UNIVERZITET SINGIDUNUM

DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJ E

I MEUNARODNU SARADNJU



Master rad:
Globalizacija i savremeni poslovni procesi u
organizacijama sveta rada







Mentor Kandidat
prof. dr Milan I. Miljevi Vladimir N. Dami
Beograd, 2010.
2

SADRAJ



Uvod ------------------------------------------------------------------------------------------ 4
Pojam globalizacije ------------------------------------------------------------------------- 9
Teorijski pristupi globalizaciji ---------------------------------------------------------- 12
Poeci socioloke misli o globalizaciji ------------------------------------------ 12
Teorija meunarodnih odnosa ---------- ----------------------------------------- 14
Teorija svetskog sistema ---------------------------------------------------------- 16
Heldova tipologija kola miljenja o globalizaciji ----------------------------- 17
Dimenzije globalizacije ------------------------------------------------------------------- 20
Gidensova tipologija dimenzija globalizacije ---------------------------------- 23
Protivrenosti globalizacije -------------------------------------------------------------- 26
Tendencije globalizacije ------------------------------------------------------------------ 29
Pojam organizacije ------------------------------------------------------------------------ 32
Teorije o organizaciji --------------------------------------------------------------------- 35
Klasina teorija organizacije ------------------------------------------------------ 35
Bihejvioristika teorija ----------------------------------------------------------- 38
3

Teorija kulturnog sklada --------------------------------------------------------- 39
Podela organizacija --------------------------------------------------------------------- 42
Savremeni poslovni procesi ------------------------------------------------------------ 44
Decizionistiki proces u organizacijama sveta rada -------------------------------- 46
ta je odluka? -------------------------------------------------------------------- 46
Upravljanje i/ili rukovoenje organizacijom -------------------------------- 47
Vrste odluka --------------------------------------------------------------------- 49
Ko su donosioci odluka u organizacijama: jedan i/ili vie njih? --------- 50
Naini donoenja odluka: racionalno i/ili intuitivno odluivanje -------- 52
Prepreke poslovnom odluivanju ------------------------------------------------------- 55
Poslovno komuniciranje ----------------------------------------------------------------- 57
Zakljuna razmatranja ---------------------------------------------------------------------62
Literatura ------------------------------------------------------------------------------- 67






4

UVOD


Panta rhei!
Heraklit (535-475.p.H.)

Ne tako davne 1961. godine u uvenom reniku engleskog jezika koji je sainio Dirk
Mesner (Messner), prvi put se pojavila re globalizacija
1
. Iako je sam termin u akademskom
smislu relativno mlad, ovaj dalekoseni proces datira iz najranijih perioda istorije ljudskog
drutva. Savremeno drutvo, sve pojave, procesi i odnosi u njemu determinisani su procesom
globalizacije. O globalizaciji se danas govori kao o sveobuhvatnom procesu, te se sa punim
pravom moe rei da je globalizacija sve i sve je globalizacija (globalno). Tako globalizacija
oblikuje ivot pojedinca, njegovu interakciju sa drugima, ali istovremeno i delatnost homo faber-
a i sve one ustanove i institucije u kojima se takva delatnost odvija.
Zato je uopte relevantno istraivanje odnosa globalizacije i savremenih poslovnih
procesa? Ova relevantnost proistie iz bar tri razliita, ali povezana razloga. Prvo, akademska
relevantnost istraivanja zasniva se upravo na akademskoj aktuelnosti globalizacije, koja se ve
decenijama unazad izuava sa razliitih teorijskih aspekata, uz isticanje novih, drugaijih i
suprotstavljenih argumenata za ili protiv. Istovremeno, brojna teorijska gledita o procesu
globalizacije ostavljaju dovoljno prostora za pokuaj verifikacije nekih od najistaknutijih i
najcitiranijih teorija u akademskom diskursu. Drugo, globalizacija je sveobuhvatni proces, koji
proima apsolutno sve pore drutvenog ivota, na individualnom i kolektivnom nivou,
politikom, pravnom ili ekonomskom. Ovakva drutvena aktuelnost teme posebno je vana
imajui u vidu da je globalno drutvo ono u kome se odvijaju sve aktivnosti savremenog oveka.
Najzad, globalizacija je sveobuhvatna toliko, da ostavlja prostora da se u njoj, makar pokua

1
Etimoloki, re vodi poreklo od latinske rei globus, koja je najpre oznaavaja geometrijsko telo, a potom i planetu
Zemlju. Danas se pie i izgovara slino u veini svetskih jezika (eng. globalization, pan. globalizacion, nem. Die
Globalisierung). esto se koristi i naziv mondijalizacija (od fran. mondialisation, le mond).
5

istraiti neki novi aspekt ili analizirati neki novi odnos u sferi ekonomije ili politike, na primer.
Za takvim odnosima emo tragati u potonjim stranicama ovog istraivanja.
Osnovni problem istraivanja u daljem tekstu ovog rada, svakako je globalizacija,
odnosno horizontalno i vertikalno irenje globalizacije. Ne moe se govoriti o globalnom drutvu
i globalizaciji, izvan promena koje sam proces donosi u funkcionisanju drutva. Tako, sama
globalizacija ima veliki uticaj u horizontalnoj ravni, na politiki sistem, ekonomski poredak,
drutvene vrednosti i norme, kulturne obrasce i slino. Svi ovi segmenti su veoma dobro
povezani i svaka (pozitivna ili negativna) promena u jednom od njih izaziva neretko lananu
promenu u svim ostalim segmentima. Prava akademska izazovnost prouavanja globalizacije lei
i u injenici da ona utie vertikalno, na meunarodnom, regionalnom (supranacionalnom),
nacionalnom, subnacionalnom (lokalnom) nivou, ali i na nivou organizacija, grupa i pojedinaca.
Predmet ovog istraivanja moe se definisati kao dvojak: iri i ui. iri predmet
istraivanja bio bi novi pristup globalizaciji, to jest nova paradigma u izuavanju globalizacije.
Ui predmet istraivanja je logiki konjunktivni odnos izmeu globalizacije i savremenih
poslovnih procesa. Kao to to nalau pravila aristotelijanske logike, ovakav konjunktivni odnos
leksiki zasnovan na vezniku i, podrazumeva da e konkluzija biti tana samo ukoliko su tane
obe premise. Drugim reima, savremeni poslovni procesi ne postoje izvan okvira globalizacije,
globalnog drutva i globalne poslovne ekonomije. Ukoliko, pak i postoje, onda nije re o
savremenim poslovnim procesima, ve o onim koje bi nauka mogla nazvati tradicionalnim ili
predmodernim.
Za predmet ovog istraivanja svakako je znaajna njegova teorijska, odnosno empirijska
zasnovanost. Ne postoji nauka bez teorije, kao to ne postoji pravo nauno znanje bez teorije,
kako e na to upuivati mnogi autori. Teorija (gr. theoria posmatranje), nije bilo kakvo
posmatranje jedne pojave, procesa ili odnosa. To je smisaono posmatranje u kome se
istovremeno posmatra, analizira i zakljuuje
2
. Osnovne teorijske postavke o kojima e biti rei u
ovom istraivanju bie one iz oblasti politikologije, savremene sociologije, politike ekonomije i
nauke o savremenim ekonomskim sistemima i odnosima. Budui da je plodno polje teorija

2
Upor. Hans Georg Gadamer, Pohvala teoriji, u: Dragan Simeunovi, Teorija politike, Udruenje Nauka i
drutvo, Beograd, 2002, str. 13-22.
6

prilino iroko, analizirae se one teorije koje su najzastupljenije u diskursima i debatama unutar
akademske javnosti i akademske zajednice.
Empirijska zasnovanost predmeta istraivanja tie se funkcionisanja savremenih
organizacija sveta rada, tj. poslovnih organizacija i najznaajnijih procesa unutar njih, a to su
procesi odluivanja, izvravanja donetih odluka i kontrole nad procesima poslovnog odluivanja
i izvravanja poslovnih odluka. Ne postoji poslovna, niti bilo koja druga organizacija danas, koja
moe da funkcionie na bilo koji nain bez ova tri, jasno omeena i odeljena, a istovremeno
dijalektiki povezana (poslovna) procesa. Jednako tako, ne moe se govoriti o globalnom drutvu
i globalizaciji, izvan promena koje sam proces donosi u funkcionisanju drutva, a sledstveno i
funkcionisanju politikog sistema, pravnog poretka i ekonomskog ureenja.
Predmet istraivanja je takav da zahteva kompleksnost, tj. teorijsko-empirijski pristup u
istraivanju. Upravo zbog toga, teorijskoj operacionalizaciji usledie radna operacionalizacija,
ime e niz teorija biti konkretizovan, a na taj nain biti postignuto i epistemoloko jedinstvo
teorije i prakse.
Metod istraivanja dobrim delom determinisan je predmetom istraivanja. Tako e biti
primenjene neke kvalitativne i kvantitativne metode, odnosno: osnovne, optenaune i metode i
tehnike prikupljanja podataka. Od osnovnih metoda najzastupljenije e biti analitike (analiza,
apstrakcija, specijalizacija, dedukcija) i sintetike metode (sinteza, konkretizacija, generalizacija
i indukcija). Optenaune metode koje e biti koriene su: hipotetiko-deduktivna, statistika i
komparativna (uporedna) metoda. Najzad, ispitivanje i analiza sadraja razliitih dokumenata
bie osnovne metode i tehnike prikupljanja podataka.
Cilj ovog istraivanja je dvojak i on je nauni i drutveni. Nauni cilj istraivanja ogleda se
u naunoj deskripciji direktne povezanosti i uslovljenosti globalizacije i savremenih poslovnih
procesa, demokratinosti, transparentnosti i efikasnosti ovih procesa. Drutveni cilj istraivanja
bio bi da se procesi poslovnog odluivanja, izvravanja i kontrole pokuaju uiniti
transparentnijim, jasnijim, boljim i kvalitetnijim.
Osnovna, generalna hipoteza koju emo nastojati da dokaemo, jeste da su savremeni
poslovni procesi u potpunosti determinisani procesom globalizacije. Posebne hipoteze odnosile
7

bi se na poseban kauzalni odnos izmeu globalizacije i procesa odluivanja, izvravanja i
kontrole nad donoenjem i izvravanjem poslovnih odluka.
Najzad, nuno je definisati prostor i vreme istraivanja. Budui da je globalizacija
sveobuhvatni proces, a da su poslovni procesi samo jedan segment poslovnog organizovanja i
upravljanja poslovnim organizacijama, prostor istraivanja je istovremeno ekonomski, politiki,
pravni, kulturni i geografski. Ekonomski, zato to je sam predmet istraivanja deo poslovne
ekonomije; politiki, zato to je re o procesu odluivanja koji je u svojoj biti politiki iako mu
posledice ne moraju biti striktno politike; pravni, zato to je re o poslovnim procesima koji
proistiu iz optih i pojedinanih pravnih akata koji reguliu funkcionisanje poslovnih
organizacija; kulturni zbog injenice da poslovne organizacije funkcioniu de facto drugaije u
razliitim kulturama (npr. germanskoj i japanskoj organizacionoj kulturi) i geografski, budui je
globalizacija oznaila kraj drutva kao iskljuivo teritorijalnog pojma
3
. Vreme istraivanja je
omeeno polovinom devetnaestog veka i sadanjou, tanije poetkom prve velike ere
globalizacije i tokom tree velike ere globalizacije, u kojoj danas ivimo, o emu e biti rei u
daljem toku ovog naeg istraivanja.
Dvadesetprvi vek je svakako vek ekonomije znanja i savremenih poslovnih procesa. Stoga
je potpuno opravdano zapitati se da li se takva savremenost najvie ogleda u postojanju velikog
broja privrednih subjekata koji svojim aktivnostima presudno utiu na svetsko drutvo
4
,
oblikujui i determiniui ekonomske pojave, procese i odnose u njemu. Istovremeno, da li
globalizacija sve manje biva proces, a sve vie postaje stanje globalnosti
5
, u kome sve veu
ulogu imaju novi subjekti, o kojima se moglo samo pretpostavljati nekoliko vekova ili ak
nekoliko decenija unazad. Da li su multinacionalne kompanije upravo ti subjekti bez kojih je
nemogue zamisliti savremenu ekonomiju i funkcionisanje svetskog drutva? Da li se
upravljanje poslovnim organizacijama promenilo zahvaljujui uticaju i delovanju globalizacije i
politikih, ekonomskih i drugih vrednosti koje se danas mogu nazvati globalnim? Ovo su samo

3
Miroslav Peujli, Globalizacija dva lika sveta, Gutenbergova galaksija, Beograd, 2002, str. 7.
4
Mnogi autori su ukazivali na to da globalizacija stvara svoje tvorevine koje se esto nazivaju svetskim drutvom
(upor. Miroslav Peujli, Globalizacija dva lika sveta, Gutenbergova galaksija, Beograd, 2002, str. 5).
5
Danijel Jergin, Dozef Stanislav, Komandni visovi, Narodna knjiga, Beograd, 2004, str. 12.
8

neka od pitanja koja iziskuju da na njih potraimo adekvatne odgovore u daljem toku ovog
istraivanja.
Polje globalizacije, iako naizgled transparentno i jednostavno, ostaje ono koje prate brojne
teorijske kontroverze, razliite i neretko otro suprotstavljene i kolidirajue argumentacije unutar
akademske javnosti i akademske zajednice. Upravo zato, ono ostaje dovoljno intelektualno
izazovno za nove teorijske pristupe, nova istraivanja i verifikaciju postojeih, a istovremeno
ostavlja dovoljno prostora za temeljnu analizu da li, kako i koliko jedan proces koji zvui samo
kao bombastina fraza utie na ivot savremenih poslovnih organizacija i ljude koji u njima
svakodnevno delaju.














9

POJ AM GLOBALIZACIJ E

Na poetku teorijskih razmatranja o globalizaciji, nuno je pokuati definisati kljune
pojmove. Re je o pokuaju definisanja, najpre zato to postoji onoliko definicija i pristupa
globalizaciji koliko ima autora i teoretiara koji su se njome bavili. Zato bi moda bilo nauno
vrednije i pravilnije rei da je re o poimanju globalizacije, a ne o njenom definisanju.
Veoma je vano napraviti jasnu distinkciju izmeu pojmova meuzavisnost i globalizacija,
budui da se ovi pojmovi esto poistoveuju. Pod meuzavisnou se podrazumeva postojanje
uzajamne zavisnosti drava, pojava, procesa i odnosa u njima na jednom ili vie nivoa
(ekonomskom, politikom, kulturnom i slino). Najee je u ranijim periodima istorije bilo rei
o meuzavisnosti susednih drava, gde je ekonomski poredak jedne uslovljavao poredak druge,
bilo u pozitivnom, bilo u negativnom smislu. Ukoliko ovakva meuzavisnost postoji
istovremeno na vie razliitih nivoa, re je o tzv. viestepenoj meuzavisnosti. Dakle,
meuzavisnost je samo jedna sastavna komponenta procesa globalizacije, a ne sinonimni pojam.
Ukoliko je re o meuzavisnosti onih drava koje nemaju zajedniku granicu, ve se vrlo esto
nalaze i na razliitim kontinentima, udaljeni hiljadama kilometara, re je o globalizmu. Porast
globalizma, nazivamo globalizacijom, a jednako tako, smanjenje globalizma nazivamo
deglobalizacijom
6
. Neki autori globalizaciju pokuavaju definisati normativno i konkretno-
istorijski. Tako se kae da je globalizacija proces svestranog povezivanja sveta i njegovog
uspostavljanja kao ravnopravne i pluralistike zajednice slobodnih pojedinaca, ali i da se
globalizacija moe odrediti kao proces i sistem konfliktnog povezivanja sveta iji sadraj
najpre odreuje planetarizacija kapitala, interesi i uticaj velikih korporacija i pre svega
Sjedinjenih Drava
7
. Ovakvo konkretno vienje globalizacije prilino je teko argumentovano
osporiti. Entoni Gidens (Anthony Giddens) kae sledee: Globalizacija se moe definisati kao
intenzifikacija drutvenih odnosa na svetskom planu, koja povezuje udaljena mesta na takav

6
Neki od poznatijih primera deglobalizacije su periodi dva svetska rata, hladnoratovski sukobi ili velika ekonomska
kriza koja je zahvatila svet nakon kraha berze u Njujorku 1929. godine.
7
Zoran Vidojevi, Kuda vodi globalizacija, Filip Vinji, Beograd, 2005, str.15.
10

nain da lokalna zbivanja uobliavaju dogaaji koji su se odigrali kilometrima daleko i vice
versa, ukazujui na dijalektiki karakter procesa globalizacije
8
. Jedno od poznatijih poimanja
globalizacije svakako je ono koje je dao istaknuti dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju iz
2001. godine, Dozef Stiglic (Joseph Stiglitz). U svojoj uvenoj knjizi Protivrenosti
globalizacije, Stiglic kae da je globalizacija vra integracija zemalja i naroda sveta do koje
dolazi (...) ruenjem vetakih barijera za protok robe, usluga, kapitala, znanja i (u manjoj meri)
ljudi preko granica
9
.
Imajui u vidu prethodna razmatranja, namee se pitanje: gde su prapoeci globalizacije i
da li je ovaj proces postojao oduvek ili se pojavio, kako misle neki od autora, tek nakon ruenja
Berlinskog zida 1989. godine? Globalizacija se u svom rudimentarnom obliku javila jo u
najranijim periodima istorije ljudskog drutva. irenje razliitih ideja, verovanja, vrednosti,
religija, u dravama koje se meusobno ne granie, moe se posmatrati kao prvi, rudimentarni
oblik globalizacije. Naravno, irenje znanja, ideja, vrednosti, verovanja, naina ivota ili
religijskih ubeenja, bilo je znatno sporije u vreme hidraulinih drutava orijenta ili antikih
grkih polisa, nego danas u eri savremenih komunikacija i informacionih tehnologija. Bilo kako
bilo, ne moe se prenebregnuti injenica da su prve dimenzije globalizacije, pre svega ekoloka i
vojna dimenzija, nastale sa prvim zagaenjima ivotne sredine i irenjem oruanih sukoba na
pojedinim kontinentima meu ondanjim dravama.
Ukoliko se, pak, elimo zadrati na novovekovnoj istoriji i analizi globalizacije, ini se
krajnje prigodnim shvatanje onih autora koji prepoznaju tri velike ere globalizacije, koje neki
upravo tako i nazivaju, globalizacijama I, II i III
10
. Prva velika era globalizacije vezuje se za
postavljanje uvenog transatlantskog kabla davnih 1860-ih godina i pronalaske parobroda i parne
maine. Ova velika era trajala je sve do poetka Prvog svetskog rata 1914. godine. Na nju su
svakako presudno uticali pomenuti pronalasci, zahvaljujui kojima je kretanje ljudi i roba na
veim udaljenostima bilo olakano. Druga velika era globalizacije poinje sredinom osamdesetih
godina prolog veka, zahvaljujui tehnolokoj revoluciji, razvoju meunarodne trgovine,

8
Entoni Gidens, Posledice modernosti, Filip Vinji, Beograd, 1998, str. 69.
9
Dozef E. Stiglic, Protivrenosti globalizacije, SBM-x, Beograd, 2002, str. 23.
10
Branko Milanovi, Dva lica globalizacije, Arhipelag, Beograd, 2007, str. 13-16.
11

integraciji Narodne Republike Kine u svetsku privredu, ali svakako i padu komunizma i ruenju
Berlinskog zida koje je oznailo kraj blokovske podele i poetak integracije bivih komunistikih
drava u okvire svetske ekonomije
11
.
S poetka dvadesetprvog veka, kako to upuuje Dejvid Held (David Held), sve je ee
postavljanje epitafa globalizaciji
12
. Ipak, globalizacija nije utihnula i ne postoje naznake da e
utihnuti u skorijem periodu. Tako se moe rei da ivimo u treoj velikoj eri globalizacije koju
najpre karakterie irenje informacionih i komunikacionih tehnologija, znaajan pad cene
telekomunikacija (pre svega mobilne telefonije) i raunarske opreme, irenje multinacionalnih
kompanija i njihova dominacija u globalnoj ekonomiji, ali i sve oigledniji gubitak politikog i
ekonomskog suvereniteta drava, uz dominaciju globalnih politikih i ekonomskih institucija.
Brojne akademske polemike i debate o globalizaciji nagovetavaju da je polje teorijskih
pristupa ovom fenomenu, veoma bogato. Razliite teorije o globalizaciji pokuale su ili e
pokuati da daju odgovor na pitanja poput onih kada je nastala globalizacija, gde su njeni koreni,
a gde joj je eventualni zavretak; kakve pozitivne i negativne posledice ovaj fenomen ima na
opstanak i razvoj oveanstva, pojave, procese i odnose u savremenom dobu u kome ivimo. Na
ova brojna pitanja, razliiti teoretiari su odgovarali razliito.
Da bismo mogli preciznije odrediti zato i kako se danas odvijaju poslovni procesi poput
poslovne komunikacije, donoenja, izvravanja i kontrole nad poslovnim odlukama, neophodno
je uvesti rezultate najznaajnijih teorijskih postavki o globalizaciji i iste uvesti u koncept analize,
a zatim pokuati izvriti njihovu operacionalizaciju. Prema tome, naa analiza e obuhvatiti neke
od klasinih i savremenih teorijskih postavki o globalizaciji, koje su najzastupljenije u
akademskoj debati o fenomenu globalizacije.



