vebanja kao sredstva za
leenje naih sila i vraanje izgubljene istote i celovitosti su: post, rad, bdenje, osamljivanje,
udaljavanje od sveta, uvanje oseanja, itanje Svetog Pisma i svetih otaca, odlazak u crkvu,
esta ispovest i prieivanje.
129. Imajui za cilj da oisti i ispravi oveka Boanstvena blagodat pre svega lei ishodite
njegove celokupne delatnosti, i to: usmerava svest i slobodu ka Bogu kako bi odavde zatim
sprovodila isceljivanje i po svim silama kroz njihovu sopstvenu delatnost, koja im je odreena ili
koja se u njima podstie iz ishodita koje je ve isceljeno i osveeno. Kako se lei i kako se uva
ovo ishodite videli smo pre ovoga. Sada treba da definiemo koja dejstva iz njega treba da
ishode, sa isceljujuom silom u onom znaenju koje je pre ovoga navedeno... Sva ova
upranjavanja treba da budu usmerena tako da ne gase, ve da vie rasplamsavaju duh revnosti sa
svim unutranjim ustrojstvom.
130. Ako se (na) duh bude odvojio od Boga - sila koju je Bog dao oveku bie mu oduzeta.
Tada on nee vie moi da izae na kraj ni sa stremljenjima due ni sa potrebama tela, ni sa
spoljanjim dodirima. Biva predat da ga razvuku duevno-telesne elje i ispraznost spoljanje
svakodnevice, premda je sve ovo u vidu samonaslade. Uporedite ova dva ustrojstva ivota i
videete da je prvi u potpunosti u sebi i da ivi pred Bogom, a drugi je u potpunosti spolja i u
zaboravljanju Boga. Ovo poslednje ustrojstvo ivota se do krajnosti pogorava time to u njega
dolaze strasti koje korenei se u egoizmu prodiru u svu duevno-telesnost i svemu daju ono to je
zlo, protivno duhu ili strahu Boijem i savesti daju usmerenje koje ne gradi, ve razgrauje i time
oveka ine jo vie spoljanjim.
131. S druge strane, netano je i ako neko misli da optenje s Bogom treba da predstavlja
poslednji ovekov cilj i da e ga ovek biti udostojen posle, na primer, svih svojih napora. Ne,
ono treba da bude svagdanje neprestano stanje oveka, jer im nema optenja s Bogom, im se
ono ne osea, ovek mora da bude svestan da se nalazi van svog cilja i svog naznaenja.
132. Tajanstvenog optenja s naim Gospodom Isusom Hristom verujui se udostojavaju u svetoj
Tajni Krtenja.
Na Krtenju (Miropomazanju) blagodat ulazi unutra - u srce hrianina, i zatim stalno ostaje u
njemu pomaui mu da ivi hrianski i da ushodi sve vie i vie u duhovnom iovtu.
133. ivot je sila da se deluje. Duhovni ivot jeste sila da se deluje duhovno ili po volji Boijoj.
ovek je izgubio ovu silu, i zato dok mu ona ne bude ponovo data on ne moe da ivi duhovno,
bez obzira na sve svoje namere. Evo zbog ega je izlivanje blagodatne sile u duu verujueg
sutinski neophodno za istinski hrianski ivot. Istinski hrianski ivot jeste blagodatni ivot.
ovek se uzvodi do svete reenosti, ali da bi mogao da deluje u skladu s njom neophodno je da
se s njegovim duhom sjedini blagodat. Prilikom ovog sjedinjavanja moralna sila koja se odlikuje
samo prvim oduevljenjem urezuje se u duh i zauvek ostaje uz njega. Upravo u ovom
vaspostavljanju moralne sile duha sastoji se dejstvo preporoda koji se dogaa u Krtenju u kojem
se oveku daje, kako opravdanje, tako i sila da deujstvuje "po Bogu v pravdje i prepodobiji
istini" (Ef. 4, 24).
134. Carstvo Boije je u nama kada Bog caruje u nama, kada dua u svojoj dubini ispoveda Boga
kao svog Vladiku, kada Mu je pokorna svim silama, i kada Bog mono deluje u njoj, i jee
hotjeti i jee djejati o blagovoleniji (Fil. 2, 13). Temelj ovom carstvu se polae u trenutku odluke
da ovek slui Bogu u Gospodu Isusu Hristu blagodau Svetog Duha. Tada ovek-hrianin
svoju svest i slobodu, od kojih se zapravo sastoji sutina ljudskog ivota predaje Bogu, a Bog
prima ovu rtvu i na taj nain dolazi do saveza oveka s Bogom i Boga s ovekom, vaspostavlja
se zavet s Bogom, koji je prekinut padom i koji se prekida voljnim gresima. Ovaj unutranji
savez se zapeauje, utvruje i postaje sposoban da opstane i da se ouva blagodatnom silom u
Boanstvenoj tajni Krtenja, a za one koji su padali nakon Krtenja - u tajni pokajanja, i zatim se
stalno uvruje u Svetom Prieu. Tako ive svi hriani, te, dakle, nose u sebi Carstvo Boije,
to jest, pokoravaju se Bogu kao Caru i Bog njima vlada kao Car. Kada se govori o Carstvu
Boijem u nama, uvek treba dodavati: u Gospodu Isusu Hristu blagodau Svetog Duha. U ovome
je peat hrianskog Carstva Boijeg u nama. Bog je Car nad svima kao Tvorac i Promislitelj, ali
On istinski caruje u duama, i u duama se istinski ispoveda kao Car tek nakon vaspostavljanja
prekinutog saveza dua s NJim, a ovo ini Duh Sveti u Gospodu Isusu Hristu, naem Spasitelju.
135. Prisetite se sada Gospodnje prie o kvascu skrivenom u tri kopanje brana. Kvasac se ne
primeuje odmah, ve neko vreme ostaje skriven, zatim ve oigledno poinje da deluje i na
kraju, proima celo testo. Tako je i Carstvo prvo skriveno u nama, zatim se otkriva, i na kraju se
otkriva u potpunosti i pokazuje u sili. Ono se otkriva opisanim nehotinim uvlaenjima oveka
unutra pred Boga. Ovde dua nema vlast nad sobom, ve je preputena dejstvu sa strane. Neko je
uzima i uvodi unutra. To je Bog, blagodat Svetog Duha, Gospod i Spasitelj: ma ta da se kae
sila rei je jedna. Bog time pokazuje da prihvata duu i da eli da vlada njome i istovremeno je
ui na ovu Svoju vladavinu pokazujui kakva je ona. Dok se ova uvlaenja oveka unutra ne
pokau - a ona se ne pokazuju odjednom - ovek, oigledno vie deluje sam, uz skrivenu
blagodatnu pomo. On se napree da panjom i dobrim namerama bude u sebi, da se sea Boga i
da odagnava prazne i rave misli i da svako delo obavlja onako kako je Bogu ugodno, napree se
i trudi se do umora, ali mu ovo nikako ne polazi za rukom: i misli mu se rasipaju, i strasni pokreti
ga savladavaju, i u poslovima se otkrivaju nesklad i greke; sve je to zbog toga to Bog jo ne
pokazuje Svoju vladavinu nad duom. A im se to pokae (a pokazuje se kada se pojave
navedena uvlaenja oveka u sebe) istog trenutka se sve u njemu usklauje - to je znak da je Car
tu.
136. "ta e biti," pitae, "ako je Hristos u nama?" - "Plot ubo mertva grjeha radi, duh e ivet
pravdi radi." Vidi koliko je zlo nemati u sebi Duha Svetoga: smrt, neprijateljstvo protiv Boga,
nemogunost da Mu se ugodi pokoravajui se NJegovim zakonima, ne biti Hristovim i nema Ga
u sebi Vidi takoe koliko je blago imati Duha u sebi: istinski biti Hristov, imati u sebi Samog
Hrista, takmiiti se sa Anelima! Jer imati plot mrtvom za greh znai poeti iveti venim
ivotom, jo ovde na zemlji nositi u sebi zalog Vaskrsenja i lako ii stazom dobrodetelji. Apostol
nije prosto rekao: plot mertva, ve je dodao: grjeha radi, za greh, da bi ti razumeo da se ubija
porok, a ne priroda tela. Ne govori apostol o tome; naprotiv, on eli da telo bude mrtvo ostajui u
ivotu. Kada se naa tela u pogledu plotskih uticaja ni po emu ne razlikuju od onih koja lee u
grobu to je znak da imamo u sebi Sina, da u nama prebiva Duh" (sv. Zlatoust).
Kao to tama ne moe da opstane pred svetlou, tako ne moe pred Gospodom Hristom i
NJegovim Duhom da se odri plotsko, strasno, grehovno. Meutim, kao to postojanje sunca ne
unitava postojanje tame, tako ni prisustvo u nama Sina i Duha ne oduzima i ne unitava
postojanje neeg grehovnog i strasnog nama, ve mu samo oduzima silu. Strasno i grehovno im
se ukae prilika odmah nastupa i nudi sebe svesti i volji. Ako svest na to obrati panju i pone
time da se bavi i volja moe da skrene na tu stranu. Ali ako svest i volja u tom trenutku preu na
stranu duha i obrate se Gospodu Hristu i Duhu NJegovom, sve plotsko i strasno e istog trenutka
nestati kao dim od daha vetra. Upravo to znai - plot je mrtva, nemona. - Takav je sveopti
zakon ivota istinskih hriana. Ali postoje stepeni kada neko stalno prebiva sveu i voljom na
strani duha u ivom, opipljivom optenju s Gospodom Hristom u NJegovom Duhu, i tada plotsko
i strasno ne moe da se pojavi kao to ne moe da se pojavi tama pred suncem i hladnoa pred
plamenom. Tu je plot potpuno mrtva - nepokretna. Upravo ovaj stepen na ovom mestu
podrazumeva sveti Pavle. Sveti Makarije Egipatski esto opisuje ovaj stepen. A opti poredak
duhovnog ivota je najbolje opisan kod prepodobnog Isihija. Sutina njegovih pouka je u
sledeem: kada ustaju plot i strast okreni se od njih ne obraajui panju na njih, prezirom i
mrnjom i obrati se molitveno Gospodu Hristu Koji je u tebi, i plotsko i strasno e istog trenutka
otii.
137. Trudite se da se naviknete na Isusovu molitvu. Neka vas Gospod blagoslovi! Treba verovati
da je Gospod Isus Hristos u nama - zbog Krtenja i Priea, po Svom obeanju, da je sjedinjen s
nama ovim tajnama. Jer krteni se oblae u Hrista, a oni koji se prieuju primaju Gospoda.
"Jadij Moju Plot i pijaj Moju Krov vo Mne prebivajet, i Az v nem", kae Gospod. Samo nas
smrtni grehovi liavaju ove velike milosti prema nama. Meutim, oni koji se kaju i nakon
ispovesti prieuju opet je vraaju. Tako verujte. Ako vam nedosteje vera molite se da vam
Gospod dometne vere i da vas uvrsti krepko i nepokolebljivo.
138. Onome ko je u sebi otkriven je i duhovni svet. Stoga se vidi da kao to je unutar-prebivanje
sa vienjem drugog sveta uslov za razgorevanje duhovnih oseanja, tako je i obrnuto - poslednje
pretpostavljaju prve i svojim roenjem ih izazivaju. Zajednikim pak uzajamnim dejstvom i
jednih i drugih napreduje duhovni ivot. Duh onoga ko je u valjanom oseanju vezan je i
privezan, a ko ga nema on lebdi. Zato, da bi uspenije prebivao unutra, uri do oseanja, makar
kroz napeto primoravanje sebe, jer onaj ko eli da ostane samo sa umnim sabranjem uzalud se
trudi: jedan tren i sve se razlee. Zato nije udno to naunici uz sve obrazovanje neprestano
mataju: to je zato to im radi samo glava.
139. Evo delanja za sile due sa njihovim zajednikim prilagoavanjem pokretima duha. Ovde
vidimo kako je svako od njih prilagoeno ivotu duha ili duhovnim oseanjima. Meutim, oni
vode i ka ukrepljenju poetnih uslova unutar-prebivanja, a to su zapravo: delanja uma - sabiranju
panje, delanje volje - budnosti, a delanja srca - trezvenju. Molitvovanje ili molitva pokriva sve
njih i sve sadri; ak u svom tvorenju ona nije nita drugo do unutranja, ranije objanjena
delatnost... Ova delanja, proeta duhovnim stihijama duu ine srodnu duhu i s njim je
rastvaraju. Odavde je oigledno koliko su oni sutinski neophodni i kako loe ine oni koji ih
odbacuju. Oni sami su razlog to im posao ide bez ploda, znoje se, ali ne vide plod, zatim se
ubrzo hlade i tu je svemu kraj.
140. Dok dua ne zasedne svojim umom u srce ne vidi sebe i nije sebe svesna onako kako treba.
141. Carstvo Boije je u vama, kae Gospod, i zatim je radi samog duhovnog delanja zapovedio:
ui u klet tvoju i zatvori vrata... To je klet srca po tumaenju svih svetih otaca. Upravo zbog toga
se duhovni ovek, koji se spasava i podvizava, i naziva unutranjim.
142. U prvom naletu blagodati koja priziva zajedno sa stupanjem unutra otkriva se i ovaj svet -
vienje drugog sveta, nezavisno od oveka, od toga da li on to eli ili ne. Posle ovoga se njegovo
vienje isto kao i unutar-prebivanje preputa ovekovoj slobodi i mora biti delano.
143. Kada se stvori stalno unutar-prebivanje stvara se i stajanje u svetu Boijem; i obrnuto:
unutar-prebivanje je sigurno tek kada se uvrsti stajanje u drugom svetu.
144. Dakle, kad ue unutra uvrsti se u vienju duhovnog sveta i poni da rasplamsava
delatnost duhovnog ivota ili prei prvo na razmiljanje da bi kasnije i u oseanjima imao
navedena stanja: sve je to spaseno ustrojstvo uma i srca. Sutinsko i neizbeno pripremanje za
ovo jeste unutar-prebivanje i vienje duhovnog sveta. Prvo uvodi, a poslednje stavlja oveka u
neku duhovnu atmosferu, koja pospeuje gorenje ivota. Zato, moe se rei, samo proizvodi ova
dva pripremna delanja - i poslednje e doi samo od sebe. esto se ljudi ale: srce je postalo
kameno... To nije udno. Ne sabira se unutra i nije navikao na to, ne utvruje se gde treba i ne
zna mesto srca - kako onda ivotna delatnost da bude ispravna? To je isto to i pomeriti srce sa
svog mesta i zahtevati ivot.
145. Biti u nekom oseanju ima mnogo znaaja u duhovnom ivotu. Onaj u kome ono postoji je
ve unutar sebe i srca, jer smo uvek panjom u delatnom delu, i ako je to srce, onda smo u srcu.
146. Duh blagodati obitava u hrianima od momenta Krtenja i Miropomazanja. A zar
pristupanje tajnama pokajanja i Priea nije primanje izobilnih struja blagodati? Onima koji ve
imaju Duha dolikuje rei: "Duha ne gasite" (1 Sol. 5, 19). Meutim, kako im se opet moe rei:
"Ispunjavajte se Duhom?" Blagodat Svetog Duha se daje hrianima, zato to je takva sila vere
hrianske. Meutim Duh koji ivi u hrianima ne spaava Sam, ve zajedno sa slobodnim
dejstvima samog hrianina. - U ovom smislu hrianin moe i da uvredi Duha i da Ga ugasi, i
moe da pomogne da On oigledno projavljuje u njemu Svoja dejstva. Kada se ovo deava
hrianin je svestan da je u neobinom stanju koje se ispoljava u vidu tihe, duboke, sladosne
radosti, koja se ponekad uzdie do igranja duha. Eto to je duhovna opijenost! - Poredei je s
opijenou vinom apostol kae: ne traite ovo, ve onu opijenost, nazvavi je ispunjenjem od
Duha. Jer zapovest - ispunjavati se Duhom nije nita drugo do zapovest da se ovek tako ponaa
ili da sa svoje strane upotrebljava takva dejstva koja bi pomogla ili omoguila i dala prostora
Svetom Duhu da se oigledno pokae, da opipljivo utie na srce.
U delima ljudi Bojih, koji su se udostojili takve blagodati i koji su njome ak stalno osenjeni,
nalazimo ukazivanje posebno na dva dela koja se radi toga zahtevaju od oveka - oienje srca
od strasti i molitveno obraanje Bogu. I apostol Pavle je ukazao na ova sredstva. Prvo je uio
kako treba oistiti duu od strasti pohoti i gneva, a ovde posle rei: ispunjavajte se Duhom,
ukazuje i na molitvu. Sveti Zlatoust je uveo ova dva naina i u tumaenje. Da molitva otkriva
Duhu Boijem slobodu da utie na srce o tome je rekao govorei: "Oni koji poju psalme
ispunjavaju se Duhom." A da do toga vodi i istota od strasti govori odmah nakon toga: "Da li je
u naoj vlasti da se ispunjavamo Duhom? - Da, jeste. Kada budemo istili svoju duu od lai,
surovosti, bluda, neistote i pohlepe, kada postanemo dobroduni, sastradalni, kada se budemo
brinuli za sebe, kada ne bude u nama svetogra - smehotvorstva, kada postanemo dostojni - ta
e zabraniti Svetom Duhu da nam se priblii i doleti? I On se nee prosto pribliiti, ve e
ispuniti nae srce."
147. Niko nema mo da zapoveda srcu. Ono ivi svojim ivotom. Samo po sebi se raduje, samo
po sebi tuguje. I s njim nita ne moe da radi. Samo Vladar svega, Koji sve dri desnicom
Svojom ima vlast da ulazi u njega i unosi oseanja ne pitajui za prirodne tokove njegovih
izmena.
148. itajui kod otaca o mestu srca koje um stie molitvom treba podrazumevati slovesnu silu
srca, koju je Tvorac smestio u gornji deo srca, silu po kojoj se ljudsko srce razlikuje od srca
ivotinja, koje imaju silu volje ili elje, i silu revnosti, ili jarosti, isto kao ljudi. Slovesna sila se
izraava u savesti ili svesti naeg duha, bez uestvovanja razuma, u strahu Boijem, u duhovnoj
ljubavi prema Bogu i blinjem, u oseanju pokajanja, smirenja, krotosti, u skruenosti duha ili
dubokoj alosti zbog grehova i u drugim duhovnim oseanjima, koja su ivotinjama strana. Sila
due - razum, premda je i duhovna, ipak ima svoje mesto u velikom mozgu; tako i sila
slovesnosti ili duh oveka, iako je duhovna, ima za mesto svog prebivanja gornji deo srca koje se
nalazi ispod leve bradavice na grudima i neto iznad nje. Sjedinjenje uma sa srcem jeste
sjedinjenje duhovnih pomisli uma sa duhovnim oseanjima srca.
149. Srce je unutranji ovek ili duh, gde su samosvest, savest, ideja o Bogu sa oseanjem
potpune zavisnosti od NJega, sav duhovni veno-dragoceni ivot.
150. Duh premudrosti i otkrovenja i oieno srce su razliite stvari: prvo je odozgo, od Boga, a
ovo je od nas. Meutim, u aktu stvaranja hrianskog znanja oni se nerazdeljivo spajaju i samo
zajedno daju znanje. Srce, ma kako da ga isti (ako moe bez blagodati) nee dati mudrost, a
duh premudrosti nee doi ako mu nije pripremljeno obitavalite - isto srce. Srce ovde nije u
uobiajenom smislu, ve u smislu unutranjeg oveka. U nama postoji unutranji ovek, po
apostolu Pavlu, ili skriveni ovek srca, po apostolu Petru. To je Bogopodobni duh, koji je bio
udahnut u prvosazdanog oveka. On je nesakruiv i nakon pada. NJegovo polazite je strah
Boji, u ijoj osnovi lei ubeenost u to da Bog postoji, sa sveu o potpunoj zavisnosti od
NJega, savest i nezadovoljavanje bilo im tvarnim.
151. Poluga koja deluje delatnou jeste srce: tamo se stiu ubeenja i saoseanja, koja odreuju
volju i daju joj snagu.
152. Namena duha, kao to se moe razumeti iz njegovih dejstava jeste da dri oveka u odnosu
sa Bogom i Boanstvenim poretkom stvari, pored svega to se nalazi i tee oko njega. Da bi
ispunio kako treba takvu namenu prirodno je da treba da mu pripada znanje Boga i onog
Boanstvenog poretka, i ono bolje bitovanje, koje se osea i svedoi nezadovoljstvom svim
tvarnim. - Ono je, treba pretpostaviti, postojalo u prvosazdanom oveku pre pada. Duh je jasno
video Boga i sve Boansko, onako jasno kao to neko zdravim oima vidi neku stvar pred
sobom. Meutim, nakon pada oi duha su se zatvorile, i on vie ne vidi ono to je bilo prirodno
da vidi. Sam duh je ostao, i oi ima, ali su zatvorene. On je u takvom poloaju kao onaj iji su se
kapci srasli. Oko je celo, ezne za svetlou, trai kako bi je video, osea da ona postoji, ali mu
srasli kapci smetaju da bude otvoreno i da ue direktno u optenje sa svetlou. Da je duh u
ovakvom palom poloaju to je oigledno gotovo do opipljivosti. Vienje duha ovek je eleo da
zameni umovanjem, apstraktnim mudrovanjima razuma, idealiziranjem; meutim, to nikada nije
dalo nikakve rezultate. Svedoanstva su sve filosofske metafizike.
153. Kada su svest i sloboda na strani duha ovek je duhovan; kada su na strani due on je
duevan, kada su na strani ploti on je plotski.
154. Celo vae pismo svedoi o obradovanom stanju vae due. Radujte se milosti Boijoj prema
vama, ali se ujedno i bojte. Ispada da ste u iskustvu izuili istinu da Gospodu dolikuje rabotati so
strahom i radovatisja jemu s trepetom. I jedno i drugo treba drati zajedno da se u radosti ne bi
dozvolilo skrtanje ruku, a isto tako i strah - do guenja svake radosti. Treba drati sebe u
maksimalnom svetenom strahu pred Bogom kao Ocem mnogomilostivim Koji se mnogo brine
za nas, ali je ujedno i strog bez i najmanjeg poputanja...
Strah da sada sluajno opet sve ne ode je normalna stvar. Po njegovom dejstvu izjavljujete elju i
spremnost da steknete sredstva da ga sauvate. Ali da ne mislite da lino - sami - u tome uspete?
I zbog same ove misli opet vam moe sve biti oduzeto. Trudite se da to na svaki nain sauvate;
ali samo uvanje predajte u ruke Gospodu. Ako se ne budete trudili - Gospod nee uvati umesto
vas. Ako se nadom oslonite na svoje napore i trud Gospod e odstupiti poto smatrate da vam
nije potreban i opet e vas zadesiti ista nevolja. Trudite se do iznemoglosti, napreite sile do
poslednjeg stepena, ali samo delo uvanja ipak oekujte samo od Gospoda. Ni u jednom ni u
drugom ne smete da popustite: ni trud i napor, ni uzdanje samo u Gospoda. Jedno neka podrava
drugo i od oboje e se napraviti vrsta ograda.
Gospod nam uvek eli sve ono to je najspasonosnije i spreman je da nam to daruje u svako
vreme, oekuje nau spremnost ili sposobnost da to prihvatimo. Zato se pitanje kako ovek da
bude pametan i da to sauva pretvara u drugo: kako da bude pametan i da sebe stalno dri u
spremnosti da uvek prima od Gospoda silu koja nas uva? A kako to? - Treba da je svestan da je
prazan, da nita ne sadri, da je prazna posuda; ovome treba dodati svest o nemoi da sami
ispunimo ovu prazninu, i to treba krunisati uverenou da ovo moe da uini samo Gospod, i ne
samo da moe, ve i eli, i zna kako; i zatim, stojei umom u srcu, vapiti: kako god zna ustroj
me, Gospode, - s nepokolebljivom nadom da e to i urediti i nee dati da se okliznu noge nae.
Oduevljeni ste zbog dobrog raspoloenja koje vam se vratilo. To je prirodno. Meutim,
pripazite se da se pritom ne prepustite sanjarskim dosetkama: "Ah! Eto ga! Evo ta je to i kako, a
nisam ni znala." - To je neprijateljska pomisao koja za sobom ostavlja prazninu ili u nju uvodi.
Stalno treba ponavljati jedno: Slava Tebje, Gospodi, dodajui: Boe, milostiv budi! Ako se
zadrite na takvoj pomisli odmah e se sa njom ispreplesti seanja, kako ste se trudili i naprezali,
ta ste radili i ega ste se klonili, u kakvim vaim poloajima se dobro raspoloenje pojavljivalo i
odlazilo, pri kakvima je ostajalo i uvrstilo se. I zatim e uslediti odluka: tako, uvek u tako da
radim. I paete u sanjarsku uobraenost, da je na kraju tajna duhovnog dobrog raspoloenja
otkrivena i da je u vaim rukama. Sledeeg trena e se otkriti sva laljivost slinih matanja i
molitva e biti prazna, nee biti vrsta i utena. Uteha e biti samo od seanja na prethodno
dobro raspoloenje, a ne od toga to ga posedujete. I moraete da uzdahnete i da osudite sebe. A
ako se dua toga ne seti, lano raspoloenje e trajati i blagodat e opet otii. Jer ovakvo
sanjarsko raspoloenje pokazuje da se dua opet oslonila na svoj trud, a ne na milost Boiju.
Blagodat - uvek blagodat i ona nije vezana ni za kakav trud. Ko je vezuje za trud zbog toga
samog moe da je bude lien. Ovo dobro zapamtite.
Pouna odstupanja blagodati su usmerena upravo na ovo, samo da pomognu da se dobro naui
ova spasonosna lekcija.
155. Velike milosti vas je udostojio Gospod! To vam je odobrenje ranijeg truda i podsticaj na
vei. A evo moda jo ta je: da li vas moda oekuju unutranja iskuenja ili spoljaanje muke i
tekoe? Ovo je misao svetog Isaka. Ako oseti naroito dejstvo blagodati gledaj strogo na sve
strane, da te ne vreba neka napast. Meutim, blie od napasti patnje jesu napadi hvaljenja
sobom... Sakupljajte tada sve iz ranijeg ivota to po savesti ne moete da pohvalite i zatrpajte
ovim pomisli koje ustaju kao to se ponekad iznenadni plamen vatre baca na zemlju i gazi da od
malog ne bi nastao veliki poar. Nakon hvaljenja sobom i visoke ocene o sebi slede grehovne
pomisli i pokreti i jo dosta toga drugog. Neka vas od svega toga Gospod spasi!
Gospod odobrava vau elju da se osamite, ali ne ukazuje vreme. Treba ekati odreena
ukazivanja, a do tada uvati unutranje tihovanje i nastavljati usrdno posao na ureivanju
obitelji.
Kako uvati unutranju sabranost uz poslove? Raditi posao usrdno, paljivo, stalno i bez
trzavica. Svaki posao koji vam predstoji da uradite primajte kao da vam ga Sam Bog daje i radite
ga kao Boiji... Misao e biti s Gospodom. Na ovo ovek moe da se navikne uz pomo Boiju.
156. ovek ne moe da bude u miru s Bogom bez neprekidnog pokajanja. Apostol Jovan
postavlja sledei uslov za mir s Bogom: "Ae serdce nae ne zazrit nam" (1 Jn. 3, 21). Ako
nema nieg na savesti moe se imati smelost i pristup ka Bogu u oseanju mira, a ako to postoji
mir se naruava. Deava se da ovek ima neto na savesti - zbog svesti o grehu. Meutim, po
istom ovom apostolu nikada nismo bez greha i on to tako odluno kae rekavi da je laljivac
onaj ko drugaije misli i osea (1 Jn. 1, 8). Dakle, nema trenutka kada neko ne bi imao neto na
savesti - voljno ili nevoljno, i zato nema trenutka kada ne bi bio naruavan njegov mir s Bogom.
Odavde sledi da je neophodno istiti svoju savest da bi ovek bio u miru s Bogom. Savest se isti
pokajanjem; dakle, ovek neprekidno treba da se kaje, jer pokajanje omiva svaku neistotu s
due i ini je istom (1 Jn. 1, 9). Ovo pokajanje se ne sastoji samo u reima: oprosti, Gospode,
smiluj se, Gospode, ve su pritom neizbena sva dejstva, koja uslovljavaju otputenje grehova, to
jest: svest o odreenoj neistoti pomisli, pogleda, rei, sablazna ili neeg drugog, svest o svojoj
krivici i poniznosti, bez samoopravdanja, molitva za ostavljenje radi Gospoda do umirenja duha.
to se tie velikih grehova istog trenutka ih treba ispovedati duhovnom ocu i primiti razreenje,
jer se duh u tom sluaju nee smiriti samo svakodnevnim pokajanjem. Dakle, obaveza
neprekidnog pokajanja je isto to i obaveza da se savest dri u istoti i besprekornosti.
GORENJE DUHA
sadraj
157. 1 Sol. 5, 19. "Duha ne ugaajte..." Obino ovek ivi u bezbrinosti i ne trudi se da slui
Bogu i spasenju. Blagodat koja zove ka spasenju budi grenika koji spava; on, posluavi ovaj
zov sa oseanjem pokajanja, dolazi do reenosti da svoj preostali ivot posveti delima ugodnim
Bogu i da tako ostvaruje svoje spasenje; ova odluka se pokazuje u revnosti koja postaje mona,
kada se s njom spaja Boanstvena blagodat posredstvom Boanstvenih tajni. Od ovog trenutka
hrianin poinje da gori duhom, to jest da stalno revnuje za tim da ispuni sve na ta mu savest
ukazuje kao na volju Boiju. Ovo gorenje duha se moe podravati i pojaavati, a moe se i
ugasiti. Ono se pre svega razgoreva delima ljubavi prema Bogu i blinjima koja ine sutinu
ovog duha, uopte, vernou svim zapovestima Bojim sa spokojstvom savesti, duevno-
telesnim podvizima bez aljenja sebe, molitvom i Bogomislijem. Gasi se odstupanjem panje od
Boga i dela Bojih, neumerenim optereivanjem sebe svakodnevnim poslovima, poputanjem
ulnim zadovoljstvima, ugaanjem ploti i pohoti, pristrasnostima. Ako se ugasi ovaj duh ugasie
se i hrianski ivot... Sveti Zlatoust nairoko rasuuje o ovom gorenju duha. Navodimo ukratko
njegove rei:
"Nekakva gusta magla i mrak i oblak su razliveni nad itavom zemljom. Ukazujui na to apostol
je govorio: "bjeste inogda tama". Nas okruuje no tako rei, bez meseca, i mi u toj noi hodimo.
Bog nam je dao jasno kandilo zapalivi u naim duama blagodat Svetog Duha. Meutim,
primivi ovu svetlost jedni su postali jarkiji i jasniji, kao na primer, Pavle, kao Petar, kao svi
sveci, a drugi su ugasili, kao pet devojaka, kao oni koji su pretrpeli brodolom vere, kao korintski
bludnik, kao otpali Galati. Zato Pavle sada kae: Duha ne ugaajte, t.j. dar, zato to on obino
tako naziva dar Svetog Duha. A gasi ga neist ivot. Jer slino kao to kada neko nalije vodu ili
baci zemlju na svetlost u svetilnik ili ak nita takvo ne radei, kada samo izlije iz njega ulje -
gasi se svetlost, tako se gasi i dar blagodati. Ako si doneo zemaljsko, ako si se prepustio brigama
o prolaznim delima ve si ugasio duh. - Plamen se gasi i onda kada nedostaje jelej, upravo, kada
ne tvorimo milostinju. Poto je on sam doao tebi po milosti Boijej, onda, kada ne nalazi u tebi
ovaj plod odlee od tebe. Jer on ne prebiva u dui nemilostivoj.
Dakle, nemojmo ga gasiti. Svako ravo delo gasi ovu svetlost: i zlorekost, i uvrede i sve tome
slino. Kao to se deava s vatrom - da je unitava sve ono to joj je tue, a da je sve srodno s
njom pojaava - tako biva i s ovom svetlou."
Ovako se otkriva optehrianski blagodatni duh, koji zbog pokajanja i vere silazi u duu svakog
u tajni Krtenja ili se vraa u nju u tajni pokajanja. Oganj revnosti ini njegovu sutinu.
Meutim, on moe da ima razliita usmerenja u zavisnosti od oveka. Kod jednog se on u
potpunosti usmerava na ispravljanje sebe u strogim podvizima, kod drugog, pre svega na dela
ljubavi, kod treeg - na ureivanje hrianskog drutva, kod etvrtog na irenje jevaneljskog
uenja propoveu, kao na primer u Apolosu, koji gorei duhom glagolae i uae izvestno jae o
Gospode (Dap. 18, 25).
U svim ovim smerovima ne gasiti duh znai ne guiti njegove zahteve, sugestije i stremljenja,
ve ih blagorazumno zadovoljavati okreui sve u slavu Boiju, na svoje spasenje i spasenje
bratije u Gospodu.
158. St. 12. "Upovanijem radujuesja, skorbi terpjae, v molitvah prebivajue."
Evo znakova gorenja duha! "Onaj ko gori duhom usrdno slui Vladici, oekuje naslade dobrima
kojima se nada i savladava iskuenja koja nailaze, suprotstavljajui njihovim napadima trpljenje i
neprestano prizivajui u pomo Boanstvenu blagodat" (Bl. Teodor.) "Sve ovo slui podravanju
onog ognja (t.j. gorenja duha)" (sv. Zlatoust).
"Upovanijem radujuesja." Od prvog trenutka buenja duha blagodau, svest i stremljenje
oveka prelaze od tvari ka Bogu, od zemaljskog ka nebeskom, od prolaznog ka venom. Tamo, u
toj oblasti je njegovo blago, tamo je i srce njegovo. On ovde nita ne eka, sve njegove nade su s
druge strane. NJegovo srce otpada od ovdanjeg, nita od ovoga ga ne privlai, on nita ovde ne
eka, niemu se ne raduje. Raduje se buduim dobrima, za kojima nesumnjivo ezne. Ovo
prenoenje dobara i nada srca jeste sutinska odlika probuenog i gorueg duha. Ono oveka ini
sutinski doljakom na zemlji, koji traga za otadbinom, nebeskim Jerusalimom. Svi hriani,
poto su dobili blagodat, treba da budu takvi. Zato apostol i na drugom mestu svima zapoveda:
Ae ubo voskresnuste so Hristom (t.j. ako ste oiveli duhom Hristovom blagodau), vinih
iite, idjee jest Hristos odesnuju Boga sjedja. Gornjaja mudrstvujte, a ne zemnaja. Umroste bo
(t.j. umrli ste za sve zemaljsko, tvarno i prolazno), i ivot va sokroven jest so Hristom v Boge
(Kol. 3, 1-3).
159. Duhom gorjae... Svi smo mi primili blagodat u Krtenju i Miropomazanju. Zato bi trebalo
da gorimo duhom, koji se oivljava blagodau Svetog Duha. Zato ne moemo da kaemo da
gorimo duhom? - Zato to se uglavnom ili iskljuivo bavimo duevnim, svakodnevnim,
graanskim; zato je duh zatrpan, iako i daje na znanje da je tu. Da bi se razgoreo duh ovek treba
da postane svestan pogrene usmerenosti nae delatnosti, najpre prema zemaljskom i
svakodnevnom, da se udubljava razmiljanjem u sozercavanje Boanskog, svetog, nebeskog i
venog, a glavno je - da pone da hodi u delima koja se nazivaju duhovnima. I zapalie se duh:
jer se svim ovim razgoreva dar blagodati koja u nama ivi. Ovako tumae sveti oci i uitelji nai.
Sveti Zlatoust nabrojavi vrste pojaane delatnosti zatim dodaje: "Ako bude imao sve to je
nabrojano privui e Duha. A ako u tebi bude Duh, uinie te revnosnim za sve nabrojano.
Kada te zapale Duh i ljubav sve ti postaje lako. Zar nisi video koliko je svima straan vo kada je
na njegovim leima zapaljen oganj? Tako e i ti postati neizdriv za avola ako uzme oba ova
gorionika (t.j. blagodat Duha i ljubav..." Potpunije o ovome govori blaeni Teodorit: "Duhom je
apostol nazvao darove (blagodati, koja podstie na duh) i zapovedio da mu naa usrdnost daje
hranu kao drva ognju (podrazumeva se razmiljanje o Boanskom i duhovna dela). Isto on
govori i na drugom mestu: duha ne ugaajte (1 Sol. 5, 19).
Duh gase oni koji su nedostojni blagodati, zato to nemajui isto oko uma ne primaju onaj zrak.
Tako i za slepe po telu tama biva i svetlost, i oni danju slue mraku. Zbog toga nam apostol
zapoveda da gorimo duhom i da imamo vatrenu ljubav prema Boanskom."
160. ovek probueno stanje ne moe da propusti bez panje, ali moe da se na njega ne osvre i
ostavi neko vreme u njemu opet sie (padne) u uobiajeni kovitlac pokreta due i tela. Buenje
ne zavrava delo obraenja grenika, ve ga samo zainje i nakon njega predstoji nam rad na
sebi, i to veoma sloen rad. Uostalom, sve to ovde spada odvija se u dva zaokreta slobode: prvo
u kretanju ka sebi, a zatim od sebe ka Bogu. U prvom ovek vraa sebi vlast nad sobom koju je
izgubio, a u drugom prinosi sebe na rtvu Bogu - rtvu svepaljenicu slobode. U prvom dolazi do
odluke da ostavi greh, a u drugom pribliavajui se Bogu daje zavet da e samo NJemu pripadati
u sve dane svog ivota.
161. Sveti Makarije Egipatski kae (bes. 1 o uvanju srca, gl. 12, str. 451) da blagodat koja mu
(oveku) dolazi nimalo "ne vezuje njegovu volju prinudnom silom i ne ini ga postojanim u
dobru, ak i ako bi on ovo eleo ili ne bi eleo. Naprotiv, Boija sila koja se nalazi u oveku
ostavlja mesto slobodi da se otkrije volja oveka, da li se pristaje ili ne pristaje na blagodat." Od
ovog trenutka poinje sjedinjenje slobode s blagodau. Blagodat je delovala spolja i stoji spolja.
Ona ulazi unutra i poinje da vlada delovima duha ne drugaije, nego kada joj ovek svojom
eljom otvara ulaz u sebe ili otvara usta da bi je prihvatio. Ako ovek poeli ona je spremna da
pomogne. ovek ne moe da uini sebe dobrim ili da utvrdi sebe u dobru, ali eli i napree se;
radi ove elje blagodat u oveku ukrepljuje eljeno dobro. Sve e se tako odvijati do konanog
ovladavanja oveka sobom u dobru i ugaanju Bogu.
162. Onome ko je traio blagodatnu pomo i ko sada osea njenu posetu ovakva elja treba da
bude svojstvena, t.j. da se obavezno treba popraviti i pristupiti ovome odmah - to oseanje je ve
rukovodilo njime u svim navedenim naporima; ali njegovom sastavu ili savrenstvu se i ovde
neto dodaje. Postoji mislena elja: um zahteva i ovek se primorava; ovakva elja upravlja
pripremnim naporima. Postoji elja saoseanja: ona se raa pod dejstvom blagodatnog
podsticanja. Postoji, na kraju, elja delatna - saglasnost volje da odmah pristupi delu ustajanja od
padova; ona sada treba da se stvori po blagodatnom podsticaju.
163. Zato odstrani sve to moe da ugasi ovaj oganj koji se zainje, i okrui sebe svime to moe
da ga hrani i dovede do plamena. Osami se, moli se i nasamo razmisli ta da radi. Onaj poredak
ivota, poslova i truda koji ti je ve naveden i na koji si sam sebe primoravao traei blagodat
jeste najbolje i za produavanje u sebi dejstva koje je ona zapoela. Najbolji od njih su u tom
sluaju - osamljivanje, molitva i razmiljanje. Osamljivanje e biti sabranije to je molitva dublja
i razmiljanje delatnije.
164. Sada tvoje rasuivanje sa sobom nee biti ono to je ranije bilo. Bez podsticanja ono obino
skree u uoptenost; sada, naprotiv podraavajui blagodati i pod njenim rukovodstvom ono e
initi da smatra da se sve odnosi direktno na tebe bez ikakvih izvinjavanja i skretanja, okretae
ti predmete sa strana koje najvie mogu da deluju na tebe. Zato u ovom sluaju nee samo
razmiljati, koliko e prelaziti sa oseanja na oseanje.
165. Vidi Gospod tvoju potrebu i trud i pruie ti ruku pomoi, podrae te i utvrditi da bude
onakav kakav treba da bude vojnik koji stupa u borbu. Evo gde je oslonac! Najopasnije je ako
dua umisli da ovo sama moe da stekne; tada e sve izgubiti. Zlo e je opet savladiti, zaklonie
ovu jo uvek slabu svetlost u sebi, ugasie ovaj, jedva upaljeni plamiak. Dua zna koliko je
nemona sama po sebi, zato nita ne oekuje od sebe, neka pada u ponienje pred Bogom, neka u
svom srcu pretvori sebe u nita. Tada e svedejstvena blagodat od ovog nieg stvoriti u njoj sve.
Ko se u krajnjem samoponienju preputa ruci Boijoj privlai Boga, srdobolnog, i postaje jak
NJegovom silom.
Sve oekujui od Boga i nita od sebe ovek i sam treba da se trudi da deluje i po sili da deluje
da bi Boanstvena pomo imala emu da pomogne, da Boanstvena sila ima ta da oseni.
Blagodat je ve prisutna, ali e ona delovati posle linih pokreta, nadometajui njihovu nemo
svojom silom. Dakle, stavi vrsto nogom u samoponiznom predavanju sebe volji Boijoj i sam
deluj ne raslabljujui se.

TA ZNAI USREDSREDITI UM U SRCU?
sadraj
166. "Zato, trudei se u briljivom trezvenju da nadgledamo svoju misaonu silu, njegovo pravo
(pravo uma) da vlada i da je ispravlja na koji drugi nain moemo imati uspeha u ovome osim
ako saberemo spolja um koji je rasejan oseanjima i uvevi ga unutra u samo srce koje je
spremite pomisli."
167. Carstvo Boije je u vama. Poto je Sin Boji u tebi i NJegovo Carstvo je u tebi. Evo
Nebeskog bogatstva u tebi, ako ga eli. Evo Carstva Boijeg u tebi, grenie. Ui u samog sebe,
trai usrdnije i bez tekoa e ga nai... Van tebe je smrt i vrata koja u nju vode predstavlja
greh... Ui u sebe, prebivaj u svom srcu, jer je tamo Bog (sveti Jefrem Sirin).
168. Iz glave treba sii u srce. Sada je kod vas razmiljanje o Bogu u glavi. A Sam Bog kao da je
spolja i ispada da je ovaj rad spoljanji. Dok ste u glavi misli se nee umiriti, stalno e se
kovitlati kao sneg ili letnji rojevi komaraca.
169. Seam se da ste pisali da vas od panje ak boli glava. Da, ako se radi samo glavom, a kada
siete u srce nikakvog truda nee biti, glava e postati prazna i tu je kraj pomislima. Sve one su u
glavi i jedna za drugom jure i s njima se ne moe izai na kraj. Ako pak naete srce i ako budete
umeli da stojite u njemu svaki put kada ponu da vas smuuju pomisli treba samo sii u srce - i
pomisli e se razbeati. Ovo e biti prijatan kutak, bezbedno sklonite. Nemojte se lenjiti da
siete. U srcu je ivot, upravo tamo treba iveti. Nemojte misliti da je to posao samo savrenih.
Ne, to je posao svih koji poinju da trae Gospoda.
170. Kako shvatiti izraz "usredsrediti um u srcu?" Um je tamo gde je panja. Usredsrediti ga u
srcu znai utvrditi panju u srcu i umno gledati pred sobom prisutnog nevidljivog Boga
obraajui Mu se sa slavoslovljem, blagodarenjem i molbom, pazei pritom da nita sa strane ne
ue u srce. To je sva tajna duhovnog ivota.
Glavni podvig jeste uvanje srca od strasnih pokreta i uma od istih takvih pomisli. U srce treba
gledati i sve to ne valja odatle isterivati. Radei sve to je propisano biete gotovo monahinja, a
moda i prava monahinja. I van manastira se moe biti monahinja ivei monaki, i u manastiru
se moe biti mirjanka.
171. Zar to moe biti?! Bog moli za vae srce do kraja, a srce eli Boga. Jer bez Boga ono nikada
ne biva sito, stalno ezne. Pogledajte na sebe s te strane. Moda ete tu nai vrata koja vode u
odaje Boije.
