Tit Livije

ISTORIJA RIMA
OD OSNIVANJA GRADA
Prevod, predgovor i objanjenja
Miroslava Mirkovi

PRVO PETOKNJIJE

TIT LIVIJE I NJEGOVO DELO

Biografija
it Livije, pisac najobim nije danas poznate Rimske istorije koja

Tje obuhvatala vreme od poetka rimske drave do 9. godine

p re n. e., je d n a je od najm anje poznatih linosti m eu onim a
koje su se bavile istoriografskim radom u antikom svetu. Dva
su razloga za to: prvo, sam Tit Livije u svom delu ne daje nikakve podatke o sebi; drugo, poto nije uestvovao u politikom
ivotu, niti je obavljao bilo kakve civilne ili vojne funkcije, ostao
je i javnosti nepoznat, pa i kod drugih pisaca ima veoma m alo
obavetenja o njegovom ivotu. Kratka beleka o godini Livijevog roenja i smrti sauvana je u Hronici Hijeronim a, znamenitog crkvenog pisca iz Stridona (420. n. e.). Pod godinom 59.
pre n. e. H ijeronim navodi roenje dveju znam enitih linosti,
govornika Mesale Korvina i istoriara Tita Livija: Messala Corvinus orator nascitur et. T. Livius Patavinus scriptor historicus",
Livijevu sm rt belei pod godinom 17. n. e.: Livius historiographus Patavi m oritur (Livije istoriograf je um ro u Pataviju). Sem
nadim ka Patavinus kod Hijeronima, na Livijevo poreklo iz Patavija (dananja Padova) upuuju i podaci, manje-vie indirektni,
kod drugih pisaca: istie se Patavinitas u njegovom delu, pod
ime se moe podrazum evati jezika osobenost njegove Istorije,
a m oda, kako misli Ronald Sajm, njegov m oralni stav na koji
je uticala sredina iz koje je potekao; je d a n pisac iz Patavija kae
za Livija Livius noster" (na Livije); najzad, u njegovom delu
j e vei broj p o dataka o Padovi i severnoj Italiji koji ukazuju
na to da ih je dobro poznavao; ovo poslednje je upadljivo kod
7

pisca ija geografska znanja nisu bila velika. Livija pom inju i
neki pisci, kratko ocenjujui knjievnu vrednost njegovog dela
(Kvintilijan, Plinije, M arcijal), ili istiui, u m alo rei, njegov
principijelni stav prem a oveku na vlasti, Avgustu (Tacit). Glavni
podatak koji je u osnovi svih rekonstrukcija njegovog ivotnog
puta danas - rekonstrukcije koja j e u okolnostim a i optoj situaciji u rimskoj dravi oko sredine I veka pre n. e. i m oguna
i vrlo verovatna - ostaje ono to navodi H ijeronim . Pri tome,
ako se godina roenja i smrti i pom eri na nekoliko godina unazad, kako to ini Sajm, raunajui sa 60. pre n. e. i 8. nae ere,
ipak ostaje injenica da je on pisac Avgustove e p o h e i da je
bio oevidac uspostavljanja principata, novog politikog oblika
koji e zameniti republiku u Rimu. To je okolnost koja e pisce
dovesti u o d re e n odnos prem a prvom oveku u dravi, princepsu Avgustu. Vanost svakako ima i Livijevo poreklo iz jednog
grada na severu Italije, daleko od Rima. O kolnost da je Livije
proveo m ladost i, kako se danas veruje, stekao celokupno obrazovanje u Pataviju, bila je znaajna i za njegovo delo i za politike poglede.
Patavij je bio bogat ravniarski grad, opulentissima urbs, u
Transpaanskoj Galiji, kojaje relativno kasno ukljuena u rimsku dravu. Njeno stanovnitvo je steklo rimska graanska prava
tek 49. pre n. e. G rad se nalazio u oblasti Veneta u kojoj su se
meali keltski i drugi etniki elem enti. Livije u prvom poglavlju
I knjige svoje Istorije govori i o doseljavanju paflagonskih Eneta
u severnu Italiju posle pada Troje. Padova je u Livijevo vreme
sm atrana za sredinu strogih m oralnih naela i prorepublikanskog stava. Pretpostavlja se da je pisac velike Rimske istorije tu stekao prvo obrazovanje i d a je potom , pod nadzorom gramatika,
itao dela grkih i rimskih pisaca i vebao stil. Dalje kolovanje
u Rimu, to je bilo uobiajeno za m lade ljude iz provincije koji
su teili viem obrazovanju, Livije je propustio. Sm atra se da su
to spreile politike okolnosti; Cezar je ubijen u vrem e kada je
Livije imao oko 16 godina, dakle bio u uzrastu kad se odlazilo
u Rim na usavravanje kod nekog dobrog retora. Cezarovom
ubistvu sledio je graanski rat koji e se uskoro prem estiti u
severnu Italiju, kod M utine (dananja M odena), gde se utvrdio
Decim Brut, odbijajui da provinciju preda A ntoniju, Cezarovom prijatelju. Patavij se pom inje u ovim dogaajima: kada je
8

Senat 43. pre n. e. proglasio Antonija za dravnog neprijatelja

(hostispublicus) i protiv njega uputio i konzule s vojskom i mladog Oktavijana, budueg Avgusta, g ra d je odbio da prim i Antonijeve poslanike, bilo zato to je eleo da sauva neutralnost
u graanskom ratu, bilo zato to nije hteo da pom ogne oveku
koji se borio za linu vlast.
G raanski rat u sledeoj fazi, kada su se Oktavijan i Anto nije, pom ireni kod M utine, zajedno borili protiv Cezarovih ubica u Grkoj, spreio je , kako se pretpostavlja, Livijev
odlazak u A tinu ili na Rodos da bi se tam o, kao i drugi koji
su se sprem ali za poziv pisca, usavravao u besednitvu i filozofiji. R atje uinio nesigurnim pom orske puteve, pa je svako
putovanje van Italije bilo opasno. M oglo bi se, dakle, zakljuiti, da se Tit Livije obrazovao i form irao kao linost u svom
ro d n o m Pataviju, p a je i pretpostavka da je tu prihvatio moralne poglede i politika ubeenja u kojim a je propom pejevski stav bio naglaen, verovatna i ubedljiva. M eutim , obrazovanje steeno van velikih kulturnih centara, Rima, Atine ili
Rodosa, imalo je nedostataka i oni se prim euju u Livijevom
delu. Livije nije im ao ni politikih ni vojnikih iskustava, to
s je d n e strane u izvesnoj m eri doprinosi nepristrasnosti njegovog dela, dok s druge ini opise bitaka i vojnih stvari bledim a,
a prikaze funkcionisanja dravnog a p a ra ta u nekim sluajevima nepreciznim .
Misli se d a je Livije preao u Rim po okonanju graanskih ratova, posle Oktavijanove pobede u bici kod Akcija, 31.
pre n. e. Tada je m ogao imati oko 30 godina. Graanski rat je
oigledno uticao na tok njegovog ivota u mladosti i na njegovo obrazovanje. M eutim, kako u njem u nije uestvovao, on je
m ogao vie od pesnika M eceninog kruga da zadri nezavisnost
u o d nosu na prvog oveka u dravi. Livije nije imao razloga
da bude u opoziciji prem a pobedniku u graanskim ratovima
Oktavijanu, kao to je to bio sluaj sa njegovim savremenikom
istoriarom Azinijem Polionom , niti j e m orao svojim istoriografskim radom vraati dug Avgustu za njegovo pratanje, kao
pesnici te epohe. Ipak kao istoriar nije ostao po strani, niti
ravnoduan prem a Avgustinovim nastojanjim a na obnovi, pre
svega moralnoj, posle graanskih ratova, pa ni njegovo delo nije
lieno ideoloke usm erenosti.
9

Livije i Avgust
Stav prem a Avgustu koji je posle graanskih ratova uspostavio
mir, ali i vlast jed n o g oveka u rimskoj dravi, ostaje kljuno pitanje pri prouavanju Livija kao istoriara. U m odernoj nauci
se razliito gleda na to: je d n i sm atraju d a je Livije zadrao nezavisnost u odnosu na vladajueg princepsa; za druge, Livije na
m nogim mestima svoje Istorije prikriveno slavi Avgusta i njegovu
vlast. Miljenje o politiki nezavisnom Livijevom stavu poiva
na znam enitoj reenici k o d T acita (Anali, IV, 34). O n a je deo
odbrane Krem ucija Korda, istoriara iz Tiberijevog vrem ena,
optuenog da je u svom istorijskom delu visoko cenio Cezarove
ubice, M arkajunija Bruta i Gaja Kasija i da ih je nazvao poslednjim Rimljanima. Branei se od te optube, Kremucije Kord se
u svom govoru poziva na uveni prim er iz nedavne prolosti: Tit
Livije, slavan po svojoj reitosti (eloquentia) i pouzdanosti (jides),
uzdigao je G neja Pom peja, politikog protivnika Avgustovog
adoptivnog oca Cezara, takvim pohvalam a da ga je Avgust nazivao svojim pom pejevcem (pompeianus), a da to nije smetalo
njihovom prijateljstvu. Dakle, kao pisac zadrao je pravo da zauzima stav prem a ljudima i dogaajima u prolosd nezavisno od
trenutne polidke. O ni pak koji sm atraju d a je Livije stavio svoj
istoriografski rad u slubu novog reim a i politike propagande Avgusta i njegovog politikog program a nalaze u Livijevom
delu direktne ili indirektne potvrde za to: u prikazivanju likova
ranih rim skih kraljeva, onih koji su utem eljili rim sku dravu
i religiju i doneli zakone, pisac bi prikriveno prikazivao Avgustove vrline; te vrline i veliina otkrivaju se i u opisu velikih junaka rane rimske istorije, kao na prim er Kamila, pobednika nad
Vejima i spasioca Rima od Gala; laskanje princepsu se otkriva
i na drugim m esdm a, svuda gde se spominje Avgust, pa i sama
titula Augustus.
Svi podaci iz Livijevog dela koji se navode kao potvrda miljenja da je Livijeva Istorija bila pre svega p ropaganda novog
reim a, sigurno ne zasluuju panju. M nogi su u stvari samo
obavetenja koja nem aju ni ton laskanja ni osude. Dva m eu
njim a su m e u tim - na njih je skrenuo panju Vol u svojoj
'knjizi o Liviju - oni koji dozvoljavaju da se nasluti Livijev stav
prem a Avgustu, ali ne kao princepsu uopte nego kao politiaru
10

koji je uspostavio m ir i nastojao da obnovi rimsku religiju kao

osnovu rimskog morala. Prvije podatak u I knjizi (19, 3), re je
o zatvaranju Janusovog hram a, simbolikoj radnji ko jaje znaila d a je u rimskoj dravi nastupio period mira: prvi je , prem a
Liviju, to uinio rimski kralj N um a Pom pilije, drugi p u t se to
desilo posle D rugog punskog rata; ali i Livijeva generacija je
videla zatvaranje Janusovog hram a nakon pobede Avgusta Cezara u borbi kod Akcija, k adaje uspostavljen mir na kopnu i na
m oru. Kao oigledno, ovde se nam ee poreenje Avgusta sa legendarnim kraljem koji je organizovao rim sku religiju. I nem a
sum nje d a je delo ostvarenog m ira u rimskoj dravi ono to je
Avgusta svrstalo u red linosti u kome je i Numa. Za ovoga Livije
kae da je nastojao da ljude u ranoj rimskoj dravi kultivie i da
ih tako odvikne od oruja. Drugi podatak iz koga se vidi kako
je Livije visoko cenio A vgustajeste m esto iz IV knjige (20, 7).
U diskusiji o zvanju koje je imao izvesni Kornelije Kos, koji je
prvi posvetio spolia opima (oruje skinuto sa slavnog neprijatelja
koji je pobeen i ubijen) Jupiteru Feretriju, Livije neoekivano
daje prednost Avgustovom svedoanstvu nad podacim a koje je
naao kod starijih pisaca. Kod nekih pisaca se, naime, Kornelije
Kos pojavljuje kao konzul, a kod drugih kao vojni tribun. Livije
je sprem an da ga prihvati kao konzula zato to je Avgust kad je
obnavljao hram Ju p itera Feretrija video Kosov tit i tu proitao
Cossus consul. Pitanje da li je Avgust u ovom sluaju bio pouzdan
sved o k - ima m odernih istraivaa koji smatraju d a je on to upotrebio kao argum ent da bi odbio spolia opima Liciniju Krasu 27.
pre n. e. pod izgovorom da ovaj nije bio konzul - nema u ovom
sluaju bitnu vanost. Vanija ocl toga jeste sama injenica da
m u Livije bezrezervno daje prednost, i to ne samo stoga to je
bio neposredan svedok nego i zato to je obnovio stari hram i
time doprineo obnovi starinske rimske religije i morala rimskog
drutva. Kao savrem enik obnove hram a, Livije je verovatno i
sam mogao proveriti ovaj podatak, ali on to nije uinio svakako
zato da svoje svedoanstvo ne bi doveo u istu ravan sa onim koje
potie od prvog oveka u dravi.
Ne moe se porei da oba ova podatka, Avgustovo svedoanstvo o zvanju koje je imao legendarni ju n ak Kornelije Kosi
p reutno poreenje sa Num om , sadre laskave tonove za princepsa. Ima i drugih u kojima bi se moglo naslutiti da Livije savi

one vrline koje su istaknute u prvi plan u Avgustovom program u

obnove, pre svega u sferi m orala. Cinjenica da je Livije na vie
m esta odavao priznanje Avgustu zbog uspostavljenog m ira ili
obnavljanja starinske religije m ogla bi se tumaiti i kao njegov
pokuaj da svojim delom doprinese propagiranju tih ideja. Ti
podaci su, m eutim , pre svega svedoanstvo o Livijevom odnosu
prem a linosti Avgusta. Livije je bez sumnje bio blizak princepsu
- to dokazuje Tacitov podatak o prijateljstvu princepsa i pisca
i dvoru, kako se moe zakljuiti po vesdrna kod Svetonija da se
Klaudije, Livijin u n u k i budui car, kao mladi odluio da pie
istoriju na Livijev podstrek. Dokle je ilo to prijateljstvo kada
je u pitanju objektivnost Livija kao istoriara, teko je danas
prosuditi iz dva razloga: prvo, delovi njegove Istorije u kojim aje
opisivao svoje vrem e, graanske ratove i Avgustov dolazak na
vlast nisu sauvani; izgubljene su i knjige u kojima je bila re o
Gneju Pom peju i Cezaru, ono dakle to je Liviju doneo naziv
pompejevca; drugo, javnost njegovog vrem ena nije oekivala od
Livija ni hladnu objektivnost ni potpuno nezavisan stav.
Ako Livije i hvali Avgusta, on to ini i m anje upadljivo i
m anje d irek tn o od slavnih pesnika svoga vrem ena, Vergilija
i Horacija. U spevu Enejida, zapoetom 29. pre n. e., samo nekoliko godina p re nego to e se pojaviti prve knjige Livijeve
Istorije, Vergilije slavi sudbinom p red o d re en u veliinu Rima,
ali i Avgusta i gens Iuilia kome je ovaj pripadao. Pesnik to ini
direktno, kao na prim er u Enejidi (VI, 788 i dalje):
A sad ovamo oi okreni i pogledaj ovaj
Narod - Rimljane tvoje; gle Cezara i sveg potomstva
Julova, koje e uspet do nebeske osi se velje.
To tije onaj, koji obreen estoje tebi
Cezar Avgust, sin Boanskoga; zlatno e doba
Latinskim on dati poljanama, kojima nekad
Satum vladae bog.
(Prevod T. Mareti)
U Pesmama opoljoprivredi koje su nastalejo 36-29. pre n. e.,
Verglije ve slavi povratak m iru i poljoprivredi, pa time propagira osnovne ideje Avgustovog politikog programa. Horacije se u
Pismima iz razdoblja 20-8. pre n. e. obraa neposredno i Avgustu
12

i svom zatitniku Meceni, otvoreno priznajui svoj dug koji treba

da odui stvaralatvom. Taj dug i nije bio mali: Avgust na vlasti,
koji je znao za politiko pratanje, zaboravio je Horaciju d a je
kao oficir u Brutovoj vojsci uestvovao u bici kod Filipa 42. pre
n. e. protiv Oktavijana, i na strani kojaje izgubila. Njemu je, kao
i Vergiliju, bio om oguen udoban i bezbrian ivot u kom e su
sve snage angaovane u stvaralatvu.
U Livijevoj biografiji, oskudnoj kakvajeste, ne nalazi se objanjenje za njegovo prijateljstvo i stav prem a Avgustu. O no to
je sigurno to je da nije uestvovao u graanskom ratu, pa ga ni
opratanje politikih ,,grehova nije m oglo obavezivati; koliko
se zna, nije bio ni m e u onim a za koje se M ecena p o b rin u o
da b u d u osloboeni svih m aterijalnih briga kako bi se m ogli
posvetiti knjievnom stvaralatvu. Ako je zahvalnost inspirisala
njegov stav prem a Avgustu, razlog za to bi se mogao potraiti u
okolnosti d a je Livije, stigavi u Rim iz provincije Padove, naao
podrku na dvoru i kod princepsa. Van svake je sum nje d a je
o n a bila u Rimu p o trebna. Za uspeh u javnom ivotu, kao i u
politici, bilo je potrebno da neko pripada senatorskom staleu,
ili da ima zatitu m onog gensa. Istoriju su u Rimu uvek pisali
senatori; to je bio zadatak onih koji su uestvovali u ratovima i
politici. Livije nije pripadao tom sloju. Ostaje pretpostavka d a je
imao m onog zatitnika, a to je pre svih m ogao biti Avgust. Kao
i pesnik Vergilije, koji je takoe poticao iz m alog mesta Andes
u blizini Mantove, sa severa Italije, Livije je m ogao preko Mecene upoznati princepsa. Kao to je Vergilije dolasku Eneje u
Italiju posvetio itav spev Enejidu, i Livije o tom e govori u prvim
redovim a svoje Istorije.
Stavom, delom i tem atikom blizak pesnicim a svoga doba,
Livije se bitno razlikovao od svog savremenika istoriara Azinija
Poliona. Ovaj pripadnik senatorskog stalea i aristokrata, nekadanji Cezarov prijatelj i uesnik u graanskom ratu, dugo e
drati stranu Oktavijanovog protivnika Antonija. No ni kad je
prijateljstvo sa A ntonijem prestalo, ni kasnije kad je Oktavijan,
bu d u i Avgust, o d n eo konanu p o b e d u u graanskom ratu,
Azinije Polion nije prom enio svoj politiki stav: ostao je u opoziciji i, kako se danas misli, nezavisan, itajui u krugu svojih
prijatelja Istoriju Rima u traginim decenijam a 60-42. pre n. e.
Pisao j u je u stilu ranijih rim skih istoriara, posle povlaenja
13

iz politike. Pisanje m u je, kako je bilo uobiajeno u istoriografiji

Rimske republike, prualo priliku da brani svoj stav, svoja uverenja, svoje dranje u graanskim ratovima. Bio je ve isuvie star
da bi se pribliio Avgustu, a dovoljno nezavisan od njega da bi
slavio novu politiku.
Ako bi se sum iralo ono to se zna o Livijevom politikom
stavu, moglo bi se rei da je vei broj podataka koji ukazuju na
njegovo dranje prem a vladajuem princepsu nego onih koji bi
otkrivali njegova politika uverenja uopte. Ima, ipak, razloga
da se veruje kako je on bio pristalica Rimske republike u kojoj
su kanjavane oholost i osionost aristokratije (pad i suenje
decem viru Apiju Klaudiju, na prim er), i u kojoj se borilo protiv prazne demagogije plebejskih voa (npr. narodnih tribuna
koji su se borili za vlast). M eutim , Livije nije za okam enjeni
oblik republike; on brani prom ene i istie njihovu neophodnost
(IV, 4). Takvim principijelnim stavom m ogaoje braniti i uvoenje principata pod Avgustom.

Cilj dela
Mo i snaga rimske drave u prolosti poivale bi na njenim vrlinama: hrabrosti ( virtus), skrom nosti ( modestia), religioznosti
(pietas), pouzdanosti (fides), slozi (concordia) postignutoj uprkos
borbi stalea, blagosti (clementia) i prem a pobeenom neprijatelju i redu (disciplina). Kada su one oslabile ili nestale, rimska drava j e poela postepeno opadati, a u Livijevo vrem e je
ve krenula u sunovrat. U predgovoru svom delu - o n d e gde
obrazlae i svoje nam ere i svoj cilj - Livije istie da prim erim a
iz prolosti eli da utie na budue generacije i tim e doprinese da rimsko drutvo m oralno ozdravi, je r, kako istie, ve se
stiglo dotle ,,da nism o kadri da podnosim o ni svoje m ane ni
da traim o lek za n jih (donec ad haec tem pora quibus nec
vitia nostra nec rem edia pati possum u perventum est). Livije
jasno form ulie svoj cilj; spas je u tom e da se upoznaju primeri zdravih i plodonosnih stvari kojima treba teiti, a isto tako i
onih koje, sram ne po pobudam a i rezultatu, treba izbegavati.
U tom Livijevom didaktikom program ujasno se uje patriotska
nota: ili ga ljubav prem a zapoetom poslu vara, ili stvarno nije
14

nikad postojala drava ni vea ni zdravija, niti bogatija dobrim

prim erim a nego to je rimska, niti su u neku dravu tako sporo
prodirale gramzivost i tenja ka bogatstvu, a skrom nost i tedljivost nigde tako dugo nisu ostale ast kao u rimskom drutvu.
Ukratko, dakle, Livije eli da izloi rimsku istoriju kao prim er
buduim pokolenjim a, da prikae rim sku virtus (vrlinu) koju
Ferero naziva sintezom m oralne i politike delatnosti.
Ovaj Livijev ,,Predgovor o op ad an ju rim skih vrlina i zlu
koje iz toga nastaje za rimsku dravu rnogao je imati za uzor Salustijev ,,Uvod u Katilininoj zaveri. I ovaj istoriar naglaava da je
m oralnom opadanju rimskog drutva u velikoj meri doprinela
elja za bogatstvom i luksuzom. M eutim, slinost ide samo do
ove take. Dok Salustije je d in o objanjava razloge za opadanje
i na tom e se zaustavlja, Livije vidi i p u t ka ozdravljenju, i to u
ugledanju na one koji su vrlinom, skrom nou, junatvom, vernou i dravi i saveznicim a doprineli rimskoj veliini i slavi.
O n pie svoju ogrom nu Istoriju da bi istakao prim ere onih koji
su stvorili rimsku dravu i doprineli svojim delim a da postane
najm onija na svetu.
U uvodnim izlaganjima, Salustije i Livije se dodiruju jo u
jednoj taki: u istoriografskom radu trae odm or od zala kojima
je svedok njihovo vrem e, Livije od graanskih ratova u kojima
stradaju ve dva pokolenja, Salustije od politike u kojoj korupcija i zavist stoje na p u tu vrlini i asti, politike u kojoj je i sam
aktivno uestvovao.

Nastanak Livijeve Istorije i njeni izvori

T it Livije je zapoeo pisanje svoje Istorije Rima oko 29. godine pre n. e. O na poinje priom o dolasku Eneje u Italiju posle dugih lutanja Sredozem ljem po p a d u Troje, a zavrava se
9. godinom pre n. e. Poslednji opisani dogaaj u Livijevom
delu - sm rt Avgustovog posinka i Livijinog sina Druza - nije
dogaaj koji bi istoriar m ogao uzeti kao kraj je d n e ep o h e i
svog izlaganja, pa je m oguno da je Livije imao nam eru da ide
dalje u opisivanju rim ske prolosti. Tako ni miljenje m nogih
dananjih naunika da je Liviju sm rt otrgla pero iz ruke nije
neosnovano. O grom no delo u 142 knjige Livijeje sam grupisao
15

u celine, barem kad su u pitanju dogaaji obuhvaeni u prvih

40 knjiga: knjige I-V sadre rimsku istoriju od poetaka do galske najezde, zauzimanja i oslobaanja Rima (387. pre n. e.); u
knjigama VI-XV opisani su dogaaji do Prvog punskog rata; sa
knjigom XVI proiruje se izlaganje i na ratove van Italije, sa Kartaginom i helenistikim m onarhijam a; u XVI-XXX prikazana
su dva punska rata (264-201. p re n. e.); u XXXI-XL izloeni
su dogaaji do kraja m akedonske kraljevine (168. pre n. e.).
U daljem rasporedu m aterijala ne uoavaju se granice pojedinih veih celina ni po pentadam a (grupe od p et knjiga) ni u
pojedinim knjigama. Podela na dekade (grupa od deset knjiga)
izvrenaje ve u najstarijim srednjovekovnim prepisim a (codices), preko kojih n a m je Livijevo delo i sauvano.
Od ovog ogrom nog istorijskog dela, za ije je pisanje bio
potreban ljudski vek - Livije ga je zapoeo sa svojih tridesetak
godina i pisao ga do pred sm rt - danas je sauvano 35 knjiga:
prva, trea, etvrta i polovina p e te dekade, uz to i vei broj
fragm enata i citata kod drugih pisaca. Sadraj svih knjiga sem
136. i 137. p o zn atje na osnovu tzv. perioha ili epitom a, kratkih
sadraja koji su nastali i bili korieni jo u antiko doba. Izvodi
iz nekih knjiga sauvani su i na jed n o m papirusu (P. Oxyrhynchus, 668, recto) i u malom delu Julija Obsekvensa o udesima.
Livije nije kao Tukidid, Polibije ili Tacit pisao o dogaajim a svog vrem ena, dakle nije opisivao ono to je im ao p red sobom, gde bi nedostatak izvora m ogao nadoknaditi sopstvenim
iskustvom ili svedoenjem oevidaca. Predm et njegove Istorije
je daleka prolost, ona koju je pisac mogao samo u svom duhu
rekonstruisati, i to na osnovu podataka, pa i objanjenja za zbivanja koje je naao u starijih istoriara.
Pitanje Livijevih izvora je kom plikovano i teko, pa u modernoj nauci ima ve svoju dugu istoriju kojoj su temelje postavila istraivanja H ajnriha Nisena, Alfreda Kloca, Gaetana de Sanktisa i drugih. Osnovna tekoa je u tom e to je Livije za ranu
rimsku istoriju koristio dela koja nisu sauvana; pisce ija dela
su dospela i do nas Livije je koristio uglavnom u knjigama koje
su danas izgubljene. Direktno uporeivanjeje m oguno jedino
u nekim poglavljima prve dekade u opisu dogaaja koji su poznati i na osnovu m anjih fragm enata, sauvanih iz starijih istoriografskih dela, i u prikazu ratova iz II veka pre n. e. u treoj
16

dekadi, o kojima postoje paralelni prikazi kod Polibija. Zakljuci

o Livijevom istoriografskom postupku pri preuzim anju podataka od starijih rim skih pisaca poivaju n a pretpostavkam a o
karakteru i sadraju dela njegovih prethodnika. Stoga nije nekorisno skrenuti panju n a vane pravce i pisce pre Livija i na
neke karakteristike istorijskih dela.
Kao bitne karakteristike rimske istoriografije moglo bi se
istai sledee: istoriju u Rimu do Tita Livija i kasnije, sve do Amija n a M arcelina i Sirnaha, piu vojskovoe i politiari; istoriografija se nije razvila iz rimskih poetaka, zvaninih lista godinjih
magistrata i kratkih zapisa svetenika o onom e to se u toku godine dogodilo celoj zajednici (ratovi, poplave, nerodne godine,
epidemije, religijska znam enja), nego je podstrek doao iz helenisdke istoriografije. Opisujui dogaaje u prolosd, prvi rimski
istoriari uzimaju tem e iz dom ae tradicije koja je negovana u
znam enitim rodovima; tu je istorija inila deo svakodnevnog ivota: u predvoijim a kua stajala su poprsja znam enitih predaka
(imagines), sa natpisima (tituli) koji su nabrajali funkcije i slavna
dela pokojnika. Istoriografija se u Rimu razvila relativno kasno
- pre druge polovine III veka pre n. e. ne zna se ni zajedno ime
u ovoj oblasti - pritom , prva dela su pisana na grkom jeziku,
bilo stoga to je latinski bio jo nerazvijen da bi posluio kao jezik
istoriografije, bilo zato to su prvi istoriari imali na um u prvenstveno grku publiku. Grki se zadrao u rimskoj istoriografiji
sve do Katonovih Nastanaka gradova (Origines), a grki uticaj je
ostao i u istorijskim delim a koja su pisana na latinskom.
Prvi rimski istoriar Fabije Piktor, iz uvenog roda Fabija,
koji je gotovo ceo izginuo u borbi kod K rem ere k a d je taj rod
na sebe preuzeo zadatak da sam o d b ran i rim sku dravu, bio
je poznat i kao vojskovoa u ratu protiv H anibala i kao rimski
poslanik u Delfima. O n je Grcima na njihovom jeziku ispriao
legendu o Romulu i Rem u i osnivanju Rima - priu u koju Livijev savremenik Dionisije iz Halikarnasa unosi m noge korekcije.
Pouzdanijije bio u prikazivanju svog vrem ena, tako da i znamen id istoriar Polibije preuzim a iz njegovog dela govore nekih
poznatih linosti. Livije ga esto pom inje.
Fabiju Piktoru slede drugi istoriari (Cincije Aliment i drugi) koji su pisali na grkom; poznad su pod zajednikim im enom
stariji analisti. Prvo istorijsko delo na latinskom bili su Katonovi
17

Nastanci gradova. Vojskovoa i dravnik Marko Porcije Katon Cenzorije (236-149 pre n. e.) vie se ne obraa grkom svetu svojim
delom nego rimskom i italskom narodu. Borei se protiv grkog
uticaja i u drugim sferama ivota iznosio je u svom delu primere zdravih obiaja. Kao istoriograf, on je ve pre Livija slavio ne
samo poznate vojskovoe nego i anonim nog rimskog vojnika.
Druga znaajna pojava u II veku pre n. e. jeste i Polibijevo
istorijsko delo. G rk iz M egalepolja, strateg Ahejskog saveza i
najzad rimski talac posle 169. pre n. e., Polibije je u Rimu napisao univerzalnu istoriju u kojoj je objasnio uspon Rima: nastao
iz neznatnih poetaka, Rim je zahvaljujui uravnoteenom dravnom u re en ju za relativno kratko vreme zagospodario Mediteranom . Polibije je istoriar visokog ranga; njegova istorija
poiva na poznavanju rata i politike i na iskustvu dravnika, pa
je i nam enjena dravnicima da ih poui u njihovom poslu. Njegovo delo su koristili potonji istoriari, pa i Livije, ali je njegova
istorijska misao m alo uticala na razvoj rimske istoriografije.
Posle K atona, latinski postaje jezik rim ske istoriografije.
Poznat je veliki broj im ena tzv. pozne analistike: Kalpurnije Pizon, Valerije Ancija, Licinije Macer, Klaudije Kvadrigarije Elije
R uberon, K ornelije Sizena, Kasija H em ina, Celije A nipatar i
drugi. K alpurnije Pizon, konzul 133. pre n. e., opisivao je u
svom istorijskom delu podvige znam enitih vojskovoa, poevi
sa Romulom, sa oitim didaktikim ciljem - sauvani fragm enti
otkrivaju njegovu sklonost ka anegdotam a, esto ispunjenim banalnim pojedinostima koje bi trebalo da olakaju uenje istorije.
Licinije Macer, poznati bezobzirni politiar popularske struje u
Rimu Suline i post-Suline epohe, ispunio je ranu rimsku istoriju,
kako se danas primeuje, borcim a za plebejska prava Licinijima.
Valerije Ancija, poznati optim at toga vrem ena, to isto ini kad
su u pitanju dravnici iz roda Valerija. Livije koristi i jed n o g i
drugog, pa se pretpostavlja da je od prvog preuzeo i poglede
populara, a od drugog stav otpim ata u prikazu nekih dogaaja iz unutranje istorije Rima. Cesto citira i K alpurnija Pizona
i Klaudija Kvadrigarija.
Salustije i Cezar, dva pisca s kraja Republike, um nogom e se
razlikuju od svojih prethodnika, prem da su obojica pisala kao
politiari ili bivi politiari. Salustije je rimsku prolost posmatrao
kao celinu koja im a svoju sudbinu; rimska bolest je opadanje
18

m orala, izazvano tenjom za bogaenjem i luksuzom. Kao prim ere koji to ilustruju bira Jugurtin rat i Katilininu zaveru. Cezarovi Comentarii (zapisi) o galskom i graanskom ratu sfjadaju u
onu istoriografsko-literarnu vrstu kojoj je cilj da objasni, a esto
i da odbrani politiku delatnost autora.
Istraivanja Livijevih izvora, zasnovana na podrobnoj analizi pojedinih poglavlja, pojedinih podataka i izraza, imala su
vie uspeha kad su u pitanju delovi Istorije nego celine. Ipak je
danas opteprihvaeno sledee: Livije je u prvoj dekadi koristio
pre svega dela poznih analista. Prem da kao autoritet u nekim
spornim sluajevima citira Fabija Piktora, ipak izgleda da ga
nije koristio direktno, nego preko na latinskom pisanih istorija
pozne analistike. Posredno korienje podataka m oguno je i
kad su u pitanju drugi stariji pisci. Za ekskurs o Galima u severnoj Italiji, Livije je u V knjizi, kako se veruje, preuzeo podatke
od dva pisca iz I veka pre n. e. - Kornelija Nepota, koji je i sam
poticao iz Transpadanske Galije, i Grka Timagena.
Pretpostavlja se da epski ton, vidljiv i prepoznatljiv u prvoj
dekadi, i prilagoavanje teksta na nekim mestima, pa i u prvoj
reenici dela, heksametarskoj formi i daktilskom ritmu ukazuje
na korienje pesnikih dela, pre svih Enijevog epa Anali. Livijeje
bez sumnje mogao koristiti delo znatno starijeg Enija (239-169.
pre n. e.); m eutim , treba dozvoliti sa Volom i m ogunost da
su epske tendencije u Livijevom stilu bile posledica obrazovanja
i uenja pesnikih dela napamet; m oguno je d a je koristio i istorijska dela koja su poivala na podacima iz pesnikog stvaralatva.
U treoj dekadi, u kojoj su opisani rimski ratovi van Italije,
sa Kartaginom u severnoj Africi, sa M akedonijom i Grkom na
istoku, Livije je, po optem uverenju danas, koristio kao izvor Polibijevu Istoriju, a uz to i Celija Antipatra, Valerija Anciju i Klaudija
Kvadrigarija. Celije je opet i sam koristio Polibija, a uz to i Fabija
Piktora od rimskih pisaca. Za ratove u Spaniji, Livijeje preuzimao
podatke i od Katona, za kojeg na jed n o m m estu kae da se Katon nije ustezao da istakne svoje zasluge u ratu. Analiza Livijevog
stila, pa i renika, u knjigama XXI-XXX dovodi do zakljuka da
je Polibije bio Liviju osnovni izvor za dogaaje na helenistikom
istoku, kako za ratove tako i za diplomatske misije i ratove u severnoj Africi; podatke za dogaaje u zapadnom M editeranu i u
samom Rimu m ogaoje nai kod latinskih pisaca pozne analistike.
19

Polibije je ostao Livijev izvor i za dogaaje etvrte dekade,

verovatno i posle XLV knjige, sve do pada Kartagine 146. pre
n. e. U izgubljenim knjigama korien je verovatno i Polibijev
nastavlja Posejdonije; za Sulino vrem e i dogaaje osamdesetih godina Livije je mogao nai podatke u Sulinim m em oarim a
i kod Sizene; Cezarovi Komentari o galskim ratovima pruali su
m nogostruka obavetenja o ratovima, geografiji i etnologiji, pa
ih je Livije po svoj prilici odatle preuzeo.
D okum entarni materijal Livije je koristio posredno, preko
istorijskih dela, a ne u originalu, m ada je to m ogao uiniti: Annales maximi koji su postojali u njegovo vreme kao zbirka zapisa
svetenika o glavnim dogaajima u toku godine pruali su obavetenja o izboru magistrata, ratnim pohodim a, dolasku stranih
poslanika, a pre svega o dogaajim a u sferi religije; isto tako su
postojali i Libri lintei (Platnene knjige) i druge liste magistrata,
uvane u h rarnu Ju n o n e M onete. Poto Livije nije istraivao
rimsku istoriju, nego je u njoj traio prim ere junatva i vrline,
on je prihvatao podatke onako kako su ih drugi pisci prenosili.

Religija, filozofija i ideologija u Livijevom delu

Livije je poslednji n ovom nizu republikanskih pisaca istorije
koji je svojim delom obuhvatio rim sku istoriju kao celinu. Ta
celinaje trebalo da odgovori osnovnim naelima istorijskog prikazivanja, a isto tako da zadovolji i odreene literarne zahteve.
U istorijskom prikazivanju, C iceron ( 0 govorniku, II, 62)
na prvom m estu istie istinitost (veritas). Svestan tekoe da se
ona utvrdi kad je u pitanju daleka prolost, Livije svoje napore
usmerava ka tom e da verno prenese ono to je naao u izvorima. Stoga kasniji pisci istiu pouzdanost (fides) njegovog dela.
Ve u ,,Predgovoru Livije prim euje: Ono to je prethodilo
osnivanju Rima poznato je vie n a osnovu poetskih kazivanja
negoli pouzdanih dokum enata o istorijskim zbivanjima, te se ne
moe ni prihvatiti ni odbaciti", i preporuuje drugim narodim a
da prihvate to to Rimljani za svog osnivaa i praoca uzim aju
Marsa, kao to prihvataju i rimsku vlast.
Dozvoljavajui meanje boanskog i ljudskog u tako dubokoj prolosti kao to je rimska, Livije ipak ne prihvata religijska
20

tum aenja kao uzrok zbivanja. Religijskim priama esto dodaje

racionalna objanjenja: kad je ostario, Rom ula su bogovi obavili oblakom i odneli na nebo, prem a jed n o j prii; po drugim a,
njega su rastrgli patriciji koji su stajali oko njega, eljni vlasti;
Rimljanima su bogovi preko proroanstva predoili galsku opasnost; m eutim , do n ap ad a Gala na Rim dolo je odreenim
povodom, kada su rimski poslanici u svojoj misiji zgrabili oruje
i tako se ogreili o m e u n aro d n o pravo. Re fatum (sudbina)
Livije upotrebljava prvenstveno u smislu komunikacije sa bogovima koji alju svoje poruke u vidu proroanstva.
Izvesna distanca prem a religijskim tum aenjim a ogleda se
kod Livija u formulacijama kao to su pria se, ,,kau i sl. O d
oveka I veka pre n. e. u Rimu nije se moglo oekivad bezrezervno verovanje u starinske bogove i znamenja. Van svake sumnje
je , m eutim , to da je Livije uviao znaaj drutvene funkcije
religije; religija je imala i civilizatorsku ulogu: uvoenje rituala i
ureivanje religijskih stvari pod Numom Pompilijem ima isti znaaj kao i uvoenje zakona kojima se regulie moral drutva ranog
Rima, divljih pastira i doljaka sakupljenih sa raznih strana.
T it Livije svakako nije bio originalan mislilac. Ako bi se
traio filozofski pravac koji m u je blizak, onda bi to pre svega
bilo stoiko uenje, i to u nestoikoj formi, kako je prihvaeno i
kod nekih drugih pisaca pozne republike u Rimu. Livije je ipak
stvorio koherentnu istoriju u kojoj je kao dom inirajui princip
sproveo negovanje vrline i pojedinca i drutva. O d svojih prethodnika istoriara preuzeo je pre svega prim ere, exempla, kao
m odele ponaanja za budue generacije, sledei u tom e i starij u rimsku i helenistiku istoriografiju. Istorija u slubi m orala i
pouke nije strana Livijevim prethodnicim a, ali je uvek bila re
0 tom e da istorija treba da prui prim ere i pouke politiarim a
1vojskovoama, dok Tit Livije ima na um u ceo rimski narod.
O d b ran a rimske politike u odnosu na druge narode ima
svoje mesto u Livijevoj Istorijr, u njoj je ve Eneja nosilac prava
( ius) i m ira (pax). Rimska m isijaje da kazni oholost (superbia)
i pokae blagost (clementia) prem a pobeenim a; Rim u toku
svoje istorije vodi pravine ratove - ideologija po svoj prilici
p reu zeta iz analistike tradicije - i to najpre, do galske najezde, za uvrivanje vlasti i odbranu svoje drave, a potom , posle povlaenja Gala, za ponovno uspostavljanje moi; najzad,

21

Rim ustaje u o d b ran u svojih saveznika, u skladu sa onom vrlinom koja se naziva vernost (jides).
Livije je kod antikih pisaca cenjen zbog pouzdanosti u prikazivanju rimske prolosti, a isto tako i zbog knjievne vrednosti
svog dela. Pod pouzdanou se verovatno podrazumevalo verno
prenoenje podataka iz starije rimske tradicije. O n podatke ne
proverava i istoriju ne istrauje, pa ni svoje m iljenje ne daje
kada su u pitanju protivreni ili razliiti podaci kod starijih pisaca. O n u stvari verno prenosi ono to je naao u izvorima, ponavlja (repetit), kako to istie Plinije u Naturalis historia, 16. Stoga
Livijevo delo u antici koriste pre svega oni pisci koji u istoriji
trae prim ere kao m oralne obrasce u ivotu - Seneka i Plutarh.
Za pojedinost, podatak ili dogaaj, Livija u rimsko doba samo
izuzetno citiraju - za to su postojala druga dela i stariji pisci. Tek
je njihov gubitak uinio Livijevu Istoriju glavnim i esto jedinim
izvorom za najstariju rimsku prolost.

Stil i knjievna vrednost

U knjievnom pogledu, Livije je u Rimu svrstavan m eu najbolje
pisce. Istiu se njegova eloquentia, ugodna opirnost, retorika.
U teorijskom spisu 0 govornitvu Kvintilijan obrazlae svoj sud
o visokoj istorijsko-literarnoj vrednosti Livijevog dela na sledei nain: ,,U istoriografiji ne zaostajem o za Grcima i ne bih se
nim alo prem iljao staviti Salustija u p o red o sa T ukididom niti
bi se H ero d o t ljutio da u isti rang s njim svrstamo Tita Livija.
Ovaj poslednji u pripovijedanju posjeduje izvanrednu dra i jasnou, a u njegovim govorima se nalazi takva rjeitost, kakva se
rijetko sreta. Sve je u njima lijepo izneseno i potpuno odgovara
dogaajima i licima. Sto se tie em ocionalnih pokreta, naroito
onih njenijih, neosporno ni jed a n istoriar nije znao savrenije
izraziti. Zato je on sasvim drugim odlikama dostigao Salustijevu
brzinu i ivost koje su ovoga uinile besm rtnim ."1
U Rimu se smatralo da ukoliko neko pie o dogaajima o kojim a su ve pisali drugi, onda on treba da ih nadmai ne istinitijim
1 Kvintilijan, 0 govomitvu, X, 2, 101, preveo P. Pejinovi, Veselin
Maslea, Sarajevo, 1985.

22

nego lepe napisanim prikazom. U svom literam om postupku pri

pisanju tako opirnog dela, Livije je prihvatio neke principe helenistike istoriografije. To je pre svega dramatino, tragiko prikazivanje istorije - princip koji vodi do Aristotela i peripatetiara; to
je i izbor lepog, korisnog i sjajnog predm eta, sa poetkom, sredinom i krajem. Ovaj princip celine Livije nije mogao da sprovede
u celokupnom delu, ali gaje primenjivao u obradi manjih celina
i epizoda. U tipine prim ere spada pria o Lukreciji (I, 58) ili
epizoda o Verginiji (III, 44). Ti delovi Istorije nisu ipak nezavisni
ekskursi, nego se uklapaju u kontekst velikih tema: rabies Lucretiaeje povod za isterivanje kraljeva, pria o Verginiji je deo borbe
protiv vlasti decemvira i sukoba izmeu patricija i plebejaca. Prie
u oba sluaja imaju naglaen dramski karakter. Vie od epizode
0 Lukreciji, pria o Verginiji pokazuje neke tipino rimske crte:
u stradanje Verginije, nepravedno optuene d a je ropskog porekla, upliu se raspravljanje o pravnoj strani stvari i politiki govori
Verginijinog verenika i oca, plebejskih prvaka. Sama Verginija
ne izgovara ni rei: pravi prim er starinske rimske ednosti (pudicitia). To naglaava traginost njenog poloaja. Kadaje presuda
doneta i ona proglaena za robinju, p rem d aje roena slobodna,
oni koji su je branili povlae se i ona ostaje sama na trgu, plen
nepravde, kae Livije. Lukrecija takoe treba da prui prim er
ednosti i vernosti. U poreenju sa Verginijom, ona deluje energino i svesna je svoje izuzetne vrline. O na se brani, ona poziva
svog m ua i oca u pom o; borba protiv onoga koji je povredio
Lukrecijinu ast dovee do pada kraljevstva u Rimu. I epizoda
sa Verginijom dobija svoj dramski kraj onda kad su svi krivci bili
kanjeni: onda se i njen duh konano smirio.
Livije postie dram ske efekte i u prikazu velikih bitaka, ali
sam njihov tok, prikazan stereotipno po svim pravilima rimske
vojne vetine, daje m alo prilika za to. Stoga Livije pribegava opisu stanja u opsaenom gradu i time izaziva oseanje hum anosti
1 saoseanje kod itaoca.
Za prikazivanje borbe stalea u Rimu, rata i pregovora, Livije koristi govore. R auna se da govori ine 12 odsto teksta u
prvoj dekadi; dre ih politiari na skupini i u Senatu, na sudu,
vojskovoe pred bitku, poslanici pri pregovorima. U sastavljanju
govora, Livije se drao helenistikih retorskih teorija. Govori su
esto izmiljeni da bi se ukratko izneo neki dogaaj i psiholoki
23

osvetlili karakteri: u govoru se otkriva, na prim er, linost decemvira Apija Klaudija, ili vojskovoe Kamila; sutinu pregovora
izmeu Rimljana i M akedonaca 184. pre n. e. - prem a Polibiju,
trajali su dva dana - Livije saima u govore jed n e i druge strane.
Livijev stil je p rim er knjievne proze Avgustove epohe.
O n tei istom stilu u graenju reenica i izboru rei, drei
se um nogom e pravila koje je isticao Ciceron. Reenicom esto
naglaava dram atinost u prikazivanju. Poznati prim eri za to
su galska opsada Kapitola i pokuaj uspona na njega (V, 47).
Livije zapoinje sa nekoliko kratkih reenica, da bi zatim ceo
pokuaj zauzimanja dao u jednoj dugoj reenici. U njoj se jasno
oseaju etape uspona: hod prethodnice, uspon vojnika, zveket
oruja; najzad, epizoda se zavravajednom prostom reenicom.
M eutim , p o nekad Livijeve duge periode imaju i slabosti: ne
polazi mu uvek za rukom da posdgne harm oninost Ciceronove
reenice. Glavna misao je ponekad zavisna od nove u sledeoj
reenici, pa tako celina postaje razvuena i m anje jasna.
*
O d rane renesanse, Livijevo delo koriste pesnici (P etrarka i
D ante, na p rim er) i politiari, kao to je bio Kola di Rienco,
koji se p o p u t rim skih n a ro d n ih trib u n a borio protiv rimske
aristokradje u XIV veku. Rimska ran a istorija je dugo pisana
jedino na osnovu Livijevog dela. Prvo izdanje teksta Livijeve Istorije, istina sa lakunam a, potie iz XV veka (Rim, 1469), a slede
mu potpuna izdanja iz 1531. i 1535. (Bazel). Rano se pojavila i
sumnja, pa i prva kritika, na prim er kod H olananina Perizonija (1651-1715) ili iambatiste Vika (1668-1744). Iz njegovog
dela, kao ilustraciju vrlina pojedinaca, politikog postupka ili
uravnoteenog dravnog ureenja, prim ere preuzim aju i politiki teoretiari, pre svih Nikolo Makijaveli (f 1527); Monteskje
svoja Rasuivanja o uzrocima veliine i opadanja Rimljana (1734)
zasniva velikim delom na podacim a iz Livija.
Prema C iceronu (Orator; II, 36) istorija treba da bude testis
tem porum , lux veritads, vita m em oriae, magistra vitae - svedok
vremena, svetlost isdne, ivot seanja, uiteljica ivota. U tom smislu raspravlja Makijaveli o Livijevom delu u svojim Raspravama
o prvoj dekadi Tita Livija (Discorsi sopra prima deca di Tito Livio)
24

uporeujui rimske prim ere sa stanjem u Italiji u XVI veku, pre

svega u Firenci. Makijaveli polazi od toga da ,,u ureenju republika, u odravanju drave, u vladanju kraljevstvima, u ureenju
vojske i voenju ratova, u osuivanju podanika, u poveavanju
vlasti, nem a nijednog vladara ni republike koji bi pribegavali
prim erim a iz prolosti. To je stoga, smatra on, to ljudi nem aju
pravog poznavanja istorije da bi, itajui, iz nje izvukli dve stvari:
pouku i zadovoljstvo.
*
Livijevo delo u nekim srednjovekovnim prepisim a nosi naslov
Ab urbe condita - Od osnivanja grada. Prevedeno je kao Istorija
Rima od osnivanja grada.
Za prevoenje je korien latinski tekst koji su izdali R. S.
Conway i C. F. Walters, Titi Livi Ab Urbe condita, Oxford, 1969.
(prvo izdanje 1914). Za sporna i loa trad iran a mesta u originalnom tekstu sledila sam ispravke koje je usvojio B. O. Foster
u dvojezinom latinskom i engleskom izdanju u ediciji The Loeb
Classical Texts I-V, L ondon, 1919-1924.
K om entar je uraen na osnovu standardnih prirunika za
klasine nauke: Pauly i Wissowa, Realencyclopddie der klassischen
Altertumsiuissenschaften i Der kleine Pauly, Darem berg i Saglio, Dictionaire des antiquites grecques et romaines\ W ilhelm H einrich Roscher, Ausfiihrliches Lexicon der griechischen und rdmischen Mythologie. Izuzetno dobar kom entar prvih pet Livijevih knjiga kod R.
M. Ogilvija (A Commentary on Livy Books, 1-5, Oxford) korien
je malo i izuzetno, je r je istraivaki i nam enjen pre svega strunjacima u naunoj javnosti, pa prem a tom e m anje pogodan za
kom entar uz prevod koji je po svojoj sutini nam enjen irem
krugu italaca.
O Titu Liviju i njegovom delu postoji obim na i raznovrsna
literatura. U osnovnu, m oderniju literatu ru koja je koriena
i za predgovor o Titu Liviju i njegovom delu, spadale bi sledee knjige i studije: P. G. Walsh, Livy, His historical Methods and
Aims, C am bridge, 1961; A lfred Klotz, Livius, Stuttgart, 1940;
H erm ann Trankle, Livius und Polybius, Stuttgart, 1977; Ronald
Syme, ,,Livy and Augustus, Harvard Studies in Classical Philology,
No. 64, 1959, pp. 37-76.
25

Od lanaka obuhvaenih zbornikom Wege zu Livius, Wege

der Forschung, Bd. CXXXII, Hrsg. von Erich Burck, Darmstadt,
1977, skreem o panju n a sledee: Friedrich K lingner, ,,Romische Geschichtsschreibung (1961), pp. 17-36; Erich Burck,
Livius als augusteischer H istoriker (1935), pp. 96-143; Heinz
Haffter, Rom u n d rom ische Ideologie bei Livius (1964), pp.
277-298; H enri Bornecque, Die R eden bei Livius (1933), pp.
395-415. K oristanje i zbornik Livy, Greek andLatin Studies, Classical Literature and its Influence, ed. by T. A. Dorey, L ondon-Toronto, 1971, p re svega lanci o recepciji Tita Livija, npr. J. H.
Whitfield, Machiavellis Use o f Livy, pp. 73-97 i drugi.
*
Izvesnu tekou u prevoenju stvaraju duge perio d e Livijeve
reenice. U sluajevima kada je i p o red duine zadrala unutranju harm oniju, zadrana je i u prevodu da bi se kod itaoca
stvorio i utisak o Livijevom stilu; kom pozitna, duga reenica
deljena je n a vie sam ostalnih u prevodu onda kada je gubila
jasnou usled m nogobrojnih zavisnih reenica i njihovog meusobnog odnosa.
Miroslava Mirkovi

I KNJIGA
(753)-509. godina p re n. e.

Predgovor
e znam pouzdano da li u uiniti neto to je vredno truda
ako uzmem da opiem istoriju rimskog naroda od poetka
grada, ali i kad bih znao, ne bih se usudio da kaem, je r ja stvar vidim kao staru i vrlo poznatu, dok novi istoriari veruju da e i oni
doprineti sigurnijem utvrivanju istine i da e svojom vetinom
pisanja prevazii sirovost starine. No bilo kako bilo, oveka ipak
raduje da i sam svojim snagama doprinese da se sauva seanje
na istoriju najmonijeg naroda na svetu. I ako moje ime u mnotvu tolikih pisaca ostane u senci, ja u se teiti vrsnou i veliinom onih koji stoje na putu mojoj slavi. U pitanju je istorija ije
izuavanje iziskuje veliki napor je r je zapoela pre vie od sedam
vekova, i od neznatnih poetaka je tako narasla da ve zamara
svojom veliinom. Ne sumnjam u to da e veina italaca pokazati
manje interesovanja za poetke i ono toje poecima blie i da e
uriti ka novijim vrem enim a u kojima je ostvarena mo ve ranije
superiornog naroda. Ja pak kao nagradu za toliki svoj trud vidim
u tom e da svoju panju okrenem od zla koje je nae pokolenje
gledalo tokom tolikih godina. Dok svu tu prolost ponavljam u
pameti, osloboen sam svih briga koje duh pisca mogu ipak uznemiriti, prem da ga ne m ogu odvratiti od istine.
O no to je p reth o d ilo osnivanju Rim a poznato je vie na
osnovu poetskih kazivanja negoli pouzdanih dokum enata o istorijskim zbivanjima, te se ne moe ni prihvatiti ni odbaciti. Dubokoj prolosti je pak dozvoljeno da mea boanske i ljudske stvari
da bi tako poetke gradova uinila to velianstvenijim. A ako je

27

ikojem narodu dozvoljeno da rtvuje istinu o svojim poecima

i da se poziva na bogove kao osnivae, onda su to Rimljani, ija
je ratna slava takva da ako oni za svog osnivaa i praoca uzimaju
Marsa, onda ostali narodi to treba da prihvate kao to prihvataju i njegovu vlast. No ja ipak tim i slinim legendam a, m ada
su vredne panje i potovanja, n eu dati odluujuu vanost.
M eni je pre svega stalo do toga da svakom pokaem kakavje
bio ivot i kakvi su bili obiaji; koji ljudi i kojim snagam a su u
ratu i miru stvorili i poveali dravu; kako je potom, potoje red
postepeno slabio, opadao i moral i kako smo, padajui sve nie,
najzad strmoglavo doli do ovih vrem ena da vie nismo kadri ni
da podnosim o nae m ane ni da se leimo od njih.
Ono to izuavanje istorije ini zdravim i plodonosnim jeste
upravo to to ti dozvoljava da vidi poune primere uzidane u spomenik slave; tu je tebi i dravi dato da vidi kakve prim ere treba
podravati, a ta treba izbegavati je r je sramno i po pobudam a i
po posledicama. Uostalom, ili me ljubav prem a zapoetom poslu vara, ili stvarno nije nikad postojala drava ni vea ni zdravija
od rimske, niti bogatija dobrim primerima; nem a drave u koju
su tako kasno prodrli luksuz i gramzivost; nigde tako dugo nije
znailo ast biti skrom an i tedljiv. Istina je da ukoliko ima manje bogatstva, manje je i pohlepe. Bogatstvo je odnedavno rodilo
lakomost, a prevelika zadovoljstva su izazvala elju za luksuzom i
razuzdanost; to je povuklo za sobom opte propadanje i sunovrat.
No budui da nisu omiljene, iako su ponekad nune, neka
albe izostanu u poetku tako velikog poduhvata. Radije zaponimo, kao to je to obiaj kod pesnika, dobrim predznacim a i
zavetima, molitvama bogovima i boginjama da om ogue uspeh
velikom delu koje smo zapoeli.
*
1. Posle pada T roje,1 kao to je optepoznato, preduzete su kaznene m ere protiv preivelih T rojanaca. Od p rim en e ratnog
1
Pad Troje: po tradiciji, rat je voen u XIII ili XII veku pre n. e. izmeu Grka pod vostvom Agamemnona, kralja Mikene, i Trojanaca. Izbio je
zato to je Paris, sin trojanskog kralja Prijama, ugrabio lepu Jelenu, enu
spartanskog kralja Menelaja. Grad Troja se nalazio na bregu Hisarlik iznad Helesponta; po mitu mu je osniva bio Zevsov sin Dardanos; njegov

28

prava, Grci su se uzdrali jed in o prem a dvojici, Eneji i Antenoru,*2 zato to su s njim a bili vezani starinskom obavezom gostoprim stva3 i zato to su se ovi uvek zalagali za m ir i eleli da se
Je le n a vrati. Posle m nogih doivljaja, Sa mnotvom Eneta koji
su bili proterani iz Paflagonije4 i traili nova sedita i vou, je r
su svog vou Pilem ona izgubili pod Trojom ,5 A ntenor je stigao
do najsevernijeg zaliva Jadranskog m ora.6 Poto su tu razbijeni
unuk Tros, oigledno eponim Troje, imao je tri sina: Ilosa, Asarakosa i
Ganimeda. Jedan od Asarakosovih unuka bio je Enejin otac Anhiz. Bedeme T ro jeje po legendi podigao Laomedont, jed an od Ilosovih sinova. Prijam je bio Laomedontov sin sa mnogobrojnim potomstvom, meu
kojima su i sinovi Paris i Hektor.
2 Antenor je bio trojanski junak koji se pominje i u Homerovoj Ilijadi
(III, 203; VII, 347); zalagao se za to da se Jelena vrad Grcima. Enejaje bio
sin Anhiza i boginje ljubavi Afrodite, jedan od trojanskih junaka, poznat iz
Homerove Ilijade (II, 819 i V, 239). Kada je u dvoboju sa grkim junakom
Diomedom bio pogoen tekim kamenom, Afrodita ga je iznela iz borbe i
prenela na planinu Idu: posle pada Troje, on je nosei starog oca Anhiza
na ramenima napusdo grad u plamenu. Izgubio je enu Kreusu, ali je spasao sina Askanija, pa se preko Trakije i Delosa uputio prema Italiji; dospeo
je na Siciliju, gde mu je otac umro i bio sahranjen. Potom, razbijen burom,
stie na obalu Afrike, gde ga prijateljski primi kraljica Didona, osniva Kartagine. Ona eli da ga zadri u Kartagini, ali Eneja odbija je r ga sudbina vodi dalje, prema Italiji gde mu je bio zadatak da osnuje carstvo Rima.
3 Kada su grki junaci Odisej i Menelaj doli u Troju da trae da im
se vrati Jelena, uivali su Antenorovo gostoprimstvo. Zahvaljujui tome, u
razaranju Troje njegova kua je bila poteena, a njegov sin Glaukon je
spasao ivot. Najstarija tradicija ne povezuje Eneju s tim gostoprimstvom.
4 Paflagonija je bila oblast u severnoj Maloj Aziji, na obali Ponta.
Njeni kraljevi i heroji se pominju u priama o Trojanskom ratu, u kome
su uestvovali na strani Troje; pominje se i u mitu o Argonautima i mitovima o Herkulu. Nikad nije bila vrsto organizovana drava; odrale su se
etnike grupe pod domaim dinastima, a kasnije je ula u sastav pontijske kraljevine Midridata.
5 Pilemon se kao voa Paflagonaca i saveznik Trojanaca pominje u
Homerovoj Ilijadi (II, 851; V, 576); ubio g aje Menelaj.
6 Prema tradiciji koja poiva na grkim izvorima VI i V veka pre n. e.,
Antenor je osnovao koloniju u oblasti Veneta (dananja oblast Venecije ) . Antenor se kao osniva grada Patavija, rodnog mesta Tita Livija, pominje u Vergilijevoj Eneidi (I, 242). Ipak se sumnja u to da veza Antenora
i Veneta pripada istoriji; pria o Enetima iz Paflagonije poiva na jezikoj slinosti Eneti - Veneti.

29

Eugeneji,7 koji su iveli izmeu Alpa i m ora, Eneti i Trojanci su

zauzeli ove zemlje. Mesto na kom e su se najpre iskrcali nazvali su Troja i otu d a potie ime Trojanskog sela.8 Celo plem e se
nazvalo Venetim a. Eneja, koja je zbog istog dogaaja napustio
otadbinu, ali ga je sudbina vodila da zapone m nogo znaajnije stvari, najpre je stigao u M akedoniju,9 a odatle dospeo na
Siciliju, traei m esto za naseljavanje. Sa Sicilije su ga bogovi
doveli do polja L aurenata.101 ovome mestu je ime Troja. Kada
su se Trojanci, kojima posle dugih lutanja nije ostalo nita sem
brodova i oruja, iskrcali ovde i krenuli da pustoe polja, kralj
Ladn11 i Aborigini12 koji su drali ove oblasd dojurili su naoruani iz grada i sa polja, da se suprotstave sili pridolica. O daljem
toku dogaaja postoje dve prie: po jednoj je Ladn, k ojije bio
pobeen, najpre sklopio mir sa Enejom, a potom stupio sa njim
u rodbinske veze; drugi priaju da je kralj Latin, kad su obe
strane ve bile postavljene u bojni poredak, istupio i pre no to
e biti dat znak trubom pozvao na razgovor nekog od prvaka
7 Eugeneji su bili italski narod izmeu Alpa i Jadrana. Meu 41 utvrenjem koje pominje Katon nalazili su se Verona, Akvileja, Aitin, Patavij
i drugi. Prema tradiciji, njih su potisli Veneti.
8 Selo Troja se pominje u delu Stefana Vizantinca; istoimena mesta
su potvrena i na obali Lacija; nastanak ovih naziva je u vezi sa prenoenjem legende o Trojanskom ratu u Italiju.
8 Ovde se misli na stari grad Makedoniju u makedonsko-trakoj
oblasti Rakelos; grad je kovao novac na kome je predstavljen Eneja, koji
nosi Anhiza na ramenima.
10 Laurenti kao naziv za narod upotrebljavan je alternadvno ili zajedno sa nazivom Lavinad koji je u vezi sa imenom grada Lavinij (Lavinium). Adjektiv Laurens kao oznaka za narod pojavljuje se ve u prvom
ugovoru izmeu Rimljana i Kartaginjana koji je sklopljen ubrzo posle uspostavljanja republike u Rimu.
11 Latin, kralj Aborigina, bio je sin Telemaha, sina Odiseja i Kirke, a
prema drugima sin Odiseja i jedne Hiperborejke. Prema rimskoj tradiciji bio je poslednji kralj najstarijeg naroda Lacija.
12 Prema podacima sauvanim kod Hesioda, najstariji stanovnici Lacija bili su Latini. Prema legendi o Eneji, meudm, Latini su nastali meanjem Trojanaca i autohtonih Aborigina (ab origine, od nastanka). Ovi
bi po poreklu bili Grci prema jednom fragmentu iz Katonovog dela, a
Liguri prema Dionisiju iz Halikarnasa, Livijevom savremeniku. Doli su
iz oblasti Reate, pa poto su ih potisnuli Sakrani ili Sikuli, naselili su se u
Laciju; kraljevi su im bili Saturn, Aventin, Faun i Latin.

30

i vou doljaka. Potom se raspitao ko su oni, odakle su i zbog

ega su napustili svoje domove i doli u polja Laurenata. Kad je
uo da su oni trojanski narod, da im je voa Eneja, sin Anhiza
i V enere, da su napustili dom ove poto im je zaviaj spaljen i
da trae mesto gde bi osnovali novi grad, Latin je, zadivljen slavom naroda i voe, i njihovom sprem nou na rat i mir, pruio
desnicu, utvrdio veru i budue prijateljstvo. Poto su voe sklopile sporazum , vojske su se pozdravile. Eneja je potom uivao
gostoprimstvo kue Latina. Ovde je Latin kod svojih p e n a ta 13
dodao dravnom sporazum u privatni, davi erku Eneji za enu. Ova stvar utvrdi T rojance u nadi da je doao kraj njihovim
lutanjim a i da su nali stalno i sigurno m esto za naseljavanje.
Osnovan je grad koji je Eneja nazvao Lavinij po im enu svoje en e .14 Uskoro je u ovom braku roen sin kom e su roditelji dali
ime Askanije.15
2.
Kratko vreme posle toga Aborigini i Latini su zajedniki
poveli je d a n rat. T u rn o , kralj R utula,16 kom e je Lavinija obeana za enu upre Enejinog dolaska, teko je prim io injenicu
da je p red n o st data doljaku, pa je krenuo u rat protiv Eneje
i Latina. Ni je d n a ni d ru g a vojska nije dobila nita ovom borbom: pobedioci Aborigini i Trojanci su izgubili vou Latina, a
T urno i Rutuli, poto su razbijeni, prebegli su Etrurcima, ija je
m o cvetala, i njihovom kralju M ezenciju17 koji je bio na vlasti
13 Penati su kuni i porodini bogovi ije su likovne predstave bile
postavljene u atriju rimske kue, uz ognjite, gde su zajedno sa larima
dobijali svakodnevne obroke. Prema legendi, penate je Eneja preneo
iz Troje.
14 Lavinij bi, prema grkim i rimskim piscima, bilo prvo naselje koje
je Eneja osnovao u Italiji: to je bio grad latinskog naroda Laurenata, nalazio se na obali Tirenskog mora, izmeu ua Tibra i Numika. Naziv bi
poticao od Lavinije, erke kralja Latina i Amate.
15 Askanije se zvao i sin Eneje i Kreuse; ime Jul bi bilo u vezi sa carskom porodicom Julija u Rimu, kojoj je pripadao i Avgust; tako bi preko
Eneje i Venere poticali od bogova.
1,1 Rutuli su bili narod u Laciju, sa sreditem u gradu Ardeja; zvali su
se i Ardeates Rutuli i pripadali latinskom savezu. Veze kralja Turna sa
Etrurcima ne odgovaraju situaciji ove rane epohe.
17
Za Mezencija, kralja etrurskog grada Cere, znaju i drugi antiki
pisci. O d svojih saveznikaje zahtevao primitiae (prve plodove berbe) koje
su posveivane samo Jupiteru, pa gaje Eneja stoga ubio.

31

u m onom gradu C ere18 i od samog poetka se nije m nogo radovao osnivanju novog grada. Smatrajui da jaanje trojanske
moi nije d obro za susede, on je rado sklopio savez i udruio
oruje sa R utulim a. U strahu od je d n o g takvog rata E nejaje,
da bi pridobio naklonost Aborigina i da ne bi bili samo pravno
zajedno nego ujedinjeni i im enom , nazvao oba naroda Latini.
Aborigini posle toga nisu zaostajali za Trojancim a u revnosti i
vernosti prem a kralju Eneji. Pouzdavajui se u sranost obaju
naroda, koji su se iz dana u dan sve vie sjedinjavali, Eneja je
pozvao svoje snage u b o rb u m ada j e i bedem im a m ogao da
odoli napadu, iako je mo E truraca bila ve tolika da se glas o
njihovoj slavi rairio po celoj Italiji na kopnu i m oru, od Alpa
do Sikulskog m ora.1920L atinim aje ovo bila druga bitka, a Eneji
poslednje delo m eu smrtnicima. Bilo da je sm atran za oveka
ili boga, sahranjen je iznad reke N um ika;211 nazvan je potom
Domaim Jupiterom .21
3.
Enejin sin Askanije ne bee jo zreo da bi m ogao upravljati, ali je vlast sauvana za njega neokrnjena dok ne odraste.
Pod tutorstvom ene - tolika bee prirodna Lavinijina obdarenost - latinska drava i kraljevstvo oca i dede po majci ostali su
deaku. Ne postavljam kao pitanje - je r ko moe u tako starim
stvarima neto pouzdano utvrditi da li je to bio ovaj Askanije
ili stariji od njega, onaj koga je rodila Kreusa dok Troja jo nije
bila razorena, onaj koji je pratio oca u lutanju i koga rodjulijevaca naziva Julijem i smatra tvorcem svog im ena.22
Bilo gde i bilo ko da ga je rodio, Askanije - koji je sigurno
bio Enejin sin - poto se stanovnitvo Lavinija povealo i grad
18 Cere su jedan od etrurskih gradova; nalazile su se na oko 30 rimskih milja (oko 45 km, 1 milja - 1, 48 km) severno od Rima, nedaleko od
Tirenskog m ora na kojem su imale luku Pirgi. Tu su nedavno otkrivene
zlatne lamele sa bilingvalnim tekstom, etrurskim na jednim a i punskim
na drugima. U cerskoj nekropoli, kojaje jedna od najuvenijih na teritoriji Etrurije, najstarije grobnice potiu iz VII veka pre n. e.
19 Deo Tirenskog mora oko Sicilije.
20 Reka Numicus ili Numicius tee od Albanskih planina i utiva se u Tirensko more izmeu Lavinija i Ardeje.
21 U tekstu Iovem Indigetem, pri emu znamenje atributa nije sasvim jasno; moglo bi znaiti boanski predak.
22Videti nap. 15.

32

cvetao, tako m oan grad j e ostavio majci (ili m aehi), a sam je

osnovao nov ispod Albanskih planina koji je zbog svog poloaja,
je r se pruao grebenom planine, nazvan Alba Longa.23 Izm eu
osnivanja Lavinija i odvajanja kolonije u Alba Longu proteklo
je gotovo trideset godina. Snaga naroda se tako uveala, naroito posle razbijanja Etruraca, da se ni posle E nejine smrti, i
dugo posle toga, za vrem e regenstva ene i poetka vladavine
m ladia, nisu usudili da ga n apadnu ni M ezencije ni Etrurci,
niti bilo koji drugi susedi. Mir sa E trurcim a je zakljuen tako
da je granica izm eu njih i Latina bila reka Albula koju sada
nazivaju Tibar.
Posle Askanija je vladao njegov sin Silvije, koji je sluajno
ro en u um i;24 njegov sin je bio Silvije Eneja, a sin ovoga se
zvao Latin Silvije. O n j e osnovao vei broj kolonija, a po njem u su nazvani i Prisci L atini.25 Nadim ak j e potom ostao svim
Silvijima koji su vladali u Albi. O d Latina potie Alba, od Albe
Atis, od Atisa Kapis, od Kapisa Kapet, od Kapeta Tiberin, koji
se udavio pri prelasku reke Albule i takorei dao ime koje je
poznato potomstvu. Tiberinov sin bio je Agripa, a posle Agripe
je dravom koju je nasledio od oca vladao Romul Silvije. Kada
je on poginuo od groma, vlast je prela na Avendna. Ovaj, pak,
sahranjen na bregu koji danas ini deo grada, dao je ime tom
m estu.26 Potom je vladao Proka, a njegovi sinovi su bili Numito r i Amulije. Kraljevstvo i vlast Silvijevog ro d a ostavio je Num itoru k o jije bio stariji. M eutim , nasilje je nadjaalo oevu
volju i pravo stareinstva. Zbacivi brata, Amulije je uzeo vlast.
2S
Alba Longa (Duga Alba), verovatno kod dananjeg Kastel Gandolfa na Albanskim planinama, u istorijsko doba nije postojala. Naziv Albus,
sauvan u imenu planine i reke Albule (Tibar), po svoj prilici nije u vezi
sa albus- beo; m ogunoje d a je preindoevropskog porekla.
24 Na latinskom silva, otuda ime Silvius.
25 Naziv Prisci Latini (stari Latini) nije tako star; po svoj prilici nastao
je 338. pre n. e. posle rimsko-latinskog rata kao etnika oznaka, je r je naziv
Latini dobio pravni sadraj kao oznaka za odreenu kategoriju graana.
26 Lista albanskih kraljeva se uz male razlike javlja i kod drugih pisaca. Neka imena oznaavaju patrone lokalnih mesta, kao Capetus (Kapitol), Tiberus (Tibar), Aventinus (breg Aventin), a druga treba da potvrde
trojansko poreklo grada, kao Kapis - tako se zvao Anhizov otac po nekim
mitovima. Atis je ime potvreno u lianskoj kraljevskoj kui.

33

Ovom zloinu je dodao jo jed a n : iskorenio je bratovljev rod

po mukoj liniji, a bratovoj erki Rei Silviji, koju j e p o d vidom
poasti posvetio za vestalku, oduzeo je nadu na potomstvo zakletvom na doivotno devianstvo.-7
4.
Inae sm atram da tako veliki grad i najm onije kraljevstvo posle onog koje je na nebu duguje svoje poetke sudbini.
Poto je rodila blizance, silovana vestalka je kao oca oznaila
Marsa, bilo zato to je i sama u to verovala, bilo stoga to je bog
kao vinovnik krivice bio asniji izgovor. Ali ni bogovi ni ljudi
nisu mogli da spasu ni nju ni njen porod od kraljeve surovosti.
Svetenica je vezana i stavljena pod strau, a decu je po naredbi
trebalo baciti u reku. D ogodilo se m eutim sluajno, voljom
bogova, da se Tibar izlio preko obala u bare i da se nije mogao
vratiti priro d n o m toku. Iako je voda oticala sporo, ipak su se
oni koji su doneli decu nadali da e se ona utopiti. I tako su,
kao da su izvrili kraljevu zapovest, ostavili decu na naplavini,
na m estu gde se sada nalazi sm okvino drvo Rum inal (ranije
se zvalo R om ular).2728 Tada je bila prostrana nenaseljena oblast.
Prem a sauvanoj prii, korito u kom e su deca bila ostavljena
dospelo je plovei na suvo. Vuica k o ja je oednela i sila sa
okolnih planina, uvi pla dece, okrenula se njima. O na je deake neno dojila, a upravnik kraljevih stada naao j u j e kako ih
jezikom lie. Pria se da se zvao Faustul. On ih je odneo u svoju
kolibu i p red ao svojoj eni Larenciji da ih gaji. Im a onih koji
smatraju da je Larencija, je r je bila bludnica, m eu pastirim a
nazvana ,,vuica.29 Tako je dato im e prii i udu. Na taj nain
27 Vestalke su bile svetenice boginje Veste, jednog od najstarijih boanstava iji poeci idu do sinojkizma i nastanka Rima. Sest svetenica su
davale zavet devianstva; prekraj zaveta je kanjavan smru. Uivale su
razne poasti: imale su u pratnji jednog liktora, pri sveanostima su sedele na poasnim seditima, a uivale su autoritet i u svetovnom ivotu.
Praznik Vesteje slavljen 9.juna.
28 Ficus Ruminalisje naziv istog korena kao i Roma; postojala je boginja Rumina koja se brinula o ishrani. Povezivanje imena osnivaa Rirna,
Romulus, sa ficus Ruminalis kasnijeg je datuma i poiva na glasovnoj slinosti rei.
29 Acca Larentiaje ime u ije pravo znaenje je teko prodreti. Varon
(116-27. pre n. e.), u delu o latinskom jeziku, povezuju ga sa praznikom
Larentalia (23. decembra) i larima deifikovanih predaka.

34

ro en i i odgajani, kad su se zamomili, odlazili su u um u da

love, ali nisu zapostavljali ni stado ni kuu. Stiui tako snagu
tela i duha, ne samo da su bili kadri da se bore sa zverima nego
su napadali i razbojnike i potom delili pastirim a ono to bi od
razbojnika oteli. Sa grupom mladia, k o jaje svakim danom bivala sve vea, delili su dobro i zlo.
5.
Pria se da je ve tada proslavljan na b regu P alatinu
praznik Luperkalija30 i da je breg nazvan po arkadskom gradu
Penateju, najpre Palantij, a zatim Palatij.31 T u je E uander,32 iz
arkadskog roda koji je m nogo vekova pre naeg vrem ena drao
ovu oblast, uveo godinji ritual p ren et iz Arkadije: slavei pana
Likeja, nagi mladii su trali uz igru i razuzdane ale. Ovog pana
su Rimljani kasnije nazivali Inuus.33Jed n o m kad su se mladii
predali zabavi, a bilo j e optepoznato da se ona obavlja svake
godine, razbojnici su, ljuti zbog gubitka plena, postavili zasedu,
i d o k je Romul uspeo da se odbrani snagom, zgrabili su Rema i
zarobljenog ga predali kralju Amuliju. Njihova glavna optuba
je bila ta da su ih napali na Numitorovoj zemlji i da su, okupivi
mladie, pljakali kao neprijatelji. Tako je Rem predat Numitoru da bi ga on kaznio.
30 Lupercalia u Rimu su praznik Fauna slavljen 15. februara. Praznik
je u stvari imao magijsko obeleje i njegova veza sa Faunom je poznija;
poinjao je u peini Luperkal na padini Palatina; za kult su bila zaduena dva udruenja, Kvinktijali (Quinctiales) i Fabijani (Fabiani). rtvuje se
koza, a mladii posle kultnog obeda tre kroz grad sa komadima koe
rtvene ivotinje kojima uz raskalane ale udaraju one koje sretnu, prvenstveno ene. Ritual je oigledno bio u vezi sa stoarskim drutvom i
plodnou.
31 Ova etimologija Palatina nalazila se ve u delu prvog poznatog
rimskog istoriara Fabija Piktora (druga polbvina III veka pre n. e.). Naziv ntoe pripadati dubokoj, preindoevropskoj prolosti Italije; kokrenski
elemenat pal rairen je na irokom prostoru u Mediteranu.
32 Mitski heroj Grke, Euander je sin boga Hermesa i jedne rene
nimfe; kultje povezan sa Panom i rairen prvenstveno u Arkadiji. Prema
nekim antikim piscima, Euander je preneo u Italiju kult Fauna, a Eratosten ga smatra sinom Sibile. Prema jednoj legendi doplovio je sa svojim
ljudima u Italiju 60 godina pre Trojanskog rata.
33 Pan Likejski, nazvan po planini Likeios u Arkadiji, bio je prvobitno bog uma i livada, sin Hermesa i jed n e nimfe. Kao Inuus identifikuje
se sa Panom i Faunom, bogom stada.

35

Faustul se ve od samog poetka nadao da gaji kraljevsko

potomstvo je r je znao da su deca po kraljevoj naredbi ostavljena,
a sa ovim se podudaralo vreme kad ih je on uzeo. Ali nije hteo
da pre vrem ena otkrije stvar, sem ako se to ne bi sluajno dogodilo, ili ako na to ne bi bio p rin u e n nevoljom. Nevolja doe
prva. Podstaknut strahom, on otkri stvar Romulu. A i Num itoru
se, dok je drao Rema pod straom, odnekud u dui probudilo
seanje na u nuke kad je uo da su braa blizanci i kad je s tim
povezao njihove godine i prirodnu obdarenost, koja nikako nije
bila ropska. Ispitujui sve ovo, nije bio daleko od toga da prepozna Rema. Tako se sa svih strana plela zamka kralju. Romul nije
krenuo sa celom grupom mladia - nije bio spreman na otvoreno
nasilje - nego je naredio pastirima da idu raznim putevima i da
u odreeno vreme izvre napad na kralja. Rem je iz Numitorove
kue pomagao s drugom grupom mladia. Tako posekoe kralja.
6. U poetku nemira, uzvikujui d a je neprijatelj napao grad
i kraljev dom, Num itor pozva om ladinu Albe u tvravu da je dri
pod zatitom i da slui kao naoruana posada. Potom kad je video m ladie kako su se posle izvrenog ubistva uputili njem u
da mu estitaju, sazva savet i otkri zloinstvo brata prem a sebi,
poreklo unuka - kako su roeni i odgajani i kako su prepoznati
- i najzad ubistvo tiranina, za koje je kao izvrioca oznaio sebe.
Upavi usred skuptine sa svojim pristalicama, mladii pozdravie dedu kao kralja, na ta je usledilo jednoglasno odobravanje
celog skupa koji je N um itoru potvrdio vlast i autoritet vladara.
I tako, poto je drava u Albi predata Numitoru, Romula i Rema
obuze elja da osnuju grad na m estu na kome su bili ostavljeni
i potom odgojeni. A bilo je vika stanovnitva, i Albana i Latina;
tome su bili prikljueni i neki pastiri, p a je sve zajedno upuivalo
na to da e i Alba i Lavinij biti beznaajni u poreenju sa gradom
koji e biti osnovan. Meutim, ovaj poduhvat je prekinut je r se
zlo nasleeno od dede izrodilo u pogubnu borbu kojaje nastala
iz neznatnog uzroka. Budui da su bili blizanci, stareinstvo nije
moglo biti ono to e odluiti ko e dad ime novom gradu i ko
e njime vladati. Stoga su prepustili bogovima koji tite ovo mesto da to kau preko znamenja. Romul uze Palatin kao mesto za
posmatranje leta ptica, a Rem Aventin.
7. Pria se da se znam enje od est jastrebova najpre ukazalo R em u i da je augurij ve bio objavljen, kad se R om ulu

36

ukazao dvostruki broj ptica. Njihovi pratioci pozdravie obojicu

kao kraljeve: jed n i su smatrali da im kraljevstvo daje vremenska
prednost, a drugi da je to broj ptica. Izbi svaa i sukob se izrodi u ubistvo. Tu poginu Rem pogoen u guvi koja je nastala.
Rairena je i pria da je Rem da bi se podsm ehnuo bratu preskoio novi bedem i da g a je na to ubio Romul, koji je ubistvo
p ropratio reima: Tako i odsad kad god neko preskoi m oje
bedem e. Vlast uze sam Romul; a novi grad dobi ime osnivaa.
N ajpre je utvrdio Palatin, g d e je i sam bio odgajen. Podigao je svetilite,jednim bogovima po obiaju Albe, a po grkom
obiju Herkulu, kada je to bilo uvedeno od Euandera. Postoji
predanje d a je H erkul doterao u ove oblasti goveda prekrasne
vrste poto je ubio G eriona.34 Da je zatim preplivao reku Tibar
i terajui goveda ispred sebe naao livadu na kojoj ih je dobro
napasao, a sam legao da se poine, um oran od puta. Dok je bio
ophrvan snom, oteao od hrane i vina, jed a n pastir iz ovih oblasti, ogrom ne snage, po im enu Kako,35 opinjen lepotom goveda
poele da ih zapleni. No ako bi odveo stoku u peinu, naveo bi
vlasnika da joj sledi trag i to bi ga dovelo u peinu. Stoga izdvoji
volove izuzetne lepote i vukui ih za repove, natrake ih odvede u
peinu. Kad se Herkul u samu zoru probudio iz sna i kad je, preletevi stado oima, prim etio d ajed an broj nedostaje, on ode u
najbliu peinu da vidi da tragovi moda vode tamo. Opazivi da
tragovi vode napolje, a ne na neku drugu stranu, on sav zbunjen
odlui da odvede stado s ovog nesigurnog mesta. Poto je stado
34 Pobeda nad Gerionom spada u jedno od Herkulovih junakih dela. Gerion je bio div sa trostrukim telom, sin Hrisoara koji je iskoio iz
glave meduze Gorgone. Posedovao je krda prekrasnih gpveda na ostrvu
Eritrija, na dalekom zapadu. Na svom putu ka Eritriji, Herkul je otvorio
Gibraltarski moreuz bacivi stene na obe obale, a zatim odapco strelu na
Heliosa, iji su ga zraci pekli. Ubio je potom uvara goveda, diva Euritija i dvoglavog psa Orthosa; kad je ubio i Geriona poterao je slaa preko
Spanije, Italije i Sicilije prem a Grkoj.
35 Kako (Cacus) bio je italski div, Vulkanov sin, zlotvor koji je bljuvao
vatru i iz svoje peine na Aventinu saekivao i ubijao putnike. Po drugoj
verziji, Kako je bio starinski rimski bog koji je prvobitno potovan na Palatinu; odatle ga je potisnuo grki heroj Euander. Borba izmeu Kaka i
Euandera predstavljena je kao borba dobrog (Euander) i zlog (Kako)
oveka. Ime je sauvano u nazivu Kakove stepenice (Scalae Caci) koje su
vodile obronkom Palatina prem a Velikom cirkusu (Circus Maximus).

37

krenulo, neka grla su, kao to to biva, rikala za onim a to su zaostala. Rika goveda koja su iz peine odgovarala skrenu Herkulovu
panju. Kad je Kako pokuao da ga silom sprei da ue u peinu,
Herkul ga ubi tapom. Uzalud je ovaj dozivao pastire u pomo.
Tada je u ovoj oblasti vladao Euander, izbeglica sa Peloponeza, sluei se vie autoritetom nego silom. To je ovek dostojan
svakog potovanja je r je izmislio pism enost, a jo vie potovan
stoga to se verovalo da m u je m ajka K arm enta,36 koju su ova
plem ena potovala kao proroicu pre dolaska Sibile u Italiju,37
boanskog porekla. Privuen strkom pastira koji su se okupili
oko stranca, oevidnog krivca za ubistvo, te uvi za zloin i njegov razlog i ugledavi oveka po stasu i dranju vieg i dostojanstvenijeg od obinih sm rtnika, E uander ga upita ko je . K adje
saznao iz koje je zemlje i ko m u je otac, on ree: Budi zdravo,
Herkule, sine Jupiterov.38 Majka mi je prorekla kao verni tuma
volje bogova da e uveati broj nebeskih bogova, da e tebi ovde
biti posveen rtvenik i da e ga narod, koji e postati najmoniji na svetu, zvati najveim i posvetiti ga tvom kultu. H erkul
prui desnicu i ree da prihvata predznak i da e izvriti ono
to sudbina nalae, pa tu postavi rtvenik i posveti ga. Tada je
prvi put H erkulu rtvovan bik izabran iz stada. Za one koji e
se brinuti za rtve i ritualnu gozbu izabrani su rodovi Poticija i
Pinarija,39 najistaknutiji m eu onim a koji su iveli u ovoj oblasti. Sluajno se dogodilo da su se Poticiji upravo tada zadesili tu
i njima su dodeljeni srce i drob, a Pinariji su stigli kad je to ve
bilo pojedeno, na ostatak gozbe. O tudaje ostao obiaj da Pinariji,
dokle god je rod postojao, ne uestvuju u sveanoj podeli droba
36 Karmenta (Carmenta ili Carmentis) bila bi starorimsko boanstvo
ene i poroaja; imala je posebnog svetenika i praznik Carmentalia (izmeu 11. i 15.januara).
37 Sibile su bile proroice poznate u raznim mestima u Grkoj, u Delfima, Eritreji, Halkidi. U Italiji su imale proroite u Kumama, u grkoj
koloniji u Napuljskom zalivu, osnovanoj sredinom VIII veka pre n. e. Takozvane Sibilinske knjige pitane su za savet jedino po odluci Senata u
Rimu. Od devet prvobitnih knjiga navodno su bile sauvane tri.
38 Prema mitu, Herkul je bio sin Zevsa i Alkamene, ene grkog heroja Amfitriona.
39 Poticiji i Pinariji su obavljali Herkulov kult do 312. pre n. e. kada
su, kako se veruje, lieni toga zbog zloupotrebe. Potitius bi bio auctor kulta, a Pinarius bi bio custos.

38

i srca rtvenih ivotinja. Poticiji, kojeje u to uputio Euander, ostali

su svetenici pri ovom rtvovanju m nogo godina, sve dok rod nije
izumro, a ova sluba predata dravnim robovima. Ovo je bio jedini strani ritual koji je Romul prihvatio, ve tada sluei besmrtnosti roenoj iz vrline na koju ga je upuivala njegova sudbina.
8.
Kad je tako u re d io religijske stvari, on sazva n a ro d u
skuptinu i dade zakonske uredbe poto je d a n narod nita sem
zakona ne moe ujediniti u je d n o politiko telo. Smatrajui da
e u jednom jo nerazvijenom narodu biti smatrano za sveto ako
sebe jasnim znacima vlasti uini dostojnim potovanja, uzvienim se pokaza posebnim dranjem i uze dvanaest liktora.40 Neki
sm atraju da je time sledio broj ptica koje su mu pri posmatranju znam enja najavile kraljevsku vlast. Ja pak nisam nesklon da
mislim kao oni koji sm atraju da sluba ove vrste, kao i kurulni
presto i p u rp u rn a toga41 potiu od susednih Etruraca. Izgleda
da su taj broj uveli Etrurci, i to stoga to je kod njih dvanaest
naroda biralo kralja,42 a svaki od n a ro d a je biraojednog liktora.
U m euvrem enu je grad rastao, opasujui svojim bedem im a je d n o mesto za drugim , i to vie u nadi u buduu veliinu
nego zbog potrebe da se zatiti postojee stanovnitvo. Da grad
ne bi ostao nenaseljen, Rimljani su zatim radi poveanja stanovnitva pribegli nainu koji su i ranije koristili osnivai gradova:
okupljali su Ijude m ranog i niskog porekla, predstavljajui stvar
tako kao da im je to potomstvo iz postojbine. Na mestu g d e je
poinjao uspon n a breg, u ogradi izm eu dva luga, otvorie
azil. Tada su nagrnule svakakve gomile iz susednih naroda, bez
razlike da li su robovi ili slobodni ljudi eljni novih doivljaja.
To je bilo prvo pojaanje za veliinu koju je Romul zamislio. Poto je bio zadovoljan brojem ljudi, odluio je da dade ureenje
toj masi. Stvorio je Senat od 100 ljudi, bilo zato to je taj broj
bio dovoljan, bilo stoga to nije bilo vie od stotinu ljudi koji su
40 Dvanaest liktora kao pratnja kraljeva, potom konzula u Rimu, nosili
su svenjeve prua i u njih zadenute sekire kao znak da mogu kanjavati.
41 Sella curulis prvobitno je sedite u kraljevim kolima sa kojih je on
sudio; toga pratexta je toga sa purpurnim rubom koju su nosili deaci
i magistrati.
42 O organizaciji i prostiranju Etruraca, Livije u V knjizi, poglavlje 33,
kae da se nalaze izmeu dva mora, Jadranskog i Tirenskog; organizovani
su u saveze od po 12 gradova. Smatra se da su postojala dva takva saveza.

39

mogli biti senatori. ,,Oevima43 su sigurno nazvani iz poasti,

a njihovi potom ci su dobili naziv patriciji.
9.
Rim je ve bio toliko moan da je mogao voditi rat protiv
bilo kojeg od susednih naroda. Ali zbog nedostatka ena inilo
se da e njegova veliina trajati samo jed an ljudski vek, je r niti je
bilo izgleda da e ovi u Rimu imati potomstvo, niti su imali pravo na brak sa susedima. T adaje Romul na savet senatora uputio
poslanike susednim narodim a da trae savez i pravo na brak44
za novi narod. I gradovi, kao i sve ostalo, nastaju iz neznatnih
poetaka; potom oni kojima to sopstvena vrlina i bogovi dozvole ostvaruju svoje velike nade i znaajno ime. Poznato je da su
u stvaranju Rima pom ogli bogovi, a ni vrlina nije nedostajalo.
Stoga neka nita ne stoji na putu tom e da ljudi s ljudima meaju
krv i rod. M eutim, upueni poslanici nisu nigde bili sasluani
blagonaklono je r su ih prezirali, a istovremeno se i plaili za sebe
i svoje potomstvo od sile kojaje m eu njima rasla. Mnogi su pitali poslanike da li otvaraju azil i za ene; to bi najzad bilo isto to
i brak. Mladii u Rimu su to teko podnosili i izgledalo je da e
se stvar nesumnjivo zavriti nasiljem. Prikrivajui ljutinu, Romul
je poeo da priprem a sveane igre u ast N eptuna Konjikog45
i nazvao ih Konsualije. Naredi potom da se susedi obaveste o
prazniku i da se svi zajedno pozabave priprem am a koliko znajti
i umeju kako bi se o tome rairio glas i da bi se eljno oekivalo.
Mnogi smrtnici dooe u elji da vide novi grad, pre svih susedi Keninenzi, Krustum ini i A ntem nati,46 a isto tako i mnotvo
43 Patres lat., otuda naziv patriciji.
44 Pravo braka, ius conubii, jedno je od etiri prava rimskog graanina: podrazumeva legalno sklopljen brak i pravo potomstva na naslee.
45 Consualia su praznik boga Konsusa koji je titio itnice i skladita;
praznovane su 21. avgusta i 15. decembra, kada su odravane i konjike trke; one su ovde povezane sa Neptunom koji se naziva Konjiki, mada Neptun u Rimu nije imao veze sa konjima. To je bio sluaj sa njegovom grkom
paralelom Posejdonom, koji je prvobitno bio bog konja, dok je Neptun bio
samo bog mora.
46 Keninenzi (Caminenses) su stanovnici grada Kenina (Caeninum) koji
u istorijsko doba nije vie postojao. Plinije ga navodi meu nestalim gradovima; morao se nalaziti blizu Rima. Krustumini su bili stanovnici grada Kmstumera (Crustunmum) koji se nalazio na drugoj obali Tibra; ime je sauvano u nazivu rimske tribe (optine) Krustumina. Antemnati (Antemnates) su
nazvani po zajednici Antemnae koja se nalazila na uu reke Anijena u Tibar.

40

Sabinjana sa enama i decom. Pozivani gostoljubivo u kue, oni

videe i poloaj i bedeme; bili su zaueni kako je Rim tako brzo
nastao. Kad je dolo vreme za proslavu i dok su ljudi zauzeti onim
to su oi gledale, nastalo je nasilje prem a ranijem dogovoru:
rimski mladii navalie da otm u devojke. Veliki broj bi sluajno
otet, kako je kome palo u deo; one koje su bile osobito lepe bile
su nam enjene vodeim senatorima, pa ih plebejci kojima je bio
poveren taj posao odnee njihovim kuama. Je d n u koja je bila
izuzetno lepa i stasita oteli su ljudi nekogTalasa. Kad suje nosili,
svi su hteli da znaju kome je nose, pa su ovi pazei d a je neko ne
bi povredio uzvikivali d a je nose Talasu. Tako je stvoren nov svadbeni uzvik.47 Poto je sveanost om etena strahom, duboko oaloeni roditelji devojaka pobegoe uz optube d a je izvren zloin
povrede gostoprimstva i pozivajui u pom o bogove na iju su
svetkovinu i igre doli privueni obiajem i verom. Ni kod otetih
nije bila ni nada vea, ni ogorenje m anje. Sam Romul je iao
okolo i objanjavao d a je oholost njihovih oeva dovela do ovoga
jer su odbili da udaju erke za susede. Oni e ipak zasnovati brak
sa njim a i deliti svu imovinu i graanska prava, od ega ljudima
nije nita drae. Ista prava e imati i njihova deca; neka ublae
svoju srdbu i neka svoju duu daju onim a kojima su predale
svoja tela. Neretko je iz ove nepravde bila kasnije roena ljubav i
muevi su im postali utoliko miliji to su se trudili da budu paljivi i time im nadoknade enju za roditeljima i otadbinom. Uz to
su ila i uveravanja m ukaraca koji su se pravdali da su to uinili
iz elje i ljubavi, a to su rei koje najvie gode enskoj dui.
10.
Duhovi ugrabljenih devojaka ve su bili smireni, ali su
njihovi oaloeni roditelji sa suzama podsticali dravu na sukob. Svoje albe nisu ograniili samo na sopstveni grad nego
su se sakupili sa svih strana i doli Titu Taciju, sabinjanskom
kralju.48 Kako m u je im e bilo veoma poznato i uveno u ovim
47 Svadbeni uzvik u Rimu talasa ili talassio koji pominju i drugi pisci
nem a pravog objanjenja. Livijevo tumaenje je preuzeto od analista (ranih rimskih istoriara) i ne zasluuje poverenje. Moguno je da je re
sabinjanskog porekla.
48 Pria o zajednikoj vladi Romula i Tita Tacija, legendarnog kralja
sabinjanskog grada Kuresa, verovatno je izmiljena da bi se objasnila kasnija pojava dvojice konzula na elu rimske drave. Linost Tita Tacija je
kod antikih pisaca liena individualnih crta.

41

krajevima, njem u su doli i poslanici: Keninenzi i Krustumini,

kao i A ntem nati, koji su takoe bili ovim pogoeni. Njima se
inilo da Tacije i Sabinjani isuvie sporo vode ovu stvar i stoga
se ova tri naro d a zajedno priprem ie za rat. Ali ni Krustum ini
ni A ntem nati nisu bili dovoljno brzi da bi zadovoljili srdbu
i ar K eninenza, pa stoga n a ro d iz K enina sam n ap ad e rimsku teritoriju. No kad su se rasturili po poljim a radi pljake,
njim a se suprotstavio Romul sa d o b ro ureenom vojskom i u
lakom okraju im dao pouku da j e srdba uzaludna ako nedostaju snage. Kad je okrenula da bei, razvijenu vojsku poee
goniti. Romul im pogubi kralja u borbi i skide m u oruje kao
plen. Poto im je voa bio ubijen, g ra d je pao pri prvom napadu. O datle se Rom ul vrati pobednikoj vojsci, slavan po delima, ali ne m anje sposoban da pokae i svoje zasluge. Naredio
je da m u se napravi otvorena nosiljka, po njoj izveao plen sa
ubijenog neprijateljskog voe i nosei ga popeo se na Kapitol.
Kada je to postavio kod hrasta koji su pastiri sm atrali svetim,
veajui svoj dar obeleioje granicu Jupiterovog svetilita i dao
bogu nov naziv: Jupiteru Feretrije,49 ree, pobednik Romul
kralj tebi donosi ovo kraljevsko oruje i posveuje ti hram u
ovim oblastima koje je sam om eio da u budunosti bude mesto na kojem e se ostavljati najslavniji plen i koji e budua
pokolenja ostavljati kada ubiju neprijateljske kraljeve i voe,
sledei moj prim er." Ovo je poreklo hram a koji je prvi u Rimu
posveen. Bogovi odluie da glas osnivaa, koji je objavio da
e potomstvo ovde donositi poasni plen, ne bude uzaludan,
ali da ni slava ovog dara ne postane obina zbog velikog broja
onih koji bi ga uivali. Posle tolikih godina i tolikih ratova, samo
dva ovakva plena bila su ostvarena: tolika je bila retka srea ove
vrste odlikovanja.
11.
Dok se ovo dogaalo u Rimu, vojska A n te m n a taje iskoristila priliku i odsustvo Rimljana i napala na rimske granice.
O dm ah je povedena na njih rim ska legija i ona ih je potisnula dok su lutali poljim a. Ve pri prvom napadu i na prvi ratni pokli, neprijatelj je bio razbijen i grad zauzet. Dvostrukom
49Jupiterov nadimak Feretrius]o u antici dovoen u vezi sa glagolom ferre- donositi, je r su njemu na nosiljci, feretrumu, donoene spolia
opima, oruje skinuto sa slavnog neprijatelja koji je pobeden i ubijen.

p o bedom ovenanog R om ula m olila je sada ena Hersilija,50

kojoj su dojadile m olbe o ted h ena, da oprosti njihovim roditeljima i da ih prim i u dravu; tako drava moe slogom ojaati.
To je lako postignuto. Potom je krenuo protiv Krustumina, koji
su i zapoeli rat. Ovde je bilo malo borbe je r su oni ve bili obeshrabreni porazom drugih. Kolonisti su upueni na oba mesta:
nali su se m nogi koji su zbog plodnosti zem lje upisali svoja
im ena u Krustumer. I u Rim je bilo estih doseljavanja, najvie
roditelja i roaka otetih ena.
Uskoro je izbio novi rat sa Sabinjanima, neuporedivo vei
od svih; nije nastao ni iz srdbe ni iz pohlepe, niti je bio objavljen
pre nego to je zapoeo. Smiljenom potezu dodali su lukavstvo. SpurijeTarpej je komandovao rimskom tvravom. Njegovu
erku je Tacije potkupio zlatom da prim i naoruane vojnike u
tvravu. Dogodilo se da je ona izila van tvrave da trai vodu za
rtvu. Kad su uli u tvravu, ubili su je i pokrili titovima da bi
izgledalo kako je tvrava silom zauzeta, ili radi prim era onom e
ko izda, da ne bi nikad imao veru u izdajnika. Dodali su i priu
da su Sabinjani obino nosili zlatne narukvice51 velike teine na
levoj ruci i prstenje sa dragim kamenjem velike vrednosti i da je
devojka traila ono to imaju na levoj ruci; um esto zlata, oni su
na nju bacili titove. Ima i onih koji kau da je ona po dogovoru
o izdaji traila ono to nose na levoj ruci, u stvari oruje, i da je
ubijena sopstvenom nagradom kada se uvidelo da ih vara.
12.
Ipak su Sabinjani drali utvrenje i ni sledeeg dana,
do k je rimska vojska postrojena za boj ispunila dolinu izmeu Palatina i Kapitola, nisu silazili u ravnicu, ekajui da Rimljane natera elja da ponovno zauzmu tvravu i da krenu uzbrdo protiv
njih. Na obem a stranam a su borbu vodile voe: na sabinjanskoj
50 Prema jednoj tradiciji, Hersilija je Sabinjanka kojaje zbog erke
ostala u Rimu; smatrana je za enu Hosta Hostilija i babu kralja Tula Hostilija; prema drugoj tradiciji, koju sledi i Livije, bila je Romulova ena.
Posle smrti je divinizovana kao Hora Kvirina i tako je postala kultni par
bogu Kvirinu.
51 U pitanjuje mit oTarpeji kojim je objanjavan naziv Tarpejske stene na Kapitolu. Prema drugoj verziji, ona je zbog izdaje baena sa Tarpejske stene; izdala je ili zbog ljubavi prema Titu Taciju, vojskovoi neprijatelja, ili zbog ljubavi prema zlatu. Armile, narukvice sa talismanom, nosili
su Etrurci, kako se vidi na freskoslikarstvu u etrurskim grobnicama.

43

Metije Kurcije, na rimskoj Hostije Hostilije.52 O n je rimsku stvar

vrsto vodio svojim duhom i hrabrou, prem da je poloaj bio
nepovoljan. Kad je Hostije pao, rimski bojni r e d je popustio i
oni su razbijeni kod stare kapije Palatina. I sam povuen masom
koja je beala, podigavi oruje prem a nebu, Romul uzviknu:
Jupiteru, ovde sam na Palatinu postavio najstarijc temelje gradu podstaknut znakom tvojih ptica. Tvravu ve dre Sabinjani,
prevarom zauzetu, i ve kreu i ovamo sa orujem poto su zauzeli dolinu izm eu bregova. Ti, oe ljudi i bogova, odbij neprijatelja bar odavde, stiaj strah Rimljana, zaustavi ovo sramno
bekstvo. Tebi u kao Ju p ite ru Statoru53 posvetiti hram koji e
biti spom enik potom stvu da je grad spasen tvojom pom ou.
Dok se ovako molio, kao da je osetio da je uslien. ,,Rimljani!,
povika, ovde nareduje Ju p ite r najvei i najm oniji da se zaustavite i obnovite b o rb u . Zaustavie se Rimljani kao da im je
naredio boanski glas; sam Romul se probi u prve redove. Metije Kurcije, voa na sabinjanskoj strani, istra iz tvrave i navali
na Rimljane rasturene na prostoru koji danas zauzima Forum.
Ve se pribliavao palatinskoj kapiji uzvikujui: Pobedismo one
koji su izdali sveto pravo gostoprimstva, a koji su sada kukaviki
neprijatelji. Neka znaju da ni izdaleka nije isto otim ati devojke
i ratovati sa m ukarcim a. Dok se on tako hvalisao, napade ga
Romul sa grupom najodvanijih rimskih mladia. Desilo se da
se Metije borio na konju, to je olakavalo napad na njega. Poto ga naterae u bekstvo, Rimljani nastavie da ga gone. Ostala
rirnska vojska, podstaknuta hrabrou kralja, razbi Sabinjane.
Metijev konj, uplaen vikom gonilaca, zbaci konjanika u neku
barutinu. A Metije se izbavi uz ohrabrenje i pozive svojih, pa
privrenosti mnotva dodade i sopstvenu prisebnost. Rimljani i
Sabinjani, m eutim , nastavie borbu u dolini izmeu dva brega.
13.
Na to su se Sabinjanke, zbog kojihje rat i zapoeo, poto su raspustile kose i poderale haljine i poto su im nedae
52 Hostije Hostilije je legendami predak kralja Tula Hostilija; prema
prii sauvanoj kod Dionisija iz Halikarnasa, Livijevog savremenika, on se
doselio u Rim iz albanske kolonije Medulija. Hosdlije je staro ladnsko gentilno ime koje je sauvano i u nazivu Curia Hostilia (senatska zgrada na Fommu). Mettiusbi bio latinizovani oblik osakog meddex-godinji magistrat.
53 Prvi hram Jupiteru Statoru podignutje u stvari tek 296. pre n. e.
na mestu gde se ranije nalazilo svedlite.

44

pobedile ensku stidljivost, usudile da se stave izmeu leteih

strela i da ju rn u sa svih strana, razdvajajui neprijateljske redove i ublaavajui srdbu, ovde m olei oeve, tam o mueve da
ne skrnave porod ubistvom roaka, je d n i svojih unuka, drugi
svoje dece. Ako je srodstvo, ako je brak ono to ne podnosite,
vi okrenite svoju srdbu protiv nas; mi smo uzrok ratu, ranam a
i smrti naih mueva i roditelja. Radije em o um reti nego iveti
liene jed n ih ili drugih, kao udovice ili kao siroad. Ovo dirnu
i vojsku i vojskovoe. Nasta utanje i neoekivani mir. Na to istupie voe radi sklapanja sporazuma. Ne samo da su zakljuili
m ir nego su od dve drave stvorilijednu. Udruili su se u je d n o
kraljevstvo, ali su celokupnu vlast predali Rimu. Poto je grad
tako udvojen, a da bi i Sabinjanima uinili neki ustupak, nazvae
graane Kviriti po gradu Kures.54 U znak seanja na ovu borbu,
mesto na kome je Metijev konj izronivi iz duboke vode stao u
pliak nazvae Kurcijevo jezero.55
Srean mir u koji se iznenada preokrenuo nesreni rat uinio
je da Sabinjanke postanu milije i muevima i roditeljima, a najvie
samom Romulu. I tako kad je narod podelio na trideset kurija56
dade im njihova imena. M eutim, nem a podatka o tome kako
su birana imena kurija, po godinam a ili dostojanstvu, bilo ena
ili njihovih mueva, ili kockom, je r je broj ovih ena bio m nogo
vei od broja kurija. U isto vreme su form irane i tri centurije konjanika.57 Ramni su nazvani po Romulu, a Ticiji po Titu Taciju;
za Lucere su nepoznati i ime i poreklo.58 O tad je bila zajednika
ne samo vlast kraljeva nego je m eu njima vladala i sloga.
54 Kures je bio sabinjanski grad na levoj obali Tibra. Livijeva etimologija rei Quirites, po svoj prilici nije tana je r se stanovnici grada Cures
nisu nazivali Quirites nego Curenses.
55 Lacus Curtius']e bio movarni deo Fomma, kasnije sakralni bunar
pokriven kamenim ploama u vreme Sule.
56 Podela na kurije i tribe (plemena) bila bi najstarija poznata politika organizacija kod Rimljana; deset kurija inile su jedno pleme. Re curia
se dovodi u vezu sa prvobitnim co-viria, skup mukaraca. Naziv comitia curiata za jednu od skuptina u Rimu sauvan je i kasnije u vreme Republike.
57 U poetku bi trebalo da su postojale tri centurije konjanika, ukupno 300 konjanika; nosile su iste nazive kao i tri plemena u Riniu.
58 Podela na tri plemena karakteristina je i za druge Indoevropljane; nazivi Titienses, Ramnenses i Luceres verovatno su etrurskog porekla.

45

14.
Posle nekoliko godina, roaci kralja Tacija uvredie poslanstvo Laurenata i kako su ovi postupili po gentilnom pravu,59
kod Tacija su vie uspeha im ale m olbe prvih zbog naklonosti
prem a svojima. Tako je on kaznu koju su oni zasluili prim io
na sebe i kad je doao u Lavinij rad i sveane godinje rtve,
Laurenti navalie na njega i ubie ga. Kau d a je Rom ul prim io
ovu stvar m anje ozbiljno nego to ona zasluuje, bilo zato toje
Tacije dm e izdao savladarstvo, bilo to je verovao da ovo ubistvo
nije bilo nepravino. Tako se uzdrao od rata. Da bi se ublaili
nepravda n aneta poslanicima i ubistvo kralja, bio je obnovljen
ugovor izm eu Rima i Lavinija.
I dok je sa njim a preko svakog oekivanja sauvan mir, rat
je izbio sa m nogo bliim susedom , gotovo na vratim a grada.
Smatrajui da su im susedi isuvie ojaali, Fidenjani60 udarie
na njih da ne bi dosdgli snagu koju se inilo da e dobiti. Naoruavi om ladinu poslali su je da pustoi polja koja lee izmeu
Rima i Fidena. O datle okrenue levo, je r je desnu stranu tido
Tibar, te njihovo pustoenje izazva strah kod seoskog stanovnitva. Iznenadna buka, preneta sa polja u grad, bila je glasnik o
tome. Romul odm ah krenu - rat u takvoj blizini nije trpeo nikakvo odlaganje - izvede vojsku i postavi svoj tabor na hiljadu
koraka od Fidena. Poto je tu ostavio manji odred kao zatitu,
krenuo je nap red sa svim snagama; jed n o m delu vojske naredi
da ostane u zasedi na mestima oko gustih ibljaka. Sa veim delom i sa celom konjicom ode napred, nastojei da iznenadnim
napadom gotovo kod samih kapija izazove neprijatelja. Konjika borba in ila je m anje neobinim razlog za bekstvo koje je
nam eravao da sim ulira. Dok se konjica kolebala kao izm eu
borbe i bekstva, a peadija se povlaila, neprijatelj je navalio
kroz irom otvorena vrata, te p o to je razbio rimski bojni red, u
nastojanju da dalje napada i progoni stigao je do mesta gde su
bile zasede. Ovde se iznenada pojavie Rimljani i s boka napadoe fidenski bojni red. Strah su poveavali bojni znaci koji su
bili pokrenuti s mesta gde je bila ostavljena zatitnica. Tako su
prestracni Fidenjani krenuli u bekstvo pre nego to su videli
59 lus gentiumje za to vreme i te prilike bilo m eunarodno pravo.
60 Stanovnici Fidena, etrurskog grada na oko 5 do 6 milja od Rima,
na Putu soli ( Via Salaria).

46

da su Romul i njegovi, zateui uzde, povrnuli konje i odjahali. Nastojali su da se dokopaju svog utvrenja u m nogo veem
n e re d u od onih koje su gonili, a koji su se pretvarali da bee, j e r je sada bilo u pitanju pravo bekstvo. Ali nisu mogli da
um aknu neprijatelju: Rim ljanin se vrsto drao iza njih, prodirui kao u je d n o m bojnom poretku, sve dok se krila kapije
nisu ispreila.
15.
Zbog rata sa Fidenjanim a, na rat su bili podstaknuti i
Vejani.61 Ovde su duhovi bili uznem ireni zbog srodstva sa Fidenjanim a - naime, i ovi su Etrurci - ali i zbog blizine bojita je r
je rim sko oruje postalo opasno za sve susede. Vejani su upadali preko rimskih granica vie zbog pljake nego pravog rata.
I tako, ne uvrujui svoj poloaj i ne saekavi neprijateljsku
vojsku, vraali su se u Veje nosei plen koji su oteli sa polja. Suprotno tome, a poto neprijatelja ne naoe na polju i sprem ni
za konani obraun, Rimljani preoe Tibar. Kada su u Vejima
uli da se postavlja vojni logor i da e krenuti na grad, oni im
izioe u susret elei radije da u okraju odlue ishod nego da
se bore zatieni krovovima i bedem im a. Ovde rimski krajj bez
pom oi ikakve strategije odnese pobedu i gonei razbijene neprijatelje do zidina odustade od zauzim anja grada, koji je bio
utvren i bedem im a i samim svojim poloajem. U povratku im
je opustoio polja, ali vie radi osvete nego radi plena. Pogoeni
ovim vie no porazom u bici, Vejani zatraie m ir i uputie poslanike u Rim. Kanjeni oduzim anjem dela teritorije zakljuie
m ir na sto godina.
Ovo su glavni dogaaji koji su se odigrali pod Romulom u
ratu i miru. Nem a u tom e nijedne stvari koja ne bi odgovarala
njegovom boanskom poreklu i njegovoj boanskoj prirodi, u
koju se verovalo posle njegove sm rti, bilo da se ima na um u
preuzim anje kraljevstva nasleenog od predaka, ili zamisao
o osnivanju grada, ili njegovo jaanje u ratu i m iru. O no to
je uinio poto je drava ojaala bilo je toliko trajno delo da
je sledeih etrd eset go d in a vladao m ir. N arodu je ipak bio
miliji nego patricijim a, a najvie su ga voleli vojnici. Drao je
61
Veji su jedan od najznaajnijih etrurskih gradova, na oko 12 milja
severno od Rima, na uzvienju iznad jedne reice; ovaj gradje po tradiciji u neprijateljstvu sa Rimom od Romulovih vremena.

47

u ratu i m iru jednu gardu za telesnu zatitu od trista naoruanih

ljudi koje je nazivao Hitri.62
16.
Kad je izvrio ova b esm rtn a dela, dogodilo se, dok je
drao skuptinu na polju kod Kozjeg jezera63 radi popisivanja
vojske, da se iznenada digla oluja uz veliku buku i gromove i
kralja obavila tako gustom maglom da gaje potpuno sakrila od
oiju okupljenih. Posle toga je Rom ul nestao sa zemlje. Poto
ih proe strah je r se iz tako olujnog dana ponovo rodila vedra
i m irna dnevna svetlost, i poto videe prazan presto, rimske
vojnike obuze tuga siroadi i oni izvesno vrem e ostadoe kao
zanemeli, iako su verovali patricijima, koji su stajali najblie, da
ga je oluja odnela u visine. Zatim kad je nekolicina zapoela,
svi uzviknue da je Romul bog, ro e n od boga, i da je kralj i
otac celog naroda; molitvama zatraie da traje m ir i da on blagonaklono uva svoje potomstvo. Verujem da je bilo nekih koji
su tajno tvrdili da je Romul rastrgnut rukam a patricija. Ostao
je ipak o tom e neki glas, m ada posve nesiguran. Sirenju one
druge verzije doprineli su divljenje prem a oveku i strah koji je
potom ojaao. Tom e je i m udrost jed n o g oveka, kako se pria, doprinela veri u ovo. Kako je sva drava bila uznem irena, a
narod ogoren na patricije zbog gubitka kralja, Prokul Julije,64
pokreta teke, m ada kako kau velike stvari, istupi u skuptini i
ree: Romul, otac ovog grada u osvit dananjeg dana iznenada
sie s neba i poe mi u susret. Kad sam mu pristupio, prestraen i pun potovanja, i zamolio ga da mi bude dozvoljeno da ga
gledam u lice, on je rekao: ldi javi Rimljanima da bogovi ele
da moj Rim bude sredite sveta. Stoga neka neguju vojne stvari i neka znaju i neka prenesu potom stvu da nijedna sila nee
odoleti rim skom oruju. Ovo govorei nestade u visinama."
Zauujue koliko je vere poklonjeno oveku koji je ovo javio
i kako je Romulova smrt kod naroda i vojske olakala stvaranje
vere u besm rtnost.
62 Celeres bi prem a nekim antikim piscima bili u stvari 300 konjanika
Romulove vojske, a po drugima su vladarova garda. Tribunus celerum, koji
je nekada morao biti vaan vojni poloaj, sauvan je u potonjim vremenima u sferi kulta, u religijskom udruenju Saliji.
63 Kozje jezero je bila movara u donjem delu Marsovog polja, kod
Panteona.
64 Prema drugim izvorima, Prokul Julije je bio seljak iz Alba Longe.

48

17.
M eutim, elja za vlau uzburkalaje patricije. Ipak se
nije dolo do jed n e linosti je r se u novom narodu niko nije isticao. B orbaje voena u staleima, izmeu pojedinih grupacija.
Da ne bi izgubili u drutvu jednakost u posedovanju vlasti poto
su posle Tacijeve smrti ostali bez kralja, oni koji su poticali od
Sabinjana nastojali su da ga daju iz svoje sredine, a Rimljani,
stariji po poreklu, prezirali su kralja koji je bio stranac. Ali i pored sve razlike u eljama, svima je bilo zajedniko da su eleli
kraljevstvo je r jo nisu iskusili slast slobode. Patriciji su se plaili
i toga da bi se mogla uzdii neka strana sila poto je drava bez
vlasti, vojska bez vojskovoe, a m noge politike zajednice u susedstvu ogorene na Rim. Svi su se slagali u tome da neko treba
da bude na elu, ali to u dui nije niko ustupao drugome. Stotinu senatora su tako m eusobno uredili stvar da su stvorili deset
dekurija, a na elu svake postavili po jednoga. Ta desetorica su
imala vlast: jedan m eu njim aje nosio znake vlasti i imao liktore.
Imperijum'55se zavravao u roku od pet dana, pa su se svi smenjivali ukrug. Tako je kraljevstvo trajalo je d n u godinu. O no je po
tom e nazvano interegnum - naziv koji i danas postoji.6566 N arod
je negodovao zbog velikog broja onih kojima je trebalo sluiti,
je r je ovim umesto jed n o g gospodara stvoreno stotinu. inilo se
stoga da nee dozvoliti nita drugo sem kralja, i to onog koga
sam izabere. Kad su senatori osetili da se narod uskomeao, smatrali su da je bolje da sami predloe ono to gube, tako da time
pridobiju narod, dozvoljavajui mu najviu vlast pod uslovom da
m u ne daju vie prava nego to ga sami zadravaju.
Odluie, dakle, da narod bira kralja, s tim da izbor postane
punovaan onda kad ga Senat potvrdi. I danas postoji ovo pravo
pri glasanju o zakonim a i magistratima, ali m u je oduzeta snaga. Pre nego to bi n arod poeo da glasa i u sluaju neizvesnog
ishoda u skuptini, oci senatori su oni koji savetuju. Tako intereks sazva skuptinu i ree: Kviriti, uz dobre, srene i povoljne
znake67 neka bude poduhvat, izaberite kralja. Tako i senatori
65 Imperium, najvia vojna i civilna vlast koju su u poetku imali kraljevi,
a potom, u doba Republike, najvii magistrati, konzuli pretori i diktator.
66 U republikansko doba pribegavalo se interegnum u u sluaju smrti
obaju konzula.
67 Bonum faustum felixque bila je formula koja je primenjivana pri
preduzimanju kako privatnih tako i dravnih poslova.

49

misle. Zatim e oni ako izaberete dostojnog da bude drugi posle

Romula potvrditi va izbor. Ovo se dopade narodu, koji nije
eleo da izgleda kao da je pobeen poau da on samo glasa i
predlae, a Senat odreuje ko e vladati Rimom.
18.
U to vreme bee N um a Pompilije68 uven po pravinosti
i pobonosti. iveo je u sabinjanskom gradu Kuresu i bio m udar
u svim ljudskim i boanskim stvarima, kao to to moe biti ovek
njegove dobi. Kako se ne zna pravo im e uitelja, pogreno se
prialo d a je Samljanin Pitagora bio onaj kome je dugovao svoju
uenost.69 Kao to je poznato, on je u vreme k ad je Servije Tulije
vladao u Rimu, na krajnjem ju g u Italije, oko M etaponta, Herakleje i Krotona, okupljao om ladinu koja je elela da se takmii u
njegovom uenju. Kako bi m ogao stii glas o njem u do Sabinjana i u sluaju d a je re o istom vrem enu? Kojim bi zajednikim
jezikom m ogao podstai nekoga ko je eleo da ui? I pod ijom
bi zatitom stigao je d a n ovek kroz tolike narode, razliite po
jeziku i obiajima? Sm atram da je N um a svojom sposobnou
oplem enio d u h vrlinom i da svoju uenost duguje ne toliko
vetini koju je prihvatio od stranca koliko strogom i ozbiljnom
uenju starih Sabinjana, od kojih nije bilo manje iskvarenog naroda. Prem da se inilo da e prevagnuti Sabinjani ako se m eu
njima izabere kralj, kadje Num a predloen, nije se ipak niko od
rimskih otaca usudio da dade p red n o st bilo sebi bilo nekom e
od svojih, ili bilo kome od senatora i graana. Stoga se jednoglasno sloie da kraljevstvo treba predati Numi Pompiliju. Kad je
pozvan, Pompilije je naredio da se u njegovo ime pitaju bogovi
68 Numa Pompilije moe biti sabinjanskog porekla, prem da je ime
etrursko ili etrurizovano, potom latinizovano.
69 Pitagora Samljanin je iveo u VI veku pre n. e. Svoj zaviaj Samos
napustio je oko 570. pre n. e. i posle lutanja po Vavilonu i Egiptu naselio
se oko 530. pre n. e. u grkoj koloniji Kroton, na jugu Italije; iz politikih razloga se preselio u Metapont, gde je umro oko 497-496. pre n. e.
Snano je uticao na svoje uenike: kao osnovna naela njegovog uenja
vaili su telesna i duhovna istota kao preduslov za saznanje; priznavanje
soterije (spasa) i sofije (mudrosti); besmrtnosti due koja se po smrti tela
seli u druga bia (palingenesija). U svetu vlada pravilnost kojuje nazivao
harmonijom. Pitagorejci su u poetku bili i politiki aktivni, ali su se potom povukli i odvojili od sveta, zatvoreni u svoje samostane. Uenje pitagorejacaje postalo tajno.

