AOWb08J6qu10w t60l6WOW

Euqw A9'1J889'q686t 6'oq!U9" JC1q9'86blA! bnr 8fJ8l6089'E,6lW9'0-

!A
I!,EH'WVOAV b02rED111V J ,EOH'EWV
J
U608tA9'l6U9"
19'J9'U9'b0J16! bl61'A9'l9'J9'rr blg:iT ~019'16' W6qfJ+!W' fJA6~08t9'19'J9'
W9'+!9JC1U9'6'9'q9'U19' !~~JfJp9' n~OW6860~fJbJ19'1fJbLOl68OL!bLOP!-
1'6W9'+!99'L! 8b6~fJH89'H~OP! wo6'9'O?t9' 19'qm' bOU6JC1qP! 86W9't6-
E,6lW9'OA01b08J6qu101 t6OL6W! 968j'O86bl!99'J9' fJS99'1qo~8fJ W9'-
W9't6W9'+!9~06' bLOPJ6W9" .L9'p6 bl!96 U!8fJ PH6U60P!9U6' bl!99' 0
19'+!l6?6U16WE,6lW9'OA6b08J6qu16 t60l6W6' 8A6t8~! u9'1bo~u9'1'!1G6'
bO?t9' brsjco IUt6LU6t9' U9'6'OA6?t9'A9'J9' 16qs 6bl6q9'A9'U16~fJJW!U!-
A68t! 8fJ b096J6 qs 86bLOIJ086bl6tIJOqIJ06' q9'IJ9" EJ6HLOIJ8JC1
86096~!A9'JOq9' 6pm !8+!IJ8~!!81'0ln8~! qo6'9'Q9'1'
16bl6~l!A9'J9' t9'PJII" 081'9'1'~16pro rrr p8tO JC108A6qo~OIJOW6?1'0
W6A9'J9'rr bOl'bfJU08+!6'fJ8l'fJW6?9'A!IJfJ6'l9~!P 8!WPOJ9'!9'J6'6pl6~019'
W9't6W9'+!99'l9'86q6JO16fJ~096UO' 29'WO96tAl+!IJ9'oq U1!p1619'~fJ-
mJo 16to U9'1A9'~IJn6W9'1'6W9'+!9~0bl6q9'A9'U16A6JC1' DA681'0+!IJ6
sa: llJIJ J883
l
K6llJPL!q~
C' H" H9'lq!
'\s(J),~()\)S\'~(J'\s'aS\''S(J ill(J ~t(J ~t() ().\S(J ill()*~ 'S'\s(JI1.~t~'
ill()*~ ~St~~ill~~'\s(J L~I1.\(J\Sfl~L()fl(Jt.\S()ill(Jt~ill(Jt~I1.(JL Sill(J
~t() )~'Ssc~ S\'ill~LS\'\(J ill(Jt~ill(Jt~I1.Y:~~q~)~.\s~' \"B~~illLt.\S()~t\
'fL\l'Sill~q(J ((~~~~~(((Jt~Y:(Jq(J "R~\l'S\(J ~S\'qS\' 'S(J~()L(Jflm'S(Jt()
~~WP~J!IJJ qg ~ll OAq6 afgf!~~
J
2 FERMAOVA POSLED JA TEOREMA
1. "Mislim da cuovde stati"
Ovoga puta prica je bila drugacija, Jedan postdiplomac sa
Kernbridza je toliko verovao upricu da je bez daha otrcao ukla-
dionicu da ulozi 10funti za opkladu da ce Fermaova poslednja
teorema biti resena uroku od sedamdana. Medutim, covek koji
je primao uplate nesto je posumnjao i odbio je da prihvati njegov
ulog. Ovoje biopeti student koji museobracao togdana trazeci
da se kladi na istu stvar. Fermaova poslednja teorema je zaoku-
pljala najvece umove na planeti citava tri stoleca, pa susada cak
i kladionicari poceli da predosecaju da je na ivici resenja.
Tri table subile prepune racuna i predavanje je zastalo. Zatim
jeprva tabla bila obrisana i ponovo seotpocelo saalgebrom. Svaka
linija matematike izgledala je kaojedan mali pomak ka resenju,
ali posle trideset minuta predavanja predavac jos uvek nije bio
objavio resenje. Profesori subili stisnuti uprvimredovima nestr-
pljivo ocekujuci zakljucak. Studenti, koji sustajali pozadi, gledali
suustarije ne bi li dobili neki znak 0tome sta ce biti na kraju.
Da li oni to prate kompletan dokaz Fermaove poslednje teoreme
ili je predavac sarno priblizno predstavljao jedan nekompletan do-
kaz koji ce ih razocarati? Predavac je bio Endru Vajls, uzdrzani
Englez koji je emigrirao u Ameriku 1980. i postao profesor na
univerzitetu Prinston gde je zadobio reputaciju jednog od najta-
lentovanijih matematicara svoje generacije. Medutim, poslednjih
godina nije se pojavljivao na godisnjim konferencijama i semina-
rima i kolege supocele da smatraju da je sa Vajlsomgotovo. Nije
bilo neobicno za briljantne mlade talente da prosto "izgore", kao
sto je matematicar Alfred Adler primetio: "Maternaticki zivot
matematicara je kratak. Rad retko napreduje posle dvadeset pete
ili tridesete. Akoje malo dotada postignuto, uvek cemalo i biti
postignuto."
"Mladi ljudi bi trebalo da dokazuju teoreme, stari bi trebalo
da pisu knjige", zapazio je G. H. Hardi usvojoj knjizi A Mathe-
matician's Apology. " Nijedan matematicar nikada nebi trebalo da
zaboravi da je matematika, vise negobilo koja druga nauka, igra
mladih ljudi. Radi ilustracije, prosecne godine izabranih uKra-
ljevsko drustvo su najnize za matematicare." Njegov najbriljan-
tniji student Srinivasa Ramanujan izabran jeuKraljevsko drustvo
usvojoj trideset prvoj godini, napravivsi seriju otkrica umlado-
sti. Uprkos tome sto je formalno bio slabo obrazovan urodnom
seluKumbakonam ujuznoj Indiji, Ramanujan je mogao da kreira
teoreme i resenja koja suizmakla matematicarima na Zapadu. U
matematici, iskustvo koje dolazi sa godinama izgleda da je manje
vazno nego intuicija i smelost koje ima mladost. Kada je poslao
svoje rezultate Hardiju, profesor sa Kembridza je bio toliko im-
presioniran da gaje pozvao da napusti posao nizeg cinovnika koji
je imao ujuznoj Indiji i da pohada Triniti Koledz, gde je mogao
da bude ukontaktu sa nekimod vodecih svetskih naucnika uteo-
riji brojeva. Nazalost, ostre zime istocne Engleske nisu bile dobre
za Ramanujana. Dobio je tuberkulozu i umro u trideset trecoj
godini.
I drugi maternaticari suimali podjednako briljantne ali kratke
karijere. Norvezanin iz devetnaestog veka Nils Henrik Abel dao
je svoj najveci doprinos matematici sa devetnaest godina i umro
je us~romastvu, sarno osamgodina kasnije, takode od tuberku-
loze. Sarl Ermit je za Abela rekao: "Ostavio je matematicarima
nesto sto ce ih drzati zaposlenima sledecih pet stotina godina" i
zaista je istina da Abelova otkrica jos uvek imaju snazan uticaj
~a danasnje matematicare iz oblasti teorije brojeva. Abelov pod-
jednako talentovan savremenik Evarist Galoa je takode napravio
svoj proboj kaomladic i umro sa sarnodvadeset jednom godinom.
Ovimprimerima nismo imali nameru da pokazemo da mate-
~a~icari umiru prerano i tragicno nego da su njihove najdublje
idejs zacets jos dok sumladi i, kakoje Hardi jednom rekao: "Ja
ne z~amza primer nekogznacajnog matematickog otkrica koje je
dao covek posle pedesete." Srednjovekovni matematicari cesto su
s~p.o:,laCilii provodili svoje preostale godine upoducavanju dru-
gih III obavljanju administrativnih poslova radije nego da nastave
3
4
FERMAOVA POSLEDNJA TEOREMA
da sebave naukom. Uslucaju Endrua Vajlsa nista ne bi moglo biti
dalje od istine. Iako je dostigao starije doba - cetrdesete godine,
proveo je poslednjih sedam godina radeci ukompletnoj tajnosti,
pokusavajuci da resi najveci problem matematike. I dok su drugi
pretpostavljali da je njegovo proslo, Vajls je napravio izvanredne
pomake otkrivsi nove tehnike i alate koje je sada bio u stanju
da prikaze. Njegova odluka da radi u apsolutnoj izolaciji bila je
strategija visokog rizika i bez presedana uistoriji matematike.
