Nataša Špica1

STRETEŠKO PLANIRANjE ZAŠTITNIH POJASEVA I DRUGIH

ZELENIH POVRŠINA
Usled porasta broja stanovnika i njihovih potreba prirodni resursi se sve
intenzivnije koriste i troše, a uglavnom se sporo obnavljaju ili im je to onemogućeno.
Ideje o ekonomski isplativim zelenim površinama i o stra-teškom planiranju
zasnovane su na principima održivog razvoja. Glavni cilj je obnavljanje prirodnih
resursa sa uspostavljanjem biološke ravnoteže. Nastale su kao odgovor na probleme
koje izazivaju odnošenje i slabo koriš-ćenje biomaterijala sa zelenih površina i eolska
erozija oranica. Rezultat je formiranje novog tipa resursa. Ekonomičnost zelenih
površina je dodat-no povećana jer je omogućen i razvoj drugih vidova privređivanja,
čiji broj ne-ograničeno raste sa porastom raznovrsnosti predeonih elemenata.
Ključne reči: ekonomičnost

1
Nataša Špica, diplomirani inženjer šumarstva za pejzažnu arhitekturu, Cara Lazara 59, Pančevo, inženjer
za Katastar i projektovanje, JKP „Zelenilo“ Pančevo

1
1 UVOD
Ideja o podizanju ekonomski isplativih zelenih površina i ideja strateš-kog
planiranja su zasnovane na osnovnim principima održivog razvoja. Ciljevi su
obnavljanje prirodnih resursa i uspostavljanje biološke ravnoteže u ugro-ženom
području, a posebno obezbeđenje realizacije planova i projekata.
Predlog je nastao kao odgovor na probleme koji nastaju kao posledica odno-šenja i
slabog korišćenja biomaterijala sa zelenih površina i eolske erozije poljoprivrednog
zemljišta u Vojvodini. Zasniva se na strateškom planiranju poljozaštitnih pojaseva koji
podseća na koncept održivog razvoja, a ostvaruje se preko 5 faza.
Razlike između standardnih zaštitnih pojaseva i predloženih su velike:
raznovrsnost, spratovnost, dugovečnost, pojačana ekonomičnost i isplativost. U
slučaju zelenih površina u naseljenim mestima bitne razlike u odnosu na standardni
pristup su ekonomičnost i rentabilnost.
Rezultat je formiranje novog tipa resursa. Važno je da ovi resursi nisu za
zanemarivanje, a dobit je varijabilna i zavisi od ekonomičnosti vrste, od-nosno
namene sirovina, i od planiranih korišćenja površina. Ovako planira-ni pojasevi ili
zelene površine omogućavaju i razvoj drugih vidova privređi-vanja, čime je
ekonomičnost dodatno povećana. Broj potencijalnih korišćenja neograničeno raste sa
porastom raznovrsnosti biljnih zasada i predeonih elemenata.
Osnova planiranja je fitocenološki sastav biljnih zajednica u prošlos-ti, sa glavnim
ciljem da se uspostavi biološka ravnoteža. Metodološki pris-tup se zasniva na
izdvajanju modela zaštitnih pojaseva. Izbor modela pojasa zavisi od: fitocenološke
strukture područja, intenziteta zaštite, raspoloži-vih površina, uslova životne sredine,
strukture predela, korišćenja područ-ja, razvojnih potencijala i td.
Značaj ovakvog pristupa Planiranju je ostvarivanje principa Održivog raz-voja,
odnosno „uspostavljanje skladnog odnosa između ekologije i privrede, kako bi se
prirodno bogatstvo naše planete sačuvalo i za buduće naraštaje“.

2 UOČAVANJE PROBLEMA
Zaštita prirode i njenih resursa predstavlja veliki problem u današnje vreme. Usled
porasta broja stanovnika i njihovih potreba oni se sve intenziv-nije koriste i troše, pri
čemu se mnogi od njih sporo obnavljaju. Zagađenje ži-votne sredine uveliko doprinosi
narušavanju prirodne ravnoteže i dodatno usporava ili onemogućava obnavljanje
prirodnih resursa.
Jedan od glavnih problema vezanih za poljoprivredno zemljište na područ-ju
Vojvodine predstavlja erozija zemljišta. Učestalost i povećanje štetnosti ove pojave su
u vezi sa povećanjem monokulturnih ratarskih površina i ukrup-njavanjem parcela, a
dalje sa porastom broja stanovnika i njihovih potreba. Konstantnim pretvaranjem

2
šumskog i livadskog zemljišta u poljoprivredno problem erozije dolazi sve više do
izražaja i polako ali sigurno poprima osobine globalizacije. Paralelno sa tim površine
pod šumama kao prirodnim resursma sve se više smanjuju, a preostale se slabije i
sporije obnavljaju.
Nasuprot ovih problema, nalaze se problemi u gradovima i neseljenim mes-tima.
Sagledavajući ova područja može se zaključiti da u većini slučajeva sub-urbani
predeo, koji obezbeđuje kvalitetan prelaz iz urbanog područja ka rural-nom, uglavnom
nije izražen ili izostaje.2 Usled toga javljaju se rizici od ne-kontrolisane urbanizacije,
pojačanog zagađenja rurala polutantima, naročito kada nema zaštitnih pojaseva oko
industrijskih zona i td.
U slučaju zelenih površina naseljenih mesta situacija je najteža. One su uvek na
poslednjem mestu jer je bitnije obezbediti infrastrukturu te se finan-sijska sredstva
neravnopravno raspoređuju. Usled toga dolazi do velikih zas-toja vezanih za
unapređenje mreže zelenih površina.
Raskorak u podizanju novih zelenih površina kao i nepoštovanje projektne
dokumentacije izazivaju ogromne posledice. Prva navedena izaziva posledice po
životno okruženje i zdravlje čoveka, usled čega se povećava broj obolelih, smanjuje
radna sposobnost stanovništva, smanjuje natalitet i td..
Druga navedena je izuzetno česta pojava i odnosi se na sve tipove Projekata u bilo
kojoj oblasti ljudskog delovanja. Često izaziva neuspeh odnosno propa-danje biljaka,
povećanje troškova održavanja i dodatno smanjenje životnog ve-ka preživelih biljkaka.
Najznačajnija posledica je smanjenje funkcionalnosti zelene površine što se direktno
odražava na ostvarenje ciljeva zaštite, unapređenja životne sredine i smanjenje
prihoda u budućnosti.
Navedeni problemi su od suštinskog značaja za strateško planiranje eko-nomičnih
zelenih površina, ali svakako da nisu jedini.
U postupku planiranja i uređenja predela erozija zemljišta se smanjuje pa čak i
neutrališe planiranjem mreže zaštitnih pojaseva koji su raspoređeni po određenim
pravilima. Na pojedinim mestima predviđaju se i druge vrste za-sada - gajevi, živice,
žbunje, livade i td. Kvalitet ovakvog planiranja predela je izuzetno visok, a krajnji ciljevi
su smanjenje erozije, zaštita poljoprivred-nog zemljišta i zaštita predela. Prostorni
planovi rađeni u proteklim godi-nama sigurno pružaju kvalitetna rešenja za
raspoređivanje pojaseva, ali je nji-hova realizacija očigledno bila slaba pošto je
problem sve izraženiji i češ-će se pominje u medijima.
Pa zašto se onda zaštita predela ne sprovodi u delo, već je svedena na po-kušaje?
Nažalost ni korišćenje savremenih metoda, kvalitetno projektovanje uz poštovanje
standarda i normativa, sa maksimalnim angažovanjem merodavnih stručnjaka nije
rezultovalo značajnije rešavanje problema jer zasadi često ni-su zadovoljavajući