172. Svi mi - krteni i miropomazani imamo dar Svetog Duha. NJega svi imaju, ali on nije u
svima delatan. Kako dostii da on postane delatan, opisano je u mojim prvim pismima. Potrudite
se da ponovo pogledate. Ovde u dodati samo da drugog puta do toga nema.
173. Glavna stvar je da panja ne odstupa od Gospoda, to je isto to i utvrivanje seanja na
Boga u srcu.
174. Traite Gospoda? - Traite, ali samo u sebi. On je blizu svih. Gospod je blizu svih onih koji
Ga iskreno prizivaju. Naite mesto u srcu i tamo besedite s Gospodom. To je Gospodnja sala za
prijem! Ko god da sretne Gospoda tamo Ga sree. I drugo mesto On nije odredio za susret s
duama.
175. Unutar-prebivanje i srdanu osamljenost drite... Neka vam Gospod da i da ga uvek
sauvate. Ovde je glavna stvar. Kada je svest unutar srca, a tamo je i Gospod, oni se spajaju i
delo spasenja se odvija uspeno. Ni rave pomisli tada ne mogu da uu, a jo manje oseanja i
raspoloenja. Samo ime Gospoda rasteruje sve tue i privlai sve srodno...
ega najvie treba da se bojite? - Zadovoljstva sobom, visokog miljenja o sebi, uobraenosti i
svakog drugog samo...
Sa strahom i trepetom ostvarujte svoje spasenje... Skruen duh, srce skrueno i smireno
razgorevajte i drite.
176. ta znai biti umom u srcu? - Evo ta znai! - Znate gde je srce? Kako da ne znate? ta ste
uili? - Onda stanite tamo panjom i stojte postojano, - i biete umom u srcu; um e biti
nerazdvojan s panjom: gde je ono tamo je i on. Pisali ste da esto prilikom itanja akatista
Sladajem Isusu oseate oganj u srcu.
Evo gde to oseate tamo i budite panjom i ne izlazite napolje ne samo za vreme molitve, ve i u
svako drugo vreme. Ali stajati tamo ne treba prosto, ve sa sveu da stojite pred licem Gospoda
ili pred NJegovim svevideim okom, koje vidi i skrivene odaje srca; a da bi tako stajali trudite se
da u vama gori neko oseanje prema Bogu - straha, ljubavi, uzdanja, predanosti, bolne
skruenosti i dr. Ovo je norma unutranjeg ustrojstva, i im primetite da se naruava u bilo emu
urite da ga ponovo uspostavite.
177. Imajte uvek u nameri jedno - da drite sebe u srcu u odnosu na Gospoda onako kako treba, a
na ono to je spolja ne obraajte veliku panju. Kada je prisutno seanje na Boga, svest stoji pred
Gospodom sa strahom i vi sa svetenim strahom padajte niice pred NJim u potpunoj predanosti
NJegovoj svetoj volji, - ovo je norma dunog odnosa prema Gospodu.
178. Dakle, znate ta je pravi mir! Slava Bogu!.. Onda, u emu je stvar? I sada treba vui na onu
stranu sa koje se on daje. Treba traiti izgubljeni raj da bi se kasnije opevao steeni. Tamo je
sutina stvari... Sve van njega i osim njega je pusto... I sve ovo nije daleko, sve je ovde, na
domak ruke... Ipak, treba to poeleti... i nije lako poeleti. Neka vam pomogne Mati Boija i va
Aneo uvar!
179. Srean povratak! Svoj kutak je kao raj posle rastanka. Tako svi oseaju. Tako se i deava
kada se posle rasejavanja ovek vraa panji i unutranjem ivotu. Kada smo u srcu mi smo kod
kue; kada nismo u srcu nema nas kod kue. I evo, za ta pre svega treba da se brinemo!
180. Neka vam pomogne Gospod da budete ivi i trezveni. Ali ne zaboravljajte glavno - da se
panjom i umom spojite sa srcem i da stalno tamo budete pred licem Gospoda. Sav molitveni
trud treba da bude umeren na ovo. Molite Gospoda da vam daruje ovo blago. To je blago
skriveno na polju; to je dragoceni biser.
181. Onima koji se podvizavaju cilj spoljanjeg popravljanja treba da budu panja, budnost,
hoenje u prisustvu Boijem. Evo kada da Bog da se zane u vaem srcu ranica, tada e samo od
sebe doi i ono to elite ili neto mnogo vee od toga, - zavladae neki poseban takt po kojem
e se u vama sve odvijati harmonino, skladno i umesno, bez razmiljanja o tome. Tada ete u
sebi nositi uitelja, od kojeg nema mudrijeg na zemlji.
182. Bez posla ne treba biti ni trena. Ali postoje poslovi koje vidljivo obavlja telo, i postoje dela
misaona, nevidljiva. I to su prava dela... Prvo od njih jeste seanje na Boga stalno sa umno-
srdanom molitvom. To niko ne vidi, a ipak se lica koja su tako raspoloena nalaze u
neprestanom napetom delanju. To je ono to je jedino potrebno. im to postoji, ne brini se za
druga dela.
Poto je prva zamisao Boija za oveka da bude u ivom savezu s Bogom, a ovaj savez se ogleda
u tome da neko umom i srcem ivi u Bogu, im neko tei takvom ivotu i tim pre postaje njegov
zajedniar, u izvesnoj meri se za njega moe rei da ispunjava ivotni zadatak radi kojeg je
uveden u tok bitija. - Neka zna ovo onaj ko se trudi u ovom nainu ivota i neka se ne smuuje
to ne ini neka javna dela, posebno vana. Ovo samo sadri sva dela.
183. Svaki istinski hrianin uvek treba da ima na umu i nikada da ne zaboravi da treba da se
sjedini s Gospodom Spasiteljem svim svojim biem, - treba NJemu, Gospodu, dati da se useli u
um i srce nae i treba poeti iveti NJegovim presvetim ivotom. On je primio nau plot, a mi
treba da primimo i plot i Svesveti Duh NJegov, - da primimo i da ga uvek uvamo. Samo ovakvo
sjedinjenje s naim Gospodom dae nam onaj mir i onu dobru volju, onu svetlost i onaj ivot
koje smo izgubili u prvom Adamu i koji se sada vraaju u drugom Adamu - Gospodu Isusu
Hristu. A za ovakvo sjedinjenje s Gospodom posle Priea Telom i Krvlju NJegovom najbolje i
najpouzdanije sredstvo jeste umna Isusova molitva, koja glasi: Gospodi Iisuse Hriste, Sine
Boiji, pomiluj mja!..
Da li je Isusova molitva obavezna i za mirjane, a ne samo za monahe? Sigurno da je obavezna,
zato to svaki hrianin, kao to je reeno na poetku ove pouke, treba da se sjedini s Gospodom
u srcu, a za ovo sjedinjenje najbolje slui Isusova molitva.
184. "Stati nad srcem, stati umom u srce, iz glave sii u srce," - sve je ovo jedno isto. Sutina
stvari je u usredsreivanju panje i stajanju pred nevidljivim Gospodom, ali ne u glavi, ve u
grudima - kod srca i u srcu. Kada doe Boija toplina sve e ovo postati jasno.
185. U knjigama pie da Isusova molitva kada prevlada i useli se u srce (jedno je kada se na nju
navikne jezik, a drugo je kada se useli u srce) pridaje bodrost i rasteruje san.
186. Pazi na sebe i trudi se da ne izlazi iz srca, jer je tamo Gospod. Trai ovo i trudi se nad
ovim. Nai e i uvidee kako je to dragoceno.
187. To to vas vodi oseanje ili to uopte imate duhovna oseanja jo ne znai da vrsto stojite
panjom u srcu. Kada ovo poslednje postoji um stalno stoji u srcu, i stoji pred Gospodom u
strahu i pobonosti, i ne eli da izae odatle. To podsea na ono kako se dete vrsto dri u
majinom zagrljaju. Neka vam daruje Gospod da ovo postignete.
188. ovek sree nekoga ko zna u emu je stvar i on mu objanjava: u tebi je sve u neredu zato
to je tamo prisutno raspadanje sila, um ide svojim putem, a srce svojim. Um treba sjediniti sa
srcem, tada e vrenje misli prestati i ti e dobiti kormilo za upravljanje brodom due, - polugu
kojom e poeti da pokree sav svoj unutranji svet. Kako to? - Navikni da se umom u srcu
moli: "Gospodi Iisuse Hriste, Sine Boij, pomiluj mja!" I ova molitva, kada se naui kako da je
tvori onako kako treba, ili tanije, kada se ukoreni u srce dovee te do eljenog kraja: ona e
tvoj um spojiti sa srcem, ona e stiati vrenje misli i dae ti snagu da upravlja pokretima svoje
due.
189. U prethodnom stanju molitva je bila radna, ali je srce gotovo stalno bilo hladno i jedva da je
nekada pokretano na toplu i usrdnu molitvu. Sada naprotiv, molitvena toplina ne odlazi, ve
samo ponekad napada hlaenje koje se brzo proteruje strpljivim prebivanjem u ustrojstvu i
zanimanjima koja podstiu oseanje. Postoji velika razlika i u odnosima srca prema ispraznim i
strasnim napadima - ko je od njih slobodan! - ali u prethodnom stanju oni su ulazili u srce, plenili
ga i kao da su na silu izazivali saoseanje; zbog toga iako tamo nije bilo grenih dela, srce je
retko ostajalo slobodno od skrnavljenja grehovnim naslaivanjem. I sada dolaze isti ovi napadi,
ali na ulazu u srce stalno stoji straar - panja i imenom Gospoda Isusa odbija ove neprijatelje. I
tek tada neprijatelj lopovski uspeva da ubaci slast, koja se, ipak odmah primeuje, izbacuje je i
omiva pokajanjem do te mere da od nje ne ostaje ni traga. Ovakvo je uobiajeno ustrojstvo srca o
kojem se govori.
Do tada u periodu traganja sedei pored kupelji provodi godine kliui: "elovjeka ne imam."
O, kada doe spasenje Izrailjevo da nas baci u ovu ivonosnu kupelj! Zato nas On, Kojeg smo
primili u sebe puta da se tako muimo? On je u nama, ali nas samih tamo nema. Dakle, treba da
se tamo vratimo. Dosta je bilo itanja - treba delovati; dosta je bilo gledanja kako drugi idu -
treba sami da idemo.
Ovim predivnim mislima i sugestijama nemamo ta da dodamo. Ako eli unutranji ivot - ui
unutra. A kako da ue - o tome je ve ranije bilo rei.
190. Do zaetka unutranjeg ivota ili vidljivog ispoljavanja dejstva blagodati i Bogooptenja
ovek esto jo neto radi sam i napree na to svoje sile. Meutim, izmuivi se bezuspeno
ulaui sopstveni napor, on na kraju ostavlja svoju delatnost i od sveg srca se preputa svemoi
blagodati. Tada ga Gospod poseuje Svojom milou i pali u njemu oganj unutranjeg duhovnog
ivota. Da u ovoj velikoj prekretnici njegovi napori nita nisu znaili on zna iz iskustva. Kasnije
vie ili manje estim odstupanjima blagodat Boija u njega urezuje takoe iskustveno uverenje
da ni odravanje ovog ivotnog ognja nije stvar njegovih sopstvenih napora. Zatim, esto
nailaenje dobrih misli i poduhvata, esta osenjivanja molitvenog duha koji je neznano kako i
odakle doao takoe mu daju da se na sopstvenom primeru uveri da sve dobro za njega nije
mogue drugaije osim usled dejstva Boije blagodati koja je uvek prisutna i koja po milosti
Gospoda spasava sve one koji se spasavaju. On se preputa Gospodu i Gospod svedejstvuje u
njemu. Iskustvo pokazuje da on ima uspeha u svemu tek kada je ispunjen ovim potpunim
predavanjem sebe. On tada ne odstupa od njega i na svaki nain ga uva.
Teoretiare mnogo zanima pitanje odnosa blagodati i slobode. Za onoga ko nosi blagodat ovo
pitanje je reeno samim delom. Onaj ko nosi blagodat preputa se svedejstvu blagodati i blagodat
u njemu deluje. Ova istina za njega ne samo da je oiglednija od bilo kakve matematike istine,
ve i od svakog spoljanjeg iskustva, jer je on ve prestao da ivi van sebe i potpuno je
usredsreen unutra. On sada ima samo jedan zadatak - da uvek bude veran blagodati koja je u
njemu prisutna.
Nevernost je vrea i ona ili odstupa ili smanjuje svoje dejstvo. Svoju vernost blagodati ili
Gospodu ovek svedoi time to ni u mislima, ni u oseanjima, ni u delima, ni u reima ne
doputa nita od onoga za ta je svestan da je mrsko Gospodu, i naprotiv, ne proputa da uini
svako delo i poduhvat im sazna da za to postoji volja Boija sudei po toku okolnosti i po
ukazivanju unutranjih elja i poriva. Ovo ponekad zahteva mnogo truda, bolnih samoprinuda i
samoprimoravanja, ali se on raduje to prinosi sve na rtvu Gospodu, jer posle svake ovakve
rtve dobija unutranju nagradu: mir, obradovanost i posebnu smelost u molitvi.
Ovim aktovima vernosti blagodati razgoreva se dar blagodati u vezi sa molitvom, koja je u to
vreme stalna. Kada se raspali vatra potrebno je kretanje vazduha da bi se ona rasplamsala; isto
tako, kada se u srcu zapali oganj blagodati potrebna je molitva koja predstavlja svojevrsno
kretanje duhovnog vazduha u srcu. Kakva je to molitva? Neprestano obraanje uma Gospodu u
srcu ili neprestano stajanje pred Gospodom umom u srcu, sa dozivanjem ili bez dozivanja, samo
sa oseanjima predanosti i skruenim padanjem niice pred NJim u srcu. Ovo dejstvo, ili tanije,
raspoloenje, je glavno sredstvo za odravanje unutranje topline i sveg unutranjeg poretka za
isterivanje loih i praznih misli, za utvrivanje dobrih misli i poduhvata. Dolaze dobre misli i
poduhvati - on se udubljava u molitvu ne obraajui panju na ono to se u njemu dogaa - i sve
nestaje. Tako umna molitva u njemu postaje glavni pokreta i upravitelj duhovnog ivota. Zato
nije udno to su sve pouke u otakim delima uglavnom usmerene na to da naue oveka da se
valjano umno moli Gospodu.
191. Upranjavanje Isusove molitve ima dve glavne etape ili perioda koja se zavravaju istom
molitvom, koja se krunie bestraem ili hrianskim savrenstvom u onim podvinicima kojima
je Bogu bilo ugodno da ga da. Sveti Isak Sirijski kae: "Nisu se mnogi udostojili iste molitve,
ve je mali broj, onih koji su dostigli ovu tajnu koja se deava posle nje i koji su preli na drugu
obalu (Jordana). Jedva da se moe sresti jedan iz generacije u generaciju, po blagodati i blagoj
volji Boijoj."
192. U prvom periodu onome ko se moli ostavlja se da se moli samo sopstvenim naporom;
blagodat Boija nesumnjivo pomae onome ko se moli s dobrim namerama, ali ne otkriva svoje
prisustvo. Za to vreme strasti koje su skrivene u srcu poinju da se kreu i vode delatelja molitve
do muenikog podviga u kojem se neprestano smenjuju porazi i pobede, u kojima se jasno
ogledaju ovekova slobodna volja i njegova nemo.
193. U drugom periodu blagodat Boija daje do znanja o svom prisustvu i dejstvu, sjedinjavajui
um sa srcem, dajui oveku mogunost da se moli bez lutanja to jest, bez rasejavanja sa srdanim
plaem i toplinom; pritom grehovne pomisli gube nasilniku vlast nad umom.
194. Prvo stanje onoga ko se moli moe se uporediti sa obnaenim drveem za vreme zime;
drugo s istim ovim drveem kada je pokriveno liem i cveem usled dejstva prolene toplote...
Dua i cilj molitve u oba ova stanja mora biti pokajanje. Za pokajanje koje se prinosi samo uz
sopstveni napor Bog daruje, u svoje vreme, blagodatno pokajanje i Duh Svjatij, poto se useli u
oveka, hodatajstvujet o nem vozdihanijami neizglagolanimi: On se zastupa za svete u skladu s
voljom Boijom, koju zna samo On.
Iz ovoga potpuno oigledno sledi da je za poetnika traenje mesta srca, to jest, traganje za tim
da ovek u sebi otkrije ranije nego to treba i pre vremena oigledno dejstvo blagodati veoma
pogrena stvar koja kvari poredak i sistem nauke. Ovakvo delo je delo gordo, bezumno! Nimalo
ne valja da poetnik upotrebljava mehanizme koje su sveti oci izloili za uspene monahe, za
tihovatelje.
195. Trudi se, upinji se, trai i pronai e; kucaj - i otvorie ti se. Ne malaksavaj i ne oajavaj.
Ali pri svemu tome imaj na umu da ovaj trud predstavlja samo pokuaj napora s nae strane radi
privlaenja blagodati, a ne samo delo, koje jo uvek traimo. Nedostaje glavno - blagodatni
podsticaj. Veoma je uoljivo da, da li rasuujemo ili se molimo, ili radimo neto drugo mi kao da
uguravamo u svoje srce neto tue, spoljanje. Biva da u skladu sa silom napora izvesno dejstvo
ovog truda sie do izvesne dubine u srce, ali se opet odatle izbacuje zbog nekakve elastinosti
nepokornog srca koje nije steklo odgovarajuu naviku, slino kao to se iz vode izbacuje tap
vertikalno uronjen u vodu. Odmah nakon ovoga ponovo poinje hladnoa i tvrdokornost na dui
- oigledan znak da tu nije bilo blagodatnog dejstva, ve je postojao samo na trud i na napor.
Zato se nemoj zadrati samo na ovim delima i ne poivaj na njima kao da su ona ono to treba da
se pronae. To je opasna zabluda! Podjednako je opasno misliti de se u ovom trudu sadri
zasluga zbog koje bi trebalo da bude poslata blagodat. Nipoto! To je samo priprema za
primanje, a sam dar u potpunosti zavisi od volje Davaoca. Dakle, ukoliko se paljivo
upotrebljavaju sva gore navedena sredstva onaj ko trai treba jo da hodi oekujui da ga Bog
poseti, to, uostalom ne dolazi po nekom naem planu, i niko ne zna odakle ono dolazi.
Kada doe ova podstiua blagodat, tek tada zapravo poinje pravo delo promene ivota i
prirode u oveku. Bez ovoga se uspeh ne moe ni oekivati - svi pokuaji e biti bezuspeni.
Svedok za ovo je blaeni Avgustin koji se dugo muio sa sobom, a savladao je sebe tek kada ga
je osenila blagodat. Trudi se, ekajui s pouzdanom nadom. Doi e - i sve e urediti.
196. Ispunjenje zapovesti koje prethodi sjedinjenju uma i srca razlikuje se od ispunjenja
zapovesti koje sledi nakon sjedinjenja. Pre sjedinjenja podvinik zapovesti ispunjava s najveim
naporom, prisiljavajui i prinuujui svoju palu prirodu; nakon sjedinjenja duhovna sila, koja
sjedinjuje um i srce vue ka ispunjenju, ini ga lakim, sladosnim. "Put zapovjedej Tvojih tekoh,
jedga raziril jesi serdce moje," rekao je Psalmopojac.
197. Dok se stremljenja duha probijaju razdrobljeno, as jedno, as drugo, i jedno na jednu
stranu, a drugo na drugu, u njemu nema ivota. Kada dolazi najvia, Boanstvena sila blagodati,
istovremeno donosei duh, ona svodi sva njegova stremljenja u jedno i dri ih samo u ovome,
tada tu postoji i oganj duhovnog ivota.
198. Kada blagodat ne obitava u oveku demoni se kao zmije, gnezde u dubini srca, nimalo ne
dozvoljavajui dui da poeli dobro; a kada u duu ue blagodat onda oni kao neki mrani oblaci
lutaju po delovima srca, preobraavajui se u grehovne strasti ili u razonode da bi pomraili
seanje, odvukli um od beseenja s blagodau.
199. Ako si osetio da se tvoj um sjedinio s duom i telom, da vie nisi raseen grehom na delove,
ve da predstavlja neto jedinstveno i celo, da te je zapahnuo mir Hristov, onda uvaj sa svakim
staranjem dar Boji. Neka tvoj glavni posao bude molitva i itanje svetih knjiga, ostalim
poslovima daj drugostepeni znaaj, a prema zemaljskim poslovima budi hladan, ako moe otui
se od njih.
Sveteni mir koji je tanan kao dah Svetog Duha, odmah odstupa od due koja se ponaa
neoprezno u njegovom prisustvu, koja naruava sveteni strah, koja naruava vernost
poputanjem grehu, koja sebi dozvoljava nerad. Zajedno s mirom Hristovim odstupa od
nedostojne due blagodatna molitva i upadaju u duu kao gladne zveri, strasti, poinju da kidaju
rtvu koja se sama predala, koju je Bog Koji je od nje odstupio, prepustio samoj sebi. Ako se
prejede, a posebno ako se opije sveti mir e prestati da deluje u tebi. Ako se razgnevi - za
dugo vremena e prestati njegovo dejstvo. Ako dozvoli sebi drskost on e prestati da deluje.
Ako zavoli neto zemaljsko, ako se zarazi pristrasnou prema stvari, prema nekom rukodelju
ili posebnom raspoloenou prema oveku - sveti mir e sigurno odstupiti od tebe. Ako dopusti
sebi naslaivanje bludnim pomislima - on e te za dugo, za veoma dugo vremena ostaviti, jer ne
trpi nikakav grehovni smrad, posebno bluda i tatine. Potraie ga i nee ga nai. Zaplakae
zato to si ga izgubio, ali on nee obratiti nikakvu panju na tvoj pla da bi se nauio da oceni
kako treba dar Boji i da ga uva sa odgovarajuim staranjem i svetenim strahom.
Omrzni sve to te vue na dole, u razonodu, u greh. Razapni se na krstu jevaneljskih zapovesti;
neprestano dri sebe prikucanim za njega. Hrabro i bodro obacuj sve grehovne pomisli i elje;
odsecaj zemaljske brige; staraj se da oivi u sebi Jevanelje revnosnim ispunjavanjem svih
njegovih zapovesti. Za vreme molitve ponovo se razapinji, razapinji se na krstu molitve. Odbacuj
od sebe sva seanja, najvanija, koja ti dolaze za vreme molitve - preziri ih. Nemoj da
bogoslovstvuje, ne zanimaj se razmatranjem blistavih misli, novih i jakih, ako one odjednom
ponu da se mnoe u tebi. Sveteno utanje, koje se navodi na um za vreme molitve oseanje
veliine Boije, objavljuje o Bogu uzvienije i jae od svake rei. "Ako se istinski moli, rekli su
oci, ti si Bogoslov."
200. Meutim, jo te koleba sumnja! Gleda mene i videi pred sobom takvog grenika i
nehotice pita: zar u tom greniku, u kojem strasti deluju tako oigledno i jako - zar u njemu
deluje Sveti Duh?
Pravino pitanje! I mene ono dovodi u nedoumicu, uasava me! Zaokupi me neto drugo,
greim, inim preljubu s grehom, varam Boga mog, prodajem Ga za mrsku cenu greha. I bez
obzira na moje stalno izdajstvo, na moje ponaanje izdajniko i verolomno - On je postojan.
Nezlobiv, On dugotrpeljivo eka na moje pokajanje, na ispravljenje. uo si ta u Jevanelju kae
Sin Boji? Ne trebujut, kae On, zdraviji vraa, no boljaiji. Ne priidoh prizvati pravedniki, no
grjeniki na pokajanije. Tako je govorio Spasitelj, tako je i delovao. Jeo je s carinicima,
grenicima, obraao ih je, susreui se s njima, u veru i vrlinu, u duhovno srodstvo s Avramom i
drugim pravednicima. Tebe udi, zapanjuje te beskonana blagost Sina Boijeg? Znaj da je isto
toliko blag i Svesveti Duh - isto toliko udi za ljudskim spasenjem isto je toliko krotak, nezlobiv,
dugotrpeljiv, mnogomilostiv. Duh je jedno od Tri ravnoasna Lica Svesvete Trojice, Koja ine
nesliveno i nerazdeljivo, jedinstveno Boanstveno bie Koji imaju jednu prirodu.
I upravo greh privlai Svetog Duha oveku! Privlai Ga greh, ali ne onaj koji se ostvaruje na
delima, ve onaj koji ovek vidi u sebi, koji priznaje i oplakuje. to se vie ovek zagleda u svoj
greh, to se vie preputa plau za sobom, time je prijatniji, pristupaniji Duhu Svetom, Koji kao
lekar pristupa samo onima koji su svesni da su bolesni; nasuprot tome, odvraa se od onih koji se
bogate svojim ispraznim miljenjem da su neto. Gledaj i zagledaj se u svoj greh! Ne skidaj
pogled s njega! Odreci se sebe, ne imaj duu svoju estnu sebje! Sav se udubi u gledanje svoga
greha, u pla zbog njega! Tada e, u svoje vreme ugledati svoje ponovno sazdavanje
nepojamnim, a jo manje objanjivim dejstvom Svetog Duha. On e ti doi kada Ga ne oekuje,
poee da deluje u tebi kada bude smatrao da si Ga u potpunosti nedostojan.
201. Boanstveno dejstvo je nematerijalno: ne vidi se, ne uje se, ne oekuje se, ono je
nezamislivo, neobjanjivo bilo kakvim poreenjem, bilo ime preuzetim iz veka ovog; dolazi,
deluje tajanstveno. Prvo oveku pokazuje njegov greh, uveava u oima oveka njegov greh,
neprestano dri strani greh pred njegovim oima, dovodi duu do samoosuivanja, pokazuje joj
na pad, ovu uasnu, tamnu, duboku provaliju pogibelji, u koju je na rod pao sagreenjem naeg
praoca; zatim malo po malo daruje umnoenu panju i skruenost srca na molitvi. Pripremajui
na taj nain sasud, iznenada se neoekivano, nematerijalno, dotie raseenih delova, - i oni se
spajaju u jedan. Ko se dotakao? - Ne mogu da objasnim: nita nisam video, nita nisam uo, ali
vidim da sam promenjen, iznenada sam osetio da sam takav usled dejstva Onoga Ko ima mo.
Sazdatelj je uticao prilikom ponovnog sazdavanja kao to je delovao prilikom sazdavanja. Reci:
Da li je telo Adama, napravljeno od zemlje, dok je jo lealo i nije imalo ivu duu pred
Sazdateljem, da li je moglo da ima pojma o ivotu, da li je moglo da ga osea? Kada je
odjednom oivela dua u njemu, da li je pre toga moglo da razmilja, da li da primi duu ili da je
odbaci? Stvoreni Adam je iznenada osetio da je iv, da misli, da eli! S takvom iznenadnou se
vri i ponovno sazdavanje. Sazdatelj je bio i jeste neogranieni Vladika - deluje kao samodrac,
svemono, natprirodno, iznad svake misli, iznad svakog poimanja, beskonano tanano, duhovno,
potpuno nevetastveno.
Kada je NJegova ruka dotakla moje celo bie, um, srce i telo su se sjedinili, poeli su da ine
neto celo, jedinstveno; zatim su se pogruzili u Boga - prebivaju tamo dok ih tu dri nevidljiva,
nepojamna, svemona ruka...
202. Ako nekoga ko slua iz usta grenika velike rei o dejstvima Duha koleba neverje, ako ga
smuuje misao poto misli da je dejstvo o kojem se objavljuje dejstvo demonske prelesti, neka
odbaci hulnu pomisao. Ne, ne! Nije takvo dejstvo, nisu takva svojstva prelesti! Reci: da li je
avolu, neprijatelju, ubici ljudi svojstveno da bude njihov lekar? Da li je avolu svojstveno da
sjedini delove i sile oveka raseene grehom, da ih izvodi iz porobljenosti grehu na slobodu, da
ih izvodi iz stanja suprotstavljenosti, meusobne borbe, u stanje svetenog mira u Gospodu? Da
li je avolu svojstveno da izvlai iz duboke provalije neznanja Boga, da daje ivot, iskustveno
Bogopoznanje, kojem vie nisu potrebni nikakvi spoljanji dokazi? Da li je avolu svojstveno da
propoveda i da podrobno objanjava Iskupitelja, da propoveda i objanjava pribliavanje
Iskupitelju pokajanjem? Da li je avolu svojstveno da vaspostavlja u oveku pali obraz, da
dovodi u red rastrojeno podobije? Da li mu je svojstveno da donosi okus duhovnog siromatva, i
ujedno Vaskrsenja, obnovljenja, sjedinjenja s Bogom? Da li je avolu svojstveno da uznosi na
visinu Bogoslovlja, na kojoj ovek biva kao nita, bez misli, bez elja, potpuno pogruen u divno
utanje? Ovo utanje jeste presuivanje svih sila ljudskog bia koje su se ustremile ka Bogu i
koje, da tako kaemo, nestaju pred beskonanom veliinom Boga. - Drugaije deluje prelest, a
drugaije Bog, bezgranini Vladika ljudi, Koji je bio i danas jeste njihov Sazdatelj. Onaj Ko je
stvorio i stvara, zar nije Stvoritelj? Dakle, uj, voljeni brate, uj, po emu se razlikuje dejstvo
prelesti od dejstva Boanstvenog! Prelest, kada pristupa oveku, bilo milju ili matanjem ili
tananom nadmenou ili nekom pojavom koja se vidi ulnim oima, ili glasom iz podnebesne
sfere, koji se uje ulnim uima, nikad ne pristupa kao neograniena vladarka, ve kao zavodnica
koja od oveka trai pristanak, koja nakon njegovog pristanka dobija vlast nad njim. Uvek je
njeno dejstvo, bilo da je u oveku ili van oveka, dejstvo iz vana; ovek moe da ga odbaci.
Prelest se prvo susree sa izvesnom sumnjom srca; u nju ne sumnjaju oni koje je ona konano
porobila. Prelest nikada ne sjedinjuje oveka raseenog grehom, ne zaustavlja kretanje krvi, ne
upuuje podvinika na pokajanje, ne umanjuje ga pred njim samim; naprotiv, ona u njemu
podstie sanjarenje, pokree krv, donosi mu nekakvu bezukusnu otrovnu nasladu, tanano mu
laska, sugerie visoko miljenje o sebi, podie u dui idol - ja.
203. Sutina stvari se sastoji u tome da se um sjedini sa srcem na molitvi, a ovo ini Boija
blagodat u svoje vreme, koje Bog odredi. Pomenuti mehanizam se potpuno zamenjuje laganim
izgovaranjem molitve, kratkim odmorom posle svake molitve, tihim i laganim disanjem,
usredsreivanjem uma na rei molitve. Uz pomo ovih pomagala nije teko da dostii panju u
izvesnom stepenu. Panji uma na molitvi veoma brzo poinje da saosea srce. Saoseanje srca
umu malo po malo poinje da prelazi u sjedinjenje uma sa srcem, i mehanizam koji su oci
ponudili pojavie se sam od sebe. Sva mehanika sredstva koja imaju vetastveni karakter oci su
predloili jedino kao pomagalo, radi zgodnijeg i breg dostizanja panje na molitvi, a ne kao
neto sutinsko.
204. Ono to je za molitvu sutinski neophodno jeste panja. Bez panje nema molitve. Istinski
blagodatna panja pojavljuje se od umrtvljivanja srca za svet. Pomagala uvek ostaju samo
pomagala.
Isti ovi sveti oci koji predlau da se um uvodi u srce zajedno s disanjem kau da umu koji je
stekao naviku da se sjedinjuje sa srcem (ili tanije, koji je stekao ovo sjedinjenje po daru i
dejstvu blagodati) nije potreban kao pomagalo mehanizam za ovakvo sjedinjenje, ve se on
prosto, sam od sebe, svojim sopstvenim kretanjem sjedinjuje sa srcem.
205. Sjedinjenje uma sa srcem jeste sjedinjenje duhovnih pomisli uma s duhovnim oseanjima
srca.
Ne samo svako grehovno oseanje i svaka grehovna pomisao, ve i sve prirodne pomisli i
oseaji, ma kako tanani i maskirani bili prividnom pravednou, razruavaju sjedinjenje uma sa
srcem, dovode ih u meusobno protivljenje. Prilikom odstupanja od duhovnog usmerenja koje
daje Jevanelje, uzaludna su sva pomagala i mehanizmi: srce i um se nikada nee sjediniti.

KAKO PANJOM STATI U SRCE?
sadraj
206. U prirodnom poretku ili ustrojstvu naih sila, na prelasku od spolja ka unutra stoji mata
(uobrazilja) Treba je uspeno mimoii kako bi se uspeno dospelo na pravo mesto unutra. Zbog
neopreznosti ovek moe da se zaglibi u njoj i da ostajui tamo bude ubeen da je uao unutra,
dok je to samo spoljanje predvorje, dvor jazikov. A to jo ne bi bilo nita strano da ovo stanje
gotovo uvek ne prati samoobmana...
Poznato je da je sva briga revnitelja za duhovni ivot usmerena na to da ovek dovede sebe u
odgovarajui odnos prema Bogu. Ovo se deava i otkriva u molitvi. Ona je put ushoenja ka
Bogu i njeni stepeni su stepenice pribliavanja naeg duha Bogu. Najprostiji zakon u molitvi je -
nita ne zamiljati, ve sabravi se umom u srcu biti uveren da je Bog blizu, da vidi i slua, i u
tom ubeenju pribegavati NJemu, stranom u velianstvenosti i bliskom u snishoenju nama...
Slike panju dre spolja, i ma kako svetene one bile ipak za vreme molitve panja treba da bude
unutra, u srcu: sredite panje u srcu jeste polazna taka valjane molitve. I poto je molitva put
ushoenja ka Bogu, skretanje panje od srca jeste skretanje s ovog puta.
207. Prvi pogrean nain molitve zavisi od toga to neki u njoj deluju pre svega uobraziljom i
fantazijom. Ove sile predstavljaju prvu instancu u kretanju od spolja ka unutra, koju bi trebalo
mimoii, a oni se umesto toga zaustavljaju na njoj. Drugu instancu na putu ka unutra predstavlja
razum, razmiljanje, pamet, uopte sila rasuivanja i miljenja. I nju treba proi i zajedno s njom
sii u srce. Kada se, pak, um zadri na njoj dolazi do drugog nepravilnog naina molitve, koji se
odlikuje time to um, ostajui u glavi eli da sam upravlja svime u dui; meutim, od ovaj trud
ne daje nikakve plodove. On za svim juri, ali nita ne moe da savlada i samo trpi poraze. Ovo
stanje jadnog razuma je veoma detaljno prikazano kod Novog Bogoslova.
Drugom nainu molitve dolikuje naziv umno-mozgovni, za razliku od treeg - umno-srdanog,
ili srdano-umnog.
Meutim, kad dolazi do ovog vrenja u glavi, koje je prikazano u drugom nainu molitve - srce
ide svojim putem, na njega niko ne pazi, i napadaju ga brige i strasna kretanja. Upravo tada um
zaboravlja na sebe i tri ka predmetima briga i strasti; i tada jedva da moe nekada da se
osvesti...
Dodau ovom, t.j. drugom nainu molitve nekoliko rei iz predgovora delima Grigorija Sinaita
od starca Vasilija shimonaha, saposnika i druga Pajsija NJameckog. Navevi mesto iz Simeona
Novog Bogoslova on dodaje: "Kako se moe samim ograivanjem spoljanjih oseanja um
uvati od rasejavanja kada se pomisli same od sebe rastau i lete ka stvarima ulnim? Ako se ne
moe onda je umu neophodno da u asu molitve bei unutra do srca i da stoji tamo gluv i nem za
sve pomisli. Onaj ko se samo spoljanje udaljava od gledanja, sluanja i govorenja ima malo
koristi. Zatvori svoj um u unutranjoj kleti srca i tada e se nasladiti spokojem od zlih pomisli i
okusie duhovnu radost, koju donosi umna molitva i srdana panja." Sveti Isihije kae: "Ne
moe na um da pobedi demonsko matanje sam po sebi, i tome se nikada ne treba nadati. Zato
se uvaj, da se ne uznese po uzoru na drevni Izrailj - i da ne bude i ti predat misaonim
neprijateljima. Onaj je, poto ga je Bog svega izbavio od Egipana umislio da ima idola od praha
zemaljskog. Pod zemljanim idolom podrazumevaj na nemoni razum, koji dok moli Isusa Hrista
da deluje protiv lukavih duhova, lako ih tera, a kada se nerazumno pouzda u sebe, pada velikim
padom i razbija se."
208. Pritom ne zaboravljaj sledeu mudru pouku svetog Lestvinika. On prikazuje put naeg
ushoenja ka Bogu u vidu lestvice sa etiri stepenika. Jedni, kae on, ukroavaju strasti; drugi
poju, to jest, mole se svojim ustima; trei se vebaju u umnoj molitvi; etvrti na kraju, ushode do
vienja. Oni koji ele da idu uz ova etiri stepnika ne mogu da ponu odozgo, ve moraju da
ponu odozdo, i stupivi na prvi stepenik s njega da se penju na drugi, zatim na trei, i posle
svega ovoga na etvrti. Ovim putem svako moe da se popne na nebo. Prvo se treba podvizavati
u ukroivanju i smanjivanju strasti; zatim treba vebati pojanje psalama, to jest, navii se na
usmenu molitvu; dalje, treba se moliti umno, i na kraju, stei mogunost ushoenja u vienja.
Prvo je delo poetnika, drugo onih koji uzrastaju i napreduju, tree onih koji su doli do kraja
razvoja, a etvrto - savrenih.
209. Dakle, poetak nije nita drugo do umaljivanje i kroenje strasti, a one se u dui ne
smanjuju ni na koji drugi nain osim uvanjem srca i panjom... Dakle, onaj ko prolazi sve ovo,
po redu, sve u svoje vreme, moe da se, posle toga, nakon to se njegovo srce oisti od strasti, u
potpunosti prepusti pojanju psalama, i da se bori protiv pomisli, i da gleda nebo ulnim oima ili
da ga sozercava umnim oima due i da se zaista isto moli, onako kako treba.
210. Kada se molite s oseanjem, gde je vaa panja ako nije u srcu? Oseanje uvek privlai
panju. U glavi je - buvlja pijaca. Tamo ovek ne moe da se moli Bogu. To to molitva ide
dobro... i sama od sebe... jeste dobar znak. Znai da je poela da se usauje u srce. uvajte srce
od pristrasnosti, trudite se da se seate Boga videi Ga pred sobom i delujui pred NJegovim
licem.
211. Razmiljate o zatvoru. Evo vam zatvora! Sedite i vapijte: Gospodi, pomiluj! Kako ete da
ispunjavate volju Boiju ako ne budete dolazili u dodir s ljudima? Nikako drugaije osim u
dunom raspoloenju vaeg unutranjeg (oveka). A u emu se to sastoji? - U neprestanom
seanju na Boga sa strahom i pobonou i seanjem na smrt. Navika da se hodi pred Bogom ili
u seanju na Boga jeste atmosfera duhovnog ivota. Bilo bi prirodno da ona bude u naem duhu,
koji je stvoren po obrazu Boijem, ali je nema zbog naeg otpadanja od Boga. Usled ovoga
predstoji trud u sticanju navike da se hodi pred Bogom. On se sutinski sastoji u naporu da ovek
sveu stoji pred licem sveprisutnog Boga, ali podrava se i drugim pomonim delanjima, koja
ulaze u sastav duhovnog ivota. Meutim, i ovde predstoji trud - u tome da se ova delanja
usmere ka odreenom cilju.
U tom pravcu treba usmeriti i itanje, razmiljanje i molitvu, i sva zanimanja i odnose sprovoditi
tako da ne ometaju i ne rasejavaju seanje na Boga. I to treba prilagoditi stajanju sa sveu ili
panjom.
Razum je u glavi i ljudi razuma (naunici) stalno ive u glavi. ive u glavi i pate od neprekidnog
kovitlaca pomisli. Ovaj kovitlac ne dozvoljava panji da se zadri na jednom. Razum ne moe da
se zaustavi samo na razmiljanju o Bogu dok je u glavi. Stalno bei i bei. Na osnovu ovoga se
onome ko eli da se zadri samo na razmiljanju o Bogu zapoveda da ostavi glavu i da svojim
umom sie u srce i tamo stalno stoji panjom. Tek kad se um spoji sa srcem moe se oekivati
uspeh u seanju na Boga. Izvolite sada da postavite sebi za cilj da ovo dostignete i ponite da se
kreete prema ovom cilju. Nemojte misliti da je to trud koji prevazilazi vae mogunosti, ali
nemojte misliti ni da je to tako lako, da je dovoljno da ovek poeli i sve je tu... Prvi nain vodi
ka tome da razum privue srcu, upravo preko oseanja iz molitava koje se itaju i sluaju, jer
oseanje srca obino vlada razumom... Ako sve ispunite kako treba u ovoj prvoj metodi, vae
molitvoslovlje e ii s oseanjima. Ova oseanja e se menjati u skladu sa sadrajem molitava.
Ne govorim o ovim oseanjima, ve o onima koja e obuzeti vau svest i srce i vezati duu ne
dajui joj da slobodno nastavi itanje, ve stalno odvlaei njenu panju na sebe. To su posebna
oseanja, i im se rode ona u dui raaju svojevrsne molitve. Ova naroita oseanja i molitve
koje se raaju u srcu nikada ne treba presecati daljim itanjem, ve im, prekinuvi itanje, treba
davati slobodu da se izliju, dok se sasvim ne izliju i dok oseanje ne postane jednako s obinim
molitvenim oseanjima. Ova metoda je jaa od prve i bre e spustiti um u srce. Meutim, ona
moe da deluje tek posle prve metode ili zajedno s njom.
212. Mislim da ste stalno u glavi, a ne u srcu. Siite u srce i odmah ete videti kakvi ste. Izjavili
ste elju da doete do oseanja svoje rugobe. Evo, to ete poeti da vidite i da oseate im siete
u srce. to dalje budete ili tim ete jasnije to videti.
213. Glavno je - umom treba stati u srce pred Gospoda i stajati pred NJim neprestano danju i
nou do kraja ivota.
214. Neko je jednom rekao: Uini da tvoje misli nikada ne izlaze van zidina manastira i ubrzo
e stei slatki spokoj manastirske osame. Ovo je blaeni udeo Marije - urediti tako da u mislima
ne bude nita drugo osim crkve i kelije. Kako je to divno! Mislim da se blaenstvo ovog stanja
ne moe ni opisati.
215. Palo mi je na pamet da vam posavetujem: uzmite jednu kratku molitvicu i sve njome
tvorite... i kad ste u poslu i kad niste u poslu, i idui i sedei, neprestano. Prvo ete sebe
primoravati da tvorite ovu molitvicu, a zatim e ona ii sama od sebe... Samo se latite posla i
trudite se neprestano... Ova molitva je: Gospodi Iisuse Hriste, Sine Boij, pomiluj mja grjenuju.
Pritom panju ne drite u glavi i na sebi, ve u srcu, tamo, unutra ispod leve strane grudi. Kada
naviknete time ete rasterivati sve to vas smuuje i prizivati mir na duu.
216. Gde je srce? - Tamo gde se odaziva i gde se osea tuga, radost, gnev i ostalo, tamo je srce.
Tamo drite panju... Telesno srce je mii srca - meso... ali ne osea meso, ve dua, ije je ovo
srce od mesa samo orue, kao to mozak slui kao orue razuma... Stoj u srcu s verom da je Bog
tu, a kako je tu, ne razmiljaj. Moli se i trai da ti blagodat Boija na kraju da oseanje prema
Bogu.
217. Nije besmisleno ako ti kaem iz svetootakih predanja: dri se kako hoe, samo da uspe
da stekne ovo poslednje - umno stajanje pred Gospodom u srcu, u kojem je sutina stvari.
Meutim, meu telesnim delanjima ima i takvih koja kao da se srastaju s umnom molitvom i
nikada je ne naputaju. Treba panjom stajati u srcu, treba celo telo drati u bodroj napetosti
miia i ne dozvoljavati svojoj panji da se preputa i zanima spoljanjim utiscima koja se
primaju preko ula.
218. Za vreme molitve panja treba da bude unutra, u srcu: usredsreivanje panje u srcu jeste
polazna taka za valjanu molitvu. I poto je molitva put ushoenja ka Bogu skretanje panje od
srca jeste skretanje s ovog puta.
219. Sputanje uma u srce putem disanja savetuje se u sluaju da ne zna gde da zadri panju,
ili gde je srce, a ako i bez toga zna kako da nae srce, radi kako zna, samo se utvrdi u srcu.