Bez otkrica koje bi se moglo patentirati, maternaticki fakul-
tet svakog univerziteta je zapravo najmanje tajanstven. Ponosi se
otvorenom i slobodnom razmenom ideja, a pauze za caj su pre-
tvorene u dnevne rituale gde se, uz keks i Erl Grej, razmenjuju i
diskutuju nove ideje. Kao rezultat toga, veoma je cesta pojava da
se i radovi objavljuju od strane vise koautora ili Citavog tima ma-
tematicara, pri cemu se i slava deli na jednake delove. Medutim,
ako bi profesor Vajls zaista otkrio kompletan i tacan dokaz Fer-
maove poslednje teoreme, onda bi najpozeljnija nagrada uistoriji
matematike bila njegova i samo njegova. Cena koju je morao da
plati zbog rada utajnosti je ta stoje, prethodno ne proverivsi i ne
razmotrivsi ni jednu od svojih ideja sa ostalim matematicarima,
postojala velika sansa da je napravio fundamentalnu gresku.
Vajls je zeleo da posveti vise vremena svom radu sto bi mu
omogucilo da potpuno proveri svoju finalnu verziju. Ali, tada se
pojavila jedinstvena prilika da se rad obelodani uInstitutu Isak
Njutn uKembridzu, tako da je odustao od opreznosti. Jedini cilj
postojanja ovog instituta je da okupi na jednom mestu najvece
svetske umove na nekoliko nedelja da bi odrzali seminare u vezi
sa najaktuelnijim naucnim istrazivanjima. Dislocirana od uni-
verziteta, podalje od studenata i ostalih uznemiravanja, zgrada
.instituta je specijalno dizajnirana da pcdstice akademike da se
koncentrisu na saradnju i "brain storming". Ne postoje "slepi"
hodnici za skrivanje, a sve prostorije gledaju na centralnu salu
za okupljanje. Ideja je utome da matematicari provode najveci
1. "Mislim da cu ovde stati"
deo vremena uovomotvorenom prostoru i podstaknuti su da ne
zatvaraju vrata svojih kancelarija. Saradnja je moguca prakticno
na svakom mestu u institutu - cak i lift, koji putuje samo tri
sprata, ima ugradenu tablu za pisanje. U stvari, svaka prostorija
uzgradi ima bar jednu tablu, a to vazi i za toalet. Ovomprilikom
je seminar u Institutu Isak Njutn bio pod naslovom "L-funkcije
i aritmetika". Svi najpoznatiji svetski matematicari koji se bave
teorijom brojeva sastali su se da bi diskutovali probleme vezane
za ovu visoko specijalizovanu oblast ciste matematike, ali je je-
dino Vajls shvatio da L-funkcije mogu sadrzati kljuc za resenje
Fermaove poslednje teoreme.
I mada je bio privucen sansorn da otkrije svoj rad takvoj emi-
nentnoj publici, glavni razlog za objavljivanje rada u Institutu
Isak Njutn bio je taj sto je institut u njegovom rodnom gradu,
Kernbridzu. To je mesto ukome je Vajls roden, gde je odrastao
i razvio svoju strast za brojevima, a u Kembridzu se i susreo sa
problemom koji ce dominirati ostatkom njegovog zivota.
Poslednji problem
Kada je imao deset godina, 1963. godine, Endru Vajls je vec bio
fasciniran matematikom. "Obozavao sam da resavam probleme
us~oli; poneo bih ih kuci i pravio sopstvene probleme. Ali naj-
b?IJ~problem koji sam ikad nasao, otkrio sam u svojoj lokalnoj
blbhoteci" .
Jednog dana, dok sevracao kuci iz skole, mladi Vajls je odlucio
da poseti biblioteku uulici Milton. Bila je siromasnija od biblio-
teka na koledzu, ali je uprkos tome imala sjajnu kolekciju knjiga sa
zag?netkama i problemima, a toje upravo bilo ono stoje cesto pri-
vlac~l~Endruovu paznju. Ove knjige su bile prepune svakojakih
na_uc~lh problema i matematickih zagonetaka i za svako pitanje
re~enJe bi postojalo negde na nekoliko poslednjih stranica knjige.
Ali, ovogputa, Endru je bioprivucen knjigom.koja je usebi imala
5
6
FERMAOVA POSLEDNJA TEOREMA
sarno jedan problem, ali ne i resenje.
Bila je to knjiga Poslednji problem Erika Templa Bela, istorija
matematickog problema koji ima svoj koren u antickoj Crckoj,
ali koji je dostigao svoju "zrelost" usedamnaestom veku. Bilo je
to tada kada je veliki francuski maternaticar Pjer de Ferma ne-
namerno postavio problem kao izazov ostatku sveta. Jedan za
drugim, veliki maternaticari bivali su osramoceni Fermaovom za-
ostavstinom i za trista godina niko nije uspeo da resi problem.
Postoji jos neresenih pitanja u matematici, ali ono sto cini Fer-
maov problem izuzetnim je njegova jadnostavnost koja zavarava.
Trideset godina posle prvog citanja Belove knjige, Vajls mi je is-
pricao kako seosecao utrenutku kada seupoznavao sa Fermaovom
poslednjom teoremom: "Izgledalaje tako jednostavna, pa ipak svi
veliki matematicari uistoriji nisu mogli da je dokazu. Tuje stajao
problem koji i ja, desetogodisnjak, mogu da razumem i znao sam
da ga od tog trenutka necu pustiti. Morao samda ga resim" .
Problem je izgledao vrlo jednostavno zato sto je baziran na
jednom delu matematike koje sesvako moze podsetiti, Pitagorinoj
teoremi:
U pravouglom trouglu, to zna svako dete,
kvadrat nad hipotenuzom jednak je zbiru kvadrata nad obe katete.
Zahvaljujuci ovoj Pitagorinoj jednostavnoj "pesmici", teorema se
urezala u milione ako ne i u milijarde ljudskih mozgova. To je
osnovna teorema koju i svako naivno skolsko dete mora da nauci.
Ali, uprkos cinjenici da je moze razumeti i desetogodisnjak, Pi-
tagorina kreacija je bila inspiracija za problem koji je frustrirao
najvece rnatematicke umove tokom istorije.
Pitagora sa Samosa je biojedan od najuticajnijih umova uma-
tematici, ali i veoma misteriozna licnost. Posto ne postoje spisi
'iz prve ruke' njegov zivot i rad su obavijeni mitom i legendom,
ucinivsi tako teskocu istoricarima da razdvoje cinjenice od fikcije.
Ono sto je izvesno je to da je Pitagora razvio ideju numericke 10-.
gike i da mupripadaju zasluge za prvu zlatnu erumatematike. Za-
1. "Mislim da cuovde stati"
hvaljujuCi njegovom geniju, brojevi nisu vise bili korisceni sarno za
prebrojavanje i racunanje, nego supostali postovani sami za sebe.
On je proucavao osobine pojedinih brojeva, odnose medu njima,
kaoi pravila koja oni formiraju. Shvatio je da brojevi postoje ne-
zavisno od opipljivog sveta, te da zbog toga njihovo proucavanje
ostaje nezaprljano greskama percepcije. Ovoje znacilo da je bio u
stanju da otkrije istine koje su bile nezavisne od rnisljenja ili pre-
dubedenja i koje su bile 'apsolutnije' od bilo kakvog prethodnog
znanja.
ZiveCi u sestom veku p.n.e. Pitagora je stekao svoje mate-
maticko umece na putovanjima kroz anticki svet. Pojedine price
govore da je putovao cak do Indije i Britanje, ali ono sto je vise
verovatno je da je sakupio puno matematickih tehnika i alatki
od Egipcana i Vavilonaca. Oba ova anticka naroda bila su otisla
preko granica prostog brojanja i bili susposobni da izvode slozene
racune, koji su im omogucavali da kreiraju sofisticirani sistem
knjigovodstva i da grade mocne gradevine. U stvari, oni su vi-
deli matematiku sarno kao alat za resavanje prakticnih problema;
motiv za otkrice nekih od bazicnih pravila geometrije je bio da se
omoguci rekonstrukcija meda izmedu njiva koje suse gubile svake
godine zbog poplava usled izlivanja Nila. Sarna rec geometrija
znaci 'meriti zemlju'.
Pitagoraje primetio da Egipcani i Vavilonci obavljaju racun u
obliku recepta koji se mogao slepo slediti. Ovi recepti, koji su se
prenosili sa kolena na koleno, uvek sudavali tacan rezultat tako da
se~ikonije zamarao razrnisljanjem 0njima ili istrazivanjern logike
koja stoji iza jednacina. Ono sto je bilo vazno za ove civilizacije
je to da je racun funkcionisao, a kako, bilo je nevazno.