2
Pod suburbanim područjem se podrazumeva izgrađena teritorija grada ili naseljenog mesta, koja u svom
sklopu pored stanovanja ima jako prisustvo zelenih površina perifernog karaktera: šuma, gajeva, šumaraka,
zaštitnih pojaseva, voćnjaka, šibljaka, livada, pašnjaka i td. Najznačajnija funkcija je ublažavanje konflikta
između urbanog (naseljenog) područja i rurala.

3
ekonomski isplativi, čak i kada se radi o biljnim vrstama koje dalje mogu da se koriste
kao sirovina.
Mnogi PIK-ovi su pravili velike napore da se poboljša mreža zaštitnih pojaseva, sa
unapred isplaniranim ili predviđenim korišćenjem sirovina. Nažalost pokušaji su se
zasnivali na podizanju kraćih monokulturnih poteza uglavnom oko kompleksa PIK-ova,
bez planiranja drugih vrsta zasada i bez for-miranja „ivice šume“ 3. Sirovine su
uglavnom plasirane drvoj industriji ili korišćene za ogrev, što se pokazalo nedovoljnim.
Značajan problem monokulturnih zaštitnih pojaseva je i njihova „kratkotraj-na“
zaštita. Gubici nastaju usled perioda potrebnog za ponovno uspostavljanje zaštitne
funkcije nakon čiste seče i sadnje novih biljaka, bez obzira o kojoj se vrsti radi.
Posledice ranije navedenih intervencija u prostoru su: smanjenje površine pod
poljoprivrednim zemljištem, usitnjavanje parcela, smanjenje prihoda, po-većanje
troškova proizvodnje, veliki troškovi izgradnje, troškovi održavanja zasada, problemi
sa navodnjavanjem i td. One utiču na realizaciju Projekata što ne bi bilo toliko izraženo
kada bi se paralelno sproveli: poboljšanje tehnologije poljoprivredne proizvodnje, bolja
povezanost institucija sa struč-njacima različitih profila, saradnja preduzeća različitih
oblasti delovanja i td.
U slučaju naseljenih mesta planiranje zelenih površina je podređeno urba-
nističkom planiranju. Koliko god ono bilo kvalitetno i dalje se ne poštuje za-konska
regulativa, projektovanje i planiranje često ne rade merodavni struč-njaci, okvire
određuju i nameću urbanisti a ne oni koji se bave ovom problema-tikom, trenutne
potrebe nameću ograničenja za razvoj u budućnosti4 i td.
Sam Glavni projekat je postao nepotreban čak i kada se radi o većim povr-šinama
jer vlada opšti stav da svako može da se bavi njihovim uređenjem. Biljke su
podređene sadržaju prostora i često se ne poštuju čak i najosnovniji normativi vezani
za njihovo raspoređivanje. Pored toga u toku realizacije i izgradnje standardno se
smanjuju finansijska sredstva, koja se dalje preusme-ravaju na druge aktivnosti.
Dešavalo se da su pojedine zelene površine potpu-no propadale i više puta bile
rekonstruisane. Visina investicija svakako da nije tako velika kao visina ponovne
sadnje ili troškova održavanja te nema opravdanja za štednju u bilo kojoj fazi
formiranja zelene površine.

3
„ivica šume“ - pojam koji predstavlja prelaz od gustih zasada ka otvorenom prostoru a sastavljen je od
nižih biljaka. Značaj pojasa je očuvanje biološke ravnoteže zasada i prelaz ka drugim vidovima korišćenja
zemljišta. U slučaju zaštitnih pojaseva izostaje u potpunosti, ali bi mogao da se formira, o čemu će biti više
reči kasnije.
4
Trend i razvoj privrede često dolaze u konflikt sa Planskom dokumentacijom. Nažalost prvi po-menuti se
javljaju kao pobednici ispred struke, čak i kada se nova namena površina u potpunosti kosi sa svim
pravilima koja postoje - stručnim, zakonskim, logičkim pa i humanim. Projektovanje se ne vrši da bi se
zaposlili stručnjaci kako ne bi dangubili već se vrši za budućnost i nova poko-ljenja. Nepoštovanje mišljenja
stručnjaka može da izazove nesagledive posledice.

4
3 STRATEŠKO PLANIRANJE
Ideja o podizanju ekonomski isplativih zelenih površina u startu je bila vezana za
poljozaštitne pojaseve pošto je eolska erozija poljoprivrednog zem-ljišta dosta
izražena na području Vojvodine. Zasniva se na tome da je bolje povećati korisnost
odnosno ekonomičnost biljaka na zelenim površinama i ostvariti makar kakvu takvu
dobit nego nikakvu, a proistekla je iz opšteg stava o zelenim površinama koji u društvu
nažalost vlada5.
Ideja strateškog planiranja podrazumeva jasno definisanje pozicije, name-ne i
režima korišćenja biljaka na površini. Nastala je nakon angažovanja na izradi Katastra
zelenih površina za grad Pančevo od juna 2003. god. Nakon te-renskog rada i
sagledavanja problema na javnim zelenim površinama izveden je veliki broja
zaključaka vezanih za uzroke lošeg stanja u kome se biljke nala-ze i koji su bili osnova
za spajanje ove dve ideje u celinu.
Obe navedene ideje su zasnovane na osnovnim principima održivog razvoja.
Osnova je fitocenološki sastav biljnih zajednica u prošlosti, tj. stanja pre pretvaranja
područja u poljoprivredno zemljište, sa ciljevima: obnavljanje prirodnih resursa i
uspostavljanje biološke ravnoteže, vraćanje autohtonih biljnih vrsta, naročito onih čije
je postojanje redukovano (kao što je slučaj sa hrastom lužnjakom u Pančevu -
Quercus robur6), realizacija planova i projekata.
Pošto je glavni cilj realizacija planova i projekata on se obezbeđuje pos-tizanjem
ekonomske isplativosti jer predloženo rešenje omogućava formira-nje dodatnog izvora
sirovina koje se mogu koristiti u raznim privrednim grana-ma. Kvalitetnom
organizacijom korišćenja, kroz organizovan otkup i usmerava-nje svih sirovina ka
privrednim granama za koje su one potrebne ovakve zelene površine postaju
značajan prirodni resurs.