11
Ibidem, str. 13.
12
David Held and Anthony Mc Grew (edit.), Globalization Theory Approaches and Controversies, Polity Press,
Cambridge, 2007, str. 1.
12

TEORIJ SKI PRISTUPI GLOBALIZACIJ I

Teorijski pristupi globalizaciji su razliiti, ak do potpune suprotstavljenosti. Ovakav
teorijski pluralizam ne proistie toliko iz osporavanja injenica o globalizaciji, koliko iz
osporavanja da li je ona jedna kvalitativno drugaija era ili (...) predstavlja nastavak procesa
koji su ve pokrenuti u modernom dobu
13
. O globalizaciji postoji onoliko teorija koliko ima
teoretiara koji su se njome bavili, pri emu nijedna od teorija ne sadri sve aspekte procesa
globalizacije. Upravo zato, svaka podela teorija o globalizaciji relativna je i uslovna.

Poeci socioloke misli o globalizaciji

Uprkos injenici da se pojam globalizacije, kako smo ve napomenuli, vezuje najvie za
period od 1980. godine do dananjih dana, sama teorijska debata o globalizaciji poela je mnogo
ranije. Oni koji su prvi razmiljali na temu globalizacije (naravno u okvirima vremena u kome su
iveli), bili su oevi osnivaki socioloke nauke Karl Marks (Marx), Emil Dirkem (Emile
Durkheim), Maks Veber (Max Weber), kao i Sen-Simon (Saint-Simon). Iako su teorijske razlike
meu ovim misliocima bile velike, svi su delili uverenje da je moderno drutvo teritorijalno
organizovano. Tako je jo pominjani Sen-Simon uoio da proces industrijalizacije nosi sa sobom
zajednike socijalne forme koje seu kroz razliite kulture Evrope
14
. Ovu ideju Sen-Simon
nadogradio je idejom o postojanju Panervropske vlade (jedna od ideja o stvaranju ujedinjene
Evrope, prim. V.D.), promoviui tako nadnacionalizam. Zanimljivo je da je ovakva ideja
izneta upravo u asopisu koji se zvao The Globe, to je jedno od najranije korienih znaenja
prevedene latinske rei globus, od koje je etimoloki potekla re globalizacija. Ovakve ideje koje
su nastale pre oko dve stotine godina, nisu bile usamljene. Razvijae ih kasnije i otac socioloke

13
Kejt Ne, Savremena politika sociologija globalizacija, politika i mo, Slubeni glasnik, Beograd, 2006, str.69.
14
Prema: Miroslav Peujli, Globalizacija dva lika sveta, Gutenbergova galaksija, Beograd, 2002, str. 8.
13

nauke Ogist Kont (August Comte), kao i Dirkem kroz svoje ideje o podeli rada, poveanju
meusobne zavisnosti unutar drutva i prouavanjem drutvenih institucija.
Jedan od najpoznatijih sociologa u istoriji ove nauke, bio je Maks Veber, ija teorija
organizacije konzistentno izloena u jednom od njegovih najpoznatijih dela Privreda i drutvo
i danas zauzima jedno od najznaajnijih mesta na pijedestalu socioloke i ekonomske nauke. U
svojoj teoriji moderne organizacije, Veber je tvrdio da se svaka organizacija zasniva na dve
neodvojivim komponentama racionalnog donoenja odluka i hijerarhijskog unutranjeg
organizovanja. Upravo ovi elementi, bazini su elementi Veberove teorije birokratske
organizacije, pri emu je vano napomenuti da je i sam Veber tvrdio da je svaka moderna
organizacija u biti birokratska. Povezanost ove teorije moderne birokratske organizacije lei
upravo u injenici, kako to sjajno uoava Miroslav Peujli, da je sam Veber tvrdio da e takav
model organizovanja preoblikovati sve evropske kulture i postati gvozdeni kavez u kome e
iveti sav moderan svet
15
.
U savremenom drutvu esto potpuno zapostavljena i stigmatizovana ideologija
marksizma, ipak je dala jednu od prvih definicija globalizacije. Naime, sam Karl Marks tvrdio je
da su nacionalne industrije zamenjene novim industrijama, iji se proizvodi prodaju i izvan
granica nacionalnih drava, u svim delovima planete. Ova ideja dodatno je poduprta tvrdnjama o
tome da je nacionalna izolovanost u industrijskom drutvu zamenjena idejom o univerzalnoj
meuzavisnosti nacija. Istovremeno, ne treba zanemariti znaaj Marksove ideje o komunizmu
kao idealnom besklasnom drutvenom ureenju.
Iako su sve ove ideje prilino rudimentarne, makar sa aspekta savremene nauke, njihov
znaaj se ne moe osporiti iz vie razloga. Najpre, ove teorije nastale su u vreme kada je svetski
poredak doiveo prvu veliku revoluciju industrijsku revoluciju. Posledice ove prve velike
revolucije u svetu se oseaju i danas, u ivotima svih ljudi koji ive na planeti. U akademskom
smislu, vano je znati da je nauka pokuala da odgovori na pitanja koja su se aktuelizovala
gotovo puna dva veka kasnije. Najzad, ovi autentini teorijski pristupi bili su prvi pokuaji da se

15
Ibidem, str. 9.
14

rasvetli jedno od brojnih lica i nalija fenomena globalizacije, za koji niko od pominjanih autora
nije mogao sa sigurnou znati da e biti jedini okvir ovekovog bitisanja dvesta godina kasnije.
Teorija meunarodnih odnosa

Teorija meunarodnih odnosa veoma je vaan pristup fenomenu globalizacije. Istraivanja
teoretiara meunarodnih odnosa zasnivaju se na analizi nastanka i razvoja nacionalnih drava,
kao i njihovog irenja po evropskom kontinentu. Za predstavnike ove kole miljenja, nacionalna
drava kljuni je subjekat svih odnosa u meunarodnoj zajednici, kako politikih tako i
ekonomskih. Ovi odnosi zasnivaju se na interakciji vie drava koje stupaju i u interakciju sa
meuvladinim, odnosno meunarodnim organizacijama
16
. Osnovna teorijska postavka je da
proces globalizacije uslovljava promene na nivou nacionalnih drava, ali i obrnuto. Naime,
glavna karakteristika moderne (nacionalne) drave jeste suverenost najvia, jedinstvena,
nedeljiva i neprenosiva vlast, onako kako ju je definisao jo an Boden (Jean Bodin) u svom
uvenom delu est knjiga o dravi
17
. Moderna nacionalna drava se, drugim reima, zasnivala
na potpunoj i efektivnoj vlasti unutar sopstvenih granica, nad sopstvenim stanovnitvom. Ovakva
teorijska i praktina postavka, uzimala se i uzima se i danas kao dokaz dravnosti. Meutim,
sloenost meunarodnih odnosa dovela je do toga da evropski sistem drava, kako tvrde
predstavnici ove teorije, postane globalizovan i kompleksan. U praksi, to je znailo poveanje
politike, ekonomske i drugih vidova meuzavisnosti izmeu postojeih nacionalnih drava na
evropskom tlu. Zato se neretko ba za ovu kolu miljenja kae da je insistirala na ideji kretanja
prema jedinstvenom svetu
18
. Ovakvo kretanje se najvie ogleda u injenici da suverenitet

16
Znaaj meuvladinih organizacija za proces globalizacije, posebno je isticao Dozef Stiglic, navodei primere
Meunarodne organizacije rada (ILO), Ujedinjenih nacija (UN) i Svetske zdravstvene organizacije (WHO). Videti:
Dozef E. Stiglic, Protivrenosti globalizacije, SBM-x, Beograd, 2002, str. 23.
17
Boden je prvi upotrebio re souverenite, izvodei je od latinske rei maiestas, tj. vrhovnitvo. U klasinom smislu,
suverenost ili suverenitet definie se kao najvia, jedinstvena, nedeljiva i neprenosiva vlast, koja nema nijednu vlast
iznad sebe, niti sebi ravnu. To je, dakle, najvia vlast koju drava ima na svojoj teritoriji i jedno je od glavnih
obeleja moderne drave nastale u esnaestom veku.
18
Upor. Entoni Gidens, Posledice modernosti, Filip Vinji, Beograd, 1998, str. 71.
15

drava poinje efektivno da slabi, te drava postaje sve manje jedini kontrolor nad sopstvenim
politikim, ekonomskim i drugim poslovima.
Teorija meunarodnih odnosa otvara vano pitanje. Ukoliko se moe rei da je
globalizacija dovela do toga da se evropski sistem nacionalnih drava toliko uini kompleksnim,
da suverenitet prestane da bude dominantna ili makar oigledna odlika moderne drave,
postavlja se pitanje da li to znai da danas u savremeno doba, ivimo u svetu u kome politiki, pa
i ekonomski suverenitet drave vie ne postoji. Drugim reima, da li su politika i ekonomska
suverenost postali istroeni pojmovi koje je modernost prevazila. Postojanje sve veeg broja
meunarodnih organizacija koje imaju izrazite nadnacionalne elemente, poput Ujedinjenih nacija
ili Evropske unije, samo dodatno aktuelizuje pomenuto pitanje. Postoji li danas, jedna, najvia,
jedinstvena i nedeljiva vlast koja u politikom i ekonomskom smislu, pripada samo dravi? Da li
je danas mogue da bilo koja od drava-lanica Evropske unije ne sprovodi ekonomsku politiku
itave Evropske unije? Da li je mogue rei da e novac iz dravnog budeta biti troen drugaije
nego to to eli, na primer, Meunarodni monetarni fond, ukoliko taj isti dravni budet zavisi od
novca dobijenog od te svetske finansijske institucije? Kakva je uloga multinacionalnih
kompanija koje funkcioniu u gotovo svim dravama savremenog sveta? Ovo su samo neka od
teorijsko-empirijskih pitanja koja zahtevaju istraivanje da li je ekonomski suverenitet drava
zaista ostao u nekom prolom vremenu. Sa druge strane, taj isti politiki ili ekonomski
suverenitet su drave svojom slobodnom, autonomnom voljom predale nekim drugim
meunarodnim politikim i ekonomskim organizacijama, te je teko rei da i odricanje od
suvereniteta nije suvereno pravo svake postojee drave. Polazne osnove teorije meunarodnih
odnosa bie od izuzetnog znaaja za analiziranje procesa odluivanja, izvravanja odluka i
kontrole nad ova dva procesa, u savremenim poslovnim organizacijama. Ove organizacije
menjale su se upravo onom brzinom kojom se menjalo okruenje (nacionalno i globalno) u kome
se njihova delatnost odvijala i odvija danas.
Brojnost otvorenih pitanja i nepostojanje apsolutno izvesnog odgovora, samo pokazuje
koliko je globalizacija sa sobom donela inovacija u funkcionisanju novog svetskog poretka. Od
poveanja broja subjekata u njemu, do promene prirode subjekata koji utiu na savremene
meunarodne politike i ekonomske odnose - od nacionalne drave do meunarodnih
organizacija i multinacionalnih kompanija.
16

Teorija svetskog sistema

Dijametralno suprostavljena prethodnoj teoriji, a nita manje vana za izuavanje
globalizacije, nalazi se teorija svetskog sistema, iji je glavni predstavnik Imanuel Valertajn
(Immanuel Wallerstein). Valertajn pravi jasnu pojmovnu distinkciju izmeu ranijeg perioda i
modernog doba, govorei pritom o tzv. svetskim ekonomijama
19
. Svetske ekonomije su postojale
i u ranijim periodima ljudskog drutva, ali su, kako kae, bile drastino razliite u odnosu na
svetski sistem, koji je nastao u poslednjih nekoliko vekova.
Svetske ekonomije iz ranijih perioda zasnivale su na velikim imperijalnim silama koje su
bile regionalno rasprostranjene u odreenim delovima sveta, u kojima je njihova mo bila
ogromna i dominantna. Kako navodi Valertajn, sa nastankom epohe kapitalizma, u esnaestom i
sedamnaestom veku, nastaje svetska kapitalistika ekonomija, zasnovana ne vie na imperijalnoj
moi neke od drava, ve na proizvodnim i ekonomskim vezama, uz postojanje vie paralelnih
politikih centara. Svaki od ovih politikih centara je zapravo jedna moderna nacionalna drava.
Kako kae sam Valertajn, kapitalizam nije nikada dozvolio da njegove aspiracije odreuju
nacionalne granice
20
.
Ovaj teorijski pristup se, dakle, bazira iskljuivo na analizi svetske ekonomije, odnosno na
analizi ekonomskih uticaja. Zbog takve iskljuivosti, teorija svetskog sistema e biti kritikovana
kao ona teorija koja ne moe na adekvatan nain da sagleda one pojave na kojima, recimo,
insistiraju teoretiari meunarodnih odnosa, kao to su pitanja nacionalne drave, uspona i pada
njenog suvereniteta. Druga linija kritike Valertajnove teorije je nepouzdanost ekonomskih
pokazatelja u analizi moi jedne drave. Ovakva kritika je sasvim opravdana, budui da politika
i vojna mo nisu uvek skoncentrisane u centrima ekonomske moi (primer Sovjetskog Saveza
tokom Hladnog rata).


19
Svetska ekonomija za Valertajna zasniva se na postojanju izuzetno guste mree ekonomskih veza koje su veoma
geografski rasprostranjene.
20
Immanuel Wallerstein, The Rise and Future Demise of the World Capitalist System: concepts for comparative
analysis u The Capitalist World Economy, Cambridge University Press, 1979, str. 19.
17

Heldova tipologija kola miljenja o globalizaciji

Jedna od najznaajnijih tipologizacija teorijskih pristupa globalizaciji jeste ona koju je
sainio poznati teoretiar Dejvid Held, nazivajui ove teorijske pristupe kolama miljenja o
globalizaciji
21
. Jedan od glavnih kvaliteta Heldove tipologije teorijskih pristupa globalizaciji,
ogleda se u njihovoj ideolokoj nezavisnosti. Drugim reima, kole miljenja o kojima pie Held,
nisu zasnovane na tradicionalnim ideolokim postavkama (neoliberalnim, konzervativnim ili
marksistikim), izmeu ostalog i zato to unutar ideologija postoje znaajne razlike u stavovima
o globalizaciji, koja se retko posmatra kao jedinstveni fenomen. Held razlikuje tri kole
miljenja: hiperglobaliste, skeptike i transformacioniste.
Hiperglobalisti vide globalizaciju kao jednu potpuno novu epohu u kojoj su nacionalne
drave nepotrebne ili ak ekonomski neodrive u globalnoj ekonomiji
22
. Ekonomska
globalizacija za hiperglobaliste poput Ohmea (Ohmae), dovela je do denacionalizacije ekonomije
kroz stvaranje transnacionalnih mrea finansija, trgovine i proizvodnje koncept ekonomije bez
granica. Zahvaljujui ekonomskoj globalizaciji, nastaju potpuno novi oblici drutvenog
organizovanja koji polako postaju dominantne jedinice politikog i ekonomskog ivota, na utrb
nacionalne drave. U ovim stavovima se hiperglobalisti ne razlikuju drastino meu sobom.
Meutim, ono to ih razlikuje jeste pitanje vrednosti koje je ekonomska globalizacija donela sa
sobom. Neoliberalni autori meu hiperglobalistima tvrde da je epoha ekonomske globalizacije
dovela do dominacije laisse faire ekonomije, slobodnog trita i irenja ljudskih i graanskih
sloboda i prava na globalnom nivou. Sa druge strane hiperglobalisti neomarksisti, kao veliki
protivnici kapitalistikog ureenja, tvrde da je ovaj proces doveo do sve vee eksploatacije i
tlaenja ljudi. Bilo kako bilo, oba krila hiperglobalista saglasna su da je nova epoha ekonomske
globalizacije dovela do toga da se sve dogaa u skladu sa zahtevima ekonomskog menadmenta i
da je itav svet poeo da funkcionie u skladu sa principima globalne vladavine (global
governance), bilo da je re o uticaju Meunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke ili
ekonomskih sila trita.

21
Dejvid Held, Debate o globalizaciji, u: Globalizacija mit ili stvarnost (prir. Vladimir Vuleti), Zavod za
udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003, str. 48.
22
Ibidem, str. 50.
18

Skeptici, smatra Held, svoju teoriju zasnivaju na stanovitu da postojei nivo ekonomske
meuzavisnosti uopte nije bez presedana i da je re samo o poveanju interakcije izmeu
najveih ekonomija na svetu. Ovakvo stanovite poznatih skeptika Hirsta (Hirst) i Tompsona
(Thompson) bazira se i na tvrdnji da globalizacija ne postoji, ona je samo jedan mit. Skeptici
tako tvde da je stepen integrisanosti svetske ekonomije danas mnogo manji nego ranije, jer je
ekonomija pod presudnim uticajem regionalizacije, to se najbolje vidi u postojanju tri velika
trgovaka bloka Evrope, Severne Amerike i pacifikog dela Azije
23
. Ovi blokovi nemaju
integrativnu, ve fragmentirajuu funkciju. Za razliku od hiperglobalista, skeptici e tvrditi da
mo nacionalnih drava ne samo da ne opada, ve je u ogromnom porastu i ostaje njihovo glavno
obeleje. Tako e skeptici prognozirati da dvadesetprvi vek sa sobom ne nosi kraj nacionalne
drave, ve sticanje nezavisnosti i stvaranje novih drava.
Izmeu dve potpuno suprostavljene kole miljenja o globalizaciji, stoji trea kola
transfomacionista. Za globalizaciju se, po njihovom shvatanju, moe rei da je centralna sila koja
pokree svet i da je to jedan neizbean tok istorije. Novonastajui svet je onaj kome svi moraju
da se prilagode, a sve do tada postojee razlike na relacijama meunarodno nacionalno, postaju
manje izraene. Za razliku od prethodne dve kole miljenja, transformacionisti tvrde da e
nacionalna drava opstati, ali da e njena uloga biti promenjena i aktivnija, te e drava tako
postati glavni strateg prilagoavanja novom svetskom poretku. Odgovarajui na pitanje sudbine
sveta: podela ili integracija, transformacionisti ne daju precizan odgovor, tvrdei da svet moe
otii i putem razjedinjavanja i putem integrisanja.
Heldova tipologija teorijskih kola miljenja o globalizaciji ima veliki znaaj za
savremenu nauku. Iako ne prua potpuno preciznu sliku o globalizaciji
24
, ukazuje na kljune
teorijske take sporenja, koje su od velikog znaaja za odgovor na pitanje kuda ide svetska
ekonomija, a sa njom i itav, na njoj zasnovan, novi svetski poredak.