50

za savet, kao to je Romul osnivajui grad i uzimajui vlast dobio

povoljna znamenja. Zatim ga je augur70 - ovaj sveteniki poloaj je otad zbog vanosd u dravi postao stalan - odveo u tvravu
i tu je seo na kamen, okrenuvi se p rem aju g u . Augur je zauzeo
m esto levo od njega, pokrivene glave, drei u desnoj ruci savije n tap bez vorova koji se naziva palica. Poto je sagledao grad
i okolinu, odatle je m olei bogove izvrio podelu na regione,
idui od istoka prem a zapadu, te rekao da su desni delovi prem a
ju g u , levi prem a severu, a granini znak je u mislima postavio
na mestu dokleje najdalje dopro pogledom . Potom premestivi
palicu u levu ruku, desnu stavi Numi na glavu i ovako se pomoli:
Jupiteru oe, ako je pravo da ovaj N um a Pompilije, iju glavu
dodirujem , bude kralj Rima, oglasi se jasnim znakom u okviru
ovih granica koje sam oznaio. Zatim reim a iskaza znam enja
koja je eleo da budu poslana. Poto se o n a pojavie, N um a bi
proglaen za kralja i izie iz svetilita.
19.
Kada je doao na vlast, Num a se sprem ao da novi grad,
ve osnovan silom i orujem, ponovo osnuje po zakonima i obiajima. Videvi da se Rimljani ne m ogu privii na to usled ratova koji ljude ine divljima, sm atrao je da ih treba kultivisati
odvikavanjem od oruja, pa stoga sagradi hram Janusu u podnoju Aventina da bi pokazivao stanje rata i mira:71 da otvoren
oznaava da je drava u ratu, a zatvoren da su svi okolni narodi
um ireni. Samo je dva p u ta bio zatvoren posle N um ine vlade:
prvi p u t pod konzulom Manlijem posle zavretka Prvog punskog
rata, drugi put u nae doba dadoe bogovi da ga vidimo zatvoren o g posle rata kod Akcija poto je Cezar Avgust uspostavio
m ir na kopnu i na m oru.72 K adje Num a zatvorio hram, stupio je
70 Augures je bio sveteniki kolegijum, u poetku od tri lana, po jedan iz svake tribe. Nisu predskazivali budunost, nego su jedino tumaili
da li su bogovi saglasni sa preduzetim poduhvatom; svi vani dravni poslovi mogli su biti preduzeti tek posle obavljenih posmatranja znamenja
(auspicia). Znamenja su se delila na dve glavne grupe: auguria impetrativa
(traena) i auguria oblativa (koja se pojavljuju netraena). Sami znaci su
se delili u pet grupa: ex caelo, ex avibus, ex tripudis, ex quadrupedibus, ex diris. Sula je broj augura poveao na petnaest. a Cezar na esnaest.
71 Janus je imao malo pravougaono svetilite sa vratima koja su se
otvarala na dve strane.
72 Avgustje zatvorio Janusova vrata 29. pre n. e.

51

u prijateljske odnose sa gotovo svim susedima i sklapao saveze i

ugovore. Poto je otklonio brigu oko spoljnih ratova, trebalo se
pobrinuti da narod, koga su suzdravali strah od neprijatelja i
vojnika disciplina, ne postane razuzdan u miru, p a je smatrao
da e biti najbolje da u neukom narodu, jo sirovom u tim ranim vekovima, probudi strah od bogova. Poto strah nije mogao
prodreti u ovekovu duu bez nekog uda, on je izmislio da se
nou sastaje sa boginjom E gerijom ,'3 da je po njenom savetu
ustanovio ono to je za bogove najprihvatljivije i da je potrebno
imenovati svetenika za svakog od njih.
Najpre je podelio godinu na dvanaest meseci prem a kretanju
Meseca; no kako kretanje Meseca ne ispunjava 30 dana u svakom
mesecu i poto nedostaje 11 do potpune godine po okretanju
Sunca, on je rasporedio interkalarne mesece tako da dani svake
dvadesete godine budu u istom poloaju u odnosu na Sunce od
koga su i poeli, ispunjavajui vremenski prostor svake godine.
Takoe je ustanovio praznine dane i one u kojima se radi, je r u
nekim danim a nee biti korisno za narod da bilo ta zapoinje.'4
20.
Isto tako je posvetio panju stvaranju svetenikih poloaja, p rem d a j e i sam obavljao m noge religijske o brede, a
pre svega one koji danas spadaju u delokrug svetenika Diala.73745
S obzirom na to da su mnogi Rimljani smatrali da kraljevi treba
pre da nalikuju Romulu nego Num i, te i sami da idu u rat, on
je ne elei da zbog religijske stvari napusti kraljevski poloaj
uinio da sveteniki poloaj Jupitera bude stalan i odredio mu
sveanu odeu i kraljevsko kurulno sedite. Ovome dodade jo
dva svetenika, jed n o g Marsu i drugog Kvirinu;76 izabra device za
vestalke, sveteniki red koji je vodio poreklo iz Albe i koji nije
73 Egerija, rimska izvorska nimfa, imala je kultna mesta u Rimu kod Kapenskih vrata (Porta Capena) i u Ariciji; naziv je verovaUto izveden od gentilnog imena Egerius. Nosilo ga je nekoliko znamenitih ljudi u ranom Laciju.
74 Smatra se da je Numin kalendar zamenio jedan stariji, tzv. Romulov, koji je obuhvatao samo deset zemljoradnikih meseci, vanih za obavljanje poljoprivrednih radova. Numa je nastojao da izjednai solamu i
lunarnu godinu. Diesfasti i dies nefasti stari su koliko i kalendar.
75 Flamen Diahs, jupiterov svetenik, preuzeo je ovu funkciju od kralja koji je ranije bio vladar i svetenik.
76 Flamines Dialis, Quirinalis i Martialis su bili vii svetenici, odgovorni za najvanije rtve.

52

bio stran rodu osnivaa grada. Da bi one m ogle doivotno biti

svetenice u hram u odredi im izdravanje iz dravne kase i uini
ih potovanim i svetim zbog devianstva i drugih vrlina.77 Odredi kolegijum od dvanaest salija za slubu Marsu Gradivu,78 dade
im arene tunike kao znak dostojanstva, te naredi da preko njih
nose bronzane oklope i boanske titove koji se nazivaju ancilia
i da idu kroz grad pevajui u odreenom ritm u sveanih skokova. Zatim izabra za svetenika Num u Marcija, Marcijevog sina, iz
redova patricija, i poveri m u da zabelei i odredi sva religijska
pravila: sa kojim rtvama, u koje dane i u kojim hramovima e
biti odravane verske sveanosti i odakle e se za njih traiti
sredstva. Ostale dravne i privatne rtve potini pontifiku7980da
bi postojao neko kom e se narod moe obratiti za savet da se ne
bi zanemarujui boansko pravo ogreio o domai obiaj primaju i strani. Isto tako, svetenik je trebalo da pouava narod ne
samo u boanskim svetim ritualim a nego i u tom e kako se vri
sahranjivanje i kako treba zadovoljiti m a n e ," kako se tum ae
znam enja po m unjam a i ostalim vidljivim znacima, te kako se o
njim a vodi briga. Da bi izvukao iz bogova saznanje, posvetio je
na Aventinu rtvenik Ju p ite ru Eliciju,81 a boga je preko augura
pitao za savet ta treba preduzeti.
21.
Briga oko svega ovoga o dvraalaje n arod od nasilja i
oruja. Ljudi behu ispunjeni i obuzeti neprestanom brigom za
bogove. Kako se inilo da se bogovi interesuju za ljudske stvari,
77 O Vesti i vestalkama videti nap. 27.
,s Saliji (od salire, skakati) bili su organizovani u dva kolegijuma, Palatini i Colini; slini kultni kolegijumi su posvedoeni i kod drugih Latina. Njihovo naoruanje je bilo iz bronzanog doba, to ukazuje na starost
kulta. Ancilia bi bio tit sa urezima sa obe strane, moda minojskog porekla; njihova kultna igra je ratnikog porekla. Mars Gradiv je u istorijsko
doba bio nadlcan za poetak rata, a Mars Kvirin za njegov kraj.
79 Pontifex, verovatno od pons i facere, praviti mostove, prvobitno je
mogao biti nadlean za zatitu puteva, potom za kult uopte, za razliku
od flamines koji su negovali kult pojedinih bogova.
80 Dn Manes su u poetku duhovi preminulih; pokojnici su najpre postajali lemures, potom laruea i najzad manes. Manima se posveuje mesto
gdeje pokojnik sahranjen; onima koji to zapostave, bogovi alju zle snove.
81 Jupiter Elicije je obezbeivao kiu: kamen, manalis lapis, rano je
donet u grad i povezan je sa ritualom izazivanja kie. Ceremonijaje bila
poznata kao Aquilicium.

53

takva pobonost obuze srca ljudi da su vera i zakletva vladali

dravom um esto zakona i straha od kazne. I dok su Rimljani
prem a svome kralju kao jed in o m prim eru form irali svoje obiaje, dotle su susedni narodi, koji su verovali da m eu njima
nije nikao grad nego vojni logor kao pretnja optem miru, doli
u stanje takvog strahopotovanja da su smatrali kako bi napad
na dravu tako odanu kultu bogova znaio svetogre. Postojao
je jed a n lug koji je kvasila voda venog potoka to je izvirao iz
rnrane peine. N um aje tamo esto odlazio bez pratnje, kao na
sastanak sa boginjom Egerijom, i stoga je posvetio lug kamenam a82 koje su se ovde sastajale sa njegovom enom Egerijom, a
ustanovioje i praznik Vere. N aredioje da se svetenici dovoze k
njoj u pokrivenim dvokolicama i da ritual obavljaju ruku pokrivenih sve do prstiju, oznaavajui time da se vera m ora potovati
i da je njeno m esto u ljudskoj desnici takoe sigurno i sveto.
Uveo je i m noge druge rtve i m esta za vrenje svetih obreda, sa
svetenicima koje zovu argeji.83 Za sve vreme njegove vladavine,
najvee od svih njegovih dela bee zatita koliko m ira toliko i
drave. Tako su dva vladara je d a n za drugim, prem da razliitim
putevima, uveali dravu: je d a n ratom , drugi mirom. Romul je
vladao 37, N um a 43 godine. Tako je drava bila i jak a i dobro
organizovana u ratu i miru.
22.
Kada je N um a um ro, drava se vratila na interegnum .
Potom n arod izabra za kralja Tula Hostilija, unuka onog Hostilija koji se istakao u borbi protiv Sabinjana pod tvravom. Oci
senatori se sloie sa izborom . Tul ne samo da nije bio slian
prethodnom kralju nego je bio ratoborniji i od samog Romula.
Ratoborni duh su m u podstrekivali kako snaga i m ladost, tako
i slava predaka. S m atraoje da drava stari u dokolici i svudaje
traio razlog za rat. Dogodilo se da su seljaci iz Rima odneli plen
sa polja Albe, a stanovnici Albe plen sa rimskih polja. U Albi je
tada vladao Gaj Kluilije. Sa obe strane behu gotovo istovremeno
upueni poslanici da trae oduzeto. Tul je svojima naredio da
82 Kamene (Camenae) su bile boginje izvora, kod Rimljana esto izjednaene sa muzama.
83Argeja je bilo 27 u Rimu, u vezi su sa dva praznika:16-17. mart, kada je verovatno odravana procesija, i 14. maj, kada su vestalke bacale u
Tibar 27 lutaka od slame koje su nazivane argeji.

54

nita ne preduzim aju pre nego to im stigne njegova naredba.

D obro je znao da e A lbani odbiti njegov zahtev i da e tako
m oi da objavi pravian rat. Alba je sporo vodila stvar. Njeni
poslanici, prim ljeni ljubazno i blagonaklono kod Tula, gostili
su se zajedno sa kraljem. Za to vrem e su Rimljani traili da im
se vrati to je oteto, a kako je Alba to odbila, oni objavie rat
koji e zapoeti za trideset dana. Ovo javie Tulu, a on pozva
poslanike Albe da kau radi ega su doli. Ne znajui ta se dogodilo, ovi su najpre gubili vreme izvinjavajui se; pozvani, oni
e rei neto to se T ulu nee dopasti, ali se m oraju pokoravati
nareenju; doli su da trae da im se vrati uzeto; ako Rimljani
ne pristanu n are en o im je da objave rat. Na to je Tul rekao:
Javite vaem kralju da rimski kralj poziva bogove za svedoke da
onaj narod koji je, sa prezrenjem odbijajui zahtev, prvi otpustio
poslanike koji su traili da im se vrati stvar bude odgovoran za
nesree ovog rata.
23.
Ovo poslanici Albe javie kui. Na obe strane vrene su
velike priprem e za rat, koji je bio slian graanskom ratu, kao
da se vodi izmeu roditelja i dece, je r su i je d n i i drugi poticali
od Trojanaca: Lavinij j e poticao od Troje, Alba od Lavinija, a
poreklom iz Albe bili su rimski kraljevi. Ipak, poetak rata je inio m anje alosnim sam dogaaj je r nije voena borba, a poto
su u jed n o m od gradova bile poruene graevine, dva naroda
su se izmeala u je d a n . N a jp re je ogrom na vojska Albe napala
na rim sku teritoriju. Postavili su utvreni logor na rastojanju
ne veem od 5.000 koraka od grada i opkolili ga jarkom , koji
se po im enu vojskovoe zvao Kluilijev ja ra k u toku vie vekova,
dok vrem enom nisu nestali i jara k i naziv. U ovom utvrenju
um re kralj Albe Kluilije, a Albani postavie za diktatora Metija
Fufetija. M eutim, ratoborni Tul, naroito posle kraljeve smrti,
ponavljajui da e stanovnike Albe stii kazna od najviih bogova za bezboni rat i da su ve to zapoeli od samog kralja, nou
zaobiavi tabor krenu s vojskom na polja Albe. Ovo pak izazva
Metija iz utvrenog tabora i on dovede vojsku blie neprijatelju.
O datle uputi glasnika Tulu da m u javi kako bi trebalo da razgovaraju pre nego to se sukobe. Ako se sretne s njim, neka zna da
e izneti stvar koja e se ticati Rima koliko i Albe. Ne prezirui
ovaj predlog, Tul je ipak izveo vojsku u bojnom poretku u sluaju da razgovor bude uzaludan. U susret im izioe i Albani.
55

Poto su obe vojske stajale sprem ne, na sredinu izioe vojskovoe sa nekoliko prvaka. T ada vojskovoa Albe ovako zapoe:
uo sam od naeg kralja Kluilija da je uzrok ovom ratu uinjena nepravda i odbijanje da se uzeto vrati po ugovoru, a ini mi
se da e bez sum nje i ti rei isto. No ako smem izneti ono to
je istinito, radije od onoga to je ugodno da se uje, stvar koja
je naterala u rat ova dva susedna i srodna naroda jeste elja za
prevlau. Da li je to dobro ili loe, j a neu ni pokuati da tumaim. To je stvar koju treba da odlui onaj ko je zapoeo rat.
Ja sam samo vojskovoa koga stanovnici Albe izabrae da vodi
taj rat. Ipak elim da te upozorim na ovo, Tule: koliko je velika
mo E truraca oko nas i oko tebe, ti to bolje zna je r su ti blii.
Oni m nogo m ogu na kopnu, jo vie na m oru; imaj na um u da
e oni kad bude dao znak za borbu, gledati na ova dva bojna
reda i da e napasti na u m o rn o g i iscrpljenog i p o b e en o g i
pobednika. I tako poto nismo zadovoljni sigurnom slobodom
i poto sve stavljamo na kocku radi neizvesnosti ko e imati vlast
a ko e postati rob, tako nam bogova naim o neki nain kojim
e se odluiti ko e kome gospodariti, bez velike nesree i bez
m nogo prolivene krvi obaju n aroda.
Stvar se dopade Tulu, p rem d aje bio ratoboran kako po svojoj prirodi tako i iz elje za pobedom . Poto je stvar raspravljana
na obe strane, to odluie da sve prepuste srei.
24.
Desilo se da su se u jed n o j i drugoj vojsci nalazila braa
roena kao trojke, istih godina i iste snage. Kao to je poznato,
to su bili H oraciji i Kurijaciji, te gotovo da nem a dogaaja iz
starine koji je bolje poznat od ovoga. Pa ipakje i u tako slavnoj
prii ostala zbrka oko imena: kojem su narodu pripadali Horaciji, a kojem Kurijaciji. Pisci su u tome podeljeni, ali sam pronaao vie onih koji tvrde da su se Rimljani zvali Horaciji, i stoga
sam u dui sklon da sledim njih. Ovim trigem inim a predloie
kraljevi da se orujem bore svaki za svoju otadbinu; prevlast e
pripasti o nom n aro d u iji trigem ini pobede. Oni prihvatie i
sporazumee se oko mesta i vrem ena. Pre nego to je zapoela
borba, sklopljen je sporazum izm eu Rima i Albe da ona drava iji graani pobede u ovoj borbi vlada nad onom drugom
u pravednom m iru. Ugovori se razlikuju po odredbam a, ali se
svi sklapaju na isti nain. U ovoj prilici saznao sam da je to ovako uinjeno i da se ne pam ti nijedan ugovor stariji od ovoga.
56

Fecijal84je T ulu postavio pitanje: N areuje li mi, kralju, da

sklopim ugovor sa patrom patratom 85 kralja Albe? Kada kralj
potvrdi, on nastavi: Svetu travu traim od tebe. Kralj ree: ,,Donesite istu biljku. Fecijal donese sa livade u tvravi istu biljku
i upita kralja: Kralju, proglaava li m ene i moje pratioce za kraljevske glasnike rim skog naroda?" Kralj odgovori: Cinim ono
to e biti bez podvale s m oje strane i sa strane rimskog naroda
Kvirita." Fecijal je tada bio Marko Valerije, a on proglasi Spurija
Fuzija za patra patrata, dodirujui svetim granicam a njegovu
glavu i kosu. Pater patrat je izabran za obavljanje zakletve i za
proglaenje ugovora svetim i neprikosnovenim. T o je obavljeno
m nogim reima, sloenim u stihove koji nisu vredni da b u d u
navedeni. Zatim poto je izrecitovao odredbe ree: Cuj, Jupiteru, uj patre patrate albanskog naroda, uj i ti, narode Albe.
O dredbe izreene na ovim tablicama ili vosku,86 bez zle nam ere
i podvale, kao to se danas podrazum evaju da su pravine, rimski narod nee prvi izdati. Ako to prvi uini, uz javnu saglasnost
svih i sa nam erom da uini podvalu, tada ti, oe Jupiteru, uini
sa rimskim narodom onako kako u ja uiniti sa ovim veprorn.
To uini toliko jako koliko moe i ima snage. To rekavi, zakla vepra granitnim kam enom . Svoje sveane stihove i zakletve
izrekoe graani Albe preko svojih svetenika i svog diktatora.
25.
Poto je sklopljen sporazum , braa trigem ini zgrabie
oruje kako je dogovoreno. Flrabreni s obeju strana - podseali
su ih n a zaviajne bogove, na zaviaj i roditelje, na to da koliko
g o d je graana u otadbini i koliko ih je u vojsci, svi gledaju u
njihovo oruje i njihove desnice - istupie u sredinu izmeu dve
vojske, ratoborni i sprem ni za okraj, dok su im u uima brujali
glasovi onih koji su ih podsticali. Dve vojske se postavie ispred
tabora, ne toliko zbog postojee opasnosti koliko zbog brige za
budunost, je r je bila re o tom e da je pitanje vlasti zavisilo od
84 Fecijali su stari sveteniki kolegijum u Rimu; glavni zadatak im je
bio da sklapaju sporazume sa drugim dravama ili da objavljuju rat. Kolegijurn je inilo 20 doivotno izabranih lanova.
85 Paterpatratus je bio predstavnik kolegijuma fecijala; naziv je nepoznatog porekla i znaenja. Daju mu se razna tumaenja, na primer Otac
oinstva, Otac koji izvrava" i sl., ali nijedno se ne moe dokazati.
86 Izraz ex tabulis cerave kod Tita Livija preuzet je iz pravnog renika i
oiglednoje anahronizam za epohu u kojoj jo nije bilo pismenosti.

57

hrabrosti i vrline tako malog broja ljudi. Uspravni i napeti borci

upravie pogled na ne m nogo prijatan prizor. Na dati znak, sa
uperenim kopljim a kao dva bojna reda, po tri m ladia sa svake strane ju rn u e uz najveu panju dve vebke vojske. Ni jed n i
ni drugi nisu mislili na sopstvenu opasnost, nego n a prevlast
ili ropstvo svog naroda, kao i na to da e sudbina dom ovine u
budunosti biti onakva kakvom je oni sada uine. Kada pri prvom sudaru zazvea oruje i zasijae sjajni maevi, strah obuze
gledaoce, a kako srea nije pretezala ni na je d n u stranu, oni
zanem ee i zaustavie dah. Borci se zatim dohvatie rukam a,
pa se sada nije vie pruao prizor kretanja tela i naizm eninog
potezanja maeva i titova, nego prizor rana i krvi. Dvojica sa
rimske strane padoe je d a n za drugim , dok su trojica iz Albe
bila ranjena. Kad pade Rimljanin, uzviknu radosno vojska Albe;
rimske legije napusti svaka nada, ali ostade strahovanje za svog
ovekajer su odm eravale kako nasuprot njihovogjednog stoje
tri Kurijacija. Rimljanin sluajno nije bio ranjen, te iako se kao
jed a n prem a trojici nalazio u neravnopravnom poloaju, ipak
je prem a svakom pojedinano bio zastraujui. Dakle, da bi razdvojio protivnike krenuo je da bei, znajui da e biti gonjen
koliko to dozvoljava ranjeno telo protivnika. Ve je bio odmakao od m esta gde je voena borba, kad je osvrnuvi se video da
ga oni slede na izvesnom razm akujedan od drugog. Jedan nije
bio daleko od njega, pa se on vrati i snano ga napade. I dok
je vojska Albe uzvikivala Kurijacijima da priteknu b ratu u pomo, Horacije je , ubivi protivnika, ve bio sprem an za sledeu
borbu. T ada Rimljani povicima kakvi se uju pri neoekivano
povoljnom o brtu ohrabrie svog borca, a ovaj pouri da okona borbu: p re nego to je trei stigao - ne bee daleko - on
pogubi i d rugog Kurijacija. Tako Mars izjednai snage da po
jed a n ostane na svakoj strani, ali oni ne behu jednaki ni po nadama ni po snazi: jed a n jo neranjenog tela orujem, ohrabren
dvostrukom p o bedom i eljan treeg okraja; drugi urnoran
od rana i iscrpljen gonjenjem , vukui svoje telo, p o b e en ve
prethodnim porazom svoje brae, kretao je u susret protivniku
pobediocu. O no to je sledilo nije vie bila borba. Rimljanin prkosno dobaci: Dva brata ve predadoh bogovima podzemlja, a
treeg u rtvovati onom e radi ega je rat i poeo - vlasti Rima
nad Albom . T ada udari Kurijacija m aem po vratu i sa palog
58

neprijatelja skide oruje kao plen. Rimljani uz ovacije i estitanja prihvatie Horacija, radujui se utoliko vie to su bili veoma
blizu propasti. Zatim se okrenue sahrani mrtvih u razliitom
raspoloenju: je d n i ra d o sn ije r su uveali svoju vlast, drugi tuni je r su doli pod tuu dominaciju. Sahranjeni su na mestima
gde je ko poginuo: dva Rimljanina na jed n o m mestu blizu Albe,
a tri ju n ak a iz Albe u pravcu Rima, ali na raznim mestima, gde
se s kojim odigrala borba.
26.
Pre nego to su A lbani napustili bojno polje, M etije
u p ita T u la ta zapoveda po sklopljenom ugovoru. Ovaj naredi
da dre vojsku pod orujem je r e koristiti njihove snage ako
zarati na grad Veje. Potom odvedoe vojske kuama. Ispred Rim ljana je iao H oracije, nosei trostruki bojni plen. N jem u u
susret kod Kapenskih vrata87 izie sestra koja je bila zaruena
s jed n im Kurijacijem. Prepoznavi na bratovljevim pleim a verenikov ogrta koji je sama izradila, ona rasplete kosu i plaui
poe dozivati mrtvog zarunika. Zadrhta dua hrabrog mladia
zbog glasnog sestrinog plaa dok su se ostali radovali njegovoj
pobedi. Tada istre ma i pogubi devojku, istovremeno pratei
ovo strano delo reima: Idi i ti svom vereniku sa svojom nerazum nom ljubavlju je r si zaboravila dva mrtva i jed n o g ivog
brata i svoju otadbinu. Ovako neka proe svaki Rimljanin koji
oplakuje neprijatelja.
Strano se ovo uini i patricijim a i plebsu, ali je nasuprot
tom e stajala nedavna Horacijeva zasluga. Ipak ga zgrabie i izvedoe pred kralja da m u sudi. Da ne bi sam presuivao u tako alosnoj i nepopularnoj stvari i po osudi bio izvritelj kazne, kralj
sazva narod i ree: Imenujem duovire koji e suditi Horaciju po
zakonu o izdaji. A form ula stranog zakonaje glasila: Neka duoviri osude za izdaju; ako uloi apel na odluku duovira neka se
o njem ujavno raspravlja, a ako duoviri pobede, neka m u pokriju
glavu, veu ga za suvo drvo i neka bude iiban unutar gradskih
granica ili van njih. Tim zakonom su stvoreni duoviri. Smatraju i da po odredbam a ovog zakona ne m ogu osloboditi ni nekoga ko je nevin, oni ga osudie, a je d a n od njih ree: Publije
H oracije, osuujem te za izdaju. Liktore, idi i vei m u ru k e.
87
Kapenska vrata, jed n a od rimskih gradskih kapija, sa nazivom
etrurskog porekla.

59

Pristupi liktor, nam esd omu. T ada Horacije na podsticaj Tula, koji je ublaio zakon, uzviknu: Ulaem apel.881 tako se o
apelu odluivalo u narodu. Ljude je najvie d irnulo to to je
otac Publija H oracija izjavio kako sm atra da je njegova erka
s pravom pogubljena; da se nije tako dogodilo, on bi j e kaznio
prim enjujui pravo oca nad decom .89 Molio je zatim da on koji
se donedavno diio divnim potomstvom ne bude sada lien sve
svoje dece. Zatim starac, zagrlivi sina i pokazujui ratni plen
skinnt sa Kurijacija, obeen na onom mestu koje se sada zove
Horacijev stub, ree: Zar m oete, Kviriti, ovog oveka koga ste
gledali kako nastupa ovenan pobedom i odlikovan, sada gledati kanjenog i razapetog na raklje? Ovaj prizor jedva da bi
m ogle po d n eti oi i graana Albe. Idi, liktore, vei ruke koje
su nedavno naoruane stvarale vlast rimskog naroda; idi, pokrij
glavu oslobodiocu ovog grada; vei ga za drvo; ibaj ga u gradu
izmeu ovog stuba i ratnog plena skinutog sa neprijatelja, ili van
grada izmeu grobova Kurijacija. Kuda biste mogli odvesti ovog
mladia gde ga njegova ratna odlikovanja ne bi osloboclila tako
sram ne kazne? N arod nije odoleo njegovim suzama, niti Horacijevoj hrabrosti u svakoj opasnosti, te ga oslobodi vie iz divljenja prem a hrabrosti nego po pravu. Da bi oigledno ubistvo
bilo iskupljeno rtvom, tada bi n are en o ocu da o dravnom
troku na taj nain otkloni zlo sa sina. Poto je prired io neke
rtve pokajnice (one su potom ostale u nadlenosti Horacijevog
roda), otac je iznad puta postavio gredu i poslao sina da proe
ispod nje pokrivene glave kao ispodjarm a. Ovaj obiaj je i danas
ostao i radi se javno. Mesto se naziva Sestrina gredica.90 Sestri
Horaciji je p o d ig n u t spom enik od tesanog kam ena na mestu
gde je pala pogubljena.
27.
Mir sa Albom nije trajao dugo. Nezadovoljstvo naroda, koji je zam erao to je sudbina drave bila poverena trojici
88 U pitan ju je ius provocationis, pravo priziva na narod koji moe izmeniti odluku vrhovnog magistrata i kralja.
89 Patria potestasje ocu porodice davala i pravo nad ivotom dece i
svih onih koji su pod njegovom vlau u porodici.
90 Tigullum sororis, drvena kapija na dva vertikalna stuba, kroz koju
je Horacije morao da proe, nalazila se u blizini kasnijeg Koloseuma.
Legenda o ubijenog sestri je etiolokog karaktera i trebalo je da objasni
ovaj naziv. Ceremonija Tigullum sororis praznovanaje u Rimu 1. oktobra.

60

mladia, pobedi slab duh diktatora i poto nije pridobio narod

dobrim savetima, on poe da to ini zlim. I tako, traei sada rat u
m iru kao toje pre traio mir usred rata, videvi daje u njegovog
naroda vie ratnikog d u h a nego snage, poe podsticati druge
narode da javno i po objavi vode rat, a za svoje zadra izdaju pod
vidom saveza. Na rat je podstakao Fidenjane koji su bili rimska
kolonija, a za saveznike je pridobio grad Veje i obavezao se da e
Alba prei na njegovu stranu. Kad se Fidene javno odm etnue,
Tul povede vojsku iz Albe protiv neprijatelja. Preavi reku Anije n postavi tabor na njegovom uu. Izm eu ovog mesta i Fidena
pree Tibar vojska iz Veja. O na je drala desno krilo u bojnom
poretku pored reke. Levo su se u blizini planine nalazili Fidenjani. Tul povede svoju vojsku protiv Veja, a Albane postavi prem a
legiji Fidenjana. U A lbanaje bilo isto tako malo hrabrosti koliko i
vernosti. Poto se nije usuivao ni da ostane ni da otvoreno pree
na stranu neprijatelja, neprim etno se prim ae planinama. Kad
je ocenio da se dovoljno pribliio, on uspostavi potpun bojni poredak; jo neodluan u dui ureivao je redove da bi m u prolo
vreme. Odluio je da okrene svoje snage onako kako se okrene
ratna srea. Rimljanima koji su stajali najblie bi udno u poetku
to su im bokovi otkriveni odlaskom saveznika. Potom konjanik
obode konja i javi kralju da su Albani otili. U toj opasnoj situaciji, Tul se zavetova da posveti dvanaest salija i svetilita Paloru i
Pavoru.91 Konjaniku se glasno obrati, kako bi ga uo i neprijatelj,
i naredi m u da se vrati u borbu; nem a razloga za uzbunu, je r je
vojska Albe krenula na njegovu zapovest da napadne nezatienu pozadinu Fidenjana. Potom naredi konjanicim a da usprave
koplja i tako od pogleda najveeg dela peadije sakri povlaenje
vojske Albana. Oni koji su ga videli, verujui u ono to su uli od
kralja, utoliko su se hrabrije borili. Strah pree i na neprijatelje.
O ni su uli ono to je glasno nareeno budui da su Fidenjani
znali latinski poto su se m eu njima nalazili mnogi latinski kolonisti. I tako, da ne bi bili odseeni od grada iznenadnim napadom Albana sa brda, okrenue nazad. Tul navali i razbivi krilo
Fidenjana okrenu se protiv vojske Veja, koja je ve bila obeshrabrena strahom svojih saveznika. Ni ovi ne izdrae napad, ali im
91
Pallor (Strepnja) i Pavor (Strah), boanstva poznata u Grkoj kod
Hom era i Hesioda kao Deimos i Fobos.

61

se u bekstvu kao prepreka nae reka. Kako su beali, sram no su

bacali oruje i kao slepi hrlili u vodu, dok su drugi oklevali na
obali, kolebajui se da li da bee ili da se bore. Nikad pre toga
nije Rim vodio tako krvavu bitku.
28.
Tada i vojska Albe, koja je bila posmatra borbe, sie u
bojno polje. Metije je estitao Tulu pobedu nad neprijateljem,
a Tul je prijateljski odgovarao. Kako se sve okrenulo na dobro,
on naredi da se albanski tabor prikljui rimskom. Sledeeg dana
je priprem ao rtvu oienja. Poto je sve priprem ljeno kakoje
bio obiaj, u svanue naredi da se sazove skuptina obe vojske.
Poevi od kraja tabora, glasnici najpre pozvae vojsku Albe. Podstaknuti radoznalou da uju rimskog kralja, stajali su m u najblie. Prema unap red smiljenom planu bili su opkoljeni rimskom
naoruanom legijom. C enturionim aje bilo dato u zadatak da bez
odlaganja izvravaju naredbe. Tada Tul zapoe ovako: Rimljani,
ako ikada za bilo ta treba da zahvalimo najpre bogovima, a zatim
i sopstvenoj hrabrosti u nekom ratu, to je zajueranju borbu.
Trebalo se boriti ne vie protiv neprijatelja nego protiv izdaje i
podlosti saveznika, a ta b o rb aje i tea i opasnija. J e r da ne biste
ostali u pogrenom uverenju, vojska Albe se povukla prem a brdirna bez moje zapovesti. Nije bila u pitanju nikakva moja naredba
nego lukavstvo i nam era da vi ne biste, znajui da ste naputeni,
odvratili panju od borbe i da vas, svesne da vas je opkolio neprijatelj, ne obuzm e strah i elja da pobegnete. Krivica o kojoj
je re ne tie se svih onih koji su iz Albe; sledili su svog vou kao
to biste i vi uinili ako bih ja nameravao da izbegnem neku borbu. Metije je voa ovog mara, Metije je vinovnik ovog rata; on je
prekrio ugovor izmeu Rima i Albe. Na to e se usuditi i drugi
ako ovim ne dam jasan prim er svim smrtnicima."
Naoruani centurioni opkolie Metija, dok je kralj nastavio
zapoeti govor: Neka je sreno, d obro i u pravi as rimskom
narodu, m eni i vama, Albani, da prevedemo ceo albanski narod
u Rim, da dam o narodu graanska prava, a prvake da biram o u
Senat, da stvorimo jed an grad i je d n u dravu. Kao to je albanski
narod bio nekad podeljen na dva, tako neka se sada ujedini.
Na ovo je albanska vojska, razoruana a opkoljena naoruanom vojskom, utala obuzeta optim sUahom, prem da je u dui
drugo elela. T ada Tul jo ree: Metije Fufetije, kada bi mogao nauiti da slui zadatku vere i saveza, ostavio bih te da ivi
62

i da to naui; ali poto tvojoj dui nem a ozdravljenja, svojom

kaznom naui ljudsko drutvo da dri za sveto ono to si ti prekrio, i kao to si ti m alopre svoj duh podelio u stvarima izmeu
Fidena i Rima, tako neka tvoje telo sada bude rastrgnuto na sve
stra n e . Potom naredi da se dovedu dva etvoroprega i da se
Metije razapne na je d n a i druga kola. Zatim su konji poterani
u raznim pravcima, vukui telo koje je rastrgnuto n a je d n im i
drugim kolima, dok su udovi visili na tokovima. Svi okrenue
glave od takvog stranog prizora. Ovo je kod Rimljana bio prvi
i poslednji prim er takve kazne koja se m alo obzirala na zakone
hum anosti. No treba istai da ni kod drugih naroda i u ostalim
stvarima nisu bile uobiajene blae kazne.
29. U m euvrem enu su ve bili upueni konjanici u Albu
da prevedu narod u Rim, a zatim su upuene legije da razore
grad. Kada su one ule n a kapije, nije nastala panika, kako je
esto bivalo pri osvajanju gradova kad se provale kapije i razrue bedem i ratnim spravama ili kad se silom zauzme tvrava, pa
nastane vika neprijatelja i trka naoruanih ljudi i sve se preda
ognju i m au. Ali su tuna tiina i tiha alost tako skam enile
due svih da su u nedoum ici ta da ostave, a ta da ponesu, pitajui jed n i druge, nesposobni da donesu pravu odluku, as stajali
na pragovim a kua, as tum arali gledajui poslednji p u t svoje
domove. Kad se ve ula vika konjanika koji su nareivali da se
izlazi, kada se prolom io prasak sruenih krovova iz najudaljenijih delova grada i kad se izdaleka digla praina i sve ispunila kao
oblak, zgrabie ko je ta mogao poneti. Poto su izili ostavljajui
lare92 i penate i krovove pod kojima su ro en i i odgajeni, neprekidna kolona iseljenika ve je ispunila drumove, a prizor je
izazivao suze zbog uzajam nog saaljenja. Culi su se tuni povici,
naroito ena, kad se prolazilo p o red svetinja i hram ova koji
su sada poseli naoruani ljudi, pa se inilo da su ostavljali svoje
bogove zarobljene. Poto je stanovnitvo izilo, Rimljani su sve
sravnili sa zemljom, i privatne i javne graevine, p a je z ajed an
as pretvoreno u ruevine sve ono to je u Albi postojalo 400 godina. Hramove bogova su ipak potedeli - tako je naredio kralj.
30. Propau Aibe ojaao je Rim. Broj graana se udvostruio; gradu je dodat i breg Celij, a poto je bio gusto naseljen, Tul ga
92 Lari su bili duhovi zatitnici domaeg ognjita.

63

je izabrao za mesto za kraljevsku kuu i o tad je tu boravio. Prvake iz Albe, rodove Julija, Servilija, Kvinkcija, Geganija, Kurijacija, Kloelija izabra u Senat kako bi ojaao i taj deo drave. Kao
osveteno m esto za ovaj stale, koji je ojaan njegovom zaslugom, sagradio je venicu koja se i kasnije zvala Kurija Hostilija,
sve do vrem ena naih otaca. I da bi svi stalei dobili pojaanje iz
novog naroda, dodao je deset odreda konjanika regrutovanih
m eu Albanim a; legije koje su ve postojale dop u n io je ovim
ljudima, a osnovao je i neke nove.
Uzdajui se u te snage, Tul objavi rat Sabinjanima, plemenu koje je posle Etruraca bilo najm onije i po oruju i po broju
ljudi. Nepravde su injene i sa je d n e i sa druge strane, ali je satisfakcija uzalud traena. Tul je traio rimske trgovce zarobljene
kod svetog luga Feronije,93 koji je radi trgovine bio esto poseivan, a Sabinjani su traili svoje koji su ranije pobegli u sveti lug i
bili zadrani u Rimu. To dovede do rata. Seajui se vrlo dobro
d a je Tacije preselio u Rim deo njihovih snaga i d a je rimska dravajo vie ojaala preseljavanjem albanskog naroda, Sabinjani
su traili pom o spolja. E trurija nije bila daleko, a od Etruraca im je najblie bio grad Veji. Ljutnja ko jaje ostala iz ratova,
snano podstiui ljude na revolt, dovelaje ovde dobrovoljce;
za skitnice i siromani plebs plaanje je imalo privlanu snagu.
Zvanino nisu pruili nikakvu pom o, je r je u Vejim a uostalom, to je m anje udno - drano do prim irja koje je sklopljeno
sa Romulom. Kako su se obe strane svim snagama sprem ale za
rat, izgledalo je da e se stvar okrenuti u korist o n ih koji prvi
zgrabe oruje. Tul ih preduhitri i upade na sabinjansku teritoriju. Surova b orba se odigrala kod Zle ume,94 gde su Rimljani
pobedili zahvaljajui snazi peadije, ali i konjici koja je nedavno
bila poveana. Na neoekivani napad konjice, pokolebali su se
sabinjanski bojni redovi; potom niti su mogli da stupe u borbu
niti da bee, a da se ne izloe velikim gubicima.
31.
Posle pobede nad Sabinjanima, rimska mo i Tulovo kraljevstvo su cvetali. Tada bi javljeno kralju i Senatu da na Albu pada
93 Boginja Feronija je pripadala rimskom zvaninom panteonu i praznovanaje 13. novembra; kultjoj je bio rairen u srednjoj Italiji, a svetilitaje imala u zemlji Sabinjana, Umbra, Volska i drugih.
94 Silva Mahtiosa'\e nepoznato mesto.

64

kia od kamenja. Poto se u to jedva moglo poverovati, poslani su

ljudi da vide udo; i pred njim a je padalo s neba m nogobrojno
kam enje kao gust grad koji vetar nanosi na zemlju. Uini im se
da su uli gromki glas sa najvieg vrha ovog luga da Albani treba
da prinesu rtve po obiaju predaka, koje kao da su predali zaboravu, ostavljajui ih zajedno sa otadbinom, poto su ili primili
rimske obiaje, ili su, kako se to dogaa, ogoreni na svoju zlu
sreu napustili kult bogova. Rimljani su takoe morali po ovom
proroanstvu dajavno izvre devetodnevno sveano rtvovanje, ili
zato to je i njima bio upuen nebeski glas sa albanskog vrha - j e r i
to se pria - ili su ih opom enuli njihovi vraevi. U svakom sluaju,
ostalo je da se praznuje devet dana kad god bi se javilo ovo udo.
U skoro zatim, Rim zadesi epidem ija. O na je izazvala tromost u obavljanju vojne slube, ali ratoborni kralj nije dozvoljavao nikakav predah od rata, verujui da e vojska biti zdravija u
ratu nego ako ostane kod kue, sve dok i sam nije bio zahvaen
boleu. T adaje s telom slomljen i njegov ratoborni duh, pa dok
je ranije smatrao da nem a stvari koja m anje od religije treba da
zaokuplja vladarev duh, sada je iznenada poeo da sprovodi sva
mala i velika sujeverja i da uliva n arodu verska oseanja. Ljudi
su ve javno traili da se vrati stanje kakvo je bilo pod Num om ,
verujui da je jed in i lek njihovim bolesnim telima da od bogova izmole milost i mir. Pria se da se i sam kralj, kad je listajui
N um ine kom entare naao u njima tajne sveane rtve Ju p iteru
Eliciju, odao njihovom vrenju. Ali kako je taj ritual preduzet i
izvren na nepropisan nain, ne samo da m u nije doneo pojavu
boga nego je, izazvavi Jupiterovu srdbu iskrivljenom religijom,
bio pogoen m unjom i izgoreo zajedno sa svojom kuom. Tako
je Tul vladao 32 godine, proslavivi se u ratu.
32.
K adaje Tul um ro, dravna uprava je , kako je to od poetka bilo uraeno, vraena Senatu, a on je imenovao intereksa,
koji je potom sazvao naro d n u skuptinu. N arod izabra za kralja
Anka Marcija, a senatori potvrdie izbor. Anko Marcije je bio
u n u k N um e Pompilija, sin njegove erke. Seajui se s je d n e
strane slave svoga dede, a sa druge i p reth o d n e vladavine koja
je , m ada u ostalim stvarima veoma dobra, bila u jednoj stvari
loe sree, je r je religija bila ili zapostavljena ili kult nije vren
na pravi nain, i sm atrajui da je najvanije da religijske stvari
tre b a vriti onako kako ih je N um a uspostavio, Anko naredi
65

sveteniku da iz kraljevskih ko m en tara iznese sve na nabeljen u tablu [album ] i da je ja v n o izloi. Tako je graanim a koji
su bili eljni m ira i susednim narodim a vraena nada da e on
kao kralj prihvatiti obiaje i nain vladavine svoga dede. O nda
Latini, s kojim a je sklopljen ugovor za vrem e Tula, ohrabreni
izvrie upad u rimska polja, a Rimljanima koji su traili da im
se vrati oduzeto, to oholo odbie, uvereni da e rimski kralj miroljubivo voditi kraljevstvo izm eu svetilita i rtvenika. Anko je
bio ovek m irne naravi, a seao se i N um e i Romula. Smatrao
je da u vrem e vladavine njegovog dede bio n eophodan mir, je r
je narod bio m lad i necivilizovan, ali da e njem u biti teko da
odri m ir a da ne pretrpi nepravdu; pokuava strpljivou, no
pokuaj se prezire, a vrem ena su slinija onim a Tulove vladavine nego N um ine. Ipak, poto je N um a u m iru organizovao
religiju, on e uspostaviti ratni cerem onijal tako da se ratovi ne
samo vode nego i objavljuju po odreenom ritualu. Stoga je od
starog gensa Ekvikola95 preuzeo pravo koje sada im aju fecijali i
odredio na koji nain se trai povraaj opljakanog.
Kad doe na granicu kod onih od kojih zahteva da mu se
vrati oduzeto, poslanik, glave pokrivene vunenom tkaninom ,
izgovara sledee rei: uj, Jupiteru, ujte granice - tu imenuje plem e ije su - ,,uj i ti, boansko pravo. Ja sam javni glasnik
rim skog naroda; dolazim kao poslanik, pravedno i pobono,
i neka se veruje mojim reirna." Zatim izloi ta trai. Na to pozva Jupitera za svedoka: Ako bezbono i nepravino traim da
mi se predaju ovi ljudi i sve stvari, ne daj da ikad ugledam svoju
otadbinu." Ovo bi ponavljao dok bi prelazio granicu, kad bi
susreo prvog oveka, kada bi ulazio kroz gradsku kapiju i stupao
na trg, neznatno menjajui ove form ule i zakletve. Ako ono to
je traeno ne bude vraeno u roku od 33 dana - toliko je bilo
uobiajeno - tada ovako objavljuje rat: uj, Jupiteru i Jane Kvirine,96 ujte, vi nebeski bogovi i vi zemaljski, kao i vi podzem ni,
ujte! Pozivam vas za svedoke da ovaj narod - tu im enuje narod
96
Gens Aequicoli nosi ime po plem enu Ekvi; ime je sauvano i posle
nestanka plemena.
96 Rukopisno je tradirano na ovom mestu Juno Quinne, to svi moderni izdavai smatraju za nemogue. Janus Quirinus, koji se usvaja kao
izmena, poznat je i u drugim izvorima.

66

koji je u pitanju - ini nepravdu i ne dri se zakona. Ali o ovim

stvarima emo se savetovati sa starijima97 u svojoj otadbini na
koji nain da steknem o ono to nam pripada.98Tada se glasnik
vraa u Rim na savetovanje. Na to kralj odm ah pristupa savetovanju sa ocima senatorim a, i to ovim reima: O ovim stvarima, sukobu i uzrocim a govorio je pater patrat Kvirita, rimskog
naroda, p atru patrata Starih Latina i ljudstvu Starih Latina.99
O ni ove stvari niti vratie, niti izvrie ono to je reeno. Reci,
tada bi se obratio onom e ije je miljenje eleo da bude prvo,
,,da li smatra da ovu stvar treba vratiti, razreiti i izvriti? Na to
bi ovaj: Slaem se i glasam da se stvar razrei istim pravinim
ratom . Potom bi ostali bili redom upitani za miljenje. Ako veina onih koji su prisutni zastupa isto miljenje, ra tje odluen.
Bilo je uobiajeno da fecijal baci prem a njihovoj granici gvozdeno koplje, ili koplje iji je samo vrh prevuen gvoem ,100
i da kae u prisustvu ne m anje od trojice odraslih ljudi: Poto
su narodi Starih Latina i ljudi Starih Latina protiv rimskog naroda Kvirita uinili i skrivili i poto je rimski narod Kvirita naredio
da bude rat sa Starim Latinima, a Senat rimskog naroda Kvirita
se saglaava i glasa da bude rat sa Latinima, zbog toga ja i rimski
n arod objavljujemo rat narodim a Starih Latina i ljudima Starih
Latina i zapoinjem o ra t.101 Kada to izgovori baca koplje na
njihovu granicu. Na taj nain je bila traena stvar od Latina i rat
objavljivan, a taj obiaj je prihvatilo i potomstvo.
33.
Poto se pobrinuo za religiju, flamine i druge svetenike,
Anko skupi novu vojsku i krenu na Politorij, jed a n od latinskih
97 Pod ,,starijim se ovde podrazumevaju senatori.
98 Ovde je lakuna u prepisima Livijevog dela, ali ona bitno ne smeta
razumevanju smisla.
99 Na ovom mestu Livije pravi razliku izmeu patra patrata celog
naroda Starih Latina i patra patrata pojedinaca; to znai d aje Rim preduzimao mere odbrane kad bi nepravdu Rimu naneo bilo ceo narod bilo
pojedinac.
100 Koplje je ovde magino, a ne simbolino; gvoe je zbog magnetskih osobina rano smatrano za izvor magije.
101 Stara ceremonija objavljivanja rata imala je tri stupnja: denuntiatio
(prijava), testatio (svedoenje) i indictio (objava). Poetkom Ilvekapre n. e.
obiaj je pao u zaborav, alije oko 136. pre n. e. ponovo oivljen; formula
koju prenosi Livije potie iz izvora II veka pre n. e.

67

gradova, i silom ga zauzme. Sledei prim er ranijih kraljeva koji

su dravu ojaali time to su prim ali neprijatelja u svoju dravu,
ceo narod deportova u Rim, i dok je Palatin bio sedite starih
Rimljana, te Kapitol i tvravu naseljavali Sabinjani, a Celij Albani, on dade Aventin novonaseljenom narodu.102 Uskoro su mu
prikljueni novi graani iz zauzetih gradovaT elena103 i Fikane.
Protiv Politorija preduzet je novi r a tje r su prazan grad ponovo
zauzeli Stari Latini. Rimljanima nije ostalo drugo sem da razore
grad da ne bi ponovo bio utoite neprijatelju. Najzad, poto
su Latini u ra tu bib potisnuti do M edulije,104 gde j e borba za
izvesno vrem e bila neodluna, borilo se uz prom enljivu ratnu
sreu. Kako je grad bio zatien bedem im a i jakom posadom,
a tabor postavljen na otvorenom polju, to je latinska vojska nekoliko p u ta dola u sukob prsa u prsa sa Rim ljanim a. Najzad
Anko, oslanjajui se na celokupne snage, najpre izvojeva pobedu, a potom se nosei ogrom an ratni plen vrati u Rim; pri tome
su m nogi Latini bili prim ljeni u rim sku dravu. Njim a je bilo
dozvoljeno da se nasele kod M urcije,105 i tako je Palatin spojen
sa Avendnom. Janikul je takoe ukljuen u Rim, ne zbog nedostatka prostora nego zato da ne bi postao tvrava neprijatelja.
O dlueno je da se Janikul ne samo utvrdi nego i da se mostom
na gredam a - prvim kojije napravljen preko Tibra - spoji sa graclom radi lake komunikacije. Ne manji poduhvat je bio jarak,
koji je prokopan na mestima koja su ravna i lako pristupana,
to je takoe delo kralja Anka.
Kako je tim ogromnim prilivom ljudi bilo poveano stanovnitvo, to se gubila razlika izm eu dobra i zla, i stoga su se dogaala skrivena zloinstva. Zbog toga je podignut zatvor usred
grada, iznad Forum a, da bi se spreila razuzdana drskost. Pod
ovim kraljem su poveani ne samo stanovnitvo nego i teritorija i bile po m eren e granice. O d Veja je oduzeta um a Mezija a
vlast Rima je proirena do mora. Na uu Tibra osnovan je grad
102 Na bregovima Palatin, Kapitol, Celij, Viminal, Kvirinal i Eskvilin,
te Janikul na desnoj obali Tibra, razvio se antiki Rim.
103 Telene su bile grad Telija, prem a Strabonu u blizini Ardeje, verovatno na obroncima Albanskih planina.
104 Za Meduliju se veruje da se nalazila kod Nomentuma u Laciju.
105 Ad Murciae, kapela izmeu Palatina i Aventina, kasnije u Velikom
cirkusu.

68

Ostija,106 a u okolini su napravljene solane; poto su ratovi uspeno voeni proiren je hram Jupitera Feretrija.
34.
Za vreme Ankove vladavine, u Rim je pobegao Lukum o n ,107 vredan i veom a bogat ovek, podstaknut eljom i nadom da e u Rimu stei velike poasti koje u Tarkvinijim a,108
j e r odatle je poticao, a budui iz stran o g roda - nije m ogao
dobiti. Bio je sin D em arata K orinanina109 koji je pobegao iz
otadbine zbog bune, nastanio se stalno u Tarkvinijima, tu se
oenio i dobio dva sina. Zvali su se Lukum on i Aruns. Lukumon
je ostao u ivotu i postao naslednik imovine, a Aruns je um ro
pre oca, ostavivi enu koja je oekivala dete. Otac nije dugo
nadiveo sina. Ne znajui da m u snaha oekuje porod, um ro
je ne pomenuvi unuka u poslednjoj oporuci. Kako po dedinoj
sm rti nije imao nikavog udela u imovini, nazvan je E gerije110
zbog siromatva. N asuprot tome, L ukum onu, nasledniku svih
dobara, bogatstvo je dalo sam opouzdanje. O n ga i povea enei se Tanakvilom,111 k o jaje bila vrlo visokog porekla i nije se
lako mirila sa dm da prom eni uslove u kojim aje roena za one
u kojima se nala udajom . Poto su Etrurci prezirali Lukum ona
koji je poticao od doljaka izgnanika, ona nije vie m ogla podnositi ponienje, pa je zaboravljajui ljubav prem a otadbini poela nagovarati mua da emigriraju iz Tarkvinija samo da bi ga
videla u poastima. Cinilo se da je Rim najpogodnije mesto za
to: u jed n o m m ladom drutvu, u kome je sva aristokratija nova
106 Kako je arheoloki potvreno, O stijaje podignuta tek u IV veku
pre n. e. Solane su, meutim, znatno starije, od njih je vodio Put soli
(Via Salaria) prema zemlji Sabinjana.
107 Lukumon je etrurska re za najvii politiki poloaj u gradu-dravi, smatra se da je ekvivalent za latinsko rex.
108 Tarkviniji su jed an od najznaajnijih gradova u Etruriji. Tarkvinije je esto etrursko lino ime; podsea na ime etrurskog heroja Tarhona.
109 prjga 0 migraciji Demarata iz Korinta m ogunaje; smatra se d aje
mogao pobei u vreme ustanka tiranina Kipsela protiv aristokrate Bakijada. Meutim, sumnja se u njegovo srodstvo sa Takvinijem.
110 Egerius, ije bi ime bilo u vezi sa glagolom egere- oskudevati, nazvan je Kolatinjanin (Colaltinus) je r je dobio upravu nad zauzetim latinskim gradom Kolacija (Collatia). Njegov sin je Lukrecijin mu Lucije Tarkvinije Koladnjanin koji ima znaajnu ulogu u prii o padu kraljevske
vlasd u Rimu.
111 Prema Varonu, ena Tarkvinija Starijeg zvala se Gaja Cecilija.

69

i nastala po hrabrosti, bie m esta za jakog i preduzimljivog oveka. T u je vladao Tacije koji je bio Sabinjanin, N u m a je doao
iz Kuresa, a Anko je imao m ajku sabinjanskog porekla i bio je
aristokrata112jed in o po Numi. Lako g a je nagovorila i zbog njegove elje za vlau, ali i zato to su m u Tarkviniji bili otadbina
jed in o po majci. Pokupivi dakle svoju imovinu krenue u Rim
i tako sluajno stigoe n ajan ik u l. Dok je Lukum on tu sedeo sa
enom na kolima, spusti se orao i, blago lebdei na krilima, die
mu putniku kapu sa glave, a zatim lebdei iznad kola uz glasno
kliktanje, kao da ga je za tu slubu poslalo samo boanstvo, ponovo m u je stavi na glavu i nestade u visinama. Kau da je Tanakvila, budui ena koja se razumevala u nebeska znam enja, to
je est sluaj kod Etruraca, sreno prihvatila ovaj znak. Zagrlivi
mua ree da se nada izuzetnom i visokom poloaju: ova ptica
na ovom delu neba i kao glasnik ovoga boga donosi predznak
najvieg ovekovog uspona, podigavi kapu sa njegove glave,
o n a ju je po boanskoj volji ponovo vratila. Nosei takve nade
stigoe u Rim i poto tu stekoe dom , Lukum on uze ime Lucije
Tarkvinije Prisk. O kolnost da je bio nepoznat i bogat inili su
ga u Rimu uglednim. On sam je pom ogao svojoj srei ljubaznim
govorom i gostoprimstvom, a inei dobroinstva vezivaoje ljude za sebe, sve dok o tom e nije stigao glas do kralja. Nedugo
posle ovog upoznavanja, poto je poeo uestvovati u poslovima
kod kralja slobodno i spretno, stekao je pravo porodinog prijateljstva, tako da je mogao da uestvuje savetom podjednako u
dravnim i privatnim stvarima, u ratu i miru, pa je najzad zbog
iskustva u svemu odreen testam entom za tutora kraljevoj deci.
35.
Anko je vladao 24 godine, ne zaostajui iza svojih prethodnika vetinom u ratu i m iru. Sinovi su se ve pribliavali
mladikom dobu. Utoliko je Tarkvinije vie nastojao da se odri skuptina radi izbora kralja. U vrem e kad je skuptina bila
zakazana, on posla deake u lov. Kau da je Tarkvinije bio prvi
koji je iz astoljublja traio kraljevski poloaj i da je drao govor
tako p rip rem ljen da pridobije narod: on ne trai nita to bi
112
Na latinskom: ,,nobilemque una imagine Numae esse, to bi znailo d a je jedino po Numi imao ius imaginum. To je bilo pravo aristokratije da maske svojih predaka koji su vrili visoke kurulne dunosti dre
u atriju kue.

70

bilo novo je r nije prvi - tom e se neko moe diviti ili to smatrati
za nedostojno - nego trei stranac koji bi stekao vlast u Rimu.
Tacije je ne samo kao stranac nego i kao nekadanji neprijatelj
postao kralj; N um a je n e poznajui grad i ne traei kraljevstvo bio pozvan da to bude; najzad, on je da bi postao svoj ovek em igrirao u Rim sa enom i celokupnom imovinom. Vei
deo ivota - tokom koga ljudi uestvuju u dravnim poslovima
- proveo je u Rimu nego u staroj otadbini, pod uiteljem koga
se ne sme stideti, pod samim kraljem , te u ratu i m iru nauio
rimske zakone i rimske obiaje. U odanosd i sluenju kralju takmiio se sa ostalima, a u dobroinstvima koja je inio drugim a
i sa samim kraljem. Kako ih je podseao na neto to je stvarno
bila istina, narod ga izabra za kralja uz optu saglasnost. Dakle,
ovaj vrstan ovekje kao vladar nastojao da sledi ono to je inio
u vrem e kad je traio vlast. Imajui na um u jaanje drave isto
toliko koliko i njeno poveanje, izabra u Senatjo stotinu ljudi,
koji su potom nazvani ,,oci m anjih rodova, bez sumnje m eu
pristalicama kralja ijom su zaslugom doli u Kuriju.
Najpre je ratovao sa Ladnim a i silom zauzeo utvrenje Apiole i odatle odvukao plen koji je bio vei od ratne slave, ajavne
igre koje j e p rire d io bile su bogatije i bolje od onih koje su
prireivali kraljevi. T ada je prvi p u t bilo o d re e n o m esto za
cirkus koji se sada zove Veliki cirkus.11314Tu su odreena sedita
ocim a senatorim a i pripadnicim a konjikog stalea, odakle e
ko posmatrati priredbe; nazivali su ih ,,redovi. Posmatralo se iz
gledalita podignutog na ravama koje su postavljene dvanaest
stopa od zemlje. Takm ienja su bila konjika ili u pesnienju,
veim delom preuzeta od Etruraca. O tad su ostale i sveane godinje igre, nazivane razliito, ,,Rimske ili VelikeV14 Isti kralj
je odredio mesto oko Forum a za kue koje je trebalo da sazidaju
privatna lica; sagraeni su tremovi i radnje.
36.
Spremao se da opae grad kam enim bedem om , kad ga
u tom e prekide rat sa Sabinjanima. Ovo se dogodilo tako neoekivano da je neprijatelj preao reku A nijen pre nego to je
rimska vojska mogla da m u izie u susret i da ga sprei. U Rimu
zavlada strah; najpre je voena borba sa neodlunim uspehom
113Veliki cirkus (Circus Maximus) nalazio se izmeu Palatina i Aventina.
114 Igre su odravane na septembarske ide (13. septembar).

71

i uz obostrane rtve. Kad su se neprijateljske snage povukle u

svoj logor, Rim ljanim a je d at p re d a h da se ponovo priprem e
za rat. Sm atrajui da njegovoj vojsci najvie nedostaje konjice,
Tarkvinije naredi da se centurijam a koje su od Romulovog vrem ena davali Ticiji, Ramni i Luceri dodaju druge i da se nazovu
po njem u kako bi se razlikovale od postojeih. Poto je Romul
stvorio ove uz saglasnost znam enja, to je Acije Navije, uveni
augur onog vrem ena, sm atrao da se nita ne m oe ni m enjati
ni novo stvoriti ako ptice ne o d obre. Kau d a je kralj, potaknut srdbom, uzviknuo ismejavajui ovu vetinu: Hajde, dakle,
prorii i reci posm atrajui ptice da li e se dogoditi ono to
sam ja pom islio." Kad je ovaj to potvrdio izvrivi obred, kralj
ree: ,,U dui sam smislio da e brijaem rasei kam en. Uzmi,
dakle, ovo i uini to to su tvoje ptice prorekle da je m oguno
uiniti. Augur na to bez ikakvog oklevanja rascepi kamen. Postojala je statua Acija pokrivene glave na mestu gde se ovo dogodilo, na stepenicam a u skuptini, levo od Kurije.115 Stavljen
je i kam en, kau, kao svedoanstvo potom stvu o tom e udu.
Proroanstvo ove vrste donelo je toliku slavu svetenicima augurim a da se kasnije nije nita preduzim alo ni u ratu ni u m iru
bez p rethodnog posm atranja leta ptica: skuptina, regrutovana
vojska, stvari najveeg znaaja - sve je otkazivano ukoliko ptice
odbiju da potvrde stvar. Tarkvinije nije nita m enjao u organizaciji centurija konjanika. Broj je poveao tako d a je u sve
tri centurije bilo 1.800 konjanika.116 Im enom ,,kasniji nazvani
su oni koji su dodati. Poto je broj udvostruen nazivane su
est centurija".
37.
Kad je ojaao taj deo vojnih snaga, ponovo se sukobio
sa Sabinjanima. Sem to je poveao vojsku, ratu je dodao i jedno
skriveno lukavstvo: poslao je ljude da zapale ogrom nu koliinu
drvea na obali i da ga bacaju u reku. Drvo se rasplam salo uz
115Acije Navije je uz Romula smatran za osnivaa kolegijuma augura.
Pria o njegovom udu nalikuje na onu o legendarnom udotvorcu Epimenidu sa Krita.
116 Nije jasno kako Livije dolazi do broja 1.800 akoje broj konjanika
udvostruen; naime, njihje od Romulovog vremena bilo 300, a ako se tome dodaju i Celeres, to je onda 600, pa bi udvostruen broj iznosio 1.200.
Njih je bilo 1.800 od vremena reforme Servija Tulija kada je bilo 18 konjikih centurija.

72

pom o vetra i njegov vei deo je zapao izm eu brodova i greda,

pa se tako zapalio most. Ovo izazva strah kod Sabinjana, a onim a koji su bili razbijeni u borbi sprei i samo bekstvo. Poto su
um akli neprijatelju, m nogi smrtnici nestadoe u reci. Njihovo
oruje koje je plovilo Tibrorn prepoznae u Rimu i tako vest o
pobedi sde pre nego to je to javljeno. U ovoj borbi se posebno
istakla konjica. O na je bila postavljena na oba krila, pa kad se
peadijski bojni red u sredini poeo povlaiti, ona je s bokova
tako napala da nisu odolele ni sabinjanske legije, koje su divlje
gonile neprijatelja u povlaenju, pa su okrenule u beanje. Razbijeni Sabinjani su se uputili prem a planinam a, ali ih je tam o
stigao mali broj; vei deo je, kako smo rekli, bio baen u reku.
Tarkvinije je smatrao da treba goniti prestraenog neprijatelja.
Poto je plen i zarobljenike poslao u Rim, a oruje neprijatelja
kao zavetni dar V ulkanu zapalio na velikoj gomili, krenuo je
prem a teritoriji Sabinjana vodei vojsku. Prem da je stvar loe
voena i mada se u budunosd nisu mogli nadati boljem, a kako
nije bilo vremena za odluivanje, Sabinjani ipak u razbijenoj gomili izioe u susret protivniku. Kada su i drugi put bili razbijeni
i gotovo uniteni, zatraili su mir.
38.
Kolacija117 i polja oko nje behu oduzeti od Sabinjana.
Egerije, sin kraljevog brata, bi ostavljen u Kolaciji da straari.
Primljena je predaja Sabinjana i, kako sam saznao, to se odvijalo
na sledei nain: Kralj je pitao: ,,Da li ste vi poslanici i govornici
koje je uputio kolatinski narod da predate sebe i narod Kolacije ? Jesmo. ,,Da li je kolatinski n arod svoj gospodar? Jeste."
,,Da li vi i narod Kolacije predajete pod m oju vlast i vlast rimskog
naroda svoj grad, svoja polja, vode, meae, svetilita, orua, sve
ljudske i boanske stvari? Predajemo." Aja prihvatam .118 Po
zavretku rata, Tarkvinije se u trijumfu vrati u Rim. Potom zarati
na Stare Latine. Ovde nije nikad dolo do toga da se Rim angauje u jednoj optoj borbi, nego je vodio vojsku na pojedine gradove dok nije pokorio sve Latine. Kornikulum , Stara Fikuleja,
117 Latinski grad Kolacija nalazio se na oko 10 milja istono od Rima;
oppidum kod Cicerona, kome (selo) kod Strabona. U istorijsko doba nestaoje bez traga, alije njegovo ime sauvano u nazivu Koladnski put ( Via
Collatina), izmeu reke Anijena i Prenestinskog puta ( Via Praenestina).
118 To je formula, tzv. deditio, bezuslovne predaje; u ovom sluaju
predaja je dobrovoljna, deditio infidem.
73

Kamerija, Krustum er, Ameriola, Medulija, N om entum - to su

gradovi osvojeni od Starih Latina, ili onih koji su prili Latinima.
Potom je sklopljen mir.
Sa jo veom energijom od one kojom je vodio rat okrenuo se delu m ira da n arod ne bi u m iru bio oputeniji nego
u bojnom polju. Sprem ao se da graenjem kam enih bedem a
- poetak je bio om eten ratom sa Sabinjanim a - opae grad
koji jo nije bio utvren. Nia m esta u gradu, oko Forum a i u
dolinam a izm eu bregova, sa kojih je sporo oticala voda, isuio
je kanalima koji su imali nagib i odvodili vodu u Tibar. Postavio
je temelje za hram Kapitolskom Ju p iteru i posvetio ga sabinjanskom ratu, nasluujui buduu veliinu ovog mesta.
39.
U to vreme dogodi se u kraljevskoj kui udo i po izgledu i po ishodu. Kau da se naoigled svih zapalila glava deaka
koji se zvao Servije Tulije. Vika koja se digla zbog takvog uda
dovelaje i kraljevski par; kad je neko doneo vodu za gaenje,
kraljica g a je zadrala i poto je utiala masu, naredila je da ne
pom eraju deaka dok se sam ne probudi; sa snom e otii i plamen. Potom odvodei mua na stranu, Tanakvil m u ree: Vide
li ovog deaka koga smo odgajili u poniznosti? Znaj da e on
biti svetlost u naoj buduoj nevolji i zatitnik kraljevske kue u
nesrei. Stoga ono to e biti na veliku diku u dravnim i privatnim stvarima gajimo sa velikom briljivou. Potom su ga drali
kao sina i om oguili mu da ui vetine koje su podsticale duh
da slui velikoj stvari. Volja bogovaje lako ostvarena. Mladi je
doista postao dostojan vlasti, pa kad je Tarkvinije traio mua za
erku nije bilo rimskog mladia koji je mogao da se takmii sa
njim u bilo kojoj stvari; tako kralj udade erku za njega. Ovako
visoka ast, bez obzira na to zbog ega mu je data, ne dozvoljava
da se veruje kako je ovog deaka rodila robinja, ili d a je sam
sluio kao rob. Pre prihvatam miljenje onih koji kau d a je pri
zauzimanju K ornikulum a,119 kada je bio ubijen Servije Tulije,
kojije u njem u vladao, njegova ena, kojaje oekivala dete, bila
prepoznata izm eu ostalih zarobljenika po izuzetnoj otmenosti
i na zapovest kraljice bila poteena ropstva. Potom se porodila
u palati Tarkvinija Starijeg. Zbog toliko dobroinstva, poveala
1,9 Plinije navodi Kornikulum u listi nestalih gradova; morao se nalaziti na Kornikulskim planinama (Montes Comiculani).

74

se i bliskost m eu enam a, a deak koji je odm alena odgajan

u kraljevskoj kui bio je voljen i cenjen. Sudbina majke, koja je
pala u ruke neprijatelja kadjoj je otadbina pokorena, uinila
je da se veruje da ga je rodila robinja.
40. Prolo je gotovo 38 godina otkako je Tarkvinije poeo
vladati, a Servije Tulije j e uivao poasti ne samo kod kralja
nego i kod Senata i naroda. Meutim, Ankova dva sina su i ranij e uvek smatrala da je veoma nedostojno to su tutorovom prevarom potisnuti od oinskog prestola i to u Rimu vlada doljak
koji ne samo da nije iz susedstva nego nije ni italskog porekla.
Njihovo nezadovoljstvo se sada povealo i tim e to Tarkvinije
ne namerava da im vrati kraljevstvo, nego ga i dalje gura u propast, je r e u dravi sto godina posle Rom ula, kojije roen od
boga i sam bio bog, vlast koju je on drao dok je bio na zemlji
prei u ruke roba koga je rodila robinja. Bie sramota za rimsko
ime, a posebno za njihovu kuu, ako dozvole da u Rimu i pored
m ukog kraljevog potom stva vlada stranac, koji je uz to i rob,
te odluie da orujem spree sram otu. Gnev zbog nepravde
vie ih je podsticao protivTarkvinija nego protiv Servija, koliko
zato to bi kralj ako preivi bio straniji osvetnik od privatnog
lica, toliko i zbog toga to bi kralj ukoliko Servije bude ubijen
m ogao izabrati drugog zeta i uiniti ga naslednikom kraljevstva,
pa stoga priprem ie zasedu samom kralju. Za izvrioce zloina
b eh u izabrana dva veom a divlja pastira. Naoruani primitivnim
orujem kome su bili vini, izazvae guvu u predvorju kraljeve kue pod vidom m eusobne svae i tim e privukoe panju
svih kraljevskih slugu. Kako su obojica pozivali kralja i kako je
buka doprla u unutranjost kue, to su bili pozvani i potom izili
p red kralja. Najpre su vikali jed a n na drugog, nadm eui se ko
e koga da nadvie. Poto su ih liktori naterali da govore svaki
ponaosob, najzad su prestali da grde je d a n drugog, p a je jed a n
od njih izloio stvar onako kako je u n a p re d dogovoreno. Dok
se kralj, sluajui ga, potpuno okrenuo, drugi je izvadio sekiru
i udario ga po glavi. Ostavivi oruje u rani, obojica istrae.
41. Dok su um iruegTarkvinija prihvatili oni koji su stajali
okolo, liktori su uhvatili begunce. Nastade vika i narod dotra
pitajui ta se zbilo. U sred gomile, Tanakvil naredi da se zatvori kraljevska kua i izbace svedoci. Istovrem eno se brinula i za
ran u , ukoliko b u d e nad e, i za d ru g u pom o, ako nada izda.
75

Pozivajui urno Servija pokazala m u je gotovo beivotno muevljevo telo, pa g a je diui desnu ruku preklinjala da ne dozvoli
da tastova sm rt ostane neosveena i da ga ne ostavi za porugu
neprijatelju. Tvoje je kraljevstvo, Servije, ree, ,,a ne onih koji
su tuom rukom poinili ovaj najstraniji zloin. Uzdigni se i
kao voa sledi bogove koji su jasn o predskazali da e biti slavan; to je bilo onda kad su tvoju glavu ovenali boanskim plam enom . Sada neka te podstakne isti plam en i sada se stvarno
probudi. I mi stranci sada vladamo. Misli na to ko si, a ne gde
si roen. Ako je tvoj razum obam ro zbog iznenadnog dogaaja, sledi moj savet. Kako su se povici i nadiranje mnotva jedva
mogli zadrati, Tanakvil, sa sprata kue, sa prozora koji gleda
na Novi p u t120 - kralj je , naim e, stanovao kod hram a Ju p itera
Statora - progovori narodu. Zahteva da budu strpljivi; kralj je
onesveen iznenadnim udarcem ; oruje nije duboko prodrlo
u telo i on se ve povratio; poto je krv zaustavljena, sve e biti
dobro. Neka imaju poverenja, uskoro e videti i njega samog.
U m euvrem enu nareuje da se narod pokorava Serviju Tuliju,
koji e vriti sudske i druge kraljevske dunosti. Servije se pojavio u sveanoj odori sa liktorim a, te sevi na kraljevski presto,
n e k e je stvari sam odluivao, a za druge se pretvarao da pita
kralja za savet. Iako je Tarkvinije ve bio izdahnuo, Servije je
tako radio vie dana skrivajui njegovu smrt, i pod izgovorom
da vri drugi posao, uvrstio je svoju vlast. Najzad je sm rt bila
obelodanjena i na dvoru izvreno oplakivanje. O kruen jakom
straom, Servije je najpre vladao bez saglasnosti naroda, ali po
odobrenju senatora. A kad im je javljeno da su izvrioci njihovih
zloina uhvaeni, d a je kralj iv i d a je tako velika Servijeva mo,
Ankovi sinovi odoe u progonstvo u Suesu Pom eciju.121
42.
Kad je Servije uvrstio vlast, ne m anje privatnim no
dravnim sredstvima, on je , da ne bi kod Tarkvinijevih sinova
izazvao istu netrpeljivost kakva je postojala kod Ankovih sinova
prem a Tarkviniju, udao svoje dve erke za dva kraljevia, Lucija i Arunsa Tarkvinija. Pa ipak nije uspeo da ljudskom razboritou izbegne nem inovnost sudbine, je r zavist zbog vlasti ini
120 Novi put ( Via nova) nalazio se na obronku Palatina.
121 Suesa Pomecija se nalazila na teritoriji plemena Volska, ju.no
od Lacija.

76

da se na sve gleda s nepoverenjem i neprijateljski. Najbolji se za

ouvanje postignutog stanja m ira pokazao rat preduzet protiv
Veja - primirje je ve bilo isteklo - i ostalih Etruraca. U ovom ratu
su zablistali Tulijeva hrabrost i srea. Poto je razbio ogrom nu neprijateljsku vojsku, sada ve kralj u koga se nije sumnjalo bilo da
se pita narod ili oci senatori, vratio se u Rim. Potom je pristupio
organizovanju velikog dela mira. I kao to je Num a bio tvorac religijskog prava, tako je Servije ostao zapamen u potomstvu kao
tvorac podele graana i stalea koji su se razlikovali po stepenu
dostojanstva i po imovini. Uspostavio je cenzus koji se pokazao
kao veom a dobra stvar za dravu koja e postati tako velika, je r
obaveze i dunosti u ratu i miru nisu bile jednake za sve kao ranije, nego su utvrene prem a imovinskom stanju. Podelio je narod
u klase i centurije, to se pokazalo kao dobro i u ratu i u miru.
43.
O d onih koji su imali 100.000 asa122 i vie po cenzusu
nainio je 80 centurija, 40 od seniora i 40 od juniora. Svi su nazvani prva klasa. Seniorim a je bila dunost da uvek budu spremni da uvaju grad, a juniorim a da vode rat van granica. O d njih
je traeno da od oruja im aju kacigu, tit, kolenice, oklop za
grudi - sve od bronze - da bi im telo bilo pokriveno. Oruje za
napad su bili koplje i m a.123 Ovoj klasi su dodane dve centurije
zanatlija koje su sluile bez oruja, a dunost im je bila da prave
ratn e maine. Drugu klasu su inili oni iji je godinji prihod
bio od 75.000 do 100.000 asa. M eu njim a je regrutovano 20
centurija seniora i ju n io ra. O d oruja je trebalo da imaju veliki
tit um esto ovalnog, a osim oklopa sve ostalo je bilo isto kao kod
prve klase. Za treu klasu je zahtevano da cenzus bude 50.000
asa. O d nje je traen i isti broj centurija, a one su bile na isti
nain podeljene po godinam a starosti. U naoruanju im nita
nije bilo prom enjeno osim to su im oduzete kolenice. Cenzus
u etvrtoj klasi iznosio je 25.000 asa i davala je isti broj centurija.
122 Aes grave je bio najstariji bronzani novac u Italiji (teak oko 327
gram a); uskoro posle 300. pre n. e. pojavljuje se u Rimu, Etruriji i Umbriji. Census je popis graana sa ciljem da im se procene prihodi i da se
oni razvrstavaju u imovinske klase. Od 366. pre n. e. vrili su ga dva cenzora koji su birani svake pete godine da bi svoju dunost obavili za 18
meseci. Popis graana je vren na Marsovom polju, van grada.
123 Opisano naoruanjeje hoplitsko, kao kod Grka i Etruraca iz VI-V
veka pre n. e.
77

Oruje im je drugaije: nije im bilo ostavljeno nita drugo sem

koplja za borbu i koplja za bacanje. U petoj klasi broj regrutaje
povean i o n a je form irala 30 centurija. Regrud su nosili prake
i kam enje za bacanje. Ovima su bili prikljueni duvai u rog i
trubai, podeljeni u dve centurije. Po cenzusu, ova klasaje imala
11.000 asa. Ostala m asaje imala cenzus nii od ovoga; inili su
je d n u centuriju, a ostali su bili osloboeni vojske.
P o to je tako uredio i podelio peadiju, obrazovao je i 12
centurija konjanika od vodeih ljudi u dravi. Sest drugih centurija - tri je uveo Romul - uze pod im enim a pod kojim su osnovane. Za kupovinu konja isplaeno je iz dravne kase 10.000 asa,
a udovice su odreene da h ran e konje; svaka od njih je davala
po dve hiljade asa svake godine. Tako je sav teret obaveza prenet
sa siromanih na bogate. Zadm su podeljene poasti i dunosd.
Nisu svakom bez razlike dati ista prava i ista mo, kao to je bilo
nasleeno od Romula i od ostalih kraljeva prihvaeno, nego je
nainjena gradacija tako da nikom nije bilo nita uskraeno, a
vlast je ipak ostala u rukam a dravnih prvaka. Konjanici su prvi
prozivani da glasaju, a potom 80 centurija prve klase. Ukoliko
bi postojala razlika m eu njima, to se retko dogaalo, bilo je
ureeno tako da se proziva druga klasa, a gotovo nikad nisu ili
toliko nanie da bi doli do poslednje klase. Ne treba se uditi
to sadanja organizacija sa 35 triba124 i brojem dva puta veim
od broja centurija seniora i ju n io ra ne odgovara vie broju koji
je uveo Servije Tulije, je r je on podelivi grad na etiri regiona
prem a naseljenim oblasdma i bregovima, te delove nazvao ,,tribam a, kak o ja smatram po tributu [porezu]. I o n je u poetku
nam eravao da izvri jed n a k u po d elu na osnovu cenzusa. Ove
tribe se ne odnose ni na podele na centurije ni na njihov broj.125
44.
Poto je izvrio cenzus kom e su svi pristupili iz straha
od zakona koji je pretio sm ru ili zatvorom onim a koji se ne
prijave, kralj je naredio da svi rimski graani, peaci i konjanici, svaki u svojoj centruriji, u osvit zore dou na Marsovo polje.
124 Tribe ili optine u Rimu su teritorijalne administradvne jedinice
u kojima su voeni spiskovi graana. Neke su nazivane po uvenim rodovima, neke po toponimima. U poetku su bile samo etiri gradske tribe,
zatim 16; broj se poveavao do 35. Poslednjaje dodata 241. pre n. e.
125 Ovde je Livijevo izlaganje konfuzno zato to vei broj podataka
izlae u malo reenica.

78

Ovde je oprem ljenu vojsku podvrgao sveanom oienju, uz

rtvovanje svinje, ovna i bika. Naziva se izvreni lustrum otuda
to oznaava kraj izvrenog cenzusa. Kau da je u ovom cenzusu
bilo popisano 80.000 graana. Fabije Piktor126 dodaje da je to
bio broj onih koji su mogli nositi oruje. Bilo je jasno da se grad
m orao proiriti za ovo mnotvo, pa m u je kralj prikljuio dva
brega, Kvirinal i Viminal, a potom se odatle proirio i na Eskvilin, gde je i sam stanovao da bi mesto dobilo dobru reputaciju.
G radje utvrdiojarkom i bedem om i tako proirio pom erijum .127
O ni koji gledaju je d in o na njenu etim ologiju tum ae ovu re
kao prostor iza b edem a [postmoerium] , a lije njeno pravo znaenje prostor sa obe strane b edem a [circamoerium]. Naime,
podiui gradove, Etrurci su nekad na mestu gde e biti bedem
posveivali prostor izm eu dva m eaa uz sveani augurij da se
graevine sa unutranje strane ne bi spajale sa bedem im a, kao
to se to danas po pravilu dogaa, a da bi zemlja sa spoljne strane bedem a ostala slobodna od svakog ljudskog korienja. Nije
bilo doputeno ni naseljavati ni obraivati ovaj prostor. Kod
R im ljanaje bio nazvan pom erijum isto toliko po tome to je on
posle bedem a, koliko i po tom e to bedem posle njega, i uvek
su ovi posveeni m eai bili pri poveavanju grada pom erani
napred donde dokle su stigli gradski bedem i.
45.
Poto je drava bila poveana irenjem grada i u njoj
sve tako ure en o da slui u ratu i m iru, kralj odlui da diplom atskim putem povea vlast ne elei da uvek snagom oruja
jaa m o Rima, a ujedno i da doda novi sjaj gradu. Ve tada je
bilo uveno svetilite Dijane Efeske; prialo se da su ga zajedno
podigli gradovi Azije.128 Ovu slogu i ujedinjenje u kultu bogova
126 Fabije Piktor je bio prvi poznati rimski istoriar iz druge polovine
III veka pre n. e. Napisao je rimsku istoriju na grkom jeziku, od poetka
do svog vremena.
127 Pomerium]e granica gradske teritorije u Rimu; podizanje takozvanih Servijevih bedema u Rimu arheoloki se datuje u IV vek pre n. e.
128 Hram Artemide Efeske, Artemision, nije nikad bio panjonski centar, a oko Dijaninog hram a na Avendnu, kao i onoga u Ariciji, okupljali
su se Latini jednom godinje. Takvi sabori su imali i kultno i polidko
obeleje. Kult Artemide Efeske su verovatno preneli na zapad Fokejci koji su oko 600. pre n. e. osnovali koloniju Massilia (Marsej); oni su, po tradiciji, preneli statuu boginje u Rim.

79

hvalio je Servije kod latinskih velikaa, s kojim aje nastojao da se

povee gostoprimstvom i prijateljstvom. Cestim ponavljanjem je
najzad postigao to da su latinski narodi zajedno su rimskim narodom podigli zajedniko svetilite Dijani u Rimu. Ovo je znailo
i priznanje da je Rim bio sredite, a o tome se esto odluivalo
orujem. Prem da je izgledalo da su svi Latini izgubili interesovanje za takav postupakjer je stvar toliko puta uzaludno pokuavana orujem, ipak se jednom Sabinjaninu uinilo da m u sluaj
daje priliku da na privatnu inicijativu povrati prevlast. Prialo
se da je neki dom ain u sabinjanskoj zemlji imao kravu izuzetne veliine i izgleda. U predvorju Dijaninog hram a obeeni su
rogovi da m nogim generacijama budu svedoanstvo toga uda.
Stvar je kao takva smatrana za proroanstvo; profeti rekoe da e
imati prevlast onaj narod iji pripadnik rtvuje ovu kravu Dijani.
Ovo proroanstvo je dolo do uiju svetenika Dijaninog hrama.
Sabinjanin dovede kravu u Rim prvog dana koji m u se uini povoljnim za rtvovanje i postavi je ispred rtvenika. Podstaknut
veliinom rtve o kojoj se ve proirio glas i imajui na um u odgovor proroanstva, rimski svetenik mu se obrati reima: ta to
sprema, strane? Zar e grean rtvovati Dijani? Zato prethodno ne izvri sveano oienje u tekuoj vodi? Dole u dnu doline
tee Tibar. Podstaknut religijskim obzirom, Sabinjanin koji se
brinuo da sve bude uinjeno onako kako obiaj nalae, odmah
sie na Tibar. Svetenik u m euvrem enu rtvova kravu Dijani.
Ovo je na udesan nain bilo povoljno i za kralja i za dravu.
46.
Servije je bez sumnje ve u praksi imao kraljevsku vlast.
Ipak, ujui povrem eno da m ladi Tarkvinije iri glasove da on
ne vlada po volji naroda, usudio se, najpre pridobivi plebs delei svima zemlju zauzetu od neprijatelja, da stvar iznese pred
narod i zapita da li se slae da on vlada. Izabran je uz takvu optu saglasnost kao nijedan kralj pre njega. Ali ovo nije smanjilo
nadu Tarkvinija da e stei vlast, utoliko pre to je uo d a je
dodeljivanje zemlje izvreno protivvolje Senata. S m atraoje da
mu to daje priliku da Servija okrivi u Senatu i da povea svoj uticaj u Kuriji. I sam mladi je bio usijana glava, a kod kue mu je
enaTulija podstrekavala nem irni duh. Rimska kraljevska kua
prui tako nov prim er traginog zloina, m ada je zbog mrnje
na kraljeve bre dola sloboda. Poslednja vladavina je roena iz
zloina. Ovaj LucijeTarkvinije - nijejasno da lije bio sin ili unuk
80

kralja Tarkvinija (sledei m noge pisce smatram d a je bio sin) im aoje brata Arunsa Tarkvinija, mladia blage naravi. Obojica su
bila oenjena erkama kralja Tula, koje su se takoe veoma razlikovale po naravi. Dogodilo se da sluaj nije spojio u braku dve
nasilne naravi, pa verujem da je bilo na sreu rimskog naroda
to to je Servije due vladao i to su se rimski obiaji mogli ustanoviti. Divlju Tuliju je muila misao da u njenom muu nem a ni
ambicije ni hrabrosti. Stoga se sva okrenula drugom Tarkviniju:
njem u se divila, za n jeg a je govorila da je ovek potekao iz kraljevske krvi. Sestru je prezirala zato to je sluajem dobivi takvog
mua zaostajala za njim u enskoj hrabrosd. Ovo dvoje je ubrzo
spojila slinost, kako to biva gotovo uvek, zlo je zlu najblie. No
sve zloje ipak poteklo od ene. O n aje uobiajila da tajno razgovara sa sestrinim muem i nije tedela rei da sramoti svog mua
kod njegovog brata, ni sestru kod njenog mua. Tvrdilaje da bi
bilo pravinije d a je ona neudata, a on da je ostao neoenjen,
nego to su vezani brakom za one koji im nisu ravni, tako da se
m oraju povlaid zbog tueg kukaviluka. Da su njoj bogovi dali
za mua onoga koga je dostojna, uskoro bi videla kraljevsku vlast
u svojoj kui, onu koju sada gleda kod svog oca. Veoma brzo je
pridobila mladog oveka za svoj zloinaki poduhvat. Usledila su
dva pogrebajedan za drugim i takoje u ispranjenim domovima
nainjeno mesto za novu svadbu. Ubrzo su stupili u brak koji je
Servije vie trpeo nego to ga je odobravao.
47.
Tako je iz d a n a u dan rasla opasnost za Tulijevu starost, a postalo je nesigurno i kraljevstvo: e n a je posle prvog
zloina mislila na sledei, a m uu nije davala m ira ni danju ni
nou kako ve poinjena ubistva roaka ne bi bila uzaludna.
Nije joj bilo dovoljno da kae d a je udata, niti da s nekim zaje d n o robuje; ona je elela nekog ko bi se sm atrao dostojnim
kraljeve vlasti, ko ne zaboravlja da je sin Tarkvinija Starijeg, ko
vie eli da ima vlast nego da joj se nada. Ako si ti onaj za koga
sm atram da sam se udala, zvau te m uem i kraljem, a ako ne,
onda je stvar prom enjena nagore je r je uz kukaviluk sada doao i zloin. Zato ne preduzm e neto? Ti ne mora ostvarivati
kraljevsku vlast u tuini, doavi iz K orinta ili Tarkvinija kao
tvoj otac. Cine te kraljem i na presto pozivaju bogovi i oinski
penati, slika tvog oca, kraljevska palata i u palati ime Tarkvinija. Ako za to nema hrabrosti, zato obm anjuje graane, zato
81

dozvoljava da te smatraju za kraljevia? Idi nazad u Tarkvinije

ili u Korint, vrati se u svoj rod kad si sliniji bratu no ocu. Ovim
i drugim prekorim a podsticala je m ladog oveka, a sama nije
m ogla m irovati je r samo je Tanakvil kao strankinja m ogla da
toliko postigne snagom svog duha, da obezbedi dve uzastopne
vladavine, najpre muu, a potom zetu, dok ona, Tulija, kraljevskog porekla nije nita uinila ni u davanju ni u oduzim anju
vlasti. enskom pom am om pokrenut, Tarkvinije je iao okolo i
razgovarao, a najvie sa glavarima znaajnih rodova. Podseao
ih je na dobroinstva svog oca i zauzvrat traio njihovu podrku,
a poklonim a je privlaio mladie na svoju stranu. Obeavao je
m nogo sje d n e strane, a na drugoj je napadim a na kralja svuda
jaao svoj poloaj. Kad m u se najzad uinilo d a je dolo vreme za akciju, okruen etom oruanih ljudi upao je na Forum.
Potom kad je zavladao opti strah, on je sedei ispred Kurije
na kraljevskom seditu naredio senatorim a preko glasnika da
pohitaju kralju Tarkviniju. O dm ah dooe svi, je d n i unapred
priprem ljeni, drugi iz straha da e biti kanjeni ako ne dou,
zapanjeni novou i udnim dogaajim a i verujui da je re o
Serviju. Ovde Tarkvinije zapoe svoje klevete u vezi s poreklom
Servija: d a je rob koga je rodila robinja nedostojno posle smrti
njegova oca; da poto nije bio uspostavljen interegnum kao ranije, niti je odrana skuptina ni sprovedeno glasanje naroda,
n itije dobijena saglasnost otaca senatora, on je zauzeo vlast kao
enin poklon. Tako je ro en , tako je postao kralj koji je kao
zatitnik najnie vrste ljudi, iz ije je sredine i sam poticao, i iz
mrnje prem a tuoj asti oduzeo zemlju prvim ljudim a u dravi i podelio je onim a koji su bili najm anje asni. Sve terete koji
su nekada bili zajedniki preneo je na prvake u dravi. Uveo je
cenzus, da bi bogatstvo im unih izloio oima zavidljivaca i priprem ljeno da se deli najsiromanijima kad on poeli.
48.
U sred ovog govora pojavio se Servije i, uznem iren nepovoljnom veu, ve iz predvorja Kurije glasno doviknuo: Sta
ovo znai, Tarkvinije? Kakva je to sm elost da za m oga ivota
saziva oce senatore i da sedi na m om prestolu? Kad je ovaj
na to prkosno odgovorio da se on dri sedita svog oca sa vie
prava kao sin kralja i naslednik prestola nego bivi rob, te kako
ga je dovoljno dugo trp eo d a se ruga i n ap ad a n a gospodara, tada zagrajae pristalice i je d n o g i drugog, pa se svi sjurie
82

u Kuriju. inilo se da e vladati onaj ko pobedi u borbi. Nateran

krajnjom nudom , a m nogo jai i po godinam a i po snazi, Tarkvinije se usudi da zgrabi Servija oko pasa i da ga, iznosei ga iz
Kurije, baci niz stepenice. Zatim se vrati u Kuriju da bi sakupio
Senat. Nastade bekstvo kraljevih slugu i pratilaca. Servija, kojije
gotovo iskrvario,129 kad se bez pratnje dokopao kue ubili su gonitelji koje je Tarkvinije poslao za njim. Veruje se d a je to uinio
po nalogu Tulije, koja se nije ustezala od drugog zloina. Kako
se pouzdano zna, ona se dovezla kolima na Forum i ne usteui
se pred skupom m ukaraca pozvala m ua iz Kurije i prva ga nazvala kraljem. O n joj naredi da ode iz ove guve. Kad se vraala
kui i stigla na vrh ulice Kiprije,130 gde se donedavno nalazila
D ijanina kapela, i kad su kola skrenula nadesno na Urbijsku
okuku131 da bi je dovezla na Eskvilin, voza zaprege poblede, ispusti uzde i pokaza gospodarici ubijenog Servija koji je tu leao.
Pria se o sram nom i neljudskom postupku - spom en na to je
ovo m esto koje se zove Ulica zloina - da j e Tulija, bezum na i
gonjena furijam a132 sestre i prvog mua, naredila da kola preu
preko tela njenog oca i tako je na krvlju poprskanim kolim a,
i sama poprskana i okrvavljena, svojirn penatim a i penatim a svog
m ua donela deo krvi ubijenog roditelja. O best njenog m ua
je zlosrenom poetku vladavine ubrzo priprem ila slian kraj.
Servije Tulije je vladao 44 godine i njegovom nasledniku
je bilo teko da podrava njegovu d obru i um erenu vladavinu.
O no to ga ini slavnim jeste i to da je sa njim nestao pravian
i zakonit oblik kraljevske vlasti. Neki pisci kau da je on sam,
p rem d a je blago i u m eren o upravljao, nam eravao da napusti
v la s tje r je p rip ad ala je d n o m oveku, ali je zloin iz njegove
porodice prekinuo njegove planove za osloboenje otadbine.
129 U mkopisima je tekst na ovom mestu oteen - ispravlja se prema
smislu na osnovu teksta Dionisija iz Halikarnasa, Livijevog savremenika.
130 Ciprius vicus (manje naselje, potom ulica) nalazio se na Veliji, uzvienju izmeu Palatina i Eskvilina. Dijanino svetilite moe biti ono za
koje Ciceron kae da je u njegovo vreme bilo pom eno.
131 Clivus Urbius, kod drugih pisaca Clivus Orbius, prema Varonu je
postalo od Ciprius.
132 f urjje su osvetnice za teke zloine i one dovode krivca u stanje
u kome vie nema okajanja, je r ih krv srodnika zauvek odvaja od kunih
bogova penata.

83

49. Tada zapoe svoju vladavinu Tarkvinije, kom e su njegovi postupci doneli nadim ak O holi je r je kao zet zabranio sahran u svog tasta, govorei da je i Rom ul nestao bez pogreba. Senatore za koje je verovao da su bili Servijeve pristalice pogubio
je. Svestan da njegov prim er kako se zloinom dolazi do vlasti
m ogu p rim en iti i drugi, okruio se straom je r sem sile nije
imao nikakvo pravo na vlast, poto nije vladao ni po odluci naroda ni po odobrenju Senata. Uz to je, poto nije bilo nikakvih
izgleda da e ga n arod voleti, terorom m orao odravati svoju
vlast. Da bi zastraio to vie ljudi, sam je bez savetnika sudio u
najvanijim procesim ajer je pod tim izgovorom m ogao pogubiti, prognati i liiti imovine ne samo one koji su bili sumnjivi
ili koje nije trpeo, nego i one gde se nije nadao drugom doli
pljaki. Poto je na taj nain posebno smanjio broj senatora,
Tarkvinije nije dozvolio da se izabere nijedan novi senator kako
bi tom telu zbog malog broja lanova umanjio znaaj i da ga oni
ne bi prezirali zato to se ne bavi dravnim poslovima. Kau da
je on bio prvi kralj koji je prekinuo obiaj predaka da se u svim
dravnim stvarima savetuje sa Senatom; upravljao je savetujui
se jed in o sa svojima u kui. Sam je zapoinjao rat i sklapao mir,
saveze i prijateljstva po svojoj volji, ne pitajui ni Senat ni narod. Najvie se povezao sa latinskim narodom da bi uz pom o
stranaca bio sigurniji m eu sopstvenim graanim a, tako da je
s njihovim prvacima bio vezan ne samo obiajem gostoprimstva
nego i srodnikim vezama. Oktaviju Mamiliju iz Tuskula - ovaj
je odavno bio voa latinskog n aroda i, ako je verovati prii, poticao od Odiseja i boginje Kirke133 - dao je svoju erku za enu
i preko tog braka stekao m noge prijatelje i roake.
50. Tarkvinije je ve bio stekao veliki ugled kod latinskih
prvaka, kada ih pozva da se u odreeni dan sakupe u Ferentinskom gaju:134 im a stvari zajednikog interesa o kojim a eli da
133 Tuskul je bio latinski grad, moan koliko i Rim, jedan od prvih
rimskih saveznika. Smatralo se da gens Mamilia potie od Telegona, sina Odiseja i Kirke, arobnice sa ostrva Aja, erke Heliosa. Odisej, ije je
drugove arobnica pretvorila u svinje, ostao je na ostrvu godinu dana.
134 Sveti gaj i izvor Ferentina (Lucus ad, caput aquae Ferentinae) nalazili
su se na obroncima Albanskih planina, nedaleko od Albanskog jezera.
U Ferentinskom gaju sastajao se Latinski savez da bi zajedniki proslavljao Jupitera.

84

raspravlja. O ni se u velikom broju sakupie ve u osvit dana,

dok se Tarkvinije drao odreenog dana, ali je stigao neto pre
zalaska sunca. Ovde su tokom celog dana u raznim govorima na
skupu iznete m noge stvari. Turno Herdonije iz Aricije135 estoko
je napao odsutnogTarkvinija: nije udo to je u Rimu dobio nadim ak Oholi - to su potajno aputali, ali su ga ipak svi tako zvali
- a ta ima oholije od toga nego kad se igra s celim latinskim
narodom ? Latinski prvaci su davno izili iz kua, a onaj koji je
sazvao skuptinu nije jo stigao. On u stvari iskuava strpljenje,
je r ako prim e jaram , on e poslune pritisnuti. Kome nije jasno
da on udi za vlau nad Latinima? Da je njegov sopstveni narod
smatrao za dobro da m u veruje, ili da m u je vlast poverena a ne
ugrabljena uz oceubistvo, verovali bi m u i Latini, prem da ne bi
trebalo poto je stranac. No kako su i njegovi podanici njim e
nezadovoljni, je r je d a n za drugim bivaju ubijeni, proganjani i
gube imanja, kako se nadati da e Latinim a biti bolje? Ako njega sluaju, treba da se vrati svak svojoj kui i da se ne obazire na
dan skuptine vie od onoga ko ju je sazvao. Dok je ovo i slino
propovedao ovaj buntovnik i smeo ovek, koji je tim osobinama
stekao uticaj u svom narodu, naiao je Tarkvinije. To uini kraj
govoru - svi se okrenue da bi pozdravili Tarkvinija. Nasta tiina.
Poto su ga oni oko njega nagovarali da se opravda to dolazi
tek sada, kralj izjavi da je bio uzet za sudiju u sporu izmeu oca
i sina i da ga je zadrala briga oko toga da ih pom iri, pa kako
m u je ta briga oduzela ovaj dan, to e sledeeg uradid ono to je
mislio danas. Kau da T urno nije ovo prim io utei, rekavi da
nem a krae sudske odluke negoli u svai izm eu oca i sina je r
je ovih nekoliko rei dovoljno da ree spor: Ako se ne pokori
svom ocu bie gore za tebe.136
51.
Podrugujui se rimskom kralju, tako ovaj ovek iz Aricije ode sa skuptine. Kakoje ovo primio tee nego to se opaalo,
Tarkvinije poe odm ah smiljati ubistvo Turna; tako je isti strah
kojim je pritiskivao due svojih graana u n e o i m eu L adne.
Poto nije mogao da ga pogubi javno, u svojstvu koje m u prua
135 Latinski grad Aricija nalazio se na oko 1,5 milju od jezera Nemi,
po tradiciji kolonija Alba Longe, ili ga je osnovao Sikul Arhiloh.
136 Misli se na patria potestat koja je dozvoljavala ocu punu vlast nad
sinom i kadje on bio punoletan.

85

im perijum , on m u izmisli lanu krivicu i pogubi ga nevinog.

Preko nekih gra an a Aricije koji su pripadali suprotnoj grupaciji podm iti zlatom Turnovog roba, koji dozvoli da se tajno
unese ogrom na koliina maeva u Turnovo konaite. Kada je
to bilo izvreno u toku je d n e noi, Takvinije je neto pre zore
pozvao prvake Aricije, kao da je uznem iren novostima, i rekao
im da je njegovo ju eran je zakanjenje, kao d a ga je provienje udesilo, donelo i njem u i njim a spas. Ree da je T urno
priprem ao ubistvo i njem u i voam a naroda da bi sam doao
na vlast kod Latina. Trebalo je da bude napadnut ju e na skupu; stvar je odloena poto je inicijator sastanka, koga je najpre
traio, bio odsutan. O tuda je nastao onaj napad n a odsutnog,
je r g a je odlaganje prevarilo u oekivanjima. Ako j e istina ono
to mu javljaju, Tarkvinije ne sum nja da e u ranu zoru kada se
ponovo sastanu, doi T urno sa grupom zaverenika oprem ljen
i naoruan. Javljeno m u je d a je ogrom an broj maeva donet
kod Turna. Da li je to istina ili la m ogu odm ah svi saznati. On
zahteva od njih da smesta odu sa njim kod T urna. Stvar su inili sumnjivom i plahovita T urnova narav i jueranji govor i
Tarkvinijevo kanjenje, je r je izgledalo d a je ubistvo odloeno
zbog toga. K renuli su skloni u dui da veruju, prem da bi ipak
sve smatrali za izmiljeno da nisu zatekli maeve. Kada stigoe
tamo, straa opkoli Turna, bunovnog od sna. Poto su zgrabili
robove, koji su iz odanosti prem a gospodaru nameravali da prue otpor, poeli su da iznose maeve iz svih odaja u kui. Kako
se stvar doista inila jasnom , T u rn a su stavili u lance. Smesta
je uz veliku buku sazvan skup Latina. Kad su maevi stavljeni
na sredinu, nastalo je takvo ogorenje d a je T urno, kao d a je
krivica dokazana, um oren novom vrstom smrti: baen je u Ferentinski izvor i utopljen poto su preko njega stavljeni pleter
i gomila kam enja.137
52.
Potom je ponovo sazvana skuptina Latina, a Tarkvinije
je, pohvalivi ih to su T u rn a kaznili dostojnom kaznom za oiglednu veleizdaju, odrao ovakav govor: on moe da postupi po
starinskom pravu poto su svi Latini potekli iz Albe ukljueni u
ugovor po kom e je drava A lbana jo u Tulovo vrem e sa svim
137
Takva kazna je kasnije, u Avgustovo doba, bila predviena za osloboenike i robove. Neobino je u ovom sluaju davljenje u svetom izvoru.

86

svojim kolonijama potpala pod rimsku vlast. Uostalom, on smatra da bi vie sluilo zajednikoj stvari da obnove ovaj ugovor
i bilo bi povoljnije za sreu rimskog naroda ako bi u njoj uzeli
udela i Latini, nego da stalno iekuju ili trpe pustoenje polja
i unitavanje gradova, koja su vrena ranije pod Ankom, zatim
i za vlade njegovog oca. Nije bilo teko nagovoriti L adne na
to, prem da je rimska drava po ovom ugovoru imala prevlast.
Uostalom , uz kralja su stajale voe latinskih plem ena i bilo je
oevidno da se saglaavaju sa njim, a o opasnosti kojoj bi se izloio onaj ko bi se suprotstavio imali su skoranje svedoanstvo.
Tako ugovor bi obnovljen; mlaim Latinim a je nareeno da se
po ugovoru pojave o d re en o g dana pod orujem u Ferendnskom gaju. Kada su se sakupili, po kraljevom nareenju bili su
izm eani Latini sa Rim ljanim a da ne bi im ali svoje voe, niti
sluali tajna nareenja, niti imali svoje bojne znake, pa tako od
dve m anipule stvori je d n u , a od jed n e dve. Tim udvostruenim
m anipulam a stavi na elo centurione.
53.
Kralj nije bio tako lo vojskovoa u ratu kao to je bio
nepravian u m iru. Bio bi u ovome je d n a k ranijim kraljevima
da m u izopaenost u drugim stvarima nije kvarila slavu. O n je
prvi zapoeo rat sa Volscima,138 koji e trajad 200 godina posle
njega, i silom im oduzeo Suesu Pomeciju. Prodavi steeni plen,
dobio je 40 talanata u srebru i nam enio ga za hram Jupiteru koji
bi svojom veliinom bio dostojan kralja bogova i ljudi i koji bi
odgovarao rimskoj imperiji i velianstvenosti samog mesta. Novac iz zauzetog grada odvojio je za graenje hram a.
Zadm se angaovao u ratu sa susednim gradom Gabiji139 u
kome nije bilo brzog uspeha. Zapoeo je rat napadom , ali poto
je izgubio nadu da ga moe dobiti opsadom , je r je bio odbijen
od njegovih bedem a, pribegao je lukavstvu i prevari, sredstvu
koje ni najm anje ne prilii Rimljanima. Kao d a je napustio rat,
pretvarao se da postavlja tem elje za hram i da se bavi drugim
gradskim poslovima, dok njegov sin Sekst, najmlai od trojice
138 Volsci su narod u srednjoj Italiji, izmeu Lacija i Kampanije, u
dolinama reka Liris, Melpis, Tolkrus i Ufeus. Prema tradiciji, Rimljani su
ratovali protiv njih jo u vreme kraljeva.
139 Gabiji su bili latinski grad na oko 12 milja juno od Rima, na pola
puta prema gradu Preneste; osnovali su ga kolonisti iz Alba Longe ili Sikuli.

87

koje je imao, nije po dogovoru prebegao u Gabije, alei se da

ne m oe izdrati grubost oca j e r je surovost p rem a drugim a
okrenuo prem a svojima; mrzei to ima decu, osamljenost koju
je stvorio u Senatu preneo je i u kuu da ne bi ostavio nekog
potom ka ili naslednika. O n je izmakao oevim strelam a i maevima, pa veruje da mu nem a nigde spasa i sigurnosti sem kod
neprijatelja Lucija Tarkvinija. Neka se ne zavaravaju, ostaje im
rat; Tarkvinije se samo pretvara da gaje napustio, ali im m u se
ukae prilika napae ih neoprezne. Ako kod njih nem a mesta
za one koji mole za utoite, on e protum arati po celom Laciju,
pitae i Volske i Ekve140 i H ernike,141 sve dok ne stigne do onih
koji znaju da tite decu od surovih i bezbonih zlostavljanja njihovih oeva. M oda e ipak nai i neku sprem nost i oruje za
voenje rata protiv najoholijeg kralja i najdivljijeg naroda. Poto
se inilo da e uvreen otii dalje ako oni ne budu marili, bio je
blagonaklono prim ljen u Gabijima. Smatrali su da se ne treba
uditi to je kralj onakav kakavje prem a graanim a i saveznicima k a d je takav i prem a svojoj deci. Najzad e besneti protiv
samog sebe ako nikoga ne bude u blizini. Njima je doljak drag,
a veruju da e uz njegovu pom o u skoroj budunosti prened
rat od gabijskih kapija pod bedem e Rima.
54.
Sekst je potom bio prim ljen u n arodnu skuptinu i tu
je rekao da se u stvarima koje su poznatije starim Gabinjanima
slae sa njim a, ali da ostaje inicijator rata zato to u tim stvarima ima vea znanja je r poznaje snage oba naroda, a pouzdano
zna i to da graani mrze kraljevu oholost koja je nepodnoljiva
i njegovoj deci. I tako d o k je m alo-pom alo podsticao prvake
G abinjana n a rat, sam je sa grupom najratobornijih m ladia
iao u pljaku i napade, inei i govorei sve onako kako je bio
nauio za prevaru. Budei lane nade, najzad bi im enovan za
vou u ratu. I dok narod nije ni znao o emu je re, odigrali su
se m anji okraji u kojima su G abinjani veinom odneli prevagu; pripadnici najviih i najniih slojeva Gabinjana verovali su,
140 Ekvi su narod u srednjoj Italiji. Spustili su se sa gornjeg toka reke
Anijena do Tuskula u Laciju i do reke Algid.
141 Hernici su bili narod u srednjem Laciju, u srednjem toku reke Trera. Na njihovoj teritoriji su bili gradovi Alatrij, Ferentin, Verule,
Anagnija i drugi.

88

nadm eui se, da im je Sekst Tarkvinije poslan za vou kao dar

samih bogova. Uestvujui podjednako u opasnostim a i naporima i dareljivo delei plen postao je tako omiljen kod vojnika
da ni sam otac Tarkvinije nije bio moniji u Rimu od sina u Gabijima. Poto m u se najzad uinilo da je skupio dovoljno snage
za svaki poduhvat, poslao je jed n o g od svojih ljudi ocu u Rim da
pita ta eli da se uini sada kad su m u bogovi dali da samo on,
i to javno, ima svu vlast u Gabijima. Ovom glasniku verujem
zbog toga to je bio sumnjive vernosti - Tarkvinije nita ne odgovori reima, nego kao radi razmiljanja izie u vrt svoje kue
u glasnikovoj pratnji. Setajui se bez rei, kau da je tapom
otkidao cvetove najviih makova. Traei i oekujui odgovor,
glasnik se um orio i naposletku, kao da zadatak nije ni obavljen,
vratio se u Gabije. Tu je izvestio Seksta taje sam rekao i ta je video: ili iz srdbe, ili zlovolje, ili pak iz uroene oholosti, kralj nije
izgovorio nijednu re. T ada je Sekstu postalo jasno ta njegov
otac eli i nalae zagonetkom bez rei, te pogubi prvake drave,
je d n e optuujui kod naroda, a ostali su m u sami dali priliku za
to je r su bili om rznuti.142 Mnogi sujavno pogubljeni; one koje
nije m ogao optuiti na uverljiv nain pogubio je tajno. O nim a
koji su hteli da bee bio je otvoren put, ali su bili prinueni na
progonstvo, a njihova dobra su bila razdeljena kao i ona koja su
pripadala pogubljenima. O tuda dareljivost i zaplenjena dobra.
Zadovoljstvo zbog line koristi otupilo je oseanje za zlo koje se
ini dravi sve dok gabijska drava, liena svakog razum nog saveta i pomoi, bez ikakvog otpora nije pala pod vlast Rima.
55.
Poto je stekao vlast u Gabijima, Tarkvinije je sklopio
m ir sa plcm cnom Ekva, a obnovio i ugovor sa Etrurcima. Potom
se okrenuo poslovima u gradu, a od njih je na prvom mestu bilo
graenje hram a Ju p ite ru naT arpejskoj sten i143 kao spom enik
svoje vlasti i svog imena: od dvojice kraljeva Tarkvinija, otac se
zavetovao, a sin izvrio zavet. Da bi ovaj prostor bio osloboen
od ostalih religija i da bi ceo pripao Ju p ite ru i njegovom hram u koji e biti sagraen, naredio je da se ukinu osveenje za
142 Istu anegdotu pria H erodot (V, 92) za Trasibula iz Mileta. Njemu se za savet obratio Periandar, tiranin iz Korinta, koji je malo pre 600.
pre n. e. doao na vlast.
143 q Tarpejskoj steni na Kapitolu videti nap. 51.
89

m nogobrojna svetilita i kapele na koje se nekad ovde zavetovao

prvi kralj Tacije u odluujuem trenutku borbe protiv Romula,
a potom ih sveano posvetio i otvorio. Pria se da su bogovi na
samom poetku ovog posla dali svoj znak kako bi pokazali mo
ovog ogronrnog kraljevstva. Je r dok su ptice svojim letom pokazale da dozvoljavaju ukidanje osveenja za sva svetilita, to nisu
uinile za svetilite Term ina.144 Ovaj znak i proroanstvo su tako
protum aeni da postojanost sedita kulta Term ina i okolnost da
jedino ovaj bog nije pom eren sa svog mesta koje m u je posveeno predskazuje sigurnost i stalnost svega. Kada je prim ljen taj
predznak trajnosti, pojavilo se drugo udesno znam enje koje
je predskazalo buduu veliinu imperije: kau da se onim a koji
su kopali tem elje za hram ukazala ljudska glava sa netaknutim
licem. Ova pojava je nedvosmisleno najavljivala da e ovde biti
tvrava carstva i sredite celog sveta. To su predskazivali i proroci koji su se nalazili u gradu i oni koji su bili pozvani na savetovanje iz Etrurije. Sve to je povealo sprem nost kralja da uloi
novana sredstva. Plen iz Pom ecije145 koji je bio predvien da
dovede graevinu do krova, jed v a je bio dovoljan za temelje.
Utoliko vie verujem Fabiju146 - on je sem toga i stariji - d a je
bilo samo 40 talanata, nego Pizonu147 koji pie d a je za ovaj poduhvat bilo ostavljeno 40.000 funti srebra, suma koja se ne nroe
oekivati kao ratni plen bilo kojeg grada, a nem a ni graevine
za ije tem elje to ne bi bilo dovoljno.
56.
N eum oran u naporim a da zavri hram , pozivao je zanatlije sa svih strana Etrurije, troei za ovo ne samo dravni novac
nego koristei i rad plebsa. Ovaj posao, koji sam po sebi nije bio
mali, bio je pridodan vojnoj slubi. Narod se ipak oseao manje
optereen tirne to je svojim rukam a gradio hramove bogovinra,
no drugim poslovima na koje je bio prebaen; oni su naizgled
144 Termin ( Terminus) je bio bog graninog kamena; praznik Terminalia, koji je praznovan 23. februara, kod graninih suseda bio je posveen njemu. Pri graenju hrama Jupiteru na Kapitolu, Termin je ostao
zatvoren u njemu.
145 Grad Pomeciju, kao i ager Pomptinus, teko je lokalizovati; poto su
grad zauzeli Volsci, od njega nije ostao nikakav trag.
146 Misli se na istoriara i senatora Fabija Piktora.
147 U pitanju je Kalpurnije Pizon, istoriar iz grupe analista, verovatno onaj isti koji se kao konzul pominje 133. pre n. e.

90

bili manji, ali su po tru d u koji je trebalo uloiti bili znatno tei.
G raenje sedita u Cirkusu i Velike kloake,148 sprovedene pod
zemlju da bi se u nju skupljala sva neistoa u gradu, dva su posla
sa kojima bi se teko mogla meriti dananja velika dela. Kada je
plebs bio iskorien u ovim poslovima, Tarkvinije je, poto je smatrao da brojno stanovnitvo predstavlja teret ukoliko ne moe biti
upotrebljeno i elei uz to da proiri granice vlasti kolonizatorskim delom, poslao koloniste u Signiju i Circeji.149 Ove kolonije
e i u budunosti predstavljati predstrau Rima na kopnu i moru.
D okje on to obavljao, pojavilo se zastraujue znamenje: iz
stubaje ispuzila zmija i izazvala panian strah na dvoru. Kraljevo
srce nije bilo toliko potreseno iznenadnim sU'ahom koliko su ga
ispunile teskobne slutnje. I tako, poto se etrurski proroci uzimali samo za tumaenje javnih predskazanja, a kakoje bio uplaen
pojavom u svojoj kui, za ovo naredi da se uputi poslanstvo u
Delfe,150 najpoznatije proroite na svetu. Kako se nije usuivao
da odgovor sudbine poveri bilo kome drugom , to posla u Grku
svoja dva sina preko tada nepoznatih zemalja i jo nepoznatijih
mora. Tako Tit i Aruns odoe na put. Kao pratilac im je pridodan
i Lucije Junije Brut, sin kraljeve sestre Tarkvinije, mladi sasvim
razliitog um a od onog koji je pokazivao pretvarajui se d a je
lud. K adje uo da su vodei ljudi u dravi, a m eu njima i njegov
brat, ubijeni po strievom nalogu, odluio je da svojim um om ne
pokae bilo ta ega bi se kralj mogao bojati, a u svojoj imovini
nita to bi kralj m ogao poeleti. Smatrao je da e prezren biti
siguran u situaciji u kojoj m u je pravo prualo malo zatite. Stoga
se nam erno pretvarao d a je lud i poto je dozvolio da sva njegova
imovina postane kraljev plen, prihvatio je nadim ak Brut.151 Tako
je zaklonjen ovim nadim kom , duh oslobodioca rimskog naroda
skriven ekao svoj trenutak. Njega, dakle, povedoe Tarkviniji
u Delfe vie radi egaenja nego kao pratioca. Kau da je nosio
148Velika kloaka (Cloaca maxima), najstarija kanalizacija u Rimu; njome je isuena movara u dolini izmeu bregova.
149 Signija se nalazila severno od volkih planina, a Circeji juno od
njih, na morskoj obali.
150 U Delfima se nalazilo najpoznatije proroite u antikom svetu;
posveeno je Apolonu. Pitija ili proroica je sedei na tronocu iznad
svetog izvora proricala budunostjednom godinje.
151 Brutus na latinskom znai glup, tupoglav.

91

zlatan tap, stavljen njed an drugi uplji drenov, kao dar Apolonu
i kao znak svog dvostrukog karaktera. Kad su stigli tam o i kadaje
izvren oev nalog, u srcima mladia rodi se elja da pitaju kome
e od njih pripasti rimsko kraljevstvo. Kau da se iz dubine peine vratio glas: Vrhovnu vlast e imati onaj od vas, mladii, ko
prvi poljubi majku. Da Sekst, koji je ostao u Rimu, ne bi saznao
odgovor i da bi tako ostao lien vlasti, Tarkviniji naredie da se
stvar dri u strogoj tajnosti. O ni sami prepustie kocki da odlui
pitanje ko e prvi poljubiti majku po povratku u Rim. Shvatajui
da Pitijin glas im a drugi smisao, Brut pade kao da se okliznuo i
dotae ustima zemlju, svakako zato to je ona zajednika majka
svih smrtnika. Potom se vratie u Rim, gde su vrene velike priprem e za rat sa Rutulima.
57.
Rutuli su drali grad Ardeju, a za ono vreme i onaj prostor bili su veom a m oni po bogatstvu. Razlog za rat je bio to
to je rimski kralj i sam nastojao da se obogati. Bio je iscrpljen
velikim javnim radovima, pa bi plenom mogao smirid narod koji
je bio ozlojeen, pored ostalih obesti vlasti i time to ih je kralj
ponizio da tako dugo obavljaju zanatske poslove koji su smatrali
za ropske. Pokuano je da se Ardeja zauzme pri prvom juritu.
Poto ovo nije uspelo, zapoeo je da kopa anac i da opsadom
pritiska neprijatelja. U taboru, kao to to biva u ratu koji je pre
dugotrajan nego otro voen, bilo je prilino slobodno kretanje,
i to pre vojskovoa nego vojnika, a prinevi su provodili vreme u
zajednikim gozbama i pijankama. I tako dok su pili kod Seksta
Tarkvinija, gde se kao gost nalazio i Egerijev sin Tarkvinije Kolatinjanin, sluajno se dogodilo da se povela re o enama. Svak
je hvalio svoju sa oduevljenjem. Poto se diskusija rasplamsala,
Kolatinjanin je odricao da se samo za nekoliko sati moe izrei
koliko njegova Lukrecija nadmauje ostale: ,Akoje u nam a snage
mladosti, zato ne bismo uzjahali konje i lino videli kako se oseaju nae ene? To e najreitije pokazati kako e koja izgledati
pri neoekivanom dolasku m ua. Na to svi, zagrejani vinom,
rekoe: Hajdemo!" Obodoe konje i odjurie u Rim. Kad su stigli tamo, ve se bio spustio m rak i oni se uputie u Kolaciju; tu
zatekoe Lukreciju ne kao one kraljevske snahe koje su viali na
gozbama i u luksuzu kako m eu sebi jednakim a provode vreme,
nego kako sedi u sobi zauzeta predenjem m eu slukinjama koje
dre lu poto je no bila ve poodm akla. Tako u nadm etanju
92

vrlina svih njihovih ena, pohvala pripade Lukreciji. Pristigli mu

i Tarkviniji behu lepo primjjeni; mu pobednik ljubazno ugosd
kraljevie. Tu Seksta obuze pogubna strast da silom obeasti Lukreciju. Podsticali su ga i njen izgled i njena oigledna ednost.
Ali tada se posle none mladike igre vratie u vojni logor.
58.
Proloje nekoliko dana. SekstTarkvinije bez Kolatinjaninovog znanja doe u Kolaciju samo sajednim pratiocem . Tu
su ga lepo primili oni koji nisu slutili ta m u je na um u i posle
obeda ga odveli u gostinsku sobu. Poto je video d a je okolo sve
m irno i da su svi zaspali, gorei od pohote, sa isukanim maem
prie usnuloj Lukreciji i pritiskujui joj levom rukom grudi ree: Cuti, Lukrecijo,ja sam SekstTarkvinije; u ruci m ije oruje
i ako pusti glas um ree. Kada ena, bunovna od sna, vide da
joj nem a spasa pred sm ru koja preti, Tarkvinije zapoe d a jo j
ispoveda ljubav, da moli, da s m olbama mea pretnje i da na sve
naine nastoji da pridobije enino srce. Videi da je nepokolebljiva i da ostaje uporna i pred strahom od smrti, strahu dodade
i p retnju da e je osram otiti: uz nju mrtvu e ostaviti zaklanog
i golog roba da se pria kako je ubijena u sram otnoj preljubi.
Kad je ovim zastraivanjem pouda silom pobedila i kad je Tarkvinije otiao poto je savladao n jen u ensku ast, Lukrecija,
unesreena tolikim nasiljem, posla glasnika ocu u Rim i m uu
p o d A rdeju sa porukom da svaki doe sa vernim prijateljima.
M ora se raditi brzo, dogodila se strana stvar. Spurije Lukrecije
stie sa Volesijevim sinom , Publijem Valerijem, a Kolatinjanin
sa Lucijem Junijem Brutom , s kojim se sluajno vraao u Rim
kad je sreo glasnika koga m u je ena uputila. Lukreciju zatekoe
kako oaloena sedi u svojoj odaji. Kada stigoe njeni, grunue
joj suze i na pitanje m ua ,,Da li si dobro? odgovori: ,,Ni najm anje. Kako moe biti dobro ena koja je izgubila ast. Tragovi drugog oveka su u tvom krevetu, Kolatinjanine. Uostalom,
samo je telo silovano, duaje nevina i smrt e to posvedoiti. No
dajte jed n im drugim a desnice i veru da preljubnik nee ostati
nekanjen. SekstTarkvinijeje onaj koji se prole noi vratio kao
neprijatelj um esto kao gost, te silom i naoruan doneo m eni
- pa ako ste ljudi, onda i sebi - ovu propast. O ni na to dadoe
veru jed a n drugom. Teili su je oaloenu, prebacujui krivicu
od one koja je zlostavljana na prestupnika: dua se prlja a ne
telo, i gde nem a te nam ere, krivica ne postoji. ,,Vi vidite, ree
93

ona, ta se njem u duguje. Prem da se oslobaam krivice, ja se

ne mogu osloboditi kazne i neka ni u budunosti ne ivi nijedna obeaena ena, sledei prim er Lukrecije." Tada no koji
je imala sakriven ispod haljine zabi u srce i, posrnuvi od rane,
pade um irui. Mu i otac zakukae.
59.
Dok su svi bili obuzeti alou, Brut izvue no iz Lukrecijine rane i dok je krv kapala sa njega drao ga je govorei:
Zaklinjem se ovom krvlju koja je bila najistija pre kraljevog nasilja i vas bogove prizivam za svedoke da u Lukrecija Tarkvinija
Oholog, zajedno sa zloinkom enom i svom decom i potomstvom unitavati maem, ognjem i svakom silom gde god mogu
i neu dozvoliti da on ili bilo ko drugi vlada Rirnom." O nda no
predade Kolatinjaninu, potom Lukreciju i Valeriju. O ni su bili
zaprepaeni ovim udom; otkud novi duh u Brutovim grudima.
Zaklee se kako je bilo reeno i svi preokrenue alost u jarost,
pa ve tada nazvae Bruta voom i sledie ga u isterivanju kraljeva. Lukrecijino telo bi izneseno iz kue i pren eto na Forum
i, kako to biva, zbog neobinosti dogaaja i zbog njegove gnusnosti sakupie se ljudi. Svi su se alili na zloin i nasilje to ih je
kralj uinio prem a njima. Dirnuli su ih koliko tuga oca toliko i
Brut, koji ih je prekorevao za suze i jalove albe, i pozivao kao
ljude i Rimljane da nau snage i da zgrabe oruje protiv neprijatelja. Kad su se najhrabriji mladii latili oruja i dobrovoljno se
prijavili, ostali su ih sledili. Poto su oca ostavili u Kolaciji kao zatitu i poto su postavili strau da neko ne bi javio kraljevima za
ovaj pokret, ostali naoruani krenue u Rim. Kada su tamo stigli,
naoruana grupa je izazivala strah i nem ir gde god se pojavila.
M eutim, poto su videli da dravni prvaci idu napred, smatrali
su da ta god d a je , to nije sluajno. Ovaj strani dogaaj nije ni
u Rimu izazvao m anje uzbuenja nego u Kolaciji. Dakle, iz svih
delova grada strae se na Forum. Kada svi stigoe, glasnik pozva
narod ka trib u n u ,,Brzih, tu d u n o stje sada vrio Brut. O n je
odrao govor koji nikako nije odgovarao po razum u onom e to
je simulirao do toga dana: o nasilju i pohoti Seksta Tarkvinija,
o neuvenom obeaenju Lukrecije, o traginoj smrti, o Tricipitinu152 koji je ostao bez dece, a kom e je i sama erkina smrt
152
Tricipitinus, Spurije Lukrecije, Lukrecijin otac; nadimak verovatno potie od toga to je u porodici negovan knlt troglavog boanstva.