3.1 METODOLOŠKE OSNOVE

Metod strateškog planiranja ekonomičnih zaštitnih pojaseva primenljiv je u slučaju

bilo koje zelene površine, a razrađen je na primeru zaštitnih poja-seva. On
podrazumeva ne samo jasno definisano raspoređivanje zaštitnih po-jaseva već i tačno
definisanje biljnih vrsta koje će ga činiti i kako će se one koristiti, sa glavnim akcentom
na finansijskoj dobiti u budućnosti, odnosno:
- formiranje rentabilnih pojaseva sastavljenih od pažljivo odabra-nih vrsta
biljaka,
- usklađivanje veličine polja i zaštitnih pojaseva sa intenzitetom planirane
zaštite i korišćenjima područja
- planiranje daljeg korišćenja zaštitnih pojaseva
5
„Šta će nam zelene površine kada narod nema hleba da jede“...“bolje da se izgrade tržni centri koji će da
zaposle ljude“ akonto nelegalno izgrađenog tržnog centra u Zemunu 1996. god (slično i odbornik SO
Pančevo 2000. god.).
6
Na prodručju Rafinerije Pančevo bila je hrastova šuma površine oko 500 ha.

5
 - dugovečnost zaštitnog pojasa
Dugovečnost zaštitnog pojasa se obezbeđuje određivanjem glavne vrste čije su
karakteristike dugotrajna eksploatacija i/ili spor rast. Problem održava-nja, čuvanja od
krivoseče i krađe plodova i td. rešio bi se vlasničkim odnosi-ma ili određivanjem
preduzeća koja bi se o pojasevima brinula i koja bi time stekla pravo da raspolažu
prikupljenom „sirovinom“. Funkcije predloženih pojaseva su proširene tako da su oni
sa dugotrajnijim intenzitetom zaštite, povećanom ekonomskom dobiti i režimom
korišćenja koji ima potencijal kons-tantnog povećanja dobiti.

3.1.1 Postupak planiranja

Strateški pristup planiranja zaštitnih pojaseva sa glavnim ciljem zašti-te
poljoprivrednog zemljišta može se predstaviti na sledeći način:
1. Faza analize - analiza predela (fitocenološki sastav, geološke, klimatske,
mikroklimatske, pedološke, hidrološke, i dr. osobine), izrada neophodnih
studija, određivanje legislative, sagledavanje dokumentacije viših nivoa,
određuju se tipovi korišćenja, anali-ziraju negativni uticaji i njihov
raspored, i td. Najznačajnija aktivnost je izrada Elaborata o ekonomičnosti
biljnih vrsta.
2. Faza projektovanja - standardan postupak planiranja koji obuhvata:
definisanje intenziteta zaštite, formiranje rastera, definisanje strukture
pojaseva i td.
3. Faza definisanja modela zaštitnog pojasa obuhvata:
- definisanje modela
- izbor glavne vrste - svaki model ima dve glavne vrste od kojih je jedna
dugovečna, a druga brzorastuća.
- izbor ostalih vrsta koje čine zaštitni pojas - zavisi od fitoceno-loškog
sastava područja u prošlosti
- određivanje ekonomske isplativosti vrste.
4. Faza planiranja:
- planiranje finansijskih sredstava za realizaciju
- plan otkupa i korišćenje sirovina - planiraju se otkup i ritam korišćenja
sirovina: definišu se potencijalni krajnji korisnici, odre-đuju maksimalne količine
korišćenja sirovina koje neće ugroziti bio-lošku ravnotežu i planiraju prinosi 7.
- plan održavanja i korišćenja - radi se kao tehnološki postupak i kao
dugoročni planovi. Najkvalitetnije rešenje je izrada 2 tipa dugoroč-nih planova.
Prvi je globalnog karaktera i odnosi se na planiranje ko-rišćenja za ceo period
postojanja glavne vrste. Drugi je standardni i iz-rađuje se za period od 5 do 10
7
Svi zasadi se planiraju ne samo kao koridori za kretanje životinja vać i za njihovu ishranu tako da se
prinosi umanjuju pre procene ekonomske dobiti.

6
 godina. Svi planovi moraju da obuhvate i plan troškova. Prikazuju se i
tabelarno kao tehnološki postupak pošto veliki broj biljaka ima takav režim
korišćenja.
- procena ekonomske dobiti - Umanjuje se u startu za količine bioma-
terijala neophodnog za ishranu faune. Procena se vrši kao projekcija za ceo
period korišćenja a biljke se posmatraju kroz tehnologiju proizvod-nje i namenu
sirovina. Ekonomska dobit predstavlja i potencijalni iz-vor finansija te se može
uvrstiti i u finansijski plan.
- definisanje i planiranje potencijala - sagledavaju se potencijali za razne
privrednim oblastima, naročito one koje su uslužnog karaktera (turizam, lov i
td.). Ovo je dosta značajna aktivnost pošto se odnosi i na nalaženje drugih
mogućnosti za korišćenje sirovina ili namenu biljnih vrsta. Neophodna je u
slučaju da se dogodi zasićenje tržišta ili ukoliko je moguće pojačanje režima
korišćenja, što dalje rezultuje povećanje rentabilnosti i profita.
- procena potencijala za naučnoistraživački rad
- izrada softvera
5. Faza realizacije - planiraju se rokovi, faze i ritam realizacije po sličnom
postupku koji se koristi za izradu dugoročnih planova. Time se smanjuje
rizik od izostanka realizacije u budućnosti i omogućava smanjenje
troškova kada se počne sa eksploatacijom.
Prikupljanje sirovina i održavanje zasada zahteva velike troškove, a veli-čina tih
troškova raste zbog karaktera „unutrašnjeg transporta“ u slučaju zaš-titnih pojaseva.
Kvalitetna mehanizacija i pažljivo planiranje poljskih pute-va i toka kretanja
mehanizacije mogu da ublaže uticaj unutrašnjeg transporta na povećanje troškova i
smanjenje dobiti.
Usitnjavanje parcela bi nateralo poljoprivrednike da povećaju prinose. Pored ovoga
rešio bi se još jedan problem a odnosi se na zaštitu i obnavlja-nje sistema kanala i
unapređenje zalivnih sistema.
Svakako da sve mora biti podržano Elaboratom o ekonomičnosti biljnih vrsta i
njihovog korišćenja kao sirovine8 jer je on od suštinskog značaja za rea-lizaciju
predloženog metoda planiranja.
Profili stručnjaka koji se mogu angažovati za izradu ovakvog projekta su raznovrsni
i menjaju se u zavisnosti od faze rada: pejzažne arhitekte, prostor-ni planeri, šumarski
inženjeri, ekonomisti i dr. Stručni saradnici su izu-zetno značajni u prvoj fazi a u
ostalima se angažuju po potrebi kako bi se naš-la kvalitetna rešenja. Njihov značaj
raste i sa intenzitetom korišćenja i eko-nomskim potencijalom svake odabrane vrste.
Tu spadaju: meteorolozi, meliora-tori, geolozi, pedolozi i dr. Svi oni se javljaju već u
fazi standardnog Pros-tornog planiranja.