Posle dvadeset godina putovanja Pitagora je asimilovao sva
~atematicka pravila koja su postojala upoznatom svetu. Zatim
je okrenuo jedra prema svomrodnom ostrvu Samosu uEgejskom
moru sa namerom da osnuje skolu posvecenu studiranju filozofije,
sa posebnim interesom za istrazivanje upravo prikupljenih mate-
7
8
FERMAOVA POSLEDNJA TEOREMA
rnatickih znanja. Zeleo je da razume brojeve, a ne sarno da ih
koristi. Ponadao se da ce pronaci puno slobodoumnih studenata
koji bi mu mogli pornoci da razvije radikalno nove filozofije, ali, u
njegovom odsustvu, tiranin Polikrat je pretvorio nekada liberalni
Samos unetolerantno i konzervativno drustvo. Polikrat je pozvao
Pitagoru da se prikljuci njegovom dvoru, ali filozof je na vreme
shvatio da se radi 0 postupku kroz koji ce biti utisan i odbio je
takvu cast. Umesto toga napusta grad i odlazi upecinu na udalje-
nomkraju ostrva, gde je mogao da razrnislja bez straha od kazne.
Pitagora, medutim, nije uzivao uizolaeiji pa na kraju dovodi
jednog mladica da mu bude prvi ucenik. Identitet mladica je ne-
poznat, ali neki istoricari misle da se i on zvao Pitagora i da je
kasnije stekao slavu time sto je prvi savetovao atletama da jedu
meso da bi poboljsali svoju anatomiju. Pitagora, ucitelj, placao
je svomstudentu tri obola za svaki cas koji je pohadao i primetio
je da se, kako sunedelje odmieale, mladiceva ne prevelika zelja za
ucenjem trasformisala uentuzijazam za znanjem. Da bi isprobao
svog studenta Pitagora se pretvarao da vise ne moze da placa i da
ce zbog toga poducavanje morati da prestane, ali je tada niladic
rekao da bi radije placao za svoje obrazovanje nego da se ono
zavrsi. Ucenik je postao njegov sledbenik. Nazalost, ovo je bio
njegov jedini uspeh na Samosu. Doduse, uspeo je da privremeno
osnuje skolu, poznatu kao Pitagorin polukrug, ali su njegovi po-
gledi na drustvene reforme bili neprihvatljivi i bioje primoran da
napusti koloniju zajedno sa majkom i jedinim sledbenikom.
Pitagora zatim odlazi u juznu Italiju, koja je tada bila deo
Velike Grcke i nastanjuje se u Krotonu, gde je imao srece da
nade patrona u Milu, najbogatijem coveku u Krotonu i jednom
od najsnaznijih ljudi uistoriji. I mada se Pitagorina reputaeija fi-
lozofa sa Samosa vec bila prosirila po citavoj Grckoj, Milova slava
je bila jos veca, Milo je bio covek herkulovskih proporeija, koji
je bio sampion Olimpijskih i Pitijskih igara rekordnih dvanaest
1. "Mislim da cu ovde stet!'
puta. Osirn svoje atletike Milo je takode voleo i studirao filozo-
fiju i matematiku. On je odvojio deo kuce i obezbedio Pitagori
dovoljno prostora da osnuje skolu. Tako su najkreativnija glava i
najsnaznije tela formirali savez.
Obezbeden usvomnovom domu, Pitagora je osnovao Pitago- .
rejsko bratstvo, grupu od sest stotina sledbenika, koji nisu samo
bili sposobni da shvate njegovo ucenje vec i da ga nadograde no-
vimidejama i dokazima. Po ulasku uBratstvo svaki clanje morao
da preda sve sto poseduje zajednickom fondu i ako bi neko ikada
otisao iz Bratstva, primio bi dvostruki ulog od pocetnog, a takode
bi mu bio podignut i spomenik u znak secanja, Bratstvo je bilo
egalitarna skola i imala je u svojim redovima i nekoliko sestara.
Pitagorin omiljeni student bila je Milova cerka, prelepa Teano,
kojom se, uprkos razliei ugodinama, na kraju i ozenio.
Odmah posto je osnovao Bratstvo Pitagora je skovao rec "fi-
lozof" i uradivsi to definisao je eiljeve skole. Dok je bio na Olim-
pijskim igrama, Leon, prine od Fliusa, pitao je Pitagoru kako bi
opisao samog sebe. Pitagora je rekao: "Ja samfilozof", ali posto
I:eon nije do tada cuo za tu rec, trazio je objasnjenje.
Zivot se, prince Leone, moie uporediti sa ovim igmma zato sto u
gomili koja se ovde okupila, neki su priuuceni sakupljanjem po-
ena, a drugi nadom iambicijama za slavom iuspehom. Ali medu
nJzma postoji samo nekolicina koja je dosla da posmatm ida proba
da mzume sve sto se ovde doqtula.
I sto je i.u iiuotu. N eki su pod uticajem ljubavi za bogatstvom,
dok su dru?z slepo uodeni ludom groznicom za moci idominacijom,
~ok se najfiniji tip iioueka predaje otkrivanju smisla icilja samog
zzvota. On pokuava da otkrije tajne prirode. Takvog coueka ja
zovem filozofom imada ne postoji couek. koji je mudar u svakom
pogledu, on zna ceniti mudrost kao kljuc za prirodne tajne.
M~~a sumnogi bili svesni Pitagorinih aspiraeija niko vanBrat-
stva nije znao d t 1 1 . .
. e aje 1 1 gramee njegovog uspeha. Svaki clan skole
je morao da se zakune da nikada nece otkriti spoljasnjem svetu
9
10
FERMAOVA POSLEDNJA TEOREMA
ni jedno od njihovih matematickih otkrica. Oak i posle Pitago-
rine smrti, jedan clan Bratstva je udavljen zbog krsenja zakletve -
onje javno objavio otkrice novog geometrijskog tela dodekaedra,
konstruisanog od dvanaest pravilnih petouglova. Tajanstvenost
Pitagorejskog bratstva je jedan od razloga zbog kojeg su se ispre-
dali mitovi uvezi sa cudnim ritualima koje su oni mozda sprovo-
dili, a slicno tome, ostalo je i malo pouzdanih izvora 0njihovim
maternatickim dostignuCima.
Ono sto se sigurno zna je da je Pitagora ustanovio etos koji
je promenio kurs matematike. Bratstvo je prakticno bilo religij-
ska zajednica i jedan od idola koje su oni obozavali bio je Broj.
Razumevsi relacije izrnedu brojeva, verovali su da mogu otkriti
duhovne tajne univerzuma i pribliziti sebe bogovima. Bratstvo
je posebno usmeravalo paznju na proucavanje brojeva koji sluze
za prebrojavanje (1,2,3) i njihovih delova (razlomaka). Ovi
brojevi za prebrojavanje se nazivaju celi brojevi i zajedno sa raz-
lomcima (odnosima celih brojeva) cine racionalne brojeve. Medu
svimbrojevima Bratstvo je trazilo one sa specijalnim znacenjem,
a najinteresantniji medu njima su se zvali "savrseni" brojevi.
Prema Pitagori, savrsenost broja je zavisila od njegovih deli-
laca (to subrojevi koji bez ostatka dele pocetni broj). Na primer,
delioci broja 12su 1, 2, 3, 4 i 6. Kada je zbir delilaca broja veCi
od samog broja, on se naziva "ekscesivan" broj. Stoga, 12je ek-
scesivan broj, jer je suma njegovih delilaca 16. S druge strane,
kada je suma delilaca nekog broja manja od samog broja, takav
broj se naziva "defektan". Tako je 10defektan broj, jer je zbir
njegovih delilaca (1, 2i 5) samo 8.
Najznacajniji i najredi su oni brojevi Ciji zbir delilaca daje
tacno taj broj i oni se nazivaju "savrseni" brojevi. Broj 6 [ma
delioce 1, 2i 3 te je zbog toga savrsen broj, jer je 1+2+3 :::::6.
Sledeci savrsen broj je 28, zato sto je 1+2+4+7+14 :::::28.
Osim stoje imala maternaticki znacaj za Bratstvo, savrseno
st
brojeva 6i 28je bila priznata i od drugih kultura koje suprimetil
e
1. "Mislim da CU ovde stati"
da Mesec obide oko Zemlje za 28 dana i koje su smatrale da je
Bog stvorio svet za 6 dana. U Boijem gradu, sveti Avgustin je
dokazivao da, madaje Bogmogao da stvori svet odjednom, odlucio
je da to uradi za sest dana da bi kroz to reflektovao savrsenost
univerzuma. Sveti Avgustin je primetio da sest nije savrsen broj
zato sto ga je Bog odabr:ao, vec zato sto je savrsenost inherentna
samoj prirodi broja 6: "Sest je broj savrsen za sebe, ne zato stoje
Bogstvorio svet za sest dana; pre je obrnuto istina. Bogje stvorio
svet za sest dana zato sto je to savrsen broj. I ostao bi savrsen
cak i da ceo posao od sest dana nije postojao."