220. U molitvi je neophodno da se duh sjedini s umom i da zajedno s njim izgovara molitvu, pri
emu um deluje reima, koje se izgovaraju samo milju ili uz uestvovanje glasa, a duh deluje
oseanjem umilenja ili plaa. Sjedinjenje u svoje vreme daruje Boanstvena blagodat, a za
poetnika je dovoljno ako duh bude sauestvovao i pomagao umu. Prilikom uvanja panje
umom duh e sigurno osetiti umilenje. Duh se obino naziva srcem, kao to se i umesto rei
razum upotrebljava re glava.
Moli se s panjom, u skruenosti duha, pomaui sebi gore navedenim mehanizmima; pritom e
se samo od sebe otkriti iskustveno poznavanje srdanog mesta. O njemu je na zadovoljavajui
nain dato objanjenje u predgovorima shimonaha Vasilija.
221. Molitva se naziva umnom kada se izgovara umom s dubokom panjom uz saoseanje srca;
srdanom, kada se izgovara sjedinjenim umom i srcem, pri emu um kao da silazi u srce i iz
dubine srca uznosi molitvu; duevnom kada se tvori iz sve due, uz uestvovanje samog tela,
kada se tvori iz sveg bia, pri emu celo bie postaje kao jedna usta, koja prinose molitvu.
Sveti oci u svojim delima esto pod jednim nazivom umne molitve podrazumevaju i srdanu i
duevnu, a ponekad ih i razlikuju. Tako je prepodobni Grigorije Sinajski rekao: "Neprestano zovi
umno ili duevno." Meutim, danas kada je veoma malo onih koji ivim ustima mogu da objasne
neto o ovom predmetu veoma je korisno znati po emu se oni razlikuju. U jednima vie deluje
umna molitva, u drugima srdana, a u treima duevna, u zavisnosti o toga koliko je koga
obdario Davatelj svih dobara, i prirodnih i blagodatnih; ponekad u jednom istom podviniku
deluje as ova, as ona molitva. Ovakva molitva je esto i uglavnom praena suzama.
222. Jo uvek vam nije jasno spasonosno ustrojstvo. itajte prve take Filoteja Sinajskog u
Dobrotoljublju i gledajte ta tamo pie. Jedan akt i sve je tu. Jer on sve privlai i dri u redu.
Izvolite tako da uredite i dobiete neophodno ustrojstvo unutra i jasno ete ga ugledati. Ovaj akt
jeste - stati panjom u srce i stajati tamo pred Gospodom sa svetenim strahom. Ovo je poetak
duhovne premudrosti!
eleli biste da dobijete mudrost razlikovanja pomisli. Siite iz glave u srce. Tada ete jasno
videti sve pomisli koje se kreu pred okom naeg otrovidnog uma, a pre toga ne oekujte duno
razlikovanje pomisli.
223. "Sabira mi se duh". Neka vam Gospod pomogne! Meutim, nemojte da vaoj panji
promakne glavno, - da se umom saberete u srcu. Na ovo najvie usmeravajte svoj trud. Nain je
jedan - trudite se da panjom stojite u srcu, sa seanjem na sveprisutnost Boiju i na to da
NJegovo oko gleda u vae srce. Postarajte se da se uvrstite u uverenosti da iako ste sami uvek
imate ne samo u svojoj blizini, ve u sebi Lice, Koje je u vama, Koje na vas gleda i sve u vama
vidi. Ono to sam vam pisao o delanju Isusove molitve nekoliko puta dnevno, posluie vam kao
veoma jako sredstvo za ovo. Radite tako svaki put desetak-petnaestak minuta, ili jo bolje,
stojei u molitvenom poloaju s malim poklonima, i bez njih, kako vam vie odgovara. Trudite
se tako i molite Gospoda da vam, na kraju da da osetite i spoznate, ta je ranica u srcu, po reima
starca Partenija. Ovo ne polazi za rukom odmah. Proi e godina napetog truda, a moda i vie,
dok ne ponu da se pokazuju neki tragovi ovoga. Neka vas blagoslovi Gospod na trud i na ovaj
put; meutim, nemojte smatrati da je to neto drugostepeno, ve neka vam to bude glavni posao.
224. Ako se vae srce zagreva prilikom itanja uobiajenih molitava na isti taj nain zagrevajte i
srdanu toplinu prema Bogu. Isusova molitva, ako se tvori mehaniki nita nee dati, kao ni
svaka druga molitva, koju izgovara samo jezik.
Pokuajte da za vreme Isusove molitve ivlje pomiljate da je Sam Gospod blizu i da stoji u
vaoj dui i pazi na ono to se u njoj deava. U dui pritom probudite e za spasenjem i
uverenost da osim Gospoda nemamo odakle da oekujemo spasenje. Zatim vapijte ka NJemu
Kojeg misleno pred sobom vidite: Gospodi Iisuse Hriste, Sine Boij, pomiluj mja, ili: Milostivij
Gospodi, spasi mja imie vjesi sudbami (Milostivi Gospode, spasi me kako god zna.). Stvar nije
u reima, ve u oseanjima prema Gospodu.
Duhovno gorenje srca prema Gospodu jeste ljubav prema NJemu. Ona se zapaljuje kada Gospod
dodirne srce. Poto je On sav ljubav, NJegov dodir srca istog trenutka ini da se zapali ljubav
prema NJemu. A od ljubavi potie gorenje srca prema NJemu. Ovo i treba da bude predmet
traganja.
Na jeziku neka bude Isusova molitva, u umu - vienje Gospoda pred sobom, u srcu - enja za
Bogom ili za optenjem s Gospodom. Kada sve ovo bude stalno, Gospod e, videi kako se
trudite dati ono za ta molite.
225. Drugi i uzvieniji cilj kratke molitve jeste udubljivanje misli i oseanje prema Bogu. To to
imate - ovo glasno izgovaranje rei - e se razleteti prilikom prvog utiska; osim toga, bez obzira
na glasno izgovaranje rei, misli se kovitlaju u glavi... kao komarci. Da bi se presekao ovaj
kovitlac um treba vezati jednom milju ili milju o Jedinom... Pomo u ovome je kratka molitva.
Uz pomo nje um se uproava, objedinjuje i usvaja se ili razvija oseanje ka Bogu... Kada ovo
oseanje doe dua e se sveu utvrditi u Bogu... i sve e poeti da ini po Boijem. Uz kratku
molitvu treba drati misao o Bogu i panju prema NJemu... A ograniavati se samo reima...
jeste mjed zvenjaaja.
226. Pitate: "Da li da nastavim takvu molitvu ili da umom silazim u srce?" - A to, to ste kazali,
gde biva? Ovo nema gde drugo da bude osim unutra. Stojite pred Gospodom bez slika, u
prisustvu Gospoda... i imate dobra oseanja. ta je jo potrebno. Zar ovo inite samo u glavi?! -
Ne, treba stajati u srcu. Ali ne treba se seati srca, ve samo gledati Gospoda. - Sve se moe
izraziti ovako: "Stajati u srcu umom pred Gospodom i moliti se."
Glavni plod molitve nije toplina i sladost, ve strah Boji i skruenost.
227. Samo spoljanja molitva nije dovoljna. Bog slua um, i zbog toga oni monasi koji spoljanju
molitvu ne sjedinjuju s unutranjom nisu monasi. Definicija je veoma tana! Monah znai
osamljeni: onaj ko se nije osamio u samom sebi, jo nije osamljen, on jo nije monah, ak i ako
ivi u najusamljenijem manastiru. Um podvinika, koji se nije osamio i nije zatvorio u sebi
obavezno se nalazi u guvi i meteu koje proizvode bezbrojne pomisli, koje do njega uvek imaju
slobodan pristup i sam bolno, bez ikakve potrebe i koristi, sa tetom po sebe, skita po vaseljeni.
Osamljivanje oveka u samom sebi ne moe da se ostvari na drugi nain osim uz pomo paljive
molitve, pre svega uz pomo paljive Isusove molitve.
A dostizanje bestrasnosti, osveenje ili to je isto to, hrianskog savrenstva, bez sticanja umne
molitve nije mogue; u tome se slau svi oci.
Put istinske molitve postaje neuporedivio tesniji kada podvinik stupi na njega delatnou
unutranjeg oveka. Kada on stupi u ove uske prolaze i oseti pravilnost, spasonosnost,
neophodnost ovakvog poloaja, kada trud u unutranjoj kleti postane za njega poeljan tada e
eljena postati i testnoa u pogledu spoljanjeg naina ivota, koja slui kao obitelj i riznica
unutranje delatnosti.
228. Sutina stvari jeste u sticanju navike stajanja umom u srcu, u ovom ulnom srcu, ali ne
ulno. Um treba iz glave spustiti u srce i tamo ga ukoreniti, ili kao to je jedan od staraca rekao,
spojiti um sa srcem... Kako ovo dostii? Trai i nai e. Ovo je najzgodnije dostii hoenjem
pred Bogom i molitvenim trudom, naroito odlaenjem u crkvu. Meutim, treba imati na umu da
je na samo trud, a samo delo, odnosno spajanje uma sa srcem jeste dar blagodati, koji Gospod
daje kada i kako poeli.
BORBA SA STRASTIMA
sadraj
229. Osim toga, moramo znati da je neprestano prizivanje imena Boijeg lek, koji ubija ne samo
strasti, ve i samo njihovo dejstvo. Kao to lekar pronalazi lek ili flaster i stavlja ga na ranu
paenika i on deluje, a da bolesnik ni ne zna kako se to odvija, isto tako i ime Boije, kada se
priziva, ubija sve strasti, iako i ne znamo kako se to dogaa.
230. "Mnogo podviga i truda se zahteva u molitvama da bi se dostiglo nepomueno stanje misli,
nekakvo drugo srdano nebo u kojem obitava Hristos, kao to apostol kae: ili ne znajete sebe,
jako Iisus Hristos v vas jest, razve toiju im neiskusni jeste" (2 Kor. 13, 5).
231. Gospod Bog je uzeo oveka kojeg je stvorio i nastanio ga u Edemskom vrstu kako bi ga
ovaj obraivao i uvao (1 Mojs. 2, 15) shvatajui ovu zapovest ne samo u bukvalnom, ulnom
smislu, ve i u njenom duhovnom, viem znaenju. Rajem oni (sveti oci) nazivaju duu prvih
ljudi kao mesto prebivanja preizobilne blagodati Boije u njima i kao mesto raanja plodova
mnogih razliitih duhovnih dobrodetelji; obraivanjem ovog duhovnog ivota - ono to je kasnije
poelo da se naziva "umnim delanjem" a uvanjem ovog umnog delanja - odravanje ve
dostignute duevne istote.
232. avo je s demonima, nakon to je uz pomo neposluanja oveka uinio izgnanikom iz raja,
odvojenim i od Boga, dobio dostup da misleno koleba razumnu silu svakog oveka i danju i
nou, jednog mnogo, drugog malo, a treeg veoma mnogo. I ovek ne moe drugaije da se
zatiti od ovoga osim neprestanim seanjem na Boga - t.j. ako u njemu seanje na Boga, urezavi
se u srce, silom krsta ne uvrsti um u nepokolebljivosti. Ka ovome vode svi napori misaonog
podviga, kojim se svaki hrianin obavezao da se podvizava na popritu vere i ako mu ovo ne
ide, on se uzalud podvizava. Radi ovoga svako ko trai Boga preduzima podvige i raznovrsne
duhovne vebe putem slobodnih liavanja, kako bi privukao milost sveblagog Boga - da mu On
opet daruje prvobitno dostojanstvo i da bi se Hristos urezao u njegovom umu, kao to apostol
kae: "adca moja, imie paki boleznuju, dondee voobrazitsja Hristos v vas" (Gal. 4, 19).
233. Strasti su isto to i patnje (skorbi) i Gospod ih nije od njih odvojio, ve je rekao: "Prizovi
Mja v den skorbi tvojeja i izmu tja i proslavii Mja". I zbog toga u borbi protiv svake strasti
nema nita korisnije od prizivanja imena Boijeg... Nama pak, nemonima, ostaje samo da
pribegavamo imenu Isusovom, jer su strasti, kao to je reeno, demoni - i odlaze (od prizivanja
ovog imena).
234. "Dakle, ukoliko eli da izvojuje pobedu nad strastima, onda molitvom i uz pomo Boiju
u sebi sii u dubinu srca i tamo vidi sledea tri jaka dina, a to su: zaborav, lenjost i neznanje,
ovaj oslonac mislenih tuinaca, kroz koje ostale zle strasti vraajui se deluju, ive i jaaju u
slastoljubivim duama. Ali ti e mnogom panjom i nastojanjem uma, uz pomo odozgo, kada
nae ove, mnogima neznane, zle dinove, kasnije lako, ali opet panjom i molitvom, moi da se
izbavi od njih."
235. "Kao to lopovi videi da na nekom mestu lei carsko oruje ne napadaju tek tako - tako ni
onoga ko je molitvu spojio sa srcem misaoni lopovi ne potkradaju olako" (Lestvinik).
236. "Glavno delo podvinika se sastoji u tome da se uavi u svoje srce bori sa satanom, da ga
omrzne i da suprotstavljajui se njegovim pomislima ratuje s njim" (Makarije Veliki).
237. "Onaj ko uvek prebiva u svom srcu dalek je od svih stvari lepih u prolaznom ivotu i hodei
duhom, ne moe da iskusi plotske pohoti. Poto on na takav nain hodi ograujui se
dobrodeteljima, imajui same ove dobrodetelji kao straare na kapiji svog grada istote sve
spletke demona protiv njega ostaju bezuspene." (Dijadoh).
Dobro je rekao svetac da e bezuspene ostati spletke neprijatelja kada, t.j. mi, negde u dubini
srca svojih prebivamo, i to je tim vie to se vie u njega udubimo.
238. "Potrudi se da ue u svoju unutranju riznicu i videe riznicu nebesku. Jer su one iste i
jednim ulaskom videe ih obe. Lestvica koja vodi u to Carstvo skrivena je u tebi, t.j. u tvojoj
dui. Omij sebe od greha i nai e tamo stepenice ushoenja, kojima moe da se popne u
njega."
239. "Dve sile, potpuno suprotne, utiu na mene: sila dobra i sila zla, sila ivonosna i sila
smrtonosna. Poto su to duhovne sile obe su nevidljive. Dobra sila po mojoj slobodnoj i iskrenoj
molitvi uvek proteruje zlu silu, i zla sila je jaka samo zbog zla koje se skriva u meni. Da ne bi
trpeo neprekidno dosaivanje od strane zlog duha ovek stalno u srcu treba da ima Isusovu
molitvu: Iisuse, Sine Boij, pomiluj mja. Protiv nevidljivog (avola) - nevidljivi Bog, protiv
jakog - Najjai."
240. Dakle, ponovo se uvrstivi u molitvenom predavanju sebe Bogu i NJegovoj blagodati
izazivaj svaki posticaj na greh i trudi se da odvrati od njega srce i da ga pretvori u suprotno -
tako e oni biti odseeni od srca i morae da zamru. Radi ovoga daj slobodu zdravom
rasuivanju, a po njegovim tragovima vodi i srce.
Ovaj trud je najbitniji u delu prelamanja volje. Dakle, stalno se treba truditi nad sobom dok se
umesto samosaaljenja ne rodi nealjenje sebe i surovost prema sebi, dok se ne oseti elja za
stradanjem, elja da ovek izmui sebe, da izmui i svoje telo i duu; dok se umesto
ovekougaanja ne stvori, s jedne strane odvraanje od svih loih obiaja i veza, izvesno
neprijateljsko oseanje, gnevno suprotstavljanje njima, a s druge - osuivanje sebe na sve
nepravde i na sve poruge ljudske, dok umesto ukusa samo za vetastveno, ulno i vidljivo, ne
doe gubitak ukusa za njih, dok oni ne postanu mrski, i dok se na zane traganje i udnja samo
za duhovnim, istim, Boanstvenim; dok umesto zemaljskog, ograniavanja ivota i oseanja
sree samo zbog zemaljskog, srce ne ispuni oseanje prolaznosti na zemlji, s jedinim
stremljenjem ka Nebeskoj Otadbini.
241. Dakle, nakon buenja blagodati, ovekovoj slobodi prvo predstoji - kretanje ka sebi, koje
ona vri trima aktovima: 1) opredeljuje se za dobro i bira ga; 2) uklanja prepreke, raskida okove
koji oveka dre u grehu, isterujui iz srca samosaaljenje, ovekougodnitvo, sklonost ka
ulnom i zemaljskom i na njihovo mesto, podstiui nealjenje sebe, nemanje ukusa za ulno,
predavanje sebe na sramotu svakome i preseljavanje srcem u budui vek sa oseanjem
prolaznosti ovde na zemlji; 3) na kraju, oduevljava se da odmah stupi na dobar put, nimalo ne
poputajui sebi, ve drei sebe u nekoj stalnoj napetosti.
Na taj nain se u dui sve stiava. Poto si probuen, oslobodivi se svih okova, s potpunom
spremnou govori sebi: vostav, idu!
Od tog trenutka poinje drugo kretanje due - ka Bogu. Savladavi sebe, savladavi sva ishodita
svojih kretanja, vrativi sebi slobodu, ona sada celu sebe treba da prinese na rtvu Bogu. Znai
posao je obavljen tek do pola.
242. Ef. 4, 27. "Nie dadite mjesta dijavolu."
avo nema pristupa dui kada ona ne pothranjuje nikakvu strast. Tada je ona svetla i avo ne
moe da je gleda. Kada ona pak popusti pred kretanjem strasti i pristane a nju, ona se pomrauje
i avo je vidi. Smelo joj prilazi i poinje da gazduje u njoj. Dva glavna porona kretanja koja
obino uznemiravaju duu jesu pohot i razdraljivost. Onoga koga neprijatelj uspe da pobedi
pohou on ostavlja s njom ne uznemiravajui ga gnevom, ili ga njime pomalo uznemirava, a
onoga ko se ne preputa pohoti uri da pokrene na gnev i skuplja oko njega mnogo toga
razdraujueg. Ko ne shvata avolove zamke zbog svega se srdi i daje prostora avolu,
preputajui gnevu da ga pobedi. A onaj ko gui svako raanje gneva protivi se avolu i tera ga,
a ne samo da mu ne daje mesta u sebi. U gnevu se odmah daje prostor avolu, im se srdba
prizna pravinom i njeno zadovoljenje zakonitim. Istog trenutka nepriajtelj ulazi u duu i poinje
u nju da ubacuje misli za mislima - od kojih je svaka sve vie razdraujua. ovek poinje da
bukti u gnevu kao u plamenu. To je avolski, pakleni plamen. A jadan ovek misli da gori od
revnosti za pravdu, dok u gnevu pravde nema nikada (Jak. 1, 20). To je svojevrsna prelest gneva
kao to postoji i prelest pohoti. Onaj ko istog trenutka gui gnev rasejava ovu prelest i time
pobeuje avola kao kada neko nekoga u gnevu jako udari u grudi. Ko od onih koji se gneve,
kad genev umine i on tu stvar savesno analizira, nije naao da je u osnovi razdraenosti bila
nepravda?! A neprijatelj ovu nepravdu pretvara u pravdu i pravi od nje takvu planinu, da izgleda
da ni svet ne moe da opstane ako se nae negodovanje ne zadovolji...
Ne moe da ne pamti zlo, da ne bude neprijatelj? Budi neprijatelj, ali ratuj protiv avola, a ne
protiv svog sabrata. Zbog toga nam je Bog i dao gnev kao oruje, ne da bismo sopstvena tela
ranjavali maem, ve da bismo njegovu otricu zabadali u grudi avola. Zabodi tamo svoj ma
do samog balaka, ako eli zabodi i balak i ne izvlai ga odatle nikada, ve naprotiv, ubodi u
njega i drugi ma. A to e se dogoditi onda kada budemo tedeli jedni druge, kada budemo
miroljubivo raspoloeni jedni prema drugima. Neka budem lien novca, neka upropastim svoju
slavu i ast; deo mog tela mi je uvek drai. Tako govorimo jedni drugima: ne vreajmo svoju
prirodu radi sticanja novca, radi sticanja slave.
243. Setimo se kako deluju neprijateljska iskuenja. Zamah neprijateljskog maa jeste napadanje
pomisli u nadi da e se srce odazvati saoseanjem, na osnovu kojeg on kasnije gradi jako
iskuenje. oveku, na primer, pada na pamet lice koje ga je uvredilo: to je neprijateljski zamah
maem. Kada se na to u srcu odazove oseanje neprijateljstva prema onome ko ga je uvredio to
znai da je ma proao do tela due i ranio je. Tada dui pritrava neprijatelj i podie u njoj
itavu buru neprijateljstava i osvetoljubivosti. Meutim, kada u srcu lei stalno raspoloenje
oveka da oprata uvrede i da se uvek dri u tihoj krotosti i miru sa svima, tada ma koliko
neprijatelj da se trudi da predstavi dui u pomislima lice koje ga je uvredilo, srce se ni na koji
nain na to nee odazvati, te dakle, neprijatelj nee imati za ta da uplete svoje iskuenje. Udarac
njegovog maa odskoie od srca kao od ratnika obuenog u pancir.
244. Ne izgovarati gnevnu re jeste veliko savrenstvo. U osnovi ovoga lei odsustvo
razdraljivosti srca, a ona se kao iskra zaliva predavanjem sebe volji Boijoj, uz svest o tome da
Bog neprijatnosti doputa radi ispitivanja i da bi nama samima pokazao koliko je vrsto nae
dobro unutranje usmerenje... To nas i obavezuje da se u takvim sluajevima drimo u dobrom
raspoloenju verujui da nas Sam Bog posmatra u tom trenutku. I vaa misao, da su oni koji vam
ine neprijatnosti orua neprijatelja je tana. Zbog toga, kada vam neko priinjava neprijatnosti
uvek smatrajte da iza njega stoji neprijatelj koji ga raspaljuje i koji mu sugerie uvredljive fraze i
dela.
245. ...Smisao ove prie je jasan. Lepotica predstavlja palu duu koja se obratila ka Gospodu i
koja se u pokajanju s NJim sjedinila kako bi samo NJemu pripadala i samo NJemu sluila.
Nekadanji prijatelji su strasti. NJihov zviduk je kretanje strasnih pomisli, oseanja i elja. Beg
u unutranje odaje jeste skrivanje oeka u dubinu srca kako bi tamo stao pred Gospoda. Kada se
ovo dogodi, sve ono strasno to je uznemiravalo duu, ma ta to bilo, odlazi samo po sebi i dua
se umiruje.
246. I uopte, odredite sebi kao zakon - da merite ono to sebi doputate na osnovu dejstva koje
ono unutra proizvodi. to sazidava - to sebi dozvoljavajte, a to razgrauje, to ne dozvoljavajte ni
u kom obliku. Ko e nalazei se u umu pruiti ruku ka piu u koje je dodat otrov, a on to zna?!
247. Da misli ne bi bludele treba imati elju da se u srcu stalno bude s Bogom... i nee biti mesta
za misli sa strane. Da se ne bi osuivali drugi treba duboko osetiti svoju grehovnost i patiti zbog
nje oplakujui duu kao mrtvu. Neko je rekao: kad je svoj mrtvac u kui nee se brinuti za
mrtvace u komiluku.
248. Kada napadaju loe pomisli treba od njih odvraati oko uma i obraati ga ka Gospodu, treba
ih terati NJegovim imenom. Meutim, kada pomisao uznemiri srce i ono se lukavo malo-pomalo
nasladi njom, tada treba sebe grditi i preklinjati Gospoda za pomilovanje i tui sebe sve dok se u
srcu ne rodi suprotno oseanje; na primer, umesto osuivanja hvaljenje drugog ili u krajnjoj
liniji, iskreno oseanje potovanja prema njemu...
Dakle, treba na vreme pripremiti u srcu mirno mestace, pokraj nogu Gospoda. Ako zazvoni na
uzbunu?... Odmah bei tamo i vii, i vii iz sve snage i Gospod e pomoi: sve e utihnuti.
249. ovek koji je sveu i srcem na strani strasnog ceo je strastan i Bogu odvratan. ovek koji
je na strani bestrasnog, ak i ako u njemu postoje strasti i napadaju ga, nije odvratan Bogu, zbog
nevoljenja strasti i elje da ne radi po njima, ve po volji Boijoj.
250. Pitanje o glavnoj taki unutranje borbe reava se na sledei nain: sii panjom u srce,
stani tamo pred Gospoda i ne doputaj da ue nita grehovno. U tome je itava stvar unutranje
borbe.
251. Treba razlikovati oseanja koja ulaze u karakter, i trenutna oseanja koja su dola i otila.
Dok nisu do kraja umrtvljene strasti - loe misli, oseanja kretanja i zamiljanja nee prestati.
Smanjuju se u srazmeri sa smanjenjem strasti. NJihov izvor je naa strastvena polovina. Evo
ovde treba usmeriti svu panju. Postoji jedno vaspitno sredstvo: seanje na Gospoda s
neprestanom molitvom upuenom NJemu. Starci Boiji su ovim umeli da odagnavaju sve loe i
da se dre u dobrom ustrojstvu. Navikavanje na Isusovu molitvu je spoljanja strana ovog orua.
U sutini to je isto to i sedenje kod kue. Sveu biti u srcu s Gospodom, ije prizivanje isteruje
sve to je ravo. Proitajte Isihija - o trezvenju. Trud i postojanost u jednoobraznom trudu sve
savlauju.
252. Jer, kao to se u NJegovom odsustvu (u odsustvu Isusove molitve) u njega uliva sve tetno
ne ostavljajui mesta ni za ta to je korisno za duu, tako se i u NJegovom prisustvu sve
odvratno isteruje.
253. Demoni nikako ne mogu da ovladaju neijim duhom ili telom, nemaju vlasti da upadnu u
neiju duu ukoliko je prvo ne lie svih svetih pomisli i ne uine praznom i lienom duhovnog
sozercanja.
254. Glavno monako pravilo je - biti neprestano umom i srcem u Bogu ili neprrestano se moliti;
radi razgorevanja ovog podviga uvedena su odreena molitvoslovlja - krug dnevnih slubi koje
se obavljaju u crkvi i neke molitve u keliji... Meutim, ono to je glavno - sva sila je u
neprestanom oseanju prema Bogu koje svako neka rasplamsava kako ume. Ovo je zakon! im
postoji ovo oseanje ono zamenjuje sva pravila, a im njega nema nikakav trud itanja ne moe
da ga zameni. Molitvoslovlja su odreena samo zato da bi se hranilo ovo oseanje, i im ga ne
hrane uzaludna su. Samo trud, a vajde nikakve nema. To je spoljanja odea za koju ili pod
kojom nema tela, ili telo, u kojem nema due.
Boe moj! Kako je strogo ovo to je napisano!.. A drugaije se ne moe rei, jer je tako.
255. Umnoj molitvi je svojstveno da otkriva strasti koje se kriju i tajno ive u ovekovom srcu!
Ona ih i otkriva i kroti.
Umnoj molitvi je svojstveno da otkriva ropstvo u kojem se nalazimo kod palih duhova. Ona
otkriva ovo ropstvo i oslobaa od njega.
Dakle, ne treba se smuivati i biti u nedoumici kada ustaju strasti iz pale prirode ili kada ih
duhovi podstiu.
A poto se strasti krote molitvom, onda treba, kada one nastanu, umom lagano i veoma tiho
tvoriti Isusovu molitvu koja e malo-po malo ukrotiti probuene strasti. Ponekad pobuna strasti i
napadi neprijateljskih pomisli bivaju tako jaki da podstiu na veliki duevni podvig. Ovo je
vreme nevidljivog muenitva. Treba ispovedati Gospoda pred licem strasti i demona dugom
molitvom, koja e sigurno dovesti do pobede.
256. Nastavite da se vebate u ispunjavanju ovog pravila i vae misli e se sve vie i vie
smirivati, i leie se nemo koju ste primetili. Ako nastavite da ispunjavate ovo malo pravilo
onako kako treba ono e vas dovesti do boli u srcu, a ova bol e misli prikovati za Jedinog - i tu
je lutanju misli kraj. Od trenutka kada vas Gospod njega udostoji, poinje novo prestrojavanje
svega unutranjeg, i hoenje pred Bogom e postati stalno.
257. Zakon posta je sledei: prebivati umom i srcem u Bogu s odreenou od svega, odsecajui
svako ugaanje sebi, ne samo u telesnom, ve i duhovnom, inei sve u slavu Boiju i na dobro
blinjih, nosei rado i s ljubavlju trud i liavanja posta - u hrani, snu, odmoru, utehama druenja -
sve u skromnoj meri da to ne bi padalo u oi i da ne bi liavalo oveka snage da ispunjava
molitvena pravila.
258. Pitate. "Da li s drugima razgovarati o duhovnom ivotu?" - Govorite, samo nemojte da
priate svoje, ve rasuujte uopteno, prilagoavajui se ipak, stanju onih koji pitaju. Deava se
da neki poinju da razgovaraju o ovome samo da bi popriali. I to je bolje nego govoriti o neem
svakodnevnom ili ispraznom. utanje, kao to elite, moete da primenjujete kada niste s nekim
nasamo ili kada ne uestvujete u razgovoru. To to idui kod nekoga zbog neke potrebe molite
Gospoda da ogradi vae usne utanjem - dobro inite. Najbolje od svega je uvek biti s
Gospodom. - Meutim, ovek moe i da govori i da bude s Gospodom. Navikavajte se na ovo.
Kada razgovarate najvie se uvajte da ne uznemirite mir drugog oveka nekom nesmotrenou
ili govorenjem svojih misli s kojima se on ne slae, s oiglednom eljom da insistirate na svom.
Neprijatelj navodi na ovo da bi zametnuo spor, a od spora doveo do svae. Nita manje ne treba
da se uvate i toga da govorite o duhovnom da biste pokazali svoju mudrost u toj oblasti. I to je
vraiji nagovor, zbog kojeg ete, ako ga posluate, sigurno biti podvrgnuti ljudskom podsmehu i
Boijem neraspoloenju.
259. Mora se vrsto drati u mislima da vebe, podvizi, lepo ponaanje, uz svu svoju sutinsku
neophodnosti i potpunu pogodnost za uvanje i obrazovanje duhovnog ivota i vaspostavljanje
prirode, snagu za to nemaju sami po sebi, nisu oni ti koji sazidavaju duh i oiuju prirodu, ve
blagodat Boija, koja prolazi kroz njih i koja kao da dobija dostup, pristup naim silama. Zbog
toga hodi u njima sa svakim staranjem, revnou, vrstoom; meutim, sam svoj uspeh prepusti
Gospodu da bi nas pod njihovim pokrovom On Sam sazidavao kako hoe i zna.
260. Stupajui na podvig, ali ne zadravajui na njemu panju i srce, zaobii ga kao neto sa
strane - otvori sebe za blagodat, kao spreman sasud potpunim predavanjem sebe Bogu. Onaj ko
nalazi blagodat nalazi je posredstvom vere i truda, kae sveti Grigorije Sinait, a ne samo
posredstvom truda. Ma kako ispravno bilo nae delanje, im se u njemu ne preputamo Bogu, ne
privlaimo blagodat, ono u nama ne stvara duh istine, ve duh obmane, stvara fariseja. blagodat
je njihova dua. Oni su istiniti u onoj meri u kojoj hrane i uvaju samoponienje, skruenost,
strah Boji, potrebu za Boijom pomoi i predanost Bogu. Sitost i zadovoljstvo zbog njih - znak
su njihovog napravilnog upotrebljavanja ili nerazumevanja.
261. Mogunost, temelj i uslov za sve unutranje pobede jeste prva pobeda nad sobom - u
prelamanju volje i preputanju sebe Bogu s neprijateljskim odbacivanjem svega grehovnog.
Ovde se zaela neljubav prema strastvenosti, mrnja, neprijateljstvo, koje i jeste vojna duhovna
sila i koja sama zamenjuje svu vojsku. Gde nje nema, tamo je bez borbe pobeda ve u rukama
neprijatelja; nasuprot tome, gde ona postoji, pobeda nam se esto daje i bez borbe. Odavde se
vidi da kao to je polazna taka pozitivne delatnosti ono nae najunutranjije, tako je ona i
ishodna taka u borbi, samo s druge strane. Svest i volja, prelazei na stranu dobra, s tim da
ovek poinje da ga voli, pobeuju mrnjom svako zlo i svu strastvensost, i pritom upravo svoju.
U tome se zapravo i sastoji prelazak, prelom. Zatim, sila, koja se bori sa strastima, takoe jeste
um ili duh, u kojem su svest i sloboda: duh, koji se dri i ukrepljuje blagodau. Kroz njega, kao
to smo videli isceljujua sila dolazi kroz podvige, kroz njega pak sila koja ranjava, razorna sila,
prolazi do strasti u borbi. I obrnuto: kada se strasti bune one ciljaju pravo na um ili duh, to jest,
na pokoravanje svesti i slobode. Oni su u svetilitu naeg unutranjeg u koje neprijatelj kroz
strasti cilja svojim raspaljenim strelama iz duevno-telesnosti kao iz zasede. I dok su itavi svest
i sloboda, t.j. dok stoje na strani dobra, ma kako velik bio napad, pobeda je naa.
Ovim se ipak ne tvrdi da sva sila pobede potie od nas, ve se pokazuje samo ishodite. Taka
oslonca u borbi jeste na preporoeni duh; a pobednika sila koja je razorna po strasti jeste
blagodat. Ona u nama stvara jedno, a drugo razara, - ali opet kroz duh ili svest i slobodu volje.
Onaj ko se bori s vapajem pada pred Boga alei se na neprijatelje i mrzei ih, i Bog ih u njemu i
kroz njega isteruje i pobeuje.
262. ta ini onaj ko je podvrgnut napadu zlog oveka? Udarivi ga u grudi vie: straa! Na
njegov poziv dotrava straa i izbavlja ga iz nevolje. Isto to treba initi i u mislenoj borbi sa
strastima: rasrdivi se na strasno treba zvati u pomo: "Gospodi, pomozi! Gospodi Iisuse Hriste,
Sine Boij, spasi mja! Boe, v pomo moju vonmi, Gospodi, pomoi mi potisja!" Obrativi
se tako Gospodu ne odlazite vie od NJega panjom prema onome to se u vama deava, ve
stalno stojte i stojte pred Gospodom preklinjui Ga za pomo. Usled toga e neprijatelj, kao
vatrom opaljen odmah pobei...
Ne stupajui u slovesnu raspravu sa strasnim pomislima, obratimo se direktno Gospodu sa
strahom, strahopotovanjem, uzdanjem i predanou NJegovoj svemoi, i samim tim e strasno
ve biti otklonjeno od oiju uma koji gleda u Gospoda. Poto je odseeno od due ovakvom
nepanjom ono samo po sebi odlazi ako se tako prirodno podstie; a ako se tu umea i neprijatelj,
pogaa ga zrak umne svetlosti koji ishodi od sozercavanja Gospoda. I deava se da se dua
smiruje od strasnih napada, im se obrati Gospodu i pone da Ga priziva.
263. Misaona borba sama isteruje strast iz svesti; meutim ona jo ostaje iva, a samo se sakrila.
I obrnuto, suprotno delo ranjava ovu zmiju u glavu. Iz ovoga ne sledi ipak da se pri delanju moe
prekinuti misaona borba. To mora neprestano da je prati inae ona moe da ostane bez ikakvog
ploda i ak da umnoava, a ne umanjuje strastvenost, zbog toga to u delu protiv jedne strasti
moe da se prilepi druga, na primer, postu - tatina. Ako se ovo ostavi bez panje, uz sav napor
nee biti nikakvog ploda od delanja. Misaona borba u vezi s delatnom ranjavajui strast spolja i
iznutra istrebljuje je isto onako brzo kao to brzo gine neprijatelj kada biva opkoljen pa ga biju sa
svih strana.
264. Treba delovati tiho, postepeno uzrastajui i jaajui da bi ovek dizao teret koji moe da
podigne. Inae e na posao liiti na novu zakrpu na staroj haljini. Zahtevi podviga moraju izai
iznutra, kao to bolesniku ponekad lek koji jako deluje ukazuje na potrebu i oseanje.
265. Opisana borba sa strastima je misaona. I ona je stvarna zato to ne dozvoljavajui strastima
da se neim nahrane i samim tim ih umara. Meutim, postoji i delatna borba s njima, koja se
sastoji u tome da se namerno preduzimaju i ine dela koja su s njima u direktnoj suprotnosti. Na
primer, da bi ovek uguio tvrdiluk treba da pone da tedro daje drugima; protiv gordosti -
treba da izabere zanimanja koja poniavaju; protiv strasti da se veseli - da sedi kod kue i t.sl.
Istina, samo ovakav nain delovanja ne vodi pravo do cilja, zato to trpei spoljanji pritisak
strast moe da se probije unutra - ili sama ili ustupajui mesto drugoj. Meutim, kad se s ovom
delatnom borbom sjedini i unutranja - misaona - oni udvoje ubrzo pobeuju svaku strast protiv
koje su usmereni.

KAKO SPOZNATI SEBE?
sadraj
266. Kakav ste panegirik sebi ispleli: rava, lukava, nestalna, nezahvalne, gorda, srdita, ne umem
Bogu da se pomolim... je veoma dobar. Treba dodati: ni za ta nisam i nita ne vredim. ee ga
ponavljajte - i to tako da govori dua, a ne da um sakuplja po seanju. Jer postoji ili biva u nama
visoko miljenje o sebi, koje lei veoma duboko.
U tom sluaju navedene rei ili njima sline izgovara jezik ili seanje... a na dui se dri: "nesam
jakoe proije". I to je udno to se ovo lukavstvo nae due gotovo ne moe primetiti. Tako se
ono skriva dok ga Gospod jednom ne izvue na povrinu i dok ga ne pokae u svoj rugobi. Sami
treba da se doseamo da je ono prisutno makar iz toga kada prekorne rei drugih, koje nam
govore u oi i iza lea izazivaju u nama neprijatnost i neraspoloenje prema onima koji ih
govore. Izvolite da utvrdite kakva dua biva u takvim sluajevima. Pritom veliku smetnju
predstavlja samoopravdavanje.
267. Izvolite da zapiete u seanju da od trenutka kada se probudite do momenta kada zatvorite
oi da spavate sve vreme treba provoditi tako da itav dan predstavlja neprekidan lanac dela
samoportvovanja i to sve Gospoda radi, pred NJegovim licem, u slavu NJegovu. Aktovi
samoportvovanja nisu neto ogromno, ve se odvijaju meu uobiajenim svakodnevnim
poslovima i sastoje se u unutranjim odlukama i zaokretima volje. Oni mogu biti u vidu svake
rei, pogleda, okreta i svake sitnice. NJihova odlika jeste - ne doputati ugaanje sebi ni u
velikom ni u malom, ve u svemu ii uprkos sebi.
268. Pogledajte da li u vama moda postoji oseanje sopstvene vrednosti, to jest, oseanje
sopstvenog znaaja, ili obrnuto, odsustvo oseanja da ste nita. To je najskrivenije oseanje, ali
ono pokree sve u ivotu. Od njega potie prvi zahtev da sve bude po naem, i im ne biva tako,
ropemo na Boga, a na ljude se jedimo.
269. Kada postoji oseanje sopstvene vrednosti ono ne samo da pomuuje odnose meu ljudima,
ve i odnose prema Bogu ini munima, - ono je lukavo kao demoni i spretno se prikriva
smirenim reima, krijui se u srcu. alite se zatim na visoko miljenje o sebi i uznoenje sebe...
To su deica-prvenci oseanja sopstvene vrednosti.
270. Onima koji su stupili na put sluenja Bogu poinju da se deavaju posebna iskuenja.
"Odui se strastima," rekao je sveti Isak Sirijski, "borbom protiv njih." Na popritu borbe
deavaju se pobede i porazi. Poraze treba leiti pokajanjem. Ono ih lei na potpuno
zadovoljavajui nain.
271. Prava samospoznaja jeste jasno vienje svojih nedostataka i nemoi u toj meri da je njima
sve ispunjeno. I obratite panju na to da to vie vidite sebe kao ravu i dostojnu svakog prekora,
tim vie napredujete.
272. Treba znati da je ushoenje ka savrenstvu za revnitelja nevidljivo: on se trudi u znoju lica,
ali kao da je bez ploda - blagodat gradi svoje delo skrivajui ga. LJudski vid, oko, jede dobro.
Samom oveku preostaje samo jedno - vienje svoje ravosti. Put ka savrenstvu jeste put ka
sppoznaji da sam i slep i ubog, i nag, s im u neraskidivoj vezi stoji skruenost duha ili bol i
alost zbog svoje neistote, koja se izliva pred Bogom, ili to je isto to - neprestano pokajanje.
Pokajnika oseanja su odlika istinskog podvinitva. Ko od njih skree i izbegava ih skrenuo je
s puta. U polaganju temelja novog ivota bilo je pokajanje; ono i u uzrastanju treba da bude i da
zri zajedno s njim. Onaj ko zri svestan je i spoznaje svoje pokvarenosti i grehovnosti i udubljuje
se u skruena oseanja pokajanja. Suze su mera uspeha, a neprestane suze - znak skorog
oienja.
273. Odredite sebi za pravilo: 1) Svakog trenutka oekujte neprijatnost i kada doe doekujte je
kao eljenu gou 2) Kada se deava neto to je protivno vaoj volji, spremno da vas ogori i
razdrai bre trite panjom prema srcu i koliko god moete trudite se da ne dopustite da se
ponovo rode ta oseanja, trudite se i molite se. Ako ne dopustite da se rode ta oseanja, sve je
svreno: jer sve potie od oseanja; ako se ona rode makar u maloj meri, odredite sebi da ako je
mogue nita ne govorite i ne inite dok ne isterate ta oseanja, a ako ne moete da ne govorite i
ne radite trudite se da ne govorite i ne radite po tim oseanjima, ve po zapovesti, kako Bog
zapoveda, krotko i tiho - kao da nita nije bilo. 3) Svako oekivanje prestanka ovakvog poretka
izbacite iz glave, i spremite se na neprijatnosti do kraja ivota. Ne zaboravite! Ovo je veoma
vano. Ako toga ne bude trpljenje ne moe da se uvrsti. 4) Svim ovim ekiima dodajte: drati
ljubazan pogled, ton govora pun ljubavi obraanje s ljubavlju. I glavno - na sve naine
izbegavajte da ih podseate na nepravinost. Radite tako kao da nita nije od njih poticalo...
Navikavajte se da stalno uvate seanje na Boga.
274. I zaboravio sam da vas podsetim da utiske koji nisu u skladu sa ustrojstvom koje ste
prihvatili treba odmah izglaivati - odmah, im se pojave, ne odlaui ni do veeri, a jo manje
na due vreme. Ova stvar je prosta: sii u srce, gde je ostao utisak, odbaciti ga neraspoloenjem
prema njemu, i istovremeno se protiv njega moliti Gospodu. - I tako raditi dok ne proe.
275. Uzmite za pravilo: ni strasnoj pomisli, ni oseanju, ni elji svojom voljom ne poputajte,
ve ih terajte s potpunom mrnjom odmah im ih primetite. I uvek ete biti nevini pred Bogom i
pred svojom saveu. Bie u vama neistota strasti, ali i nevinost.
276. Pored drugih metoda, najjae sredstvo za oienje moraju biti muke i neprijatnosti koje
ete stalno oseati, a koje Bog ustrojava, i duh skruenosti koji On daje. Ono je po sili jednako
rukovoditelju i ukoliko njega nema, dovoljno je da ga zameni, pa i zamenjuje ga kod oveka
verujueg i smirenog. Jer je u takvom sluaju Sam Bog rukovoditelj, a On je bez sumnje mudriji
od oveka. Kod svetog Isaka Sirina se podrobno prikazuje kako Gospod postepeno uvodi onoga
ko se oiuje sve vie i vie u patnje koje ga iste i kako u njemu razgoreva duh skruenosti. S
nae strane se zahteva samo vera u blago promiljanje i spremno, radosno, zahvalno prihvatanje
od NJega svega to nam alje. Nedostatak ovoga oduzima oiujuu silu sluajeva koji izazivaju
patnju, ne propua je do srca i dubina naih... Bez spoljanjih patnji ovek teko moe da se
izbori protiv gordosti visokog miljenja o sebi, a kako se bez suza i skruenosti izbaviti od
unutranjeg egoizma i farisejskog samoopravdavanja? Onaj ko nema ovo prvo kod apostola se
smatra preljuboincem.
277. Neka svi osuuju, ali ako Bog opravdava u savesti, svi ovi sudovi su nita. Priao mi je
jedan od paljivih posmatraa da e ljudske rei, ako se ne uhvate za neto zaista loe, stajati
malo iznad oveka kao oblak koji ne donosi kiu i otii. I njihov trag e nestati i vie ih se niko
nee seati. Isto e, mislim, biti i s vama.

SPOLJANJE I UNUTRANJE DELANJE
sadraj
278. "Ako unutranje delanje po Bogu ne pomogne oveku, uzalud se on trudi i u spoljanjem."