94

m anje teka od razloga njene smrti. Ovome je dodao i kraljevu

oholost i bedu i kuluenje plebsa, zagnjurenog u jarke i kloake
koje m ora prokopavati. Rimljani, pobednici svih okolnih naroda, pretvoreni su u zanatlije i kam enoresce um esto da budu
ratnici. P o m e n u o je i nedostojno ubistvo kralja Servija Tulija i
ono kako je erka bezbono prela kolim a preko tela svog oca,
a prizivani su i bogovi osvetnici ubistva roditelja. Podseao ih
je na ove, a verujem i na m nogo surovije stvari koje padaju na
pam et onom e ko prisustvuje nasilju, ali koje piscu koji ih kasnije
izlae nije lako da reprodukuje, i tako nagonio zapaljenu masu
da proglasi da se kraljevska vlast ukida, te da Lucije Tarkvinije
zajedno sa enom i decom m ora u progonstvo. Sa m ladiim a
koji su se prijavili, poto ih je prim io u vojsku i naoruao da bi
m u se m ogli prikljuiti, k renuo je s vojskom prem a Ardeji, u
tabor protiv kralja. Vlast u gradu je ostavio Lukreciju, koga je
kralj bio ve imenovao za kom andanta grada. U toj zbrci Tulija
je pobegla od kue; gde god je stupila proklinjali su je i mukarci i ene i prizivali furije, osvetnice ubijenih roditelja.
60.
Kad su vesti o ovim dogaajim a stigle u tabor i kada je
kralj, uplaen prevratom, krenuo u Rim da ugui pokret, B rutje
skrenuo s puta - naim e osetio je njegov dolazak - da bi izbegao
susret sa njim. Tako su gotovo istovrem eno stigli Brut pod Ardeju, a Tarkvinije u Rim. Pred Tarkvinijem su zatvorene kapije
i izreeno m u progonstvo. Tabor je radosno doekao oslobodioce grada, iz kojega su isterani kraljevi sinovi. Dvojica su pratila
oca i otila sa njim u grad Cere u Etruriji; Sekst Tarkvinije je
otiao u Gabije kao u svoje kraljevstvo, ali su ga ubili oni koji su
se osvetili za stare prevare, ubistva i pljake.
Lucije Tarkvinije O holi je vladao 25 godina. Rimom su od
njegovog osnivanja do osloboenja vladali kraljevi ukupno 244
godine. Potom su izabrana dva konzula, Lucije Ju n ije B rut i
Lucije Tarkvinije K olatinjanin na predlog kom andanta grada
u centurijskoj skuptini.

95

II KNJIGA
508-468. g o d in a p re n. e.
1. Sada u prei na ono to je postigla drava osloboenog rimskog n a ro d a u ratu i m iru: na m ag istratu re1 koje su se smenjivale svake godine i na zakone ija je mo bila iznad ljudskih
stvari. Sloboda je bila utoliko rnilija to je dola n eposredno
posle surove vladavine poslednjeg kralja. Ali njegovi prethodnici su tako vladali da se s pravom m ogu smatrati za utemeljivae
pojedinih delova grada u kojima je masa, uveana njihovom zaslugom, dobijala domove. Nem a sumnje da Brut, koji je stekao
toliku slavu isterivanjem oholog kralja, ne bi dobro uradio da
je ukinuo vlast nekog od ranijih kraljeva iz elje za slobodom za
koju Rimljani nisu jo bili zreli. Naime, ta bi se dogodilo da je
ona gomila pastira i doljaka koji su napustili svoj narod i nali
utoite u nepovredivom hram u, naviknuta na neogranienu
slobodu i svako odsustvo kazne, slobodna i od straha od kraljeva, dakle ta bi bilo da je, podstaknuta buram a koje su izazvali
n arodni trib u n i,2 stupila u b o rb u sa patricijim a u gradu koji
1 Po isterivanju kraljeva 509. godine pre n. e. rimska drava je postala republika, na elu sa dva konzula. Kasnije je broj magistrata povean,
a pod magistraturama su sem konzula i pretora podrazumevani cenzori, kvestori i edili. Birani su svake godine i svaku je inio kolegijum od
najmanje dva lana; sluba dravi nije plaana nego je smatrana za najviu poast
2 Narodni tribuni su bili plebejska magistratura; prvobitni broj im
se ne zna, a birani su svake godine posle secesije plebejaca 496. pre n. e.
U poetku su imali dunost da tite plebejce od nasilja patricija; kasnije
su stekli pravo na intercesiju (pravo da stave zabranu, veto, na svaku odluku magistrata) i pravo na zakonsku inicijativu u tributskim skuptinama.
Smatrani su za sacrosancti, nepovredivi u religijskom smislu.

96

joj je bio tu; pre nego to su joj zalog postale ene i deca i pre
nego to joj je ljubav prem a samoj zemlji koja je nastajala tokom
m nogih godina ujedinila srca? Neredi bi doveli do propasd drave koja je jo bila nerazvijena. Ovako je spokojstvo um erene
vlasti, kojaje dalje negovana, dovelo dotle da ve sazrele snage
raaju dobre plodove slobode.
Sloboda se ogledala vie u tom e to su stvoreni poloaji
konzula sa vlau ogranienom na godinu dana, nego u tome
to je vlast kraljeva bila ukinuta. Prvi konzuli su u stvari imali sva
prava i sva spoljna obeleja kraljevske vlasti. Jedino se pazilo da
fasces3 ne nose obojica kako to ne bi izazivalo dvostruki strah.
Brut ih je prvi nosio uz saglasnost svog kolege u konzulatu i bio
je kasnije ne manji uvar slobode no to je ranije bio borac za
nju. Da se narod ne bi kasnije pokolebao na m olbe ili radi darova, zakleo ga je da nikada nikom e ne dozvoli da kao kralj vlada
u Rimu. Zatim, da bi u Senatu doveo do veeg meanja stalea,
broj senatora, inae sm anjen u vreme propasti kralja, popunio
je do 300 lanova izborom iz redova prvaka konjikog stalea.
Pria se da je tom prilikom ulo u obiaj da pri sazivanju Senata
b u d u pozivani oni koji su patres i oni dopisani.4 Dopisani su,
razum e se, bili oni novoizabrani. Cudesno je koliko je to doprinelo slozi u dravi i jedinstvu naroda i Senata.
2.
Bila je posveena briga i religijskim stvarima. I poto su
religijske obrede ranije vrili sami kraljevi, a da to ne bi izazvalo elju za kraljevima, bio je uveden kralj za rtvene o brede.5
M eutim , on je bio potinjen vrhovnom sveteniku da ne bi,
3 Fasces kao insignia imperii (znaci vlasti) bili su svenjevi prua u
koje su bile zadenute sekire; nosili su ih liktori, pratioci visokih magistrata; kraljevi su kao pratnju imali dvanaest fascesa. Smatra se da je obiaj
preuzet od Etruraca.
4 Patres el conscripti, senatori i dopisani; termin dopisani ]c ve u antici izazivao nedoumice i razliita tumaenja. Preovladavalo je miljenje da
su patres bili vodei lanovi znaajnih gensova (maiores gentes), a conscripti
plebejci koje je Romul uveo u Senat.
5 Rex sacrificiorum, ili kako je na natpisima uvek navoeno rex sacrorum, bio je naslednik kraljeve religijske funkcije; kasnije ga je potisnuo vrhovni svetenik (pontifex maximus). Njegovo sediteje bilo u zgradi koja se
zvala Regija, gde je kasnije boravio vrhovni svetenik. Dunost mu je bila
da prinosi rtvu pre pohoda i da vri inspekciju vojske pre i posle pohoda.
97

dodajui i veliku poast ovom nazivu, nakodio slobodi, o kojoj

je tada voena velika briga. A ne znam da li ovom preteranom
brigom , uvajui je , nisu preterali. Drugi konzul, Tarkvinije,6
nije imao nikakve krivice sem to je nosio ime koje se nije dopadalo Rimljanima. Govorilo se da su Tarkviniji isuvie navikli
da budu kraljevi. Najpre je na presto doao Tarkvinije Stariji, a
potom Servije Tulije. Ali ni Servije nije posdgao to da Tarkvinije
Oholi zaboravi na kraljevsku vlast, ili da shvati da ona pripada
drugom ; sm atrao je da je ona p orodino naslee i poinio je
zloin da bi je povratio. Po izgnanju Tarkvinija O holog, vlast
je ostala Tarkviniju Kolatinjaninu; Tarkviniji ne znaju da ive
kao privatni graani. Ime im se nije dopadalo je r su ga smatrali pretnjom slobodi. U poetku je ovo govorkanje im alo malo
odjeka, a zatim se postepeno proirilo na ceo naro d . I poto
je n arod bio uznem iren sum njom , Brut ga je sazvao na skup.
Ovde je najpre podsetio na zakletvu naroda ,,da nikom e nee
biti d o puteno da vlada kao kralj i da ne moe ostati u Rimu
onaj ko predstavlja opasnost za grad. Nad ovim se m ora bdeti
sa velikom brigom i ne sme se prevideti nijedna stvar koja se tie
bezbednosti. O n nerado govori, zbog oveka koji je u pitanju, i
ne bi uzeo re da nije u njem u pobedila ljubav prem a otadbini.
Rimski n arod ne veruje d a je stekao potpunu slobodu. Kraljevski
rod, kraljevsko ime, ne samo da su ostali u dravi nego i m eu
nosiocima vrhovne vlasti. O no smeta, ono je na tetu slobode.
Ovaj strah, ree, ukloni ti sam, Lucije Tarkvinije. Pam timo
i kaemo: Da, ti si proterao kraljeve. Zavri svoje delo, ukloni
iz Rima ovo kraljevsko ime. Tvoja dobra e ti graani ne samo
vratiti, ja ti to jem im , nego e, ako ti neto nedostaje, to obilato
nadoknaditi. Otii kao prijatelj, oslobodi dravu straha, moda
bezrazlonog. U narodu je takvo uverenje da e tek odlaskom
roda Tarkvinija otii i kraljevska vlast. Konzul Tarkvinije najpre zanem e od uenja zbog tako neoekivanog toka stvari, ali
kad potom pokua da govori opkolie ga prvaci drave i molbam a zatraie od njega to isto. D rugi ga nisu m nogo dirnuli,
ali kad Spurije Lukrecije, najstariji po godinam a i dostojanstvu,
sem toga i njegov tast, poe da ga nagovara i da ga savetuje da
6
Misli se na Tarkvinija; prem a nekim izvorima, m eu kojima je
i Plutarh, Tarkvinije je pripremao zaveru protiv Republike u Rirnu.

98

popusti pred jednodunim zahtevom graana, konzul u strahu

da e ako postane privatno lice, to biti praeno gubitkom dobara i drugim nevoljama, odree se konzulske vlasti, pa prenevi
svu svoju imovinu u Lavinij napusti Rim. Na to Brut po nalogu
Senata predloi narodu da se prognaju svi pripadnici roda Tarkvinija. Na centurijskim komicijama je uzeo za kolegu Publija
Valerija, uz iju je pom o zbacio kraljeve.
3. O no u ta niko nije sum njao bilo je to da predstoji rat
sa Tarkvinijima. Protivno svakom oekivanju, to je ipak dolo
kasnije; usledilo je odm ah neto ega se niko nije plaio: zbog
podlosti i izdaje, zamalo je bila izgubljena sloboda.
U Rimu je postojala grupa m ladih ljudi ije poreklo nije
bilo beznaajno. Njihove slobode nisu ograniavane pod kraljevima; vrnjaci i drugovi sa mladim Tarkvinijima navikli su da
ive na kraljevski nain. Sada kad su svi bili izjednaeni u pravima, oni su izgubili raniju slobodu i m eusobno se alili kako se
sloboda drugih preokrenula za njih u ropstvo. Govorili su da je
kralj ovek, da zna kad je re o pravdi a kad o nepravdi, zna za
milost i za dobroinstvo, moe se ljutiti i opratati, zna da razlikuje prijatelje od neprijatelja. Zakoni su gluva stvar, nemilosrdni
su, korisniji i bolji za sirom aha nego za rnonog oveka; nem a
milosti ni poputanja ako u neem u pretera. Opasno je da kod
tolikih ljudskih zabluda ive samo ispravni. Tako su oni ve bili
neprijateljski raspoloeni kada su se pojavili kraljevi poslanici,
koji nisu pominjali povratak kraljeva, nego su jed in o traili povratak kraljeve imovine. Poto su u Senatu sasluane njihove rei,
usledilo je savetovanje nekoliko dana: ako im ne vrate imovinu,
to bi m ogao biti razlog za rat; vraeno bi pak bilo iskorieno
kao pom o i sredstvo za rat. A za to vreme su poslanici nastojali
i na drugim stvarima: javno su traili imovinu, a potajno smerali
da povrate kraljevstvo. Pretvarajui se da obilaze ljude radi onoga zbog ega su doli, oni su iskuavali aristokratsku om ladinu.
O nim a koji su ih sluali sa odobravanjem pokazivali su pismo
Tarkvinija i pregovarali o tom e da nou puste kraljeve u grad.
4. Prvi kojim aje stvar poverena bila su braa Viteliji i Akviliji.7 Sestra Vitelija bilaje udata za konzula Bruta i iz ovog braka
7
Prema podatku kod Plutarha (Poplicola, 3), Akviliji su bili roaci
Tarkvinija Kolatinjanina.

99

su sinovi Tit i Tiberije bili ve mladii. Njih su ujaci uvukli u ovo

drutvo. Sem toga bili su svesno u to upueni i neki drugi mladi nobili,8 o kojima se izgubilo seanje zbog duboke prolosti.
U m euvrem enu je su Senatu pobedilo miljenje da se kralju
vrate njegova dobra, pa je i to bio izgovor poslanicim a da produe svoj boravak u gradu onoliko koliko su im konzuli odredili
za priprem u kola kojima e biti prevezena kraljeva dobra. Sve to
vreme upotrebili su za savetovanje sa zaverenicima i uspeli da ili
nagovore da poalju pismo Tarkvinijima jer ko e inae poverovati da kao poslanici lano ne predstavljaju takve stvari? Takvo pismo, dato da bude zalog vernosd, postalo je svedoanstvo
njihovog zloina. Naime, dan pre nego to e se poslanici vratid
Tarkvinijima, desilo se da su ruali kod Vitelija. Zaverenici su ovde, daleko od svedoka, vodili duge razgovore, kao to to ve biva,
o novim planovima. Njihov razgovor je uo jedan od robova, koji
je ve ranije shvado o emu je ovde re, ali je ekao priliku kad
pismo bude predavano poslanicima da bude uhvaeno i da moe
sve dokazati. Kad je video d a je pismo predato dostavio je stvar
konzulima. Konzuli koji su stigli da pohvataju poslanike i zaverenike savladali su ih bez buke. Pismo je bilo njihova prva briga:
nastojali su da ne bude uniteno. Izdajnici su odm ah okovani,
a sa odlukom o sudbini poslanika se oklevalo, prem da je bilo
jasno da su oni zasluili da se prem a njima postupi kao prem a
neprijateljima, no ipakje potovano gentilno pravo.
5.
Pitanje kraljevih dobara, za ko jaje ranije bilo odlueno
da se vrate, ponovo je vraeno pred Senat. Obuzeti ogorenjem,
senatori zabranie da se ona vrate, a isto tako odbie da se ona
uzm u kao dravno dobro: p re d a ta su n a ro d u da ih pljaka.9
Pljakanjem kraljevskih dobara izgubljena je svaka nada da se
moe postii sporazum sa njima. Posed Tarkvinija koji se nalazio
izm eu grada i Tibra bio je posveen Marsu i otad nosi naziv
Marsovo polje. Sluajno se, kau, dogodilo d a je ito na njem u
bilo zrelo za etvu. Meutim, kako ovi plodovi zemlje nisu smeli
8 Nobili (nobilitas) kao pojam pod kojim su podrazumevane malobrojne porodice iz kojih su poticali najvi.i magistrad u Rimu, pretori i
konzuli, znatno je kasnija pojava, posle nestajanja razlike izmeu patricija i plebejaca.
9 Prema svedoanstvu Dionisija iz Halikarnasa, kraljeva dobra su
podeljena siromanim graanima.

100

bid pokupljeni poto je ona bila posveena, veliko mnotvo ljudi

se prihvatilo posla i pune korpe useva zajedno sa slamom bacalo je u Tibar. U Tibru je bila niska voda, kao to obino biva za
vreme velikih ega, pa su se u pliacima, gde se voda zadravala,
gomile ita meale s m uljem i od toga i ostalog to je voda nosila, postepeno su se stvarala ostrvca. Potom je , verujem, dodata
i kam ena masa, te radom ljudi postignuto da se stvori velika
i vrsta podloga koja moe izdrati hram ove i tremove.
Poto su konfiskovana kraljeva dobra, izdajnici su kanjeni
- kazna utoliko tea to je poloaj konzula nalagao ocu da kazni
sinove. Tako je njem u, koji nije trebalo da bude ni posmatra,
sudbina dodelila da bude izvrilac pogubljenja. Stajahu mnogi
m ladii plem enita ro d a svezani za stub. No svi su okretali oi
od drugih, kao da su neznatnog porekla, ka sinovima konzula. Kazna ih je potresla isto toliko koliko i zloin zbog kojeg
su kaznu zasluili. Ovo je izazivalo panju toliko vie to se sve
odigralo u godini u kojoj je dom ovina osloboena, a otac bio
oslobodilac; konzulat je ponikao u kui J u n ija ,10 a oni su se
sprem ali da izdaju i Senat i n arod i sve rim ske bogove i ljude
nekada oholom kralju, a sada opasnom prognaniku. Konzuli
su zauzeli svoja mesta, i liktorima je nareeno da izvre kaznu.
O ni su iibali nage krivce, a zatim su ih sekiram a pogubili. Za
sve vrem e je otac, njegovo lice i oi u kojima se ogledala dua,
bio izloen pogledim a dok je kazna izvravana. Da bi bio pruen prim er za spreavanje zloina, pored kanjavanja krivaca,
iz dravne kaseje data nagrada robu koji ih je potkazao, a uz
to sloboda i graansko pravo. Ovo je , kau, bio prvi p rim e r
oslobaanja roba preko ,,tapa [ vindictae}.11 Neki smatraju da
i vindikta nosi ime po ovom robu je r se on zvao Vindicio. Posle
toga je postalo pravilo da se oni koji su osloboeni na takav nain sm atraju graanim a.
6.
K adaje ovo javljeno Tarkviniju, on je ne samo ojaen
zbog propalih nada nego i iz mrnje i ljutnje, a poto je video
da je put prevari zatvoren, krenuo da obilazi etrurske gradove,
smalrajui da silom treba krenuti u otvoren rat. Najvieje molio
10 Iunius ']e bilo gentilno ime Bruta, prvog rimskog konzula.
11 Vindictae su oznaavale oslobaanje roba u prisustvu magistrata;
uz slobodu su mu u takvom sluaju davana i graanska prava.

101

za zatitu graane Veja i Tarkvinija: da ne dozvole da ovek poreklom iz njihove sredine, koji je njihova krv, b u d e izgnan iz
takvog kraljevstva i osirom aen, te da na njihove oi propada
zajedno sa svojim m ladim sinovima; drugi, stranci, pozvani su
da vladaju u Rimu, a njega su kao kralja koji je ratom uveao
rimsku dravu prognali njegovi najblii sluei se zloinakom
zaverom; poto su smatrali da nijedan pojedinac nije dostojan
celokupne kraljevske vlasti, izm eu sebe su razgrabili njene delove; imovinu koju su mu oduzeli razdelili su narodu da bi tako
svi bili umeani u zloin. O n trai ponovo svoju otadbinu i svoje
kraljevstvo, trai da kazni nezahvalne graane; neka skupe snagu, neka pom ognu; neka p o u da osvete stare nepravde koje
su im uinjene, kada su im tolike legije unitene, polja oduzeta.
Ovo je pokrenulo graane Veja i svi su pretei uzvikivali: Bar
pod rimskim voom treba zahtevati da se vrati u ratu izgubljeno
i izbrisati neslavno." Pokrenuli su ih i ime Tarkvinija i srodstvo sa
njim. Dopadalo bi im se da njihovi vladaju u Rimu. I tako su dve
vojske iz dva grada12 radi ponovnog uspostavljanja kraljevske vlasti i radi kanjavanja Rimljana ratom sledile Tarkvinija. Kada su
uli na rimsku teritoriju, konzuli su krenuli u susret neprijatelju.
Valerije je vodio peadiju u kvadratnom bojnom poretku, a Brut
je kao izvidnica iao napred sa konjicom. Na isti nain je i neprijateljeva konjica ila napred. Njom e je kom andovao kraljev sin
AruntTarkvinije, a kralj gaje sledio s peadijom. Aruns prvi spazi
konzule izdaleka po liktorima, a zatim blie i sigurnije prepozna
Brutovo lice, pa planuvi gnevom uzviknu: ,,To je onaj koji nas
je kao prognanike isterao iz otadbine, to je onaj koji ukraen
naim insignijama13 stupa napred. Bogovi, zatitnici kraljeva, budite uz nas! Potom obode konja mamuzama i sprem an za borbu
krenu na konzula. Vide Brut da ovaj ide na njega. T ad ajejo bila
ast za vou da lino prihvati borbu; i tako se orno prihvati borbe. Jurnue je d a n drugom u susret sa toliko ara da nijedan nije
mislio na sopstvenu zatitu d o k je ranjavao neprijatelja. Tako su
obojica pogoeni udarcem kroz mali tit14 pali s konja umirui,
12To jest iz Cera, gde je kralj bio prognan, i iz Veja.
13 Konzuli su preuzeli i spoljne znake (insignia) kraljevske vlasti.
14 tit parrna koji su nosili konjanici bio je znatno manji od scutuma,
velikog dta koji je nosila peadija.

102

probodeni kopljima. U isto vreme su se sudarile obe konjice, a

zatim je u akciju stupila peadija. Pobeda je ila as na je d n u as
na drugu stranu, a ratna srea kao d a je bila izjednaena. Desno
krilo i jed n ih i drugih pobeivalo je, levo je bilo tueno. Vojska
Veja, koja je i ranije trp ela poraze od Rimljana, razbijena je i
rasturena. Tarkviniji, pak, kao novi neprijatelj ne samo da su
odolevali nego su na svojoj strani i potisnuli Rimljane.
7.
I tako dok je borba voena, Tarkvinije i Etrurce neoekivano obuze takva panika da su, smatrajui da je stvar izgubljena, nou okrenuli svojim kuama. D odane su i neke udesne
pojave ovoj borbi: u tiini noi k o jaje nastupila uo se prodoran glas iz ume Arsija.15 Verovalo se da je to bio Silvan.16 O n
ree: Jedan E trurac vie j e pao u borbi, pobednici u ratu su
dakle Rimljani. Tako su Rimljani sigurno izili kao pobednici,
a Etrurci kao poraeni. K adaje svanulo, nijedan Etrurac se nije
nalazio na bojnom polju, te konzul Valerije pokupi ratni plen i
trijum falno se vrati u Rim. Pogreb kolege konzula bi izvren sa
svorn m ogunom pom pom . Mnogo vea poast pokojniku bila
je , m eutim , optajavna alost, u kojoj je iznad svega isticano to
da su ga rimske m atrone alile godinu dana kao roditeljke je r je
bio tako hrabar osvetnik ugroene enske ednosti.17
Kako je ud m ase prom enljiva, p o p ularnost konzula koji
je preiveo pretvorila se ubrzo u zavist, a rodile su se i sumnje i
surova optuba. Sirio se glas da on eli kraljevski presto je r nije
traio da m u se izabere kolega um esto Bruta, kao i stoga to je
gradio kuu na najviem delu brega Velije.18 Govorilo se: Ovde
e na utvrenom m estu biti neosvojiva tvrava. O no to se ne
samo govorilo nego i verovalo uznemiravalo je i vrealo konzula, te on sazva narod na skuptinu. Odloivi fasces, popeo se na
govornicu. Masi se dopao ovaj prizor, da su pred njom leali poloeni znaci konzulske vlasti, ime je priznato da je mo naroda
vea od snage i dostojanstva konzula. Poto zatrai da ga sasluaju , konzul uze da hvali sreu svog kolege koji je, borei se i oslobodivi otadbinu, poginuo u najveoj opasnosti i na vrhuncu
15 Ne zna se gde se nalazila Silva Arsia.
16 Silvanus je bio bog ume.
17 Misli se na Lukreciju.
18Velijaje uzvienje na severoistonom delu Palatina.

103

slave koja se jo nije bila preokrenula u zavist. M eutim , on je,

poto je svoju slavu nadiveo, ostao za zlodela i zavist da bi se
prem a njem u kao oslobodicu zemlje postupalo kao prem a Akvilijima i Vitelijima. ,,Da li ste ikada, ree im, videli neku vrlinu a
d a je niste zaviu omalovaili? Da li i ja kao ogoreni protivnik
m onarhije treba da strepim od optube kako teim kraljevskoj
vlasti? Treba li da mislim da se m oram plaiti svojih sugraana i
onda kad bih stanovao u Kapitolskoj tvravi? Zar moj dobar glas
zavisi od tako beznaajnih uzroka? Zar je tako plitka vera u mene
da je vanije gde sam nego ko sam? Vaoj slobodi, Kviriti, nee
biti prepreka kua Publija Valerija. Bie vam sigurna Velija. Ne
samo da u preneti kuu u ravnicu nego i ispod brega da biste
vi stanovali iznad osumnjienog graanina; na Veliji neka grade
kue oni kojima se pre moe poveriti sloboda nego Publiju Valeriju." Poto je odm ah preneo grau ispod Velije, sagradio je
kuu u podnoju, na mestu gde je sada hram Vike Pote.19
8.
Potom su doncti zakoni koji ne samo da su oslobodili
konzula sum nje da tei kraljevstvu nego su sada toliko ili u suprotnom pravcu da su ga uinili popularnim kod naroda. Otuda
mu je dat nadim ak Publikola.20 Pre svih su bili zakoni o prizivu
na narod [pravo provokacije]21 i zakon o prokletstvu imovine i
linosti onoga ko namerava da uzm e kraljevsku vlast; ti zakoni
su se dopali mnotvu. Kada je ovo sam izvrio kako bi zasluga za
to pripala samo njem u, sazvao je skuptinu da bi zatraio izbor
kolege. Za konzulaje izabran Spurije Lukrecije, ovek ve u poodmaklim godinama, i kako su m u snage bile slabe za obavljanje
konzulske dunosti, ubrzo je um ro. Umesto Lukrecija izabran
je Marko Horacije Pulvil. Kod nekih starijih pisaca nisam naao
konzula Lukrecija - kod njih B rut direktno nasleuje Horacija. Verujem da se seanje na njega izgubilo zato to nije izvrio
nita znaajno.
Jupiterov hram na Kapitolu nije jo bio posveen. Konzuli
Valerije i Horacije vukli su kocku koji e od njih to uiniti. Kocka
19 Vica Potaje bila veoma staro boanstvo u Rimu; naziv se dovodi u
vezu sa vincere (pobediti) i potiri (postii, drati u vlasti); kod nekih pisaca se naziva Victa et Pouta. Praznovana je 5. januara.
20 Publicola ili Poplicola, u vezi sa popul colendi, brinuti o narodu; nadimakje ostao u porodici i kasnije.
21 Pravo priziva na narod, ius provocationis.

104

pade na Horacija, a Publikola ode u rat protiv Veja. Valerijevi

prijatelji su tee no to prilii primili odluku da posveenje tako
slavnog hram a pripadne Horaciju. Pokuavali su na sve mogue
naine da to spree, ali se sve pokazalo kao uzaludno. Na to oni,
dok je konzul ve dodirivao vrata hram a, usred molitve proture
gnusnu vest da mu je sin um ro, te poto je u alosti ne moe posvetiti hram. Da li on u to nije poverovao, ili je imao takvu snagu
duha o tome stari pisci nita ne kau, a danas je to teko tumaiti
- konzul nije odustao od nauma, nego je samo naredio da se telo
ukopa i, drei se vrata hram a, obavio molitvu i posvetio hram .22
Ovo su dogaaji u Rimu i na bojnom polju u prvoj godini
posle isterivanja kraljeva.
9.
Potom konzuli postadoe Publije Valerije, drugi put, i Tit
Lukrecije, aTarkviniji pobegoe Larsu Porsini,23 kralju u Kluziju.24 Ovde su, prepliui m olbe sa savetima, as molili da se
ne dozvoli da oni koji potiu od Etruraca i iste su krvi i mesa sa
njim a ostanu u bedi i prognani, as su opom injali da se ne dozvoli da novonastali obiaj progona kraljeva ostane nekanjen.
Sloboda je sama po sebi dovoljno slatka. Ako sa istom onom
snagom kojom n a ro d i nastoje d a je steknu ne b u d u kraljevi
branili kraljevsku vlast, doi e do izjednaavanja najnieg sa
najviim. Nee ostati nita u dravi to e biti uzvieno, to e se
uzdizati nad ostalima. To e biti kraj kraljeva, najdivnije institucije za koju bogovi i ljudi znaju. Porsina je smatrao da je velika
prednost za Etrurce ako u Rimu vlada kralj, i to onaj etrurskog
porekla, pa stoga k ren u sa vojskom na Rim. Nikada dotle nije
22 Posvetu (dedicatio) hram a mogao je izvriti jedino magistrat koji je
imao imperijum sem ako narod tu dunost ne poveri kolegijumu dvojice, Duoviri aedi dedicanter, pri tome je bio prisutan vrhovni svetenik. Akt
posvete je obavljan dranjem za dovratak hram a i izgovaranjem odreene formule. Poznat je prim er takve funkcije n ajednom natpisu iz Salone
kod Splita, Corpus inscriptionum latinarum, III, br. 1933. Smrtni sluaj ini
d a je porodica funesta (zlokobna, oskrnavljena) i bez akta oienja nije
mogla vriti religijski obred.
23 Etrurska re lars oznaavala bi kralja ili komandanta u ratu. U rukopisu Livijevog dela tradiran je oblik Porsinna.
24 Kluzij (Clusium) znaajan etrurski grad (dananji Kjuzi) prema Liviju, ranije se zvao Camars, to bi ukazivalo na umbrijski uticaj (videti Livije,

X, 25).
105

Senat bio uhvatio takav strah, je r je u Kluziju tada bila m ona

drava i slavno im e Porsine. Nisu se plaili samo neprijatelja
nego i sopstvenih graana, rim skog plebsa koji bi, obuzet strahom , m ogao prim iti kraljeve nazad u Rim, plaajui tako mir
ropstvom. I stoga Senat u to vrem e dade m noge povlastice rimskom plebsu. Panja je na prvom m estu bila posveena snabdevanju: u p ueni su ljudi, je d n i Volscima, drugi u K um e,25 radi
nabavke ita. Poto je za so traena visoka cena, njena prodaja
je oduzeta od privatnih lica i stavljena pod nadzor drave. Plebs
je bio osloboen i plaanja carina i poreza, da bi ceo taj teret
bio prebaen na bogate ljude koji su u dravi zato da podnose
sav teret; sirom ani dovoljno plaaju tim e to gaje d ecu . Ovo
poputanje Senata u tekim trenucim a koji su usledili, u opsadi
i gladi, tako je odralo slogu u dravi da se ni najvii slojevi nisu
plaili im ena kraljeva vie od onih najniih. Niko nikad nije kasnije postigao toliku popularnost demagokim m eram a koliku
je tada imao Senat dobrim upravljanjem.
10.
Kada se neprijatelj pojavio, svi su sa polja pobegli u
grad, a sam grad je bio opkoljen straam a. S je d n e strane su
grad osiguravali bedem i, a sa druge Tibar. M eutim, neprijatelj
bi zamalo preao preko Sublicijskog mosta26 da nije bilo jednog
oveka, Horacija Kokla.27 Ovaj m ostje bio spom enik koji je tog
dana drao sudbinu grada Rima. Desilo se da je Kokle straario
na mostu k a d je neprijatelj neoekivanim napadom zauzeo Janikul. Sa mosta je video neprijatelja kako ju ri napred i uznemirenu rulju Rimljana koji su ostavljali oruje i naputali bojni red.
Hvatajui je d n e , stajui na p ut drugim a, prizivao je za svedoke
bogove i ljude i pozivao ih da ne bee i ne ostavljaju poloaje,
uveravajui ih da e ako ostave slobodan prelaz preko mosta iza
svojih lea, imati uskoro vie neprijatelja na Kapitolu i Palatinu
nego n a ja n ik u lu . Nagovarao ih je i savetovao da m ost porue
25 Cumae ili Kyme najstarija je grka kolonija u Italiji, osnovana sredinom VIII veka pre n. e. Osnovali su je Grci iz eubejske Halkide u Napuljskom zalivu.
26 Pons Subliciusje po tradiciji bio najstariji most u Rimu; nalazio se
ispod ostrva na Tibru, u blizini Stonog trga (Forum Boarium), a graen
je od drveta bez eksera.
27 Horacije Kokle (Coclus) iz poznatog gensa Horatii u Rimu, s nadimkom koji znai ,Jednooki.

106

im god mogu, ognjem ili maem. O n se prihvati da svojim telom zaustavi neprijatelja koliko god due bude mogao. Otiao
je potom na poetak m osta, uoljiv izm eu lea onih koji su
naputali borbu, sprem nog oruja za predstojei okraj prsa u
prsa. Ovom udesnom hrabrou zbunio je i samog neprijatelja.
Savest je ipak drala uz njega jo dvojicu: Spurija Larcija i Tita
H erm inija; obojica su bili slavni i po p oreklu i po delirna. Sa
njim a je nakratko izdrao opasnost prvog napada, koji je i najopasniji u borbi. O nda je i njih naterao da se povuku na sigurno
mesto poto je ostao samo mali deo mosta i poto su ih pozivali
oni koji su most ruili. Zatim je, upirui pretei i straan pogled
na etrurske prvake, as ih pozivao na borbu, as im dovikivao:
Robovi oholih kraljeva, zaboravljate na svoju slobodu i dolazite
da ugroavate tu u . Oklevali su za trenutak, gledajui je d a n
drugog ko e zapoeti borbu. Potom je iz stida zapoeo okraj.
Uz veliku buku bacali su strele n a je d in o g neprijatelja. O n ih je
sve doekivao isturajui tit, nepokoleban da odri most. I ve
su napadom pokuavali da ga potisnu, kad ih zaustavi strah od
praska poruenog m osta i uzvika Rim ljana, razdraganih zbog
izvrenog dela. T ada Kokle uzviknu: Oe Tiberine, molim te,
presveti, prim i ovog ratnika i ovo blagovrem eno oruje! I tako
skoi u Tibar zajedno sa orujem; d o k je kia strela padala oko
njega, on dopliva svojima nepovreen. Usudio se na delo koje
e potomstvu izgledati vie slavno nego verovatno. Iz zahvalnosti za toliku hrabrost, drava mu je postavila statuu u skuptini
i dala m u je toliko zemlje koliko m oe p oorati z a je d a n dan.
I pojedinci su se nadm etali sa dravom, je r m ad a je vladala velika oskudica u nam irnicam a, svak m u je poneto doneo, liavajui sebe hrane.
11.
O dbijen pri prvom pokuaju, P orsinaje nam eru da nap ad n e grad zam enio planom o opsadi, te postavivi strae na
Janikulu, utvrdio se u ravnici na obali Tibra. Prikupivi lae sa
svih strana, postavio ih je kao strau da sprei dovoz ita u Rim,
a vojsku je prebacivao na razna m esta preko reke radi pljake
kad god bi se ukazala prilika. Uskoro m u je uspelo da sva polja
oko Rima postanu nesigurna, tako da su Rimljani bili prinueni da unesu u bederne ne samo svu imovinu nego i da uteraju
stoku; niko se nije usuivao da izie van kapija. Ovu slobodu
su dozvoljavali Etrurcim a ne iz straha nego nam erno: oekujui
107

priliku da iznenada n apadne vee neprijateljeve snage rasturen e po polju, konzul Valerije nije h teo da se sveti u m alim
stvarima, nego je ekao da postane teki osvetnik u velikim.
I tako, da bi nam am io one koji pljakaju, naredio je svojima da
sledeeg dana isteraju stoku u velikom broju na Eskvilinska vrata,28 koja su se nalazila najdalje od neprijatelja. Verovao je da
e neprijatelj biti obaveten o tome je r je bilo robova koji su mu
prebegavali zbog opsade i gladi. A saznali su to iz obavetenja
jed n o g prebega i sada ih je m nogo vie prelazilo reku, nadajui se optoj pljaki. Na to konzul nared i Titu H erm iniju da sa
izvesnim brojem ljudi postavi zasedu na drugoj milji puta prema Gabijima, a Spuriju Larciju da ostane kod Kolinskih vrata29
sa etom lako naoruanih m ladia dok neprijatelj ne proe, a
zatim da se postavi tako da im sprei povratak na reku. Drugi
konzul, Tit Lukrecije, iziao je na Nevijeva vrata30 sa nekoliko
m anipula vojnika, a sam Valerije je izveo izabrane kohorte na
breg Celij; njih je neprijatelj prve opazio. Cuvi buku, Herminije je dojurio iz zasede i kad su Etrurci krenuli na Lukrecija,
udario im je s lea. Odjek se vraao zdesna nalevo, od Kolinskih
do Nevijevih vrata. Tako su neprijatelji razbijeni po sredini nejednakih snaga za borbu i odseeni od puteva za bekstvo. To je
bio poslednji p u t da tako rastureni lutaju.
12.
O p sad aje nastavljena, a u gradu je nastala oskudica u
itu uz ogrom no poveanje cena. Nastavljajui opsadu, Porsina
je verovao da e tako zauzeti grad. T a d a je Gaj Mucije - mladi
plem enitog porekla kome se inilo nedostojnim da rimski narod dok je robovao pod kraljevima nije nikad opkolio nijedan
neprijatelj, a sada kad je slobodan opsedaju ga Etrurci, iju je
vojsku esto pobeivao - doao na zamisao da velikim i monim inom osveti ovo ponienje. N ajpre je nam eravao da sam
prodre u tabor neprijatelja, ali plaei se da bi ga, ako bude iao
bez iije naredbe i ako za njegov poduhvat niko ne bude znao,
28 Eskvilinska vrata (Porta Esquilina) nalazila su se na Servijevom bedemu, od nje su poinjali Tiburtinski i Labikanski put ( Via Tiburtina i
Via Labicana).
29 Kolinska vrata su takoe na Servijevom bedemu, na severoistonom kraju Kvirinala.
30 Nevijeva vrata (Porta Naevia), na krajnjem jugozapadu bedema.

108

m ogla uhvatiti rimska straa i vratiti kao begunca, to bi potvrivalo i nesreno stanje u kome se grad nalazio, on ode u Senat
i ree: Hou, oci senatori, da uem u tabor neprijatelja, ako
budem mogao, i to ne kao osvetnik zbog pljake ili da uzmem
plen; vei poduhvat im am na um u, ukoliko mi bogovi pomogn u . Senatori odobrie i on ode krijui ma pod odeom. Kad
je stigao tam o naao se u blizini kraljevog tribunala, u gomili
koja se tiskala oko njega. Dogodilo se da je upravo deljena plata vojnicima. Jedan pisar, sedei sa kraljem i slino odeven kao
on, bio je najvie zauzet oko toga i vojnici su se najvie njem u
obraali. Bojei se da pita koji je od ove dvojice Porsina da se
ne bi otkrilo ko je, pustio je da ga vodi srea, p a je umesto kralja
ubio pisara. Beei zatim, krio je sebi p u t okrvavljenim bodeom kroz uplaenu gom ilu. Na krike u masi dotrae kraljevi
pratioci, uhvatie ga i sprovedoe kroz kraljev tribunal. Uprkos
takvoj prom eni sree, tu je vie zastraivao druge nego to se
sam plaio. Ree: ,,Ja sam rimski graanin i zovem se Gaj Mucije. H teo sam da te ubijem kao neprijatelj neprijatelja, i isto
toliko imam sranost da um rem kao to sam je imao da ubijem:
izvriti delo i ispatati za to, rimska je vrlina. Ja nisam jedini koji
je ovo imao na um u protiv tebe: iza m ene je dugi red ljudi koji
ele istu ovu ast. Dakle, ako ti se dopada ovaj rizik, priprem i
se da brani svoju glavu svakog trenutka, kao i na to da te neprijateljev pogodak vreba ak i u predvorju carske palate. Ovaj
rat objavljuje ti rimska om ladina. Ne treba da se plai nikakve
bitke, nikakvog boja - sve e se odigrati izm eu jed n o g jedinog
Rimljanina i tebe. Kada je kralj, uplaen opasnou i razjaren
besom, naredio da ga predaju ognju ako odm ah ne otkrije kakvaje to zavera ije m u pretnje prenosi na prikriven nain, ovaj
uzviknu: Evo ti prilike da vidi kako je bezvredno telo onim a
koji gledaju u velike ideale i na to prinese desnicu goruem
plam enu kao rtvu. K a d a je sagoreo ruku kao da m u je dua
liena svakog oseanja, zaprepaeni kralj skoi sa svog sedita
i naredi da mladia sklone sa rtvenika. ,,Odlazi, ree m u, ,,ti
koji se usuuje na vei zloin prem a sebi nego prem a m eni.
Sm atrao bih se srenim da je ta hrabrost bila za moju zemlju.
No sada te po ratnom pravu oslobaam kazne, nasilja i muenja i putam te da ode. Tada Mucije, kao da vraa dobroinstvo, ree: Poto se i kod tebe ceni vrlina, tvoje dobroinstvo je
109

postiglo ono to nisu pretnje: im a nas trista rimskih m ladia i

mi smo skovali da te svuda na ovom pohodu napadam o. Ja sam
prvi izvukao kocku: ostali, kako ko doe na red, svaki e u svoje
vreme biti ovde dok nam te srea ne preda.
13.
Poto je Mucije, koji je potom dobio nadim ak Scevola
zbog gubitka desne ruke,31 bio otputen, stigli su u Rim poslanici kojeje uputio Porsina. Bio je toliko potresen zbog opasnosti
od ovog prvog pokuaja, u kom e ga je spasla jed in o greka pri
napadu, te uplaen zbog predstojee borbe sa zaverenicima, od
kojih je preostao tako veliki broj, da je od svoje volje predloio
Rimu uslove za mir. U uslove je ipak ubacio da bi Tarkvinijima
trebalo vratiti kraljevsku vlast, vie stoga to nije mogao da odbije Tarkvinijima nego zato to nije znao da e Rimljani to odbiti.
Postignuto je i to da se gradu Veji vrati oduzeta zemlja. Rimljanim a je nam etnuta obaveza da daju taoce ukoliko ele da se sa
Janikula povuku strae. Poto je pod tim uslovima sklopljen mir,
P orsinaje odveo vojsku sa Janikula i povukao se sa rimske teritorije. Kao nagradu za hrabrost, Senat je Gaju M uciju dodelio
zemlju preko Tibra; ona je kasnije nazivana Mucijeva polja.32
Dakle, tako nagraena h rabrost probudila je i kod nekih
ena elju za poastima. Devojka Klelija, jed a n od talaca, videvi
da se tabor Etruraca nalazi nedaleko od obale Tibra, zavaralaje
strau i predvodei grupu devojaka, pod kiom neprijateljskih
strela preplivala Tibar i sve taoce vratila roacim a u Rim. Kada
je to javljeno Porsini, najpre je planuo gnevom i uputio poslanstvo u Rim koje je zatrailo taoca Kleliju, ne brinui za ostale.
Zatim njegov bes pree u divljenje i ree da je njen podvig vei
od onog koji su izvrili Kokle i Mucije. Izjavio je da je odbijanje
da se daju taoci jednako krenju mira, ali da e je, ako m u bude
izruena, vratiti netaknutu njenim a. Re je odrana s obe strane: Rimljani su vratili zalog m ira po ugovoru, a kod E truraca
ne samo da j e sauvana vrlina nego je bila i slavljena. Kralj ree
slavnoj devojci da e je darivati izvesnim brojem talaca i neka
31 Pria o Gaju Muciju Scevoli sauvana je i u jednom fragmentu iz
dela Kasija Hemine, istoriara iz sredine II veka pre n. e. Nadimak Scaevola znai levoruki. Kasniji Scevole u Rimu bili svi plebejski rod.
32 Misli se da su Mucijeva polja vt vezi sa poznatim toponinom Mucijeve are (rtvenici) na granici izmeu Rima i Veja; to bi znailo da su
Muciji imali tu svoje posede.

110

sama izabere one koje eli. Kada su svi izvedeni, kau da je izabrala one koji su bili jo deca, to je dolikovalo njenoj ednosti,
a i odgovaralo optem miljenju talaca da taj uzrast treba najpre
osloboditi od neprijatelja j e r je najvie izloen nasilju. Poto
je tako m ir ponovo uspostavljen, Rimljani su ovu novu eninu
h rab ro st obdarili novom vrstom poasti: konjikom statuom .
Na vrhu Svetog puta postavljena je statua devojke na konju.33
14.
O d ovog mirnog odlaska etrurskog kralja odudara obiaj
nasleen od starine i zajedno sa ostalim sauvan do danas: to je
prodaja dobara kralja Porsine. Ovaj obiaj je mogao nastati i u
toku rata, pa se zadrao i u doba mira, a m odaje re i o blaem
postupku nego to kae naziv o prodaji neprijateljevih dobara.
Najblie istini bila bi tradicija prem a kojoj je Porsina, naputajui
Janikul, svoj tabor, obilato snabdevan sa oblinjih plodnih polja
Etrurije, dao na poklon Rimu, tada osirom aenom gradu usled
duge opsade. Da ne bi bio opljakan kao neprijateljski ako se narod umea, tabor je bio prodan i nazvan Porsinino dobro. Naziv
je vie priznanje za uslugu kojaje uinjena, nego zajavnu prodaju
kraljevih dobara, koja nisu ni bila u vlasti rimskog naroda.34
Poto je prekinuo rat protiv Rima, Porsina je uputio sina
Arunsa sa deloin trupa da napadne Ariciju kako ne bi izgledalo
da je uzalud izveo vojsku u ovu zemlju. U poetku je ovaj neoekivani napad prepao graane Aricije, a potom su dobivi pom o
od latinskih naroda i od Kume, uveali toliko svoje vojne snage da
su se odvaili da se s neprijateljem ogledaju u boju. Na poetku
borbe napad Etruraca bio je tako silovit da su razbili one iz Aricije. M eutim, koristei veitnu protiv snage, kohorte iz Kume su
malo odstupile i, okrenuvi oruje, neprijatelja, koji je prolazio u
neredu, napale su s lea. I tako su Etrurci, koji su bili gotovo pobednici, bili uniteni. Izgubivi vou, a poto nije bilo drugog pribeita, samo mali broj izbegao je u Rim, zlosrean, sa izgledom
ljudi koji mole za milost. Bili su prijateljski prim ljeni i smeteni
33 Konjika statua na vrhu Svetog puta ( Via Sacra) u Rimu mogla je,
kako se veruje, predstavljati boanstvo; njeno poreklo je neizvesno. Izgorela je u I veku pre n. e. i zatim ponovo podignuta.
34 Prodaja dobara kralja Porsine u stvari je formula koja je i kasnije izgovarana pri prodaji ratnog plena: glasnik bi najavljivao aukciju kao
,,ono to pripada Porsini. Pria koja Porsinu od neprijatejla pretvara u
prijatelja mora biti da je kasnije izmiljena.

111

kod patricija. Kad su ovde zaleili rane, neki su se vratili kuama

kao glasnici gostoprimstva i dobroinstva, a m noge su u Rimu
zadrali gostoprimstvo i srdanost grada. Za stanovanje im je bilo
odreeno mesto koje je po njima dobilo ime Etrursko selo.35
15. Konzuli su potom bili Spurije Larcije i T it H erm inije, a za njim a Publije Lukrecije i Publije Valerije Publikola. Te
godine su najzad stigli Porsinini poslanici i zatraili povratak
Tarkvinija. Poto im je odgovoreno da e Senat uputiti poslanike kralju, odm ah su poslani neki od najcenjenijih senatora.
Izabrani senatori su mu upueni ranije nego to je bio dat odgovor poslanicim a u Rimu, ali ne stoga to je hitno trebalo odneti
odgovor da kraljeve ne prim aju, nego da bi se zauvek uinio
kraj ovoj stvari k o jaje pretila da porem eti ono to je obostranim dobroinstvim a do tada postignuto. Kako oni zahtevaju
ono to bi bilo protiv slobode rimskog naroda, a da ne bi radili
na svoju propast, Rimljani ovo odbijaju onom e kom e inae ne
ele nita odbiti. Rimski narod ne ivi pod vlau kraljeva, nego
je slobodan. Pre bi otvorili kapije neprijatelju no kraljevima;
jednoduan je zavet da bi kraj slobode bio u isti m ah i kraj grada
Rima. Stoga ih mole da, ukoliko ele dobro Rimu, neka dozvole
da grad ostane slobodan. Pobeen ovom smernou, kralj ree:
Poto ste tako ubeeni i sigurni, neu ni ja nastojati na ovim neprekidnim i uzaludnim zahtevima, niti u zavaravati Tarkvinije
u nadi na pom o koja nije u mojoj vlasti. Neka potrae drugo
utoite u svom progonstvu, bilo da su im nam ere miroljubive
ili ratne, da ne bi naruavali na m eusobni m ir. Ovim reima
je dodao i prijateljska dela: taoce koji su ostali kod njega vratio
je , kao i teritoriju Veja koju je dobio po ugovoru na Janikulu.
Lien svake nade na povratak, Tarkvinije nae utoite u progonstvu kod svog tasta Mamilija Oktavija u Tuskulu. I tako je
bio obezbeen m ir izm eu Rimljana i Porsine.
16. Konzuli su potom bili Marko Valerije i Publije Postumije. Te godine je uspeno voena borba protiv Sabinjana; konzulim aje dodeljen trijumf. Zatim su Sabinjani sprem ali rat sa jo
veom vojskom. Zbog toga, ali i da ne bi iz Tuskula dolo neprijateljstvo, koje istina nije bilo otvoreno, ali se m oglo naslutiti,
35
Vicus Etruscusje u stvari ulica koja je vodila od Foruma na Veliki
cirkus, izmeu Palatina i Kapitola.

112

za konzule su izabrani Publije Valerije, etvrti put, i Tit Lukrecije, drugi put. R azdor koji je nastao kod Sabinjana izm eu
pristalica rata i zagovornika m ira doveo je deo njihovih snaga
u Rinr. Naime, Acije Klauzije, koji je kasnije u Rimu uzeo ime
Apije Klaudije, pristalica mira, pritisnut onim a koji su eleli rat
i nedorastao ovoj stranci ostavio je Inregil36 i, praen velikim
brojem klijenata, prebegao je u Rim. Njemu je dato rimsko graansko pravo i dodeljena zemlja preko reke Anijena. Po njem u
je nazvana stara triba Klaudija,37 kojoj su potom dodani novi
lanovi poreklom iz ove zemlje. Apije je izabran za senatora i
uskoro je postao je d a n od najvienijih. Konzuli su izveli vojsku
i upali na teritoriju Sabinjana koju su tako opustoili i potom
njihove snage tako porazili da se dugo nije trebalo bojad pobune na ovoj strani. U trijum fu su se vratili u Rim.
Publije Valerije, po optem priznanju najsposobniji u ratu i
rniru, um ro je sledee godine kad su konzuli bili Agripa Menenije i Publije Postumije. Covek ogrom ne slave, ali tako neznatne porodine imovine da nije bilo sredstava za njegov pogreb.
S ahranjen je o dravnom troku, a m atro n e su ga oplakivale
kao Bruta. Iste godine su dve latinske kolonije, Pomecija i Kora,38 prele na stranu A urunka.39 Sa A uruncim a je zapoet rat.
Posle poraza velike vojske koja se suprotstavila konzulim a, a
oni su preli granicu sa velikim ogorenjem , rat sa A uruncima je skoncentrisan oko Pomecije. Nije bilo m nogo milosti ni
u toku borbe ni posle nje; bilo je vie u b ijen ih no zarobljenih, a zarobljeni su svuda ubijani. Nisu se uzdrali od ratnog
besa ni prem a taocima, kojih su uzeli tri stodne. I te godine se u
Rimu trijumfovalo.
36
Inregillum bi prem a nekim tumaenjima bio isto to i Regillum,
grad u blizini sabinjanskog Kuresa. Drugi pisci takoe dovode u vezu poreklo gensa Klaudija u Rimu sa gradom Regilom.
57 To bi bila teritorijalna triba, jedna od kasnijih 35, koliko ih je bilo
u Rimu. Epitet ,,stara (vetus) kod Livija moe znaid da su joj tom prilikom samo dodani novi stanovnici.
38 Kora je bila grad na severozapadnom obronku Lepinskih planina
(Montes Lepini)\ po legendi je osnovao Koras ili Dardanos 498. pre n. e.
39 Aurunci su italski narod ije su ostatke pobedili Rimljani izmeu
reka Liris i Volturna. Nekada su iveli sve do juga Italije, gde im je prema
Katonovom svedoanstvu pripadao i Region pre dolaska Grka.

113

17. Konzuli za sledeu godinu, O piter Verginije i Spurije Kasije, napali su na Pomeciju n tjp re s vojskom, a zatim zatitnim
krovovima"40 i drugim opsadnim spravama. Na ovo su Aurunci
istrali, podstaknuti vie neutoljivom mrnjom negoli nadom ili
povoljnom prilikom , naoruani pre ognjem no m aem , sejui
svuda smrt i palei. Poto su zapalili zatitne krovove, ranili su
i ubili m noge napadae, a zamalo su usmrtili i je d n o g konzula
- stari pisci ne kau koga od dvojice - oborenog s konja tekim
pogotkom. Kako je stvar loe voena, Rimljani su se vratili tamo
odakle su i doli. M eu m nogim ranjenicim a noen je i konzul,
uz neizvesnu nadu da li e preiveti. Posle kraeg vrem ena, koliko je bilo dovoljno za leenje rana i popunjavanje gubitaka, on
je sajo veim arom i znatno brojnijim snagama izvrio novi napad na Pomeciju. Kada su sa popravljenim zatitnim krovovima
i ostalim opsadnim spravama uspeli da se p o p n u na bedem e,
Pom ecija se predala. Ali A urunci nisu proli bolje to je grad
predan nego da je bio osvojen: prvaci su poubijani sekirama,
graani kolonije su prodani kao roblje, utvrenje je porueno,
a zemlja takoe prodata. Vie zbog ove surove odm azde nego
zbog znaaja samog rata, konzuli su dobili trijumf.
18. Sledea godina imala je konzule Postumija Kominija i
Tita Largija. Kada su sabinjanski mladii iz obesti ugrabili kurtizane za vrem e sveanosti, strao se narod i nastalaje svaa, pa
je izgledalo da e zbog neznatnog povoda uslediti veliki nered.
Uz to je nastao i strah od latinskog rata, izazvan okolnou da se
znalo kako se trideset latinskih zajednica zaverilo prodv Rima na
podstrek Oktavija Mamilija. U dravi koja je bila uznem irena, u
oekivanju takvih dogaaja, prvi p u tje pom enuto imenovanje
diktatora.41 No m alo je verodostojnijih podataka o tome; koje
godine i pod kojim konzulima (optuivali su ih da iz redova pristalica Takvinija, to se sauvalo u izvorima) ne zna se pouzdano,
kao ni to ko je prvi diktator. Kod najstarijih pisaca naao sam da
je za prvog diktatora bio postavljen Tit Largije, a Spurije Kasije
za njegovog kom andanta konjice. Da se na ovaj poloaj izaberu
40 Vinea, re koja znai i vinograd; u ovom sluaju posredi su zatitni
krovovi koji su titili napadaa od neprijateljskih strela.
41 Diktator je u Rimu biran jedino u trenucima velike opasnosti; biran je na est rneseci, sa neogranienim ovlaenjima u vojsci i upravi.

114

bivi konzuli, propisivao je zakon koji je donet u vezi sa izborom

diktatora. Utoliko vie imam razloga da verujem kako je to pre
bio Largije kao bivi konzul, nego to bih verovao d a je Manije
Valerije, sin Marka i u n u k Valerija, kojijo nije bio konzul, pridodan konzulima kao upravlja i kom andant. J e r ako su toliko
eleli da iz ove porodice izaberu diktatora, pre bi izabrali njegovog oca Marka Valerija, oveka velikih zasluga i biveg konzula.
Kada je u Rimu bio imenovan diktator, sekire42 koje su noene ispred njega izazvale su kod plebejaca veliki strah, tako da
su bili veoma sprem ni da m u se pokoravaju. Nije bilo m oguno
kao kod konzula, je r obojica su imala istu vlast, da se trai pom o onog drugog, niti je postojalo pravo apela na narod, niti
je bilo kakvog drugog izlaza sem punog pokoravanja. Cinjenica
da je u Rimu izabran diktator izazvalaje strah i kod Sabinjana,
utoliko pre to su verovali d a je to uinjeno zbog njih, pa stoga
uputie poslanike da pregovaraju o m iru. Ovi su molili diktatora i Senat da oproste m ladim ljudima. O dgovoreno im je da
se m ladiim a m oe oprostiti, ali ne i starijim ljudim a koji idu
iz jed n o g rata u drugi. Ipak su odrani razgovori o m iru i on bi
bio zakljuen da su Sabinjani pristali da priznaju ratnu odtetu
Rimu, kao to je bilo traeno. R atje bio objavljen ali je prim irje
preutno sauvano godinu dana.
19.
Konzul Servije Sulpicije i M anije Tulije: nita vredno
pom ena nije uraeno. Posle njih behu konzuli Tit Ebutije i Gaj
Vetusije. Pod ovim konzulim a opsednute su Fidene i zauzeta
Krustumerija. Preneste43 se odm etnu od Latina i pree Rimljanim a, te se rat sa Latinim a, koji je tinjao ve nekoliko godina,
nije m ogao odloiti. Aul Postum ije kao diktator i Tit Ebutije
kao kom andant konjice, krenuvi sa velikim peadijskim i konjikim snagama, susretoe neprijatelja na Regilskom jezeru,44
na tuskulskoj teritoriji. Kad se proulo da su Tarkviniji u vojsci
42 Sekire su uzete iz snopova prua koje su nosili liktori.
43 Preneste, latinski grad na oko 23 milje jugoistono od Rima, na
obroncima Apenina; prema legendi, osnovao ga je Cekulus Prenestin
(Caeculus Praenestes), sin Latina ili unuk Odiseja, a prema nekim verzijama prie, Odisejev sin Telegon.
44 Poloaj Regilskog jezera nije poznat; moguno je da se nalazilo
na Aibanskim planinama, u blizini dananjeg mesta Fraskati. Veza sa sabinjanskim gradom Regilom ne smatra se mogunom.

115

Latina, Rimljani nisu mogli da se uzdre i smesta napadoe. Stoga i borba bee ogorenija i surovija od drugih. Vojskovoe nisu
bile tu samo zato da bi stvar vodile svojim zapovestima, nego su
se i lino umeali u borbu i, borei se, bili su ranjeni gotovo svi
kom andanti i na jednoj i drugoj strani, sem diktatora. Na Postumija, koji je bio u prvom bojnom redu i hrabrio i usmeravao
svoje vojnike, u strem io je svog konjaTarkvinije Oholi, prem da
je ve bio onem oao od godina. U darenog s boka, spasili su ga
njegovi ljudi koji su brzo dotrali. Na drugom krilu je Ebutije,
kom andant konjice, napao na Oktavija Mamilija. No njegov napad ne prom ae tuskulskom voi i on okrenu svog konja prem a
njemu. I takva je bila udarna snaga neprijatelja koji su dolazili
jed a n drugom u susret da je Ebutiju odseena ruka, a Mamiliju
su probodena prsa: ovoga prihvatie Latini iz drugog bojnog reda, a Ebutije napusti borbu poto ranjenom rukom nije mogao
drati koplje. Latinski voa, koga rana nije zaplaila, podstrekivao je borbu, a k a d je video da su njegovi razbijeni, pozvao
je k ohortu rim skih em igranata koju je predvodio Tarkvinijev
sin. I poto se on borio veoma ogoreno zbog oduzetog imanja
i izgubljene otadbine, za kratko vrem e je uspeo da oivi boj.
20.
Rimljani su ve poeli da se povlae na ovom delu, kada
Publikolin brat Marko Valerije, opazivi mladogTarkvinija u prvom bojnom redu neprijatelja, gorei porodinim slavoljubljem
da poto se porodica proslavila isterivanjem kraljeva, njegova
slava bude ubistvo kralja, obode konja m amuzama i ustrem i se
na Tarkvinija sa uperenim kopljem. Tarkvinije izmae u redove
svojih vojnika pred ogorenim neprijateljem , a Valerija, kojije
neoprezno upao u neprijateljski bojni red, neko sa strane napade
i pogodi. Kako ranjeni jaha nije mogao zaustaviti konja, umirui
Rimljanin pade na zemlju pod orujem koje ga pokri. Videvi da
takav ovek pade i da em igrantska kohorta nezadrivo napada
dok se njegovi povlae razbijeni, diktator Posumije naredi kohorti, koja se oko njega nalazila kao zatita, da svakog Rimljanina
koji bude beao smatra za neprijatelja. Naavi se tako izmeu dve
opasnosti, Rimljani su odustali od bekstva i okrenuli se na neprijatelja. Tako je ponovo uspostavljen bojni red. I tada diktatorova
kohorta ue u borbu. Svei snagom i duhom , ratnici napadoe
um orne em igrante i razbie ih. Potom nasta drugi dvoboj izmeu voa. Kad je latinski im perator video da je diktator gotovo
116

potisnuo kohortu emigranata, on uze iz rezervi nekoliko manipula i ubaci se sa njima u prvi bojni red. Ugledavi ove kako dolaze
u bojnom poretku i prepoznavi m eu njim a Mamilija, koji se
isticao po oruju i odei, legat Tit Herminije zapoe boj sa voom
neprijatelja, sa estinom koja je bila vea od one kom andanta
konjice malo pre toga, pa je tako jednim udarcem pogodio Mamilija u prsa i na mestu ga ubio. Ali dok je skidao oruje sa neprijatelja, bioje i sam pogoen kopljem. Kao pobednika ga prenee
u vojni logor, gde pri prvom vidanju rane izdahnu. Tada diktator odjuri konjanicima i pozva ih da sjau s konja i nastave borbu poto je peadija ve um orna. Pokorie se zapovesti: skoivi
s konja, odjurie napred i postavie titove ispred boraca u prvim
redovima. Time se podie duh peadijskih odreda im videe da
povlaeni borci, na isti nain kao i oni, preuzimaju na sebe deo
opasnosti u boju. Tako j e najzad zadan udarac Latinima, p a je
njihov slomljeni vojni poredak popustio. Konjanici su potom ponovo uzjahali konje da bi mogli goniti neprijatelja; sledila ih je i
peadija. Na to se diktator, ne zapostavljajui nita od ljudskih ili
boanskih stvari to bi moglo pomoi, zavetova da e podii hram
Kastoru.45 Kau da je obeao i nagradu vojnicima koji kao prvi i
kao drugi uu u neprijateljski tabor. I toliko je poveao estinu
rim skog napada da su u istom trenu razbili neprijatelja i uli u
njegov tabor. Tako se borilo na Regilskom jezeru. Diktator i kom andant konjice trijumfalno su se vratili u Rim.
21.
U sledee tri godine nije bilo ni sigurnog m ira ni otvorenog rata. Konzuli su bili Kvint Lelije i Tit Larcije, zatim Aul
Sempronije i Marko Minucije, pod kojim aje posveen Saturnov
hram , a Saturnalije proglaene za praznini dan.46 Posle toga su
za konzula izabrani Aul Postumije i Tit Verginije. Neki istoriari
kau da se borba kod R egilskogjezera odigrala tek te godine.
Aul Postum ije je abdicirao je r nije irnao poverenja u kolegu;
potom je naim enovan za diktatora. Kako su magistrati razliito
navedeni kod raznih pisaca, to u pogledu datovanja vlada takva
45 Kastor, jedan od Dioskura, Poluksov brat blizanac, bio je zatitnik
konjice, to verovanje je preuzeto od grkih kolonija najugu Italije.
46 Satum, bog sejanja i zemljoradnje u Rimu, bio je otac Jupitera, a kada
mu je on oduzeo vlast pobegao je u Italiju. Praznici Satumalia, koji su mu
posveeni, praznovani su 17-19. decembra, uz razuzdanost, kao dananji
kamevali; robovi i gospodari su 19. decembra menjali svoje uloge i odeu.

117

zbrka da se ne m oe utvrditi ni redosled dogaaja ni konzula

kod tolike starosti ne samo dogaaja nego i pisaca.
Za konzule su potom izabrani Apije Klaudije i Publije Servilije. Ta godina je znaajna po smrti Tarkvinija: um ro je u Kumama, sklonivi se od tiranina Aristodem a47 posle sloma latinskih
snaga. Ova vest obradova patricije, a isto tako i plebejce. Meutim, ova radost je kod patricija bila suvie razuzdana, a za plebs,
ijim se zahtevim a dotad ugaalo, zapoee nepravde koje su
im inili prvaci. Iste godine je kolonija Signija, koju je osnovao
Tarkvinije, pojaana slanjem novih kolonista. U Rimu je osnovana 21 triba;48 na majske ide posveen je hram M erkuru.
22.
Sa plem enom Volska za vreme latinskog rata nije vladao
ni rat ni mir. Volsci su pripremali pom one trupe koje bi poslali
Latinima da rimski diktator nije pourio, a on je to uinio da ne bi
istovremeno vodio rat i protiv Latina i protiv Volska. Naljueni time, rimski konzuli povedoe legije na teritoriju Volska. Ne plaei
se kazne za ono to su samo nameravali, Volsci se ipak prepadoe
ovog neoekivanog obrta. Ne pomiljajui da prue otpor, dadoe
300 talaca, decu prvaka u Kori i Pomeciji. I tako su legije vraene
bez borbe. No uskoro zatim, kad su se povratili od straha, Volsci
povratie i stam ud: ponovo su potajno pripremali rat, primivi
Hernike u vojni savez. Da bi podstakli Latine na rat, uputie svoje
poslanike na sve strane. M eutim, zbog poraza koji su nedavno
pretrpeli na Regilskom jezeru, ogoreno mrzei svakog ko bi im
savetovao da ratuju, Latini se nisu uzdrali od nasilja ni prem a
samim poslanicima: njih su odveli u Rim i predali ih konzulima.
Istovremeno sujavili da Volsci i Hernici pripremaju rat Rimljanima. Kadaje o tome podnet izvetaj u Senatu, to je izazvalo toliku
zahvalnost patricija da su Latinima odm ah vratili 6.000 talaca, a
na nove konzule je prenet zadatak da sklope savez koji su dotad
uvek odbijali. I tako su Latinima priredili veliku radost, a oni koji
su bili za m ir postali su veoma slavni. Kao dar Ju p iteru poslae
47 Tiranin Aristodem, s nadimkom Malakos, spasao je 524. pre n. e.
Kume od Etm raca i dragih naroda, a 505. pre n. e. ponovo od Etruraca
pod Porsininim sinom Arunsom. Uz pomo vojske i naroda, Aristodem
je postao tiranin, ali je aristokratija 490. pre n. e. povratila vlast i ubila ga
zajedno s porodicom.
48 U pitanju su etiri gradske tribe, 16 seoskih i nova triba Krastumina.

118

zlatan venac na Kapitol. Sa poslanicima koji su doneli venac stie i mnotvo onih koji su kao taoci bili vraeni kuama. Odoe
u domove onih kod kojih su sluili kao taoci i zahvalie na tome
to su drani kao slobodni ljudi i imali utoite u svojoj nesrei.
Sklopie i uzajamno zavet gostoprimstva. Nikada ranije privatne
i javne veze izmeu Latina i rimske drave nisu bile tenje.
23.
Meutim, rat s Volscimaje i dalje pretio, a i sama drava
je bila razdirana neslogom izm eu patricija i plebejaca, najvie
zbog odvoenja u ropstvo za dugove. Jadikovali su da se van
Rim a bore za slobodu i vlast, dok ih u zemlji tlae sugraani,
da je sloboda plebejaca sigurnija u ratu nego u miru, sigurnija
m eu neprijateljim a no m eu sugraanim a. Ovo nezadovoljstvo, koje je tinjalo samo od sebe, rasplamsalo se zbog izuzetne
nevolje jed n o g oveka. Stariji ovek, sa svim znacima svoje patnje, baci se na Forum . O dea m u je bila pokrivena blatom , a
jo ja d n ije je izgledalo, njegovo telo, mravo i koato. Uz to su
duga brada i kosa davali divlji izgled njegovu licu. Ipak se mogao prepoznati i pored tolikog nagrivanja. Govorilo se, alei
ga, d a je kom andovao jed n im centurijom , a pom injana su m u
i vojna odlikovanja. I sam je, kao dokaze svog isticanja u borbama na m nogim mestima, pokazivao oiljke na grudima. Kada se
gom ila skupila kao da je skuptina, onirna koji su ga zapitkivali
kako je doao u to stanje, odakle ta unakaenost, odgovorio je
da se borio u sabinjanskom ratu, pa kako su polja usled ratnog
pustoenja ostala bez etve, uz to bila zapaljena, a stada odvedena, te kako je porez zahtevan od njega u nepovoljno, ali
strogo odreeno vreme, on se zaduio; kako se dug poveavao
kam atam a, najpre se odrekao im anja nasleenog od oca i dede, zatim i druge imovine, ali dug, kao bolest koja napreduje,
najzad doe i do tela: poverioci su ga odveli ne u ropstvo, nego
u radionicu za pritvorenike da bi tu bio zlostavljan.49 Na to pokaza svoja lea unakaena sveim tragovima ibanja. Kada je narod to video i uo, podigao je veliku buku. N ered nije zahvatio
samo Forum nego se proirio i po celom gradu. Dunici koji su
izgubili slobodu istravali su, vezani ili slobodni, sa svih strana
49
Re je u stvari o privremenom porobljavanju za dugove; dunikje
morao da odradi ono to je duan poveriocu, i nazivao se nexum ili vinctus (vezan).

119

na ulice, preklinjui Kvirite da ih zatite. Nije bilo mesta gde se

nisu pridruili i dobrovoljni pratioci ove pobune. Sa svih strana
m noge kolone su se uz viku slivale na Forum. Velika opasnost
je nastala za one senatore koji su se zatekli na Forum u i upali u
ovu gomilu. I ne bi se mase um irile da nisu konzuli Publije Servilije i Apije Klaudije posredovali za stiavanje pobune. A masa
je, okreui se njima, pokazivala svoje lance i druge strahote.
Ovo su nae nagrade", uzvikivali su i navodili mesta kod kojih
su se borili kao vojnici. Traili su, vie pretei nego molei, da
se sazove Senat. Zaposeli su Kuriju kao da su budui gospodari i
upravljai dravnog saveta. Konzuli sakupie nekolicinu senatora, one koje su sluajno sreli. Ostale je strah zadravao dalje ne
samo od Kurije nego i od Foruma, pa Senat nije mogao da odri
sednicu zbog nedovoljnog broja. Masa je smatrala d a je prevarena i izigrana i da su senatori odsutni ne zbog straha ili sluajno
nego zato da bi onem oguili reavanje stvari, da i sami konzuli
oklevaju i da beda naroda slui, bez sumnje, za podsm eh. Gotovo d a je dolo dotle da ni autoritet konzula nije mogao obuzdati
gnev ljudi. Ne znajui da li je bolje da ostanu ili da odu, oni su
se ipak pojavili u Senatu. Kad se najzad sakupio dovoljan broj
senatora, op et nije bilo saglasnosti ne samo m eu njim a nego
ni m eu konzulim a. Apije, ovek naprasite naravi, sm atrao je
da stvar treba srediti sluei se konzulskim ovlaenjima: poto
se jed a n ili dva zatvore, ostali e se smiriti. Servilije, vie sklon
blaim reenjim a, smatrao je da uznem irene duhove treba pre
saviti nego slomiti, to je i sigurnije i lake.
24.
Usred svega toga sde jo i vea nevolja: latinski konjanici dojurie sa uznem irujuom veu da Volsci sa sprem nom vojskom kreu da napadnu grad. Na tu vest - u tolikoj m eri je unutranji sukob od je d n e drave inio dve - drugaije su se drali
patriciji, drugaije plebejci. Plebejci su klicali od radosti, govorei da su se sami bogovi pojavili kao osvetnici za oholost particija. Jedni druge su pozivali da ne unose svoja im ena u regrutne
spiskove; radije neka propadnu svi nego oni sami. Neka patriciji
ratuju, neka se late oruja i izloe opasnostim a rata oni koji
od toga imaju najvie korisd. A Kurija,50 ojaena i uznem irena
50
Misli se na Senat, gde je naziv zgrade u kojoj je Senat zasedao
upotrebljen u znaenju samog tela.

120

dvostrukim strahom , i od graana i od neprijatelja, m o lila je

konzula Servilija, koji je vie bio naklonjen plebsu, da spase dravu poljuljanu tolikim strahovima. Tada konzul raspusd Senat
i izae pred narod. Ovde pokaza da se patriciji brinu za interese
plebejaca, ali odluivanje o ovom, prem da najveem no ipak
sam o je d n o m delu drave, prekinula je briga za celu dravu.
Kad je neprijatelj pred vratima, ne moe se ni o emu raspravljati pre negoli o ratu. I da ima nekog reenja, ne bi bilo asno
od plebejaca da odbiju da se late oruja za otadbinu ako najpre
ne prim e nagradu, niti bi bilo dovoljno dostojanstveno od patricija da iz straha reavaju pitanje svojih sugraana radije sada
pod pridskom nego to bi to kasnije uinili svojom voljom. O no
to je rekao na skuptini potvrdio je time to je izdao zakon ,,da
niko ne dri rimskog graanina vezanog ili zatvorenog da ne bi
m ogao u svoje ime govoriti pred konzulom i da niko ne uzima
ili prodaje zemlju vojnika d o k je on u ratu, niti da zadrava njihovu decu ili un u k e.51 Kad je ovaj zakon izreen, svi prisutni
dunici su se odm ah upisali m eu regrute, a u celom gradu su
iz. privatnih domova istravali oni koje poverioci nisu vie imali
prava da zadre i sjurili su se na Foriun da i oni poloe vojniku
zakletvu. Bio ih je veliki broj, a u ratu protiv Volska su se najvie isdcali hrabrou. K onzulje poveo vojsku prodv neprijatelja
i postavio je vojni logor na malom rastojanju od njih.
25.
Raunajui na rimsku neslogu, Volsci su sledee noi
napali logor, nadajui se da bi u toku noi moglo biti prelazaka
na njihovu stranu ili izdaje. Opazi ih straa, uznem iri se vojska,
na dati znak zgrabie oruje. I tako propade ovaj pokuaj Volska. Ostatak noi provedoe m irno obe strane. Sledeeg dana
su Volsci, nasuvi jarak, krenuli na na bedem . Sa svih strana su
ve ruili utvrenje; prem da su svi, a dunici pre svih, uzvikivali
da dade znak za uzbunu, konzul je ipak malo oklevao da bi iskuao sranost vojnika; i poto m u se ratniko oduevljenje uinilo
dovoljno snanim, davi znak za napad, povede vojnike eljne
borbe. Neprijatelj je razbijen odm ah pri prvom napadu. O ne
koji su beali sustizalaje peadija koliko je mogla i s lea ih ubijala; tako preplaene, konjica je sledila sve do njihovog tabora.
51
Prema rimskom pravu, i na njih se prenosila obaveza da plaaju
dugove roditelja.

121

Poto su ga opkolili legionari, uskoro je tabor bio zauzet i opustoen, dok je strah isterao Volske iz njega. Sledeeg dana legije
su povedene na Suesu Pomeciju, u koju se sklonio neprijate]).
Za nekoliko dana je i ovo utvrenje bilo zauzeto i opljakano.
O datle je vojska, koja se malo oporavila, bila vraena; ovenanu slavom, konzul je svoju pobedniku vojsku vratio u Rim. Na
putu ga stigoe poslanici Ecetrana52 i Volska, strahujui za sebe
posle zauzimanja Pomecije. Njima je po senatorskoj odluci garantovan mir, ali im je oduzeta zemlja.
26. Uskoro zatim i Sabinjani zadadoe strah Rimljanima. To
behu pre uznemiravanja nego rat. N ouje javljeno u Rim d a je
sabinjanska vojska stigla na reku Anijen u nameri da pljaka, da
pustoi na sve strane i spaljuje poljska dobra. Tam o je odm ah
upuen sa svim konjikim odredbim a Aul Postumije, koji je za
vreme latinskog rata bio diktator, a sledio ga je konzul Servilije
sa izabranim odredom peadije. Vei deo neprijatelja koji je bio
rasut po poljima savlada konjica, a sabinjanska legija nije mogla
da se o d u p re peadijskoj koloni koja je zatim stigla. U m orni
od puta i nonih pljaki, na poljskim dobrim a zasieni vinom
i hranom , Sabinjani su jedva nali snage za bekstvo.
Iste noi je stigla vest i o napadu i o zavretku rata sa Sabinjanima; kako se upravo raala nada u nastanak mira, sledeeg
dana stigli su poslanici Aurunka u Senat i izjavili da e objaviti
rat ukoliko Rimljani ne napuste teritoriju Volska. Istovremeno
sa poslanicim a krenula je iz zemlje i vojska A urunka. Glas da
je viena nedaleko od Aricije izazva takvo uzbuenje u Rimu,
da se ta stvar nije mogla ni izneti kako treba pred Senat, niti su
senatori mogli da daju m iran odgovor naoruanom protivniku
i sami se oruajui. Krenuli su smesta prem a Ariciji u bojnom
poretku i nedaleko od grada sukobili se sa Auruncima: u jednoj
borbi reen je rat.
27. Posle poraza A urunka i posle tolikih pobeda za samo
nekoliko dana oekivalo se da se ispuni ono to je konzul obeao i Senat zajemio. M eutim, zbog neobine oholosti i zato
da bi se zadata re njegovog kolege pokazala kao lana, konzul
Apije izdade najotriji m ogui zakona o dunicim a. Na to su
one koji su bili zadueni ranije predali poveriocima, a druge su
52 Ecetra je bila grad Volska na sevemom obronku Lepinskih planina.

122

zatvarali. Kako se to dogodilo i nekim vojnicima, oni se obratie

njegovom kolegi u vlasti. Okupili su se oko Servilija i podseali
ga n a dato obeanje, iznosili m u svoje ratn e zasluge i pokazivali zadobijene rane. Zahtevali su da to ili iznese pred Senat,
ili da ih u svojstvu konzula zatiti kao graane, onako kako je
zapovednik uinio sa vojnicima. Ovo je konzula dirnulo, ali ga
je situacija prinudila da oklevajer su drugu stranu zastupali ne
samo konzul nego i nobili. I poto se tako drao neutralno, nije
ga m im oila m rnja naroda, niti je izazvao zahvalnost Senata.
Senatori su smatrali da je konzul popustljiv i demagog, narod je
sm atrao d a je laljivac. Ukratko, pokazalo se d a je bio om rznut
isto tako kao i Apije. Sukob m eu konzulima nastade i oko toga
ko e posvetiti M erkurov hram .53 Senat je odluku p ren eo na
narod i odredio da onaj od dvojice koji posveti hram po odluci
naro d a treba da odluuje i o podeli ita, da osnuje udruenje
trgovaca54 i vri sveani obred um esto svetenika. Narod dade
pravo posvete hram a M arku Letoriju, centurionu najvieg ranga, to se lako moglo protum aiti da je uinjeno ne zato da se
on istakne time to m u se daje vie poasti od one koju dozvoljava njegov rang, nego d a bi se om alovaili konzuii. Ovo j e
razbesneio bar jednog od njih i senatore. Ali sada je samopouzdanje plebejaca poraslo i oni su poli drugaijim putem od
ranijeg. Ne oeknjui vie pomoi od konzula i Senata, dotrali
su sa svih strana kad su prvi put videli da odvode jed n o g dunika. O d silne buke i graje nije se mogla uti odluka konzula, niti
se ko pokoravao onom e to je odlueno. Nasilno se postupalo
i sada su se sav strah i strepnja za slobodu preneli od dunika
na poverioce, je r su mase naoigled konzula napale pojedince.
Uz to je dolo i strahovanje od sabinjanskog rata. Po donoenju
odluke o regrutovanju, niko se nije upisao u vojnike. To je izazvalo gnev Apija, koji je optuivao svog slavoljubivog kolegu da
je demagokim utanjem prodao dravu i, poto nije predloio
zakon o dunicim a, da j e odbio i da izvri regrutovanje koje
je Senat naredio. U prkos svemu, drava nije bez odbrane niti
53 Merkur je bio bog trgovine koji je odgovarao grkom Hermesu.
54 Mercatorum collegium, udruenje trgovaca za uzajamnu pomo lanovima; verovatno da je Merkur bio njihov zatitnik, a za njegov kult se
brinuo kolegijum svetenika, Mercuriales.

123

je konzularna vlast sasvim oborena: on e sam biti branilac i

svog dostojanstva i dostojanstva Senata. Kako je kao i svakog
dana okolo stajala gomila, dok j e razuzdanost rasla, on naredi
da se zatvori je d a n koji se isticao kao voa pobune. Dok su ga
liktori odvodili, ovaj zatrai zatitu od naroda. Konzul ne bi popustio - nije bilo nikakve sum nje kakva je bila odluka naroda
- da njegova u p o rn o st nije bila p o b e e n a ne vikom naroda
nego razum om i autoritetom prvaka. O n sam je im ao toliku
snagu duha da savlada mrnju.
Otad se zlo poveavalo iz dana u dan i, to je bilo jo opasnije, to se dogaalo na tajnim sastancima i razgovorima. Om rznud
konzuli odoe najzad s vlasti: Servilije lien zahvalnosti i jed n ih
i drugih, Apije veoma cenjen od Senata.
28.
Posle njih stupie na dunost konzuli Aul Verginije i Tit
Vetusije. Poto nije znao kako e se konzuli drati, narod je nastavio da se sakuplja nou, delom na Eskvilinu delom na Aventinu, da ne bi na Forum u zbog iznenadnih odluka i kolebanja
odluivao na brzinu i sluajno. Smatrajui ovu stvar opasnom ,
kao to je i bila, konzuli su je izneli pred Senat, ali se o njoj nije
raspravljalo kao to treba. Vest je prim ljena sa velikom bukom,
sa uzvicima sa svih strana, i uz negodovanje senatora: ono to
treba da rade na osnovu svojih ovlaenja, konzuli iznose pred
Senat zbog nepopularnos stvari. Uostalom, ako Rim im a svoje
magistrate, nikakve druge skuptine ne treba da postoje u Rimu
sem onih zvaninih. A dravaje razbijena u hiljade kurija i skuptina. Zapravo bi je d a n ovek - a to znai biti vie od konzula
- kao to je Apije Klaudije razbio zaas ovakve skupove. Kada
ukoreni konzuli upitae ta im Senat nalae da uine - obeae da nee postupiti ni blae ni m irnije nego to Senat odredi
- odgovoreno im je da energino pristupe regrutovanju: dokolica kvari narod. Raspustivi Senat, konzuli se popee na tribunal.
Prozivahu m ladie po imenima: niko se ne odazva. O kupljeno
mnotvo je stajalo okolo kao na skuptini i dovikivalo da se narod ne moe vie prevariti. Nijednog vojnika nee dobiti ukoliko
ne dajujavnu garanciju. Svakom najpre treba vratiti slobodu, pa
m u onda dati oruje u ruke, da bi se borio za svoju otadbinu,
a ne za svoje gospodare. Konzuli su imali na um u ono to im je
Senat naloio da ine, ali od onih koji su izm eu zidova Kurije
tako hrabro govorili nije bilo nikoga sada ovde da s njim a deli
124

nepopularnost, a na pom olu je bila teka borba sa plebejcima.

Stoga su smatrali da pre nego to preduzm u krajnje mere, treba
jo jed n o m da se posavetuju sa Senatom. Na to najmlai m eu
senatorim a kao da dolete do sedita konzula i zatrai od njih
da abdiciraju i da predaju ovlaenja za koja nem aju dovoljno
hrabrosti da ih prim enjuju.
29.
Poto je stvar razm otrena sa raznih strana, najzad e
konzuli: ,,Da ne biste posle rekli kako niste bili obaveteni, znajte, oci senatori i dopisani lanovi, da predstoji ogrom na pobuna. Stoga zahtevamo da oni koji najvie napadaju nau slabost
b u d u prisutni kada budem o vrili regrutovanje. Stvar emo voditi na najotriji nain poto tako zahtevate. Vratie se potom
na tribunal i naredie da se nam erno po im enu prozove jed a n
od onih koji su stajali okolo. Kako je on ostao utei, a ljudi oko
njega stvarali g rupu da sluajno ne bi bio n apadnut, konzuli
poslae liktora k njemu. Kad ovog oterae, senatori koji su se nalazili oko konzula povikae: ,,To je nedolino zlodelo i dotrae
na tribunal da pom ognu liktoru. Ali posle liktora, kod koga su
se ograniili samo na to da ga spree da izvri hapenje, napad
se okrete na senatore. Konzulovim posredovanjem bi sm irena
pobuna, koja ipak proe bez bacanja kam enja i strela, te sa vie
buke i vike nego nasilja. Senat je buno sazvan, ajo bunije se
odra sednica. Pitanja su postavljali oni koji su bili razbijeni, a
odluka je doneta vie vikom i galamom negoli glasanjem. Najzad, poto se ogorenje stialo i poto su konzuli prigovarali da
ni u Senatu nem a sigurnosti vie nego na Forum u, zapoelo je
razm atranje stvari na regularan nain. Bila su tri predloga. Publije Verginije je smatrao da stvar ne treba uoptavati i da treba
raspravljati samo o onim a koji su na zadatu re Publija Servilija
ratovali protiv Volska, A urunka i Sabinjana; nasuprot tome, Tit
Largije je smatrao kako sada nije vreme da se postavlja pitanje
samo onih koji imaju zasluge. Ceo plebs je ogrezao u dugovima, i to se ne moe zaustaviti, sem ako se ne pobrinu o svima.
J e r ukoliko se je d n i izdvoje sa posebnim uslovima, razdor e
se vie rasplam sati nego stiati. Apije Klaudije, po prirodi surov, sada i podstaknut s je d n e strane m rnjom na plebejce, a sa
druge pohvalama senatora, ree da razlog za pobunu nije beda
nego rasputenost i da su plebejci pre razuzdani no ogoreni.
Zlo je niklo iz prava apelovanja na narod. Stoga konzul moe
125

da pred, ali ne i da odluuje dokle god oni koji su skrivili imaju

pravo pozivanja na narod. Treba izabrad diktatora, ree, ,,na
ije odluke ne postoji pravo apela. O n e smiriti obest koja se
sad svuda rasplamsava. Neka mi onda udari liktora onaj ko zna
d a je pravo na njegov ivot samo u rukam a onoga ije je dostojanstvo povredio."
30.
M nogim a se Apijev predlog uini straan i surov, kakav
je u stvari i bio. Na drugoj strani se inilo da predlozi Verginija i
Largija ne daju dobar prim er, a naroito su smatrali da Largijev
predlog ukida svako poverenje pri davanju zajma. I prem da su
Verginijev p red lo g smatrali um erenijim i srednjim reenjem ,
duh politikih grupacija i potovanje privatnih interesa, koji su
uvek stajali i stoje na putu dravnim interesim a, uinili su da
Apije pobedi i gotovo je dolo do toga da se on sam im enuje
za diktatora. Takav obrt bi jo vie otuio narod u ovo opasno
vreme, kada su Volsci, Ekvi i Sabinjani istovremeno stajali pod
orujem , pa su konzuli i najstariji senatori nastojali da se ova
vlast, sama po sebi ogromna, poveri um erenijem oveku. Za diktatora izabrae Marka Valerija, sina Volesova.53 Prem da su videli
da je izbor diktatora u p eren protiv njih, plebejci se ipak nisu
bunili poto j e njegov brat bio predlaga da se dade pravo apela, i stoga se nisu bojali da bi od ove porodice moglo doi neto
nepovoljno ili surovo po njih. Edikt koji je zatim doneo, samo
je ojaao njihovo poverenje je r je bezmalo potpuno odgovaralo
Servilijevom predlogu. Smatrajui da je bolje za njih da imaju
poverenje u oveka i njegov autoritet, pristupili su upisivanju u
vojsku. Nikada tolika vojska nije bila regrutovana: deset legija
od kojih su po tri date konzulima, a etiri su ostale diktatoru.
Rat se nije m ogao dalje odlagati, je r su Ekvi ve upali na
teritoriju Latina. Ladnski poslanici su traili od Senata ili da poalje pom o, ili da njim a dozvoli da se naoruaju kako bi sami
branili svoje granice. U Rimu su smatrali da je bezbednije da se
zatite nenaoruani Latini nego da im se dozvoli da uzm u oruje
u ruke. Poslae konzula Vetija i to uini kraj pljakanju. Ekvi su
napustili ravnicu i, pouzdavajui se vie u povoljan poloaj ncgo
u svoje snage, drali se najviih planinskih venaca. Drugi konzul5
55
Livije je ovde pomeao Manija Valerija, sinovca Publikole i Marka, njegovog brata.

126

je krenuo na Volske, a da ne bi uzalud gubio vreme, opustoio

je sva polja kako bi naterao neprijatelja da prim akne blie svoj
tabor i da prihvati borbu. Usred polja, izm eu dva tabora, svak
postavi svoj bojni red ispred aneva. Po broju ljudi, Volsci su
bili unekoliko nadm oniji i stoga uoe u okraj bez pravog
bojnog poretka, potcenjujui neprijatelja. Rimski konzul nije
pom erio svoje trupe napred, nego je naredio da ne odgovaraju na bojni pokli neprijatelja i da ostanu m irni sa oborenim
kopljima. Kad neprijatelj doe nadohvat oruja, tada krenite i
celu stvar reite maevima. Volsci, koje su trka i povici iscrpli,
stigavi do Rimljana koji su izgledali kao da su ukoeni od straha, opazie da napad dolazi sa suprotne strane i videe maeve
koji su sevali, pa okrenue da bee kao da su upali u zasedu.
No za bekstvo nisu im ali snage je r su trei uli u borbu. Nasuprot tome, Rimljani koji su poetak okraja doekali stojei
m irno bili su puni snage i lako odneli prevagu nad um ornim
neprijateljem, te najuri zauzeli njihov tabor. Neprijatelja koji je
napustio tabor gonili su sve do Velitra,56 do koga su istovremeno stigli i pobednici i pobeeni. Ovde je proliveno krvi u svim
nainim a pogibije vie nego u toku borbe. Samo malom broju
koji se predao dato je pomilovanje.
31.
Dok se ovo dogaalo sa Volscima, diktator je razbio Sabinjane, sa kojima je postojalo mnogo due neprijateljstvo, i isterao
ih iz vojnog tabora. Konjicom je napao centar koji su slabo titila
suvie iroko postavljena krila. Poto je izazvan nered napala je
peadija. U toku istog napada bio je i tabor zauzet i neprijatelj
pobeen. Od vremena boja kod Regilskogjezera nije bilo slavnije
borbe. Diktator se trijum falno vratio u Rim i tu je pored uobiajenih poasti dobio i poasno mesto u Cirkusu za sebe i svoje
potomke, a na tom mestu je postavljeno i tzv. kurulno sedite.57
Posle pobede nad Volscima oduzetaje zemlja gradu Velitre,
u koji su potom upueni kolonisti iz Rima pa je osnovana kolonija. Nakon izvesnog vrem ena obnovljen je rat sa Ekvima, unekoliko protiv konzulove volje je r se m oralo poi na neprijatelja
d6Velitre, grad Volska na jugoistonim obroncima Albanskih planina.
57 Sella curulis je sedite visokih magistrata, ukraeno slonovaom;
veruje se da je prvobitno imao pravo na to samo vrhovni svetenik, a potom i zasluni pojedinci.

127

sa nepovoljnijeg poloaja. No vojnici su ga optuivali da stvar

razvlai kako bi diktator odao sa vlasti pre nego to se oni vrate
u Rim i da e tako obeanja koja su irn data ostati neispunjena
kao i ona koja im je kozul dao ranije, te ga naterae da gotovo
bez zatite uputi kolonu prem a planini. Ovaj loe zapoet poduhvat pretvori neprijateljev kukaviluk na dobro: pre nego to
su im Rimljani doli nadom ak strela, a uplaeni njihovom smelou, ostavie svoje utvrenje koje se nalazilo na dobro zatienom mestu i spustie se u dolinu s druge strane. Ovde dooe
do plena i do pobede bez krvi.
No i p o red toga to je rat na tri mesta uspeno voen, ni
patricije ni plebejce nije naputala briga za dornae nevolje. Poverioci su se priprem ali da zahvaljujui koliko pom oi toliko i
vetini prevare ne samo plebejce nego i samog diktatora. Je r
V alerijeje odm ah po povratku konzula Vetusija, pre svih drugih stvari traio u Senatu da se rei poloaj pobednikog plebsa
i postavi na dnevni red pitanje ropstva za dug. Kada je predlog
odbijen, on ree: ,,Ne dopadam vam se kao tvorac sloge; uskoro
ete, tako mi bogova, poeleti da rimski plebejci imaju zatitnika slinog m eni. to se m ene tie, niti u dalje zavaravati svoje
sugraane, niti u dalje uzalud vriti vlast diktatora. Unutranji
razdori i spoljni ratovi su uinili da u dravi bude neophodna
ova m agistratura: mir koji je stvoren van granica, ugroen je u
dravi; ja u radije kao privatni graanin nego kao diktator uestvovati u nem irim a. Na to izie iz Kurije i odree se diktature.
Plebejcimaje bilo jasno da je ostavio svoju magistraturu ogoren
zbog njih. I tako kao d a je ispunio obeanje - je r on nije bio kriv
to ga nije odrao - bi ispraen kui s naklonou i pohvalama.
32.
Senatori su strahovali da ponovo ne doe do tajnih sastanaka i zavera ukoliko raspuste vojsku. I kako se smatralo da
su vojnici vezani zakletvom je r su je poloili konzulima, m ada ih
je diktator regrutovao, naredie da se legije izvedu iz grada pod
izgovorom d a je obnovljen rat sa Ekvima. Tim e je samo ubrzana pobuna. Kau da se najpre govorilo da se ubistvom konzula
oslobode zakletve, ali poto su saznali da se religijske obaveze
ne m ogu osloboditi ubistvom, na savet nekog Sicinija odbili su
da se pokoravaju konzulu i povukli se na Sveto brdo. O no se
nalazilo s one strane reke Anijena, na tri milje od grada. Ovo je
pria koja se kod pisaca moe ee nai od one koju prihvata
128

Pizon,58 prem a kome je povlaenje izvreno na Aventin.59 Ovde

su bez voe, u taboru utvrenom palisadam a i jarkom , ne uzim ajui nita sem onoga to je bilo n e o p h o d n o za odravanje
ivota, ostali m irno nekoliko dana a da nisu nikoga izazivali,
niti je ko njih izazivao. U gradu - strah: strahovali su je d n i od
drugih, ime je sve bilo zaustavljeno. Poto su ih njihovi ostavili,
plebejci su strahovali od nasilja patricija; plaili su se i patriciji
plebejaca koji su ostali u gradu, ni sami ne znajui da li bi vie
voleli da i ovi odu ili da ostanu. Pitali su se koliko e dugo ostati masa koja se odvojila. ta e biti ako u m euvrem enu izbije
neki spoljni rat? Bez ujedinjenja svih graana, stanje se inilo
beznadenim , a dunost j e drave da uspostavi red, prelazei i
preko onoga to je pravo i to nije. Senatori su se sloili da se
kao poslanik plebejcim a uputi M enenije Agripa, ovek reit i
drag plebejcima je r je i sam poticao iz njihove sredine. Primljen
u tabor plebejaca, kau da je , sluei se starinskim i nedoteranim govorom, rekao ovo: ,,U vreme kad ljudsko telo nije kao
sada predstavljalo harm oninu celinu, nego je svaki deo imao
svoje miljenje i svoj glas, svi su bili nezadovoljni time da svojim
radom i svojom slubom snabdevaju eludac, a ovaj da m iruje
postavljen u sredini, da ne radi nita drugo sem da se koristi datim zadovoljstvima. Skovae stoga zaveru da ruke vie ne prinose
h ran u ustima, ni usta da je prihvate, niti zubi da savau ono
to prihvate. Zbog ove pobune, kojom su hteli da glau pokore
eludac, svi delovi i ceo organizam dooe u stanje krajnje slabosti. Tako se pokaza da dunost eluca nije nikako beznaajna
i da se on sam ne hrani vie nego to hrani druge, vraajui u
sve delove ono to omoguava da ivimo i jaamo, rasporeujui
podjednako u vene proizvod svarene hrane, krv. Uporeujui
ovu unutranju pobunu u telu sa ogorenjem plebejaca na patricije, uspeo je da preokrene raspoloenje ljudi.
33.
Potom se poelo raditi na uspostavljanju sloge: uinj en j e ustupak da plebejci imaju svoje magistrate, da oni budu
nepovredivi, da imaju pravo da ih zatite od konzula i da konzuli
58 Misli na istoriara Kalpurnija Pizona.
59To je bila prva secesija plebejaca, 494. pre n. e. Secesija (secessio) je
bila oblik borbe plebejaca protiv patricija: nezadovoljni, plebejci su naputali rimsku dravu s namerom da stvore svoju.
129

budu iskljueni sa ovih poloaja. Tako su imenovana dva tribuna,

Gaj Licinije i Lucije Albin. O ni su izabrali trojicu kolega, m eu
kojima je bio i voa pobune Sicinije. O drugoj dvojici se malo
zna. Ima pisaca koji kau da su na Svetom brdu izabrana samo
dva tribuna i da je donet Sveti zakon o nepovredivosti tribuna.60
Za vreme secesije plebejaca, na konzulsku dunost su stupili
Spurije Kasije i Postumije Kominije. Za dunosti ovih konzula
zakljuen je m ir sa Latinima, radi egaje jed an od konzula ostao
u Rimu, a d rugi je u p uen u rat protiv Volska. O n je Volske
razbio kod Ancija61 i potom ih je sledio do Longula, gde ih se
dom ogao u bedem im a grada. O datle je krenuo dalje i zauzeo
Polusku, takoe uvrenje Volska, a zadm je krenuo u silovit napad na Korioli.62 U vojsci se m eu m ladim nobilim a nalazio i
Gnej Marcije, mladi hitre pam ed, u akciji brz i odluan, kasnije
nazvan Koriolan. Iznenada, do k je rimska vojska opsedala Korioli
zauzeta samo onim a koji su se nalazili u utvrenju i ne plaei se
nikakva napada spolja, legije Volska napadoe doavi iz Ancija,
a istovremeno istrae neprijatelji i iz grada. Sluaj je hteo da na
strai bude Marcije. Sa grupom izabranih vojnika, on je ne samo
odbio napad onih koji su navalili iz grada negoje hrabro uskoio
kroz otvorenu kapiju i napravio pokolj u tom delu grada, pa dohvativi buktinju bacio je na kue koje su se nalazile uz bedem.
Povici iz grada koji su se meali s kuknjavom ena i dece, kako
to biva u prvom trenutku poara, ohrabrie Rimljane i zbunie
Volske. Mislili su da je grad kojem su oni doli u pom o zauzet.
Tako su bili razbijeni Volsci iz Ancija i zauzeto utvrenje Korioli.
Marcije je svojom slavom zasenio konzula. I tako da na ugovoru sa Latinima, urezanom na bronzani stub, nije bio spom enut
samo Spurije Kasije,63 dok m u je kolega bio odsutan, ne bi se ni
znalo da je rat s Volscima vodio Postumije Kominije.
60 Ovim zakonom je trebalo da budu uinjeni nepovredivim, tj. sacrosancti.
61 Grad Ancij na reci Liris u Laciju; stanovnici su bili Antijati koji se
esto pominju u istoriji rimskih ratova sa Latinima.
62 Grad Korioli nalazio se na Albanskim planinama, izmeu Aricije i
Ardeje; prem a Pliniju, nestao je sine vestigiis (bez traga).
63Takozvani Foedus Cassianum (Kasijev ugovor) bio je verovatno izloen na bronzanoj tabli na Forumu; jed n u verziju ugovora navodi i Dionisije iz Halikarnasa.

130

Iste godine je um ro M enenije Agripa, ovek koji je celog

ivota uivao ugled i kod patricija i kod plebejaca, a kod ovih
poslednjih naroito posle secesije. Ovaj ovek koji je bio posrednik i arbitar u uspostavljanju sloge, i koga su patriciji kao
poslanika poslali plebejcim a, nije ostavio ni toliko iza sebe da
bi m ogao biti sahranjen. Sahranie ga plebejci dajui jed an sekstans64 po glavi.
34.
Sledei konzuli su bili Tit Geganije i Publije Minucije.
Te godine je vladao m ir na granicam a, u zemlji su se smirili
unutranji neredi, ali je drugo, m nogo vee zlo pogodilo dravu:
najpre nije bilo dovoljno hrane je r su polja ostala neobraena
zbog povlaenja plebejaca, a zatim je usledila prava glad kao u
nekom opsednutom gradu. To bi dovelo do propasd, prvenstveno robova i plebejaca, da se konzuli nisu pobrinuli da poalju
ljude po h ran u na sve strane, i to ne samo u Etruriju, severno
od Ostije i n a ju g p rem a Volscima, uz m ore sve do Kuma, nego
i na Siciliju. Neprijateljstvo suseda ih je prim oralo da ito trae
tako daleko. Kada je ito skupljeno u Kumama, dranin Aristodem je zadravao brodove kao nadoknadu za imanje Tarkvinija,
iji j e naslednik bio. Kod Volska i u P om pdnu nisu mogli nita
da kupe. Postojala j e opasnost da i o n e koji su kupovali ito
n a p a d n e stanovnitvo. O d E truraca stie ito T ibrom 65 i ono
odra plebejce. Nevolje bi imali i sa ratom pri takvom nainu
snabdevanja da Volske, koji su ve zgrabili oruje, nije zahvadla
epidem ija. Ova nesrea je toliko zaplaila neprijatelja da ga je
drala u strahu i onda kada je prola. Rimljani su obnovili koloniju u V elitram a i u N orbu,66 a u planinam a je osnovana nova
kolonija, kao tvrava u zemlji Pom ptina.
Pod k o n zulim a sled ee g o d in e, M arkom M unicijem i
Aulom Sem pronijem , sdgla je velika koliina ita sa Sicilije, a u
Senatu je raspravljano o tom e po kojoj e ceni biti davano plebejcima. Mnogi su smatrali d a je dolo vrem e da se plebejci pritisnu i da im se oduzm u prava koja su nasilno i secesijom uzeta
64 Pored asa, u Rimu su kovani semis (1/2 asa), triens (1/3 asa), quadrans (1 /4 asa), sextans (1 /6 asa) i uncid (1/12 asa).
65 Tibar je u to vreme bio plovan uzvodno sve do Rima.
66 Norba je bila rimska kolonija na zapadnom obronku Lepinskih planina.

131

od Senata. M eu ovima se naroito isticao M arcije Koriolan,

protivnik tribunske vlasti, koji j e rekao: Ako hoe ito po staroj ceni, neka vrate stara prava patricijima. Zato da ja gledam
plebejske m agistrate i jed n o g svemonog Sicinija, a sam kao da
sam poslan pod jara m ,67 kao da sam otkupljen od neprijatelja?
Zato da trpim to ponienje due nego to je neophodno? Da
podnosim Sicinija, ja koji nisam podnosio Tarkvinija kao kralja.
Neka se sada plebejci odvoje i pozovu narod da ih sledi! Otvoren je p u t na Sveto brdo i ostale bregove! Neka sada prigrabe
ito sa naih polja, kao to su ga grabili pre dve godine! Neka
sada anju ono to su u svom besu posejali! Usuujem se kazati
da e, savladani ovim zlom, radije sami obraivati polja nego
to e naoruani spreavati da se ona obrauju. Nije lako rei
da li je to trebalo uiniti, ali smatram d a je Senat m ogao usloviti
snienje cena itu time da se oslobodi tribunske vlasti i svega
onoga s im se preko volje sloio.
3 5 .1 Senatu se predlog uini suvie otar, a plebejci se tako
raestie da je m alo nedostajalo da zgrabe oruje. Govorili su
da ih glau sada pritiu kao neprijatelja, varaju ih za ito i namirnice. ito doneto sa strane, koje je kao jed in u h ran u donela
neoekivana srea, oduzimaju im od usta ako se Gneju Marciju
ne predaju svezani narodni tribuni, ako on ne uspostavi svoju
dom inaciju nad rimskim plebsom . O n se pojavljuje kao novi
krvnik koji nareuje ili da se pokore ili da slue. Bio bi izvren
napad na njega po izlasku iz Senata da ga tribuni nisu optuili
i tako se bes stiao; svakje sebe video kao njegovog sudiju i kao
gospodara njegovog ivota i smrti. Najpre je Marcije s prezirom
sluao pretnje tribuna - tribunim a je dato pravo da pom ognu
plebejcim a, a n e pravo da kazne; oni su trib u n i plebejcim a,
ne patricijim a. No ogorenje plebejaca je bilo tako veliko da
je patricijim a valjalo da rtvuju oveka da bi ga stiali. Ipak su
odolevali mrnji protivnika, koristei i lini uticaj i snagu celog
stalea. Da bi celu stvar osujetili tim e to su pojedince plaili
preko poslatih klijenata, najpre su pokuali da se ne sastaju i ne
organizuju zavere. Zatim je stupio Senat kao celina to znai
67
Pobeeni neprijatelji morali su da prou ispod jarm a (sub iugum)
napravljenog od tri koplja, od kojih su dva pobodena u zemlju, a tree
stavljeno preko njih.

132

svi optueni - i m olio plebejce da jednog graanina, je d n o g

senatora, ako ve nee da ga oslobode, neka daruju kao krivca.
Kako se on sam na dan suenja nije pojavio, neprijateljstvo je
ostalo. Osuen je u odsustvu i kao prognanikje otiao Volscima,
pretei otadbini, ve neprijatelj u dui.
Kada je doao Volscima, oni su ga rado primili i iz dana u
dan su ga prihvatali sve radije ukoliko je vie plam teo m rnjom
na svoje i ukoliko su ee sluali njegove albe i pretnje. Uivao j e gostoprimstvo Acija Tulija, koji tada bee neuporedivo
najugledniji m eu Volscima i nepomirljiv neprijatelj Rimljana.
I tako, d o k je je d a n podgrevao staru mrnju, a drugi novo ogorenje, dogovarali su se o ratu protiv Rima. Znali su da ne m ogu
lako pokrenuti narod Volska da se ponovo prihvati oruja posle
tolikih nesrenih pokuaja. U m nogim ratovima i epidem ijama
izgubio je om ladinu, d u h m u je slom ljen. P o trebno je veto
raditi da bi se mrnja, koja je s vrem enom oslabila, ponovo rasplam sala nekom nevoljom.
36.
Dogodilo se da su u Rimu upravo tada vrene priprem e za obnavljanje Velikih igara. T om e je bio ovaj razlog: za
vrem e Igara je rano ujutru, pre nego to je predstava zapoela,
je d a n gospodar uveo u cirkus roba sa rakljom na vratu, ibajui
ga. Potom zapoee igre, kao da se ovaj dogaaj ne tie svetog
obreda. M eutim , uskoro posle toga, Tit Latinije, ovek plebejskog porekla, usni san: pojavi m u se J u p ite r i ree da m u
se kolovoa68 za vrem e Igara ne dopada. Ako se Igre, koje su
njem u posveene, ne ponove na velianstveniji nain, grad e
doi u opasnost. Stoga neka to javi konzulima. Prem da u dui
ne bee sasvim slobodan od religijskog straha, ipak odnee prevagu respekt prem a m agistratim a i strah da p red ljudim a ne
ispadne smean. Ali to oklevanje je skupo platio: za malo dana
posle toga izgubio je sina. Da ne bi bilo sum nje u uzrok ove nesree, oaloenom oveku se u snu pojavi ista lebdea prilika i
upita ga da li smatra da je dovoljno kanjen za to to je prezreo
boanstvo. O ekuje ga jo vea nevolja ako odm ah ne ode i
ne javi konzulima: stvar je veoma hitna. Kako je opet oklevao i
odlagao pogodi ga teka bolest i iznenadna oduzetost. T ada ga
srdba bogova najzad opom enu. U m oran od nevolja, prolih
68 Precursor, po svoj prilici igra koji je otvarao procesiju u Cirkusu.

133

i sadanjih, on sazva skup roaka i izloi im ta je uo i video:

pojavu Ju p ite ra u snu, pretnje rasrenog boga i nesree koje
su se obisdnile. Uz saglasnost svih prisutnih od n et je u nosiljci
pre konzule na Forum. Odatle j e od n et u Kuriju po nareenju
konzula i kada je sve to ispriao senatorim a, uz opte uenje
stie novo udo: bio je oduzet u svim udovima kad je do n et u
Kuriju, a k a d a je izvrio obavezu, vratio se svojim nogam a kui,
tako se pria.
37. Senat odlui da se odre velelepne Igre. Na njim a je
uestvovalo i veliko m notvo Volska na inicijativu Acija Tulija. Kako se kod kue bee dogovorio sa Marcijem, Tulije doe
konzulima pre no to su Igre zapoele i ree da e im saoptid
tajnu koja se tie dravnih interesa. Kad su svedoci uklonjeni, on zapoe: Nerado u govoriti o onom e to m oe biti zlo
za moje sugraane. Ne dooh ipak da ib optuim za neko zlo
koje su uinili, nego da ih spreim da ga ne uine. Cud naih
je prevrtljivija no to bih ja eleo. Ovo smo videli u m nogim porazima, kada nism o bili poteeni naom zaslugom nego vaim
strpljenjem. Sada se veliko mnotvo Volska nalazi ovde. Igre su i
narod je zabavljen predstavom. Seam se ta su u slinoj situaciji
uinili sabinjanski mladii u ovom gradu. U dui strepim da se i
sada ne dogodi neto nerazum no i neoekivano. Sm atrao sam,
konzuli, da je u vaem i naem interesu da vam ovo u n a p re d
kaem. to se m ene tie, nam eravam da se vratim kui da ne
bih, ovde prisutan, bio reju ili delom um ean u neto to daje
lo prim er. To rekavi, ode. Kada su konzuli saoptili senatorim a ovu neizvesnu sumnju kojaje poticala iz pouzdanog izvora,
vie ih je , kako se to dogaa, podstakla linost koja ih je obavestila nego sama stvar da preduzm u m ere opreznosti, koje su se
mogle pokazati i kao suvine. S en atje doneo odluku ,,da Volsci
napuste grad i preko glasnika naredio da odu svi pre nego to
padne no. N ajpre ih obuze strah, pa otrae svojim domainim a da pokupe svoje stvari. Potom su poeli da negoduju kad
su krenuli: Terajui nas sa Igara, smatraju nas sauesnicima u
nekom zloinu; u ove svete dane ko da su nas isterali iz drutva
ljudi i bogova.
38. Kako su ili u jed n o j gotovo neprekidnoj koloni, Tulije,
idui napred, stie prvi do Ferentinskog izvora. Tu je prvake,
kako je ko stizao, prim ao uz jadikovke i negodujui. Pom no su
134

sluali rei koje su poveavale njihovo ogorenje i to ih je privuklo, a preko njih i mnotvo koje se nalazilo u polju ispod puta.
Ovde je , kao na skuptini, odrao govor. ,,Da sve druge stare
nepravde rim skog n a ro d a i poraze p lem ena Volska zaboravimo, ali kako da podnesem o ovu dananju uvredu to su naim
ponienjem otvorili Igre? Zar ne vidite da je danas slavljen triju m f nad vama? Niste li vi odlazei bili predstava za graane i
strance i za tolike susedne narode? Nisu li vae ene i vaa deca
odvoeni pred oim a svih ovih ljudi? O ni koji su uli poruku
glasnika, koji su nas videli da odlazimo, oni koji su naoj neslavnoj koloni dolazili u susret - ta mislite da su pomislili drugo,
sem d a je uinjeno neko svetogre, j e r ako smo prisustvovali
Igram a morali smo ih osram otiti i poiniti greh kad su nas udaljili sa sedita pobonih ljudi i sa ovog skupa? ta jo? Zar ne
shvatate da smo ostali ivi zato to smo se potrudili da odem o,
ukoliko se ovo moe nazvati odlaskom a ne bekstvom? Zar ne
sm atrate za neprijatelja ovaj grad u kojem biste svi izgubili ivot da ste se zadrali samo jed a n dan? V am aje rat objavljen: na
zlo onih koji su ga objavili ako ste ljudi. Ve i sami ogoreni,
a uz to jo i podstrekivani, vratie se svojim kuama. Tu je svak
podjarivao svoje sugraane, to je dovelo dotle da se ceo narod
Volska odm etne.
39.
Za vojskovoe u ovom ratu su uz optu saglasnost izab ran i Acije Tulije i Gnej M arcije, rimski em igrant u koga su
polagali jo vee nade. U tim nadam a se nisu prevarili, je r se
jasn o pokazalo da glavnu snagu Rirna ne ini vojska nego vojskovoe. Najpre je krenuo na Circeje69 i poto je odavde isterao
rimske koloniste, grad je kao slobodan predao Volscima. Potom
Rimljanima oduze Satrik, Longulu, Polusku i Korioli koje su oni
nedavno stekli; ponovo zauze Lavinij, zatim pree na Latinski
p u t preicam a i redom zauze Korion, Veteliju, Trebij, Labike i
Pedum . Najzad od Pedum a krenu vojsku na Rim i kod Kluilskih
anaca,70 n a 500 koraka od grada, postavi svoj tabor. O datle
69 Circeji su bili grad na Mons Circeus, brdu juno od Rima. Rimljani
su ovde osnovali koloniju tek 393. godine pre n. e.
70 Navedena mesta se ne nalaze sva na istom putu; stoga se pretpostavlja da je Koriolan idui od Lavinija, preko raskrsnice severozapadno
od Albanskih planina stigao na Latinski put.

135

je pustoio rimska polja, aljui uvare s pljakaima da uvaju

nedirnuta patricijska polja. To je inio ili stoga to je na plebejce bio vie ogoren, ili da bi izazvao razdor izm eu patricija i
plebejaca. Razdor bi stvarno i nastao - toliko su tribuni podstrekivali plebejce, divlje same po sebi, optuujui dravne prvake
- da ljude nije vezivao strah od spoljnog neprijatelja, najbolja
spona za slogu duhova, prem da su bili m eusobno neprijatelji
i sum njiilijedni druge. Jedino se nisu slagali u tom e to su Senat i konzuli polagali svu nadu u oruje, do k je narod najmanje
eleo rat. Sada su ve bili konzuli Spurije Naucije i Sekst Furije.
Kad su vrili sm otru legija i rasporeivali strae po bedem im a i
ostalim m estim a gde je bilo pogodno imati predstrae i osmatranice, ogrom no mnotvo koje je trailo m ir prepade ih najpre povicima, a zatim ih prisili da sazovu Senat, zahtevajui da
se Gneju Marciju upute poslanici. Patriciji prihvatie predlog i
upude poslanike Marciju. Oni donee straan odgovor: o miru
se moe razgovarati jed in o ako se Volscima vrati zauzeta teritorija. Ukoliko m ir ele zato da bi mogli uivati u ratnom plenu,
onda neka znaju da on pam ti i nepravdu svojih sugraana i
dobroinstva koja uiva kao gost; pokazae da ga je izgnanstvo
ogorilo, ali m u nije slomilo duh. U pueni ponovo, poslanici
nisu bili ni prim ljeni u njegov tabor. Pria se da su i svetenici,
glave pokrivene povezima, ili u tabor neprijatelju, ali nisu mogli, kao ni poslanici, da m u prom ene odluku.
40.
Rimske m atrone su se okupljale oko Koriolanove majke
Veturije i njegove ene Volumnije. Da li je to bilo zbog zvaninog savetovanja ili enskog straha, nisam m ogao da otkrijem.
Sigurnoje, m eutim , d a je odlueno da Veturija, ena ve u godinama, i Volumnija, vodei sa sobom dva Marcijeva sina, odu u
neprijateljski tabor i da enskim suzama i m olbam a brane grad
poto ga mukarci ne m ogu odbraniti orujem. Kad su stigle u
neprijateljski tabor i kad je K oriolanu javljeno d a je mnotvo
ena tu, on, koga nisu pokolebali ni veliki javni ugled poslanika
koji su m u bili upueni, ni religijski prizori to su ga svetenici
pruali oim a i dui, u poetku je bio jo neosetljiviji prem a
suzama ena. M eutim, neko od njegovih prijatelja prepozna
Veturiju koja se, stojei izm eu snahe i unuka, svojim dostojanstvenim dranjem isticala m eu ostalima, pa uzviknu: Ako me
oi ne varaju, ovde su tvoja m ajka i ena sa decom . U zbuen
136

do bezumlja, Koriolan skoi sa sedita i polete majci u zagrljaj,

ali ona, promenivi ton od m olbe u Ijutnju, ree: Pre nego to
me zagrli hou da znam da li sam dola neprijatelju ili sinu, da
li sam u tvom taboru kao majka ili kao zarobljenica. Eto, dokle
su m e doveli dug ivot i nesrena starost da te vidirn najpre kao
prognanika, a zatim i kao neprijatelja. Kako moe pustoiti zemlju koja te je othranila? Zar ti srdba nije iilela - ma koliko
da si doao uvreen i s pretnjam a na um u - kad si preao granicu? Zar nisi sam sebi rekao kada si ugledao Rim: Tu, m eu tim
bedem im a su moj dom , moji penati, majka, ena i deca? Da te
ja nisam rodila, Rim ne bi bio opsednut; da nisam rodila sina
um rla bih kao slobodna ena u slobodnoj zemlji. Ali m eni se ne
moe dogodid vie nita to bi za tebe bilo sramotnije i za m ene
alosnije; ako budem jo jadnija, to nee dugo trajati. Misli na
o n e koje e pogoditi ili p reran a sm rt ili dugo robovanje ako
dalje napreduje." Zagrljaj ene i dece, pla ena sa svih strana
koje su oplakivale i dravu i same sebe, najzad slomie ovog
oveka. Zagrli svoje i otprati ih, a zatim tabor pom eri dalje od
grada. Potom je odveo legije sa rimske teritorije; jed n i kau da
je uniten m rnjom koju je ovim stekao, a drugi navode drukiju smrt. Kod Fabija,71 koji je m nogo stariji pisac, naoh d a je
doiveo duboku starost. O n obavetava da je Koriolan u starosti
esto ponavljao: Mnogo je tee starcu biti izgnanik. Ljudi u
Rimu nisu uskratili enam a slavu je r nije bilo zavisti zbog tue
slave. Kao seanje na ovo podignut je hram Zenskoj Srei.72
Kasnije su se Volsci vratili na rim sku teritoriju ujedinjeni
sa Ekvima, ali ovi nisu dalje trpeli Acija Tulija kao vou. Iz tog
nadm etanja - da li e Ekvi ili Volsci dati vou ujedinjenoj vojsci - najpre je nastao razdor, a zatim i estok sukob. Tako su,
na sreu rimskog naroda, oba neprijatelja bila satrvena u borbi
isto toliko pogubnoj koliko i dugotrajnoj.
KonzulatTita Sicinija i Gaja Akvilija: Siciniju je data komanda protiv Volska, a Akviliju protiv H ernika je r su se ovi podigli
71 Misli na istoriara Fabija Piktora; pria je ve u to vreme bila kontaminirana priom o Temistoklu i njegovom odlasku Persijancima.
72 Hram Fortunae Muliebris bio je udaljen 4 rnilje od Rima, na Latinskom putu ( Via Latina); verovatno je u kasnije doba povezan sa priom
o Koriolanu.