23
Ibidem, str. 52.
24
Upor. Miroslav Peujli, Globalizacija dva lika sveta, Gutenbergova galaksija, Beograd, 2002, str.16.
19

***

Rezimirajui niz teorijskih rasprava o fenomenu globalizacije, uprkos brojnim razlikama u
teorijskim polazitima meu autorima, mogu se izvui zakljuci za dalje analiziranje i izuavanje
globalnog drutva, globalne ekonomije i savremenih poslovnih procesa i odnosa. Najpre,
globalizacija nema svoj jasan evolutivni tok. Pored problema da se utvrdi gde i kada je
globalizacija nastala, postoji i injenica da je proces globalizovanja svetskog drutva bio u vie
navrata ak i brutalno prekidan oruanim ili hladnoratovskim sukobima. Drugo, globalna
ekonomija danas zasniva se najvie na stvaranju globalnog trita i rasprostiranju manje-vie
istovetnih formi na sve delove sveta (liberalna demokratija, trina ekonomija, politiki
pluralizam i slino). Tree, irenje istovetne ekonomske, neoliberalne forme na gotovo sve
delove sveta, nije sa sobom ponelo i ekonomsku pravinost i ujednaenost. Naprotiv, bogati
postaju jo imuniji, dok siromaniji ostaju na marginama drutva. Razlike koje postoje izmeu
bogatih i siromanih drava su ogromne, a istovremeno i njihovi ekonomski standardi. Zato ne
treba da udi to neki autori piu o dva lica globalizacije
25
. O ovakvim protivrenostima
globalizacije bie vie rei u potonjim stranicama naeg istraivanja. Konano, bez poznavanja
okvira u kojima se odvija i koje stvara globalizacija, nije mogue definisati kako i zato
savremene poslovne organizacije ne postaju nuno demokratinije, tj. zato decizionistiki
procesi u njima, nisu uvek transparentni i u skladu sa zahtevima demokratskog odluivanja.
Ovakav deduktivni pristup, vodi nas eksternim i internim poslovnim procesima, preko
analize razliitih dimenzija globalizacije i protivrenosti koje ona sa sobom donosi.





25
Branko Milanovi, Dva lica globalizacije, Arhipelag, Beograd, 2007, str. 17.
20

DIMENZIJ E GLOBALIZACIJ E

Kao to je relativna i uslovna svaka podela teorija o globalizaciji, tako su relativne i
uslovne podele na razliite aspekte globalizacije. Ove aspekte mnogi autori nazivaju
dimenzijama globalizacije
26
. Postavlja se opravdano pitanje zato se jedan takav fenomen
posmatra u parcijalnim dimenzijama, a ne samo u celini. Opravdanje ovakvog naunog pristupa
je dvojako. Prvo, budui da je globalizacija sveobuhvatan pojam, ispostavilo se da je nauno
potpuno opravdano posmatrati ovaj fenomen u nekoliko razliitih, a dijalektiki povezanih
okvira, aspekata, odnosno dimenzija. Sa druge strane, injenica je da nisu svi aspekti
globalizacije postali istovremeno u jednom trenutku istorije ljudskog drutva, ve su nastajali
vremenom; godinama, decnijama, pa ak i vekovima. Uslovno govorei, mogle bi se uoiti etiri
dimenzije globalizacije: ekoloka, vojna, socio-politika i ekonomska. Ovakvu podelu na etiri
dimenzije, dopuniemo analizom etvorne podele koju je sainio Entoni Gidens, navodei
svetsku kapitalistiku ekonomiju, sistem nacionalnih drava, svetski vojni poredak i
meunarodnu podelu rada kao osnovne dimenzije globalizacije
27
.
Ekoloka dimenzija globalizacije nastala je najranije, jo u vremenima kada su ljudska
drutva dobijala svoja prva oblija. Zagaivanje ivotne sredine, pre svega vode, vazduha i
zemljita, poveanje broja stanovnika na planeti, neki su od prvih oblika ekoloke globalizacije
koja je zahvatala drevni svet. Pod ekolokom dimenzijom globalizacije neemo podrazumevati
samo naruavanje ravnotee unutar ekosistema, ve i irenje razliitih bolesti koje su se
ogromnom brzinom prenosile iz jednog dela sveta u drugi. Upravo ova dimenzija, koja najdue
postoji u odnosu na ostale tri koje smo pominjali, daje dovoljno povoda da se kae da
globalizacija nije novi fenomen, ve da je nastala u najranijim periodima ljudske civilizacije. To
je direktan argument protiv svih drugih naunih tvrdnji koje insistiraju na tome da je

26
Jedan od njih je predstavnik transformacionistike kole miljenja o globalizaciji, Entoni Gidens.
27
Videti: Entoni Gidens, Posledice modernosti, Filip Vinji, Beograd, 1998, str. 74.
21

globalizacija nastala tek krajem dvadesetog veka, politikim promenama koje su zahvatile
dotadanji komunistiki svet.
Druga po vremenu nastanka, svakako je vojna globalizacija. Prvi ratovi su zapravo prvi
oblici vojne globalizacije. Pretnja silom i upotrebe sile irila se u razliitim regionima, na
razliitim kontinentima. Neretka su zapaanja da je Aleksandar Makedonski bio jedan od onih
koji je na kopljima svoje peadije doneo prvu vojnu globalizaciju, spojivi ondanji zapadni svet
sa Persepolisom i Istokom. Da li je upravo stara Helada prostor u kome je nastala vojna
globalizacija ili koreni seu i dalje, onda kada se u svetu dogodio prvi oruani sukob koji je
obuhvatio makar tri razliite drave? Da li je atinski polis u vreme svog zlatnog doba u V veku
pre Hrista bio nosilac vojne globalizacije u ondanjem drevnom svetu? Nije li ratovanje u ime
svetih ideala demokratije otpoelo upravo tada u najranijim periodima evropske civilizacije?
Ovo su samo neka od otvorenih pitanja na koja se mogu dati razliiti odgovori. Ono to,
meutim, ostaje nesporno, jeste da je vojna dimenzija globalizacije ostala vie nego aktuelna i
danas
28
i da je veoma vana komponenta novog svetskog poretka.
Posebnu panju posveujemo socio-politikoj dimenziji globalizacije. Najoptije reeno,
socio-politika dimenzija globalizacije zasniva se na irenju odreenih znanja, verovanja,
vrednosti, moralnih nazora, religijskih uverenja i, svakako, politikih, ekonomskih, pravnih i
drugih ideja i ideala. Demokratija u veini drava savremenog sveta nije nastala ex nihilo.
Naprotiv, ona ima svoj dug istorijat, koji poiva na irenju razliitih ideja, od prvih mislilaca koji
su svoj ivot posvetili raspravama o najboljem poretku, poput Sokrata, Platona, Aristotela i
drugih. Jednako tako, hrianstvo se, na primer, nije samo po sebi uinilo najobuhvatnijom
religijom modernog doba, sa najveim brojem vernika. Liberalna, odnosno neoliberalna
ekonomija nije postala dominantni oblik ekonomskog ureenja u jednom trenutku ili
zahvaljujui uticaju neke nezemaljske sile. Bilo je neophodno da ljudi nastanjeni u razliitim
delovima sveta, na razliitim kontinentima, na izuzetno velikim udaljenostima, prihvate
odreene ideje, verovanja i vrednosti i da na osnovu toga steknu odreena znanja, koja su ih
opredelila da svoje privatne ivote, drutva i dravne zajednice ureuju onako kako to ine

28
Posebno se ima na umu pokuaj irenja nuklearne moi i proliferacija nukelarnog oruja unutar meunarodne
zajednice i sve ee vojne intervencije bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (NATO intervencije,
kao i intervencije vojnih koalicija u Iraku, Avganistanu i slino).
22

danas. Zato prilikom analize bilo kog pojedinanog poslovnog procesa unutar poslovnih
organizacija uvek treba imati na umu da nain funkcionisanja jedne poslovne organizacije ne
postoji od jue, ve se zasniva na idejama koje su sazrevala vekovima unazad i prenosile se sa
jednog kontinenta na drugi.
Ekonomska dimenzija globalizacije je ona kojom se danas brojni naunici najvie bave.
Jedan od razloga za to moe biti injenica da savremeni svetski ekonomski poredak poiva na
velikom broju multinacionalnih kompanija koje neretko imaju budete koji su vei i od budeta
pojedinih postojeih drava. Multinacionalne kompanije nisu samo privredni subjekti, ve
postaju vani, uticajni i nezaobilazni politiki akteri u globalnom poretku. Upravo zato ne treba
da udi ocena da se itav novi svetski poredak bazira na postojanju ovakvih kompanija, koje
preko granica prenose ne samo robu i kapital, ve i razliite tehnologije
29
. Druga vana
komponenta ekonomske dimenzije globalizacije su svetske finansijske i ekonomske institucije,
pre svih Meunarodni monetarni fond i Svetska banka. Uticaj ovih institucija na pojedinane
politike najveeg broja drava u svetu je oigledan i on progresivno raste onako kako ekonomska
mo i uticaj dotine drave opadaju.
Subjekti ekonomske dimenzije globalizacije nisu danas samo multinacionalne kompanije,
ve posebno i banke i berze
30
. Povezanost banaka i berzi se danas najbolje ogleda u injenici da
je u uslovima najvee globalne ekonomske krize koju pamti savremeni svet, likvidacija jedne
banke dovela konsekventno do likvidacije drugih banaka. Kada je re o berzama, iako su
sposobne da zajednikim naporima ostvaruju veliki (globalni) profit, sa druge strane kriza koju
mogu da generiu, takoe je globalnog karaktera
31
. Uz to, nuno je pomenuti globalizaciju
berzanskog poslovanja koja je danas sve uoljivija, kroz spajanje berzi (poput kupovine berze
Euronekst od strane amerike berze NASDAK). Stoga e mnogi autori sa pravom rei da

29
Upor. Dozef E. Stiglic, Protivrenosti globalizacije, SMB-x, Beograd, 2002, str. 17-35.
30
Videti u: Miorad Unkovi, Budimir Staki, Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje, Univerzitet Singidunum,
Beograd, 2009.
31
Vrednost akcija na berzama u 2008/2009. godini smanjena je ak za treinu u razvijenim dravama, odnosno ak
za 60% u dravama treeg sveta.
23

globalizacija ima svoj dualni karakter i da nosi niz protivrenosti, o emu e biti vie rei u
odeljku o protivrenostima procesa globalizacije.
Ovde je radi naune objektivnosti, vano istai da postoje meu skepticima i oni autori
koji smatraju da je globalizacija u celosti, pa tako i ekonomska samo neophodni mit
32
. Uprkos
takvim shvatanjima, injenica je da globalizacija u svim svojim dimenzijama postoji i dalje i da
presudno utie na ivote pojedinaca, funkcionisanje drutvenih i politikih grupa, ali i na rad
savremenih poslovnih organizacija, to e biti pokazano u potonjim stranicama ovog istraivanja.
Gidensova tipologija dimenzija globalizacije

Gidensova tipologija dimenzija globalizacije posebno je vana za razumevanje fenomena
globalizacije. Svetska kapitalistika ekonomija je pojam koji je Gidens preuzeo od pominjanog
Imanuela Valertajna iz njegove teorije svetskog sistema. Ovakva ekonomija se, po shvatanju
ove dvojice autora, zasniva na injenici da kapitalizam ne poznaje granice nacionalnih drava.
Ova dimenzija je tesno povezana sa drugom dimenzijom, koju Gidens naziva sistemom
nacionalnih drava, tvrdei da se nijedna od ove dve dimenzije ne moe dovoljno spoznati
pojedinano, ve samo u uzajamnoj povezanosti.
Osnovni centri moi u svetskoj ekonomiji su kapitalistike drave, koje su zasnovane na
liberalnoj demokratiji kao obliku vladavine, ali i na (neo)liberalnom ekonomskom poretku u
kome su kapitalistika preduzea glavni oblik proizvodnje. Svaka od ovih drava ima svoju
nacionalnu i meunarodnu ekonomsku politiku. Ono to im je, pak, zajedniko je, smatra
Gidens, odvojenost politike od ekonomije
33
i vice versa. Ovakvo Gidensovo shvatanje bi se
moglo teorijski osporiti. Odvojenost politike od ekonomije bi mogla postojati samo u
idealtipskoj situaciji, koja oigledno ne postoji u uslovima realpolitike savremenog doba.
Istovremeno, teko se moe rei da ekonomija postoji odvojeno od politike, kada je upravo

32
Paul Hirst and Grahame Thompson, Globalization A necessary myth?, u: Globalization in Question: The
International Economy and the Possibilities of Governance, Polity Press, Cambridge, 1996.
33
Videti: Entoni Gidens, Posledice modernosti, Filip Vinji, Beograd, 1998, str. 74.
24

politika ona koja kreira ekonomiju jedne drave i na nju presudno utie. Naravno, moglo bi se
potpuno opravdano rei da je politika jedne drave u velikoj meri determinisana i njenom
ekonomijom. Upravo zato, teko je sloiti se sa Gidensovom tvrdnjom da su politika i ekonomija
odvojene. Naprotiv, pre bi se moglo rei da one ne mogu biti odvojene.
Ono u emu je Gidens bio potpuno u pravu, jeste injenica da postoji irok prostor za
delovanje i globalne aktivnosti poslovnih korporacija, ukazujui na specifinost da su ovakve
korporacije obino osnovane u jednoj dravi, ali imaju svoja regionalna sedita ili predstavnitva
u drugim dravama. Mo ovakvih (multinacionalnih, transnacionalnih) korporacija je ogromna.
Ipak, mo koju one poseduju ne moe biti politika u onom kontekstu u kojoj mo poseduje
jedna drava kao politiki subjekt par excellence. Zato je Gidens u pravu kada kae da su
drave glavni akteri u okviru globalnog politikog poretka, a korporacije dominantni agenti
unutar svetske ekonomije
34
.
Globalizacija vojne moi trea je kljuna dimenzija globalizacije, koju navodi Gidens.
Budui da smo ovoj dimenziji posvetili panju u prethodnim razmatranjima, na njoj se neemo
due zadrati, ali emo istai da posedovanje vojne moi uopte ne mora da podrazumeva
posedovanje ekonomske moi ili obrnuto. Naprotiv, brojni su primeri iz savremen svetske
politike istorije da drave u razvoju koje su ekonomski veoma slabe, jesu vojno izuzetno
mone. ak i one drave koje danas imaju najveu vojnu mo i poseduju nuklearna oruja, ne
moraju nuno biti ekonomski bogate, mone i najrazvijenije.
Poslednja dimenzija globalizacije je meunarodna podela rada, koja se zasniva pre svega
na sve oiglednijoj diferencijaciji izmeu onih podruja sveta koja su manje ili vie
industrijalizovana. Za razliku od ranijih perioda ljudskog drutva, kada se podela rada bazirala na
polnoj pripadnosti ili godinama starosti, globalna specijalizacija bazira se na razliitim radnim
zadacima, kvalifikacijama, oblicima proizvodnje ili ak regionalnih potreba. Ovakva globalna
podela rada, presudno je uticala na drave u razvoju, tj. na takozvani Trei svet. Meunarodna
specijalizacija je najvie uticaja na irenje savremenih tehnologija, koje danas imaju presudan
uticaj na ivot savremenog oveka.

34
Ibidem, str. 75.
25

***

Sumirajui dve pomenute tipologije dimenzija globalizacije, moe se doi do nekoliko
zakljuaka. Najpre, ne postoji jedna, egzaktna i savrena tipologizacija dimenzija globalizacije,
ukljuujui i dve pominjane. Ono to bi se moglo prigovoriti prvoj je da je suvie odelila etiri
povezana aspekta fenomena globalizacije poput ivotne sredine, pojedinca, ekonomske, politike
i vojne moi, odnosno ekonomskih, politikih, socijalnih i vojnih aspekata. Kada je re o drugoj,
moglo bi se rei da je itavu globalizaciju svela na materijalne aspekte (vojnu mo, kapital,
multinacionalne kompanije i slino), bez velikog obraanja panje na ideje koje su dovele do
toga da raspored ekonomske, vojne ili politike moi danas u svetu bude takav kakvim ga
vidimo. Zato se, kao optimalan pristup ovom sveobuhvatnom procesu globalizacije, namee onaj
interdisciplinarni, koji istovremeno povezuje ekoloke, politike, ekonomske, drutvene,
kulturne i druge aspekte, a unutar njih one o kojima pie Gidens, poput meunarodne podele
rada, kapitalistike ekonomije i slino.
Nemogunost da se aspekti globalizacije posmatraju jednostrano, samo je jedan od dokaza
da je u teorijskoj operacionalizaciji ovog fenomena neophodno posvetiti panju suprotstavljenim
teorijskim stanovitima o sutini globalizacije i vrednosnim sudovima o ovom fenomenu. Zato
teorijsku operacionalizaciju globalizacije zakljuujemo analizom protivrenosti globalizacije, u
pokuaju da utvrdimo koje je pozitivne, a koje negativne posledice sa sobom doneo ovaj
sveobuhvatni proces.






26

PROTIVRENOSTI GLOBALIZACIJE

Na osnovu prethodno iznetih teorijskih razmatranja procesa globalizacije, nuno se namee
pitanje: da li je globalizacija vrednosno pozitivan ili negativan proces? Moe li se rei da je
zahvaljujui globalizaciji ivot savremenog oveka i njegova delatnost u svim sferama drutva i
drutvenog ivota, postala bolja i unapreenija u odnosu na periode pre ovako izrazite
globalizacije? Da li je globalizacija sa sobom donela jednakost u pravima i obavezama
graanima irom sveta, a dravama relativnu ekonomsku jednakost? Postoji li univerzalni model
ekonomskog poretka koji bi svim dravama unutar meunarodne zajednice garantovao boljitak,
prosperitet i kontinuirani napredak? Ovo su samo neka od pitanja koja nalau da se posebna
panja posveti argumentaciji pro et contra globalizacije, odnosno da se pokua utvrditi da li je
globalizacija izrazito pozitivan ili negativan fenomen.
O kontroverznosti procesa globalizacije pie i uveni nobelovac, Dozef Stiglic, koji s
pravom postavlja pitanje kako je to jedna sila koja je donela toliko dobra postala tako
kontroverzna
35
. Koje se to pozitivne posledice globalizacije danas vie nego jasno uoavaju?
Prvo, globalizacija je sa sobom donela veliko otvaranje meunarodne trgovine i na taj nain
nesumnjivo doprinela poveanju ekonomskog rasta i poboljanju ekonomskog standarda brojnih
drava savremenog doba, pre svega onih koje se smatraju dravama Treeg sveta. Drugo,
upravo zahvaljujui globalizaciji ivotni vek ljudi se produio, posebno imajui u vidu
demografske pokazatelje iz drava u razvoju. Tree, ako bi se za pojedine periode ljudske istorije
moglo rei da su bili ispunjeni izolacionizmom i odeljenou izmeu drava, treu veliku eru
globalizacije u kojoj ivimo svakako odlikuje poveanje viestepene meuzavisnosti izmeu
drava, pojava, procesa i odnosa u njima. etvrto, globalizacija je neretko doprinosila oseaju
zajednitva unutar svetskog drutva. Tako su brojni primeri globalne humanitarne pomoi
najugroenijim delovima sveta. Peto, globalizacija je doprinela irenju onih vrednosti na kojima
poiva savremeni politiki poredak vladavina prava, pravna drava, ljudska i graanska prava i

35
Dozef E. Stiglic, Protivrenosti globalizacije, SBM-x, Beograd, 2002, str. 18.
27

slobode, slobodno trite, demokratija
36
i dr. Svi ovi elementi jesu neosporno elementi
neoliberalnog novog svetskog poretka u kome ivimo, a za koji e mnogi rei da je u
ekonomskom smislu potpuno poraen najnovijom globalnom ekonomskom krizom, najveom
koju svet pamti u savremenoj ekonomskoj i politikoj istoriji.
Meutim, svi ovi navedeni parametri imaju i lice i nalije. Iako se zaista moe rei na
osnovu ekonomskih pokazatelja da je ekonomska globalizacija doprinela poveanju standarda i
ekonomskog rasta brojnih drava na svetu, ne moe se rei da je sa sobom donela uspostavljanje
ekonomske ujednaenosti
37
, a da je ekonomija obima nastala globalizacijom upravo
najodgovornija za ekonomski rast i razvoj
38
. Ako je globalizacija samo donela pozitivne
ekonomske efekte, kako je mogue da se danas bruto drutveni proizvod razvijenih drava
razliku od najnerazvijenijih nekoliko desetina puta. Sa druge strane, ukoliko je standard ljudi
postao bolji, kako se dogodilo da oko sedmina svetske populacije nema pristup vodi za pie, te
taj problem postaje jedan od dominantnih ekolokih, ekonomskih i politikih problema
savremenog doba. Najzad, ako je u ekonomskom smislu globalizacija donela samo dobro, kako
je mogue da se dogodila globalna ekonomska kriza nesagledivih razmera, od koje se drave i
svetske ekonomske institucije jo uvek oporavljaju.
Ukoliko se tvrdi da se ivotni vek ljudi produio, treba jasno napomenuti da takva tvrdnja
nije nuno istinita, posebno imajui u vidu nerazvijene drave sveta u kojima se i dalje umire od
bakterijskih infekcija koje lei obian antibiotik. Nije li ideal da novi svetski poredak svima
obezbedi jednako pravo na ivot i jednako kvalitetnu socijalnu i zdravstvenu zatitu? Ukoliko
jeste, mora se rei da je ta misija doivela svoj neuspeh, makar za sada, a ukoliko, pak, nije onda
treba rei da je ranije izneta tvrdnja o duem ivotnom veku previe generalizovana i uoptena.