8
Razmatraju se i vrste koje se obrađuju u okviru Dekorativne a ne samo u okviru Šumarske dendro-logije.

7
 3.1.2 Efekti strateškog pristupa
Efekti koji proističu iz predloženog pristupa su:
- Potpuno ispunjenje principa održivog razvoja (Grafikon 1)
- uspostavljanje ili obnavljanje biološke ravnoteže u ugroženim područjima,
zaštita područja i poboljšanje uslova životne sredine
- formiranje novih tipova prirodnih resursa, zaštita Prirode i prirodnih
resursa i mogućnost njihovog obnavljanja,
- formiranje dugotrajnih zasada i planiranje korišćenja,
- uspostavljanje kvalitetne mreže zelenih površina van naseljenih mesta i
uspešno povezivanje sa mrežama zelenih površina u naselje-nim mestima,
- zaštita biljnih vrsta od izumiranja
- poboljšanje ili formiranje koridora za kretanje životinja, pove-ćanje
zoofonda i zaštita faune,
- održivo korišćenje i povećanje potencijala privređivanja, razvoj novih
privrednih grana i razvojnih potencijala predela,
- povećanje profita i ekonomske isplativosti investicija,
- poboljšanje tehnoloških postupaka u proizvodnim procesima,
- socijano-ekonomski povratni efekti - povećanje broja radnih mesta svih
obrazovnih struktura,
- kvalitetno korišćenje novostvorenih prirodnih resursa organizo-vanjem
otkupa sirovina,
- razvoj nauke i prakse, povećanje saradnje institucija, preduzeća i
stručnjaka raznih profila,
- i td.
Isplativost ovakvog pristupa prikazan je kroz primer u nastavku. Rezultat je da ovi
resursi nisu za zanemarivanje, a dobit je varijabilna i zavisi od ekono-mičnosti vrste,
odnosno namene sirovina.
Problemi i rizici koji mogu da se pojave i ugroze realizaciju predloga su delimično
već navedeni i odnose se na:
- finansijske troškove koji su potrebni za realizaciju
- izostanak rekonstrukcije mreže kanala i sistema za zalivanje
- smanjenje površine pod poljoprivrednim zemljištem i smanjenje prihoda
od poljoprivrednog zemljišta ukoliko izostane poboljšanje tehnologije
proizvodnje

8
 - povećanje troškova realizacije kroz sprovođenje svih mera neop-hodnih
za poboljšanje tehnologije poljoprivredne proizvodnje
- povećanje troškova održavanja
- loš izbor modela i biljnih vrsta,
- nekompatibilnost biljnih vrsta
- štete na usevima uzrokovane povećanjem zoofonda, naročito meha-ničke
ukoliko se prekinu koridori za kretanje životinja
- organizacijski propusti - slaba organizacija otkupa sirovina ili zasićenje
tržišta za pojedine sirovine i neelastičnost plana režima korišćenja
- slaba isplativost - nemogućnost da se i pored primene svih mera od
zaštitnog pojasa ostvari zadovoljavajući prihod
- izostanak saradnje naučnih instituta, preduzeća različitih delat-nosti i
stručnjaka raznih profila
- moguća nesavesnost ljudi

3.1.3 Procena opravdanosti

U tabeli 1 prikazane su procene površina koje mogu da zauzmu zaštitni po-jasevi i
proračunate su količine potrebnog sadnog materijala, umanjenje povr-šina oranica i
drugi neophodni podaci. U tabeli 2 prikazana je okvirna pro-cena gubitaka sa aspekta
poljoprivredne proizvodnje. Ona nije ekonomski de-taljna i urađena je kako bi se
stavio akcenat na Tabelu 3 u kojoj je izvršena procena ekonomičnosti lešnika 9.
Nedostaci koji se uočavaju su:
- smanjenje ukupne površine je manje od 8%10.
- procenat smanjenja se ravnomerno povećava sa povećanjem širine
pojaseva, a time se i ravnomerno povećavaju troškovi za poboljšanje
tehnologije poljoprivredne proizvodnje
- moguća pojava neravnomernog osunčavanja na oko 10% poljoprivred-ne
površine11 i smanjenje prinosa
Prednosti koje se mogu uočiti na osnovu primera su:
- visoka zaštita poljoprivrednog zemljišta;
- velika ekonomičnost pojaseva, naročito sa aspekta dugotrajnog ko-
rišćenja i povećanja raznovrsnosti;
9
Radi lakšeg računanja sve vrednosti su date okvirno.
10
Dobijeno smanjenje površine od 8% nije problematično kada se u obzir uzmu povratni efekti.
11
Do ove pojave može doći zato što su pojasevi samo sa jedne strane od poljoprivrednih površina
razdvojeni putem. Ukoliko se „ivica šume“ pravilno isplanira i postavi na suprotnoj strani poja-sa ovaj
problem više nije relevantan.

9
 - visoka mogućnost uspostavljanje biološke ravnoteže;
- odlično uspostavljanje koridora za kretanje faune;
- velike mogućnosti za povećanje zoofonda;
- manje intervencije za postizanje povećanja prinosa poljoprivredne
proizvodnje12; i td.
Važno je napomenuti da je obrađen samo jedan model kako bi se lakše prika-zala
suština pristupa strateškog planiranja ekonomičnih zelenih površina. Svakako da
biodiverzitet ne može da se obezbedi samo uz pomoć 3 vrste i da se realno predlaže
mnogo komplikovaniji sastav.
Pored toga širine pojaseva variraju i mogu da dostigni u konkretnoj situa-ciji 50, pa
čak i 100 m. Što je pojas širi to je i veće smanjenje površine orani-ca (12,15%, pa do
24,30%). Svakako da u postupku planiranja ovakvi ekstremni slučajevi mogu da se
izbegnu ili ublaže, ali to nije predmet ovog rada.
Tabela 1 - Obračun površina pojasa i količina sadnica

Opis Obračun Količine

Ukupna površina pod poljoprivrednim
5.000 m * 2.000 m 1.000 ha
zemljištem
Broj polja 1.000 m * 1.000 m 10 kom.
Površina polja 100 ha
Intenzitet zaštite Srednji
Zaštitni pojas na celoj površini Model 1
Dužina pojasa max 900 m
25 m pojas, 2 m „ivica šume“ i
Širina pojasa prosečno 30 m
3 m put
Ukupna dužina pojaseva 24.300 m
Bruto površina pojaseva 60,75 ha
Maksimalno smanjenje površine 7,29%
Bruto površina poljoprivrednog zemljišta 927,1 ha
jedan red na 5 m 4.860 kom.
Broj sadnica hrasta jedan red na 9 m 2.700 kom.
Površina 36,45 ha
na 3 m 8.100 kom.
Broj sadnica topole jedan red
Površina 12,15 ha
na 3 m 8.100 kom.
Broj sadnica lešnika jedan red
Površina 12,15 ha

Tabela 2 - Procena gubitka od poljoprivredne proizvodnje

Ukupna površina 1.000,00 ha
12
Primedba autora: verovatno je moguće izvršiti povećanje prinosa za najmanje 10% od dosadaš-njih
vrednosti.

10
 Prosečan prinos pšenice 4,50 t/ha
Ukupno 4.500,00 t
Smanjenje površine 72,90 ha
Razlika 328 t
Otkupna cena 24,00 din./kg
Vrednost razlike 7.872.000,00 din.