137

na oruje; iste godine su H ernici pobeeni. U ratu s Volscima

su se razili poto je i je d n e i druge pratila ista ratna srea.
41.
Sledee godine su bili konzuli Spurije Kasije i Prokul
Verginije. Sa H ernicim a je sklopljen m ir po kom e su izgubili
dve treine teritorije. Konzul Kasije je smatrao da je d n u polovinu treba dati Latinima, a drugu podeliti plebejcim a u Rimu;
tom poklonu je dodao i neka polja koja su pripadala dravi, a
bespravno su je drala privatna lica. Ovo je izazvalo strah kod
m nogih patricija, koji su sami bili posednici, da je ugroen njihov interes. No i opti interes je podsdcao patricije je r je konzul
svojom dareljivou stvarao m o k o ja je opasna za slobodu.
Tada je prvi p u t predloen agrarni zakon, koji potom , kako se
zna, nije nikad do n et u Rimu bez socijalnih nereda. Drugi konzul se protivio ovoj dareljivosti uz odobravanje patricija, ali i
dela plebejaca je r su prezirali poklon koji je postao opti i pren et od graana i na saveznike.73 Cesto su potom sluali konzula
Verginija koji je na skuptinama govorio, kao da prorie, d a je
poguban d ar koji nudi njegov kolega, da e ta zem lja doneti
ropstvo onim a koji je prim e i da e otvoriti put m onarhiji. ,,Zato da se ona podeli i Latinima i saveznicima? Zato je trei deo
vraen Hernicim a, koji su donedavno bili neprijatelji, sem zato
da bi ovo plem e um esto Koriolana imalo sada za vou Kasija?"
Tako je postao popularan kao protivnik agrarnog zakona. Dolo je dotle da su se oba konzula nadm etala u tom e ko e vie
ugodid plebejcima. Verginije je izjavio da e dozvoliti da proe
zakon o dodeljivanju zemlje pod uslovom da se ona podeli samo
graanima, a Kasije je, poto je agrarnim zakonom kojim je pridobio saveznike izazvao prezir graana, nastojao da ih pridobije
drugim poklonom : naredio je da se novac prim ljen za ito sa
Sicilije razdeli narodu. M eutim , plebejci su to prezreli je r se
inilo da je u pitanju samo kupovanje kraljevske vlasti. Sumnja
da on eli da uspostavi kraljevsku vlast bilaje tolika da su odbili
sve njegove p o n u d e kao da im aju svega u izobilju. Kasnije je,
kao to je poznato, bio osuen i pogubljen im je otiao sa poloaja. Neki sm atraju da je kaznu izvrio njegov otac: kod kue je
73
Re je o anahronizmu kada su u pitanju i agrarni zakon i saveznici; ovi poslednji su bili predm et zakonskog projekta tek u vreme tribunata Livija Druza, 91. pre n. e.

138

doneo presudu, sinaje iibao i ubio, a njegovu imovinu posvetio

Cereri. Tu je stajala statua sa natpisom: Poklon porodice Kasij a .7475A kod nekih pisaca sam naao - i to mi se ini verovatnije
- da su ga kvestori Cezon Gaj Fabije i Lucije Valerije izveli na
sud zbog veleizdaje, i da ga je narod osudio, a kua m u je javno
poruena. To je sada p ro sto r ispred h ram a Boginje zem lje.76
Uostalom, bilo d a je presuda bila privatna ili javna, kazna je izvrena pod konzulima Servijem Kornelijem i Kvintom Fabijem.
42.
No mrnja naro d a na Kasija nije dugo trajala. I kad je
nestao tvorac zakona ostala je njegova privlanost koja je uznemiravala duhove. Zelju da se zakon ostvari pojaavala je opakost
patricija, koji su posle p o b ed e nad Volscim a i Ekvima u ovoj
godini liili vojnike ratnog plena. Sve to je oduzeto od neprijatelja, konzul Fabije j e prodao i uloio u dravnu kasu. Zbog
ovog konzula ime Fabija je bilo om rznuto kod plebejaca, ali
su patriciji i pored toga uspeli da Cezon Fabije bude konzul sa
Lucijem Emilijem. O goreni time, plebejci su izazvali unutranje n ered e koji su o p e t doveli do je d n o g spoljnog rata, a on
je potom prekinuo dom au neslogu. Patriciji i plebejci su jednoduno pod kom andom konzula Emilija pobedili u srenom
boju Volske i Ekve. Ipak je vie kukaviluk neprijatelja nego
sama borba doveo protivnika do propasti, je r su konjanci progonili ve rasturene neprijatelje. Iste godine na dan 14. kvinktila
[jula] posveen je Kastorov hram ,76 na ta se zavetovao diktator
Postumije u latinskom ratu. Posvetuje izvrio njegov sin, izabran
za ovu priliku za duovira. Plebejce je i te godine uznemiravala
misao na agrarni zakon. Tribuni su sticali mo jednim popularnim zakonom . Uvereni da je i nen ag ra en a obest gomile ve
dovoljno velika, patriciji su se plaili ove dareljivosti koja je bila
opasan mamac za plebejsku rasputenost. M eu patricijima su
najotriji o tp o r pruali konzuli. Patriciji odnee pob ed u i za
konzule izabrae M arka Fabija, brata Cezonovog (za ovu koja
je u toku i za sledeu godinu) i Lucija Valerija, koga su plebejci
74 C ereraje bila boginja zemljoradnje, a odgovarala je grkoj Demetri; hram joj se nalazio na Aventinu, u blizini zapadnog kraja Cirkusa.
75 Tellus, boginja zemlje; srodnaje Cereri.
76 Hram se nazivao Kastorov, iako je bio posveen obojici Dioskura,
Kastoru i Poluksu.

139

mrzeli je r je podneo tubu protiv Spurija Kasija. Te godine je

dolo i do sukoba s narodnim tribunim a. Neosnovan zakon i
njegovi tati tvorci razm etali su se predlaui privilegiju koju
nisu mogli da sprovedu. Ime Fabija stee ogrom nu slavu posle
tri uzastopna konzulata, u toku kojih se veto borio protiv tribuna. I tako se dobro zasnovana ast dugo odrala u ovom gensu.
Zatim je rat izbio sa gradom Veji i obnovljen sa Volscima. No
kako su neprijatelja neuporedivo prevazilazili u snagama, to su
ih troili u m eusobnim borbam a. Opte zlo raspoloenje poveavala su rava znam enja koja su se pretei svakodnevno pokazivala na nebu, u Rimu ili u okolini. Privatno i javno, proroci
su po drobu rtvenih ivotinja ili letu ptica tumaili da srdba
bogova dolazi otu d a to se sveti obredi obavljaju bez verskog
rituala. Ovaj strah se rairio, a kao rtva je pala vestalka Opija
kojaje kanjena zbog bezbonitva.
43.
Potom su konzuli bili Kvint Fabije i Gaj Julije. I u toj godini nije m alaksala graanska nesloga, a zaotrili su se i spoljni ratovi. Ekvi se latie oruja, a vojska Veja ue pljakajui na
rimsku teritoriju. Kako je briga zbog ovih ratova bila sve vea, za
konzule su izabrani Cezon Fabije i Spurije Furije. Latinski grad
O rtonu opseli su Ekvi, a vojska Veja, ve puna plena, pretila je
da e opsesti i Rim. Strah koji je trebalo da ukroti plebejce, u
stvari im je ojaao duh. Vratio se stari obiaj plebejaca da odbijaju vojnu slubu, ali sada ne na sopstvenu inicijativu. Smatrajui
da treba iskoristiti ovu krajnje opasnu situaciju i da je doao as
da se patricijima nam etne agrarni zakon, narodni tribun Spurije
Licinije zapoeo je om etati vojne priprem e. M eutim, ogorenje protiv tribuna bilo je ovog puta usm ereno samo na ovog inicijatora, protiv koga su se njegove kolege tribuni podigli otrije
od samih konzula, pa su konzuli uz njihovu pomo izvrili regrutovanje. Vojska je regrutovana istovrem eno za dva rata: Fabiju
je data kom anda protiv Veja, a Furiju protiv Ekva. U ratu protiv
Ekva nije postignuto nita to bi bilo vredno pam enja. Fabije
je imao vie nevolja sa graanim a nego s neprijateljem. Samo je
jedan ovck, i to lino konzul, vodio rauna o dravnom interesu, dok je vojska iz mrnje prem a konzulu vrila sabotau koliko
je do nje stajalo. Kada je konzul, poto je pored ostalih vetina
komandovanja kojima se priprem a i vodi rat, postavio bojni red
tako d a je konjica razbila neprijatelja, peadija je odbila da goni
140

razbijenog protivnika. Da ubrza korak ili da se bar dri u bojnom

poretku, nju nije m ogla naterati ako ne kom anda om rznutog
voe, a ono m akar njena greka i sadanja sramota, te najzad i
opasnost ukoliko neprijatelj povrad hrabrost. Bez date zapovesd, vojska se okrete i oborene glave kao da je pobeena vrad se
u tabor, proklinjui as zapovednika as podvig koji je ostvarila
konjica. Za tako pogubno dranje nije ni sam kom andant traio
lek: i izvrsnim ljudima pre e nedostajati vetina kojom se upravlja graanim a nego ona kojom se pobeuje neprijatelj. I tako
se konzul vrati u Rim a da nita nije dodao slavi, niti je postigao
drugo sem to je ogorio vojnike i poveao mrnju prem a sebi.
No i pored toga patricijim aje polo za rukom da konzulat ostane
u gensu Fabija. Marko Fabijeje izabran za konzula, a za njegovog
kolegu je postavljen Gnej Manlije.
44.
I ova godina je im alajednog n arodnog tribuna koji je
predlagao agrarni zakon. To je bio T iberije Pondficije; idui
istim putem kao i Spurije Licinije, on je izvesno vreme oteavao
regrutovanje. Ponovno uplaenim patricijim a, Apije Klaudije
ree: Tribunska vlast je p o b e en a u proloj godini, a sada i
ubudue bie poraena je r je otkriveno da se ona moe unidti
sopstvenim snagama. Naime, uvek e se nai neko ko e eleti
da sebi obezbedi i pobedu nad kolegom i zahvalnost boljeg dela
drutva za opte dobro. Ako bude potrebno, bie vie tribuna,
sprem nih da pom ognu konzule, a dovoljan je i samo jed a n od
n jih .'7 N eka se p o tru d e konzuli i prvaci patricija da ako ne
mogu sve, onda barem neke od tribuna privuku na svoju stranu
i na stranu drave. Podstaknuti Apijevim savetima, patriciji su
u ljudno i predusretljivo pozdravljali n a ro d n e tribune, a bivi
konzuli, ukoliko su se i svaali s pojedinim tribunim a, sada su
neto dobrom voljom, a neto autoritetom postigli da se snage trib u n a stave u slubu drave. Tako su konzuli uz podrku
etvorice tribuna protiv jed n o g , koji je spreavao stvar opteg
interesa, izvrili regrutovanje.
Potom krenue u rat protiv Veja. P o m o je stigla Vejima
iz cele Etrurije, ne toliko zbog naklonosti prem a njim a koliko 7
77
Odluke kolegijuma tribima, ukljuuju i onu o stavljanju zabrane
na odluke magistrata, mogle su biti donete jedino onda kad su svi tribuni saglasni.

141

zbog nade da unutranji sukobi m ogu sruiti rimsku dravu. Na

skupovima svih etrurskih naroda, prvaci su govorili: Rimska
mo e biti veita ako je ne slome unutranji neredi. To je jedini otrov, to je propast za m one drave, to je neto to i mone
imperije dovodi do prolaznosti. Ovo zlo, dugo odlagano delom
m udrou patricija, a delom strpljenjem plebejaca, sada je dostiglo vrhunac. O d jed n e drave stvorene su dve, s tim da svaki
deo ima svoje m agistrate i svoje zakone. Najpre se bu n e protiv
regrutovanja, ali se potom u ratu pojavljuju zajedno pod svojim
voom. Bez obzira na to kakvo je stanje u gradu, oni se mogu
odrati ako vojska ostane disciplinovana. Ali naviku da se ne
pokoravaju m agistratima, sada vojnici prenose i u vojni logor.
U nedavnom ratu, trupe su se sloile da se pobeda dobrovoljno
preda pobeenim Ekvima, bojni znaci su ostavljeni, zapovednik
u borbi je naputen i bez naredbe su se vrali u vojni tabor. Izvesn o je d a je Rim uz malo upornosti mogao biti pobeen sopstvenom vojskom. Nita drugo ne treba initi, nego jed in o objaviti
rat. Ostalo e voditi sama sudbina i bogovi. Sa tom nadom su
se Etrurci naoruavali, uz m noge naizm enine pobede i poraze.
45.
A rimski konzuli se nisu niega toliko plaili koliko svoje
vojske i svog oruja. Seanje na najgori prim er skoranjeg rata
unosilo je strah da ne rizikuje tam o gde je postojala opasnost
od dve istovrem ene bitke. I tako su se drali vojnog tabora, klonei se opasnosti sa dve stane. Nadali su se da e vrem e moda
ublaiti srdbu i dovesti ljude zdravom razumu. Utoliko vie su
nastojali Veji i Etrurci da se stvar ubrza. Pokuavali su da izazovu
borbu time to su najpre dojahali do tabora, ali poto se nita
nije pokretalo poeli su grditi as konzule as vojsku: Pretvaraju se da su u m eusobnoj zavadi da bi tako nali opravdanje
za svoj kukaviluk, a konzuli vie sum njaju u vrednost nego u
vernost svojih vojnika. To je neka nova vrsta pobune, utanje i
mirovanje vojske pod orujem . Ovome dodae i poruge zbog
skorojevikog porekla i roda, neto izmiljeno, a neto i istinito.
To je odjekivalo do kapija i nasipa, pa dok su konzuli to m irno
podnosili, kod mladia su se smenjivali ogorenje i stid, i to ih je
odvraalo od unutranjih ratova. Nisu eleli da neprijatelj ostane nekanjen, ali nisu eleli ni uspeh patricija i konzula. Meala
se m rnja prem a unutranjem i prem a spoljnom neprijatelju.
Najzad je preovladala ona prem a spoljnom, koji ih je tako drsko
142

i oholo ismevao. esto su dolazili u pretorij:7s traili su borbu i

zahtevali da im se daju bojni znaci. Konzuli su, kao da o tome
odluuju, glavu uz glavu dugo razgovarali. eleli su da zaponu
bitku, alije elja morala biti uzdrana i sakrivena da bi navodnim
oklevanjem i protivljenjem , kad su vojnici jed n o m pokrenuti,
poveali napetost. O dgovorenoje d a je stvar nezrela, dajo nije
vreme za borbu, pa zato neka se jo dre vojnog logora. Izdali su
i naredbu da se uzdre od borbe. Ako neko bez nareenja stupi
u okraj smatrae se za neprijatelja. I tako ih otpustie. A u ovima
je utoliko vei borbeni ar ukoliko su vie verovali da konzuli ne
ele borbu. Neprijatelj je napadao m nogo ee kad je saznao
da su konzuli odluili da se uzdre od borbe. Verovao je da e
nekanjeno vriti upade; vojniku se ne poverava oruje, najzad
e buknuti ustanak i to e biti kraj rimske vlasti. Pouzdajui se u
tom, pritravali su kapijama rimskog tabora, dobacivali pogrde
i jedva se uzdravali da ne zaponu opsadu. I zaista se Rimljani
nisu mogli dalje uzdravati. Sa svih strana, iz celog vojnog logora
trali su konzulima. Nisu kao ranije posredno preko centuriona iznosili svoje zahteve, nego su svi viui iskazivali svoje elje.
Stvar je bila zrela, a ipak se oklevalo. Na to je Fabije, d o k je njegov kolega ve uzm icao p red masom, plaei se pobune, dao
trubom znak za tiinu i rekao: Ja znam, Gneju Manlije, da ovi
ljudi mogu da pobede, ali ne znam da li to oni sami ele uiniti.
I tako sam vrsto odluio da ne dam znak za poetak borbe dok
se ne zakunu da e iz nje izai kao pobednici. Vojskaje jednom
pogazila zakletvu datu konzulu u jednoj borbi; bogovima to nee
nikad uiniti. Bee u vojsci jed an centurion, Marko Flavolej, jedan od najeih pobornika boja. Kao pobednik u se, Marko
Fabije, vratiti iz borbe, ree. A ako izda zakletvu priziva Jupitera, Marsa Gradiva7879 i ostale bogove za osvetnike. Za njim se
zaklee svi vojnici, jed a n po jedan. Potom konzul dade znak: oni
zgrabie oruje i ju rn u e u borbu, ispunjeni srdbom i nadom.
Sad neka nam Etrurci dobacuju uvrede", uzvikivali su, sada
kad smo naoruani neka se pokae neprijatelj, tako sprem an na
reima!" Tog danaje bila izuzetna hrabrost i plebejaca i patricija.
78 PraeUmum je bio sedite komandanta u vojnom logoru, na raskru njegovih saobraajnica.
79 Gradivusje epitet za Marsa nepoznatog znaenja.
143

Najvie je zasijalo ime Fabija; ono je bilo om rznuto kod plebejaca u m nogim graanskim sukobima. Sada su Fabiji odluili da u
ovoj borbi ponovo pridobiju plebejce.
46. Nastupie u bojnom poretku, ali ni legije Veja i ostalih
Etruraca nisu odstupale. Gotovo su bili sigurni u svom ubeenju
da se Rimljani nee boriti s njim a vie nego to su se borili sa
Ekvima. Moglo se oekivati da e izdaja biti jo vea u tako haotinoj situaciji i uznemirenosti duhova. No stvar se odigra sasvim
drugaije. Nikad ni u bilo kom drugom ratu nisu Rimljani uli
tako sprem ni za borbu - toliko su bili ogoreni, s je d n e strane
napadim a neprijatelja, a sa druge oklevanjem konzula. Jedva da
su Etrurci imali vrem ena da razviju bojni red, je r d o k je trajala
prva uzbuna, oni su vie nasumce bacali koplja, a Rimljani su ve
potezali maeve, s kojima je borba najsurovija. M eu prvim aje
padao u oi rod fabijevaca i kao prizor i kao prim er svojim sugraanim a. Jednom od njih, Kvint Fabiju kojije tri godine pre
toga bio konzul i koji je prvi iao protiv zbijenih etrurskih redova, dok se neoprezno probijao kroz mnotvo neprijatelja probi
m aem grudi je d a n Etrurac, straan po snazi i vet po oruju.
Kad je oruje izvueno, Fabije prem inu. Obe strane osetie pad
ovog oveka. Rimljani ve ustuknue, kad konzul Marko Fabije
preskoi preko tela koje je lealo i navukavi tit uzviknu: Zar ste
se na to zakleli, vojnici, da ete se beei vratiti u logor? Zar se i
tako beznaajnog neprijatelja vie bojite nego Ju p itera i Marsa
kojima ste se zakleli? A ja kojima se nisam zakleo, ili u se vratiti
kao pobednik ili u pasti pored tebe, Kvinte Fabije, borei se.
Na to e Cezon Fabije, konzul iz prethodne godine: Zar veruje,
brate, da e ove podstai reima da se bore? To e postii bogovi kojima su se oni zakleli. A mi emo, kako dolikuje ljudima plem enitog roda i dostojni im ena Fabija, pre borbom nego reima
ohrabrenja podstai vojnike. Tako napred izletee dvojica Fabija
s podignutim kopljima i za sobom povukoe celokupnu vojsku.
47. Tim e je uspostavljen poredak na jed n o m delu bojnog
reda; na drugom krilu je nita m anje energino vodio borbu
konzul Gnej Manlije, i tu se srea preokrenula na isti nain. Jer
kao to je Kvint Fabije n a je d n o m krilu, tako je konzul Manlije
na drugom lino progonio neprijatelja, koji je gotovo bio razbijen, na elu vojnika koji su ga neum orno sledili; tada bi teko
ranjen i nestade iz bojnog reda. Verujui da je ubijen, vojnici su
144

se pokolebali i napustili bi borbu da nije drugi konzul s manjim

odredom konjice stigao u galopu na ovo krilo, viui da mu je
kolega iv i da je on pobedio na drugom krilu; i tako zaustavi
osipanje. Radi uspostavljanja bojnog poretka, pojavi se i sam
Manlije. Prepoznavi lica dvojice konzula, i vojnicima se povrati hrabrost. Istovrem eno ni bojni red neprijatelja nije vie bio
tako zbijen. Pouzdavi se u svoj ogroman broj, Etrurci su odvojili
rezerve i poslali ih da osvoje rimski tabor. Ovaj je zauzet n a ju ri bez velike borbe i dok je neprijatelj zabavljen vie pljakom
nego borbom gubio vrem e, rimski trijariji80 koji nisu uspeli da
izdre prvi napad poslae glasnike konzulim a da jave kako stoji stvar, a sami se okupie i vratie u pretorij i nastavie borbu.
M anlije se vrati u logor, postavi vojnike na sve kapije i zatvori
p u t neprijatelju. Beznadean poloaj u koji su time dovedeni,
raspali kod Etruraca vie bezumlje nego hrabrost. Poto su uzalud pokuavali napad na sve take gde su videli m ogunost da
prou, grupa m ladia navali na konzula koji se isticao svojim
orujem. Najpre je njegova pratnja, koja g a je opkolila, odbijala
strele, ali nije mogla due izdrati napad. Konzul pade sm rtno
pogoen, a njegova pratnja se razbea. Etrurci su se ohrabrili, a
Rimljani su zahvaeni panikom trali tamo-amo po logoru i dolo bi do najgoreg da legati, zgrabivi konzulovo telo, nisu otvorili p u t neprijatelju na jed n o j kapiji. Ovi u n ered u navalie na
nju i izlazei naletee na drugog, pobednikog konzula. Ovde
drugi p u t behu saseeni i razbijeni. Tako je zadobijena sjajna
pobeda, ali ipak alosna zbog dve slavne pogibije. Stoga je konzul rekao kad mu je Senat dodelio trijumf: Ako vojska moe da
trijum fuje za izuzetna dela bez zapovednika u ovom ratu, lako
u se sloiti. Ali dok m u je porodica u alosti zbog smrti brata
Kvinta Fabija, a drava osirom aena gubitkom konzula, ja neu
prim iti lovorov venac, kojije potam neo zbogjednog privatnog
i je d n o g javnog pogreba. Odbijanjem da slavi trijumf, njegov
trijum f je postao jo slavniji. Tako se slava, prezrena u tom trenutku, jo vie poveala. Zatim je obavio je d a n za drugim dva
pogreba i sahranio brata i kolegu. Lino je odrao posm rtne
80
Trijariji su iskusni vojnici koji su ve smatrani za veterane; legija
se u doba Republike delila na hastate, koji su bili najmlai, principije,
vojnike u punoj snazi i trijarije.

145

besede i d o k je njima pripisivao svu slavu, sam je stekao jo veu.

Nije m u bilo zaboravljeno ni to to se drao onog to je u poetku svog konzulata obeao da bi stekao naklonost plebejaca: da
e ranjene vojnike rasporediti kod patricija da se brin u o njima.
Najvei broj su primili Fabiji i nigde tako nisu bili negovani kao
kod njih. O tuda potie popularnost Fabija, a stekli su je niim
drugim sem sluei dravi.
48.
Stoga je Cezon Fabije izabran za konzula isto toliko nastojanjem plebejaca koliko i patricija, zajedno sa Titom Verginijem . Najprea briga m u nije bila ni voenje rata ni regrutovanje,
niti bilo ta drugo sem jaanja ve roene nade u uspostavljanje
jedinstva patricija i plebejaca. I tako je na poetku godine svoje
vlasti predloio da patriciji, pre nego to se pojavi neki narodni
tribun i predloi agrarni zakon, sami obave svoju dunost i da zemlju koju su zauzeli podele plebejcima to ravnopravnije: Pravo
d a je poseduju oni ijom je krvlju i znojem steena. Patriciji su
to prezrivo odbili, a neki su jadikovali: Prevelika slava uinilaje
da nekad tako iv duh Cezona postane popusdjiv i da sam sebe
uniti. To ipak nije izazvalo politike grupacije u Rimu. Lacij je,
m eutim , bio uznem iren upadim a Ekva, pa je protiv njih upuen Cezon, koji je opustoio njihovu teritoriju. Ekvi su se na to
povukli u utvrenje i drali se bedem a. Nije bilo nijedne borbe
vredne pom ena. O d Vejaje pretrpljen poraz zbog nesmotrenosti
drugog konzula i vojska bi pretrpela isto da Cezon Fabije nije pravovremeno stigao u pomo. O d tog vrem ena nije sa Vejima bio
ni rat ni mir, a neprijateljstvo je poprim ilo vid razbojnitva. Pred
rimskim legijama su uzmicali u grad, a kad bi videli da su se legije
povukle, napadali bi na polja, izbegavajui tako rat mirovanjem i
izigravajui m ir ratom. I tako se cela stvar nije mogla ni napustiti
ni okonati. U m euvrem enu su novi ratovi ili izbijali, kao onaj
sa Ekvima i Volscima, koji su mirovali samo dotle dok nije prola alost zbog skoranjeg poraza, ili su ve predstojali kao onaj
sa Sabinjanima, stalnim neprijateljim a, ili sa celom Etrurijom .
M eutim, neprijatelj iz Veja je pre neprestanim negoli tekim
napadim a zaokupljao panju Rimljana, oni se nisu mogli zapostaviti, niti su dozvoljavali da se Rim okrene na drugu stranu. Na
to je gens Fabije doao u Senat, a konzul je u ime celog gensa izjavio: Rat sa Vejima, oci senatori, zahteva pre stalnu nego veliku
zatitu. Vi se brinite za druge ratove, a Veje prepustite Fabijima.
146

Garantujem o da e ovde biti sigurna ast rimskog imena. Nameravamo da ovaj rat vodimo kao porodinu stvar i o svom troku.
Drava za ovo nee dati ni vojnike, niti e imati trokova. Senat
je bio veoma zahvalan na tome. Konzul izie iz Kurije praen kolonom Fabija, koji su stajali u predvoiju ekajui odluku Senata,
i vrati se kui. Primivi nareenje da se sutradan pojavi naoruan
pred konzulovom kuom gens se razie.
49.
Rairi se glas po gradu. Fabije su hvalili i u zvezde kovali:
je d a n rod preuzim a na sebe dravni teret; rat sa Vejima je pretvoren u privatnu brigu, u privatno naoruavanje. Kada bi Rim
im ao dva gensa te snage, je d a n bi izazvao u boj Volske, drugi
Ekve, pa bi i rimski n aro d ostajui u m iru potinio svojoj vlasti
sve susedne narode. Sutradan Fabiji dooe pod orujem tamo
gde je bilo zakazano. Konzul u ratnoj oprem i izie i osmotri ceo
svoj gens, koji je bio postrojen u predvoiju. Primljen u sredinu
naredi da se podignu zastave. Nikad m anja eta, ali ni uvenija
ni dostojnija divljenja, nije prola kroz grad. Tri stotine estvojnika, svi patriciji, svi pripadnici istog roda, od kojih bi svaki bio
dostojan da stoji na elu Senata u njegovim najboljim danim a,
m arirali su pretei da samo snagom svog gensa donesu propast celom narodu Veja. Pratila ih je gomila ljudi, rneu kojima
s je d n e strane njihovi roaci i prijatelji, kod kojih nije nita bilo
um ereno, ni nada ni briga, nego je sve to im je na srcu lealo bilo prekom erno; drugi su bili ispunjeni brigom za dravne
stvari, zanemeli u privrenosti i divljenju. Uzvikivano je: Poite
hrabro, poite sreno, i neka vam uspeh bude dostojan zamisli.
Neka vas greje nada na konzulate, trijum fe i sve poasti. Kad
su prolazili pored Kapitola, tvrave i hramova, molili su bogove
koji su im bili pred oim a ili u dui da ovoj eti podari srean i
povoljan odlazak, te da se zdravi vrate u otadbinu i roacima.
No uzaludne behu molitve. Nesrenim putem kroz desni luk
Karmentalskih vrata81 izioe i stigoe na reku Kremeru.82 Mesto
se inilo kao povoljno za podizanje utvrenja.
81 Karmentalska vrata (Porta Carmentalis) nalazila su se na jugozapadnom uglu Kapitola, izmeu Kapitola i Tibra; kasnije su nazvana Porta
Scelerata (Zloinska vrata).
82 Kremera je u stvari bio potok koji je proticao i pored Veja, a ulivao se u Tibar na oko 8 milja severno od Rima.

147

Za konzule behu izabrani Lucije Emilije i Gaj Servilije. I dokle g o d je bila re o pljakakim upadim a, Fabijaje bilo dovoljno ne samo za zadtu utvrenja; oni su i desnu obalu, na kojoj
se etrurska oblast graniila sa rimskom, uinili bezbednom za
svoje, a nesigurnom za neprijatelja, krstarei du obeju granica.
Tako nastade kratak predah u pljakakim napadim a. No kako
su oni iz Veja, s vojskom koju su doveli iz cele Etrurije, napali na
utvrenje na Kremeri, rimske legije koje je doveo Lucije Emilije
suprotstavie se Etrurcim a u pravoj borbi. Jedva d a je vojska Veja
imala vrem ena da se postavi za boj; na prvu uzbunu, dok su se
postrojavali iza svojih zastava i postavljali rezerve, rimska konjica
ih iznenadnim napadom s boka lii poloaja ne samo za napad
nego i za odbranu. Tako odbijeni nazad ka Crvenoj steni83 gde
su imali logor, ponizno zatraie mir. Kad su ga dobili, njihov
nestalni duh postade nezadovoljan njime pre nego to su rimske
snage evakuisale logor na Kremeri.
50.
Ponovo je dolo do sukoba izm eu vojske Veja i Fabija
bez ikakve vee vojne priprem e. Nisu bili u pitanju samo upadi i
napadi na one koji su upadali nego je vie puta dolo do sukoba
na ravnom polju i u pravoj borbi. Deavalo se d a je samo jed an
rimski gens esto odnosio pobedu nad jednim od najm onijih
etrurskih gradova, kako su tada stvari stajale. Ovo se Etrurcim a
u poetku inilo kao strano i nedostojno, a zatim j e iz toga
stvoren plan da se hrabri neprijatelj uhvati u zasedi. Cak su i s
radou gledali kako smelost fabijevaca raste sa svakim novim
uspehom. I tako su onim a koji su ili da pustoe polja, vie puta
slali u susret stada kao da se to sluajno dogodilo, ili su se seljaci koji su naputali polja i naoruani odredi koji su upuivani
protiv pljakaa davali u bekstvo, iz straha ee lanog nego
pravog. Ve su i Fabiji tako prezirali neprijatelja da su verovali
kako on ne m oe odoleti njihovom nepobedivom oruju ni na
kom mestu i ni u koje vreme. To ih je odvelo tako daleko da su
se sjurili ka stadu koje su ugledali daleko od K rem ere, rasuto
u ravnici, prem da su videli i neke naoruane protivnike. I tako
su, nesm otreno se rasturivi, trei proli pored zasede koja je
83
Saxa Rubra, dananja Prima Porta, udaljena 5 milja od Rima, na
Flaminijevom putu (Via Flaminia); tu se nalazio prelaz preko Tibra prema Fidenama, na junoj obali reke.

148

bila postavljena p o re d puta, pa dok su tako rastureni grabili

stoku koja se razbeala na sve strane, kako to obino ini kada
je uplaena, neprijatelj iznenada iskoi iz zasede i opkoli ih sa
svih strana. Najpre ih j e prestraio uzvik koji se zaorio, a zatim
su poele da padaju strele sa svih strana. Kada su se E trurci
spojili, Fabiji su bili odvojeni neprekidnom kolonom naoruanih ljudi i ukoliko se neprijatelj vie prim icao, oni su tim vie
bili prinueni da se skupe ukrug, to je inilo jo upadljivijim i
njihov mali broj i mnotvo Etruraca iji su redovi bili um nogostrueni na malom prostoru. Poto su najzad odustali od borbe
koju su na sve strane podjednako usmeravali, svi su se okrenuli
u je d n o m pravcu i nainivi klin telima i orujem otvorili sebi
p u t koji je vodio ka blagoj uzviici na bregu. Najpre su se tu zaustavili. Poloaj na uzviici dozvoljavao im je da odahnu i da se
povrate od tolikog straha, ali i da razbiju one koji su dolazili.
I ova mala grupa bi pobedila, koristei povoljan poloaj, da se
nisu oni iz Veja, koji su poslani naokolo, popeli grebenom na
vrh breuljka. I tako je neprijatelj ponovo postao nadm oan.
Fabiji su pobijeni svi do jednog, a utvrenje je osvojeno. Opte
je poznato d a je poginulo 306 ljudi. Ostao je samo jed a n deak
da odri stablo roda Fabija, tako da rimskom narodu bude oslonac u tekim danim a, u ratu i miru.
51.
Kad se ulo za ovu pogibiju, konzuli su ve bili Gaj
H oracije i Tit M enenije. M enenije je o d m ah u p u en protiv
E truraca koji su bili poneseni pobedom . I tada se loe borilo i
neprijatelj je zauzeo Janikul. I grad bi o p seli,jer g a je sem rata
pritiskivala i nestaica h ra n e - Etrurci su naim e ve prelazili
T ibar - da nije konzul Marcije, koji se nalazio kod Volska, pozvan nazad. R atje voen tako blizu gradskih bedem a d a je prva,
nereena borba bila kod hram a N ad e,84a druga kod Kolinskih
vrata. Prem da je rimska prem o u ovoj borbi bila neznatna, ipak
je doprinela da vojnici povrate staru hrabrost i postanu bolji za
budue okraje.
Konzuli potom postadoe Aul Verginije i Spurije Servilije.
Posle poraza koji su pretrpeli u poslednjoj borbi, Veji su se uzdravali od napada, ali su sa Janikula kao iz neke tvrave vrili
84
Templum Spei je sagraen posle Prvog punskog rata na mestu starijeg svetilita.

149

upade na rimsku teritoriju. Nije bilo sigurnosti ni za stoku ni za

ljude sa sela. Najzad su bili uhvaeni u klopku na isti nain na
koji su oni uhvatili Fabije. Sledei stoku koja je n am ern o bila
isterana n a p re d kao m amac, upali su u zasedu. No kako ih je
bilo vie, i pokolj je bio vei. Ovaj poraz izazva veliku i pogubnu
m rnju i jo veu nesreu. Preavi preko Tibra je d n e noi, nameravali su da napadnu na logor Servilija; tu odbijeni, povukli
su se na Janikul uz velike gubitke. Na to je i sam konzul preao
Tibar i postavio svoj logor ispod Janikula. Sledeeg dana kad
se pojavilo sunce, nestrpljiv zbog jueranje sree u borbi, a jo
vie zbog nedostatka hrane, do n eo je odluku, neprom iljenu
ali brzu, i postavi svoj bojni re d u podnoju Ja n ik u la prem a
neprijateljskom logoru. Tu je p retrp eo sram niji poraz od neprijatelja nego neprijatelj od njega p reth o d n o g dana, i samo
je intervencija njegovog kolege konzula spasila i njega i vojsku.
Izm eu dve kolone, poto su i p red jed n o m i pred drugom naizm enino beali, Etrurci su bili sasvim uniteni. Tako je jed n a
srena neopreznost okonala rat sa Vejima.
52.
Sa povratkom m ira u Rim nastalo je obilje zahvaljujui
dovozu ita iz Kampanije, kao i tom e to su svi izneli ono to je
bilo skriveno, je r je proao strah od oskudice. Obilje i dokolica su
ponovo uneli obest m eu ljude, pa kako su nestala ranija spoljna zla traili su ih u zemlji. N arodni tribuni su delovali svojirn
otrovom - agrarnim zakonom. Protiv patricija koji su se opirali
podstrekivali su narod, i to ne samo protiv svih kao stalea nego
i protiv pojedinaca. Kvint Kosidije i Tit Genucije su kao podnosioci agrarnog zakona izveli na sud Tita Menenija. Optuili su ga
d a je predao strau kod Kremere poto je kao konzul imao svoj
logor nedaleko odatle. To ga je unitilo, iako su se za njega zalagali senatori, a ni popularnost njegovog oca Agripe nijejo bila
zaboravljena.Tribuni su pokazali um erenost u odreivanju kazne:
m ada su traili sm rtnu kaznu osudili su ga samo na to da plati
2.000 asa. To se, m eutim, preokrenulo u tragian kraj: kau da
nije mogao podneti ovu sram otu i tugu, pa se razboleo i umro.
Zatim su drugog optuenog, Spurija Servilija, kada je otiao
sa konzulske vlasti, za vreme konzula Gaja Naucija i Publija Valerija, na samom poetku godine izveli na sud tribuni Lucije Keducije i Tit Stacije. Za razliku od Menenija, irnao je da izdri napad tribuna ne pom ou preklinjanja, bilo svog bilo senatorskog,
150

nego samo verom u svoju nevinost i uticaj. Bio je optuen zbog

borbe sa Etrurcim a na Janikulu. Ali ne m anje estok sada kad
je sam bio u opasnosti nego ranije kada je opasnost bila opta,
prekorevajui u sranom govoru ne samo narodne tribune no
i sve plebejce za osudu Tita M enenija, ijem ocu pripada zasluga da oni imaju m agistrate koji danas besne i zakone kojima se
slue, uspeo je da otkloni opasnost svojom hrabrou. Pomagao
m u je i kolega, pozvan kao svedok, budui da je sa njim delio
slavu. Vie od toga koristila m u je osuda M enenija - toliko se
raspoloenje bilo prom enilo.
53.
U nutranje borbe su tako zavrene, ali je sada izbio rat
sa Vejima, koji su udruili oruje sa Sabinjanima. Konzul Publije Valerije, s vojskom kojoj su dodane pom one trupe Latina
i H ernika, bi upuen protiv Veja. O n odm ah krenu ka logoru
Sabinjana koji je bio postavljen ispod bedem a njihovih saveznika. Njegov napad izazva toliku paniku d a je on, dok su jed n i u
n e re d u a drugi u m anipulam a85 iskakali da se suprotstave neprijatelju, zauzeo prvu kapiju na koju je udario. O no to se potom u logoru zbilo, pre je liilo na pokolj nego na borbu. Buka
iz logora dopre i do Veja i graani, kao da je grad ve zauzet,
prestraeni potrae po oruje. Jedan deo pojuri Sabinjanima u
pom o, a drugi se okrenu Rimljanima koji su bili zauzeti napadom na logor. Rimljani ostadoe zbunjeni za trenutak, a zatim
pruie otpor i jednim a i drugima; konjica koju je poslao konzul
razbi Etrurce i natera ih u bekstvo. U je d n o m satu savladane su
dve vojske, dva najvea i najm onija susedna plem ena.
D okje trajala ova borba sa Vejima, Ekvi i Volsci su postavili
logor n a teritoriji Latina i pustoili su im zemlju. Latini su ih
sopstvenim snagam a zajedno sa H ernicim a oterali iz logora a
da im Rimljani nisu poslali ni vojskovou ni pomo. Ugrabili su
ogrom an plen, a uz to povratili ono to im je bilo opljakano.
Ipak su Rimljani u p utili konzula Gaja N aucija protiv Volska.
Verujem da se smatralo kako ne odgovara obiaju da saveznici
bez rimskog vojskovoe i rimske vojske vode ratove sopstvenim
snagam i po sopstvenoj odluci. Nije bilo nijedne vrste uvreda i
nevolja kojih su Volsci bili poteeni od Rimljana, ali ipak nisu
mogli biti naterani da prim e borbu.
85 M anipulaje vojni odred, deo legije.

151

54.
Sledei konzuli su bili Lucije Furije i Gaj Manlije. Kao
oblast vojnih akcija, Manlije je dobio Veje. Meutim, nije bilo ratovanja: na njihovu molbu zakljueno je primiije na 40 godina, a
od njih su zahtevani ito i godinji porez. No im je uspostavljen
mir, nastali su unutranji nemiri. Narod, koga su podstrekavali
narodni tribuni, bio je uzbuen zbog agrarnih zakona. Nimalo
zaplaeni sudbinom M enenija ni opasnou u kojoj se nalazio
Servilije, konzuli su se oduprli s velikom snagom. Kada su otili
sa vlasti, optuio ih je narodni tribun Gnej Genucije.
Lucije Emilije i O piter Verginije stupie na konzulski poloaj. U nekim analima, m eutim , naoh kao konzula Vopiska
Julija um esto Verginija. Ove godine (bez obzira na to ko su
bili konzuli) Furije i Manlije, optueni pred narodom , bedno
odeveni obilazili su ne samo plebejce nego i m lade patricije.
Savetovali su i opom injali da o d u stan u od poasti i uea u
upravi dravom; da u konzulskim insignijam a, u togi preteksti,86 u sveanom seditu ne gledaju drugo doli sveani pogreb;
sveanim insignijama su obeleeni kao belim trakam a rtvene
ivotinje odreene da um ru. Ali ako konzulat ima za njih toliko
privlanu snagu, neka znaju da je konzulat pritisnut i potinjen
tribunatu. Konzuli su potinjeni slubenici tribunske vlasti i valja im initi sve na mig i zapovest tribuna. Ako se pokrenu, ako
se obaziru i na patricije, ako ne veruju da su plebejci sve u dravi
- neka se sete progonstva Gneja Marcija i osude i smrti Menenijeve. Zagrejani ovim reima, patriciji su odravali savetovanja,
ali ne javna nego zatvorena i skrivena od plebsa. Sloie se da
treba optuene spasiti, zakonitim ili nezakonitim sredstvima, i
prihvatie veom a surovu odluku, a naao se i izvrilac zloina,
mada je poduhvat bio opasan. Na dan donoenja odluke, narod
je sakupljen na Forum u stajao pun oekivanja i udio se to se
tribun ne pojavljuje. Zatim su, kad je zakanjenje postalo ve
sumnjivo, poverovali da su ga zaplaili dravni prvaci, te jadikovali d a je napustio i izdao javni interes. Najzad oni koji su izili
pred njega u vestibul objavie da je tribun naen u kui mrtav.
Kao to se u borbi raspri vojska na sve strane kad vojskovoa
86
Toga praetexta, toga sa crvenim rubom. Nekadanja odea kraljeva,
kasnije je rezervisana za visoke dravne inovnike i neke svetenike. Nosila su je i deca slobodnih ljudi do svoje sedamnaeste godine.

152

bude ubijen, tako se i sada ceo skup rasturio kad je stigao glas
o pogibiji. Najvei strah obuze naro d n e tribune, kojima sm rt
kolege pokaza da ih ne tite ni religijski zakoni. A na drugoj
strani, nisu patriciji skrivali svoju radost niti krili zloin do te
m ere da su i oni koji ga nisu poinili eleli da se sm atra kako
je to njihovo delo i javno govorili da zloinom treba ukrotiti
tribunsku vlast.
55.
O dm ah posle ove pobede, koja prua prim er najgore
vrste, proglaeno je regrutovanje; i dok su tribuni drhtali od
straha, konzuli ga sprovedoe bez ikakvog otpora. Plebejci su
bili ogoreni, ali vie na utanje tribuna nego na vlast konzula.
Govorili su da je u pitanju njihova sloboda i da se sve vratilo na
staro; d a je zajedno sa Genucijem mrtva i sahranjena tribunska
vlast. Treba neto drugo preduzeti i smisliti na koji nain se odupreti patricijima. Plebejcim a ostaje jed in o to da se sami brane
je r druge pomoi nema. Dvadeset etiri liktora slue konzulima,
sami iz redova plebejaca. Nem a nieg bednijeg ni prezrenijeg
ukoliko im a neto to preziru. Sami su ih uinili velikim i zastraujuim. I dok su je d n i druge podstrekivali takvim priama,
konzuli su uputili liktora V oleronu Publiliju, oveku iz redova
plebejaca, koji je odbijao da bude vojnik poto je sam komandovao jednim odredom . Voleron se pozva na tribune; kako nije
bilo pomoi, to konzuli naredie da se ovek svue i iiba. Apelujem na narod, uzviknu Voleron, ,jer narodni tribuni vie vole
da se rimski graanin p retu e batinam a n a njihove oi nego
da ih vi ubijate u krevetu. to je on jae vikao, to je liktor ustrije kidao odelo s njega. Na to Voleron, i sam ja k ovek, ali i
pom ognut onim a koji su priskoili, utee tam o gde je gomila
njegovih istomiljenika bila najgua i povika: Pozivam se na
plebejce i traim njihovu zatitu. D oite, graani, doite, saborci! Nem a pomoi od trib u n a je rje i njim a samima potrebna
pom o! Uzbueni ljudi su se priprem ali kao da e biti okraja;
inilo se d a je svako zloinstvo tu, niko nije potovao bilo ta, ni
javna ni privatna prava. U nastojanju da se suprotstave takvoj
oluji, konzuli su se ubrzo osvedoili da je dostojanstvo nesigurno bez sile; liktori su napadnuti, tapovi su im slomljeni, a oni
pobegli sa Forum a u Kuriju, ne znajui dokle e Voleron ii u
svojoj pobedi. Potom kad su se neredi stiali i Senat bio sazvan,
konzuli su se alili na poinjene nepravde, na nasilje plebejaca,
153

na Voleronovu drskost. Iako su bila izreena m noga smela miljenja, ipak pobedie stariji koji ne odobrie da se Senat gnevom bori protiv razuzdanosti plebejaca.
56.
Rado prihvatajui Volerona, plebejci ga izabrae za tribuna na prvoj plebejskoj skuptini, za godinu u kojoj su konzuli
bili Lucije Pinarije i Publije Furije. Suprotno optem oekivanju
da e koristei tribunska ovlaenja napasti konzule iz protekle godine, V oleron je dao prednost dravnim interesim a nad
linim stradanjim a, tako da ak ni reju nije uvredio konzule
nego je p o d n e o predlog da se plebejski m agistrati biraju na
tributskim kom icijam a.87 To nije bila mala stvar, iako je predloena u blagoj formi, je r je patricijim a time oduzim ano pravo
da zahvaljujui glasovima svojih klijenata88 izaberu tribune koje
sami ele. Ovoj veoma vanoj akciji za plebejce suprotstavie se
patriciji svom snagom, ali ni konzuli svojim autoritetom ni prvaci u dravi nisu mogli da postignu ono to je bio jed in i nain
da se sprei prom ena: da neko od kolega trib u n a stavi veto.
Stvar vana sama po sebi protegla se uz politiku borbu na celu
godinu. Plebejci su ponovo izabrali Volerona za tribuna, a patriciji, predviajui da e se borba do krajnosti zaotriti, izabrae za konzula Apijevog sina Apija Klaudija koga je ve politika
njegovog oca uinila neprijateljem plebejaca. Za kolegu m u je
imenovan Tit Kvinkcije.
Na poetku godine raspravljano je prvenstveno o zakonu.
Voleron je bio tvorac zakona, a kolega mu Letorije bio je njegov
novi i vatreni pobornik. Odvanim g a je inila velika ratna slava;
u njegovoj generaciji niko nije bio odluniji od njega. Dok se Voleron ograniavao na to da govori o zakonu, uzdravajui se od
svakog napada na konzule, Letorije je zapoeo napadom na Apija i njegovu porodicu, kojaje najoholija i prem a rimskom plebsu najokrutnija. Ali k ad je tvrdio da patriciji nisu izabrali konzule nego delate za m uenje i zlostavljanje plebejaca, njegov
87 Comitia tributa su u poetku skuptine plebejaca po tribunama;
patriciji su bili iskljueni sa njih.
88 Klijenti (clienti) su pripadali niim drutvenim kategorijama, bili
su to siromani graani ili zemljoradnici koji su se stavljali pod zatitu
monih patrona i uivali njihovu materijalnu pomo i drugu zatitu. Zauzvrat su glasali za njih u skuptini; vezivala ih je uzajamna fides (vera
i poverenje).

154

sirov vojniki govor nije bio u skladu s njegovom slobodom i

hrabrou. I kako vie nije nalazio rei, on uzviknu: Kviriti, ja
ne govorim lako, ali ono to kaem, to i izvrim; budite sutra tu
ija u ili poginud n a vae oi ili doneti zakon. Sutradan tribuni
zauzee mesto za skuptinu, a konzuli i nobilitet se okupie da
bi spreili donoenje zakona. Letorije nared i da se uklone svi
oni koji nem aju pravo da glasaju, ali su mladi aristokrati i dalje
stajali. Na to Letorije naredi da se neki od njih zatvore. Konzul
Apije m u odree pravo da zapoveda bilo kom e drugom sem
plebejcima: to nije m agistrat celog naroda nego samo plebejaca. Ali i da jeste, on po obiaju predaka ne moe nikoga sam
udaljiti je r se ovako kae; Ako sm atrate da treba, vi se raziite,
Kviriti." Ovla i prezrivo govorei o pravu m ogao je lako da zbuni Letorija. Planuvi gnevom, tribun uputi glasnika na konzula,
a konzul posla liktora na tribuna uzvikujui: ,,On je privatno
lice bez prava kom ande, bez dravne funkcije. T ribun bi bio
n a p a d n u t da cela skuptina nije gnevno ustala protiv konzula
u zatitu tribuna i da nije mnotvo uzbuenih ljudi dojurilo na
Forum iz svih delova grada. Apije je ipak u porno odolevao takvoj bujici. Dolo bi i do borbe, koja ne bi prola bez krvi, da
nije Kvinkcije, drugi konzul, naloio bivim konzulima da njegovog kolegu silom odvedu sa Forum a ako ne moe drugaije.
Sam je as m olbam a pokuavao da ublai razjarene plebejce,
a as je molio tribune da raspuste skuptinu. Neka daju vrem ena
svom gnevu; vreme m u nee oduzeti snagu, ali e snazi dodati
m udrost. Senat je potinjen narodu, a konzuli Senatu.
57.
Teko je bilo Kvinkciju da um iri plebejce, a jo tee
senatorim a da smire njegovog kolegu. Poto je skup plebejaca
najzad rasputen, konzuli sazvae Senat. Kako su se strah i ogorenje smenjivali u govorima, to se prelo na savetovanje, pa to
je vrem e od napada vie odmicalo, sve su se vie protivili borbi,
tako da su na kraju zahvaljivali Kvinkciju to je njegovim nastojanjem ublaena nesloga. O d Apija se trailo da ne zahteva vee
dostojanstvo za konzule nego to ono moe biti u slonoj dravi.
Je r ako konzuli i tribuni vuku svak na svoju stranu, nikakve snage nee ostati izmeu: drava e biti rastrgana i pocepana; bie
vanije u ijim je rukam a, nego da ostane celokupna. Apije je
nasuprot tome, prizivajui bogove i ljude za svedoke, tvrdio da
je drava izdana i naputena iz straha; nije Senat lien konzula,
155

nego konzul Senata; prim ie jo gore zakone od onih koji su

prim ljeni na Svetom brdu. Najzad se um iri p o b e en slogom
Senata; zakon proe bez rei protivljenja.
58. Tada su narodni tribuni prvi p u t bili izabrani na tributskim komicijama. Njihovom broju su dodana jo trojica; prem a
Pizonovom svedoanstvu ranije su bila samo dva. Ovu petoricu
navodi i poim enice: Gnej Sicije, Lucije Numitorije, Marko Duilije, Spurije Icilije, Lucije Mecilije.
Usred ovih nem ira u Rimu dignu se na oruje Ekvi i Volsci
i opustee polja da bi plebejce prim ili kod sebe u sluaju da se
otcepe. Apije Klaudijeje upuen protiv Volska, d o k je Kvinkcija
zapalo da ratuje protiv Ekva. Apije je pokazivao i u vojsci istu
strogost kao u Rimu, i to u jo veoj m eri je r ga nisu ometali narodni tribuni, a plebejce je prezirao jo ja e nego njegov otac.
Sta, da njega pobede ovi, njega koji je posebno zato izabran za
konzula da bi se odupro narodnim tribunim a, zar da za njegove funkcije bude donet zakon koji su prethodni konzuli uspcli
da spree uz m anje napora, iako senatori nisu polagali toliko
nade u njih! Gnev i zlovolja su zbog toga podsticali njegovu
inae arogantnu prirodu da kinji vojnike strogim zapovestima,
ali ih nikakvim m eram a nije m ogao potinid - toliko je njihov
duh bio proet otporom . Sve naredbe su izvravali trom o, lenjo,
nem arno i prkosno, nisu ih obuzdavali ni stid ni strah. Ako bi
on naredio da se kolona kree bre, nam erno bi usporavali;
ako bi on poeo da ih hrabri u poduhvatu, naputala ih je marljivost koju su sami aktivirali. U njegovom prisustvu su obarali
glave; kad je prolazio, nem o su ga proklinjali. Na kraju je i ovaj
nesalomljivi duh bio uzdrm an m rnjom plebejaca. Kad je svu
otrinu uzalud isprobao, nije vie hteo da ima bilo ta sa vojnicima. Govorio je: Vojsku su iskvarili centurioni. Podsmevajui
se, ponekad ih je nazivao narodnim tribunim a i ,,voleronima.
59. Nita od svega toga nije prom aklo Volscima, pa su napadali utoliko vie to su se nadali da e rimska vojska pokazati
isti o tpor p rem a Apiju kakav je im ala prem a konzulu Fabiju.
Uostalom, otpor prem a Apiju bio je m nogo ei od onoga prem a Fabiju. Ne samo da nisu eleli da pobede kao vojska Fabija
nego su hteli da b u d u pobeeni. Izvedeni u boj, u sram nom
bekstvu su traili svoj logor i nisu se zaustavili dok nisu videli
Volske kako napadaju logor i sram ni pokolj poslednjih redova.
156

Tada su bili prinueni da se brane, pa je neprijatelj, koji je ve

bio pobednik, oteran sa nasipa. Bilo je jasno da rimski vojnikjedino ne eli da izgubi logor, a inae se na drugom mestu raduje
svom porazu i sram oti. Ni time nije bio slom ljen Apijev oholi
duh; kad je uz sve to hteo da pojaa strogost i sazove skuptinu
vojnika, dojurli su cen tu rio n i i tribuni, opom injui ga da ,,ne
prim enjuje svoje vrhovnu vlast, ija je sva snaga u saglasnosti sa
onim a koji joj se potinjavaju; vojnici javno odbijaju da idu na
skuptinu i svuda se uju zahtevi da se logor digne sa teritorije
Volska. Neprijatelj je nedavno bio gotovo na kapijama i nasipu,
pa ne samo sum nja nego i jasn a predstava o veliini nesree
lebde pred oima. Najzad je bio pobeen je r nita drugo nisu
dobili sem odlaganja kazne, te je raspustivi skuptinu naredio
da se objavi pokret za sledei dan. U ranu zoru dade znak bojnom trubom za polazak. K adje kolona krenula iz logora, Volsci,
kao da su stavljeni u pokret istim znakom, napadoe na poslednje redove. Poto se n e re d prenese prem a elu kolone, panika
izazva pom etnju bojnih redova i znakova, tako da niti su sluali
zapovest niti su uspostavljali bojni poredak. Niko ni na ta drugo
nije mislio sem na bekstvo. U neredu su odstupali preko gornile
leeva i oruja, pa je neprijatelj pre odustao od gonjenja nego
Rimljani od beanja. Najzad konzul, koji ih je sledio u uzaludnom pokuaju da ih vrati, sakupi vojnike iz razbijenog bojnog
poretka i postavi logor na sigurnom mestu. Sazvavi skuptinu,
optui vojsku, s pravom, d a je izdala vojnu disciplinu, da je ostavila bojne znake. Gde su zastave, gde vam j e oruje?, pitao
je pojedince. Vojnike koji nisu imali oruje, zastavnike koji su
izgubili zastave, cen tu rio n e i duplikarije89 koji su ostavili svoja
mesta, najpre pretue ibama, a zatim ih sekirama pogubi. to
se de ostale vojske, pogubi svakog desetog, izabranog kockom.
60.
Nasuprot tome, protiv Ekva su se i konzuli i vojska borili
uz d obru volju i saglasnost. Kvinkcije je i po prirodi bio blai,
a uz to je i nesrena strogost njegovog kolege uinila da se jo
vie raduje svojoj naravi. Zbog tolike sloge izm eu vojskovoe i
vojske, Ekvi se nisu usudili da se pokau; pustili su neprijatelja
89
Centurioni (satnici) komandovali su centurijama koje su brojale
sto ljudi: duplikariji su bili oficiri koji su primali dvostruku platu, u ovo rano vreme verovatno dvostruko sledovanje, je r vojnicijo nisu bili plaani.

157

da krstari i pljaka po zemlji. Nikad ni u jed n o m ranijem ratu

nije bilo toliko plena. Sve je bilo razdeljeno vojnicima, a tome
su dodane i pohvale, to vojnike nije manje radovalo od nagrade. Tako je vojskovoa postao jo omiljeniji po povratku, a zbog
vojskovoe i Senat. Govorili su da im je Senat za vojskovou dao
oca, a onoj drugog gospodara.
Razliitaje bila ratna srea, a u zemlji i van nje teki razdor.
O no po em u je protekla godina najvie poznata bile su tributske komicije - m eutim , stvar vea zbog pobede zapoetog poduhvata nego po stvarnim rezultatim a. Dostojanstvu skuptine
je vie oduzeto odstranjivanjem patricija iz nje, nego to je bilo
dodano snazi plebejaca ili oduzeto patricijima.
61.
U sledilajejo nemirnija godina za vreme konzula Lucija
Valerija i Tita Emilija, podjednako zbog borbe stalea oko agrarnog zakona i zbog suenja Apiju Klaudiju. Ovog ogorenog protivnika agrarnog zakona, koji je podravao posednike dravne
zemlje kao da je bio trei konzul, izvedoe na sud Marko Duilije
i Gnej Sicije. Nikad do tad nije bio izveden na sud neko kogaje
narod toliko mrzeo, optereeni svojom i oevom nepopularnou. Ni patriciji se ni za koga vie nisu vie zalagali, i to s pravom;
bioje branilac Senata i zatitnik njegovog dostojanstva; suprotstavljajui se svakoj pobuni tribuna i plebejaca bio je izloen mrnji
plebejaca samo zato toje u borbi preao m eru. Jedini od patricija koji nije drao ni do tribuna ni do plebejaca niti do osude
bio je sam Apije Klaudije. Njega nisu mogle naterati ni pretnje
plebejaca ni m olbe patricija ne samo da prom eni odeu90 i da
smerno moli ljude nego ni da ublai uobiajenu otrinu govora
i da popusti kada stvar bude voena pred narodom . Zadrao je
isd izraz lica, isti prkos u pogledu, isti duh u govoru, tako da su
se mnogi plebejci plaili Apija i sada k a d je optuen kao i u vreme kada je bio konzul. Samo je jed n o m govorio, i to na nain
kao to je uvek imao obiaj da ini, optuujuim tonom . Toliko
je zaprepasdo i tribune i plebejce da su m u dobrovoljno odloili
dan suenja, a potom dopusdli da se stvar odugovlai. Meudm,
vreme ih je preduhitrilo: pre zakazanog suenja, on je um ro od
bolesd. Kad je je d a n narodni tribun pokuao da sprei da mu
90
U takvim prilikama, optueni su se odevali u crno (otuda naziv
sordidatus, ,,u crno odeven) da bi izazvali saaljenje.

158

se odri posm rtna pohvala, plebejci su odbili da takvog oveka

lie poasti poslednjeg asa. Pohvalu mrtvom su isto tako paljivo sluali kao to su sluali optube protiv ivog, te su u velikom
broju prisustvovali njegovom pogrebu.
62. Iste godine je konzul Valerije krenuo s vojskom protiv
Ekva, pa kako nije m ogao izazvati neprijatelja na borbu, krenuo
je u napad na njegov logor. To je spreila strana oluja; nebo
su parali gromovi i sevale munje. Zauenost se povea kada se
povrati m irna vedrina im je dat znak za povlaenje. I poto je
izgledalo da neko boanstvo titi logor, to je bila prepreka da se
on ponovo napadne. Sav ratni ar se iskaza u pljakanju polja.
Drugi konzul je vodio rat protiv Sabinjana. I ovde su pustoena
polja je r se neprijatelj drao svojih bedem a. Poto su spaljivana
ne samo poljska dobra nego i sela u kojima je iveo veliki broj
ljudi, to Sabinjane izazva da se suprotstave pljakaima. I kako je
borba ostala nereena, Rimljani sledeeg dana povukoe logor
na sigurnije mesto. Ovo se konzulu uini dovoljnim da ostavi
neprijatelja kao da je pobeen i da se povue posle nereenog
ishoda sukoba.
63. Usred ovih ratova, dok je jo trajao i unutranji sukob,
za konzule su izabrani Tit Numicije Prisk i Aul Verginije. inilo
se da n arod nee dalje podnositi odlaganje agrarnog zakona.
I dok su priprem ane nasilne mere, po dim u spaljenih poljskih
d o b ara i bekstvu seljaka saznade se da su Volsci tu. To sprei
ve priprem ljenu p o b u n u , koja samo to nije izbila. Na poziv
Senata, konzuli odvedoe om ladinu iz g rad a u rat, pa tako i
ostali plebs postade m irniji. A neprijatelj se, poto nije uinio
drugo sem to je lano uplaio Rimljane, povue ubrzanim marem. N um icijeje krenuo na Ancij protiv Volska, a Verginije na
Ekve. Ovde bi p retrp eo veliki poraz da h rab ro st vojnika nije
spasla stvar kojaje krenula u propast zbog nem arnosti konzula.
Operacije protiv Volska bile su bolje voene. Neprijatelj je bio
razbijen u prvom okraju i krenuo je prem a Anciju, u to vreme
veoma bogatom gradu. Konzul se nije usuivao da ga napadne,
pa je krenuo na Cenon, ne tako bogat grad, i oduzeo ga Antijatim a. Dok su Ekvi i Volsci zadravali rim sku vojsku, Sabinjani
su pljakajui stigli sve do kapija Rima. No uskoro zatim su dva
konzula i obe vojske preli njihovu granicu i naneli im m nogo
vee gubitke od onih koje su oni izazvali svojim upadom .
159

64. Na samom kraju godine bilo je malo m ira, ali je kao i

uvek ranije bio naruen borbom izm eu patricija i plebejaca.
Ogoreni plebejci nisu hteli da uestvuju na izborim a za konzule, a patriciji su sa svojim pristalicama izabrali za konzule Tita
Kvinkcija i Kvinta Servilija. Imali su godinu slinu prethodnoj:
nem iran poetak, i posle spoljnih ratova mir. Sabinjani su brzim
marem preli Krustuminska polja i poto su pobili i popalili sve
oko reke Anijena, bili su razbijeni tek kod Kolinskih vrata i bedema. Ipak su odneli veliki plen u stoci i zarobili m noge ljude.
Konzul Servilije je progonio Sabinjane sa vojskom sprem nom
za napad, ali nije mogao doekati neprijateljsku kolonu na ravnom teren u i stoga je zemlju opustoio na sve strane, tako da
nita nije bilo poteeno. Tako je povratio plen, m nogostruko
vei od onoga koji je odnet.
I protiv Volska je stvar odluno voena nastojanjem i vojskovoe i vojske. N ajpre su ukrstili oruje na bojnom polju,
uz ogrom an broj palih sa obeju strana. Rimljani, koji su jae
osetili gubitak usled svog m alog broja, povukli bi se da konzul
nije spasonosnom obm anom podstakao borbu uzvikujui da je
neprijatelj na drugom krilu pobegao. I tako obnovie napad i,
verujui da su pobednici, zaista pobedie. Plaei se da e suvinim navaljivanjem obnoviti okraj, konzul dade znak za povlaenje. Prolo je nekoliko dana i obe vojske su mirovale kao
u nekom p reu tn o m prim irju. Za to vrem e je ogrom an broj
ljudi stigao iz svih oblasti Ekva i Volska u logor, ne sumnjajui
u to da e se Rimljani nou povui im to opaze. I tako neto
pre ponoi (malo pre treih straa) pooe s nam erom da napadnu rimski logor. Poto je stiao nem ir izazvan iznenadnim
strahom, Kvinkcije naredi vojnicima da ostanu m irni u atorima,
a kohortu H ernika izvede na strau, pa postavivi trubae i duvae u rogove na konje ispred jarka, naredi im da trube i dre
neprijatelja budnog do svitanja. Ostatak noi je proao m irno
u rimskom taboru i vojnici su mogli dovoljno da spavaju. Izgled
naoruanih, za koje se verovalo da su Rimljani i da ih je vei
broj, topot i rzanje konja koji su bili uznem ireni zbog neobinih jahaa i zvukova trube iznad svojih uiju, drali su Volske u
napetosti kao da predstoji napad neprijatelja.
65. K adaje svanulo, Rimljani, svei i dobro naspavani, stupie u b o rb u i u prvom n a p a d u oborie Volske, u m o rn e od
160

stajanja i bdenja. Pa ipak se pre moe sm atrad d a je neprijatelj

odstupio nego da je bio pobeen, je r su iza njega bili bregovi na
koje se povukao uen prvim redovima, u neporem eenom bojnom poretku. Poto je sdgao na neravan teren, konzul zaustavi
svoju kolonu. Vojnici su se teko dali zadrati: vikali su i traili
da se nastavi gonjenje neprijatelja koji bei. N ajratobornije se
drala konjica; opkolivi vojskovou, konjanici su uzvikivali da
e ii ispred bojnih znakova.91 Dok je konzul oklevao, uzdajui
se s je d n e strane u h rab ro st vojnika, ali s druge ne poznajui
teren , ljudi su uzvikivali da e krenuti, a uzvicima je usledio
pokret. Zabadajui koplja u zemlju da bi lake savladali tekoe
zbog strm ine, penjali su se treim korakom . Poto su odbili
koplja koja su na njih b a en a prvi prvom nap ad u , Volsci su
kotrljali kamenje na one to su nastupali i zbunjene su ih pritesnili estim hicima sa uzviice. I gotovo bi bilo skreno levo krilo
Rimljana da konzul nije onim a koji su se ve povlaili, prebacujui im as nesm otrenost as kukaviluk, sddom potisnuo strah.
Najpre su se odluno suprotstavili, a zatim odbili napad poto su
se dokopali terena i odvaili se da napreduju, te ponovo uzvikujui krenuli u borbu. U novom pokuaju popeli su se i savladali
uzviicu. Gotovo su se ve dokopali vrha brega, kad neprijatelj
poe beati, razbijen u trku, te bezmalo u istom redu stigoe do
tabora Volska i oni koji su beali i oni koji su ih gonili. Utom panika zahvati i tabor. Volsci koji su mogli da um aknu beali su u
Ancij, na kojije povedena i rimska vojska. Malo dana je trebalo
za opsadu bez novog napada opsaenih, je r su Volsci izgubili
prisebnost posle nesrene borbe i zauzimanja njihovog logora.

91
Liniju fronta su oznaavali bojni znaci (,,zastave) peadije, a ispred njih su ponekad ili elitni vojnici, antesignani (,,oni koji idu ispred
bojnih znakova).

161

III KNJIGA
467-446. g o d in a p re n. e.
1. Posle zauzim anja Ancija, za konzule su izabrani Tit Emilije
i Kvint Fabije. To je bio Fabije koji je jed in i preostao od ovog
roda izginulog kod Kremera. Emilije je ve u svom prethodnom
konzulatu predlagao da se zemlja dodeli plebejcima. I tako se
za vrem e njegovog drugog konzulata rodila n a d a za one koji
ive od zemlje da e zakon proi, a tribuni koji su esto ustajali
protiv konzula, sada su se ponovo prihvatili ove stvari, smatraju i d a je m ogu ostvariti uz pom o konzula. I konzul je ostao
pri svom ranijem stavu. Zalei se na to kako se prvi ovek u dravi razmee tribunskom politikom i postaje popularan delei
tue, vlasnici zemlje i veliki deo patricija okrenue m rnju sa
tribuna na konzula. Nastala bi otra borba da Fabije nije svojom
odlukom , k o ja je odgovarala i jed n o j i drugoj strani, okonao
stvar: Pod vostvom Tita Kvinkcija i njegovim auspicijam a,'
p reth o d n e godine je zauzeta znatna zemlja u Anciju; poto je
u pitanju grad sa pogodnim poloajem na m oru, tam o se moe
osnovati kolonija. I tako e plebejci ne izazivajui albe posednika doi do zemlje, a drava e ostati slona. Ovaj predlog je
bio prihvaen, a za trijum vire za podelu zemlje im enovani su
Tit Kvinkcije, Aul Verginije i Publije Furije. Bilo je n areeno
da se prijave svi koji ele da dobiju zemlju. No kako to obino
biva kada se p o n u d i neto to se lako dobija, to izazva prezir
i tako se m ali broj Rim ljana javio da su radi p o p u n e dodani 1
1
Auspicije (auspicia) su obred ritualnog posmatranja povoljnih i
nepovoljnih znakova pred bitku ili neki znaajan poduhvat. Ukoliko bi
znaci (omina) bili nepovoljni, vojskovoa se nije usuivao da zapone pohod ili ude u bitku, je r su bogovi protiv toga.

162

Volsci kao kolonisti. Ostali su vie voleli da u Rimu zahtevaju

zemlju nego da je dobiju na drugom mestu.
Ekvi su od Fabija, koji je tamo upuen, traili mir, ali su ga
sami prekrili upadom n a rimsku teritoriju.
2.
Sledee godine j e Kvint Servilije - on j e bio konzul sa
Spurijem Postumijem - upuen protiv Ekva, pa je postavio svoj
logor na teritoriji Latina. Prinudno mirovanje je zadravalo vojsku koja je napadnuta boleu. Rat se protegao i na treu godinu, na konzulat Kvinta Fabija i Tita Kvinkcija. Fabiju je ova kom anda data preko reda2 zato to je kao pobednik zakljuio m ir
sa Ekvima. Krenuvi sa pouzdanom nadom da e njegova slava
dovesti do pokoravanja Ekva, on uputi poslanike da jave savetu
plem ena da im konzul Fabije poruuje kako on koji je doneo
u Rim vest o m iru sa Ekvima, sada iz Rim a donosi rat Ekvima
onom istom oruanom desnicom koju je ranije pruao u znak
prijateljstva; a da je do ovoga dolo zbog njihovog verolomstva
i nepravinosti, svedoci su bogovi, koji e uskoro biti i osvetnici.
No bilo kako je bilo, on bi i sada vie voleo da se Ekvi od svoje
volje pokaju nego da stradaju u ratu. Ako se pokajn bie sigurno
prihvaeni sa blagou koju ve poznaju, ali ako radije istraju
u svom verolomstvu, rat e biti poveden vie zbog toga to su
rasrdili bogove negoli to su neprijatelji. Ovim reima nije nita
postigao, poslanici zamalo nisu napadnuti, av o jsk aje upuen
na A lgid3 protiv Rim ljana. Kada je ovo javljeno Rimu, vie je
uvreda nego opasnost naterala drugog konzula da krene iz Rima. I tako su dve konzulske vojske napredovale prem a neprijatelju, svrstane u takav bojni poredak da odm ah mogu stupiti u
borbu. No kako se dan bliio kraju, jed a n iz neprijateljske strae
uzviknu: Ovo je za pokazivanje a ne za voenje rata, Rimljani;
postavljate bojni red pred samu no. N am aje potreban dug dan
za okraj koji predstoji. Sutra kada svane dan vratite se u bojne
2 Senat je odreivao svake godine provincije, a konzuli su ih kockom izvlaili, ili su ih dobijali u meusobnom dogovoru. U vreme krize,
Senat je neposredno odreivao konzula koji e voditi pohod.
3 Planina Algid preko koje je Latinski put prelazio Albanske klance, mesto estih sukoba Rimljana sa Ekvima i Volscima, ovde se pominje
prvi put. Odatle je bilo moguno kontrolisati komunikacije od Tuskula
prem a istoku.

163

redove, bie dovoljno borbe, ne plaite se. Razljueni ovim, vojnici su vraeni u logor, da saekaju sledei dan, uvereni da no
koja nailazi znai predugo odlaganje borbe. Ipak se okrepie i
hranom i snom. Sutradan kad je svanulo, Rimljani prvi postavie svoj bojni red. Najzad se i Ekvi pribliie. Zestoko se borilo
sa obe strane: Rimljani su se borili sa ogorenjem i srdbom, a
Ekvi sa sveu da je njihovom krivicom izazvana opasnost. Znali
su da im se vie nee verovati i stoga su bili prinueni na krajnju
odvanost i sprem ni na napore, ali nisu izdrali rimski napad.
Potisnuto na svoju teritoriju, a poto nije bilo naklonjeno m iru
nita vie no ranije, ovo divlje mnotvo napade svoje vojskovoe
zato to su dozvolili da se borba vodi na nain koji su Rimljani
izvrsno znali. Ekvi su bolji kad je re o upadim a i pljakanju,
i m nogo lake ratuju protiv m anjih ratrkanih odreda nego protiv velike vojske.
3.
Ostavljajui dakle strae u logoru, izioe i s tolikom bukom napadoe rimsku teritoriju da se strah proirio sve do Rima. Napad je izazivao utoliko veu paniku to nije bio oekivan.
Naime, niega se nije trebalo m anje bojati negoli toga da e
neprijatelj, probeen i gotovo opkoljen u svom logoru doi na
ideju da pljaka seosko stanovnitvo. Preplaeni seljaci su upadali kroz kapije viui i sve preuveliavajui u svom bezum nom
strahu: govorili su da nije u pitanju samo mala grupa pljakaa,
nego su tu vojska i legije neprijatelja koji u kolonam a za napad
prodire u grad. O ni koji su to prvi uli, dalje su prenosili ove
neprecizne i utoliko alarm antnije vesti. Tranje i uzvici onih
koji su pozivali na oruje liili su n a paniku u zauzetom gradu.
M eutim , sluajno se desilo da se u to vrem e konzul Kvinkcije vraao sa A lgidai to je sm irilo strah. Poto je stiao uzbunu postavio je strae na kapijama, podsmevajui se to se boje
pobeenog neprijatelja. Potom j e sazvao Senat i uz odobrenje
senatora obustavio sve sudske poslove,4 a zatim je krenuo da
obezbedi granicu, ostavljajui za k om andanta g rad a 5 Kvinta
Servilija, ali neprijatelja nije naao u poljima. D rugi konzul je
4 U sluaju velike opasnosti za Rim obustavljani su svi sudski i zakonski postupci. Incedereje termin za proglaavanje, a remittere ili exuere za
kraj suspenzije.
5 Komandant grada je ovde anahronizam.

164

ve bio obavio sledei posao: naime, znajui kuda e neprijatelj

krenuti, optereen plenom i utoliko m anje sprem an za borbu,
napade ga i krvlju poprska plen. Samo je mali broj neprijatelja
um akao ovoj zasedi, a celokupan plen je vraen. Povratak konzula Kvinkcija u grad uini kraj suspenziji sudova kojaje trajala
etiri dana.
4.
Sledei konzuli su bili Aul Postumije Alb i Spurije Fuzije Fusk - neki Furije piu Fuzije.6 Ovo navodim zato da ne bi
neko mislio da su zam enjeni ljudi, a u stvari je u pitanju jed in o
pisanje imena. Nem a sum nje da je jed a n od konzula vodio rat
protiv Ekva. Stoga Ekvi zatraie pom o od Volska iz Ecetrana,
a oni im rado izioe u susret. Mrnja na Rim u ovim gradovima
je bila tolika da su se u njoj nadm etali i sprem ali se svim snagam a za rat. Za to su uli H ernici i obavestili Rim da se Ecetran
o d m etn u o Ekvima. Sum njalo se i na Ancij, j e r je velika masa
ljudi prebegla odatle Ekvima kada je grad bio zauzet. O ni su u
prolom ratu sa Ekvima dali najhrabrije vojnike. Poto su Ekvi
potom bili razbijeni u svojim utvrenjim a, vratili su se u Ancij
i tu su koloniste, koji su ve i sami izneverili, sasvim odvojili od
Rima. Dok stvar sa otcepljenjem jo nije bila gotova i kad je javljeno Senatu ta se priprem a, konzuli su zadueni da pozovu
prvake kolonije u Rim i da ispitaju u em uje re. Prvaci su doli
bez oklevanja. Kad su ih konzuli uveli u Senat i poeli im postavljati pitanja, oni su tako odgovarali da su bili otputeni kao jo
sumnjiviji nego to su doli.
Izgledalo je d a je rat neizbean. Spurije Furije, je d a n od
konzula kom e je ova oblast dopala kao delo k ru g kom ande,
k ren u protiv Ekva i nae neprijatelja u poljim a H ernika kako
pljaka. Ne znajui koliko ih ima, je r se cela masa nije nikada
pokazivala, neoprezno je izveo vojsku u borbu, po broju nejednaku neprijatelju. O dbijen pri prvom sudaru, povue se u svoj
logor. Ali to nije bio kraj opasnosti: u toku noi i sledeeg dana
tolike snage su opkolile rimski logor da nije bilo m oguno ni
glasnike uputiti u Rim. Hernici su javili i o porazu i o tome da je
konzul opkoljen. Time su uneli toliki strah u Senat d a je doneta
odluka kojoj se pribegavalo jed in o u sluaju krajnje opasnosd,
6
Izgovor Fusius je arhajski, kao i Valesius za Valerius i pripada vrem enu pre tzv. rotacizma, pretvaranja 5 u r.

165

naim e da se Postum ije, drugi konzul, p o b rin e ,,da drava ne

b u d e o te e n a .7 Sm atralo se d a e biti najbolje d a konzul
ostane u Rimu i izvri regrutovanje svih onih koji m ogu nositi
oruje, a da se kao pom o onim a u logoru umesto konzula uputi Tit Kvinkcije zajedno sa saveznikim snagama. N areeno je
Latinima, H ernicim a i koloniji Anciju da za popunjavanje ovih
odreda daju ,,na brzinu regrutovane vojnike - tako su se nazivale ove pom one ete, prikupljene na taj nain.
5.
Tokom sledeih dana vreni su m nogi pokreti trupa, a
ponegde i m nogi napadi, je r je neprijatelj koristei svoju brojanu nadm onost razvlaio rimske snage na m noge strane, uveren
da one nisu dovoljne za sve poto je istovremeno napadan logor
i deo snaga upuen da pljaka rim sku teritoriju, te da napadne
i sam Rim ako se ukae prilika. Lucije Valerije je ostavljen kao
zatita gradu, a konzul Postum ije je upuen da zaustavi pljakanje teritorije. Nije bilo predaha ni od briga ni od napora na
bilo kojoj strani: bdenja u gradu, strae ispred kapija, predstrae
rasporeene po bedem im a, a sem toga su sudovi obustavili rad
u toku dana, kao to je bilo n e o p h o d n o u takvim prilikam a.
U m euvrem enuje konzul Furije, koji se najpre m irno drao u
opsednutom logoru, iznenadio neopreznog neprijatelja iziavi na dekum ansku kapiju,8 i m a d a je m ogao goniti neprijatelja,
odustao je od toga iz straha da bi logor m ogao biti nap ad n u t
s druge strane. Konzulov brat, legat Furije, ponesen optom trkom ode dalje, je r u aru gonjenja nije video ni da su se njegovi
saborci vratili, ni da m u neprijatelj prilazi s lea. I tako odseen,
poto je uzaludno pokuavao da probije put nazad u logor, poginu borei se hrabro. K adaje konzulujavljeno da m u je brat opkoljen, on se vrati u borbu i dok se borio vie nasum ice i sa manje opreza zadobio je ranu, pa su ga njegovi pratioci s m ukom
7 Posredi je senatus consultum ultimum de republica defedenda, kojim se
skree panja konzulima da je drava u opasnosti; meutim, to im ne daje veu vlast od one koju imaju. Smatra se da je prvi put izdat 121. pre n.
e. u vreme borbe optimata protiv Gaja Graha i da je ovde u pitanju anahronizam.
8 Porta decumana, jedna od edri glavne kapije na rimskom vojnom
logoru: nazvana je po tome to je u njenoj blizini bila smetena deseta
(cLecima) kohorta svake legije.

166

izvukli sa bojita. Tim e je uneo u znem irenost kod svojih vojnika, a neprijatelja uinio jo smelijim. Poto su ih ohrabrili
legatova sm rt i konzulovo ranjavanje, vie ih nikakva sila nije
m ogla zadrati od napada. Rimljani koji su se povukli u logor
bili su ponovo opsednuti, pritom nem ajui ni iste snage ni iste
izglede kao neprijatelj. Doli bi u krajnju opasnost da nije stigao Tit Kvinkcije sa trupam a Latina i Hernika. On se pojavio iza
lea Ekvima, koji su napadali rimski logor, divljaki pokazujui
legatovu glavu. Na znak da je on u blizini, izvren je i ju ri iz
logora. Ekvi su imali m alo gubitaka, ali su bili razbijeni na rimskoj teritoriji. R asturene i natovarene plenom , napadao ih je
konzul Postumije, koji je na pogodnim m estim a postavio predstrae. Beei u n eredu, naleteli su na Kvinkcija koji se vraao
sa ranjenim konzulom . Tako je vojska biveg konzula osvetila
i konzulovu ranu i pogibiju legata i kohorti.
Tih dana su obe strane i prim ile i nanele m noge gubitke.
Teko je da se tano u brojevim a navede za tako je d n o davno doba koliko ih se borilo i koliko je izginulo. Ipak se Ancije
V alerije9 usudio da navede ukupne brojeve: Rim ljana je palo
5.800 na teritoriji Hernika; od Ekva koji su radi pljake lutali po
rimskoj teritoriji, konzul Aul Postumije je ubio 2.400; od ostalih koji su nosei plen naleteli na Kvinkcija takoe je izginuo
veliki broj. Kae da je ubijeno oko 4.000 ili, da bi bio precizniji,
4.230 Ekva.
Kada su se vratili u Rim, ponovo su otvoreni sudovi. Na
nebu su vieni m nogi plamenovi kako gore i druga znamenja.10
Neka su stvarno opaena, druga su bila privid koji se ukazivao
uplaenim a. Da bi se ovaj strah uklonio, bili su odreeni trodnevni praznici tokom kojih je m notvo ena i m ukaraca ispunilo sva svetilita, traei m ir od bogova. K ohorte H ernika i
Latina vraene su kui, uz zahvalnost Senata za hrabro dranje
u ratu. Hiljadu vojnika iz Ancija, koji su kasno stigli u pom o,
posle borbe su otputeni gotovo uz pogrde.
9 Valerije Ancija je jedan od istoriara iz grupe poznih analista, iz
prve polovine I veka pre n. e.
10 To spada u esto navoena tzv. nebeska udesa, prodigia caelestia',
takvi podaci potiu uglavnom iz starorimskih hronika, Anala, koje su vodili vrhovni svetenici.

167

6.
Potom su odrane skuptine, a za konzule su izabrani Lucije Ebucije i Publije Servilije; stupili su na dunost 1. avgusta,
na koji je tada padao poetak g o d in e.11 V rem e je bilo teko i
godina ispunjena bolestim a i u gradu i na selu, i oboljevali su
i ljudi i stoka. Bolesti su se proirile kad je seosko stanovnitvo
koje se bojalo pljakanja bilo prim ljeno u grad. Ova meavina
svih vrsta ivih bia uznemiravala je graane neobinim mirisima, a seljaci su, smeteni u uskim kuama, patili zbog vruine i
neprestanog bdenja. Bolest se irila i neprestanim meusobnim
dodirom i usled obavljanja poslova.
Jedva odolevajui tadanjim nevoljama, Rimljani prim ie
neoekivanu vest preko poslanika H ernika da Ekvi i Volsci ujedinjenim snagam a postavljaju vojni tabor na njihovoj teritoriji
i da sa ogrom nom vojskom pustoe njihovu zemlju. Po tom e
to se u Senatu sakupio mali broj ljudi, postalo je saveznicima
jasno da j e drava skrhana boleu. Dat je i alostan odgovor:
Neka H ernici zajedno sa Latinim a sami brane svoje posede;
iznenadni gnev bogova unitava boleu grad Rim. Ako doe
kakvo sm irenje ove bolesti, kao p reth o d n e godine, kao uvek
dosad, poslae pom o saveznicima.11Odoe glasnici nosei tunu vest i jo tuniji odgovor, je r kako e se sami suprotstaviti
u ratu u kom e su jedva i uz rimsku pom o odoleli? Neprijatelj
se, m eutim , nije dugo zadrao na zemlji Hernika, nego krenu
dalje na rimska polja, koja su i bez rata bila opustela. Poto im
ovde niko, ak i nenaoruan, ne izie u susret, preoe preko
polja koja su napustile ne samo predstrae nego i oni koji su
obraivali zemlju i stigoe na Gabijski put,12 na treu milju od
grada. Bee um ro i Ebucije, rimski konzul; i njegovog koleguje
slaba nada odravala u ivotu. Boleu je bila zahvaena i veina dravnih prvaka, mnogi senatori i bezmalo itava generacija
vojnika, tako da ih nije bilo dovoljni ni za m irnodopske strae,
a kamoli za pohode. Straarsku dunost vrili su sami senatori
11 Misli se na konzularnu godinu; tradicionalni datum stupanja konzula na dunost bio je 1. mart; meutim, u poetku 509-479. pre n. e. to
je bilo 1. septembra ili 1. avgusta; 1. januar je kao poetak konzularne
godine uveden tek 153. pre n. e.
12 Gabijski put ( Via Gabina) vodio je kroz Eskvilinska vrata prema latinskom gradu Gabiji, istono od Rima.
168

koliko su im to godine i zdravlje dozvoljavali. Obilaenje i zbrinjavanje preuzeli su plebejski edili; oni su uzeli i vrhovnu vlast
i autoritet konzulske vlasti.13
7.
U toj naputenosti, bez vostva i bez snage, spas donee bogovi zatitnici i Srea g rad a14 koji su Volscima i Ekvima
podarili duh pljakaa a ne ratnika. I tako im duu nije obuzela nikakva elja ne sam o da zauzm u nego ni da priu rimskim bedem im a. Krovovi koji su se nazirali i bregovi koji su ih
nadvisivali odvratili su ih, pa se u celom taboru ulo gunanje:
zato da gube vrem e na pustom i naputenom polju, izm eu
leeva ljudi i ivotinja koji se raspadaju, lieni plena, kad m ogu
krenuti na netaknuta polja Tuskula koja obiluju svim i svaim.
I tako iznenada digoe bojne znake i poprenim putevima, preko ravnice Labika, preoe na tuskulske bregove. Na tu stranu
beh u sada okrenute i ratna oluja i sva sila. U m euvrem enu je i
H ernike i Latine pokrenuo stid a ne samo saaljenje da se upute
ka Rimu ujedinivi vojsku, kad se ve nisu sprem nim snagam a
suprotstavili zajednikom neprijatelju koji je ve kretao na Rim,
niti su opsednutim saveznicima pruili bilo kakvu pomo. Kad
neprijatelja ne naoe tu, sledei glasove i tragove krenue m u
u susret dok je od Tuskula silazio u Albansku dolinu. U nejednakoj borbi vernost saveznika ovom prilikom bila je loe sree,
ali ni u Rimu nisu gubici od bolesti bili m anji nego kod saveznika od maa. Um ro je i drugi konzul, a um rli su i drugi slavni
ljudi: M arko Valerije i T it Verginije Rutul, koji su bili auguri,
te Servije Sulpicije, vrhovni kurijalni svetenik.151 preko glava
13 Edili (aediles), visoki inovnici u rimskoj dravi. Naziv verovatno
pode od aedes, kua, pa i svetilite, budui da su prvobitno bili uvari
hram a boginje Cerere; kasnije su se brinuli o ureenju grada, o javnom
redu, snabdevanju grada i prireivanju sveanih igara. Birani su na godinu dana kao i ostale magistrature. U poetku su bili plebejska magistratura, dvojica plebejskih edila koji su birani svake godine bili su pomonici narodnih tribuna, a od 366. pre n. e. biraju se i dva kurulna edila
meu patricijima. Zajedno sa plebejskim inili su kolegijum.
14 Misli se prvenstveno n aju p ite ra najveeg i najmonijeg (Iuppiter
Optimus Maximus). Srea grada (Fortuna urbis) umesto Fortuna rimskog
naroda.
15 Na elu svake kurije, kao dela plemena, nalazio se curio koji je prvobitno imao i upravnu funkciju, a kasnije samo religijsku.
169

nepoznatih iroko se razmahivala snaga smrti. Lien ljudske pomoi, Senat okrenu bogovima molitve naroda. Bi nareeno da
ljudi sa enam a i decom odu da se m ole i trae pom o od bogova. Javno pozvani da odu tam o kuda ih je gonila i sopstvena
nesrea, ispunili su sva svetilita. Prostrevi se po podu i briui
hram ove svojom kosom, ene su m olile milost od naljuenog
neba da uini kraj bolesti.
8.
Potom postepeno, bilo stoga to je m ir izm oljen od bogova, bilo zato to je teko vrem e u godini ve proteklo, tela
osloboena bolesti poela su se oporavljati. Ve su se okrenuli
i dravnim brigam a. Kako je prolo nekoliko interegnum a, to
sada Publije Valerije Publikola, kada je kao intereks uao u trei
dan, postavi za konzule Lucija Lukrecija Tricipitana i Tita Veturija G em ina (ili je to bio Vetusije); stupili su na dunost 11.
avgusta. Drava je ve bila dovoljno jaka ne samo da sprei rat
nego i da ga zapone. Stoga kad H ernici javie da neprijatelj
prelazi preko njihove granice, Rimljani im sprem no obeae
pomo. Bile su regrutovane dve konzulske vojske: Veturije je bio
upuen na Volske, aT ricipitan, suprotstavljajui se pljakanju
saveznike teritorije, nije odm akao dalje od zemlje H ernika.
Veturije u prvoj borbi razbi neprijatelja i natera ga n a bekstvo.
Dok se nalazio u zemlji H ernika, Lukrecije je propustio pljakaku kolonu koja je prela planine kod Preneste, a zatim sila
u ravnicu i opustoila polja P renesta i Gabija, te sa gabijskih
bregova okrenula ka tuskulskim. To u Rimu izazva veliki strah,
vie zbog neoekivanosti dogaaja, nego zbog toga to ne bi
bilo dovoljno ljudi da se zadri ova sila. U gradu je komandovao
Kvint Fabije; on je naoruao om ladinu, postavio predstrae i
time sve uinio m irnim i sigurnim. Poto je pokupio plen iz okoline, a ne usuujui se da se priblii gradu, neprijatelj se vraao
krunim putem , te ukoliko se vie udaljavao od grada utoliko
je bio bezbriniji. Tako nalete na konzula Lukrecija, koji je paljivo ispitao puteve i ekao u dobrom poretku sprem an za boj.
Dobro priprem jeni Rimljani napadoe neprijatelja zahvaenog
iznenadnom panikom , pa iako brojano unekoliko slabiji, razbie ogrom nu vojsku, naterae je u bekstvo i saterae u duboke doline iz kojih izlazak nije bio lak i opkolie je. Ovde su Volsci bili
gotovo uniteni: 13.470 ih je poginulo u borbi i bekstvu, 1.750je
uhvaeno ivih, a doneto je 27 bojnih znakova, kako sam naao
170

u nekim hronikam a. Ako j e ovde neto i dodano brojevim a,

ipak je krvoprolie sigum o bilo veliko. Konzul pobednik, natovaren ogrom nim plenom , vratio se u svoj stalni logor. Potom su
konzuli spojili svoje logore, a Ekvi i Volsci ostatke svojih snaga.
To je u ovoj godini bila trea bitka. Ista srea donese nam pobedu: neprijatelj je razbijen, a njegov tabor zauzet.
9.
Tako su stvari u Rimu dovedene u red, a uspeni ratovi su
odm ah izazvali nem ire u gradu. Te godine je narodni tribun bio
Gaj Terentilije Harsa. Smatrajui da odsustvo konzula ostavlja
slobodno polje za akcije narodnih tribuna, tokom vie dana je
nastupao pred narodom i optuivao oholost patricija; posebno
se oborio na vlast konzula, smatrajui je prevelikom i nepodnoljivom u slobodnoj dravi. Po nazivu je samo m anje nepodnoljiva, a u sutini je m nogo surovija od kraljevske vlasti. Umesto
je d n o g , sada su prihvaena dva gospodara; s n e u m eren o m i
neogranienom vlau, osloboeni svakog straha i razuzdani,
okrenuli su svu strogost i zakonske kazne protiv plebejaca. Da
njihova samovolja ne bi trajala veno, oni e predloiti zakon da
se izaberu petorica ljudi sa zadatkom da propiu zakon o konzulskoj vlasti. N arod e odrediti prava konzula kojima e se oni
koristiti, a nee svoju samovolju i htenja smatrati za zakon. Poto
je taj zakon predloen, a patriciji bili uplaeni da e u odsustvu
konzula biti prisiljeni da prihvate jaram , prefekt grada Kvint Fabije sazva Senat i tako otro napade i na zakonski predlog i na
podnosioca da ni suprotstavljanje obojice konzula ne bi znailo
veu pretnju ni vee zastraivanje. Prem a njegovim reima, narodni tribun je koristei situaciju postavio zasedu i napao dravu. Da su razljueni bogovi nekim sluajem dali njem u da bude
tribun prole godine, za vreme epidem ije i rata, Rimljani se ne
bi mogli odrati; kako su oba konzula bila prem inula, a bolest
optereivala dravu, u optem m eteu bi bili doneti zakoni o
ukidanju konzulske vlasti, ime bi narodni tribun postao voa
Ekvima i Volscima u napadim a na grad. Sta najzad? Ako konzuli postupe oholo i surovo prem a nekim graanim a, zar nije
dato pravo da ga izvede na sud i preda n a suenje onim a iz ije
sredine potie ovek kom e je uinjena nepravda? Ovo je razlog
da bude om rznut i postane nepodnoljiv ne konzularni imperiju m , nego tribunska vlast. Posle um irenja i pom irenja sa patricijima, ponovo se vraa na stara zla. O n ga n e moli da odustane
171

od onoga to je zapoeo. ,,A vas, drugi tribuni, nastavi Fabije,

molimo da mislite na to d a je vaa vlast u poetku stvorena radi
pom oi pojedincim a, a ne na propast svih. Izabrali ste narodne tribune, a ne protivnike patricija; za vasje neasno, a za nas
nesrea da zauzimate nezatienu dravu. Neete um anjiti vaa
prava nego vau m rnju ako se sporazum ete sa vaim kolegom
da se stvar ostavi takva kakvaje do dolaska konzula. Kad nas je
bolest napala prole godine, i sami Ekvi i Volsci su nas potedeli
strahota nem ilosrdnog rata. T ribuni su se savetovali s Terentilijem i akcijaje naizgled odloena, a u stvarije prekinuta, pa su
konzuli odm ah pozvani nazad.
10.
Lukrecije se vratio sa ogrom nim ratnim plenom i sajo
veom slavom. Slavu je uveao i tim e to je po dolasku izloio
ratni plen na Marsovom polju, kako bi svak prepoznavi svoje,
to odneo u roku od tri dana. O no za ta se nije javio vlasnik bilo
je prodato. Po optem uverenju, konzul je zasluio trijumf, ali
je stvar odlagana j e r je tribun insistirao na zakonu. Ova stvar
je vanija konzulu, rekao je. O tom e je raspravljano vie dana
i u Senatu i u n arodnoj skuptini. Najzad je trib u n uzm akao
pred autoritetom konzula i odustao od svog predloga. Tada je i
vojskovoi i vojsci ukazana duna poast; konzul je trijumfovao
za po b ed u n ad Ekvima i Volscima, a u trijum fu su ga pratile
njegove legije. Drugom konzulu je data poast da ovenan ue
u grad, ali bez svojih vojnika.16
Sledee godine je Terentilijev zakon, koji je sada podrao
ceo kolegijum tribuna, doekao nove konzule Publija Volumnija i Servija Sulpicija. Te godine je vieno kako nebo gori, a
zemlju je zaljuljao snaan p o tre s.17 Bik je progovorio pria
u koju se te go d in e poverovalo, a prole godine nije. Pored
drugih uda padala je i kia od mesa, a prialo se da je leteo
16 Razlika izmeu trijumfa i ovacije bila je u tome to komandant
pobednik nije oblaio togu Jupitera i kralja pri ovaciji, nego je nosio
skiptar i iao peice, a ne na etvoropregu (kvadrigi) kao vojskovoa kome je dodeljen trijumf; ovenan je mirtom, a ne lovorom. Odluku o trijum fu ili ovaciji donosio je Senat. Smatra se da je trijumf dodeljivan samo za veliku i krvavu pobedu.
17 Zemljotres 461. pre n. e. bio je deo velikog seizmikog potresa u
Mediteranu, onog istog koji je 464. pre n. e. pogodio Peloponez u vreme
helotskog ustanka.

172

ogrom an broj ptica i grabio tu kiu. O no to je palo na zemlju

lealo je razbacano nekoliko dana a da nije prom enilo miris.
Religijski kolegijum duovira je prouio Sibilinske knjige. O ne
su proricale opasnost od je d n e zajednice stranaca iji e napad
bid usm eren na visoko mesto u Rimu i otuda e nastati nesrea.
P ored ostalog, opom enuti su da se okanu unutranjih sukoba.
T rib u n i su ih optuivali d a je to uinjeno samo zato da bi se
spreilo donoenje zakona i da predstoji velika borba. I evo,
kao da se svake godine okree isti krug. H ernici javie da Ekvi i
Volsci opet sprem aju vojsku, m ada im je imovina oduzeta. Sredite poduhvata je u Anciju; kolonisti iz Ancija su javno drali
skupove u Ecetri. T am o je bilo vostvo, ovde glavne snage za
rat. Kad je to javljeno Senatu, bilo je n are en o da se izvri regrutovanje i da konzuli m eusobno podele voenje rata: jedan
da uzm e kom andu protiv Volska, drugi protiv Ekva. T ribuni
su na Forum u uzvikivali da je pria o ratu sa Volscima izmiljena, da je Senat nagovorio H ernike. Slobodu rimskog naroda
ne izigravaju vie priam a o hrabrosti nego smicalicama. Poto
sada niko ne bi poverovao da se Ekvi i Volsci, gotovo potpuno
uniteni i poraeni, m ogu podii na oruje izmiljen je nov neprijatelj: osum njiena je verna kolonija koja je u blizini. Rat
se objavljuje nedunom Anciju, a u stvari se ratuje s rimskim
plebejcim a koje e, o ptereene orujem , uurbanim m arom
odvesti iz grada i tako udaljavanjem i progonstvom graana
kazniti naro d n e tribune. I tako e - poto nije re ni o em u
drugom - zakon propasti ako ne budu pazili da ne budu prognani iz grada i ne prim e jaram dokje stvar jo neokrnjena i dok
su jo u zemlji i civili. Ako pokau sranost nee izostati pomo;
tribuni su m eusobno sloni. Ne treb a da strahuju od spoljnog neprijatelja, n em a nikakve opasnosti: bogovi su pom ogli
prole godine da se sloboda moe braniti bez opasnosti. Tako
uinie tribuni.
11.
Na drugoj strani su konzuli, postavivi svoja sveana sedita naoigled svih, vriti regrutovanje. Ovamo dojurie tribuni,
vodei za sobom sakupljeni narod. Prozvana je nekolicina kao
da se stvar ispituje, a onda izbi nasilje. Koga god bi liktor zgrabio po naredbi konzula, narodni tribun bi naredio da se pusti.
I niko nije inio nita onako kako je irnao pravo, nego je koristio
nasilje da bi silom dobio ono emu je teio.
173

Kako su se drali tribuni spreavajui regrutovanje, tako su

i patriciji stvarali tekoe zakonu koji je predlagan za vreme dok
je skuptina zasedala. Svaa je zapoela kad su narodni tribuni
naredili narodu da se podeli po tribama, dok su patriciji odbijali
da se pomere. Stariji ljudi jedva su uestvovali u tome poto stvar
nije voena razumom, nego je bila dozvoljena svaka nepromiljenost i drskost. I konzuli su se uzdravali od bilo kakvog meanja
da ne bi u optem m eteu izloili uvredi svoje dostojanstvo.
Bee neki Cezon Kvinkcije, odvaan mladi em u su doprineli i plem enito poreklo i njegova stasitost i snaga. Vrlinam a
kojima su ga obdarili bogovi dodao je i sam m noga ratna odlikovanja i reitost na Forum u, tako da niko u dravi nije bio
spremniji od njega i na rei i na delu. Kada bi ovaj ovek nastupio izm eu senatorskih redova, nadvisujui sve kao da m u sav
auto ritet diktatora i konzula izbija i iz glasa i iz snage, sam je
odolevao i napadim a tribuna i oluji naroda. Pod njegovim vostvom esto su sa Forum a bili oterani tribuni, razbijen i rasteran
plebs. Ko god bi se suprotstavio, otiao bi izubijan i bez odee,
p a je postalo jasno da e zakon pretrpeti neuspeh ukoliko stvar
bude tako voena. I dok su ostali tribuni bili zaplaeni, Aul Verginije jed in i iz kolegijum a zatrai da se Cezon osudi na smrt.
Ali hrab ri d u h ovog oveka nije se tim e zastraio nego samo
raspalio i jo otrije suprotstavio donoenju zakona, rasterivao
je plebejce, p ro g o n io trib u n e kao u pravom ratu. T u ilacje
pustio tuenog da sam sebe uniti, da doda vatru mrnji i prui
m aterijal za optubu. Zakon je predlagao ne toliko u nadi da
e biti donet koliko da bi izazvao Cezonovu nesm otrenost. O d
ta d a je sve ono to je om ladina esto govorila i neprom iljeno
inila, pripisivano samo Cezonovom sumnjivom karakteru. Ipak
se suprotstavio zakonu. Na to je Aul Verginije rekao narodu:
Zar ne uviate, Kviriti, da ne m oete u isto vrem e im ati i Cezona kao graanina i zakon koji elite? Uostalom, zato kaem
zakon? U stvari, on se suprotstavlja slobodi. O holou je nadmaio sve Tarkvinije. Cekajte da ovaj koga sada gledate da vlada
kao obian graanin svojom snagom i drskou, postane konzul
ili diktator. Sa tim su se slagali mnogi, alei se da su potisnuti,
pa su podsticali tribuna da stvar dalje vodi.
12.
Ve je doao i dan suenja, i m nogim ljudim a se inilo
da je pri suenju Cezonu bila re o slobodi. Najzad p riteran
174

uza zid, Cezon se ponizio i reio da moli pojedince. U njegovoj

pratnji nalazili su se roaci, prvaci drave. Tit Kvinkcije Kapitolin, kojije tri puta bio konzul, potoje najpre podsetio na svoja
lina i porodina odlikovanja, tvrdio je da ni u gensu Kvinkcija
ni u rimskoj dravi nisu nikad postojale takva priro d n a obdaren o st i tako velika hrabrost, prvu vojsku j e sluio pod njim i
on je svedok njegove borbe protiv neprijatelja. Spurije Furije je
potvrdio da m u je Kvinkcije Kapitolin poslao njega kao potporu u tekim trenucim a; sm atra da niko drugi ne bi vie uinio
za popravljanje poloaja. Lucije Lukrecije, konzul p reth o d n e
godine, jo u sjaju skoranje slave, ree da deli svoju slavu sa
Cezonom , da se sea bitaka, da moe ispriati njegove slavne
podvge i u pohodim a i u borbam a; savetuje i opom inje: to je
izvrstan mladi, obdaren od prirode i sree svim dobrim a, izuzetno vaan za svaku dravti u kojoj se nae, pa bi trebalo da su
sreni to je njhov graanin, a ne podanik neke druge drave.
O no to mu zamera - estinu i drskost - ublaie se vremenom;
promiljenost koja m u nedostaje poveava se s godinama. Poto
m u m ane opadaju, a vrlina sazreva, on zasluuje da doeka svoju
starost u dravi. M eu ovima je bio i njegov otac Lucije Kvinkcije koji je imao nadim ak Cincinat; on nije ponavljao pohvale,
da ne bi izazvao zavist, nego je traio oprotaj zbog mladalake
zablude i m olio da njem u koji nije nikada povredio ni reju
ni delom darnju sina. Je d n i su odbijali m olbe ili iz straha ili iz
obzira; drugi su, alei se da su bili pretueni ili oni ili njihovi
prijatelji, odgovarali otro i time u n ap red pokazivali svoj sud.
13.
Sem m rnje m ase, o p tu e n o g je teretio ije d a n pravi
prestup. Naime, Marko Volscije Fiktor,18 koji je nekoliko godina ranije bio narodni tribun, pojavio se kao svedok i izjavio da
je m alo posle epidem ije u gradu naiao na grupu mladia koji
su lutali po Suburi. Izrodi se svaa i njegov stariji brat, koji se
ne bee oporavio od bolesti, pade pogoen Cezonovom pesnicom. Polumrtvog su ga na rukam a odneli kui, ali je on um ro
bez sumnje od toga. Da goni tako surovog krivca nisu dozvolili
konzuli iz ranijih godina. Dok je Volscije ovo iznosio, nastalo je
takvo uzbuenje da je malo nedostajalo da narod ubije Cezona.
18
Ime Fictor moglo je, kako smatra Ogilvi, biti u vezi sa prevarom
(od fingo, prevariti).

175

Verginije na to zapovedi da se ovek odvede u zatvor, a patriciji

se nasilju odupree silom. Tit Kvinkcije uzviknu da onoga ko je
optuen za sm rtni zloin, ije je suenje zakazano i ija e osuda
biti uskoro doneta, niko nem a pravo da zlostavlja dok ne bude
sasluan i osuen. T ribun izjavi da nem a nam eru da ga kazni
pre nego to presuda bude izreena, ali e ga drati u zatvoru
do dana suenja kako bi onom e ko je izvrio ubistvo izrekao
kaznu rimski narod. Pozvani su ostali narodni tribuni, a oni su
donosei u m eren u odluku iskoristili svoje pravo da pom ognu
pojedincu: nisu dozvolili da se optueni otkuje, ali su odredili
da krivac d o e na roite i da plati kauciju n a ro d u , za sluaj
da se ne pojavi. M eutim, bili su u nedoum ici koliku sumu da
zatrae kao dovoljnu garanciju, pa stoga prebacie pitanje na
Senat. Dok se o tom e odluivalo, krivac je zadran najavnom
mestu. O dreeno je da se daju jem ci i da se svaki od njih obavee na sumu od 3.000 asa; o broju jem aca ostavljeno je tribunima
da odlue. O ni odredie deset; sa toliko jem aca, tuitelj je prihvatio garanciju za optuenog. Cezon je prvi za koga se zna da
je dao javnu garanciju. Puten da ode sa Foruma, on nou pobee u progonstvo Etrurcima. Iako je njegov postupak pravdan
time d a je dobrovoljno odao u progonstvo, V erginijeje na dan
suenja ipak sazvao skuptinu, pa su pozvane njegove kolege
da je raspuste. K aucijaje nem ilosrdno traena od oca, tako da
je m orao prodati celokupno imanje, pa je izvesno vreme iveo
u nekoj kolibi s one strane Tibra, usamljen kao prognanik.19
14.
Dravu su potresali ovo suenje i predlaganje zakona;
od spoljnih ratova nastao je predah. Oseajui se kao pobednici
je r su patriciji bili zaplaeni Cezonovim progonstvom, tribuni su
bili uvereni da je zakon ve donet. Ali dok su se stariji patriciji
odrekli vlasti, m lai, naroito oni iz Cezonovog drutva, nisu
um anjili svoju netrpeljivost prem a plebejcim a, niti su izgubili
hrabrost. M eutim , nauili su da svoje napade uine um erenijim . Kada je posle Cezonovog progonstva ponovo uinjen pokuaj da se donese zakon, oni su organizovano i sprem no sa
ogrom nom vojskom svojih klijenata napali narodne tribune im
19
Prata Quinctia su se nalazila, prema podatku kod Plinija (Naturalis
historia, 18-20), na desnoj obali Tibra, na ager Vaticanus. Moguno je da
je pria o Cincinatu etiolokog karaktera sa namerom da objasni naziv.

176

su nastupili, dajui priliku za napad, i to tako da se nijedan nije

isticao, pa ni m rnja ni slava nisu pali samo na je d n u kuu, te
se plebsu inilo da sada um esto jed n o g im aju hiljade Cezona.
A u dane kad se nije odluivalo o zakonu nije niko bio blai i
m irniji od njih: u ljudno su pozdravljali plebejce, razgovarali
s ljudima iz plebsa, pozivali ih u svoje kue, raspravljali na Forumu o njihovim stvarima, a doputali su i tribunim a da dre skuptine bez rem eenja. Nikad ni prem a kom e nisu bili neprijatni
sem ukoliko nije bila re o zakonu. Inae je ova om ladina bila
veoma popularna. ak ni glas nisu dizali, a kamoli da su poinili
neko nasilje. I tako su postepeno, gladei ga i bavei se njime,
pripitom ili plebs. Na taj nain su vetinom tokom cele godine
izbegli donoenje zakona. Doputali su tribunim a ne samo da
sve m irno vode nego i da budu izabrani za sledeu godinu.
15.
Tako su konzuli Gaj Klaudije, Apijev sin, i Publije Valerije Publikola primili vlast u ve smirenoj dravi. Nova godina nije
donela nita novo. Glavna briga u dravi je bilo predlaganje ili
prihvatanje zakona. Ukoliko su mladi patriciji imali vie uspeha
kod plebejaca, utoliko su ih tribuni otrije napadali, nastojei da
ih uine sumnjivima plebsu. Optuivali su ih d a je stvorena zavera, da je Cezon u Rimu; odlueno je da se tribuni biju, a plebejci
poseku; da su stariji patriciji om ladini dali u zadatak da ukine
tribunsku vlast u dravi i da se Republika vrati u stanje kakvo je
bilo pre nego to je Sveto brdo bilo zauzeto. I dok su se, kao gotovo svake godine, pribojavali rata sa Volscima i Ekvima desi se
je d n o m nogo blie i neoekivano zlo: prognanici i robovi, oko
2.500 ljudi, pod vostvom Sabinjana Apija H erdonija zauzee
nou Kapitol i tvravu. U tvravi je odm ah izvren pokolj onih
koji nisu hteli da se prikljue zaveri, ili da se late oruja. Neki su
iskoristili nastalu zabunu i poneseni strahom dojurili na Forum.
N aizm enino su se uli povici: ,,Na oruje!" i Neprijatelj je u
gradu! Konzuli su bili u nedoum ici da li da naoruaju narod,
ne znajui kakvo se zlo iznenada pojavilo: spolja ili iz samog grada, iz plebejske mrnje ili robovske podlosti. Smirivali su nemir,
ali su ga time samo poveali. Ni vrhovna vlast nije imala snage
nad preplaenim mnotvom. Dadoe oruje, ali ne svima nego
samo toliko da svi b u d u zatieni od nepoznatog neprijatelja.
U znem ireni, je r nisu znali ni ko je neprijatelj ni koliki je , ostatak noi su proveli razm etajui strae na pogodnim m estim a
177

po celom gradu. Najzad dan otkri i kakavje rat u pitanju i ko

je njegov voa. Apije H e rd o n ije je sa Kapitola pozivao robove
na slobodu: on preuzim a stvar ovih najbednijih u svoje ruke, da
one koji su nepravedno prognani vrati u otadbinu i da robove
oslobodi tekog ja rm a ropstva. Vie bi voleo da ovo izvri sam
rimski narod, ali ako za to n em a ovde nade, on e pokrenuti
Volske i Ekve i preduzeti sve krajnje mere.
16. Tako stvar postade jasnija i patricijima i konzulima. Ipak
su strahovali da ono to je javljeno ne krije neke tajne namere Sabinjana i Veja i da, poto u gradu ima toliko neprijatelja,
uskoro ne stignu po dogovoru i legije Sabinjana i Etruraca, te
da i stari neprijatelji Rima, Volsci i Ekvi, ne dou ovog p uta ne
radi pljake polja kao ranije nego u sam grad koji je ve delom
zauzet. M nogi i razliiti strahovi su ih potresali; izm eu ostalog
je bio veliki strah od robova, je r se svako plaio da m oda ima
neprijatelja u kui kom e se nije m oglo verovati niti ne verovati da ne bi postao jo opasniji ako m u se uskrati poverenje.
Izgledaloje da se i slogajedva m oe odrati. Tolika druga zla
i nevolje su se pojavljivali i pretili da se niko vie nije plaio ni
naro d n ih trib u n a ni plebejaca. Ovo svakodnevno zlo, koje se
budilo uvek kad su druge nevolje mirovale, izgledalo je kao da
sada miruje, utiano strahom od spoljnog neprijatelja. A u stvari
je upravo ono najvie pritiskivalo dok su stvari ile nizbrdo. Takvo ludilo je dralo tribune da su tvrdili kako nije u pitanju rat
nego lana slika rata koja je postavljena na Kapitol da odvrati
panju plebejaca od brige za zakon. ,,To su prijatelji i klijenti patricija, govorili su, koji e ukoliko vide da su se uzalud bunili,
poto zakon bu d e donet, otii u jo veoj tiini od one kojom
su stigli. Potom su odrali skuptinu radi donoenja zakona,
odvlaei tako n aro d od oruja. Konzuli su drali sednicu Senata, pri em u se strah od tribuna pokazao vei od onoga koji
su neprijatelji uneli nonim upadom .
17. Poto je javljeno da su ljudi ostavili oruje i napusti straarska mesta, Publije Valerije ostavi kolegu u Senatu, istra iz
Kurije, doe n a sveto m esto20 gde su tribuni drali skuptinu
20
Templum u originalu, ovde ne oznaava hram nego mesto osveeno ritualom augura; to jest mesto na Forumu gde je odravana skuptina
(comitia), pa prem a tome i samu skuptinu.

178

i povika: ta ovo znai, tribuni? Zar ete pod vostvom i auspicijam a Apija H erdonija oboriti dravu? Zar e biti takve sree
da vas zavede onaj koji nije uspeo po k ren u ti ni robove? Da li
e vam neprijatelj kad vam bude gospodario dozvoliti da ostavite oruje i donosite zakone? Potom se okrenu masi i nastavi:
Ako vas, Kvirid, nije briga ni za ovaj grad ni za vas same, barem
brinite za svoje bogove koje je neprijatelj zarobio. O psednud su
J u p ite r najvei i najm onji,21Ju n o n a, kraljica neba, M inerva i
drugi bogovi i boginje. U ropskom taboru dre zarobljene vae
dravne bogove zadtnike. Zar je to za vas zdrava drava? Toliko
je ve neprijatelja ne samo u bedem im a nego i u tvravi, iznad
Kurije i iznad Foruma. M eutim, skuptina se odrava na Forum u, Senat zaseda u Kuriji, senatori dre govore, a ostali graani
sprovode glasanje kao da vlada mir. Zar nije zadatak i patricija i
plebejaca, koliko god ih ima, konzula i tribuna, svih ljudi i bogova da zgrabe oruje iju r n u na Kapitol da oslobode i um ire ovaj
uzvieni dom Ju p itera najveeg i najmonijeg? O, oe Romule,
daj svom potomstvu o n u istu sranost kojom si ti povratio ovu
tvravu to su je Sabinjani dobili pom ou zlata. Uini da krenu
onim istim putem kojim si ti nekad kretao sa svojim vojnicima.
Prvo u evo ja kao konzul, koliko to m ogu kao sm rtnik, tebe
boga slediti i krenuti tvojim tragom . Kraj govoraje bio sledei:
Sam uzimam oruje i pozivam graane da uine to isto. Ako se
bilo ko odupre tome, ja u svestan konzulskih ovlaenja zaboraviti na tribunsku mo i svete zakone i smatrau ga za neprijatelja
bilo gde da se nalazi, na Forum u ili Kapitolu. Poto su zabranili
da se to uini prodv Apija Herdonija, narodni tribuni sada naredie da se zgrabi oruje protiv Publija Valerija. Usudio se da protiv tribuna uradi ono to je njegov najstariji predak uradio protiv
kraljeva. Izgledalo je da e nastupiti krajnje nasilje i da e rimski
graanski rat biti prizor za neprijatelja. Niti je zakon mogao biti
d o n et, niti je konzul m ogao krenuti n a Kapitol. No prekide
zapoetu borbu. I tribuni su se povukli kada je no nastupila,
bojei se konzulovog oruja. Poto su se podstrekai p o b u n e
povukli, patriciji su k ren u li da obilaze plebejce, da se ukljuuju u njihove grupe i da za tu priliku dre prigodne govore.
21 Posredi je Kapitolski Jupiter, Iuppiter Optimus Maximus, vrhovni
bog rimske drave.
179

Opominjali su ih da vode rauna o tom e u kakve nevolje uvlae

dravu, da nije u pitanju borba patricija i plebejaca, nego da i
jedni i drugi zajedno predaju gradsku tvravu neprijatelju, kao
i hramove bogova, privatne i javne penate. Dok se ovo deavalo
na Forum u, konzuli su u m euvrem enu obilazili kapije i bedem e u strahu od pokreta Sabinjana i neprijatelja iz Veja.
18.
Iste noi stigoe glasnici u Tuskul i javie o zauzimanju tvrave, posedanju Kapitola i stanju u pobunjenom gradu.
U Tuskulu je tada bio d iktator22 Lucije Mamilije. O n odm ah
sazva Senat i, sprovodei glasanje, iznese svoje miljenje. Smatrao je da ne treba ekati da iz Rima stignu glasnici koji e traiti
pomo, je r opasnost i nesrea koji prete, te savezniki bogovi i
njihova vernost savezu zahtevaju da se ona odm ah uputi: Bogovi nam nee nikada dati slinu priliku da zasluimo zahvalnost
drave koja je tako m ona i nalazi se u susedstvu." Odluie da
se poalje pom o, regrutovae o m ladinu i dadoe joj oruje.
U osvit dana su stigli u Rim, a izdaleka su liili na neprijatelja:
inilo se da su stigli Volsci i Ekvi. Kad se oslobodie nepotrebnog straha, Rim ljani ih prim ie u grad i oni u koloni sioe
na Forum. Poto je kolegu ostavio kao zadtu kod kapije, ovde
je Publije Valerije poeo postrojavati vojsku u bojni poredak.
Pokrenuo ih je autoritet oveka. O n je tvrdio da e, ako m u dozvole, im Kapitol bude ponovo zauzet i grad um iren pokazati
kakvu uprevaru kriju tribuni u znaku koji predlau i da nee
praviti sm etnje narodu u skuptini, seajui se svojih predaka i
veran svom nadim ku kojim kao da m u je od predaka preneta
u naslee i briga za narod. Ovog vojskovou su sledili uprkos
otporu n arodnih tribuna i svrstali se u bojni red na Kapitolskoj
okuci. Pridruile su im se legije iz Tuskula. I graani i saveznici
su se nadmetali u tome kome e pripasd ast da zauzme tvravu.
Obojica vojskovoa su hrabrila svoje. Neprijatelj je strahovao je r
nije imao drugog oslonca sem svoga poloaja. Dok su ovi drhtali, Rimljani i saveznici su izvrili napad na njih; ve su upali u
predvoije hram a, kad Publije Valerije, koji je iao napred m eu
prvima, pogibe borei se. Videvi ga kako pada, bivi konzul Publije Volum nije dade znak svojima da ga pokriju, a sam zauze
22
Diktator je u Tuskulu bio na elu drave kao i u mnogim drugim
latinskim zajednicama.

180

mesto konzula. Usled estine napada, ovaj dogaaj nisu primetili vojnici tako da su odneli pobedu pre nego to su shvatili da se
bore bez vojskovoe. Mnogi od prognanika su svojom pogibjom
oskrnavili hram, a m nogi su bili zarobljeni. H erdonije je ubijen.
Tako je Kapitol bio povraen, a zarobljenici su kanjeni prem a
svom statusu, zavisno od toga da li je bio u pitanju rob ili slobodan ovek. Ljudim a iz Tuskula odata je zahvalnost, a Kapitol
je ritualno oien i osveen.23 Pria se da su plebejci ubacivali
kvadranse24 u kuu poginulog konzula da bi time doprineli da
pogreb bude velianstveniji.
19.
K ad je m ir uspostavljen, tribu ni su traili od patricija
da ispune ono to se zadatom verom obavezao Publije Valerije i da Gaj Klaudije nastoji da na bogovima m anim a njegovog
kolege ne lei teret prevare,25 te da dozvoli da se raspravlja o
zakonu. Konzul je odbio da se raspravlja o zakonu pre nego to
m u bude izabran kolega. Ovo je produilo stanje napetosti sve
do skuptine za izbor konzula. U decem bru je uz veliku podrku patricija izabran za konzula Cezonov otac Lucije Kvinkcije
Cincinat, koji odm ah zauze svoj poloaj. Plebejci su strahovali
da e imati konzula ozlojeenog na njih, m onog i zbog omiljenosti kod patricija, i zbog vrline, i zbog svoja tri sina, od kojih nijedan nije bio m anje hrabar od Cezona, a po m udrosti i
um erenosti nadmaivali su ga kad su to prilike zahtevale. O d
trenutka k a d je stupio na dunost, stalno je odravao skupove
radi suenja i u tom e nije bio stroi u zauzdavanju plebejaca od
ukoravanja Senata. Usled inertnosti ovog tela, tribuni, neprestano na vlasti, vladaju i svojim jezikom i svojim nedelim a ne kao u
dravi rimskog naroda nego kao u nekoj propaloj kui. Govorio
je da su vrlina, postojanost i sva odlija m ladosti u ratu i m iru
prognani iz grada Rima zajedno sa njegovim sinom Cezonom.
Brbljivci, bundije, pravo seme razdora, ti tribuni, birani i trei
put, sluei se najgorim vetinama ive razuzdano kao kraljevi:
Zar ovaj Aul Verginije, koji nije bio na Kapitolu, manje zasluuje sm rt od Apija H erdonija? Pre nego on, H erkula mi, ako
23 Zbog ubistva u hramu, ritualno oienje je vreno vodorn i vatrom.
24 Kvadrans je bio etvrtina asa.
25 Misli se na obeanje da e biti odrana rasprava o lex Terentillia.
Manes ovde u znaenju ,,dua.