279. Brat je upitao avu Agatona: "Reci mi, ava, ta je vee: telesni trud ili uvanje srca?" Ava mu
je odgovorio: "ovek je poput drveta: telesni trud je lie, a uvanje srca - plod." Poto, po
Svetom Pismu "vsjakoje drevo, jee ne tvorit ploda dobra, posjekajemo bivajet i vo oganj
vmetajemo" (Mt. 3, 10) oigledno je da svu brigu treba da usmerimo na plod, t.j. uvanje uma.
Meutim, potreban nam je i pokrov od lia i ukras, t.j. telesni trud.
280. U manastiru se odvijaju dva ivota: jedan je unutranji, a drugi je spoljanji. Sva posluanja
koja se daju u manastiru tiu se spoljanjeg ivota. Onoga ko ne zna da su ova posluanja
neophodna samo zbog toga to u manastir donosimo i telo i da delo spasenja due mora da se
odvija svojim tokom, ali zajedno sa ovim posluanjima od prvih koraka manastirmoe da odbije,
zbog toga to on smatra da ova posluanja ne odgovaraju njegovom cilju i njegovoj nameri ili
pak, ostajui u manastiru on svecelo monatvo moe da ogranii samo na ova posluanja... i
trudie se uzalud, ne uinivi ni korak ka oienju i usavravanju svoje due...
Posvetite sebe ivotu u kojem e ruke i noge raditi jedno, a dua e se baviti drugim, ukoliko eli
da se spasi.
281. Obratite panju jo i na to da zdravlje ne zavisi samo od hrane, ve najvie od duevnog
mira. ivot u Bogu, odreavajui oveka od mirskih valova, mirom osenjuje srce, a tako i telo u
celini dri u zdravom ustrojstvu...
U ivotu nisu glavna dela, glavno je raspoloenje srca usmereno ka Bogu.
282. Postoje dva puta da ovek postane jedno s Gospodom: delatni i sozercateljni. Prvi je za
hriaane kojima su upueni na ono to je vezano za svakodnevni ivot, a drugi za one koji su
ostavili sve to se tie samo svakodnevnog ivota. U stvarnosti ni prvi ne biva bez drugog, ni
drugi bez prvog. I prvi moraju u svojoj meri da se dre i sozercateljnog puta... Pisao sam vam:
navikavajte da se uvek seate Gospoda i da hodite pred licem NJegovim. To i jeste sozercateljni
deo...
Postavlja se pitanje kako drati panju na Gospodu prilikom obavljanja poslova. Ovako: ma
kakvo delo, veliko ili malo da radite, drite u umu da vam Sam Gospod Koji je svuda prisutan
zapoveda da ga radite i da gleda kako ga radite. Tako smatrajui svaki posao ete obavljati s
panjom i seaete se Gospoda. U tome je itava tajna uspeha u pogledu glavnog cilja delanja u
vaoj situaciji. Izvolite da to shvatite i da se tako postavite. Kad se tako postavite i misli e
prestati da lutaju tamo i ovamo...
Zbog neega vam nita ne polazi za rukom? Mislim da je to zato to elite da se seate Gospoda
zaboravljajui na svakodnevne poslove. Meutim, svakodnevni poslovi se provlae i ulaze u
svest i potiskuju seanje na Gospoda. A treba da radite obrnuto: da se brinete za svakodnevne
poslove, ali kao o Gospodnjem zadatku i kao pred Gospodom. Tamo vam nita ne polazi za
rukom... a ovde e i jedno i drugo biti ispravno.
283. Kau vam: "Vea je zasluga kada se neko podvizava u meteu svakodnevice nego kad se
spasava u osamljenosti." I vi to nemojte negirati. Oni koji se istinski podvizavaju nemaju u vidu
zasluge, ve se staraju samo za to da se oiste od strasti i strasnih oseanja i pomisli.
Tom cilju pogoduje ivot u optenju s drugim ljudima, zato to on predstavlja istinsko iskustvo
borbe sa strastima i njihovo savlaivanje. Ove pobede udaraju strasti u grudi i u glavu, a njihovo
ponavljanje e uskoro do nogu potui strasti. U osamljenosti borba biva samo mislena, ona biva
isto tako slabog dejstva kao udarac krila muve. Zbog toga ubijanje strasti u osamljenosti due
traje. I ne samo to, ono gotovo nikada ne biva pravo ubijanje ve zamiranje, zamiranje na neko
vreme, do sluaja susreta s predmetima strasti... Pritom se deava da se strast odjednom razgori
kao munja. I deava se da neko koga dugo vremena u osamljenosti strasi nisu napadale,
odjednom pada. A onoga ko do spokoja od strasti nije doao kroz misaonu, ve kroz stvarnu
borbu njihov sluajan napad nee pokolebati. - Evo na osnovu ega nam ljudi iskusni u
duhovnom ivotu zapovedaju da savladamo strasti istinskom borbom s njima u optenju s
drugima i da se tek posle toga osamimo.
284. Ruke i noge neka se bave poslom, a misao Bogom - ovo je pravi postojan ovek.
Unutranje treba podeavati od jutra - im se oi otvore. Treba ga uvati ceo dan, uvee zarejati i
tako zaspati.
Ne mogu svi na isti nain da smanje spoljanje odnose i urede sve na isti nain - postoji
spasonosni okvir ivota.
Kada doe unutranja molitva ona moe delimino da zameni boravak u hramu, ali unutranju
molitvu nita ne rasplamsava tako kao hram.
285. Trudite se da utiate misli o svakodnevnom ivotu. Traite takvo ustrojstvo da se telom
bavite uobiajenim poslovima, a da duhom uvek budete s Gospodom. Milostivi Gospod daje
bezbrinost, po kojoj se sve radi u svoje vreme, ali nita oveka ne brine i ne mui. Traite,
molite i dae vam se.
286. Povige svake vrste treba nositi tako da za njih ne zna niko u manastiru. im saznaju to nije
dobro. Nemojte misliti da skrivenost - da se nita ne vidi i ne zna - nije strogo neophodna. Ne:
potrebna je strogo-prestrogo. Podvig o kojem se zvoni na sva zvona je pust, ne vredi ni pare.
287. Spoljanji trud i podvizi su sredstva, oni su dragoceni samo onda kada dovode do cilja i
kada ih cilj zahteva. I ne zadravajte misli na njima, kao da oni neto znae. Glavno je u
oseanjima i raspoloenjima. Upravo na njih obratite svu panju ako ste se ve utvrdili u
spoljanjem nainu ivota. Smirenje najvie pazite i molite se da vam ono bude dato, i sami sebe
ee mutrajte u pravcu samoponienja. im se probudite potrudite se da osetite da nita ne
vredite, a onda se ceo dan trudite i da budete takvi. Stajui na molitvu i pristupajui Gospodu pre
svega se poniavajte. Ko se i Kome usuuje da se obraa i da s NJim razgovara ljudskim
reima?! - Radujte se kada doe poniavanje spoljanje, neeljeno. Prihvatajte ga kao naroitu
milost Boiju. Odredite sebi za meru da ste kada ste sobom potpuno nezadovoljni u dobrom inu,
a im doe i najmanje oseanje zadovoljstva sobom, i ponete sebe da smatrate za neto, znajte
da niste kako valja i onda ponite da mutrate sebe. Gospoda radi ne zaboravljajte ovu taku. Sve
drugo je nita kada ovog nema. Bilo je ljudi koji su se samo smirenjem bez podviga spasili, a bez
smirenja se niko nije spasavao i ne spasava se.
288. Svoju panju najmanje zadravajte na spoljanjim podvizima. Iako su neophodni, oni su
samo skela. Jeste da se zgrada gradi izmeu nje, ali ona nije zgrada. Zgrada je u srcu. Na delanje
srca usmerite svu svoju panju.
Prva pomisao iskuavanja koja poinje da udara u vama bie zadovoljstvo sobom; za njim e
doi unutranje uznoenje sebe ili trubljenje pred sobom, a dalje razmetanje pred drugima.
Razumevajte ove puteve. itajte Makarija Velikog, i naroito Lestvicu, gde je mnogo toga
reeno o razlikovanju pomisli. Jedno isto delo biva prijatno i neprijatno Bogu, u zavisnosti od
pomisli. Uite.
289. Posluanje protiv svoje volje nazvali ste mahinalnim posluanjem. U stvari deava se da
samo posluanje koje se ini uprkos svojoj volji i svojim razmiljanjima plodotvorno deluje na
stvaranje karaktera.
Ako se neto radi po elji srca, kakvo je to posluanje? Tu je svoja volja i svoj ukus. Samo
pitanje mnogo prikriva ovakva dela. Pravo posluanje se slua, a da ovek ne vidi razlog i bez
obzira na to to to ne eli da radi. Ovakvom posluanju je obeana posebna blagodat - blagodat
uvanja od svake tete prilikom izvravanja posluanja. Kada se posluanje vri radi Gospoda
Gospod na Svoju brigu uzima poslunika i pazi na njega.
290. Ma ta da vam zapoveda, radite bez unutranje pobune, sa svom radou, kao zapovest
Boiju. Ureite dublje u svoje srce podvuenu re i radite tako kako ona kae. Svaku naredbu
primajte kao re koja ide direktno od Samog Boga i ispunjavajte je kao delo Boije, kao pred
Bogom, sa svom usrdnou i panjom, ne kao da radite za oveka, ve Boga Svevideeg, plaei
se suda koji je izreen za one koji delo Boije ine s nemarom (Jer. 48, 10). Zapamtite to, molim
vas, tvrdo.
Sada obratite panju na izmenu domostroja Boijeg o vama i ne dopustite sebi da postupite
uprkos nameri Boijoj. ta je bilo ranije? - U crkvi ste stajali izdvojeno, bilo vam je zgodno,
samo ste se molili i zagrevali u molitvi; u keliji takoe - glavno je bila molitva i molitva. Sad je u
crkvi posao i kod kue je posao. Mislite li da je to sluajno? Ne. Gospod vam nudi da uinite
drugi korak. Ranije ste imali toplu molitvu - bez dela posluanja; sada se uite da prebivate u
istoj takvoj molitvi - u poslu. Ovo od vas eli Gospod. Dovijajte se. I ranije ste radili, a sad treba
vie. Treba i posao raditi i umom od Boga ne odstupati, t.j. biti tako kao da stojite na molitvi. To
je zakon: rukama radite posao, a umom i srcem budite s Bogom. Piite, a umom od Boga ne
odstupajte, i toplini ne dozvoljavajte da se smanji i trezvenosti da oslabi. Isto je i kada
prisluujete u crkvi. Kako da vam to uspe, nauie vas posao. I eto, stei ete novo iskustvo, i jo
vie ete se uvrstiti u unutar-prebivanju.
291. inilo vam se da je bilo bolje kada niste imali pisarsko posluanje. Tu se krije obmana.
Bespogovorno posluanje i ono to je u suprotnosti s naim ukusom je dragocenije od svih
podviga i moe biti razorno samo ukoliko se neveto obavlja, kao to je kod vas bilo, i to
uglavnom samo na izgled. U stvari, trud samoodricanja Gospod uvek nagrauje. Olako gledate
na vau tvrdoglavost u pogledu posluanja. Jue ste davali zavet da ete u svemu sluati
igumaniju, a danas odbijate da nosite tako lako posluanje, s kojim moete da izaete na kraj.
Zar se tako zavet ispunjava? Re o posluanju vam je zavet s obitelju i osnova vae rize. Sada je
taj zavet razoren i sami ste sebe izbacili iz ina u koji ste jednom nogom ve tako rei stupili.
Treba da se kajete i da plaete zbog ovoga. Jer zbog ovoga vae unutranje ustrojstvo mora biti
razoreno i moda je ve razoreno, iako se naizgled gradi. Treba vas kazniti.
Izvolite da inite po tri metanije sa suzama molei Gospoda da oprosti neposlunici i
prevarantkinji, koja na reima obeava jedno, a u stvari radi drugo. Kajte se na ispovesti: to nije
misaoni, ve faktiki greh. I Boga molite da On da misao kome treba da vam opet daju to
posluanje i kada vam bude dato ili ostavljeno da ga vi obavljate prestanite s metanijama.
Meutim, materi o tome ne govorite.
292. Piete: "Radim kao poetnik, s iskuenicima." - Ne shvatam, kakav je to posao? - Dobro
delo ili delo koje ne zasluuje odobravanje ono moe biti samo u zavisnosti od duha, s kojim se
obavlja. Na to i gledajte i u skladu s tim se ponaajte.
Kad vidite da vas kelveu prihvatajte to kao lekovito blato. Dobro inite to ne gubite bratsko
raspoloenje prema onima koji vam daju ovaj lek.
293. Vaa lenjost za duhovna zanimanja potie od ara s kojim ste se latili posla. Ne bavite se
previe poslom, jer e vam se u suprotnom sluaju pomutiti u glavi. Posle pomuenosti u glavi i
u srcu e vam postati mutno.
294. Telesni trud smirava, ispunjava pauze, a mislima ne da da lutaju. Dobro je zameniti ga
metanijama, - to je najbolji rad. Meutim, da li je to uvek mogue? Egipatski starci su od ujutru
do uvee sedeli za poslom, u umnoj molitvi i bogomisliju. Molitveno pravilo su obavljali nou.
A sveti Isak Sirin nije raspoloen prema radu: on kae da ga odvaja od Boga. To je tano, kada je
posao komplikovan, a kad je jednostavan - nije nita strano.
295. Svaka vrsta i poredak posla su dobri ako podstiu panju prema Bogu. Nema razloga da se
pravi raspored poslova. im neki posao ne hrani molitvu treba ga ostaviti i uzeti drugi. Na
primer, otvorili ste knjigu i poeli da itate - ne ide. Ostavite je, uzmite drugu. Ako ni ta ne ide,
uzmite treu. Ako ni ta ne ide, ostavite itanje i pravite metanije ili razmiljajte. Treba imati
rukodelje koje ne odvlai panju... Kada je panja prema Bogu iva i ide unutranja molitva,
bolje je da ovek nita ne zapoinje (kad je kod kue), nego da sedi ili koraa, ili najbolje je da
stoji pred ikonama i da se moli; kad panja pone da slabi, treba je rasplamsati itanjem ili
razmiljanjem. Pravila su potrebna onima koji stupaju u manastir, da bi se navikli na manastirske
poslove i zanimanja. Zatim, kada dou do nekih unutranjih oseanja, a posebno do srdane
topline, pravila im nisu tako strogo potrebna. Uopte, ne treba se prekomerno vezivati za pravila,
ve treba biti slobodan u odnosu na njih, imajui jednu nameru: da panja prema Bogu ispunjena
svetenim strahom ne ode.
Telo stalno treba drati u stanju pripravnosti, kao to je vojnik na paradi, nikako ne
dozvoljavajui sebi raslabljivanje udova, ne samo prilikom hodanja i sedenja, ve ni prilikom
stajanja i leanja.
Sve poslove, i velike i male treba obavljati tako kao da oko Boije gleda kako se ta radi. Svakog
ko dolazi ili svakog koga sretne treba da gleda kao da ga je Bog poslao. Prvo pitanje u tebi
neka bude: ta Gospod eli da uinim s njim ili za njega? Svakoga treba primati kao obraz Boji,
s potovanjem i sa eljom da se tom oveku uini dobro.
Surovost prema sebi, spremnost na svaku uslugu drugima i potpuno predavanje sebe Gospodu s
molitvenim prebivanjem u NJemu - jesu proizvoditelji duhovnog ivota.
296. Dotakli ste se poslova. One svoje poslovi koji nisu po posluanju, ve po vaoj volji moete
rasporediti tako da vas nimalo ne odvlae od unutranjeg delanja. U ovome se pridravajte
svetog Isaka Sirina. On nije naklonjen radu i dozvoljava ga samo u sluaju nude, retko. Jer on
odvlai um. Treba stei naroitu naviku da posao ne bi odvlaio um. ovek ne moe da ne radi.
Postoji prirodna potreba za radom; meutim, ovek ne sme ni previe njime da se bavi. Egipatski
monasi su ceo can radili, ali umom nisu odstupali od Boga.
297. Niste valjda prekidali i molitvu u srcu? Ne, verovatno ste i tu dopustili gubitak: jer da ste
umom stajali pred Bogom i padali niice u srcu smireno pred NJim ne biste osetili kako se
prekida molitveno delo. Zakljuujem da ste se rasejali: previe ste se zabavili poslom i on je iz
glave izbacio sve ostalo, ak i ono najpotrebnije. Dakle, loe ste obavili svoje posluanje.
Trebalo je da ga ispunjavate i da pritom ne dozvolite da vama ovlada unutranja ispraznost i da
usrdno radei drite srce poizdalje - da bude slobodno, i da ne skreete panju sa svog glavnog
posla.
298. Uite se da sve to radite radite tako da to razgoreva, a ne hladi srce: treba i itati, i tvoriti
molitvu i raditi, i optiti s drugima, drei se jednog cilja - ne dovoditi sebe do ohlaenosti.
Ubacujte neprekidno drva u svoju unutranju pe kratkom molitvom i uvajte oseanja, da kroz
njih ne bi izlazila toplota. Spoljanji utisci teko mogu da se usklade s unutranjim delanjem.
299. Loe je prekomerno se vezati za itanje. To ne vodi na dobro i podie neki zid izmeu srca i
Boga. Pritom se razvija radoznalost i pogubna elja da se sve zna.
300. Evo svih metoda kojima se u nama istrebljuju strasti - as naim sopstvenim umno-delatnim
radom, as uz pomo rukovoditelja, as to ini Sam Gospod. Ve je bilo istaknuto da bez
misaone unutranje borbe, spoljanja borba ne moe biti uspena; isto treba rei i za borbu pod
rukovodstvom, a takoe i o oienju po Promislu. Dakle, unutranja borba mora da bude
neprekidna i nepromenjiva. Ona sama nema takvu snagu, ali kada je nema i sve drugo je bez
dejstva, nije na korist. I delatnici, i stradalnici, i oni sa darom suza, i iskuenici su propadali i
propadaju zbog nedostataka unutranje borbe ili uvanja uma. Ako se pritom setimo i onoga to
je ranije reeno o unutranjem pozitivnom delanju, u potpunosti e se otkriti sav znaaj
unutranjeg delanja, i svakome e biti jasno da je ono polazite, osnova i cilj vascelog
podvinitva. Sve nae delanje moe biti sadrano u sledeoj formuli: sabravi se u sebi, uspravi
duhovnu svest i ivotnu delatnost i u tom raspoloenju koraaj predvienim spoljanjim
delanjem pod rukovodstvom ili Promislom; meutim, pritom sa strogom i napetom panjom
uoavaj i prati sve to se unutra deava. im se rodi strastna pobuna teraj je i pobeuj, i misleno i
delatno, ne zaboravljajui da razgori u sebi skruen duh, koji pati zbog svojih grehova.
Ovde treba da bude skoncentrisana sva panja podvinika, da se on podvizavajui se ne bi
rasejavao i bio kao vezan ili opasan preko bedara svojim posmislima. Hoenje s ovakvim unutar-
prebivanjem i straenjem jeste trezveno hoenje, a nauka o ovome jeste nauka trezvenosti. Sada
je jasno zbog ega su svi podvinici smatrali da je glavna podvinika dobrodetelj - dobrodetelj
trezvenosti, i zato su one koji je nisu imali smatrali jalovima.
301. ovek ne sme da se ograniava samo delatnim ivotom, on pritom treba da se bavi
umozriteljnim stvarima (umovanjem), da bi njima stalno i odrao odgovarajue unutranje
ustrojstvo. Obavezno treba sjediniti delanje s umozrenjem (umovanjem) i umozrenje (umovanje)
s delanjem. Kada su u vezi oni brzo pokreu duu napred, omivajui je od ravog i ukrepljujui
je u dobrom. Pogledajte u priama one koji su dostojni seanja - avu Jovana Kolova i avu
Pimena. To ete nai u svim podvinikim delima.
302. Dakle, neka svako sebe ui i neka paljivo slua rei istine Hristove i one e se useliti u
njega. Zbog toga neka ita, razmilja, ui na pamet, osea, zavoli i dalje sprovodi u ivot. Ovo
poslednje je maksimum obuavanja sebe. Dok toga nema, ne moe se za nekoga rei da je neto
nauio, ak i ako re Hristovu zna na pamet i dobro rasuuje. Zbog takve mane sveti Pavle je
prekorevao Jevreje u poslanici Rimljanima: Nauaja inogo, sebe li ne uii? (Rim. 2, 21). Ko je
takav u njega se nije uselila Hristova re i ne ivi u njemu...
Oigledno je da svako meusobno obuavanje donosi plod samo onda kada pritom svako i sam
sebe ui i urazumljuje, t.j. kad sasluavi reeno ili proitano, primorava sebe da ne samo tako
razmilja, ve i da osea i postupa...
Jer, tek se tada u nekoga useljava re Hristova kada on uspeva da prisili sebe i da veruje i ivi u
skladu s njom...
Bezumno postupa onaj ko usrdno ita re Boiju, ali je ne razmatra, ko je ne dovodi do oseanja
i ne sprovodi uivot. Ona tee kod njega kao voda po oluku i protie kroz njega, ne taloei se u
njemu i ne useljavajui se u njega. ovek moe celo Jevanelje i ceo Apostol da zna napamet, pa
da se ipak u njega ne usele rei Hristove zbog toga to ih nerazumno prouava. Nerazumno ini i
onaj ko samo um obogauje reju Hristovom, a ne mari o usklaivanju srca i ivota s njom. Ona
kod njega ostaje kao pesak nasut u glavu i seanje, i lei tamo mrtva, a ne ivi. Ona ivi samo
onda kada se pretvara u oseanja i ivot; a toga kod njega nema. I zato se ne moe rei da ona u
takvom obitava.
303. "I vsje jee ae to tvorite slovom ili djelom, vsja vo imja Gospoda Iisusa Hrista,
blagodarjae Boga i Oca Tjem" (Kol. 3, 17).
Trei metod koji treba primenjivati da bi oovek imao svoj ivot skriven u Bogu jeste da se sve
tvori u ime Gospoda. Od prva dva - itanje Svetog Pisma i usvajanje otkrivenih istina isteruje
isprazne i neiste misli i ispunjava um dobrim pomislima o boanskim stvarima, a molitva stvara
naviku da se ovek uvek sea Boga ili da hodi u prisustvu Boijem. I jedno i drugo dri panju i
oseanje skrivenima Bogu. Izgleda da je to dovoljno? Izgleda, ali nije. Ako se u dejstvu ostave
samo ove dve metode one nee dovesti do gore navedenog cilja. ovek nije samo misao i
oseanje, ve je najpre delo. On je bie koje se uvek kree i neprestano deluje. Meutim, svako
delo privlai panju i oseanje. Onaj koji deluje sav je u delu. Usled toga se i bogotraitelj zbog
dela, bez kojih se ne moe biti, neizbeno odvaja od Boga milju, a za milju i oseanjem. Dela
ga sputaju s neba na zemlju ili izvode iz skrivenosti u Bogu u vidljive odnose, jer su gotovo sva
naa dela vidljiva, teku u tvarnom redu, meu ulnim stvarima. Odavde sledi da e, ako se
ovekova dela ne usmere tako da i ona slue kao sredstvo za zadravanje ivota skrivenog u
Bogu, i prve dve metode ostati bez ploda i da ak ni same ne mogu da idu onako kako treba.
Dela e se neprestano razgraivati - i delo izuavanja Svetog Pisma i delo molitve. Evo, apostol
upravo navedenim reima ui kako da se i dela obrate u sredstvo za skrivanje ivota u Bogu, a to
je - sve ini u ime Gospoda. Ako se tako nastroji ni od Gospoda nee odstupiti ni milju ni
oseanjem. Jer sve tvoriti u ime Gospoda znai sve tvoriti u slavu NJegovu, u elji da Mu se
ugodi tano ispunjavajui NJegovu volju koju je ovek spoznao, ak i u najmanjem. A pritom e
udovi tela kao orua raditi posao, a misao i oseanje e biti obraeni ka Gospodu s brigom da se
ono to se ini uradi tako da bude Gosopdu ugodno i tako da poslui u slavu NJegovu.
I ovaj metod je bolji za postavljeni cilj nego prva dva i njegov uspeh zavisi od uspeha u ovome.
Jer su oni svojstva mislenog. Misleno pak ulazi u sok i krv kroz delo. Delo taloi misleno unutar
ljudske prirode. Kada se delo koje ovek ini osveuje njegovim usmeravanjem ka Bogu onda u
njegovom delanju neki boanstveni elemenat ulazi u sve sile i organe koji uestvuju u njegovom
obavljanju. to je vie takvih dela tim vie boanstvenih elemenata ulazi u ovekovu prirodu. A
zatim ga oni i celog ispunjavaju i na taj nain itava priroda postaje pogruena u boanstveno ili
skrivena u Bogu. U skladu sa utvrivanjem usmerenja ovakve vrste dela molitva i bogomislije
postaju stabilniji. Oni utiu na to da se dela u slavu Boiju, a ovaj smer kao uzdarje njih same
uvruje i ureuje.
Sve to inimo apostol je obuhvatio u okviru dva termina: slovom i djelom. Rei se izgovaraju
ustima, dela se tvore ostalim udovima. Od kad se probudimo dok ne zaspimo i jedno i drugo
treba neprestano da koristimo. Govor u nama tee gotovo bez prestanka, ni drugi pokreti tela se
takoe ne prekidaju. Kakva je bogata rtva Bogu ako se se to usmeri u slavu Boiju?!
Obraanjem rei u slavu Boiju isteruje se ne samo zlorekost, ve i praznoslovlje i ostavlja se
jedno - ono to slui za pouavanje bratije ili - u najmanju ruku - ono to ne slui njihovom
razaranju. Ovome treba dodati i molitvoslovlje. U srazmeri sa obraanjem dela u slavu Boiju,
nee otpasti samo loa dela, ve i ona dela koja se ine iz pohoti i razdraenosti; ona ne treba ni
da se pominju meu hrianima, ali se ukazuje na duh, u kojem treba da se ine valjana,
dozvoljena i korisna dela. Ovim se iz kruga delatnosti isteruje svako samougaanje i sluenje
svetu i njegovim zlim obiajima.
Sve initi u ime Gospoda znai sve obraati u slavu NJegovu, starati se da se sve ini tako da Mu
to bude ugodno, sa sveu o tome da je to po NJegovoj volji i jo - svako delo okruivati
molitvom upuenom NJemu, s molitvom zapoinjati, molitveno raditi i molitveno zavravati, na
poetku molei za blagoslov, u toku rada traei pomo, a na kraju uznosei blagodarenje, kao
Savritelju u nama i kroz nas Svog dela.
304. ivot hrianina na zemlji jeste niz stradanja. ovek mora da se bori sa svojim telom, sa
strastima, s duhovima zlobe. U ovoj borbi je naa nada. Nae spasenje je Bog na. S nadom u
Boga ovek treba sa trpljenjem da izdrava vreme borbe. Iskuenja kao da melju oveka,
pretvarajui zrno u brano. Ona nam se doputaju po Promislu Boijem, radi nae velike duevne
koristi: od njih dobijamo srce skrueno i smireno, koje Bog nee poniziti.
OSAMLJIVANJE
sadraj
305. Kad je ovek ve otiao u manastir, treba da ivi osamljeno. Teak je ivot u manastiru
onome ko u optenju s mnogima eli tamo da ivi kao u drutvu. I tamo ovek treba da zna samo
jednog - nastojatelja ili duhovnog oca, a u pogledu ostalih treba da se dri kao da ih nema. Tada
e sve krenuti na dobro, a bez ovoga je takav dar-mar, da je to gore od petrogradskih balova.
306. Vi, naravno znate da je sva sutina stvari u unutranjoj promeni i da u skladu s ovim
izmenama i po njihovom impulsu treba menjati i spoljanje... Rei u vam jednu stvar: ponite
sada, u sadanjoj situaciji da se osamljujete kod kue i asove osamljenosti uglavnom posveujte
molitvi i to stalno molite za jedno: "Skai mne, Gospodi, put, v one pojdu"... Ne samo reju i ne
samo milju, ve i s bolom srca vapijte tako. Za ovakvo osamljivanje odredite ili izvestno vreme
svakog dana, to je bolje, ili neke dane u nedelji. I drite se osamljenosti kako treba, traei
najpre da vas Bog urazumi i da vam ukae... Ovome dodajte i post... da telo oseti. To e biti
dobar oslonac za molitvu. I u to vreme pravite opite unutranje odreenosti as od jednog, as od
drugog, da prema svemu postanete ravnoduni i da se udaljite tako da vas nita ne vue u nazad.
Cilj je da ovek dovede sebe do toga da dua eli da se iz ovakvog ustrojstva ivota iupa kao iz
okova i tamnice...
307. Trenutke osamljenosti treba koristiti upotrebljavajui ih iskljuivo na delo Boije - molitvu i
bogomislije. Ova zanimanja, im krenu u dobrom pravcu nee dati oveku da se dosauje. Jer iz
njih izvire duhovna uteha, koju ne moe da da nita na zemlji.
308. Kae da bi voleo u zatvor. Malo je rano, a nema ni potrebe. Pa ti sam ivi. Veoma retko ti
neko svrati. A to to biva u crkvi ne razbija tvoju usamljenost, ve je utvruje, to jest daje ti
snagu da i kod kue molitveno provodi vreme. S vremena na vreme moe dan-dva nikuda da
ne izlazi trudei se da stalno bude s Bogom. Meutim, kod tebe to biva i samo po sebi. Tako da
ne treba da razmilja o zatvoru. Kada se tvoja molitva do te mere uvrsti da te stalno dri u srcu
pred Bogom tada e to i bez zatvora za tebe biti zatvor. Jer ta je zatvor? - To je kada um,
zatvorivi se u srce stoji pred Bogom u svetenom strahu i ne eli da izae iz srca ili da se bavi
neim drugim. Ovaj zatvor trai, a za onaj nemoj da se stara. ovek i iza zatvorenih vrata moe
da lunja po svetu ili da ceo svet pusti u svoju sobu.
309. alite se na nedostatak unutranjeg ustrojstva. Bez njega ima malo koristi bilo ta da
radite... Ali u pustinji je zgodnije da ga ovek stekne i da se u njemu utvrdi. Strah Boji, srce
skrueno i smireno su prve stvari u kojima se ono ispoljava.
310. Kako da upravljate svojim unutranjim (ovekom) da biste se naslaivali duevnim
mirom..? Rei u vam: stvorite u sebi unutranju osamljenost. Ova osamljenost nije prazna i
nemogue bi bilo da se ostvari ukoliko bi neko zamislio da stvori u sebi potpunu prazninu.
Osamljujui se u sebi treba stati pred Gospoda i tako stajati ne odvajajui umne oi od Gospoda.
Eto to je pustinja - biti oi u oi s Gospodom... To je takav trud koji sam sebe olakava i
podrava. Biti sa Gospodom jeste cilj naeg postojanja... i kada smo s Gospodom ne moemo da
ne oseamo blagost i postojanja, a to prirodno dri panju na sebi i kroz sebe na Gospodu, od
Kojeg ishodi.
311. Dobro je osamiti se meu zidovima izbegavajui zabavu, ali je jo bolje osamiti se u sebi.
Prvo bez drugog nije nita, a drugo je i bez prvog vano.
Kada ljudi dolaze u hram Boji - dobro ine, ali ko navikne da se kod kue moli kao u hramu
nije ispod toga.
Kao to ovek oveka vidi licem u lice, tako se potrudite da stavite duu pred Gospoda da budu
oi u oi. Ovo je tako prirodno da ne bi trebalo to ni da pominjem. Jer dua po prirodi mora da
tei ka Gospodu. A Gospod je uvek blizu. I ne treba ih preporuivati jedno drugom, jer su oni
stari znanci.
312. Poeleli ste da idete u zatvor. - Doi e vreme, moi ete da idete i u zatvor. Prvo se treba
pripremiti. I uopte, mislim da potpuni zatvor vama ne bi odgovarao, a da se s vremena na vreme
osamite - to je dobro. Nita vie od toga ne treba da elite. Kada se vatrica zapali u srcu i kad
tamo ponete da ivite panjom to e biti unutranji zatvor. On e zahtevati spoljanji zatvor, ali
mislim da je i tada bolje da se osamljujete samo povremeno.
313. eznete za potpunom osamljenou. Priakajte. Spoljanja osamljenost e doi kada se
uspostavi unutranja. Bog e urediti. Primite, meutim, na znanje, da ovek moe biti osamljen i
usred buke sveta i da moe biti u zbrci kao u svetu i kad je u osamljenoj keliji. Imaete bolje
nego to je spoljanje osamljivanje ako se tako osamite u sebi da nikakva spoljanja zbrka ne
moe da vas raseje. Molite se za ovo.


GOSPOD ODLAZI - DUA BIVA OPUSTOENA
sadraj
314. Prebivanje due s Gospodom, u emu je sva sutina unutranjeg delanja ne zavisi od nas.
Gospod poseuje duu, ona tada biva s NJim i igra pred NJim i On je zagreva. im Gospod ode
dua biva opustoena i uopte nije u njenoj vlasti da vrati Blagog Posetioca dua. Meutim,
Gospod olazi muei duu, a deava se da odlazi ne kanjavajui je za spoljanja dela, ve za
neto to je dua unutra primila. Kada Gospod odlazi muei duu im ona povie On se brzo
vraa. A kada odlazi kanjavajui je ne vraa se brzo, dok dua ne spozna greh, i dok se ne
pokaje i ne otplae i ne ponese epitimiju.
315. Glavno je hlaenje. To je gorko i opasno stanje. Kod Gospoda je ono meu sredstvima za
rukovoenje, urazumljavanje i popravljanje. Meutim, deava se da ono bude i jedna vrsta
kazne. Uzrok ovome je javni greh, ali poto se on kod vas ne vidi, uzrok treba traiti u
unutranjim oseanjima i raspoloenjima. Da vam se nije potkrala umiljenost da niste isto to i
drugi? Da ne mislite sami da koraate spasonosnim putem i da ushodite ka nebesima samo
svojim sredstvima?
316. Trudite se - "ne uvek po elji, ve vie po prinuivanju." Takav je zakon - protiviti se sebi u
loem i primoravati sebe na dobro. Upravo ovo oznaavaju rei Gospoda da se Carstvo Boije
osvaja na silu i da ga osvajaju oni koji ulau napor. Zato idenje za Gospodom i jeste jaram.
Kakav bi jaram bio kad bi se sve radilo po elji? Na kraju, uostalom, dolazi i to da se sve radi
rado i lako.
"Napada tupa okamenjenost- bivam kao automat - bez misli, bez oseanja."
Ovakva stanja bivaju ponekad kao kazna za spoticanje o neto loe milju i saoseanjem, a
ponekad kao obuavanje - uglavnom da bi se ovek nauio smirenju, da bi se navikao da nita ne
oekuje od svojih sila, ve sve samo od Boga. Nekoliko takvih iskustava preseca poverenje u
sebe, a izbavljenje od tekoe pokazuje odakle dolazi pomo u Koga se treba u svemu uzdati.
Ovo stanje je teko, ali ga treba trpeti s milju da vie ni ne vredimo, da je ono zaslueno.
Protiv njega nema leka, njegov prolazak je u volji Boijoj. Ipak, treba stajati i vapiti ka Gospodu:
neka bude volja Tvoja! Smiluj se! Olakaj! Ali nikako se ne treba predavati nekim poputanjima,
jer je to razorno i pogubno... Kod svetih otaca se ovakva stanja nazivaju hlaenjem,
suvoparnou; i svi ih smatraju neizbenima u ivotu po Bogu, jer se bez njih brzo uobrazimo.
317. Kad je u pitanju suvoparnost treba se osvrnuti da nije bilo neto takvo u dui... i pokajati se
pred Gospodom i zapovediti sebi da se unapred uvamo.
Najvie bivamo kanjeni zbog gneva, nepravde, ozlojeenosti, osuivanja, gordeljivosti i slino.
Lek je vraanje blagodatnog stanja. Poto je blagodat u volji Boijoj, preostaje nam da se
molimo... da nas izbavi od ove suvoparnosti... i od okamenjene bezoseajnosti.
318. Telo se na poseban nain stvara od zemaljskog praha. To nije bilo mrtvo telo, ve ivo s
ivotinjskom duom. U ovu duu je udahnut duh - Boji duh, prednaznaen da zna Boga, da
Boga potuje, Boga da trai i okua, i da u NJemu nalazi sve svoje zadovoljstvo, i ni u emu
osim NJega.
319. im se uzdanjem makar malo odvojite od Gospoda sve ide nakrivo, jer tada Gospod
odstupa, kao da govori: "Pa neka ti bude to u ta se uzda." A ma ta to bilo - potpuno je
nitavno.
320. Vidite kako je hladno bez blagodati i kako je dua troma i nepokretna za sve duhovno.
Ovakvo je stanje dobrih pagana, jevreja vernih zakonu, i hriana koji vode ispravan ivot, ali ne
razmiljaju o unutranjem ivotu s njegovim odnosom prema Bogu. Oni ne oseaju muke poput
vaih, zato to nisu osetili ta se deava pod dejstvom blagodati. Meutim, povremeno i oni
imaju izvesnu duhovnu utehu - prirodnu, te zato i ostaju spokojni.
ime se blagodat ponajvie zadrava u dui? Smirenjem. Zbog ega najpre odlazi? Zbog nekog
pokreta gordosti, visokog miljenja o sebi i uzdanja u sebe. im ona unutra oseti ovaj smrad
gordosti odmah se udaljava.
321. Hlaenju prethodi prilepljivanje srca za neto, zabrinutost zbog neega, srdba i
osuivanje... neko nezadovoljstvo i ugaanje telu, mekutvo... i rasejavanje misli! uvajte se
ovoga i bie manje hlaenja.
Srce! Gde je ivot ako ne u srcu?
322. Dali ste sebi olakicu dozvolivi sebi malo da se razonodite, a niste se pazili: ni oi, ni jezik,
ni misli niste uvali. Zato je toplina i otila i vi ste ostali opustoeni. - To niemu ne vodi.
Pourite da vasposavite valjano unutranje ustrojstvo ili da ga izmolite: zakljuajte se i samo se
molite i itajte o molitvi dok se panja ne sjedini s Bogom u srcu i dok tamo ne zavlada duh
skruenosti i umilenja, kojim zapravo i treba da odredite da li ste u svom inu ili ste istupili iz
njega. ini mi se da o panji sudite kao o izlinoj strogosti, a ona je naprotiv, koren unutranjeg
duhovnog ivota. Zbog toga se neprijatelj protiv nje najvie i naoruava i na sve naine gradi
pred oima due zamamne prikaze i ubacuje pomisli o olakicama i razonodama.
323. Kaete: "Nema uspeha." Nee ni biti dok postoji samougaanje i samosaaljenje.
Samosaaljenje i samougaanje direktno svedoe o tome da u srcu prevladava "ja", a ne Gospod.
To su samoljublje i greh koji u nama ivi, od kojeg potie sva grehovnost i koji grenim ini
itavog oveka, od glave do pete, dok god postoji u dui. A kada je ceo ovek grean kako e mu
doi blagodat? Nee doi, kao to ni pela nee doi tamo de je dim.
Odluka da se radi Gospodu ima dva kraja: jedan je - da otvergnetsja sebje, a drugi je - da po Mne
grjadet... Prvi zahteva potpuno guenje egoizma ili samoljublja, dakle, nedoputanje ugaanja
sebi i samosaaljenje - ni veliko, ni malo.
324. Glavni neprijatelj ivota u Bogu jeste briga za mnogo stvari; a briga za mnotvo stvari jeste
poluga koja pokree neprestanu mirsku delatnost. Od ujutru do mrane noi, svakoga dana, ona
tera mirske preduzimae s jednog posla na drugi i ni za tren im ne daje mira. Oni nemaju kad da
se obrate Bogu i da provedu s NJim malo vremena u molitvenom uznoenju ka NJemu. Ova
briga za mnogo stvari kod monaha ne postoji. Oni koji ovo shvataju stupaju zatim u manastir da
se izbave od ove muiteljke. I izbavljaju se... Nakon otpadanja brige za mnogo stvari, um i srce
ostaju apsolutno slobodni i nita im ne smeta da prebivaju u Bogu i da se Bogom naslauju. Oni
koji razumno obavljaju svoje monako delo ubrzo u ovome i napreduju i dostiu svoj cilj. Zatim
im preostaje samo da uvaju ovo blago. I uvaju. Svaki monah ili monahinja imaju svoj zadatak
da u toku dana i noi urade to i to. Poto su to poslovi na koje su se oni navikli, za to se ne
zahteva posebna panja. I deava se da ruke rade, a um s Bogom besedi i time hrani srce.
Ovakvu normu unutranjeg ustrojstva je propisao jo sveti Antonije Veliki. Kao to vidite i
monasi imaju delatni ivot, koji lii na delatnost mirjana, samo to pritom kod njih nema brige za
mnogo stvari, koja nagriza mirjane, i sloboda od koje im zbog poretka manastirskog ivota i
omoguava da ostvaruju svoj cilj, ili da neprekidno prebivaju s Bogom i u Bogu.
325. "Rasejali ste se!" Ovo je prvi neprijateljski demonski napad na unutranje ustrojstvo.
Pobrinite se da komunicirate s drugima i da se brinete za posao tako da se ujedno i Gospoda
seate i da sve inite i govorite sa sveu da je Gospod blizu i da sve usmerava tako da moete da
Mu ugodite. Zato kada na neto naiete pre toga se pripremite da u toku posla ne odstupate od
Gospoda, ve da budete u NJegovom prisustvu i da Mu se za to molite. Na to moete da se
naviknete, samo odredite sebi za pravilo da od sada uvek tako radite. Drugi neprijatelj unutar-
prebivanja jeste vezivanje srca za neto i zarobljivanje neim uz pomo urezivanja oseanja u
njega ili prilikom razmiljanja o neemu. Ovo je gore. Kod vas toga nije bilo i brzo ste se vratili
na staro. Da se vae srce prilepilo za neto dugo biste morali da se pomuite. Tada bi prvo srce
trebalo odvojiti od onoga za ta se prilepilo i probuditi odvratnost prema tome. Izvolite ovo imati
u vidu i na svaki nain se uvati i rasejanosti, a jo vie zarobljivanja srca. Sredstvo je jedno - ne
odstupati panjom od Gospoda i od svesti o NJegovom prisustvu. Zbog ega ste tuni posle
dugog razgovora s nekim? Zbog toga to za vreme razgovora vaa panja odstupa od Gospoda.
Gospodu je to neprijatno i On vam to stavlja do znanja tugom. Izvolite da se navikavate da
neprekidno budete s Gospodom, ma ta da radite i da sve inite radi NJega trudei se da to
usklaujete s NJegovim zapovestima. I nikada neete biti tuni, zato to ete biti svesni da ste
inili NJegova dela.
326. Po koji put ve postajete svesni obaveze koju vam sugerie savest: da budete s Gospodom
nita ne smatrajui bitnijim od NJega. Seanje na to sigurno ne odstupa od vas! Neka kod vas i
ovo delo bude na snazi. Jer to i jeste na cilj. Kad smo mi s Gospodom i Gospod je s nama. I sve
je svetlo. Kada su u sobi svi prozori otvoreni i sunce svetli, sve biva svetlo-svetlo. Meutim,
zatvorite jedan prozor, bie mranije, a kada sve zatvorite postae potpuno mrano. Tako je i s
duom. Kada je ona svim silama i oseanjima obraena ka Gospodu u njoj je sve svetlo, radosno
i spokojno. A kada svoju panju i oseanje upravite prema bilo emu drugom osim Gospoda, ova
svetlost uma se umanjuje. to vie stvari zanima duu - ulazi vea tama... A onda postaje i
potpuno tamno. Misli ne pomrauju toliko koliko oseanja; jedno odstupanje oseanja od
Gospoda zbog neeg drugog ne pomrauje toliko koliko pristrasnost prema neemu. Najvie od
svega pomraava greh uinjen delom.

TREZVENJE I STRAENJE
sadraj
327. Upravo ova dva budna straara mora da ima vojnik Hristov: trezvenje i straenje. Prvi je
okrenut ka unutra, a drugi ka spolja; onaj prati pokrete koji izlaze iz samog srca, a ovaj
pretpostavlja pokrete koji e se u njemu nastaviti usled spoljanjeg uticaja; zakon za prvi je:
nakon to je seanjem na Boije prisustvo iz due isterana svaka pomisao, stani na dverima srca i
paljivo pazi na sve to u njega ulazi i to iz njega izlazi, posebno ne doputaj da delovanje
prethodi oseanju i elji, jer otuda potie sve zlo...