Tabela 3 - Procena ekonomičnosti za lešnik (Corylus avellana)

Količin Ukupna Otkupn

Korišćenj Urod Ukupno
Vrsta a površina a cena
e
(kom.) (ha) (kg) (din.) (din.)
Lešnik za ishranu 8.100 12,15 1 400,00 3.240.000,00

4 MODELI ZAŠTITNIH POJASEVA

4.1 IZBOR MODELA

Pošto je suština prezentovanje ideje strateškog planiranja i podizanja ekonomski

isplativih zelenih površina kao odgovor na probleme nerealizova-nja Planske
dokumentacije u celosti je prikazan jedan model.
Izbor modela pojasa zavisi prvenstveno od intenziteta zaštite koji je ne-ophodno
sprovesti. Sledeći bitni paranmetri su površina koja je na raspola-ganju, uslovi životne
sredine, fitocenološki sastav područja, struktura pre-dela, korišćenje područja i td.
Dosadašnjim razmatranjima moguće je izdvojiti par osnovnih modela:
1. Model I - višeredni pojasevi srednjeg intenziteta zaštite, sastav-ljeni od
lišćarskih vrsta, u kojem su glavne vrste autohtone, dugo-večne i
ekonomski isplative sa više aspekata korišćenja.
2. Model II - višeredni pojasevi kod kojih glavna vrsta može da bude i
alohtona. Intenzitet zaštite može biti isti ili jači od pred-hodnog ukoliko se
u njegovom sklopu jave četinarske vrste.
3. Model III - višeredni pojasevi slabijeg intenziteta zaštite, glav-na vrsta je
iz grupe autohtonih predstavnika II sprata.
4. Model IV - niski pojasevi sa slabijim intenzitetom zaštite i sa ja-kim
prisustvom autohtonih žbunastih vrsta biljaka.
Struktura većine modela je uglavnom piramidalna jer u silaznom kretanju
vazdušnih masa iza pojasa (slika 1) ublažava stvaranje vazdušnih džepova i vrtložnih
kretanja. Pravilno raspoređivanje ovakvih pojaseva može značajno da ublaži pojavu

11
eolske erozije na celoj površini bloka poljoprivrednog zem-ljišta koje se štiti. Značaj
melioratora i meteorologa najviše dolazi do izražajau postupku raspoređivanja
pojaseva i proračunavanja njegove širine. Rastojanja na slici 2 važe za model I koji je
detaljno prikazan u nastavku.

Slika 1 - Tok vazdušnih masa

Пут 3 м Врста 3 Врста 2 Главна врста 20 м Ивица Ораница

5м 5м шуме
2м

28,00
5,50

0,00
3,00 8,00 18,00 30,00

Slika 2 - Struktura i raspored biljaka u pojasu

Normalno, pored ovih modela u planiranju mreže vetrozaštitnih pojaseva ne mogu
da izostanu standardni zaštitni pojasevi, drvoredi i veći zasadi (ga-jevi, šumarci i td.).
Time se dodatno obezbeđuje biodiverzitet i povećava us-peh uspostavljanja biološke

12
ravnoteže na celom području, a svaki novi tip za-sada može se planirati i projektovati
po istom metodu.
Pri realizaciji modela od velikog je značaja stalno imati na umu da su zaš-titni
pojasevi kako koridori za kretanje životinja tako i potencijalni pravci za kretanje ljudi.
Zato pored toga što predstavljaju izvor hrane oni trebaju bi-ti dovoljno prohodni. Usled
toga su i predložena veća rastojanja između redo-va drveća.
Svakako da ni jedan predlog nije apsolutan te se mogu javiti i prelazni ti-povi
zasada koji su po sklopu dosta slični standardnim zaštitnim pojasevima - sa gusto
zasađenim biljkama i jako razvijenom prizemnom vegetacijom (šiblja-ci). Ukoliko je
previše česta pojava ovakvih pojaseva mogu nastati i prekidi koridora za kretanje
životinja, usled čega će se njihovo kretanje nastaviti preko poljporivrednog zemljišta
što će dalje izazvati jaču pojavu mehaničkih oštećenja u usevima.
Pored svega do sada navedenog može se uočiti da ovako planirani pojasevi
omogućavaju i razvoj drugih vidova privređivanja i time dodatno povećavaju
ekonomičnost. Pod ovim se podrazumevaju razvoj lova i lovnog turizma, razvoj
konjičkog sporta kroz formiranje regionalnih jahačkih staza, potencijali za razvoj novih
turističkih ponuda (npr. fotosafari sa stručnim vodičima) i td. Broj potencijalnih
korišćenja neograničeno raste sa porastom raznovrsnosti biljnih zasada i predeonih
elemenata što već spada u domen uređenja predela i Planova predela kao najviših
dokumenata koji nisu tematika ovog rada.
Ovakav pristup planiranju stvara realne mogućnosti za ostvarivanje svih Projekata
pošto biljke više niko neće moći da posmatra neekonomičnim kako je na samom
početku pomenuto, već će ih smatrati dobrom investicijom. Ovakav stav je u današnje
vreme neizbežan pošto se zaboravlja da je najveća investicija jednog razvijenog
društva čovek, zdrav i sposoban za rad i privređivanje. Bez biljaka života na Zemlji i
čoveka ne može biti i taj sinergizam se previše često zaboravlja.

4.2 IZBOR VRSTA BILJAKA

Ekonomičnost bilo kog zasada bez obzira da li se radi o jednostavnoj živoj ogradi ili
o gaju zavisi od namene biljaka i mogućnosti njihovog korišćenja kao sirovine u bilo
kojoj delatnosti čoveka.
Pošto je glavni akcenat na autohtonim biljkama nakon sagledavanja fitoce-
nološkog sastava područja biljne vrste se grupišu u sledeće kategorije:
1. Glavna autohtona vrsta - ovde se svrstavaju biljne vrste koje su au-
tohtone u fitocenozama posmatranog područja, predstavljaju najvi-ši sprat
šumske zajednice ili su strukturne vrste u fitocenozi i obezbeđuju
dugovečnost zasada.
2. Glavna alohtona vrsta - alohtone lišćarske i četinarske vrste koje se
koriste u sklopu zasada kako bi se pojačao intenzitet zaštite ili obezbedio
biodiverzitet.