181

se pravo prosuuje. Izjavljujui d a je neprijatelj, H erdonije je

ako nita drugo, barem doprineo da zgrabite oruje. Odriui
d a je re o ratu, ovaj drugi vam je oduzeo oruje i goloruke vas
izloio vaim robovim a i em igrantim a. A da li ste se vi (govorim s doputenjem Gaja Klaudija i pokojnog Publija Valerija)
postrojili na Kapitolskoj okuci pre nego to ste neprijatelja izbacili sa Foruma? Kakva sram ota pred bogovima i ljudima! Kad
je neprijatelj bio u tvravi, na Kapitolu, kad je voa izgnanika
i robova, skrnavei sva ta m esta im ao svoje sedite u svetilitu
Jupitera najveeg i najmonijeg, u Tuskulu je zgrabljeno oruje
pre nego u Rimu. Ne zna se da li je to bio Lucije Mamilije, tuskulski voa, ili su to bili konzuli Publije Valerije i Gaj Klaudije
koji su oslobodili rimsku tvravu. Kada su nekad Latini hteli da
brane sopstvenu zemlju, kad im se neprijatelj nalazio na granici, nism o im dozvolili da zgrabe oruje; da sada Latini nisu
dobrovoljno pritekli u pom o bili bismo porobljeni i uniteni.
Zar to znai, tribuni, pom agati plebejcim a da ih nenaoruane
predate neprijatelju da ih uniti? Dakle, ako bi neko od vaih
plebejaca iz najnieg sloja - plebejaca koje ste uinili odseenim delom od ostalog naroda i pretvorili ga u svoju i svojevrsnu
dravu -ja v io da m u je kua opkoljena naoruanim robovima,
smatrali biste da m u treba priskoiti u pomo, a kada su Jupitera najveeg i najm onijeg opkolili naoruani robovi i emigranti
smatrali ste da nije dostojan nikakvog ljudskog poduhvata. I zar
vi traite da vas sm atram o za neprikosnovene, vi kojima ni sami
bogovi nisu ni sveti ni nepovredivi? I tako optereeni zloinom
i prem a ljudim a i prem a bogovima, neprestano ponavljate da
ete ove godine doneti zakon. Ako ga donesete, onda, H erkula
mi, drava nije dobro voena onog dana kada sam izabran za
konzula; to e bitijo gore od pogibije konzula Publija Valerija.
Pre svega, Kviriti, dunost m oja i m og kolege je da ove godine
vodimo legije protiv Volska i Ekva. Ne znam zbog ega, ali bogovi su nam naklonjeniji kada ratujem o nego kada smo u miru.
Kakva bi nam opasnost zapretila od ovih naroda da su znali da
su Kapitol zaposeli prognanici, m nogo je bolje nagaati sada
kada je sve prolo, nego u stvarnosti iskusiti.
20.
Konzulov govor naie na odjek kod plebejaca. Ohrabreni patriciji su smatrali d a je drava um irena. Pre sprem an da
sledi nego da sam predlae, m ada je prepustio starijem kolegi
182

da preduzm e tako ozbiljnu akciju, drugi konzul je traio svoje m esto u vrenju konzulske vlasti. Ismevajui ovaj govor kao
prazno hvalisanje, trib u n i napadoe pitajui na koji e nain
konzuli povesti vojsku ije regrutovanje nije odobreno. Na to
Kvinkcije odgovori: ,,Mi nem am o koga da regrutujem o, je r kad
je Publije Valerije naoruao plebejce radi zauzimanja Kapitola,
svi su poloili zakletvu da e se sakupiti na poziv konzula i da
se nee razii pre njegove naredbe. N areujem o, dakle, svima
koji su se zakleli da sutra naoruani d o u na Regilsko jezero .
T rib u n i su hteli da n a u izgovor i da razree n aro d obaveze
tako to su govorili da j e Kvinkcije bio privatno lice onda kad
su ovi poloili zakletvu. No tada jo nije bila zavladala bezbonost od koje pati nae doba i niko nije sm atrao da m oe tumaiti zakletvu i zakone kako to njem u odgovara, nego je svoje
shvatanje prilagoavao njim a. I poto je bilo malo izgleda da
m ogu spreiti stvar, trib u n i su nastojali da se odloi odlazak
vojske, utoliko pre to se prialo da je i augurim a nareeno da
budu na Regilskom je z e ru kako bi posvetili mesto na konre bi
se potom mogla drati skuptina po religijskim pravilima. Tako
bi sve ono to je u Rimu izglasano za tribunsku mo, ovde bilo
nevaee.26 Sve bi bilo onako kako n ared e konzuli. Na udaljenosti veoj od je d n e milje od grada ne postoji pravo apela na
narod, pa ako tribuni tam o dou pom eani sa ostalom masom
Kvirita, bie takoe pod vlau konzulskog autoriteta. Plaili su
se i toga, ali ih je m nogo vie uznem iravao strah od onoga to
je Kvinkcije esto govorio, naime da nee odrati skuptinu radi
izbora konzula. Drava je tako bolesna da se ne moe oporaviti
uobiajenim lekovima; diktator treba da se pobrine za dravu i
to tako da onaj ko krene da rui dravni poredak uvidi da diktatura ne dozvoljava pravo apela.
21.
Senat se odravao na Kapitolu; tam o dooe i tribuni
sa uznem irenim plebejcim a. Masa je uz ogrom nu buku molei
traila pom o as od senatora, as od konzula. M eutim, konzuli se nisu dali pokolebati sve dok tribuni nisu obeali da e se
ubudue pokoravati autoritetu Senata. Kad je konzul obavestio
o zahtevim a trib u n a i plebejaca, Senat je odluio da tribuni
26
Vlast narodnih tribuna je prostorno bila ograniena na grad Rim
i okolinu do udaljenosti od jed n e milje.

183

te godine ne donose zakon, a konzuli da ne odvode vojsku iz

grada. U ostalom , Senat je sm atrao d a je svako produavanje
m agistrature, kao i ponovni izbor istih tribuna, protivno dravnom ureenju. Konzuli su se potinili autoritetu Senata, ali su
tribuni uprkos protivljenju konzula bili ponovo izabrani. Na to
i patriciji ponovo predloie za konzula Lucija Kvinkcija da ne
bi u em u ustupili pred plebejcima. Nastup konzula nije nikad
bio ei u toku cele godine: ,,Da li se treba uditi, oci senatori i
dopisani, da je va autoritet nem oan u odnosu na plebejce? Pa
vi ste ga oslabili, je r k a d je plebs prekrio odluku Senata o produavanju m agistrature, i sami ste krenuli da je krite kako ne
biste u neprom iljenosti zaostali za plebejcima. Kao da se stie
vie moi u dravi ako je vie lakomislenosti i rasputenosti. Ipak
je nepromiljenije i lakomislenije ponitavati sopstvene odluke i
dekrete nego tue. Ugledajte se i vi, oci senatori, na nerazum nu
gomilu! Vi, koji treba da budete prim er drugim a, radije greite
sledei prim er drugih nego da drugi ine dobro po ugledu na
vas! Ali ja neu sebi dozvoliti da oponaam tribune i da budem
proglaen za konzula uprkos odluci Senata. A tebe, Gaju Klaudije, pozivam da sprei rimski n aro d u ovoj nezakonitosti, i
ja u to prim iti ne kao da se protivi mojoj vlasti nego kao da
doprinosi mojoj slavi pri odbijanju prezrene poasti, te da e
me potedeti prezira zbog ovakvog produavanja m agistrature.
Potom zajedniki donee dekret ,,da ne treba ponovo imenovati
za konzula Lucija Kvinkcija, ako je neto u tom pravcu uinjeno,
da oni takvo glasanje nee smatrati vaeim".
22.
Za konzule su izabrani Kvint Fabije Vibulan trei put i
Lucije Kornelije Maluginensis. Te godine je sproveden cenzus.
Zavrna rtva oienja bila je odloena zbog zauzimanja Kapitola i konzulove smrti.
O dm ah n a poetku godine u kojoj su konzuli bili Kvint Fabije i Lucije Kornelije nastali su nemiri. Tribuni su podbadali narod. O d Latina i H ernika stizale su vesti o velikom napadu Volska i Ekva i o tom e da su legije Volska ve u Anciju. Postojalaje
i opasnost da e se kolonija odm etnuti. S m ukom je postignuto
da tribuni dozvole da se rat preduhitri. Potom su konzuli podelili vojnu kom andu: Fabijaje zapalo da vodi legije na Ancij, a Kornelija da ostane kao zatita u Rimu ako bi deo neprijatelja doao
radi pljake, kao to su Ekvi im ali obiaj da ine. O d Latina
184

i H ernika je po ugovoru zatraeno da daju vojnike, tako da su

dve treine u vojsci inili saveznici, a je d n u rimski graani. Kad
su u zakazani dan stigli saveznici, konzul je postrojio vojsku isp red Kapenskih vrata. Poto je ovde izvrio sveano oienje
vojske,27 krenuo je ka Anciju i zauzeo poloaj nedaleko od neprijateljskog utvrenja i logora. Kako se Volsci u oekivanju
da stignu Ekvi nisu usuivali da stupe u b orbu nego su se priprem ali da se obezbede nasipom , Fabije je ve sledeeg dana,
ne meajui vojsku graana i saveznika, postavio bojni red kod
nasipa neprijateljskog utvrenja u tri posebne kolone, a sam se
nalazio u sreditu u rimskim legijama. Potom naredi saveznicim a da paze na bojni znak i da se ravnaju prem a njem u, bilo u
napredovanju ili povlaenju, ako za to bude dat znak. Isto tako
je i konjanike svakog dela postavio odm ah iza prve linije. Tako
je sa tri strane opkolio tabor i pritisnuvi sa svih strana, oterao
Volske sa nasipa. Preavi zatim preko opkopa, izbaci iz logora
gom ilu koja se preplaena sabila u je d a n njegov deo. Konjica,
koja nije mogla preskoiti opkop i stoga se dotle uzdravala od
borbe kao posmatra, sada je na slobodnoj ravnici doekala one
koji su preplaeni beali i tako dala svoj doprinos pobedi ubijajui ih. Veliki je bio pokolj i onih u utvrenju i onih koji su iz
njega beali, ali je ratni plen bio vaniji j e r neprijatelj jedva da
je m ogao poneti i oruje a kamoli plen. Vojska bi bila potpuno
unitena da uma nije skrila begunce.
23.
Dok se ovo dogaalo kod Ancija, Ekvi su u meuvremenu, aljui napred jak o d red om ladine, zauzeli Tuskul iznenadnim nonim napadom . O statak vojske zauze poloaj u blizini
Tuskula da bi se tako razdvojile snage neprijatelja. Vest o tome
stie brzo u Rim, a iz Rima u tabor kod Ancija, to izazva uzbunu kod Rimljana kao da je javljeno d a je Kapitol zauzet. Toliko
je bilo svee seanje na zaslugu Tuskula i na slinost opasnosti
d a je bilo jasno da to trai vraanje pruene pomoi. Ostavljaju i sve, Fabije je odvezao plen u Ancij i tu ostavio m alobrojnu strau, te brzim m arem krenuo prem a Tuskulu. Vojniku
je dozvolio da ponese samo oruje, a od h ran e ono to m u se
nalo pri ruci. Snabdevanje je dovezao konzul Kornelije iz Rima.
27
Lustrum e,xercilus je bilo sveano ,,oienje vojske pred rat, uz
prozivanje vojnika i prinoenje rtve.

185

Borba oko Tuskula je trajala nekoliko meseci. Konzul je s jednom polovinom svojih snaga napadao tabor Ekva, a druga polovina je bila ustupljena graanim a Tuskula da bi povratili tvravu. Napadom ne bi nikad m ogao stii ovde, ali je glad najzad
izvukla neprijatelja napolje. Kada su konano prinueni na to
poslednje sredstvo, bili su razoruani, a graani Tuskula su ih
nage poslali p o d jaram . Dok su se u neasnom bekstvu vraali
kui, rimski konzul ih je sledio i sve do jednoga pogubio na planini Algidu. Kao pobednik vrati vojsku prem a K olum enu - ovo
je naziv toga m esta - i tu postavi svoj logor. Kako je sada poto
je neprijatelj razbijen, nestala svaka opasnost za Rim, i drugi
konzul izie iz grada. I tako su sada dva konzula sa raznih strana ula na teritoriju neprijatelja i sa velikim snagam a pustoili
zemlju Volska i Ekva.
Kod m nogih pisaca sam naao da se te iste godine odmetnuo i Ancij, da je ovaj rat vodio konzul Lucije Kornelije i da je
zauzeo utvrenje. Ipak se ne usuujem ovo tvrditi kao pouzdano je r kod starijih autora nem a ni pom ena o tome.
24.
Kad je ovaj rat zavren, patricijim aje kod kue pretio
rat od narodnih tribuna. Vikali su d a je vojska prevarom drana
van grada; to je uinjeno zbog donoenja zakona, ali ih to nee
spreiti da stvar dovedu do kraja. Ipak je zapovedniku grada
Luciju Lukreciju uspelo da se akcija tribuna odloi do dolaska
konzula. N astade i nov razlog za uzbunu: kvestori28 Aul Kornelije i Kvint Servilije optuie M arka Volscija da je bez ikakve
sumnje bio lani svedok protiv Cezona. To je potvrivalo vie injenica: prvo, otkako se razboleo, Volscijev brat ne samo da nije
vien ujavnosti nego se nije ni dizao iz postelje, pa je i um ro
posle nekoliko meseci teke bolesti; drugo, u vrem e dogaaja
za koji ga je svedok optuivao, Cezon nije m ogao biti vien u
Rimu je r je p rem a svedoenju onih koji su tada sluili vojsku,
bio sve vreme u vojsci s njim a bez odsustva. Ako tako nije bilo,
mnogi su privatno nudili Volsciju da se pojave na sudu. Kako se
28
Kvestori, magistrati koji su se u Rimu kasnije brinuli o dravnoj
kasi i finansijama, u doba rane Republike imali su i neke dunosti u sudstvu. Postavljao ih je konzul ad hoc da ispitaju optubu i formuliu krivicu; otuda i naziv quaestor (od glagola quarere, istraivati, pitati). Nisu imali
prava da donesu presudu. Ova rana funkcija kvestora potvrdena je i u
Zakonima XII tablica.

186

on nije usuivao da izie na sud, sve skupa je nesumnjivo ukazivalo na osudu Volscija, kao to je njegovo svedoenje uinilo
nem inovnom osudu Cezonu. Stvar su odugovlaili tribuni, koji
su odbijali da daju saglasnost za sazivanje skuptine radi ovog
okrivljenog dok ne b u d e sazvana radi donoenja zakona, pa
su tako obe stvari odlagane do dolaska konzula. Kada su oni
s vojskom trijum falno uli u grad nije se vie ulo da se pria
0 zakonu, p a je veina sm atrala da su se tribuni uplaili. udei
za tim da i etvrti p u t b u d u tribuni, i sami su rasprave u skuptini okretali od zakona ka borbi za izbore poto je godina ve
bila na izmaku. Mada su se i konzuli borili protiv zakona o produavanju tribunata, nita m anje nego k a d a je bila re o donoenju zakona kojim bi se umanjivala njihova mo, prednost ipak
ostade na strani tribuna.
Iste godine je prihvaen mir koji su ponudili Ekvi. Cenzus,
zapoet prethodne godine, bio je zavren. Izgleda da je to bila
deseta sveana rtva oienja od osnivanja grada. Popisano je
117.319 graana. Konzuli za ovu godinu su stekli veliku slavu i
u ratu i kod kue. U spoljnoj politici postigli su m ir i m ada nije
bilo sloge, drava je m anje nego obino bila potresana.
25.
Sledei konzuli Lucije Minucije i Lucije Naucije nasledili su dva problem a iz p re th o d n e godine. Konzuli su na isti
nain spreavali donoenje zakona kao to su tribuni spreavali
suenje Volsciju. M eutim , novi kvestori su imali veu vlast i
autoritet. Sa M arkorn Valerijem , M anijevim sinom i Volezijevim unukom , kvestor je bio Tit Kvinkcije Kapitolin, koji je tri
puta biran za konzula. M ada se porodici Kvinkcija nije m ogao
vratiti Cezon, a dravi najbolji mladi, Kvinkcije je pravinom
1 potenom borbom progonio lanog svedoka koji je nevinog
oveka liio prava da se brani. Dok se Verginije zalagao za zakon
najvie od svih tribuna, konzulima je dat rok od dva meseca da
ispitaju zakon i kad pokau n arodu kakve se skrivene prevare
donose, da dozvole da se pristupi glasanju. Davanjem ovog intervala um iren je grad. Ali Ekvi nisu dozvolili dug mir; raskinuvi ugovor koji su sklopili s Rim ljanim a p reth o d n e godine,
kom andu su poverili G rahu29 Kloeliju, koji je bio neuporedivo
29
Nadimak Grah je veoma redak u Rimu; potvren je jo jedino
kod Sempronija Graha, znamenitog reformatora.

187

najbolji m eu njim a. Pod Grahovim vostvom pljakajui stigoe na labikanska polja, a zatim i n a tuskulska. N atovareni
plenom postavie logor na Algidu. Ovde stigoe Kvint Fabije,
Publije Volum nije i Aul Postumije kao poslanici Rima, optuujui Ekve za verolomstvo i traei da se oduzeto vrati kao to je
predvieno ugovorom. Zapovednik Ekva im ree da ono to im
je zapovedio rimski Senat kau hrastu,30 a on ima da obavi druge poslove. H ra stje bio jed n o ogrom no drvo koje se nadnosilo
nad seditem kom andanta i davalo hladovinu m estu u svojoj
senci. Na to je d a n od poslanika ree odlazei: Neka uju ovaj
sveti hrast i svi bogovi da ste vi prekrili ugovor. Naim albama
e se uskoro pridruiti i oruje kad budem o kanjavali povredu
i ljudskih i boanskih prava. im su se oni vratili u Rim, Senat
naredi je d n o m od konzula da povede vojsku protiv G raha na
planinu Algid, a drugom dade u zadatak da pustoi polja Ekva.
Tribuni su po svom obiaju spreavali regrutovanje, i moda bi
to na kraju i spreili da se nije pojavila nova opasnost.
26.
O grom na masa Sabinjana stie gotovo do bedem a grada, pljakajui sve usput; opustoena su polja, strah je zavladao
u gradu. Na to su plebejci dobrovoljno zgrabili oruje. Dok su
tribuni protestovali, dve velike vojske su bile regrutovane. Sa
jednom je Naucije krenuo protiv Sabinjana i postavio svoj tabor
kod Eretum a.31 Zatim je preteno nonim upadim a naneo sabinjanskoj zemlji toliku pusto da je rimska teritorija u poreenju
sa ovim izgledala gotovo netaknuta ratom . Minucije nije imao
ni takvu sreu, a ni snagu duha u voenju rata. O n je postavio
tabor blizu neprijatelja i m ada nije pretrpeo nijedan tei poraz,
uplaeno se drao utvrenja. Kada neprijatelj to vide, njegova
hrabrost se, kako to obino biva, povea zbog straha protivnika
i on nou napade na rimski logor. Poto je neposrednim napadom malo postigao, sledeeg d a n a je opkolio utvrenje ancem.
Pre nego to je anac, postavljen oko celog nasipa, zatvorio izlaz
iz logora, petorica konjanika su se probila izm eu neprijateljskih straa i javila u Rim da su konzul i vojska opkoljeni. Nita se
30 Govor hrastu je u vezi sa starim verovanjem kod Latina da je Jupiter i bog drveta.
31 Eretum je u istorijsko doba bio beznaajno sabinjansko naselje,
stanica udaljena 17 milja od Rima, na Putu solu.
188

neoekivanije nije moglo dogoditi. To izazva takav strah i takvo

uzbuenje kao da neprijatelj opseda sam Rim, a ne vojni logor.
Pozvae nazad konzula Naucija. Kako im se inilo da ni to nije
dovoljno za zatitu, odluie da im enuju diktatora koji e uvrstiti poljuljanu sigurnost. Uz saglasnost svih, na taj poloaj bi
im enovan Lucije Kvinkcije Cincinat.
Zasluuje panju da ovo prvenstveno uju oni koji sem bogatstva preziru sve ljudske vrline i sm atraju da nem a mesta ni
asti ni vrlini sem tam o gde obilato pritie mo. Kvinkcije, jed in a n ad a rimske im perije, obraivao je svoja etiri ju g e ra 32
zem lje s one strane T ibra, na onom istom m estu gde se sada
nalaze brodske radionice koje nazivaju Kvinkcijeve livade. Dok
je ili kopao jarak n a g n u t nad svojom m otikom , ilije orao - u
svakom sluaju je bio zabavljen obradom zemlje - pozdravie ga
poslanici i zatraie da odeven u togu saslua nalog Senata za
svoje dobro i za dobro drave. Zauen, on upita: ,,Da li je sve
u redu? i zatrai od ene Racile da brzo iznese togu iz kolibe.
Kada je , istovrem eno briui znoj i prainu, od en u i pristupi
im, poslanici ga pozdravie kao diktatora, estitae mu, pozvae
ga da doe u grad i obavestie ga kakva j e panika zavladala u
vojsci. K adaje brod koji je dala drava prispeo na drugu obalu,
Kvinkcija prihvatie tri njegova sina, ostali roaci i prijatelji i
veliki broj senatora. O pkoljen gomilom koja se tiskala, sa liktorim a koji su ili ispred njega, bio je otpraen kui. Dotrali su i
plebejci u velikom broju, ali oni nisu bili sreni to vide Kvinkcija, smatrajui d a je i ova mo isuvie velika, a Kvinkcije sam jo
moniji od ove vlasti. Te noi se nita drugo nije dogodilo sem
to se straarilo u gradu.
27.
Doavi pre zore na Forum sledeeg dana, diktator odredi za zapovednika konjice Lucija Tarkvinija, koji je bio patricijskog porekla. O n je sm atran za neu p o red iv o najboljeg
rim skog m ladia u ratu , m ada je sluio u peadiji zbog svog
siromatva.33 Zajedno sa kom andantom konjice stie diktator u
skupnu i objavi zatvaranje sudova i radnji u celom gradu; zabrani da se iko bavi bilo kakvim privatnim poslom. Zatim izdade
32Jedan juger iznosi oko 25 ari.
33 U Rimu se u to vreme sluilo o sopstvenom troku. Tarkvinije nije
mogao sluid u konjici je r je morao izdravati i konja.
189

kom andu da svi koji su u godinam a da mogu sluiti vojsku dou

naoruani pre zalaska sunca na Marsovo polje sa priprem ljenom
hranom za p et dana i sa po 12 koeva za palisade. O nim a koji
su bili stari za vojsku naredi da priprem e hranu susedu vojniku
dok ovaj sprem a oruje i trai koeve. Mladii se rastrae da
trae koeve; svako je uzimao tam o gde je bilo najblie i niko ih
u tome nije spreavao. Svi su bili sprem ni da sluaju diktatorovo nareenje. Zatim je lino diktator poveo legije, form irajui
kolonu pogodnu za put, ali i za b orbu ako bi sluajno dolo do
toga, a kom andant konjice povede konjanike. U obadve kolone
hrabrili su vojnike onako kako su prilike zahtevale: da ubrzaju
korak kako bi do noi mogli da stignu do neprijatelja; opkoljeni
su rimski konzul i vojska, ve trei dan su zatvoreni; neizvesno
je ta moe doneti no, a ta dan; esto jed a n trenutak dovede
do preokreta i u najveim stvarima. Pouri, zastavnie!, Sledi,
vojnie - dovikivali su je d a n drugom , to je bilo po volji vojskovoama. U pono su stigli na Algid, pa kako su znali da je
neprijatelj ve blizu, tu su se zaustavili.
28.
Diktator je nadgledao kolikoje to no dozvoljavala, jaui okolo na konju, kakvi su oblik i poloaj vojnog logora. Izdao
je nareenje tribunim a neka zapovede da se vojniki prtljag istovari na jed n o m mestu, a da se vojnici sa orujem i palisadama
vrate u stroj. Bi uinjeno kako je naredio. Zatim je komandovao
da u poretku u kakvom je dola celokupna vojska jed n o m kolonom opkoli neprijateljski tabor i da na dati znak digne viku;
potom kad se o n a zauje, neka svak iskopa rov ispred sebe i
postavi koeve. Po izdavanju kom ande usledio je bojni znak, a
vojnici su izvrili nareenje. Njihova vika je stigla do neprijatelja, a potom se njen odjek vratio do konzulovog logora. Jednoj
strani je do n eo strah, drugoj ogrom nu radost. Rimljani su estitali je d n i d ru g im a je r je to bila vika njihovih sugraana, to
znai da je pom o tu; uz to su i iz straa i predstraa zastraivali
neprijatelja. Konzul je bio protiv bilo kakvog odlaganja; ova
vika ne znai samo njihov dolazak nego najavljuje da su prijatelji zapoeli borbu. Cudili bi se da ve nisu napadnuti poslednji redovi neprijatelja. I tako nared i svojim ljudim a da uzm u
oruje i da ga slede. Okraj zapoe nou. O pkoljeni Rimljani
dadoe vikom znak diktatorovim legijama da su i oni stupili u
akciju. Ekvi su se spremali da spree svoje opkoljavanje, ali kad
190

je neprijatelj koga su opkolili zapoeo borbu, oni se, u strahu

da e biti izvren napad na njihov logor, okrenue od onih koji
su se utvrivali prem a onim a koji su napadali, ostavljajui im
tako m irnu no; sa konzulom su se borili do zore. U ranu zoru
ve ih je bio opkolio diktator i uskoro su imali da izdre borbu
p ro tiv je d n e od rim skih vojski. Tada su Kvinkcijeve trupe, im
su zavrile posao, ponovo uzele oruje i napale na nasip. Ovde
nastade nova borba, a da se ona ranija nije stiala. Poto im je
opasnost pretila sa obe strane, Ekvi se ostavie borbe i okrenue
se molbama; molili su as diktatora as konzula da ne iskoriste
b orbu za njihovo unitenje i da im dozvole da se povuku razoruani. Konzul im naredi da se obrate diktatoru, a on, ogoren,
njihovoj predaji dodade i ponienje, te naredi da se Grah Kloelije i ostali prvaci dovedu vezani njem u i da se svi povuku iz
utvrenog mesta Korbiona. O n ne eli krv Ekva i dozvolie im
da odu, ali kao priznanje da su p o beeno i pokoreno plem e,
treba da prou ispod jarm a. Jaram bi nainjen od tri koplja tako
to su dva pobodena u zemlju, a tree ostavljeno popreno preko njih. Pod ovaj jaram posla diktator Ekve.
29.
Poto je zauzet neprijateljski tabor u kome su Ekvi sve
ostavili - naim e, dozvolio im je da odu bez iega - sav plen je
razdelio samo svojim vojnicima. Konzulskoj vojsci i konzulu ree
podsm evajui se: Bie lien dela plena, vojnie, koji potie
od onog neprijatelja iji plen si zamalo i sam postao. A ti, Lucije Minucije, dokle god ne stekne duh konzula komandovae
ovim legijama kao legat. Na to se Minucije odrekao konzulskog
poloaja i ostao u vojsci kako mu je bilo nareeno. Tada se mirno pokoravalo boljoj kom andi u tolikoj m eri da se vojska toga
seala pre kao dobroinstva nego kao degradacije; dodelila je
diktatoru zlatan venac teakjednu libru,34 a kad je odlazio, pozdravila ga je kao zatitnika. U Rimu je zapovednik grada Kvint
Fabije odrao sednicu, pa je odlueno da Kvinkcije trijumfujui
ue u grad sa onim bojnim poretkom sa kojim je stigao. Ispred
njegovih kola voeni su neprijateljski prvaci, a pred njim a su
noeni njihovi bojni znaci; sledila je vojska, natovarena ratnim
plenom . Pria se da su pred svim kuama bile postavljene trpeze
34
Jedna libra je razliito teila u raznim gradovima u Laciju; u Rimu
je iznosila 325,45 grama.

191

za gozbu i da su uesnici na njima, pevajui trijum falne pesme

i uz u o biajene ale,35 sledili trijum falna kola. Istog d a n a je
uz opte odobravanje bilo dodeljeno pravo rimskog graanstva
Luciju Mamiliju iz Tuskula. Diktator bi odm ah vratio ovlaenja
da nije m orao odrati suenje Marku Volsciju, lanom svedoku.
Strah je spreavao narodnog tribuna da se ovome suprotstavi.
Volscije je osuen na progonstvo i otiao je u Lanuvij.36 Kvinkcije, koji je prim io diktaturu na est meseci, abdicirao je posle
60 dana. Tih dana se konzul Naucije izvrsno borio protiv Sabinjana kod Fretum a. Pored toga to su im polja bila opustoena,
Sabinjane je zadesio i ovaj poraz. Fabije je upuen na Algid da
zam eni M inucija. T ribuni su krajem godine pokretali pitanje
0 zakonu, ali kako su dve vojske bile odsutne, senatori nisu
dozvolili da se bilo ta predloi narodu. Plebejci su uspeli da
iste tribune izaberu i peti put. Pria se da su na Kapitolu vieni
vukovi koje su gonili psi i d a je zbog tog znam enja izvreno sveano oienje Kapitola. To su dogaaji iz ove godine.
30.
Sledei konzuli su bili Kvint Minucije i Marko Floracije
Pulvil. Poto je na granicama vladao mir, u dravi su isti tribuni,
sa istim zakonskim predlogom , poetkom godine doveli do nereda. Duhovi su toliko bili zagrejani da bi se ilo i dalje da nije
javljeno, kao d a je to nam erno uinjeno, kako je pri nonom napadu Ekva izgubljena straa u Korbionu. Senatje pozvao konzule
1 naredio im da na brzinu sakupe vojsku i da je vode na Algid.
I tako zakon osta po strani i nastade borba oko regrutovanja.
Konzulska vlast bi pravom tribuna da interveniu bila pobeena
da se nije pojavila nova opasnost: sabinjanska vojska je stupila
na rimsku teritoriju, pljaka polja i ide prem a gradu. Ova opasnost je do p rin ela da tribuni dozvole da se prikupi vojska, ali
uz pogodbu: poto su oni izigravani pet godina i poto nita ne
mogu uiniti za plebejce, ubudue da se bira deset tribuna. Ova
nevolja je naterala patricije da se sloe, ali su prihvatili pod uslovom ,,da zatim ne gledaju uvek iste tribune. O dm ah su odrane
35
Vie je podataka kod Livija i drugih pisaca o grubim vojnikim pesmama za vreme trijumfa; one su se ponekad odnosile i na vojskovou.
3b Lanuvij je jedan od latinskih gradova na junim obroncima Albanskih planina. Po tradiciji ga je posle pada Troje osnovao Diomed,
kralj trakih Bistona, sin Aresa i Kirene. Cuven je po kultu Junone sa nadimkom Sispes Mater Regina.

192

skuptine radi izbora tribuna kako to posle rata ne bi bilo nevaee. Trideset est godina posle izbora prvih narodnih tribuna
izabrana su desetorica tribuna, po dvojica iz svakog imovinskog
razreda,37 a predvieno je da se tako biraju i kasnije.
Regrutovanje je potom obavljeno i M inucije je krenuo na
Sabinjanje, ali nije nigde naao neprijatelja. Poto su Ekvi ve
unitili strau u K orbionu,38 a pored toga zauzeli i O rtonu, Horacije se sa njima borio na Algidu. M noge j e pobio, a neprijatelja oterao sa Algida, iz Korbiona i O rtone. Korbion je razorio
zato to je izdao svoj garnizon.
31.
Potom su za konzule izabrani M arko Valerije i Spurije
Verginije. Mir je vladao i u zemlji i na granicam a, ali je stradala
etva usled preobilnih kia. D onet je zakon o podeli zemlje na
Aventinu. Ponovo su izabrani isti narodni tribuni. Sledee godine, za vreme konzula Tita Romilija i Gaja Veturija, oni su na svakom skupu plebejaca hvalili zakon. Govorili su da se stide svog
velikog broja je r ova stvar za vrem e njihove slube ostaje isto
tako zanem arena kao to je bila i prethodnih pet godina. U jeku
ove kam panje stigoe preplaeni glasnici iz Tuskula sa veu da
su Ekvi na njihovoj teritoriji. U Rimu su se stideli svakog oklevanja posle pomoi koju im je nedavno pruio ovaj narod. Oba
konzula upuena sa vojskom naoe neprijatelja na njegovom
terenu, na Algidu. T u nastade borba; ubijeno je vie od 7.000
neprijateljskih vojnika, a ostali su se razbeali. Zadobijen je i
znaajan ratni plen, ali su ga konzuli m orali prodati zato to je
dravna kasa bila prazna. To izazva nezadovoljstvo kod vojske i
prui priliku tribunim a da optue konzule kod plebejaca. I tako,
kad su otili sa vlasti, bili su optueni za vrem e konzula Spurija
Tarpeja i Aula Alternija, s tim to je Romilija optuio Gaj Kalvije
Ciceron, narodni tribun, a Veturija izveo na sud Tucije Alijen,
plebejski edil. Obojica su osuena uz veliko negodovanje senatora, i to Romilije da plati 10.000 asa, a Veturije 13.000 asa. Ova
nevolja prethodnika nije, m eutim , um anjila odlunost novih
konzula. Govorili su da i oni mogu biti kanjeni, ali da plebejci
i tribuni ne m ogu do n eti zakon. Na to su tribuni ublaili svoj
37 Misli se na podelu na imovinske klase u vreme Servija Tulija.
38 Za Korbion se ne zna tano gde se nalazio; pretpostavlja se da je
mogao biti na istonim obroncima Albanskih planina.
193

odnos prem a patricijima, odbacili zakon iji je predlog bio zastareo: Uiniem o kraj sukobim a; ako se plebejski zakoni ne
odobravaju, barem dozvolite da se izaberu zajedniki donosioci
zakona iz redova plebejaca i patricija koji e predloiti ono to
je korisno i je d n im i drugim a, pa i tim e osigurati jed n a k u slobodu za sve. Patriciji nisu prezreli ovaj predlog, ali su govorili
da niko drugi sem patricija ne moe donositi zakone. I prem da
su bili za zakone, ipak su se razilazili u pogledu donosioca. Stoga su uputili poslanstvo u Atinu: Spurija Postumija Alba, Aula
M anlija i Publija Sulpicija K am erina. Bilo im je naloeno da
prepiu uvene Solonove zakone39 i da upoznaju institucije i
zakone drugih grkih drava.
32.
G odina je bila m irna to se tie spoljnih ratova, a jo
m irnija je bila sledea pod konzulim a Publijem Kurijacijem i
Sekstom Kvinktilijem, uz neprekidno utanje narodnih tribuna.
ekalo se na poslanike iz Atine i na strane zakone. Uz to su nastala istovrem eno dva velika zla; glad i epidemija, strane koliko
za oveka toliko i za stoku. Polja su opustela, a Rim iscrpljen neprekidnim pogrebim a. Mnoge uvene kue su zavijene u crno:
um rli su Servije Kornelije, svetenik boga Kvirina, i augur Gaj
Horacije Pulvil, na ije mesto su auguri izabrali Gaja Veturija,
utoliko radije to su ga osudili plebejci; umrli su i konzul Kvinktilije i etvorica narodnih tribuna. Godina je bila strana zbog dh
m nogobrojnih nesrea. Neprijatelj se inae drao mirno. Potom
su konzuli bili Gaj M enenije i Publije Sestije Kapitolin. Ni ove
godine nije bilo spoljnih ratova, ali su nastali neredi u zemlji.
Vradli su se i poslanici sa adkim zakonima, pa su tribuni utoliko
upornije nastojali da se najzad zapone pisanje zakona. Odlueno je da se izabere komisija od deset lanova na ije odluke ne
postoji pravo apela i da se te godine ne biraju drugi magistrad.
Izvesno vreme je bilo sporno da li da se ukljue i plebejci. Najzad
su se saglasili da ostanu samo patriciji, pod uslovom da Icilijev
zakon o Aventinu40 i drugi sakralni zakoni ne budu ukinuti.
39 Solon je bio atinski zakonodavac i arhont 494-493. pre n. e. Podelio je atinske graane prema njihovim prihodima u etiri klase i svakoj
odredio mesto u politikom ivotu drave.
40 Pri prvom pom enu podele zemlje na Aventinu, Livije u drugoj
knjizi ne pominje Icilija.

194

33.
Tako se u 302. godini od osnivanja grada Rima41 menjao drugi p u t oblik dravnog ureenja: od konzula je vlast
pren eta na decemvire, kao to je ranije bila preneta od kraljeva
n a konzule. Ova p ro m e n a je , m eutim , bila m anje znaajna
j e r nije bila dugotrajna. Posle sjajnog poetka, nova magistratura je postala suvie razuzdana i utoliko je stvar bre propala.
V raen j e ponovo izbor dvojice kojim a su dati titula konzula
i vrhovna vlast.
Za decem vire su izabrani Apije K laudije,42 Tit G enucije,
Publije Sestije, Lucije Veturije, Gaj Julije, Aul Manlije, Publije
Sulpicije, Publije Kurijacije, Tit Romilije i Spurije Postumije. Klaudiju i Genuciju, koji su bili odreeni za konzule u toj godini,
um esto te poasti d a ta je decemvirska; bivi konzul Sesdje bio je
izabran zato to je dao takav predlog Senatu, uprkos protivljenju
svog kolege; pored njih su izabrana i tri lana komisije koja je
bila u Atini. Tu poast su dobili kao nagradu za tako daleku misiju, a uz to se verovalo da e kao poznavaoci stranog prava biti
korisni pri donoenju novih zakona. Ostali su dopunjavali broj.
Pria se da su izabani ljudi u godinam a da bi se manje otro suprotstavljali predlozim a drugih. Vostvo u magistraturi imao je
Apije zbog popularnosti: toliko je prom enio svoju ud d a je od
strogog i surovog protivnika plebejaca postao ovek koji se brine o njima i hvata svaki znak njihove naklonosti. Svakog desetog
d a n a je d a n od decemvira bavio se sudstvom i tada je onaj ko je
predsedavao sudom imao 12 liktora - ostala devetorica su imala
samo p o je d n o g slugu. U jedinstvenoj m eusobnoj slozi - slozi
koja je pojedincim a bila nekorisna - u odnosu na ostale bili su
savreno pravini. Dovoljno je navesti samo jed an prim er kao dokaz njihove um erenosti: iako su bili izabrani s tim da ne postoji
pravo apela na njihove odluke, ipakje decemvir Gaj Julije optuio Sestija, oveka patricijskog roda, kad je otkriven zakopan le
u njegovoj kui i kadaje to izneto pred narod kao prekraj jasan
i straan, te je kao tuilac podrao tubu u narodnoj skuptini,
u kojoj je u stvari bio sudija. Svoje sudsko pravo ustupi narodu i
tako povea njegovu slobodu na raun svoje moi.
41 U pitanjuje 451. pre n. e., je r se rauna sa 753. pre n. e. kao godinom osnivanja grada Rima.
42 Apije je bio sin aristokrate Apija o kome je re u drugoj knjizi.

195

34. Kada su decemviri prouili tadanje pravo, isto kao da

je donet po proroanstvu, pristupili su kodifikovanju zakona.
Dok je narod m nogo oekivao od toga, sazvae n aro d na skuptinu i predloie zakone na deset tablica, pozivajui ljude da
ih upoznaju. Predloili su zakone za sreu, uspeh i prosperitet
rimske drave i njihove dece. ,,Mi sm o, rekoe, koliko je to
m oguno da misao desetorice ljude predvidi, nastojali da uspostavimo jed n a k o st za velike i m ale pred zakonom . Vie od
toga moe uiniti jed in o miljenje i savet m nogih ljudi. Stoga
neka svak u dui pretrese svaku p o jed in u stvar, neka o tom e
razgovaraju i potom javno iznesu ta nedostaje ili taje suvino.
Rimski narod e tako ne samo odreivati da se donesu zakoni,
nego e i sami graani uestvovati u njihovom donoenju. Poto se inilo da su zakoni dovoljno ispravljeni, p rem ajavnom
m iljenju o svakom poglavlju, na centurijskim kom icijam a su
doneti Zakoni deset tablica. O ni su i danas u ogrom nom obilju zakona, nagom ilanih je d n i na druge, izvor sveg privatnog
i javnog prava.
Uto se proirio glas da nedostaju dve tablice, pa ukoliko
se one dodaju, m oglo bi se zavriti neto kao korpus celokupnog rimskog prava. Takvo oekivanje izazva kod naroda nam eru
uoi izbora da ponovo izabere decem vire. U ostalom , plebejci koji nisu m rzeli konzule m anje nego kraljeve nisu traili ni
pravo n arodnih tribuna da im pom ognu otkako su decemviri,
u sluaju prim ene prava na priziv, to ustupali je d a n drugom.
35. Poto je objavljeno da e se skuptina za izbor decemvira odrati za 24 dana,43 agitovanje se tako rasplamsalo da su
neki dravni prvaci - verujem iz straha da e poloaj sa toliko
vlasti pripasti nekom nedostojnom ako ga oni napuste - hvatali ljude i ponizno od plebejaca, svojih starih protivnika, molili
poast protiv koje su se borili. O pasnost da izgubi poloaj u
tim godinam a i posle takvih znaajnih funkcija podsticala je i
Apija Klaudija; nije se znalo da li se svrstava m eu decemvire
ili one koji tek trae taj poloaj. Ip a k je vie bio nalik na onoga koji trai, nego na onoga ko obavlja m agistraturu. Napadao
je optim ate, a m eu kandidatim a uzdizao one najneznatnije i
najnieg porekla. Obilazio je Forum u drutvu bivih tribuna,
43T o je bio uobiajeni razmak izmeu dveju skuptina u Rimu.

196

raznih Duilija i Icilija,44 i preko njih preporuivao sebe plebejcima, dok su njegove kolege, dotad je d in o njem u odane, sada
upirale oi u njega, pitajui se ta to on trai za sebe. Izgledalo
je da tu nita nije poteno: svakako nije uzaludna tolika ljubaznost inae veoma oholog oveka; isuvie se praviti ponizan i
m eati se sa ljudima, karakteristino je ne za onoga ko eli da
napusti vlast, nego za onoga ko trai p u t za produenje magistrature. Ne usuujui se da se javno suprotstave njegovoj elji,
krenuli su da poputanjem ublae napad. Dopustili su m u da
vodi skuptinu budui da je bio najm lai m eu njima. Lukavstvo je bilo u tom e to nije m ogao birati sam sebe, je r to sem
n a ro d n ih tribuna (a taj prim er je najgore vrste) nije niko nikad uinio. Uz molitvu za dobar obrt, on zaista prihvati da dri
skuptinu, ali je ovu tekou preokrenuo u prednost. Pom ou
udruivanja45 izbacio je sa poloaja dvojicu Kvinkcija, Kapitolina i Cincinata, i svog strica Gaja Klaudija, oveka najodanijeg
stranki optim ata, te m noge druge istog ranga, i uinio da za
decemvire budu izabrani oni koji im nisu bili jednaki po dostojanstvu, na prvom m estu on sam, to asni ljudi isto tako nisu
odobravali, je r nisu verovali da e se neko usuditi da uini tako
neto. Sa njim su izabrani Marko Kornelije Maluginensis, Marko Sergije, Lucije Minucije, Kvint Fabije Vibulan, Kvint Petelije,
Tit Antonije M erenda, Cezon Duilije, Spurije Opije Kornicen
i Manije Rebulej.46
36.
Ovo je bio kraj Apijevog pretvaranja u drugu linost.
Zapoeo je da vodi ivot koji odgovara njegovoj prirodi, a nove
kolege je pre nego to su zapoeli svoju m agistraturu poeo
form irati po svom d u h u . Svakodnevno su se sastajali daleko
od oiju drugih. Posle toga, poueni opakim savetima koji su
smiljeni u potaji, nisu vie skrivali svoju aroganciju: teko im
j e bilo prii, teko i govoriti sa njim a. I tako su se drali do
44 Valeriji i Iciliji su bile poznate plebejske porodice koje su esto
avale narodne tribune.
45 U pitanju je postupak koji je u Rimu oznaavan kao coitio, to je
podrazumevalo sporazum izmeu dvojice kandidata, pri emu jai daje
podrku slabijem da bi pobedio treeg.
46 Prema svedoanstvu Dionisija iz Halikarnasa, Peteliji, Duiliji i
Opiji su bili plebejskog roda; smatra se da su i Antoniji i Rabuleji bili plebejski rodovi.

197

majskih ida,47 koje su bile dan sveanog prim anja magistrature.

Prvi dan svog dolaska na vlast obeleili su stranom pretnjom .
Dok su raniji decem viri postupali tako da je samo je d a n imao
pravo na svenjeve prua, s tim da ovaj kraljevski znak ide po
red u svakom naizm enino, ovi su se svi odjednom pojavili u
javnosti sa po 12 liktora. Forum je ispunilo 120 liktora; ili su
nap red sa sekiram a zadenutim u snopove prua, uz objanjenje kako nije potrebno da se sekire izvade je r su u pitanju magistrad na ije odluke ne postoji pravo apela. Bili su nalik na
deset kraljeva, i to prestrai ne samo nie slojeve nego i same
patricijske prvake. Traili su razlog i povod ubistvima i ukoliko
bi neko, seajui se slobode, progovorio u Senatu ili Skuptini,
prue i sekire su bili odm ah sprem ni i za zastraivanje drugih.
Ne samo da nije bilo pom oi od naroda, je r je pravo apela bilo
ukinuto, nego su svojom jednodunou spreili svako meanje
u njihov posao. Raniji decem viri su dozvoljavali da se njihove
odluke koriguju, pozivajui se na kolegu, a narodu su ustupali
one poslove koji su se inili da spadaju u njegovu nadlenost.
Izvesno vrem e su svi bili zahvaeni strahom , a zatim je on postepeno preao samo na plebejce. Uzdravali su se u odnosu
na patricije, ali su zato prem a najniim a postupali samovoljno
i surovo. O krenuli su se protiv ljudi, a ne protiv uzroka, je r je
uticaj zauzeo m esto prava. Presude su priprem ali kod kue, a
objavljivali na Forumu. Ako bi neko apelovao na kolegu decemvira, onaj kod koga bi doao ispratio bi ga tako da se taj neko
kajao to nije ostao pri presudi prvog. Uz to se irio glas, istina
anonim an, da se nisu zaverili da ine nepravdu sam o u sadanjosd, nego su sklopili tajni sporazum pod zakletvom da vie
ne sazivaju izbornu skuptinu i da kao veni decem viri zadre
zauvek vlast koju imaju.
37.
Plebejci su upirali pogled u lica patricija, udiui dah
slobode od onih koji su ih nekad plaili ropstvom i tako doveli
dravu u ovo stanje. Prvaci patricija su mrzeli decemvire, ali su
mrzeli i plebejce. Nisu odobravali ono to se dogodilo, ali su verovali da je to zaslueno. Nisu hteli da pom ognu onim a koji su
tako udno hrlili iz slobode u ropstvo. Pustili su da se gomilaju
nepravde da bi se kad dodija sadanje stanje rodila elja da se
47 Ide u maju su padale na dan 15. u mesecu.
198

vrate dva konzula i preanji poredak. Vei deo godine je ve

bio proao i jo dve tablice su dodate n a deset preanjih, pa
ako centurijske komicije izglasaju i njih, ne ostaje nita vie to
bi ova m agistratura m ogla radid. Oekivalo se da se to pre sazove skuptina radi izbora konzula. Plebejci su brinuli jed in o o
tom e kako e obnoviti tribunsku vlast, stub slobode, stvar koja
je bila izgubljena. M eutim , nije bilo nikakvog pom ena o skuptini. A decemviri, koji su se nekad pojavljivali pred narodom
okrueni bivim tribunim a, je r su smatrali da ih to preporuuje
narodu, sada su za gardu i pratnju uzeli m lade patricije. Njihova eta je opsedala tribune; tiranisali su n aro d i oduzimali mu
imovinu, je r je srea bila naklonjena onim a koji su bili jai. Nisu
se vie uzdravali od nasilja prem a linostima: je d n e su izloili
batinam a, druge sekirama, a da ova surovost ne bi bila besplatna, sledilo je grabljenje imovine pogubljenih vlasnika. Takvom
nagradom korum pirana aristokratska om ladina ne samo da se
nije suprotstavljala nepravdi nego je javno davala prednost svojoj razuzdanosti nad slobodom svih.
38.
Dole su majske ide. Ne predlaui nikakve magistrate,
decemviri se pojavie kao privatni graani, ne umanjujui elju
za vlau i noenjem znakova poasti. Ovo je bez sumnje izgledalo kao kraljevska vlast. N eprestano je oplakivana sloboda, ali
nije bilo zatitnika, niti se on nazirao u budunosti. Ne samo
da su sami klonuli duhom nego su i susedni narodi poeli da ih
preziru, smatrajui da nisu dostojni vrhovne vlasti oni kod kojih
nem a slobode. Sabinjani su sa velikim snagam a upali na rimsku
teritoriju, pustoili je i nekanjeno plenili stoku i zarobljavali
ljude, pa sakupivi u bojni poredak kod Eretum a sve one koji su
lutali, postavili su svoj vojni logor, polaui nade u rimsku neslogu: Ona e spreiti regrutovanje. N em ir u grad donee ne
samo glasnici nego i beanija seljaka. Preputeni sami sebi usled
m rnje i patricija i plebejaca, decemviri su se savetovali ta im
valja raditi. Sluaj dodade ovome i novu nevolju: Ekvi su na drugoj strani postavili svoj tabor na Algidu i odatle su upadim a pustoili tuskulska polja. Ovo javie poslanici Tuskula i zamolie za
pom o. Strah natera decemvire da sazovu Senat poto je Rimu
pretio rat sa dve strane. Naredie da se senatori odm ah okupe
u Kuriji, znajui kakva im oluja neprijateljstva preti. Odgovornost za pustoenje polja i za uzroke pretee opasnosti sruie
199

se na njih; bie uinjen pokuaj da se obori njihova vlast ako slono ne prue o tpor i ne spree druge da ostvare ono to imaju
na um u, prim enjujui vrhovnu vlast protiv nekolicine najhrabrijih. Kad se na Forum u uo glasnik koji je pozivao senatore
u Kuriju decem virima, ovaj neoekivan dogaaj izazva panju
zauenog naro d a koji se pitao ta se zbiva; poto je ve due
vrem e izilo iz obiaja da se Senat pita za savet, zbog ega je
ovaj tako dugo zapostavljeni obiaj ponovo uveden. Ratovima
i neprijatelju treba zahvaliti to se ini neto to je uobiajeno
u slobodnoj dravi. Upirali su oi na sve strane Forum a da bi
ugledali kojeg senatora, ali je bio mali broj onih koje su videli.
Gledali su Kuriju i u njoj usam ljene decemvire, koji su shvatili
da je njihova vlast om rznuta, dok je narod smatrao da senatori
nisu doli zato to privatna lica ne m ogu sazvati Senat. To bi bio
i poetak ponovnog uspostavljanja slobode, ukoliko bi plebejci
sledili prim er senatora, pa kao to se senatori nisu sakupili, tako
i oni m ogu odbiti regrutovanje. O tom e se ukalo na Forumu.
Gotovo nijedan senator nije bio na Forum u, a m alo ih je bilo
i u gradu. Nezadovoljni stanjem povukli su se iz grada na svoja
imanja i obavljali svoje poslove, a naputali javne je r su smatrali
da e biti poteeni nepravde ukoliko se povuku iz svakog saobraanja i sastanaka sa despotskim gospodarima. Poto se nisu
odazvali na poziv, njihovim kuam a su upueni nii inovnici
da uteraju kaznu i ujedno da se raspituju da li su to nam erno
odbili. Bili su obaveteni da su lanovi Senata n a poljim a.48
Time su decemviri bili zadovoljni vie nego da su uli da su senatori u gradu i da ne priznaju njihovu vlast. Naredie da se svi
pozovu sa polja i sazvae Serrat za sledei dan; doli su u veem
broju nego to su se decem viri nadali. Zbog toga su plebejci
smatrali da su senatori izdali slobodu je r su se ponaali tako kao
da se postupa u skladu sa zakonom, m ada su ih sazvali oni koji
ne vre m agistraturu i koji bi bili privatni graani kad se ne bi
odravali nasiljem.
39.
M eutim , kau da je njihova sprem nost da dou bila
vea negoli da pokorno iznesu svoja miljenja. Lucije Valerije
Potit je ostao u seanju po torne to je posle izlaganja Apija Klaudija i pre nego to e senatori redom biti upitani za miljenje
48 Rimski senatori su pripadali sloju zemljoposednike aristokratije.

200

zatraio da se govori o stanju u dravi, a kada su decemviri to

pretei odbili, izjavio je da e se obratiti narodu, to je izazvalo
veliki nem ir. Isto tako h rab ro ue u b o rb u i Marko H oracije
Barbat koji decemvire nazva desetoricom Tarkvinija i podseti
ih da su pod vostvom Valerija i Horacija bili isterani kraljevi.
Nije naziv kralja ono to je ljudima dodijalo, je r je dozvoljeno
tako zvati Jupitera i Romula, osnivaa grada i potonje kraljeve,
a naziv je i u religijskim obredim a zadran kao sveani naziv;
ono to se kod kralja mrzi, to su oholost i nasilnost. I zar e ono
to nisu trpeli ni kod kralja ni kod kraljevog sina49 podnositi
kod tolikih privatnih lica? Ukoliko ljudim a zabrane da govore
u Kuriji, oni e podii svoj glas van Kurije. O n ne vidi zato bi
njem u bilo manje doputeno da kao privatno lice sazove skuptinu naroda, negoli njim a da sazivaju Senat. To m ogu uiniti
kad b u d u hteli da iskuse koliko je hrabrost nesrenika koji se
bore za slobodu jaa od tenje za nezakonitom vlau. Obavetava se o ratu sa Sabinjanim a kao da je rimskom narodu bilo koji
rat prei od onoga protiv njih koji, izabrani da donesu zakone,
nisu ostavili nikakvog traga od prava u dravi; koji su ukinuli i
n aro d n u skuptinu i godinje m agistrate i sm enu na vlasti, to
jed in o predstavljajednakost i slobodu; koji kao privatni graani
imaju fascese i kraljevsku vlast. Posle isterivanja kraljeva, patriciji
su drali m agistrature, a posle secesije dobili su ih i plebejci. Pa
kojoj strani oni pripadaju: jesu li populari? ta su oni uinili za
narod? O ptim ati?50 O ni koji gotovo godinu dana nisu sazvali
Senat, sada su ga sazvali zato da bi zabranili razgovor o stanju u
dravi! Neka ne polau m nogo nade u strah od onih sa strane:
ini se da je sadanje stanje tee od onog koga se plae.
40.
Dok je Horacije tako govorio, a decemviri bili u nedoumici da li da se ljute ili da preu preko toga, ne shvatajui na
ta e stvar ispasti, zapoe govor Gaj Klaudije, stric decemvira
Apija, glasom koji je bio blie molbi nego srdbi: zaklinjao ga
je senim a svog brata i njegovog oca da pre im a na um u civilizovanu sredinu iz koje potie negoli bezboni savez u kome se
49 Misli se na Tarkvinija Oholog koji je bio kraljev sin.
50 Populari i optimati su dve grupe vodeih politiara; prvi su se
u svojoj politici oslanjali na Skuptinu i tribune, drugi na Senat; nazivi
i grupacije nisu stariji od III veka pre n. e.

201

naao zajedno sa svojim kolegama. Ovo ga moli pre zbog njega

samog nego zbog drave. Je r ukoliko ne moe ostvariti pravo uz
njihovu saglasnost, drava e to uiniti i protiv njihove volje. Ali
velika borba izaziva veliko ogorenje, od ega on strepi. Mada
su hteli spreiti da se govori o bilo em u drugom sem o onom
o em u su referisali, decem viri su se ipak ustezali da prekinu
Klaudija. O n stoga izree miljenje da Senat ne treba da donese
nikakvu odluku. Svi su shvatili da ih je Klaudije sm atrao za privatne graane, a mnogi od bivih konzula sloili su se sa ovim.
Drugi predlog, naizgled otriji, ali ipak m anje vanosu, traio je
od patricija da se sastanu radi izbora intereksa. Smatralo se da
onaj ko saziva Senat m ora biti m agistrat da bi se moglo o neem u odluivati, a ukoliko to uine privatna lica, Senat ne moe
doneti nijednu zvaninu odluku. I kako je stvar decem vira na
taj nain gotovo propala, re uze Lucije Kornelije Maluginensis,
brat decem vira Marka Kornelija, koristei svoje pravo da govori kao poslednji m eu bivim konzulim a.51 Pretvarajui se da
brine zbog rata, branio je stvar svoga brata i njegovih kolega.
Govorio je da se udi kakvim se to sluajem dogodilo da decemvire napadaju samo oni, ili najvie oni koji su i sami nastojali
da budu decemviri. Dok je tokom tolikih meseci vladao m ir u
dravi, niko nije postavio pitanje da li su na elu drave pravi
magistrati, a sada kad je neprijatelj pred vradm a seju polidki
razdor. Nije li to zbog toga to e u sm utnom vrem enu biti manje jasno o em u je u stvari re? Uostalom, nije li pravo da sud
o takvoj stvari bu d e odloen dok su duhovi zauzeti vanijom
brigom? O n sm atra d a je bolje da Senat raspravlja o onom e to
trae Valerije i Horacije: da decemviri ostave vlast pre majskih
ida, po okonanju ratova koji p rete i poto se m ir vrad u dravu. A Apije Klaudije neka ve sada zna da e podneti rauna u
skupdni kojom je predsedavao kad su birani decemviri; da li
su bili izabrani na godinu, ili dok ne donesu zakone. U sadanjem trenutku treba sve ostavid po strani sem rata. Ako smatraju da su glasnik i poslanici Tuskula doneli samo prazne glasine,
on predlae da poalju izvidnike koji e stvar tanije utvrditi.
A ukoliko veruju glasniku i poslanicima neka izvre regrutovanje
51
U Senatu se govorilo po strogo utvrenom redu koji je zavisio od
ranga, ugleda i starosti senatora.

202

to pre, neka decemviri povedu vojsku na onu stranu kuda sami

odlue i neka nita nem a prednosti nad ovim.
41.
Mlai senatori su pristali da se o ovom milenju raspravlja. Na to su se Valerije i Horacije jo otrije usprotivili, viui
da treba raspravljati o dravi i da e se okrenuti narodu ako ih u
Senatu spree politike grupacije. Njima se ne mogu suprotstaviti privatna lica ni u Senatu ni u Skuptini, niti e oni ustuknuti
p red izmiljenim znacim a vlasti. Sm atrajui da e biti sruena
njihova vlast ako na njihovu estinu ne odgovori isto tako smelo, Apije odgovori: Bilo bi bolje da ne govorite sem o onom e
o em u raspravljamo" i na to posla liktora ka Valeriju, koji je
vikao da nee dopusdti da ga uutka privatni graanin. Valerije
je sa praga Kurije52 ve pozivao u pom o graane, kada Lucije
Kornelije, obrglivi Apija, savetujui ga ne zbog onog zbog ega
se prikazivao da ga savetuje, sprei sukob. Preko Kornelija je
dozvoljeno Valeriju da kae ta eli, ali kako ta sloboda nije ila
dalje od njegovog glasa, decemviri su ostali pri svom zahtevu. Iz
stare mrnje na narodne tribune, a smatrajui da narod m nogo
vie eli njihovu vlast od konzulske, neki bivi konzuli i stariji
senatori su vie voleli da decemviri kasnije odu sa vlasti svojom
voljom nego da sada, iz neprijateljstva p rem a njima, ponovo
podbunjuju narod. Smatrali su da ako bi se stvar m irno vodila,
konzuli bi se vratili bez buke populara, a da bi u m euvrem enu
ratovi ili razum no prim enjivanje konzulske vlasti mogli dovesti
do toga da se zaboravi na narodne tribune.
Uz utanje senatora naredie regrutovanje. Kako je bila re
o nareenju na koje nije bilo prava apela, mladii se povinovae
pozivu. Poto su legije regrutovane, decemviri izmeu sebe odredie ko treba da ide u rat i ko da kom anduje vojskom. Voe
decemvira behu Kvint Fabije i Apije Klaudije. Kako se inilo da
je rat vei u dravi nego van njenih granica, smatrali su da je
Apijeva estina pogodnija za stiavanje gradskih nemira, a da je
Fabijeva narav m anje pouzdana u dobru nego to je postojana
u zlu. Ovog oveka, koji je nekad bio izvrstan i u ratu i u m iru,
decem virat i kolege su prom enile u tolikoj m eri d a je vie voleo
da bude slian Apiju no samom sebi. Fabiju je poveren rat protiv Sabinjana, a kao kolege su mu dodani Marko Rabulej i Kvint
52 Vrata Kurije su ostajala otvorena za vreme senatskih sednica.

205

Petelije. Marko Kornelije bi upuen na planinu Algid zajedno

sa Lucijem M inucijem , Titom A ntonijem , Kesonom Duilijem
i M arkom Sergijem. Spurije O pije bi o d re en za pom onika
Apiju Klaudiju radi nadgledanja grada; ista ovlaenja su imali
svi decemviri.
42. Dravni poslovi nisu dobro voeni ni u zemlji ni u ratu.
Uostalom , je d in a greka vojskovoa b ila je u tom e to su bili
om rznuti kod graana. Sve ostalo je bila krivica vojnika. Da ne
bi neto pod kom andom i auspicijam a decem vira bilo sreno
voeno, oni su dozvoljavali da b u d u pobeeni na svoju i njihovu sram otu. Sabinjani razbie vojsku kod E retum a, Ekvi na
Algidu. Beei u nonoj tiini od E retum a postavie svoj logor
u blizini Rima, na uzviici izm eu Fidena i Krustumerije. Kako
su ih neprijatelji sledili, nikad se nisu sukobili u otvorenoj borbi
nego su se titili prirodom mesta i bedem om , a ne hrabrou i
orujem. Vea sram ota i poraz dogodili su se na Algidu, gde je
utvrenje izgubljeno, a vojnici su se, osloboclivi se svih stvari,
dokopali Tuskula, gde im je ipak iz saveznike vernosti ukazano
m ilosre i gostoljublje. U Rimu je nastala takva panika da su
senatori, ostavljajui po stranu m rnju na decem vire, odluili
da se u gradu postave strae i naredili da svi koji su u godinam a da m ogu nositi oruje uvaju bedem e i obavljaju strau na
kapijama. O dluie da se i u Tuskul uputi oruje kao pom o,
da decemviri izau iz Tuskula i dre vojsku u logoru, da se drugi vojni logor prem esti iz Fidena na sabinjansku teritoriju i da
prenosei rat na onu stranu, p rinude neprijatelja da odustane
od napada na grad.
43. Ovim porazim a koje su pretrp eli od neprijatelja, decemviri su dodali i dva neuvena zloina u ratu i u zemlji. U sabinjanskom ratu, koristei m rnju na decemvire, Lucije Sicije
je u tajnim razgovorima sa vojnicima pom injao secesiju i izbor
narodnih tribuna. Njega poslae da osmotri mesto za logor, a vojnicima koje su m u dali kao pratioce dadoe zadatak da ga ubiju
im ugrabe zgodnu priliku. Ali on nije poginuo neosveen; oko
njega su pali i mnogi od onih koji su m u postavili klopku, je r je
bio veoma snaan i branio se podjednako i snagom i hrabrou.
O ni koji su preiveli javili su u logor da su upali u zasedu, da
se Sicije izvrsno borio i da su neki poginuli zajedno sa njim. Po
dozvoli decemvira, otilaje je d n a kohorta da sahrani one koji
204

su pali. No kad su videli da ni sa jed n o g poginulog nije skinulo

oruje i da Sicije lei u sredini sa svojim orujem, dok su mrtvi vojnici bili okrenuti prem a njem u, a m eu njima nije bilo nijednog
neprijatelja niti bilo kakvog traga od njihovog povlaenja, oni
odnesoe njegovo telo u tabor i izjavie da su ga ubili njegovi vojnici. Ogorenje ispuni vojni logor i bi odlueno da Sicijevo telo
odnesu odm ah u Rim, ali decemviri pourie da mu prirede pogreb s vojnim poastima o dravnom troku. Bio je sahranjen uz
duboku alost vojnika, dok se o decemvirima irio najgori glas.
44.
Potom je sledio zloin u Rimu, i to iz poude, po posledicam a isto tako sram an kao Lukrecijino obeaenje i smrt,
zloin koji je doveo do zbacivanja Tarkvinija sa vlasti i njihova
proterivanja. Ne samo da su decemviri doiveli isti kraj kao kraljevi nego je i uzrok koji je doveo do toga bio isti. Naime, Apija
Klaudija obuze strast da obeasti devojku plebejskog porekla.
Devojin otac Lucije Verginije sluio je na Algidu sa viim inom
i bio prim er ispravnosti i u ratu i u miru. Tako m u je i ena bila
odgajena, a tako su vaspitavali i decu. Cerku je verio sa bivim
tribunom Lucijem Icilijem, ovekom strogih vrlina i oprobane
hrabrosti u borbi za stvar plebejaca. Kad je odrasla, devojka je
bila prekrasnog izgleda, p a je Apije, lud od ljubavi,53 pokuavao
d a je privue poklonim a i obeanjima. No poto se ona branila,
pu n a ednosti, okrenuo se surovom i stranom nasilju: naredio
je svorn klijentu M arku Klaudiju da devojku proglasi za robinju
i da ne dozvoli da bude osloboena, smatrajui da odsustvo njenog oca daje priliku za takvo nedelo. Ovaj sluga decemvirove
strasti stavi ruku na devojku54 kad je dola n a Forum - naim e,
tu se u barakama nalazila osnovna kola - ree da je ona erka
njegove robinje i naredi joj da ga sledi. Kako se ona opirala, on
je silom povue. Dok je devojka bila zanem ela od straha, dadilja je dozvala u pom o, pa se na njene uzvike sakupie graani.
Njen otac Verginije i verenik Icilije bili su dva poznata omiljena imena. Oni koji su ih znali stavili su se na devojinu stranu
iz prijateljstva, a masa zbog nedostojnog postupka. Ve je bila
i osloboena, kad onaj koji je pokuao da je prisvoji ree da
53 Na latinskom amore amens, sa aliteracijom koja pojaava znaenje.
54 Re je o arhajskom pravnom postupku manus iniectio pri zahtevu
za posedovanjem.

205

nem a potreb e da se narod uznem irava, on nastupa s pravom

a ne silom i pozva devojku na sud. Prisutni su joj savetovali da
poe i tako su izili na sud p red Apija. Tuilac zapoe ulogu
k o ja je d obro bila poznata sudiji poto je lino on bio autor
predstave: Devojkaje roena u njegovoj kui i potajno preneta
u kuu Verginija i podm etnuta kao njegova. O n im a i dokaze
za to i dokazae da prosudi i sam Verginije, na kom e je i najvei deo krivice. U m euvrem enu, pravo je da robinja sledi svog
gospodara. O ni koji su branili devojku izjavie da je Verginije
odsutan zbog dravnih poslova i da moe stii za dva dana ako
m u bude javljeno, a da nije pravo da se o deci raspravlja d o k je
on odsutan. Traili su od Apija da celu stvar odloi do dolaska
njenog oca, a d a je prem a zakonu koji je sam doneo, ostavi na
slobodi kako dobar glas odrasle devojke ne bi doao u opasnosti
pre nego njena sloboda.
45.
Pre no to e doneti odluku, Apije izjavi d a je zakon koji
navode Verginijevi prijatelji kao dokaz svog zahteva, zaista u
duhu slobode. Ali on moe biti uvar slobode jed in o ukoliko se
isto prim enjuje u svim stvarima i prem a svim licima. M eutim,
to je zakonito u sluajevima kad bilo ko moe po zakonu traiti
oslobaanje, a kod ove koja je pod oevom vlau55 nem a nikog drugog kom e bi gospodar roba ustupio pravo posedovanja.
Dakle, njegova j e odluka da se otac pozove; u m euvrem enu,
trailac nee rtvovati svoje pravo i stoga neka vodi devojku uz
obeanje da e je dovesti kad stigne onaj koji kae dajoj je otac.
Dok su mnogi negodovali na ovu nepravednu odluku, ali se
niko nije usudio da optui, nastupie Publije Num itorije, stric
rnlade devojke, i verenik Icilije. M asaje napravila put, je r je
verovala da Icilije svojim nastupom moe najpre da se odupre
Apiju. No liktor uzviknu O dluka je do n eta! i ukloni Icilija
koji je protestovao. Takva surova nepravda razjarila bi i veoma
m irnog oveka. Icilije povika: Morae orujem da me ukloni,
Apije, da bi u tiini sproveo ono to eli sakriti. Ovu devojku
u odvesti i im au je kao ednu suprugu. Stoga pozovi i sve liktore svojih kolega i naredi da potegnu ibe i sekire, ali Icilijeva
verenica nee ostati van kue svog oca. Ako je oduzeto pravo
55
Kao i svi lanovi porodice, ukljuujui i odrasle sinove, ona je bila
in patris manu, to jest pod oevom vlau.

206

n arodnih tribuna i pravo na apel - dve kule koje su uvale slobodu - jo nije data vlast naoj poudi nad naom decom i naim enam a. U darajte po naim leim a i naim glavama: bar
ednost neka ostane sigurna. Ako se prem a ovoj devojci prim eni
sila, ja u sve prisutne graane pozvati u pom o za svoju verenicu, a Verginije vojnike za je d in u erku. Prizivamo u pom o
sve bogove i ljude i ti nikad nee ostvariti tu odluku sem preko
naih leeva. Pozivam te, Apije: dobro gledaj, ponovo razmisli
kuda ide. Verginiju prepusti da po povratku vidi ta e sa erkom; ja izjavljujem samo to da ukoliko ustukne pred zahtevima
ovoga oveka m orae da trai drugu priliku za udaju svoje erke. A j a u u traenju slobode za svoju verenicu pre rtvovati
ivot nego vernost.
46.
Narod se uskomeao i inilo se da predstoji sukob. Liktori su opkolili Icilija, ali se nije otilo dalje od pretnje poto je
Apije izjavio da Icilije ne brani devojku Verginiju, nego da je u
pitanju buntovnik koji, elei tribunat, trai povod za pobunu.
Ree da m u danas nee dati povoda za to, ali neka zna da to nije
ustupak zbog njegove drskosti, nego zbog toga to je Verginije
odsutan; zbog oca i zbog slobode, on danas nee doneti odluku
niti proglasiti presudu; trai od Marka Klaudija da odstupi od
svog prava i dozvoli da se o slobodi devojke raspravlja sledeeg
dana. A ako se otac ne pojavi objavljuju Iciliju i onim a koji su
m u slini da nee izostati predlaga njegovog zakona niti odlunost decemvira; niti e on pozvati liktore svojih kolega da
kazne podstrekivae n e re d a je r e za to biti dovoljni i njegovi.
Poto je odloeno vrem e nepravde, devojini branioci se
povukoe. O dlueno je da Icilijev brat i Num itorijev sin, vrsni
m ladii, krenu odm ah i da to je m oguno bre pozovu Verginija sa fronta: spas devojke lei jed in o u tom e da se branilac
slobode pojavi sledeeg dana na vreme. Primivi nalog, krenue
bodrei konje d ajave ocu vest. Sada je i onaj koji je traio devojku nastojao da se ona oslobodi i da se na e jem ac, a to isto
je traio i Icilije, nam ern o odugovlaei stvar, dok su glasnici
upueni u vojni logor urno grabili prem a njem u. Mnogi ljudi
su dizali ruke i time je svaki pokazivao Iciliju da je sprem an da
garantuje. A ovaj sa suzama ree: Hvala vam, sutra u koristiti
vau pom o; sada im am dovoljno jem a ca . Tako je Verginija
osloboena uz pom o svojih roaka. Apije je jo malo oklevao
207

kako ne bi izgledalo da je tu ostao samo zbog svoje stvari. No poto na druge nije obraana panja je r su svi bili zauzeti jednim , i
niko nije pristupio, on se povue u svoju kuu i uputi pismo kolegama u vojni logor da ne dopuste Verginiju izlazak iz logora i
da ga stave pod strau. Meutim, ova podla poruka zakasni, kao
to je i trebalo, i Verginije k ren u ve o prvim straama; pismo
da se on zadri stiglo je sledeeg dana ujutro.
47.
Ve u osvit dana, dok su svi graani stajali u gradu na
Forumu, budni u oekivanju, Verginije u crnini dovede erku
u starim haljinam a, u pratnji nekoliko m atrona i sa ogrom nim
brojem branilaca. Ovde je iao od je d n o g do drugog i molio
ljude traei njihovu pom o ne samo kao prolaznu milost nego
kao to m u oni duguju: on za njihovu decu i ene stoji svakodnevno u borbi i nem a oveka ija bi odvana i hrabra dela u
ratu bila brojnija od njegovih. A ta to koristi ako se u gradu
koji je bezbedan dogaa njihovoj deci ono od ega bi strahovali
d a je grad zauzet? Slino je govorio i Icilije. Zenska p ra tn ja je
svojim tihim plaem ganula ljude vie od bilo koje rei. Apije
ostade tvrdoglav na sve ovo - razum mu je pom utila snaga mahnitosti pre nego ljubavi - pope se na tribunal. Posle nekoliko
rei albe onoga koji je traio devojku, albe na pristrasnost to
ga je preth o d n o g dana spreila da trai presudu, Apije uze re
pre nego to je alilac izrekao do kraja svoj zahtev i Verginije
imao vrem ena da odgovori. M oda je kod nekih starih pisaca
sauvan taan podatak o govoru kojim je obrazloio svoju odluku, ali kako ja u velikom broju dekreta nisam naao nijedan
koji bi bio nalik na istinu, to mi ostaje da iznesem samo suva
fakta: doneo je odluku u korist zahteva za ropstvo. Najpre su svi
zanemeli od zaprepaenja zbog tako surove odluke; utanjeje
potrajalo je d a n trenutak, a zatim Marko Klaudije prie matronam a da bi uzeo devojku, doekan njihovim tunim plaem i
kukanjem. Na to Verginije pruajui ruku prem a Apiju uzviknu:
Cerku sam obeao Iciliju, a ne tebi, Apije. Odgajio sam je za
udaju, a ne za sram otu. Da li treba kao stoka ili divlje ivotinje,
meajui se sluajno, da srljamo u konkubinat? Ne znam da li e
to biti dozvoljeno ili nee, ali se nadam da oni koji nose oruje
to nee dopustiti. Kada su ene odbile onoga koji je zahtevao
devojku i napravile krug oko nje branei je , preko glasnika se
uo zahtev da bude tiina.
208

48. Poludeo od strasti, decem vir povika da ne samo jueranje Icilijevo protivljenje i Verginijevo nasilje, emu je danas
svedok rimski narod, nego i neki sigurni izvori potvruju da su
cele noi odravani sastanci u gradu s ciljem da se izazovu nemiri. I stogaje, svestan ovog sukoba, doao na Forum sa oruanom pratnjom, ali ne da bi napao nekog ko se m irno dri, nego
da bi one koji rem ete m ir u dravi kaznio u ime m agistrature
koju dri. S to g aje bolje da ostanu m irni. ,,Idi, ree liktoru,
ukloni rulju i oslobodi p u t gospodaru da uzm e svoju robinju.
Kad je ovo grom oglasno izgovorio, ispunjen gnevom, masa se
ukloni, a naputena devojka, plen nepravde, ostade sama. Kad
vide da nem a druge pom oi, Verginije ree: Molim te, Apije,
najpre oprosti oevom bolu to sam te otrije napao i dozvoli
da u devojinom prisustvu pitam dadilju ta sve ovo znai kako
bih lake otiao odavde ako sam lano nazvan ocem . Poto
m u je to dozvoljeno, on odvede devojku i dadilju kod radnji
koje se danas zovu Nove barake,56 u blizini Kloakine, pa zgrabivi no od kasapina uzviknu: Cerko, je d in o te na ovaj nain
m ogu osloboditi i na to probode devojino srce, pa okreui
se tribunalu povika: Ova krv, Apije, neka pad n e na tebe i na
tvoju glavu. Zau se graja zbog stranog dela, a uzbueni Apije naredi da uhvate Verginija. Ovaj je m aem probijao sebi put
dok nije, tien pristalicama, stigao do gradskih kapija. A Icilije
i N um itorije podigoe beivotno telo i izloie ga pred narodom. Oplakivahu Apijev zloin, nesreu lepotu devojke, oevu
nesreu. Pratile su ih m atrone uz naricanje: Zar za to raam o
decu? Zar je ovo n ag rad a za ednost?, navodei i drugo to
u takvim prilikam a govori bol ene; ukoliko je jai od slabijih
duhova, utoliko vie izaziva saaljenje. U govorim a ljudi, pre
svega Icilija, bilaje re o tribunskoj vlasti, ukinutom pravu apela
i optem nezadovoljstvu.
49. Uzbuni se narod, delom zbog stranog zloina, a delom
u nadi da se prua prilika da bi se ponovo m ogla stei sloboda.
Apije najpre naredi da se Icilije pozove, a poto je on to odbio
56
Takozvane Nove barake nalazile su se na ivici Foruma u Rimu, izm edu Skuptine i Emilijeve bazilike; tu se nalazilo i svetilite Venere Kloakine koja je bdela nad ednou i brakom. Barake su izgorele 216. pre
n. e. i ponovo su podignute oko 192. pre n. e.

209

naredi da se uhapsi; kako nije bio napravljen prolaz za nie slubenike da priu, to on sam sa grupom m ladih patricija, probijajui se kroz masu, naredi da se Icilije stavi u lance. M eutim,
sada se oko Icilija nalazilo ne samo mnotvo nego i njegove voe
Lucije Valerije i Marko Horacije. Horacije odgurnu liktora i izjavi da ako je po zakonu, on e braniti Icilija od privatnog graanina, a ako pribegne sili, on mu nee ostati duan. Tu izbi otra
svaa. Decemvirov liktor napade Valerija i Horacija; na to masa
polom i njegovo prue, a Apije se pope na tribunu; sledili su ga
Horacije i Valerije. N jihje skup sluao, a decem viraje prekidao
u govoru. Ve je Valerije u ime vlasti nareivao liktorima da napuste privatno lice, kad Apije, kom eje ponestala svaka hrabrost,
plaei se za ivot pobee u kuu u blizini Forum a, pokrivene
glave i neprim een. Da bi pom ogao svom kolegi, Spurije Opije
upade u Forum s druge strane i vide kako pada vrhovna vlast
pobeena silom. Uplaen i uznem iren savetima koje je prirnao
sa svih strana, najzad sazva Senat. Poto je izgledalo da veina
senatora ne odobrava vlast decem vira, ovaj akt um iri n aro d u
nadi da e ona biti oborena. M eutim, Senat je sm atrao da narod ne treba suvie izazivati i da se pre treba brinuti o tom e da
Verginijev dolazak ne izazove n e re d u vojsci.
50.
I tako u vojni logor koji se nalazio na b rd u Veciliju,57
beh u upueni m lai senatori. O ni opom enue decem vire da
svim sredstvima spree pobunu u vojsci. Ovde je Verginije izazvao vee uzbuenje od onoga to ga je ostavio u gradu. Pored
toga to su ga videli da se pribliava sa grupom od oko 400 ljudi
koji su rnu se prikljuili kao pratioci ozlojeeni na strane dogaaje, skrenuo je panju na sebe i zbog isukanog maa i to je bio
poprskan krvlju. Kako su se ljudi u togam a rasturili po celom
logoru, dobijao se utisak da je masa iz grada m nogo vea. Na
pitanje ta se dogodilo, dugo nije m ogao odgovoriti zbog suza.
Najzad kad se sakupilo m notvo onih koji su dotrali i kad je
nastala tiina, ispria sve po redu ta se dogodilo. Zatim podie
ruke i pozivajui svoje saborce zamoli ih da njem u ne pripisuju
zloin, je r je to u stvari zloin Apija Klaudija, i da m u ne okrenu lea kao decoubici. Njemu bi ivot njegove erke bio drai
57
Mons Vecilius se pominje jedino ovde. Ogilvi pretpostavlja da se
mogao nalaziti na Algidu.

210

od sopstvenog dajoj je bilo doputeno da ivi slobodna u svojoj

estitosti. Ali kad je video da e biti ugrabljena kao robinja da
bi bila obeaena, sm atrao je d a je bolje da ugrabi sm rt nego
sram ota, i tako je iz m ilosra upao u neto to je naizgled surovost. O n ne bi nadiveo erkinu sm rt da ga nije drala nada
da e se osvetiti uz pom o svojih saboraca. I oni imaju i ene, i
erke, i sestre, a Apijeva pouda se ne bi ugasila njegovom erkom, nego bi, ukoliko bi ostala nekanjena, bilajo razuzdanija.
Tua nesrea im je upozorenje da se uvaju takve nepravde. Sto
se njega tie, sudbina m u je oduzela enu, a erka m u je zavrila
ivot stranom, ali asnom smru poto nije mogla dalje asno
iveti. U njegovoj kui nem a vie mesta za Apijevu strast. A drugih nasilja ovog oveka e se isto tako osloboditi kao to je oslobodio i svoju ker; na njim a je da se brin u za sebe i svoju decu.
D okje Verginije tako govorio, masa je uzvikivala da nee zanem ariti ni njegov bol ni svoju slobodu. Pomeani sa vojnicima,
graani su ponavljali iste albe upozoravajui ih koliko je gore
videti zlo nego uti o njem u i obavetavajui ih da je vlada u
Rimu ve sruena. O ni koji su pristizali priali su daje Apije propao i otiao u progonstvo, p a je dolo dotle da se zauju povici
,,Na oruje! Podigavi bojne znake, krenue na Rim. Zbunjeni
istovrem eno i onim to su videli i onim to su uli da se zbiva u
Rimu, decemviri su se rastrali na sve strane tabora da bi umirili
pobunu. Kad su postupali blago nisu dobijali nikakav odgovor;
kad su pokuali prim eniti vlast odgovarano im je da su mukarci
i da su naoruani. U bojnom poretku krenue na Rim i zauzee
Aventin; svakog plebejca na koga su nailazili podstrekivali su
da trai slobodu i izbor narodnih tribuna. M eutim, nije se uo
nikakav nasilniki glas. Spurije Opije je sazvao Senat. Smatralo
se da ne treba preduzim ati nasilne m ere, je r bi one mogle biti
povod za pobunu. Poslanstvo od tri lana, koje su sainjavali
bivi konzuli Spurije Tarpej, Gaj Julije i Publije Sulpicije, Senat
je ovlastio da pita na iju su naredbu napustili vojni logor i ta
trae trupe koje su orujem zauzele Aventin i koje su, okrenuvi
lea neprijatelju, napale sopstvenu otadbinu. Imalo je ta da se
odgovori, ali nije bilo oveka koji bi dao odgovor je r nisu imali
o d reenog vou, a pojedinci se nisu usuivali da se izloe neprijatnostima. M asaje jed in o traila da se poalju Lucije Valerije
i Marko Horacije, pa e njim a dati odgovor.
211

51. Poto su poslanici otili, Verginije skrenu panju vojnicima na to da ih je zbunila upravo je d n a stvar, koja sama po sebi
nije vana, zato to je mnotvo bez glave, a odgovor, prem da nije
nekoristan, vie je rezultat sluajne saglasnosti nego zajednikog
dogovora. Stoga predlae da izaberu desetoricu koji e imati vrhovnu kom andu i da ih nazovu vojnim tribunim a, poto imaju
vojni poloaj. Kada su ovu poast ponudili njem u odgovorio je:
Sauvajte svoj dobar sud o m eni za bolja vrem ena i za m ene i
za sebe; ja ne m ogu podneti da uivam bilo kakvu poast dok mi
erka ne bude osveena. Sem toga, nije korisno da vas u dravi
k o jaje u n e re d u vodi onaj koji je najvie izloen m rnji. Ako
m ogu neto da vam pom ognem , toga se neu nita m anje prihvatiti ni kao privatno lice. Tako izabrae deset vojnih tribuna.
Nije mirovala ni vojska na sabinjanskom bojitu. Ovde je na
Icilijev i Numitorijev podstrek dolo do prekida s decemvirima.
Uzbuenju je doprinelo obnovljeno seanje na Sicijevo ubistvo
isto toliko koliko i nova vest o sram nom postupku sa devojkom
zbog poude. O vdeje Icilije saznao da su na Aventinu izabrani
vojni tribuni. Plaei se da skuptina graana, sledei vojnike
skuptine, ne izabere te iste za narodne tribune, pozivajui plebejce i teei za ovom vlau, on se pre odlaska u Rim postarao
da isti broj sa istim ovlaenjima bnde izabran m eu njegovim
ljudima. Uli su u grad kroz Kolinska vrata sa bojnim znacima
i preko centra grada uputili se na Aventin.58 Tu su se spojili sa
drugom vojskom i ovlastili dvadesetoricu vojnih tribuna da izm eu sebe izaberu dvojicu koja e imati vrhovnu vlast. Izabrali
su Marka Opija i Seksta Manlija.
Kako je Senat drao sednice svakog dana, senatori uznemireni optom situacijom traili su vreme na svae, a ne na odluivanje. Optuivali su decemvire za Sicijevo ubistvo, za Apijevu
poudu i za sram ne poraze u ratu. Smatrali su da Valerije i Horacije treba da odu na Aventin. O ni odbie, ukoliko decemviri
ne vrate ovlaenja vlasti ijije rok istekao jo prethodne godine.
Zalei se da ih liavaju poloaja, decemviri izjavie da nee otii sa vlasti pre nego to donesu zakone, radi ega su i izabrani.
52. Plebejci su saznali preko narodnog tribuna Marka Duilija
da nita nee proizai iz neprekidnih sednica, da su sa Aventina
58 U Rim se u normalnim okolnostima nije ulazilo pod orujem.

212

preli na Sveto b rd o poto je Duilije tvrdio da patriciji nee

ozbiljno uzeti stvar ukoliko oni ne napuste grad. Sveto brdo e
ih podsetiti na postojanost plebejaca i na to da se bez uspostavljanja njihove vlasti ne moe uvrstiti sloga u dravi. Uputivi
se Nom entanskim putem , koji se tada zvao Fikulski,59 postavie
svoj tabor na Svetom brdu; ugledajui se na svoje oeve u umerenosti, nisu uinili nikakvo nasilje. Plebejci su sledili vojnike,
te niko ko je bio u dobu da je mogao ii nije izostao. Sledili su
ih ene i deca, jadikujui zato da ostanu u gradu u kome nisu
svetinja ni sloboda ni ednost.
Ovo naini neuobiajenu prazninu u Rimu; na Forumu nije
bilo nikog sem nekoliko staraca, pa se senatorim a, koji su hitno
pozvani na sastanak, Forum uinio pust, tako da je sem Horacija
i Valerija bilo i drugih koji su uzvikivali: Sta ekate, oci senatori i
dopisani lanovi Senata? Zar ete dozvoliti da se sve srui i izgori
ako decemviri istraju u svojoj tvrdoglavosti? I kakva je to vlast,
decemviri, koju ste prigrlili i drite? Zar ete pravdu deliti zidovima i kuama? Zar se ne stidite toga da je broj vaih liktora na
trgu vei od broja svih graana? Sta ete uiniti ako se neprijatelj
pojavi u gradu? Sta ako plebejci uskoro dou sa orujem poto
malo postignu secesijom? Zar hoete da padom grada okonate
svoju vlast? Treba ili da izgubimo plebejce, ili da imamo plebejske tribune? Pre em o se mi odrei patricijskih m agistratura,
nego oni plebejskih. Kao novu i neoekivanu, oni su svoju vlast
oteli od naih otaca. Poto sujednom okusili slast vlasti, oni nee
dozvoliti da je budu lieni, pogotovu stoga to smo mi u naoj
vlasti toliko neum ereni da je njima potrebna pom o. Poto su
ovakve stvari uzvikivane sa svih strana, decemviri popustie pred
optim miljenjem i obeae da e se potiniti autoritetu Senata
zato to stvari tako stoje. Je d n o su ipak traili: da ih zatite od
m rnje plebejaca i da plebejce ne navikavaju da patricijskom
krvlju kanjavaju njihovu krivicu.
53.
Tako su Valerije i Horacije upueni plebejcima sa uslovima
pod kojimaje bio mogu njihov povratak i sreivanje stvari, a bilo
im je naloeno i da decemvire zatite od srdbe i napada mase.
59
P u tje tako nazvan zato to je vodio prema gradu Fikule, koji su
prem a jednoj legendi osnovali Aborigini, a prem a drugoj kralj Tarkvinije Stariji.

213

Kada su stigli bili su prim ljeni u plebejski tabor uz veliku

radost kao nesumnjivi oslobodioci na poetku pobune i na zavretku poduhvata. Zbog toga su im pri dolasku izrazili zahvalnost.
U ime naroda je govorio Icilije. Kada je bila re o uslovima, on
je na pitanje poslanika ta trae plebejci odgovorio (poto je
pre toga odrano savetovanje) tako da se inilo kako polae vie
nade u postizanje jednakosti nego u oruje. Ponovo su, dakle,
traili tribunsku vlast i uspostavljanje prava priziva na narod, to
je predstavljalo oslonac plebejcim a pre dolaska decem vira na
vlast, a zatim da vie ne bude nepravdi koje e izazvati vojnike
ili plebejce da trae prava secesijom. Njihov zahtevje bio surov
jed in o u pogledu kanjavanja decemvira: smatrali su da je pravo da im se oni predaju i pretili da e ih ive ognjern spaliti. Na
to su poslanici rekli: Va zahtevje tako pravian da bi ga i bez
vas trebalo ispuniti je r to traite radi zatite slobode, a ne zato
da biste mogli druge kanjavati. Na drugoj strani, vaoj srdbi
treba pre o p rostiti nego joj popustiti poto iz m rnje prem a
okrutnosti u p ad ate i sami u surovost; pre nego to ste i sami
slobodni, elite da gospodarite nad protivnicima. Da li e naa
drava ikad o d a h n u ti od zloina patricija prem a plebejcim a,
ili plebejaca prem a patricijima? Vama je potrebniji tit od maa. Obinom oveku je sasvim dovoljno da ivi ravnopravno u
dravi i da ne trpi, ali i da ne nanosi nepravdu. A ako vi nekad
budete u situaciji da se drugi plae vas, pa ako odluke o naim
ivotima i imovini budu zavisile od vas, kad povratite vae magistrate i sudova, tada sudite svakom pojedincu prem a zasluzi;
sada e biti dovoljno da ponovo steknete svoju slobodu.
54.
Svi se sloie da poslanici uine onako kako ele, a oni
obeae da e se uskoro vratiti poto postignu sporazum. Kad su
se vratili izloili su senatorim a ono to su plebejci traili. Poto
suprotno oekivanju nije bilo rei o njihovom kanjavanju, ostali decemviri su se sloili sa svim to je reeno. M eutim , zbog
svoje loe udi i posebno om rznut, a plaei se mrnje koju su
drugi oseali prem a njem u i svoje prem a drugim a, Apije ree:
Znam kakva me sudbina eka. Vidim da se napad na nas odlae
dok se oruje ne preda naim protivnicima. Mrnju treba utoliti
krvlju. Neu n ija oklevati da napustim decem virat. D o n etaje
senatska odluka da decemviri abdiciraju, da vrhovni svetenik
Kvint Furije, izvri izbor narodnih tribuna i da niko ne ispata
214

zbog secesije vojnika i plebejaca. Poto je ova odluka doneta,

Senat je rasputen, a decem viri su izili p red n arodni skup i
odrekli se vlasti n a o g ro m n u radost n aro d a. Ovom m notvu
izie u susret druga m asa iz vojnog logora. Cestitali su je d n i
drugim a slobodu i ponovo uspostavljenu slogu u dravi. Poslanici se tada obratie skupu: Neka je na sreu, radost i dobro
vama i dravi, vratite se otadbini i na svoja ognjita, svojoj deci
i svojim enam a. O n u um erenost koju ste pokazali kad i pored tolikih potreba velikog mnotva nije dirnuta niija zemlja,
sada tu um erenost unesite i u grad. Krenite na Aventin odakle
ste i doli. Tam o na osveenom m estu, n a kom e ste zasnovali
poetke svoje slobode, izaberite narodne tribune; tamo e biti
vrhovni svetenik koji e odrati skuptinu. Nasta veselje uz
opte odobravanje. Potom su razvili zastave i krenuli u Rim, nadm eui se su radosti sa onim a koji su im dolazili u susret. Pod
orujem prooe kroz grad i stigoe na Aventin. Tu je vrhovni
svetenik odm ah odrao skuptinu, a izabrani su i narodni tribuni: pre svih Lucije Verginije, zatim Lucije Icilije i Verginijin
ujak Publije Num itorije, pokretai secesije, zatim Gaj Sicinije,
potom ak oveka koji je po prianju bio prvi tribun izabran na
Svetom brdu, te M arko Duilije, koji je bio istaknuti tribun pre
izbora decemvira i koji nije izdao narod ni u borbi sa decemvirima; zatim su vie zbog nadanja koja su u njih polagana nego
zbog zasluga bili izabrani Marko Titinije, Marko Pomponije, Gaj
Apronije, Apije Vilije i Gaj Opije. Cim prim ie tribunat, Lucije
Icilije predloi n arodu i on to izglasa da niko ne bude gonjen
zbog pobune protiv decemvira. O dm ah zatim je Marko Duilije
izneo na glasanje izbor konzula, uz pravo na apel narodu. Sve je
to izvreno na plebejskom skupu na Flaminijevim poljima koja
se sada zovu Flaminijev cirkus.60
55.
Preko intereksa su izabrani konzuli Lucije Valerije i
Marko Horacije koji su odm ah stupili na dunost. Njihov konzulat je bio naklonjen popularim a; patriciji nisu uinili nikakvu
nepravdu, m ada je bilo nezadovoljstva j e r su patriciji smatrali
d a je sve ono to je uinjeno za zatitu plebejaca oduzeto od
60
Prata Flaminia ili Campus Flaminius, prem a podatku kod Varona
bila su na junom delu Marsovog polja; tu je cenzor Flaminije oko 220.
pre n. e. podigao Circus Flaminius.

215

njihove moi. Pre svega, kad se postavilo pitanje da li su odluke plebejaca obavezne za patricije, konzuli su doneli odluku o
centurijskim komicijama da je ono to se odlui na tributskim
kom icijam a obavezno za ceo n a ro d .61 Ovim zakonom dato je
tribunim a predlagaim a je d n o strano oruje u ruke. Zatim je
pravo apela na narod, koje j e kao je d in a zatita slobode bilo
ukinuto u vrem e vlasti decem vira, drugim konzulskim zakonom bilo n e sam o ponovo uspostavljeno nego i obezbeeno
za budunost. D onet je nov zakon da se nikakva m agistratura
ne moe birati bez prava apela. Ako neko bude izabran uprkos tome, on m oe biti ubijen a da se to ne sm atra ni zakonskim ni religijskim prekrajem. Kad su plebejci dovoljno ojaali,
s jed n e strane preko prava na priziv, a sa druge preko tribunske
vlasti, narodnim tribunim a su ponovo vratili pravo nepovredivosd. Ovu stvar, koja je bila gotovo zaboravljena, vratie uz sveani obred; uinie ih nepovredivim a ne samo u religijskom
nego i u pravnom smislu, donevi zakon prem a kom e onaj ko
nanese zlo n arodnim tribunim a, edilim a ili desetorici sudija,
glava e m u biti rtvovana Ju p iteru , a imovina pred ata hram u
Cerere, L ibera i Libere.62 T um ai zakona odriu da je neko
sakrosanktan [neprikosnoven] po ovom zakonu, je r po njem u
samo onaj ko povredi nekog od pom enudh magistrata biva sveano rtvovan Ju p iteru . Cinjenica da plebejski edil m oe biti
uhapen i priveden po nalogu viih magistrata, prem da nije po
zakonu (povreuje onoga koga po zakonu ne sme da povredi),
ipak je dokaz da oni nisu sm atrani za neprikosnovene. Tribuni
su uinjeni svedm i neprikosnovenim po staroj zakletvi plebejaca, iz vrem ena kada je nastala ova vlast. Ima onih koji tumae
stvar tako da su ovim istim Horacijevim zakonom bili zatieni
i konzuli i pretori ukoliko su bili izabrani po istim auspicijama
kao i konzuli: naim e, konzula su nazivali sudijom . M eutim ,
ovo tum aenje se pobija dm e da u to vreme nije bio obiaj da
se konzul naziva ,,sudija nego ,,pretor.63
61 Zakon Valerija i Horacija padao bi u 449. ili 448. pre n. e. Nezavisnost plebejskih skuptina postignuta je tek Hortenzijevim zakonom 287.
pre n. e.
62 Cerera, Liber i Libera su popularna agrarna boanstva.
63 Praetor, u stvari, prvobitno znai predvodnik, onaj koji ide napred. Naziv consul mlai je od Zakona XII tablica.

216

Ovo su bili zakoni koje su doneli konzuli. Isti konzuli su

uveli praksu da se odluke Senata uruuju plebejskim edilim a u
hram u Cerere; pre toga je konzulima bila ostavljena mogunost
da se odluke spree ili izmene. Zatim je narodni tribun Marko
Duilije predloio, a n arod izglasao, da svak ko ostavi plebejce
bez tribuna ili izabere nekog magistrata bez prava priziva na narod bude kanjen po leim a i glavi. Sve ovo je, mada nije bilo
po volji patricijim a, prolo bez njihovog protivljenja j e r niko
nije lino bio napadnut.
56.
Kada su vrsto zasnovani i tribunska vlast i sloboda plebejaca, a smatrajui d a je sada sigurno i d a je situacija za to zrela
da se krene i protiv pojedinaca, narodni tribuni odluie da Verginije tui Apija. Kad je Verginije pozvao Apija na sud i kad je
Apije, opkoljen mladim patricijima, siao na Forum, svima koji
ga ugledae oive seanje na najsram niju vlast. Tada Verginije
uze re: Govor je ustanovljen za stvari u kojima ima kolebanja.
Ja stoga neu gubiti vrem e optuujui vam ovoga; njegove surovosti ste se i sami oslobodili, nid u dozvoliti da besram nost
svoje odbrane doda ostalim svojim zloinima. Opratam ti, Apije
Klaudije, sve to si je d n o za drugim bezbono i greno poinio
u toku dve godine; samo u za jed a n zloin narediti da te okuju: ako ne nae sudiju koji e dokazati da nisi slobodno lice
odveo u ropstvo." Apije nije imao nikakvih izgleda ni na pomo
narodnih tribuna, ni od priziva na narod. Ipak pozva u pom o
narodne tribune, ali poto se nijedan nije pokrenuo, glasnik ga
zgrabi. Prizivam n arod! uzviknu. Ova re, branilac slobode,
potekla iz usta koja su nedavno izgovarala rei liavanja slobode
naie na utanje. Svak je za sebe govorio da ipak ima bogova
i da nisu zanem arili ljude; prem d a zakasnela, teka kazna za
oholost i surovost ipak stie. Apeluje na n aro d ovek koji je to
pravo ukinuo, i moli pom o od naroda onaj kojije tom narodu
oduzeo sva prava; sada je voen u lancim a i lien slobode onaj
k o jije slobodno lice odveo u ropstvo. U ovom m rm ljanju na
skupu uo se i glas Apija koji je prizivao u pom o rimski narod.
N abrajao je zasluge svojih predaka za dravu u ratu i m iru, svoju zlosrenu brigu za rimski plebs, svoje zalaganje zajednakost
svih pred zakonom, uz veliko protivljenje patricija, te injenicu
da se odrekao konzulata; pozivao se na svoje zakone koji ostaju
dok njega kao njihovog tvorca vode u tam nicu. Uostalom, ako
217

mu bude data m ogunost i sloboda da govori, on e objasniti

svoja i dobra i rava dela. Zasad trai da m u se u saglasnosti sa
optim pravim a graana om ogui kao rimskom graaninu da
kao optueni govori i da se izloi sudu rim skog naroda. Nije
toliko uplaen m rnjom sugraana prem a sebi da bi izgubio
svaku nadu u njihovu pravinost i milosre. Pa ako ga ipak vode
u zatvor, prem da kao krivac nije sasluan, on drugi p u t poziva
n aro d n e trib u n e i opom inje ih da ne slede p rim er onih koji
osuuju. Ako tribuni priznaju da su obavezni da odbiju njegov
zahtev po istom naelu za koje optuuju decemvire, on se poziva na n arod i zakon koji su tribuni i konzuli doneli ove iste
godine. N aim e, em u pravo provokacije ako ono nije dozvoljeno onom e koji jo nije kanjen ni sasluan? Kakva e porno
biti zakon plebejcu ili obinom oveku ako nije njem u, Apiju
Klaudiju? Njegov sluaj e biti dokum ent o tome da li se novim
zakonom ja a vlast i sloboda i da li priziv na trib u n e i narod
protiv nepravde m agistrata predstavlja paradu praznih rei ili
je stvarna dobit.
57.
Na ovo je Verginije odgovorio da je Apije Klaudije jedini i van zakona i van graanskih i ljudskih dogovora. Pogledajte, graani, na tribunal, na uporite svih zloina sa koga je
ovaj ovek kao veiti decemvir, opasan po imovinu u linost, po
ivog graana, pretei ibama i sekirama, prezirui ljude i bogove, praen krvnicima a ne liktorim a, okrenuvi panju od grabljenja i ubistava ka poudi prem a devojci, slobodnoj u oima
rimskog naroda, koju je kao da je u ratu zarobljena, otrgnutu
iz oeva zagrljaja, predao kao d ar podvodau i svom klijentu.
Odavde je surovom odlukom i bezbonom presudom dao ocu
oruje u ruke protiv erke; odavde je naredio da se devojin verenik i ujak odvedu u zatvor kad su podigli njeno um irue telo,
podstaknut na to pre osujeenom poudom nego dunou da
kazni zloin. O n je taj koji je sagradio zatvor to g a je obino
nazivao prebivalitem rimskog n a ro d a . Pa ako Apije ponovo
i vie puta apeluje na narod, ja u ponovo i vie puta ponoviti
odluku ukoliko ne dokae da nije slobodnog pretvorio u roba.
Ukoliko se ne pojavi na sudu, narediu da se zatvori kao da je
osuen." I kako niko nije protestovao, Apije je baen u zatvor uz
veliko uzbuenje, je r se inilo da je mo naroda isuvie porasla
osudom tako poznatog oveka. T ribun je odredio dan suenja.
218

U m euvrem enu stigoe poslanici Latina i Hernika da estitaju Rimljanima na postignutoj slozi izmeu patricija i plebejaca
i tim povodom donee na Kapitol kao dar Ju p iteru najveem i
najm onijem zlatan venac nevelike teine je r im drave nisu
bile bogate, a religiju su negovali pre pobono nego velelepno. O d ovih istih glasnika se saznalo da Ekvi i Volsci vre velike
priprem e za rat. Stoga je nareeno konzulim a da m eusobno
p o d ele oblasti u kojim a e ratovati: H oraciju su dopali Sabinjani, a Valeriju Ekvi. K a d aje n are en o regrutovanje za ove
ratove, plebejci su zbog njihove popularnosti bili sprem ni da
se sami prijave u regrute, i to ne samo mlai ljudi nego i mnogi
dobrovoljci koji su ve odsluili vojsku. I tako je vojska postala
jaa ne samo po broju nego i po kvalitetu poto su se prikljuili
veterani. Pre no to su krenuli iz grada, konzuli su javno izloili
zakone decemvira urezane u bronzi koji se nazivaju Zakoni XII
tablica.64 Ima pisaca koji kau da su ovu dunost izvrili edili
na zapovest tribuna.
58.
O goren na nedela decemvira i uvreen oholou svog
sinovca, Gaj Klaudije se povukao u Regil, staru postojbinu. Sada
ve u godinam a, vratio se da bi molio spas za onoga od ijih je
nedela pobegao. Odeven u crninu, praen roacim a i klijentima, na Forum u je presretao pojedince i m olio ih da ne dozvole
da na klaudijevskom ro d u ostane ova m rlja kao da zasluuju
zatvor i lance. Covek ija e posm rtna maska65 biti u potomstvu
veoma potovana, ovek koji je doneo zakone i utemeljio rimsko
pravo lei u zatvoru m eu nonim protuvam a i razbojnicima.
Neka naas okrenu panju od srdbe ka priznavanju i razmiljanju; neka radije oproste jednom , za koga toliki Klaudiji molc,
nego da zbog mrnje na jed n o g prezru m olbe ostalih. O n ovo
ini radi svog roda i im ena, i ne miri se sa onim kome hoe da
pom ogne u zlehudoj srei. H rabrou su povratili slobodu, a
pratanje moe uvrstid slogu m eu staleima. Biloje ljudi koje
je ganuo, ali vie svojom sm ernou nego zbog stvari onoga za
64 Najpre su zakoni bili dati na deset tablica, a zatim su dodane jo
dve. Moguno je da su tablice najpre bile od drveta (kako smatra Ogilvi), a potom od bronze.
65 Posmrtne maske znamenitih predaka uvenih aristokratskih rodova (ins imaginum) bile su izloene u atriju kue.

219

kogaje molio. A V erginijeje traio da pre ale njega i njegovu

erku i da ne sluaju albe klaudijevskog klana, stvorenog da
nam ee vlast plebejcim a, nego Verginijine roake, trojicu tribuna koji izabrani da pom ognu plebsu, sada sami trae pom o
od plebejaca. Svakako su ove suze bile pravinije, pa tako Apije,
lien svake nade, sam sebi okona ivot pre nego to je osvanuo
dan suenja.
O dm ah zatim Num itorije napade Spurija Opija, sledeeg
po nepopularnosti, koji se nalazio u Rimu kad je njegov kolega
doneo nepravinu odluku. M eutim , Opije je navukao mrnju
vie nedelim a k o ja je uinio negoli onim a koja nije spreio.
Pojavio se svedok koji je nabrojao 27 godina vojne slube i bio
osam puta vanredno odlikovan; iznosei pred narod svoja odlikovanja i poderavi odeu pokaza lea iarana ibom. Nije traio
nita drugo sem da ga optueni, ukoliko mu moe rei kakva
je njegova krivica, kazni ponovo, sada k a d je privatni graanin.
Opije je tako odveden u zatvor i tu je uinio kraj svom ivotu
pre nego to je doao dan suenja. Klaudijevu i Opijevu imovinu konfiskovali su tribuni; njihove kolege u decem viratu su
prognane, a imovina im je takoe konfiskovana. I Marko Klaudije, koji je traio da odvede Verginiju, izveden je na sud i osuen
na smrt, alije na zahtev Verginija izbegao najteu kaznu i otiao
u progonstvo u T ibur.661 tako se Verginijin duh, sreniji sada
k a d je mrtva nego za njenog ivota, bludei kroz tolike dornove
i traei kaznu, najzad smirio poto nije ostao nekanjen nijedan krivac.67
59.
Patriciji b e h u u velikom strahu: trib u n i su sada imali isto ponaanje kakvo su pre imali decemviri. T ada narodni
tribun Marko Duilije, postavljajui trezveno m ee preteranoj
vlasti, ree: Dovoljno je i nae slobode i kanjavanja naih neprijatelja; stoga ove godine n eu dozvoliti ni sudske procese
niti kaznu zatvora. Nije dobro da se vraam o na stare grehe,
danas ve zaboravljene, je r su noviji iskupljeni kanjavanjem
decemvira. S druge strane, nee niti biti potrebno da se zahteva intervencija naro d n ih tribnna poto briga dvojice konzula
66Tibur je bio jedan od znaajnih gradova Lacija, na reci Anijenu.
67 Manes Verginije i njen duh koji bludi dok krivica ne bude kanjena, reminiscencija je na grke furije i priu o Tuliji.

220

garantuje za vau slobodu." Ova um erenost narodnog tribuna

najpre ublai strah patricija, ali u isto vreme pojaa netrpeljivost
prem a konzulima to su u tolikoj meri odani plebejcima da su se
za spas i slobodu patricija vie brinuli plebejski magistrati nego
patricijski. Izgledalo je da su se neprijatelji pre zasitili njihovih
kanjavanja nego to su se konzuli suprotstavljali njihovoj razuzdanosti. Bilo je m nogo onih koji su govorili d a je odlueno
blae zato to su senatori bili inicijatori zakona koje su ovi doneli. Bilo je jasno da su u pom uenom stanju u dravi popustili
politikoj situaciji.
60.
Poto su sredili stvari u gradu i uvrstili poloaj plebejaca, svaki konzul je otiao na svoju kom andu. Valerijeje protiv
snaga Ekva i Volska, koji su ve ujedinili vojsku na Algidu, nam erno odlagao rat, je r da je odm ah i na sreu krenuo, ne znam
ne bi li ishod bitke bio na veliku tetu Rim ljana s obzirom na
stanje duhova i kod Rimljana i kod neprijatelja posle nesrenog
ishoda rata koji su vodili decemviri. O n j e postavio svoj logor
na 1.000 stopa udaljenosti od neprijatelja i tu zadravao svoje
snage. Neprijatelj je ispunjavao prostor izm eu dva tabora, postrojen za borbu. Na izazove na okraj Rimljani nisu odgovarali.
Najzad, um orni od stajanja i uzaludnog iekivanja, u uverenju
da im je predata pobeda, Ekvi i Volsci se delom okrenue pljakanju Hernika, delom Latina. U taboru su ostavili neto ljudi,
vie kao strau negoli snage dovoljne za borbu. Kad konzul saznade za ovo, osveti im se za ranije izazivanje, pa uspostavivii
bojni poredak, sada on izazva neprijatelje. Z ntjui koliko im je
ljudi odsutno, ovi su odbili da se bore, pa su se Rimljani toliko ohrabrili da su one koji su drhtali iza palisada ve smatrali
pobeenim a. Celog dana su stajali sprem ni za borbu, da bi se
povukli k ad je pala no. Ispunjeni nadom , Rimljani su odravali
telesnu snagu. Neprijatelj, ije pouzdanje nije bilo ni priblino
jed n a k o rimskom, posla glasnike na sve strane da pozovu one
koji su otili u pljaku. Dotrali su oni koji su se nalazili u blizini,
a oni udaljeni nisu bili ni pronaeni. Kada je svanulo Rimljani
su izili iz logora sprem ni da napadnu i n a nasip ukoliko se ne
ukae prilika za borbu. I kako je ve uveliko bio dan, a na neprijateljskoj strani se nije nita kretalo, konzul naredi napad. Kad
je vojska krenula, Ekvi i Volsci se postidee da se kao pobednici vie dte nasipom negoli hrabrou i orujem ; i tako i oni,
221

traei od k o m an d an ta znak, prihvatie borbu. I ve je je d a n

deo iziao kroz kapiju, a ostali ih sledili u redu, svak na svom
m estu, kad rimski konzul, pre nego to je neprijatelj postavio
bojni red, dade znak za napad. Krenuvi pre no to su svi izili,
a ni oni koji su izili nisu jo bili na svojim m estim a, konzul
napade na u u rb an u gom ilu u p okretu koja je gledala na sve
strane, na sebe i na svoje, dok su vika i napad poveavali zbunjenost. N eprijatelj je najpre okrenuo nazad, a potom kad se
pribrao i kad su oficiri sa svih strana povikali: Zar se povlaite
pred onim a koji su pobeeni? zapoe borba.
61.
Na drugoj strani, konzul je podseao Rimljane da se tog
dana prvi p u t kao slobodni ljudi bore za slobodu grada Rima.
Bie pobednici za same sebe, a kao pobednici nee biti plen
decem vira. Rat se ne vodi p o d Apijevim vostvom, nego pod
konzulom Valerijem, koji potie od oslobodioca rimskog naroda, a uz to je i sam oslobodilac. Pokazae d a je krivica do vojskovoa a ne do vojnika to u ranijim borbam a nisu pobedili. Bilo
bi sram no pokazivati vie h rabrosti u graanskom ratu nego
protiv neprijatelja, i vie se plaiti ropstva u zemlji no van nje.
Verginija je bila jed in a ija je ednost dola u opasnost u vreme
mira, Apije je bio jedini graanin opasan zbog svoje strasti; ako
se pak preo k ren e ratna srea, postoji opasnost za svu decu od
tolikih hiljada neprijatelja. O n ne eli da ih podsea na ono to
ni Ju p ite r ni Mars nee dozvoliti da se dogodi gradu, osnovanom uz povoljne predznake koje su oni dali. H rabrio ih je da
na Aventin i Sveto brdo, gde se samo pre nekoliko meseci rodila
sloboda, donesu svoju vlast neokrnjenu; neka pokau da rimski vojnici imaju istu onu sposobnost posle odlaska decemvira
kakvu su imali pre nego to su oni izabrani, te da izjednaenje
u upravima nije dovelo do opadanja hrabrosti rimskog naroda.
Kad je ovo izgovorio kod bojnih znakova peadije, odjurio je
konjanicima: Krenite, mladii, nadm aite hrabrou peadiju,
kao to ste ispred nje u poastima i po rangu. U prvom napadu,
peak je pokrenuo neprijatelja; vi ga, ustremivi konja, razbijenog izbacite iz tabora. Nee izdrati napad; i sada vie oklevaju
nego to pruaju otpor. Na to su podstakli konje i okrenuli ih
na neprijatelja koji je ve bio razbijen u peadijskom okraju.
Kroz probijenu bojnu liniju odbacili su ih do poslednjih redova.
Jedan deo je jaui pored nasipa oko slobodnog prostora terao
222

od vojnog logora one koji su se strali sa svih strana. Peadija,

konzul i bezmalo sve vojne snage uoe u tabor koji je zauzet uz
veliki broj pobijenih neprijatelja i jo vei ratni plen.
Glas o ovoj borbi stigao je ne samo u Rim nego i do druge
vojske u zemlji Sabinjana. U Rimu je to radosno proslavljeno,
a na bojitu je podstaklo ljude da se sa ovim nadm eu u odliju.
Ve je i Horacije ispadim a i lakim okrajima navikavao vojnike
da se pouzdaju u sebe i da zaborave sram ni poraz koji su pretrpeli pod kom andom decemvira. Manji okraji su budili nadu
u dobar ishod glavne stvari. Nisu odstupali ni Sabinjani, hrabri
zbog toga to su u prethodnoj godini imali uspeha; izazvali su,
pretili i pitali: Zato sam o radi m ale pljake kreu n a p re d i
povlae se, gubei vrem e i razbijajui u bezbroj malih borbi celinu je d n o g rata? Zato se ne sukobe u bici i ne prepuste srei
da odlui stvar?
6 2 .1 pored toga to su uz sopstveno nastojanje stekli pouzdanje, Rimljane ipak obuze nezadovoljstvo: Druga vojska e se
ve vratiti u grad kao pobednik, a mi smo jo izloeni i uvredam a neprijatelja. Kada em o ako ne sad pokazati da smo dorasli
neprijatelju? Cuvi da se o ovome govori u taboru, konzul sazva
skuptinu i ree: Verujem da ste uli, vojnici, kako se odigrala b o rb a na Algidu. Vojska se pokazala onakva kao to prilii
slobodnom narodu. Pod kom andom m og kolege i hrabrou
vojnika, izvojevanaje pobeda. Sto se m ene tie, ja u se srcem
i duom drati onoga na ta ste sprem ni vi, vojnici. Rat moete
i korisno odugovlaiti i brzo okonati. Ako ga treba odugovlaiti, ja u to uiniti onom disciplinom koju sam uspostavio da
bih iz dana u dan jaao vae sam opouzdanje i hrabrost. A ako
ste ve dovoljno oh rab ren i i elite da sukobom odluite stvar,
uinite to, pa ratni pokli kakav ete pusdti u borbi, pustite sada
kao izraz svoje volje i hrabrosti. Poto su uz ogrom nu razdraganost prolom io bojni pokli, on potvrdi da e, neka se na dobro
okrene, postupiti po njihovoj elji i sledeeg dana e ih voditi
u boj; Ostatak dana su proveli u priprem anju oruja.
im su sledeeg dana videli da se Rimljani postrojavaju za
borbu, Sabinjani su krenuli i sami eljni borbe. Nastade okraj
u kom e je jed n im a davala pouzdanje stara neprekinuta slava,
a drugim a nedavno steena sloboda. Sabinjani su prom iljeno koristili snage: uspostavljajui liniju u p o red o sa rim skom,
223

povukli su 2.000 ljudi u rezervu da bi izvrili napad na levo krilo

Rimljana. Kad su ovi napali iskosa i gotovo opkolili nae krilo,
konjanici obeju legija, njih bezm alo 600, skoili su sa konja, pa
kako su njihovi drugovi ve odstupali dojurili su u prve redove,
istovrem eno se odupirui neprijatelju, te savladavi prvu opasnost pridruili se peadiji i naterali je da se postidi. I trebalo se
stideti je r se konjica borila i za svoju i za tuu pobedu, a peadija
nije bila ravna konjanicima koji su sjahali s konja.
63.
Krenue dakle ponovo u okraj prekinut na delu koji su
oni drali i ponovo zauzee poloaje sa kojih su se bili povukli.
I ne samo da su odm ah nastavili borbu nego su i potisnuli sabinjansko krilo. Pokriveni redovim a peadije, konjanici ponovo
uzjahae i odjurie na drugo krilo kao glasnici pobede. Istovrem eno napadoe na ve prestraenog neprijatelja, je r m u je bilo
razbijeno ja e krilo. Nijedan drugi odred nije tako zablistao u
ovoj borbi kao oni. Konzul je sve nadgledao, hvalio je hrabre
i grdio onde gde je borba malaksavala. Oni koje je kudio, odmah su inili ista dela kao i hrabri; njih je podsticao stid kao to
su druge podsticale pohvale. Uz bojni pokli nasrnue ponovo
sa svih strana i tako potisnue neprijatelja da vie nije m ogao
odoleti rimskoj sili. Sabinjani se rasturie po polju, a svoj vojni
logor prepustie neprijatelju da ga opljaka. Ovde nisu kao na
Algidu bila u pitanju dobra saveznika nego rimska imovina koju
je neprijatelj opljakao na rimskim poljima.
Dvostruka p o b ed aje steena u dvema posebnim borbam a,
a S enatje zlonam erno odredio samo jed a n dan za sveane molitve zahvalnosti u ime konzula. No plebejci su i bez naredbe
Senata ili i drugog dana u velikom broju da izjave zahvalnost
bogovima,68 pa je ova nezvanina molitva bila gotovo uvenija
zbog tru d a ljudi. Konzuli su n am ern o prisustvovali tom e dva
dana u gradu, a skuptinu sazvae na Marsovom polju. Kad su
tu podnosili izvetaj o svojim delim a, prvaci Senata su ih upitali da li se senatska sednica odrava m eu vojnicim a zato da
bi se kod njih izazvao strah. Da ne bi bilo povoda za optubu,
konzuli sazvae skuptinu na Flaminijevim poljima, gde se sada
68
Sveane molitve zahvalnice, supplicationes, odreivao je Senat; za
vreme dok su one obavljane, hramovi su bili otvoreni, a statue bogova su
stavljane na sofe gde je narod donosio darove.

224

nalazi Apolonov hram , a mesto se jo onda zvalo Apolonovim.69

Poto je ovde o grom na veina senatora odbila da dodeli trijumf, n aro d n i trib u n Lucije Icilije iznese p redlog za trijum f
konzula pred plebejce. M nogi su istupib protiv toga, a najvie
Gaj Klaudije, uzvikujui da konzuli ne ele da trijum fuju nad
neprijateljem nego nad patricijima; oni trae zahvalnost za privatnu uslugu koju su uinili n a ro d n o m trib u n u , a ne poast
zbog hrabrosti. Ranije se nije nikad odluivalo o trijum fu preko naroda; odluka i ocena ove poasti bila je uvek ostavljena
Senatu, je r ak ni kraljevi nisu izbegli ovlaenja ovog najvieg
tela. Stoga neka ni tribuni ne potinjavaju sve svojoj vlasti i neka
ozvole da postoji i ovaj dravni savet. Najzad, u tome e i biti
slobodna drava, u tom e je zakonska jednakost da svak zadri
svoje pravo i svoje dostojanstvo. Prem da su u tom smislu m nogo
rekli i drugi stariji senatori, ipak su sve tribe glasale za predlog. Tada je prvi put odlukom naroda, bez saglasnosti Senata,
odran trijumf.
64.
M eutim, ova pobeda narodnih tribuna i plebejaca izokrenula se u opasnu razuzdanost: tribuni su se zaverili da ponovo budu izabrani isti, a da bi njihova pohlepa za vlau manje
padala u oi neka i konzuli produe svoju vlast. Kao razlog za
to navodili su slonost senatora da uvredom konzula uzdrm aju
prava plebejaca. Sta e tek biti u budunosti, dok zakoni jo
nisu uvreni, ako nove tribune napadnu konzuli koji pripadaju senatorskoj stranci? Nee uvek biti konzuli Valeriji i Horaciji,
koji su svoje snage stavili u slubu slobode. Srenom sluajnou
se dogodilo da je kockorn bio izabran da predsedava u skuptini
niko drugi nego Marko Duilije, razum an ovek koji je smatrao
da e produavanje vlasti odm ah izazvati zavist. Kad je izjavio
da nee uzeti u obzir nijednog starog trib u n a, njegove kolege su nastojale da prepusti tribam a da slobodno glasaju, ili da
predsedavanje prepusti kolegama koje e glasanje izvriti prem a
zakonim a, a ne po volji patricija. Izbi rasprava i Duilije zapita
konzule, zamoljene da dou do klupa [tribuna], ta nameravaju
69
Senat se mogao sazvati jedino na osveenom mestu. Marsovo polje je spadalo u takva mesta, je r su na njemu odravane centurijske skuptine; stoga se naglaava da se na Flaminijevim poljima nalazilo Apolonovo svetilite.