36
U prilog ovoj tvrdnji moe se navesti uvena teorija talasa demokratizacije koju navodi uveni Semjuel
Hantington (Samuel Hantington) u svom delu Trei talas (videti:Semjuel P. Hantington, Trei talas, Stubovi
kulture, Beograd, 2004, str. 41-51).
37
Ujednaenosti, a ne jednakosti jer ekonomska jednakost kao koncept nije postojala i ne moe postojati u praksi,
ve se moe posmatrati samo kao jedan od ideala.
38
Ovde je vano napomenuti da postoje autori koji su isticali da poveanje proizvodnje ne donosi samo po sebi
ekonomiju obima i da je, sa druge strane, u ekonomijama obima jako teko konkurisati dominantnim ponuaima
odreene robe (videti: Erik S. Reinert, Globalna ekonomija, igoja tampa, Beograd, 2006, str.62).
28

Meuzavisnost danas neupitno postoji. Meutim, da li je re samo o meuzavisnosti ili
ipak o vesternizaciji itavog sveta i usklaivanju postojeih vrednosti sa vrednostima Zapada i
zapadnog naina ivota. Ukoliko je re o dominaciji Zapada, da li se moe govoriti o
meu(sobnoj) zavisnosti ili je re o nekoj vrsti latentnog imperijalizma? Ovo pitanje ostaje u
potpunosti otvoreno za razliite odgovore i razliite argumentacije.
Globalizacija nije donela samo zajedniku, globalnu humanitarnu pomo onim delovima
sveta koji su ugroeni prirodnim nepogodama ili kakvim drugim poastima. Naprotiv, ne treba
zaboraviti sve one situacije kada je kolektivna upotreba sile u ime zajednikih vrednosti,
dovodila do humanitarnih katastrofa irokih razmera. Upravo zbog brojnih primera iz savremene
politike istorije oveanstva, teko je rei da je globalizacija samo stvarala humanitarnu pomo,
a ne i humanitarne katastrofe. Uz to, za razliku od perioda nastanka moderne drave, koja je
jedina imala monopol nad sredstvima prinude, autori poput amerikog mislioca Dozefa Naja
(Joseph Nye) rei e da je upravo globalizacija dovela do demokratizacije nasilja, uinivi
nasilne metode dostupnim ne samo dravama, ve i grupama i pojedincima.
Najzad, demokratija jeste doivela svoje irenje u talasima, kako to kae Hantington.
Nesporno je da je nastala u Heladi nekoliko vekova pre Hrista i da se proirila na ostale krajeve
planete. irenje ideje demokratije bilo je presudno i svakako je jedna od kljunih komponenti
socio-politike globalizacije. Sve to ipak nije dovoljno da bi se nedvosmisleno zakljuilo da je
globalizacija demokratski proces i da nuno garantuje demokratiju. To to danas Narodna
Republika Kina prihvata neka pravila slobodne trine ekonomije i postaje globalni takmac
Sjedinjenih Drava, Evropske unije i Japana, ne znai da je prihvatila sva obeleja zapadne
demokratije. Sa druge strane, ni one drave koje imaju svoje demokratske ustave vie vekova,
nisu uvek bile predvodnici liberalno-demokratskih ideja, ve katkad i ideja rasne segregacije i
aparthejda, ak i u vreme kada su bili globalni ekonomski igrai bez premca (npr. Sjedinjene
Drave poetkom druge polovine prolog veka).
Ovakva komparativna analiza jasno pokazuje da je globalizaciju teko okarakterisati
jednom reju kao pozitivan ili negativan proces. Zato smo miljenja smo da je globalizaciju
pogreno posmatrati kao kompaktnu celinu, upravo zbog postojanja velikog broja razliitih
dimenzija i dualnog karaktera koji svaka od ovih dimenzija, pa i globalizacija u celini ima.
29

TENDENCIJ E GLOBALIZACIJ E


Globalizacija o kojoj govorimo u savremenom znaenju ovog pojma, sa sobom je donela
niz promena koje su presudno uticale na pojave, procese i odnose unutar drutva i drava irom
sveta. Pre industrijske revolucije i velikih otkria, bilo je nezamislivo da se sa jednog kraja
drave moe stii u drugi bez ogromnog troenja vremena i novca. Niko tada nije mogao da sa
sigurnou zna da e dve stotine godina kasnije, avionom biti mogue obii itavu kartu sveta za
najvie jedan dan. U vreme kada su se ljudi dovikivali sa jednog uzvienja na drugo, bilo je isto
tako teko poverovati da emo danas moi da ostvarimo komunikaciju sa bilo kim, u bilo kom
delu sveta; da e biti mogue da istovremeno komuniciramo sa poslovnim partnerima u
Vaingtonu, Pekingu ili Nju Delhiju, a da ih uivo uopte nismo videli; da e se vane odluke
neretko u velikim kompanijama donositi putem sastanaka odranih video-linkom ili na
satelitskim telefonskim sednicama. Sve ovo su samo neke od drutvenih promena i promena
drutva koje je sa sobom donela globalizacija.
Iako smo utvrdili da globalizacija ima svoje pozitivne i negativne posledice (ili bolje
reeno efekte), postavlja se pitanje daljih tendencija i trendova kada je re o ovom
sveobuhvatnom fenomenu. U ekonomskom smislu, etiri su najznaajnije tendencije, odnosno
trenda globalizacije. Prvo, globalna ekonomija postaje sve vie povezana, jer uprkos brojnim
razlikama meu dravama i narodima, novac se prirodno namee kao zajedniki jezik svih
39
.
Drugo, ivotne anse ljudi drastino se razlikuju u zavisnosti od drave u kojoj ive. Tree,
planeta postaje sve naseljenija. Skoro sedam milijardi ljudi na njoj predstavlja pravi globalni
ekoloki rizik, ali i sve vei ekonomski problem, budui da resursa na planeti ima mnogo manje
nego onih koji te resurse koriste. Najzad, belei se porast antiglobalistikih pokreta
40
, koji su sve

39
Ovakvu tezu iznosi Don Nesbit (John Naisbitt) u svojoj knjizi Globalni paradoks iz 1994. godine.
40
Prema Tomasu L. Fridmanu (Thomas L. Friedman), ovaj pokret nastao je 1999. godine na konferenciji Svetske
trgovinske organizacije u Sijetlu (Seattle) videti u: Tomas L. Fridman, Svet je ravan, Dan graf, Beograd, 2007, str.
488.
30

glasniji u protivljenjima globalnom ekonomskom i politikom poretku. Ove trendove i tendencije
treba imati na umu prilikom daljih razmatranja Teorijska operacionalizacija globalizacije otvorila
je brojna pitanja o karakteru, veku trajanja ili prirodi same globalizacije i njenih aspekata,
odnosno dimenzija. Jako je malo odgovora koji su dati sa sigurnou upravo zato to se o
globalizaciji ne moe sa sigurnou erei nita drugo osim da postoji i da presudno utie na
ivote ljudi, funkcionisanje drave, drutva i svih drutvenih grupa i organizacija, ukljuujui i
savremene poslovne organizacije. J edan od ciljeva teorijske operacionalizacije globalizacije bio
je da omogui dalje deduktivno istraivanje savremenih poslovnih organizacija i procesa koji se
odvijaju u njima.
Kljuni savremeni poslovni procesi u ovim organizacijama su upravo procesi odluivanja,
izvravanja i kontrole nad donoenjem i izvravanjem poslovnih odluka. Ovi interni
41
savremeni
poslovni procesi bie posmatrani u daljem toku istraivanja kao conditio sine qua non za
funkcionisanje svake, pa i savremene poslovne organizacije. Ne moe se zamisliti upravljanje
poslovnom organizacijom (menadment) u globalnom drutvu bez ova tri procesa. Zato ne treba
da udi to e mnogi autori isticati da danas postoji internacionalizacija menadmenta, kao
sastavni deo globalizacije itavog sveta
42
. Poslovna komunikacija je poseban interno-eksterni
proces i bie posebno analiziran u daljem toku naeg istraivanja. Analizom pomenutih procesa
pokuaemo da potvrdimo generalnu hipotezu sa poetka ovog istraivanja da savremeni
poslovni procesi ne postoje izvan okvira globalizacije, a da jednako tako globalizacija ne bi bila
takva kakva jeste bez savremenih poslovnih procesa. Da li to znai da poslovni procesi ne
postoje izvan globalizacije? Moglo bi se rei da ne znai nuno, jer se poslovni procesi teorijski
posmatrano mogu odvijati i u potpuno izolovanim zajednicama i okruenjima (bez obzira na
(ne)kvalitet takvih poslovnih procesa). Ipak, za takve poslovne procese ak i kada bi bili
praktino izvodivi, ne bi se moglo rei da su savremeni, ve tradicionalni ili predmoderni.
Kako to kae Gidens u nekoliko svojih tekstova, sve veoj globalizaciji doprineo je ne
samo pad Berlinskog zida, ve i sve intenzivniji razvoj i napredak informacionih i
komunikacionih tehnologija, kao i irenje multinacionalnih kompanija irom sveta. Upravo

41
Oni jesu u bitu interni, ali trpe eksterne uticaje i neretko imaju eksterno dejstvo i posledice.
42
Videti u: Andrew J. DuBrin, Essentials of management, South Western CENGAGE Learning, Mason, USA, 2009.
31

tehniko-tehnoloko znanje, kao i razvoj pomenutih tehnologija, dobri su primeri protivrenosti
procesa globalizacije. To se najbolje vidi na primerima kako je razvoj komunikacionih
tehnologija sa jedne strane oveku omoguio da bre, lake i bolje komunicira na velikim
udaljenostima, ali je istovremeno omoguio sve bre otuenje u drutvu izmeu pojedinaca koji
ga sainjavaju. Sa druge strane, razvoj industrije jeste doprineo brem ekonomskom napretku
nekih drava, ali je doveo i do sve vee emisije tetnih gasova koji sve bre gue postojei ivot
na planeti. Zbog ovih, ali i brojnih drugih injenica, namee se pitanje da li je proces
globalizacije etiki neodriv? Zato su u pravu oni autori iz kritike teorije o globalizaciji koji e
jasno ukazivati na negativne aspekte itavog procesa i njegovo tetno dejstvo po ivot
savremenog oveka i oveanstvo u celini.
Kljuno mesto u savremenim poslovnim procesima i odnosima imaju ekonomske
organizacije, odnosno organizacije sveta rada. Ove organizacije postaju kljuni subjekti u
globalnom poslovnom okruenju, kljuni donosioci ekonomskih i poslovnih odluka, realizatori
istih, ali i oni od kojih zavise ivoti velikog broja ljudi u uslovima globalnog i globalizovanog
drutva. U ovakvim organizacijama se odvijaju savremeni poslovni procesi: interni, eksterni i
eksterno-interni. Upravo zato je neophodno posebnu panju posvetiti pojmu i konstitutivnim
elementima poslovne organizacije, kljunim teorijskim aspektima organizacije, nainima
upravljanja savremenim poslovnim organizacijama i promenama koje su u njima nastale
prevashodno zahvaljujui razliitim aspektima globalizacije i globalnog upravljanja.







32

POJ AM ORGANIZACIJ E

Sva aktivnost oveka kao pojedinca od najranijih perioda ljudske istorije odvijala se kroz
razliite vidove organizacija. Iako su prve organizacije bile u rudimentarnom obliku, njihov
znaaj je kranje nesporan za razvoj celokupnog ljudskog drutva i svih politikih, ekonomskih,
pravnih, kulturnih i drugih aktivnosti u njemu. Zato je potpuno razumljivo shvatanje po kome
organizacije postoje jednako dugo koliko i ljudsko drutvo. Organizacije se neretko shvataju na
razliite naine: od onih sainjenih od manjeg broja ljudi koji obavljaju odreenu delatnost, do
drave kao organizacije par excellence ili meunarodne politike, odnosno ekonomske
organizacije kao subjekta savremenih politikih, ekonomskih i drugih procesa i odnosa.
U svakodnevnom diskursu, organizacija se najee shvata kao grupa ljudi usmerena ka
ostvarivanju odreenih zadataka ili kao telo koje objedinjuje ili usklauje delovanje veeg broja
drutava ili zajednica. Drugi pogled na organizaciju je procesni, tanije onaj koji organizaciju
vidi kao sposobnost oveka, mogunost da se tehniki i operativno uredi aktivnost i delanje ljudi
u cilju ostvarivanja to boljih rezultata u razliitim oblastima ivota. Ovakvo vienje je, po
naem miljenju, neopravdano, budui da pojam organizacije svodi na jednostrano vienje iste
kao cilja, to ona nije i ne moe biti. Organizacija moe biti samo sredstvo za ostvarenje ciljeva i
to ono sredstvo koje garantuje uspeh ako i samo ako se njome na adekvatan nain upravlja
(podvukao V.D.).
Pre nego to pokuamo pojmovno odrediti organizaciju, valja odgovoriti na pitanje koji su
osnovni razlozi nastanka organizacije. Drugim reima, ta je to to ovek kao mislee bie nije
mogao da uini, postigne ili ostvari kao individua, ve samo u ili kroz organizaciju. Kako to
dobro zapaa Mijat Damjanovi u svojoj studiji, ovek je stvorio organizacije radi zatite
ivota, radi poboljanja uslova ivota, radi zadovoljavanja itavog niza potreba
43
. U zavisnosti

43
dr Mijat Damjanovi, Organizacija i upravljanje, Institut za politike studije Fakulteta politikih nauka, Beograd,
1982, str. 15-16.
33

od tipa ciljeva koji se organizacijom eleo ostvariti, vremenom su nastajale politike,
ekonomske, kulturne, verske, porodina i druge organizacije.
Organizaciju je veoma teko precizno definisati, budui da postoji onoliko razliitih
vienja i definicija organizacije, koliko je bilo onih koji su je definisali. Zato je svaka definicija
samo relativna i uslovna, ukljuujui i ovu nau. Pod organizacijom podrazumevamo relativno
trajan
44
, kontinuiran vid optenja meu ljudima koji se sainjavaju, sa konkretnim i jasno
definisanim ciljevima, svojom posebnom strukturom i nainom donoenja odluka. Ukoliko jedna
organizacija donosi poslovne odluke i ima ciljeve u oblasti poslovne ekonomije, takvu
organizaciju bismo mogli nazvati poslovnom organizacijom. Ove organizacije usmerene su na
sticanje poslovne dobiti i postizanje ekonomskog uspeha u mikro i makro okruenju.
Svaka organizacija ima svoje nune konstitutivne elemente: jasno definisane ciljeve,
precizno odreenu strukturu i nain donoenja odluka (mehanizme upravljanja). Ciljevi jedne
organizacije mogu biti odreeni interno, ali i eksterno, usled delovanja snanih spoljanjih
inilaca. U uslovima globalnog drutva, globalne ekonomije i izuzetno izraene viestepene
meuzavisnosti, sve je ea pojava spoljanjeg odreivanja ciljeva jedne organizacije, pre svega
organizacije sveta rada. Sledstveno tome, ciljevi vie organizacija mogu determinisati i
uslovljavati jedni druge u uslovima globalne ekonomije, u kojoj je svaki subjekat, ukljuujui i
ekonomske organizacije, jednako vaan i jednako uticajan. Onom brzinom kojom se dogaaju
promene u njenom nacionalnom i globalnom okruenju, menja se i sama organizacija, a sa njom
i njeni definisani ciljevi. Kako to navode mnogi autori, promena ciljeva organizacije, bie
osnovni uslov njenog opstanka
45
.
Drugi vrlo vaan konstitutivni element jeste struktura organizacije
46
. Struktura
organizacije zavisi od nekoliko razliitih, a veoma povezanih inilaca. Najpre, struktura svake
organizacije definisana je njenim osnovnim i sporednim ciljevima. Ukoliko je cilj jedne

44
Relativna trajnost proistie iz injenice da je ivotni vek organizacije ogranien (zavisi od razliitih internih i
eksternih inilaca).
45
Ibidem, str. 16.
46
Ovde pod strukturom podrazumevamo ne samo institucionalnu sturkturu jedne organizacije, ve i specijalizaciju,
odnosno podelu rada izmeu njenih lanova.
34

organizacije da ovlada globalnim tritem, njena struktura mora da bude definisana precizno i
dovoljno uslonjena, tako da se navedeni cilj moe ostvariti na najbolji i najefikasniji mogui
nain. Drugo, organizaciona struktura definisana je nacionalnim okruenjem organizacije, tanije
pozitivno-pravnim propisima drave u kojoj organizacija deluje i ostvaruje svoje ciljeve. Obino
pozitivno pravo ne precizira tanu strukturu organizacije, ali vrlo esto navodi koje sve
institucije ili organe jedna organizacija treba da ima u svojoj hijerarhijskoj strukturi. Najzad,
struktura organizacije definisana je globalnim ambijentom i trenutkom u kome jedna
organizacija deluje. Kao to globalizacija ima ogroman uticaj na ekonomsko i politiko
ponaanje i delovanje drave kao organizacije, tako ima i izuzetan uticaj na funkcionisanje
organizacija sveta rada.
Konano, trei konstitutivni element svake organizacije jeste decizionistiki proces. Ne
postoji organizacija koja moe da postoji i opstaje bez procesa donoenja razliitih odluka.
Odluke su kljune smernice svake organizacije, a od kvaliteta odluka zavisi da li e organizacija
napredovati, stagnirati ili nazadovati u svom realnom okruenju. Mehanizmi donoenja odluka u
organizacijama se veoma razlikuju i mogu zavisiti od zakonodavstva, ali i od poslovne kulture,
obiaja i identiteta, etikih naela i pravila, ciljeva organizacije, demokratinosti onih koji
odluke donose i slino. O samom procesu donoenja odluka i razliitim modelima
decizionistikog procesa bie vie rei u potonjim stranicama ovog naeg istraivanja.