Kako celi brojevi postaju veci, postaje sve teze naci savrsene
~~oje~:. TreCi savrsen broj je 496, cetvrti je 8128, peti je 33550336
1.sesti Je.8589869056. Osimsto predstavljaju zbir sopstvenih de-
l~laca, P1~agora je primetio da svi savrseni brojevi poseduju neko-
hko drug1.h.eleg~ntnih osobina. Na primer, savrseni brojevi uvek
predstavljaju zbir nekoliko uzastopnih celih brojeva. Tako imamo:
6=1+2+3
28= 1+2+3+4 +5+6+7
496= 1+2+3+4 +5+6+7+8+9+ +30+31
8128 = 1+2+3+4+5+6+7+8+9+ +126+127
Pitagora sezaba li _. .
P
ro ti k . v jao savrsenim brojevima, ali nije bio zadovoljan
S imsa upljanj ih ...
je da tkrii .. jemOV1.spec1Jallllh brojeva; umesto toga zeleo
je bila
o
dar~J: nJ1h~vo dublje znacenje. Jedna od njegovih ideja
Brojevi 4 (J
2
:;)rsenost usko povezana sa urnnoskom broja dva.
kao stepeni d ik
8
P x 2x 2), 16(2x 2x 2x 2) itd. su poznati
broj dvoJ.k. kV?J e 1mogu se napisati kao 2
n
, gde n predstavlja
1 oje se mnoza S ...
zato sto je zbir nf . .. VI OV1stepeni dvojke lllSUsavrseni,
njihovih delilaca uvek za jedan manji od samog
11
12 FERMAOVA POSLEDNJA TEOREMA
broja. avo ih cini sarno pomalo defektnim:
22=2x 2=4
2
3
=2x 2x 2=8
24 =2x 2x 2x 2=16
2
5
=2x 2x 2x 2x 2=32
delioci 1,2
delioci 1,2,4
delioci 1,2,4,8
delioci 1,2,4,8,16
zbir =3
zbir =7
zbir =15
zbir =31
Dva veka kasnije Euklid ce fino uobliciti Pitagorinu vezu izmedu
ovakvih brojeva i savrsenosti. Euklid je otkrio da su savrseni
brojevi uvek proizvod dva broja, od kojih je jedan stepen dvojke,
a drugi sledeci stepen dvojke minus 1. Tako imamo,
6=21X (2
2
- 1)
28=22x (2
3
- 1)
496=24 x (2
5
- 1)
8128 =2
6
x (2
7
- 1)
Danasnji kompjuteri sunastavili sa trazenjem savrsenih brojeva i
pronalaze tako ogromne primere kao sto je
2216090x (2216091- 1)
broj sa preko 130000 cifara, koji zadovoljava Euklidovo pravilo .
Pitagora je bio fasciniran bogatstvom formula i osobina koje
suimali savrseni brojevi i postovao je njihovu suptilnost i skrivenu
logiku. Na prvi pogled, savrsenost je relativno prost koncept za
razumevanje, pa ipak anticki Grci nisu uspeli da razumeju neke
od fundamentalnih momenata teme. Na primer, mada ima pu~~
brojeva ciji je zbir delilaca za jedan manji od samog broja, l.ll
da kazemo - sarno su pomalo defektni, izgleda kao da ne postoje
brojevi koji bi bili pomalo ekscesivni. Grci nisu bili u stanju da
pronadu ni jedan broj cija je suma delilaca za jedan veca od sa-
mog broja i nisu mogli da objasne zasto je to tako. Jos gore,
, d t ti"
1. "Mislim da ell Oil es a, 1
-
13
-----
. konisu uspeli da pronadu pomalo ekscesivne brojeve, nisu mo-
l~i da dokazu da takvi brojevi ne postoje. Misljenje da navodno ne
gostojc pomalo ekscesivni brojevi nije imalo nikakvog prakticnog
~nacaja; bez obzira na to, bio je to problem koji je mogaoda
osvctli prirodu brojeva istoga je bilo vredno studirati ga. Takve
zagonetke suzanimale Pitagorejsko bratstvo, a dye i pohiljade go-
dina kasnijc, maternaticari jos uvek ne mogu da dokazu da pomalo
ekscesivni brojevi ne postoje.
Sveje broj
Pored proucavanja relacija ruedu brojevima Pitagoru je takode
zanimala veza izmedu brojevai prirode. Onje shvatao da supri-
rodne pojave odredene zakonima, a da ti zakoni mogu biti opisani
matematickim jednacinarna. Jedna od prvih veza koju je otkrio
bila je fundamentalna relacija izmedu harmonije u muzici i har-
monije brojeva.
Najvazniji instrument u ranoj helenskoj muzici bio je tetra-
kord ili lira sa. cetiri zice. Jos pre Pitagore muzicari su cenili te
posebne tonove koji, kada zvuce zajedno, stvaraju prijatan utisak
i podesavali su lire tako da trzanje dye zice generise takvu har-
moniju. Medutim, rani muzicari nisu shvatili zasto su odredene
note harmonicno i nisu imali objektivan sistem za stimovanje svo-
jilt instrumenata. ani su podesavali svoje lire prosto culom sluha
sve dok se stanje harmonije ne bi uspostavilo - to je bio proces
koji je Platan nazivao tortura kljuceva. Jarnblikus, uceni covek
iz cetvrtog veka, koji je napisao devet knjiga 0Pitagorinoj sekti,
opisu.i(~kako je Pitagora dosao do otkrica principa na kojem je
Pociv:~la hiHlnOnija umuzici:
Jednom je bio potpuno obuzet mzmisljanjem 0 tome kako da
pronaue rnehanicko pomagalo za cu!o sluha, koje bi bilo ipouzdano
; pa1netno. smisljeno. Takvo pomagalo bilo bi slicno sestarima,
enJznrna z opiickim instrumentima napravljenim za iiulo vida.
14 FERMAOVA POSLEDNJA TEOREMA
Culo dodim je vee imalo vage ikoncept teiine imere. Imajuci
neku boiansku sreeu on je slucajno prolazeci pored mdionice nekog
kooaca, CUO kako cekiei udamju po gvoiau proizoodeci mznovrsni
sklad odjeka, osim u slucaju jedne kombinacije zvukova.
Sudeci po Jamblikusu, Pitagora je istog trenutka utrcao u
kovacnicu da bi proucio harmoniju cekica, Primetio je da vecina
cekica moze udarajuci simultano da proizvodi harrnonican zvuk,
dok je bilo koja kombinacija, koja je ukljucivala jedan odredeni
cekic, uvek generisala neprijatnu buku. On je analizirao cekice i
shvatio da oni koji zvuce harrnonicno imaju prostu matematicku
relaciju - kolicnici njihovih masa su bili prosti razlomci. To bi
znacilo da su cekici polovine, dye trecine ili tri cetvrtine tezine
odredenog cekica zajedno proizvodili harrnonicne zvuke. Sdruge
strane, cekic koji je generisao disharmoniju, kada je udarao za-
jedno sa bilo kojim drugim cekicem, imao je tezinu koja nije za-
dovoljavala prostu relaciju prema drugim masama.
Pitagora je otkrio da jednostavni numericki odnosi imaju za-
slugu za harmoniju u muzici. Naucnici malo osporavaju tacnost
J amblikusove price, ali onostoje vise izvesno je tokakoje Pitagora
primenio svoju novu teoriju odnosa umuzici na liru, proucavajuci
osobine pojedinih zica. Prostim trzajem zice generise se stan-
dardni ton koji se proizvodi celom duzinom zice. Ako se zica
fiksira na odredenom mestu moguce je generisati druge vibracije
i tonove, kao sto je ilustrovano na slici 1. I sto je od najveceg
znacaja, harrnonicni tonovi sepojavljuju na tacno odredenim me-
stima. Na primer, fiksirajuci zicuna mestu koje je tacno polovina
duzine, a zatim trzanjem zice, generise seton koji je za oktavu visi
i koji je uharmoniji sa originalnim tonom. Slicno tome, fiksirajuCi
zicu na mestima koja sutacno trecina, cetvrtina ili petina duzine,
proizvode se drugi harrnonicni tonovi. Medutim, fiksirajuci zicu
na mestu koje nije prost a frakcija duzine cele zice, generise seton
koji nije uharmoniji sa ostalim tonovima.
Pitagora je prvi otkrio matematicki zakon koji je odrediva
o
1. "Mislim da cu ovde stati"
Slika 1: Otvor . koi . .
s . . ena zica oja slobodno vibrira generise osnovni ton. Ako
eZica fikslra tac I'"
vis' . cno na po ovimduzine, ton koji se generise je za oktavu
II uharmoniJ'i sa " I'
bit'. ongma rumtonom. Ostali harrnonicni tonovi mogu
I genensani pom . 'k . .
prost f ' .. eranjem tac e fiksiranja na druge pozicije, koje su
e rakcIJe (na pri ",. .
primer trecina, cetvrtma, petma) duzine cele zice.