225

initi na skuptinam a za izbor konzula.70 O ni odgovorie da

e birati nove konzule; poto on nae da ovi tvorci popularske
politike nisu populari, to izie s njim a pred narodnu skuptinu.
Kad su se konzuli pojavili pred narodom , on ih upita ta e uiniti ako ih narod, seajui se d a je preko njih stekao slobodu u
zemlji, seajui se njihovih ratnikih dela, ponovo predloi za
konzule. Kako oni nisu prom enili svoje miljenje, on ih pohvali
da su ostali dosledni i do kraja razliiti od decemvira, pa odra
skuptinu. Poto su bila izabrana petorica tribuna - zbog otvorene agitacije devetorice koji su se nadmetali, ostali kandidati nisu
dobili veinu - on je raspustio skuptinu i nije je vie zakazivao
radi izbora. Govorio je d a je zadovoljen zakon koji nije nikad
propisivao od re en broj, nego samo to da tribuni ostanu, a da
izabrani kooptiraju kolege. Citirao je zakon u kom e je stajalo:
Ako se glasa za deset tribuna, a vi danas izaberete m anje od
deset, u tom sluaju su legalni i oni koje ovi sebi kooptiraju kao
kolege i po istom zakonu su n arodni tribuni kao i oni koje ste
danas izabrali za naro d n e trib u n e . Poto je istrajao do kraja,
odriui m ogunost da drava im a petnaest naro d n ih tribuna
i pobedivi tako kod svojih kolega poh lep u za vlau, Duilije
najzad napusti svoj poloaj.
65.
Novi tribuni su u kooptiranju kolega nastojali da ugode
patricijima. Kooptirali su takoe i dvojicu patricija, bive konzule Spurija T arpeja i Aula Alternija. Izabrani za konzule, Spurije
Herminije i Tit Verginije Celim ontan nisu posebno naginjali ni
patricijima ni plebejcima i imali su m ir u zemlji i na granicama.
Zamerajui patricijim a to su ga prevarili u izboru tribuna kooptiranjem, a kolege ga izdale, narodni tribun Lucije Trebonije
je predloio zakon ,,da onaj ko rukovodi izborom narodnih tribuna ini to sve dok ne izabere deset narodnih trib u n a. Svoj
tribunatje vrio napadajui patricije i to m u je donelo nadimak
Zestoki [Asper].
Sledei konzuli su bili Marko Geganije Macerin i Gaj Julije.
Pobunu trib u n a protiv m ladih nobila um irili su bez povrede
vlasti trib u n a i uz ouvanje dostojanstva patricija. Plebejce su
odvratili od pob u n e protiv odluke o regrutovanju za rat protiv
70
Magistrat koji ih je sazvao mogao je biti pozvan pre glasanja i upitan ta eli; meutim, ovako rano nisu narodni tribuni imali takvo pravo.

226

Volska i Ekva tim e to su tu odluku ukinuli, tvrdei da ako je

u gradu m irno, i van njega e vladati m ir je r unutranji nemiri o h rab ru ju one van granica. Zelja za m irom odravala j e i
unu tran ju slogu. Ali u v e k je je d a n stale koristio um erenost
drugog. Dok su se plebejci drali m irno, m ladi patriciji su zapoeli napade.
O d samog poetka je bilo malo koristi od toga to su narodni tribuni nastojali da pom ognu niim slojevima. Potom i sami
nisu bili sigurni od nasilja, naroito poslednjih meseci kad je
nastajala nepravda i zbog udruivanja m onih, a i snaga vlasti
je u drugoj polovini godine malaksavala. Ve su i plebejci polagali nade u tribune koji bi bili slini Iciliju poto ve dve godine imaju samo im ena, a ne i narodne tribune. Mada su i sami
nalazili da se njihova om ladina suvie osmelila, stariji senatori
su ipak vie voleli da je tako, pa ako se p re u granice da nadvladaju njihovi, a ne protivnici. Zaista je bilo teko biti um eren
u uvanju sopstvene slobode dok se svak, pretvarajui se da eli
jednakost, uzdizao pritiskujui drugog. Nastojei da sebe spasu
od straha, ljudi su pokuavali da zastrae druge. Branei se nepravde - kao da je n e o p h o d n o ili initi ili trped zlo - nanosili
smo je drugima.
66.
Za konzule su potom izabrani T it Kvinkcije Kapitolin
etvrti put i Agripa Furije, koji nisu zatekli ni unutranje nemire ni rat, ali je pretilo i je d n o i drugo. Nesloga graana se nije
vie m ogla suzbijati poto su i tribuni i plebejci ve bili besni
na patricije, dok je suenje nekom od nobila uvek dovodilo do
potresa u skuptini. Ve na prvi glas o tom e, kao na ugovoreni
znak zgrabili su oruje Ekvi i Volsci, koje su na to nagovorile
njihove voe eljne plena. Uveravali su ih ,,da se regrutovanje
objavljeno pre dve godine ne moe izvriti je r plebejci vie ne
priznaju vlast. Stoga protiv nas i nije poslata vojska. Rasputenost je razorila njihov ratni m oral i Rim im nije vie zajednika otadbina; svu ogorenost i neprijateljstvo, nekad usm erene
protiv neprijatelja, sada su okrenuli prodv samih sebe; sada je
prilika pobediti vukove71 zaslepljene unutranjim razdorom .
Sa u jedinjenom vojskom su najpre opustoili latinska polja,
71
Vukovi su ovde seanje na poreklo Romula i Rema i na ulogu vuice u njihovom odgoju. Rimljani su na takav naziv bili ponosni.

227

a zatim, poto se nije pojavio niko da ih kazni, uz prkosno ponaanje napadaa stigoe do samih bedem a Rima, pljakajui
oblast sve do Eskvilinskih vrata, ostavljajui graanim a opustoena polja. Kako su se nekanjeni, nosei plen, kretali prem a
Korbionu, konzul Kvinkcije sazva narod na skuptinu.
67.
Govorio je , kako sam saznao, u ovom smislu: Premda
sam svestan da mi niko ne moe prebaciti krivicu, graani, ipak
sa velikim stidom stupam pred vas. Vi ve znate, a tako e se i u
potomstvu pamtiti, da su Ekvi i Volsci, koji se jedva m ogu meriti
sa Hernicim a, za vreme etvrtog Kvinkcijevog konzulata mogli
nekanjeno sa orujem stii do bedem a grada Rima. Prem da se
ve due ivi, tako da se dua ne nada nikakvom dobru, da sam
znao da zlo preti u ovoj godini, ovu sram otu sam, ako drugog
izlaza ne bi bilo, mogao izbei odlaskom u progonstvo ili smru.
Da su ovi ju n a c i imali oruje koje se nalazi u naim kapijama
mogli su zauzeti Rim za m oga konzulovanja! Dovoljno je bilo
poasti, dovoljno i suvie ivota: trebalo je da um rem posle treeg konzulata.
Koga, najzad, prezire neprijatelj kao najveu kukavicu? Nas
konzule, ili vas Kvirite? Ako je krivica do nas, on d a oduzm ite
vlast onim a koji su nedostojni da je nose, a ako je i to malo, traite i kaznu. Ako je pak do vas, ne bi se, Kviriti, naao ni ovek ni
bog koji bi vas za vae grehe kaznio; jedino se vi moete pokajati
za njih. Neprijatelj ne prezire va kukaviluk, niti se pouzdava u
svoju hrabrost, je r je i vas i sebe upoznao kad je toliko puta razbijen beao, kad je bio izbaen iz sopstvenog logora i sa svojih
polja, i kad je bio poslan pod jaram . Nesloga stalea i otrov za
ovaj grad jeste borba patricija i plebejaca; dokle god nam a ne
bude dovoljno vlasti i vama slobode, jaae njihov moral. Za ime
bogova, ta vi hoete? udeli ste za narodnim tribunim a - radi
sloge popustismo; eleli ste decemvire - dozvoliti smo da se izaberu; vama su decemviri dojadib - prinudili smo ih da predaju
vlast. Poto je u vama ostala m rnja prem a pojedincim a, dozvolili smo da izginu ili da odu u progonstvo linosti najpoznatije
po poreklu i po poloaju. Zatim ste poeleli da ponovo birate
narodne tribune i izabraste ih; da birate konzule iz svoje stranke
i mi smo, m adaje bilo oito da se patricijima ini nepravda, ipak
videli da patricijska m agistratura postaje dar plebejcima. Pravo
plebejaca na zatitu, pravo priziva na narod, odluke plebejskih

228

skuptina nam etnute patricijima, nae pravo um anjeno pod izgovorom jednakosti pred zakonom - sve smo mi to dozvolili i jo
dozvoljavamo. Kakav e bid kraj neslogama? Da li e ovaj grad
ikad biti sloan i da li e ikad postati zajednika otadbina? Mi
kao pobeeni spokojnije m irujem o nego vi kao pobednici. Nije
li vam dovoljno to to m oram o strahovati od vas? Protiv nas je
upereno zauzimanje Aventina, protiv nas je i odlazak na Sveto
brdo; gledamo kako neprijatelj gotovo zauze Eskvilin, kako Volsci skau na bedem e, a neprijatelja niko ne tera: protiv nas ste
junaci, prodv nas diete oruje.
68.
Krenite, dakle, i kao to ste opsedali Kuriju, a Forum
inili nesigurnim , te zatvor punili prvacima, sada sa istom hrabrou iziite pred Eskvilinska vrata ili, ako se ne usuujete to
uinid, gledajte sa b ed em a kako vaa polja pustoe ognjem i
m aem , kako se plen odnosi i kako se posvuda die dim sa zapaljenih krovova. A zbog svega ovoga trpi zajednika stvar: polja
gore, grad je opsednut, slavaje na strani neprijatelja. ta, zadm?
Kako stoji stvar sa privatnim interesom ? Ve se svakom od vas
javlja kakva je teta uinjena na poljima. ta je kod kue, ime
ete ovo nadoknaditi? Da li e vam tribun vratid ili nadoknaditi izgubljeno? Bie rei i uzvika koliko hoete i optubi prodv
prvaka i zakona, predloenih jed n ih preko drugih, i skuptina,
ali se sa tih skuptina nee niko od vas vratid kui bogatiji. Da
li je odavde neko doneo eni ili deci neto drugo sem m rnje,
uvredajavnih i privatnih, od kojih ste vi bili poteeni ne zbog
svoje hrabrosti ili nedunosti nego tuom pom oi. A tako mi
Herkula, kada ste sluili u vojsci pod kom andom konzula a ne
tribuna, i u vojnom logoru a ne na Forum u, i kad su se vaih
poklia plaili neprijatelji na ratitu a ne patriciji u skuptini,
vraali ste se kui svojim penatim a trijumfalno posle podele plena i poto ste polja zauzeli od neprijatelja, ispunjeni uspehom i
slavom kojaje bila i vaa i javna. Sada dozvoljavate neprijatelju
da ode natovaren vaom imovinom, a vi se drite vrsto skuptine i ivite na Forumu; usledie ve nunost da se ratuje, od ega
sada beite. Bilo vam je teko da krenete prodv Volska i Ekva:
sada je rat tu, pred vratim a. Ako neprijatelj ne bude odavde
oteran, uskoro e se nai u bedem im a, popee se na tvravu i
na Kapitol i vas e progoniti u vaim kuama. Ima ve dve godine kako je Senat naredio regrutovanje i pokret vojske prem a
229

Algidu, a mi sedim o besposleni u kui i svaamo se kao ene,

spokojni zbog sadanjeg mira, i ne vidimo da e iz ovog malog
predaha nastati m nogo vei rat.
Znam da bi bilo m nogo prijatnije rei neto drugo, ali ja
radije govorim ono to je istina nego ono to je prijatno. Ako
to i nije m oja priroda, nunost m e na to primorava. Voleo bih,
Kvirid, da vam se dopadnem , ali bih jo vie voleo da vas spasem
bez obzira na to ta ete misliti o m eni. Tako je to po prirodi
odreeno da je onaj ko govori za svoje dobro ljudim a miliji od
onoga ko ne gleda ni na ta d ru g o sem na d obro drave. Da
m oda ne sm atrate da oni koji se ulaguju javnosti, takozvani
prijatelji plebejaca, koji vam ne dozvoljavaju ni rat ni mir, da vas
podstiu i pokreu za vae dobro? Budei se, vi sluite njihovoj
slavi ili koristi. I poto vide da u slonoj dravi ne predstavljaju
nita, oni vie vole da svoju vlast upotrebe za nerede i pobune
pre nego da je izgube. Ako su vam ove stvari dojadile i ako se
elite vratiti starinskim obiajim a, vaim i vaih oeva, i napustiti ove novotarije, ja pristajem n a svaku kaznu ukoliko se za
nekoliko dana ne otresem ovih pljakaa naih polja, ako ih ne
rasteram i zauzmem njihov logor, ako ovaj strah od koga ste bledi ne prenesem od naih kapija i bedem a na njihove gradove.
69.
Retko se dogaalo da govor nekog n a ro d n o g tribuna
pun laskanja narodu bude tako prim ljen kod plebejaca kao tada
govor ovog veoma strogog konzula. I om ladina koja je odbijanje
vojne slube u tako opasnoj situaciji obino sm atrala najjaim
orujem u b orbi protiv patricija, sada je eljno oekivala rat
i oruje. Bekstvo seljaka, i onih koji su na poljim a opljakani
i ranjeni, i o n ih koji su obavetavali o dogaajim a gorim od
onoga to se m oglo videti, ispuni ceo grad gnevom . Kada se
Senat sastao, sve oi su bile uprte u Kvinkcija u kom e su videli
jed in o g b ranioca rim skog dostojanstva, a prvaci su izjavili da
je njegov govor bio dostojan njegovog konzulskog autoriteta,
dostojan tolikih konzulata koje je dotad imao, dostojan njegovog celokupnog ivota punog poasti koje je vrio, a jo ee
zasluivao. Drugi konzuli su ili laskajui plebsu izdavali dostojanstvo patricija, ili su, suvie titei interese svog stalea, inili
m asujo ogorenijom , teei da joj gospodare. Tit Kvinkcijeje
drao govor u kom e je imao na um u dostojanstvo patricija, slogu stalea, a pre svega sadanji trenutak. Stoga su molili njega
230

i njegovog kolegu da se posvete dravnim poslovima. Molili su

i trib u n e da je d n o d u n o sa konzulim a nastoje da oteraju neprijatelja od gradskih b edem a i da utiu n a plebejce da se u
je d n o m tako kritikom tren u tk u pokore patricijim a. T ribune
poziva zajednika otadbina i trai njihovu pom o dok su polja
opustoena, a grad gotovo napadnut. Regrutovanje je uz optu
saglasnost nareeno i izvreno. Konzuli su objavili u skuptini
da sada nije vrem e da se u tr u ju uzroci za neije izostajanje:
neka se svi nilai skupe sledeeg dana na Marsovom polju. Za
ispitivanje razloga zbog ega su izostali oni koji se nisu prijavili,
bie vrem ena kad se rat zavri. Smatrae se za dezertera svak ko
ne bude mogao opravdati svoj izostanak. Sledeeg dana se prikupila celokupna om ladina. Svaka kohorta72je izabrala centurione, a svakoj kohorti su data po dva senatora kao vojskovoe.
Kau da je sve bilo tako sprem no da su kvestori istog dana uzeli
bojne zastave iz dravnog trezora,73 izneli ih na Marsovo polje
i u etvrti sat74 krenuli. Ta vojska novih regruta, kojim a su se
dobrovoljno pridruile m alobrojne kohorte starih vojnika, zaustavila se na desetoj milji od grada. Ve sledeeg dana ukazao
se neprijatelj, a vojni logor je postavljen blizu neprijateljskog
na Korbionu. Treeg dana, dok je Rim ljane pokretala srdba,
a neprijatelja, koji je toliko puta zapoinjao rat, m uila svest
o krivici i beznae, nije bilo nikakvog odlaganja sukoba.
70.
Prem da su oba konzula im ala istu vlast, to je bilo veom a dobro u upravljanju velikim stvarima, Agripa ipak ustupi
vrhovnu vlast svom kolegi.75 Zadovoljan to se ovaj tako lako
potinio, Kvinkcije m u se oduio tim e to j e sa njim delio sve
pohvale i drao se p rem a njem u kao p rem a jednakom , m ada
m u je bio potinjen. Kvinkcijeje kom andovao desnim krilom,
A gripa levim, cen tar je poveren legatu Spuriju Postum iju Albu, a drugi legat Publije Sulpicije kom andovao je konjicom .
72 Kohorta je kao deo legije imala tri manipule, a svaku manipulu
su inile dve centurije; meutim, takva organizacija nije verovatno starija
od Marijeve vojne reforme (poslednje decenije II veka pre n. e.).
73 Ovde se kvestori prvi put pojavljuju kao nadleni za trezor, pa
prema tome i za ftnansije.
74 Misli se na etvrti sat dana, quarta ora diei.
75 Konzuli, jednaki po vlasti, u sluaju da ujedine snage, smenjivali
su se u komandi svakog dana.
231

Peadija na desnom krilu se sjajno borila, ali se Volsci nisu lako

predavali. Publije Sulpicije je sa konjicom prodro kroz centar
neprijateljske linije. I m ada se m ogao vratiti svojima pre nego
to neprijatelj ponovo uspostavi bojni red, ipak je sm atrao da
je bolje da napadne neprijatelja s lea. I u tom trenutku bi napadajui porem eeni bojni red razbio neprijatelja, zaplaenog
sa dve strane, da ga unekoliko nisu zadrali svojim napadim a
konjanici Ekva i Volska. Ovde Sulpicije uzviknu da nije vreme
za oklevanje; bie odseeni od svojih i opkoljeni ako svom snagom ne napadnu neprijateljsku konjicu. Nije dovoljno sigurno
ako se konjica samo dade u bekstvo: treba unititi i konje i ljude
da se neko ne bi vratio u borbu; nee uspeti da se odupru njegovim ljudima, pred kojima su se povukli i tesno zbijeni redovi
peadije. Nije govorio gluvima: jednim napadom je konjica bila
razbijena, m nogi su oboreni sa konja, a kopljima su probadali i
konje. To je bio kraj konjike borbe. Potom napade peadiju i
posla glasnika konzulima da jave o dogaajima, d o k je neprijateljska vojna linija ve poputala. Glasnik je podigao moral Rimljanima koji su pobeivali i zastraio Ekve koji su se povlaili.
Najpre su popustili u centru, gde je napad konjice ve poremetio njihove redove, a potom je na levo krilo izvrio napad konzul
Kvinkcije. Na desnom je bilo tee. Mlad i pun snage, kad je video da borba bolje napreduje na svim stranama nego kod njega,
Agripa zgrabi bojne znake od zastavnika, lino ih ponese i neke
baci na guste redove neprijatelja. Podstaknuti strahom od te
sram ote, vojnici krenue u napad i tako je pobeda zadobijena
svuda podjednako. Uto stie glasnik od Kvinkcija sa veu da on
kao pobednik preti ve i neprijateljevom logoru, ali nee napasti pre negoli sazn aje li neprijatelj potuen i na levom krilu.
Ako je Agripa razbio neprijatelja, neka sakupi svoje ete da bi
cela vojska zajedno stigla do plena. Pobednik Agripa stie svom
kolegi pobedniku kod neprijateljskog logora i tu jed a n drugom
estitae. Potom su se m alobrojni branioci odm ah razbeali, u
logor su upali bez borbe. Tako je vojska, doavi do ogrom nog
plena, krenula nazad, povrativi i ono to je bilo izgubljeno pri
pljakanju rimskih polja. Kako sam saznao, trijum f nisu traili ni
oni sami, niti im gaje Senat ponudio. Ne kae se taje bio uzrok
da prezru poast, ili da joj se ne nadaju. Koliko m ogu naslutiti
posle toliko proteklog vrem ena, poto je Senat uskratio trijumf
2S2

konzulim a Valeriju i Horaciju, koji su stekli slavu zavravajui

rat ne samo sa Volscima i Ekvima nego i sa Sabinjanima, sada
su se konzuli ustezali da ga trae za dvostruko manji uspeh da
ne bi izgledalo kako se dodeljuje vie zbog linosti nego zbog
zasluga, m ada su ga zasluili.
71. Na asno odnetu pobedu nad neprijateljem palaje senka zbog sram ne odluke u Rimu o granicam a saveznika. Naime,
poto su se u ratu esto sukobljavali zbog dela sporne teritorije,
najzad um orni od poraza koje su trpele obe strane, Aricini i Ard ead 7ti uzee za arbitra rimski narod. Kada su doli da mole za
svoju stvar, magistrati sazvae skuptinu, u kojoj potom nastade
una rasprava. Kada su svedoci ve bili odreeni i kad je trebalo da se prozovu tribe i narod da zapone glasanje, podie se
Publije Skaptije, plebejac ve u godinam a, i ree: Ako je re o
dravnom interesu, konzuli, ne dozvoljavam da se narod vara u
ovoj stvari. Konzuli rekoe da ga tako zaludnog ne treba sluati, a kad je uzviknuo: Dravaje izdana!, naredie da ga uklone, ali on pozva naro d n e tribune. Tribuni, koji su gotovo uvek
dozvoljavali da masa pre njima gospodari nego da je oni vode,
dozvolie da Skaptije kae plebejcima ta eli, sprem nim da ga
uju. Na to on zapoe: njem u je ve osam deset trea godina i
on je ratovao za zemlju koja je u pitanju, ali ne kao mladi nego
u dvadesetoj godini vojne slube, kad se ratovalo oko Koriolija.
O n e rei stvari koje su vrem enom zaboravljene, no koje je sauvao u svom seanju: zemlja o kojoj je re bilaje deo teritorije
Koriolija, a posle zauzimanja ovog grada postala je po ratnom
pravu dravno dobro rimskog naroda. udi se smelosti Aricina
i A rdeata, koji nisu nikad polagali pravo na tu zemlju dok je
postojala drava Koriolija, a sada se nadaju da e je ugrabiti od
rimskog naroda time to ga im enuju za arbitra umesto za vlasnika. Njernu je ostalo m alo od ivota, ali ipak se ne moe uzdrati
od toga da zemlju ijem je osvajanju i on kao vojnik doprineo,
sada kao starac ne brani reima, jedinim sredstvom koje m u je
jo ostalo. On ozbiljno savetuje narodu da iz nepotrebnih obzira
ne kanjava samog sebe.
72. Kad konzuli shvatie da Skaptija ne sluaju utei nego
uz odobravanje, prizivajui bogove za svedoke da se priprem a
76 Stanovnici latinskih gradova Aricije i Ardeje.
233

velika sramota, oni poslae po dravne prvake. Zajedno sa njima

obilazili su tribe molei ih da ne ine ovo zlo koje e biti presedan, da sudije okreu spor u svoju korist. Pa m ada je u redu
da se sudiji prizna pravo da se b rine za svoj interes, ipak nee
dobiti toliko prisvajanjem zemlje koliko e izgubiti tim e to e
izigrati poverenje saveznika inei nepravdu. Steta zbog izgubljenog dobrog glasa i poverenja tako je velika da se ne moe
proceniti. Ovo e poslanici javiti kui, o tome e se svuda priati, to e uti i saveznici i neprijatelji, je d n i alostei se, drugi sa
zadovoljstvom. Zar da saveznici smatraju da su upueni na ovog
Skaptija, koji j e osedeo sedei u skuptini? Ovo e biti slavni
natpis na Skaptijevom posm rtnom spom eniku, ali e rimskom
narodu doneti glas potkazivaa i sudije koji koristi tuu nevolju. Koji bi se sudija usudio da u privatnoj parnici dosudi sebi
spornu stvar? I sam Skaptije to ne bi uinio, prem da m u je stid
davno mrtav. Ovo su govorili konzuli i senatori, ali su prevagnuli pohlepa i Skaptije kao njen podstreka. Prozvane tribine
izglasae da zemlja koja je u pitanju spada u vlasnitvo rimskog
naroda. Ne m oe se rei da tako ne bi bilo i da su se obratili
drugom sudiji. No dobrim izgovorom se ne moe ublaiti besm rtnost sudske odluke. Rimski senatori nisu m anje od Aricije
i Ardeje oseali sram otu i gorinu.
Ostatak godine je proao bez unutranjih i spoljnih nemira.

234

IV KNJIGA
445-404. godina p re n. e.
1. Ovima usledie kao konzuli Marko Genucije i Gaj Kurijacije.
B ilaje to godina unutranjih i spoljnih nem ira. U njenom sam om poetku, narodni tribun Kanulej predloi zakon o braku
izm eu patricija i plebejaca,1 za koji su patriciji smatrali da e
doneti kvarenje njihove krvi i povredu prava gensova. Potom
prvi pokuaj tribuna, iznet oprezno, da bi je d a n od konzula
trebalo da bude biran m eu plebejcim a dovede dotle da devetorica tribuna predloe da narod moe birati konzule i m eu
patricijim a i m eu plebejcim a. Patriciji su verovali da ukoliko
se ovo dogodi, onda sa najniim slojevima nee samo deliti vlast
nego e ona biti p ren eta od prvaka u dravi na plebejce. Stoga
su s radou sluali vesti o tome da se n arod Adreata odm etnuo
od Rima zbog nepravde u dosuivanju zemlje, o tome kako su
oni iz Veja pljakali rimske pogranine zemlje i kako se govori
da Volsci i Ekvi utvruju Veruginu: toliko im je bio miliji i nesrean rat od neslavnog mira. Ove vesti su i preuveliavali kako
bi se u buci tolikih ratova utiali predlozi n a ro d n ih tribuna.
N aredie da se izvri regrutovanje, da se rat i oruje priprem e
sa velikim zalaganjem, pa ak aktivnije, ako je moguno, nego u
vreme konzulata Tita Kvinkcija. Na to je Gaj Kanule izjavio kratko u Senatu: Uzalud konzuli zastraivanjem odvraaju panju
plebejaca od novih zakona; regrutovanje se dok sam ja iv nee
odrati sve dok n a ro d n e donese o dluku o onom e to smo ja
i m oje kolege predloili." O dm ah zatim sazva skuptinu.
1
Pravo braka (ius conubii) nije se ticalo pojedinaca nego grupe, bilo u okviru rimske zajednice ili izmeu Rima i drugih naroda. Tako su
npr. graani Kapue stekli pravo braka sa rimskim graanima.

235

2.
U isto vrem e konzuli su podsticali Senat protiv tribuna,
a tribuni narod protiv konzula. Konzuli su govorili da se obest
tribuna ne moe vie podneti, da su doli do krajnjih granica;
vei rat izazivaju u zemlji od onoga koji se vodi na granicam a.
Krivica za to pada ne toliko na plebejce koliko na patricije, ne
vie na tribune nego na konzule. Je r stvar na koju se blagonaklono gleda u dravi najvie raste i umnoava se; tako se form iraju
dobri ljudi i u ratu i u miru. U Rimu se najvie cene pobune,
i stoga su one uvek doprinosile poastim a i svih i pojedinaca.
Neka se sete dostojanstva Senata kakvog su prim ili od svojih
otaca i onoga to e predati svojim sinovima, ili naina na koji
se plebejci m ogu hvaliti da su postali i vaniji i m oniji. Ovome nem a kraja niti e ga biti dokle god su pobune uspene, a
njihovi zaetnici slavljeni. Kakve i kolike stvari je preduzeo Gaj
Kanulej: m eanje rodova, naruavanje i privatnih i javnih prava
vlasti da nita ne bi ostalo isto i neuprljano, da ukidanjem svake razlike ne bi niko prepoznao ni sebe ni svoje. Kakav bi drugi
smisao imali m eani brakovi sem da se patriciji i plebejci kao
divlje zveri meaju u seksualnim odnosima? Da onaj ko se rodi
ne zna ni ijeje krvi, ni kome kultu pripada; pola patricij, pola
plebejac, ni sa samim sobom nee vie biti u saglasnosti. Malo
im se ini to to su porem edli sve ljudske i boanske stvari: sada
je konzulat postao meta podstrekaima naroda. Najpre su u razgovorima pokuavali da postignu to da samo jed a n od konzula
bude plebejac; sada ve stavljaju na glasanje m ogunost da narod bira konzule bilo m eu patricijim a bilo m eu plebejcima.
I bez sum nje e biti izabrani oni plebejci koji su najvee bundije. Tako e Kanuleji ili Iciliji postati konzuli. Neka Ju p iter
najvei i najm oniji ne dozvoli da vlast koja ima isti znaaj kakvaje imala kraljevska padne ovako nisko. Sami bi hiljadu puta
radije um rli nego to bi dozvolili da doe do takve sramote. Ne
treba sum njad u to da bi njihovi preci da su mogli predvideti
kako e ustupajui im sve imati plebejce koji nisu blai prem a
njima nego m nogo energiniji u svojim sve veim i veim nepravinirn zahtevima poto su posdgli prve uspehe, radije prihvatili
bilo kakvu borbu negoli dozvolili da im se ovi zakoni nam etnu.
J e r k a d a je s narodnim tribunim a uinjen ustupak, ovaj je povukao sledei i tako bez kraja. Ne m ogu opstad u istoj dravi i
narodni tribuni i senatori; ili se m ora ukinuti ovaj stale ili ova
236

m agistratura; bolje je kasno nego nikada suprotstaviti se ovoj

drskosti i rasputenosti. Zar da nekanjeni ostanu oni koji sejui razdor m eu graanim a izazivaju spoljne ratove, a zatim
zabranjuju da se drava naorua i brani od onih koje su oni
izazvali? I ta znai kad ne dozvoljavaju da se vojska regrutuje protiv neprijatelja, koga samo to nisu pozvali, nego sluaju
ovog Kanuleja kako govori u senatu da e zabraniti da se vojska
regrutuje ako senatori ne prim e njegove zakone kao da je pobednik? Sta je to drugo doli pretnja da e izdati dravu, da e
dozvoliti da bude nap ad n u ta i porobljena? Zar u ovim reim a
nije ohrabrenje pre za Volske, Ekve i grad Veje, nego za rimski
narod? Zar se ovi ne nadaju da e pod vostvom Kanuleja moi
da se popnu na Kapitol i tvravu? Ako narodni tribuni, poto su
senatorim a oduzeli njihovo pravo i njihovo dostojanstvo, nisu
oduzeli i hrabrost, konzuli su sprem ni da krenu na njihovonr
elu najpre protiv zloina graana, a zatim protiv neprijateija.
3.
Upravo kad se o ovome raspravljalo u Senatu, Kanulej je
branei zakone i napadajui konzule rekao sledee: ,,S kakvom
snagom vas, Kviriu, preziru patriciji, smatrajui vas nedostojnim
da ivite sa njima u istonr gradu i u istim bedem im a, mislirn da
ste esto i ranije primeivali, a pogotovo sada kad su tako odluno ustali prodv naih zakonskih predloga, kojima mi u stvari
samo podseamo da smo i mi njihovi sugraani i da, iako nismo
tako bogati, ivimo u istoj otadbini. Jednim od zakona traimo
pravo na meovid brak, koji ve imaju obiaj da daju susednim i
stranim narodima; i pravo graanstva, to je vie od prava na takav brak, dajemo i pobeenim neprijateljima. Drugim zakonom
ne predlaem o nita novo sem ono to n arod ima: ponovo traimo i zahtevamo da moe poveriti najvie poloaje onom e kome
hoe. Staje to, najzad, zbog ega uzbunjuju nebo i zemlju, zato
rne jed in o u Senatu napadaju, odriui da emo se uzdrati od
nasilja, objavljujui da e bid napadnuta sveta vlast? Ako se rimskom narodu dozvoli slobodan izbor da konzulat poveri onom e
kom e sam eli, zar drava ne moe opstati ako se to pravo ne
uskrati jednom plebejcu ukolikoje on dostojan te najvie vlasd?
Zar je u pitanju njen opstanak? Pa ako doe do toga da plebejac
postane konzul, zar e za konzula bid biran rob ili osloboenik?
Zar ne vidite, plebejci, kako vas preziru? Oduzeli bi vam i deo
svetlosti kada bi mogli, preziru vas to diete, to glas putate,
237

to ljudski oblik imate. Takoe kau, neka mi bogovi oproste,

da je greh ako plebejac postane konzul. Molim vas, iako nismo
prim ljeni n a liste konzula i m e u vrhovne svetenike, zar ne
znamo ono to znaju ve svi, pa i stranci, da su nai konzuli stupili na mesto kraljeva i da nem a nijednog ovlaenja, nijednog
dostojanstva koje ranije nije pripadalo kraljevima? I verujte da
se odavno ulo da se govori kako N um a Pompilije ne samo da
nije bio patricij nego ni rimski graanin, i da je bio pozvan iz
sabinjanske zem lje po nalogu n a ro d a uz odobrenje senatora
da upravlja u Rimu. Ili da je potom Lucije Tarkvinije, koji nije
bio ni iz rim skog ni iz italskog roda nego sin K orinanina Dem arata i naseljen u Tarkvinijima, proglaen za kralja dok su jo
bili u ivotu Ankovi sinovi. Da je posle ovoga Servije Tulije, sin
robinje iz K ornikulum a i nepoznatog oca, uroenim darom i
hrabrou drao kraljevsku vlast. Najzad, ta da kaem za Tita
Tacija, Sabinjanina koga je sam Romul, praroditelj Rima, uzeo
za savladara? O nda kad nije bio preziran nijedan rod u kome je
roena vrlina, rimska mo je napredovala. Hajde, stidite se sada
plebejskih konzula dok se nai stari nisu stideli ni kraljeva doljaka! I kad kraljeva nije vie bilo, grad nije bio zatvoren za vrline
stranaca. Kad je ukinuta kraljevska vlast, klaudijevski rod iz sabinjanske zemlje ne samo da smo primili u dravu nego smo ga
uvrstili i u patricije. O d stranca je postao patricij, zatim konzul;
zar e onda rimskom graaninu koji potie iz sloja plebejaca biti
uskraena nada na konzulat? Zar nismo kadri poverovati u to da
ovek hrabar i odvaan, dobar i u ratu i u miru, moe poticati iz
sloja plebejaca slian Numi, Luciju Tarkviniju i Serviju Tuliju?
I zar neem o dozvoliti da doe na kormilo drave ako se nae
neki takav? Zar emo radije pristati na decemvire, najsramnije
m eu sm rtnicim a, koji su svi bili iz sloja patricija, nego na konzule, nove ljude, sline najboljim kraljevima?
4.
M eutim, moe se prim etiti da posle ukidanja kraljevstva
nijedan plebejac nije bio konzul. Pa ta? Zar nita novo ne treba
uneti, pa ako neeg nije dosad bilo - mnogo je stvari koje se dosad nisu desile u jed n o m novom n aro d u - treba li ga se odrei
ak i kad je korisno? Za vreme Rom ula nije bilo ni svetenika ni
augura; stvorio ih je Num a Pompilije; u dravi nije bilo ni popisa graana, ni upisivanja u centurije i u imovinske stalee - to
je uinio Servije Tulije; konzuli nisu uopte postojali - izabrani
238

su tek posle ukidanja kraljevstva; nije bilo diktature ni kao poloaja ni kao naziva - prvi p u t je uvedena za naih otaca; nije
bilo ni narodnih tribuna, ni edila, ni kvestora - odlueno je da
se i oni uvedu. Decemvire smo izabrali sa zadatkom da napiu
zakone, a ukinuli smo ih u dravi u toku poslednjih deset godina. Zar neko sumnja u to da se u Rimu, osnovanom za vena
vrem ena i beskonano jaanje, stalno uvode novi dravni poloaji, svetenika zvanja, prava rodova i pojedinaca? Pa i to da se
izm eu pripadnika plebejaca i patricija ne moe sklopiti brak,
zar nisu uveli decem viri pre nekoliko godina, i to na najgori
nain, nanosei veliku nepravdu plebejcim a?2 Zar m oe biti
vee uvrede od one da se deo graana, kao da je uprljan, smatra
nedostojnim takvog braka? Sta je to drugo za nas nego da smo
prognani u okviru bedem a, da smo u izgnanstvu? Cuvaju se da
se ne pomeaju s nam a ni vezom ni srodstvom, da se krv ne mea. Ako ovo prlja vau otm enost - koju m nogi od vas po rodu i
krvi nisu imali, budui da potiu iz Albe ili iz sabinjanske zemlje,
nego su postali patriciji poto su kooptirani,3 ili po izboru koji
su vrili kraljevi, ili posle njihovog izgona po odluci naroda - da
li je m oete odrati istom svojom privatnom odlukom, ne uzimajui ene iz sloja plebejaca i ne dozvoljavajui vaim erkama
i sestrama da se udaju van patricijskog stalea? Nijedan plebejac
nije na silu uzeo patricijsku devojku: to su inili patriciji iz poude. Niko vas ne moe naterati da preko svoje volje zakljuite
brani ugovor. U stvari, ako se to zabrani zakonom i ukine brak
izm eu patricija i plebejaca, to e doneti nevolje samo plebejcima. Najzad, zato n e zabranite brak izm eu bogatih i siromanih? O no to je uvek i svuda bila privatna odluka, to je da se
ena udaje u onu kuu koju sama izabere i da mukarac uzme
enu iz one kue sa kojom se sam dogovorio, a vi hoete da to
okujete obavezom preko jed n o g veoma surovog zakona kojim
biste civilizovano drutvo podelili, pravei od jedne drave dve.
Zato ne zabranite da plebejac bude sused patriciju, da se kree
istim putem kojim on ide, da uestvuje na istoj gozbi sa njim i
2 Decemviri su samo kodifikovali postojei nepisani zakon. Ciceron (De
repnblica 2, 63) navodi daje ta zabrana samo uneta u Zakone XII tablica.
3 Kooptiranje u gensove patricija vrile su kurijatske komicije; patriciji nisu mogli sami da kooptiraju pojedince u svoje porodice.
239

da stoji na istom Forumu? To je isto i kad plebejac uzima enu iz

sloja patricija, ili patricij plebejku. Koje je pravo tu povreeno?
Svakako, deca slede pravni poloaj oca.4 Mi ne traim o nita
drugo od vaeg prava sem da nas ubrojite m eu ljude, m eu
graane. Vi nem ate drugog razloga da se opirete doli elje da
nas poniavate i vreate.
5. Najzad, da li vrhovna vlast pripada vama ili rimskom narodu? Poto su kraljevi izgnani, da li je roena sloboda za sve ili
samo vaa vlast nad svima? Rimskom narodu je dozvoljeno da
donosi zakone ako eli. Zar da vi za kaznu odreujete regrutovanje im neki zakon bude predloen? C im ja kao tribun budem
poeo prozivati tribe da glasaju, ti e kao konzul pozvati mladie pod zakletvu i odvesti ih u vojni logor, pretei plebejcima,
pretei tribunu. Pa zar ve dva pu ta niste iskusili da takve pretnje nita n e vrede protiv je d n o d u n e volje plebejaca? Kao da
je to za nae dobro to se uzdravamo od borbe. Da li zato nije
dolo do okraja to je jaa strana ujedno i um erenija strana?
Sada nee biti borbe, Kviriti; ovi uvek iskuavaju vau odlunost
i nee nikad iskusiti vau snagu. I tako, konzuli, plebejci su vam
sprem ni za rat pravi ili izmiljen ako vratite pravo na meoviti
brak i najzad ovu dravu uinite jedinstvenom , ako se stopimo u
jedno, ako plebejci mogu da se privatnim srodstvom povezuju i
meaju s vama, ako im se prui nada, ako se dozvoli dolazak na
najvie poloaje odvanim i hrabrim ljudima, ako budu uestvovali u zajednikoj sudbini i dravnoj zajednici, ako je sloboda
jednaka, ako se u m agistraturam a godinje sm enjuju i naizmenino se potinjavaju i upravljaju. Ukoliko neko ovo spreava,
onda govorima moete vodid ratove i iriti glasove o njima: niko
se nee prijaviti u vojsku, niko se nee prihvadti oruja, niko se
nee boriti za ohole gospodare s kojima ne uestvuje ni u vlasti
u dravi, niti preko braka u privatnom ivotu.
6. Kad su konzuli nastupili u skupdni, beskonane govore su
preokrenuli u raspravu i na pitanje tribuna zato plebejci ne treba da b udu konzuli odgovorili su moda tano, ali neprikladno
za tadanju situaciju: ,,Da plebejac ne bi vrio auspicije, decemviri
su ukinuli pravo na brak sa plebejcima kako potomstvo izvesnog
4
Status oca nasleivala su deca jedino u legalno sklopljenom braku; u svim ostalim sluajevima nasleivala su status majke.
240

po rek la ne bi unosilo n e m ir u auspicije." Ovo izazva veom a

veliko ogorenje kod plebejaca, je r je odricano da mogu vrid
auspicije kao da ih besm rtni bogovi ne vole. Budui da su u
tribunim a imali veoma energine voe, ali su se i sami uporno
borili, nisu se mirili dok patriciji najzad ne bie pobeeni i pristadoe na pravo na meoviti brak, najvie zato to su smatrali
da e tribuni ili sasvim napustiti ili odloiti zahtev za plebejskim
konzulima do zavretka rata i da e plebejci, zadovoljni pravom
u vezi sa brakom , biti sprem ni da pristupe regrutovanju.
Ali d o k je Kanulej postao tako silan i pobedom nad patricijima i naklonou plebejaca, ostali tribuni su se svom silom
borili za svoje predloge, te kako su se glasovi o ratu umnoavali
iz dana u dan, spreavali su regrutovanje. Poto preko Senata
nisu m ogli nita postii j e r su tribuni uvek stavljali zabranu,5
konzuli su privatno odravali sastanke vodeih ljudi. Bilo je jasno da m oraju popustiti ili neprijatelju ili svojim sugraanima.
O d bivih konzula, je d in o Valerije i H oracije nisu uestvovali
u odlukam a. Gaj Klaudije je bio za to da se konzuli naoruaju protiv tribuna; obojica Kvinkcija, C incinat i Kapitolin, bili
su protiv toga da se prim eni sila, ili da se povrede oni koji su
po ugovoru sa plebejcim a priznali za neprikosnovene. Rezultat
ovih savetovanja bio je taj da je dozvoljeno da se vojni tribuni
sa konzulskom vlau biraju naizm enino m eu patricijim a i
plebejcim a, a da se u izboru konzula nita ne menja. Ovim su
bili zadovoljni i tribuni i plebejci. Zakazane su skuptine radi
izbora tri tribuna sa konzulskom vlau. Cim je za to odreen
dan, svi oni koji su se ikad pokazali kao buntovnici, na reim a
ili na delu, a pre svih bivi narodni tribuni, poeli su da agituju
kod biraa i da odeveni u bele toge kandidata6 obilaze Forum,
tako da su patriciji najpre odustali poto su izgubili nadu da e
dobiti takve poloaje razjarenih plcbejaca, prezrevi poast koju
bi trebalo da dele sa takvim kolegama. Zatim su na insistiranje
dravnih prvaka pristali da se nadm eu kako ne bi izgledalo da
odustaju od vlasti u dravi. Ishod ovih izbora je pokazao d a je
duh naroda u borbi za slobodu i poasti bio razliit od onoga
5 R eje o primeni prava intercesije (veto, zabranjujem); ovo je prvi
poznati sluaj njegove prim ene na odluku Senata.
6 O tuda i re candidatus za onoga ko se nadmee za neki poloaj.
241

kad borba prestane i njegov sud se pokae kao ispravan: narod

je sve vojne tribune izabrao m eu patricijim a, zadovoljan ve
time to se raunalo na plebejce. Ovakvu skromnost, nepristrasnost i irinu d u h a koje je tada pokazao ceo narod, danas ne
moe nai ni kod pojedinca.
7.
Godine 310. od osnivanja grada Rima,7 prvi p u t su umesto konzula stupili na dunost vojni tribuni: Aul Sem pronije
Atratin, Lucije Atilije i Tit Klelije. Za vreme njihove magistrature vladali su sloga u dravi i m ir na granicama. Neki pisci kau
da su tri vojna tribuna, sa vlau i insignijama konzula, izabrani
zato to dva konzula nisu mogla da istovremeno idu u tolike ratove budui d a je sukobu sa Ekvima i Volscima i pobuni u Ardeji
dodan i rat sa Vejima, a ne spom inju zakonski predlog o izboru
konzula m eu plebejcim a. Zakonski poloaj ove m agistrature
ipak nije jo bio utvren je r su tribuni treeg meseca po izboru
morali da abdiciraju po odluci augura kao da nisu izabrani kako
treba: naime, Gaj Kurijacije, koji je prcdsedavao skuptini pri njihovom izboru, nije dovoljno pravilno postavio augurski ator.8
Poslanici Ardeje stigoe u Rim da se ale na nau nepravdu,
ali je izgledalo da e ostati u savezu i prijateljstvu s nam a ako
se pridobiju i ako im se vrati oduzeta teritorija. Senat im je odgovorio da on ne moe ukinuti ono to je narod odluio; to bi
bilo bez prim era, a sem toga nem a ni pravo da to uini i zbog
sloge m eu staleima. No ako Ardeati mogu priekati povoljan
trenutak i prepustiti Senatu da ispravi nepravdu koja im je uinjena, kasnije e se radovati to su obuzdali svoj gnev, znajui
da se senatori brinu podjednako da oni ne uine nepravdu i da
se uinjena nepravda njima ispravi. I poto su poslanici rekli da
e o ovome obavestiti svoje sugraane, bili su uljudno otputeni.
Kako je drava ostala bez kurulnih magistrata,9 patriciji su
se sakupili i izabrali intereksa. Rasprava da li da se biraju konzuli
7 U pitanju je 444. pre n. e.
8 Tabemaculum (vrsta atora) postavljan je na mestu osveenom
augurskom ceremonijom (templum)', preko otvora na krovu posm atranje
let ptica. Bilo kakav propust u ritualu i proceduri dovodio je do ponitavanja rezultata glasanja.
9 Kurulni magistrati su oni koji su imali pravo na sella curulis, tj. na
sveano sedite od slonove kosti; tu su spadali konzul, pretor, diktator,
cenzor i kurulni edil.
242

ili vojni tribuni ostavila je dravu vie dana u interegnum u. Intereks i Senat su nastojali da se izaberu konzuli, a narodni tribuni i plebejci su eleli da se biraju vojni tribuni. Pobedie patriciji
poto su se i plebejci, znajui da e bilo ovaj bilo onaj poloaj
biti dodeljen patricijim a, okanuli uzaludne borbe, a voe plebejaca su vie voleli izbore na kojima se ne bi kandidovali nego
one na kojima bi proli nedostojno. I tako narodni tribuni napustie borbu bez rezultata i na korist patricijskih lidera. Intereks Tit Kvinkcije B arbat10 imenova za konzule Lucija Papirija
M ugilana i Lucija Sem pronija A tratina. Pod ovim konzulim a
obnovljen je savez sa Ardeatima. To je dokaz da su ovi konzuli
bili na vlasti te godine, prem da se ne nalaze ni u starim analima
ni u knjigama magistrata,11 verujem stoga to su u poetku godine postojali vojni tribuni i kao da su ostali na vlasti cele godine,
a konzuli koji su ih zam enili nisu bili u n e ti u spisak. Licinije
M acer1'-je pisac kod koga nalazimo da su ova im ena uneta i u
ugovor sa Ardeatima i u Platnene knjige13 u hram u Ju n o n e Mon e te .14 Na spoljnim granicam a i u zemlji je vladao mir, prem da
je bilo m nogo pretnji od suseda.
8.
Ovoj godini, bilo da je im ala samo tribune ili konzule
koji su zamenili trib u n e, sledila je ona u kojoj su bez sum nje
konzuli bili Marko Geganije Macerin drugi put i Tit Kvinkcije
Kapitolin peti put. U ovu godinu pada i nastavak cenzure, slube iji su poeci bili skrom ni, ali je potom imala takav razvoj
da je nadgledala obiaje i pravila ivota rimskog naroda, da su
u delokrugu ove slube bile oduke o poastim a i degradaciji
10 U stvari T. Kvinkcije Kapitolin.
11 Annales su bile liste magistrata, koje su dopunjavane svake godine
posle izbora; uz imena magistrata unoeni su ukratko i glavni dogaaji koji
su se ticali cele zajednice (sua, ratovi, poplave, epidemije). Skupio ih je i
objavio vrhovni svetenik Mucije Scevola, oko 130. pre n. e. Oni su u osnovi lista magistrata u Platnenim knjigama (Libri lintei) i drugim spisima.
12 Licinije Macer je rimski istoriar Suline epohe, iz grupe takozvanih poznih analista.
13 Sam naziv Libri lintei pokazuje da su pisane na platnu; sadravale
su liste magistrata, preuzete iz Annales i ureene hronolokim redom.
Ne zna se ni kada su nastale ni ko je izvrio ovu kompilaciju.
14 Hram Junone Monete podignutje na Kapitolu tek 344. pre n. e.
Nazivje etiolokog karaktera; po svoj prilici, u vezi je sa glagolom monere,
opominjati.
243

Senata i konjikih centurija, pravo da nadgleda javna i privatna

dobra i prihode rimskog naroda. Razlog za njeno ustrojstvo bio
je u tom e to u n aro d u nije vren popis tokom m nogih godina. O n nije m ogao biti odloen, a konzuli nisu imali vrem ena
za taj posao poto su toliki narodi pretili ratom. Stvar je izneta
pred Senat: Posao je hitan, a najm anje ga m ogu obavljati konzuli, pa stoga zahteva posebnu m agistraturu koja e se brinuti
o slubi belenika, o uvanju javnih spiskova i odreivati nain
popisa.151 tako su senatori, p rem d a je stvar bila beznaajna,
to rado prihvatili da bi u dravi bilo to vie patricijskih magistratura, smatrajui takoe, verujem (toje kasnije i bio sluaj),
da e m o onih koji je imaju do p rin eti da se ovoj poasti dodaju i druga prava i dostojanstvo. Ne videi u toj funkciji nita
drugo sem ono to je tada bilo, dakle obezbeenje slube vie
potrebne nego znaajne, tribuni nisu pruali o tpor da se ne bi
suprotstavljali beznaajnim stvarima. Poto su poznate linosti
prezirale ovu slubu, to su Papirije i Sem pronije, iji je konzulat bio doveden u sumnju, da bi ovom m agistraturom dopunili
nepotpun konzulat, bili izabrani da izvre popis. Cenzorim a su
nazvani po poslu koji su obavljali.16
9.
Dok se ovo dogaalo u Rimu, stigli su poslanici iz Ardeje
da bi pozivajui se na veoma star savez, koji je nedavno obnovljen, zatraili pom o za grad koji j e gotovo razoren. Naime,
nije im se dalo da uivaju u m iru, koji je m udro obezbeen sa
rimskim narodom , je r su nastali unutranji sukobi. Pria se da
je razlog i poetak ovoga nastao iz borbe polidkih grupa, a to
je bio i bie razlog propasti m nogih naroda pre nego spoljni
ratovi, pre nego glad ili bolesti i pre svih drugih zala koje izaziva srdba bogova. Bila je re o tom e da su devojku plebejskog
porekla, veom a poznatu po lepoti, traila dvojica mladia: prvi
po rodu je d n a k devojci, koji je im ao podrku k titora iz istog
stalea, a drugi, plemenitijeg porekla, koji je bio opinjen samo
njenom lepotom . O n je imao i podrku optim ata, pa se borba
15 Cenzori su imali i dunost pisara i uvara tablica, takozvanih tabulae censoriae koje su sadravale popis graana i njihove imovine; oni su vodili i proceduralni postupak pri donoenju naela kojih se moralo drati
pri vrenju cenzusa.
16To jest po cenzusu.
244

m eu politikim grupam a prenela i na devojinu kuu. Nobil

j e bio nadm oniji i zbog naklonosti devojine majke, koja je
elela da erku to bolje udom i. T u to ri17 u ovome nisu videli
drugo doli stranaku borbu, pa su titili svoje. Kako stvar nije
m ogla da se sredi izm eu etiri zida, stigla je pred sud. Poto
je sasluao zahtev majke i tutora, m agistrat je pravo udaje odredio potujui m ajino miljenje. M eutim , nasiljeje bilo jae:
okrueni svojim ljudima, tutori su javno raspravljali na Forum u
o nepravdi i, sakupivi grupu, oteli su devojku iz majine kue.
Protiv njih se podie jo ratobornija grupa optim ata iz pratnje
m ladia, uvreenog nepravdom . Razvi se otra borba. Razbije n i plebejci, drugaije postupajui od rim skih, pod orujem
izioe iz grada, zauzee je d n o brdo i ognjem i maem poee
napadati polja optim ata. Priprem ali su se da opsednu i grad,
pozivajui mnotvo zanatlija i onih koji su ranije ostali van sukoba, ali su se sada nadali plenu. Nije nedostajala nijedna vrsta
ratnih strahota, i kao da je cela drava upala u ludilo dvojice
m ladia koji su teili svojoj pogubnoj svadbi preko ruevina
otadbine. I to to su oruje i rat u kui, bilo je m alo obem a
stranam a: optim ati su zatraili pom o od Rima za opsednuti
grad, a plebejci su pozvali Volske da zajedno napadnu Ardeju.
Volsci su pre stigli pod vostvom Ekva Kluilija18 i jark o m opkolili neprijateljske bedem e. K adaje o tom e javljeno u Rim,
konzul M arko G eganije je odm ah k re n u o s vojskom i na tri
milje od neprijatelja zauzeo m esto za svoj logor; poto se dan
ve bliio kraju, naredio j e vojnicima da se okrepe. Zatim krenu za etvrte strae. Poduhvat je izveo tako brzo da su Volsci
pri izlasku sunca videli da su Rimljani napravili oko njih vri
obru nego oni oko grada. Na drugoj strani, konzui je povezao svoj bedem rukavcem sa Ardejom da bi svojim pristalicama
om oguio saobraaj.
10.
Kom andant Volska, koji za ovakav sluaj nije priprem io
snabdevanje negoje vojnike hranio itom kojeje dnevno pljakao
17 Oevidnoje devojka bila bez oca i stoga ,,pod vlau" tutora.
18 Nadimak Aequius verovatno oznaava njegovu etniku pripadnost
plem enu Ekva, pa je neobino to ga nosi ovek koji predvodi drugo pleme, Volske; mogao je u stvari biti voa ujedinjenih snaga Ekva i Volska,
kako smatra Ogilvi.
245

s polja, te sada odseen jarkom trpeo oskudicu u svemu, pozvao

je rimskog konzula na razgovor i rekao mu da e odvesti Volske
ako ga Rimljani oslobode opsade. Na to je konzul odgovorio da
su pobeeni oni koji prim aju uslove, a ne oni koji ih predlau,
pa Volsci ne m ogu onako kako su doli da napadnu saveznike
rimskog naroda po sopstvenoj odluci da tako i odu. O n im nareuje da predaju svog vou i oruje, da priznaju kako su pobeeni i da se pokore. U protivnom , bilo da ostanu ili odu, on e
im biti ogoreni neprijatelj i radije e u Rim poneti pobedu nad
Volscima no nesiguran mir. Volsci su pokuali da iskoriste ovu
neznatnu priliku da zgrabe oruje poto nije postojao nikakav
drugi izlaz. Ali pored drugih okolnosti koje im nisu ile naruku,
mesto n a k o m e su se nalazili bilo je nepovoljno za napad, ajo
nepovoljnije za bekstvo, pa kako su ubijani na sve strane, preli
su od borbe na m olbe; poto su predali vou i oruje, bili su
poslani pod jaram samo u jednoj odei, a posle tog ponienja i
poraza bili su puteni. Kada su se zaustavili nedaleko od grada
Tuskula, bili su onako nenaoruani napadnud i kanjeni zbog
stare mrnje koju su graani oseali prem a njima, tako da su se
jedva spasli oni koji su i javili za poraz. Rimljanin je u Ardeji sredio stanje porem eeno unutranjim sukobom tako to je smru
kaznio one koji su izazvali nem ire, a njihova dobra konfiskovao
u korist dravne kase u Ardeji. Ardeati su verovali da su Rimljani
ovim dobroinstvom izbrisali nepravdu uinjenu im nepravinom presudom , a Senatu se pak inilo da je ostalo jo neto da
bi se izbrisalo seanje na optu pohlepu. Konzul se trijum falno
vratio u Rim; vou Volska Kluilija je vodio ispred svojih kola, a
napred je kao plen noeno oruje koje je skinuto sa neprijatelja
k adaje voen p odjaram .
Konzul Kvinkcije se - to nije bilo lako - u m iru izjednaio
po slavi sa svojim kolegom koji je ratovao. Odmeravajui pravo
najniih i najviih slojeva, on je tako dobro odravao unutranji
m ir da su ga patriciji smatrali strogim, a plebejci blagim konzulom. N arodnim tribunim aje pruao otporvie svojim autoritetom negoli u otvorenoj borbi. Pet konzulata koje je imao drei
se istih naela i gotovo ceo ivot proveden dostojan konzulskog
poloaja bili su razlog da se ovek vie ceni od poloaja koji je
zauzimao. Tako pod ovim konzulim a nije bilo nikakvog pomena vojnih tribuna.
246

11. Za konzule b e h u izabrani M arko Fabije Vibulan i Postumije Ebucije Kornicen. Videvi kolika je bila vojna i politika
slava koju su nasledili u zemlji i van nje, te kako je godina ostala
u seanju i kod saveznika i kod neprijatelja najvie po tom e to
je Ardeji, kad se nala u tekom poloaju, Rim sprem no pomogao, konzuli Fabije i Ebucije su nastojali utoliko spremnije da iz
svesti ljudi izbriu sram otu ranije sudske odluke. Poto je Ardeja
spala na mali broj ljudi zbog unutranjih sukoba, doprineli su da
Senat donese dekret da se regrutuju kolonisti koji bi bili tam o
upueni kao zatita od Volska. Ovo je javno obnarodovano na
tablam a kako bi se od plebejaca i naro d n ih tribuna sakrilo da
je re o odluci kojom se ponitava ranija presuda. Saglasili su se
da se u koloniste uvrsti m nogo vei broj kolonista Rutula19 nego
Rimljana, da im se ne dodeljuje druga zemlja nego ona koja je
bila oteta sram nom sudskom odlukom i da nijedan Rimljanin
ne dobije zemlju pre negoli se ona podeli svim Rutulima. Na taj
nain je Ardeatima vraena njihova teritorija. Imenovani su trijum viri koji e odves koloniste, i to Agripa Menenije, Tit Klelije
Sikul i Marko Ebutije Helva. Sem to su obavljali posao koji nije
bio ni najm anje popularan - da kolonistim a dodeljuju zemlju
koju je rimski narod odredio za sebe i time se zamere plebejcima - ove ljude nisu prihvatali ni patriciji je r nita nisu uinili da
bi pridobili bilo iju naklonost. Izbegli su napade plebejaca, iju
su skuptinu ve bili zakazali narodni tribuni, tako to su ostali u
koloniji koja je bila svedok njihove pravinosti i nepristrasnosti.
12. Mir je vladao u zemlji i na granicam a kako ove tako i
sledee godine za vrem e konzula Gaja Furija Pakula i M arka
Papirija Krasa. Sveane igre koje su izglasali decemviri u vreme
odvajanja plebejaca od patricija odrane su po odluci Senata
ove godine. Petelije, koji je drugi put izabran za tribuna, traio
je priliku za pobunu, je r je tu svoju nam eru najavio, ali uzalud.
Nije m ogao da natera ni konzule da pred Senat iznesu predlog
o podeli zemlje plebejcima, a kad je uz veliki otpor postigao da
se u Senatu glasa da li e se birad konzuli ili vojni tribuni, odlueno je da se biraju konzuli. Pretnje tribuna koji je najavio da
e spreid regrutovanje izazvale su podsm eh poto nije bilo ni
rata ni ratnih priprem a je r su se susedi drali mirno.
19 Rutuli su stanovnici Ardeje i nazivaju se i Ardeates Rutuli.
247

Ovom m irnom stanju stvari usledilaje godina sa konzulima

Prokulom Geganijem M acerinom i Lucijem M enenijem Lanatom, poznata po m nogim nesream a, opasnostima, ustancima,
gladi i pokuaju da se zavede kraljevstvo, ija je privlana dareljivost zamalo dovela do toga da na sebe prim e jaram . Jedino
je izostao spoljni rat; d a je i on dodan svemu ovome, teko da bi
izdrali i uz svu pom o bogova. Nevolje su poele sa glau koja
je nastala ili zato to je godina bila nepovoljna za etvu, ili stoga
to su ljudi, privueni privlanou skuptina i grada, ostavljali
polja neo b ra en a. U izvorima se m ogu nai oba objanjenja.
Patriciji su optuivali plebejce za nerad, a narodni tribuni okrivljavali konzule za prevaru i nebrigu. Najzad prinudie plebejce, em u se Senat nije opirao, da se za prefekta za snabdevanje
izabere Lucije Minucije. Na ovom poloaju je imao vie uspeha
kao branilac slobode nego u obnavljanju same slube, prem da
je obaranjem cena hrani stekao zasluenu slavu i zahvalnost.
Poto su m noga poslanstva u p u e n a susedim a kopnom i morem bila uzaludna sem onoga koje je iz Etrurije donelo neto
hrane, im e se snabdevanje ipak nije popravilo, on se vratio
na raspodelu oskudice, traei da se ito prijavi i da se preda
ono to je preteklo od m esenih potreba, liavajui robove dela
dnevne h rane, optuujui trgovce hranom i izlaui ih gnevtt
naroda. Strogim istraivanjem je pre otkrivao nego to je ublaavao nestaicu, tako da su se m nogi plebejci, izgubivi nadu,
radije bacali u T ibar pokrivene glave20 negoli da se razapinju
odravajui goli ivot.
13.
Tada se Spurije Melije, koji je pripadao konjikom staleu i bio je d a n od najbogatijih ljudi u to vreme, prihvatio jednog korisnog posla, ali na veom a rav nain i sa jo gorom
nam erom . Naime, poto je u Etruriji kupio ito preko prijatelja i klijenata - verujem da je tim e oteao nastojanje drave da
obori cene zapoeo je da ga deli besplatno. Ovim poklonom
je pridobio plebejce, na njega se gledalo gde god bi se pojavio,
uzdizan je iznad onoga to prilii privatnom graaninu, vukao
ih je za sobom, a nada i simpatije koje je budio, bez sumnje su
20
Capitibus obvolutis (pokrivenih glava), verovatno ostatak starog
obiaja da se starci bacaju u Tibar kao rtve renom bogu. Pokrivanje
glave, npr. kod samoubica, esto je posvedoeno u antici.
248

mu osiguravali konzuli. A on sam je, kako je ve ljudski duh nezasit onim to m u srea nagovetava, teio ka viem i onom e to
nije doputeno. Da bi m ogao da otm e i sam konzulat, budui
da su se senatori tome protivili, poeo je raditi na uspostavljanju
kraljevstva. Jedino bi to bila dostojna nagrada za koju se treba
znojem izboriti, tako velikim priprem am a i borbom .
Ve je odravana skuptina za izbor konzula. To g a je iznenadilo budui da njegovi planovi nisu jo bili ni zreli ni dovoljno
priprem ljeni. Za konzula je esti p u t izabran Tit Kvinkcije Kapitolin, najm anje pogodan za bilo kakav prevrat, za kolegu m u
je izabran Agripa M enenije, iji je nadim ak bio Lenat; prefekt
snabdevanja21 Lucije M inucije ili je bio ponovo izabran, ili je,
poto je situacija tako zahtevala, bio izabran na neogranieno
vreme. Nem a drugih obavetenja sem da je ime ovog prefekta
navedeno u Platnenim knjigama m eu m agistratima ove godine. Ovaj Minucije je imao zvanino istu dunost kojuje Melije
privatno uzeo za svoju brigu, a kako su se u kuama i jed n o g i
drugog kretali isti ljudi, on otkri stvar i o tom e obavesti Senat:
da se oruje donosi u Melijevu kuu i da se odravaju savetovanja, s nesumnjivom nam erom da se uspostavi kraljevstvo; vreme akcije jo nije utvreno, a ostalo je dogovoreno. Tribuni su
potkupljeni da izdaju slobodu, podeljene su dunosti voama
masa. O n obavetava o ovome neto kasnije nego to to sigurnost zahteva da ne bi izneo neto to nije sigurno ili nije tano.
Kada su ovo sasluali, prvaci Senata su se podigli sa svih strana
i napali konzule iz p reth o d n e godine to su dozvolili da se vre
besplatno deljenje ita i sastanci u privatnoj kui, a nove konzule zbog toga to su ekali da o tako vanoj stvari obavetava
prefekt snabdevanja; hteli su da konzul bude ne samo pokreta
nego i osvetnik. Na to Kvinkcije odgovori da konzuli ne zasluuju da budu tako napadnuti je r su im ruke vezane zakonom o
prizivu na narod koji je do n et da se skri njihova vlast; njihova
ovlaenja nisu dovoljna za njihove nam ere da se ova stvar kazni
kako zasluuje po svojoj strahoti. Ovo nije stvar hrabrog oveka
nego slobodnog od zakonskog ogranienja i okova. Stoga e on
imenovati za diktatora Lucija Kvinkcija, koji je duhom dorastao
21
U normalnim situacijama, edili su u Rimu vodili brigu o snabdevanju zajedno sa kvestorom u Ostiji.
249

tolikoj vlasti. Dok su svi to odobravali, Lucije je najpre odbio i

postavio im pitanje ta oni ele kad ga na izmaku ivota izlau
takvom sukobu. M eutim, kako su sa svih strana uzvikivali da
u njegovom starakom d u h u im a vie i m udrosti i hrabrosti
negoli u svih drugih i poto je obasut pohvalama koje nisu bile
nezasluene, a konzul nije povukao predlog, on najzad prihvati
prizivajui bogove u pom o da njegova starost ne bude na tetu i sram otu drave u tako burnim okolnostima, te ga konzuli
naimenovae za diktatora. O n je potom postavio Gaja Servilija
Ahalu za kom andanta konjice.
14. Sledeeg dana kad je postavivi slubu zatite siao na
Forum, sve oi se okretoe prem a njem u zbog udnog obrta situacije, dok su Melijeve pristalice i sam Melije videli da je protiv
njih uperena tolika sila vrhovne vlasti. Oni koji nisu uestvovali
u zaveri za uspostavljanje kraljevstva pitali su: Kakva je to opasnost ili neoekivani rat koji zahteva i diktatorska ovlaenja,
te je Kvinkcije, koji je n ap u n io 80 godina, o d re e n da sredi
stvar? D iktator uputi kom andanta konjice Servilija ka Meliju.
Zove te kom andant", ree ovaj. Kada Melije prebledevi zapita ta hoe diktator, a Servilije odvrati da treba da se brani
od optube koju je M inucije p o d n e o Senatu, Melije se povue u gom ilu svojih pristalica, najpre unezvereno gledajui na
sve strane i oklevajui. Kad ga potom slubenik po nareenju
kom andanta konjice htede privesti, on se otre od onih koji
su ga opkoljavali i pokua da bei, prizivajui u pom o rimske plebejce, govorei da je rtva senatorske zavere zbog svoje
dareljivosti p rem a plebejcim a; m olio ih je da m u pom ognu
je r je u krajnjoj nevolji i da ne dozvole da bude pogubljen na
njihove oi. Dok je to uzvikivao, A hala Servilije ga j e stigao i
ubio. Poprskan krvlju i opkoljen gomilom mladih patricija, Ahala ree diktatoru: Pozvao sam Melija k tebi i kad je on odbio
tvog slubenika i podstrekivao masu, dobio je zasluenu kaznu.
Na to e diktator: Neka ti je na sreu, Gaje Servilije, oslobodio si dravu."
15. Kako se masa uskomeala ne znajui ta da misli o onome to se dogodilo, diktator naredi da se sazove skuptina i tu
objavi d a je Melije s pravom pogubljen. Naime, iako je bio nevin u vezi sa optubom da je hteo da uspostavi kraljevstvo, kriv
je to se nije odazvao diktatorovom pozivu preko kom andanta

250

konjice. O n bi zasedao da bi istraio krivicu i kad bi ona bila

utvrena, Melije bi dobio kaznu koja odgovara krivici. Pokuao
je nasilno da izbegne pravdi i zato je kanjen prim enom sile.
S njim nije ni trebalo postupiti kao s graaninom : roen u slobodnoj dravi u kojoj se ivi po pravnim norm am a i zakonima,
u gradu iz koga su, kao to je optepoznato, kraljevi prognani,
a iste godine je i sinove kraljeve sestre i konzula, oslobodioca
zemlje, posekao sopstveni otac je r se pokazalo da su sklopili zaveru da kralja ponovo prim e u grad. U gradu u kome je konzulu
Tarkviniju Kolatinjaninu bilo nareeno da abdicira i ode u progonstvo samo zato to je ime bilo om rznuto, gradu u kom e je
nekoliko godina kasnije nad Spurijem Kasijem izvrena sm rtna
kazna zato to je nam eravao da uspostavi kraljevstvo, gradu u
kome su decemviri zbog oholosti kao da su kraljevi bili kanjeni
konfiskovanjem imovine, izgnanstvom i sm ru - dakle, u tom
gradu j e Spurije Melije gajio nadu na kraljevstvo. I kakavje to
ovek? Bez plem enitog porekla, nije im ao ni visok poloaj ni
bilo kakvih zasluga, a krio je sebi put prem a najvioj vlasti. Klaudiji22 i Spuriji su konzulatim a, decem virim a i poastima koje
su dobili i oni i njihovi preci bili ohrabreni da tee onom e to
nije dozvoljeno. A Spurije Melije, za koga je i tribunat neto o
em u je pre m ogao da sanja nego da m u se nada, bogata koji
je raspolagao hranom , ponadao se da e m u graani za libru
ita prodati svoju slobodu; sm atrao je da e nudei ito uspeti
da pretvori u roblje narod koji je pobedio tolike susedne narode, da e u dravi ko jaje jedva m ogla da ga podnese i u Senatu biti kralj, da e nositi znake kraljevskog dostojanstva i imati
istu vlast kao Romul, osniva grada koji je poticao od bogova i
posle smrti vraen m eu bogove. Ovo treba smatrati ne samo
za zloin nego i za m onstruozno delo. Ni svojom krvlju nije dovoljno okajao svoju krivicu. Treba poruiti krov i zidove m eu
kojima se zaelo toliko bezumlje i konfiskovati njegovu imovinu
koju je nudio kao cen u za kupovanje kraljevske vlasti. Zatim
nared i da se njegova dobra prodaju i da se ono to se dobije
preda dravnoj kasi.
16.
O dm ah naredi da se porui njegova kua da bi kao prazno polje ostala za seanje na osujeenu zloinaku nameru; to je
22 Misli se na Apija Klaudija.

251

nazvano Ekvimelijum.23 Lucije M inucije je nagraen statuom

zlatnog bika koja je bila postavljena ispred Trigeminskih vrata.24
Tom e se nisu protivili ni plebejci poto im je podelio Melijevo
ito po ceni od je d n o g asa za m odij.25 Kod nekih pisaca sam
naao da je ovaj Minucije od patricijskog roda preao u plebejski, da je kooptiran kao jedanaesti narodni tribun i da je umirio pobunu koja je nastala posle Melijevog ubistva. No teko je
poverovati da bi senatori dozvolili da se povea broj narodnih
tribuna, a jo m anje da bi taj presedan uveo ovek patricijskog
porekla, ili da plebejci, ako bi to jed n o m bilo uinjeno, ne bi
to zadrali ili bar pokuali da zadre. Ali ono to prvenstveno
dokazuje netanost natpisa na posm rtnoj bisti jeste injenica
da je nekoliko godina pre toga bilo zakonom predvieno da
tribun ne moe kooptirati kolegu. Kvint Cecilije, Kvint Junije i
SekstTitinije su bilijedini iz kolegijum a narodnih tribuna koji
nisu podravali predlog o dodeljivanju poasd Minuciju. Oni su
optuivali as Minucija, a as Servilija, i neprestano su govorili
da Melije nije zasluio smrt. Postigli su da se izvri izbor vojnih
tribuna a ne konzula, bez sum nje zato da bi dobili est mesta
za plebejce - naim e, to je bio broj koji je trebalo birad - koji bi
osvetili Melijevo ubistvo. M eutim , prem da su ove godine bili
uznem ireni raznim pokredm a, plebejci nisu izabrali vie od tri
vojna tribuna sa konzulskom vlau, a m eu njima i Cincinatovog sina Lucija Kvinkcija. Mrnja prem a Cincinatorovoj cliktaturi sluila je kao izgovor za nerede. Po broju glasova, Kvinkcija
je nadmaio M amerko Emilije, ovek velikog ugleda; kao trei
je bio izabran Lucije Julije.
17.
Za vreme njihove magistrature, rimska kolonija Fidene je
prela na stranu Larsa Tolumna,26 kralja iz Veja. Ovom odmetanju
23 Aequimelmm je bio otvoren prostor na vicus Ingarius, na jugoistonom uglu Kapitola, u blizini Minucijevog trema koji je podignut 106. pre
n. e. Tu je deljeno ito plebejcima. Ciceron dovodi naziv u vezu sa reju
aequum, pravino, a Varon sa glagolom aequare, izjednaiti.
24 Drugi pisci pominju statuu kod Trigeminskih vrata, koja su se nazivala i Minucijeva vrata (Porta Minucia); nalazila su se na Servijevom
bedemu, ili na usponu Aventina, ili prem a Tibru.
25 Modij je iznosio 8,754 ili 8,733 1 (1 /3 amfore).
26 Tolumnus je etrursko ime, poznato po natpisu iz Veja jo u VI veku pre n. e.
252

dodan je jo vei zloin: rimski poslanici Gaj Fulcinije, Klelije

Tul, Spurije Ancije i Lucije Roscije, koji su bili upueni iz Rima
da saznaju za uzrok ovog preokreta, bili su ubijeni na Tolumnovu zapovest. Neki um anjuju krivicu kralja: u bacanju kocke,
njegov glas je navodno im ao dvostruko znaenje:27 kako se inilo da nareuje ubistvo, Fidenjani su to prihvatili kao razlog
da pobiju poslanike. Nije verovatno da on ne bi odvratio panju
od kocke kad su doli novi saveznici Fidenjani da se posavetuju
oko ubistva kojim se kri m eunarodno pravo, ili da potom ne
bi priznao zloin kao greku. Pre se ini kao verovatno da je on
tim e hteo uiniti da fidenski narod, svestan takvog zloina, ne
oekuje bilo kakvu pom o od Rimljana. Poslanicima koji su ubije n i u Fidenam a, drava je podigla statue kod Rostra.28
Sa Vejima i Fidenjanim a zapoeo je rat i predstojalaje teka
borba ne samo zato to su bili prvi susedi nego i zbog takvog
grenog ina. U veoma velikoj brizi oko ovako vanog pitanja,
plebejci su se drali m irno, a tribuni se nisu protivili kad su za
konzule izbrani Marko Geganije M acerin trei put i Lucije Sergije Fidena - verujem da je tako nazvan po ratu koji je potom
vodio. Naime, on je bio prvi koji se s one strane Anijena sukobio
sa kraljem Veja u borbi sa dobrim ishodom , ali je odneo krvavu
pobedu, tako d a je bol za izgubljenim graanim a bio vei od radosti pobede nad neprijateljem. Kao to je bio obiaj u opasnim
situacijama, Senat naredi da se za diktatora im enuje M amerko
Emilije, koji postavi za kom andanta konjice Lucija Kvinkcija
Cincinata, kolegu sa kojim je prethodne godine bio vojni tribun
sa konzulskom vlau. Mladi je bio dostojan svog oca. Trupam a koje su regrutovali konzuli dodali su stare centurione, sa
iskustvom u p reth o d n o m ratu, a popu n jen i su i gubici nastali
u nedavnoj borbi. D iktator naredi da ga kao legati prate Tit
Kvinkcije Kapitolin i Marko Fabije Vibulan. Kako su vojne snage bile vee, a imale su i kom andanta koji im je odgovarao, neprijatelj je proteran sa rimske teritorije na onu stranu Anijena.
27 Prema podatku kod Valerija Maksima (9, 9, 3), bilaje u pitanju igra
bacanja tesere, pri emu su igrai uzvikivali ,,ubij, occide, ako bi sreno pala.
28 Rostra je platforma na Forumu, na junom delu osveenog mesta
gde su odravane komicije. Posle pobede nad Ancijem 338. pre n. e. mesto je ukraeno kljunovima" (rostra) unitenih neprijateljskih brodova.

253

Preavi Anijen, neprijatelji zauzee bregove izm eu Fidena i

Anijena i premestie gore svoj vojni logor. U ravnicu nisu silazili
pre nego to su legije Faliska29 dole u pom o; tada su Etrurci
najzad postavili vojni logor ispred bedem a Fidena. I rimski diktator se uvrstio nedaleko odatle, kod ua, na obe obale reke
koju je m ogao slediti poto je du nje izgradio nasip. Sledeeg
dana uspostavi bojnu liniju.
18. Kod neprijatelja nastade razlika u miljenju: teko podnosei p o h o d daleko od kue i pouzdavajui se u sebe, Falisci
su traili borbu, a Veji i Fidene su sve nade polagali u odugovlaenje rata. P rem daje delio miljenje svojih, Tolum no naredi da
se stupi u borbu sledeeg dana da Falisci ne bi trpeli zbog duge
vojne. D iktator i Rimljani se ohrabrie kad saznae za neslogu
m eu neprijateljim a. Sledeeg dana vojnici su ve izjavljivali da
e napasti i grad i neprijateljski logor, kad obe vojske izioe
u polje izm eu dva tabora. Raspolaui sa dovoljnim snagama,
Vejani uputie deo iz planina da bi napali na rimski tabor u toku
borbe. Vojska triju narodaje stajala tako postrojena da su desno
krilo drali Vejani, levo Falisci, dok su u sredini bili Fidenjani.
Diktator krenu desnim krilom na Faliske, protiv Vejana nastupi
Kapitolin Kvinkcije, a protiv fronta u sredini krenu kom andant
s konjicom. Za trenutak zavlada tiina: Etrurci nisu hteli da uu
u borbu ukoliko ne budu naterani, a diktator je gledao prem a
tvravi u Rimu na ugovoreni znak od augura, im let ptica to po
obiaju dozvoli. K adje ugledao znak, najpre je uputio konjicu
uz bojni pokli na neprijatelja. Ni n a je d n o m delu nisu Etrurci
izdrali nap ad rim skih legija; konjica je najdue odolevala, a
od konjanika j e neuporedivo najhrabriji bio kralj koji je , napadajui sa svih strana na Rim ljane to su ga rastureni pratili,
produavao borbu.
19. M eu konjanicima se tada nalazio vojni tribun Aul Kornelije Kos, ovek izuzetne lepote, podjednakojak duhom i telom,
sa sveu o svom rodu koji je i do njega bio veoma poznat, a on
ga je kao jo slavniji predao potomstvu. Kada vide da Tolum no
29
Falisci su bili pleme srodno Latinima po jeziku; iveli su u junoj
Etruriji, izmeu Sorakte i Tibra. Jeziki ostaci pokazuju da Falisci nisu bili Etrurci nego Italici. Srodni Latinima, po jeziku su pripadali istoj grupi
italskih plemena, tzv. Latinofaliscima.
254

nanosi strah rimskim trupam a gde god usm eri svoj napad i kad
ga prepozna po kraljevskim insignijama kako leti kroz ceo bojni red, on uzviknu: To je onaj koji kri ugovore m eu ljudima
i m e u n a ro d n o pravo! Ja u ga ako bogovi ele da n a zemlji
ostane neto neprikosnoveno, ve posvetiti kao zavetnu rtvu
podzem nim bogovima ubijenih poslanika!" Zatim obode konja
i sa uperenim kopljem ustrem i se protiv ovog jedinog neprijatelja. Kad gaje jednim udaracem oborio s konja i sam se, drei se
koplja, doekao na noge. Kralja, koji se podigao, oborio je ponovo udarcem tita i kopljem ga prikovao za zemlju. Zatim je sa
krvavog lea skinuo oruje i odsekao glavu; nosei je na koplju
kao pobedilac, rasterao je neprijatelja strahom zbog ubijenog
kralja. Tako je razbijena i linija fronta konjanika, koji su jedini inili borbu neizvesnom. Diktator je u stopu jurio razbijene
legije i ubijao ih, progonei ih sve do njihovog logora. Mnogi
Fidenjani pobegoe u planine zahvaljujui tom e to su poznavali puteve. Kos sa konjicom pree T ibar i sa vejanskih polja
odnese ogrom an plen u Rim. Borba je voena i oko rim skog
logora protiv onoga dela etrurskih snaga koje je Tolumno, kako
je ve navedeno, uputio na rimski logor. Fabije Vibulan je najpre branio nasip kordonom , a poto su neprijatelji bili zauzeti
oko toga, iziao je na desnu kapiju30 sa trijarijima i iznenada ih
napao. Prepavi ih, pobio je nekolicinu je r su bili m alobrojni,
a bekstvo im je bilo isto tako uurbano kao i borba.
20.
Poto je rat dobro voen na svim frontim a, diktator se
po odluci Senata i n aro d a vratio trijum falno u Rim. Najsjajniji prizor za vreme trijum fa bio je Kos koji je nosio zaplenjeno
kraljevo oruje. O njem u su vojnici pevali u nedoteranim stihovima, izjednaavajui ga sa Rom ulom. Ovaj ratni plen je uz
sveani obred postavljen kao zavet u hram u Ju p itera Feretrija
p o red Romulovog plena, k o jije prvi bio nazvan spolia opimai
koji se dotad kao jed in i tu nalazio. Sa diktatora su svi okretali
pogled prem a njem u i on je gotovo jed in i uivao poast ovoga
dana. Diktator je po odluci naroda stavio na Kapitol o dravnom
troku zlatan venac teak je d n u libru kao dar Jupiteru.
Sledei sve p reth o d n e istoriare, ja sam izneo k ak o je Aul
Kornelije Kos bio vojni tribun drugi put kada je u hram Jupitera
30 Po pravilu, desna kapija je okrenutajugu.
255

Feretrija doneo spolia opima. M eutim, plenom ove vrste smatra

se samo onaj koji donese vojskovoa kad ga skine sa drugog vojskovoe. Kako za vojskovou priznajem o jedino onog pod ijim
se auspicijama vodi rat, natpis urezan na ovom plenu govori i
protiv m ene i protiv mojih prethodnika istoriara je r pokazuje
da ih je Kos stekao kao konzul. I j a sam uo da je Cezar Avgust,
koji je osnovao ili obnovio m noge hram ove, kada j e doao u
svetilite J u p ite ra Feretrija, koje je takoe obnovio31je r je od
starosti bilo oronulo, lino proitao natpis ispisan na lanenom
oklopu.32 Sm atram da bi bio greh da se Kos i njegov plen lie
takvog svedoka kao to je Cezar,33 koji je obnovio i ovo svetilite.
Ostavljam svakom da sam prosudi o kakvoj je greci ovde re
kad i stari anali i liste magistrata, uvane u hram u Ju n o n e Monete kao Platnene knjige, koje Licinije Macer navodi kao svoje izvore, konzulat Aula Kornelija Kosa zajedno saTitom Kvinkcijem
Penom navode sedam godina posle ovoga. Uz to ide i injenica
da se tako poznata bitka ne m oe datovati u ovo vrem e jer su
gotovo tri godine protekle bez rata, a za vreme konzulata Aula
Kornelija belee se epidem ije i glad, tako da anali, kao da su
pogrebni, navodejedino im ena konzula. Tree godine po konzulatu, Kos se pom inje kao vojni tribun sa konzulskom vlau,
a iste godine i kao kom andant konjice. U tom zvanju je vodio
drugu konjiku bitku u kojoj se istakao. Ispravka u ovom sluaj u j e m oguna, a lija smatram d a je ne treba vriti: p o tre b n o je
odbaciti sve pretpostavke je r je onaj koji je vodio bitku postavio
novosteeni plen na sveto m esto, gledajui u sam og Ju p itera
kome ga je posvetio i u Romula; njih ne treba prezreti kao lane
svedoke da je natpis napisao Aul Kornelije Kos, konzul.
21.
Pod konzulim a M arkom Kornelijem M aluginensisom
i Lucijem Papirijem Krasom, vojska je odvedena na teritoriju
Veja i Falerija34 i otuda su dovedeni zarobljeni ljudi i doterana
zaplenjena stoka. Na neprijatelja se nije nailo u poljima i tako
31 Oktavijan je 28. pre n. e., pre nego to je proglaen za Avgusta,
preko Senata zatraio obnavljanje 42 hram a u Rimu.
32 Obiaj da se nose laneni oklopi kod Italika nije nestao iz upotrebe ni u Livijevo vreme.
33 Misli se na Oktavijana Cezara.
34 Faleriji su grad u junoj Etruriji; po tradiciji osnovao ga je Argivac Halesus.
256

se nije ukazala prilika za borbu. Na gradove nisu napadali zato

to je bolest zahvatila narod. U zemlji je uinjen pokuaj da se
digne pobuna, ali bez uspeha. Na to je podsticao narodni tribun
Spurije Melije koji je , mislei da e neto postii zahvaljujui
istom im enu, optuio M inucija i podneo zakonski predlog da
se konfiskuje im anje Servija Ahale, tvrdei da je Melije zbog
lanih Minucijevih optubi doveden u bezizlazan poloaj i optuujui Servilija za ubistvo graanina bez suenja. I narodu je
ovo izgledalo jo lanije i od samog predlagaa. Uostalom, vie
su ga brinuli bolest koja se irila, zastraujui dogaaji i udesna
znam enja, a najvie to to je javljeno o estim zemljotresima na
selu koji su ruili krovove. Stoga je n aro d predvoen duovirim a35 obavljao javne molitve.
Bolest se jo vie rairila u sledeoj godini pod konzulima
Gajem Junijem (konzul drugi put) i Lucijem Verginijem. O na
je izazvala takav strah i takvu pusto da nikom e nije padalo na
pam et da izie sa rimske teritorije radi plena, a ni patriciji ni plebejci nisu pomiljali na rat, putajui Fidenjane, koji su se ranije
drali planina ili svojih bedema, da siu radi pljakanja na rimsku
teritoriju. Zatim su na to podstakli i vojsku Veja - Falisci se nisu
dali nagovoriti da obnove rat ni rimskom nevoljom ni molbama
saveznika - i dva naroda su prela reku Anijen i postavila svoje
bojne znake nedaleko od Kolinskih vrata. Uzbuenje zbog toga
ne bee manje u gradu nego na selu. Konzul Junijeje rasporedio
svoje snage da grade utvrenja i bedeme, a Verginije je odravao
savetovanje sa Senatom u hram u Kvirina.36 Odluie da se za
diktatora imenuje Kvint Servilije, kome kao nadim akjedni pisci
navode Prisk, a drugi Strukt. Verginije se zadrao savetujui se
sa kolegom, pa kad se ovaj saglasio, on je nou proglasio diktatora, a ovaj uzeo za kom andanta konjice Postumija Ebucija Helvu.
35 Duoviri sacrisfaciundis, kolegijum od dva lana do 367. pre n. e. kad
je kolegijum povean na deset lanova ((kcemviri), a 82. ili 81. pre n. e. na
petnaest lanova (quindeceviri). U poetku su bili uvari Sibilinskih knjiga, a kasnije su se brinuli za grki kult u Rimu. Ovde su predvodnici u
pevanju sveane pesme (carmen).
36 Hram Kvirinu na bregu Kvirinalu sveano je otvoren 326. pre n.
e. Na istom mestu ranije se moralo nalaziti svetilite bogu od koga pode
i naziv brega. Senat se mogao odravati i na ovom mestu je r je bilo posveeno ritualom augura.
257

22. D iktator je naredio da se svi nau kod Kolinskih vrata

im svane, pa se svak ko je bio sposoban da nosi oruje naao
na tom mestu. Uzete su zastave iz dravnih trezora i donete diktatoru. Kada je ovo izvreno, neprijatelj se povukao na uzviice.
Na to diktator krenu u bojnom poretku navie, pa nedaleko od
Nom entum a37 ukrsti oruje s neprijateljem i razbi etrurske legije.
Potom ih satera u grad Fidene i opkoli rovom, ali ovaj grad, na
uzviici i utvren, nije mogao zauzeti ni pom ou lestvica, niti je
mogao neto postii opsadom je r je u gradu bilo u obilju hrane
koju su Fidenjani ranije dovezli. I poto je tako napustio nadu
da ga moe napadom osvojiti ili prinuditi na predaju, diktator
je naredio da se prokopa podzem ni hodnik prem a tvravi na
mestu koje je zbog blizine bolje poznavao, a koje nije bilo dobro
uvanojerje bilo prirodno utvreno. Sam je pristupio gradskim
bedem im a na sasvim suprotnoj strani i, podelivi vojsku na etiri
dela da bi jedni druge smenjivali u borbi, produavao je bitku danju i nou kako bi odvratio panju neprijatelja od onoga ta radi,
sve dok p u t kroz planinu nije bio probijen do tvrave. Poto su
Etrurci skrenuli panju od prave opasnosti ka lanim pretnjama,
to im glasovi iznad njihovih glava pokazae d a je grad zauzet.38
Iste godine su cenzori Gaj Furije Pakul i M arko Geganije
M acerin prim ili dravnu vilu39 na Marsovom polju i tu je prvi
p u t izvren popis stanovnitva.
23. Kod Macera Licinija sam naao da su isti konzuli izabrani ponovo i za sledeu godinu, i to Julije trei put, a Verginije
drugi put. Valerije Ancije i T uberon40 navode kao konzule iz te
godine M arka Manlija i Kvinta Sulpicija, ali uprkos toj razlici, i
Tuberon i M acer su koristili Platnene knjige. Obojica se slau u
tome da stariji pisci za ovu godinu navode vojne tribune. Tuberon nije bio siguran taje tano. Neka prem a tome i ovo ostane
neizvesno pored ostalih stvari koje skriva prolost.
37 Nomentum je bilo malo mesto udaljeno 14 milja od Rima, na kasnijem Nomentanskom putu ( Via Nomentana); navodno kolonija Alba Longe.
38 prja anticipira postupak pri zauzimanju Veja.
89 Ova vila publica nalazila se van gradskih bedema, na Marsovom
polju; koristili su je magistrati koji su vrili regrutovanje, obavljali cenzus
ili drali skuptinu.
40
Licinije Macer, Valerije Ancija i Elije Tuberon su analisti Suline
epohe.
258

U Etruriji je nastalo uzbuenje posle zauzim anja Fidena.

Ne sam o da je one u Vejima obuzeo strah da e im se slino
dogoditi nego i Faliske, koji su pamtili da su zajedno sa njim a
zapoeli rat, prem da se nisu pridruili pobunjenicim a. Uputivi
poslanike kod dvanaest naroda,41 ove dve drave su postigle da
se sazove skup svih E tru raca kod svetilita V oltum ne.42 Kako
je o tu d a pretila velika bura, Senat je naredio da se M amerko
Emilije ponovo im enuje za diktatora, a ovaj uze za kom andanta konjice Aula Postumija Tuberta. Priprem e za ovaj rat bile su
vee od onih za prethodni, je r je i opasnost od cele Etrurije bila
vea nego od dvaju naroda.
24.
Dogaaj je proao m irnije nego to je iko oekivao.
Trgovci javie d a je pom o Vejima odbijena i da su pozvani da
,,rat koji su na svoju ruku zapoeli, sopstvenim snagama nastave i da u nepovoljnoj situaciji ne pozivaju za saveznike one sa
kojima nisu delili nadu u dobar ishod rata. Da ne bi izgledalo
da je uzalud izabran, j e r je nestala m ogunost da se proslavi
u ratu , d iktator je poeleo da u m iru uini neto o em u bi
ostalo seanje na njegovu diktaturu. P riprem ao se da um anji
znaaj cenzure, bilo zato to je smatrao d a je suvie m ona, bilo
zato to ga je dugo trajanje ove m agistrature43 uznem iravalo
vie od njenog dostojanstva. Sazvavi skuptinu, on izjavi da su
bogovi preuzeli da vode dravu u spoljnoj politici i da je uine
sigurnom ; stoga e se on p o brinuti za stvari u n u tar b edem a i
za slobodu rimskog naroda. O na se najbolje moe zatititi ako
javne slube ne budu dugotrajne i ako im se postavi vremenska
granica poto im se prava ne mogu ograniiti. Sve m agistrature
traju godinu dana, a cenzura pet. Teko je kroz tolike godine
da vei deo ivota provedu potinjeni njima. O n stoga predloi
zakon da cenzura ne traje due od godinu i po dana. Uz glasove ogrom ne veine, on donese zakon sledeeg dana i ree: ,,Da
biste se uverili da nisam pristalica dugotrajne magistrature, odustajem od diktature. Ostavljajui svoju i ograniavajui tuu
41 Etrurci su bili organizovani kao savez dvanaest naroda.
42 U svetilitu Voltumne (ad fanum Voltumnae) odravan je skup svih
Etruraca; ne zna se gde se ono nalazilo. Voltumna je bila glavna etrurska
boginja.
43 Funkcija cenzora je u poetku trajala pet godina; kasnije su birani
svake pete godine, ali su funkciju obavljali 18 meseci.
259

m agistraturu, vrati se kui uz velika estitanja i optu naklonost

naroda. M eutim , poto su loe proli, a pod izgovorom da je
um anjio m o m agistrata rim skog naroda, cenzori su izbacili
M amerka iz njegove tribe44 i odredili m u da plaa osmostruki
porez. Kau da je on to veoma h rabro podneo, gledajui radije
na uzrok ovog ponienja negoli na samo ponienje. Prem da
nisu eleli da se um anjuju prava cenzora, dravni prvaci su bili
pogoeni ovim prim erom cenzorske strogosti, j e r je svaki od
njih shvatio da e m nogo due i ee bid potinjen cenzorima nego to e sam vriti cenzuru. Kau da je u n arodu nastalo
takvo nezadovoljstvo da je je d in o Mamerkov au to ritet mogao
spasiti cenzore od nasilja.
25.
N arodni tribuni su neprestanim opiranjem spreavali
izbore konzula i kako je stvar dovedena gotovo do interegnum a,
oni su uspeli u tome da se biraju vojni tribuni sa konzulskom vlau. Ali nagrada koju su oekivali za svoju pobedu - da se biraju
i plebejci - nije se ostvarila: svi su bili izabrani m eu patricijima,
i to Marko Fabije Vibulan, Marko Folije i Lucije Sergije Fidena.
Bolest je ove godine bila razlog da se ne misli na druge
stvari. Posveen je hram A polonu za zdravlje naroda;45 duoviri
su po nalogu knjiga [Sibilinskih] uinili sve da bi um irili srdbu
bogova i odvratili bolest od naroda, ali je i pored toga bio veliki
pom or i ljudi i stoke na selu i u gradu. Plaei se gladi, je r je
epidem ija zahvatila i ljude koji su obraivali polja, poslae po
ito u Etruriju, na pom ptinsku teritoriju,46 u Kume, i najzad na
Siciliju. Izbori za konzule nisu vie pominjani. Za vojne tribune
sa konzulskom vlau izabrani su patriciji Lucije Pinarije Mamerk, Lucije Furije M edulin i Spurije Postumije Alb.
U ovoj godini je snaga epidem ije popustila, a nije postojala
ni oskudica u h ran i poto je bila u n a p re d obezbeena. Odravana su savetovanja o ratu na skuptinam a Ekva i Volska i u
44 U tribama su voeni spiskovi graana i po njima se i glasalo. Cenzori su imali pravo da proveravaju liste i da iz njih izbace graane za koje
su smatrali da nisu dostojni da se nau u njima; takva lica su ipak morala
da plaaju porez, ponekad i uvean, i da slue u vojsci.
45 U pitanju je grki Apolon Pajan, lat. Apolon Medikus; hram mu
se nalazio van grada, izmeu Circus Flaminius i Forum Holitonum.
46 Pomptinus agerje teritorija grada Pomecija, iji se poloaj ne moe
tano utvrditi; prvobitno latinsko stanovnitvo potpaloje pod vlast Volska.
260

Etruriji, u svetilitu V oltum ne. Stvari su odgoene za godinu

d an a i odlueno je da se skuptina ne dri pre toga, m ada se
narod Veja alio da m u preti ista ona sudbina koja je dovela do
razaranja Fidena.
U m euvrem enu su plebejski prvaci u Rimu, ve due vrem e polaui uzaludne n a d e u vie poloaje, koristei m ir na
granicam a, odravali sastanke u kuama narodnih tribuna. Na
tim tajnim savetovanjima alili su se da ih narod toliko prezire
da nijednom plebejcu, prem da se ve toliko godina biraju vojni tribuni sa konzulskom vlau, nije om oguen dolazak na taj
poloaj. Njihovi preci su to predvideli kada nijednom patriciju
nisu dozvolili pristup na plebejske poloaje. Njihovi ih se toliko
stide da bi i za narodne tribune trebalo da imaju patricije; plebejci ih preziru isto onoliko koliko i patriciji. Drugi su pravdali
plebejce i svu krivicu prebacivali na patricije: oni su svojim zalaganjem i vetinom zatvorili plebejcima put ka poloajima. Ako
plebejci odah n u od njihovih molbi pom eanih sa pretnjam a,
mislie na svoje kada budu ili da glasaju, pa kad najpre dobiju
pom o ii e i na to da dobiju vrhovnu vlast. Da bi se spreio
obilazak glasaa, odlueno je da naro d n i tribuni predloe zakon kojim bi se zabranilo beljenje odee47 radi nadm etanja za
vlast. Stvar danas izgleda beznaajna i jedva dostojna ozbiljne
rasprave, ali tada se oko toga rasplamsala velika borba izmeu
plebejaca i patricija. Ipak su pobedili tribuni i doneli svoj zakon. B iloje jasno da e plebejci, koji su bili razdraeni, ostati
na strani svojih. Da ne bi u tome slobodno odluivali doneta je
senatska odluka da se izaberu konzuli.
26.
Izgovor za to bili su nem iri kod Ekva i Volska, o emu
su javljali Latini i H ernici. Za konzule su izabrani Lucijev sin
T it Kvinkcije C incinat, koji je im ao i nadim ak Pen,48 i Gnej
Junije M enton. Opasnost od rata nije se m ogla odgoditi. Poto
je izvreno regrutovanje pom ou svetog zakona,49 koji je imao
veoma veliku snagu pri sakupljanju vojske, dve mone vojske su
47 Toge od prirodne vune su posebno beljene za tu priliku da bi oni
koji se nadmeu za poloaje bili upadljiviji.
48 Poenus (Kartaginjanin) neobian je nadimak za ono vreme.
49 Svak ko je bio sposoban za vojsku i rat, a ne bi se odazvao pozivu
za regrutovanje bio bi posveen bogovima i postajao sacer. Isti obiaj je
postojao i kod drugih italskih naroda.
261

krenule prem a Algidu i tu stale je d n a nasuprot drugoj. Ovde

su Ekvi i Volsci svaki za sebe podigli po je d a n logor, a vojskovoe su vie nego ikad posvetile panju utvrivanju tih logora i
vebanju vojnika. Utoliko su vei strah izazvali glasnici u Rimu.
S e n a tje odluio da se im enuje diktator. Prem da je bila re o
narodim a koji su esto pobeivani, sada su se pobunili sa veom snagom no bilo kad ranije, d o k je jed a n veliki deo rimske
om ladine odnela bolest; a najvie su se plaili pakosti konzula,
njihove nesloge i borbe oko svih odluka. Neki pisci kau da su
se ovi konzuli loe borili na Algidu i to sm atraju razlogom za
imenovanje diktatora. O no to je sigurno bilo je to da su se u
svemu razilazili, ali su se sloili u otporu prem a odluci Senata da
se im enuje diktator. I dok su stizale vesti je d n a gora od druge,
a konzuli se nisu potinjavali autoritetu Senata, Kvint Servilije
Prisk, koji se istakao na najviim poloajima, ree: Vas, narodni
tribuni, Senat poziva da up o treb ite svoju vlast poto se drava
nalazi u krajnjoj opasnosti i da prinudite konzule da im enuju
diktatora. Cuvi te rei, n aro d n i tribuni poverovae da im se
prua prilika da poveaju svoju m o i poto se povukoe, u ime
celog kolegijum a izjavie kako sm atraju da konzuli treba da se
pokore n ared b i Senata; ako se usprotive odluci najvieg tela
u dravi, naredie da ih zatvore. Konzuli su se radije pokorili
tribunim a nego Senatu, podseajui na to da su senatori izdali
zakone najvie vlasti i stavili konzulat pod jaram tribunske vlasti. Poto tribuni u ime te vlasti m ogu preduzeti neto i protiv
konzula - a ega bi se i privatno lice moglo vie bojati - mogu ih
odvesti i u zatvor. Kocka da im enuje diktatora, je r se kolege nisu
sporazum ele ni o tome, pala je na Tita Kvinkcija. O n imenova
za diktatora Aula Postumija Tuberta, svog tasta i oveka veoma
strogog u svom autoritetu, a ovaj uze Lucija Julija za komandanta konjice. Istovrem eno naredi i regrutovanje i obustavljanje
svih sudskih poslova; naredi da se ni u gradu ne ini nita drugo
sem priprem a za rat. Ispitivanje onih koji se ne prijave za vojsku
odlae se za vrem e nakon rata; tako su se prijavili za rat i oni
koji su se kolebali. Zatraeni su i vojnici od H ernika i Latina;
i jed n i i drugi su se revnosno potinili diktatoru.
27.
Sve je ovo uinjeno veoma urno. Gnej Julije je bio ostavljen da titi grad, a kom andant konjice Lucije Julije bio je odreen za neposrednu slubu u ratu, da vojnici ne bi zbog neeg
262

to im nedostaje ostali u logoru. Poto se predvoen vrhovnim

svetenikom Aulom Kornelijem zavetovao da e organizovati
sveane igre za uspeh u ratu, diktator krenu iz grada i podelivi
vojsku sa konzulom Kvinkcijem stie do neprijatelja. Kad su videli dva neprijateljska logora na malom rastojanju jed an od drugog, i sami su n a je d n u milju od neprijatelja postavili svoje logore; diktator prem a Tuskulu, a konzul na m estu blie Lanuviju.
I tako su etiri vojske i isto toliko utvrenja imali u sredini ravnicu kojaje bila dovoljna za borbu ne samo u sitnim okrajima
nego i za razvijanje pravih borbenih linija i jed n ih i drugih. Kada
su postavljeni logori, uz njih nisu prestajale male arke, a diktator je rado dozvoljavao ljudim a da oprobaju svoje snage u nadi
na optu pobedu navikavajui se malo-pomalo na uspeh u borbi. I tako je neprijatelj, poto mu nije ostavljena nikakva nada
na uspeh u pravoj borbi, nou krenuo na konzulov logor i stvar
prepustio sluaju u ovom opasnom poduhvatu. Njegov pokli
ne samo da je podigao n a noge konzulove strae i celu vojsku
n eg o je trgnuo iz sna i samog konzula. Kako su prilike zahtevale
hitnu akciju, konzulu nisu nedostajale ni hrabrost ni inicijativa:
delom vojske je ojaao strae na kapijama, a deo je opkolio bedem e. U drugom logoru kod diktatora, gde je uzbuna bila manja, bolje se videlo ta treba initi. O dm ah je upuena pom o
u drugi logor pod kom andom legata Spurija Postumija Alba.
A sam diktator je sa delom snaga, napravivi malo zaobilaenje,
traio m esto dobro skriveno od borbe odakle bi neprijatelja
iznenada napao. U logoru ostavi za kom andanta legata Kvinta
Sulpicija, a legatu M arku Fabiju dodeli konjanike i naredi da ne
krec pre zore, je r je ovim odredom teko upravljati u nonoj
borbi. Uinio je i predvideo sve ono to bi uinio i drugi valjan
i oprezan vojskovoa, ali prim er izuzetne procene i hrabrosti
i svakako vredno velike pohvale bilo je to to je uputio Marka
Geganija sa izabranim kohortam a da n apadne neprijateljski logor iz kojegaje vojska, kako je bilo izvesno, velikim delom odmarirala. Nakon napada na one koji su postali neoprezni je r je
opasnost bila okrenuta na druge, te su zapostavili strae i predstrae, zauzeo je logor pre nego to su neprijatelji postali svesni
da su n ap ad n u ti. O d atle j e dao znak dim om kao to je bilo
dogovoreno, pa im ga je diktator prim etio, uzviknuo je da je
neprijateljski logor zauzet i naredio da se to svuda razglasi.
26S

28. Ve je bilo svanulo i sve se ukazalo pred oima; i Fabije

napade sa konjicom i konzul navali na logor protivnika koji je
ve bio u neredu; diktator se ustrem io s druge strane na rezerve
i drugu bojnu liniju, te kada se uznem ireni neprijatelj okrenuo
na vojni pokli koji je dolazio s druge strane, on m u je suprotstavio svoje pobedonosne peake i konjanike. Opkoljeni u sredini,
svi bi odreda bili kanjeni za p obunu da Vedje Mesije, jed a n od
Volska, vie po zn at po svojim delim a nego po svom poreklu,
nije jasnim glasom doviknuo svojima koji su se sakupili ukrug:
Zar ete se predati maevima neprijatelja ne branei se i stojei
mirno? Zato oruje nosite i zbog ega ste zapoeli rat ako ste
samo u m iru buntovni, a u ratu nepokretni? Cem u se nadate
tako stojei? Zar mislite da e vas zatititi neki bog i da e vas
odneti odavde? Orujem treba probiti put! Ovamo kuda vas ja
predvodim krenite svi koji elite ponovo vided svoj dom , ene i
decu! Na p u tu vam ne stoji ni bedem ni jarak, nego ratnici ratnicima. Po hrabrosti ste jednaki, a po nevolji kojaje poslednje i
najbolje oruje, vi ste nadmoniji." Tada su krenuli za onim koji
je tako govorio, i sam postupajui u skladu sa svojim reima, te
uz bojni pokli navalili tam o gde im je Postumije Alb suprotstavio kohorte. I potisnue pobedioce, koji ve okrenue u bekstvo
kadli im diktator doe u pomo. Borba se okrenu ka ovoj taki.
Sudbina neprijatelja zavisilaje samo od jednog oveka, od Mesija. Mnogo je bilo ranjenih na obe strane i mrtvih posvuda. Ve
su se i rimske vojskovoe borile okrvavljene; samo se Postumije
povukao iz borbe je r mu je baeni kam en razbio glavu. Ali se
ni diktator, koji je bio ranjen u ram e, ni Fabije, ije se bedro
gotovo zalepilo za konjske slabine, ni konzul, kom e je ruka bila
odseena, nisu povukli iz tako opasne bitke.
29. Mesije naini p ro d o r sa grupom najhrabrijih mladia
kroz redove neprijatelja, poseenih u ovom pokolju, prem a logoru Volska, koji jo nije bio zauzet. Borba se prenese ovamo.
Konzul je pratio begunce sve do nasipa, a onda napao i na nasip
i na logor. Ovamo pokrenu svoje snage i diktator. N apad nije
bio nita blai od same bitke. Kau da je konzul postavio bojni
znak na nasip da bi vojnici otrije napadali i da bi povratili bojni znak. O ni izvrie prvi napad, a diktator preko poruenog
nasipa prenese okraj u logor; neprijatelji su se na sve strane
bacali oruje i predavali se. Poto je logor zauzet, ovi zarobljeni
264

su svi p ro d ati sem senatora. Deo p len a j e vraen Latinim a i

H ernicim a, koji sn prepoznavali ono to je njihovo, a ostalo je
diktator prodao. Ostavljajui konzula za kom andanta u logoru,
diktator se trijumfalno vrati u Rim i tu se odree diktature. Kod
nekih pisaca je tam na m rlja u seanju na ovu sjajnu diktaturu.
O ni saoptavaju da je sin Aula Postumija, zaveden eljom da se
proslavi, bez nareenja napustio strau i d a je kao pobednik bio
po oevoj naredbi pogubljen sekirom. U to ne treba verovati,
to dozvoljava injenica da o tom e postoje razliita miljenja.
Dokaz bi bio to to se kae manlijevska" disciplina a ne ,,postum ijevska, i ta surova m e ra je nazvana po onom e ko ju je
prvi prim enio.50 Sem toga, M anlijuje dat nadim ak Imperiozus,
a Postumije nije dobio nikakav ruan nadimak.
Konzul Gnej Julije je izvrio posveenje Apolonovog hram a
bez izvlaenja kocke je r m u je kolega bio odsutan. Kad je raspustio vojsku i vratio se u Rim, Kvinkcije je to teko podneo i alio
se Senatu, ali uzalud.
K rupnim dogaajim a ove godine dodaje se i neto to se
inilo bez znaaja za rim sku dravu. Kartaginjani, nai budui
veliki neprijatelji, zbog pobune Sikula tada su prvi put prebacili
svoju vojsku na Siciliju kao pom o suprotnoj strani.
30.
U Rimu su n arodni tribuni nastojali da se biraju vojni
tribuni sa konzulskom vlau, ali to nisu postigli. Za konzule su
izabrani Lucije Papirije Kras i Lucije Julije. Kada su poslanici
Ekva zatraili od Senata da sklope mir um esto saveza, predloeno im je da se predaju, ali su oni ipak postigli prim iije na osam
godina. Pored poraza koji su pretrpeli na Algidu, Volsci su bili
uvueni u unutranje svae i razdor usled stalne borbe izmeu
pristalica rata i zagovornika mira. U Rimu je na svim stranam a
vladao mir. Tribuni su priprem ali zakon o proceni dugova, koji
je dobrodoao narodu; konzuli, koji su za to saznali zahvaljuju i izdaji je d n o g od njihovih kolega, sami su ih preduhitrili
i doneli ga.
Konzuli su bili Lucije Sergije Fidena drugi put i Hostije Lukrecije Tricipitin, pod kojima nije uinjeno nita vredno pomena.
50
Re je u stvari o Titu Manliju Torkvatu, konzulu 347. pre n. e., koji je dobio nadimak Imperiosus, onaj koji se vlada despotski. Pogubio je
svog sina zbog neposlunosti u borbi (videti Livije, VIII, 7).