35

TEORIJ E O ORGANIZACIJ I

Kako je to sjajno kazao er Luka (Gyrgy Lukcs), organizacija je oblik posredovanja
izmeu teorije i prakse. Najbolji dokaz za ove rei je injenica da su najznaajnije teorije o
organizaciji i upravljanju organizacijama, pratile u stopu epohe razvoja drutva i delatnu praksu
samih organizacija. Zato ne treba da udi to su prve teorije o organizaciji nastale poetkom
dvadesetog veka u vreme kada je industrijska revolucija uzimala maha, a fabrike postajale sve
brojnije, dok su one najnovije koje istiu ulogu globalizacije poslovnih procesa i odnosa nastale
tek pre oko deceniju i po. Budui da ne postoji pravo znanje bez teorije, niti se sutina
organizacije moe razumeti bez objanjenja kljunih teorijskih postavki, ovo nae istraivanje
nastavljamo kratkim analitikim pregledom nekih od kljunih teorija o organizaciji i upravljanju
organizacijom, pre svega klasinih teorija Anrija Fajola (Henry Fayol) i Maksa Vebera (Max
Weber), savremene bihejvioristike teorije i teorije kulturnog sklada.

Klasina teorija organizacije


Klasina teorija organizacije nastala je na razmeu devetnaestog i dvadesetog veka, u doba
kada je industrijska revolucija uzimala svoj veliki zamah, a industrijska proizvodnja postajala
sve intenzivnija i bogatija. Veliki broj fabrika, poveana brojnost radne snage, samo su neki od
razloga nastanka teorijskog miljenja o tome kako je nuno organizovati radnike i u
organizacijama zavesti disciplinu i red. Gotovo uporedo dok je u Sjedinjenim Amerikim
Dravama, Frederik Vinslou Tejlor (Frederick Winslow Taylor) tvrdio da uspenost industrijske
proizvodnje najvie zavisi od discipline samih radnika, u Evropi je lagano nastajalo teorijsko
miljenje o tome kako je za produktivnost industrijske proizvodnje u radnim organizacijama,
odgovorna iskljuivo administracija, odnosno uprava koja donosi odluke (podv. V.D).
36

Posebno mesto u klasinim teorijama organizacije ima tzv. administrativna doktrina Anrija
Fajola, koji je definisao upravljanje (menadment) organizacijom kroz skup od pet upravljakih
aktivnosti: planiranje, organizovanje, komandovanje, koordiniranje i kontrolisanje. Ova Fajolova
podela upravljakih aktivnosti je uglavnom ostala aktuelna i u savremenom dobu. Ukoliko bismo
eleli da istaknemo u emu je najvei znaaj administrativne doktrine pomenutog autora, onda je
svakako u tome to je bio jedan od pionira shvatanja da se upravljaem organizacije ne raa,
nego se postaje. Drugim reima, upravljanje organizacijom je vetina poput bilo koje druge
47
,
recimo upravljanja dravom.
Druga nezaobilazna teorija kada je re o modernim organizacijama je svakako teorija o
birokratskoj organizaciji koju je sainio poznati Maks Veber. Razmatrajui tzv. idealni tip
birokratske organizacije
48
, Veber je tvrdio da je svaka organizacija u svojoj sutini zapravo
birokratska i da se kao takva zasniva na dva neodvojiva elementa: racionalnom donoenju odluka
i formalnim odnosima unutar organizacije. Osnovne karakteristike birokratske organizacije ticale
su se i visokog stepena specijalizacije unutar organizacije, bezlinosti (impersonalnosti) lanova
organizacije, angaovanja kadra na osnovu posedovanja tehnikog znanja i sposobnosti (vetina)
i slino. Ovakva organizacija za Maksa Vebera nije bila nikakvo stanje savrenstva niti idealno
stanje, ve kako sam kae isti oblik organizacije
49
.
Postavlja se opravdano pitanje zato je Veber toliko insistirao na birokratskom modelu
organizacije i njenoj superiornosti u odnosu na druge vidove organizovanja. Po njegovom
dubokom uverenju, ista birokratska forma organizacije omoguava da se dostigne najvei
stepen efektivnosti uinka, a istovremeno omoguava i potpuno racionalnu kontrolu nad
delanjem i ponaanjem ljudi koji su okupljeni u radnom procesu. Insistiranje na jasno
definisanim pravilima unutar organizacije za Vebera je insistiranje na kontinuitetu i stabilnosti,
budui da se ljudi menjaju mnogo lake i bre nego definisana i uspostavljena pravila ponaanja i
delanja unutar organizacije. Zato se opravdano kao kljune odlike ovakvog vida organizacije
neretko istiu: preciznost, stabilnost, pouzdanost i slino.

47
Stoner J. i drugi, Menadment, elnid, Beograd, 1997, str. 33.
48
Upor. Mirjana Petkovi i drugi, Organizacija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002, str. 35.
49
Max Weber, The Theory of Socioal and Economic Organization, Free Press, New York, 1947, str. 329-347.
37

Klasina teorija organizacije imala je svoj smisao i opravdanje u trenutku u kome je
nastala. U datom istorijskom momentu, mogla je da poslui kao najadekvatniji teorijski odgovor
na date okolnosti ekspanzije industrijske proizvodnje, poveane brojnosti radne snage ili
otvaranja sve veeg broja fabrika kojima je trebalo upravljati na valjan i efikasan nain. Ipak, sa
aspekta savremenog globalnog drutva, primena klasine teorije ima svoja nekolika stvarna
ogranienja. Prvo, klasine teorije nisu dale valjane odgovore na pitanja spoljanjih (eksternih)
uticaja na privredu i ekonomski ivot i poredak. Razlog tome nije u najveoj meri neznanje
autora, ve injenica da je globalizacija kao realitet dobila svoje prave okvire i dimenzije tek u
pretposlednjoj deceniji dvadesetog veka
50
. Drugo, dolo je do potpune promene konteksta u
kome deluju organizacije sveta rada. Kapitalizam je dobio svoj zamah, a mnogi e danas rei da
ivimo, delamo i stvaramo u postkapitalistikom globalnom drutvu. Stoga je svakako
funkcionisanje organizacija danas znatno drugaije od funkcionisanja organizacija u vreme kada
je kapitalizam kao oblik polit-ekonomskog poretka dobijao na zamahu. Tree, u uslovima
globalnog drutva i globalne ekonomije, odnos na relaciji zaposleni-uprava organizacije
(menadment) veoma se promenio. Svest zaposlenih, ali i svest upravljaa danas je drugaija u
odnosu na svest koja je postojala ranije. Istovremeno, postizanje efikasnosti danas je mnogo
drugaije pitanje od postizanja efikasnosti pre stotinu ili dve stotine godina.
Uprkos svim ovim novonastalim okolnostima, ne moe se i ne treba rei da je klasina
teorija potpuno odbaena. Bez obzira na svoje brojne nedostatke, koje je vreme uinilo jasnijim,
Veberova shvatanja o vanosti pravila i formalnih odnosa u organizacijama teko bismo mogli
odbaciti. Isto vai i za shvatanje racionalnog donoenja odluka u samim organizacijama. Zato bi
bilo ispravnije rei da je klasina teorija organizacije i upravljanja organizacijom izgubila na
obimu svoje primene (kvantitetu), ali ne i na kvalitetu svojih osnovnih teorijskih postulata i
polazita.



50
Druga velika era globalizacije (prim.aut.)
38

Bihejvioristika teorija

U vreme kada je druga era globalizacije postajala sve intenzivnija, sredinom osamdesetih
godina prolog veka, nastala je bihejvioristika teorija organizacije i upravljanja organizacijom.
Za razliku od klasinih teorijskih postavki, po kojima je uspeh organizacije zavisio od napora
radnika, upravljaa organizacijom ili od vrstine i jasnoe definisanih pravila, bihejvioristika
teorija istie vanost ponaanja kao kljune kategorije za uspeh jedne organizacije.
U okviru ove teorijske kole miljenja posebno su se razvila shvatanja o vanosti
organizacionog ponaanja i organizacionog razvoja. Organizaciono ponaanje je vrlo vaan
segment funkcionisanja organizacije koji obuhvata ne samo uenje o ponaanju, ve i uenje o
strukturi organizacije, stilovima voenja i upravljanja organizacijom, organizacione politike i
slino. Istovremeno, organizaciono ponaanje obuhvata i poslovnu komunikaciju, kao i proces
donoenja odluka. Bihejvioristika teorija upravljanja organizacijom je posebno vana, jer kroz
insistiranje na organizacionim promenama, zapravo insistira na upravljanju promenama jedne
organizacije.
Ova, neoklasina kola miljenja, uspela je da sagleda do tada nesagledane fenomene,
odnose i procese meu kojima je posebno vano pomenuti usklaivanje optih drutvenih
interesa sa interesima same organizacije, neformalno povezivanje unutar organizacija,
participativno vostvo, ali i, to je posebno vano, veu kontrolu onih koji simbolizuju autoritet
u organizacijama
51
. Znaaj ovog teorijskog pristupa ogleda se i u teorijskoj inovaciji po kojoj je
vaan ovek kao pojedinac, tj. kao viedimenzionalno bie, a ne samo kao puki izvrilac
odreenih zadataka poverenih od strane onih koji upravljaju organizacijom i vode organizaciju.
Upravo zato e u savremenom poslovnom ambijentu zavladati miljenje da je za uspeh
poslovne organizacije jedan od kljunih i najvanijih faktora motivacija pojedinaca, tj. subjekata
procesa rada i njegovo aktivno uestvovanje u procesu kontrole nad donoenjem i izvravanjem
poslovnih odluka unutar jedne poslovne organizacije.


51
Prema: Shrode, Voich, Organization and Management, Richard Irwin, In, Homewood, Illinois, 1974, str. 87-88.
39

Teorija kulturnog sklada

Najmlaa teorija organizacije i upravljanja organizacijama po vremenu nastanka jeste
teorija kulturnog sklada, koja je nastala krajem poslednje decenije dvadesetog veka, zahvaljujui
teorijskim radovima arlsa Hendija (Charles Handy), a uporedo sa poetkom tree velike ere
globalizacije, koja se ubrzano irila zahvaljujui sve veoj upotrebi savremenih informacionih i
komunikacionih tehnologija, ali i zahvaljujui sve brem irenju razliitih politikih,
ekonomskih, drutvenih i drugih vrednosti, ideja i ideala na globalnom planu.
Zajedno sa globalizacijom u oblasti prava, politike, ekonomije, drutva i drugih oblasti
ljudskog ivota, irila se i globalizacija poslovnih procesa i odnosa. Nakon pada Berlinskog zida,
sa konanim zavretkom Hladnog rata koji je obuzimao Evropu i svet gotovo pola veka, dolazi
do ubrzanog irenja kapitalizma u dravama koje su ranije pripadale tzv. istonom bloku. Upravo
ovakav ambijent bio je pogodan za nastanak teorije kulturnog sklada, koja se pre svega bazirala
na injenici da je organizaciona kultura, odnosno poslovna kultura ili drutvena kultura uopte od
izuzetnog znaaja za razumevanje organizacija i njihovo funkcionisanje
52
.
Ukoliko bi trebalo odrediti koja je to kljuna karakteristika teorije kulturnog sklada, onda
je to svakako uvaavanje razliitosti. Pominjani arls Hendi je upozoravao na postojanje velikog
broja teorija koje tee da se proklamuju za univerzalne, vaee u svim drutvenim okvirima i
uopteno u svim postojeim kulturama. Ovakvo shvatanje moe se sa punim pravom nazvati
neopravdanim i nedovoljno smislenim, ne samo zato to je teko bilo koju teoriju proglasiti
univerzalnom u prostoru i vremenu, ve i zato to je aksiom da postoji bezbroj razliitih kultura
(ukljuujui i poslovnu kulturu), obiaja i vrednosti koje odlikuju poslovni i ekonomski ivot.
Zato se mora napraviti jasna distinkcija izmeu, recimo, japanske organizacione i poslovne
kulture sa jedne i nemake organizacione i poslovne kulture sa druge strane. Otuda Hendijev stav
da je uspeno ono upravljanje organizacijom ije se aktivnosti pre svega zasnivaju na potovanju
nacionalne kulture kojoj jedna organizacija pripada i uvaavanju razliitosti drugih kultura.
Otuda maksima misli globalno, deluj lokalno postaje izuzetno primenljiva kada je re o teoriji
kulturnog sklada, koja je ostvarila veliki uticaj na akademske i poslovne krugove u svetu.

52
Upor. Mirjana Petkovi i drugi, Organizacija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002, str. 49-50.
40


* * *


Veliki broj teorijskih pristupa organizaciji i upravljanju organizacijama pokuao je da
odgovori na, ini se, jedno sutinsko pitanje. Ono glasi: da li je mogue pronai model
upravljanja organizacijom koji bi obezbedio da na najefikasniji mogui nain ostvarimo zadate i
unapred utvrene ciljeve organizacije. Ili, pak, sledstveno tome, da li postoji idealna struktura
organizacije koja nam ostvarivanje tih ciljeva efikasno omoguava. Svaka od navedenih
teorijskih kola miljenja o organizaciji, u moru drugih koje nisu bile predmet naeg istraivanja,
ima svoje neizostavne komponente kada je re o vienju modernih organizacija.
Po naem miljenju, savremena poslovna organizacija ne moe ostvarivati efikasno svoje
zadate ciljeve bez jasno utvrenih pravila svog delovanja i funkcionisanja. Istovremeno, vrlo je
teko ostvariti srednjorone i dugorone ciljeve ukoliko se organizacija bazira na neformalnom
vidu optenja i komuniciranja. Zato se iz Veberovog modela birokratske organizacije svakako i u
savremenim uslovima mogu primeniti naela o racionalnom donoenju odluka i postojanju
stabilnih pravila koja garantuju izvesnost u funkcionisanju same organizacije i njenih sastavnih
komponenti. Iz ovog klasinog modela organizacije bismo lako mogli preuzeti i njeno
hijerarhijsko ustrojstvo, to e se posebno videti u horizontalnoj i vertikalnoj podeli nadlenosti i
zaduenja u svakoj savremenoj poslovnoj organizaciji. Podela zaduenja i obaveza, svakako ne
znai samo podelu privilegija prilikom odluivanja i rukovoenja organizacijom, ve
podrazumeva iroki spektar obaveza i odgovornost u tako definisanom lancu komandovanja.
Kada je re o bihejvioralnoj teoriji organizacije, ne moe se osporiti injenica da psiholoki
elementi poput motivacije imaju vrlo vano mesto u funkcionisanju svake savremene poslovne
organizacije. Bez obzira na krutost pravila i hijerarhijsko ustrojstvo organizacije, nedostatak
motivacije moe da bude veliki kamen spoticanja u efikasnom ostvarenju ciljeva organizacije i
svakako veliki nedostatak u njenoj strukturi.
41

Najzad, uslovi globalizacije, globalnog drutva i globalne ekonomije nalau da je svet
postao globalno selo u kome nijedna distanca nije nepremostiva ukljuujui i one kulturne.
Zato je posebno vano imati na umu da poslovne kulture uslovljavaju jedna drugu i da ne postoje
odeljeno jedna od druge, ve se kao i sve druge sfere drutvenog ivota u irem smislu
posmatranja, nalaze u stanju intenzivne meuzavisnosti i pod velikim uticajem globalizma. Stoga
je veoma vano uvaiti elemente nacionalne kulture prilikom posmatranja jedne (poslovne)
organizacije, kako bi njeno razumevanje bilo lake, bolje i kvalitetnije.
Zbog svega navedenog, namee se zakljuak da teorije ne mogu samostalno da odgovore
na pitanja kako najbolje upravljati organizacijom u uslovima globalnog drutva i globalne
ekonomije. Naprotiv, nijedna teorija ne treba da pretenduje da da opte i univerzalne odgovore
na ovo pitanje, ve samo da otvori nova pitanja na koja e odgovore davati praksa u godinama i
decenijama koje dolaze, na isti nain na koji je praksa demantovala neke stavove Vebera, a
afirmisala neke stavove Hendija, na primer.
Razliita teorijska vienja, uslovila su razlite postavke o tipologizaciji organizacija,
kojima se bavimo u narednim stranicama ovog naeg istraivanja, a koja e pomoi u lakem
razumevanju upravljanja organizacijama i savremenim internim, eksternim i interno-eksternim
poslovnim procesima koji se u njima dogaaju pod uticajem globalizacije i globalnog drutva i
ekonomije.








42

PODELA ORGANIZACIJ A


Svaka podela organizacija je relativna i uslovljena je reperom takve podele, ali i teorijskim
pristupom u analizi same organizacije. Postoji vie desetina razliitih podela organizacija na
osnovu razliitih kriterijuma, ali emo se za potrebe ovog naeg istraivanja i lakeg
razumevanja savremenih poslovnih procesa i odnosa u njima, zadrati samo na onima koje
smatramo najznaajnijim ili najzastupljenijim u akademskom diskursu.
Budui da smo kao prvu neizostavnu komponentu svake organizacije imenovali cilj,
odnosno svrhu postojanja organizacije, to e biti ujedno i prvi kriterijum podele organizacije,
koji preuzimamo od uvenog sociologija Parsonsa (Parsons). On je, imajui u vidu razlilite
funkcije koje organizacija obavlja, iste podelio na proizvodne, politike, integrativne i
organizacije podravanja. Osnovna funkcija proizvodnih je stvaranje materijalnih dobara;
politikih obezbeivanje ostvarenja drutvenih ciljeva u celini; integrativnih usklaivanje i
nadilaenje razliitosti i savladavanje razliitih interesa pojedinih delova drutva; organizacija
podravanja obezbeivanje kontinuiteta drutva kroz izvravanje odreenih aktivnosti
53
.
Imajui u vidu nain funkcionisanja i upravljaku strukturu same organizacije, one se
mogu podeliti na: funkcionalne (svi njeni delovi funkcioniu samostalno i autonomno), linijsko-
tapski (postoji ekvilibrijum izmeu linije komande i uloge taba), linijski (potpuna prevlast i
dominacija linije komande) i odborski (postoji kolegijalno telo uz koordinaciju aktivnosti)
54
.
J ako vana podela organizacija moe se izvriti na osnovu elemenata upravljanja
organizacijom i to: u odnosu na karakteristike planiranja, odluivanja, organizovanja,
koordinacije (usklaivanja) i kontrole u organizaciji.

53
T. Parsons, Structure and Process in Modern Society, The Free Press, New York, 1960, str. 45-46.
54
Prema: E. Pusi, Nauka o upravi, kolska knjiga, Zagreb, 1978, str. 165.
43

Organizacije se istovremeno mogu podeliti u zavisnosti od toga kom specifinom sistemu
pripadaju na ekonomske, politike, drutvene, kulturoloke, tehnoloke
55
.
* * *

Razgranata tipologija razliitih vrsta i oblika organizacija, ukazuju ne samo na uslovljenost
organizacija njihovim ciljevima i funkcijama, ve i na veliki uticaj koji organizacije trpe pod
prisilom okruenja
56
u uem ili irem smislu. Upravo zato se ne moe rei da je u svakoj
organizaciji zastupljen istovetan nain upravljanja i rukovoenja, a istovremeno je teko
organizacije generalno okarakterisati kao one koje imaju centralistiko, odnosno
decentralizovano upravljanje i rukovoenje. O ovim aspektima funkcionisanja organizacija bie
vie rei u konkretnoj analizi razliitih modela upravljanja i rukovoenja organizacijama u
potonjim stranicama ovog naeg istraivanja.