15
16
FERMAOVA POSLEDNJA TEOREMA
fizicki fenomen idemonstrirao postojanje fundamentalne relacije
izmedu matematike inauke. Od ovog otkrica, naucnici su tra-
gali za matematickim zakonima koji suodredivali svaki ponaosob
fizicki proces i pronalazili da sebrojevi na razne nacine iiznenada
pojavljuju u prirodnim fenomenima. Na primer, pokazuje se da
jedan odreden broj karakterise duzine meandrirajucih reka. Pro-
fesor Hans Henrik Stolum, geograf sa Univerziteta uKembridzu,
izracunao je odnos izrnedu stvarne duzine reka od izvora do usca
i direktne duzine u vazdusnoj liniji. I mada taj odnos varira od
reke do reke, prosecna vrednost je nesto malo veca od 3, sto ce
reci da je prava duzina otprilike tri puta veca od direktne duzine.
U stvari, taj odnos je priblizno 3.14, sto je blisko vrednosti broja
it , odnosu obima kruznice i njenog precnika.
Broj 7rje originalno izveden iz geometrije krugova, aipak sepo-
javljuje stalno i nanovo uraznim naucnim okolnostima. Uslucaju
odnosa recnih duzina, pojava broja 7r je rezultatat bitke izrnedu
reda i haosa. Ajnstajn je prvi primetio da reke imaju tendenciju
ka sve vecern krivudanju zato sto mala krivina stvara brze struje
na spoljasnjim obodima, a ovodalje vodi ka vecoj eroziji iostrijim
krivinama. Sto je ostrija krivina, to su brze struje na spoljasnjim
obodima reke, vece su erozije, reka vise zaokrece i tako dalje.
Medutim, postoji prirodan proces koji umanjuje haos: povecanje
krivudanja ce dovesti do priblizavanja dye krivine i, praktic~o:
do kratkog spajanja. Reka ce postati pravija ikrivina ce bltl
ostavljena na jednoj strani, forrnirajuci jezero u obliku slova U.
Ravnoteza izrnedu ova dva suprotna faktora vodi ka prosecno
m
odnosu 7r izrnedu stvarne duzine idirektnog rastojanja od izvo
ra
do usca. Odnos 7r se najcesce nalazi kod reka koje teku preko
ravnica kao sto su one uBrazilu ilisibirskim tundrama.
Pitagora je shvatao da subrojevi skriveni usvemu, od harm
o
-
nija umuzici do orbit a planeta i ovoga je navelo da objavi: '.'s:,e
je broj". Istrazujuci smisao matematike, Pitagora je razvijao jezl~
koji bi omogucio njemu samom, a i drugima da opisu prirodu unl-
1. "Mislim de GU ovde stati" 17
verzuma. Od tada naovamo, svaki proboj umatematici davao je
naucnicima recnik koji imje biopotreban da bolje objasne pojave
aka sebe. U stvari, razvoj matematike je inspirisao revolucije u
nauci
Osimsto je otkrio zakon gravitacije, Isak Njutn je bioi mocan
matematicar. Njegov najveci doprinos matematici bioje pronala-
zak diferencijalnog i integralnog racuna, ciji sujezik fizicari ka-
snije koristili da bi bolje objasnili zakone gravitacije i pri resavanju
gravitacionih problema. Njutnova klasicna teorija gravitacije ne-
taknuta j~prezivela vekove sve dok nije bila zamenjena Ajnstaj-
novomopstorn teorijom relativnosti, koja je razvila detaljnije i al-
ternativno objasnjenje gravitacije. Ostvarenje Ajnstajnovih ideja
bilo je ornoguceno novim matematickim konceptima, koji su mu
obezbedili finiji jezik za njegove slozene naucne misli. Danas
je objasnjenje gravitacije ponovo pod uticajem novih dostignuca
u matematici. Vrlo sveza kvantna teorija gravitacije povezana
je sa razvojem rnatematickih struna, teorije u kojoj geometrij-
ske i toploske karakteristike supljeg cilindra izgleda da najbolje
objasnjavajn sile prirode.
Od svih veza izrnedu brojeva i prirode, koje sustudirali clanovi
Br~tstva, najvaznija je relacija koja nosi irne svog tvorca. Pita- V
gorma teorema nam daje jednakost koja vazi za sve pravougle
trouglove i koja, stoga, definise i sampray ugao. Zauzvrat, pray ?
ugao definis pojam 'perpendikularnosti', tj. relacije vertikalnog \..A V
prema ~orizontalnom i, napokon, relaciju izrnedu tri dimenzije
~a~a bhskog univerzuma. Maternatika, pomocu pravog ugla, de- J
lllse neposrednu strukturu prostora ukome zivimo.
Toje veorna duboko saznanje, a ipak matematika potrebna da
~: shvati Pitagorina teorema je relativno jednostavna. Da bi se
zkumela, prosto treba poceti merenjem duzine dye krace strane
ne og
drate p~avo2uglogtrougla (x i y), zatim izracunati njihove kva-
kr .. ~x , y ). Tada sabrati ove brojeve (x
2
+y2) da bi se dobio
aJnJl b . .
rOJ' Ako pronadete ovaj broj za trougao prikazan na
18
FERMAOVA POSLEDNJA TEOREMA
sliei 2, odgovor je 25.
y
z
x
x=3, y=4, z=5
X2+ y2=z2
9+16=25
Slika 2: Za: sve pravougle trouglove vazi Pitagorina teorema.
Sada mozete izmeriti najduzu stranieu z, takozvanu hipote-
nuzu, i izracunati kvadrat ove duzine. Upecatljiv rezultat je taj
sto je ovaj broj z2 identican onomkojeg ste upravo izracunali, tj.
52 =25. To se moze iskazati ovako:
U pravouglom trouglu, kvadrat nad hipotenuzom jed-
nak je zbiru kvadrata nad ostale dye straniee.
Ili drugim recima (bolje receno simbolima):
X2 +y2 =z2 .
Ovoje svakako slucaj za trougao na sliei 2, ali ono sto je znacajn
O
je to da je Pitagorina teorema istinita za svaki pravougli troug
aO
1. "Mislim de. CU ovde steti' 19
+
koji mozete zamisliti. Toje univerzalni zakon matematike i mozete
seosloniti na njega kad god naiciete na trougao sa pravim uglom.
I obratno, akoimate trougao koji zadovoljava Pitagorinu teoremu,
mozete biti potpuno sigurni da je to pravougli trougao.
Na ovommestu potrebno je zapaziti da je ova teorema, mada
ce zauvek biti povezana sa Pitagorom, zapravo bila koriscena od
strane Kineza i Vavilonaea hiljadu godina ranije. Meciutim, ove
kulture nisu znale da je ova teorema istinita za svaki pravougli
trougao. Bila je sigurno istinita za trouglove koje su oni testirali,
ali nisu imali nacina da pokazu da je istinita za sve pravougle
trouglove koje nisu testirali. Razlog sto Pitagora ima pravo na
teoremu je taj stoje onbioprvi koji je demonstrirao univerzalnost
ove istine.
Ali kako je Pitagora znao da je teorema istinita za sve pravo-
ugle trouglove? Nije mogao ni da se nada da moze testirati bes-
k?~acno mnogo vrsta pravouglih trouglova, a jos uvek je mogao
biti sto proeenata siguran da je teorema apsolutna istina. Razlog
ovo~samopouzdanju lezi ukoneeptu matematickog dokaza. Tra-
~anJe za ~~~ematicki:n dokaz~m je traganje za znanjem koje je
~ps~lutn!Je od znanja nagornilanog od strane bilo koje druge di-
scipline. Zelja za dostizanjem univerzalne istine metodom dokaza
Je o.nosto je pokretalo matematicare poslednje dye i po hiljade
godma. : =J
Apsolutni dokaz
Prica 0Fermao' I d . .
zornk .. vo~pos e njoj teoremi vrti seokotraganja za doka-
od k OJI nedostaJe. Matematicki dokaz je daleko mocniji i strozi
oneepta dokaza koi . bic ..
ziku ili c k OJImi 0 icno koristimo usvakodnevnom je-
Razlika ~ od koneepta dokaza po shvatanju fizicara ili hernicara,
iZmeciu na -. .
duboka' d i uenog I matematickog dokaza je i suptilna i
10 IZuzetne - t"
tematicar d Pi vaznos I je za razumevanje rada svakog rna-
a 0 Pltagore naovamo.
20 FERMAOVA POSLEDNJA TEOREMA
-
Klasicni maternaticki dokaz pocinje serijom aksioma, postavki
za koje sepretpostavlja da suistinite ili susame po sebi oCigledne.