265

Njima su usledili konzuli Aul Kornelije Kos i Tit Kvinkcije Pen

drugi put. Vejani su vrili u p ad e na rim sku teritoriju, irio se
glas da su u tim pustoenjim a uestvovali i neki mladii iz Fidena. Bilo je naloeno Luciju Sergiju, Kvintu Serviliju i M amerku
Emiliju da ovu stvar ispitaju. Neki od optuenih su upueni u
Ostiju poto se nije znalo zbog ega su tih dana bili odsutni iz
Fidena. Pojaan je broj kolonista, a dodeljena im je zemlja onih
koji su poginuli u ratu. Sua je ove godine donela m noge nevolje, nije nedostajala samo kia s n eb a nego ni zemlja nije imala
svoju p riro d n u vlanost. U rekam a je jedva bilo vode, koju su
inae imale preko cele godine; voda je svuda nedostajala, p a je
to stada koja su um irala od ei dovodilo do presuenih izvora
i potoka. D ruge ivotinje su bile napadnute i ugom. Bolest se
dodirom prenela i na ljude: najpre je napala seljake i robove, a
zatim je zaraen i grad. Nisu ljudi bili zahvaeni boleu samo
telesno nego su im i duh obuzela razna praznoverja, veinom
strana. Novi obiaji u vezi s prinoenjem rtava uneti su u kue
onih ija je dua bila zarobljena sujeverjem, sve dok ta javna
sramota nije stigla i do prvaka u dravi, koji su gledali kako se u
svakom selu i u malim kapelam a trai m ir od bogova stranim i
neobinim rtvama. Najzad je naloeno edilima da nastoje da se
ne odaje poast drugim bogovima sem rimskim i da se ne vre
drugi religijski obredi sem onih koji su nasleeni od predaka.
Osveta Vejima je odloena za sledeu godinu pod konzulima Gajem Servilijem Ahalom i Lucijem Papirijem Mugilanom.
No i tada rat nije odm ah objavljen iz religijskih razloga, niti je
vojska upuena tamo. Smatralo se da najpre treba poslati fecijale da trae povraaj onoga to je Rimu uzeto.
Sa Vejanim a su se nedavno ogledali u borbi kod Nom entum a i Fidena; posle toga nije bio sklopljen m ir nego prim iije,
ije je vreme ve bilo isteklo, a oni su ga i pre toga naruili. Ipak
su upueni fecijali; kada su, zaklevi se po obiaju predaka, zatraili povraaj stvari, njihove rei nisu sasluane. Potom je bilo
sporno da li e rat biti objavljen odlukom naroda, ili je dovoljna
odluka Senata. Pobedili su n arodni tribuni koji su izjavili da e
spreiti regrutovanje ukoliko konzul Kvinkcije ne iznese pitanje
pred narod na glasanje. Sve centurije ga prihvatie. Plebejci su
nadvladali jo u jednoj stvari tako to su odluili da u sledeoj
godini ne biraju konzule.
266

31. Izabrana su etiri vojna tribuna sa konzulskom vlau:

T it Kvinkcije Pen, koji je ve bio konzul, Gaj Furije, M arko
Postum ije i Aul Kornelije Kos. Kos je kom andovao u gradu, a
ostala trojica su krenula na Veje poto su izvrila regrutovanje,
pruajui dokaz kako je kom anda veeg broja ljudi u ratu tetna. Kako se svaki drao svog m iljenja j e r je drugaije gledao
na stvari, to su dali neprijatelju priliku da iskoristi tu situaciju.
Bojna linija se kolebala poto je je d a n davao znak za napad, a
drugi je nareivao da se trubi na povlaenje, to je davalo priliku Vejanima da napadnu. Beei u neredu, vojnici se dokopae
logora koji je bio u blizini; to je bila pre sram ota nego poraz.
Oaloena bee drava, nenaviknuta na poraze; narod nije eleo tribune, traio je dik tato rajer je u njem u video spas drave.
Kako je i ovde postojala je d n a religijska smetnja - naime, jedino
su konzuli mogli imenovati diktatora - traen je savet od augura
kako da se ukloni ova tekoa. Aul Kornelije je imenovao diktatora M amerka Emilija, a ovaj je njega postavio za kom andanta
konjice. I tako, im je sudbina drave zahtevala pravu vrednost,
procena cenzora nije bila prepreka da se sreivanje stvari poveri
kui koja je bila nepravino ocenjena.
Osokoljeni uspehom , Vejani su uputili poslanike po Etruriji; hvalei se da su trojicu rimskih vojskovoa razbili u jednoj
borbi i m ada nisu sklopili nijedan zvanian savez, prikupili su
dobrovoljce sa svih strana, privuene nadom na plen. Jedino je
narod Fidena odluio da ponovo ratuje, poto su smatrali da je
greh zapoeti rat drugaije doli zloinom, Fidenjani natopie
svoje oruje krvlju novih kolonista, kao to su to ranije uinili
sa rimskim poslanicim a, i prikljuie se Vejanima. Usledilo je
savetovanje m eu prvacima dvaju naroda o tom e da li e baza
u ratu biti u Vejima ili u Fidenama. Cinilo se da su Fidene za to
podesnije, pa je vojska Veja preavi T ibar prenela ratne operacije u Fidene. U Rimu nastade veliki strah; i sama zastraena
ravo voenom akcijom, vojska je povuena od Veja, a logor
postavljen ispred Kolinskih vrata; na bedem im a su postavljene
strae, sudovi na Forum u su zatvoreni, a takoe i radnje, tako
da je sve liilo pre na vojni logor nego na grad.
32. Saljui glasnike kroz ulice, diktator je sazvao na skuptinu preplaene graane. Tu ih je grdio to su se prepali zbog
tako beznaajnog kolebanja sree i tako neznatnog poraza koji
267

nije posledica ni hrabrosti neprijatelja ni nesprem nosti rimske

vojske, nego nesloge kom andanata; to drhte p red neprijateljem iz Veja koga su dosad est puta pobedili i p red Fidenam a
koje su vie pu ta bile zauzim ane negoli napadane. Ni Rimljani ni njihovi protivnici nisu se prom enili tokom vekova: isti je
duh, ista telesna snaga, isto oruje. Imaju za diktatora Mamerka
Emilija, onog istog to je kod N om entum a ranije razbio vojsku
Vejana i Fidenjana, kojima su se pridruili i Falisci, a komandant konjice bie onaj isti Aul Kornelije koji je u p rethodnom
ratu kao vojni tribun ubio Larsa T olum na, kralja Veja, dok su
ga gledale dve vojske, i doneo poasni plen Ju p ite ru Feretriju
u hram . I stoga kad budu uzimali oruje neka imaju na um u da
e biti njihovi trijumfi, njihov ratni plen, njihova pobeda, dok
su na strani neprijatelja ubistvo poslanika, suprotno svakom meunarodnom pravu, ubistvo fidenskih kolonista za vreme mira,
naruavanje prim irja i sedam neuspelih pobuna. Cim svoj logor
priblie neprijateljskom , uverie se da protivniku nee dugo
trajati radost zbog sram ote rim ske vojske, a rim ski n a ro d e
shvatiti koliko su za dravu zasluniji oni koji ga trei put imenuju za diktatora od onih koji su nam etnuli pad njegove druge
diktature zato to je spreio cenzore da vladaju kao kraljevi.
Zatim je , nakon to se zavetovao, krenuo i postavio svoj logor
na 1.500 koraka od Fidena, obezbeen s desne strane bregovima, a sa leve Tibrom . Legatu T itu Kvinkciju Penu naredi da
zauzme bregove i da potajno dri planinski prevoj koji je neprijatelju iza lea.
Dok su Etrurci sutradan, ohrabreni dogaajem iz prethodnog dana koji je za njih pre srena sluajnost nego bitka, krenuli u bojnom poretku, diktator je m alo oklevao u oekivanju da
ga izvidnica obavesti da je Kvinkcije stigao na planinski prevoj
u blizini Lidena. Potom je podigao bojne znake, postavio peadiju u bojni poredak i krenuo punom snagom na neprijatelja.
Kom andantu konjice zapovedi da ne ulazi u borbu pre nego to
m u naredi - on e dati znak kad bude poUebna pom o konjice.
A tada neka krene u boj, seajui se borbe sa etrurskim kraljem,
poasnog dara i Romula i Ju p itera Feretrija. Legije se sukobie
u stranom okraju. Poneti m rnjom , Rimljani su nazivali Fidenjane bezbonicima, a Vejane pljakaima i kriocima prim iija,
ljudima ije su ruke okrvavljene nevienim ubistvom poslanika,
268

koji su poprskani krvlju rimskih kolonista; nazivali su ih nevernim saveznicima i kukavikim protivnicima, pa su tako delom
i reim a utoljavali svoju mrnju.
33.
Ve pri prvom sudaru su razbili neprijatelja, ali se tada
iznenadno otvorila kapija Fidena i izila nova bojna kolona, neuvena i neviena do tog vrem ena: je d n o ogrom no m notvo
naoruano ognjem, svedei zapaljenim bakljama, kao d a je podbodeno na fanatian trk, navali na neprijatelja. Ova neuobiaje n a vrsta napada prestrai za trenutak Rimljane. Na to je diktator pozvao kom andanta konjice, konjanike i Kvinkcija sa brda,
a sam je , povlaei borbu prem a levom krilu koje se, kao da je
u pitanju poar a ne boj, prestraeno povlailo pred plamenom,
dojurio i jasnim glasom uzviknuo: Zar ste dim om pobeeni,
kao roj pela oterani sa svojih m esta i p redajete se nenaoruanom neprijatelju? Zar ete biti p o b e e n i plam enom , a ne
orujem? Ako se borim o vatrom, zar nee svaki od vas zgrabiti
ove iste baklje i bacati ih nazad? Krenite imajui na um u slavu
rimskog im ena i hrabrost oeva i svoju, okrenite ovaj poar na
neprijateljski grad i razorite Fidene njenim sopstvenim plamenom, kad ve niste uspeli d a je pridobijete ogromnim dobroinstvima. Na to vas opom inje krv vaih poslanika i vaih kolonista,
kao i opustoena zem lja. Na diktatorovu zapovest krenu ceo
bojni red: hvatali su baklje koje su bile baene, druge su otimali, pa su obe bojne linije bile naoruane bakljama. Kom andant
konjice je uveo nov nain borbe: naredi da se konjima olabave
uzde i poto m am uzam a obode konja osloboenog uzda, prvi
se nae usred plam ena; isto tako i drugi konji, podbodeni, slobodno pojurie i ponee konjanike prem a neprijatelju. Praina
koja se podigla pom eana s dim om zakloni vidik i ljudim a i
konjim a, ali prizor koji je uplaio ljude nije zadavao konjim a
nikakav strah. Kuda god bi se okrenuli, konjanici su donosili
unitenje i propast. U tom trenutku zaue se novi povici. Kad
se ratnici oba fronta zaueno okrenue, diktator uzviknu da
je to Kvinkcije koji je krenuo na neprijatelja s lea, pa odgovarajui na bojni pokli, napade jo otrije. Kako su Etrurci imali
neprijatelja na obe strane i kako su i sa fronta i s lea navaljivali
na njih, a nije bilo izlaza za bekstvo ili za povratak ni u logor ni u
b rd a je r je otuda dolazio u susret novi neprijatelj - uz to su razuzdani konji nosili konjanike na sve strane - najvei broj Vejana
269

je u rasulu hitao prem aT ibru, dok su preiveli Fidenjani krenuli

prem a Fidenam a. M eutim, bekstvo ih dovede usred masakra:
pobijeni su na obali reke, a one koji su padali u reku odneli su
vrdozi. Pa i one koji su veto plivali vtikli su nadole strah i umor.
O d ogrom nog broja samo je malo njih uspelo da prepliva reku.
Druga kolonaje prola kroz logor i krenula prem a gradu. Tu ih
stie rimski napad; najei su bili Kvinkcije i vojnici koji su sili
s brda, odm orni za napad je r su stigli potkraj borbe.
34.
Ove trupe izmeane s neprijateljem uoe kroz gradsku
kapiju, zauzee bedem e i odatle dadoe svojima znak da je grad
zauzet. Kad je diktator ovo ugledao, ve je i sam bio pro d ro u
logor koji je neprijatelj napustio; vojnike koji jurnue eljni plena povede ka izlazu, stavljajui im u izgled jo vei plen u gradu.
im se naao u bedem im a grada, odm ah je krenuo prem a tvravi, k u d aje hrlila masa begunaca. Pokolj u gradu nije bio nita
manji od onoga u toku borbe i trajao je sve dok se nisu predali
diktatoru, bacivi oruje i ne traei nita drugo sem da im potedi goli ivot. Grad i logor su bili porueni. Poto su konjanici i
centurioni izvlaili kockom po jed n o g zarobljenika, a oni koji su
se istakli hrabrou po dva, i poto su ostali prodani kao roblje,
diktatorje sledeeg dana vratio pobedniku vojsku u Rim, nosei
ogrom an plen. Na njegovo nareenje abdicirao je kom andant
konjice, a potom se i on sam odrekao diktatorskih ovlaenja; vrhovnu vlast koju je primio u ratu i opasnosti vratio je esnaestog
dana, kad je nastupio mir. Ima analista koji navode da je bitka
protiv Vejana kod Fidena voena i brodovima. To je ipak malo
verovatno zato to reka ni danas nije dovoljno iroka za brodove,
a tadaje, prem a svedoanstvima starijih pisaca, bilajo ua. Mogunoje d a je bio izvestan broj brodova za prelaz preko reke, a
to je, kako obino biva, bilo preuveliano da bi se na posmrtnom
natpisu51 slavila lana pobeda u okraju brodovima.52
51 Misli se na natpis (titulum) ispod Emilijevog portreta.
52 Moguno je, kako se pretpostavlja (u engleskom dvojezinom izdanju Livija, Loeb Classical Texts i francuskom, Les Belles lettres) , da je u
Livijevim izvorima pogreno shvaena re classis, koja u klasino doba
znai flota, ali kod najstarijih pisaca oznaava imovinski razred ili razrede. Tako bi prvobitni tekst u kome je bilo rei o ueu svih imovinskih
razreda u bici, dakle celokupne peadije, kod kasnijih istoriara postao
svedoanstvo o ueu flote.
270

35.
Sledea godina je opet imala vojne tribune sa konzulskom vlau Aula Sepronija Atradna, Lucija Kvinkcija Cincinata,
Lucija Furija M edulina i Lucija Horacija Barbata. Vejanima je
dato prim irje na dvadeset godina, a Ekvima na tri godine iako
su ga traili na due. Nastao je i predah od unutranjih nemira.
Sledea godina nije bila obeleena ni spoljnim ratovim a
ni unutranjim sukobim a; slavnom s u je uinile sveane igre
n a koje su se Rim ljani zavetovali u ratu. Sjaj su im dali vojni
tribuni i prisustvo m nogih susednih naroda. Vojni tribuni sa
konzulskom vlau bili su Apije Klaudije Kras, Spurije Naucije
Rutul, Lucije Sergije Fidena i Sekst Julije Jul. Predstava je gostima bilajo milija zbog ljubaznosti dom aina kod kojih su doli
po zvaninoj odluci. Posle sveanih igara, narodni tribuni su
drali buntovnike govore kojima su prekorevali mnotvo to se
glupo divilo onim a koje mrzi, dok sebe dri u venom ropstvu
i ne usuuje se ne samo da se nada da moe uestvovati u konzulatu nego i da misli na sebe i svoje pri izboru vojnih tribuna,
na poloaj koji je bio dostupan i patricijima i plebejcima. Neka
se ne ude to o dobru plebejaca ne b rine vie niko: n ap o r se
ulae i izlae se opasnosti tam o gde se oekuju dobit i slava.
N em a stvari koje ljudi nee postii ako se velikom poduhvatu
stavi u izgled velika nagrada. A ukoliko neki narodni tribun u
borbi navaljuje kao slep, uz ogrom nu opasnost i nikakvu korist,
rezultat e biti taj da e ga patriciji, koji su mu protivnici, zasigurno progoniti, a od plebejaca za koje se borio ne treba se ni
nadati ni traiti da bude cenjen. Za velike poasti potrebna je
velika hrabrost. Nijedan plebejac nee sebe prezirati kad drugi prestanu da ga preziru. Najzad, treba u jed n o m ili drugom
sluaju videti da li su plebejci sposobni da vre visoke dunosti, ili treba oglasiti udo ako neki energian i sposoban ovek
ima plebejsko poreklo. Izboreno je uz veliki napor da se vojni
tribuni sa konzulskom vlau biraju i m eu plebejcima. Prijavili su se kao kandidati ljudi slavni i u ratu i u m iru. U prvim
godinam a bili su narueni, odbijeni i ismejani od patricija; najzad su odustali od toga da sami sebe izlau neprijatnosti. Ne
vide nikakvog razloga, rekoe, zbog ega se ne bi ukinuo zakon
koji dozvoljava ono to nikad ne m oe biti; m anja je sram ota da su nejednaki u pravima, nego da se prelazi preko njihovog poniavanja.
271

36. Govori ove vrste, koji su sluani sa odobravanjem , podstakli su neke ljude da se kandiduju za vojne tribune, obeavajui ove ili one m ere koje e doneti u korist plebejaca za vreme
svoje m agistrature. Stavljali su im u izgled podelu dravne zemlje, osnivanje kolonija i uvoenje poreza za zemljoposednike
da bi se obezbedila plata za vojnike. M eutim, vojni tribuni su
iskoristili priliku kad su ljudi bili van grada da tajnom porukom
sazovu senatore za od re en i dan kako bi se d o n ela senatska
odluka da vojni tribuni u odsustvu narodnih tribuna odu da se
obaveste o situaciji poto se prenosio glas da su Volsci upali na
teritoriju H ernika radi pljake, te da se odre izbori za konzule. Vojni tribuni odoe, a za zapovednika grada ostavie Apija
Klaudija, sina nekadanjeg decemvira, mladog i sposobnog oveka, ali od detinjstva nadahnutog mrnjom prem a narodnim
tribunim a. N arodni tribuni nisu mogli da ostvare ono to su
nameravali, ni sa onim a koji su doneli senatsku odluku je r su
bili odsutni, ni sa Apijem budui da je stvar bila svrena.
37. Za konzule su izabrani Gaj Sem pronije A tratin i Kvint
Fabije Vibulan. Je d n a neobina stvar vredna pom ena dogodila
se ove godine. Etrurski grad V olturnum (sadanja Kapua) zauzeli su Samniti i nazvali ga Kapua po svom voi Kapiju ili, to je
verovatnije, po poljima u okolini grada.53 Zauzeli su ga kad su
ih Etrurci, um orni od ratovanja, primili da zajedno dre i grad
i okolinu. M eutim , na dan nekog praznika, novi kolonisti se
podigoe nou i pobie stare stanovnike, oteale od gozbe i sna.
Dok se sve ovo dogaalo, novi konzuli koje smo pom enuli
stupili su 13. decem bra na dunost. I upravo tada javie da preti
rat sa Volscima; to sujavili ne samo oni koji su bili poslani da izvide situaciju nego i poslanici Latina i Hernika koji su obavestili da
Volsci aktivnije nego ikad vre izbor voa i prikupljaju vojsku. Svuda se govorilo da ne smeju ustupiti ni hrabrou ni izdrljivou
ni vojnom vetinom pred onim a sa kojirna se bore oko prevlasd
ukoliko ne ele predati oruje zaboravu i prihvadti ropski jaram.
53
Ta etimologija koja naziv Kapua (Capua) dovodi u vezu sa campestris ager, danas izgleda malo verovatna; pre bi mogla biti u pitanju grka
re kepos, vrt. Moguno je i da je Kapua etrurskog porekla kao i naziv
Voltumum. Volturno ( Voltumus) je reka kod Eserije, na granici Falerna
i Kampanije.
272

To nisu bile prazne rei, ali ipak nisu pokrenule senatore na

akciju. Gaj Sem pronije, kom e je kom anda bila dodeljena kockom, pouzdajui se u sreu kao d a je to neto najsigurnije, kao
kom andant pobednikog naroda protiv pobeenog pokazao je
takvu nem arnost i nebrigu da je rimske discipline bilo vie kod
Volska nego u rimskoj vojsci. Srea je kao i u drugim prilikama
pratila hrabrost. Sem pronije je uao neoprezno i nesm otreno
u prvu borbu: bojna linija nije bila ojaana rezervom, a konjica se nije nala na pravom m estu kad je dolo do sukoba. Ve
je ratn i pokli bio prvi znak kako e se borba odvijati: dok je
kod neprijatelja bio jasan i vrst, kod R im ljanaje neusaglaen
i neujednaen, vie puta bezvoljno ponavljan, otkrivao strah u
dui. To je ohrabrilo neprijatelja da navali titovima, da seva
maevima dok su Rimljani okretali glave sad na jed n u , sad na
drugu stranu, pri em u su im se lemovi njihali; tako neodluni
su drhtali i sakupljali se u gomile. Bojne znake su as ostavljali
oni koji su ili napred, as su ih povlaili u m anipule. Nisu bili
sigurni ni poraz ni pobeda. Rimljani su se pokrivali um esto da
se bore. Volsci kretoe u napad i razbie nau liniju, pri em u
su mogli videti vie ubijenih Rimljana nego onih koji su beali.
38.
Rimljani su ve svuda odstupali, dok ih je konzul Sempronije uzalud i grdio i hrabrio. Nisu pom agali ni vrhovna kom anda ni autoritet, te bi uskoro svi okrenuli lea neprijatelju da
nije priskoio u pom o Sekst Tem panije, dekurion u konjici,54
koji je sauvao prisebnost duha u situaciji koja je postala beznadena. Kada je snanim glasom uzviknuo da svi konjanici koji
ele spas dravi sjau s konja, sve su se turm e pokrenule kao da
je naredio konzul. T ada on ree: Ako se ova kohorta sa malim
titovima ne odupre neprijateljskom napadu, doi e u pitanje
vrhovna vlast. Sledite m oje koplje um esto zastave; pokaite i Rimljanima i Volscima da vam kao konjanicima nije ravna nijedna
konjica, kao to vam kao peadiji nije dorasla nijedna peadija."
Njegovom podsticaju usledili su uzvici odobravanja i on krenu
drei visoko koplje. Na svom putu su silom otvarali prolaz. Pokriveni svojim m alim titovima ili su tam o gde su videli da je
54
Dekurion je bio kom andant odreda od deset konjanika; tri dekurije su inile turmu, kojih je bilo ukupno deset. Rasporeeni u tri centurije pratile su legiju.
273

njihovim trupam a najtee. Gde god su oni napali, borba je bila

ponovo uspostavljena. Nije bilo nikakve sumnje da bi neprijatelj
odasvud okrenuo u bekstvo da su oni tako m alobrojni mogli da
se nau svuda gde je bilo potrebno.
39. Kako nigde nisu mogli da odole njihovom napadu, kom an d a n t Volska dade znak da se om ogui prolaz ovoj trupi
sa malim titovima, novoj k o horti neprijatelja, dok se poneta
napadom ne odvoji od svojih. Kada se to dogodilo, konjanici
su bili odseeni i nisu se mogli probiti do m esta gde bi proli
je r su neprijatelji bili najgue zbijeni tamo gde su oni nainili
proboj. Poto vie nisu videli one koji su bili zatita celoj vojsci,
konzul i rimske legije su krenuli da ih spasu na svaki nain kako
neprijatelj ne bi tolike vrsne ljude opkolio i unitio. Volsci su se
okretali na dve strane: na jed n o j su se odupirali konzulu i legijam a, a na drugoj navaljivali na Tem panija i njegove konjanike.
A ovi posle neuspelog pokuaja da se spoje sa svojima, zauzee
jed n u hum ku i tu obrazovae krug branei se i svetei se onima
koji su ih napadali. Borba nije prestala pre noi. Ni konzul nije
naputao bitku, drei neprijatelja dokle god je bilo svetlosti.
No prekide okraj a da nijed n a strana nije o d n ela prevagu;
tada strah od nepredvienog ishoda tako obuze obe strane da
su se obe vojske povukle u brda kao da su pobeene, ostavljajui ranjenike i veliki deo vojne oprem e. Opsada onih na humci
tra ja la je do ponoi, ali kad im je ja v lje n o d a je rim ski logor
naputen, oni se, uvereni da su njihovi pobeeni, i sami razbeae u tami k u d a je koga strah nosio. Tem panije je iz straha od
zasede drao svoje na m estu do svitanja. Kad je zatim iziao sa
malim brojem ljudi radi izvianja i pitajui protivnike ranjenike, saznao d a je logor Volska naputen, radosnoje pozvao svoje
sa hum ke da uu u rimski logor. Poto i tu nae sve naputeno
i prazno, istu pusto kao i kod neprijatelja, a ne znajui na koju
stranu je otiao konzul, on krenu najkraim putem prem a Rimu
nosei ranjenike koliko se moglo.
40. U Rim je ve stigao glas o nepovoljnom ishodu borbe i
naputanju logora. Najvie su alili konjanike i privatno i javno.
Zbog straha koji je zavladao u gradu, konzul Fabije je ve bio
postavio stae na kapijama, kad u daljini ugledae konjanike i
uplaie se je r nisu znali iji su. Uskoro su ih prepoznali i strah
se preokrenuo u veliku radost, pa je grad bio ispunjen veselim
274

uzvicima; estitali su jed n i drugim a to su se konjanici vratili ivi

i jo kao pobednici. Iz kua koje su malo pre toga u alosti oplakivale svoje na sav glas, sada izjurie svi na ulice; majke i ene,
blede od alosti, zaboravljajui u radosti na pristojnost, trale su
u susret koloni i ne vladajui ni sobom ni svojim srcem, bacale
se svojima u zagrljaj.
N arodnim trib u n im a se inilo da im se prua prilika da
iskoriste novu m rnju p rem a konzulu Sem proniju za oivljavanje mrnje prem a M arku Postumiju i Titu Kvinkciju, koje su
optuivali da se njihovom krivicom loe borilo kod Veja. I tako
poto su sazvali skuptinu, izjavili su da su kod Veja izdale dravu
vojskovoe, pa kako su ostale nekanjene, to su i konzuli u ratu
protiv Volska izdali i prepustili propasti najhrabrije konjanike,
dok je vojni logor bio sram no naputen. Potom jed an od narodnih tribuna, Gaj Junije, naredi da se pozove konjanik Tem panije; kada se ovaj pojavi, on mu ree: SeksteTempanije, pitam
te da li smatra da je konzul Gaj Sem pronije zapoeo borbu na
vreme, da li je bojnu liniju obezbedio rezervnim trupam a i da li
je u bilo u emu dobro obavljao konzulsku dunost. Da li si ti po
sopstvenoj odluci pretvorio konjanike u peake poto su rimske
legije pobeene i ponovo zapoeo borbu? I potom , kad ste ti i
konjanici bili odseeni od nae bojne linije, da li je konzul lino
pritekao u pom o, ili je poslao pomo? Da li si sledeeg dana
imao ikakvo pojaanje, ili si sopstvenom hrabrou sa svojim kohortam a upao u na logor? Da li ste u logoru nali konzula, da li
ste nali vojsku, ili samo naputen logor i ostavljene ranjenike?
Tvoja vrlina i vernost, koje su jedine spasle dravu u ovom ratu,
nalau ti danas da ovo kae. Najzad, gde je Gaj Sem pronije,
gde su nae legije? Da li si ti napustio konzula i vojsku, ili si bio
naputen? Najzad, da li smo pobeeni, ili smo pobedili?
41.
Kau d a je Tem panije na ovo odgovorio nedoteranim ,
uostalom na vojniki nain tekimjezikom , ne hvalei se svojim
zaslugama i ne radujui se optubi drugog. Kakvaje ratna vetina Gaja Sem pronija, nije na vojniku da prosuuje; to je posao
rim skog naroda, koji ga je na skuptini birao za konzula. Stoga
ne treba pitati njega ni o tome ta je kom andant nameravao ni
o sposobnosti konzula, je r su za prosuivanje toga potrebni i veliki um i inteligencija. Ali moe izneti ono to je video. Pre nego
to je bio odseen od glavnine vojske video je konzula u prvoj
275

bojnoj liniji kako hrabri svoje ljude, kreui se izm eu rimskih

bojnih znakova i neprijateljskih kopalja. Potom je svoje izgubio
iz vida, ali bi po buci i uzvicima rekao da je borba voena do
mraka; veruje da nije bilo m oguno probiti se do hum ke kojuje
on drao zbog m noine neprijatelja. O n ne zna gde je bila vojska; m eudm , kao to bi on u opasnoj situaciji traio mesto gde
e zautiti sebe i svoje vojnike smatra d a je i konzul, da bi spasao
svoju vojsku, zauzeo neko mesto sigurnije od vojnog logora. Ne
veruje da Volsci bolje stoje od Rimljana; sluaj i no doveli su
do zabune i n a je d n o j i na drugoj strani. Kad je zatim zamolio
da ga um ornog od napora i od rana ne zadravaju vie, dozvoljeno m u je da ode uz velike pohvale, ne samo zbog hrabrosd
nego i zbog skrom nog dranja. Dok se ovo odigravalo, konzul je
Labinskim putem ve bio stigao do H ram a Mira.55 Tam o behu
iz grada upuena teretna kola sa zapregom da prihvate vojsku,
iznurenu od borbe i nonog mara. Uskoro zadm je u grad uao
i konzul, koji je nastojao da se opravda za svoju greku isto toliko koliko i da oda pohvalu za Tem panijeve zasluge. Zbog toga
to je drava oteena loim voenjem rata i zbog m rnje na
kom andante, n a s u d je izveden M arko Postumije, koji je kod
Veja bio vojni tribun sa konzulskom vlau, i kanjen sa 10.000
bronzanih asa.56 Njegov kolega Tit Kvinkcije, koji je protiv Volska bio konzul pod kom andom diktatora Postumija Tuberta, a
kod Fidena kao legat drugog diktatora Mamerka Emilija uspeno vodio rat, svu krivicu za taj dan prebacio je na kolegu koji
je ve bio osuen; sve tribe su glasale za njegovo oslobaanje
kao nedunog. Kau da su m u pom ogli seanje na njegovog oca
Cincinata, oveka dostojnog potovanja, i okolnost da je Kvinkcije Kapitolin, ovek u poodm aklim godinam a, usrdno molio
da se ne dozvoli, poto mu je od ivota jo malo ostalo, da tako
tunu vest odnese Cincinatu na onaj svet.57
42.
Plebejci su izabrali za narodne tribune SekstaTem panija, Marka Azelija, Tiberija Ansdja i Tiberija Spurilija u odsustvu.
55 Fanum Quietis na latinskom ukazivalo bi na ranu pojavu apstraktnih boanstava; pretpostavlja se da je mogao biti u pitanju Vulkan koji je
nosio i epitet quietus.
56 Sum aje bila ogromna: 1 as je bio teak 273 grama bronze.
57 Ideja o prenoenju poruka mrtvima je strana rimskoj eshatologiji;
mogu je uticaj grke religijske misii.
276

Njih su konjanici na Tem panijev savet izabrali da ih predvode

kao da su centurioni.58 Kako je konzulsko zvanje izazvalo otpor
zbog mrnje na Sempronija, Senat naloi da se izaberu vojni tribuni sa konzulskom vlau. Izabrani su Lucije Manlije Kapitolin,
Kvint A ntonije M erenda i Lucije Papirije M ugilan. Ve na samom poetku godine narodni tribun Lucije Hortenzije podneo
je tubu protiv Gaja Sem pronija, konzula iz prethodne godine.
Kad su ga etvorica njegovih kolega m olila pred rimskim narodom da ne optuuje svog kom andanta, kom e se ne moe zameriti drugo sem to da j e bio loe sree, H ortenzije je ovo ljutito
prim io, smatrajui da se stavlja na probu njegova postojanost i
da se optueni u stvari ne pouzdaje u m olbe narodnih tribuna,
koje su iznete samo da bi se spasla forma, nego u njihovo pravo
da prue pomo. Stoga se najpre okrenu optuenom i zapita ga
gde m u je patricijski duh, gde m u je pouzdanje koje poiva na
uverenju d a je nevin. Zar se ovek konzulskog ranga krije u senci n arodnih tribuna? Potom se okrenu svojim kolegama. ,,A ta
ete vi uiniti ako optuenog izvedem na sud? Zar ete narodu
oduzeti njegovo zakonsko pravo i sruiti mo narodnih tribuna? Na to ovi odgovorie da narod ima suvereno pravo kada je
re o Sem proniju, kao i o svakom drugom , a da oni nee i ne
m ogu ukinuti odluku naroda, ali ako njihove molbe ne pomognu kom andantu koji bi m ogao da im bude otac, oni e sa njim
zam eniti svoju odeu. Na to H ortenzije uzviknu: ,,Ne, rimski
n arod nee videti svoje tribune u crno odevene. Gaja Sempronija neu zadravati ako je svojom kom andom postigao da bude
tako drag svojim vojnicim a. Ni blagost etvorice tribuna nije
se toliko dopala i plebejcim a i patricijim a koliko Hortenzijeva
sprem nost da popusd na pravedne molbe.
Srea nije bila dalje naklonjena Ekvima, koji su prigrabili
sumnjivu pobedu Volska kao da je njihova.
43.
Sledee godine, pod konzulim a N um erijem Fabijem
Vibulanom i Kapitolinovim sinom Titom Kvinkcijem Kapitolinom , i pod kom andom Fabija, kome je ova provincija dodeljena kockom, nije izvreno nita to bi bilo vredno pom ena. Kad
su Ekvi iziii u susret, nesigurni u svom bojnom poretku, bili
su odm ah razbijeni i sram no se razbeali, a da se konzul nije
58 Centurioni su komandovali odredom od 100 ljudi u peadiji.
277

pri tom e proslavio. Trijum f m u je bio odbijen, ali kako je ovim

ublaio sram otu Sem pronijevog poraza, dozvoljeno m u je da
ovenan ue u grad.
Dok je rat bio zavren m anjim sukobom nego to se strahovalo, u gradu se usred m ira podie neoekivano teak sukob
izmeu patricija i plebejaca. Zapoeo je oko pitanja u vezi s poveanjem broja kvestora. Kad su konzuli predloili da se pored
dva gradska kvestora izaberu jo dva koja e biti uz konzula u ratu, senatori su se odm ah sloili, dok su narodni tribuni zapoeli
borbu oko toga da se jed an broj kvestora - poto su u to vreme
birani samo patriciji - bira m eu plebejcima. Ovom predlogu
su se najpre svom snagom opirali konzuli i senatori; potom su se
sloili da se pri izboru kvestora ostavi narodu sloboda kao i pri
izboru vojnih tribuna sa konzulskom vlau. Kako su tim predlogom malo postigli, to su digli ruke od ovog pitanja. Narodni
tribuni su pak prihvatili ono od ega su ovi odustali, a zatim su
krenuli i u druge buntovnike akcije, m eu kojima su bili i agrarni zakoni. Poto je Senat zbog ovih nem ira bio pre za to da se biraju konzuli nego vojni tribuni, to se nije moglo doneti senatska
odluka o tom e je r su narodni tribuni stavljali veto, pa tako drava
pree od konzulata na interegnum . Meutim, ni ovo se nije moglo izvriti bez velike borbe zato to su narodni tribuni spreavali
patricije da se sastanu. Vei deo sledee godine protekao je u
borbam a novih narodnih tribuna i nekih intereksa, pri emu su
tribuni as zabranjivali senatorim a da se sastanu, as spreavali
intereksa da sprovede senatsku odluku o izboru konzula. Najzad
Lucije Papirije Mugilan, izabran za intereksa, ukori i patricije i
narodne tribune to je drava zapostavljena i podseti ih da ona i
dalje postoji zahvaljujui boanskom provienju i brizi, prim iiju
sa Vejima i oklevanju Ekva. Zar ele da drava bude slomljena
bez patricijskih magistrata ukoliko naie neka opasnost? Zar da
ne bude ni vojske ni vojskovoe koji e je regrutovati? Zar e
unutranjim sukobim a odbiti neprijatelja? Ako oba zla zajedno dou, jedva da e i boanska pom o spreiti ruenje drave.
Zato i je d n i i drugi, odustajui od krajnjih zahteva, um erenim
stavom ne om ogue sporazum , pri em u bi patriciji dozvolili
da vojni tribuni zamene konzule, a narodni tribuni ne bi spreavali da etvoricu kvestora bira narod naizmenino m eu patricijim a i plebejcima?
278

44.
Najpre su odrani izbori za narodne tribune; za vojne tribune sa konzulskim ovlaenjima izabrani su patriciji Lucije Kvinkcije Cincinat trei put, Lucije Furije M edulin drugi put, Marko
Manlije i Aul Sempronije Atratin. Ovaj poslednji je odrao skupdnu radi izbora kvestora i prem da su se pored ostalih plebejskih
kandidata nadmetali i sin Aula Andstija, narodnog tribuna, i brat
Seksta Pompilija, drugog narodnog tribuna, nisu im pomogle ni
njihova zvanina vlast ni podrka. Narod je dao prednost onim a
koji su bili plem enitog porekla, ije su oeve i dedove videli kao
konzule. Na ovo su besneli svi narodni tribuni, a najvie Pompilije
i Antistije, razjareni time to su njihovi odbijeni. Sta to znai!,
uzvikivali su, zar ni njihova dobroinstva ni nepravde koje ine
patriciji, najzad zar ni elja da se koriste svojim pravom jer je sada
dozvoljeno ono to ranije nije bilo, ne mogu posdi barem to da
kvestori, ako ne vojni tribuni, budu izabrani m eu plebejcima?
Uzalud su bile molbe oca za sina i brata za brata - obojica su bila
narodni tribuni, neprikosnovene linosd i izabrane da pom ognu
narodu. Svakako je u pitanju bila prevara, a Aul Sempronije je
u n eo na skuptinu vie vetine nego poverenja. Smatrali su da
je njegova pristrasnost kriva to su pretrpeli poraz pri traenju
najviih poloaja. Poto njega nisu mogli da napadnu je r je bio
siguran zato to je bio nevin, kao i zbog poloaja na kome se nalazio, okrenuli su mrnju na Atratinovog sinovca Gaja Sempronija i
uz pom o njegovog kolege Marka Kanuleja optuili ga za sramni
poraz u ratu prodv Volska. Uskoro zatim isti tribuni su pomenuli
u Senatu podelu zemlje, emu se Gaj Sempronije uvek najotrije
suprotstavljao. Smatrali su, a tako je i bilo, da e on ili napustiti
svoje gledite i dme oslabid podrku patricija, ili e ostad pri svom
miljenju do dana suenja i time se zamerid plebejcima. O n je
izabrao to da se izloi neprijateljstvu prodvnika i da pre nanese
tetu svojim interesima negoli da izda dravne. Ostao je pri svom
miljenju da ne treba vrid nikakvo besplatno deljenje zemlje, koje
bi ilo u korist trojici tribuna, je r se ne trai toliko zemlja za plebejce koliko se izaziva mrnja na njega, Sempronija. On e hrabro
odoleti ovoj oliiji. A senat ne treba toliko da podrava njega, kao
uostalom ni bilo kog pojedinca, da bi zbog zatite jednog nastalo
zlo za celu stvar. Kada je doao dan suenja branio je svoju stvar
nimalo ne poputajui, i prem da su senatori sve uinili da umilostive plebejce, ipakje bio kanjen sa 15.000 asa.
279

Iste godine je vestalka Postumija optuena da je prekrila

zavet ednosti.39 Nevina u vezi sa tom optubom, ipak nije uspela da otkloni svaku sumnju zato to je isticala svoju lepotu i bila
slobodnijeg ponaanja nego to to prilii devici. Kad je ispitana,
b ila je osloboena, pri em u joj je vrhovni svetenik, izraavajui miljenje kolegijuma, naredio da bude uzdranija u svom
ponaanju i da vie neguje pobonost nego lepotu.
Iste godine su Kampanci zauzeli Kume, grad koji su dotad
drali Grci.
Sledea godina je im ala za vojne tribune sa konzulskom
vlau A gripu M enenija Lanata, Publija Lukrecija Tricipitina i
Spurija Naucija Rutula.
45.
Godina znaajna, sreom za rimski narod, vie po velikoj
opasnosti nego po porazu. Robovi su se vratili da zapale grad, podmeui vatru na m eusobno udaljenim mestima, pa dok narod
bude na sve strane zauzet spasavanjem svojih kua, oni da zauzmu
Kapitolsku tvravu. Ovo greno zlodelo spreioje Jupiter; na dostavu dvojice, krivci su bili pohvatani i kanjeni. Dostavljaimaje
kao nagrada isplaeno iz dravne kase 10.000 bronzanih asa, to
je u to vreme predstavljalo pravo bogatstvo, i data im je sloboda.
P otom su Ekvi ponovo po eli da se p rip re m a ju za rat.
U Rim je stigao glas iz pouzdanih izvora da su novi protivnici Labikani sklopili savez sa starim rimskim neprijateljim a. Na Ekve
se drava ve bila navikla kao na godinje neprijatelje. Labikanima su, m eutim , upueni poslanici, a oni su doneli neodreen
odgovor iz koga se moglo zakljuiti da rat ne sprem aju, ali ni
da mir nee dugo trajati. Na to je Tuskulu poveren zadatak da
pazi da kod Labikana ne nastaju novi nemiri.
Vojnim tribunim a sledee godine, Luciju Sergiju Fideni,
Marku Papiriju M ugilanu i Priskovom sinu Gaju Serviliju, pod
kojim su dok je bio diktator pale Fidene, ve pri stupanju na
dunost stigoe poslanici iz Tuskula. O ni javie da su se Labikani prihvatili oruja, da su zajedno sa vojskom Ekva opustoili
polja Tuskula i da su postavili logor na Algidu, pa je Labikanima objavljen rat. Kad je doneta senatska odluka da dvojica od *i
59
Moguno je da je u optubi protiv vestalke Postumije re o napadu na gens Postumija; njen brat Postumije bio je meta istog napada kao
i Gaj Sempronije.
280

vojnih trib u n a k ren u u rat, a je d a n da se b rin e za poslove u

Rimu, odm ah je izbila svaa m eu njima. Svaki je sebe isticao
kao boljeg vojskovou, a uvanje grada su prezirali kao beznaajnu i nezahvalnu slubu. Dok su senatori zapanjeni gledali
nedostojnu borbu m eu kolegama, Kvint Servilije ree: Poto
nem a nikakvog potovanja ni prerna senatorskom staleu ni prema dravi, autoritet oca j e prekinuti ovu raspravu. Moj sin e
bez odluivanja kockom preuzed kom andu u gradu. A rat neka
vode oni koji to ele, ali neka im pri tom budu promiljenost i
sloga vei nego elja kad su ga traili.
46.
O dlueno je da se ne vri regrutovanje u celom narodu i svuda, nego je kockom izvueno deset triba.60 Iz njih su
regrutovani mladii koje su dvojica tribuna odvela u rat. Svaa
m eu njim a zapoeta u gradu nastavljena je jo ee u vojnom
logoru iz pohlepe za vlau. Ni u em u se nisu slagali, oko svake odluke su se svaali. Svaki je hteo da vae njegovi planovi,
svaki da se slua njegova kom anda. M eusobno su se prezirali
sve dok najzad nisu, prekoreni od svojih legata, uredili tako da
su se smanjivali na kom andi svakog dana. Kada je o tome stigla
vest u Rim, kau da je Servilije, pouen godinam a i iskustvom,
molio besm rtne bogove da razdor m eu tribunim a ne bude za
dravu jo opasniji od onoga kod Veja, i kao da nije sum njao
u to da preti poraz, navaljivao je na sina da regrutuje vojnike
i priprem i oruje. Nije bio lani prorok je r su se Rimljani pod
kom andom Lucija Sergija, iji je bio dan kom ande, nali u nepovoljnom poloaju ispod neprijateljskog logora. Tu su dospeli
u uzaludnoj nadi da e zauzeti logor. Pretvarajui se da je uplaen, neprijatelj se povue iza bedema; zatim su nai iznenadnim
napadom Ekva razbijeni na strmim padinam a doline i mnogi su,
pre u padu nego u bekstvu, savladani i pobijeni. Vojni logor se
toga dana teko odrao, da bi sutradan, kad g a je neprijatelj opkolio gotovo sa svih strana, bio sram no naputen kroz sporedni
izlaz. Vojskovoe i legati i deo vojnih snaga oko zastava krenue ka Tuskulu; ostali rastureni po poljima, raznint putevima su
se uputili prem a Rimu kao glasnici veeg poraza nego to je u
stvari bio. To nije donelo veliku uznem irenost je r se dogodilo
ono ega su se ljudi plaili i je r je rezervu, u koju su se mogli
60 U to vreme je u Rimu postojala 21 triba.
281

pouzdati u asovima opasnosti, ve bio priprem io vojni tribun.

Po njegovoj naredbi nii magistrati su stiavali uzbuenje u gradu, a izvidnici, koji su ubrzo poslani, javili su da su vojskovoe i
vojska u Tuskulu i da neprijatelj nije pom erio svoj vojni logor.
O no to je najvie ohrabrilo ljude bila je senatorska odluka da
se za diktatora im enuje Kvint Servilije Prisk, ovek iju je dalekovidost iskusila drava i u raznim ranijim prilikam a i u ovom
ratu: on je bio jed in i koji je predviao zlo iz sukoba tribuna pre
nego to je dolo do poraza, kako kau jed n i istoriari. Poto je
za kom andanta konjice postavio svog sina, kojije njega imenovao za diktatora - prem a drugim istoriarima, kom andant konjice te godine bio je Ahala Servilije - sa novom vojskom kojoj
su se pridruili i svi oni koji su bili u Tuskulu krenuo je i u rat i
zauzeo mesto za logor na dve milje od neprijatelja.
47.
Usled uspeha, Ekvi preuzee od rimskih vojskovoa oholost i nem arnost tako da su u prvoj borbi, kad je diktator uveo
konjicu, neprijateljski vojnici u prvim redovima bili razbijeni. Potom je naredio peadiji da odm ah krene u borbu, a kad je jednog
zastavnika pogubio zato to je oklevao, borbeni ar je bio toliki da
Ekvi nisu izdrali napad. Kad su kao pobeeni naterani u bekstvo,
pojurili su u svoj logor, ali je on zauzet za krae vreme nego to je
trajala borba. Poto je logor zauzet i opljakan i poto je diktator
dozvolio vojnicima da uzmu plen, konjica koja je gonila neprijatelja u bekstvu iz logora vratila se sa veu da su svi pobeeni
Labikani i veliki deo Ekva pobegli u Labike. Sutradan je vojska
povedena na Labike; utvrenje je opkoljeno kordonom , te uz
pomo lestvica zauzeto i opljakano. Diktator se s pobednikom
vojskoin vratio u Rim i abdicirao osmog dana posle imenovanja.
S enatje iskoristio priliku, pa je pre nego to su narodni tribuni
izazvali agrarne bune predlogom o podeli labikanske zemlje, velikom veinom odluio da se osnuje kolonija u Labikama. Bilo je
upueno 15.000 kolonista i svaki je dobio po dvajugera zemlje.
Posle zauzimanja Labika, u vreme vojnih tribuna sa konzulskom vlau Agripe M enenija Lanata, Lucija Servilija Strukta,
Publija Lukrecija Tricipitana (svi izabrani drugi put) i Spurija
Rutilija Krasa, kao i sledee godine za vreme Aula Sem pronija
Atratina, izabranog trei put, Marka Papirija M ugilana i Spurija
Naucija Rutula (obojica drugi put), dve godineje vladao mir na
granicam a, dok je u zemlji bilo nesloge oko agrarnih zakona.
282

48.
Podstrekai nereda bili su Spurije Mecilije, narodni tribun etvrti put, i Marko Metilije trei put, obojica izabrana u odsustvu. Oni su podneli zakonski predlog da se sva zemlja zauzeta
u ratu podeli pojedincima. Poto bi ovom odlukom naroda bila
konfiskovana imovina velikog dela aristokratije - naime, kao to
se moe oekivati u gradu osnovanom na tuoj teritoriji nije bilo
zemlje koja nije bila zauzeta i nije bilo drugih sem plebejaca koji
su posedovali ono to je drava prodala ili dodelila - izgledalo
je da predstoji otar sukob izm eu patricija i plebejaca. Vojni
tribuni ni u Senatu ni na privatnim savetovanjima sa dravnim
prvacima ne naoe nikakav put ka reenju. Na to je Apije Klaudije, kao najmlai u Senatu, unuk onog Apija kojije b io jedan
od decem vira izabranih da napiu zakone, rekao da je iz kue
poneo jed a n stari savet: njegov ukundeda Apije Klaudije pokazaoje senatorima dajedini put za ruenje moi narodnih tribuna
ide preko prava na veto njihovih kolega. Autoritetom prvakaje
lako nagovoriti skorojevia da prom eni miljenje ako se u meuvrem enu dre govori u kojima se pre istiu prilike nego razlika u
rangu. Oni se dre prem a prilikama: kada budu videli svoje kolege kako kao prvaci vode stvari, zadobijajui unapred popularnost
kod plebejaca i ne ostavljajui mesta za njih, lako e se okrenuti
stvari Senata da bi pridobili ne samo Senat nego i njihove prvake.
Uz opte odobravanje svih, a posebno Kvinta Servilija Priska, koji je hvalio ntladia da se nije izrodio iz gensa Klaudija,
svak se obavezao da e nastojati da pridobije nekog od narodnih
tribuna da stavi svoj veto. Poto je Senat rasputen, poeoje pritisak n a narodne tribune: savetovali su ih i opominjali, obeavajui da e za ovo imati i privatnu zahvalnost pojedinaca i celog
Senata, pa su tako pridobili estoricu da se suprotstave. Kad je
sledeeg dana u Senatu raspravljano, kako je unapred bilo odreeno, o neredim a koje su izazvali Mecilije i Metije dareljivou
koja je pruala prim er najgore vrste, senatski prvaci su izjavili da
ne vide drugog izlaza iz situacije sem u pravu narodnih tribuna
da prue pom o. Drava trai od njih da pom ognu, kao da je
ona bedni plebejac61 i da kod njih trai utoite. Kakva slava za
njih i njihovu mo da u tribunatu ne koriste svoje snage da bi
61
Pravo na pomo (ius auxilii), narodni tribuni su mogli primenjivati jedino kad su u pitanju plebejci.
283

inili zlo Senatu, ili izazivali neslogu m eu staleima, nego da

bi se suprotstavljali svojim nepravinim kolegam a. Na to se u
Senatu podie agor; sa svih strana su pozivali tribune. Kada je
nastala tiina, oni koji su zahvaljujui prvacima bili priprem ljeni
pokazali su se sprem ni da se suprotstave ukoliko neki od predloga njihovih kolega po oceni Senata rui Republiku. Senat je
izrazio zahvalnost onim a koji e staviti veto. Kad su predlagai
zakona sazvali skuptinu, ove su nazvali izdajnicima plebejskih
interesa, robovim a bivih konzula,62 te prebacujui im i druge
stvari u ljutim govorima, ipak su odloili akciju.
49.
Sledea godina u kojoj su vojni tribuni sa konzulskom
vlau bili Publije Kornelije Kos, Gaj Valerije Potit, Kvint Kvinkcije Cincinat i Num erije Fabije Vibulan imali bi dva rata da sukob sa Vejima nije odloen zbog religijskih obzira prvaka ija
je imanja najvie opustoio Tibar, izlivi se preko svojih obala i
poruivi vile.63 Istovrem eno je poraz koji su p retrp eli pre tri
godine spreio Ekve da prue pom o Bolanima,64 n arodu svog
plem ena. Ovi su vrili upade na granici teritorije L abikana i
zaratili sa novim kolonistima. Verovali su da e ih od posledica
ove krivice braniti svi Ekvi, ali naputeni od svojih saplemenika,
opsednuti u ratu u jednom m anjem okraju koji ne zasluuje ni
pom ena, izgubili su i utvrenje i teritoriju. Pokuaj narodnog
tribuna Lucija Dacija da donese zakon o upuivanju kolonista
u Bole, kao to je to uinjeno slanjem u Labike, osujeen je intervencijom kolega koji su pokazali da nee dozvoliti da proe
bilo koja plebejska odluka ako je Senat ne odobri.
Bole su ponovo zauzeli Ekvi sledee godine i tu osnovali
koloniju, a garnizon ojaali novim snagama. U to vrem e su u
Rimu bili vojni tribuni sa konzulskom vlau Gnej Kornelije Kos,
Lucije Valerije Potit, Kvint Fabije Vibulan, svi izabrani drugi put,
i Marko Postumije Regilenezis, koji je prim io kom andn u ratu
sa Ekvima; bio je ovek zle udi koju je vie pokazao u pobedi
nego u ratu. Poto je vojsku brzo regrutovao i odveo protiv Bola
slomio je h rab ro st Ekva u m anjim borbam a, a zatim je upao
62 Misli se na Senat u iji su sastav ulazili bivi konzuli, konzulari.
63To se u Rimu smatralo i za omen, loe predskazanje.
64 Bola ili Bolae je stara latinska zajednica; ne zna se gde se nalazila.
Dionisije iz Halikarnasa je dovodi u vezu sa Koriolanovim ratom.
284

u utvrenje. O d tog trenutka okrenuo se protiv svojih sugraana, pa iako je za vreme opsade obeao da e plen pripasti vojnicima, prekrio je obeanje k a d je grad zauzet. Ovo navodim
utoliko pre to verujem da je to pravi razlog za ogorenje vojnika, a ne to to je u gradu kojije nedavno bio opljakan i u novoj
koloniji bilo manje plena nego to je tribun obeao. Ogorenje
na njega povealo se i time to je, vrativi se u Rim zbog pobune
tribuna, bezum no i glupo podigao svoj glas u skuptini, kad je
n aro d n i tribun M arko Sekstije p o d n eo agrarni zakon, a istovrem eno predloio da se u Bole poalju kolonisti. K adaje ovaj
rekao da smatra kako je pravo da grad Bole i njegovu teritoriju
imaju oni koji su ih stekli orujem, Postumije uzviknu: Teko65
mojim vojnicima ako ne ostanu m irni. Kad se ulo za ovo, bila
je uvreena najpre skuptina, a uskoro zatim i senatori. A narodni tribun, ovek otroum an i reit, poto je naiao na protivnika oholog duha i neodm erenogjezika koji ga je mogao, ako
se izazove i usmeri, navesti na takve rei koje e se okrenuti ne
samo protiv njega nego i protiv celog stalea i njihovih interesa,
nikoga od vojnih tribuna nije u svoje rasprave meao ee od
Postumija. Na tako surove i nehum ane rei uzviknu: Cujete li,
Kviriti, kako isto zlo preti vojnicima kao da su robovi? I ipak se
vama ovo udovite ini dostojnijim tolike poasti od onih koji
vas alju u koloniju, darujui vam grad i zemlju, koji se brinu da
u starosti imate svoje domove, koji se za vae dobro bore protiv
tako okrutnog i oholog protivnika. Ponite najzad da se udite
zato je tako mali broj ljudi koji se bore za vae interese. Cem u
da se nadaju od vas? Magistraturama? Njih radije dajete svojim
protivnicima nego borcim a za rimski narod. Uzdiete samo kada
ujete ovaj glas. A em u to? Kad bi se glasalo, vi biste pre dali
prednost onom e ko vam zlom preti nego onom e ko vam obezbeuje zemlju, ognjite i im anje.
50.
Kad su vojnici uli za ono to je Postumije rekao, u vojnom logoru je nastalo jo vee nezadovoljstvo. Zar ovek koji im
je oduzeo ratni plen i koji ih je prevario, jo i preti vojnicima?
I tako, kad je nezadovoljstvo postalo otvoreno, kvestor Publije
Sekstije, smatrajui da se pobuna moe uguiti istim nasilnim
m eram a kojima je i izazvana, posla liktora je d n o m od vojnika
65U originalu malum, to je u vojsci moglo znaiti i fustuarium, batinanje.

285

koji je drao govor. Na to se die vika, a kvestor66 se povue

pogoen kam enom , dok m u se onaj koji ga je pogodio podsm ehnu da je dobio ono ime je kom andant pretio vojnicima.
Pozvan nazad zbog tih nereda, Postumije je stvar oteao otrim
ispitivanjem i surovim kaznama. Najzad, niko nije znao za m eru
u svojoj srdbi, kad su se ljudi skupili na zapomaganje onih koje
je osudio da budu ubijeni pod pleterom ,67 on dojuri pom am no
sa tribunala u nam eri da kazni one koji su om etali kaznu. Poto su se liktori i centurioni podigli protiv mase da bi je suzbili i
rasterali, buknulo je takvo nezadovoljstvo da je vojnog tribuna
kamenovala sopstvena vojska.68 Kad je o tom stranom zloinu
stigla vest u Rim i kad je Senat naloio vojnim tribunim a da ispitaju sm rt svog kolege, narodni tribuni su stavili veto. No ovaj
sukob je bio povezan sajojednim : senatori su se bojali da plebejci iz straha od istrage ovog sluaja ne izaberu vojne tribune
m eu plebejcim a, pa su svim silama nastojali da se biraju konzuli. Kako n arodni tribuni nisu dozvolili da se donese senatska
odluka o tome, spreavajui i konzularne izbore, sukob dovede
do interegnum a. I tako pobeda ostade senatorima.
51.
Skuptina kojom je predsedavao intereks Kvint Fabije
Vibulan izabra za konzule Aula Kornelija Kosa i Lucija Furija
M edulina. Pod ovim konzulim a je na samom poetku godine
doneta senatska odluka da narodni tribuni to pre iznesu pred
plebejce pitanje Postumijeve sm rti i da plebejci o d red e koga
sami ele da rukovodi ovom istragom . Plebejci su stvar jednoduno poverili konzulima, a ovi su to obavili s najveom umerenou i blagou, kanjavajui samo mali broj ljudi koji su,
kako se verovalo, sami sebi okonali ivot. A ipak nisu mogli da
izbegnu da ne doe do krajnjeg nezadovoljstva plebejaca. Zalili
su se da predlozi, povoljni za njih, lee tako dugo zapostavljeni,
ali k a d je u pitanju njihovo kanjavanje i smrt, odm ah je donet
zakon koji je odm ah i sproveden, i to sa kakvom estinom! Bio
66 Kvestor je imao i dunost da raspodeli plen vojnicima, ili da ga
proda u korist dravne kase ako to vojskovoa naredi.
67 Sub crate, surova kazna, pri emu bi osueni bio zagnjuren u vodu, a preko njega bi bili stavljeni pleter i kamenje. Kod Livija se ve pominje u opisu Herdonijeve smrti.
68 Starinski obiaj prema ljudima koji su prokleti.
286

je dakle veoma povoljan trenutak da se posle kanjavanja pobune izvri podela bolenske teritorije radi smirivanja duhova.
Kada su to uinili, smanjili su elju za agrarnim zakonom kojim
bi patriciji bili oterani sa dravne zemlje je r su je nezakonito drali. No ta d a je isto oseanje nepravde pritiskalo duu: patriciji
tvrdoglavo zadravaju ne samo zemlju koju su silom uzeli, nego
ni pustu zemlju koja je nedavno oduzeta od neprijatelja nee
da po d ele plebejcim a, pa e i ona kao i ostala postati uskoro
plen nekolicine.
Iste g o d in eje konzul Furije odveo legije protiv Volska koji
su pljakali na granicam a Hernika; kad neprijatelja nije naao
tu, zauzeo je Ferentinb9 u koji se povuklo mnotvo Volska. Ratnog plena je bilo m anje od oekivanog je r su Volsci, budui da
je nada na odbranu bila mala, nou napustili utvrenje i odneli
plen. Sledeeg d a n a je utvrenje zauzeto gotovo pusto; ono je
zajedno sa teritorijom dato na poklon Hernicim a.
52.
G odinu koja je bila m irna zahvaljujui um erenosti tribuna sm enilaje ona u kojoj je narodni tribun bio Lucije Icilije,
dok su konzuli bili Kvint Fabije Ambust i Gaj Furije Pakul. Icilije je na samom poetku godine, kao neto to duguje i svom
im enu i svom rodu, prouzrokovao nem ire predlaui agrarne
zakone. Izbi i epidem ija, vie pretea nego sm rtonosna, ali je
misli ljudi ipak okrenula od Forum a i politikih sukoba prem a
kuam a i brizi za bolesnike. Verovalo se da je bolest manje pogubna od pobune.
G rad je p retrp eo m ale gubitke s obzirom na broj obolelih. G odinu u kojoj je bila epidem ija s m e n ila je ona u kojoj
je zavladala nestaica h ran e usled zaputanja polja, kao to to
biva u takvim prilikama. Konzuli su bili Marko Papirije Atratin
i Gaj Naucije Rutul. Glad bi bila jo pogubnija od epidem ije da
nisu u p ueni poslanici na sve strane, kod raznih naroda koji
naseljavaju obale Etrurskog m ora6970 i obale Tibra, radi kupovine
h ran e da bi se ublaila nestaica. Samniti koji su drali Kapuu i
Kume odbili su oholo svaku trgovinu sa poslanicima; nasuprot
69 Ferentin, grad Hernika ukljuen u Lacij; nalazio se na Ladnskom
putu.
70 Etrursko more je Tirensko more, koje takoe nosi naziv po Etrurcima ili Tirsenima.
287

tome, blagonaklono su ih prim ili sikulski tirani.71 Najveu koliinu ita dovukli su Tibrom , uz veliko zalaganje Etruraca. Koliko je m alo ljudi u gradu, konzuli su najbolje iskusili kad u
poslanstva nisu mogli poslati vie od jed n o g m ladia iz senatorskog stalea kom e su dodali po dvojicu iz konjikog ranga.
Sem bolesti i nestaice h rane, u toj godini se nita drugo nepovoljno nije dogodilo. A kada su prestale ove nevolje, nastale su one koje obino potresaju dravu: u zemlji neredi, a na
granicam a ratovi.
53.
U vrem e konzula M arka Emilija i Gaja Valerija Potita,
Ekvi su vrili priprem e za rat, a Volsci, m ada se nisu javno naoruavali, dobrovoljno su im se pridruili kao plaeni najamnici. Kad je stigla vest o ovim neprijateljim a - naim e, ve su bili
uli na teritoriju Latina i H ernika - konzul Valerije je pristupio
regrutovanju, ali g a je u tom e om etao narodni tribun Marko
M enenije, tvorac agrarnog zakona, koji nikom e od pozvanih
nije dozvoljavao da poloi zakletvu. Uto stie neoekivana vest
da je neprijatelj zauzeo tvravu Karaventum.72 Ovaj sram ni poraz izazva ogorenje patricija na Menenija, a ostalim narodnim
tribunim a dade povod da stave veto na agrarni zakon, na ta su
bili ve u n a p re d priprem ljeni. I dok je stvar tako odugovlaena dugirn raspravama, pri em u su konzuli prizivali za svedoke
bogove i ljude da e za poraz koji su pretrpeli ili koji im preti
kriv biti M enenije je r spreava regrutovanje, a M enenije odgovarao da nee spreavati regrutovanje ako posednici napuste
dravnu zem lju koju nezakonito dre, devetorica tribuna donee odluku da se prekine sukob i u ime kolegijum a izjavie
da e, uprkos opoziciji svog kolege, pruiti podrku konzulu
Valeriju ako u nastojanju da regrutuje vojsku prim eni novanu
ili drugu kaznu ukoliko neko odbije da slui u vojsci. Kada je
konzul, naoruan ovim dekretom , zgrabio za vrat nekolicinu
koji su se pozivali na n aro d n o g tribuna, ostali su, zaplaeni,
71 Nijedan grki grad na Siciliji nije oko 411. pre n. e. imao tirane
na vlasti. Tek 406. pre n. e. Dionisije Stariji je kao tiranin doao na vlast
u Sirakuzi; to je takozvana mlaa tiranija, poseban politiki oblik ija je
osnovna karakteristika bila nasilno uzimanje vlasti.
72 Karventum je bio latinski grad iji taan poloaj nije poznat poto
u istorijsko doba nije vie postojao.
288

poloili zakletvu. Vojska j e odvedena na Karventum , pa iako

je m rzela i napadala konzula, ip a k je zauzela tvravu im je
stigla poto je na brzinu odbacila one koji su bili ostavljeni da
je uvaju; neoprezno se rasturivi radi pljake, garnizon je tako
pruio napadaim a povoljnu priliku. Plen je bio znatan zato
to je sve ono to su stekli neprestanim pljakanjem bilo prikupljeno na sigurnom m estu. Konzul naredi kvestorima da prodaju plen i da se sve vrati u dravnu kasu, rekavi pritom da
vojnici koji su odbijali regrutovanje ne m ogu deliti plen. Ovo
povea ogorenje plebejaca i vojnika na konzula, pa kad je po
odluci Senata ovenan uao u grad, naizm enino su dobacivali
nezgrapne stihove i grube vojnike ale u kojim aje bio kuen,
a hvaljeno slavno im e M enenija; na svaki p o m en tribunovog
imena, odobravanje i pljeskanje onih koji su okolo stajali nadmetalo se sa glasovima vojnika. Ovo je patricije vie zabrinjavalo
od gotovo uobiajene razuzdanosti vojnika prem a konzulu je r
su znali da ukoliko se budu birali vojni tribuni, ta poast bi bez
sumnje pripala M eneniju, pa je on iskljuen tako to su odrani
izbori za konzule.
54.
Za konzule su izabrani Gnej Kornelije Kos i Lucije Furije M edulin. Nezadovoljstvo plebejaca nije bilo nikada vee
nego tada kada im nisu dozvolili da biraju vojne tribune. Svoje
ogorenje su pokazali na izborima kvestora i ujedno se i osvetili
tako to su prvi put izabrali plebejce za kvestore: od etiri mesta,
samo jedno je preputeno patricijima. Patricije je bio Cezon Fabije Ambust, a plebejci Kvint Silije, Publije Elije i Publije Pupije,
kojima je data prednost nad mladiima iz najuvenijih rodova.
Oni koji su narod podstrekivali da tako slobodno glasa bili su,
kako sam saznao, Iciliji iz roda veoma neprijateljski raspoloenog prem a patricijim a. Iz njega su trojica bila izabrana za narodne tribune ove godine. O ni su velike i m noge stvari stavljali
u izgled narodu, koji je samo to i eleo, ali su tvrdili da se nee
ni pokrenuti da to uine ako se na izborima za kvestore, za koje
je Senat jed in o dozvolio da se biraju i m eu patricijima i m eu
plebcjcima, ne nae kod plebejaca dovoljno sranosd da ostvare
ono em u ve dugo vrem ena tee i to je sada i zakonom dozvoljeno. Ovo je m nogo znailo plebejcima, koji kvesturu nisu
inae sm atrali svojim krajnjim dom etom u poastim a, nego
su u tom e videli otvoren p u t novim ljudim a prem a konzulatu
289

i trijumfima.73 Nasuprot tome, patriciji su negodovali ne zato to

dele poloaje s plebejcima nego zato to ih gube. Govorili su da
ako to bude tako, oni nee podizati decu koja e biti potisnuta s
poloaja svojih predaka i gledati kako ih drugi zauzimaju dok se
njima ne ostavlja drugo sem da budu lanovi kolegijum a salija74
i svetenici koji nemaju druge dunosti sem da se brinu za javne
rtve bez vojne i civilne vlasti. I je d n i i drugi su bili razdraeni,
ali dok su plebejci stekli pouzdanje imajui za vou tri najslavnija oveka stranke populara, patriciji su, smatrajui da e sve biti
isto kao i na kvestorskim izborima, nastojali da se biraju konzuli,
poloaj koji jo nije bio dostupan plebejcima. N asuprot tome,
Iciliji su se izjasnili za izbor vojnih tribuna da bi i plebejci najzad
stekli udeo u vlasti.
55.
M eutim, dok konzuli nisu nita preduzimali da ih spree u onom e to su hteli, u d n o m sluajnou se desilo da su
Ekvi i Volsci preli svoje granice i radi pljake stigli na teritoriju
Latina i H ernika. Kada su konzuli po senatskoj odluci pristupili regrutovanju, narodni tribuni su se odluno suprotstavljali
istiui d a je sama sudbina poslala ovaj rat i njim a i plebejcima.
Sva trojica su bila odlunog karaktera i istaknutog roda, premda plebejskog. Dvojica su preuzela na sebe da svaki m otri na
po jed n o g konzula, d o k je trei brinuo o tome da plebejce as
zadrava od skupova, a as da ih na to podstie. Tako ni vojni
tribuni nisu m ogli da izvre regrutovanje, niti n arodni tribuni
da obave izbore koje su eleli. I kada je ve srea poela da naginje na stranu plebejaca, stigoe glasnici koji javie da su Ekvi,
dok se garnizon ostavljen da uva tvravu Karventum rasturio
po poljim a radi pljake, napali i zauzeli tvravu i pobili malobrojne uvare; jed n i su pobijeni dok su beali u tvravu, drugi
dok su lutali poljima. Ova vest, nepovoljna za dravu, dade nove
snage aktivnosti tribuna. Uzalud su ih saletali da se okanu ometanja rata, pa kako se nisu povukli ni pred olujom koja je pretila
dravi ni pred ogorenjem koje se sruilo na njih, uspeli su da
se donese senatska odluka o izboru vojnih tribuna. Ipak je postignuta pogodba da se pri izboru ne uzima u obzir niko ko je te
75
Trijumf je mogao biti dodeljen jedino diktatoru, konzulima i pretorima.
74 Salii, skakai", bili su religijski kolegijum.
290

godine bio narodni tribun i da nijedan narodni tribun ne bude

ponovo izabran za sledeu godinu. O igledno je d a je Senat
time mislio na Icilije, koji su optuivani da kao nagradu za svoj
buntovniki tribunat trae konzulat. Tako je uz saglasnost svih
stalea odlueno da se izvre regrutovanje i priprem anje za rat.
Kod pisaca nem a saglasnosti o tom e da li su oba konzula otila
u rat na Karventum, ili je jed a n ostao da izvri izbore. Meutim,
ono to ne podlee sum nji i u em u se istoriari slau jeste to
da su se Rimljani povukli od tvrave Karventum posle duge i
uzaludne opsade, d a je ista vojska ponovo zauzela Veruginu od
Volska, da su izvrena velika pustoenja teritorija Ekva i Volska
i da je zadobijen veliki plen.
56.
Prem da su u Rimu pobedili plebejci u tome da se vre
oni izbori koje oni ele, rezultatom izbora su pobedili patriciji
j e r su, suprotno svakom oekivanju, za vojne tribune s konzulskom vlau izabrana trojica patricija: Gaj JulijeJul, Publije Kornelije Kos i Gaj Servilije Ahala. Kau da su patriciji prim enilu
lukavstvo, a za to ih optuuju i Iciliji, i da su dobre kandidate
um eali u gomilu nedostojnih, pa se n arod iz odvratnosti prem a onim a koji su bili prezreni odbio od plebejskih kandidata.
U m euvrem enu stie glas da su Ekvi i Volsci sa velikom
silom krenuli u rat, bilo stoga to su se o h rabrili poto su se
odrali u tvravi Karventum, ili zato to su podstaknuti na mrnju zbog izgubljenog garnizona u Verugini. Na elu se nalazio
Ancij, a njegovi poslanici su obilazili narode oba plem ena i prekorevali ih za kukaviluk to su, krijui se iza bedem a, dozvolili
Rim ljanim a da u toku prole godine krstare njihovim poljim a
pljakajui i da rzabiju garnizon u Verugini. O pom injali su ih
da Rimljani ne alju samo vojsku sa orujem na njihove granice
nego i svoje kolonije; ne zadovoljavajui se samo dm e da dele
plen m eu sobom, tako su Hernicima poklonili Ferentin koji su
zauzeli od njih. Kada su time raspalili ljude regrutovali su veliki
broj mladia svuda gde su stigli. Najzad je om ladina svih naroda
sakupljena u Ancij, tu je postavila logor i ekala na neprijatelja.
Kada j e u Rim javljeno o tom e, uz vee uzbuenje nego to je
stvar inae zasluivala, Senat je pribegao krajnjoj odluci - kao
to je bilo uobiajeno u takvim situacijama - i imenovao diktatora. Kau da je to izazvalo o tpor Julija i Kornelija, p a je stvar
voen uz veliki sukob duhova; poto su se uzalud alili da se
291

vojni tribuni nisu potinili autoritetu Senata, njegovi prvaci su

se najzad obratili narodnim tribunim a, podseajui ih na to da
i konzuli u slinim okolnostim a podleu njihovoj vlasti. Zadovoljni zbog nesloge Senata, narodni tribuni izjavie da ne rnogu
pom oi oni koji se ne ubrajaju u graane, pa ak ni u ljude.
Kada najvii poloajijednom postanu zajedniki, tada e se i oni
brinuti o tom e da oholost m agistrata ne om eta zakljuke Senata. A dotle dok su patriciji osloboeni strahopotovanja prem a
zakonu i magistratima, neka oni vre i tribunsku vlast.
57.
Ova svaa u trenutku koji je za to bio najm anje pogodan, k a d je neto trebalo uiniti sa tolikim ratom , zaokupila je
panju ljudi, pa dok su Julije i Kornelije jed a n za drugirn opirno razlagali kako nije pravo da im se oduzme poast koju im je
poverio n aro d je r su dovoljno podobne vojskovoe za ovaj rat,
Ahala Servilije, trei vojni tribun, ree da on tako dugo uti ne
stoga to nije siguran u svoje m iljenje - zar d o b ar graanin
odvaja svoje interese od dravnih? nego zato to vie voli da se
njegove kolege od svoje volje potine autoritetu Senata, a ne da
dozvole da se protiv njih prim eni vlast narodnih tribuna. Kad
bi okolnosti dozvoljavale, sada bi radije ostavio vrem ena ovima
da sami povuku svoje isuvie tvrdoglavo miljenje. Ali kako nunost rata ne eka na ljudske nam ere, on e dati prednost dravi
nad sobom i svojim kolegama, pa ako je Senat ostao pri svojoj
odluci, on e imenovati diktatora sledee noi, a ukoliko neko
ospori odluku Senata, on e se zadovoljiti njegovim autoritetom. Poto je ovo uinio i dobio zasluenu pohvalu i zahvalnost
sa svih strana, i on je za diktatora imenovao Publija Kornelija, a
ovaj njega izabra za kom andanta konjice. To je bio prim er onima koji su videli njega i njegove kolege da zahvalnost i poloaj
lake dolaze onim a koji ih ne trae. Rat nije bio vredan pomena.
U jed n o m lakem sukobu pobeeni su neprijatelji kod Ancija,
a pobednika vojska je opustoila polja Volska. N apadnuto je
i utvrenje na Fucinskom jez e ru i pri tom je zarobljeno 3.000
ljudi, a Volsci su naterani u bedem e, pa su ostavli svoja polja bez
odbrane. D iktator kojije ratv o d io tako d a je izgledalo kakoje
samo koristio svoju sreu, vrati se u grad vie uz estitanja nego
slavljen, a potom je vratio svoja ovlaenja. Ne pom injui konzularne izbore, verujem zato to su bili ljuti zbog izbora diktatora, vojni tribuni zakazae skuptinu radi izbora vojnih tribuna.
292

Uznem irenost patricija se povea kad videe da su njihovi izdali

sopstvenu stvar. Pa kao to su predrodne godine preko nedostojnih plebejskih kandidata izazvali odvratnost i prem a onim a koji
to nisu zasluili, sada su priprem ili najuvenije patricije po slavi
i popularnosti da se prijave kao kandidati da bi tako osigurali
sva m esta za sebe i da im ne bi bio pridodan neki plebejac. Izabrana su etvorica koja su ve ranije vrila ovu dunost: Lucije
Furije Medulin, Gaj Valerije Potit, Numerije Fabije Vibulan i Gaj
Servije Ahala; ovaj poslednji je izabran da produi svoj m andat
delom zbog drugih vrlina, a delom i zbog popularnosti koju je
stekao svojom jedinstvenom um erenou.
58.
P o to je ove godine isteklo prim irje sa Vejima, preduzeti su koraci preko poslanika i fecijala da se ono obnovi. Kad
su ovi stigli na granicu, u susret im je izilo poslanstvo iz Veja i
zatrailo da se ne ide u Veje pre nego to oni, Vejani, iziu pred
rimski Senat. Oni su u Senatu postigli da se od Veja, zauzetih
unutranjim sukobima, ne trai povraaj onoga to je uzeto: toliko su senatori bili daleko od toga da u tuoj nevolji trae svoju
korist. U zemlji Volska pretrpljen je poraz i izgubljen garnizon
u Verugini. Ovde je bila re samo o vrem enu, je r da se pourilo
onda kad su vojnici opsednuti Volscima zatraili pomo, mogli
su biti spaseni. Vojska upu en a u pom o stigla je da napadne
neprijatelja koji se ve rasturio u pljaku posle skoranjeg pokolja. Za kanjenje je kriv koliko Senat koji se kolebao toliko i
tribuni koji - poto je javljeno da se svorn snagom odoleva - nisu
shvatili da nikakva hrabrost ne moe zam eniti ljudsku izdrljivost. Ovi hrabri vojnici nisu ipak ostali neosveeni ni dok su bili
u ivotu ni posle smrti.
Sledee godine, pod vojnim tribunim a sa konzulskom vlau Publijem Kornelijem Kosom, Gnejom Kornelijem Kosom,
G nejom Fabijem A m bustom i Lucijem V alerijem Potitom zap o e o je rat sa Vejima zbog oholog odgovora njihovog Senata;
naim e, on je naredio da se rimskim poslanicim a koji su traili
da se vrati uzeto odgovori kako e im dati ono to im je nekad
dao Lars Tolum no75 ukoliko odm ah ne napuste grad i njegovu
teritoriju. Ovaj odgovor razjari senatore, te odluie da vojni tribuni to pre iznesu p red narod objavu rata Vejima. Kad je ovo
75 To jest da e ih ubiti, kao to je uinio sa rimskim poslanicima.
293

uinjeno, om ladina je poela gunati da rat ni sa Volscima nije

jo zavren, da su dva utvrenja izgubljena, a tree se s mukom
dri, da nem a godine u kojoj nisu u ratu i da se, kao da nem a
dovoljno nevolja, priprem a rat sa m onim susedom koji e uznem iriti celu Etruriju.
Ovom spontanom pokretu prikljuili su se narodni tribuni.
Ponavljali su da je patricijima najvaniji rat sa plebejcima: njih
nam erno odvode u vojsku i izlau ih neprijatelju da ih ubija,
alju ih daleko od grada da kod kue ne bi u m iru razmiljali
o slobodi i odvode ih u kolonije kako ne bi mislili na dravnu
zemlju ili na slobodno glasanje. Hvatali su veterane i brojali im
godine vojne slube, rane i oiljke, i pitali ih da li na njihovim
telima ima mesta da prim e nove rane i da li u njima ima jo krvi
koji bi mogli dati za otadbinu. Kako su ovo stalno ponavljali u
govorima i na skupovima uspeli su da odvrate plebejce od toga
da zaponu rat, te odgodili vreme za donoenje zakona koji ne
bi proao ako bi naiao na otpor.
59.
U m euvrem enu je odlueno davojni tribuni odvedu
vojsku protiv Volska; u R im u je o s ta o je d in o Gnej Kornelije.
Poto neprijateljskog logora nigde ne bee i poto se inilo da
borbe nee ni biti, trojica tribuna podelie vojsku na tri dela i
krenue da pustoe zemlju. Valerije je krenuo na Ancij, a Kornelije prem a Ecetri, pustoei i polja i naselja gde god bi stigli
da bi snage Volska drali razdvojene; Fabije je kao glavni cilj
preduzeo nap ad na Anksur i tu je stigao ne pljakajui usput.
Anksur, dananja Taracina,76 bio je grad na padini prem a movarama. Fabije j e odluio da ga opseda sa tri strane, dok su
etiri kohorte pod Servilijem Ahalom zaobile grad i kada su
zauzele breg iznad grada, sa uzvienja na kome nije bilo nikakve
strae napale su gradske bedem e uz glasne povike i s velikom
snagom. Oni koji su branili donji grad od Fabija, zbunjeni ovom
vikom dozvolie neprijatelju da donese lestvice. Sve zaas ispunie neprijatelji; nastade ubijanje i onih koji su beali i onih koji
su ostajali, i naoruanih i onih bez oruja. Ve su i poraeni bili
prinueni da prihvate borbu, je r onim a koji su se povlaili nije
76
Anksur se nalazio na steni izmeu pomptinske ravnice i mora, oko
122 km udaljen od Rima. Kasniji naziv Taracina verovatno je grkog ili
etrurskog porekla.
294

bila ostavljena velika nada, kadli iznenada bi nareeno da se ne

napada niko sem onih koji su naoruani; na to svi dobrovoljno
poloie oruje. Z arobljeno je 2.500 ljudi. F ab ijeje zabranio
vojnicima svaku pljaku dok mu kolege ne stignu, govorei da
su oni pomogli da se zauzme Anksur, je r su sa svojim vojskama
spreavali ostale Volske da dou u pom o ovom mestu. Kada
su kolege stigle, tri vojske su opljakale ovaj veoma bogati grad
koji je dugo uivao prosperitet. Ova vojskovoina dareljivost
p rv a je pom irila patricije i plebejce; uz to je usledio i najvei
d ar svih prvaka dat mnotvu: Senat je odluio, i pre nego to su
zatraili tribuni ili plebejci, da vojnici prim aju platu od drave
budui da je dotad svak sluio o svom troku.
60.
Pria se da plebejci nisu primili nijednu odluku sa toliko radosti kao tu. Dojurili su do Kurije i stezali ruke senatorim a
koji su izlazili, govorei im da se s pravom nazivaj u oci senatori.
Rekli su da za tako irokogrudu otadbinu nee niko aliti ni
svoje telo ni svoju krv dokle god ima snage u njima. Zato to e
ovim biti pom ognute porodice bar u vrem e dok se oni nalaze
u slubi drave, ali i zato to je ova pom o ponuena, a nisu je
traili narodni tribuni niti je iznuena njihovim govorima, cela
stvar je bilajo popularnija i izazvala jo veu radost. N arodni
tribuni, jedini iskljueni iz radosti i sloge obaju stalea, govorili su da ovo nije radost za sve patricije i da to nee ispasti tako
sreno kako oni veruju. Ova n am era izgleda na prvi pogled
bolja nego to e se pokazati u praksi. O dakle se moe uzeti taj
novac sem ako se n a ro d u ne nam etne porez? Dakle, senatori
su dareljivi sa tuim. Cak ako se ostali i sloe sa tim, oni koji su
ve odsluili vojsku nee dozvoliti da drugi ratuju pod boljim
uslovima od onih pod kojim a su oni ratovali, te poto su sami
sluili vojsku plaajui, nee to initi i za druge. Ovako govorei
pridobili su je d a n deo plebejaca. Najzad kad je porez ve bio
odreen, tribuni su izjavili da e uzeti u zatitu svakog ko bude
odbio da daje porez za vojniku platu. M eutim , senatori su
nastavili da brane ovu d obro zapoetu stvar; sami su prvi dali
porez, pa kako srebrni novac jo nije bio zvanino kovan,77 to
su nesignirani bakar dovozili kolima u dravnu kasu, a taj dovoz
77
Kovanje srebrnog novca po grkom modelu zapoelo je u Rimu
verovatno izmeu 338. i 311. pre n. e.

295

je predstavljao zanimljiv prizor. Kada su senatori platili porez

uz najvee poverenje prem a proceni svoje imovine, odm ah su
poeli da ga plaaju i plebejski prvaci, prijatelji nobila. Poto
su obini ljudi videli da patriciji hvale one koji su davali, a ljudi
koji treba da slue vojsku sm atraju ih dobrim graanim a, oni
prezree nagovor tribuna i iznenada poee da se nadm eu u
plaanju. I k a d a je doneta odluka da se Vejima objavi rat, novi
vojni tribuni sa konzulskom vlau povedoe na Veje vojsku koju
su najveim delom inili dobrovoljci.
61.
T ribuni su bili Tit Kvinkcije Kapitolin, Kvint Kvinkcije
Cincinat, Gaj JulijeJul drugi put, Aul Manlije, Lucije Furije Medulin trei p u t i Marko Emilije Mamerk. O ni su najpre opseli
Veje. Ubrzo po poetku opsade, Etrurci su se vie p u ta sastali
na savetovanje kod svetilita Voltum ne, ali nije bilojasno odlueno da li e ceo narod zvanino ui u rat da bi odbranio Veje.
O psada je sledee godine neto popustila zato to je deo
vojske sa tribunim a bio opozvan zbog rata sa Volscima. Ta godina je imala za vojne tribune sa konzulskom vlau Gaja Valerija
Potita trei put, Manija Sergija Fidenu, Publija Kornelija Maluginensisa, Gneja Kornelija Kosa, Gaja Fabija Am busta i Spurija
Naucija R utula drugi put. O tra borba je voena sa Volscima
izmeu F erendna i Ecetre. Rim ljanim aje bila naklonjena srea.
Potom su tribuni zapoeli opsadu A rtene,78 volkog utvrenja.
Kada su neprijatelji pri pokuaju da izvre izlazak iz grada bili
saterani nazad, Rimljanima se pruila prilika za napad, pa su sve
zauzeli sem tvrave. O na je bila p rirodno utvrena i u nju se
povukla grupa ratnika. U donjem gradu su mnogi bili ubijeni ili
zarobljeni. Najzad se pristupilo opsadi tvrave. Silom nije mogla
biti z a u ze taje r je za prostor koji je zauzimala im ala dovoljno
zatite, a nije bilo ni nade da e se predati poto je dravno ito
bilo sakupljeno u tvravi pre nego to je grad pao. Rimljani bi
m orali da se povuku da im je d a n rob nije izdao tvravu; on je
pustio rimske vojnike da uu na strmoj strani, pa kad su ovi pobili straare, ostali su se predali obuzeti paninim strahom. Tvrava i grad su porueni, a legije vraene iz zemlje Volska, te su
celokupne rimske snage bile okrenute protiv Veja. Izdajnikuje
78
Ni o jednoj ni o drugoj Arteni, onoj na teritoriji Veja i drugoj blizu Cera, ne zna se nita pouzdano.
296

sem slobode kao nagrada dato imanje je d n e porodice, a nazvan

je Servije Rom an.79 Im a ih koji smatraju da je A rtena pripadala
Vejima a ne Volscima. Zabunu stvara to to se grad istog im ena
nalazio izm eu Cera i Veja, ali njega su razorili rimski kraljevi i
nije pripadao Vejima nego Cerama. Drugi grad ovog im ena se
nalazio na teritoriji Volska i njegova propast je opisana.

79
Gentilno ime Seruius, kao i kod kralja Servija Tulija, dovodi se u
vezu sa servus, rob.
297

V KNJIGA
403-390. g o d in a p re n. e.
1. Mir je bio uspostavljen na drugim stranama, ali su i Rimljani
i Veji ostali pod orujem uz toliko ogorenja i m rnje d a je bilo
jasn o da onoga ko bude p o been oekuje unitenje. Odrani
su izbori kod oba naroda, ali su oni bili razliiti. Rimljani su poveali broj vojnih tribuna i izabrali osam, kao nikad ranije: Marka Emilija M amerka drugi put, Lucija Valerija Potita trei put,
Apija Klaudija Krasa, Marka Kvinkcija Vara, Lucija Julija Jula,
Marka Postumija, Marka Furija Kamila' i Marka Postum ija Albina. Nasuprot tome, iz otpora prem a godinjim smenjivanjima
na vlasti, to je uvek dovodilo do unutranjih sukoba, u Vejima
izabrae kralja. Narodi Etrurije su bili ovim povreeni, je r nita
m anje nisu m rzeli kraljevsku vlast od samog kralja. I ranije su
ga teko podnosili, kao oveka bogatog i oholog, kad je nasilno
zaustavio sveane igre, koje je bilo greh prekinuti. Ljut zbog
toga to je dvanaest etrurskih naroda glasanjem dalo prednost
drugom pri izboru svetenika, on iznenada usred sveanosti odvede glumce koji su veim delom bili njegovi robovi.12 Etrurski
narod, najvie od svih odan religiji, istiui se m eu ostalima i
u vetini negovanja svetih obreda, odlui da Vejima uskrati svaku pom o dokle god budu p o d kraljevima. Glas o ovoj odluci
nije sdgao do Veja iz straha od kralja koji je svakog koga bi uo
da govori o tom e smatrao ne za donosioca lanih glasova nego
1 Marko Furije Kamil, znameniti vojskovoa u ratu sa Vejima i potom sa Galima, ovde se pominje prvi put.
2 Re je o religijskim sveanostima kod Voltumninog svetilita kojim a je rukovodio svetenik. U toku sveanih igara izvoene su i scenske
predstave.
298

za vou pobune. Prem da je Rimljanima javljeno da se Etrurija

dri m irno, oni su ipak, znajui da se o ovoj stvari raspravljalo na svim etrurskim skupovima, tako sprem ali odbranu da su
se dvostruko obezbedili: s je d n e strane su se okrenuli prem a
gradu za sluaj da odatle bude izvren napad, a sa druge su se
obezbedili prem a Etruriji da bi spreili pom o ako bi sluajno
stigla otuda.
2.
Poto su rimske vojskovoe polagali vie nade u opsadu
nego u napad, poeli su da grade zimske zaklone - stvar nova
za rimsku vojsku - je r su nameravali da tu prezime i da ne prekidaju rat. Kada je vest o ovome stigla do n arodnih tribuna u
Rim u, a kako ve due nisu imali izgovor za pobunu, oni pourie u skuptinu i uznem irie duhove plebejaca, govorei da
je to ono zbog ega su uvedene plate za vojnike; da su oni ve
videli da je to otrovni d ar neprijatelja; da je kupljena sloboda
plebejaca; da je om ladina zauvek odvojena i odvedena daleko
od grada i drave, te da se u tome ne odustaje ni pred zimom i
loim vrem enom u godini kako ne bi mogli videti svoje domove
i imanja. Sta misle, kakav je razlog za neprekidne vojne slube?
Ne m oe se nai drugi razlog sem da ele spreiti ove rnlade
ljude, koji su sva snaga plebejaca, da svojim brojem om ogue
neki poduhvat koji bi bio u njihovom interesu. Oni su podvrgnuti patnji i strahu m nogo gorim a nego oni u Vejima: ovi provode zimu pod svojim krovovima, sigurni u jakim bedem im a
u gradu prirodno utvrenom , dok rimski vojnik, u tegobam a
i n ap o ru , zatrpan snegom i ledom , izdrava pod atorim a, ne
odlaui oruje ni zimi, kad je svuda prekid ratova, i na kopnu
i n a m oru. To ropstvo da se vojna sluba produi unedogled
nisu uveli ni kraljevi ni oholi konzuli iz vrem ena pre uspostavljanja vlasti narodnih tribuna, ni nesalomljiva vlast diktatora,
pa ni bahati decemviri. Sta bi ovi koji su sliku konzula uinili
tako stranom i preteom uinili da su sami postali konzuli ili
diktatori? Ali, ovo to se dogodilo nije nezaslueno: ni m eu
osm oricom tribuna nije bilo mesta ni za je d n o g plebejca. Nekada su patriciji zauzimali tri mesta, i to uz veliku borbu; sada
po osmorica kreu da zauzm u vrhovnu vlast, a ovoj grupi se ne
prikljuuje nijedan plebejac koji bi, ako nita drugo, bar opom enuo svoje kolege da ratuju slobodni ljudi i njihovi sugraani a ne robovi, i da ih zimi treba vratiti kuam a pod sopstvene

299

krovove da bi m akar je d a n deo godine gledali svoje roditelje,

ene i decu, koristili svoju slobodu i birali magistrate.
Dok su to i slino ponavljali, naili su na sebi ravnog protivnika, na Apija Klaudija, koga su kolege ostavile u gradu da stiava
bune to ih izazivaju tribuni. Bio je jo od m ladosti iskusan u
borbi sa plebejcim a i, kako sam ve pom enuo, od njega je podcala ideja da se tribunska vlast razori opozicijom njihovih kolega.
3. O b daren ne samo p riro d n o m lakoom nego im ajui i
iskustvo u praksi, on odra ovakav govor: Ako ste ikada bili u
nedoumici, Kvirid, da li su narodni tribuni podsdcali na pobune
radi svog ili vaeg dobra, mislim da ove godine nem a vie mesta sumnji. Srean sam to ste vi najzad izili iz tako dugotrajne
zablude, a jo sreniji to se to dogodilo u okolnostim a koje
su povoljne za vas i estitam vama, a zbog vas i dravi. Zar ima
ikoga ko sumnja u to da nikakva nepravda prem a vama - ako je
sluajno neka i bila - nije tako pogodila i podstakla tribune kao
to je sada povlastica koju su patriciji dali plebejcim a kada su
uveli plaanje vojne slube? Zar verujete da se ovi bilo ega vie
plae ili ele da bilo ta onem ogue nego slogu m eu staleima
koja po njihovom miljenju rui tribunsku vlast? Oni, H erkula
mi, kao rave zanatlije uvek trae posao, uvek ele d a je u dravi
neto bolesno radi ijeg ozdravljenja biste ih pozvali u pomo.
Da li vi, tribuni, branite plebejce ili ih napadate? Da li ste protivnici onih koji ratuju ili branite njihove interese? Sem ukoliko
ne govorite ovako: sve to rade patriciji ne odobravamo, bilo da
je to dobro za plebejce ili protiv njih, pa kao to neki gospodari
zabranjuju svojirn robovima da bilo ta imaju sa drugim ljudima,
smatrajui d a je svejedno da li je re o njihovom d obru ili zlu,
tako vi zabranjujete patricijima bilo kakav posao sa plebejcim a
da svojom predusretljivou i dareljivou ne bi pridobili plebejce, ili da ne bi uli ono to mi govorimo i pokorili se. Ako
m eu vama ima, neu rei graana nego ljudi, trebalo bi da se,
koliko je do vas, radujete i svom snagom podrite dobronam ernost patricija i poslunost plebejaca. Ako bi sloga bila trajna,
n em a oveka koji ne bi garantovao da e naa m o za kratko
vreme biti najvea m eu susedima.
4. Kasnije u rei da je nam era mojih kolega da vojsku ne
odvedu od Veja dok ne zavre posao ne samo korisna nego i
neophodna; a sada u govoriti o uslovima u kojim a se nalaze
300

oni koji ratuju. Kada ovaj govor ne bih drao pred vama nego
p red onim a u vojnom logoru, verujem da bi vojnici, ukoliko bi
o njem u raspravljali, smatrali d a je pravian. Ako mi ne bi palo
n a p am et ta da kaem u njem u, zadovoljio bih se govorim a
protivnika. Nedavno su govorili da vojnicim a ne treba davati
platu je r se to nije nikad inilo. Kako sada m ogu zameriti to se
od onih kojima je data neka privilegija trai i neki nov napor?
N em a truda bez nagrade, niti se dobija nagrada bez uloenog
napora. Rad i zadovoljstvo, po sutini razliiti, ipak su povezani
nekom priro d n o m vezom .3 Vojniku je ranije bilo teko da o
svom troku vri slubu dravi; radovao se, m eutim , da tokom
je d n o g dela godine obradi svoje polje ili da stekne neto ime
bi zbrinuo svoje i sebe kod kue i za vrem e rata. Sada se raduje
to im a koristi od drave i to prim a platu, pa stoga neka mirno podnosi da bude neto due odvojen od kue i porodinih
stvari, koje ga sada ne kotaju m nogo. Pa ako ga drava poziva
da izravna raune, zar nem a pravo da kae: lma platu godinu
dana i za to vreme vri vojnu slubu; zar smatra da je pravo da
za vojnu slubu od est meseci prima platu za godinu danaP
N erado se, Kviriti, zadravam na ovom delu svog govora.
Ovako treba da postupa onaj ko ima najam niku vojsku. Mi pak
elimo da postupamo kao sa graanima, a smatramo da sa nam a
treba postupati kao sa dravnom vlau. Ili rat ne treba zapoeli, ili ga treba voditi kako dolikuje rimskom narodu i zavriti ga
to pre. A to m oem o uiniti ako pritisnem o opsaene, ako se
ne povuem o pre nego to izvrimo ono to smo naum ili i ne
zauzm emo Veje. I, H erkula mi, ukoliko nem a drugog razloga,
ast je ta koja nas treba naterati da izdrimo u onom e to smo
zapoeli. Nekada su svi Grci opsedali je d a n grad deset godina
zbog je d n e ene,4 p rem d a su bili daleko od otadbine - koliko ih je m ora od nje delilo, koliko zemalja! A vam aje teko da
vrite opsadu godinu dana samo na 20 milja udaljenosti, gotovo
nadom ak grada. Da li se podrazumeva kako je uzrok ratu neznatan i da nem a pravog bola koji bi nas podstakao da izdrimo?
Sedam puta su se dizali protiv nas, u m iru nisu nikada bili verni,
3 Ovo mesto je, direktno ili indirektno, preuzeto iz Platonovog Fedona (60, b-c).
4 Misli se na Trojanski rat.

301

naa polja su hiljadam a puta pustoili, naterali su Fidenjane da

se odm etnu od nas, pobili su nae koloniste koji su se tamo nalazili. Protivno svakom pravu savetovali su da se bezbono pobiju
nai poslanici, hteli su da p o b u n e celu Etruriju protiv nas, to
i danas nameravaju, a nae poslanike zamalo da pobiju kad su
zatraili da se vrati ono to nam je oduzeto.
5.
I zar protiv takvih ljudi odlagati rat, ili ga voditi bez estine? Pa ako nas pravina m rnja ni na ta ne pokree, zar e
nas, molim vas, bilo ta pokrenuti? G rad je odseen ogrom nim
postrojenjim a i njim a se neprijatelj dri opsednut u bedemima.
Polja se vie ne obrauju, a ona koja su bila obraena opustoena su ratom . Ako sada povuemo vojsku, zar iko sum nja u to
da e oni napasti na naa polja, ne samo iz elje da se osvete
nego i naterani nudom da uzim aju tue poto su svoje izgubili? Ako posluam o va savet, neem o odloiti rat nego emo
ga dovesti na nau teritoriju. Sta, dakle? O no to se tie samih
vojnika, kojima su ,,dobri narodni tribuni hteli oduzeti platu, a
sada su iznenada za njih zabrinuti - kako stoji stvar sa tim? Oni
su kroz toliki prostor nainili palisade i sproveli jarak, i je d n o i
drugo uz ogrom an napor; najpre su sagradili mali broj m anjih
utvrenja, a zatim su ih poveali onda kad se i vojska poveala;
postavili su utvrenu liniju ne samo prem a gradu nego i prem a
celoj Etruriji kao prepreku ukoliko bi neka pom o stigla otuda;
ta opet da kaem o pokretnim kulama, o zatitnim krovovima,
0 ,,kornjaam a5 i ostalim spravam a za op sed an je gradova?
1 kadaje najzad obavljen toliki posao i kadaje doao kraj naporu, zar smatrate da sve to treba napustiti da bi se na leto ponovo
znojili u n ap o ru kako bi sve ovo ponovo uspostavili? Koliko je
jednostavnije da se ono to je u ra e n o sauva, da se nastavi i
istraje, te najzad okona ova briga. Stvar e za kratko vreme biti
obavljena ako se uradi u jed n o m dahu, ako svoje nade ne oslabim o prekidim a. Govorim o radu i gubljenju vrem ena. A ta je
sa opasnou koju dodajemo ako odloimo rat? Zar moemo zaboraviti da se u Etruriji tako esto odravaju savetovanja o slanju
pom oi Vejima? Kako stvar sada stoji, ljutnja i m rnja na Veje
odlae slanje pomoi; koliko zavisi od njih, oni e dozvoliti da se
5
Testudo, zatita napravljena od drveta za one koji su opsedali grad;
naziv nosi po titovima kojima su se vojnici titili pri napadu na tvrave.
302

Veji zauzmu. M eutim, ko garantuje da e Etrurci zadrati svoj

stav ak i ako se rat prekine i kada, poto im da predah, budu
krenula brojnija i ea poslanstva, kada se ono to sada vrea
Etrurce - to to je izabran kralj u Vejima - moe prom eniti, ili
vrem enom ili saglasnou svih u dravi, da bi se time uspostavila sloga u Etruriji, ili voljom samog kralja ako ne bude hteo da
svoju kraljevsku vlast suprotstaviti spasu otadbine? Vidite li ta i
kakve nekorisne posledice nastaju ukoliko nastavite tim putem:
naputanje dela zavrenog uz toliki napor; preputanje naih
polja na milost neprijateljskim pljakanjima; podsticanje rata
sa celom Etrurijom urnesto samo sa Vejima. To su nai saveti,
tribuni. Slini ste onim a koji postupaju sa bolesnim ovekom
koji bi mogao odm ah ozdraviti kad bi se drao strogog reima,
ali vi produavate njegovu bolest i inite ga neizleivim zbog
sadanje elje za jelom i piem.
6.
No, vere mi,6 ako i ne bi bio u pitanju ovaj rat, veoma je
vano za vojnu disciplinu da na vojnik naui ne samo da uiva
u n a p re d u pobedi nego i da podnosi tekoe dueg pohoda,
da bude strpljiv i onda kad se nade sporo ostvaruju, te ako rat
ne bu d e zavren leti da eka zimu, a ne kao letnje ptice koje
trae gnezda i sklonita im stigne jesen. M olim vas, zar elja
za lovom ne odvodi ljude preko snega i led a u planine i ume? Zar zbog nunosti rata neem o postupiti isto kao u sluaju
kad su u pitanju zadovoljstvo i zabava? Zar su tela naih vojnika
tako m ekuna i duh tako slab da ne m ogu izdrati je d n u zimu
u vojnom logoru i odsustvo od kue? I zar, kao da vode rat na
m oru, koristei lepo vrem e i pazei na godinje doba, ne m ogu
podneti ni egu ni zimu? Pocrveneli bi svakako ako bi im neko
ovo prebacio i tvrdili bi da je u njihovom telu i duhu dovoljno
izdrljivosti, da i p o red zime i vruine m ogu voditi ratove i da
nisu tribunim a poverili zadatak da tite mekutvo i tromost; da
se prisete kako njihovi preci nisu taj poloaj stekli ni u senci ni
zatieni krovovima.
Dostojno je hrabrosti naih vojnika i rimskog im ena da ne
gledate samo na ovaj rat koji predstoji sa Vejima, nego da steknete dobar glas i za druge ratove, za druge narode i za budunost.
6
U originalu ,,Me Dius Fidus [iuvat]; isti bog je pod imenom Semo
Sanctus bio veoma potovan kod Sabinjana, odakle su poreklom i Apiji.
303

Zar sm atrate da e iz ove stvari uslediti mali preokret u miljenju? Ako neki grad izdri nakratko napad rimskog naroda, da li
e susedi smatrati da nem a vie ega da se plae ili e strahovati
i od samog naeg im ena je r se rim ska vojska ne boji duge opsade, poto je nikakvajaina zime ne moe pom eriti od grada
koji je jed n o m opkolila, da ne zna za drugaiji kraj rata sem za
pobedu, da vodi rat isto tako napadom kao i istrajnou? Ona
je nuna u svakom ratu, a najvie pri opsadi gradova je r mnogi
od njih, neosvojivi zbog utvrenja i prirodnog poloaja, najzad
budu pobeeni vrem enom usled gladi i edi. Tako e i Veji biti
pobeeni ako im ne pom ognu narodni tribuni i ako u Rimu ne
nau zatitnike koje su uzaludno traili u Etruriji.
Im a li iega to bi Veji vie eleli od toga da rim ski grad
zahvati p o b u n a i da se kao b o lest p re n e se n a vojni logor?
A kod naih neprijatelja, H erkula mi, vlada takva razboritost da
ni nevolje, ni opsade, ni kraljevska vlast nisu izazvali nikakvu
pobunu, a nije ih uznem irilo ni to to im je E trurija uskratila
pomo. Svako ko bi pokrenuo pobunu bio bi odm ah osuen na
smrt, a niko ne sme da izrekne ono to vi nekanjeno govorite.
Smrt pod batinam a7 oekuje onoga ko bi ostavio oruje ili napustio strau. O ne koji nagovaraju da se baci oruje ili napusti
logor ne sasluavaju jedan ili dva vojnika, nego cela vojska, javno
i na skuptini. A vi ste, Kviriti, do te m ere navikli da sluate ono
to govore narodni tribuni i kad je re o izdaji otadbine ili razaranju drave, da zarobljeni arim a njihove moi dozvoljavate
da maskirani time donesu svako m ogue zlo. Ostaje da ono to
ovde govore to i ostvare kod vojnika u logoru, te vojsku tako iskvare da se ne potinjava vojskovoama poto je, najzad, sve to
dozvoljeno i u Rimu; da se ne potuju ni Senat, ni magistrature,
ni zakon, ni obiaji predaka, ni institucije koje smo nasledili, pa
ni vojna disciplina."
7.
Apije ve bee izjednaio izglede na uspeh sa tribunim a
u narodnoj skuptini, kad se iznenada dogodi nevolja kod Veja,
7
To je takozvani justuanum koji navodi i Polibije (VI, 37, 1-3); kanjeni vojnik bi obino umirao od badna ili kamenja koje su na njega
bacali drugi vojnici. Kanjavanje je zapoinjalo tako to bi komandant
dotakao osuenog svojim tapom (Justis), a ostali vojnici bi na to nastavili da ga tuku. U sluaju da preivi, bio mu je zabranjen povratak kui.
Moguno je da je obiaj bio etrurski.
304

i to tam o gde bi se najm anje oekivalo, i dade Apiju nov argum e n t u dokazivanju, a d oprinese i tom e da se postigne vea
saglasnost m eu staleim a i povea odlunost u nam eri da se
Veji i dalje opsedaju. Naime, kad su nai ve prim akli drvenu
konstrukciju gradu, a zatitni krovovi samo to nisu bili vezani
za bedem e, pa kako su vie napora ulagali u rad danju nego u
strau nou, iznenada su se otvorile gradske kapije i ogrom no
m notvo naoruano bakljam a krenulo je da ih pali. Vatra za
je d a n sat proguta i drvenu konstrukciju i zatitni krov, rezultat
tako dugog napora. Ovde m nogi ljudi naoe smrt od oruja ili
ognja, pokuavajui da spasu stvar. Vest o tom e izazva u Rimu
alost kod svih, a kod senatora brigu i strah da nee usped da
zadre pobunu ni u gradu ni u vojnom logoru i da e gledad
prkosne narodne tribune kao da su oni pobedili dravu. Meutim, tada oni koji su pripadali konjikom staleu, ali kojima drava nije dala konje,8 poto su se m eusobno sloili, iznenada
dooe u Senat i kad im je bilo dozvoljeno da govore, obeae
da e u vojsci sluiti sa sopstvenim konjim a. Kad im je Senat
zahvalio reima punim pohvale, glas o tom e se rairi po gradu
i na Forum u. Na to plebejci dojurie pred Kuriju i izjavie da
e form irad odrede peadije, obeae da e sluiti Republici i
bez naredbe i da e ii tam o kuda budu odvedeni, protiv Veja
ili drugde. Obeae da se nee vratiti pre nego to grad bude
zauzet ako ih odvedu na Veje; pri tome su se svi jedva uzdrvali
da ne pokau ogrom nu radost koja ih je obuzela. Ovde nije kao
kod konjanika neki m agistrat zaduen za to odrao pohvalni
govor, niti su pozvani u Kuriju da uju odgovor, nego je svak
sa izdignutog m esta glasno i maui rukam a iskazivao radost
n arodu koji je stajao na skupu; govorili su da je srean i nepobediv rimski grad, da j e vena ova sloga, hvalili su konjanike,
hvalili narod i sam ovaj dan uzdizali pohvalama; govorili su da
su nadm aene dobrota i dobronam ernost Senata. Nadm eui
se, patriciji i plebejci su lili suze od radosd sve dok senatori nisu
pozvani nazad u Kuriju, gde je doneta odluka da vojni tribuni
sazovu skuptinu, da zahvale konjanicim a i peadiji, da kau
8
Broj onih koji su imali pravo na dravnog konja bio je ogranien
na 1.800 konjanika; ostali graani konjikog cenzusa, oni iji je godinji
prihod bio iznad 100.000 asa, sluili su kao teko naoraani peaci.

305

kako e Senat pamtiti njihovu odanost otadbini i d a je odlueno da prim e platu svi oni koji su se vanredno i dobrovoljno prijavili u vojsku. I konjanicim a je takoe odreena izvesna suma;
tada su konjanici prvi put sluili u vojsci sa sopstvenim konjima.
Vojska dobrovoljaca koja je odvedena ka Vejima ne samo da je
popravila unitena postrojenja nego je napravila nova. Iz grada
je briljivije nego ranije dovezeno snabdevanje da tako zasluna
vojska ne bi oskudevala ni u emu.
8.
Sledee godine su vojni trib u n i sa konzulskom vlau
bili Gaj Servilije Ahala trei put, Kvint Servilije, Lucije Verginije, Kvint Sulpicije, Aul Manlije drugi put i Manije Sergije drugi
put. Kako je pod ovim tribunim a bila sva briga okrenuta prem a
Vejima, to je zapostavljen garnizon u Anksuru, pa dok su se vojnici nalazili na odsustvu, volki trgovci su puteni da uu i poto
su strae izdale, tvravaje na prepad zauzeta. Manje vojnika je
izgubljeno stoga to su se svi sem onih koji su bili bolesni rasturili kao nabavljai hrane po poljima i oblinjim gradovima radi
trgovine. Ali rat nije nije bolje voen ni pod Vejima, prem da
je bio glavna briga drave, j e r su rimske vojskovoe gajile vie
netrpeljivosti je d n i prem a drugim a, nego to su imale hrabrosti
u odnosu na neprijatelja, a sem toga se i rat proirio je r su se
iznenada um eali Kapenati9 i Falisci.10 Ova dva etrurska naroda, teritorijalno najblia, verovala su da e doi na red kad Rim
bude pobedio Veje. Falisci su bili uznem ireni i iz posebnog razloga, naim e zato to su ve ranije bili um eani u rat zajedno sa
Fidenjanima. I tako, poto su izmenjivali poslanstva, obavezali su
se uzajamno zakletvom, pa se njihova vojska iznenada pojavila
kod Veja. Sluajno su postavili svoj logor na onom sektoru kojim
je kom andovao vojni tribun M arko Sergije i to je izazvalo veliki
strah kod Rimljana, je r su poverovali da je ustala cela Etrurija i
da je tu ogrom na masa. Ista misao je podstakla i Vejane u gradu. I tako napadoe na rimski logor sa dve strane. Rimljani se
strae, nosei bojne znake as na je d n u as na drugu stranu,
pa niti su m ogli one iz Veja zadrati u opsadi, niti odbiti napad od svojih utvrenja, a ni odbraniti se od neprijatelja spolja.
9 Stanovnici grada Kapene, koji se nalazio pored teritorije Faliska,
nedaleko od svetilita Feronije; po tradiciji osnovali su ga Veji.
10 Stanovnici grada Faleriji u junoj Etruriji, na uu reke Trera u Tibar.
306

Je d in u nadu su polagali u odlazak trupa iz veeg vojnog logora,

s tim da se je d n e legije bore protiv K apenata i Faliska, a druge
protiv onih koji su napadali iz grada. Ali u ovom logoru je kom andovao Verginije, privatno ogoreni neprijatelj Sergija, koji
j e sa svoje strane m rzeo njega. Kada je Verginiju javljeno da je
veina utvrenja zauzeta, da je linija opsade probijena i da neprijatelj preti sa dve strane, on je zadravao naoruane vojnike,
govorei da e kolega traiti pom o ukoliko m u ona zatreba.
Njegovoj oholosti bila je jednaka tvrdoglavost ovog drugog koji
je , da ne bi izgledalo kako trai pom o od svog linog neprijatelja, vie voleo da ga neprijatelj pobedi nego da odnese pob ed u uz pom o svog suparnika Rimljanina. Naavi se izm eu
dve vojske, rimski vojnci su dugo ubijani. Najzad su napustili
opsadnu liniju, pa su se neki uputili ka veem utvrenju, dok
je veina zajedno sa Sergijem krenula prem a Rimu. Poto je on
ovde svalio svu krivicu n a svog kolegu, bilo je odlueno da se
V erginije opozove iz logora, a da kom andu u m euvrem enu
preuzm u legati. Zatim se o tome raspravljalo u Senatu, pri emu
su se kolege nadm etale u klevetama. Malo je bilo onih koji su
govorili u interesu drave; je d n i su stajali na stranu jed n o g ,
drugi na stranu drugog, kako je ko bio privatno zainteresovan
ili naklonjen.
9.
Bilo da je tako sram an poraz n a n e t grekom kom andanata ili njihovom loom sreom, prvaci Senata odluie da se ne
eka zakonski rok za izbore nego da se odm ah izaberu vojni tribuni koji bi stupili na dunost 1. oktobra. Dok se ostali vojni tribuni nisu protivili kad se odluivalo o tom e, Sergije i Verginije,
zbog kojih se Senat i opredelio protiv magistrata za ovu godinu,
najpre su molili da b u d u poteeni ovog ponienja, a zatim su
se usprotivili senatskoj odluci i odbili da napuste poloaj pre 13.
decem bra, datum a kad magistrati zvanino stupaju na dunost.
U m euvrem enu su naro d n i tribuni, koji su bili prinueni da
ute dokle god je bilo sloge m eu ljudim a i sree u dravi, iznenada divljaki zapretili vojnim tribunim a da e narediti da ih
okuju ako se ne pokore autoritetu Senata. Na to e Gaj Servilije Ahala, vojni tribun: to se tie vas, naro d n i tribuni, i vaih
pretnji, radije ne bih iskusio da li je u njih vie zakona ili u vas
hrabrosti. Greh je opirati se autoritetu Senata. No prestanite da
u naim sukobima traite mesta za nepravdu; moje kolege e se
307

ili pokoriti onom e to trai Senat ili u, ako ostanu tvrdoglavi,

imenovati diktatora koji e ih prinuditi da odu s vlasd. Govor
je prim ljen uz opte odobravanje, a senatori su bili zadovoljni
to je bez zastraivanja narodnih tribuna pronaen vii autoritet
koji e obuzdati magistre. Pobeeni saglasnou svih, odrae
izbore vojnih tribuna koji e stupiti na vlast 1. oktobra, a sami
se povukoe s vlasti pre tog datum a.
10.
U vrem e kad su vojni tribuni sa konzulskom vlau bili
Lucije Valerije Potit etvrti put, Marko Furije Kamil drugi put,
Manije Emilije M amerk trei put, Cezon Fabije Ambust i Lucije
Julije Jul, dogodile su se m noge stvari u zemlji i u ratu. R atje
voen istovrem eno na vie mesta: kod Veja, kod Kapene i Falerija, i protiv Volska da bi se od neprijatelja povratilo utvrenje
Anksur. U Rimu je bilo istovrem eno tekoa i pri regrutovanju
i pri plaanju poreza, a spor je izbio i oko kooptiranja narodnih tribuna; veliko uzbuenje je izazvalo i suenje dvojici koji
su malo pre toga imala konzulsku vlast.
Vojnim tribunim aje bila prva briga da izvre regrutovanje;
nisu bili regrutovani samo mladii nego su i stariji bili naterani
da se prijave da bi vrili straarsku slubu u Rimu. M eutim ,
ukoliko je bilo vie vojnika utoliko je bilo potrebno vie novca za
plate, a to je obezbeivano iz poreza to su ga oni koji su ostali
kod kue nerado davali, je r je i uvanje grada bila vojna obaveza i sluba dravi. Ovo stanje, teko samo po sebi, uinili su jo
sram nijim naro d n i tribuni u buntovnikim govorima. Tvrdili
su da su vojnike plate i uvedene zato da bi se unitili plebejci,
jednim delom slubom u vojsci, drugim delom - porezom ; isti
rat se razvlai ve na treu godinu i nam erno se ravo vodi da bi
due trajao. Zatim je za etiri rata izvreno jed n o regrutovanje, a
uzeti su u vojsku i eaci i starci; vie se ne pravi razlika izmeu
leta i zime kako jadni plebejac ne bi nikad imao mira, a evo sada
je porezom doveden do krajnje bede; kada se vrate unitenih
tela od napora, rana i godina, i kad im anja nau neobraena
zbog svog dugog odsustvovanja, tada i porez pritiska zaputeno
oinsko dobro, pa se vojnika plata, viestruko ponovo vraa
dravi kao d a je prim ljena uz kamate.
Usled regrutovanja, poreza i zauzetosti ljudi brigam a oko
vanijih stvari, na tribunskim skuptinama se nije m ogao izabrati
pun broj n arodnih tribuna i stoga je nastala borba oko toga da
308

se n a prazna mesta kooptiraju patriciji. Ovo nisu mogli dobiti,

ali da bi oborili T rebonijev zakon,11 postig nuto je da se kao
n aro d n i tribuni kooptiraju Gaj Lacerije i M arko Akucije, bez
sum nje uz podrku patricija.
11.
Sluaj je hteo da narodni tribun te godine bude Gnej
Trebonije, koji je sm atrao da mu dug prem a porodici i im enu
nalae da brani Trebonijev zakon. Rekao je da su ono to su patriciji traili i to je pri prvom pokuaju osujeeno, naposletku
izborili vojni tribuni; izjavio je d a je Trebonijev zakon poniten,
a n arodni tribuni su imenovani ne glasanjem naroda nego uz
pom o vrhovne vlasti patricija. Stvar je tako preokrenuta da bi
patriciji ili prijatelji patricija mogli da postanu narodni tribuni; ukidaju se sveti zakoni, oduzim a se vlast narodnim tribunima. Tvrdio je d a je ovo postignuto prevarom patricija, izdajom
i zloinom kolega.
Tako raspaljena m rnja okrenula se isto toliko protiv patricija koliko i protiv n arodnih tribuna, kooptiranih i onih koji
su ih kooptirali. Plaei se za sebe, na to trojica iz kolegijuma,
Publije Kurijacije, Marko Metilije i Marko Minucije, napadoe
Sergija i Verginija, vojne tribune p reth o d n e godine. Tako su,
tuei ih, ogorenje naro d a okrenuli od sebe na njih: podseali su n arod na to da e im dati m ogunost i pravo da progone
ovu dvojicu okrivljenih zbog privatnog i javnog gubitka, i to
svakom kom e su teko pali i regrutovanje i plaanje poreza i
duga vojna sluba i odugovlaenje rata, svakom ko je u alosti
zbog pogibije kod Veja, zbog izgubljenih sinova i brae, drugih roaka i bliskih, te alosti u kui. Dakle, Verginije i Sergije
su bili uzrok svih nedaa. Ovo se m oglo zakljuiti isto toliko
po onom e to su tvrdili tuioci, koliko i po onom e to su sami
optueni govorili je d a n o drugom e. Krivi i je d a n i drugi, meusobno su se optuivali: Verginije Sergija za bekstvo, Sergije
Verginija za izdaju. Njihovo bezum lje je tako neverovatno da
je blie istini kako su sve to radili po dogovoru radi zajednike
patricijske zavere: patriciji su i ranije dali priliku onim a iz Veja
da spale rim ske ratn e sprave da bi se rat produio, a sada su
izdali vojsku i predali Faliscima rimsko utvrenje. Sve ine da bi
11
Trebonijev zakon (lex Trebonia), kojim je bilo zabranjeno da patriciji budu birani za narodne tribune, donetje 448. pre n. e.
309

rimska om ladina osedela kod Veja, da bi narodne tribune spreili da pred n arod iznesu pitanje zemlje i drugih privilegija za
plebejce, da gradske skupove upoznaju sa svojim akcijama i da
se odupru zaveri patricija. Presudu optuenim a su ve doneli i
Senat i rimski narod, ali i same njihove kolege: oni su odlukom
Senata uklonjeni sa vlasti, ali su odbili da je se odreknu, pa su
ih na to naterale kolege strahom od diktature. A rimski narod
je izabrao vojne tribune koji su stupili na vlast 1. oktobra, a ne
13. decem bra, kako je to bilo uobiajeno, je r drava ne bi mogla opstati da su oni due ostali na vlasd. I prem da su tubama
optereeni i unapred osueni, oni ipak izlaze pred sud narodne
skuptine, smatrajui da su osloboeni, je r su ve dovoljno kanjeni tim e to su napustili vlast dva meseca pre roka i postali
privatni graani. O ni ne shvataju da im je vlast oduzeta da ne
bi dalje nanosili tetu, a nije izreena kazna - i njihove kolege
su liene vlasti, m ada nisu nita skrivile. N eka se Kviriti sete
svog raspoloenja kad su nedavno pretrpeli poraz, kad su gledali uplaene vojnike, prekrivene ranam a i ispunjene strahom ,
kako upadaju n a gradsku kapiju, ne optuujui za to zlu sreu
niti nekog od bogova, nego jed in o svoje zapovednike. Sigurno
nem a nikoga ko danas stoji na ovoj skuptini, a ko onoga dana
nije proklinjao i prezirao linost, kuu i imanje Lucija Verginija
i Manija Sergija. Nem a ni najm anjeg razloga da se ne upotrebi
sopstvena mo protiv onih na koje se priziva srdba bogova kad
za to postoji opravdanje i kada to treba. Bogovi nikad ne diu
sami ruku na onoga ko je zgreio; dovoljnoje da onom e ko je
pogoen nepravdom daju priliku za osvetu.
12.
Podstaknuti ovim govorima, plebejci kaznie optuene
sa po 10.000 b ro n zan ih fu n ti,12 p re m d a je Sergije optuivao
Marsa za zlu sreu, a Verginije m olio da ga ne ine nesrenijim
kod kue nego to je bio u ratu. Poto je tako srdba naroda
okrenuta protiv ovih, pali su u zaborav kooptiranje n arodnih
tribuna i prevara uinjena protiv Trebonijevog zakona.
Da bi nagradili narod za odrano suenje, pobednici tribuni predloie agrarni zakon i zabranie da se sakuplja ratni porez
u trenutku kada je plata bila p o treb n a za toliku vojsku i kad se,
m ada je stvar uspeno voena, ni u jed n o m ratu nije stiglo do
12 Bronzana funtaje u stvari teki as (aes grave).

310

eljenog cilja. U stvari, logor kod Veja, koji je bio izgubljen,

ponovo je vraen, a linija utvrena kastelim a i predstraam a.
K om andu su imali vojni tribuni Manije Emilije i Cezon Fabije.
Marko Furije na teritoriji Faliska i Gnej Kornelije u kapenskoj
zemlji nisu sreli nijednog neprijatelja van bedema. Opljakali su
polja, zapalili vile i etvu, opustoili zemlju, ali gradove nisu ni
napadali ni opsedali. Kod Volska su opustoili zemlju i uzaludno
napadali na Anksur, koji se nalazio na uzviici. Poto je napad
bio bezuspean poeli su grad opkoljavati nasipom i jarkom .
Oblast Volska je potpala pod kom andu Valerija Potita. Tako su
stajale stvari na bojitima, kad izbie unutranji neredi veom
snagom od one kojom su voeni spoljni ratovi. Kako su narodni tribuni spreavali da se prikupi ratni porez, pa se ni vojnika
plata nije mogla poslad zapovednicima, a vojske su traile platu,
malo je nedostajalo da se i na vojni logor prenese odjek pobune
u gradu. Usred ovog ogorenja plebejaca na patricije, narodni
tribuni su govorili plebsu da je sada vreme za uspostavljanje slobode i za prenoenje najvie vlasti sa takvih kao to su Sergije
i Verginije na ljude iz sloja plebejaca, h rab re i odvane, ali se
ipak nije dalje otilo od im enovanja je d n o g plebejca, Publija
Licinija Kalva, za vojnog tribuna s konzulskim ovlaenjima, da
bi se dokazalo pravo na to. Ostali izabrani vojni tribuni bili su
patriciji: Publije Manlije, Lucije Ticinije, Publije Melije, Lucije
Furije M edulin, Lucije Publije Volsk. Sami plebejci su se isto
toliko udili ta su postigli koliko i onaj koji je izabran: ovek
koji do tada nije vrio nikakvu javnu dunost sem to je dugo
bio senator i sada ve u godinam a. Nije dovoljno poznato zato je on prvi izabran na ovaj poloaj i radije od nekog drugog.
Je d n i veruju da je dospeo do takve poasti zahvaljujui bratu
G neju K orneliju,13 koji je kao vojni tribun p reth o d n e godine
dao trostruku platu konjanicim a, a drugi d a je to stoga to je
sam drao prigodan govor o slozi stalea, te da je bio om iljen
i kod patricija i kod plebejaca. Sreni zbog ovog uspeha na izbornoj skuptini, narodni tribuni su popustili u pitanju poreza,
to je za dravu bilo najvanije. Posluno su ga platili i on je
upuen vojnicima.
13
S obzirom na razliita gentilna imena, moguno je da su bili braa po majci, ali ne i po ocu.
311

13.
Ubrzo je A nksur bio zauzet poto su branioci jed n o g
prazninog dana zanemarili strau.
Godina je bila izuzetna po ledenoj i snenoj zimi tako da su
putevi bili neprohodni, a Tibrom se nije moglo ploviti. Meutim, ito nije m enjalo cenu j e r se odranije ve nalazilo u skladitu. Poto je Publije Licinije izabran bez prodvljenja, s tim to su
se plebejci tom e vie radovali nego to su se patriciji alostili, on
je postupao tako da se rodila elja da se i na sledeim izborima
izaberu plebejci za vojne tribune. O d patricijskih kandidata je
jedino Marko Veturije sauvao mesto; sve centurije su jednoduno izabrali plebejce Marka Pomponija, Gneja Duilija, Volerona
Publilija, Gneja Genucija i Lucija Adlija.
Tekoj zimi sledilo je nezdravo leto, puno bolesti za sve ivotinje, bilo zbog neum ereno brze prom ene vrem ena iz jed n e
krajnosd u drugu, bilo iz nekog drugog razloga. Kako je ova
nevolja bila bez leka, a nisu joj se videli ni uzrok ni kraj, Senat
je odluio da se pogledaju Sibilinske knjige. Tada su duoviri
zadueni za ritual po prvi p u t u Rimu priredili lek d stern ij,14
koji je trajao osam dana, da bi umilostivili A polona i Latonu,
Dijanu i H erkula, M erkura i N eptuna, prostrevi gozbu na tri
leaja, najvie to su mogli. I privatno je vren isd obred. Kau da
su vrata na svim kuama u celom gradu bila otvorena, a iznete
su i stvari za optu upotrebu; svuda su prim ani u goste poznati
i nepoznati doljaci; ak se i sa neprijateljim a dobronam erno i
ljubazno razgovaralo, a uzdravalo se od sukoba i svaa. I zatvorenicim a su tih dana bili skinuti okovi; bila je sveta obaveza da
se ne okiva onaj koga su bogovi toga oslobodili.
U m euvrem enu se strah Rim ljana pod Vejima um nogostruio, je r su iz jed n o g rata nastala tri. Naime, dok se kao i ranije borilo oko utvrenja, dolazak Kapenata i Faliska u pomo,
doveo je do borbe na dve strane prodv neprijatelja. O no to
je najvie pom oglo bilo je seanje na kaznu izreenu Sergiju i
Verginiju. Stoga su iz glavnog logora, odakle je prolog puta izostala pom o, odvedene trupe kratkim obilaznim putem i one
14
Lektisternij (od lectus stemere, prostirati ili postavljati leaje za gozbu) jeste goenje bogova; na leajevima su postavljane likovne predstave bogova i pred njih su iznoeni darovi. U izuzetnim prilikama, to je
vreno za vie bogova odjednom.
312

su s lea napale K apenate, okrenute p rem a rimskom nasipu.

Borba kojaje nastala prestrailaje i Faliske, tako da ih je jed a n
rimski sreno izveden napad iz vojnog logora naterao u bekstvo.
Tako razbijene, pobednik ih je gonio i naneo im straan poraz.
Uskoro zatim su naili na Rimljane koji su pljakali po kapenatskoj teritoriji, pa su i oni koji su preiveli borbu bili tu pobijeni.
A m nogi od Vejana koji su beali nazad u grad bili su pobijeni
kod kapija, koje su zatvorene da sa s njima ne bi uli i Rimljani,
pa su poslednji begunci ostali napolju.
14. To su bili dogaaji ove godine. Ve su se pribliavali
izbori za vojne tribune; oni su patricije brinuli vie od rata je r
su smatrali da vrhovnu vlast ne dele sa plebejcim a, nego da su
je gotovo izgubili. I tako poto su se dogovorili da za nadm etanje priprem e najslavnije linosti, za koje su verovali da e se
ljudi stideti da ih m im oiu na izborima, sami su nita m anje od
kandidata uinili sve, prizivajui i ljude i bogove i predstavljajui izbore iz dve poslednje godine kao religijski prekraj: prve
godine je bila ljuta zima, kao predskazanje bogova, a druge
nije bilo predskazanja, nego se nevolja i ostvarila; bolest koja
se pojavila na selu i u gradu, bez sumnje je izraz srdbe bogova
koju je, kako su nali u knjigama sudbine,15 trebalo ublaiti. Izbore izvrene pod takvim nebeskim znacima, bogovi smatraju
za nedostojno profanisanje visokih poloaja i za brisanje razlike
m eu rodovima. Iz divljenja prem a visokom poreklu kandidata
i zaplaeni religijom, ljudi su izabrali za vojne tribune s konzulskom vlau samo patricije, veim delom najuglednije, Lucija
Valerija Potita peti put, Marka Valerija Maksima, Marka Furija
Kamila drugi put, Lucija Furija M edulina trei put, Kvinta Servilija Fidenu drugi p u t i Kvinta Sulpicija K am erina drugi put.
Za vreme ovih tribuna nije se pod Vejima dogodilo nita vredno
pom ena. Sva sila se okrenula pustoenju. Dva najvia komandanta, Potit iz Falerija i Kamil iz Kapena, odnee ogrom an plen, ne
ostavljajui itavo nita to ma i oganj m ogu unititi.
15. U m euvrem enujejavljeno o m nogim znamenjima. Budui da su za svedoke imala pojedince, ona su preteno izazivala
15
Knjige sudbine (libri fatales) podrazumevaju razne zbirke proroanstava i gatanja, kao to su Sibilinske knjige, knjige etrurskog proroanstva i sline.