13
 3. Sekundarna vrsta - biljne vrste koje su autohtone ili alohtone,
pripadaju I ili II spratu šumske zajednice, uglavnom se odlikuju ve-likom
brzinom rasta i visinom, kako bi se obezbedila piramidal-na struktura
zasada. Izbor se prilagođava modelu i intenzitetu zaštite.
4. Dopunske vrste - autohtone ili alohtone biljne vrste koje pripadaju
kategoriji visokog ili srednje visokiog žbunja, a obezbeđuju spra-tovnost,
pojačanu ekonomičnost pojasa, opstanak faune i biodiver-zitet.
5. Ostale vrste - isto kao i predhodne, ali je izbor biljnih vrsta naj-veći,
jer ovde spadaju i sve vrste biljaka koje čine fitocenozu, pa i zeljaste.
Nakon grupisanja biljaka u navedene kategorije za svaku biljnu vrstu se od-ređuje
„ekonomičnost“, odnosno formira se lista korišćenja kao sirovine u raznim granama
privredne delatnosti. Svakako da prioritet imaju biljke koje imaju i najveću upotrebu.
Svaki pojas se formira od najmanje 2-3 vrste drveća koje moraju da ispune
određene zahteve i moraju biti komplementarne, odnosno da mogu da rastu i
razvijaju se u zajednici13.
Na pojedinim delovima mreže planiraju se i pojasevi koji u svom sklopu imaju i jače
učešće žbunja čime se još kvalitetnije uspostavlja biološka rav-noteža. Ovakvi
pojasevi najviše obezbeđuju povećanje zoofonda, u svom sklopu imaju jako prisustvo
vrsti iz V kategorije a najbliži su prirodnoj zajednici.
Glavna vrsta je dugovečna. Raspored u pojasu zavisi od izbora sekundarne vrste
te može biti centralan ili rubni. Njen režim korišćenja se pažljivo planira, što se
naročito odnosi na seču stabala. Dugovečnost se obezbeđuje na više načina:
- čista seča sa sadnjom novih sadnica, nakon dostizanja tehničke zre-losti
stabala - nije preporučljivo. U ovom slučaju pojasevi se uvek pono-vo moraju
zasnivati tako da je zaštitna funkcija sa dužim prekidima.
- proredna seča nakon dostizanja tehničke zrelosti stabala, sa sad-njom
novih sadnica - preporučljivo. Vrši se uklanjanje 25-50% stabala. Zaštitna
funkcija je trajno obezbeđena, odnosno sve dok se ne donese odluka o
ukidanju zaštitnog pojasa. Prekidi u zaštiti mogu da se jave ukoliko se biljke
uklanjaju i zamenjuju novim sadnicama u kraćem vre-menskom periodu.
- obnavljanje zaštitnog pojasa - uklanjanje stabala se vrši na 25-30%
površine, sa sadnjom novih sadnica. Ovaj postupak se ponavlja još 2-3 puta do
potpune zamene stabala ali sa pauzama od par godina (min. 5-7 god., što
zavisi od brzine rasta glavne vrste) između svake seče, što za-visi i od razvića
sekundarne vrste. Prekida u zaštiti nema, a u kasni-jem periodu postižu se veći
efekti vezani za tehnologiju proizvodnje. Korišćenje sirovina se raspoređuje na
duži vremenski period, smanjuje se dobit po jednoj godini eksploatacije ali ne i

13
Primedba autora: Ova pojava je primećena kod saksijskih biljaka, tačnije kod kaktusa kombinova-nih sa
Chlorophytum sp. posebno Ch. variegatum ili kod Sansevieria sp. kombinovane sa Bilbergia nu-tans.
Uočeno je da se pomenute biljke uspešnije i brže razvijaju i da su napadi štetočina i boles-ti slabiji. Nije
naučno dokazano pošto je reč o ličnom primeru i konstataciji.

14
 posmatrajući ceo period eksploatacije, odnosno obezbeđuje se sukcesivnost
proizvodnje.
Kod sekundarne vrste režim korišćenja može biti i intenzivan. Uklanja-njem svih
stabala nakon dostizanja tehničke zrelosti obezbeđuju se povoljniji uslovi za rast nekih
glavnih vrsta. Normalno, čista seča ni u ovom slučaju nije preporučljiva zbog naglih
promena koje nastaju u sklopu i posledica koje može da prouzrokuje na biljkama koje
ostaju. Pored toga, ako je glavna vrsta izrazito spororastuća nastaće prekid u zaštiti.
Kod dopunskih vrsta režim korišćenja takođe može biti intenzivan. Ekono-mičnost
zavisi od izbora vrste (može i da izostane ukoliko je akcenat na bio-loškoj ravnoteži) i
od zoofonda jer su one najdostupnije životinajama za do-punsku ishranu. Neophodno
je pomenuti da ekonomičnost zasada ne sme da bude prioritetnija od glavnih ciljeva.
Kod V kategorije režim korišćenja može biti najintenzivniji, a zavisi od uticaja koji
može da ima na biološku ravnotežu zasada. Što je prisustvo bi-ljaka svrstanih u ovu
kategoriju jače to je potencijalna dopunska ekonomičnost zasada veća.
Uopštavanje Predloga i kvaltetnija izrada mogući su tek nakon završetka elaborata
o ekonomičnosti vrsta i niza drugih neophodnih analiza. Tek nakon toga definisanje
modela se može vršiti po strukturi kao višem nivou, po kategoriji biljaka kao nižem i po
vrstama kao najnižem. Normalno da je ova ideja tek u fazi razrade i da su neophodni
vreme i interesovanje i drugih stručnjaka kako bi se u potpunosti razvila.
U nastavku su dati modeli koji se predlažu za područje opštine Pančevo. Pored
poljozaštitnih pojaseva predloženi su i modeli za pojaseve duž saobraćajnih koridora i
oko industrijskih centara.

4.3 MODEL 1 - HRAST KAO GLAVNA AUTOHTONA VRSTA

Za početak jedan od zaštitnih pojaseva sa izraženom „ekonomskom“ funkci-jom bio

bi pojas sastavljen od 3 vrste: Quercus robur, Populus nigra i Corylus avellana. Ovaj
model je naveden prvi pošto je hrast autohton u području grada Pančeva, a sveden je
na male prostore. Glavni cilj je uspostavljanje biološke ravnoteže koja može uspešno
da sanira čak i posledice aerozagađenja kao naj-bolnijeg problema grada Pančeva.
Strateški raspored vrsti kod pojaseva koji se pružaju „istok-zapad“ 14 trebao bi da
bude hrast sa severne strabne, u sredini topola, a sa južne strane lešnik. Kod
pojaseva koji se pružaju „sever-jug“ preporučuje se da hrast bude sa istočne strane, a
lešnik sa zapadne. Pravac pružanja pojasa, dužina i širina usklađuju se sa
standardima i glavnim vetrovima.

4.3.1 Quercus robur

Quercus robur (lužnjak) je autohtona vrsta u području grada Pančeva. Može se
prilagoditi i uslovima celog područja Južnog Banata. Kao autohtona vrsta dos-ta je
14
Primedba autora: Pravac pružanja pojaseva se ne orijentiše samo kako je navedeno već se odre-đuje na
osnovu situacije na terenu.