55
dr Mijat Damjanovi, Organizacija i upravljanje, Institut za politike studije Fakulteta politikih nauka, Beograd,
1982, str. 25.
56
Ibidem, str. 29.
44

SAVREMENI POSLOVNI PROCESI

Savremeni poslovni procesi se najveim delom upravo odvijaju u organizacijama sveta
rada, pod kontinuiranim i presudnim uticajem globalizacije kao fenomena koji, posebno od
poetka osamdesetih godina dvadesetog veka, izrazito utie na oblikovanje ekonomije i svih
ekonomskih (samim tim i poslovnih) procesa i odnosa. Konkretna analiza poslovnih procesa
pokazae da se njihova savremenost ne ogleda samo u konkretnom vremenskom periodu u kom
se posmatraju, sa poetka dvadesetprvog veka, ve da njihova savremenost upravo lei u
dominantnom i presudnom uticaju ekonomske i drugih vidova globalizacije na poslovnu
ekonomiju. Uticaj globalizacije se posebno ogleda u transformaciji samog decizionistikog
procesa iz teritorijalno-politike u funkcionalistiku sferu (sistem).
Globalna ekonomija, nastala zahvaljujui, kako smo ve naveli, padu Berlinskog zida,
kraju Hladnog rata, irenju informacionih i komunikacionih tehnologija, ali i irenju uloge
multinacionalnih kompanija kao svojih kljunih subjekata, doprinela je stvaranju novog sveta
rada
57
, u kome je vie nego ranije izraen reinenjering poslovnih procesa. Ukoliko je sredinom
devetnaestog veka, dok su lagano nastajale prve nacionalne drave, a proces industrijalizacije tek
bio u povoju, bilo potpuno smisleno i logino da postoji jedan oblik specijalizacije, tj. podele
rada i akcenat na, uslovno reeno, nacionalnoj ekonomiji, s poetka treeg milenijuma okolnosti
su se bitno promenile. Specijalizacija koju danas poznajemo se vie ne svodi na stajanje za
pokretnom trakom u fabrikom postrojenju, niti je ekonomski izolacionizam pravi put za
postizanje eljenih poslovnih i ekonomskih rezultata. Jednako tako, ukoliko je pre gotovo dva
veka, bilo potpuno prirodno da oni koji upravljaju organizacijama sveta rada budu nadzornici
itavog proizvodnog procesa, danas su upravljai mnogo manje nadzornici, a mnogo vie
vizionari, treneri, stratezi, kreatori ideja i njihovi korealizatori. To zapravo znai da u uslovima
globalne ekonomije i savremenih poslovnih procesa dolazi i do promena uloga u organizacijama
sveta rada, o emu e posebno biti rei na iduim stranicama ovog naeg istraivanja.

57
Upor. Michael Hammer, James Champy, Reinenjering tvrtke manifest za poslovnu revoluciju, Grafotisak,
Zagreb, 2005, str. 67.
45

Procesi koji se tiu organizacija sveta rada mogu se grubo podeliti na interne, eksterne i
interno-eksterne (kombinovane ili meovite). Pod internim poslovnim procesima
podrazumevamo decizionistiki proces u celini, odnosno proces donoenja odluka, izvravanja
donetih odluka i kontrole nad donoenjem i izvravanjem donetih odluka. Ovaj model emo za
potrebe ovog naeg istraivanja nazvati OIK model (skraeno: odluivanje-izvravanje-
kontrola). Eksternim poslovnim procesima nazvaemo one procese koji su iskljuivo usmereni
ka spoljanjem okruenju, bilo da je re o makro ili mikro okruenju (npr. marketing, promocija
odreenih poslovnih odluka i slino)
58
. Interno-eksterni poslovni procesi su oni koji se uporedo
odvijaju unutar organizacije sveta rada, ali i izvan nje. Kljuni eksterno-interni proces, po naem
sudu, jeste proces poslovnog komuniciranja, zasnovan na informacijama. Bez informacija, a
sledstveno i bez poslovnog komuniciranja nemogue je zamisliti savremenu poslovnu ekonomiju
i poslovne procese i odnose koji karakteriu savremene organizacije sveta rada. Informacije su
jedna od kljunih paradigmi te i takve savremenosti, sutinski preduslov i rezultat delatnosti
59
.
Upravo iz navedenih razloga, posebnu panju emo na narednim stranicama ovog
istraivanja, posvetiti svakom od navedenih poslovnih procesa i pokuati da ukaemo na
elemente savremenog i savremenosti u njima, kada je re o formi u kojoj se pojavljuju danas, ali
i kada je re o njihovom sadraju.






58
Ovde je neophodno napomenuti da su ovakvi poslovni procesi samo uslovno reeno eksterni. Razlog tome lei u
injenici da se sve odluke, ukljuujui i one o marketingu, promovisanju odreenih ciljeva, ideja ili ideala jedne
poslovne organizacije, donose unutar, a ne izvan nje, te je koren svih eksternih poslovnih procesa unutar same
organizacije (internog karaktera).
59
Prema: Milan I. Miljevi, Poslovna etika i komuniciranje, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008, str. 284.
46

DECIZIONISTIKI PROCES U
ORGANIZACIJ AMA SVETA RADA

Uticaj globalizacije na strukturu i funkcionisanje organizacija sveta rada u savremenim
okolnostima i drutvenim uslovima, najvie se ogleda u preslikavanju modela donoenja odluka
na nadnacionalnom planu, u polje poslovne ekonomije. Ovo preslikavanje ogleda se u promeni
naina donoenja odluka, drugaijim vidovima sprovoenja donetih odluka, ali i drugaijim
nainima kontrole. Pod ovim pojmom drugaiji ovde podrazumevamo manje ili vee promene
u formalnim ili materijalnim aspektima procesa donoenja odluka (decizinositikog procesa)
60
.
Za potrebe ovog istraivanja pod decizionistikim procesom pored donoenja odluka,
podrazumevaemo i njihovu implementaciju, odnosno izvravanje, ali i kontrolu, odnosno
nadzor nad donoenjem i sprovoenjem donetih odluka.
ta je odluka?

Pod odlukom se podrazumeva pisana ili nepisana, formalna ili neformalna, unilateralna ili
multilateralna aktivnost, kojom se, kako navode neki autori, vri izbor izmeu jedne ili vie
alternativa (mogunosti), kako bi se na najefikasniji mogui nain ostvario eljeni cilj. Zato ne
treba da udi to jedan od najpoznatijih savremenih autora iz oblasti teorije organizacije i
upravljanja, Piter F. Draker (Peter F. Drucker), kae da delotvorna odluka mora da odgovara
svojoj svrsi, tj. svome cilju
61
. Istovremeno, ne treba zaboraviti da odluka, kao naa konkretna
jedinica posmatranja u ovom istraivanju, uvek nastaje kao posledica procesa odluivanja
62
.

60
Drugaiji karakter decizionistikog procesa ogleda se i u pojavi sve vee standardizacije pravila u razliitim
sferama ekonomskog i drugih oblika drutvenog ivota. Ova i ovakva standardizacija otvara pitanje da li u uslovima
standardizacije jeste uopte mogue izraziti sopstveni identitet.
61
Upor. Piter F. Draker, Iz dana u dan, Adizes, Novi Sad, 2006, str. 314.
62
Prema: Marijana Petkovi i dr., Organizacija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002, str. 431.
47

Ovaj proces moe, ali ne mora biti jasno formalizovan, ve se vrlo esto odluka moe
doneti i izvan formalnih konstitutivnih pravila funkicionisanja jedne organizacije sveta rada.
Neformalno odluivanje se, dodue, uglavnom vezuje za odluke koje nisu od najveeg znaaja,
niti imaju presudan uticaj na funkcionisanje jedne organizacije ili ostvarenje unapred utvrenih
ciljeva i funkcija
63
. Sa druge strane, ukoliko je re o odlukama od kojih sutinski, nedvosmisleno
zavisi ostvarivanje zadatih ciljeva, mora da postoji jasno definisani, formalni proces odluivanja
sa svim svojim elementima, jer je to jedini nain da se pokua doneti ispravna odluka, sa
najveim ansama za poslovnu efikasnost i uspenost.
Ciljevi u svakoj organizaciji imaju dualni karakter: oni su istovremeno i vodilja za
donoenje odluka, ali i odluka per se. Drugim reima, nemogue je donositi kvalitetne poslovne
odluke, bez najpre jasno definisanih ciljeva same organizacije sveta rada. Ovi ciljevi mogu biti
kratkoroni, srednjoroni ili dugoroni, u zavisnosti od vremenskog perioda oekivane
realizacije istih. Istovremeno, utvrivanje nekih ciljeva ve je odluka sama po sebi, pa se zato
esto kae da izmeu ciljeva i odluivanja (odluke) postoji ekvivalentni logiki odnos. Upravo
zato je ispravno rei da je odluka ne samo rezultat procesa odluivanja, ve i izbor izmeu
najmanje dve ili vie alternativa (mogunosti).

Upravljanje i/ili rukovoenje organizacijom?

Vrlo esto se, ak i u akademskim diskusijama i debatama, moe primetiti potpuno laiko
poistoveivanje procesa upravljanja i rukovoenja organizacijom, pri emu se oba ova pojma bez
ikakvih opravdanih razloga koriste ak i kao sinonimni pojmovi. Ono to je zajedniko
upravljanju i rukovoenju jeste da su oba procesi bez kojih je nemogue zamisliti funkcionisanje
bilo koje savremene organizacije sveta rada (podv. V.D.). Ipak, u formalnom, ali i u
materijalnom smislu, meu ovim pojmovima postoje i moraju postojati odreene razlike na koje
ukazuju neki autori iz oblasti nauke o organizaciji i upravljanju, uz napomenu da po ovom
pitanju ne postoji jedinstveni teorijski pristup.

63
Ciljevi i funkcije jedne organizacije su uzajamno determiniui i nedvosmisleno zavise jedni od drugih.
48

Tako neki autori istiu da se pod pojmom upravljanja podrazumevamo sveukupne
aktivnosti koje se preduzimaju radi izvrenja odreenih funkcija, koje su neophodne za
ostvarivanje ciljeva jedne organizacije sveta rada. Sa druge strane, pod pojmom rukovoenja,
podrazumevamo iskljuivo aktivnosti usmeravanja, ponaanja ljudi, odnosa i procesa izmeu
ljudi i povodom ljudi
64
. Drugim reima, pod upravljanjem se podrazumevaju procesi
odluivanja, planiranja, organizovanja, kontrolisanja i koordinacije. Stoga prositie da je proces
rukovoenja ui od pojma upravljanja, a sledstveno tome i nadlenosti rukovodioca ue i manje
po obimu od nadlenosti upravljaa. Ovo je naravno samo jedan teorijski pogled na ova dva
procesa. Sa druge strane, autori poput pominjanog Pitera F. Drakera istiu da je upravljanje
uvek proces donoenja odluka
65
, vezujui na taj nain odluivanje kao proces, direktno i
nedvosmisleno za proces upravljanja organizacijom.
Imajui u vidu ova dva razliita teorijsko-empirijska pristupa, smatramo da je potpuno
akademski neopravdano i pogreno iskljuiti proces donoenja odluka (odluivanje) iz bilo kog
od ova dva procesa, rukovoenja i upravljanja. Naime, ak i ako prihvatimo kao istinitu teorijsku
tvrdnju navedenog autora da je odluivanje vezano samo za upravljanje organizacijom, to
nipoto ne moe i ne sme da znai da rukovodilac u organizaciji (organizacijom) ne donosi
odluke. Naprotiv, proces donoenja odluka je nit koja povezuje sve nivoe unutar jedne
organizacije sveta rada, ukljuujui i rukovodei, odnosno upravljaki nivo.
Sa druge strane, iz akademskih razloga valja napomenuti da se u savremenim poslovnim
uslovima, sve ee koristi re potekla iz engleskog jezika menader (eng. manager). U
zvaninom prevodu na srpski jezik, ova re bi znaila osobu koja rukovodi nekim preduzeem
ili delom preduzea: upravnik, direktor ili pak, osobu koja vodi posao osobe ili grupe u svetu
javnih nastupa
66
. Budui da je sam sadraj onoga to savremenici danas nazivaju
menadmentom mnogo obuhvatniji u odnosu na prevod koji se koristi, ostajemo dosledni
upotrebi termina nauka o organizaciji i upravljanju (umesto menadment).

64
Mijat Damjanovi, Organizacija i upravljanje, Institut za politike studije Fakulteta politikih nauka, Beograd,
1982, str. 39.
65
Peter F. Drucker, The Practice of Management, Harper and Row, New York, 1954, str. 395.
66
Akademik Ivan Klajn, dr Milan ipka, Veliki renik stranih rei i izraza, Prometej, Novi Sad, 2007, str. 751.
49

Neka od sledeih sutinskih pitanja koje se namee jeste koje su osnovne vrste odluka, ko
su donosioci odluka i kako se odluka donosi.

Vrste odluka

Piter F. Draker govori o dve vrste odluka: operativnim i strategijskim (stratekim)
odlukama
67
. Operativne odluke su one koje se donose svakodnevno, u ve poznatim uslovima i
poznatim okolnostima, a ija osnovna svrha ili funkcija jeste reavanje problema koji se
ponavljaju. Dakle, nema velikog broja moguih alternativa, a odluka se donosi tako to se
najvie vodi rauna o ekonominosti donete odluke. Sa druge strane, strategijska ili moda
pravilnije, strateka odluka jeste ona koja se donosi u vrhu jedne organizacije (sveta rada).
Strateka odluka se uvek tie definisanja cilja ili iznalaenja sredstava za ostvarenje ve
definisanog cilja. Pored toga, ovakve odluke se po Drakerovom sudu, mogu ticati i strukture
same organizacije, naina njenog funkcionisanja ili drugih pitanja dugoronog karaktera i od
dugoronog znaaja za delovanje i funkcionisanje date organizacije. Ono to ovakve odluke,
pored nivoa odluivanja, razlikuje od operativnih odluka, jeste i procedura koja je kada je re o
ovakvim odlukama, prilino kompleksna i poinje definisanjem pravog problema.
Druga linija podele, odnosno vrsta odluka, jeste podela na programirane i neprogramirane
odluke. Programirane odluke su one koje se donose rutinski, gde su problemi ve poznati, a
procedura donoenja ovakvih odluka je uobiajena i najee se zasniva na praksi ili iskustvu.
Neprogramirane odluke su one kojima se reavaju novonastali problemi, koji sa sobom nose
veu neizvesnost i vei rizik po organizaciju i njeno funkcionisanje. Ovakve odluke je nemogue
reiti bez radikalnih promena hipoteza ili promene odnosa u samoj organizaciji
68
.
Naravno, svaka podela odluka je samo relativnog karaktera i zavisi od teorijskog pristupa
decizionistikom procesu unutar jedne organizacije. Zato treba rei da bismo odluke mogli lako

67
Piter F. Drucker, The Practice of Management, Harper and Row, New York, 1954, str. 396-397.
68
Prema: H. Simon, The New Science of Management Decision, Harper and Row, New York, 1960, str.35.
50

podeliti i na formalne i neformalne, pismene ili usmene (pisane ili nepisane), odluke visokog
rizika ili odluke manjeg rizika, tehniko-tehnoloke i interesne odluke, one sa ekonomskim,
pravnim, politikim, drutvenim posledicama i slino.

Ko su donosioci odluka u organizacijama: jedan i/ ili vie njih?


Kako smo ve istakli, odluivanje je sveobuhvatan proces unutar jedne organizacije sveta
rada. Ne sluajno, nazvali smo ga internim poslovnim procesom, jer se odluke donose u i unutar
organizacije i imaju prevashodno interne efekte koji mogu izazvati i eksterne posledice na
delovanje ili poziciju organizacije sveta rada u uslovima globalnog trita i globalne ekonomije.
Jedno od pitanja na osnovu koga se prilino jasno moe uoiti uticaj globalizacije na savremene
poslovne procese i savremene poslovne organizacije, jeste ko su donosioci odluka, na kojim
nivoima se odluke donose i, konano, da li je proces odluivanja ostao centralizovan, ili je pod
dominantnim uticajem globalizacije postao decentralizovan.
Odluke se u organizacijama donose na svim nivoima. Zato emo ovde napraviti formalnu i
materijalnu distinkciju izmeu onih odluka koje Draker naziva operativnim i strategijskim. Za
potrebe ovog naeg istraivanja i konkretnu analizu decizionistikog procesa, posmatraemo
strateke odluke iz dva razloga. Prvo, ove odluke su one koje se donose na vrhu, a drugo, ove
odluke imaju ogroman znaaj za funkcionisanje organizacije, pa ak i za njeno dugorono
postojanje. To znai da ih donosi ili jedan organ unutar organizacije ili ak neretko jedna osoba,
pojedinac. Izbor donosioca kljunih odluka preputen je osnivaima organizacije koji u
osnivakom aktu (najee u Statutu organizacije) jasno definiu ko i na koji nain donosi
najvanije odluke unutar jedne organizacije. Ukoliko se vratimo u predmoderni period, odnosno
period poetka industrijske revolucije irom Zapadne Evrope u devetnaestom veku, odluivanje
je bilo stvar jedne osobe, koja je svoju mo crpela upravo u centralistikom nainu voenja i
odluivanja unutar organizacije. Istini za volju, ovakve organizacije su bile najee vlasnitvo
drave, koja je potpuno suvereno postavljala upravljaa jednom organizacijom, neretko na
51

osnovu arbitrernih i neobjektivnih kriterijuma. Interes drave za organizacije iji je bila osniva,
proisticao je iz elje da drava bude to snanija i ekonomski to monija u uslovima i ambijentu
koji je lagano nagovetavao nastanak novih nacionalnih drava, ali i prvi sukob svetskih razmera
u decenijama koje su dolazile.
Zahvaljujui dominantnom uticaju globalizacije, a to se ovde mora istai, dolo je do
promene strukture poslovnih organizacija (organizacija sveta rada). irenje ideja liberalizma,
odnosno liberalne, slobodne trine ekonomije (laissez-faire), doveo je do ideje o privatnom
vlasnitvu nad organizacijom sveta rada. Drava kao nekadanji kljuni regulator ekonomskog
ivota gubi svoju osnovnu ideoloku potku upravo zahvaljujui irenju globalne ideje
69
(podv.
V.D.) o tome da dravno vlasnitvo treba da bude zamenjeno privatnim. Dakle, prvi inilac od
koga zavisi izbor donosioca stratekih odluka, jeste vlasnika struktura same organizacije. Ne
zbog toga to e dravni nametenik nuno loije odluivati, niti zbog toga to e privatni vlasnik
a priori to initi bolje, ve zbog toga to je globalizacija kao sveobuhvatan proces, sa idejom
liberalne ekonomije, donela jo jednu sutinski vanu ideju personalne decentralizacije.
Decentralizacija se nije odnosila samo na dravno ureenje, horizontalnu i vertikalnu podelu
vlasti u dravi kao politikoj organizaciji par excellence. Naprotiv, ovaj i ovakav model podele
odgovornosti, nadlenosti, ali i prava na donoenje stratekih odluka, preslikao se vrlo
verodostojno i na savremene organizacije sveta rada u ijim osnivakim aktima je najee
obezbeena, makar formalna, transparentnost i demokratinost u donoenju odluka. Ova
formalna demokratinost se ogleda u injenici da strateke odluke gotovo nikad ne donosi
pojedinac (jedna osoba), ve to uvek ini uz pomo nekoliko ljudi, koji poseduju adekvatna
znanja, vetine i imaju odreene ideje
70
. Imajui u vidu navedeno, ideologija
71
bi mogla biti
drugi inilac koji definie nain donoenja odluka i izbor donosioca stratekih odluka u
organizaciji.