Tada, dajuci logicke argumente, korak po korak, moguce je doCi
do zakljucka. Ako su aksiome tacne i akoje logika ispravna, tada
ce zakljucak biti nesporan. Ovaj zakljucak se naziva teorema.
Matematicke teoreme se oslanjaju na ovaj logicki proces i ied-
nomdokazane ostaju istinite zauvek. Matematicki dokazi su ap-
solutni. Da bi se uocila vrednost takvih dokaza, trebalo bi ih
uporediti sa njihovim siromasnim rodakom naucnim dokazom. U
nauci se predlozi hipoteza koja objasnjava fizicku pojavu. Ako
se opservacije pojave dobro slazu sa hipotezom, ovo postaje do-
kaz ukorist hipoteze. Dalje, hipoteza ne mora samo objasnjavati
poznatu pojavu, vec moze predvidati rezultat neke druge pojave.
Mogu se izvesti eksperimenti koji ce testirati predvidajucu moc
hipoteze i ako hipoteza nastavi da bude uspesna to je onda samo
jos jedan dokaz vise koji je podrzava. Na kraju, kolicina dokaza se
moze toliko povecati da hipoteza postaje prihvacena kao naucna
teorija.
Medutim, dokaz naucne teorije nikada ne rnoze dostici isti ap-
solutni nivo dokaza neke maternaticke teoreme: ona se prosto
smatra vrlo verovatnom na osnovu postojecih dokaza. Takozvani
naucni dokaz se oslanja na opservaciju i percepciju od kojih su
obe podlozne greskama i obezbeduju samo aproksimaciju istine.
Kao sto je Bertrand Rasel istakao: "Mada moze zvucati paradok-
salno, usvimegzaktnim naukama dominira ideja aproksimacije".
Cak i najsire prihvaceni naucni 'dokazi' uvek u sebi sadrze rnali
element sumnje. Ponekad se ova sumnja smanjuje ali nikad ne
nestaje potpuno, dok se u nekim drugim okolnostima dokaz na
kraju moze pokazati i pogresnim. Ova slabost unaucnorn dokaZ
U
dovodi do naucnih revolucija u kojima se jedna teorija, za koju
se pretpostavljalo da je tacna, zamenjuje drugom, koja maze biti
samo poboljsanje originalne teorije ili kojajoj moze biti kompletn
a
kontradiktornost.
1. "Mislim da cu ovde stati"
Na primer, traganje za fundamentalnim cesticarna materije
je dovodilo svaku generaciju fizicara do pobijanja ili, u najbo-
Ijemslucaju, samo do poboljsanja teorije njihovih prethodnika.
Moderno traganje za gradivnom jedinicom univerzuma pocelo je
pocetkom devetnaestog veka, kada je niz eksperimenata naveo
Dzona Daltona da postavi hipotezu da je sve sastavljeno od po-
jedinacnih atoma i da su atomi fundamentalni. Na kraju veka, J .
J. Tomson je otkrio elektron, prvu poznatu subatomsku cesticu,
te tako atom vise nije bio fundamentalan.
Na samom pocetku dvadesetog veka fizicari su razvili "kern-
pletnu" sliku atoma - jezgro koje se sastoji od protona i neutrona
oko kojeg kruze elektroni. Protoni, neutroni i elektroni su tada
postali kompletan skup sastojaka univerzuma. Tada su eksperi-
menti sa kosmickim zracima otkrili postojanje drugih fundamen-
talnih cestica - piona i miona. Jos veca revolucija je dosla otkricern
ant~materije 1932: godine - saznanjem 0postojanju antiprotona,
antmeutrona, antielektrona itd. Tada fizicari cesticari nisu vise
mogli biti si~~rni koliko razlicitih cestica postoji, ali suipak mogli
pouzda_noreci ~a suove cestice zaista fundamentalne. Takoje bilo
sve dosezde~etlh godina ovogveka, kada je roden koncept kvarka.
Sam. proton Je navodno izgraden od naelektrisanih kvarkova isto
~O.I ne~tron i pion. Pouka price je ta da su fizicari stalno'me-
njali svoju sliku univerzuma, a ponekad je brisali i pocinjali pot-
puno iznova U I d ' . d kadi
b
. k . se ecoj e I, samkoncept cesticekaotackastog
o Je ta mo- - k bi .
. tih ze ca It! zamenjen idejom cestica kao struna onih
ISI struna koje 'b I' . .. ... '
da t
mogu naj 0Jeobjasniti gravitaciju. Teorija je ta
s rune T' di
od '1" 'r.n
l
ijar ItI deo od milijarditog dela od milijarditog dela
rrnIJardltog del t d -' (
su tackaste a ~e. ra.u uzm~_.tako ~ale da se cine kao da
proiz d' d) mogu vibrirat] na razlicite nacine, a svaka vibracija
vo I rugu c ti 0 .
jedna t ~~ICU. voje analogno Pitagorinom otkricu da
s runa na liri m - . . l'-'
od tog kak '. oze proizvesti raz icite tonove u zavisnosti
a 0 vibrira.
p'
isac naucne f t tik .
an as 1 e I futurolog Artur Klark je napisao da
21
22 FERMAOVA POSLEDNJA TEOREMA
-
ako jedan eminentni profesor tvrdi da je nesto bez sumnje tacno,
velika je verovatnoca da ceseto pokazati netacnim sledeceg dana.
Naucni dokaz je neminovno nestabilan i loseg kvaliteta. Sdruge
strane, matematicki dokaz je apsolutan i potpuno bez sumnje.
Pitagoraje umro potpuno uveren uznanje da cenjegova teorema,
koja je bila istinita 500godina p.n.e., ostati istinita zauvek.
Nauka funkcionise po principu pravnog sistema. Za teoriju se
pretpostavlja da je istinita akopostoje pokazatelji koji je dokazuju
'bez svake razumne sumnje'. Matematika se ne oslanja na rezul-
tate nepouzdanih eksperimenata nego je izgradena na cvrstoj 10-
gici. avo je demonstrirano problemom 'defektne sahovske table',
ilustrovanim na slici 3.
Imamo sahovsku tablu sa uklonjena dva polja u suprotnim
uglovima, tako da su preostala sarno 62kvadrata. Sada uzmemo
31dominu takvog oblika da svaka domina prekriva tacno dva kva-
drata. Pitanje glasi: da li je moguce poredati 31dominu tako da
one pokriju sva preostala polja (62) na sahovskoj tabli?
Postoje dva prilaza problemu:
(1) Naucni prilaz
Naucnici bi pokusali da rese problem pornocu eksperimenta i posto
bi probali nekoliko desetina mogucih kombinacija, otkrili bi da ni
jedna ne odgovara. Na kraju, naucnici bi verovali da postoji ~~-
voljno dokaza da bi se moglo reci da se tabla ne moze prekntL
Medutim, oni nikada ne mogu biti sigurni da je ovo zaista ta~o
zato sto moze postojati neka kombinacija koja nije testirana ikop
resava' problem. Postoje milioni razlicitih kombinacija i mog
uce
je sarno istraziti mali deo njih. Zakljucak da je trazeni zadatak
nemoguce obaviti baziran je na eksperimentu, ali naucnik cem.o~
rati da zivi sa cinjenicom da njegova teorija jednog dana rnoze biti
opovrgnuta.
(2) Matematicki prilaz
"Mislim da cu ovde stati"
1.
23
Slika 3: Problemdefektne sahovske table.
Mate.~~tiCar pokusava da odgovori na pitanje razvijajuci logicko
~a~~~slJanje koje ce izroditi zakljucak koji je bez sumnje tacan i
l
OJl:e ostati neopovrgnut zauvek. Jedno takvo razrnisljanje je
sedece:
Oba ugaona polja uklonjena sa sahovske table subele boje.
Stoga sada imamo 32crna polja i sarno 30belih.
Svaka domina prekri~a dva susedna polja, a susedna polja
suuvek razlicitih boja, tj. jedno crno ijedno belo.
24 FERMAOVA POSLEDNJA TEOREMA
-
Zato, bez obzira na to kako surasporedene, prvih 30domina
poredanih na tablu mora prekriti 30belih kvadrata i 30crnih
kvadrata.
Posledica toga je da ce vas ovo uvek ostavljati sa jednom
dominom i nepopunjena dva crna polja.
Ali, setimo se, sve domine prekrivaju dva susedna kvadratna
polja, a susedna polja su suprotna po boji. Posto su dva
preostala polja iste boje ona ne mogu biti prekrivena jednom
preostalom dominom. Zakljucujemo da je prekrivanje table
nemogucel
Iz ovogdokaza sevidi da bilo koja od mogucih kombinacija do-
mina nece .uspeti da prekrije defektnu sahovsku tablu. Na slican
nacin, Pitagoraje konstruisao dokaz koji pokazuje da svaki moguci
pravougli trougao zadovoljava njegovu teoremu. Za Pitagoru, kon-
cept matematickog dokaza bio je svetinja, a upravo je metod do-
kaza biotaj koji je omogucio Bratstvu da otkrije toliko toga. Naj-
skoriji moderni dokazi suneverovatno komplikovani i pracenje nji-
hove logike bilo bi nernoguce za neupucene, ali na srecu uslucaju
Pitagorine teoreme, razmisljanje je relativno jednostavno i osla-
nja se na znanje matematike iz osnovne skole. Dokaz je skiciran
uDodatku 1.