328. Paenje na sebe u srcu s molitvom upuenom Gospodu unitava sve neprijateljske spletke.
itajte kod Isihija i uite kako to da inite.
329. Ovde neprijatelj ima svoje metode. Ukazau na glavne. Kada se neko, imajui mudrosti, ne
preputa pomislima i pozivima na dobro, koji izgledaju dobri, ve ih odmah ili po sopstvenom
rasuivanju ili po savetu iskusnijih, odseca, ma kako lepo oni izgledali i u tom pogledu deluje s
takvom odlunou da nema mogunosti da bude uhvaen ovom metodom - tada neprijatelj
odbacuje ovu lukavost i poinje da deluje spolja - preko ljudi, iz njegove okoline. Tada e
krenuti laskave pohvale, klevete, osuivanja, najraznovrsniji pritisci i neprijatnosti. Evo ovo
treba da znate i to da oekujete i da dobro otvorite oi. Mi nemamo mo da ovo spreimo, ali
imamo mo da prevarimo neprijatelja. Glavno je - sve trpeti ne naruavajui ljubav i mir.
Pomonik je Gospod. NJega treba moliti da umiri nae srce, i ako On eli, sve se smiruje i sa
spoljanje strane. Sa svoje strane ne treba da gubimo iz vida odakle i od koga se podie bura, i
neprijateljstvo umesto prema ljudima treba da usmerimo na onoga ko stoji iza njih, raspaljuje ih i
diriguje svime.
330. Prilikom itanja mora se imati u vidu glavni ivotni cilj, i prikupljati sve to je u vezi s njim.
Obrazovae se neto celovito, povezano i zbog toga vrsto. vrstina znanja i ubeenja prenee
vrstinu i na karakter.
331. Ne skidajte svoje umno oko sa srca i sve to otuda izlazi istog trenutka hvatajte i
analizirajte: ako je dobro - neka ivi; ako nije dobro - odmah ga treba ubiti. Iz ovoga uite da
spoznajete sebe. Kakva pomisao ee izlazi, znai ta strast je jaa, protiv nje i ponite da
delujete jae. Meutim, nikako se nemojte uzdati u sebe i nemojte se nadati da ete bilo ta
uiniti svojim trudom. Isceljujue lekove i sredstva alje Gospod. NJemu se i prepustite - i to u
svakom trenutku. Trudite se - trudite se; meutim, svako dobro oekujte samo od Gospoda.
332. Velika nesrea potie od oseanja pravednosti. Dobro zapamtite da im ovo oseanje doe,
makar u slaboj meri to znai da ste krenuli krivim putem. to grenijom sebe budete smatrali tim
je va put praviji. Meutim, ovek treba da se trudi da oseanje sopstvene grenosti prirodno
istie iz dubine due, a ne da bude sugerisano spolja sopstvenim razmiljanjem ili reju sa strane.
Ima mnogo dobrih oseanja, ali je oseanje nevaljalosti osnovno; tako da im njega nema, nita
ne valja. Ovo dobro nauite.
333. Pazite na sebe i vie se bavite srcem. Radi analize srdanih pokreta itajte razmiljajui o
sebi i primenjujui na sebe Lestvicu, Isaka Sirina, Varsanufija i Jovana, u Dobrotoljublju -
Dijadoha, Filoteja, Isaiju, Evagrija, Kasijana, Nila. Kada itate ne smatrajte ono to ste proitali
za neto uopteno, ve to uvek pretvarajte u svoje pravilo - lino, koje se na vas odnosi, pri emu
uopteno uvek trpi izvesne senke promena.
334. Izbegavajte sitost - ono stanje u kojem lukavo srce za sebe govori: dosta je, vie mi nita ne
treba; potrudila sam se, sve se uredilo, mogu sebi da dam i oduka. Za Izrailj se kae: uti, utolste,
rasire (5 Mojs. 32, 15).
Kud ete vee zadovoljstvo? Meutim, kakav je plod? - I zabi Boga. Ovo se odnosilo na telesnu
sitost i na zadovoljstvo svojim spoljanjim stanjem. Meutim, ovo se u potpunosti moe
primeniti i na duhovnu sitost, i na duhovno zadovoljstvo svojim unutranjim stanjem. I posledica
toga je - zaboravljanje Boga. Kad ovek svega ima dovoljno, zato Bogu da se moli i da
razmilja o NJemu? Iako zadovoljstvo sobom ne dolazi odmah, ono je ipak tu u zaetku.
Neposredno dejstvo sitosti jeste poputanje panje i dozvoljavanje olakica. Onaj ko to dopusti,
poee da se kotrlja nizbrdo, kao to se ovek kotrlja niz klizavu goru. Evo nesree. Budite
budni!
335. Mislim da se u vaoj dui neprekidno odvija sud i donoenje odluka u vezi s drugima.
Dobro pogledajte. Ako se to i ne deava esto ve ponekad, i to nije mala nevolja. Iz visokog
miljenja o sebi izlaze dve stvari: trubljenje pred sobom i osuivanje drugih. Evo zle trojke koja
juri u pogibelj. Treba ispregnuti i rastovariti ove neobuzdane konje. Tada e se ostvariti: pouri
polako. Pazite, molim vas, vie na sebe.
Telesni trud je dobra stvar; ovaj trud po posluanju je sveta stvar. Seanje na Boga neka ne
naputa vae srce. Kao to se vidi svetlost tako treba videti Gospoda pred sobom i u srcu padati
pred NJim sa oseanjima smirenja i skruenosti. Doi e otrezvljujui strah.
Dobro bi bilo kad bi vas neko tamo grdio. Radujte se kad se to desi. Loe je kada svi unaokolo
hvale, a istinu niko ne govori. Zar dugo treba oveku da se zaplete? I nehotice e poeti sebe da
smatra za sveca i svima poeti da dri pridike.
Neka vas Gospod ukrepi na dobro! Pazite se da ne skrenete na put onih koji hladno koraaju sa
ispravnim spoljanjim ponaanjem, bez unutranjih oseanja koja prosveuju oveka i privlae
blagodat Boiju. A to e biti istog trenutka im se prepustite visokom miljenju o sebi i
zadovoljstvu sobom, na kojima stoji natpis - tatina.
336. Drite se hrabro! Kada oslabi toplina duha na svaki nain se treba truditi da se ona
vaspostavi, sa strahom i trpetom padajui niice pred Bogom. Sve je od NJega. Uninije
(amotinja), dosada, teina duha i tela e nekada doi, moda i na dugo vremena. Ne treba se
plaiti, ve se treba vrsto drati svoga, usrdno ispunjavajui prihvaena pravila i ne oekujte da
u dui vie ne bude nikakvog ukusa. I ne oekujte da u dui uvek bude podjednako toplo i slatko.
Tako ne biva. Naprotiv, stalno oekujte iznenadne promene. Kada doe tromost i otealost
mislite da ste to vi prava - onakva kakva jeste, a duhovnu sladost primajte kao nezasluenu
milost.
337. Vi na sestre gledajte kao da idu preko brda ili krova, a vi dole - nisko-nisko. I ako dua neku
sestru pone da gleda kao niu od sebe, treba jako prekoreti sebe i pouriti da od Gospoda
izmolite oprotaj. Najgora od svih stvari jeste uznoenje, tatina, osuivanje. To je pakleni dim i
smrad! Navikavajte sebe na sve naine da se vie radujete kada se prema vama ophode s
prezirom, kada vas prekorevaju ili ak grde nego kada vas miluju i pozdravljaju. To je
najsigurniji put ka smirenju.
334. Da li se uva vae ranije toplo stanje? Treba da ga uvate. NJegov temelj je smirenje. im
se umanji smirenje, kree hladnoa. Jer kada dua pone sebe da smatra za neto, Gospod istog
asa odstupa, i ona, ostavi sama, nasamo sa sobom, poinje da se hladi. Ne treba govoriti
jezikom: ja sam nita, ve svoju nitavnost treba oseati u srcu. I onda e tu uvek biti Gospod,
Koji je sve stvorio ni iz ega i koji sve i stvara. Toplinu e dati Gospod, ali sami treba da se
potrudimo.
Ovaj trud je, kao to je upravo reeno, smirenje i panja, i bolno padanje niice pred Bogom u
srcu - stalno, uz svako delo i re, u kretanju i sedenju, kod kue i u crkvi. Neka vam Gospod da
mudrosti! itajte svete knjige, i sve korisno sa razmiljanjem usvajajui primenjujte na svoj ivot
i na svoju duu.
339. Svakog dana treba vrteti neku misao u glavi - onu koja vas vie zanima i dolazi na srce. Bez
vebanja misli dua obamire.
340. Tatina je, kau, domai lopov koji je u dogovoru sa spoljanjim lopovima. On im otvara
vrata i prozore, ovi ulaze i prave veliku pusto unutra. Ko zna? Moda je i ova pomraenost, koja
vam se dogodila i koja je odmah prola im ste se pomolili neprijateljska lukavost da bi se rodile
gorde misli: evo kakva sam ja molitvenica! im sam se pomolila svi demoni se razbeae.
Prisetite se, ako su postojale pomisli tatine znajte da to neprijatelj hoe da vas uini nadmenom.
341. Imate knjigu? - itajte, razmiljajte, primenjujte na sebe. Cilj i plod itanja jeste primena na
sebe. Ako se ita bez ovog primenjivanja na sebe, nee biti koristi, ve e biti i zla. Samo se
teorije skupljaju u glavi i ne ue oveka da sebe usmerava na dobro, ve da osuuje druge.
Imajte ui i ujte ovo. Ako ve imate Dobrotoljublje, - naite i proitajte kod Isihija o trezvenju.
Tu je propisano upravo rukovodstvo za upravljanje mislima i njihovo dovoenje u red. Paljivije
proitajte, srdanije usvojite i zatim delujte onako kako je tamo ukazano.
U svakom sluaju treba imati strah Boji. On je koren svake nauke i svakog dobrog delanja.
Kada on vlada u dui tada sve ide na dobro i unutra i spolja. NJega se trudite da razgorevate pre
svega svakog jutra. Zatim e on poeti svime da upravlja kao neka poluga.
342. Ipak treba razlikovati jedno osuivanje od drugog. Greh zapoinje kada se u srcu raa prezir
prema nekome, zbog neeg loeg. ovek moe da osudi prosto bez ikakvog donoenja presude
onome kome se sudi. Ukoliko pritom u srcu postoji aljenje zbog lica koje je postalo loe, elja
da se ono popravi i molitva da se to desi, to nee biti greh osuivanja, ve e se ostvariti delo
ljubavi, koje je mogue prilikom takvog susreta. Greh osuivanja je vie u srcu nego na jeziku.
Govorenje o jednoj istoj stvari moe biti i greh i ne mora biti greh, u zavisnosti od oseanja s
kojim se izgovara.
343. Kada postoji smuenje u dui, ma ega da se ono tie, ne verujte joj: sve lae ma ta da
prie. Tada je koleba satana, naravno, to joj nije na spasenje, a ona se jadna, trudi iz sve snage.
"Gnev mua pravdi Boijej ne sodjelivajet" (Jak. 1, 20). Sve Boije je mirno, tiho, sladosno i u
dui ostavlja ovu sladost i oko sebe je obilno razliva, bez obzira na to to ponekad kao da grdi.
344. Potrudite se da se tako ustrojite da nemate elju da idete kod nekoga i da nemate elju da
nekoga vidite kod sebe. Kod staraca pie: dok postoji elja da se daje i uzima ne oekuj mir. Ova
fraza: "davati i uzimati" obuhvata sve, sve vrste odnosa s drugima. Ovo ne moe odjednom da se
dostigne, ali mu temelj treba udariti odmah. Sladost prebivanja s Gospodom neka vam daruje
NJegova blagost!
345. Pravo sudei nema na svetu stvari zbog koje bi ovek trebalo da se ljuti. ta je za duu
dragocenije od sopstvenog mira? A srdba oduzima ovaj mir. Ovde je ovek sam sebi neprijatelj.
I sam jo razduvava, uveliavajui u dui nepravde drugog. Sve je zato to ne pazi na sebe: zato
se to i probija. Duboko u srcu lei prisvajanje sebi prava da se drugima sudi i da se kanjavaju za
grehove, umesto da se to ini sebi. Tu je sve... Kada bi ovek video sebe kao grenika sa
oseanjem svih posledica greha ne bi se srdio.
346. Piete da ponekad za vreme molitve sami od sebe neznano odakle dolaze odgovori na
pitanja koja se tiu duhovnog ivota. To je dobro! ini mi se da sam vam o tome ve pisao. To je
pravo hriansko uenje istini Boijoj. Ovde se ispunjava obeanje: Bog e sve nauiti (budut
vsje naueni Bogom). To se tako i deava. Prstom Boijim se piu istine u srcu - i onda ostaju
neizbrisive i ne mogu se pokolebati. Nemojte ostaviti bez panje ovakva slova istine Boije, ve
ih zapisujte.
347. Dua koja nije iskuena patnjama nita ne vredi.
348. Tamo - u Carstvo Boije vodi jedan put: krst, uzet slobodnom voljom ili nevoljno.
349. Da ne misli vaa prijateljica da je odrekavi se svetske buke ve sve uinila? Da li ona zna
da postoji mir u srcu, a to je: iveti nezavisno na sopstveno zadovoljstvo? Neka je izbavi Gospod
od ovakvog raspoloenja. A ono postoji kod nekih koji ipak misle da su na dobrom putu.
350. Zlovolja i srdba koji vas obuzimaju kad neko narui vau osmaljenost nita ne valjaju... To
je plod visokog miljenja o sebi: da se nisi usudio da mi smeta. Ovde se neprijatelj mota oko
vas. Odredite sebi za pravilo da se ne preputate ovom oseanju. Neprijateljstvo i srdba su
dozvoljeni samo onda kada imaju za predmet loe pomisli i oseanja.
351. Biti trezven znai ne davati svoje srce niemu osim Bogu. Ovo prilepljivanje duu ini
pijanom i ona ne zna ta radi. Paziti znai strogo gledati da se ne pojavi neto loe u srcu.
352. Postoji jedan nain kojeg ako se ovek pridrava sa punom panjom retko neto strastno
moe da proleti neprimeeno, a to je: razmarati svoje misli i oseanja, kuda oni vuku - prema
ugaanju Bogu ili prema ugaanju sebi. Ovo uopte nije teko odrediti. Samo pazite na sebe.
Znajte da im neto radite uprkos ugaanju sebi nema greke. Neki starac je govorio svom
ueniku: pazi, nemoj u sebi drati izdajnika. Ko je izdajnik? - upita uenik. Ugaanje sebi,
odgovori starac. I to je tano. Ono je uzronik svih nevolja. Ukoliko budete analizirali videete
da je sve loe to se desilo poteklo od njega.
353. "Nema ljubavi i smirenja." Dok ih ne bude nee biti ni nieg duhovnog. Duhovno se zainje
i raste zajedno s njihovim zainjanjem i uzrastanjem. Oni su za duu isto to i ograniavanje ploti
za telo... Smirenje se stie delima smirenja, ljubav - delima ljubavi.
354. irom otvorite oi. Evo mere: onaj ko je smiren ne moe da vidi da se prema njemu neko
odnosi ispod njegovog dostojanstva, jer on sebe smatra tako niskim da niko ne moe da se
ophodi prema njemu ispod toga, ma kako se dovijao. U ovome je premudrost.
355. Nemoi karaktera Gospod nam ponekad ostavlja radi smirenja. Da ih nema odmah bismo se
podigli iznad oblaka i tamo sebi postavili presto. A u tome je pogibelj.
356. Nema razloga da vam ponavljam da je nepobedivo oruje protiv neprijatelja smirenje.
Smirenje se teko ostvaruje. ovek moe sebe da smatra smirenim nemajui ni senku smirenja.
Samo razmiljanjem se nee smiriti. Najbolji ili jedini pouzdani put ka smirenju jeste posluanje
i odricanje od svoje volje. Bez ovoga ovek u sebi moe da razvije satansku gordost pravei se
smirenim u reima i poloaju tela. Zadrite se, molim vas na ovoj taki i s potpunim strahom
analizirajte ureenje vaeg ivota. ta od svega to radite ne inite po svojoj volji, po svom
razumu i planu? Da li neto radite nerado, samo zato to je zapoveeno, samo iz posluanja?
Analizirajte, molim vas, i recite. Ako ne postoji nita takvo ustrojstvo vaeg ivota vas nee
dovesti do smirenja. Bez obzira na to kako da se smirujete u mislima bez dela koja smiruju
smirenje nee doi. I treba dobro da razmislite kako to da uredite.
357. Smirivanje sebe jo nije smirenje, ve elja i traganje za njim. Neka vam Gospod pomogne
da to dostignete. Postoji duh prelesti koji na sve naine obilazi duu svojim lukavstvom i
zamrava je u pomisli tako da ona misli da je smirena, a u sebi skriva gordo visoko miljenje o
sebi. Zbog toga paljivo treba gledati u srce. Ovde su od najvee koristi spoljanji odnosi koji
vode ka smirenju.
Malo ne valjate. Strah Boji je otiao, a za njim je otila i panja, i pali ste u osuivanje. Istinu
govorite da ste ve zgreili u sebi. Bre se kajte i izmolite oprotaj od Gospoda. Za ovo sledi
kazna, i unutranja takoe. Osuivanje se ne ini samo reju, ve i unutranjim pokretom srca.
Ono ve postoji, im dua o nekome loe pomisli.
358. Uvredili ste se. Uvrediti se nekom nepanjom znai smatrati sebe vrednom panje, te dakle,
ceniti sebe visoko u srcu, to jest, biti visokog miljenja o sebi. Da li je to dobro? Da li je na dug
da makar istrpimo drskost? Naravno. Kako emo poeti da ga ispunjavamo? Pa kada je data
zapovest da se trpi onda treba svaki neprijatan sluaj trpeti ne proputajui ga i trpeti s radou,
bez naruavanja mirnih odnosa... Gospod je rekao: kad te udare po jednom obrazu, okreni i
drugi, a ovde je muva proletela i zakaila krilom, a mi smo digli uzbunu. Recite, da li ste spremni
da ispunite ovu zapovest Gospoda o udarcu u obraz? Sigurno ete rei: spreman sam. A sluaj o
kojem ste pisali predstavlja upravo to. Udarac u obraz ne treba shvatati samo bukvalno. Pod
ovim treba podrazumevati uopte svaki postupak blinjeg, kojim nam, kako se nama ini, nije
ukazana duna panja i poast, kojim oseamo da smo ponieni, od kojeg pati, da tako kaem,
naa ast. Svaki ovakav postupak, ma bio on i najmanji, - postupak, izraz lica i drugo - jeste
udarac u obraz; i ne treba ga samo istrpeti, ve treba biti spreman na jo vee ponienje, to e i
odgovarati okretanju drugog obraza. - Ovo to se vama desilo liilo je na lagani udarac u obraz.
A ta ste vi uradili? Da li ste okrenuli drugi?
Ne, ne samo da niste okrenuli, ve ste naprotiv - vratili milo za drago. Jer ve ste vratili milo za
drago, ve ste dali da se oseti da se u vama neto kuva. Znai takvi smo: ne diraj me. Pa ta onda
vredimo? I kako moemo da se smatramo Hristovim uenicima kad zapovesti ne ispunjavamo?
Da ste samo rasudili: vredite li vi ikakve panje? Da je u srcu bilo ovo oseanje nedostojnosti, ne
biste osetili nikakvu uvredu.
359. Zbog ega osuujemo druge? Zbog toga to se ne trudimo da spoznamo sebe. Onaj ko je
zauzet spoznavanjem sebe samog nema vremena da primeuje ta drugi rade. Osuuj sebe i
prestae da sudi drugima... Svakog oveka smatraj boljim od sebe. Bez ove misli ovek je
daleko od Boga, ak i ako ini uda.
360. Sveti Duh daje istinsko smirenje. ovek, i najrazumniji, ako nema u sebi Svetog Duha ne
moe na pravi nain da zna sebe, jer bez pomoi Boije ne moe da vidi svoje unutranje
duevno stanje... Meutim, Sveti Duh, uselivi se u srce oveka pokazuje mu sve njegovo
unutranje siromatvo i slabost, i razvrat due i srca njegovog, i udaljenost od Boga; i uz sve
njegove vrline i pravinost pokazuje mu sve njegove grehove, lenjost i nemar za spasenje i
injenje dobra ljudima, njegovu koristoljubivost u njegovim naizgled najnesebinijim dobrim
delima, njegovo grubo samoljublje tamo gde on nije ni podozrevao da postoji. Ukratko reeno,
Sveti Duh sve pokazuje u pravom svetlu i tada ovek poinje da se smirava istinskim smirenjem,
poinje da gubi nadu u svoje sopstvene sile i vrline, smatra sebe najgorim ovekom... Duh Sveti
ui istinskoj molitvi. Niko ne moe da se moli molitvom koja je istinski prijatna Bogu dok ne
dobije Duha Svetog. Zato ako neko nemajui u sebi Svetog Duha pone da se moli njegova dua
se rasejava na razne strane, od jedne stvari ka drugoj i on nikako ne moe da zadri svoje misli
na jednom, i pritom ne zna onako kako treba ni samog sebe, ni svoje potrebe ni to kako da moli i
ta da moli od Boga i ne zna ko je Bog. Meutim, ovek u kojem obitava Sveti Duh i zna Boga, i
vidi da je On njegov Otac, zna kako da Mu pristupi i kako da moli i ta da moli od NJega.
NJegove misli u molitvi su skladne, iste i upuene ka jednom predmetu - Bogu; i svojom
molitvom on zaista sve moe da uini.
361. Nespokojstvo duha i strasti kvare krv i veoma kode zdravlju. Post i isposniki ivot uopte
jeste najbolje sredstvo za uvanje zdravlja i njegov procvat...
Molitva duh uvodi u Boiju oblast u kojoj je koren ivota, a od duha i telo postaje zajedniar u
ovom ivotu. Skruen duh, pokajnika oseanja i suze ne umanjuju snage, ve ih dodaju: jer
dovode duu u radosno stanje...
elite da vas skruenost i suze nikada ne naputaju. Bolje je da elite da u vama uvek vlada duh
dubokog smirenja. Od njega potiu suze i skruenost... od njega potie i to to oni ne nadimaju,
jer i od njih neprijatelj lukavo moe da proizvede ove tetne trave.
Deava se i duhovno razdvajanje naizmenino sa skruenou. Prava skruenost ume da ne
ometa isto duhovno radovanje - i s njim prijateljski ivi, skrivajui se nekako ispod njega.
A kako stoje stvari sa vaim visokim miljenjem o sebi. Uzmite ma, ili drite ga uvek - ma
smirenja i ponienja i bez aljenja odsecajte glavu naem prvom zlotvoru.
362. Pazite na sebe. Rei u vam jednu stvar, ili ponavljam ono to sam ve rekao. Uspeh u
duhovnom ivotu se ogleda u sve veoj i veoj svesti o svojoj nepotrebnosti, u potpunom
znaenju ove rei, bez ikakvih ogranienja, tako da im ovek smatra da je neto u bilo kom
smislu, stvar je krenula kako ne treba. I to je opasno. Neprijatelj vreba i poinje da skree
pogled, - a onda baci i kameni, pa ovek moe da se spotakne. Dua koja sebe smatra za neto
je isto to i vrana koja je ispustila sir.
Neka vam Gospod pomogne da se usavrite u ovom nevienju svojih dela i truda. I postarajte se
da u dui bude to manje slika, a vie misli i oseanja... Nain za presecanje toka slika jeste umna
molitva koju ste zapoeli. Trudite se. Doi e trenutak kada ete osetiti da sta tok ovaj, kao
teenje krvi kod krvotoive (Lk. 8, 44).
363. Samo Bog i dua - eto, to je monah. Kako da doe do toga? Kako zna, a doi, jer im
neko nije takav, on i nije monah. Ma kako teko bilo dolazi duh revnosti i rasteruje sve strahove.
Ovaj duh je nazadriv. On nailazi, srce ga prima i on vri velike prevrate unutra. Ovakav je
nastanak svih istinskih monaha! U stvari, tanije je rei da monasi ne ine sebe same monasima.
Meutim, ima tihih priroda, kojima ne odgovaraju surovi podvizi samoodricanja. NJima je blie
da ive smireno, u prostoti srca, inei dobra dela i pomaui svakom potrebitom.
O PRELESTI
sadraj
364. Nema razloga da se ovek boji prelesti. Ona se deava onima koji su se pogordili... koji
poinju da misle da je im je toplina svratila u srce - to ve i kraj savrenstva. A tu je tek
poetak, i to moda nestabilan. Jer i toplina i umirenje srca bivaju i prirodni, - plod
usredsreivanja panje. A treba se truditi i truditi, ekati i ekati dok prirodno ne bude
zamenjeno blagodatnim. U svakom sluaju, najbolje je da ovek nikada ne smatra da je bilo ta
dostigao, ve da uvek sebe vidi kao niteg, nagog, slepog i nevaljalog.
365. O umetnikom delanju Isusove molitve je poelo da se govori od Grigorija Sinaita u 13.
veku i kasnije. Do tada je daleko. Onda razmislimo, da li da o tome piemo? Unapred vam,
izmeu ostalog, kaem da je i meni ve padalo na pamet da propustimo one lanke u kojima se
govori o ovome... i da zbornik zavrimo Simeonom Bogoslovom...
Tvoriti Isusovu molitvu kao to se mi navikavamo da inimo jeste dobro delo. U manastirima se
to propisuje kao dunost. Zar bi se propisivalo kad bi bilo opasno?! Opasna je ona metoda koju
su izmislili i prikaili uz ovu molitvu. Ona nekoga gura u prelest matalaku, a ponekoga,
sramota je i rei - u stalno stanje pohoti. Zato treba savetovati da se ona ne tvori i zabranjivati je.
A svakome treba sugerisati i sve nastrojavati na to da u prostoti srca prizivaju najslae ime
Gospoda.
366. A ako neko nemajui molitvu prisiljava sebe samo na molitvu, a na smirenomudrenost, na
ljubav i potovanje ostalih Gospodnjih zapovesti se ne prisiljava, onda mu se ponekad, na
njegovu molbu daje blagodatna molitva, ak delimino radi uspokojenja i veselja, ali on je po
prirodi slian kao to je i bio. Jer nema krotosti, zato to je nije dobio s trudom i nije se pripremio
da bude krotak; nema smirenomudrenosti zato to za nju nije molio i nije sebe na to primoravao,
nema ljubavi prema svima, zato to se za ovo nije brinuo i nije ovo traio jako u molitvenoj
prozbi. Jer svako ko se prisiljava i primorava, ak i protiv elje srca, na molitvu, takoe treba da
se primorava i na ljubav, i na krotost, i na svako trpljenje, i velikodunost, kako je napisano, s
radou, a isto tako treba da se primorava na poniavanje, na to da sebe smatra najgorim i
najniim od svih, da ne razgovara o onome to nije korisno, ve da se uvek pouava reima
Gospodnjim i da ih izrie ustima i srcem. Jo treba sebe ovek da primorava na to da ne pada u
razdraljivost, kao to je reeno: "Vsjaka gorest, i gnjev, i kli da vozmetsja ot vas, so vsjakoju
zloboju" (Ef. 4, 31). Da bi mu Gospod na taj nain, videi ovekovu elju, dao da bez truda i
primoravanja uini sve ono to je pre jedva mogao da sauva primoravajui sebe, zbog greha koji
je u njemu iveo. I svi poduhvati dobrodetelji e se na izvestan nain pretvoriti u njegovu
prirodu, zato to mu na kraju dolazi Gospod, dolazi i prebiva u njemu, i Sam u njemu tvori
zapovesti Svoje bez truda ispunjavajui ga duhovnim plodovima.
367. Ukoliko smirenomudrenost i ljubav, prostota i blagost ne budu u nama tesno sjedinjeni s
molitvom onda i sama moltiva, bolje reeno - ova maska molitve, moe da nam donese vrlo malo
koristi. I ovo tvrdimo ne samo za molitvu, ve i za svaki podvig i trud, devstvenost ili post, ili
bdenije ili pojanje psalama, ili sluenje, ili bilo koje drugo delanje, koje se vri radi dobrodetelji.
Ukoliko u sebi ne ugledamo plodove ljubavi, mira, radosti, krotosti, jo u dodati,
smirenomudrenosti, prostodunosti, iskrenosti, vere, koliko treba, velikodunosti, drueljubivosti
- uzaludno smo se trudili zato to trud i zapoinjemo da bismo koristili plodove; a kada se
ispostavlja da u nama nema plodova ljubavi, tada je bez sumnje delanje uzaludno. Zato se takav
ni po emu ne razlikuje od pet ludih devojaka koje su zbog toga to ovde jo nisu u srcima imale
duhovnog jeleja, odnosno duhovne delatnosti gore navedenih dobrodetelji, nazvane ludima i
alosno ostavljene da stoje van carske palate, nemajui nikakve koristi od podviga devstvenosti.
Kao to se prilikom obraivanja vinograda sva briga i sav trud ulau u nadi na plodove i ukoliko
nema ploda ispostavlja se da je delanje uzaludno, tako, ukoliko ne vidimo u sebi, po dejstvu
Duha plodove ljubavi, mira, radosti i svega ostalog to je apostol nabrojao (Gal. 5, 22) i ako ih ne
prepoznamo u sebi s potpunom sigurnou i po duhovnom oseanju i ako ne moemo da
priznamo da nesumnjivo postoje u nama i po duhovnom oseanju, suvinim e se pokazati i
podvig devstvenosti, molitve, pojanja psalama, posta i bdenija. Jer ovaj trud i duevni i telesni
podvizi moraju da se vre, kao to smo kazali, u nadi na duhovne plodove, a plodovi dobrodetelji
jesu duhovna naslada neporonim zadovoljstvom, koje neizrecivo proizvodi Duh u srcima vernih
i smirenih. Zbog toga podvizi i trud moraju biti potovani kao onakvi kakvi zaista i jesu, kao trud
i podvizi, a plodovi kao plodovi. Meutim, ako neko zbog oskudnosti znanja svoje delanje i
podvig bude smatrao plodovima Duha ispostavie se da se oigledno vara obmanjujui sebe,
liavajui se ovakvim svojim miljenjem zaista velikih plodova Duha.
368. Istinski poetak molitve jeste srdana toplina koja spaljuje strasti, koja useljava utehu i
radost u srce nepokolebljivom ljubavlju i koja utvruje srce s nesumnjivom sigurnou. Sve to
dolazi u duu, kau oci, bez obzira na to da li je ulno ili duhovno, im srce sumnja u njega ne
prihvatajui ga, nije od Boga, ve je poslato od neprijatelja. Takoe, kada vidi svoj um napolju
ili kako ga u visinu vue neka nevidljiva sila, ne veruj ovome i ne doputaj da ti um bude
odvuen, ve ga odmah prisili na njegovo delo. Ono to je od Boga dolazi samo od sebe, kae
sveti Isak, a da ne zna ni vreme kad ono dolazi. Iako neprijatelj i u bedrima pokuava da
prividno predstavi kao duhovno, jedno nudei umesto drugog, umesto topline navodei ruan
plamen, umesto veselja - budei beslovesnu radost i mokru slast, i ako uspeva da se sakrije iza
ovih obmana od neiskusnih, ipak ga vreme, iskustvo i oseanje obino otkrivaju pred onima koji
su upoznati s njegovim zlim spletkama. "Gortanj brana razliajet", kae Sveto Pismo. Tako i
duhovni ukus sve jasno pokazuje kakvo je, ne preputajui se obmani.
369. Evo kakav je uzrok misli! Sluali ste prazne rei i ostalo je seanje na njih. Neprijatelj
uzima ove crte seanja i plete od njih mreu pred oima vaeg uma da bi ga zapleo. Siite onda u
srce odvrativi oi od prividnih neprijateljskih predstava i vapijte ka Gospodu.
370. Za napredovanje u molitvi i radi izbegavanja prelesti neophodno je samoodricanje, koje ui
da se u molitvi trai samo panja. Tada e se molitveni podvig uprostiti i postati laki; postae
laka i iskuenja, koja ipak uvek prate podvig. Ukoliko neko pre vremena tei ka tome da otkrije
u sebi dejstvo srdane molitve, "njemu se," kae prep. Nil Sorski, u skladu sa ostalim svetim
ocima, "doputaju teka iskuenja od demona, koja premauju njegove snage." Kao osnova
ovakvih tenji slue uznoenja i visokoumlje koje ovek ne primeuje, i koji izgledaju kao
usrdnost.
371. Neki tvrde da usled upranjavanja Isusove molitve uvek ili gutovo uvek sledi prelest i
strogo zabranjuju bavljenje ovom molitvom.
U usvajanju ovakve misli i u ovakvoj zabrani sadri se strano bogohuljenje, sadri se aljenja
dostojna prelest. Na Gospod Isus Hristos je jedini izvor naeg spasenja, jedino sredstvo naeg
spasenja; NJegovo ljudsko ime je preuzelo od NJegovog Boanstva neogranienu, svesvetu silu
da nas spasava; kako onda ova sila, koja deluje na spasenje, ova jedina sila koja daruje spasenje
moe da se izopai i da deluje na pogibelj? To je besmisleno! To je alosna glupost, bogohulna,
pogubna po duu! Oni koji su usvojili ovakav nain miljenja zaista se nalaze u demonskoj
prelesti, obmanuti lano nazvanim razumom, koji potie od satane.
Analiziraj celo Sveto Pismo, videe da je u njemu svuda uzveliano i proslavljeno ime
Gospodnje, da je hvaljena sila NJegova koja je spasonosna po ljude. Razmotri dela otaca,
uvidee da svi oni bez izuzetka savetuju i zapovedaju bavljenje Isusovom molitvom, da je
nazivaju orujem od kojeg nema jaeg ni na nebu nina zemlji, nazivaju je Bogom danim,
neoduzimljivim nasleem, jednim od konanih i najviih zavetanja Bogooveka, utehom punom
ljubavi i najslaim, pouzdanim zalogom. Na kraju, obrati se zakonu Pravoslavne Istone Crkve:
videe da je ona za svu nepismenu decu svoju - i monahe i mirjane - ustanovila da se pojanje
psalama i molitvoslovlje na kelijnom pravilu zameni Isusovom molitvom. ta znai pred
jednoglasnim svedoanstvom Svetog Pisma i svih svetih otaca, pred zakonom Vaseljenske Crkve
o molitvi Isusovoj suprotno miljenje nekih slepaca, koje su proslavili i koje proslavljaju njima
slini slepci.
372. Do silaenja s uma od Isusove molitve moe da doe onda kada ljudi tvorei ovu molitvu ne
ostavljaju neke svoje grehove i grene navike koji osuuju savest. Pritom unutra dolazi do
dubokog nesklada koji isteruje svaki mir iz srca... Od toga oveku moe da se pomuti u glavi, i
da se pojmovi pomeaju i zbrkaju.
Prva vaa re o vatrici... ta je to? Kad Bog da saznaete. Onaj ko nije okusio sladost meda ne
moe da spozna kakva je to sladost. Tako je i ovde! Ovo se otkriva stalnim oseanjem prema
Bogu.
373. Umna molitva, kau, spasava; meutim, za umnu molitvu je krajnje potrebno rukovodstvo,
dok je ovek sam tvori, dok je radna. Upravo u ovo vreme delanja umne molitve kojom ne
rukovodi iskusna ruka ljudi uglavnom skreu s puta.
374. Meutim, prelest je poznata po mnogim oiglednim posledicama, ona mora biti prouavana,
shvaena u samom svom zaetku: u lanoj misli, koja slui kao osnova svih zabluda o nesrenim
duevnim stanjima. U lanoj misli uma ve postoji itavo zdanje prelesti, kao to u zrnu postoji
ona biljka, koja treba da izraste iz njega nakon to bude zasaena u zemlju.
375. Veliko orue protiv neprijatelja ima onaj ko se u molitvi dri skruenog plaa da ne bi pao u
visoko miljenje o sebi zbog radosti koju daje molitva. Onaj ko uva ovu radost-tugu izbei e
svaku tetu. Prava molitva koja ne obmanjuje jeste ona u kojoj toplina s Isusovom molitvom
baca oganj u zemlju naeg srca i spaljuje strasti kao trnje. Ona s veseljem i mirom osenjuje duu
i ne dolazi s desne ili leve strane, ne dolazi ak ni odozgo, ve nie u srcu kao izvor vode od
ivotvornog Duha. Samo nju zavoli i revnuj da je stekne u svom srcu, uvek uvaj um od
matanja. S njom se ne boj niega, jer Onaj Ko je rekao: derzajte, Az jesam, ne bojtesja! je Lino
s nama. Onaj ko ovako se nastrojivi ivi pravedno i neporono, kome je tue ovekougaanje i
nadmenost ostae da stoji i nee pretrpeti nikakvu tetu, ak i ako se itav demonski puk podigne
na njega i napadne ga bezbrojnim iskuenjima.
376. Oni koji revnuju za duhovni ivot, pie Speranski, poinju od "Gospodi, pomiluj" ali kod
njih se, kao i kod nas, to brzo prekida. Oganj koji je jednom zapaljen gori sam od sebe, i nikome
nije poznato ime se hrani. U tome se i sastoji tajna. Ponovo nalazi "Gospodi, pomiluj" u svojim
mislima u trenutku kada doe k sebi. Rei ove molitve jesu: "Gospodi Iisuse Hriste, Sine Boij,
pomiluj mja!" ili: "Iisuse, Sine Boij, pomiluj mja!" Oganj koji se ovde pominje ne razgoreva se
brzo, ve posle velikog truda, kada se u srcu razgori toplina, koja se stalno pojaava i
rasplamsava za vreme umne molitve. Duboka molitva upuena Gospodu podstie toplinu. Kod
iskusnih otaca se strogo razlikuju - telesna toplina, prosta, koja se deava usled usredsreivanja
sila u srcu panjom i napetou; telesna, pohotna toplina, koju odmah ponekad usauje i
podrava neprijatelj; i toplina duhovna, trezvena, ista. Ima dve vrste ove topline: prirodna, zbog
sjedinjenja uma sa srcem, i blagodatna. Iskustvo ui kako da se razlikuje svaka od njih. Ova
toplina je sladosna i ovek eli da je podrava kako zbog same ove sladosti tako i zbog toga to
ona sve unutranje dovodi u red. Meutim, ko se trudi da podri i pojaa ovu toplinu samo zbog
ove sladosti razvija u sebi duhovno slastoljublje. Zbog toga trezveni ulau napor da se prolazei
mimo ove sladosti utvrde samo u stajanju pred Gospodom, s potpunim predavanjem NJemu, kao
da Mu se preputaju u u ruke, a na sladost koja proistie od topline se ne oslanjaju i ne prikivaju
panju za nju. Meutim, mogue je prilepiti se panjom za nju i zadravi se u njoj kao u toploj
sobi ili odei, samo nju podravati i ne prostirati misli dalje. Mistici nisu ili dalje od ovog; kod
njih se ovo stanje smatralo najviim: ovde je bilo apstolutno besmilje pogrueno u nekakvu
prazninu. Ovakvo stanje je sozercanje mistiara.
377. Ne varaj se unutranjim sladostima; bez krsta su one nepouzdane i opasne.
Svakog oveka smatraj boljim od sebe, bez ove misli je svako, ak i ako uini udo, daleko od
Boga.
378. Pitate od ega nastaje prelest prilikom tvorenja Isusove molitve? - Ona ne nastaje od nje,
ve od naina na koji se ona vri, upravo od onog koji je propisan u Dobrotoljublju. Ovaj nain
treba sprovoditi s nastavnikom, koji tu stvar poznaje i pred njegovim oima. A ko se sam lati
ovog posla, samo na osnovu njegovog opisa, ne moe mimoii prelest. Tamo je opisan samo
spoljanji izgled dela, a ono to pritom dodaje starac koji vidi kako se to odvija radi
dopunjavanja unutranjeg ustrojstva, - to se ne vidi. Onaj ko prolazi ovakvo delanje bez
prisutnog rukovoditelja prirodno ostaje samo sa spoljanjim delanjem, strogo ispunjava ono to
je zapoveeno u vezi s poloajem tela, disanjem i gledanjem u srce. Poto ovakve metode
prirodno mogu da dovedu do izvesnog stepena usredsreivanja panje i topline on nemajui
pritom pouzdanog uitelja, koji bi mu rekao kakav je kvalitet izmene koja se u njemu deava
dolazi do misli da to i jeste ono to on trai, t.j. da ga je osenila blagodat, dok je jo nema i
poinje da misli da ima blagodat nemajui je. Upravo ovo i jeste prelest, koja e zatim iskriviti i
itav dalji tok njegovog unutranjeg ivota. Evo zato danas kod staraca vidimo da savetuju da se
ovek uopte ne uputa u ovakve metode zbog opasnosti od njih. Sami po sebe oni ne mogu da
daju nita blagodatno, jer se blagodat ne vezuje niim spoljanjim, ve samo snishodi na
unutranje ustrojstvo. Valjano unutranje ustrojstvo e i bez njih privui dejstvo blagodati. Ovo
ustrojstvo je sledee: prilikom Isusove molitve hoditi u prisustvu Boijem, rasplamsavati
oseanja svetenog straha i straha Boijeg, ni u emu sebi ne poputati, uvek i u svemu sluati
svoju savest i uvati je neuprljanom i mirnom, i sav svoj ivot - i unutranji i spoljanji predati u
ruke Boije. Iz ovih duhovnih stihija blagodat Boija, koja dolazi u svoje vreme, slivi ih u jedno
pali duhovni oganj u srcu, koji i slui kao svedok prisustva blagodati u srcu. Ko ide ovim putem
teko e pasti u nadmenost. Ali je i ovde bolje imati linog rukovoditelja koji bi video lice i uo
glas. Jer ovo dvoje otkriva ta je unutra.
379. italac e nai u Dobrotoljublju, u besedi Simeona Novog Bogoslova neto o tri naina
molitve, u besedni Nikifora Monaha i u delima Ksantopula, pouku o umetnikom uvoenju uma
u srce uz pomo prirodnog disanja, drugim reima, o mehanizmu, koji pomae dostizanju umne
molitve. Ovo uenje otaca je priinjavalo tekoe i priinjava ih mnogim itaocima, a tu nema
nita teko. Savetujemo voljenoj brai da ne trae da otkriju u sebi ovaj mehanizam ukoliko im
se on ne otkrije sam od sebe. I mnogi koji su hteli da ga spoznaju iz iskustva otetili su svoja
plua i nita nisu postigli. Sutina stvari se sastoji u tome da se um sjedini sa srcem u molitvi, a
to ini Boija blagodat u svoje vreme, koje Bog odredi. Pomenuti mehanizam u potpunosti
zamenjuje lagano izgovaranje molitve, kratak odmor posle svake molitve, tiho i lagano disanje,
zatvaranje uma u rei molitve. Uz pomo ovih pomagala lako moemo da ostvarimo panju u
izvesnom stepenu. Kad postoji panja uma u molitvi srce veoma brzo poinje da saosea.
Saoseanje srca umu malo po malo poinje da prelazi u sjedinjenje uma sa srcem i mehanizam
koji su oci ponudili pojavie se sam od sebe. Sva mehanika sredstva koja imaju vetastveni
karakter oci su ponudili samo kao pomagala za to zgodnije i bre dostizanje panje prilikom
molitve, a ne kao neto sutinsko. Sutinska, neophodna prinadlenost molitve jeste panja. Bez
panje nema molitve. Istinska blagodatna panja pojavljuje se od umrtvljivanja srca za svet.
Pomagala e uvek ostati samo pomagala... Sjedinjenje uma sa srcem jeste sjedinjenje duhovnih
pomisli uma s duhovnim oseanjima srca.
380. "Pre svega treba da se pridrava triju stvari," kae Simeon Novi Bogoslov, "da se ne brine
ni za ta, ak ni za blagosloveno, a ne samo za neblagosloveno ili isprazno, to jest, treba da se
umrtvi za sve; treba da ima istu savest u svemu tako da te ona ni najmanje ni za ta ne
razobliava; i treba da ima apsolutnu bespristrasnost, kako tvoja pomisao ne bi skretala ni
prema kakvoj mirskoj stvari. Stoj panjom u sebi samom (ne u glavi, ve u srcu)."
Pritom sveti Simeon ukazuje na izvesne spoljanje metode, koje neke sablanjavaju i odbijaju od
dela, a kod drugih iskrivljuju samo delanje. Poto ove metode zbog nedostatka rukovodilaca
mogu biti praene loim posledicama, a nisu nita drugo osim spoljanjeg prilagoavanja
unutranjem delanju, koje ne daje nita sutinsko, mi ih proputamo.
Sutina stvari jeste u tome da ovek stekne naviku da stoji umom u srcu - u ovom ulnom srcu,
ali ne ulno.