15
otporan na aerozagađenje, tako da nema većih ograničenja vezanih za dend-rološki
sastav zaštitnog pojasa u industrijskim zonama. Finansijska isplati-vost izbora zasniva
se na sledećem:
- žir ima višestruku primenu u privredi (npr. stočna hrana, zamena za kafu)
- izuzetno kvalitetna drvna građa
- sirovina za hemijsku industriju (za boje) i td.
Pozicija u zaštitnom pojasu i brzina rasta obezbeđuje dugotrajnu zaštitnu funkciju.
Topola ispred linije sadnje hrasta stvara dosta brzo „efekat šume“ (usled smanjenja
količine svetlosti) te je i razvoj hrasta brži, a usled manjka svetlosti dolazi delimično i
do izrastanja biljaka čime se povećava količi-na mase za drvnu građu. Uklanjanjem
topole hrastu se obezbeđuje dovoljno svet-losti koja mu je neophodna za dalji razvoj i
obezbeđuje se kvalitetnije formi-ranje drvne mase15.
Eksploatacija može da nastupi sa proređivanjem od 20% i sadnjom novih sadnica
kako bi se održao kontinuitet zaštite. Ukoliko se ipak primeni čista seča onda se opet
mora izvršiti sadnja topole ili druge brzorastuće vrste ka-ko bi se obezbedili slični
uslovi za rast novih sadnica hrasta.
Širina krošnje kod ove vrste prema rezultatima Katastra zelenih površina kreće se
u rasponu od 17 do 28 m, kod starijih primeraka. Zabeleženo je par primeraka koji su
zasađeni 1905. god., i par još starijih sa nepoznatom godinom sadnje (procena je da
imaju preko 120 god.).
Pošto se radi o dugovečnoj vrsti za određivanje prostora potrebnog za raz-voj ove
vrste treba uzeti u obzir maksimalnu širinu krošnje umanjenu za 20-30%. Na slici 1 je
prikazan presek pojasa, gde je za hrast predloženo 20 m. Da bi se izbegli gubici za
drvnu industriju predlaže se da se biljke sade na 5 m ili 9 m (bolje rešenje) što zavisi
od krajnje namene drvne mase16, o čemu odlu-ku mogu da donesu merodavniji
stručnjaci (inženjeri šumarstva i prerade dr-veta).

4.3.2 Populus nigra

Populus nigra (crna topola) je autohtona vrsta na području Južnobanatskog re-
giona. Spada u brzorastuće vrste. Finansijski efekat se zasniva na sledećem:
- višestruka primena drvne mase (kao ogrev, za proizvodnju papira i td.)
- značajan drvni materijal
- kratak period eksploatacije
Strateški je izabrana zbog habitusa, koji je uzan u odnosu na hrast te će sma-
njenje površine pod oranicama biti manje. Dosadašnja praksa je podrazumeva-la
15
Primedba autora: Osnova ovakvog načina raspoređivanja je „forsiranje“ kao tehnološki postupak koji se
javlja u rasadničarstvu i proizvodnji saksijskih biljaka.
16
Primedba autora: Prema nezvaničnim podacima u nordijskim zemljama četinarske vrste, Pinus sp., se
forsiraju za proizvodnju furnira što podrazumeva čišćenje debla od grana do određene visine. Kod borova to
ne predstavlja problem zbog biološke sklonosti. Nameće se pitanje kolike su mogućnosti primene ovog
metoda na hrast ili topolu.

16
sadnju monokulturnih zaštitnih pojaseva čija širina uglavnom obuhvata 3-5 redova
topole (najveća širina pojasa je 9-15 m). Kod širih pojaseva može se primeniti i
mešanje redova hrasta i topole, kako bi se kasnije zadržala glavna vrsta.
Pošto topola zahteva vlažnija zemljišta, na kojima se bolje razvija, sad-njom u
srednjem redu zaštitnog pojasa obezbeđuje joj se humidnija sredina. Poš-to je
brzorastuća vrsta eksploatacija nastupa u jako kratkom periodu tako da je ekonomska
dobit obezbeđena. Eksploatacija zbog brzine rasta može da nastupi i čistom sečom sa
ili bez zamene vrste, što zavisi od napredovanja i namene hrasta.
Najveći problem predstavljaju bolesti i štetočine tako da izbor klona mo-ra biti
odgovarajući svakom staništu posebno. Ukoliko se konstatuje da će vrs-ta stvarati
probleme hrastu, tj. da će predstavljati jak izvor štetočina i bo-lesti koje mogu da
ugroze opstanak hrasta, treba je zameniti nekom drugom vrs-tom sa sličnim
osobinama ili drugim otpornijim klonom. Pošto je hrast izra-zito heliofilna vrsta
kombinovanje sa topolom je ipak opravdano kada se u ob-zir uzmu i rezultati Katastra
parka Narodne bašte17 u Pančevu. Konstatovano je i da se širine krošnji starijih
primeraka vrste Populus nigra pyramidalis kreću u rasponu 4-6 m (visine biljaka su
bile preko 20 m). Zato je i predloženo da se u zaštitnom pojasu za topolu predvidi 5 m.
Sadnja u redu između biljaka može biti 3 m, odnosno po predlogu merodavnih
stručnjaka.

4.3.3 Corylus avellana

Višegodišnjim posmatranjem, ali ne i proučavanjem, primećeno je da leš-nik
(Corylus avellana) odlično podnosi područje Južnog Banata. Finansijski efekat se
zasniva najviše na berbi plodova. Računajući da je 1 kg sirovog leš-nika u maloj
prodaji dostigao cenu od 800,00 din. (a u jednom periodu čak i 1.200,00 din.)
nepotrebno je dalje govoriti o isplativosti.
Biljke redovno plodonose, ali plodovi mogu da budu sitniji i neujednačene veličine.
Njihova klijavost je izražena tako da se biljke lako razmnožavaju sa-mosevom.
Krupnoća plodova svakako zavisi od velikog broja faktora i već sa pravilnim
raspoređivanjem biljaka ovaj problem se može dosta uspešno neut-ralisati. Dosta je
otporan na štetočine i bolesti. Odlično podnosi razne eks-pozicije, ali se najbolje
pokazao na južnim.
Pošto spada u visoko žbunje može se tretirati kao rubna vrsta za formira-nje „ivice
šume“ čime je obezbeđena biološka ravnoteža zaštitnog pojasa. Strateški značaj
najviše dolazi do izražaja kod pojaseva od kojih se zahteva manja propusnost.

17
Primedba autora: Pri izradi Katastra uočena su dva hrasta iz 1905. god. Nalaze se na rubu parka i sa svih
strana su okruženi visokom vegetacijom. Stanje u kom se nalaze je solidno tako da se oče-kuje njihov duži
opstanak. Pozicija u sklopu je obezbedila kvalitetnu zaštitu od uticaja poluta-nata, a pošto se nalaze na
severoistočnoj strani obezbeđena im je i humidnija sredina. Pojava pe-pelnice je slabija ili izostaje zbog
raznovrsnosti sklopa, a gubar nije uopšte primećen. Takođe nije konstatovano ni značajnije prisustvo
truležnice Armilaria mellea. Pomenute gljive i štetočina inače predstavljaju najznačajniji uzrok propadanja
hrasta.
Najveći problem predstavlja topola koja je poznati izvor zaraza. Značaj biološke raznovrsnosti je još i veći
kada se uzme u obzir podatak da su slabije pojave gradacija i epifitocija u mešovitim šumskim sastojinama
nego u monokulturnim.