Pitagorin dokaz je neoboriv. On pokazuje da je njegova teo-
rema istinita za svaki pravougli trougao uuniverzumu. Pronal
a
-
zak je bio od takve vaznosti da je stotina volova bila zrtvovan~ ~
znak zahvalnosti bogovima. Otkrice je bilo preokret umatematl~1
i jedan od najvaznijih proboja uistoriji civilizacije. Znacaj je.~I~
dvostruk. Prvo, razvijena je ideja dokaza. Dokazan matematlc~1
rezultat poseduje dublju istinu od bilo koje druge istine zato stoJe
rezultat postepene (korak-po-korak) logike. Mada je filozof T~les
vec bio otkrio neku vrstu primitivnog geometrijskog dokaza, Plt~-
gora je razvio ideju mnogo dalje i bio je umogucnosti da doka
ze
1. "Mislim de CU ovde sieti"
mnog
o
genijalnije matematick~ tvrdnje. D:uga kons~~v~nca Pita-
orine teoreme je ta da povezuje apstraktni maternaticki metod sa
~eCimopipljivim. Pitagora je pokazao da istine matematike mogu
biti primenjene na naucni svet i da mu mogu obezbediti logicku
osnovu. Matematika daje nauci rigorozan pocetak, a na ovu sta-
bilnu osnovu naucnici dodaju neprecizna merenja i nesavrsene op-
servacije.
Beskonacno mnogo triplet a
Pitagorejsko bratstvo je udahnulo novu snagu matematici svojim
strasnim traganjem za istinom pornocu dokaza. Vesti 0njihovom
uspehu suse rasirile, a ipak detalji 0njihovim otkricima suostali
dobro cuvana tajna. Mnogi su trazili pristup unutar svetilista
znanja, ali su sarno briljantni umovi bivali prihvatani. Jedan od
odbijenih bioje i kandidat po imenu Silon. Silon se veoma razlju-
tio zbog ovogsramnog odbijanja i dvadeset godina kasnije onse i
osvetio. Za vreme sezdeset sedme olimpijade (510. p.n.e.) izbila
je pobuna u obliznjem gradu Sibarisu. Telis, voda pobunjenika
koji supobedili, je otpoceo varvarsku kampanju kaznjavanja svih
onih koji su podrzavali prethodnu vladu, sto je mnoge nateralo
da potraza zastitu u Krotonu. Telis je zatrazio da se izdajnici
vrate uSibaris da bi zasluzeno bili kaznjeni, ali suMilo i Pitagora
nag~vorili gradane Krotona da ustanu protiv tiranina i zastite iz-
beghce. Telisje odmah sakupio vojsku od 300000ljudi i krenuo je
~a Kroton gde je Milo branio grad sa 100000naoruzanih gradana.
d
zuzetan dar vojskovode doneo je Milu pobedu posle sedamdeset
ana rata a ka kt I . .
na S' .' 0 a zas uzene kazne skrenuo je tok reke Kratis
ibarisda bi I" '.' d
U pop avio I unistio gra .
svad pr~os kraju rata, grad Kroton je i dalje bio u haosu zbog
da ,e 0 0~oga sta bi trebalo uraditi sa ratnim plenom. Ustrahu
se ~:l'ze~IJ,a. pripasti pitagorejskoj eliti, obican narod je poceo da
1. ec je postojala rastuca ljutnja medu masama zbog toga
25
26 FERMAOVA POSLEDNJA TEOREMA.
-
sto je tajno Bratstvo i dalje cuvalo svoja otkrica, ali nista se ne
bi desilo da se Silon nije pojavio kao glas naroda. On se uzdao
ustrah, paranoju i zavist masa i poveo ih je umisiju unistenja
najbriljantnije skole matematike kojuje svet ikada video. Milova
kuca i skola koja joj je pripadala bile su opkoljene, sva vrata
zakljucana i zablokirana sipkarna da bi se sprecilo bekstvo i tada
je otpocelo paljenje. Milo se nekako izborio i uspeo da pobegne
iz pakla, ali je Pitagora, zajedno sa mnogim svojimsledbenicima
nastradao.
Matematika je izgubila svogprvog velikog heroja, ali pitago-
rejski duh je nastavio da zivi. Brojevi sa svojimistinama su be-
smrtni. Pitagora je pokazao da je matematika, vise nego bilo
koja disciplina, tema koja nije subjektivna. Njegovim sledbeni-
cima nije bio potreban njihov ucitelj da bi odlucili 0 ispravno-
sti neke odredene teorije. Istinitost teorije je bila nezavisna od
neCijegmisljenja, Umesto toga, matematicka logika je postala su-
dija istine. avo jebioPitagorin najveci doprinos civilizaciji - nacin
dostizanja istine koji je izvan nepouzdanosti Ijudske procene.
Posle smrti svogosnivaca i nakon Silonovog napada, Bratstvo
je napustilo Kroton i poslo udruge gradove Velike Grcke, ali pro-
ganjanje je nastavljeno, pa suna kraju mnogi od njih morali da se
nastane ustranim zemljama. Ova nasilna migracija je ohrabrila
Pitagorejce da siresvoje matematicko ucenje kroz ceoanticki svet.
Pitagorini sledbenici suosnovali nove skolei ucili susvoje ucenike
metodi logickog dokaza. Pored njihovog dokaza Pitagorine te-
oreme, takode su objasnili svetu tajnu pronalazenja takozvanih
pitagorejskih tripleta.
Pitagorejski tripleti sukombinacija tri cela broja koja zadovo-
Ijavaju Pitagorinu jednacinu: X2 +y2 =z2. Na primer, Pitago
rina
jednacina je tacna za x =3, y =4 i z =5:
3
2
+42=52, 9+16=25 .
Josjedan nacin da sezamisle pitagorejski tripleti je kombinacija
1. "MisJim da eu ovde stati"
-
27
+[9 -11
+
+
52
25
Slika 4: Pronalazenje celobrojnih resenja koja zadovoljavaju Pitagorinu
teoremu se moze zamisliti kao pronalazenje takva dva kvadrata koji se
mogu 'sabrati' da bi se formirao treci kvadrat. Na primer, kvadrat
sacinjen od 9manjih kvadratica moze se dodati na kvadrat od 16 is-
tih takvih kvadratica i zatim poredati tako da formira treci kvadrat
sacinjen od 25 kvadratica.
kva~~ati~~. Ako se ima jedan 3 x 3 kvadrat, nacinjen od 9kva-
dratlca, I jedan 4 x 4 kvadrat, sacinjen od 16takvih kvadratica
tada svi kvadratici zajedno mogu biti poredani tako da forrniraju
5 .x. 5 kvadrat, sacinjen od 25 kvadratica, kaostoje prikazano na
slici 4 Pitag .. - 1l' d .
l' orejci su zeeI a pronadu ostale pitagorejske tri-
~~~e,ostale kvadrate koji se mogu 'sabrati' da bi formirali treci,
eci kvadrat. Jos jedan pitagorejski triplet je x =5 y 12i
z ==13: '
52+122=13
2
, 25 +144 =169.
Nesto v ". .
P't e? pitagoreJski triplet je x =99 y =4900 i z =490l.
I agoreJski tripl ti oostai di '..,. . ..
hovo e I pos aju re I kakosebrojevi povecavaju 1nJ1-
god ;~on~laz:_nje ~ostaje sve teze i teze, Da bi otkrili kolikoje
Zanjih guce VIsetnpleta Pitagorejci suizmislili rnetodican nacin
ovopronalazenje i, ucinivsi to, takode sudemonstrirali da
28 FERMAOVA POSLEDNJA TEOREMA.
-
postoji beskonacan broj pitagorejskih tripleta.
Od Pitagorine teoreme doFermaove poslednje teoreme
Pitagorina teorema i beskonacan broj njenih tripleta obradeni su
u knjizi E. T. Bela Poslednji problem, knjizi iz biblioteke koja
je skrenula paznju mladom Endruu Vajlsu. I mada je Bratstvo
dostiglo kompletno razumevanje Pitagorejskih triplet a, Vajls je
uskoro otkrio da ova naocigled nevina jednacina, X2 +y2 =z2,
ima svoju mracniju stranu - Belova knjiga je opisivala postojanje
matematickog monstruma.