Um iz glave treba svesti u srce i tamo ga posaditi, ili kako je neko od staraca rekao, spojiti um sa
srcem.
Kako se ovo dostie?
Trai i nai e. Ovo se najlake postie hoenjem pred Bogom i molitvenim trudom, posebno
odlaenjem u crkvu. Meutim, ne treba zaboraviti da je na samo trud, a samo delo, to jest
spajanje uma sa srcem jeste dar blagodati, koji se daje kada i kako eli Gospod. Najbolji primer
je Maksim Kapsokalivit.
381. Nemojte skrenuti na nekim spoljanjim metodama prilikom umne Isusove molitve. Nekima
su one potrebne, a vama nisu neophodne. Prolo je vreme. Mesto srca o kojem se tamo govori vi
bi trebalo da znate. Drugoga se ne dotiite. Delo Boije je prosto, molitva je govor dece Ocu bez
ikakvih prenemaganja, Gospod neka vas umudri na spasenje!
Onome ko jo nije naao put prema svom unutranjem oveku mogu da pomognu putovanja po
svetim mestima, a ko je ga naao po njega su ona razorna: izvode iz sredine ka spolja. Vi se sada
usavravajte u unutar-prebivanju, a ono spoljanje ostavite.
382. Onima koji su stekli i usvojili nesrenu predrasudu protiv Isusove molitve i koji nimalo s
njom nisu upoznati iz pravilnog i dugovremenog upranjavanja, bilo bi mnogo razumnije, mnogo
bezbednije da se uzdravaju od suenja o njoj, da postaju svesni svog aposlutnog nepoznavanja
ovog svetenog podviga nego da se prihvataju obaveze propovedi protiv upranjavanja Isusove
molitve; da objavljuju da ova svesveta molitva slui kao uzrok demonske prelesti i pogibelji
due. Da bi ih upozorio smatram da je neophodno da kaem da huljenje molitve Isusovim
imenom, pripisivanje tetnog dejstva ovom imenu ima podjednako silu kao ona hula koju su
izgovarali fariseji protiv uda, koja je Gospod inio... Neuko bogohulno mudrovanje protiv
Isusove molitve ima u potpunosti karakter jeretikog umovanja.
383. itate Dobrotoljublje. Dobro. Nemojte se izgubiti u lancima Ignjatija i Kalista, Grigorija
Sinaita i Nikifora. Potraite da li neko ima ivotopis starca Pajsija NJameckog. Tamo se nalaze
predgovori za neke lanke iz Dobrotoljublja, koje je sainio starac Vasilije. Ovi lanci u znatnoj
meri objanjavaju znaaj mehanizma prilikom tvorenja Isusove molitve. Oni e vam i pomoi da
shvatite sve kako treba. Ve sam pominjao da vama ovaj mehanizam nije potreban. Ono to on
daje vi ve imate od trenutka kada ste prizvani. Nemojte nepravilno pomiljati da je delo vae
molitve ve zavreno. Uzrastanje molitve nema kraja. Ako se ovo uzrastanje zaustavlja, znai
zaustavio se ivot. Neka vas Gospod spasi i pomiluje! Moe se izai iz valjanog stanja i samo
seanje na njega smatrati za samo stanje. Izbavi, Gospode!
Oseate rasejanost misli: priuvajte se! To je veoma opasno. Neprijatelj eli da vas natera u neki
estar i da vas tamo ubije. Misli poinju da lutaju zbog smanjivanja straha i hlaenja srca. Za
hlaenje srca postoji mnogo uzroka. Glavni od njih je zadovoljstvo sobom i visoko miljenje o
sebi. Vama je to veoma blisko. Priuvajte se i pourite da vaspostavite strah Boji i da zagrejete
duu.
384. Sva dela grkih otaca su dostojna dubokog potovanja zbog obilja blagodati i duhovnog
razuma koji u njima ive i diu, meutim, dela ruskih otaca su nam zbog naroite jasnosti i
jednostavnosti izlaganja, zbog vee bliskosti u pogledu vremena, pristupanija nego dela grkih
svetila. Posebno se dela starca Vasilija mogu i treba ih priznati za prvu knjigu kojoj u nae vreme
treba da se obrati onaj ko eli da se uspeno bavi Isusovom molitvom. Takva je i njena namena.
Starac je svoja dela nazvao uvodima, predgovorima ili lektirom koja priprema oveka za itanje
grkih otaca.
385. Ne spada bez osnove u stanje samoobmane i prelesti duevno raspoloenje onih monaha
koji se odbacivi upranjavanje Isusove molitve i umno delanje uopte zadovoljavaju samo
spoljanjim moljenjem, to jest, uestvovanjem u crkvenim slubama bez izostanka i stalnim
ispunjavanjem kelijnog pravila, koje se sastoji iskljuivo od pojanja psalama i usmenih i glasnih
molitvoslovlja. Oni ne mogu da izbegnu nadmenost, kao to to objanjava gore pomenuti starac
Vasilije u predgovoru knjige svetog Grigorija Sinaita pozivajui se pre svega na dela
prepodobnih - ovog Grigorija i Simeona Novog Bogoslova. Simptom nadmenosti koja se
potkrala otkriva se u podvinicima onda kada oni misle da vode paljiv ivot, i esto zbog
gordosti preziru druge... Usmeno i glasno moljenje je plodonosno onda kada je spojeno s
panjom, to se sree veoma retko zato to se panji uimo pre svega prilikom upranjavanja
Isusove molitve.
UENJE STARCA PAJSIJA O ISUSOVOJ MOLITVI KOJA SE TVORI UMOM U
SRCU
sadraj
Sladosno biva u srcu isto i stalno
seanje na Isusa i neizrecivo prosvetljenje
koje od njega proistie.

Sveti Marko, mitropolit Efeski

Uenje starca Pajsija o Isusovoj molitvi, kao i njegovo uenje o monatvu, tesno je povezano s
uenjem o ovom predmetu njegovog uitelja i druga, shimonaha Vasilija. Zbog toga emo prvo
ukratko navesti uenje starca Vasilija o Isusovoj molitvi koje je izloio u predgovoru knjiga
svetog Grigorija Sinaita, blaenog Filoteja Sinajskog i blaenog Isihija Jerusalimskog.
Svoj predgovor knjizi svetog Grigorija starac Vasilije poinje ukazivanjem na napravilnost
miljenja onih koji misle da umno delanje dolikuje samo savrenima, koji su dostigli bestrasnost
i svetost.
Oni koji tako misle ograniavaju svoje moljenje samo spoljanjim ispunjavanjem pojanja
psalama, tropara i kanona, ne shvatajui da su nam ovakvo spoljanje moljenje sveti oci odredili
samo kao privremeno, zbog nemoi i nedoraslosti neeg uma s tim da mi, postepeno se
usavravajui ushodimo na stupanj umnog delanja i ni u kom sluaju da ne ostajemo samo pri
spoljanjem moljenju.
Po reima svetog Grigorija samo je deci svojstveno da tvorei ustima spoljanje moljenje misle
da ine neto veliko, i da teei se koliinom onoga to itaju gaje u sebi unutranjeg fariseja.
Po reima svetog Simeona Novog Bogoslova, onaj ko se ograniava spoljanjim delanjem
molitve ne moe da dostigne unutranji mir i da napreduje u dobrodetelji, jer je slian onome ko
vodi borbu sa svojim neprijateljima u nonoj tami: on uje glasove neprijatelja, zadobija rane od
njih, ali ne vidi jasno ko su, odakle su doli, kako i zbog ega se s njim bore.
Po reima svetog Isaka Sirina i prepodobnog Nila Sorskog ako bi neko poeleo da mimoilazei
umnu molitvu, samo spoljanjim moljenjem i spoljanjim oseanjima odbije neprijateljski prilog
i da se suprotstavi bilo kojoj strasti ili lukavom pomislu ubrzo bi se pokazao kao mnogo puta
pobeen, jer mu se demoni, savladavajui ga u borbi i ponovo mu se pokoravajui kao da ih
navodno on pobeuje, rugaju i nagovaraju ga na tatinu i uzdanje u sebe proglaavajui ga
uiteljem i pastirem ovaca.
Iz reenog se moe videti sila i vera, kako umne molitve, tako i spoljanjeg moljenja. Ne treba
misliti da sveti oci navodno odgovarajui nas od neumerenog spoljanjeg moljenja i upuujui
nas na umnu molitvu time poniavaju spoljanju molitvu. Nipoto! Jer su sva svetenodejstva
Crkve u njoj ustanovljena Svetim Duhom i sva ona odraavaju u sebi tajnu Ovaploenja Boga
Rei. I nema niega u crkvenim obredima ljudskog, ve je sve delo Boije blagodati, koje se ne
poveava od naih vrlina i ne umanjuje usled naih grehova. Meutim, mi sada ne govorimo o
ustavima Svete Crkve, ve o naroitom pravilu i nainu ivota svakog monaha, to jest, o umnoj
molitvi, kao o delanju koje usrdnou i srdanom ispravnou, a ne samo reima koje se
izgovaraju bez panje ustima i jezikom, obino privlai blagodat Svetog Duha. I pametno je da
se ovim umnim delanjem ne zainteresuje samo onaj ko je savren, ve i svaki poetnik i onaj ko
je strastan, pazei na srce.
I zbog toga Grigorije Sinait, koji je vie od svih i do tananosti razmotrio i analizirao blagodau
Svetog Duha koja u njemu ivi itija, dela i duhovne podvige svih svetih, zapoveda da se na
svaki nain staramo o umnoj molitvi.
Takoe, i sveti Simeon Solunski zapoveda i savetuje i arhijerejima, i svetenicima, i monasima, i
mirjanima da u svako vreme i u svakom asu izgovaraju ovu svetenu molitvu i kao da diu
njome, jer nema jaeg oruja ni na zemlji, ni na nebu, kae on zajedno sa svetim apostolom,
osim imena Isusa Hrista.
Znaj i to, dobri trudbenie ovog svetenog delanja, da su ne samo u pustinji ili u osamljenom
otelnitvu bili uitelji i mnogobrojni delatelji ovog svetenodejstva, ve i u samim velikim
lavrama, pa ak i u gradovima.
Na primer, njegova svetost patrijarh Fotije, koji je postavljen za patrijarha iz senatorskog zvanja i
koji nije bio monah, tek se na svojoj visokoj dunosti obuio umnom delanju i napredovao je u
njemu do takvog stepena, da je njegovo lice, po reima svetog Simeona Solunskog, sijalo
blagodau Svetog Duha kao kod drugog Mojsija.
Po reima istog ovog svetog Simeona, patrijarh Fotije je napisao i izvanrednu knjigu o umnom
delanju.
On takoe kae da su i sveti Jovan Zlatoust i sveti Ignjatije i Kalist kao patrijarsi istog ovog
Carigrada napisali svoje knjige o ovom unutranjem delanju.
Dakle, ukoliko ti, govorei protiv umne molitve kae da nisi pustinoitelj pa da se bavi ovim
delanjem, razobliava te patrijarh Kalist koji se obuio umnom delanju dok je bio na kuvarskoj
slubi u velikoj Atonskoj lavri i patrijarh Fotije, koji se tek kao patrijarh nauio umetnosti
srdane panje.
Ukoliko se lenji da se bavi umnim trezvenjem pozivajui se na posluanja, zasluuje poseban
prekor, jer po reima svetog Grigorija Sinaita, ni pustinja, ni osamljenost ne bivaju toliko korisni
pri ovom delanju kao razumno posluanje. Ukoliko kae da nema uitelja koji bi te nauio
ovom delanju Sam Gospod ti zapoveda da se ui iz Svetog Pisma govorei: "Ispitajte Pisanija, i
v nih obrjaete ivot vjenij". Ukoliko te smuuje to to ne nalazi tiho mesto opovrgava te
Petar Damaskin koji kae: "U tome se i sastoji poetak ovekovog spasenja da ostavi svoja
htenja i razumevanja i tada se u celom svetu nee nai takva stvar ili mesto koji bi mogli da
ometu spasenje." Ukoliko te smuuju rei svetog Grigorija Sinaita, koji mnogo govori o prelesti
koja se deava prilikom ovog delanja, isti sveti otac te i ispravlja govorei: "Ne smemo ni da se
bojimo, ni da sumnjamo prizivajui Boga. Jer ako su neki i skrenuli povredivi um znaj da su oni
to pretrpeli zbog samovolje i visokog miljenja o sebi. Ukoliko neko u pokornosti, pitajui i sa
smirenomudrenou trai Boga, nikada nee pretrpeti tetu blagodau Hristovom. Jer onome ko
ivi pravedno i neporono i ko izbegava samougaanje i visoko miljenje o sebi, ne moe
nauditi, po reima svetih otaca, itav puk demona, ak i ako podigne protiv njega bezbrojna
iskuenja. Samo oni koji se uzdaju u sebe i postupaju po svojoj pameti padaju u prelest. A oni
koji se, spotiui se o kamen Svetog Pisma iz bojazni od prelesti, klone umnog delanja
pretvaraju belo u crno i crno u belo. Jer ne ue nas sveti oci o razlozima zbog kojih biva prelest
radi zabrane umnog delanja, ve kako bi nas sauvali od prelesti."
Tako i sveti Grigorije Sinait zapovedajui onima koji se ue molitvi da se ne boje i ne sumnjaju,
ukazuje i na uzroke prelesti: samovolju i visokoumlje. elei da nam oni ne nakode sveti oci
zapovedaju da se izuava Sveto Pismo i da se njime rukovodimo imajui brat brata za dobrog
savetnika, po reima Petra Damaskina.
Ukoliko se boji da pristupi umnom delanju iz svetenog straha i u prostoti srca i ja sam zajedno
s tobom spreman da se uplaim. Meutim, ne treba se plaiti praznih pria, kao to kae
poslovica: "Ko se boji vuka neka ne ide u umu." I Boga se treba bojati, ali ne treba beati od
NJega i ne treba Ga se odricati. Veliku prepreku za delanje umne molitve za neke predstavlja
njihova telesna nemo. Poto nisu u stanju da ponesu trud i post koji su nosili sveci oni misle da
bez ovoga nemogu da zaponu umno delanje. Ispravljajui njihovu greku sveti Vasilije Veliki
ui: "Uzdranje se svakome odreuje po njegovoj telesnoj sili i mislim da oveku moe da
nakodi prekomerno uzdravanje koje moe da razrui telesnu snagu uini ga nepokretnim i
nesposobnim za dobra dela. Kad bi za nas bilo dobro da budemo raslabljeni i da telom leimo
kao mrtvi, da jedva diemo, Bog bi nas takvima i stvorio. Ako nas nije stvorio takvima gree oni
koji predivno Boije sazdanje ne uvaju onakvim kakvim je ono sazdano."
Podvinik treba da se brine samo za jedno: da se u njegovoj dui ne krije zlo lenjosti, da ne
oslabi trezvenje i usrdno obraanje misli ka Bogu, da se ne pomrai u njemu duhovno osveenje
i prosveenje due koje od njega (t.j. duhovnog osveenja) potie. Jer ako sve pomenuto dobro u
njemu raste nee biti vremena da se u njemu bude telesne strasti kada njegova dua bude zauzeta
nebeskim i kada ne ostavlja telu vremena za buenje strasti.
Pri takvom ustrojstvu due onaj koji uzima hranu ni po emu se na razlikuje od onoga ko je ne
uzima. I on je ispunio ne samo post, ve i potpuno uzdravanje od hrane, i ima pohvalu za svoju
posebnu brigu o telu, jer umeren ivot ne izaziva raspaljivanje pohoti.
U skladu s ovim i sveti Isak kae: Ako prinudi slabo telo na ono to prevazilazi njegovu snagu
dvostruko smuenje nanosi dui.
I sveti Jovan Lestvinik kae: Video sam ovu neprijateljicu (utrobu) umirenu i kako daje bodrost
umu. I na drugom mestu: Video sam je kako se topi od posta i budi pohot, kako se ne bismo
uzdali u sebe, ve u ivoga Boga.
Tako ui i pria, koju spominje prepodobni Nikon. - U nae vreme bio je pronaen u pustinji
jedan starac koji trideset godina nije video nijednog oveka i nije jeo hleb, hranei se samo
korenjem, i on je priznao da ga je sve te godine napadao demon bluda. I oci su smatrali da nisu
gordost i hrana bili uzrok ovih bludnih napada, ve to to starac nije bio nauen umnom
trezvenju i suprotstavljanju neprijateljskim prilozima. Upravo zato i sveti Maksim Ispovednik
kae: Daj telu onoliko koliko je u stanju da ponese i sav svoj podvig usmeri na umno delanje. I
sveti Dijadoh: Post ima pohvalu sam po sebi, a ne po Bogu, njegov cilj je da privodi one koji
ele u celomudrenost.
I zato ne treba o njemu da mudruju podvinici blagoestija, ve da u veri Boijoj oekuju ishod
naeg ustrojstva. Ni u jednoj umetnosti umetnici ne sude po alatu o rezultatu rada, ve oekuju
zavretak rada i na osnovu njega sude o umetnosti.
Odredivi ovakvo pravilo za hranu ne polai svu svoju nadu samo na post, ve postei umereno i
u skladu sa svojom snagom tei ka umnom delanju. Tako e i gordost moi da izbegne i nee
se gnuati dobrim Bojim stvorenjima uznosei Mu hvalu za sve.
Umna molitva je mono oruje kojim podvinik pobeuje svoje nevidljive neprijatelje.
Neki sveti oci daju pravila monasima: zajedno s delanjem Hristovih zapovesti tvoriti dugotrajno
pojanje psalama, kanone i tropare. Drugi oci, izuivi najtananije delanje duhovnog razuma
smatraju da je za poetnike nedovoljno da prebivaju samo u telesnom obuavanju, ve predajui
im zajedno s ispunjavanjem Hristovih zapovesti umereno pojanje i itanje odreuju umesto
dugotrajnog pojanja psalama i kanona delanje umne molitve dodajui pritom da ako ih Duh Sveti
poseti dejstvom srdane molitve tada nimalo ne sumnjajui ostave spoljanje pravilo, jer ga
nadometava unutranja molitva.
Trei imajui veliko iskustvo i poznajui itija i dela svetih, poto su posebno prosveeni
dejstvom i premudrou Svetog Duha odreuju za poetnike zajedniko, a ne posebno
obuavanje umnoj molitvi, delei ga na dve vrste - delatnu i sozercateljnu. Ovi oci zapovedaju da
se sva briga usmeri na umno delanje ostavljajui pojanju malo vremena, samo u trenucima
uninija, jer su po njihovim reima, crkvene slube i pojanje pesama su predane svim hrianima
uopte, a ne onima koji ele da tihuju. Uostalom, i putem dugakih pesama i itanjem kanona i
tropara moe se ostvariti uspeh, iako veoma sporo i s velikim potekoama; drugi put je zgodniji
i laki, a trei je najbri, i pritom s radou i estim posetama Svetog Duha Koji utvruje i
uspokojava srce, posebno prilikom usrdnog staranja i dobrih elja.
Poto se sveta umna molitva rastvara potovanjem zapovesti Boijih ona isteruje demone i
strasti, i nasuprot tome, onoga ko ne mari za zapovesti i ko se ne brine za umnu molitvu, ve se
bavi samo pojanjem, odvlae strasti.
Prestupanje zapovesti Gospodnjih vidi se u svima podjednako, ali se ispoljava na mnoge razliite
naine: na primer, neko moe da odredi sebi kao pravilo da ne prestupa zapovesti, da se ne
predaje strasti, ali mu se zbog neke okolnosti ili smuenja ili spletke neprijatelja desi da nekog
uvredi ili osudi ili da se razgnevi ili da ga pobedi tatina ili da se raspravlja i opravdava, ili da
praznoslovi ili da slae, ili da se prejede ili da se opije, ili da pomisli neto neisto ili da uini
neto tome slino.
Oseajui se krivim pred Bogom on istog trenutka poinje da prekorava sebe i s pokajanjem
pada niice pred Bogom u umnoj molitvi od srca da mu Bog oprosti i pomogne da vie ne pada u
takva sagreenja.
I na taj nain on udara temelj potovanju zapovesti i uvanju svog srca od zlih priloga u molitvi,
bojei se i drhtei da zbog njih ne izgubi Carstvo Nebesko.
A drugi ivi prosto, ne marei da li pada ili stoji i mislei da u dananje vreme nema ljudi koji
uvaju zapovesti i koji se plae da ih prestupe, i da svako hotimice ili nehotice grei pred Bogom
i biva kriv za ove ili one tanane grehove i strasti; i zbog toga ne eli da ih se uva smatrajui da
je to nemogue.
Smatrajui sebe odgovornim samo za preljubu i blud, ubistvo i krau, trovanje i tome sline
smrtne grehove i uzdravajui se od njih on misli da stoji. Na njega se odnose rei: bolji je onaj
koji pada i ustaje nego onaj ko stoji i ne kaje se.
Treba se uditi kako su oba ova oveka, kriva za iste grehove koje ine svakog trenutka, razliiti
pred Bogom, a mislim i pred duhovnim ljudima.
Jedan uopte ne zna za padanje i ustajanje iako njim vladaju strasti; a drugi pada i ustaje, biva
pobeen i pobeuje, podvizava se i trudi se, ne eli da odgovori zlom na zlo, ali se ne zadrava
od pada zbog navike, trudi se da ne kae nita zlo, pati kada ga neko uvredi, ali prekoreva sebe
za to to pati i kaje se za to, ili se ako i ne pati zbog nanete uvrede ni ne raduje.
Svi koji se nalaze u ovakvom ustrojstvu su oni koji se suprotstavljaju strasti, pate i bore se. Oci
su rekli da je svaka stvar koju dua ne eli prolazna.
elim da kaem jo neto o onima koji iskorenjuju strasti. Ima i takvih koji se raduju kad im
bude naneta uvreda, ali zato to se nadaju da e dobiti nagradu. Ovakav spada u one koji
iskorenjuju strasti, ali ne s razumom.
Drugi se raduje kad ga neko uvredi i smatra da je i trebalo da mu bude naneta uvreda, jer je sam
dao povod za to. Ovakav razumno iskorenjuje strast.
Postoji, na posletku i takav koji ne samo da se raduje poto je bio uvreen, i smatra samog sebe
krivim, ve jo i pati zbog smuenja svog uvreditelja. Neka vas uvede Bog u ovakvo ustrojstvo
due!
Radi jasnije spoznaje i ovog i onog ivota rei emo ovo: prvi, potinjavajui sebe zakonu
ispunjava samo svoje pojanje. Drugi pak primorava sebe na umno delanje i uvek ima sa sobom
ime Isusa Hrista u cilju istrebljivanja neprijatelja i strasti.
Ovaj se raduje im zavri pojanje. A ovaj zahvaljuje Bogu ukoliko u tiini, ne uznemiravan od
zlih pomisli tvori molitvu. Onaj eli kvantitet, a ovaj kvalitet.
Kod onoga ko uri da ispuni koliinu pojanja ubrzo se stvara radosna uobraenost, u koju se
uzda, i on hrani i neguje u sebi unutranjeg fariseja ukoliko ne pazi na sebe. Kod onoga kome je
dragocen kvalitet molitve postoji spoznaja svoje nemoi i pomoi Boije.
Molei se, ili bolje reeno, prizivajui Gospoda Isusa u pomo protiv neprijateljskih priloga,
strasti i zlih pomisli, on vidi njihovu pogibelj od stranog imena Hristovog i razume Boiju silu i
pomo. S druge strane, onaj nad kojim zle pomisli vre nasilje i sumuuju ga spoznaje svoju
nemo, jer ne moe da im se suprotstavi samo svojom silom. I u tome se sastoji itavo njegovo
pravilo i sav njegov ivot.
I premda neprijatelj moe da mu sugerie radosnu uobraenost i farisejske misli on ipak u tom
podviniku nailazi na spremnost da priziva Hrista protiv svih zlih pomisli i na taj nain ne
postie uspeh u svojim spletkama.
Meutim, neko e rei da i prvi moe da prizove Hrista protiv neprijateljskog priloga. Da, moe,
ali svako iz iskustva zna da danas delatelji spoljanjeg pravila nemaju obiaj da se obuavaju u
molitvi protiv zlih pomisli. Ovakvi naroito ne ele da prihvate re koja se izgovara ili pie o
unutranjoj panji u kojoj se sastoji nauka moljenja protiv ravih pomisli. I ne samo da ne
prihvataju, ve se i protive i pozivajui se na svoje uitelje tvrde da sveti oci za poetnike nisu
odredili umno delanje, ve samo pojanje psalama, tropare i kanone, koji se ustima i jezikom
izgovaraju.
I premda oni to govore i ue nepravilno, ipak ih svi sluaju, jer ovakvo moljenje ne zahteva
obuavanje ili odricanje od mirskih pohoti, ve svako, im poeli moe tako da se moli, bilo da
je monah ili mirjanin.
Sveteno pak umno delanje, poto je slavna i Bogu ugodna umetnost nad umetnostima i poto ne
zahteva samo odricanje od sveta s njegovim pohotima, ve i jo mnogo pouavanja i obuavanja
ne nalazi meu monasima one koji bi je tvorili.
Pri svemu tome treba se bojati desnih i levih skretanja, t.j. oajanja i uzdanja u sebe.
Uoavajui da kod onih koji se obuavaju umnom delanju ima sluajnih, a ne namernih,
nehotinih padova, koje oci nazivaju svakodnevnim gresima ne treba zbog toga sumnjati, jer po
meri svakog biva i uspeh i pad od dobrog ka suprotnom.
S druge strane, sluajui o velikoj milosti Boijoj prema nama grenima, ne smemo se uzdati u
sebe i neustraivo pristupati ovom umnom svetenodejstvu bez velikog smirenja i toga da koliko
god moemo ispunjavamo zapovesti.
Budui da smo svesni da nam i uzdanje u sebe i oajanje sugerie naprijatelj treba jako da
izbegavamo i jedno i drugo. I na taj nain, s mnogim razmatranjem Svetog Pisma i koristei
savete iskusnih, u smirenju se obuavati ovom delanju.
Sveti oci koji ue da se samo zapovestma Hristovim pobeuju strasti i da se srce oiuje od zlih
pomisli ukazuju podvinicima da treba da imaju dva najjaa oruja: strah Boji i seanje na
sveprisutnost Boiju, kao to je reeno: "Strahom Gospodnim vsjak uklonjajetsja ot zla.", i:
"Predzrjeh Gospoda predo mnoju vinu, da ne podviusja", predlau osim toga da se ima seanje
na smrt i pakao, kao i itanje Svetog Pisma.
Sve je ovo dobro za dobre i pobone mueve, a kod bezoseajnih i okamenjenih ak i ako se i
sam pakao ili Sam Bog vidljivo otkriju nee se od toga pojaviti nikakav strah. Pritom i sam um
kod monaha-poetnika otupljuje i za seanje na takve stvari i bei od njih kao pela od dima.
Meutim, iako navedeno seanje biva dobro i korisno u trenutku borbe najduhovniji i
najiskusniji oci su osim ovog dobra ukazali na jo vee i neuporedivo dobro koje moe da
pomogne ak i veoma slabima.
Prvo sredstvo se moe uporediti s tim kada se penica melje u rvnju svojim rukama i svojom
sopstvenom silom, a ovo poslednje sredstvo kada se melje na vodenici vodom i razliitim
pomagalima.
Kao to voda sama pokree tokove i kamen tako i preslatko ime Isusa zajedno sa seanjem na
Boga koji svecelo ivi u Isusu pokree um na molitvu, o emu Isihije, veliki u bogoslovlju kae:
"Dua koja dobija dobro i koja se naslauje Isusom s radou, ljubavlju i ispovedanjem uznosi
hvalu Dobroinitelju zahvaljujui Mu i prizivajui Ga s veseljem," i na drugom mestu: "Kao to
je nemogue provoditi ovaj ivot bez hrane i pia tako je nemogue bez umnog hranjenja due
dostii bilo ta duhovno i ugodno Bogu ili osloboditi svoj um od greha, ak i ako se neko
primorava da ne grei zbog straha od muka." I jo: "Pomisli koje su prodrle u nae srce, ako ih ne
elimo i borimo se protiv njih i suprotstavljamo im se, moe da istera Isusova molitva koja se
izgovara iz dubine srca."
Iako se prvim od navedenih sredstava bez umnog delanja i dostie uspeh, ipak je to veoma sporo
i s naporom.
Drugim sredstvom se delatelj brzo i lako pribliava Bogu.
Jer tamo postoji samo spoljanje moljenje i pouavanje i delanje zapovesti, a ovde i ovo i ono, i
jedno i drugo: i spoljanje i unutranje uvanje.
Kada monah-poetnik nakon odricanja od sveta i dejstva velikih i smrtnih grehova da pred
Bogom obeanje da e se uzdravati ne samo od malih grehova, svakodnevnih i oprostivih, ve i
od dejstva samih strasti i zlih pomisli, i uavi svojim umom unutra, u srce, pone da priziva u
svaku borbu i protiv svake zli pomisli Gospoda Isusa, ili ako zbog svoje nemoi popusti pred
prilogom i narui Gospodnje zapovesti, pa padne niice pred Gospoda sa sdranom molitvom
kajui se, osuujui sebe i u ovom ustrojstvu ostane do svoje smrti, padajui i ustajui, bivajui
pobeivan i pobeujui, danju i nou molei za osvetu nad suparnikom svojim, zar nee za njega
postojati nada u spasenje?
Jer, kao to pokazuje iskustvo, nemogue je da se ak i najvei muevi u potpunosti sauvaju od
svakodnevnih grehova, koji nisu na smrt, iji izvor bivaju: rei, misao, neznanje, zaboravljanje,
nehotica, volja, sluaj i koji se oprataju svakodnevnom blagodau Hristovom, po reima svetog
Kasijana.
Ako neko zbog malodunosti kae da sveti Kasijan pod onima koji se omivaju blagodau
Hristovom podrazumeva samo svete, a ne poetnike i strasne, neka postoji i takvo miljenje, ali ti
uglavnom uzimaj u obzir sudove i reavanje o takvim stvarima svetih dela po kojima se svaki
poetnik i strastan ovek osuuje ovim svakodnevnim gresima i ponovo moe da dobije oprotaj
blagodau Hristovom, kao i svi sveti sveasnim pokajanjem i ispovedanjem Bogu.
Jer, kao to kae sveti Dorotej, postoji onaj koji slui strasti i postoji onaj koji se strasti
suprotstavlja.
Onaj koji slui strasti kad uje jednu re gubi spokojstvo ili govori pet rei ili deset u odgovor na
jednu re i osea neprijateljstvo, i smuuje se, pa ak i kasnije, kada se ve umiri od uzbuenja
ne prestaje da osea zlobu protiv onoga ko mu je tu re rekao; i ali zbog toga to mu nije rekao
jo vie nego to m je rekao; i smilja kako bi mu rekao jo gore rei; i stalno govori: "Zato mu
nisam to rekao? Rei u mu jo ovo i ovo," i sve vreme se gnevi. - To je jedno ustrojstvo, kada je
zlo stanje uobiajeno.
Drugi, kada uje re takoe gubi spokojstvo i takoe u odgovor kae i pet i deset rei, i pati to
nije rekao jo tri jo uvredljivije rei i ali i pamti zlo, ali prolazi malo dana i on se smiruje, neko
po nedelju dana ostaje u slinom stanju, a drugi utihne posle jednog dana, a trei vrea, svaa se,
smuuje se i odmah utihne.
Evo koliko razliitih ustrojstava ima i sva ona podleu sudu dok su na snazi. Zato se moe suditi
i o svim drugim sluajevima, zbog ega strasni ne moe da se oisti blagodau Hristovom od
svakodnevnih grehova koji izgledaju mali.
Razmotrimo sada kada slini grehovi bivaju oprostivi poetnicima i strasnima.
Isti ovaj sveti Dorotej kae: biva da neko uvi re, pati u sebi, ali ne zbog toga to ga je zadesila
neprijatnost, ve zbog toga to nije pretrpeo. Ovaj se nalazi u ustrojstvu onoga ko se protivi
strasti.
Drugi se bori i trudi, ali ga strast pobeuje. Trei ne eli da odgovara zlom na zlo, ali ga navika
povue. etvrti se trudi da ne kae nita zlo, ali pati zbog toga to su ga uvredili i prekoreva sebe
zbog toga to pati i kaje se za to. esti ne pati to su ga uvredili, ali se ni ne raduje.
Svi se oni protive strasti, ne ele da slue strasti i pate, i podvizavaju se. Ovakvi, iako su strasni,
blagodau Hristovom mogu da dobiju oprotaj od svakodnevnih grehova, koje ne ine s
namerom, ve nehotice, za koje je Gospod svetom Petru zapovedio da oprata do sedam puta
sedamdeset na dan.
Isto ovo govori i sveti Anastasije Sinait: Mi ovako rasuujemo i razmiljamo o onima koji
primaju Svete Tajne Tela i Krvi Gospodnje da ako imaju neke male i oprostive grehove kao to
su: gree jezikom, sluhom, okom ili tatinom ili tugom ili razdraljivou, ili zbog neeg slinog,
ali osuuju sebe i ispovedaju svoj greh Bogu i tako primaju Svete Tajne takvo njihovo Priee
im biva na oienje grehova.
Poto smo na poetku rekli o dobrom i iskusnom savladavanju strasti umnom molitvom i
zapovestima, pokazaemo sada jasnije i sam tok umne borbe sa strastima.
Ako nas vraiji prilog napadne nekom strau ili zlom pomilju delatelj molitve protiv njih
priziva Hrista i avo sa svojim prilogom gine.
Ako pada zbog nemoi milju ili reju ili razdraljivou ili telesnom eljom, moli Hrista
ispovedajui Mu se i kajui se.
Ako biva obuzet uninijem ili tugom, koji pritiskaju njegov um i srce, hvata se sa seanje na smrt
i pakao i sveprisutnost Boiju i uz njihovu pomo malo se potrudivi priziva Hrista.
Zatim, kad stekne mir od borbe ponovo moli Hrista da bude milostiv prema njemu za njegove
grehove voljne i nevoljne; i jednom reju, u trenutku borbe i duevnog mira pribegava Hristu i
Hristos mu biva sve u svemu, kako u dobrim, tako i u zlim okolnostima.
I ovoga ne obuzima uobraenost i miljenje da navodno ispunjava neto veliko molei se ili
ugaajui Bogu. Jer jedan je smisao spoljanjeg moljenja, a drugi ovog unutranjeg: onaj ko se
ispunjavajui koliinu pojanja uzda da e time ugoditi Bogu ostavljajui pak ovo, osuuje sebe.
A ovaj, poto ga savest prekoreva za grehove svakog asa i trpei napade neprijateljskih priloga
uvek vapije ka Hristu drei u svom umu rei: "Ako se i na svu lestvicu savrenstva popne, moli
se za oprotaj grehova." I opet: "Vie volim da pet rei kaem umom svojim nego deset hiljada
jezikom" i na taj nain bez ikakve sumnje ispunjava ono to je sveti Dorotej naveo o protivljenju
strastima.
Ako neko kae da moe i bez umnog delanja da se oisti od grehova blagodau Hristovom kroz
pokajanje, njemu odgovaramo ovako: stavi s jedne strane zapovesti Hristove, a s druge
svagdanju molitvu: i ostavi nam dolgi naija.
Daj mi i istinsku reenost da ne naruavam nijednu zapovest, t.j. da ne oseam pohot i da se ne
gnevim, da ne osuujem, ne klevetam, ne laem, ne praznoslovim, da volim neprijatelje, da
dobro inim onima koji me mrze, da se molim za one koji me vreaju, da se klonim slastoljublja,
srebroljublja i bludnih pomisli, tuge, tatine, prezira, - jednom reju, svih grehova i zlih pomisli.
I s ovakvom reenou pristupi obuavanju umnom delanju i s panjom uoavaj koliko e puta
dnevno, uprkos svojoj reenosti, naruiti zapovesti i kakvi e te grehovi, strasti i zle pomisli
raniti.
Revnuj da bude kao ona udovica koja je sudiju preklinjala danonono i poni da vapije ka
Hristu svakoga asa za svaku zapovest koju narui, i za svaku strast, za svaku zlu pomisao, koja
te pobedi.
Sjedini s ovim dobrog savetnika - Sveto Pismo i kad tako provede dosta vremena doi i kai mi
ta e videti u svojoj dui?
Verovatno e i sam priznati da ovo ne moe da se postigne spoljanjim moljenjem, ve samo
umnim delanjem. Jer ono svog revnitelja ui svim ovim tajnama i uverava njegovu duu da
ostavljajui mnogo pojanje psalama, kanone i tropare i usmeravajui svu svoju brigu na umnu
molitvu on ne samo da ne upropatava svoje pravilo, ve ga jo i umnoava.
Kao to su u starozavetnom zakonu sila i htenje bili u tome da se svi privedu Hristu, iako se time
naizgled umanjivao sam zakon, tako i mnogo pojanje vodi delatelja ka umnoj moiltvi, a ne
rasprostire se na sav monaki ivot.
Jer i samo iskustvo ovakvog ui da molei se primeuje izvesnu pregradu izmeu sebe i Boga,
kao bakarni zid, koji, kako kae prorok, umu ne dozvoljava da jasno vidi Boga u molitvi ili da
oslukuje srce u kojem su sadrane sve duevne sile i izvor pomisli, kako dobrih, tako i zlih.
Umno delanje nesumnjivo zahteva strah i trepet, skruenost i smirenost, temeljno izuavanje
Svetog Pisma i savetovanje s jednodunom braom, ali ni u kom sluaju beanje i odricanje, kao
ni drskost i svojevolju.
Drzak ovek i onaj koji se uzda u sebe teei ka onome to je iznad njegovog dostojanstva i
ustrojstva s gordou uri ka sozercateljnoj molitvi. Obuzet tatom matom da se popne na visoki
stepen proniknut satanskom, a ne istinskom eljom, on lako biva uhvaen u avolje mree.
I zbog ega da jurimo za visokim uspehom u umnoj i svetenoj molitvi, kojeg po svetom Isaku
biva udostojen jedva jedan iz desetine hiljada?
Dovoljno je za nas, strasne i nemone, potpuno dovoljno da vidimo makar trag umnog tihovanja,
t.j. delatnu umnu molitvu kojom se od srca odagnavaju vraiji prilozi i zle pomisli, u emu se i
sastoji delo poetnika i strasnih monaha kroz koje se moe dostii, ako Bog poeli, i
sozercateljna ili duhovna molitva.
I ne treba da oajavamo zbog toga to mali broj ljudi biva udostojen sozercateljne molitve, jer
kod Boga nema nepravde. Samo se nemojmo lenjiti da idemo putem koji vodi ka ovoj svetnoj
molitvi, t.j. suprotstavljajmo se delatnom umnom molitvom prilozima i zlim pomislima. Idui
ovim putem svetih udostojiemo se njihovog udela, iako to nee biti ovde na zemlji, kao to kau
sveti Isak i mnogi drugi sveci.
Umna molitva je praena razliitim telesnim oseanjima meu kojima treba razlikovati pravilna
od nepravilnih, blagodatna od prirodnih i od onih koja potiu od prelesti.
Uasa je i uenja dostojno, kae starac Vasilije kako neki znajui Sveto Pismo ne shvataju ga.
A drugi se i ne znajui i ne pitajui iskusne usuuju da oslanjajui se na sopstvani razum
pristupaju umnoj panji i pritom kau da panju i molitvu treba tvoriti u oblasti elje: to je, kau
oni, oblast utrobe i srca. Ovakva je prva i spontana prelest.
Ne samo da molitvu i panju ne treba tvoriti u ovoj oblasti, ve i samu toplinu koja iz pohotne
oblasti u trenucima molitve dolazi u srce ni u kom sluaju ne treba primati.
Po reima svetog Grigorija Sinaita potreban je veliki trud da bi ovek jasno spoznao sebe i
sauvao se u istoti od onoga to je protivno blagodati, jer avo ima obiaj da poetnicima
pokazuje svoju prelest pod maskom istine, predstavljajui im zlo kao neto duhovno, pokazujui
u mati jedno umesto drugog po svojoj volji, umesto topline budei svoj ar i umesto veselja
priinjavajui besmislenu radost i ulnu slast.
Uostalom, za delatelja umne molitve je korisno da zna i to da se ar ili toplina ponekad podiu
od bedara ka srcu sami od sebe prirodnim putem ukoliko nisu praeni bludnim pomislima.
I ovo po reima njegove svetosti patrijarha Kalista ne potie od prelesti, ve od prirode. Ako
neko bude smatrao ovu prirodnu toplinu za blagodatnu to e ve nesumnjivo biti prelest. Zbog
toga onaj ko se podvizava ne sme na njoj da zaustavi svoju panju, ve treba da je otera.
Ponekad pak avo sjedinivi svoj ar s naom pohotom odvlai um u bludne pomisli. I to je
nesumnjiva prelest.
Ako se telo stalno razgoreva, a um ostaje ist i bestrasan i kao privren i pogruen u dubini
srca poinjui i zavravajui molitvu u srcu to je nesumnjivo od blagodati, a ne od prelesti.
Na drugom mestu starac Vasilije govori sledee o telesnim oseanjima prilikom umne molitve.
Pre svega, po reima njegove svetosti patrijarha Kalista, dolazi toplina od bubrega koja kao da ih
opasuje i ona izgleda kao prelest, meutim, nije tako: ova toplina nije od prelesti, ve od prirode
i ona je posledica molitvenog podviga. Ako neko smatra da je ova toplina od blagodati, a ne od
prirode, to je nesumnjivo prelest. Meutim, ma kakava bila ova toplina onaj ko se podvizava ne
sme da je prima, ve mora da je odbaci.
Dolazi i druga toplina - od srca, i ako pritom um pada u bludne pomisli to je nesumnjiva prelest;
ako se pak celo telo razgoreva od srca, a um ostaje ist i bestrasan i kao privren u unutranjoj
dubini srca, to je nesumnjivo od blagodati, a ne od prelesti.
Znajui sve ovo ovek od samog poetka treba da navikava svoj um da u asu molitve stoji iznad
srca i gleda u njegovu dubinu, a ne s boka oko polovine i ne na kraju dole. Ovo treba initi zbog
toga to kada um stoji iznad srca i u njemu tvori molitvu, on tada kao car sedei na visini
slobodno posmatra zle pomisli kako igraju dole i razbija ih kao drugu vavilonsku novoroenad,
o kamen imena Hristovog. Pritom, poto je znatno udaljen od bedara, lako moe da izbegne ar
pohoti, koji je postao svojstven naoj prirodi zbog Adamovog prestupa.
Ukoliko neko sabira panju za molitvu na polovini srca tada um, ili zbog oskudica srdane
topline, ili usled slabljenja uma i otupljivanja panje zbog estog tvorenja molitve, ili pak pod
uticajem borbe koju neprijatelj podie protiv njega, sam od sebe pada prema bedrima i protiv
volje se mea s pohotnom toplinom.
Neki zbog svoje krajnje nerazumnosti ili bolje reeno, zbog neznanja poinju da tvore molitvu na
kraju srca, uz bedra i na taj nain dotiui se svojim umom delimino srca, delimino bedara
sami prizivaju prelest kao fakir zmiju.
A drugi patei od potpunog nerazumevanja ne znaju ak ni samo mesto srca i mislei da se ono
nalazi nasred utrobe usuuju se da tamo tvore umom molitvu - teko njihovoj obmani!
Tako treba razlikovati i toplinu u molitvi, koja je prirodni dar, izliven u srce kao miomirisno
miro, kroz sveto Krtenje, a koja nam dolazi od praroditeljskog prestupa i koju podstie avo.
Prva se zapoinje samo u srcu s molitvom i u srcu zavrava molitvu, dajui dui mir i duhovne
plodove.
Druga potie od bubrega i kod bubrega zavrava molitvu donosei dui surovost, studen i
smuenje.
Trea, nastavi od meanja s pohotnim arom raspaljuje udove i srce bludnim sladostraem,
zarobljava um neistim pomislom i tera na telesno spajanje.
Onaj ko je paljiv sve e ovo ubrzo raspoznati i uoiti: vreme, iskustvo i oseanje e uiniti da
mu sve postane jasno.
Sveto Pismo kae: "Gospodi, ne dobroje li semja sjejal jesi? Otkudu ubo vozrastoa peleveli?"
Nije mogue da se zlo kriom ne uvlai u dobro: tako se i sa svetenim umnim delanjem preplie
prelest kao brljan s drvetom.
Prelest se raa od nadmenosti i svojevolje i kao lek protiv nje slui smirenje, prouavanje Pisma
i duhovni savet, ali ne to da se ovek kloni obuavanja umnom delanju. Jer, po reima svetog
Grigorija Sinaita ne smemo ni da se bojimo ni da sumnjamo prizivajui Boga: jer ako su neki i
skrenuli s puta i povredili um, znaj da su to pretrpeli zbog samovolje i visokog miljenja o sebi.