69
Ne treba zaboraviti neke od kljunih definicija globalizacije koju su izneli Tomas Fridman i Dozef Stiglic, u
kojima se istie da je globalizacija upravo irenje ideje o trinoj ekonomiji (irenje ideje kapitalizma).
70
Upor. Piter F. Draker, Iz dana u dan, Adizes, Novi Sad, 2006, str.315.
71
Ovde re ideologija treba shvatiti uslovno, ne kao nauku o idejama, niti kao politiku ideologiju, ve kao skup
politikih i ekonomskih ideja, koje mogu biti preslikane sa nacionalnog (dravnog) nivoa, na nivoe unutar jedne
radne organizacije, pod presudnim uticajem procesa globalizacije.
52

Centralno odluivanje je loe, zato to ne ostavlja prostora za internu debatu o tome koja
od ponuenih alternativa je najbolja. Istovremeno, ne ostavlja prostora za traganjem za
kompromisima koji moraju biti pravljeni kada se donosi jedna strateka odluka od koje na kratak
ili dugi rok zavisi delovanje i budunost same organizacije. Ipak, od centralnog odluivanja je
katkad mnogo opasnije po organizaciju da ima formalnu personalnu decentralizaciju. Formalno
postojanje veeg broja ili makar nekolicine ljudi koji su u stanju da utiu na sadraj strateke
odluke, nipoto ne mora da znai da takvo odluivanje zaista postoji. U uslovima nedovoljne
poslovne svesti ili nepostojanja odgovarajueg sistema vrednosti, vrlo je izvesno da jedna osoba
donese odluku, dok je drugi samo formalno prihvate, bez prava na konstruktivnu kritiku ili
savetodavno miljenje. Ovakav prelazni oblik organizacije izmeu centralne i decentralizovane,
nauka naziva centralizovanom organizacijom.
Transformisanje personalno centralnih u personalno decentralizovane organizacije sveta
rada je proces koji traje i koji e trajati u decenijama pred nama. Brzina zavretka ovog procesa
koincidira sa brzinom irenja globalizacije i brzinom usvajanja ideja na kojima se danas zasniva
ekonomija znanja, odnosno globalna ekonomija, koja iznad linih interesa participan(a)ta u
procesu donoenja odluka, stavlja uvek opti interes organizacije i njenu ekonomsku i drutvenu
dobit (korisnost).

Naini donoenja odluka: racionalno i/ili intuitivno odluivanje?

Pitanje kojim zatvaramo diskusiju o nainima donoenja odluka unutar jedne organizacije
sveta rada jeste pitanje razliitih modaliteta, tj. naina donoenja poslovnih odluka. Od naina i
tehnike donoenja odluka zavisi ne samo kvalitet same odluke, ve i demokratinost celog
decizionistikog procesa. Nauka o organizaciji i upravljanju najee pominje dva tipina naina
donoenja odluka: racionalno i intuitivno odluivanje.
Racionalno donoenje odluka esto se naziva tradicionalnim ili tradicionalistikim
nainom donoenja odluka. Razlog ovakvim sinonimnim nazivima verovatno lei u injenici da
je jedan od autora iz tradicionalnog pristupa organizacijama, Maks Veber, bio izriit u stanovitu
53

da se u organizacijama (koje su uvek birokratskog karaktera) odluke donose racionalno. Sutina
racionalnog donoenja odluka ogleda se u postojanju dve ili veeg broja alternativa
(mogunosti), od kojih donosilac odluke uvek bira jednu kojoj se priklanja i na osnovu nje
donosi adekvatnu, odgovarajuu odluku. Racionalno donoenje odluka kako to uoavaju neki
autori
72
, zasniva se na principima naunog miljenja i logikog rasuivanja. Kako to navodi
Piter F. Draker, ovakav nain donoenja odluka zasniva se na pet povezanih faza, odnosno pet
povezanih procesa: definisanje problema, analiza problema, razmatranje i definisanje alternativa,
odabir jedne od ponuenih alternativa i njena evaluacija i sprovoenje (izvravanje) odluke i
kontrola
73
. Vano je napomenuti da Draker pominje procese izvravanja i kontrole nad
sprovoenjem donete odluke u okviru ovog racionalnog modela odluivanja. To zapravo znai
da Draker ne odvaja procese odluivanja, izvravanja i kontrole, ve ih vezuje za nauno
miljenje i logiko rasuivanje. Drugim reima, uspostavlja se neodvojivo jedinstvo
pominjanog OIK modela: odluivanje izvravanje kontrola.
Izvravanje donete odluke je od sutinskog znaaja iz najmanje dva vana razloga. Prvo,
doneta odluka bez adekvatne implementacije nema nikakav praktiki znaaj (ne proizvodi
nikakvo praktiko dejstvo). I drugo, nesprovoenje donetih odluka ukazuje na ogromne
nedostatke u rukovodeem i upravljakom kadru jedne organizacije sveta rada i pokazuje nemo
pomenutih subjekata organizacione strukture da efektivno vode jednu organizaciju sveta rada. Da
bi se jedna odluka uopte mogla implementirati, odnosno izvriti, neophodno je da postoji jako
dobra horizontalna i vertikalna komunikacija unutar same organizacije, o emu e biti vie rei u
odeljku o poslovnim komunikacijama, kao zasebnom eksterno-internom procesu u
organizacijama.
Drugi nain donoenja odluka koji pominje nauka o organizaciji i upravljanju, jeste
intuitivno odluivanje
74
, kao savremeni nain donoenja odluka. Bit intuitivnog odluivanja je da
se ono ne zasniva na razumu niti ulnom iskustvu kao izvorima saznanja, ve na intuiciji, koja je
subjektivna i kao takva zavisi iskljuivo od onog subjekta koji donosi odluku u datom momentu

72
Poput Pitera F. Drakera u delu Praktikovanje menadmenta
73
Peter F. Drucker, The Practice of Management, Harper and Row, New York, 1954, str. 354-365.
74
Ona se sastoji iz dve faze: test kompatibilnosti i test profitabilnosti.
54

(podv. V.D.). Subjektivistiki karakter ovakvog naina odluivanja oslanja se na, po naem
sudu, slabiju liniju argumentacije u odnosu na racionalno donoenje odluka. Naime, tvrdi se da
ne postoji generalno ili opte dobra ili loa odluka, ve da njen kvalitativni karakter zavisi od
subjekta koji je donosi. Drugim reima, da li je odluka dobra ili loa po delovanje i
funkcionisanje same organizacije sveta rada podlee relativizaciji. Ovakva relativizacija, istini za
volju, omoguava nadilaenje razlika izmeu vie postojeih poslovnih kultura u kojima bi se
jedan isti problem mogao sagledavati na dva ili vie katkad i dijametralno suprotnih naina.
Danas se u uslovima savremene poslovne ekonomije gotovo ravnopravno koriste oba
naina donoenja odluka. Iako se esto istie da je intuitivni nain donoenja odluka mnogo bri,
a samim tim i efikasniji, injenica je da je upravo ovaj nain mnogo neizvesniji u materijalnom
smislu, pa i u formalnom, nego racionalni nain donoenja odluka. Voeni intuicijom kao
izvorom saznanja, upravljai i rukovodioci e odluke donositi na osnovu vrlo neizvesnih
parametara koji se mogu krajnje jednostavno izmeniti u kratkom proteku vremena. Sa druge
strane, racionalno odluivanje je tesno povezano sa formalnim pravilima funkcionisanja jedne
organizacije i jasno definisanim kriterijumima prilikom donoenja odluka. J ednako tako, ne treba
zaboraviti niti prenebregnuti injenicu da u intuitivnom odluivanju nema analitinosti, makar ne
u onoj meri u kojoj je ona zastupljena u racionalnom modelu, a bez analitinosti, po naem sudu
nije mogue govoriti o valjanom i kvalitetnom odluivanju. Upravo zato, donoenje odluka
najee predstavlja kombinaciju dva modela, uzimajui najbolje iz oba, uz uvaavanje svih
elemenata decizionistikog procesa, koji su jednako bitni, gde zanemarivanje samo jednog
elementa moe da dovede do potpunog uruavanja odluke
75
.





75
Prema: Piter F. Draker, Iz dana u dan, Adizes, Novi Sad, 2006, str. 319.
55

PREPREKE POSLOVNOM ODLUIVANJU


Bez obzira na primenjeni nain donoenja odluka, kako to navode neki domai autori, mogu
se pojaviti prepreke uspenom donoenju odluka
76
. Citirani autori navode da su etiri kljuna
inioca koja mogu uticati na kvalitetno donoenje odluka: etika i line moralne norme,
okruenje, tradicija ili kultura organizacije i ogranienost resursa. Ovakva kategorizacija
ograniavajuih inilaca, po naem uverenju, ima nekoliko nedostataka. Prvo, okruenje
organizacije u uslovima globalnog drutva mora biti prvi ograniavajui inilac. Od okruenja
zavisi funkcionisanje itave organizacije, bez obzira na to da li govorimo o fizikom okruenju,
pravnom, politikom, ekonomskom ili opte-drutvenom okruenju. Globalizacija je krivac za
to to su svi subjekti drutveno-ekonomskog ivota mnogo vie pod uticajem svog okruenja
danas nego to je to bio sluaj u vreme nastanka industrijske revolucije, na primer. Kako to
navodi Ulrih Bek, savremeno drutvo je rizino drutvo u kome je rizike katkad vrlo teko
sagledati, kao i njihove posledice. Nove, drugaije i opasnije rizike upravo sa sobom nosi
globalizacija u svim svojim dimenzijama, a u onoj ekonomskoj najvie, to je pokazala velika
svetska ekonomska kriza u poslednjim godinama prve decenije treeg milenijuma. Ne moe
organizacija delovati u regularnim uslovima niti se donositi odluke kao u regularnim uslovima,
dok se sama organizacija bori za svoj opstanak u globalnim ekonomskim okvirima. Upravo zato,
okruenje treba jasno pozicionirati kao prvi i osnovni inilac koji moe uticati na smanjenje
kvaliteta donoenja odluka.
Na drugom mestu, to svakako jesu etika naela i moralne norme koje pojedinac poseduje
ili ne poseduje. Odreeni moralni (etiki) nazori svakako utiu na nain i kvalitet donoenja
odluka, to se katkad najbolje uoava u racionalno donetim odlukama koje sa sobom nose brojne
socio-ekonomske nepravde. To to je ekonomski prudentno doneti odluku o otputanju velikog
broja radnika, ne znai da e donosilac takve odluke zadovoljiti ak i sopstvene standarde

76
Mirjana Petkovi i drugi, Organizacija, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 442-444.
56

moralne kategorije savesti. Dakle, racionalno, ali i intuitivno odluivanje sa sobom esto nosi
brojne nepravde, velike etike dileme i teke izbore.
Na treem mestu, mogli bismo rei da to jeste nedostatak resursa, jer zaista odreenih
resursa nema dovoljno, poput vremena, novca ili informacija. Ali sa druge strane, moglo bi se
poprilino polemisati sa stavom da poslovna kultura moe biti remetilaki ili oteavajui faktor
prilikom donoenja odluka. Ovakvo gledite je relativno, jer se naprednost ili zaostalost jedne
kulture uvek posmatra u odnosu na subjektivne kriterijume koji odgovaraju (poslovnoj) kulturi
onoga ko takav vrednosni sud saoptava. Sa druge strane, globalizacija je ta koja upravo namee
proimanje i unificiranje kulturnih obrazaca pa bi se moglo rei da e sa ovakvim tendencijama,
verovatno kulturne razlike postajati sve manje isticani deo poslovnih organizacija.
Pored internih poslovnih procesa, pre svega odluivanja u koje smo uvrstili pored
donoenja odluke i njihovo izvravanje i kontrolu, vano mesto u organizacijama sveta rada
zauzimaju ekterno-interni poslovni procesi, odnosno procesi poslovnog komuniciranja, koje sve
vie dobija na znaaju u uslovima (hiper)globalizovanog drutva i ekonomije. Premda se
savremeno drutvo, a sa njim i savremena ekonomija, pored znanja zasniva na informacijama,
potonje stranice ovog istraivanja posveujemo procesima poslovnog komuniciranja.









57

POSLOVNO KOMUNICIRANJ E

Proces poslovnog komuniciranja mnogi autori nazivaju potpuno opravdano fiziologijom
organizacije, ravnopravno sa procesom donoenja odluka unutar samih organizacija
77
. Razlog
takvoj ekvivalentnosti izmeu organizacije i procesa komunikacije u njoj
78
, lei u injenici da su
organizacija i (poslovno) komuniciranje neodvojivo povezani i uzajamno determiniui. Naime,
niti je mogue govoriti o organizaciji bez komunikacija unutar nje, ali je jednako tako teko
govoriti o poslovnoj komunikaciji izvan organizacija sveta rada.
Organizacije sveta rada koje nauka naziva savremenim, baziraju se na informacijama
79
.
Bez ovakve zasnovanosti na informacijama, organizacije sveta rada ne bismo mogli nazvati
savremenim, pogotovo imajui u vidu karakter procesa globalizacije koji proima sve sfere i
pore drutvenog, politikog, ekonomskog i ivota ljudi uopte. Kao to smo ve istakli, proces
globalizacije se zasniva na irenju savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija, a
istovremeno se i savremene organizacije sveta rada zasnivaju na novim vidovima komunikacija,
koji vrlo esto uslovljavaju nove i drugaije vidove (tehnike) donoenja odluka. Kao to je u
devetnaestom veku bilo nezamislivo da jedna organizacija funckionie tako to su mesta
donoenja i mesta izvrenja odluke situirana na, ak, interkontinentalnim udaljenostima, danas u
takvom modelu odluivanja i izvravanja odluka ne postoji nita neuobiajeno ili atipino.
Naprotiv, savremene informacione i komunikacione tehnologije omoguile su upravljaima i
rukovodiocima organizacija sveta rada da svoje kljune sastanke odravaju i pomou satelitskih
telefona ili video-linka, uz korienje svih raspoloivih vidova komunikacije.
U osnovi, komunikacije unutar organizacije sveta rada mogu biti interpersonalne i/ili
organizacione. Razlog ovakvoj dihotomnoj podeli lei u injenici da je za delovanje i

77
dr Mijat Damjanovi, Organizacija i upravljanje, Institut za politike studije Fakulteta politikih nauka, Beograd,
1982. str. 121.
78
Znanje, informacija i odluivanje su tri neodvojiva i uzajamno determiniua pojma u organizaciji.
79
Milan I. Miljevi, Poslovna etika i komuniciranje, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008, str. 284.
58

funkcionisanje same organizacije jednako vana komunikacija meu ljudima koji je sainjavaju,
ali i svi sistemi i mree unutar organizacije
80
. Bez obzira na vrstu komunikacije u organizaciji
sveta rada, moemo rei da je ona uvek uslovljena motivima, eljom, potrebama ili interesima
onih koji organizaciju sainjavaju ili organizacije per se.

Vrste poslovnog komuniciranja

Poslovno komuniciranje se moe podeliti na osnovu vie razliitih kriterijuma. U
zavisnosti od smera poslovne komunikacije, one se mogu podeliti u tri grupe: vertikalna,
horizontalna i dijagonalna poslovna komunikacija. Ovde je vano istai da mnogi autori upravo
imajui na umu ovaj kriterijum, umesto tri razlikuju etiri naina poslovnog komuniciranja,
odvajajui vertikalno uzlazno i nizlazno komuniciranje. Iako ovakva podela ima svoj nauni
smisao i opravdanje, za potrebe ovog istraivanja prihvatiemo ve navedenu trihotomnu podelu
poslovnih komunikacija. Ovakva podela sainjena je imajui na umu pitanje: od koga i ka kome
se unutar organizacije kree komunikaciona poruka. Pored ovakve podele, komunikacija u
organizaciji moe biti jednosmerna ili demokratska, formalna ili neformalna, verbalna ili
neverbalna.
Vertikalno nizlazno komuniciranje poinje u vrhu organizacione strukture i prenosi se
komunikacionim kanalima do onih na koje se odreena komunikaciona poruka odnosi. Upravo
ovaj tip poslovne komunikacije ukazuje na neodvojivu povezanost poslovnog odluivanja i
komuniciranja, jer su komunikaciona poruke u uslovima vertikalno nizlazne komunikacije
obino pojedinane ili opte odluke koje treba sprovesti u delo. Drugim reima, bit ovakvog
poslovnog komuniciranja je uticanje na ponaanje i delanje ljudi, a sledstveno tome i delanje i
funkcionisanje itave organizacije sveta rada.
Uzlazno vertikalno komuniciranje poinje u niim slojevima organizacione strukture, tj. od
zaposlenih ili onih koji se na hijerarhijskoj lestvici nalaze na manje uticajnim poloajima u

80
Ibidem
59

organizaciji. Sadraj komunikacione poruke upuene odozdo na gore obino se tie traenja
konkretnih instrukcija, uputstava ili preporuka. Pored toga, ovakve komunikacione poruke mogu
da budu informativnog sadraja, tj. da ukau na uspenost ili neuspenost ostvarenih rezultata,
odnosno realizacije zadatih ciljeva. Uzlazni komunikacioni proces i naini njegovog odvijanja
zavise od (ne)demokratinosti same organizacije sveta rada, okruenja u kome organizacija
deluje, ali i od organizacione, odnosno poslovne kulture.
Horzontalno komuniciranje se vrlo esto u akademskim diskursima naziva i pobonim,
odnosno lateralnim komuniciranjem. Naziv horizontalno ukazuje da je re o prenoenju
komunikacionih poruka izmeu zaposlenih na istim nivoima unutar organizacione strukture, bez
obzira da li je re o upravljaima i rukovodiocima ili nierangiranim zaposlenima. Ovakva
komunikacija se obino koristi kako bi se ciljevi sproveli to bre, bolje i efikasnije, a svi
zaposleni bili to bolje koordinisani radi takvog ostvarenja unapred utvrenih ciljeva.
Konano, dijagonalno komuniciranje zasniva se na prenoenju komunikacionih poruka na
razliitim nivoima unutar jedne organizacije. Zbog kompleksnosti ovakvog naina
komuniciranja, kao najpogodniji nain prenoenja poruka koriste se upravo savremene
informacione i komunikacione tehnologije.
Globalizacija je kao savremeni fenomen, sa sobom donela vanu promenu u procesu
komuniciranja sa aspekta demokratinosti. Naime, u birokratskoj organizaciji veberovskog tipa,
u vreme kada je tek poinjao proces industrijalizacije u dravama Zapadne Evrope, bilo je
potpuno prirodno da komunikacija bude jednosmerna. Jednosmernost se pravdala striktnom
hijerarhijom u kojoj je rukovodilac, odnosno upravlja, na formalan nain saoptavao
zaposlenim koje su im obaveze ili na koji nain je najbolje mogue ostvariti zadate ciljeve. Sve
to se odvijalo bez ikakvih spornih situacija, problema ili nejasnoa: zbog konciznosti poruke, ali
i zbog autoritarnog karaktera ovakvog vida poslovnog komuniciranja, gde se od zaposlenih nije
oekivao bilo kakav komentar, ve samo sprovoenje datih uputstava ili ovako komuniciranih
odluka.
Demokratizacija drava i drutava uopte, koju je sa sobom donela globalizacija, uticala je
na komunikacioni proces unutar organizacija. Jednosmernost u komunikaciji vie nije
dominantni nain komuniciranja, ve nastaje i vid komunikacija koji neki autori nazivaju
60

demokratskom komunikacijom. Ovakva komunikacija zasniva se na uzajamnosti
(bilateralnosti ili multilateralnosti), sloenija je i neretko sporija u odnosu na druge vidove
poslovnog komuniciranja.
Najzad, komunikacija moe biti verbalna i neverbalna, formalna i neformalna.
Komunikacija u uslovima savremenog drutva preteno je verbalna, iako nipoto ne treba
zanemariti govor tela, mimiku, izraze lica ili druge vidove neverbalne komunikacije. Ipak,
nijedna strateka poslovna odluka ne moe biti iskomunicirana prema zaposlenima na neverbalan
nain, zato to neverbalna komunikacija nije i ne moe biti formalan vid poslovnog optenja. Sa
druge strane, verbalna komunikacija moe biti pismena ili usmena, pri emu je karakter pismene
komunikacije sa naunog aspekta, svakako daleko vie formalan u odnosu na usmenu.
Ukoliko se prisetimo Veberove birokratske organizacije, komunikacija u njima je
iskljuivo formalna, zasnovana na racionalnim aspektima i elementima. Formalna komunikacija
kao takva ima svoje prednosti i nedostatke. Ukoliko je cilj ovakvog komuniciranja sprovoenje i
prenoenje donetih odluka, onda je najefikasniji mogui nain za to, onaj formalni. Ipak, ukoliko
je cilj da se doe do saznanja i spoznaje nekih novih infomacija o funkcionisanju poslovne
organizacije, laki i pogodniji nain za to je onaj neformalni. Zato je u pravu Piter Blau (Peter
Blau), kada kae da vano mesto ak i u birokratskim organizacijama zauzimaju neformalni
kontakti i neformalne komunikacije koje postoje na svim nivoima organizacije
81
.