UPitagorinoj jednacini, sva tri broja, x, y i z supodignuta na
kvadrat (tj. X2 =X X x):
Medutim, knjiga je opisivala srodnu jednacinu ukojoj su x, y i z
podignuti na treci stepen (tj. x
3
=X X X X x). Takozvani stepen
x-a uovoj jednacini nije vise 2, vec 3:
Pronalazenje celobrojnih resenja, tj. pitagorejskih tripleta, za ori-
ginalnu jednacinu biloje relativno lako, ali menjanje stepena sa '2'
na '3' (kvadrat ukub) i pronalazenje celobrojnih resenja za srodnu
jednacinu izgledalo je nemoguce. Generacije maternaticara, ispi-
sujuci citave sveske, nisu uspele da pronadu brojeve koji bi zada-
voljavali jednacinu.
Sa originalnom 'kvadratnom' jednacinorn izazov je bio da se
kvadratici iz prva dva kvadrata poredaju taka da forrniraju treCi,
veci kvadrat. 'Kubna' verzija izazovaje utome da sepreurede dye
kocke tako da formiraju trecu, vecu kocku. Navodno, bez obzir
a
na to sa kojim sekockama pocne, kada seone preurede, rezultat je
ili kompletna kocka sa nekoliko suvisnih kockica ili nekompletn
a
1. "Mislim da euovde stati"
-
6'
216
9' - 1
729- 1
+
+. 512
Slika 5: Da Ii je moguce dodati kockice od jedne kocke na drugu da bi se
formirala treca, veca kocka? Uovomslucaju, 6x 6x 6kocka dodata na
jednu 8x 8x 8kocku nema dovoljno kockica da bi seformirala 9x 9x 9
kocka. Ima 216(6
3
) kockica uprvoj kocki i 512(8
3
) udrugoj, Ukupno
je 728kockica, sto je za jedan manje od 9
3
.
kocka. Najblizs sto seikada primaklo savrsenom slaganju je ono u
kojemje jedna kockica viska ili manjka. Na primer, ako pocnemo
sa ko~kama 6
3
(x
3
) i 8
3
(y3) i preuredimo kockice, onda imamo
samo jednu kockicu manjka, pa da napravimo kompletnu 9x 9x 9
kocku, kao sto je prikazano na slici 5.
1 Pronalazenje tri broja koja zadovoljavaju kubnu jednacinu iz-
; :da.d~je nemoguce. Sto cereci, izgleda da ne postoje celobrojna ./
esenJa Jednacine
x
3
+y3 =z3 .
I dalje k
n (t'. 4a 0sestepen menja sa 3 (kub) na bilo koji drugi veci broj
nem~ ',5,6...), tada pronalazenje resenja jos uvek izgleda da je
Jedn ~~ce. Izgleda kao da ne postoje celobrojna resenja za opstu
aClllu /
x
n
+yn =zn, za n vece od 2.
29
30 FERMAOVA POSLEDNJA TEOREMA
-
Prostom zamenom broja 2uPitagorinoj jednacini za bilo koji veci
ceobroj, pronalazenje celobrojnog resenja se pretvara iz relativno
jednostavnog u iznenadujuce tesko. U stvari, veliki Francuz iz
sedamnaestog veka, Pjer de Ferma, dao je zapanjujucu tvrdnju
da je razlog zbog kojeg niko ne uspeva da pronade neko resenje
taj sto resenja ne postoje.
Ferma je biojedan od najbriljantnijih i najzanimljivijih mate-
maticara u istoriji. On nije mogao proveriti beskonacno mnogo
brojeva, ali je bio apsolutno siguran da ne postoji kombinacija
koja bi zadovoljila jednacinu, zato sto je njegova tvrdnja bila ba-
zirana na dokazu. Slicno Pitagori, koji nije morao da proveri svaki
trougao da bi demonstrirao ispravnost teoreme, Ferma nije morao
da proveri svaki broj da bi pokazao ispravnost svoje teoreme. Fer-
maova poslednja teorema, kao sto je poznato, tvrdi da jednacina
nema celobrojnih resenja za n vece od 2. Citajuci poglavlja Belove
knjige Vajls je shvatio kakoje Ferma postao fasciniran Pitagorinim
radom i kako je na kraju poceo da proucava izmenjenu formu
Pitagorine jednacine. Tada je procitao kako je Ferma tvrdio da
cak i kada bi svi matematicari sveta potrosili sve vreme trazeci
resenje jednacine, oni ne bi uspeli da ga pronadu. Mora biti da je
Vajls radoznalo okretao stranice, zadovoljno misleci da ceprouCiti
dokaz Fermaove poslednje teoreme. Medutim, dokaza nije bilotu.
Nije ga bilo nigde. Bel je zavrsio knjigu tvrdeci da je dokaz davno
izgubljen. Nije bilo nikakvog znaka 0 tome sta se moglo desiti,
nikakve ideje 0 konstrukciji ili izvodenju dokaza. Vajls se nasao U
cudu, razljucen i uvucen usve to. Bioje udobrom drustvul
Preko 300godina mnogi od najvecih matematicara supokus
a
-
vali da ponovo pronadu Fermaov izgubljeni dokaz i nisu uspel
i
.
Buduci da je svaka generacija bila neuspesna, sledeca je postajala
jos vise frustrirana i resena da uspe. Godine 1742, skoro jedan
vek posle Fermaove smrti, svajcarski matematicar Leonard Ojler
1. "Mislim da CU ovde stati"
-
31
. molio svog prijatelja Kleroa da pretrazi Fermaovu kucu, u
Je za . . - k Nikaka k ni
I - 'uda je neki vrlo vazan papir JOSuve tu. I v zna ill-
~;:Jnije pronaden 0tome kakav bi Fermaov dokaz mogao biti. U
drugo
m
poglavlju saznacerno nesto vise 0 misterioznom Pjeru de
Fermau i 0tome kakoje izgubljena njegova teorema, ali zasada je
dovoljno znati da je Fermaova poslednja teorema, problem koji je
zaokupljao matematicare vekovima, zaplenila mastu mladog En-
drua Vajlsa.
Sedeo je ubiblioteci uulici Milton desetogodisnjak, zagledan
u najskandalozniji problem u matematici. Obicno je polovina
teskoca umatematickom problemu u razumevanju pitanja, ali u
ovomslucaju to je bilo jednostavno - dokazati da z"+yn.= zn
nema celobrojnih resenja za n vece od 2. Endru nije biozastrasen
saznanjem da najbriljantniji umovi na planeti nisu uspeli da po-
novopronadu dokaz. Odmah sebacio na posao, koristeci sva svoja
udzbenicka znanja, da pokusa da ponovo izvede dokaz. Mozda bi
mogao pronaci nesto sto su svi, izuzev Fermaa, prevideli. Sanjao
je da moze uzdrmati svet.
Trideset godina kasnije Endru Vajls je bio spreman. Stojeci
ispred auditorijuma u Institutu Isak Njutn, pisao je po tabli i
tada, pokusavajuCi da suzdrzi svoju radost, pogledao je upubliku.
~.redavanje je dostizalo svoj vrhunac i publika je to znala. Jedno
ili dvoje potajno su uneli kamere uamfiteatar i blicevi suzacinili
njegove poslednje reci,
"h
Sa
kre~om uruci, okrenuo se poslednji put ka tabli. Posled-
nJI nekohko linija logickog izvodenja kompletiralo je dokaz. Prvi
~~t u p.reko tri veka Fermaov izazov je bio resen, Jos nekoliko
. cev~je bljesnulo da uhvati ovaj istorijski trenutak. Vajls je is-
PIsaohniju k . .
se oja js sadrzala Fermaovu poslednju teoremu, okrenuo
prema publici i rekao: "Mislim da cu ovde stati". Dve stotine
matematicar' I . -
koj: a je apaudiralo i uzvikivalo uznak slave. Cak i oni
ren~~u;redvi~eli sta rezultat moze biti, sirili suosmeh unepove-
. osle tri decenije Endru Vajls je verovao da je ispunio svoj
32 FERMAOVA POSLEDNJA TEOREMA
~
san i nakon sedam godina izolacije mogao je predstaviti svetu svoj
tajni rad. Medutim, dok je euforija ispunjavala Institut Isak Njutn
nesreca je bila blizu da uzvrati udarac. Posto je Vajls uzivao utre-
nutku, onje, zajedno sa svima ostalima uamfiteatru, biopotpuno
nesvestan uzasa koji se priblizavao.
"Mislim de euovde steu"
1.
33
Vajls je odrzao predavanje u Institutu Isak Njutn u Kernbridzu 23.
juna 1993. Ovo je bio trenutak odmah po objavljivanju svog dokaza
Fermaove poslednJeteo 0 . dno sa svi ... .. .
. reme. n, zaje nosa svima uprostoriji, rnje III
sanJao 0mori koja ga je ocekivala,