17
 Održavanje lešnika nije preterano zahtevno. Pri intenzivnoj eksploataci-ji vrši se
orezivanje. U slučaju predloženih pojaseva ono je moguće zato što se lešnik sadi
pored puta. Problemi vezani za kretanje na terenu nisu veliki za-to što se lešnik sadi
samo u jednom redu. Zaštita od bolesti i štetnih inse-kata može da se primenjuje
preventivno i u manjem obimu. Zbog broja biljaka ne treba očekivati prevelike gubitke
uroda koji mogu da nastanu usled ishrane životinja. Mnoge životinje koje se hrane
plodovima lešnika spadaju u korisne vrste i time njihovo postojanje dodatno smanjuje
troškove oko borbe protiv štetnih insekata.
Za lešnik se predlažu prostor 5 m širine i međusobna rastojanja od najma-nje 3 m
ili po predlogu stručnjaka (inženjera voćarstva). Treba naglasiti da međusobna
rastojanja u slučaju lešnika treba prilagoditi i mogućnosti pro-laska životinja, kako ne
bi došlo do pojave značajnijih mehaničkih oštećenja i kasnije propadanja biljaka. Veća
međusobna rastojanja se preporučuju i zbog ranije predstavljene biološke osobine
biljke. Predložena širina pojasa za lešnik omogućava kvalitetno formiranje i „ivice
šume“ na strani pojasa duž koje se pružaju zemljani putevi.

5 PRIMENA METODA NA OSTALIM TIPOVIMA ZELENIH PO-

VRŠINA
Sve navedeno može se primeniti za skoro svaki tip zelene bilo da se radi o
ruralnom ili urbanom predelu.
U slučaju urbanog predela najvažniji problem predstavlja odnošenje bio-loškog
materijala. Naime skoro sva stabla, ili njihovi delovi, koja se uklanja-ju sa zelenih
površina tretiraju se uglavnom kao biljni otpad. Rezultati Katastra sa oko 15%
područja grada Pančeva nagoveštavaju da je u periodu od sledećih 5 godina
neophodno ukloniti oko 20-30% drveća zbog lošeg stanja u kom se nalaze ili zbog
prestarelosti18. To znači da je od do sada pregledanih 4.000 primeraka moguće
očekivati uklanjanje oko 800 stabala u periodu od sle-dećih 5 godina, a 1.200 u
najgorem slučaju. Uglavnom se radi o stablima čiji je prosečni prsni prečnik 30-40 cm.
Kvalitet drveta je svakako slab za drvnu industriju, ali se i dalje može koristiti kao
ogrev.
Računajući da na godišnjem nivou JKP „Zelenilo“ Pančevo uklanja oko 200 stabala
po nalogu inspekcije, ove procene se mogu nazvati tačnim i projektova-ti na ceo grad.
Do skora je drvo lagerovano u rasadniku, a opština nije dozvo-ljavala čak ni plasiranje
za ogrev. Tek pre dve godine, kada je površina lage-rovanja bila previše velika i
prenatrpana, postigao se dogovor da se drva po-dele radnicima. Samo je neznatna
količina korišćena za grejanje u sektorima firme koji su imali takav sistem. Nepotrebno
je pominjati rizik za proizvod-nju sadnog materijala.

18
Primedba autora: Prestarelost stabala je pojam koji je, sa izmenjenim značenjem od standardnog, u
postupku prikupljanja katastarskih podataka korišćen za direktno ukazivanje na to da je posmat-rano drvo
pri kraju svog životnog veka koji je procenjen za uslove sredine u urbanim područjima i da se može
očekivati njegova zamena.

18
 Pored ovoga iznošenje biomaterijala se vrši: košenjem, grabuljanjem liš-ća,
uklanjanjem propalih biljaka i td. Prihrana zelenih površina, kojom se na-doknađuju ovi
gubici, skoro se uopšte ne vrši (normalno osim u slučaju sezons-kih cvetnjaka,
perenjaka ili sadnje novih biljaka).
Opravdanost predloženog metoda (strateškog planiranja ekonomičnih zele-nih
površina) najviše se ogleda kroz činjenicu da se merodavni stručnjaci i naučnici dugo
bave ovom problematikom. Biomaterijal se uglavnom odnosi na deponije, ponegde se
uništava a negde prepušta raspadanju. S`obzirom na izra-zitu degradaciju profila
zemljišta u urbanom području i njegovo zagađenje, ba-canje potencijalnog plodnog
zemljišta nije primereno.
Pretvaranje otpadnog biomaterijala u plodno zemljište svakako stvara og-romne
mogućnosti povećanja dobiti, a u skladu je sa principima održivog raz-voja 19. Svakako
da je u praksi njegovo korišćenje za proizvodnju supstrata slabo zastupljeno zbog
nečistoće i kod praktičara nailazi na otpor.
Potencijalna ekonomičnost gradskih zelenih površina zasniva se i na raz-
novrsnosti. Možda se svaka površina uređuje sa drugačijim vrstama i količine vrsta
nisu „rentabilne“ sa aspekta unutrašnjeg transporta. Međutim izradom kvalitetnog
hodograma, kome predhodi izrada Katastarskog plana stvaraju se mogućnosti da se
troškovi unutrašnjeg transporta svedu na minimum stvara-njem posebnih ekipa. Pored
toga stvorio bi se dodatni izvor finansija te bi se stimulisala dodatna ulaganja u
kvalitetnije održavanje zelenih površina. U najboljem slučaju zelene površine bi
postale ne samo rentabilne već bi is-platile same sebe 20. O ostalim mogućnostima
nepotrebno je govoriti.

6 ZAKLJUČAK
Sve što je do sada izneto manje ili više se već primenjuje u praksi. Među -tim i dalje
nisu sagledani svi potencijali. Malo ko može da kaže za šta se i gde koriste biljke i
njihovi delovi. Oblast o ovim saznanjima je rascepkana. Spajanjem ovih saznanja u
jedinstvenu bazu podataka bilo bi moguće kvalitetno i još tačnije procenjivanje
ekonomičnosti vrsta.
Pošto je suštinsko značenje održivog razvoja „uspostavljanje skladnog od-nosa
između ekologije i privrede“ jasno je da usklađivanje sa privredom može da se izvrši
samo kroz obezbeđenje dobiti i povećanje ekonomičnosti zelenih površina. Pošto je
intenzitet korišćenja povećan i zato što se ono planski i u dužem vremenskom periodu
sprovodi postoje sve osnove da se ovako formira-ne zelene površine smatraju novim
tipom prirodnih resursa, ali koji je svaka-ko antropogenog porekla.

19
Primedba autora: Tako na primer u Nemačkoj je problem otpadnog materijala i voda u pivarama rešen
izgradnjom bazena za proizvodnju algi i ribnjaka. Time su obezbeđeni suština održivog razvoja, količina
otpada je smanjena na minimum, životna sredina je zaštićena, a postigla se i dodatna zarada.
20
Ovakva ideja je nastala ranije, u postupku izrade Urbanističkog plana Narone bašte, a realizovala se više
kroz izgradnju diskretnih prodajnih objekata.

19