Uzrok visokoumlja je s jedne strane nerazuman i bezmeran post, kada onaj ko posti misli da tvori
dobrodetelj, a ne da posti radi celomudrenosti, a s druge strane ivot u osamljenosti.
Otklanjajui prvi uzrok sveti Dorotej kae: Onaj ko tihuje uvek treba da se dri carskog puta, jer
neumerenost u svemu lako biva praena nadmenou za kojim sledi prelest. Unitavajui pak
drugi uzrok kae: Samo jaki i savreni mogu da se bore nasamo s demonima i da izvlae na njih
ma, koji je re Boija.
Sam nain i dejstvo prelesti sastoje se kao prvo: u demonskom zajedniarenju u pohoti
unutranjih bedara, i kao drugo: u prividima, u matanju uma.
Upozoravajui na prvo sveti otac kae: Iako neprijatelj i podmee prirodno kretanje bedara
umesto duhovnog, budei umesto duhovne topline svoj ar i umesto veselja donosei besmislenu
radost i primoravajui oveka da njegovu prelest smatra za dejstvo blagodati, ipak vreme,
iskustvo i oseanje razobliavaju njegovu obmanu.
Ukazujui na drugu opasnost sveti otac ui ovako: A ti kada tihuje ni u kom sluaju ne primaj
ako vidi neto ulno ili umno u sebi ili van sebe: bez obzira da li je to lik Hrista ili Anela, ili
sveca, ili svetlost, ili oganj, i drugo. Ovde e ponovo oiveti protivnik i za prelest okriviti umno
delanje. Jer oni misle da se prelest ne mea sa spoljanjim pojanjem. Meutim, neka bude
poznato da u svemu: da li u pojanju ili u molitvi, prelest jednako prisustvuje kada je delatelj
neiskusan, kako kae sveti Jovan Lestvinik. Ispitajmo i pogledajmo, i izmerimo kakva nam u
pojanju sladost dolazi od bludnog demona i koja od blagodati i sile koje ive u nama. I na
drugom mestu: pojui i molei se pazi na sladost koja dolazi da se ne pokae da je rastvorena
gorkim otrovima.
Dakle, vidi da prelest podjednako moe da zadesi kako one koji poju, tako i one koji tvore
molitvu; meutim, poto se oni koji ne znaju za umno delanje brinu samo da obave pravilo
pojanja pesama, o zlim pomislima i pohotnom vrenju ne trae da znaju, pa ni ne znaju kada
pohotni deo sam vri i kada se podstie neprijateljskim prioptenjem, i kako da sve to izbegnu.
Oni uju borbu i zadobijaju rane, ali ko su im neprijatelji i zbog ega ratuju, to ne znaju.
Saznavi iz reenog da nije umno delanje uzrok prelesti, ve samo naa samovolja i visokoumlje,
ne treba da izbegavamo umnu molitvu: jer ona ne samo da nas ne uvodi u prelest, ve nam
naprotiv, otkriva umne oi za njeno poznavanje i razumevanje, to nikada ne bismo mogli da
dostignemo da se nismo obuavali ovom svetenom umnom delanju, ak i ako je neko veliki
isposnik i tihovatelj.

* * *
Poto smo se upoznali s uenjem starca Vasilija o umnoj molitvi obratimo se sada uenju starca
Pajsija Velikovskog o istom ovom predmetu.
Kao to je ve bilo reeno, starac Pajsije je bio prinuen da istupi sa svojim delom radi
upozoravanja svoje bratije na napade protiv umne molitve koji su u to vreme bili rasprostranjeni
iako je bio svestan da zadatak koji je sebi postavio prevazilazi snagu njegovog razumevanja.
"uo sam," pie on, "da se neka lica monakog zvanja, temeljei se se samo na pesku sopstvenog
lanog mudrovanja usuuju da hule Boanstvenu Isusovu molitvu, koja se umom u srcu
svetenodejstvuje.
Na ovo ih podstie, usuujem se da kaem, neprijatelj, da bi njihovim jezicima kao sopstvenim
oruem, osramotio ovo Boanstveno delo, da bi slepilom njihovog razuma pomraio ovo
duhovno sunce.
Bojei se da neko sluajui njihove bajke ne padne u slinu njima hulu i da ne zgrei pred
Bogom pohulivi na uenje tako mnogih bogonosnih otaca, koji ue o ovoj Boanstvenoj molitvi
i poto pritom nisam u stanju da ravnoduno sluam drske rei protiv ovog preneporonog
delanja, a takoe ubeen molbama revnitelja ove molitve, namislio sam, prizvavi u pomo mog
najslaeg Gospoda Isusa da napiem, radi opovrgavanja lanog mudrovanja praznoslovaca i radi
utvrivanja Bogom izabranog stada, koje se okupilo u naoj obitelji, nekoliko rei o umnoj
Boanstvenoj molitvi, na osnovu uenja svetih otaca, radi vrstog, nepokolebljivog i
nesumnjivog uveravanja u nju.
Dakle, ja, prah i pepeo, preklonivi misaona kolena srca mog pred nepristupnom veliinom
Boanstvene slave Tvoje, molim Tebe, Jedinorodni Sine i Rei Boija, Koji si prosvetio i slepog
od roenja, prosveti i moj pomraeni um, daruj dui mojoj Tvoju blagodat, da ovaj moj trud bude
u slavu imena Tvoga i na korist onima koji ele da se kroz umno delanje molitve duhom prilepe
za Tebe i da uvek u srcu svom nose Tebe, kao i radi ispravljanja onih koji su se zbog svog
krajnjeg neznanja drznuli da pogule na ovo Boanstveno delanje!"
Dalje sledi izlaganje uenja o umnoj molitvi u est glava.
U prvoj glavi starac pie o tome da je umna molitva delanje drevnih svetih otaca i brani je od
hulitelja ove svetene molitve.
"Neka se zna da je ovo boanstveno delanje bilo stalno zanimanje drevnih bogonosnih otaca
naih i da je prosijalo kao sunce na mnogim mestama pustinjskim i u opteiteljnim manastirima:
na Sinajskoj gori, u Egipatskom skitu, na Nitrijskoj gori, u Jerusalimu i oblinjim manastirima,
jednom reju, na celom istoku: i u Carigradu, i na svetoj gori Atonskoj, i na morskim ostrvima, a
u poslednje pak vreme i u velikoj Rusiji.
Ovim umnim delanjem svetene molitve mnogi od bogonosnih otaca naih, raspalivi se
serafimskim ognjem ljubavi prema Bogu i blinjem postadoe najstroiji uvari zapovesti
Boijih i udostojie se da postanu izabrani sasudi Svetog Duha.
Mnogi od njih podsticani skrivenim Boanstvenim nadahnuem napisae o ovoj Boanskoj
molitvi i u skladu s Boanskim Pismom Starog i Novog Zaveta, knjige o ovom svetom uenju,
ispunjene premudrou Svetog Duha.
I oni ovo uinie po naroitom Boijem Promislu da sluajno u buduim vremenima ne padne u
zaborav ovo Boanstveno delo. Meutim, od knjiga koje su oni napisali mnoge su, po Boijem
doputenju unitili Saraceni, koji su vladali grkim carstvom, a druge se po milostiBoijoj uvaju
i do naeg vremena.
Na ovo Boanstveno umno delanje i uvanje srdanog raja niko se od pravovernih nikada nije
usudio da pohuli, ve su se svi prema njemu odnosili s velikim potovanjem i krajnjim svetenim
strahom, kao prema stvari koja je ispunjena velikom duhovnom koriu.
A naelnik zlobe i protivnik svakog dobrog dela videi kako posebno monaki in kroz ovo
umno delanje molitve birajui dobar udeo neodvojivom ljubavlju sedi pokraj nogu Isusovih,
napredujui u savrenstvu i NJegovim Boanstvenim zapovestima poe da koristi sve napore da
posrami i pohuli ovo spasonosno delo, i ukoliko je samo mogue, da ga potpuno uniti s lica
zemlje: on je ovo pokuavao da uini as putem unitavanja knjiga, as putem meanja kukolja
pogubnog po duu s istom i nebeskom penicom zahvaljujui emu su ljudi koji nemaju
rasuivanja, videi one koji su se samovoljno dotakli ovog delanja i zbog svog uznoenja
ponjeli trnje umesto penice, a umesto spasenja nali pogibelj, poeli da izgovaraju hulu protiv
ovog svetog dela.
Ne zadovoljavajui se reenim avo je u Italijanskoj zemlji pronaao kalabrijsku zmiju, koja je
po gordosti svojoj u svemu slina avolu, jeretika Varlaama, i uselivi se u njega svom svojom
silom podstakao ga je da huli i nau pravoslavnu veru i ovu svetenu umnu molitvu.
Pazite, prijatelji, koji se usuujete da hulite umnu molitvu, da ne postajete moda i vi sauesnici
ovog jeretika i njegovih istomiljenika?
Zar ne drhtite da duom potpadnete, poput njih crkvenoj anatemi i da budete otueni od Boga?
Koji, u stvari pravi razlog imate da hulite ovu preneporonu i treblaenu stvar? Nikako to ne
mogu da shvatim. Da li vam izgleda beskorisno prizivanje imena Isusovog? Ali nijednim se
drugim imenom ne moemo spasiti osim imenom Gospoda naeg Isusa Hrista.
Da li je ljudski um, kojim se tvori molitva postojan? Meutim, i ovo je nemogue, jer je Bog
oveka stvorio po Svom obrazu i podobiju, a obraz i podobije Boije se nalaze u ljudskoj dui
koja je kao tvorevina Boija, ista i neporona i zato je i um, ovo glavno oseanje due, poput
vida u telu, takoe nestalan.
Meutim, moda hulu zasluuje srce, na kojem kao na rtveniku um svetenodejstvuje Bogu
tajnu rtvu molitve? Takoe ne. Jer je i srce tvorevina Boija, i kao svecelo telo ljudsko, zjelo
dobro jest.
Dakle, ako je prizivanje Isusovog imena spasonosno, i ako su ovekov um i srce tvorevina ruku
Boijih, kakav je onda porok da ovek iz dubine srca umom uznosi najslaem Isusu molitvu i da
Ga moli za milost?
Ili, moda, hulite i odbacujete molitvu zato to Bog po vaem miljenju ne uje tajnu molitvu
koja se tvori u srcu, ve uje samo onu koja se ustima izgovara?
Meutim, ovo je hula na Boga: Bog je srceznalac, i tano zna i najtananije pomisli koje bivaju u
srcu ili tek treba da se pojave, i sve zna kao Bog i Sveznalac.
On i Sam od nas trai ovakvu tajnu molitvu, koja se iz dubine srca uznosi kao rtva ista i
neporona zapovedajui: "Ti e, jegda moliisja, vnidi v klijet tvoju, i zatvoriv dveri tvoja,
pomolisja Ocu tvojemu, Ie v tajnje, i Otec tvoj, vidjaj v tajnje, vozdast tebe jave" (Mt. 6, 6).
Sveti Jovan Zlatoust, Hristova usta, svetilo celog sveta, vaseljenski uitelj, u 19. besedi na
Jevanelje po Mateju po Duhom Svetim mu datoj premudrosti, kae da smatra da se ove rei
Gospoda ne odnose na molitvu koja se samo ustima i jezikom izgovara, ve na najtajniju,
bezglasnu molitvu koja se iz dubine srca uznosi, za koju on ui da se ne tvori samo telesno, ne
samo izgovaranjem uz pomo usana, ve najusrdnijom voljom, sa svakom tihou i skruenou
duha, sa unutranjim suzama i duevnom boli, s zatvaranjem mislenih dveri.
I navodi iz Boanstvenog Pisma kao svedoanstvo o ovoj tajnoj molitvi Bogovidca Mojsija,
svetu Anu i pravednog Avelja govorei: "Ali da li te boli dua? Ne moe da ne vapije, jer je
onome koga neto veoma boli svojstveno je da se tako moli i da moli tako kao to sam rekao. I
Mojsije se oseajui bol tako molio, i njegova bol je bila usliena, zbog ega mu je Bog i rekao:
"to vapije k Meni?" I Ana je, iako ni glasa nije pustila, postigla sve to je elala, jer je njeno
srce vapilo. A zar se Avelj nije utke i posle svoje smrti molio? NJegova krv se ula glasnije od
trube. Stenji i ti tako kao Mojsije, ne branim. Razderi kao to je prorok zapovedio, srce svoje, a
ne odeu i iz dubine prizovi Boga. Iz glubini, rekao je on vozvah k Tebje Gospodi! Odozdo, od
srca uzvisi glas, uini tajnom tvoju molitvu."
I na drugom mestu: "Ne moli se ljudima, ve Bogu Koji je svuda prisutan i Koji uje pre nego
to kae i Koji zna pre nego to pomisli; ako se tako moli dobie veliku nagradu."
I jo: "On poto je nevidljiv, eli da i tvoja molitva bude ista takva."
Vidite, prijatelji, da po svedoanstvu nesalomivog stuba Pravoslavlja, postoji i druga molitva
pored one koja se izgovara ustima, tajna, nevidljiva, bezglasna, koja se iz dubine srca uznosi
Bogu, koju kao rtvu istu, kao miris miomirisa duhovnog prima Gospod, raduje joj se i veseli
videi um koji najvie treba da bude posveen Bogu kako se s NJim sjedinjuje u molitvi.
Zato ste protiv ove molitve naoruali hulom svoj jezik, sramotei, zloslovei, mrzei, rugajui
se, odbacujui i okreui se od nje kao od najprljavije stvari, i ukratko reeno, ak ni ne elei da
ujete za nju?
Strah i trepet me obuzimaju kad vidim ovakvo vae bezumno delo! Meutim jo u vas upitati:
Da li moda ovu spasonosnu molitvu hulite zbog toga to ste imali prilike da vidite ili da ujete
da je neko od delatelja ove molitve siao s uma ili primio za istinu neku obmanu, ili da je
pretrpeo neku drugu duevnu tetu pa ste pomislili da je uzrok svega toga bila umna moiltva?
Ali ne! Ne! Svetena umna molitva u kojoj deluje blagodat Boija, omiva oveka od svih strasti,
podstie ga na najusrdnije potovanja zapovesti Bojih i uva ga nepovreenim od svih strela
vraijih i prelesti.
Ako se neko osmeli da ovu molitvu prolazi samovoljno, a ne po sili uenja svetih otaca, bez
pitanja i saveta s iskusnima, a da je jo pritom nadmen, strastan i nemoan, ivei bez posluanja
i povinovanja, i ako jo pritom provodi osamljeni pustinjski ivot, iji je i trag zbog svoje
samovolje nedostojan da vidi, ovakav, tvrdim, uistinu lako pada u sve mree i prelesti avola.
I ta onda? Zar je ova molitva uzrok prelesti? Nipoto!
Ukoliko zbog toga sramotite umnu molitvu treba da sramotite i no ako se nekom malom detetu
dogodi da igrajui se ovim noem zbog svoje nerazumnosti nanese sebi ranu. Tada i vojnicima
treba zabraniti da nose vojniki ma ako se nekom vojniku desi da zakolje sebe maem.
Meutim, kao to se ni no ni ma ne mogu smarati krivcima za tetu koju nanose tako ni ma
duhovni - svetena i umna molitva - nije kriva ni za ta. Krivi su samovolja i gordost
samovoljnika, zbog kojih padaju u demonsku prelest i podvrgavaju se svakoj duevnoj teti.
Uostalom, zbog ega vas toliko dugo pitam za razloge vae hule na ovu svetenu molitvu. Ja
znam, o prijatelji, dobro znam najbitniji razlog vae hule: kao prvo to je vae itanje Svetog
Pisma bez ispitivanja, itanje koje nije po zapovesti Hristovoj; kao drugo, nepoverenje prema
uenju svetih otaca naih, koji ue o ovoj Boanskoj molitvi; kao tree, krajnje neznanje vas, koji
moda nikada niste videli dela bogonosnih otaca naih o njoj, ili u krajnjoj liniji, uopte ne
razumete silu njihovih bogomudrih rei - evo u emu se sastoji sutinski uzrok vaeg zlog
mudrovanja.
Kada biste sa strahom Bojim i potpunom panjom, s nesumnjivom verom, s trudoljubivim
ispitivanjem i smirenomudrenou proitali otake knjige, koje sadre u sebi sav razum
jevaneljskog ivota i ono to je monasima neophodno radi duevne koristi i ispravljanja, za
istinski, zdrav i smirenomudren nain miljenja nikada ne bi Gospod dopustio da padnete u takvu
dubinu zlohuljenja. Ve bi vas zapalio Svojom blagodau kroz ovo delanje za neizrecivu ljubav
Svoju, tako da biste zajedno s apostolom bili spremni da uskliknete: "Kto ni otluit ot ljubvi
Hristovoj" (Rim. 8, 35).
I vi ne samo da ne biste izgovarali hulu protiv nje, ve biste bili spremni da i duu svoju za nju
poloite osetivi samim delom i iskustvom neizrecivu korist od ove umne panje za svoje due.
Kako biste se i vi i svi koji sumnjaju izbavili od velike duevne tete ne nalazim bolji lek nego da
vam ukaem na to, koliko mi Gospod u tome pomogne, kako sveti i bogonosni oci nai,
temeljei se na nepokolebljivom kamenu Svetog Pisma ue o ovoj svesvetenoj molitvi, koja se
umom u srcu tajno tvori. Pa i vi sami, kada jasno i oigledno uvidite istinu uenja svetih otaca,
uz pomo blagodati Boije, koja se dotakla vaih dua, isceliete se od svog duhovnog neduga
(bolesti) prineete Bogu iskreno pokajanje za svoju zabludu i udostojiete se milosti NJegove i
potpunog oprotaja za svoj greh."
U drugoj glavi starac Pajsije objanjava odakle umna molitva vodi svoje poreklo i kakva
svedoanstva iz Svetog Pisma o njoj navode bogonosni oci.
"Neka bude poznato da po delima svetih otaca, postoje dve umne molitve.
Jedna je za poetnike koja odgovara delanju, a druga je za savrene koja odgovara vienju; prva
je poetak, a druga kraj, jer je delanje ushoenje ka vienju.
Treba znati da po svetom Grigoriju Sinaitu, postoji osam prvih vienja, koje on nabraja i govori
ovako: "Mi smatramo da postoji osam prvih vienja: prvo - o Bogu, bezvidno (bezoblino) i
bespoetno, nestvoreno, uzrok svega, Trojino Jedinstvo i nadsutastveno Boanstvo; drugo je
poredak i ustrojstvo umnih sila; tree je sastav postojeeg; etvrto - domostroj snishoenja Rei;
peto je - Vaskrsenje celog sveta; esto - strani i drugi Hristov dolazak; sedmo - vena muka, i
osmo Carstvo Nebesko, koje nema kraja."
Sada u se potruditi, koliko budem mogao mojim slabim razumom da objasnim, kako treba
razumeti delanje i vienje.
Neka se zna - govorim ovo meni slinima, najprostijim monasima - da se sav monaki podvig,
kojim se neko uz pomo Boiju podvizava na ljubav prema Bogu i blinjemu, na krotost,
smirenje i trpljenje i sve ostale Boije i otake zapovesti, na savreno po Bogu povinovanje
duom i telom, na post, bdenje, suze, metanije i druga umaranja tela, na sveusrdno tvorenje
crkvenog i kelijnog pravila, na umno upranjavanje molitve, na pla i razmiljanje o smrti - sav
ovakav podvig, dok umom jo uvek upravlja ljudski napor i volja, koliko je poznato, naziva
delanjem; vienjem se ne naziva ni u kom sluaju.
A ako bi se negde umni podvig molitve u delima svetih otaca i nazivao vienjem to je samo zbog
prostote govora, kao to se i um, kao oko due naziva vidom.
Kada pak, uz pomo Boiju, gore navedenim podvigom, a naroito najdubljim smirenjem ovek
oisti svoju duu i srce od duevne neistote i telesnih strasti blagodat Boija, zajednika mati
svih, uzevi um koji je oistila kao dete za ruku ga uzvodi kao po stepenicama ka pomenutim
duhovnim vienjima, otkrivajui umu, u skladu s merom njegovog oienja, neizrecive i umu
nepojamne Boanstvene tajne i to se pravedno naziva istinskim duhovnim vienjem, ovo je
molitva sozercanja, ili po svetom Isaku, ista molitva, od nje potiu trepet i vienje.
Meutim, do ovih vienja niko ne moe da doe svojim naporom, svojim podvigom, ako ga ne
poseti Bog i ako ga ne uvede u njih Svojom blagodau.
Ukoliko se pak neko drzne da ushodi u ovakva vienja mimo svetlosti blagodati Boije, on po
svetom Grigoriju Sinaitu, neka zna da uobraava matanja, a ne vienja, poto ga vara duh
matanja.
Ponudivi ovo rasuivanje o delatnoj i sozercateljnoj molitvi, vreme je ve da pokaemo odakle
potie Boanska umna molitva.
Neka se zna da je, po istinitom svedoanstvu Bogomudrog oca naeg Nila, isposnika Sinajskog,
jo u raju Sam Bog dao prvosazadnom oveku umnu, Boansku molitvu koja dolikuje
savrenima.
Sveti Nil ovako kae: "Kad se pomoli onako kako treba oekuj ono to ne treba i stani hrabro
uvajui svoj plod. Za to si bio odreen od samog poetka: da obrauje i uva. I zato,
obradivi, ne ostavljaj obraeno bez uvanja, a ako to ne uini, nee imati nikakve koristi od
molitve."
Tumaei ove rei rusko svetilo prepodobni Nil, pustinjak Sorski, koji je prosijao kao sunce u
velikoj Rusiji umnim delanjem molitve kae ovako: "Ove rei: obraivati i uvati, svetac je
naveo iz Starog Zaveta:, jer Pismo kae: Bog je stvorio Adama i nastanio ga u raju da ga
obrauje i uva. Pod obraivanjem sveti Nil Sinajski podrazumeva molitvu, pod uvanjem -
uvanje od zlih pomisli koje je neophodno posle molitve."
I prepodobni Dorotej kae da je prvosazdani ovek, kojeg je Bog nastanio u raju, prebivao u
molitvi.
Iz ovih svedoanstava se vidi da je Bog oveka stvorio po Svom obrazu i podobiju, da ga je uveo
u raj sladosti da obrauje vrtove besmrtne, t.j. misli Boanstvene, najistije, najuzvienije i
najsravrenije, kao to pie sveti Grigorije Bogoslov.
Ovo nije nita drugo do to da je prvom oveku, poto je bio ist duom i srcem, bilo odreeno da
prebiva u sozercateljnoj, blagodatnoj molitvi koju sam um svetenodejstvuje, to jest u najslaem
vienju Boga, i da hrabro je uva, kao rajsko delanje, kao zenicu oka, kako nikada ne bi otila od
due i srca.
Meutim, ova molitva je neuporedivo veu slavu stekla kada je Najsvetija od svih svetih,
estnjejaja Heruvim i Slavnjejaja bez sravnenija Serafim, Presveta Djeva Bogorodica,
prebivajui u Svetinji nad svetinjama i uznevi se umnom molitvom na krajnju visinu
Bogovienja udostojena da bude prostrano stanite Boije Rei Kojeg u sebe ne moe da smesti
sva tvar, kao to o ovome svedoi nesalomivi stub Pravoslavlja, sveti Grigorije Palama,
arhiepiskop Solunski u svojoj besedi na Vavedenje u hram Presvete Bogorodice.
On kae da je Presveta Djeva boravei u Svetinji nad svetinjama i razumevi iz Svetog Pisma da
ljudski rod propada zbog svog neposluanja, i ispunivi se krajnjim milosrem prema njemu,
usvojila umnu molitvu upuenu Bogu za najskorije pomilovanje i spasenje roda ljudskog.
Evo njegovih sopstvenih rei, dostojnih aneoskog razuma. "Kada je Bogootrokovica ula i
videla sve to se deava i ispunila se milosrem prema rodu ljudskom i kada je traila nain za
isceljenje i leenje koje je jednako ovakvom stradanju, nala je za potrebno da se istog trenutka
svim umom obrati Bogu molei se za nas, kako bi prinudila Onoga Ko se ne moe prinuditi i
privukla Ga nama, da bi On sam razruio osuenje i vezao sa Sobom sazdanje iscelivi
nemono."
I dalje: "Ne videi od svega to postoji nita to bolje od ove molitve odgovara oveku,
ustremljujui se ka moljenju jako sa svom priljenou, Djeva stie sveteno tihovanje kao ono
to je najunije molitvenicima za besedu (s Gospodom).
Svaka druga dobrodetelj je kao lek koji se primenjuje za duevne neduge (bolesti) i za
malodunost zbog lukavih strasti koje su se ukorenile, a Bogovienje je plod zdrave due, kao
neko konano savrenstvo. Zbog toga ovek ne postaje oboen od rei i od vidljivih dejstava
razumne umerenosti, jer je sve ovo i zemljano, i nisko, i ljudsko, ve od prebivanja u tihovanju
zahvaljujui kojem se odreujemo i oslobaamo od zemaljskog i ushodimo ka Bogu, prebivajui
na visoti tihovateljskog ivota i danju i nou strpljivo se podvizavajui u molitvama i
moljenjima, i pribliavamo se i na izvestan nain pristupamo nepristupnoj i blaenoj Prirodi
(Jestastvu).
I na taj nain, strpljivo tvorei molitvu, koja se neobjanjivo rastvorila sa Svetlou koja
prevazilazi razum i oseanja vidimo u sebi kao u ogledalu, Boga, oistivi srce svetenim
tihovanjem."
I dalje: "Evo zbog ega se Preista, odrekavi se itejskog prebivanja u guvi, udaljila od ljudi i
zato je vie volela ivot u svemu skriven i dalek od ljudi boravei tamo gde se nije ulazilo.
Ovde je odrekavi se svih vetastvenih okova, odrekavi se svakog optenja i ljubavi prema
svemu i prevaziavi snishoenje prema sopstvenom telu sabrala um radi optenja samo s NJim i
prebivanja u panji i neprestanoj Boanskoj molitvi, i kroz nju je poto je Sama u Sebi prebivala
ustrmivi se iznad mnogolikog metea i pomisli otkrila novi i neizrecivi put na nebo koji je, rei
u ovako - misleno molanije (utanje).
Poto je bila priljena za ovo, pazei umom Ona prelee sva sazdanja i tvari bolje od Mojsija,
vidi slavu Boiju, sozercava Boanstvenu blagodat, koja nimalo ne podlee sili oseanja, a
takoe due i umove istih, blago radosno i sveteno vienje, kojeg je postala postala priesnica i
Ona postaje svetli oblak ive vode, zora misaonog dana i ognjelika kolesnica (koije) Rei."
Iz ovih rei svetog Grigorija Palame vidi se da se Presveta Djeva, boravei u Svetinji nad
svetinjama umnom molitvom uznela na krajnju visotu Bogovienja i Sama je pokazala primer
paljivog ivota po unutranjem oveku - odricanjem od sveta u ime sveta, svetenim tihovanjem
uma, mislenim molanijem, u neprestanoj Boanstvenoj molitvi i panji uma usredsreivanjem i
ushoenjem kroz delanja ka Bogovienju da bismo se ugledajui se na NJu odrekavi se sveta,
usrdno podvizavali u navedenom umnom trudu i znoju, trudei se da po mogunosti, NJenim
molitvama, budemo NJeni podraavaoci.
I ko moe na dostojan nain da pohvali Boansku umnu molitvu, ija je delatnica bila Sama Mati
Boija, pouavana rukovodstvom Svetog Duha.
Meutim, radi utvrivanja i nesumnjivog uveravanja svih onih koji sumnjaju nastupilo je vreme
da se pokae kakva svedoanstva iz Svetog Pisma o njoj navode Bogonosni oci, koji su pisali
nakon prosveivanja Boanstvenom blagodau.
Boanstvena umna molitva ima nepokolebljivu osnovu pre svega u reima Gospoda Isusa: "Ti
e, jegda moliisja, vnidi v klijet tvoju, zatvoriv dveri tvoja, pomolisja Ocu tvojemu, Ie v tajnje,
i Otec tvoj, vidjaj v tajnje, vozdast tebje javje."
Ove rei, kao to je ve bilo reeno, sveti Jovan Zlatoust tumai kao bezglasnu, tajnu molitvu
koja se uznosi iz dubine srca.
A ognjeni stub, ognjena usta Svetog Duha, oko crkveno, sveti Vasilije Veliki tumaei rei iz
Svetog Pisma: "Blagoslovlju Gospoda na vsjakoje vremja, vinu hvala Jego vo ustjeh mojih",
predivno pouava o umnim ustima i o umnom dejstvu, to jest o umnoj molitvi.
NJegove rei o tome navodim doslovce: "Vinu hvala Jego vo ustjeh mojih. Mislimo da je
nemogue to to govori prorok: kako hvaljenje Boga moe uvek da bude u ustima ljudskim?
Kada ovek vodi obian razgovor o svakodnevnim stvarima, on nema u ustima hvalu Boiju;
kada spava ili uti, takoe; kada jede i pije, kako njegova usta tvore hvalu?
Na to odgovaramo da postoje umna usta unutranjeg oveka posredstvom kojih ovek postaje
priesnik ivonosne rei Boije, koja je hleb, koji je siao s neba. O ovim ustima prorok govori:
"Usta moja otverzoh i privlekoh duh." I Gospod nas priziva da ova usta imamo otvorena za
primanje istinske hrane: "Rasiri," kae On, "usta tvoja i ispolnju ja." Jednom urezana i primljena
misao o Bogu u razumu due moe da se naziva hvalom, koja od Boga prebiva u dui. Onaj ko se
trudi sve moe da ini u slavu Boiju, jer svako delanje, i svaka re, i svako umno dejstvo ima
silu hvale. Pravednik - bilo da jede ili da pije, ili da neto drugo radi - sve u slavu Boiju ini; u
njemu ak i kad spava srce bdi."
Iz ovih rei svetog Vasilija jasno je da osim telesnih usta postoje jo i umna usta, i umno dejstvo
i hvaljenje, koje se tvori misaono u unutranjem oveku.
Imenjak blaenstva, egipatsko, ili bolje rei, vaseljensko sunce, koji je svetlije od sunca zablistao
darovima Svetog Duha veliki Makarije u svojim besedama o ovoj molitvi kae sledee:
"Hrianin uvek mora da se sea Boga, jer je napisano: "Vozljubii Gospoda Boga tvojego ot
vsjego serdca" da bi on ne samo onda kakda ulazi u dom molitve voleo Gospoda, ve da bi i
onda kada koraa, besedi, jede i pije, imao seanje na Boga, i ljubav i elju, jer je reeno: "Idee
bo jest sokrovie vae, tu budet i serdce vae" (Mt. 6, 21).
A prepodobni i Bogonosni drevni otac, sveti Isaija isposnik, o skrivenom pouavanju, to jest o
Isusovoj molitvi koja se tvori milju u srcu, navodi kao svedoanstvo sledee rei Boanstvenog
Pisma: "Sogrejasja serdce moje vo mnje, i v poueniji mojem razgoritsja oganj" (Ps. 38, 4).
Prepodobni Simeon, koji je zablistao u prestonom gradu kao sunce umnom molitvom i
neizrecivim darovima Presvetog Duha, i koji je zbog toga od cele Crkve dobio ime Novog
Bogoslova, u svojoj besedi o tri vrste molitve pie sledee: "Sveti oci nai, uvi rei Gospoda,
da iz srca ishode pomisli zle, ubistva, preljuboinstva, bluda, krae, lanog svedoenja, hule i da
one skrnave oveka (Mt. 15, 19), koji ue da treba istiti unutranjost suda, da bi i spoljanjost
bila ista (Mt. 23, 26), ostavivi misao o svakom drugom delanju, podvizavali su se u ovom
uvanju srca nesumnjivo znajui da e se uz uvanje srca i svako drugo delanje bez tekoe
sauvati, a bez njega nijedna dobrodetelj ne moe da se zadri."
Ove rei prepodobnog jasno pokazuju da su gore pomenute rei Gospoda Boanstveni oci
priznavali kao svedoanstvo i osnovu za uvanje srce, t.j. misaono prizivanje Isusa.
Isti ovaj prepodobni, kao svedoanstvo za Boanstvenu umnu molitvu, navodi i druge rei iz
Svetog Pisma: "Veselisja, junoa, junosti tvojej, i hodi v putjah serdca tvojego neporoen i ostavi
jarost ot serdca tvojego" (Prop. 11, 9-10) i "Ae duh vladjejuago najdjet na tja, mjesta tvojego
ne ostavi" (Prop. 10, 4).
I apostol Petar kae: "Trezvitesja, bodrstvujtje, zane supostat va dijavol, jako lev rikaja, hodit,
iskij kogo poglotiti" (1 Petr. 5, 8).
I apostol Pavle o uvanju srca jasno pie Efescima: "NJest naa branj k krovi i ploti, no k
naalom, i ko vlastjem, i k miroderiteljam tami vjeka sego" (Ef. 6, 12).
Prepodobni Isihije prezviter, bogoslov i uitelj Jerusalimske crkve, koji je napisao knjigu od
dvesta glava o misaonom prizivanju Isusa u srce, t.j. o umnoj molitvi, navodi sledea
svedoanstva Boanstvenog Pisma o njoj: "Blaeni istiji serdcem, jako tiji Boga uzrjat" (Mt. 5,
8) i opet: "Vnemlji sebje, da ne budet slovo tajno v serdce tvojem bezakonija" (Votor. 15, 9).
I apostol kae: "Neprestano molitesja" (1 Sol. 5, 17), i Sam Gospod kae: "Bez Mene ne moete
tvoriti niesoe. Ie budet vo Mnje i Az v nem, sej sotvorit plod mnog."
Boanstveni i Bogonosni otac na Jovan Lestvinik o ovoj svetenoj molitvi i istinskom
tihovanju uma iz Svetog Pisma navodi sledea svedoanstva: "Delatelj velike i savrene molitve
je rekao: hou pjat slov umom mojim rei" i dr., i opet: "Az splju, serdce e moje bdit" (Pesma
nad pesmama, 5, 2); i opet: "Vozvah," ree, "vsjem serdcem mojim" (Ps. 118, 145).
Bogonsoni otac na Filotej, iguman obitelji Kupine Presvete Bogorodice na Sinaju, koji je
sastavio neveliku knjigu o uvanju srca koja se sastoji od dragocenih bisera Boanstvene
premudrosti u nepokolebljivu osnovu svog uenja polae rei Svetog Pisma: "Vo utrija izbivah
vsja grjenija zemli" (Ps. 100, 8); i "Carstvije Boije vnutr vas jest" (Lk. 17, 21) i "Upodobisja
Carstvije Nebesnoje zernu goruenu, i biseru, i kvasu"; i opet: "Vsjakim hranenijem sobljudaj
serdce tvoje"; i opet: "Sousladajusja bo zakonu Boiju po vnutrenjemu elovjeku: vidu e in
zakon vo udjeh mojih, protivuvojuju zakonu uma mojego i plenjaju mja" (Rim. 7, 22-23).
Boanstveni otac na, Dijadoh, episkop Fotikijski, u svojoj besedi o umnoj molitvi daje sledee
osnove iz Svetog Pisma: "Niktoe moet rei Gospoda Iisusa, toiju Duhom Svjatim" (1 Kor.
12, 3), i iz prie o kupcu koji trai dobar biser zakljuuje o molitvi: "Ovo je biser dragoceni, koji
po cenu sveg svog imanja ovek moe da stekne i da ima neizrecivu radost zbog toga to ga je
pronaao.
Prepodobni otac na Nikifor isposnik, u svojoj besedi o uvanju srca upodobljava ovo
Boanstveno misaono delanje molitve u srcu, blagu skrivenom na polju i naziva ga goruom
svetiljkom. Boanstveni i Bogonosni otac na Grigorije Sinait koji se bavio delanjem ove
molitve i na svetoj Atonskoj gori i na drugim mestima i koji je dostigao najvie Bogovienje i
sastavio Boanstvenom premudrou trojine pesme koje se po celom svetu svake nedelje poju,
koji je takoe sastavio i kaonon ivotvornom Krstu navodi o ovoj Boanstvenoj molitvi sledea
svedoanstva iz Boanstvenog Pisma: "Pominaj Gospoda Boga tvojego vinu"; i opet: "Vo utrije
sjej semja tvoje, i v veer da ne ostavljajet ruka tvoja" (Prop. 11, 6); i opet: "Ae bo moljusja
jazikom, duh moj molitsja, um e moj bez ploda jest, pomoljusja ubo usti, pomoljusja i umom"; i
"Hou rei pjat sloves umom" i dr.
Kao svedoka on navodi Jovana Lestvinika koji takoe smatra da se ove rei odnose na molitvu.
Sledbenik apostolskih stopa, nesavladivi stub pravoslavne vere koji je na Firentinskom zboritu
kao pauinu razorio duhoborne jeresi latinjana ognjenim maem Duha i istinom pravoslavnih
dogmi, svesveteni, premudri i najslovesniji mitropolit Efeski Marko, pie o Boanstvenoj
Isusovoj molitvi: "Trebalo bi se po zapovesti neprestano moliti i duhom i istinom uznositi
poklonjenje Bogu, meutim, raspoloenje prema itejskim pomislima i teina brige o telu mnoge
odvode i odvajaju od Carstva Boijeg koje je u nama i spreavaju da prebivamo kod umnog
rtvenika prinosei od sebe Bogu duhovne i slovesne rtve po Boanstvenom apostolu koji je
rekao da smo mi hram Boga Koji u nama ivi i da NJegov Boanstveni Duh ivi i u nama. I
nema nita udno ako to vidimo kod nekog ko obino biva sa mnogim ljudima, ko ivi po telu,
kad vidimo i neke monahe koji su se odrekli sveta kako se nalaze na mislenoj vetrometini strasti,
koji se zbog ovoga podvrgavaju velikom smuenju, koje pomrauje razumni deo due i zato uz
svu svoju elju ne mogu da dostignu istinsku molitvu. Sladosno biva u srcu isto i stalno seanje
na Isusa i neizrecivo prosvetljenje koje od njega potie."
Prepodobni otac na, ruski svetac Nil Sorski, koji je sainio knjigu o misaonom uvanju srca
koristi sledee rei iz Svetog Pisma: "Ot serdca ishodjat pomilenija zlaja... sija sut skvernjaaja
elovjeka" (Mt. 15, 19) i: "Duhom i istinoju podobajet Ocu klanjatisja" i dr.
Drugo rusko svetilo, svetitelj Hristov Dimitrije, mitropolit Rostovski, koji je sainio besedu o
unutranjem mislenom delanju molitve (koje je u potpunosti navedeno na poetku ovog
zbornika) navodi sledea mesta iz Svetog Pisma: "Tebje ree serdce moje: Gospoda vziu,
vziska Tebe lice moje, Lica Tvojego Gospodi, vziu"; i opet: "Ime obrazom elajet jelen na
istoniki vodnija, sice elajet dua moja k Tebje, Boe," i opet: "Vsjakoju molitvoju i molenijem
moljaesja na vsjakoje vremja duhom."
Za sve ove rei on zajedno sa svetim Jovanom Lestvinikom, Grigorijem Sinaitom i
prepodobnim Nilom Sorskim smatra da se odnose na umnu molitvu.
Takoe i crkveni ustav, izlaui crkvena pravila o poklonima i molitvi o ovoj Boanstvenoj
molitvi navodi sledee rei iz Boanstvenog Pisma: "Bog je Duh: i onaj ko Mu se klanja treba da
Mu se klanja duhom i istinom" (Jn. 4, 24).
On takoe navodi svedoanstvo svetih otaca u onom delu njihovog uenja, koji se odnosi na
umnu molitvu i posle toga kae: "Ovde zavravamo besedu o svetoj, svetenoj i seanja
dostojnoj umnoj molitvi" i dalje prelazi na svetu i jedinstvenu molitvu, koja je ukazana crkvenim
pravilima.
Dakle, blagodau Boijom pokazali smo da Bogonosni oci, umudreni Svetim Duhom osnovu
svog uenja o mislenom svetenodejstvu molitve koja se tajno tvori po unutranjem oveku
utvruju na nepokolebljivom kamenu Boanstvenog Pisma Novog i Starog Zaveta, odakle, kao
iz neiscrpnog izvora preuzimaju mnogobrojna svedoanstva.
U treoj glavi svoje poslanice o umnoj molitvi starac Pajsije kae da je ta molitva duhovna
umetnost.
"Neka se zna," pie on, "da Boanski oci ovo sveteno misleno delanje molitve nazivaju
umetnou."
Tako sveti Jovan Lestvinik u 27. besedi o tihovanju kae: "Ukoliko si se iz iskustva nauio ovoj
umetnosti onda zna o emu priam. Sedei na visini, posmatraj ako ume: i tada e videti kako
i kada, i odakle, i koliko i kakvi lopovi dolaze da ukradu tvoje groe. Kada se ovaj straar
umori on ustaje i moli se, a zatim opet seda i hrabro nastavlja prvo delanje."
Sveti Isihije, prezviter Jerusalimski, o ovoj istoj svetenoj molitvi kae: "Trezvenje je duhovna
umetnost, koja potpuno izbavlja oveka, uz pomo Boiju, od strasnih pomisli i rei i od lukavih
dela."
Sveti Nikifor isposnik o istom ovom kae: "Hodite i otkriu vam umetnost, ili bolje reeno,
nauku venog nebeskog ivota, koja svog delatelja bez truda i znoja uvodi u pristanite
bestrasnosti."
Umetnou ovu svetu molitvu gore pomenuti oci nazivaju, mislim, zbog toga to ovoj umetnosti
ovek ne moe sam sebe da naui bez umetnika, isto kao to se na ovo misleno delanje molitve
nije mogue navii bez iskusnog nastavnika.
NJeno usvajanje, po svetom Nikiforu, po veini, pa ak i svima, dolazi od uenja; retki je
dobijaju od Boga bez uenja, bolom delanja i toplinom vere."
U etvrtoj glavi poslanice govori se o tome kakvu pripremu mora da ima onaj ko eli da prolazi
ovo Boansko delanje.
"Poto je ova Boanska molitva iznad svakog drugog monakog podviga i poto je ona zavretak
sveg truda, izvor dobrodetelji, najtananije i najskrivenije delanje uma u dubini srca - nevidljivi
neprijatelj naeg spasenja iri protiv nje nevidljive i tanane i ljudskom umu jedva pojmljive
mree raznovrsnih svojih prevara i matanja.
Zbog toga onaj ko eli da se naui ovom Boanskom delanju, mora po svetom Simeonu Novom
Bogoslovu da preda sebe u potpuno posluanje oveku koji se boji Boga, usrdnom uvaru
NJegovih Boanstvenih zapovesti, iskusnom u ovom mislenom podvigu, koji moe svom
ueniku da pokae pravilan put ka spasenju.
Smirenjem, koje se raa od posluanja ovakav e moi da izbegne sve obmane i mree avolje i
moi e uvek da se veba u ovom mislenom delanju tiho, utke, bez ikakve tete i s velikim
uspehom za svoju duu.
Ukoliko pak i predavi sebe na posluanje on ne bi naao u svom ocu iskusnog nastavnika po
delu i iskustvu u ovoj Boanskoj molitvi, jer danas vlada potpuna oskudica ovog delanja, ipak ne
treba da pada u oaj, ve nastavljajui da prebiva u istinskom posluanju, po zapovestima
Bojim, sa smirenjem i strahom Bojim, a ne u samovoljnom i svojevoljnom ivotu bez
posluanja, za kojim obino sledi obmana i poloivi svu nadu u Boga, zajedno sa svojim ocem
treba da se povinuje uenju prepodobnih otaca naih, koji tanano ue ovom Boanskom delanju i
od njih treba da se ui ovoj molitvi. I u svakom sluaju blagodat Boija e pouriti i uputiti ga,
molitvama svetih otaca da se naui bez ikakve sumnje ovom boanskom delu."
U petoj glavi se sadri uenje o tome ta je ova svetena molitva po svom kvalitetu i dejstvu.
Sveti Jovan Lestvinik, u 28. besedi o svetenoj i blaenoj molitvi kae:
"Molitva, po svom kvalitetu jeste prebivanje i sjedinjenje oveka s Bogom; po dejstvu ona je
utvrenje mira, pomirenje s Bogom, majka i ujedno ki suza, umilostviljenje za grehove, most za
prelaenje iskuenja, zid, koji titi od patnji, pobeivanje u borbi, delo Anela, hrana za sve
bestelesne, budue veselje, beskonano delanje, izvor dobrodetelji, uzronica darova, nevidljivi
uspeh, hrana due, prosveenje uma, sekira za oajanje, ukazivanje nade, unitavanje tuge,
bogatstvo monaha, blago tihovatelja, kroenje gneva, ogledalo duhovnog uzrastanja, spoznaja
uspeha, otkrivanje duevnog raspoloenja, objaviteljka budue nagrade, znamenje slave.