81
Videti: Peter M. Blau, The Dynamics of Bureaucracy, University of Chicago Press, Chicago, 1963.
61

* * *

Bez obzira na to o kom vidu poslovnih komunikacija govorimo, treba rei da je upravo
globalizacija kao sveukupni fenomen, bila ta koja je oblikovala proces savremenih poslovnih
komunikacija. Njihova savremenost lei upravo u injenici da bi najvei deo procesa poslovne
komunikacije u potpunosti prestao bez savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija.
Bez upotrebe mobilne telefonije, raunara, novih i postojeih softvera (sowtware),
funkcionisanje savremenih poslovnih organizacija bilo bi praktino paralisano. Zato bi se moglo
rei da su informacione i komunikacione tehnologije stvorile ili makar presudno uticale na
globalizaciju, a da je globalizacija instrumentalizujui iste, uticala na savremene procese i
odnose u poslovnim organizacijama: eksterne, interne i kombinovane.












62

ZAKLJUNA RAZMATRANJA


Naa analiza procesa, tj. fenomena globalizacije, organizacije i poslovnih procesa i odnosa
u njoj izvrena na teorijskom nivou, namee odreene zakljuke, i istovremeno otvara brojna
pitanja koja ostavljaju prostora za dodatna i dalja kompleksna teorijsko-empirijska istraivanja.
Neke od ovih zakljuaka i novih, odnosno novootvorenih pitanja, pokuaemo da sumiramo u
zakljunim razmatranjima ovog naeg istraivanja.
Globalizacija je fenomen koji je star koliko i ljudsko drutvo, ali koji svoja puna obeleja i
zamah dobija tek u savremeno doba, od druge polovine devetnaestog veka do dananjih dana.
Ovaj proces danas obuhvata sve sfere ljudskog bitisanja i delanja, a istovremeno determinie
politike, ekonomske, drutvene, pravne i druge procese i odnose u koje su ukljueni pojedinci,
organizacije, drutvene grupe, drave i drugi nacionalni, regionalni, meunarodni ili globalni
subjekti, tj. akteri. To znai da globalizacija utie na sve procese i odnose na svim horizontalnim
i vertikalnim nivoima.
Veoma je teko dati preciznu definiciju globalizacije, te smo se u ovom istraivanju vodili
nekim od kljunih teorijskih odreenja, tj. poimanja globalizacije. Prihvatili smo shvatanje nekih
od najveih ekonomskih umova savremenog sveta da se pod globalizacijom podrazumeva irenje
odreenih ideja i znanja, kao to su ideje o demokratizaciji drutva i drave, uklanjanje barijera
koje onemoguavaju slobodnu trinu ekonomiju, potom ideja o stvaranju globalne kulture i
slino. Sve ove ideje bile su nuna pretpostavka, bez koje se savremeni poslovni procesi ne bi
mogli sagledati na adekvatan i nauno to egzaktniji nain. Budui da je sama globalizacija
nastala zahvaljujui irenju kompleksne (sloene) meuzavisnosti, doli smo do nalaza da su sve
promene unutar jedne organizacije sveta rada direktno ili indirektno izazvane promenama u
mikro, odnosno makro okruenju bilo da je re o lokalnom, regionalnom, nacionalnom ili
nadnacionalnom nivou, ili pak o nivou organizacije, drutvene grupe ili pojedinca kao takvog.
63

Ovakav nalaz dodatno podupire injenica da se pomenuto makro i mikro okruenje
neprestano i kontinuirano menjaju, menjajui tako sadraj samog globalnog drutva, ali i
instrumentalizujui promene u globalnom drutvu u reverzibilnoj relaciji. Tako je koncept
moderne drave zahvaljujui globalizaciji uveliko promenjen. Drava vie nije suvereni nosilac
svoje vlasti na itavoj svojoj teritoriji, a suverenitet vie nije bodenovski reeno niti jedinstven,
nedeljiv niti neprenosiv. Globalizacija je uinila da danas suverenitet vrlo lako teorijski, ali i
praktiki moemo podeliti na pravni, politiki i ekonomski, a istovremeno pokazala kako je
jednostavno podeliti suverenitet sa razliitim oblicima nadnacionalnih, regionalnih,
meunarodnih ili ak globalnih organizacija. Drava je tako ostala samo delimini imalac
suvereniteta, koji je u najveem broju sluajeva de iure i/ili de facto podelila sa drugim dravama
ili pomenutim organizacijama. Zato su sve ea vienja u akademskim diskursima da je drava
postala postsuverena politika zajednica. Time se otvara pitanje da li je i ovek kao bie prakse
postao postsuveren?
Pomenute promene makrookruenja dovele su konsekventno do promena i na nivou
organizacija sveta rada. Kako je to sjajno uoio Manuel Kastels (Manuel Castells), sve je ea
pojava umreavanja organizacija. Ovo umreavanje bazira se na brisanju granica izmeu
postojeih organizacija
82
. Umreavanje organizacija je direktna posledica procesa globalizacije.
Nepostojanje ili manje postojanje jasne odeljenosti meu organizacijama dovelo je do promene u
procesima i odnosima unutar njih.
Sve poslovne procese smo teorijski podelili na interne, eksterne i kombinovane (eksterno-
interne) procese, imajui u vidu kao kriterijum ovakve podele ne samo prirodu samih procesa,
ve i efekte koje ovi procesi imaju na funkcionisanje organizacije sveta rada i njeno posredno ili
neposredno okruenje. Svi ovi procesi su promenjeni u odnosu na period koji nauka zove
predmodernim ili tradicionalnim i to zahvaljujui globalizaciji.
Donoenje poslovnih odluka mnogo je drugaije u uslovima hiperglobalizovanog drutva,
nego to je to bio sluaj u katkad hermetiki zatvorenim drutvima i potpuno ili delimino
izolovanim dravama. to je okruenje u kome deluje jedna organizacija sveta rada

82
navedeno prema: Entoni Gidens, Sociologija, Prevod, Ekonomski fakultet, Beograd, 2007.
64

demokratinije, to je vea verovatnoa da e sama organizacija delovati na demokratiniji nain
sa aspekta donoenja poslovnih odluka. Ovakvo preslikavanje ideja i njihovu realizaciju u praksi
donela je upravo globalizacija, nameui kao dobro samo ono to je demokratsko, a kao loe sve
ono to nije prihvaeno u globalizovanoj demokratskoj zajednici. Zato su sve ei sluajevi da
se u organizacijama ak i vetaki namee pluralizam u donoenju odluka, uz potpuno odsustvo
svesti da vei broj donosilaca odluka ne mora nuno znaiti bolju i kvalitetniju odluku.
Zahvaljujui globalizaciji, promenjeni su i ciljevi poslovnog odluivanja. Promena ciljeva
poslovnog odluivanja tie se, po naem miljenju, najpre promene sistema vrednosti. Vrednosti
su kao apstraktne ideje pokazale da je u uslovima globalnog i globalizovanog drutva, globalne
ekonomije i savremenih poslovnih procesa i odnosa, najvanije postizanje profita. Iako bi se
moglo rei da ovo insistiranje na profitu kao kljunom cilju donoenja poslovnih odluka u
organizacijama sveta rada nije novo i da postoji oduvek, u uslovima globalnog drutva se jasnije
nego ranije vidi da je itava delatnost organizacija sveta rada podreena tom svetom cilju
cilju ostvarenja materijalne dobiti, bez obzira na to da li se time uruava do tada postojei sistem
vrednosti.
Miljenja smo da bi bilo potpuno pogreno izostaviti poslovnu kulturu kao vrlo vaan
segment savremenog globalnog drutva. Iako Hantington potpuno opravdano navodi vie
razliitih civilizacija tvrdei da su razlike meu njima takve da vode u sukobe, doli smo do
nalaza da se kulture na optem nivou, ali i one koje nazivamo poslovnim kulturama, vrlo
intenzivno proimaju. Otuda hipotetiki tvrdimo: ovakvo proimanje razliitih poslovnih kultura
moglo bi vremenom da dovede do potpune unifikacije poslovnih obiaja, naina i metoda
komunikacije i slino. Drugim reima, globalizacija ne samo da brie granice meu dravama,
organizacijama i ljudima, ve vrlo intenzivno brie granice izmeu razliitih kultura, nameui
dominaciju Zapadnih kultura i naina ivota Zapadnog sveta nad ostalima. Otvaramo pitanje
koliko je to nametanje prinudno, a koliko samopristajanje drugih kultura.
Proces donoenja odluka kao savremeni interni proces vezan za organizacije sveta rada,
zahvaljujui fenomenu globalizacije doiveo je pored ovih kvalitativnih i znaajnu kvantitativnu
promenu. Naime, odluke se u uslovima hiperglobalizovanog drutva donose mnogo bre nego u
predmodernom periodu, najvie zahvaljujui savremenim vidovima informisanja i komunikacija.
65

Bez savremenih komunikacionih i informacionih tehnologija proces donoenja odluka danas ne
bi se mnogo razlikovao od procesa donoenja odluka u vreme poetka industrijske revolucije.
Ovakav zakljuak sledi tim pre imajui u vidu da je, kako smo ve naveli na prethodnim
stranicama ovog naeg istraivanja, proces odluivanja potpuno bespredmetan ukoliko odluka ne
bude saoptena onima na koje se odnosi, bez obzira na to koji se kanal komunikacije koristi u
takve svrhe. Brzina prenoenja informacije o tome da je doneta odgovarajua odluka, uslovilo je
znatno bre izvravanje donetih odluka, to je sa tog aspekta u odreenoj meri povealo
efikasnost organizacija sveta rada.
Veoma vana promena u organizacijama sveta rada dogodila se i sa aspekta kontrole. Bilo
da je re o kontroli nad donoenjem odluka, kontroli nad sprovoenjem odluka ili kontroli
zaposlenih u jednoj organizaciji sveta rada, uticaj globalizacije je oigledan i to iz nekoliko
razloga. Prvo, irenje ideje o tome da je itav globalni poredak zasnovan na principima i
naelima demokratskog upravljanja i rukovoenja, preslikan u organizacijama, zapravo znai da
je poeljno u svakoj organizaciji imati odreeni organ koji bi bio zaduen samo za kontrolu
upravljaa, odnosno rukovodilaca, kako bi se izbegla mogunost centralizacije i autokratizacije
procesa donoenja odluka, posebno onih od stratekog znaaja, drakerovskim renikom reeno.
Drugo, zahvaljujui sve masovnijoj upotrebi savremenih informacionih i komunikacionih
tehnologija, sve je lake obaviti efikasan i kvalitetan nadzor nad zaposlenima u jednoj
organizaciji sveta rada mogunosti nadzora su sve vee, te ne treba da udi to e autori poput
Dejvida Lajona (David Lyon) tvrditi da danas ivimo u drutvu nadzora.
Upravo ove dve tvrdnje pokazuju protivrenost i izazovnost fenomena globalizacije.
Ukoliko se tvrdi da je globalizacija donela sa sobom demokratizaciju u svim sferama ljudskog
bitisanja i delanja, pa i u organizacijama sveta rada, da li uz takvu demokratizaciju ide nuno i
toliko velika kontrola uesnika u organizacijama koja se granii sa organizacijskom
autokratijom? Da li se moe govoriti o decentralizovanom odluivanju u organizacijama sveta
rada u uslovima globalne ekonomije koja potpuno zavisi od meunarodnih ekonomskih i
finansijskih institucija i multinacionalnih kompanija? Postoji li bilo kakva mogunost da se
ouva autonomnost u procesu donoenja odluka u uslovima tako velike meuzavisnosti i
globalizma koji prosto ne ostavljaju prostora da budete samostalni subjekt (meunarodnih)
ekonomskih odnosa?
66

Ovim teorijsko-empirijskim kontroverzama i nedoumicama, pridodajemo problem
poslovnih komunikacija. Kao to smo na nauno validan nain dokazali u naem istraivanju,
poslovne komunikacije su bit same organizacije, njena fiziologija i njen neodvojivi deo. One su
istovremeno sredstvo i cilj svake organizacije sveta rada. Bez poslovne komunikacije
decizinonistiki proces uopte ne bi postojao.
Pitanje koje se dodatno namee i postavlja jeste: Postoje li poslovni procesi i odnosi na
koje globalizacija nema nikakav uticaj? Odgovor na ovo pitanje bismo mogli da potraimo u
teoriji, ali i u praksi savremenog drutva. Ne postoji nijedan savremeni poslovni proces ili odnos
na poetku dvadesetprvog veka na koji ne utie proces globalizacije. Ovaj uticaj ne mora uvek
biti manifestan, niti intenzivno izraen, ali on postoji, bez obzira na to o kojoj poslovnoj kulturi,
organizaciji ili dravi govorimo. Globalizacija je paradigma takve savremenosti, kao to je
savremenost paradigma procesa i fenomena globalizacije. Ovakva relacija je ekvivalentna, te bi
negiranje jedne bilo istoznano i negiranje druge.
Konano, akademske diskusije ostavljaju prostora da se postavi pitanje da li je ovakvo
stanje globalnog drutva i globalne poslovne ekonomije konano? Drugim reima, da li je
mogue da se svet i ekonomija u njemu okrenu korak unazad ili korak unapred? Postoji li
postglobalna ekonomija, odnosno postglobalno drutvo? Da li je postglobalna ekonomija ona
koja e nastajati u godinama i decenijama nakon velike globalne ekonomske krize? Ima li uopte
finitni ili infinitni karakter? Ovo su samo neka od pitanja koja ostaju nauci da odgovori
multidisciplinarnim teorijsko-empirijskim istraivanjima.






67

LITERATURA

1. Blau, Peter, M., The Dynamics of Bureaucracy, University of Chicago Press, Chicago,
1963.
2. Boden, an, est knjiga o republici, Politika kultura, Zagreb, 2002.
3. Collins, E. i Devanna, M.A, Izazovi menadmenta u XXI stoljeu, MATE, Zagreb, 2002.
4. Damjanovi dr M., Organizacija i upravljanje, Institut za politike studije Fakulteta
politikih nauka, Beograd, 1982;
5. Draker, P. F., Iz dana u dan, Adizes, Novi Sad, 2006;
6. Draker, P., Menadment za budunost, Privredni pregled, Beograd, 1995.
7. Draker, Piter, Moj pogled na menadment, Adizes, Novi Sad, 2003.
8. Drucker, P. F., The Practice of Management, Harper and Row, New York, 1954;
9. Drucker, Peter F., Managing for Results, Harper and Row, New York, 1964.
10. Drucker, Peter F., Managing in the Next Society, Truman Talley Books, 2002.
11. DuBrin, Andrew J., Essentials of management, South Western CENGAGE Learning,
Mason, United States, 2009.
12. Fridman, Tomas L., Svet je ravan, Dan graf, Beograd, 2007.
13. Gidens, Entoni, Posledice modernosti, Filip Vinji, Beograd, 1998.
14. Gidens, Entoni, Sociologija, Ekonomski fakultet u Beogradu (prevod), Beograd, 2007.
15. Hammer M., Champy J., Reinenjering tvrtke manifest za poslovnu revoluciju,
Grafotisak, Zagreb, 2005;
16. Hantington, Samjuel P., Trei talas, Stubovi kulture, Beograd, 2004.
68

17. Haralambos, M. i Holborn M., Sociologija: teme i perspektive, Golden marketing,
Zagreb, 2002.
18. Held, David and Mc Grew, Anthony (edit.), Globalization Theory Approaches and
Controversies, Polity Press, Cambridge, 2007.
19. Hirst, Paul and Thompson, Grahame, Globalization A necessary myth? u:
Globalization in Question: The International Economy and Possibilities of Governance,
Polity Press, Cambridge, 1996.
20. Janiijevi, N., Organizaciona kultura, Ekonomski fakultet, Beograd i Uliks, Novi Sad,
1997.
21. Janiijevi, N., Upravljanje organizacionim promenama, Ekonomski fakultet, Beograd,
2004.
22. Klajn, I., ipka dr M., Veliki renik stranih rei i izraza, Prometej, Novi Sad, 2007;
23. Markovi, Mihailo, Filozofski osnovi nauke (izabrana dela I tom), BIGZ, Beograd, 1994.
24. Marks, Karl, Kapital, BIGZ, Beograd, 1979.
25. Milanovi, Branko, Dva lica globalizacije, Arhipelag, Beograd, 2007.
26. Mili, Vojin, Socioloki metod, Nolit, Beograd, 1965.
27. Milosavljevi, Slavomir i Radosavljevi, Ivan, Osnovi metodologije politikih nauka,
Slubeni glasnik, Beograd, 2006.
28. Miljevi, Milan I., Poslovna etika i komuniciranje, Univerzitet Singidunum, Beograd,
2008.
29. Naisbit, John, Global paradox, William Morrow, New York, 1994.
30. Naj, Dozef, Kako razumevati meunarodne sukobe, Stubovi kulture, Beograd, 2006.
31. Ne, Kejt, Savremena politika sociologija globalizacija, politika i mo, Slubeni
glasnik, Beograd, 2006.
69

32. Parsons T., Structure and Process in Modern Society, The Free Press, New York, 1960;
33. Peujli, Miroslav, Globalizacija dva lika sveta, Gutenbergova galaksija, Beograd,
2002.
34. Petkovi M. i drugi, Organizacija, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002;
35. Poper, Karl, Objektivno saznanje, Paideia, Beograd, 2002.
36. Pusi, E., Nauka o upravi, kolska knjiga, Zagreb, 1978;
37. Reinert, Erik S, Globalna ekonomija, igoja tampa, Beograd, 2006.
38. Risti, ivan, O istraivanju, metodu i znanju, Institut za pedagoka istraivanja,
Beograd, 2006.
39. Shrode, Voich, Organization and Management, Richard Irwin, In, Homewood, Illinois,
1974;
40. Simeunovi, Dragan, Teorija politike, Udruenje Nauka i drutvo, Beograd, 2002.
41. Simon,H., The New Science of Management Decision, Harper and Row, New York,
1960.
42. Stanislav, Dozef i Jergin, Danijel, Komandni visovi, Narodna knjiga, Beograd, 2004.
43. Stiglic, Dozef E, Protivrenosti globalizacije, SBM-x, Beograd, 2002.
44. Stoner J. i drugi, Menadment, elnid, Beograd, 1997;
45. Unkovi, Milorad, Meunarodna ekonomija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.
46. Unkovi Milorad, Staki Budimir, Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje, Univerzitet
Singidunum, Beograd, 2009.
47. Veber, Maks, Privreda i drutvo I i II, Prosveta, Beograd, 1976.
48. Vidojevi, Zoran, Kuda vodi globalizacija, Filip Vinji, Beograd, 2005.
70

49. Vuleti, Vladimir (prir.), Debate o globalizaciji, Zavod za udbenike i nastavna sredstva,
Beograd, 2003.
50. Wallerstein, Immanuel, The Rise and Future Demise of the World Capitalist System:
concepts for comparative analysis u: The Capitalist World Economy, Cambridge
University Press, 1979;
51. Weber M., The Theory of Socioal and Economic Organization, Free Press, New York,
1947;