Molitva je onome ko se moli sud, sudnica (sudilite) i presto Sudije pre Stranog Suda."
Sveti Grigorije Sinait u 113. glavi pie: "Molitva je u poetnicima kao oganj veselja koje se
otima iz srca, a u savrenima kao svetlost miomirisna, koja u njemu deluje. Ili opet: molitva je
propoved apostola, dejstvo vere, ili jo bolje, vera je neposredna, osnova uzdanja, oivljavanje
ljubavi, Aneosko kretanje, sila bestelesnih, njihovo delo i veselje, Jevanelje Boije,
izvetavanje srca, nada spasenja, znamenje osveenja, simbol svetosti, poznavanje Boga,
otkrivanje Krtenja, ili omivanje u kupelji venog ivota, obruivanje Duha Svetog, Isusovo
radovanje, veselje due, milost Boija, znamenje pomirenja, peat Hristov, zrak mislenog sunca,
danica srca, utvrenje hrianstva, pokazivanje pomirenja Boijeg, blagodat Boija, premudrost
Boija, jo bolje, poetak samopremudrosti, Boije javljanje, delo monaha, ivot tihovatelja,
uzrok tihovanja, osobina Aneoskog ivota. I zato mnogo da priam? Molitva je Bog Koji
deluje u svima, poto je jedinstveno dejstvo Oca i Sina i Svetoga Duha, koje svedejstvuje u Isusu
Hristu."
Blaeni Makarije Veliki o molitvi kae: "Glavno pak u svakom dobrom staranju i vrhunac
zasluga je priljeno prebivanje u molitvi. NJome, molei se svakodnevno od Boga moemo da
steknemo i druge vrline. Odavde u onima koji su se udostojili potie optenje s Boijom svetou
u duhovnoj delatnosti, i savez umnog raspoloenja u neizrecivoj ljubavi prema Gospodu. Jer onaj
ko se svakodnevno primorava da prebiva u molitvi duhovnom ljubavlju prema Bogu se
rasplamsava u Boanstvenoj privrenosti i vatrenoj elji i prima blagodat duhovnog savrenstva
koje osveuje" (Beseda 40, gl. 2, 158).
Sveti Simeon, arhiepiskop Solunski o ovoj svetenoj molitvi kae: "Ova Boanstvena molitva
koja se sastoji od prizivanja Spasitelja je sledea: "Gospodi Iisuse Hriste, Sine Boij, pomiluj
mja! Ona je i molitva, i zavet, i ispovedanje vere i davateljka Duha Svetog i Boanskih darova,
oienje srca, izgnanje demona, useljenje Isusa Hrista, istonik duhovnih razumevanja i
boanstvenih pomisli, otputenje grehova, lekarka dua i tela, davateljka Boanstvenog
prosveenja, kladenac milosti Boije, zastupnica otkrivanja Tajni Boijih, jedina spasiteljka, jer
ime Spasitelja naeg Boga u sebi nosi, ime Isusa Hrista Sina Boijeg, koje se na nas priziva"
(Glava 296).
Takoe i ostali Bogonosni oci, piui o ovoj svetoj molitvi svedoe o njenom dejstvu, o
neizrecivoj koristi koja od nje potie i o napredovanju kroz nju u Boanskim darovima Svetog
Duha.
Ko se pak, videi kako ova svetena molitva dovodi podvinika do takvog nebeskog blaga
razliitih doborodetelji nee razgoreti revnou Boijom na svagdanje delanje ove molitve, kako
bi njome uvek uvao u dui i srcu Svenajslaeg Isusa i neprestano spominjao u sebi NJegovo
najdrae ime, neizrecivo se razgorevajui njome na ljubav prema NJemu!
Samo onaj nee osetiti vatrenu elju da pristupi ovom mislenom delanju umne molitve ko je
obuzet pristrasnou prema pomislima o itejskom, ko je vezan okovima brige za telo, koje
odvode i udaljuju mnoge od Carstva Boijeg, koje je u nama, onaj ko samim delom i iskustvom
duevnim grlom jo nije osetio neizrecivu Boansku sladost ovog najkorisnijeg delanja, ko nije
shvatio kakvu skrivenu duhovnu korist sadri u sebi ova stvar.
Oni koji ljubavlju ele da budu sjedinjeni s Najslaim Isusom popljuvavi svu lepotu ovoga sveta
i sve naslade njegove, i spokoj telesni, ne ele da imaju u ovom ivotu nita drugo osim da stalno
upranjavaju rajskom delanje ove moltive.
U poslednjoj, estoj glavi svoje poslanice starac Pajsije pie o nekim spoljanjim metodama za
uenje ove molitve za poetnike.
Pre nego to ponemo da izlaemo njegove pouke umesto uvoda naveemo o tome kratku
opasku jednog od nama savremenih podvinika, koji pie sledee: "Cilj umne molitve jeste
sjedinjenje s Bogom, Koji je Duh i sjedinjenje s Kojim zato moe biti samo duhovno. to se tie
spoljanjih metoda koje neki podvinici primenjuju prilikom upranjavanja ove moitve,
bezuslovno je da one imaju drugostepeni znaaj.
Kod nesavrenih se dua oveka usklauje s telom, kau oci. Zbog toga tihovanju due mora da
prethodi tihovanje tela, to jest njegovo dobro dranje, kako kae Jovan Lestvinik.
I radi sabranosti uma, koja je neophodna za molitvu takoe mogu da budu od koriste neki
odgovarajui spoljanji uslovi dranja, pa ak i poloaji tela. Meutim, bila bi zabluda ako se
misli da od spoljanjih uslova i metoda moe da zavisi podvig uzrastanja u duhovnoj molitvi.
Jedno je nesumnjivo, da poto se sutina molitve sastoji u tome da se ovek moli umom u srcu, u
skladu s tim i na um mora biti usmeren na srce. A sve ostalo ima drugostepeni znaaj.
Zbog toga su u ruskom Dobrotoljublju isputena sva mesta na kojima se pominju spoljanje
metode" (Teofan, arhiepiskop Poltavski).
Nakon ove prethodne opaske obratimo se poslanici starca Pajsija.
On pie: "Poto je u drevna vremena delanje umne molitve cvetalo na mnogim mestima na
kojima su iveli sveti oci, i tada je bilo mnogo uitelja ovog duhovnog delanja, oni su piui o
njemu govorili samo o duhovnoj koristi koja od njega potie, nemajui potrebe da piu o samom
nainu tog delanja koje dolikuje poetnicima.
Kad su pak videli da je broj istinskih i od obmane dalekih nastavnika ovog delanja poeo da se
smanjuje oni su podsticani Duhom Bojim, kako istinsko uenje o ovoj molitvi ne bi nestalo
opisali i sam poetak i metodu kako ovoj molitvi treba da se obuavaju poetnici i kako da ulaze
umom u zemlju srca i da tamo bez obmane umom tvore molitvu.
Sveti Simeon Novi Bogoslov o poetku ovog delanje govori ovako: "Istiniski i bez obmane se
panja i molitva sastoje u tome da um za vreme molitve pazi na srce, da u njemu boravi i da iz
njegove dubine uznosi moljenje Gospodu. Okusivi kako je blag Gospod um vie ne moe da se
udaljava iz obitelji srca i zajedno s apostolom kae: "Dobro jest nam zdje biti," i uvek razledajui
tamonja mesta isteruje pomisli koje neprijatelj seje."
Dalje on o ovom istom govori jo jasnije: "Sedi u tihoj keliji u neki usamljeni ugao, s panjom
tvori ono to u ti rei: zatvori vrata odvojivi svoj um od svake ispraznosti, priljubi uz grudi
bradu, usmeravajui zajedno s umom i ulno oko. Uspori disanje tako da ne die previe
slobodno. I potrudi se da misleno u grudima nae mesto srca gde obino vole da prebivaju sve
duevne sile i pre svega e tamo nai tamu i stalnu grubost.
Kada bude nastavio da tvori ovo delo i no i dan, stei e - o uda! - stalno veselje. Jer im
um nae mesto srdano, on istog trena vidi ono to nikad nije video: vidi posred srca vazduh i
svega sebe svetlog i ispunjenog rasuivanjem. I od tada ma otkuda da nastane pomisao pre nego
to ona pree u delo ili postane idol, on je prizivanjem Isusa Hrista odagnava i unitava.
Stoga um, imajui zlobu protiv besova podie protiv njih prirodni gnev i terajui ih pobeuje
mislene protivnike. I mnogo ta drugo e nauiti uz pomo Boiju, uvanjem uma, drei Isusa
u srcu" (Beseda o tri nana panje i molitve).
Prepodobni Nikifor Isposnik uei jo jasnije o ulasku umom u srce kae: "Pre svega neka tvoj
ivot bude tih, bezbrian i sa svima budi u miru. Zatim, uavi u svoju klet, zatvori se i sevi u
nekom uglu ini to ti budem rekao. Zna da je disanje, kojim diemo vazduh; udiemo ga niim
drugim do srcem. Upravo je ono uzrok ivota i topline tela. Srce privlai vazduh da bi
posredstvom disanja ispustilo napolje svoju toplinu i da bi dalo sebi osveenje - sve vazduh.
Orue pak ovakve delatnosti jesu plua, koja poto ih je Sazdatelj stvorio upljikavim, stalno,
kao meh, uvlae i izbacuju vazduh iz okoline. Dakle, srce stalno vri funkciju radi koje je i
ustrojeno u cilju blagostanja organizma. Dakle, ti sedi i sabravi um svoj, uvedi ga u srce putem
kojim vazduh ide ka srcu i primoraj ga da sie u srce zajedno s vazduhom koji udie. Kada pak
on ue tamo, sledee e biti veselo i radosno."
On dalje pie: "Zato, brate, naui um da ne izlazi brzo odatle: jer e on na poetku malaksavati
od unutranjeg zatvora i teskobe, a kada se navikne, vie nee poeleti da ostane u spoljanjim
lutanjima. Carstvo Nebesko je u nama. Kada ga tamo posmatramo i traimo istom molitvom sve
spoljanje nam izgleda mrsko i gadno. Dakle, ukoliko odmah, kao to je reeno, umom ue u
mesto srca koje sam ti pokazao, uznesi blagodarenje Bogu i proslavi Ga, raduj se i uvek se dri
ovog delanja, i ono e te nauiti onome to ne zna. A treba da zna i to da kada se um tvoj bude
tamo nalazio on ne sme da ostane nem i prazan, ve treba da ima kao svoje stalno delo i
pouavanje molitvu: Gospodi Iisuse Hriste, Sine Boij, pomiluj mja, i nikada ne sme da prekine
ovo zanimanje.
Ono zadrava um od uznoenja, ini ga nedostupnim i neuhvatljivim za spletke vraije i uzdie
ga ka ljubavi Boijoj i stalnom eljenju Boanstvenog.
Ukoliko, potrudivi se mnogo ne moe da ue u zemlju srca, uini kako u ti rei i uz pomo
Boiju nai e ono to trai.
Zna li ti da se naelo razuma svakog oveka nalazi u njegovim grudima: upravo ovde, ak i
kada usta ute mi i govorimo, i razmiljamo, i tvorimo molitve i mnogo toga drugog.
Upravo ovo naelo razuma, odstranivi od njega svaku pomisao (ovo moe ako poeli) pusti da
govori: "Gospodi Iisuse Hriste, Sine Boij, pomiluj mja", i prinudi sebe da samo to umesto svake
druge misli uvek unutra vapije.
Ukolio se neko vreme bude drao ovog poretka otkrie ti se ulaz u srce kao to smo ti napisali,
van svake sumnje, kao to smo i mi sami iz iskustva saznali. Doi e ti zajedno s mnogoeljenom
i slatkom panjom i itav zbir dobrodetelji: ljubav, radost, mir i ostalo."
Boanski Grigorije Sinait uei takoe kako najspasonosnije prizivanje Gospoda treba tvoriti
umom u srcu kae: "Sedei ujutru na stolici od jedne etvrti, spusti um u srce i dri ga tamo.
Pognuvi se s napetou, oseajui bol i u grudima, u leima i u vratu neprestano vapij umom ili
duom. "Gospodi Iisuse Hriste, pomiluj mja."
Kada postane previe tesna i bolna, moda ak i bljutava uestalost ponavljanja (to se ne deava
zbog monotonosti jela Triimenitog, koja se esto jede, jer "jaduij Mja", reeno je "jee
vzalut" - Sirah. 24, 23) onda, smestivi um u drugu polovinu govori: "Sine Boij, pomiluj mja".
I mnogo puta izgovarajui as jednu as drugu polovinu ne sme zbog lenjosti esto da ih
menja, jer i drvee koje se esto presauje ne hvata koren.
Zadravaj i disanje plua da ne bude previe slobodno. Jer dah vazduha koji ishodi iz srca
pomrauje um, ometajui ga ili razvejava misao ne doputajui mu da sie do srca. Ne
doputajui mu da doe do srca ono ga predaje u zarobljenitvo zaboravu ili ga nagovara da se
pouava neem drugom, a ne onome emu treba, ostavljajui ga da bezoseajno prebiva u onome
to ne valja.
Ukoliko ugleda neistotu lukavih duhova, to jest pomisli koje nastaju ili se prikazuju u tvom
umu nemoj se uasavati i nemoj se uditi; ali ako se i dobro razumevanje nekih stvari pojavi u
tebi, ne obraaj na to panju, ve zadravajui disanje koliko moe, zatvarajui um u srce i
delujui stalno i esto prizivanjem Gospoda Isusa uskoro e ih pobediti i istrebiti ranjavajui ih
nevidljivo Boanskim imenom, kako kae i Lestvinik: "Isusovim imenom bij protivnike, jer ni
na nebu ni na zemlji nema jaeg oruja."
Dalje isti ovaj svetac pouavajui o tihovanju i molitvi nastavlja: "U trpljenju pak treba da bude
tvoje sedenje zbog Onoga Koji je rekao da u molitvi treba trpeti (Lk. 18, 1), i ne treba brzo
ustajati zbog malodunosti usled tekoe bola i umnog vapaja i este napetosti uma. Zbog toga,
pognuvi se i sabirajui um u srce, prizivaj u pomo Gospoda Isusa.
Oseajui bol u leima, kada te esto boli glava, trpi sve ovo traei u srcu Gospoda: onima koji
sebe primoravaju pripada Carstvo Nebesko, "i nudnici voshiajut je" (Mt. 11, 12 i dr.).
Isti ovaj otac govori i o tome kako treba tvoriti molitvu: "Ovako su rekli oci: jedan - Gospodi
Iisuse Hriste, Sine Boij, pomiluj mja, - svu; a drugu polovinu: Iiuse, Sine Boij, pomiluj mja - i
ovo je zgodnije, zbog mladosti uma i nemoi, jer niko ne moe sam po sebi, bez Duha tajno da
imenuje Gospoda Isusa - isto i savreno "toiju Duhom Svjatim" (1 Kor. 12, 3); meutim, kao
nemi mladenac, on jo ne moe da tvori ovu molitvu razgovetno. Ne treba da zbog slabosti esto
menja prizivanje imena, ve retko - radi zadravanja.
Opet: jedni ue da se molitva izgovara ustima, drugi pak da se izgovara umom, a ja doputam i
jedno i drugo, jer ponekad um od uninija iznemogne da je izgovara, a ponekad usta. Ipak treba
vapiti neujno i bez smuenja da bi i duevna panja i panja uma, smuene glasom ne bi otile
dok um, naviknuvi se, ne pone da napreduje u delu, dok ne primi silu od Duha da se moli jako
i na svaki nain. Tada vie nee imati potrebu da govori ustima, a nee ni moi poto je u stanju
da savreno tvori molitvu samo umom."
Iz gore navedenog sledi da gore pomenuti oci daju veoma jasno uenje o nainima obuavanja
umnom delanju za poetnike. Iz njihovog uenje se mogu shvatiti pouke o ovom delanju i drugih
podvinika iako se oni nisu izraavali s takvom jasnoom."
Ovim se zavrava poslanica starca Pajsija o umnoj Isusovoj molitvi.
TAJNA SPASENJA KOJA SE OTKRIVA NEPRESTANOM MOLITVOM
sadraj
Kako se spasiti? Ovo blagoestivo hriansko pitanje se prirodno raa u umu svakog usled
oseanja oteene i raslabljene ovekove prirode i ostatka u njoj prvobitnog stremljenja ka istini i
pravednosti. Svako ko ima makar malo vere u besmrtnost i davanje svakome po zaslugama u
venom ivotu i nehotice se sree sa milju o tome kako da se spasi kada upravlja svoj pogled ka
nebu. Poto je reavanje ovog zadatka za njega teko on za ovo pita umne i s tim upoznate ljude,
zatim ita po njihovom savetu poune knjige duhovnih pisaca u vezi s ovim predmetom teei da
bez odstupanja sledi istine i pravila koja je uo i proitao. U svim ovim poukama on nailazi na
oigledne, na izvestan nain neophodne uslove za spasenje: poboan ivot, podvizi i trud nad
samim sobom radi odlunog samoodricanja koje vodi ka tvorenju dobrih dela, ka stalnom
ispunjavanju svih Bojih zapovesti, koje svedoi o nepokolebljivosti i vrstini vere. Dalje mu se
propoveda da svi ovi uslovi za spasenje obavezno treba da se ispunjavaju uz najdublje smirenje i
u celini: jer kao to sve vrline zavise jedna od druge, one treba jedna drugu da podravaju, jedna
drugu da usavravaju i nadahnjuju, kao to sunevi zraci tek onda pokazuju svoju silu i
proizvode plamen kad se usredsrede u jednu taku. A inae "nepravednij vmalje i v mnozje
nepraveden jest."
Osim toga, kao najvei dokaz za neophodnost ove izuzetno sloene i celokupne delatnosti on
slua uzvienu pohvalu lepote dobrodetelji i porugu niskosti i bede poroka. Sve ovo se urezuje
kao istinito obeanje ili velianstene nagrade i blaenstva ili mune kazne i nevolje u venom
ivotu.
Takav je posebno karakter propovedanja najnovijeg vremena! Usmeren na takav nain onaj ko
vatreno eli spasenje sa svom radou pristupa ispunjenju pouka i primeni iskustava iz svega to
je uo i proitao, ali avaj! ak ni na prvom koraku svog stremljenja ne nalazi mogunost da
dostigne svoj cilj, predviajui i ak oseajui da e njegova povreena i raslabljena priroda
pobediti ubeenja njegovog razuma, da je njegova slobodna volja vezana, da su naklonosti
oteene, da je sila duha iznemogla. Uz takvo iskustveno samosaznanje o svojoj nemoi on
prirodno prelazi na misao da nema moda nekih sredstava koja pomau da se ispuni ono to
propisuje zakon Boji, to zahteva hrianska blagoestivost i to su ispunjavali svi oni koji su se
udostojili da dobiju spasenje i svetinju? Zbog svega ovoga i da bi pomirio u sebi zahtev razuma i
savesti i nemo sile da ovo ispuni on se jo obraa propovednicima spasenja s pitanjem: Kako da
se spasim? Kako da ispuni uslove spasenja koji su mu nedostupni? I da li onaj ko sve ovo
propoveda ima snage da ispuni sve ono emu pouava?..
"Moli Boga, moli se Bogu da ti pomogne!" Ali zar ne bi bilo polodotvornije ukoliko bismo se
pre ili uvek i pri svemu uili molitvi kao uzronici ispunjavanja svega to zahteva hriansko
blagoestije i ime se stie spasenje - zakljuuje onaj ko je postavio pitanje i ujedno pristupa
izuavanju molitve: ita, razmilja, razmatra uenje onih koji su pisali na ovu temu. Istina, u
njima nalazi mnogo svetlih misli, dubokih poznanja i jakih izraza. Jedan predivno rasuuje o
neophodnosti molitve, drugi o njenoj sili, blagotvornosti, o obavezi oveka da se moli, o tome da
je za molitvu potrebna usrdnost, panja, toplina duha, istota misli, pomirenje s neprijateljima,
smirenje, skruenost i drugo to mora da postoji prilikom molitve... A ta je molitva po sebi i
kako ovek sutinski da se moli - poto se na ova pitanja, iako su ona prva i najpotrebnija, veoma
retko mogu nai podrobna i svima jasna objanjenja, onaj ko revnosno eli da se moli opet ostaje
pod pokrovom tajne. U njegovom seanju se od svega to je proitao ukorenjuje samo spoljanja
strana molitve koja premda je i blagoestiva, ipak je samo spoljanja i on dolazi do ovakve
konstatacije ili zakljuka: da bi se ovek molio treba da ide u crkvu, da se krsti, da se klanja, da
klei, da ita psaltir, kanone, akatiste... Ovo je uobiajeno shvatanje molitve onih koji nisu
upoznati s delima o unutranjoj molitvi i sozercateljnim delima svetih otaca. Na kraju, traitelj se
sree s knjigom koja se naziva "Dobrotoljublje" u kojoj su dvadeset petorica svetih otaca jasno
prikazala nauku istinske i sutastvene srdane molitve.
Ovde iznad tajne spasenja i molitve poinje za njega da se podie krajiak zavese i on vidi da
istinski se moliti znai usmeravati razum i seanje ka neprekidnom seanju na Boga, hoditi u
NJegovom Boanstvenom prisustvu, podsticati sebe na NJegovu ljubav posredstvom bogomslija
i sjediniti ime Boije s disanjem i pokretima srca, rukovodei se u svemu ovom prizivanjem
ustima najsvetijeg imena Isusa Hrista ili tvorenjem Isusove molitve, u svako vreme i na svakom
mestu i pri svakom poslu neprekidno.
Iako e ove svetle istine ozarivi poznanja traitelja i otkrivi mu put ka izuavanju i dostizanju
molitve ubediti ovog traitelja da odmah pristupi ispunjavanju ovih mudrih pouka ipak e on
prilikom svojih opita delujui promenljivim metodama jo nailaziti na prepreke dok mu iskusni
neastavnik ne otkrije (po istoj ovoj knjizi "Dobrotoljublje") u svoj punoti tajnu, da je samo
uestalost ili neprestanost molitve (ma kako da se ona izgovarala na poetku) jedino mono
sredstvo, kako za savrenstvo unutranje molitve tako i za spasenje due. Uestalost molitve jeste
osnova ili temelj, koji na sebi dri itav krug spasonosne delatnosti, kao to to potvruje i sveti
Simeon Novi Bogoslov: "Onaj," kae on, "ko se neprestano moli, u ovom jednom je sjedinio sve
dobro."
Dakle, da bi se predstavla istina ovog otkria u svoj punoti nastavnik je razvija na sledei nain.
Za spasenje due je kao prvo neophodna istinska vera: Sveto Pismo kae: "Bez vjeri ne
vozmono ugoditi Bogu" (Jevr. 11, 6); "Ie ne imjet vjeri, osuden budet."
Meutim, iz Svetog Pisma se vidi da ovek ne moe sam po sebi da rodi veru u sebi ak ni
koliko zrno goruino, da vera ne potie od nas, jer je ona dar Boji, da veru, kao duhovni dar
daje Sveti Duh.
ta da se radi u tom sluaju? Kako pomiriti oveka u veri s nemogunou oveka da je rodi u
sebi? U istom ovom Svetom Pismu je otkriveno i sredstvo za ovo i pokazani su primeri: "Prosite
i dastsja vam." Apostoli nisu mogli sami da podstaknu u sebi savrenstvo vere, ve su molili
Isusa Hrista: "Gospodi, priloi nam vjeru." Evo primera traenja vere! Odavde se vidi da se vera
stie molitvom.
Za spasenje due su osim istinske vere potrebna i dobra dela, dobrodetelji, jer "vjera bez djel
mertva jest", jer e se ovek opravdati od dela, a ne samo od vere, i ae hoei vniti v ivot,
sobljudi zapovjedi: jee ne ubijei, ne preljubi sotvorii, ne ukradei, ne lesvidjedeljstvujei, ti
oca i mater, i vozljubii iskrenjago jako sam sebe. I sve ove zapovesti treba ispunjavati zajedno.
"Ie bo vjes zakon sobljudet, sogrjeit e vo jedinom, bist vsjem povinen". Ovako ui sveti
apostol Jakov.
A sveti apostol Pavle opisujui slabe ljudske sile kae "ot djel zakona ne opravditsja vsjaka plot",
"vjemi bo, jako zakon duhoven jest, az e plotjan jesam, prodan pod grjeh. Jee bo hotjeti prileit
mi, a jee sodjejati dobroje, ne obrjetaju, no jee ne hou, zloje sije sodjevaju. Umom mojim
rabotaju zakonu Boiju, plotiju e zakonu grjehovnomu." Kako onda treba ispunjavati
neophodna dela zakona Boijeg kada je ovek nemoan, kada nema mogunosti da opravda
zapovesti u sebi?
Nema mogunosti samo dotle dok ne moli za to, dok se za to ne moli. "Ne imate, zanje ne
prosite," otkriva uzrok sveti apostol. Pa i Sam Isus Hristos kae: "Bez Mene ne moete tvoriti
niesoe." A kako tvoriti s NJim ui ovako: "Budite vo Mne i Az v vas." "Ae kto prebudet vo
Mnje plod mnog sotvorit." A biti u NJemu znai neprestano oseati NJegovo prisustvo,
neprestano moliti u ime NJegovo: "Ae to prosite vo imja Moje, Az sotvorju." Dakle,
mogunost ispunjenja dobrih dela stie se opet molitvom. Primer za ovo vidi se u samom
apostolu Pavlu koji se tri puta molio da pobedi iskuenja, koji je kleao pred Bogom Ocem da
mu da da se utvrdi u unutranjem oveku, i koji je na kraju, zapovedao da se pre svega "tvori
molitva" i svima ak "neprestano se molite".
Iz svega gore navedenog sledi da vascelo duevno spasenje oveka zavisi od molitve, i zato je
ona kao prvo pre svega i potrebna, jer se njome oivljava vera, kroz nju se ispunjavaju sve
dobrodetelji. Jednom reju, uz molitvu sve prati uspeh, a bez nje nijedno delo hrianskog
blagoestija ne moe da se ostvari.
Upravo zato se neprestanost, svagdanjost, daje iskljuivo i samo molitvi; ostale dobrodetelji -
svaka ima svoje vreme, a za molitvu se zapoveda da se neprestano upranjavati: "neprestano
molitesja", "podobajet vsegda molitisja, molitisja na vsjako vremja, na vsjakom mjestje."
Istinska molitva zahteva svoje uslove: ona mora biti prinoena s istotom misli i srca, s
plamenom usrdnou, s vrstom panjom, s trepetnim svetenim strahom i s najdubljim
smirenjem. Meutim, ko od onih koji imaju istu savest nee priznati da je dalek od gore
navedenih uslova za istinsku molitvu, da obavlja svoju molitvu vie zato to tako treba, vie s
prinuivanjem sebe nego iz elje, nego zbog naslaivanja molitvom, iz ljubavi prema molitvi? O
tome i Sveto Pismo svedoi da ovek ne moe um da uini stalnim i da ga potpuno oisti od
ravih pomisli: "Nadleit bo elovjeku pomilenije na zloje ot junosti jego," da nam samo Bog
daje drugaije srce i novi duh "to jee hotjeti i jee djejati Boije jest." I sam apostol Pavle je
rekao: "Duh moj (t.j. glas moj) molitsja, a um bez ploda jest." I: "Ne vjemi, kako ili o esom
pomolimsja," potvruje on. Iz ovoga sledi da mi sami po sebi ne moemo istinski da se molimo,
ne moemo u svojoj molitvi da otkrijemo njena sutinska svojstva!
ta je onda u ovakvoj nemoi svakog oveka preostalo kao mogue da uini od svoje volje i sile
za spasenje sopstvene due? On ne moe da stekne veru bez molitve, dobra dela takoe, na
posletku, nije u stanju ni da se moli istinski. ta mu je onda preostalo, ta je dato njegovoj
slobodi i silama da ne bi poginuo, ve da bi se spasio?
Poto u svakom delu postoji kvalitet njega je Gospod ostavio Svojoj volji i darovanju. A da bi se
jasnije pokazala ljudska zavisnost od volje Boije i da bi oveka dublje pogruzio u
smirenomudrenost Bog je ljudskoj volji i silama ostavio samo koliinu molitve, zapovedio nam
je da se neprestano molimo, da se uvek molimo, u svako vreme, na svakom mestu. Upravo ovim
se i otkriva tajanstveni nain dostizanja istinske molitve, a ujedno s njom i vere, i ispunjenja
zapovesti i spasenja. Dakle, oveku je ostavljena koliina. Uestalost molitve je preputena u
svojinu njegovoj volji... O ovome isto tako ue i oci Crkve. Sveti Makarije Veliki kae: "Moliti
se nekako (ali esto) zavisi od nae volje, a moliti se istinski jeste dar blagodati." Prepodobni
Isihije kae da se uestalost molitve prelazi u naviku i pretvara se u prirodu, da bez estog
prizivanja imena Isusa Hrista nije mogue oistiti srce.
Prepodobni Kalist i Ignjatije savetuju da se pre svih podviga i dobrodetelji zapone molitva u
ime Isusa Hrista esto, neprekidno, jer uestalost i neistu molitvu uzvodi ka istoti. Blaeni
Dijadoh tvrdi da kad bi ovek to je mogue ee prizivao ime Boije (molio se) ne bi padao u
sagreenja. Kako su iskusne, mudre i srcu bliske ove praktine pouke otaca! One u iskustvenoj
prostoti bacaju svetlost na naine i sredstva za usavravanje due. Kakva je u njima velika
suprotnost s moralnim usmerenjima teoretskog razuma! Razum ubeuje: radi ovo i ovo dobro,
naoruaj se hrabrou, upotrebi silu volje, uveri se lepim posledicama dobrodetelji, na primer:
oisti um i srce od ispraznih matanja, ispuni njihovo mesto pounim razmiljanjima, ini dobro i
bie potovan i miran, ivi onako kako zahtevaju razum i savest... Meutim, avaj! Sve to uz sav
napor ne dostie svoj cilj bez este molitve, bez privlaenja njome milosti Boije. Posle ovoga
otkriemo jo neke pouke otaca i pogledaemo ta oni kau, na primer, o oienju due. Sveti
Lestvinik pie: "Prilikom pomraivanja due neistim pomislima neprijatelj se pobeuje
Isusovim imenom ako ga esto ponavljamo. Jae i uspenije oruje od ovog nee nai ni na
nebu, ni na zemlji." Sveti Grigorije Sinait pouava: "Znaj da niko ne moe sam da zadri svoj
um, i zato ukoliko ima neiste misli ee i vie prizivaj ime Isusa Hrista i pomisli e se stiati
same po sebi." Kakav jednostavan i zgodan, ali i iskustveni nain, koji je ujedno suprotan savetu
teoretskog razuma, koji uobraeno pokuava da dostigne istotu samo svojim dejstvom!
Uporedivi ove isksutvene pouke svetih otaca dolazimo do zakljuka da je glavni, jedini i
najzgodniji nain za sticanje dela spasenja i duhovnog savrenstva uestalost, neprekidnost
molitve, ma kako ona nemona bila!..
Hrianska duo! Ako ne nalazi u sebi snage da se poklanja Bogu duhom i istinom, ako tvoje
srce jo ne osea toplinu i sladosni ukus umne i unutranje molitve prinesi na molitvenu rtvu
ono to moe, to zavisi od tvoje volje, to je srazmerno tvojim silama: neka se nii organi
tvojih usta prvo srode s estim i stalnim molitvanim vapajem; neka esto, neprekidno prizivaju
mono ime Isusa Hrista; ovo ne predstavlja veliki trud i to svako moe!.. Pritom ovo zahteva i
iskusna zapovest svetog apostola: "Da prinosim vinu (uvek) ertvu Bogu, sire plod ustjen
ispovjedajuihsja imeni Jego"; uestalost molitve e sigurno stvoriti i naviku i pretvoriti se u
prirodu, privui e nakon nekog vremena um i srce u duno raspoloenje. Pritom razmisli, ako bi
ovek stalno ispunjavao samo ovu zapovest Boiju o neprestanoj molitvi on bi samo njom
ispunio sve zapovesti: jer kada bi neprekidno u svako vreme, prilikom svih dela i poslova tvorio
molitvu, tajno prizivao Boanstveno ime Isusa Hrista, makar prvo i bez duevne topline i
usrdnosti, makar samo primoravajui sebe, tada vie ne bi imao vremena za isprazne razgovore,
za osuivanje blinjih, za prazno troenje vremena u ulnim grenim zadovoljstvima: svaka
njegova prestupna misao bi nailazila na prepreku u svom irenju, svako grehovno delo ne bi bilo
promiljano tako plodonosno kao u praznom umu; smanjila bi se ili bi se potpuno unitila i
brbljivost i praznoslovlje i svaki postupak bi se odmah istio blagodatnom silom kroz esto
prizivanje imena Boijeg. esto upranjavanje molitve esto bi odvlailo duu od grehovnih dela
i privlailo bi je onom znanju koje je za nju najbitnije - sjedinjenju s Bogom! Vidi li sada kako
je vaan i neophodan kvantitet u molitvi? Uestalost molitve je jedini nain za sticanje iste i
istinske molitve; to je najbolje i najdelatnije pripremanje za molitvu i najsigurniji put za
dostizanje molitvenog cilja i spasenja!
Radi daljeg uveravanja u neophdonost i plodotvornost este molitve to je mogue bolje zapamti:
1) Da je svaki podsticaj, svaka misao u molitvi dejstvo Svetog Duha i glas tvog Anela-uvara.
2) Da ime Isusa Hrista koje se priziva u molitvi sadri u sebi samostalnu i samodelatnu
blagotvornu silu, i zbog toga 3) Nemoj se smuivati neistotom ili suvoparnou svoje molitve,
ve strpljivo oekuj plod od estog prizivanja imena Boijeg. Ne sluaj neiskusnu nerazumnu
sugestiju sveta da je samo hladno, premda i stalno vapijanje beskorisno mnogoslovlje. Ne! Sila
imena Boijeg i uestalost prizivanja pokazae svoj plod u svoje vreme!..
Predivno o ovome rasuuje jedan od duhovnih pisaca: "Znam," kae on, "da mnogim navodno
duhovnim i lano mudrim filosofima koji svuda trae lanu veliinu i navodno blagorodna
upranjavanja u oima njihovog razuma i gordosti prosto, usmeno i stalno isto, ali esto
upranjavanje moltive izgleda kao bezvredno ili nisko zanimanje ili kao glupost. Meutim, oni
se, nesrenici varaju, i zaboravljaju pouku Isusa Hrista: "Ae ne budete jako djeti, ne vnidete v
Carstvije Boije." Oni sainjavaju sebi nekakvu nauku od moljenja na kolebljivim osnovama
prirodnog razuma! Da li je potrebno mnogo uenja, uma ili znanja da bi se ista srca reklo:
"Iisuse, Sine Boij, pomiluj mja!" Zar nije takve este molitve hvalio i Sam na Boanstveni
Uitelj? Zar nisu ovim kratkim, ali estim molitvama bila izmoljavana i tvorena uda? Ah, duo
hrianska! Bdij i nemoj zautati u neprekidnim vapajima tvoje molitve! ak i ako bi tvoj vapaj
poticao iz srca jo uvek rasejanog i delimino ispunjenog svetom - nema veze! Treba ga samo
nastaviti, ne zautati, i ne brini se: ono e se samo od sebe oistiti zbog uestalosti. Ne isputaj
nikada iz seanja da "Ie v vas, bolij jest togo, ie v mirje." "Bolij bo jest Bog sredca naego, i
vjest vsja," kae apostol.
Dakle, nakon svih ovih uveravanja, uz svu nau slabost, ona je tako mona, bezuslovno dostupna
oveku i u potpunosti zavisi od njegove volje - odlui se da pokua makar samo jedan dan da
pazi na sebe, na uestalost svoje molitve tako da na molitveno prizivanje imena Isusa Hrista
bude upotrebljeno mnogo vie vremena u toku dana nego za druga zanimanja: i ovo vie
poklanjanje vremena molitvi u odnosu na svakodnevne poslove sigurno e ti dokazati da taj dan
nije izgubljen, ve da je steen na spasenje, da na tasu pravosua Boijeg uestala molitva
pretee tablu tvojih slabosti i izglauje grehove koje si tog dana poinio u knjizi seanja, da te
postavlja na stepen pravednosti i daruje nadu da e dobiti osveenje i veni ivot.


UENJE VALAAMSKIH STARACA O MOLITVI
sadraj
I 1. O usmenoj molitvi. U skraenom obliku ona se izgovara ovako: "Gospodi, pomiluj";
"Gospodi Iisuse Hriste, pomiluj mja grjenago!"; a u punom ovako: "Gospodi Iisuse Hriste, Sine
Boij, pomiluj mja grjenago!"
Na poetku se ona uglavnom izgovara s primoravanjem i nevoljno, i srazmerno sa
upranjavanjem i primoravanjem sebe na nju, samo ako postoji odluna namera da se to ini,
posredstvom molitve, uz pomo Boije blagodati umanjuju se sve strasti, ona e od estog
upranjavanja, srazmerno sa smanjivanjem strasti s vremena na vreme postajati laka, prijatnija i
poeljnija.
Prilikom usmene molitve ovek na sve naine mora da se trudi da dri um u reima molitve, da
govori lagano, usredsreujui svu panju na misli koje se izraavaju reima, a kada um budu
odvlaile pomisli sa strane, bez smuenja ga ponovo treba uvoditi u rei molitve (Lestvica, slovo
28, glava 17).
Nerasejanost se umu ne daje brzo i ne daje se onda kada mi poelimo, ve kada se smirimo i
kada Bog blagoslovi.
Ovaj Boji dar ne odreuje vreme niti koliina molitava, ve srdano smirenje i Hristova
blagodat i svagdanje prinuivanje sebe na nju.
Od usmene paljive molitve deava se prelazak na umnu molitvu koja se tako naziva onda kada
se samo umom ustremljujemo ka Bogu ili kada vidimo Boga...
2. O umnoj molitvi. Prilikom umne molitve obavezno treba drati panju u srcu pred Gospodom.
U zavisnosti od nae usrdnosti i smirenog staranja u molitvi Bog e darivati prvi dar naem umu
- sabranost i usredsreenost u molitvi. Kada panja prema Gospodu postane stalna, onda je to
blagodatna panja, a naa sopstvena panja uvek biva s prinudom. Od ovakve umne molitve
prelazi se na srdanu unutranju molitvu - ukoliko postoji iskusan uitelj - veoma pristupaan i
slobodan. Kada oseanjima srca bivamo s Bogom, a ljubav prema Bogu ispunjava nae srce,
takva molitva nosi naziv srdane.
3. O unutranjoj srdanoj molitvi. U Jevanelju je reeno: "Ae kto hoet po Mne idti, da
otveretsja sebe i vozmet krest svoj." Ukolio se ove rei primene na molitvu one e znaiti
sledee: ko hoe ispravno da se podvizava u molitvenom podvigu, neka se pre svega odrekne
svoje volje i sopstvenog razumevanja, a zatim neka ponese krst, to jest duevni i telesni trud koji
je neizbean u ovom podvigu. Predavi sebe u potpunosti budnoj brizi Boijoj treba smireno i
dobroduno podnositi ovaj trud radi istinskog blaga koje se daruje usrdnom molitveniku od Boga
u svoje vreme, kada Bog Svojom blagodau postavi granice naem umu i utvrdi ga u seanju na
Boga u srcu. Kada slino stanje uma postane neto prirodno i stalno, ono kod otaca nosi naziv
sjedinjenje uma sa srcem; prilikom takvog ustrojstva um vie nema elje da bude izvan srca,
naprotiv, ako zbog nekih okolnosti ili mnogom besedom bude zadran van srdane panje kod
njega se javlja nezadriva elja da se opet vrati u sebe s nekom duhovnom enjom i s novom
usrdnou da se opet bavi sazidavanjem svog unutranjeg doma. Pri ovakvom srdanom
ustrojstvu kod oveka iz glave sve prelazi u srce i tada kao da neka umna svetlost obasjava svu
njegovu unutranjost, i ma ta da radi, ma ta da govori, ma o emu da razmilja, sve ini s
potpunom sveu i panjom. On tada jasno moe da vidi kakve mu pomisli, namere i elje dolaze
i rado podstie um, srce i volju na posluanje Hristu i na ispunjenje svake Boije i otake
zapovesti; svako pak uklanjanje od njih izglauje oseanjem srdanog pokajanja i skruenosti s
iskrenim aljenjem i prebolnim smirenim padanjem niice pred Bogom, molei i oekujui
odozgo pomo svojoj nemoi. I Bog, videi ovakvo njegovo smirenje ne liava ga Svoje
blagodati.
Neka vam bude poznato da nekima umno-srdana molitva u srce dolazi brzo, a drugima ne
dolazi brzo. Znam tri lica: jednom je dola im mu je bilo reeno, istog tog trena; drugom je
dola nakon est meseci; treem - nakon deset meseci; a jednom velikom starcu - nakon dve
godine. A zato tako biva - samo Bog zna.
Jo znajte da pre istrebljenja strasti molitva biva jedna, a da je nakon oienja srca drugaija:
prva je pomonica prilikom oienja srca od strasti, a druga je kao neki duhovni zalog budueg
blaenstva. inite ovako: kada osetite ulazak uma u srce i dejstvo molitve, ostavite potpunu
slobodu ovakvoj molitvi, udaljavajui sve to je ometa i dok ona traje - nita drugo ne radite.
Kada pak ne oseate ovakvu elju molite se usmenom molitvom s metanijama trudei se da na
svaki nain panju drite u srcu pred licem Gospoda. Srce e se razgoreti i uz ovakav nain
tvorenja molitve.
Budite trezveni i budni, a posebno za vreme umno-srdane molitve. Niko nije toliko ugodan
Bogu kao onaj ko se pravilno bavi umno-srdanom molitvom. Kad vam nije zgodno ili kad
nemate vremena da upranjavate molitvu na svaki nain uvajte u sebi u svakom svom poslu
molitveni duh, t.j. seajte se Boga i na sve naine se trudite da Ga umnim oima vidite ispred
sebe sa strahom i ljubavlju i oseajui Ga pred sobom, s pobonom pokornou u svim svojim
delima predajte sebe NJegovom Svedriteljstvu, Svemoi, Svevienju i Sveznanju tako da se u
svakom vaem delu, rei i pomisli seate Boga i NJegove svete volje. Evo u emu se ukratko
sastoji molitveni uh! Neophodno je da ljubitelj molitve ima ovaj duh i da koliko je mogue
svagdanjom srdanom panjom podvodi svoje razumevanje pod Boiji razum i da Mu se
pokorno i sa strahopotovanjem pokorava; takoe i svoja htenja i elje treba podvoditi pod
Boija htenja i svecelo se predati Boijem razumu i Boijem htenju. Na svaki nain se treba
boriti protiv duha samovolje ili elja i poziva da ovek deluje niim se ne ograniavajui. Ovaj
duh doaptava: ovo prevazilazi moje snage, za ovo nemam dovoljno vremena, ili ovoga ne mogu
da se latim, treba priekati, ili spreavaju me obaveze posluanja i mnogo toga drugog. Ko ga
slua nikada se nee navii na molitvu. U prijateljstvu s ovim duhom je duh samoopravdavanja
koji pristupa i poinje da deluje nakon to neko, obuzet duhom samovolje i tvrdoglavosti uini
neto zbog ega ga uznemirava savest. Tada se duh samoopravdanja na razliite naine dovija da
prevari savest i da svoje nepravde pokae kao pravde. - Neka vas Bog sauva od ovih zlih
duhova! (Shimonah Agapije).

II Apostol pie: "Pohvala naa - istaja sovjest." Simeon Novi Bogoslov kae: "Za ovo se daje
umna i srdana molitva, a bez toga ovek nema uspeha ni u kakvim duhovnim podvizima"
(Iguman Varlaam).

III Sa svetenim strahom, tajno tvori molitvu imena Isusovog na sledei nain: "Gospodi Iisuse
Hriste; Sine Boij, pomiluj mja grjenago!"
Trudi se da udubi ovu molitvu u svoju duu i srce; tvori je umom i milju, i ne doputaj joj da se
ni za malo vremena udalji od tvojih usta; sjedinjuj je kako moe, sa svojim dahom (disanjem) i
koliko ima snage, trudi se pritom da se primorava na srdanu skruenost, i nemoj se bez suza
kajati za svoje grehove. Ako pak nema suza, moraju biti, makar skruenost i jecaji srca" (Iguman
Nazarije).