313

neverovanje i prezir, je r kako su bili u ratu sa E trurcim a, nije

bilo haruspika10 koji bi ih protum aili. Ipak je je d n o od tih udesa izazvalo optu panju: voda jez e ra u Albanskoj gori, bez
ikakvih kia ili drugih razloga kojima bi se ovo udo moglo objasniti, porasla j e do neuobiajene visine. Da bi se saznalo ta
bogovi poruuju ovim udom, upueno je poslanstvu u Delfe da
pita. No kao blii tuma sudbine pojavio sejed an starac iz Veja
kojije, dok su se rimski i etrurski vojnici zadirkivali na straama
i stanicama, izjavio u obliku proroanstva da Rimljani nee zauzeti Veje pre nego to voda istekne iz Albanskog jezera". Na ovo,
kao na neto to je sluajno dobaeno, nije u poetku obraena
panja, ali se o tome poelo kasnije priati, pa je jed a n iz rimske
predstrae odluio da se raspita kod jed n o g od najbliih iz grada - poto je rat dugo trajao imali su obiaj da stupaju u razgovor - ko je ovek koji je dobacio zagonetku o Albanskom jezeru.
Kada je uo da je u pitanju haruspik, ovaj ovek sklon sujeveiju
nam am i p roroka na razgovor p o d izgovorom da ga eli pitati
zajedno znam enje koje se tie njega lino. Poto su se, obojica
nenaoruani, bez ikakvog straha neto udaljili od svojih, snani
mladi je naoigled svih zgrabio slabog starca i m ada su Etrurci
digli uzbunu, odneo ga je svojima. Izveden pred kom andanta,
bio je u p uen u Rim pred Senat. Kada su ga upitali ta znai
ono to je rekao o Albanskom jezeru, on je odgovorio da su se
bogovi verovatno naljutili na Veje onog dana kada su njem u
dali misao da izda sudbonosnu propast svoje otadbine. I tako
ono to je izrekao, n a d a h n u t bogom , ne moe porei kao da
nije uinio, je r preutkivanje onoga to bogovi hoe da otkriju
znai isti greh kao kad bi otkrio ono to inae treba sakriti. Tako
kau knjige sudbine, a tako je i prem a etrurskom proricanju:
ako vodu koja poraste u Albanim a Rimljani puste da otie po
odreenim ritualima, bie im data pobeda nad Vejima; sve dok
se to ne dogodi, bogovi nee napustiti bedem e Veja. Potom je
opisao ritual kojim se voda odvodi. Ne poklanjajui veru ovom
beznaajnom svedoku u tako vanoj stvari, senatori odluie
da saekaju povratak poslanika i odgovor Pitijinog proroita.1617
16 Haruspikje gatar koji vraa iz utrobe (exta) rtvenih ivotinja; tumaenja hamspika spadala su u disciplina Etrusca (gatanje, tumaenja udesa i sl.).
17 Misli se na Pitijino proroite u Delfima u Grkoj.
314

16.
Ali pre nego to su se poslanici vratili i pre nego to je
n a en a m ogunost da se iskupi znam enje iz Albe, na dunost
su stupili novi vojni tribuni s konzulskom vlau: Lucije Julije
Jul, Lucije Furije M edulin etvrti put, Lucije Sergije Fidena, Aul
Postumije Regilensis, Publije Kornelije Maluginensis i Aul Manlije. Ove godine su se pojavili Tarkvinjani18 kao nov neprijatelj.
Kada su videli da su Rimljani u isto vrem e zauzeti m nogim ratovima, sa Volscima kod Anksura, g d e je garnizon bio opkoljen,
sa Ekvima kod Labika, koji su ovde napadali rimsku koloniju,
a p o red toga i sa Vejima, Faliscima i Kapenatim a, pri em u ni
u rimskim bedem im a nije situacija bolja usled borbe patricija i
plebejaca, smatrajui da se tu stvara prostor za nasilje, uputie
svoje kohorte na rim sku teritoriju da pljakaju. Smatrali su da
e Rimljani ili ostaviti to bez odm azde da se ne bi optereivali
novim ratom , ili e ih progoniti sa neznatnom , pa prem a tome
i slabom vojskom. Rimljani su bili vie povreeni u svom dostojanstvu nego to ih je zabrinjavalo pustoenje Tarkvinjana. Stvar
nije preduzeta sa velikim priprem am a, ali nije ni odlagana. Aul
Postumije i Lucije Julije nisu pristupili pravom regrutovanju - to
su spreavali narodni tribuni - nego su sakupili grupu sastavljenu gotovo samo od dobrovoljaca, koje su ohrabrili da se prijave, i sa njom su preicom doli preko teritorije Cera i presreli
Tarkvinjane koji su se vraali iz pljakanja natovareni plenom .
M noge su pobili, a sve su liili tovara; poto su tako povratili
ono to je odneto sa njihovih polja, Rimljani su se vratili u grad.
Ostavili su dva dana vlasnicima opljakanog da svako prepozna
svoje. Treeg dana su ono to niko nije prepoznao (poto je vei
deo toga pripadao neprijatelju) prodali ispod koplja,19 a novac
koji je za to dobijen bio je razdeljen vojnicima.
Ostali ratovi, a prvenstveno onaj kod Veja, imali su neizvestan ishod. Gubei nadu u ljudsku mo, Rimljani su ve gledali
u bogove, kadli stie poslanstvo iz Delfa i donese proroanstvo
koje se poklapalo sa odgovorom zarobljenog proroka: Rimljanine, uvaj se toga da albansku vodu zadri u jezeru, uvaj se i
toga da dozvoli da ona otie u m ore svojim kanalom; pusti je
18 Stanovnici etrurskog grada Tarkviniji.
19 Prodaja sub hasta podrazumeva razne javne prodaje, kao i davanje
dravne zemlje u zakup. Hasta (koplje) je simbol pravnog poseda.
315

da navodnjava polja i ona e se tako razlivena iz obala izgubiti.

I tada ti navali na neprijateljske bedem e i imaj na um u da e ti
nad gradom koji tolike godine opseda biti data pobeda preko
sudbine koja ti se otkriva. Kad zavri rat donesi m om hram u
bogat dar, a potom sveti obiaj koji je zapostavila tvoja otadbina obnovi u tradicionalnom obliku.20
17.
Posle toga je i prorok koga su zarobili bio na velikom
glasu, pa su ga vojni tribuni Kornelije i Postumije pozvali da se
pobrine za znam enje na Albanskoj gori, a zapoeli su i ritual da
bi umilostivili bogove. Potom je otkriveno gde su zapostavljeni
sveti obred i proputene sveanosti rasrdili bogove: sigurno nije
bilo u pitanju nita drugo sem to da su magistrati, nepravilno
izabrani, pogreno odredili Latinske praznike i svete obrede na
Albanskoj gori.21 A to se m oe iskupiti samo na je d a n nain:
da vojni tribuni abdiciraju, da se obred ponovi od poetka i da
se uspostavi interegnum . Ovo je sve uinjeno po odluci Senata.
Usledila su tri intereksa, Lucije Valerije, Kvint Servilije Fidena i
Marko Furije Karnil. No unutranji neredi nisu nikako prestajali,
a narodni tribuni su spreavali skuptinu dok se ne dozvoli da
vei deo vojnih tribuna bude biran m eu plebejcima.
Dok se ovo dogaalo, sastanci E truraca su odravani kod
svetilita V oltum ne. K apenatim a i Faliscima koji su traili da
zajednikom odlukom i svim srcem svi narodi Etrurije oslobode Veje, odgovorie da su ovo Vejima ranije odrekli, je r poto
u tako vanoj stvari nisu traili savet, to ne treba da trae ni
pom o. Sada im to odriu zbog sebe i svoje imovine, najvie
u ovom delu Etrurije: tu je plem e do sada nepoznato u Etruriji, novi stanovnici sa kojima nije pouzdan ni m ir ni rat. Ipak
e popustiti zajednikom srodstvu i im enu, te u opasnosti koja
preti srodnom narodu nee spreiti ukoliko neko od om ladine
dobrovoljno eli otii u taj rat. U Rim je stigla vest da se pozivu
odazvao veliki broj neprijatelja. I tada su poeli da se stiavaju
unutranji sukobi zbog zajednikog straha, kako to esto biva.
20 Misli se d a je ovo prozni oblik proroanstva koje je davano u stihu
(carttien); u naucije uinjen pokuaj da se ovaj tekst versifikuje. Ogilvi pretpostavlja daje u pitanju prevod sa grkog.
21 Latinski praznici (Feriae Latinae) spadali su u feriae conceptivae, praznik
koji se pomera; datum praznovanja su odreivali konzuli pri stupanju na dunost. Pogreno izabrani magistrati nisu mogli voditi religijske ceremonije.
316

18.
Senatori se nisu protivili kada su centurije koje prve glasaju izabrale za vojnog tribuna Publija Licinija Kalva, m ada on
to nije traio. O n je pokazao um erenost u p rethodnom tribunatu i sada je ve bio u poodm aklim godinam a. Cinilo se da treba ponovo izabrati sve iz kolegijuma ove godine, Lucija Ticinija, Pnblija Menija, G neja Genucija i Lucija Atilija. Pre nego to
je to objavljeno i pre nego to su pozvani tribuni, kakoje zakon
nalagao, Publije Licinije Kalv po o dobrenju intereksa uze re:
,,U tom e to seajui se nae ranije m agistrature glasate za nas
i za sledeu godinu vidim znak sloge, Kviriti, koja je veoma potreb n a u ovakvim vrem enim a. Ali dok m oje kolege birate kao
iste ljude koji su postali jo bolji zbog iskustva, m ene ne gledate kao istog nego senku i ime koje je ostalo od nekadanjeg
Licinija. Snage tela su iscrpene, sluh i vid su popustili, um i
snaga du h a slabe. Evo vam m ladia, ree pokazujui na svog
sina, koji je slika i prilika oveka koga ste nedavno kao prvog
plebejca izabrali za vojnog tribuna. N jega dajem dravi kao
naslednika odgajenog u m om duhu. Stoga vas molim, Kviriti,
da ovu visoku poast koju ste ponudili m eni date njem u koji je
trai, dodajui tom e i m oje m olbe. Ovo je ispunjeno ocu koji
je m olio, pa je njegov sin Publije Licinije proglaen za vojnog
trib u n a sa konzulskom vlau, zajedno sa onim a koje sam ve
p om enuo. Vojni tribuni Ticinije i G enucije krenuli su protiv
Faliska i Kapenata, ali su rat vodili sa vie ara nego m udrosti i
tako su upali u zasedu. Genucije je svoju lakom islenost platio
asnom smru i pao u prvim redovima ispred zastava; Ticinije
je u nastalom m eteu sakupio vojnike i iz n e re d a uspostavio
bojnu liniju, ali ipak nije susreo neprijatelja na ravnom terenu. Poraz koji je bio vie sram an nego p o g u b an , zam alo se
pretvorio u katastrofu je r su raznovrsni glasovi o tom e izazvali
u Rim u veliki strah, a isto tako i u logoru kod Veja. Teko su
uspevali da zadre vojnike od bekstva kad su do vojnog logora
stigle glasine da su vojskovoe i vojska pobijeni, da su pobednici postali Kapenati i Falisci, a sva etrurska om ladina nije daleko. Jo vei m eteje bio u Rimu poto se verovalo d a je i logor
kod Veja ve n a p a d n u t i da deo nep rijatelja kree u koloni
p rem a Rimu. O trae na bedem e; ene, izvuene iz dom ova
optim strahom , m olile su se u hram ovim a, traei od bogova
da otklone propast od grada, kua, hram ova, rimskih bedem a
317

i da ovu pro p ast okrenu na Veje ako je sveti ritual obnovljen

kako treba i ako je iskupljeno znam enje.
19.
Ve su Latinski praznici bili obnovljeni, voda iz Albanskog jezera je putena u polja i sudbina se pribliavala Vejima.
Ve je Marko Furije Karnil, sudbonosni voa koji e unititi ovaj
grad i spasti otadbinu, bio im enovan za diktataora i odredio
Publija Kornelija Scipiona za kom andanta konjice. Sa promenom zapovednika, sve se iznenada promeni: prom enila se nada,
drugaiji je bio duh ljudi, preokrenula se ak i srea grada. On
je pre svega po vojniki kaznio sve one koji su u strahu beali od
Veja i time je postigao da vojnik shvati da neprijatelj nije ono
ega se najvie treba plaiti. Zatim je zakazao regrutovanje za
odreeni dan, a u m euvrem enu je odjurio do Veja da ohrabri
vojnike; otud se vratio u Rim da izvri regrutovanje novih vojnika. Niko nije odbio da se prijavi u vojsku. A i om ladina Hernika
i Latina, koja nije im ala rim ska graanska prava, dola je da
ponudi svoje snage za ovaj rat. Njima je diktator javno zahvalio
u Senatu i poto je izvrio sve priprem e za rat zavetovao se po
odluci Senata da e prirediti velike sveane igre kad Veji budu
zauzeti, da e obnoviti i ponovo posvetiti hram Majke M atute22
koji je nekad posvetio Servije Tulije. Potom je iziao s vojskom
iz grada, praen veim eljama nego nadom u uspeh, i najpre
se na Nepesinskom polju23 sukobio sa Faliscima i Kapenatima.
P otoje sve radio sa najveojm panjom i oprezom , srea gaje
pratila, kako to obino i biva. N eprijateljaje ne samo razbio u
borbi nego ga je izbacio iz vojnog logora i doao do ogrom nog
plena. Najvei deo je ustupljen kvestoru,24 a ostatak podeljen
vojnicima. O d a tle je vojsku odveo na Veje. T u je na m anjim rastojanjima postavio kastele i izdao naredbu da prestanu arkanja, koja su esto voena na prostoru izmeu gradskih bedem a
i rimskog nasipa, j e r su nekorisna, te vojnike odveo n a radove
radi opkoljavanja. Najvei od tih radova bilo je prokopavanje
22 Mater Matuta je bila staro italsko boanstvo; ime pokazuje da se
brinula o sazrevanju (maturus, zreo) i plodnosd. Praznik Matralia je slavljen uz uee ena 11. juna; posebnost praznovanja je u tome to se ene nisu molile boginji za svoju decu nego za sestrinu decu.
23Teritorija etrurskog grada Nepeta.
24 Misli se na dravnu kasu.
318

tajnog tunela prem a neprijateljevoj tvravi. Da se posao ne bi

prekidao i da rad pod zemljom ne bi iscrpeo ljude, podelio je
one koji su u tom uestvovali na est grupa, a svaka od njih je na
sm enu radila est sati. Radovi nisu prekidani ni danju ni nou
sve dok podzem ni prolaz do tvrave nije bio prokopan.
20.
Kada je diktator video da m u je pobeda ve u rukam a,
da e zauzeti grad i da e pri tome stei plen kakav nije zadobije n u svim prethodnim ratovima zajedno, a ne da bi kod vojnika
izazvao ozlojeenost zbog tedljive podele tolikog plena, ili da
rasipnom dareljivou ne bi izazvao zavist senatora, poslao je
pismo Senatu, obavestio ga da su Veji gotovo u rimskim rukam a
zahvaljujui naklonosti bogova, njegovoj m udrosti i strpljenju
vojnika, i zapitao ta treba uiniti sa ratnim plenom . Senat se podelio izm eu dva miljenja. J e d n o je izneo stari Publije Licinije,
koga je , kako kau, njegov sin upitao za miljenje: on je predloio da se javno objavi da oni koji ele da uestvuju u podeli
p len a treba da krenu prem a logoru kod Veja; drugo je izneo
Apije Klaudije koji, tvrdei d a je ta nova dareljivost udna, nepravina i nerazum na, pa ako se smatra d a je greno da se ono
to je oduzeto od neprijatelja nae u dravnoj kasi iscrpljenoj
od rata, on predlae da se od tog novca daju plate vojnicim a
kako bi se time smanjio ratni porez koji plaaju plebejci. Tako
e vrednost ovog dara osetiti sve kue u dravi, pa se nee dogoditi da gramzive ruke gradskih besposliara eljnih pljake
oduzm u od hrabrih vojnika ono to je njihova nagrada, poto se
uvek dogaa da su u uzim anju plena sporiji oni koji su vredniji
u naporim a i bri u opasnostima. Licinije odvrati da ovaj novac
uvek izaziva sumnjienja i zavist, razlog je za optubu pred narodom i prua povod za pobunu i revoluciju. Stogaje bolje da
se ovim darom pridobiju plebejci i da se pom ogne onim a koji
su iscrpljeni i ogoljeni ratnim porezom tokom tolikih godina,
da to n ad o k n ad e p len o m iz rata u kom e su ostareli. Svak bi
bio sreniji i zadovoljniji da odnese kui ono to je svojom rukom oduzeo od neprijatelja nego da dobije i m nogo puta vie,
ali tuom odlukom. Sam diktator eli da izbegne zavist i optube koje bi proistekle iz ovoga i stoga je sve preneo na Senat.
A poto je stvar preneta na njega, Senat treba da dozvoli da svaki plebejac zadri ono to m u ratna srea dodeli. Ovo miljenje
se inilo kao sigurnije j e r j e moglo doneti popularnost Senatu.
319

Stoga je d o n e t proglas da svak ko eli videti neto od plena iz

Veja neka krene diktatoru u vojni logor.
21.
Krenu ogrom na masa i ispuni vojni logor. Na to diktator, poto je preuzeo auspicije, naredi vojsci da uzm e oruje i
krene. Pod tvojim vostvom, pitijski A polone,25 ree, ,,podstaknut tvojim im enom kreem da razorim grad Veje i tebi zavetavam deseti deo ratnog plena. A tebe, Ju n o n o kraljice, koja
si sada u Vejima, molim da nas kao pobednike vrati u grad koji
je na, a koji e postati i tvoj, u kom e e imati hram dostojan
tebe i tvoje veliine."26 Ovako se molei, prilazio je Vejima sa
ogrom nom masom sa svih strana kako bi se m anje osetila opasnost koja je dolazila kroz prokopani prolaz. Ne znajui da su
ih izdali sopstveni proroci i predala strana proroanstva, da su
ve je d n i bogovi pozvani da uzm u deo plena iz grada, a d a je
drugim a upuena m olba preko zaveta da napuste njihov grad i
potrae hram ove kod neprijatelja i nova sedita, da im je doao
poslednji dan, ne slutei da su im bedem i podriveni podzemnim prolazom i da je tvrava ve puna neprijatelja, Vejani su
naoruani skakali na bedem e, udei se ta je to sada: dok se
tokom tolikih dana nije niko ni pom erio u rimskim predstraama, sada kao da su iznenada poludeli ju re prem a njihovim
bedem im a, zaboravljajui na svaku opreznost.
Na ovom m estu se um ee pria: dok je kralj Veja prinosio
rtvu, u tren u tk u kad je haruspik rekao da e pobeda pripasti
onom e ko odsee u tro b u rtvene ivotinje, to su uli rimski
vojnici iz podzem nog prolaza i odluili da naprave otvor kroz
koji su zgrabili d ro b i odneli ga diktatoru. Kada je u pitanju
tako stari dogaaj, ja se zadovoljavam time da ono to se ini
verovatnim uzmem za istinito. A to se tie ovoga, pogodnijeg za
prikazivanje na sceni kojoj dolikuju udesa nego za verovanje,
mislim da nije vredno ni da se dokazuje ni da se odbaci.
Iz podzem nog prolaza, koji se ve ispunio odabranim vojnicima, iznenada kod hram a Ju n o n e koji se nalazio na tvravi
25 Priziva Apolona je r je Pitija prorekla pad Veja.
26 Premda zatitnica Veja, Junona je bila privuena na rimsku stranu. Prema Katonu, to se vri pomou tzv. evocatio pod kojom je podrazumevana neka vrsta ugovora sa boanstvom; obeavane su rtve i novi
dom ako prom eni stranu. Re je o starom indoevropskom obiaju.
320

Veja iskoie naoruani ljudi. Je d an deo ovih napade s lea

neprijatelja na bedem im a, a deo otvori brave na kapijama, dok
su ostali podm etali poar, j e r su ene i robovi bacali kam enje
s krovova kua. Sve je odjekivalo od uzvika koji su se meali sa
prestraenim glasovima i kuknjavom ena i dece. Ubrzo su branioci bili pobacani s b edem a i kapije otvorene. Dok su je d n i
Rimljani u koloni ulazili u grad drugi su uskakali preko bedem a
koji su bili naputeni, i tako se grad zaas ispunio neprijateljima.
Na sve strane je voena borba. Zatim je malaksavala poto su
m nogi poubijani, pa je diktator preko glasnika naredio da se
nasilje ne prim enjuje prem a nenaoruanim a. To uini kraj pokolju; nenaoruani su poeli da se predaju, a vojnici su pojurili
da pljakaju po diktatorovoj dozvoli. Kau d a je diktator kad je
video tako veliki plen koji je prevazilazio svako oekivanje, podigavi ruke k nebu m olio da ako se nekom od ljudi ili bogova
ini kako je njegova srea ili srea rim skog naroda prevelika,
neka utoli zavist nekorn malom nezgodom, bilo njegovom bilo
rim skog naroda. Kau i da se usred te molitve okliznuo i pao.
O ni koji su posle dogaaja tum aili stvar, ve u ovome su videli predznak kanjavanja Kamila i zauzimanja Rima nekoliko
godina kasnije.27 A taj dan je proao u ubijanju neprijatelja i
pljakanju ovog veoma bogatog grada.
22.
Sledeeg dana je diktator prodao u roblje one zarobljenike koji su bili slobodnog porekla. Jedino je taj novac vraen u
dravnu kasu, ne bez protesta plebejaca. Za plen koji su poneli,
zaslugu nisu pripisivali vojskovoi je r se odrekao svog prava da o
tom e odluuje i iznosei stvar pred Senat traio ko e podrati
njegov zao plan, a takoe ni Senatu, nego porodici Licinija iz
koje je sin izneo pred Senat ono to je predloio njegov otac.
Kada su ljudska dobra izneta iz Veja zapoelo je odnoenje boanskih trezora i kipova bogova, to je injeno vie iz oboavanja
nego zbog pljake. Iz cele vojske su izabrani mladii, opranih tela, odeveni u belo, da prenesu Junonu kraljicu u Rim. Najpre su
pobono uli u njen hram i po ritualu pribliili ruke k njoj, je r
ovaj kip po obiaju E truraca nije niko doticao sem svetenika iz
27
Plutarh u Kamilovoj biografiji saoptava da je Kamil u ovome eleo videti povoljan znak, kao da je time pobeena zavist bogova (invidia deonirn).
321

odreenog roda. Z atim jejedan od njih, ili nadahnut bogom ili

iz mladike ale, upita: Hoe li, Junono, da ide u Rim? Ostali
povikae da je boginja klimnula glavom. Kasnije je dodano prii
da se uo glas koji je rekao da hoe. Saznali smo d a je pom erena
sa svog vrstog postolja uz mali napor, uz podupirae, i da je
njeno prenoenje bilo lako; p re n e ta je na Aventin, svoje veno
sredite, gde ju je pozvao zavet rimskog diktatora i gde je potom
isti Kamil podigao hram , kako je i obeao.28
O v o je bila propast Veja, m onog etrurskog grada. I pad
grada ukazuje na njegovu veliinu poto je deset leta i zima bio
opsedan bez prekida; vie je poraza naneo nego to je prim io
i najzadje, p o to je tako sudbina htela, zauzet vie lukavstvom
i vetinom nego napadom .
23.
Kada je u Rim javljeno da su Veji pali, p re m d a je time
upravljalo znam enje, a to najavili i odgovor proroka i pitijsko
proroanstvo, i prem da su da bi pom ogli rat izabrali za vrhovnog vojskovou najveeg od svih, Marka Furija, da bi i ljudskim
snagama pom ogli u ratu, pa kako se ovde toliko godina borilo
sa promenljivom sreom, pri em u su doivljeni i m nogi porazi,
ipakje nastala velika i neoekivana radost tako da su pre no to
je Senat d o n eo odluku svi hram ovi bili ispunjeni m atronam a
koje su zahvaljivale bogovima. S en atje doneo odluku da se bogovima prireuju zahvalnice u toku etiri dana - due nego za
bilo koji rat voen dotad. Pri dolasku diktatora, u susret su mu
ili svi stalei, sveanije no bilo kom vojskovoi ranije, a pri njegovom trijum fu je bilo prevazieno sve to je bilo uobiajeno u
poastima do toga dana. Najsjajniji prizor je pruao on sam: dovezao se u kolima u koje su bili upregnuti beli konji, to se inilo
neprikladnim ne samo za graanina nego i za smrtnika uopte.
Smatrali su za svetogre to to se diktator po konjima izjednaava sa Jupiterom i Suncem, pa je trijum f tako bio vie slavan nego
prijatan ljudima. Potom odredi mesto za hram Junoni kraljici na
Aventinu i izvri posveenje hram a Majci Matud. Poto je obavio
ove ljudske i boanske poslove odrekao se diktature.
28
Hram je sagraen na Aventinu kod dananje Crkve Svete Sabine,
van gradskih bedema, je r se u ovu Junonu, kao zatitnicu neprijatelja nije imalo poverenja. Meutim, Junona je veoma rano potovana na Kapitolu; ovde je kult bio prenet preko etrursko-latinskih zajednica.
322

Zatim je poelo raspravljanje o daru Apolonu. K adaje Kamil rekao da mu je obeao deseti deo od plena, svetenici su se
saglasili da je obaveza n aro d a da izvri ovaj zavet, ali nije bilo
lako nai nain da se n arodu naredi da vrati plen kako bi se iz
toga izdvojio deo za sveti dar. Najzad se pribeglo nainu koji je
izgledao najbezbolniji: da svak ko eli da se on i njegova kua
odue ovom zavetu neka sam proceni plen koji je stekao i donese u dravnu kasu deseti deo njegove vrednosti; iz toga bi se
nainio dar u zlatu koji j e bio dostojan slave ham a i im ena boga, a isto tako odgovarao i dostojanstvu rim skog naroda. Ovaj
novani doprinos je unekoliko udaljio plebejce od diktatora.
U m euvrem enu stigoe poslanici Ekva i Volska i postigoe mir,
vie stoga da bi drava odahnula iscrpljena u tako dugom ratu,
nego zato to su traili neto to su zasluili.
24.
U godini posle zauzim anja Veja b ilo je est vojnih tribuna sa konzulskom vlau: dvojica Publija Kornelija, Kos i Scipion, Marko Valerije Maksim drugi put, Cezon Fabije Ambust
trei put, Lucije Furije M edulin peti p u t i Kvint Servilije trei
put. Kornelijim aje kockom dodeljen rat sa Faliscima, a Valeriju
i Serviliju rat sa Kapenatima. Oni nisu napadali gradove ni silom
ni lukavstvom, nego su pustoili polja i pljakali sela: nijedno
drvo niti bilo ta drugo to donosi plod nije ostalo na poljima.
Ovom nevoljom po b e en je kapenatski narod; kad je zatraio
mir, on ga je i dobio. Ostao je rat sa Faliscima.
U Rimu je u m euvrem enu dolo do raznih pobuna. Da bi
se o n e um irile, o d lu en o je da se na teritoriji Volska osnuje
kolonija za kojn je upisano 3.000 graana. U tu svrhu izabrani
trijumviri podelili su svakom po tri ju g era i sedam dvanaestina
zemlje.29 Meutim, ovo su poeli prezirati je r su smatrali da je to
uteha koja treba da im odvrati nadu od neeg veeg. Zato premetajn plebejce na teritoriju Volska kad su na vidiku prekrasni
grad Veji i njegova polja, plodnija i prostranija od rimskih? Ovaj
grad su stavljali ispred Rima i po poloaju i po sjaju privatnih
i javnih graevina. Zaista su pokrenuli akciju za preseljavanje
u Veje, na kojoj se m nogo vie nastojalo u vrem e kad su Gali
29
Re je o povrini neto manjoj od jednog hektara. Broj od 3.000
kolonista veliki je i izaziva sumnju; u vojnike kolonije kakve su osnivane
u ovo vreme upuivano je oko 300 ratnika s porodicama.
323

zauzeli Rim. Uostalom, odredie da deo plebejaca i deo Senata

treba da pree u Veje tako da se rimski narod moe naseliti u
dva grada u zajednikoj dravi. Protiv ovoga se podigoe optim ati s takvom estinom da izjavie kako bi pre pom rli na oi
rimskog naroda nego to bi bilo ta od toga stavili na glasanje.
Je r akoje sada toliko neslaganja u jednom gradu, ta bi tek bilo
u dva? Zar vie vole p o beenu od svoje otadbine pobednice,
i zar e dozvoliti da vea srea zadesi Veje kao pokoreni grad
nego kao slobodan? Najzad, u otadbini ih mogu napustiti sugraani, ali ih nikakva sila nee nikad naterati da napuste svoju
otadbinu i svoje sugraane i da slede Tita Sicinija - to je bio
jed a n od n aro d n ih tribuna koji je predlagao ovaj zakon - novog osnivaa Veja, ostavljajui boga Romula, boanskog sina i
osnivaa grada Rima.
25.
O ovome se raspravljalo uz ogorenu borbu, je r su senatori pridobili na svoju stranu i neke od narodnih tribuna, pa
nita drugo nije moglo da zadri pesnice plebejaca tako kao to
su to uinili prvaci Senata; naime, im su plebejci zapoeli svau
i poeli da viu, prvaci su istupili i zatraili od gomile da najpre
njih izudara i ubije. Plebejci su se uzdrali od nasilja prem a ovim a zbog njihovih godina, dostojanstva i poasti koje su imali, a
potom su iz stida odbacili ogorenje i na ostale.
A Kamil je na sve strane drao govore u javnosti: Nije udo, govorio je , ,,to ludilo vlada u gradu, kanjenom zbog zaveta, je r se za sve vie brine nego za ispunjenje svete obaveze.
A ta da kae o dobrovoljnom doprinosu, koji je pre milostinja
no deseti deo plena, je r se svak privatno obavezao na to, do k je
narod kao celina osloboen. Svakako, njem u savest ne dozvoljava da preuti kako je o d re en o da se priloi deseti deo od
pokretnih dobara, a niko ne pom inje zauzeti grad i njegovu
teritoriju, to je takoe ukljueno u zavet. K adaje ovo pitanje,
koje se Senatu inilo spornim, preneto na svetenike, a poto je
i Kamil bio pozvan, kolegijum je odredio da deseti deo od svega
onog to je pripadalo Vejima pre nego to je dat zavet i to je
posle zaveta pripalo rimskom narodu, sada pripadne Apolonovom svetilitu. Tako u procenu ulaze i grad i njegova teritorija. Sprem ljenje novac iz dravne blagajne, a vojnim tribunim a
s konzulskom vlau dat je nalog da za njega nabave zlato. Kako
ga nije bilo dovoljno, m atrone su se dogovorile i obeale zlato
524

vojnim tribunim a, pa su svoj nakit donele u dravnu kasu. Senat je za ovo zahvalio vie nego za bilo ta drugo. M atronam aje
zbog ove dareljivosti dodeljena poast da m ogu koristid sveani
etvoropreg za odlazak u hramove prilikom rtvovanja i sveanih igara, a dvokolice u praznine i rad n e dane. Poto je bilo
p ro cenjeno zlato koje je dobijeno od pojedinaca da bi novac
za njega m ogao biti isplaen, odlueno je da se naini zlatan
krater30 i da se odnese Apolonu u Delfe kao dar.
Cim su odahnuli od ove religijske obaveze, narodni tribuni su ponovo zapoeli pobunu. Podsticali su gomilu protiv svih
prvaka, a najvie protiv Kamila: on je p len iz Veja sveo ni na
ta davi ga dravi i bogovima. O ne koji nisu bili tu, besno su
napadali; ustezali su se da preaju prisutne koji su se mogli suprotstaviti ovoj mrnji. Poto su videli da e se stvar protegnuti
i preko ove godine, oni su iste narodne tribune koji su podneli
zakonski predlog izabrali i za sledeu godinu, dok su patriciji
dali podrku onima koji e se suprotstaviti zakonu. I tako su veim delom bili izabrani isti narodni tribuni.
26.
Na izborima za vojne tribune, senatori su uz veoma veliki napor postigli da se izabere Marko Furije Kamil, pretvarajui
se da biraju vojskovou za rat. U stvari, traen je neko ko e se
suprotstaviti rasipnosti narodnih tribuna. Zajedno sa Kamilom
za vojne tribune s konzulskom vlau izabrani su Lucije Furije
M edulin esti put, Gaj Emilije, Lucije Valerije Publikola, Spurije
Postum ije i Publije Kornelije drugi put. N arodni tribuni nisu
poetkom godine nita pokretali sve dok Furije Kamil, odreen
da ratuje protiv Faliska, nije krenuo iz grada. Pokret je oslabio zbog odlaganja, a u zemlji Faliska je porasla slava Kamila,
neprijatelja koga su se najvie plaili. FJ poetku je neprijatelj
sm atrao da je najsigurnije da se dri bedem a, a Kamil ga je pustoei polja i spaljujui sela prinudio da izie iz grada, ali ga je
strah spreavao da ide dalje. Vojni logor su postavili na je d n u
milju od grada, smatrajui da nita ne daje takvu sigurnost kao
nepristupaan poloaj: sve okolo je bilo strm o i stenovito, a i
putevi su bili ili strmi ili uzani. M eutim, koristei zarobljenika
30
Re krater je u grkom oznaavala posudu odreenog oblika, sa
stopom i drkama pri dnu, gore neznatno proirenu. U dobrom latinskom, re se upotrebljavajedino kao oznaka za zavetni dar.
325

kao vodia, Kamil je usred noi pom erio svoj logor iz polja i u
svitanje se pojavio na m estu iznad neprijatelja. Podeljeni u tri
dela, Rimljani su se utvrivali, a ostatak vojske je bio sprem an
za borbu. Kad je neprijatelj krenuo sa nam erom da sprei utvrivanje, bio je razbijen i dao se u bekstvo. Faliscima je uteran
takav strah da su beei u n e re d u mimoili svoj logor, koji je
bio blii, u nastojanju da se dokopaju grada. M nogi su ubijeni
ili ranjeni pre nego to su u panici upali kroz kapije. Logor im
je zauzet, a plen predan kvestoru uz veliko ogorenje vojnika.
No pobeeni strogou kom ande, tu njegovu vrlinu su i mrzeli i divilijoj se. Zatim je pristupio opsadi grada i poeo graditi
utvrenja oko njega; u m euvrem enu su oni iz grada napadali
na rimske predstrae i bilo je m anjih arkanja; vrem e je proticalo, a uspeh nije pretezao ni na je d n u ni na drugu stranu. Zita
i ostalog to je unapred bilo dovueno u grad opsaeni su imali
vie od onih koji su ih opsedali, a izgledalo je da e opsada trajati isto tako dugo kao kod Veja ako srea i poznata hrabrost u
ratnim operacijam a ne ubrzaju pobedu rimskog kom andanta.
27.
Kod Faliska je bio obiaj da isti uitelj ui decu i da vri
nadzor nad njima, i m nogi deaci su, kao danas u Grkoj, poveravani brzi je d n o g oveka.31 Kao to je to obiaj, decu prvaka
je poduavao ovek koji se isticao znanjem. O n je imao obiaj
da u m iru izvodi deake van grada radi igre i vebe, pa to nije
prekidao ni u vrem e rata; odvodio ih je nekad na krae, nekad
i na due rastojanje od kapija, uz razne igre i razgovore. I kada
je jednom otiao dalje nego obino, doveo je decu kroz rimske
predstrae u rimski logor, u glavni Kamilov tab. Ovde je ovom
zloinakom postupku dodao jo gore rei: da predaje u rimske
ruke grad Falerije poto rimskoj vlasti predaje ove deake iji su
oevi tam o navlasti. K adaje ovo uo, Kam ilje odgovorio: Nisi
doao sebi slinom ni narodu ni vojskovoi, ti, zloine, koji si
doneo zloinaki dar. Izm eu nas i Faliska ne postoji nikakav
savez nastao po ljudskom ugovoru, ali onaj koji je p riro d n o
uroen, taj postoji izm eu nas i njih i uvek e postojati. Postoji
zakon i u ratu i u m iru, i mi smo nauili da ga sprovodim o isto
31
Obrazovanje koje je davao uitelj (paedagogos) jeste grki obiaj
koji je relativno kasno prodro u Rim; tu je bilo uobiajeno da roditelji
poduavaju decu. Moguno je d aje kod Faliska ranije prodro grki uticaj.
326

toliko pravino koliko i hrabro. Oruje ne nosimo protiv onog

uzrasta koji biva poteen i kad se zauzme neki grad, nego protiv ratnika, protiv onib koji su, prem da ih nismo ni uvredili ni
izazvali, napali rimski logor kod Veja. Koliko je do tebe stajalo,
ti si ih pobedio neuvenim zloinom, a ja u ih kao i Veje pobediti hrabrou, naporom i orujem." Zatim m u je skinuo odeu
i sa rukam a vezanim na lea predao ga deacim a da ga vode u
Falerije, a predao im je i ibe da ga udaraju pri povratku. Narod
se najpre sakupio na ovaj prizor, a potom je sazvan Senat zbog
ove novosti, pa je nastao takav preokret u duam a Faliska da su
oni koji su nedavno u besu i srdbi vie voleli propast Veja nego
m ir Kapenata, sada jed n o d u n o zatraili mir. Rimska vernost i
pravinost vojnog zapovednika slavljeni su na Forum u i u Senatu. Uz optu saglasnost upueni su poslanici najpre Kamilu u
vojni logor, a zatim po njegovoj dozvoli i Senatu u Rim. Uvedeni
u Senat, pria se da su ovako govorili: Oci senatori i dopisani,
pobeeni od vas i vaeg vojskovoe na nain na kome vam nee
zam eriti ni bog niti ikoji ovek, mi se predajem o vama je r smatram o da vam kao pobedniku ne moe biti nita drae od toga
da elimo iveti pod vaom vlau pre nego po naim zakonima.
Ovaj rat je dao dva spasonosna prim era ljudskom rodu: vi ste
dali prednost pravinosti u ratu nad pobedom koja je bila tu, a
mi, podstaknuti pravinou, donosimo pobedu ovamo. Pod vaom smo vlau: poaljite ljude koji e prim iti nae oruje, nae
taoce i na grad koji je otvorio kapije. Vi neete zaaliti zbog
svoje pravinosti, kao ni mi zbog vae vlasti. Kamilu su izrazili
zahvalnost i neprijatelji i sugraani. O d Faliska je zahtevana
plata za vojnike za tu godinu da bi rimski narod bio osloboen
ratnog poreza. Poto je m ir zakljuen, vojska je povuena u Rim.
28.
Mnogo vie nego kadaje trijumfovao u zaprezi sa belim
konjima, Kamilje hvaljen sada toje pravinou i vernou pobedio neprijatelja, a njegovo skromno utanje nije spreilo Senat da
bez odlaganja izvri njegov zavet. Zlatni krater kao dar delfijskom
Apolonu odneli su poslanici Lucije Valerije, Lucije Sergije i Aul
Manlije, koji su otplovili velikom laom, ali su lau napali liparski
gusari nedaleko od Sicilijanskog moreuza i odvuklije na Liparska
ostrva. Obiaj ove zajednice bio je da gusarenje smatraju javnom
delatnou i da dele tako steeni plen. Te godineje vrhovnu vlast
kod njih imao neki Timasitej, ovek koji je bio sliniji Rimljanima
327

nego svojima. Status poslanika, zavetni dar i bog kom e je dar

upuen izazvali su njegovo potovanje, pa je on i kod ostalih
probudio religijske obzire poto je masa esto slina onom e ko
njome vlada. Primio je poslanike kao zvanine goste, a zatim ih
je otpratio u Delfe titei ih brodovima i vratio ih u Rim nepovreene. S gusarima je stoga po odluci Senata sklopljen sporazum
0 m eusobnom gostoprimstvu32 i urueni su im dravni pokloni.
Iste godine se ratovalo sa Ekvima uz prom enljivu sreu,
tako da ni vojska ni oni u Rimu nisu znali da li su pobednici ili
pobeeni. O d vojnih tribuna rat su vodila dvojica, Gaj Emilije
1 Spurije Postum ije, i to najpre zajedniki. Poto su razbili neprijatelja, odlueno je da Emilije dri garnizon u Verugini, a da
Postumije pustoi neprijateljsku teritoriju. Ali Postumija, koji je
iao u razbijenoj koloni, nebriljiv zato o je bio ohrabren uspehom, napali su Ekvi i naterali ga u oblinje bregove, unevi paniku m eu vojnike. Strah se odatle prenese i na drugu vojsku, na
garnizon u Verugini. Poto je svoje povukao na sigurno mesto,
Postumije naredi da se sazove skuptina i na njoj napade strah
vojnika i njihovo bekstvo, govorei da ih je rasterao najneiskusniji i najkukaviniji neprijatelj. Sva vojska je uzvikivala da joj
se s pravom ovo govori i da priznaje sram no dranje, ali da e
greku ispraviti i da se neprijatelj nee dugo radovati. Zahtevali
su da ih odm ah vodi na neprijateljski logor - ovaj je postavljen
u ravnici gde se jasno video - i sprem ni su na bilo kakvu kaznu
ako ga je ne zauzrnu pre noi. Poto ih pohvali, Postumije irn
naredi da se okrepe i da budu sprem ni oko etvrte strae. Da
bi spreio bekstvo Rimljana sa bregova u toku noi putem koji
vodi u Veruginu, neprijatelj im izie u susret. Borbu su zapoeli
pre svitanja, ali je meseina sjala cele noi, p a je bilo vidno kao
da je voena po danu. M eutim, uzvici su doprli do Verugine,
pa kako su vojnici pomislili da je rimski logor zauzet, tako su
se prestraili da su uprkos Emilijevim naporim a i protivljenju
krenuli prem a Tuskulu. O tuda stie glas u Rim da su Postumije
i vojnici izginuli. A Postumije, im m u je svetlost dana pokazala
32
Javno gostoprimstvo (hospitium publicium), formalna veza izmeu
drave i pojedinca druge drave, pri emu bi ovaj poslednji primio poslanike drave o kojoj je re u svoju kuu kao goste; sam je uivao gostoprimstvo drave s kojom je sklopio hospitium.
328

da se ne treba plaiti zasede ukoliko bi u razbijenom bojnom

poretku sledio neprijatelje, dojaha do svoje bojne linije i opom enu vojnike na ono to su obeali. Tim e im je ulio takav borbeni ar da Ekvi nisu mogli izdrati njihov napad. Nastade takvo
ubijanje onih koji su beali kakvo se dogaa kad ljude vodi vie
ogorenje nego hrabrost, i ono se nastavi do unitenja neprijatelja. Tunoj vesti iz Tuskula, koja je bezrazlono uplaila dravu,
sledilo je lovorom ovenano Postumijevo pism o d a je pobeda
pripala rimskom n aro d u i da je vojska Ekva unitena.
29.
Poto akcije n a ro d n ih tribuna jo nisu bile dovele do
cilja, plebejci su nastojali da produe trib u n at podnosiocim a
zakona, a patriciji da ponovo izaberu trib u n e koji e stavljati
veto na zakone. Plebejci su odneli prevagu na svojim izborima.
Svetei se za ovaj poraz, patriciji su senatskom odlukom postigli da se biraju konzuli - m agistratura koju plebejci nisu voleli.
Tako su posle petnaest godina ponovo izabrani konzuli Lucije Lukrecije Flav i Servije Sulpicije Kamerin. Kako im niko od
kolega nije pruio otpor, narodni tribuni su poetkom godine
energino krenuli da donesu zakon, a konzuli su se iz istog razloga, nita manje energino, borili protiv toga. Dok se cela drava okrenula ovome kao jedinoj brizi, Ekvi su napali na Viteliju 33, rimsku koloniju na svojoj teritoriji. Poto je tvrava zauzeta
nou izdajom, vei deo kolonista je nepovreen izbegao preko
suprotnog dela grada i potraio utoite u Rimu. Kom anda za
rat je kockom pripala konzulu Luciju Lukreciju, koji je odveo
vojsku i pobedio neprijatelja u borbi, a zatim se vratio u Rim
na jo veu borbu. Bio je odreen dan za suenje tribunim a iz
prethodne dve godine, Aulu Verginiju i Kvintu Pomponiju, ija
se odbrana, po optem uverenju patricija, ticala asti Senata.
Njih ni u privatnom ivotu ni u javnoj funkciji nisu optuivali
za drugo sem za suprotstavljanje zakonskom projektu tribuna,
je r su time inili po volji senatorim a. Ipak je zahvalnost Senata
bila p o b e e n a plebejskim ogorenjem , pa su oni, iako nevini, bili osueni da svaki plati po 10.000 tekih asa, to predstavlja alostan prim er. Ovim su patriciji bili veoma nezadovoljni,
a Kamil je javno prekoreo plebejce za zloin kojim su se okrenuli
33
Naziv je mogao biti u vezi sa vitellum, tele, pa je moda u vezi sa
kultom bika, kako pretpostavlja Ogilvi.
329

protiv svojih ljudi, ne shvatajui da ovom nepravinom osudom

oduzimaju narodnim tribunim a pravo na veto, a oduzimajui to
pravo rue tribunsku mo. O ni se varaju ako misle da e patriciji podnositi razuzdanu samovolju ove m agistrature. Ukoliko
se tribunsko nasilje ne bude moglo suzbiti uz pom o pojedinih
tribuna, senatori e nai drugo oruje. Konzule je prekorio to
su utei dozvolili da se tribuni koji su sluili autoritetu Senata
lie javne zatite. Iznosei ovo u svojim govorima, iz dana u dan
je poveavao ogorenje ljudi.
30.
A Senat je neprestano podsticao protiv zakona: onog
dana kad se bude donosio zakon neka siu na Forum , nemajui na um u nita drugo sem da brane svoje rtvenike i ognjita,
hramove svojih bogova i zemljn u kojoj su roeni. A to se njega
lino tie, ako ne bi bio greh misliti na sopstvenu slavu dok se u
otadbini vodi borba, za njega bi bilo sjajno da se u gradu koji
je zauzeo tiska gomila, da svakodnevno uiva u spom eniku svoje
slave, da p red oim a ima grad koji je imao m esto u njegovom
trijum fu i da ceo svet ide stopam a njegovog podviga. Ab greh
je voditi ljude da nasele grad koji su ostavili besm rtni bogovi, a
rimskom n arodu ne prilii da se naseli na porobljenoj zemlji i
da zameni pobedniku dom ovinu sa onom koja je pobeena.
Ovakvim podsticanjem svog prvaka bili su ohrabreni senatori, stari ljudi i mladii, da na dan donoenja zakona dou na
Forum u zbijenim redovima; zatim su rasporeeni po tribama
saletali svaki svoje tribule34 i plaui ih molib da ne naputaj u ovu otadbinu za koju su se uspeno i h rabro borili i oni i
njihovi oevi; pokazivali su na Kapitol, na hram Veste i ostale
hram ove bogova koji su se nalazili oko Foruma; govorili su da
rimski n arod ne bi trebalo odvoditi u grad neprijatelja kao da
je p ro g n an i o tera n sa tla otadbine i od dom aeg penata, i
stvar dotle dovesti da bi bilo bolje da Veji nisu zauzeti, je r Rim
onda ne bi bio naputen. Kako stvar nisu vodili nasiljem nego
molbama, pri em u su esto pom injali bogove, to su kod mnogih probudili religijsku svest, pa je zakon odbaen sa veinom
od jed n o g glasa. Ova pobeda je tako obradovala patricije da je
sledeeg dana na predlog konzula doneta senatska odluka da
34
Tribuli su oni koji su pripadali istoj tribi, pa su prem a tome zajedno glasali. Svaka triba je na skuptini pri glasanju vaila kao jedan glas.
330

se teritorija Veja podeli plebejcima, po sedam jugera zemlje po

glavi, i to da se ne deli samo ocu porodice nego i ostalim slobodnim lanovima kue kako bi imajui to u izgledu odgajali decu.
31. Pridobijeni ovim darom , plebejci nisu pruili nikakav
otpor pri izboru konzula. Izabrani su Lucije Valerije Potit i Marko Manlije, koji je kasnije dobio nadim ak Kapitolin. Ovi konzuli su priredili Velike igre na koje se zavetovao diktator Marko
Furije u toku rata sa Vejima. Iste godine je osveeno i svetilite
Ju n o n i, to je bio zavet istog diktatora u ovom ratu; kau da je
osveenje izvreno uz veliku revnost m atrona.
Sa Ekvim aje voen rat na Algidu, jedva vredan pom ena:
neprijatelj je razbijen gotovo pre nego to je i dolo do sukoba.
Valeriju, koji je bio uporniji u unitavanju neprijatelja u bekstvu, dodeljen je trijum f, a Manlije je dobio pravo da ovenan
ue u grad. Iste godine je izbio novi rat sa narodom Volsinija.
Zbog gladi i epidem ije koja se proirila na teritoriji Rima, zatim
usled sue i p reteran e ege, vojska nije m ogla biti izvedena u
rat. Ovim ohrabrenim Volsinjani, kojima su se pridruili i Sapinati,35 upali su na rim sku teritoriju. Na to je objavljen rat i jednom i drugom narodu. U m ro je cenzor Gaj Julije, a na njegovo
m estoje imenovan Marko Kornelije. To se kasnije tumailo kao
povreda boanskog prava, je r je Rim bio zauzet u toku njegovog lustrum a.36 Posle toga, cenzor koji bi um ro nije nikad bio
zamenjivan drugim . Kako je bolest zahvatila i konzule, bilo je
odlueno da se auspicije obnove izborom intereksa. I tako poto
su konzuli po odluci Senata abdicirali, za intereksa je izabran
Marko Furije Kamil, koga je smenio Publije Kornelije Scipion,
a ovoga Lucije Valerije Potit. Ovaj poslednji je imenovao est
vojnih tribuna sa konzulskom vlau da bi drava imala dovoljno
m agistrata ako bi se neko od njih razboleo.
32. Na dan 1. ju la 37 stupili su na dunost Lucije Lukrecije,
Servije Sulpicije, M arko Emilije, Lucije Fuzije M edulin sedmi
put, Agripa Furije i Gaj Emilije drugi put. Lucije Lukrecije i Gaj
35 Sapinati se pominju jedino kod Livija, i to kao Sapientes, Salpentes
i Sappinates.
36 U ovom sluaju, lustrum oznaava razdoblje od pet godina, tj. vreme izmeu dva izbora cenzora i popisa graana.
37 Ovo je nova prom ena datuma stupanja konzula na vlast zbog epidemije.
331

Emilije su za kom andu dobili oblast Volsinija, a prodv Sapinata

su odreeni Agripa Furije i Servije Sulpicije. Najpre se ratovalo
sa Volsinjanim a; rat je bio znaajan po broju neprijatelja, ali
otrih sukoba nije bilo. Razbijeni pri prvom napadu dali su se
u bekstvo; 8.000 ljudi, opkoljenih naom konjicom, poloili su
oruje i predali se. Glas o ovoj borbi je bio razlog da Sapinati
odustanu od rata; potraili su utoite u bedemima. Rimljani su
odvukli ogrom an plen i sa sapinatske i sa volsinijske teritorije,
a da se pri tom e njihovoj sili niko nije suprotstavio. Najzad je
Volsinjanim a, iscrpljenim a u ratu, dato prim irje na dvadeset
godina pod uslovom da Rimljanima vrate ono to su opljakali
i da rimskim vojnicima daju platu za tu godinu.
Iste godine je Marko Cedicije, jed a n plebejac, obavestio tribune da je na Novom putu, gde je sada kapela iznad Vestinog
hrama, uo u tiini noi glas, jasniji od ljudskog, koji mu je naredio da obavesti magistrate da dolaze Gali. Kao to to esto biva,
ovo je bilo prezreno zato to je vest doneo beznaajan ovek, a
osim to g aje bilo u pitanju je d n o daleko plem e o kom e se nita
nije znalo. Ne samo da je opom ena bogova bila prezrena dok
se sudbina pribliavala nego su i je d in u ljudsku pom o koju su
imali u linosti Marka Furija udaljili iz grada. Poto ga je narodni tribun Lucije Apulej optuio zbog plena iz Veja, Kamil, koji
je upravo izgubio sina mladia, pozva u svoju kuu lanove svoje
tribe i klijente koji su veim delom bili plebejci da bi ispitao njihovo raspoloenje. Dobio je odgovor da e oni platid sumu na
koju on bude osuen, ali da ga ne m ogu osloboditi kazne. Na
to on ode u progonstvo, m olei besm rtne bogove da ga nezahvalna otadbina to pre poeli ako m u je ova nepravda naneta
kao nevinom. U odsustvuje osuen da plati 15.000 tekih asa.
33.
Tako prognae graanina za koga bi se m oglo tvrditi,
ukoliko ima iega to je u ljudskim stvarima sigurno, da Rim ne
bi m ogao biti zauzet da je on ostao. Dok se gradu pribliavala
sudbonosna propast, stigoe poslanici iz Kluzija da zatrae pomo prodv Gala. Ovo pleme, kae predanje, prelo je Alpe i zauzelo polja koja su ranije obraivali Etrurci, privueno plodovima
nae zemlje, a najvie vinom koje je tada za njih predstavljalo
novo zadovoljstvo. A vino je u Galiju izvezao A runs iz Kluzija
da bi nam am io ovo pleme. O n je bio ljut na Lukum ona, ijije
tu to r bio, zato to m u je ovaj zaveo enu. Kako j e m ladi bio
332

veoma moan, Aruns m u se nije mogao osvetiti sem uz pom o

strane sile. O n je bio voa Galima pri prelasku Alpa i podstreka napada na Kluzij. Dakle, ja ne poriem d a je Gale doveo na
Kluzij Aruns, ili neko drugi iz ovog grada. No opte je poznato
da Gali koji su napali na Kluzij nisu bili prvi koji su preli Alpe.
Dva veka pre napada na Kluzij i zauzimanja Rima, Gali su preli
u Italiju, pa ovi iz Kluzija nisu bili prvi Etrurci sa kojima su oni
ratovali. Mnogo ranije se galska vojska esto sukobljavala sa ljudim a koji su iveli izm eu Apenina i Alpa. Etrurska vlast se pre
rimske prostirala daleko na kopnu i na m oru. Kolika im je bila
m o pokazuju nazivi G ornjeg i Donjeg m ora kojima je Italija
opkoljena kao neko ostrvo, je r su italska p lem e n aje d n o zvali
Toskansko po optem nazivu za narod, a drugo Hatrijatsko po
etrurskoj koloniji H atriji,38 dok su Grci ova m ora nazivali Tirenskim i Adriatskim. O krenuti prem a jed n o m i drugom m oru,
Etrurci su naseljavali dvaput po dvanaest gradova, najpre sa ove
strane Apenina, prem a Donjem m oru, a zatim isto toliko sa one
strane Apenina, osnivajui onoliko kolonija koliko je prvobitno
bilo gradova i one su drale sva mesta od reke Poa do Alpa sem
ugla to su ga drali V eneti koji su iveli oko m orskog zaliva.
Alpska plem ena su bez sumnje istog porekla, naroito Reti koji
su zbog prirode tla postali tako divlji da od starine nisu sauvali
nita sem svog govora, pa i to iskvareno.39
34.
O prelasku Gala u Italiju saznali smo ovo: u vreme kad
je Tarkvinije Prisk vladao u Rimu, tada su nad Keltima, koji su
inili treinu Galije, vrhovnu vlast imali Biturigi;40 oni su Keltima davali kralja. Ambigat, koji je tada vladao, zahvaljujui srei
i hrabrosti kako svojoj tako i svog naroda, bio je veoma m oan,
tako d a je Galija u vreme njegove vlasti obilovala i u plodovima
3HHatria ili Hadria nalazila se u italskoj oblasti Picenurn, na oko 6 milja udaljenosti od mora; kolonija je osnovana 289. pre n. e. na mestu starijeg naselja. Dvanaest etrurskih gradova mogli su biti: Arretium, Cortona,
Perusia, Volsinii, Caere, Tarquinii, Vetulonia, Vulci, Volaterrae, Clusium, Rusellae, Veii, a kasnije je tom broju dodana i Populonia.
39 Reti su bili mnogobrojna plemena u Alpima, izmeu Pijave i jezera Komo, junog Tirola i doline Rajne do Bodenskog jezera. Jezik im je
pripadao mediteransko-preindoevropskim govorima.
40 Biturigi su bili galski narod u Keltskoj Galiji ( Gallia Celtica), kasnijoj Akvitaniji.
333

zemlje i u ljudima, pa je izgledalo da se takvim mnotvom ljudi

jedva moe upravljati. I sam ve u godinam a, A m bigatje u elji
da rastereti kraljevstvo od tolike mase ljudi koji su ga ve pritiskivali objavio da e sinove svoje sestre, Beloveza i Segoveza, dva
valjana mladia, poslati da trae nova sedita koja e im bogovi
pokazad preko znamenja. Dozvolie im da povedu onoliko ljudi
koliko ele kako ih nijedno plem e ne bi moglo odbid kada dou.
Segovezu je kockom dopala Hercinijska gora,41 a Belovezu, koji
je bio m nogo sreniji, bogovi odredie put u Italiju. O n odvede
sa sobom one koji su bili prekobrojni: Biturige, Arverne, Senone,
Hedue, Ambare, Karnute i Aulerke. Krenuvi sa ogrom nim mnotvom konjanika i peaka sde do Trikastina.42 Ovde su kao velika
prepreka stajali Alpi. Ne udim se to su izgledali neprelazni,
je r preko njih nije bilo puta od vrem ena dokle dopire ljudsko
pamenje, sem ako se ne poveruje u legendu o H erkulu.43 Dok
je visina planina drala Gale ovde kao odseene, oni su gledali
sve strane preko kojih e od prelaza to su se spajali s nebom
prei na drugu stranu sveta. Drao ih je i religijski strah, je r se
irio glas da doljake koji trae zemlju napada plem e Salvi. To su
bili Masilioti koji su brodovim a doli iz Fokeje.44 Smatrajui da
je to predznak njihove sree, Gali im pomogoe da utvrde prvo
mesto na koje su se iskrcali, to su Salvi dopustili. Sami su mirno
preli Alpe preko Taurinskog prevoja i prevoja Durija, te Etrurce
razbili nedaleko od reke Ticina.45 Kad su uli da zemlja koju su
zauzeli nosi isd naziv Insubrij46 kao i jed n a oblast kod H edua, a
smatrajui to dobrim predznakom za mesto, osnovali su tu grad
koji su nazvali M ediolanum.47
41 Hercynia saltusje visoravan u junoj Germaniji koju su, prema Cezaru i Tacitu, naseljavala galska plemena.
42 U pitanju su plemena centralne Galije; Trikastini su iveli u kasnijoj rimskoj provinciji Narbo, najugu, u dananjoj Provansi.
43 Prema nekim verzijama mita o Herkulu, on je terajui Gerionova
goveda proao preko Galije.
44 Koloniju Massilia (dananji Marsej), osnovali su maloazijski Grci
iz Fokeje oko 600. pre n. e.
46 Reka Tiino ( Ticinus) u severnoj Italiji, pritoka Poa.
46 Insubri su u stvari bili veliko galsko pleme u severnoj Italiji.
47 Mediolanum, dananji Milano. Insubri su pored toga imali i gradove Comum, Ticinum, Novaria.
334

35. Uskoro je usledila nova grupa stopam a prethodnika:

C enom ani su pod voom Etovijem preli preko istog prevoja
uz pom o Beloveza i naselili se tamo gde su danas gradovi Briksija48 i Verona. Posle njih su se naselili Libui i Saluviji u blizini
starog plem ena Levi Liguri,49 koje je ivelo oko Ticina. Potom
su Peninske Alpe50 preli Boji i Lingoni, pa kako su sve zemlje
izm eu Alpa i reke Poa bile ve zauzete, oni preoe preko Poa
splavovima i oterae sa njihove zemlje ne samo Etrurce nego i
U m bre. Ipak su se zadrali na Apeninima. Tada su Senoni, koji
su kao doljaci stigli poslednji, zauzeli zemlje od reke U tenta do
granice Ezisa.51 To su bili oni Gali koji su doli do Kluzija i do
Rima, kako sam doznao. M eutim, nije sigurno da li su to bib
jed in o oni, ili su im se pridruili i narodi iz Ovostrane Galije.52
Uplaeni od novog rata kad su ugledali rulju, lica ljudi dotad neviena i novu vrstu oruja, a sluajui esto o tome kako
su Gali i sa ove strane Poa razbili etrurske legije, stanovnici Kluzija upude u Rim poslanstvo da trai pom o od Senata, prem da
sa Rimljanima nisu imali nikakav savez ili ugovor o prijateljstvu
sem to n arod Veja, koji im je bio srodan, nisu branili od Rimljana. to se tie pom oi nisu postigli nita, ali su bila upuena
tri poslanika, sinovi M arka Fabija Ambusta, da u ime rim skog
naroda i Senata razgovaraju sa Galima i zatrae da ne napadaju
saveznike i prijatelje rimskog naroda koji im nisu naneli nikakvo
zlo. Rimljani e se, rekoe, ,,u ratu b raniti ako prilike b u d u
zahtevale; ini se ipak bolje da se rat otkloni ukoliko je moguno i da Gale, novo plem e, pre upoznam o u m iru nego u ratu .
36. Bilo bi to m irno poslanstvo da se poslanici nisu divljaki ponaali i bili slini pre Galima no Rimljanima. Poto su ono
to im je naloeno izloili na skuptini Gala, dobili su ovaj odgovor: prem da nisu uli za Rimljane, veruju da su oni hrabri ljudi
poto su Kluani zatraili pom o od njih u trenutku opasnosti.
48 Briksijaje bila na mestu dananje Bree u severnoj Italiji.
49 Laevi Ligures su verovatno dva plemena, prem da ih Livije navodi
kao jed an narod. Liguri su pripadali preindoevropskim narodima u Italiji; u istorijsko doba su iveli oko enovskog zaliva.
50 Alpes Poenini su deo Alpa oko prelaza Sv. Bernard. Boji i Lingoni
su pored Senona najvea keltska plemena u severnoj Italiji.
51 Utentum, je kod dananjeg Montonea, a Aesisje dananji Ezino.
52 U pitanju je Gallia Cisalpina, sa ove, tj. italske strane Alpa.
335

I kako radije alju poslanstvo nego oruje na njih da bi zatitili

svoje saveznike, oni nee prezreti m ir koji im nude pod uslovom
da Galima, koji nem aju zemlje, n a ro d Kluzija, koji je ima vie
nego to m oe obraditi, ustupi je d a n deo svoje teritorije. Mir
se ne moe postii na drugi nain. Zele da u prisustvu Rimljana
uju odgovor Kluana, pa ako b u d u odbijeni vodie borbu u
prisustvu Rimljana tako da m ogu javiti kui koliko Gali nadmauju sve druge. Kad su ih Rimljani upitali s kojim pravom trae
zemlju od onih koji je poseduju, ili prete ratom, i ta Gali trae
u Etruriji, ovi im oholo odgovorie da im pravo lei u oruju i
da onim a koji sujaki sve pripada; tada planue gnevom i jed n i
i drugi, zgrabie oruje i zapoe borba. Poto se zla sudbina ve
pribliavala Rimu, rimski poslanici zgrabie oruje, to je protivno svakom m eunarodnom pravu. Nije moglo ostati nezapaeno
da se ispred etrurskog bojnog reda bore tri veoma hrabra rimska
mladia iz najplem enitijeg roda, je r je hrabrost stranaca padala
u oi. Uz to je Kvint Fabije, koga je konj povukao van bojnog
reda, ubio galskog vou napadajui na bojne znake, probivi mu
kopljem bokove. Dok m u je skidao oruje, Gali ga prepoznadoe
i objavie celom bojnom redu da je to rimski poslanik. Zaboravljaj ui na mrnju prem a Kluziju, na to Gali dadoe trubom znak
za povlaenje, pretei Rimljanima. Bilo je onih koji su predlagali
da se odm ah krene na Rim, ali je pobedilo miljenje starijih da
se najpre poalju poslanici da se ale na nepravdu i da trae da
se predaju Fabiji koji su povredili pravo m eu narodim a. Kad
su poslanici Gala rekli ta im je naloeno, senatori nisu odobrili
ono to su Fabiji uinili, a uz to im se i zahtev varvara uinio pravedan. M eutim, nisu odluili onako kako su smatrali da treba
je r je tome stajao na putu ugled ovih ljudi visokog roda. I tako
da krivica ne bi bila do njih ako bi u ratu sa Galima pretrpeli poraz, oni obavestie narod o zahtevima Gala, s tim da on o tome
odlui na skuptini. Ovde su bogatstvo i uticaj toliko cenjeni da
su one o ijem je kanjavanju bila re izabrali za vojne tribune sa
konzulskom vlau za sledeu godinu. K adje to uinjeno, uvreeni Gali se, kako je trebalo vratie svojima, javno pretei ratom.
Zajedno sa Fabijima, za vojne tribune su izabrani Kvint Sulpicije
Long, Kvint Servilije etvrti put i Publije Kornelije Maluginensis.
37.
Dok je p retila tolika opasnost, dotle drava, k o ja je
u borbi protiv Fidenjana i V ejana i drugih susednih naro d a
336

pribegavala poslednjem sredstvu i u velikim nevoljama imenovala diktatora, sada nije traila nikakvu izuzetnu vlast ili pom o
protiv neprijatelja, koga dotad nije nikad videla niti je za njega
ula, neprijatelja koji dolazi s m ora i sa kraja sveta donosei
rat: toliko su ljudi bili zaslepljeni sudbinom da nisu pruali otp o r njenoj moi koja je neum oljivo nastupala. T ribuni ijom
je nesm otrenou dolo do rata imali su vrhovnu kom andu i
vrili regrutovanje nita vee od uobiajenog kad su u pitanju
osrednji ratovi, ublaavajui i glasove o ratu. U m euvrem enu
su Gali, koji su saznali da su oni koji su prekrili pravo dobili jo
i poasti i da je njihovo poslanstvo ism ejano, planuli gnevom,
a kako je ovo plem e n eu m eren o u tom e, ono je odm ah zgrabilo bojne znake i ubrzanim marem krenulo na Rim. Poto se
u gradovim a preko kojih je prelazila njihova uurbana masa,
u strahu dohvatalo oruje, a stanovnici sela beali pred njima,
oni su glasno uzvikivali kud god su prolazili da idu na Rim, te
nadugako i nairoko razvijenom linijom peadije i konjice ispunjavali ogrom an prostor. Ispred njih su ili glas o njima i glasnici iz Kluzija, a zatim i m nogih drugih naroda. Neprijateljeva
brzina je izazvala ogrom an strah u Rimu; s vojskom u neredu,
prikupljenom na brzinu, jedva izioe u susret Galima najedanaest milja od grada, na mesto na kome se reka Alija, tekui sa
K rustum inskih gora u dubokom kanjonu, nedaleko od pu ta
uliva u Tibar. Ve je sve i ispred i okolo bilo ispunjeno neprijateljima. Ovo plem e po prirodi buno, divlje pevajui i kriei,
sve je ispunjavalo zastraujuim zvukom.
38.
Ovde vojni tribuni, koji nisu p reth o d n o izabrali mesto
za vojni logor, niti ga utvrdili jarkom iza koga e se povui, ne
seajui se ni bogova ako su ve zaboravili na ljude, bez auspicija i povoljnih rtava, postavie svoju liniju veom a iroko, sa
razvuenim krilima, da bi izbegli opkoljavanje. Ipak nisu uspeli
da izjednae linije sa neprijateljskim, m ada su svoju tako rastegli da su oslabili centar koji se jedva drao. Na desnoj strani su
imali m alu uzviicu, na koju su reili da sakupe svoje rezervne
trupe. Kao to je ovo bio poetak panike i bekstva, tako je bio
i je d in i spas beguncim a. U stvari se B ren,53 voa je d n e grupe
53
Bren se zvao i voa Kelta koji su iz Podunavlja krenuli u pohod na
Grku 280. pre n. e.
337

Gala, s obzirom na mali broj neprijatelja, bojao njegove ratne

vetine. Uveren d a je ova uzviica zauzeta zato da bi Gali bili napadnuti s boka i sa lea ako bi krenuli na frontalnu liniju koju
su drale legije, on okrenu napad prem a rezervnim trupam a ne
sumnjajui u to da e ukoliko ove otera sa uzviice, lako odneti
pobedu u ravnom polju zahvaljujui svojoj borbenoj nadmoi.
Tako je na strani varvara bila ne samo srea nego i razlonost.
A na drugoj strani, ni kom andanti ni vojnici nisu vie liili na
Rimljane. Strah i misao na bekstvo tako su ih obuzeli da ni na
ta drugo nisu mislili, pa je vei deo beao radije prem a Vejima, neprijateljskom gradu, iako je na toj strani bio Tibar kao
prepreka, nego desnom obalom prem a Rimu, svojim enam a i
deci. Kratko vrem e je rezervu titio poloaj; ali im se uo ratni
pokli - oni koji su bili najblii uli su ga s boka, oni poslednji sa
lea - i pre nego to su videli nepoznatog neprijatelja, vojnici sa
ostalog dela fronta ne samo da nisu ni pokuali da se bore nego
nisu uzvratili ni ratni pokli; odm ah su pobegli itavi i bez rana.
U borbi nije bilo nikakve pogibije, ali su sa lea ubijali svoje koji
su im u guvi smetali pri bekstvu. Na obali Tibra, gde je pobeglo celo levo krilo bacivi oruje, nastade velika propast: m noge
koji nisu znali da plivaju, ili one kojim aje ponestalo snage je r
su ih oteavali oklop i drugo oruje, progutala je matica. Ipak je
veliki deo pobegao u Veje, odakle ne samo da nije bila upuena nikakva pom o nego ni glasnici koji bi javili Rimu za poraz.
Sa desnog krila, koje se nalazilo daleko od reke i u podnoju
uzviice, svi su krenuli u Rim, pa zatim, ne stigavi ni kapiju da
zatvore, pobegli u tvravu.
39.
Cudo tako neoekivane pobede ostavilo je Gale zaprepaene, pa su u poetku, i sami stajali kao prikovani strahom ,
kao da ne znaju ta se dogodilo. Potom su se uplaili da nije u
pitanju zaseda; najzad pokupie plen i oruje s poginulih na
gornilu, kao to je kod njih bio obiaj i poto nisu videli nikakav
trag od neprijatelja, krenuli su dalje i pre zalaska sunca sdgli do
grada Rima. Kad konjanici koji su ili napred naioe na otvoren u kapiju, bez straa koje bi je uvale i bez naoruanih ljudi
na bedemima, njih ponovo zadra uenje, slino prethodnom .
Plaei se noi i nepoznatog grada zastali su izmeu Rima i Anijena, a izvidnike poslali da obiu rimske bedem e i druge kapije
da bi videli ta neprijatelj namerava u ovoj beznadenoj situaciji.
338

Poto je vei deo vojske posle bitke pobegao u Veje a ne u Rim,

Rimljani su poverovali da sem onih koji su pobegli u grad niko
nije preiveo, pa su podjednako oplakivali i ive i mrtve tako
da je ceo grad bio ispunjen kukanjem. No, uskoro lina alost
ustuknu pred zajednikim strahom poto je javljeno da je neprijatelj tu. Uskoro zaue urlikanje i neskladno pevanje varvara
koji su u gomilama lutali oko bedema. Sve do svitanja su drani
u neizvesnosti kada e uslediti napad na grad: odm ah pri dolasku, kad su ih videli da se pribliavaju gradu, smatrali su da
bi ostali na Aliji ako im to nije bila nam era; zatim pri zalasku
sunca, poto nije jo m nogo ostalo od dana, da nam eravaju
napasti pre noi; potom , da su napad odloili za no kako bi
zadali vie straha; najzad, pri pribliavanju zore ve su izdisali
od straha; konano, neprestani strah zam eni samo zlo kad neprijatelj svoje bojne znake uputi prem a kapiji. Ali ni ove noi
ni sledeeg dana, rim ska drava nije vie bila slina onoj koja
je preplaena napustila bojno polje na Aliji. Poto nije bilo nikakve nade da se grad moe odbraniti sa tako malom grupom
ljudi kojaje preostala, odlueno je da se mladii ratnici sa enam a i decom i Senat sklone u Kapitol i tvravu, te da pokupivi
h ran u i oruje, sa ovog utvrenog mesta brane i bogove i ljude
i slavu rimskog imena; da flam en i vestalke sklone dravne svetinje daleko od ruenja i poara kako kult ne bi bio naputen
dokle god ima ko da ga obavlja. Ako ruenje koje preti gradu
preive tvrava i Kapitol, sedite bogova, ako preive Senat kao
glava dravne uprave i m ladi vojnici, lako je rtvovati gom ilu
staraca koji e ostati u gradu i koji su inae osueni na smrt.
Da bi m asa plebejaca ovo lake podnela, starci koji su nekad
trijumfovali i bili konzuli, javno su izjavili da e zajedno sa ostalim a urnreti i da svojim telim a koja su preslaba da nose oruje , pa ne m ogu braniti otadbinu, nee optereivati oskudno
snabdevanje ratnika.
40.
Ovako su starci osueni na sm rt teili je d n i druge, a
potom uputili ohrabrenje odredu mladia kojije kretao na Kapitol i tvravu, preporuujui njihovoj hrabrosti i mladosti sve
ono to je ostalo od sree grada kojije u toku 360 godina pobeivao u svim ratovima. Kada su se oni koji su sa sobom odneli
svu nadu i svu pom o razdvojili od onih koji su odluili da ne
preive pad i ruenje grada, prizor je ve sam po sebi bio veorna
339

alostan, ali je lelek ena koje su trale as na je d n u as na

drugu stranu, pitajui svoje mueve i roake kakvoj ih sudbini
preputaju, dostizao vrhunac ljudskog bola. M noge od njih su
pratile svoje i u tvravu, a niko im to nije ni odobrio ni zabranio
je r bi bilo nehum ano rei ono to je bilo bolje za opsednute: da
treba da bude to m anje onih koji nisu borci. Ostalo mnotvo,
uglavnom plebejci, poto tako mali prostor na bregu nije mogao
da ih primi, niti da ih hrani u takvoj oskudici, naputali su grad
i u koloni kretali prem ajanikulu. Odavde se je d n i rasturie po
poljima, a drugi krenue prem a susednim gradovima, bez voe
i bez zajednikog dogovora, pa izgubivi svaku nadu u zajednitvo, svak je traio nain za svoj spas i sledio svj plan. A flamen
i vestalke, ne mislei na sebe, savetovali su se ta da ponesu, a
poto nije bilo snage da se sve ponese, onda ta da ostave i koje
bi mesto bilo sigurno da se sakrije ono to ostavljaju. Smatrali
su da je najbolje da to stave u upove i da zakopaju u blizinu
kue Kvirinovog svetenika, na m estu gde je i danas zabranjeno
pljunuti.54 Ostali teret podelie m eu sobom i ponee putem
koji je preko Sublicijskog m osta vodio na Janikul. Tu na okuci,
u gomili onih koji su kao nesposobni za rat naputali grad, ugleda ih Lucije Albin, ovek plebejskog porekla koji je u kolima
vozio svoju enu i decu. U svojoj pobonosti bio je svestan toga
da postoji razlika izmeu ljudskih i boanskih vrednosti, pa kad
je ugledao dravne svetenike kako idu peice nosei svetinje
rimskog naroda, dok se njegova porodica vozi kolima, on naredi
eni i deacim a da siu, a device sa svetim predm etim a pope u
kola u odvede ih u Cere, kuda su se svetenice uputile.
41.
A u Rimu su se za to vrem e, poto je sve to je uobiaje n o u takvim prilikam a bilo priprem ljeno za odbranu tvrave,
svi starci vratili svojim kuama i vrsto reeni da um ru oekivali
su neprijatelja. O ni m eu njim a koji su nekada vrili kuralne
m agistrature, da bi um rli sa oznakam a nekadanje sree, poasti i hrabrosti, obukoe najsveaniju odeu55 koju nose oni to
54 Po tradiciji, Kvirinov svetenik (Jlamen Quirinalis) i vestalke uvali
su sacra, to jest razne svete predmete i dragocenosti koje su se nalazile u
Vestinom hramu.
55 Najsveanija (augustissima) toga je toga picta, purpurne boje sa
zlatnim rubom, a noena je jedino pri trijumfu.
340

voze sveta boanska kola, ili oni koji trijufuju, te sedoe usred
svojih domova u sedita od slonovae.56 Im a pisaca koji kau da
su za vrhovnim svetenikom Markom Folijem ponavljali sveane
stihove,57 zavetujui se za otadbinu i rimske graane.
Poto im je b o rb en o oduevljenje popustilo u toku noi i
poto se nisu borili u okraju sa neizvesnim ishodom , a grad
nisu zauzeli napadom ili silom, sledeeg dana su Gali bez ogorenja i estine u srcu uli u grad kroz otvorena Kolinska vrata,
stigli na Forum , i gledali okolo na hram ove bogova i tvravu,
k o ja je je d in o im ala ratnikih izgled. Zatim poto su ostavili
m alu strau da ne bi neko iz tvrave ili sa Kapitola izvrio napad dok su oni rastureni, krenue u pljaku praznim ulicam a
na kojim a nije bilo nikog ko bi im iziao u susret, pa dok su
je d n i u grupi navalili na najblie kue, drugi su traili udaljenije, n e d irn u te i p u n e plena. A potom uplaeni prazninom i
strepei da ih neprijatelj ne uhvati nekom prevarom dok sami
lutaju, oni se sakupljeni u grupe vratie na Forum i u deo grada
u njegovoj blizini. Dok su plebejske kue bile zatvorene, a atriji
dravnih prvaka irom otvoreni, oni su vie oklevali da krenu u
otvoreno nego u zakljuano; naime, nita drugaije nego kao
oboavatelji gledali su n a ljude koji su sedeli u predvorjim a
kua, po ukrasim a i dranju vii od onoga to je ljudsko, a po
uzvienosti, izrazu i ozbiljnosti lica, vie slini bogovima. Dok
su stajali pred njim a kao da su statue, kau da je jed a n od njih,
Marko Papirije, udario po glavi tapom od slonovae Gala koji
je pomilovao njegovu dugu bradu kakvu su tada svi imali, i time
je zapoelo nasilje, pa su svi pobijeni na svojim seditima. Posle
ovog pokolja prvaka nisu potedeli ni ostale smrtnike; kue su
opljakali i poto su ih ispraznili predali su ih ognju.
42.
Uostalom, bilo zato to nisu eleli da unite ceo grad,
bilo zato to su galske voe odluile da izazovu poar kako bi
tim e izazvali strah i prinudili opkoljene da se predaju, inei
to rad i svojih dom ova, Gali nisu spalili sve kue. O no to je
preostalo od grada trebalo je da bude zalog koji e delovati na
neprijatelja da sm anji svoju borbenost. I tako se poar prvog
56 Na sveana sedita (sella curulis) imali su pravo samo najvii magistrati u rimskoj dravi; bila su ukraena slonovaom.
57 U pitanju je carmen ili sveana formula.
341

dana nije proirio i obuhvatio sve, kao to je to uobiajeno u

zauzetom gradu. A Rimljani, gledajui iz tvrave n a grad ispunjen neprijateljim a, na njihovo tranje kroz sve ulice dok
je u je d n o m ili drugom delu grada vreno ubijanje, ne samo
da nisu to um om mogli shvatiti nego ni verovati svojim oima
i uima. Bledi, okretali su svoju panju i svoje poglede tam o
gde bi se uli uzvici neprijatelja, pla ena i dece, ili prasak
plam ena i tresak krovova koji su se ruili, kao da ih j e zlehuda
srea o d red ila za svedoke propasti sopstvene otadbine, pri
em u nisu mogli braniti nita drugo svoje scm svojih tela. Njih
je trebalo aliti vie od svih koji su ikada bili opkoljeni, je r su
odvojeni opsadom gledali svoje u vlasti neprijatelja. Najzad je
svetlost d an a p u n o g neizvesnosti sm enila strahotu noi, a da
prizori ubijanja nisu prestajali nijed n o g trenutka. No prem da su videli kako j e sve sravnjeno plam enom i ruenjem , ni
toliki tere t zla nije ih m ogao odvratiti od toga da b ran e tako
usam ljen i m alen breg koji su drali kao p oslednje utoite
slobode. I kako se ovo svakodnevno ponavljalo, inilo se kao
da su se bili navikli na zlo i odvratili d u h od svojih stvari, gledajui na oruje i ma u svojoj desnici kao na je d in u nad u
koja im je ostala.
43.
Poto su se nekoliko dana uzaludno borili samo protiv
kua, a videvi da izm eu ruevina i poara u zauzetom gradu
nije ostalo nita drugo sem naoruanih neprijatelja koje tolikim
ubistvima nisu zaplaili, niti su im pokolebali hrabrost i naterali
ih da se predaju, Gali su reili da prim ene silu, da preduzm u
krajnje m ere i izvre napad na tvravu. U cik zore su se na dati
znak sakupili svi na Forumu, a odade su uz ratni pokli i nainivi ,,kornjau krenuli uz breg. Protiv ovih nisu Rimljani preduzeli nita ni nerazborito ni uurbano. Na svim prolazima su ojaali
strae, a tam o gde su videli da n adiru neprijatelji suprotstavili
su im najbolje ljude; dozvolili su neprijatelju da se penje je r su
smatrali da ukoliko se vie popne strmim putem , utoliko e ga
lake oterati dole strm inom . Saekali su ga na sredini uzviice,
a onda su sa jo izdignutijeg mesta, koje kao da ih je samo po
sebi guralo na neprijatelja, izvrili napad i razbili Gale uz takvo
ubijanje i unitavanje da vie ni svi Gali ni neki njihov odred
nisu pokuali da izvre tu vrstu napada. Napustivi nam eru da
se popnu silom i orujem sprem ali su opsadu. Ali kako do tog
342

vrem ena nisu znali za tako neto, oni su ranije poarom unitili
sve ito koje se nalazilo u gradu, a poto se ono to je bilo sakupljeno po poljima nalazilo u Vejima, m orali su podeliti vojsku:
je d a n deo odredie da pljaka kod susednih naroda, a drugi
ostavie da opseda tvravu da bi tako oni koji pljakaju polja
obezbedili ito onirna koji vre opsadu.
Gale koji su krenuli iz grada sama je sudbina, da bi iskuala
rim sku vrlinu, odvela u Ardeju, gde je Kamil provodio vrem e
svog izgnanstva. Tu je stario alosniji zbog dravne nesree nego
zbog svoje, optuujui ljude i bogove, pitajui se i udei se
s negodovanjem gde su oni ljudi sa kojima je zauzeo Veje i Falerije, koji su i druge ratove vodili vie uz pom o svoje hrabrosd
nego sree. Iznenada je uo da galska vojska dolazi i da uplaeni
Ardeati dre savet. Kao da je bio taknut boanskim dahom doe
usred skupa, on koji ih se ranije klonio, i ree:
44.
Ardeati, stari prijatelji i sada moji novi sugraani - vae
dobroinstvo mi je to dozvolilo, a m oja h u d a srea me je na
to prinudila - neka niko od vas ne sm atra da ovde nastupam
zaboravljajui svoj poloaj. Ali okolnosti i zajednika opasnost
nas primoravaju da svak doprinese onoliko koliko moe spasu
u tako opasnoj situaciji. I kad bih vam zahvalio za toliko dobroinstvo koje ste mi uinili ako bih sada izostao? I gde bih vam
m ogao biti koristan ako ne u ratu? Po vojnikoj sposobnosti
bio sam poznat u otadbini, ali dok sam u ratu bio nepobediv,
u m iru su me prognali nezahvalni graani. Sada vam se, Ardeati, pruila prilika da pokaete zahvalnost za tolika dobroinstva
koja vam je uinio rimski narod, ona kojih se i sami seate - ne
treba ih pom injati onim a koji ih pam te - kao i gradu da stekne
ogrom nu slavu u ratu protiv zajednikog neprijatelja. Kako je
priroda ovom plem enu koje nastupa u gomili dala snana tela
i hrabrost, ali ne i vrstinu, oni u borbu unose vie straha nego
snage. Dokaz za to je rimski poraz: zauzeli su otvoren grad, ali iz
tvrave i Kapitola pruila im je otpor mala grupa ljudi i evo, ve
um orni od opsade, odstupaju i lutaju rastureni po poljima. Zasieni hranom i piem koje uzimaju na brzinu, im padne no
poleu uz reku na sve strane kao ivotinje, bez strae i zatite,
a sada jo neopreznije posle uspeha koji su imali. Ako nam eravate sauvati svoje b edem e i ako neete dozvoliti da sve ovo
postane Galija, vi kod prvih straa zgrabite oruje i sledite me
343

u to veem broju u, neu rei borbu, nego u pokolj. Ako vam

ih savladane snom ne predam kao stoku za klanje, pristajem da
iz Ardeje budem prognan na isti nain kao iz Rima.
45. I prijatelji Kamila i njegovi protivnici bili su ubeeni
da takvog ratnika nisu imali do tog vremena. Raspustivi skuptinu, okrepili su se i ekali na ugovoreni znak. Kada je on dat,
nastupili su u tiini noi, sprem ni kod kapija da prim e Kamilovu kom andu. Poto su izili nedaleko od grada, kako je bilo
dogovoreno, napadali su uz pokli sa svih strana na nezatien
i zaputen tabor Gala. Borbe nije bilo nego se ubijalo na sve
strane. Ubijali su naga tela ophrvana snom. Oni koji su se nalazili najdalje, a isterani iz svojih legala strahom i ne znajui
kakva je to sila i odakle dolazi, dali su se u bekstvo, dok su neki
nesm otreno naletali na neprijatelja. Mnoge je bekstvo dovelo
na teritoriju Ancija, pa dok su lutali, graani su izvrili napad
iz grada i opkolili ih.
Na slian nain je na terito riji Veja izvreno u n itenje i
Etruraca. Susedi vie od etiri stotine godina, oni prem a gradu
koji je bio pritisnut nevienim neprijateljem , za koga se dotad
nije ni ulo, do te m ere nisu imali samilosti da su upravo u to
vreme vrili upade na rimsku teritoriju i pljakali, a nameravali
su da napadnu i rimski garnizon u Vejima, poslednju nadu rimske drave. Rimski vojnici su ih videli rasturene po poljima kako
u koloni teraju plen pred sobom, videli su i njihov logor postavljen nedaleko od Veja. N ajpre ih obuze aljenje samih sebe,
zatim ogorenje i najzad srdba. Zar Etrurci, zbog kojih su Gale
okrenuli protiv sebe, prave igru od njihove propasti i pogibije?
Jedva su se obuzdavali da odm ah ne izvre napad. Zadrao ih
je centurion Kvint Cedicije, koga su izabrali za kom andanta, i
tako su odloili napad do noi. Je d in o im je nedostajao voa
koji bi bio ravan Kamilu. Ostalo se zbilo istim redom i imalo
isti srean ishod: uzevi za vodie zarobljenike koji su preiveli
noni pokolj, stigli su do druge grupe Etruraca, kod Solana;58
sledee noi su izvrilijo vei pokolj, pa su se ovenani dvostrukom pobedom vratili u Veje.
46. U m euvrem enuje opsada u Rimu voena traljavo tako
d a je zatije nastalo na obe strane. I dok su Gali pazilijedino na
58 Solane su se nalazile na uu Tibra, na desnoj obali.
344

to da im neko od neprijatelja ne prom akne izmeu straa, jed an

rimski mladi izazva divljenje i sugraana i neprijatelja. Gens
Fabija se od starine b rinuo za kult i rtve na bregu Kvirinalu i
radi toga je Gaj Fabije D orson, opasan na gabijski nain,59 sa
sakralnim posudam a siao sa Kapitolskog brega, proao kroz
neprijateljske strae neom eten ni uzvicima ni bilo kakvim pretnjam a i stigao na Kvirinal. Poto je ovde sve obavio na svean
nain, on se istim putem , istim vrstim korakom i m irnog lica,
uzdajui se u bogove u ijem kultu ga nije m ogao spreiti ni
sm rtni strah, vratio svojima na Kapitol, dok su Gali ostali zapanjeni bilo udei se hrabrosti, bilo iz religijskih obzira, u em u
ovo plem e nije bilo nem arno.
U Vejima su u m euvrem enu iz dana u dan rasle ne samo
hrabrost nego i vojne snage. Ovde su se prikupili Rimljani koji
su posle nesrene bitke lutali poljima i oni koji su se tu nali posle zauzimanja grada, a pridruili su im se i dobrovoljci iz Lacija
da bi uestvovali u plenu. Izgledalo je da je dolo vreme da se
vrate u otadbinu i d a je otrgnu iz ruku neprijatelja, alije ovom
snanom telu nedostajala glava. Ve je i samo mesto podsealo
na Kamila, a u vojsci je bio veliki broj onih koji su pod njegovim
vostvom i njegovim auspicijama sreno ratovali. I Cecidije je
govorio da nee aliti ako m u neko od bogova ili ljudi oduzme
vlast, pa imajui na um u svoj rang, i sam bi radije traio vojskovou. Uz optu saglasnost odlueno je da se Kamil pozove iz
Ardeje, ali da se pre toga trai savet od Senata, koji se nalazio u
Rimu - red je potovan do te m ere da su u gotovo izgubljenoj
situaciji vodili rauna o razlikama u ovlaenjima. Da bi se to
postiglo, trebalo je proi kroz neprijateljske strae i izloiti se
ogrom noj opasnosti. Za ovaj podvig se prijavio Pontije Komin,
h itar mladi. O n je leei na pluti stigao Tibrom do grada i tu
se na delu tvrave koji je bio najblie obali, a koji su zbog strmih
stena zapostavile neprijateljske strae, popeo na Kapitol i odveden pred magistrate, izloio ta mu je vojska naredila. Poto je
59
Gabijski nain opasivanja je u stvari poseban nain noenja toge
pri prinoenju rtava: leva ruka je ostajala slobodna, d o k je jedan skut
toge bio prebaen preko levog ramena, prihvaen s desne strane i vezan
za pojas, a drugi skut je pokrivao glavu. Verovatno su se tako odevali gabijski svetenici pre nego to su grad pokorili Rimljani.
345

primio senatsku odluku da kurijatske komicije60 pozovu Kamila

iz progonstva, da se zatim po odluci naroda odm ah im enuje za
diktatora kako bi vojnici imali vojskovou koga ele, glasnik se
hitno vratio istim putem u Veje. O dm ah su upueni glasnici Kamilu u Ardeju i oni ga dovedoe u Veje, ili, to se ini verovatnije, on nije krenuo iz Ardeje pre nego to je do n et zakon, poto
nije smeo napustiti mesto izgnanstva dok to narod ne odobri, a
u vojsci nije im ao pravo na auspicije dok ne bude imenovan za
diktatora: dakle, kurijatski zakon61je do n et i on je u odsustvu
imenovan za diktatora.
47.
Dok se ovo dogaalo u Vejima, tvrava u Rirnu i Kapitol nali su se u velikoj opasnosti. Bilo zato to su otkrili tragove
ljudskih stopa koje je ostavio glasnik iz Veja, ili su sami primetili
da je pristup kod Karmentske stene62 lak, a poto su prethodno poslali nenaoruanog oveka da ispita put, Gali su nou pri
meseini, dodajui je d n i drugim a oruje gde je tle bilo neravno, pravei lestvice dok su se je d n i saginjali a drugi uspravljali
kako je teren zahtevao, i tako nosei je d n i druge, stigli do vrha
u takvoj tiini da su zavarali ne samo strae nego i pse, koji su
inae osetljivi na none umove. Meutim, nisu mogli iznenaditi
guske, posveene Junoni i poteene, iako je vladala velika oskudica u hrani. O ne su spasle stvar: na njihovo gakanje i lepetanje
krilima probudio se Marko Manlije, koji je pre dve godine bio
konzul i iskusan ratnik. Zgrabivi oruje, on pozva na uzbunu
i ostale, pa dok su oni hitro poskakali, on obori je d n o g Gala,
koji se ve bio popeo na vrh, udarivi ga iljkom tita. Taj svojim
padom povue one koji su m u stajali najblie, a ostale koji su u
strahu ispustili oruje ubijao je Manlije dok su se rukam a drali
za stenu sa koje su visili. Uskoro su se i ostali sakupili, pa bacajui strele i kam enje zbunili neprijatelja, a zatim se cela kolona,
60 Prema obiaju koji je bio potovan i krajem Republike, magistrati
nisu mogli vriti imperijum u vojnoj sferi pre nego to se njihov izbor ne
izvri i u kurijatskim komicijama. Ova skuptina, koju su nekada inili svi
ntuki lanovi kurija, u istorijsko doba je postojala kao institucija u kojoj
je svaku kuriju predstavljao po jedan liktor.
61 Lex curiata, zakon kojim je potvrivan imperijum.
62 Prema jednom mitu, Karmenta je bila Euanderova majka. Carmentae su spadale u najstarija rimska boanstva, sa praznikom 11. i 15.
januara; po njima se zvao jedan deo Kapitola.
346

porem eena i padajui, sruila u sunovrat. Poto su zatim sdali

uzbunu, ostatak noi su proveli u m iru koliko se to moglo s obzirom na uznem irenost, je r je i opasnost kojaje prola izazivala
uzbuenje. Kada je izilo sunce, vojnici su trubom pozvani na
skup kod tribuna: i dobro i loe dranje zahtevalo je ocenu. Najpre je Manlije pohvaljen za hrabrost; nagradili su ga ne samo
tribuni nego m u je svak, uz optu saglasnost vojnika, u kuu koja
se nalazila u tvravi doneo po pola libre brana i etvrt vina. To
je pojedinost koju pom injem zato to je to u optoj oskudici bio
dokaz velike omiljenosti, j e r je svak sebe liavao dela snabdevanja, otkidajui od usta ono to m u je bilo neophodno da bi to
do n eo kao p o astjed n o m oveku. Zatim su prozvani oni koji
su straarili na m estu gde ih je neprijatelj zavarao i uspeo da se
popne. Prem da se vojni tribun Kvint Sulpicije izjasnio da se svi
kazne po vojnikom obiaju,63 od toga bi odvraen povicima
svih vojnika, koji greku onih koji su zanem arili strau prebacie na jednog, a ostali su poteeni kazne. O noga ija je krivica
po svedoenju svih bila nesumnjiva bacio je sa stene. Potom su
kod jed n ih i drugih strae postale budnije; kod Gala zato to su
saznali da izmeu Veja i Rima saobraaju glasnici, a kod Rimljana zbog seanja na nonu opasnost.
48.
No vie od svih nevolja opsade i rata, obe vojske su
pritiskivala glad, a Gale jo i b o le stje r su imali tabor izm eu
breuljaka, u dolini ispunjenoj vrelinom od poara i parom , te
kada bi dunuo vetar donosio je ne samo prainu nego i pepeo.
To je teko podnosilo plem e koje je bilo naviknuto na vlagu i
hladnou. M ueni vruinom i guenjem um irali su od bolesti
koja se irila kao kod stoke i uskoro im je dosadilo da mrtve pojed in a n o sahranjuju, pa su ih spaljivali u gomilama; tako je i
m esto dobilo naziv Galsko spalite.64 Sa Rimljanima su sklopili
prim irje i vodili razgovore po dozvoli kom andanata. Kako su
63 Kazna ,,na vojniki nain mogla je biti decimacija, pri emu je
ubijan svaki deseti vojnik, ili viktimizacija, kada je kanjavana cela vojska.
64 Galsko spalite (Busta gallica) pominje Livijejojednom (XXII, 11)
usred grada, a pominje se i na jednom natpisu iz Sulinog vremena. Ne
zna se gde se nalazilo. Obiaj da se pepeo sahrani na istom mestu na kome je izvreno spaljivanje kao tipian keltski obiaj pominje i Pausanija
(X, 21).
347

Gali u razgovorima neprestano pom injali glad i pozivali Rimljane da se predaju zbog te nevolje, kau d a je sa Kapitola na mnogim mesma bacan hleb na galske predstrae da bi se neprijatelj
razuverio. Ali najzad to vie nisu m ogli da kriju, niti da dalje
podnose glad. I tako dok je d ik tato r sam vrio regrutovanje,
poslavi kom andanta konjice Lucija Valerija da izvede vojsku iz
Veja, i vebao tako da se m ogao m eriti s neprijateljem , vojska
na Kapitolu, u m orna od straarenja i bdenja, poto je savladala
sve ljudske nevolje sem gladi, koja po prirodi stvari nije mogla
biti pobeena, a izgledajui iz dana u dan da li je na pom olu
kakva pom o od diktatora, najzad liena ne samo hrane nego i
nade tako da su vojnici padali pod teinom oruja kada su ili
na strau, dakle, vojska odlui da se preda ili da se otkupi pod
bilo kakvim uslovima, je r su G alijavno govorili da ne bi traili
veliku nagradu da dignu opsadu. Senat se na to sastao i zaduio
vojne tribune da pregovaraju o miru. Vojni tribun Kvint Sulpicije i galski voa Bren vodili su pregovore o miru: hiljadu zlatnih
funti je bila cena za narod koji e uskoro vladati plem enim a.
Ovoj stvari, sram noj samoj po sebi, dodat je jo je d a n nedostoja n postupak: Gali su izvrili netano m erenje, pa kad je tribun
prigovorio, drski Gal je dodao rneri i svoj ma, te izgovorio za
Rimljane nepodnoljivu reenicu: Teko pobeenim a".
49.
M eutim, bogovi i ljudi nisu dozvolili da Rimljani ive
kao otkupljen narod; naime, pre no to je sramna nagrada predata neprijatelju, je r zbog prepirke nije sve zlato jo bilo izmereno,
na sreu, pojavio se diktator i naredio da se zlato odnese, a Galima da idu. Kad su se Gali usprotivili i rekli da je sa njim a sklopljen ugovor, on je odgovorio da ugovor ne moe biti vaei je r
je sklopljen sa magistratima nieg ranga, i to u vreme kad je on
ve bio izabran za diktatora. Stoga neka se Gali priprem e za borbu. Svojima naredi da vojniki prdjag stave na gornilu, da zgrabe
oruje i da maem a ne zlatom povrate svoju zemlju. Pred oima
su im svetilita bogova, ene i deca, otadbinska zemlja opustoena ratom i sve ono to treba braniti, ponovo osvajati i osvetiti.
Potom je postavio svoje ljude u bojni poredak, onako kako je dozvoljavala priroda da, u poluporuenom gradu i na neravnom zemljitu, i predvideo sve to njegovi treba da izaberu i priprem e za
sreno voenje rata. Nasuprot tome, zbunjeni ovim obrtom, Gali
dograbie oruje i vie besno nego razumno navalie na Rimljane.
S48

Sada se ratna srea preokrenula: pomo bogova i mudrost ljudska

bili su na rimskoj strani. Pri prvom sudaru, Gali su bili razbijeni
isto tako brzo kao to su kod Alije odneli pobedu. Zatim su se
sudarili u drugoj, pravoj borbi na osmoj milji od Rima, na putu
prem a Gabijima, gde su se Gali sakupili posle bekstva, pa su Rimljani pobedili pod Kamilovim vostvom i auspicijama. Ovde je
poraz Gala bio opti: zauzetje galski logor, a nije preiveo ni glasnik koji bi izvestio o porazu. Poto je otadbinu ponovo osvojio
od neprijatelja, diktator se trijumfalno vratio u grad, a vojnici su
ga u veselim i grubim vojnikim stihovima s pravom nazivali Romulom, ocem otadbine i novim osnivaem grada.
Sluio je otadbinu u ratu, a isto tako i u m iru kadje zabranio da se presele u Veje, prem da su n aro d n i tribuni na tom e
jo upornije nastojali poto je grad bio spaljen, a plebejci bili
veoma skloni da posluaju taj savet. To je bio razlog to se posle
trijum fa nije odrekao diktature, je r ga je Senat molio da dravu
ne ostavlja u tako neizvesnoj situaciji.
50.
Poto je bio veom a odan religiji i kultu, pre svega je izvestio o stanju stvari koje se tie bogova, na ta je Senat doneo
odluku da se sva svetilita, ukoliko ih je neprijatelj drao, obnove i da se utvrde njihove granice i izvri sveano oienje, a da
duoviri potrae u svetim knjigama za to odgovarajui ritual; da
se sa graanim a Cera sklopi javno gostoprim stvo65 zato to su
primili svetinje i svetenike rimskog naroda, pa je tako zahvaljujui njihovom dobroinstvu sauvan neprekidan kult besm rtnih
bogova; da se odre Kapitolske igre66j e r je J u p ite r najvei i
najm oniji zatitio svoje sredite i tvravu rimskog naroda u velikoj opasnosti; da kolegijum koji e se o tom e brinuti im enuje
diktator Marko Furije, i to m eu onim a koji stanuju na Kapitolu i u tvravi. Pom inje se i to da je odlueno da se podigne
hram na Novom putu i da se posveti Ajusu Lokucijusu67 kako bi
65 Graani Cera su posle isterivanja Gala iz Rima dobili i rimsko graanstvo, ali bez politikih prava.
66 Prema Plutarhu, sveane Kapitolske igre uveo je Kamil posle pobede nad Vejima 396. pre n. e.; ranohrianski pisac Tertulijan pripisuje
njihove poetke Romulu.
67 Boanstvo Aius Locutius od glagola aio, kaem, i locutio, govor;
kao bog kazivanja u Rim uje imao najpre kapelu (sacellum), potom hram
(templum).
349

se um irio noni glas koji je najavio propast pre galskog rata, a

nije bio prihvaen. Zlato koje je oduzeto od Gala i ono koje je
u vrem enu nem ira bilo doneto iz drugih hramova u Jupiterovu
kapelu proglaeno je za sveto i stavljeno pod Jupiterov tron, je r
nije bilo jasno sauvano u seanju kom e ga treba vratiti. Ve i
ranije je odanost religiji u gradu pokazana time to su m atrone
donele zlato poto ga nije bilo dovoljno za otkup koji je obean
Galima, i ono je bilo prim ljeno da ne bi bilo dirano zlato koje
pripada svetinji. M atronam aje za to odata zahvalnost, kojoj je
dodana i poast da im se posle smrti dre pohvalne besede kao
mukarcima. Tako je izvreno ono to se ticalo bogova, ukoliko
se to m oglo preko Senata. Potom , kako su n arodni tribuni u
govorima n eprestano podsticali plebejce da ostave grad u ruevinama i da se presele u Veje, Kamil je doao na skuptinu
praen senatorim a i odrao ovakav govor:
51.
Graani, ova nadm etanja sa narodnim tribunim a toliko su mi m una da mi je za vrem e veoma tunog progonstva,
dok sam iveo u Ardeji, jed in a uteha bilo to to sam daleko od
ovakvih sukoba i stoga sam bio odluio da se i uz hiljade senatskih odluka da budem pozvan nazad iz progonstva, nikad ne
vratim. Ali ono to me je sada n ateralo da se vratim nije bila
prom ena m og miljenja nego vae sree. Nairne, bila je re da
li e otadbina opstati, a ne da li u ja biti u njoj. I sada bih radije mirovao i utao da opet nije u pitanju borba za otadbinu.
Izostati iz nje dokle god ima daha u oveku, sram otaje za sve, a
za Kamila je to i greh. Zato smo otadbinu povratili, zato smo
je otrgli iz ruku neprijatelja koji ju je opseo ako je sada kad smo
je povratili, sami naputamo? Kad su Gali pobednici zauzeli itav
grad, ljudi su drali Kapitol i tvravu i u njima iveli zahvaljujui
bogovima i ljudima; zar e Rimljani sada kao pobednici, poto
su povratili grad, napustiti i tvravu i Kapitol, i zar e grad uiniti pustim vie naa srea nego uspeh neprijatelja? I kada nam
religijski obiaji, osnovani zajedno sa gradom, ne bi bili predani
u naslee, boanska mo je u ovim tekim vrem enim a tako oigledno bila na rimskoj strani da sm atram kako zapostavljanje
kulta bogova ne bi bilo dozvoljeno oveku. Pogledajte unazad
na nae uspehe i nesree u toku poslednjih godina: videete
da je sve ilo dobro onda kad smo sluali bogove, a zlo kad smo
ih prezreli. Na prvom m estu i p re svega, rat sa Vejima, voen

350

toliko godina i uz tolike napore, nije zavren pre nego to smo

na opom enu bogova ispustili vodu iz Albanskog jezera. Kakva
je potom nova nesrea zadesila na grad? Zar se ona dogodila
pre nego to je prezren glas koji je poslat s neba da opom ene
kako dolaze Gali? Ili pre nego to su nai poslanici povredili
m eunarodno pravo i pre no to smo mi kojima je bila dunost
da ih kazne propustili da to uinim o zbog istog zapostavljanja
bogova? Dakle, p obeeni, pokoreni i otkupljeni, tako su nas
kaznili i bogovi i ljudi da smo celom svetu dali prim er. Potom
nas je nesrea vratila religiji. Pobegli smo na Kapitol bogovima,
u sedite Jupitera najveeg i najmonijeg; dok se drava ruila
sklonili smo svete predm ete, jed n e u zemlji, a druge smo sklonili od oiju neprijatelja u susedne gradove; prem da su nas napustili i bogovi i ljudi, kult bogova nismo prekinuli, pa su nam
bogovi vratili i otadbinu i pobedu i staru ratnu slavu kojaje bila
izgubljena, a na neprijatelja, koji je slep od pohlepe izneverio
ugovor i poverenje, okrenuli su strah, beanje i smrt.
52.
Kad vidite, Kviriti, da potovanje bogova ili njihovo
zapostavljanje im aju takav znaaj u ljudskim stvarima, zar ne
oseate da izbegavi bro d o lo m zbog ranije greke, sada priprem am o greno delo? Im am o grad osnovan po auspicijama i
augurijum u; nem a mesta u njem u koje nije ispunjeno religijom
i bogovima. Za sveane rtve ima isto toliko odreenih dana koliko i m esta na kojima se obavljaju. Zar ete, graani, napustiti
sve ove bogove, privatne i dravne? Zar ste uinili bilo ta to
bi se m oglo uporediti sa podvigom koji je nedavno za vrem e
opsade izveo izvrsni mladi Gaj Fabije, izazivajui podjednako i
vae divljenje i protivnikovo kadaje kroz naoruane neprijatelje
siao iz tvrave da bi obavio sveani kult gensa Fabija na bregu
Kvirinal? Zar dok gendlne svetinje nisu bile naputene ni u ratu,
vi se odluujete da u m iru napustite zajednike svetinje i rimske
bogove? I zar pontifici i flam ini68 imaju pravo da napuste javni
kult pre nego je d n o privatno lice gentilne svetinje? Moda e
neko rei da em o ovo vriti u Vejima, ili em o ovamo poslati
nae svetenike koji e to obaviti. Ni je d n o ni drugo se ne moe
uraditi a da se ne povredi sveti obiaj. I da ne nabrajam sve cerem onije poim enino i sve bogove, zar se igde sem na Kapitolu
68 Pontifices su bili svetenici uopte, a fiamines za pojedina boanstva.
351

na Jupiterov praznik moe prirediti sveani jastuk?69 ta tek da

kaem o venoj vatri Veste i o sim bolu70 koji ovaj hram dri kao
zalog nae vlasti, a ta o vaim slubenicama, Marsu Gradive, i ti,
oe Kvirinu? O dlueno je da se sve ove svetinje ostave na mestu
koje je profano, svetinje koje su isto toliko stare koliko i grad, a
neke i starije od poetka grada.
A vidite kakva je razlika izm eu nas i naih predaka. Od
njih smo prim ili neke religijske rituale koje treba obavljati na
Albanskim planinam a ili u Laviniju. I dok je prenoenje svetinja iz neprijateljskih gradova nam a u Rim bilo religijsko, zar ih
moemo bez greha preneti u neprijateljski grad Veje? Prisetite
se koliko puta su bila obnovljena rtvovanja zato to je neto od
predakih obiaja iz nem arnosti ili sluajno bilo proputeno.
Najzad, ta bi posle proroansta o Albanskom jezeru pom oglo
u ratu sa Vejim a da nisu obnovljene rtve i ponovo izvrene
auspicije? Nism o li takoe, m ada potujem o staru religiju, u
Rim preveli strane bogove i uveli nove? J u n o n u kraljicu smo
nedavno preneli iz Veja na Aventin; kako je bio divan dan zbog
sjajnog oduevljenja m atrona kad je ona posveena! Naredismo da se podigne svetilite Ajusu Lokucijusu na Novom putu
zbog nebeskog glasa koji se tu uo; Kapitolske igre smo dodali
drugim sveanostim a i za tu novinu smo uveli kolegijum po
senatskoj odluci. Zato sam preuzeo brigu oko svih ovih stvari
ako smo hteli da zajedno s Galima napustim o rimski grad, ako
na Kapitolu nism o dobrovoljno ostali kroz tolike m esece pod
opsadom, nego smo bili zadrani jed in o strahom od neprijatelja? Govorimo o kultu i hramovima; a taje sa svetenicima? Zar
nikom e ne pada na um kakav e se tu greh poiniti? Vestalkam a je ovo svakako jedino sedite koje nisu nikad napustile sem
k a d a je grad bio zauzet. Za flam ina Diala71 greh je ako i je d n u
no provede van Rima. Da li e ovi svetenici pripasti Vejima
um esto Rimu, da li e tebe, o Vesto, napustiti vestalke, i zar e
69 Praznik Pulvinara (od pulvinus, jastuk za sedenje) bila je gozba za
bogove koju je drava prireivala 15. novembra. Leaj za gozbu (lectus)
bio je postavljen zajupitera, a s leve i desne strane bile su postavljene statu eju n o n e i Minerve.
70 Misli se na statuu Paladija, koju je, prema legendi, Eneja doneo iz
Troje u Italiju.
71 Flamen Dialisje bio Jupiterov svetenik.
352

flam in, ivei u tuini iz noi u no, navui straan greh i na

sebe i n a nau Republiku? Sta em o sa ostalim to se obavlja
pod auspicijama i u okviru gradskih granica, kakvom zaboravu
i kakvoj nebrizi em o to predati? Kurijatske komicije koje se
brinu o vojnim stvarima, centurijske komicije na kojima biram o
konzule i vojne tribune sa konzulskom vlau, na kome drugom
m estu se m ogu drati p o d auspicijam a sem na onom koje je
uobiajeno? Zar emo sve to preseliti u Veje, ili e se narod, uz
svu neprijatnost, sakupljati radi odravanja skuptina u gradu
koji su napustili i ljudi i bogovi.
53.
Rei ete da j e ovde sve obesveeno i da se ne moe
oistiti nikakvim rtvovanjima, da vas nunost tera da napustite
grad koji je poarom i ruenjem opustoen i da se odselite u
Veje, u kojim a je sve sauvano, kako obnovom ne biste opteretili sirom ane plebejce. To je pre izgovor nego pravi razlog i
sm atram da i vi to, graani, vidite i da vam j a ne kaem, je r se
svakako seate da je i pre dolaska Gala, dok su krovovi privatnih
i javnih graevina stajali netaknuti, na ovaj korak na isti nain
podsticano da se preselim o u Veje. I vidite, tribuni, koliko se
moje miljenje razlikuje od vaeg. Ako to onda i nije trebalo uiniti, vi sada smatrate da treba uiniti; suprotno tome - nem ojte
se uditi pre nego to ujete ta hou da kaem - prem da sam
tada sm atrao da se treba preseliti dok je grad bio itav, sada
kadaje u ruevinama smatram da ga ne treba napustiti. Je r tada
je razlog da se preselim o u osvojeni grad bila pobeda, slavna i
za nas i za potomstvo; sada bi preseljavanje bilo za nas ja d n o
i sramno, a za Gale slavno. Cinei to sada, mi otadbinu ne bismo
ostavili kao pobednici, nego bism oje izgubili kao pobeeni; to
bi bilo nae bekstvo sa Alije, pad grada i opsada Kapitola, koji
su nas prinudili da napustim o nae penate, svesni da nam ostaju
jed in o progonstvo i bekstvo sa mesta koje ne moerno braniti.
Zar su Gali mogli da razore Rim, a Rimljani, kako se ini, nisu
kadri da ga obnove? Sta drugo ostaje sem da dopustite, ukoliko
dou sa novim snagam a - naim e, poznato je da ih ima veoma
m nogo - da se ako ele nastane u gradu koji su oni zauzeli, a vi
napustili? Sta opet ako to ne budu Gali, nego ako vai stari neprijatelji Ekvi i Volsci odlue da se zajedniki dosele u Rim, da
li elite da u tom sluaju vi postanete Vejani, a oni Rimljani? Zar
ne biste vie voleli da ovo bude vaa pustinja nego neprijateljski
353

grad? U stvari n e vidim ta bi bilo vei greh. Zar ste sprem ni da

podneste i taj zloin i to ponienje j e r ne elite ponovo graditi?
I kad u celom gradu ne bi bilo bolje ni vee graevine od ove
kolibe naeg osnivaa, zar i u tom sluaju ne bi bilo bolje da
kao pastiri ivimo m eu naim svetinjama i penatim a nego da
javno idem o u progonstvo? Nai preci, doljaci i pastiri, poto
u ovim oblastim a nije bilo nieg drugog sem um a i movara,
za veom a kratko vrem e su sagradili grad, a nam a je teko da
ponovo sagradim o ono to je spaljeno, m ada tvrava i Kapitol
stoje, kao i hram ovi bogova. I zar ono to bi svak uinio za sebe
da m u je kua stradala u poaru, svi odbijamo da uinim o posle
opteg poara?
54.
ta najzad, ako u Vejim a sluajno ili n a m e rn o izbije
poar i ako vetar proiri plam en, to je m oguno, i on proguta
vei deo grada? Zar ete se on d a uputiti u Fidene ili Gabije, ili
ete potraiti neki drugi grad u koji biste se preselili? Zar vas nita ne zadrava na tlu otadbine i na ovoj zemlji koju nazivamo
majkom, i zar vam ljubav prem a njoj zavisi jed in o od onoga ta
je na povrini i sagraeno od greda? I rei u vam, iako mi nije
drago da vas podseam na nepravdu koju ste mi uinili, da mi
je otadbina esto padala na pam et kada sam bio u progonstvu
i sve mi je izlazilo pred oi: i bregovi i polja i Tibar i predeo na
koji mi je pogled bio navikao i ovo nebo pod kojim sam roen
i odgajen. Voleo bih da i vas sada sve ovo svojom m ilinom podstakne da ostanete, radije no da vas kasnije, kada sve to napustite, m ori elja za tim. Nisu bez razloga bogovi i ljudi izabrali
upravo ovo m esto da na njem u osnuju grad: bregovi su zdravi,
sa pogodnom rekom kojom se m ogu dovesti proizvodi zemalja
u unutranjosti, a koja prim a i m orske tovare; m ore je u blizini
i moe se koristiti, a zemlja se ne nalazi n eposredno uz m ore
gde bi bila izloena opasnosti od stranih brodova; ona lei usred
Italije i jedinstveno je mesto za razvoj grada. Dokaz za to je i dananja veliina tako novog grada; re je , Kviriti, o 365 godina
njegovog postojanja! Sm eteni m eu tolike narode, vodili ste
ratove i tako vam vrem enom u tom e niko vie nije bio ravan, da
ne pom injem pojedinane gradove, ni ujedinjeni Ekvi i Volsci,
ni itava Etrurija, tako m ona na kopnu i na m oru, zauzimajui
u Italiji prostor izm eu dva m ora. Kada je to tako, onda kakvo
je to zlo koje j e razlog da vi, to ste iskusili te stvari, iskusite
354

i druge, je r dok vaa hrabrost moe biti pren eta i na drugo mesto, srea ne moe. Ovde je Kapitol; kad je tu naena ljudska
lobanja, odgovor pro ro ita je bio da e na ovom m estu biti
cen tar sveta i sedite carstva. Kada je Kapitol sveano oien
uz ritual augura, Ju v en tas72 i T erm in nisu dozvolili da b u d u
po m eren i na veliku radost vaih predaka; ovde su plam enovi
Veste, ovde su i titovi s neba poslani, ovde e vam i bogovi biti
naklonjeni ako ostanete.
55.
Kau d a je Kamil kako drugim tako i ovim govorom koji
se ticao religije, najvie d irn u o ljude. Stvar je ipak razreena
pom ou rei koja je izgovorena u povoljnom trenutku. Dok je
Senat neto kasnije raspravljao o ovome u Kuriji Hostiliji, a kohorte koje su se vraale sa strae u koloni prelazile preko Foruma, stigao je centurion do skupa i uzviknuo: Zastavnie, postavi
bojni znak, bie najbolje da ovde ostanem o. Kada se zauo ovaj
glas, Senat gaje prihvatio kao znak i senatori koji su izili iz Kurije to su odobravali uzvicima, a plebejci koji su stajali okolo su
prihvatili. Poto je zakonski predlog o seobi odbijen, zajedniki
su zapoeli da obnavljaju grad. Drava je snabdevala opekom ,
a to se tie vaenja kam ena i drugog m aterijala, bio je do n et
zakon da svak to uradi gde hoe poto su prim ljena uveravanja
da e graenje biti zavreno te godine. Zurba ih je oslobodila
brige za pravilne ulice, a razlika izm eu svojeg i tueg bila je
zapostavljena, tako da se gradilo na svakom praznom prostoru.
To j e razlog to stara kanalizacija, koja je najpre sprovedena
preko dravne zemlje, sada ide ispod privatnih kua, d o k je oblik grada pre nalik na onaj u kom e je zemlja zauzimana, a ne
planski deljena.

72
Livije pominje Iuventas ili luvetus kao boginju u knjizi XXI (62, 6);
imala je edikulu u Minervinoj kapeli na Kapitolu. Kada je mladi oblaio toga virilis i postajao odrastao ovek, plaao je u kasu njenog hrama.
Tmninus je neobraeni kamen na Kapitolu kao simbol granice koju je
uspostavljao Numa Pompilije; to je takoe i svaki kamen koji su postavili
TitTacije ili Numa.
355

DRUGO PETOKNJIJE

UZ DRUGO PETOKNJIJE LIVIJEVE ISTORIJE

Prvobitni plan da prevedem samo prvih p et knjiga iz obim nog
dela Tita Livija Istorija Rima od, osnivanja grada (Ab urbe condita) prom enila sam na podsticaj izdavaa i nastavila prevoenje
sledeih pet posle objavljivanja prve p en tad e u LXXXIV kolu
Srpske knjievne zadruge. Tako e se sa ovom novom knjigom
na srpskom pojaviti prvi p u t celina prve dekade Tita Livija, znam enita po tom e to je je d in a sauvana istorija postanka rimske
drave, po uticaju koji je imala na politike teoretiare i pesnike
od vrem ena hum anizm a i renesanse i po diskusiji koju pokree
u nauci o nastanku Rima i rimske drave.
O d ukupno 142 knjige Livijevog dela Ab Urbe condita, podeljene na 14 dekada (grupa od deset knjiga), sauvane su, osim
prve dekade (kojaje prevedena), trea, etvrta i polovina pete,
kao i vie fragm enata iz m nogih knjiga. Dakle, ostalo bi kao posao za budunost da se ukupno prevede jo 25 knjiga.

Prva dekada
Prva dekada Livijeve Istorije, iji je prevod dat u ove dve knjige,
sm atrana je za p osebnu celinu ve u antiko doba; i danas se
izdvaja po svom znaaju m eu sauvanim dekadam a. Njome je
obuhvaena najstarija istorija drevnog Rim a i rimske drave,
od dolaska trojanskog ju n ak a Eneje na ue Tibra, posle dugih
lutan ja m orim a, do 293. pre n. e. Prva p e n ta d a u okviru prvih deset knjiga ini tem atsku celinu, kako je i Livije zamislio.
O na se zavrava galskim zauzimanjem Rima. To je dogaaj koji
bez sum nje oznaava kraj je d n o g p erio d a rimske istorije. O n
ini prekid u dotadanjem razvitku i zaustavlja irenje rimske
359

dom inacije u Italiji. esta knjiga je nov poetak, ab secunda origine, i Livije joj daje novi uvod u kom e ukratko rezim ira sadraj
p reth o d n ih p e t knjiga i objanjava razliku izm eu njih i onih
koje slede: ,,Ti dogaaji m alo su poznad ne sam o zbog svoje
starosti, zbog koje se u dalekim vrem enim a jedva naziru, nego
i zato to je pism enost u to vreme malo i retko koriena, tako
d a je seanje jed in i pouzdan izvor za ono to se dogaalo. Ako
je neto i bilo zapisan u hronikam a svetenika i drugim javnim
i privatnim dokum entim a, to je veinom propalo u vreme kada
je grad goreo. O onom e to se dogodilo u unutranjoj i spoljnoj
politici posle ponovnog podizanja grada, koji je iz starih korena nikao vei i moniji, izlaganje e bid jasnije i pouzdanije.
O najstarijoj epohi, Livije slino govori i u ,,Predgovoru: Ono
to je prethodilo osnivanju Rima poznato je vie na osnovu poetskih kazivanja negoli pouzdanih dokum enata o istorijskom
zbivanjima, te se ne moe ni prihvatiti ni odbaciti.
Sesta knjiga poinje obnovom Rima posle povlaenja Gala; dakle, u njoj Livije nastavlja izlaganje dogaaja tam o gde se
zavrava V knjiga. U njoj je izloena i kljuna faza u borbi plebejaca za polidka prava i za zakone koji su predloili Licinije i
Seksdje 367. pre n. e. O d VII knjige, Livije izlae tok ratova za
pokoravanje Italije. Dekada se zavrava 293. godinom pre n. e.
Sm atra se da taj datum ne predstavlja nikakvu p rek retn icu u
rimskoj istoriji, bilo da je re o unutranjem razvoju ili spoljnoj politici, i da stoga prva dekada nije ni bila tem atska celina:
kraj istorije borbe plebejaca za politika prava, sa Hortenzijevim
zakonom iz 278. pre n. e., bio je izloen u XI knjizi koja nije
sauvana, kao ni ostale koje su ulazile u drugu dekadu. U poetku druge dekade bio je izloen i poslednji rat za pokoravanje
Italije sedam desetih godina III veka pre n. e. M eutim , to ne
znai d a je ni Livije nije sm atrao celinom . Raspored dogaaja
u ostalim knjigam a - to se moe pouzdano utvrditi na osnovu
sauvanih epitoma, kratkih sadraja pojedinih knjiga - pokazuje
da u tako ogrom noj grai nije bilo m oguno stvoriti tematski
samostalne celine od deset knjiga. Sauvana prva knjiga tree
dekade, XXI, poinje Drugim punskim ratom , a ne, kako bi se
oekivalo, Prvim ako bi delo bilo podeljeno tematski, pa ipak
sadri poseban uvod kao i knjige VI i XXXI. ini se d a je jedino
onom delu istorije u kome je rekonstrukcija prolosti izvrena
360

u obliku mita i legende bilo m oguno u n ap red odrediti obim,

i stoga su posle V knjige jasno oznaeni prekid i kraj jed n e epohe. Dalja istorija Rima tee kontinuirano, bez naglih prekida i
prom ena, te je podela istorijskog prikaza n a dekade mogla biti
izvrena m ehaniki. Ipak se prva dekada izdvaja kao celina je r
se tie najdublje rimske prolosti.
Prva dekada je posveena nastarijim dogaajim a rim ske
istorije, onim a za koje ima malo dokum entarnog m aterijala ili
sauvanih dela drugih istoriara. U tom e se, po karakteru i pouzdanosti obavetenja, u izvesnoj m eri razlikuju ve prva i druga
pentada. Za dogaaje opisane u knjigam a VI-X, Livije ee i
vie no ranije, ponekad i uz navoenje starijeg istoriara, iznosi i
drugaije miljenje, bilo da su u pitanju dogaaji ili linosti. Naprotiv, zapoinjui izlaganje rimske istorije od mitskih vrem ena i
Eneje, on u ,,Predgovoru kae: Dubokoj prolosti je pak dozvoljeno da mea boanske i ljudske stvari da bi tako poetke gradova uinila to velianstvenijim. Razliku izm eu prve i druge
dekade nije m oguno utvrditi je r je druga izgubljena; razlikaje
nesumnjiva izmeu prve i tree dekade. U treoj dekadi izloeni
su dogaaji iz dobro poznate rimske istorije, od 219. pre n. e.
i poetka D rugog punskog rata do H anibalovog poraza kod
Zame 201. pre n. e. I u njoj ima dosta anegdotskog, alije re o
dogaajim a za kojeje Livije imao bolje izvore. Neki od njih kao
Polibije, i danas su delom sauvani, pa nauka moe proveravati
kako ih je koristio. Razlika izmeu prve dekade i ostalih knjiga
Livijeve istorije u stvari je razlika izm eu mitske i legendarne
prolosti, s jedne strane i istorije koja se moe proveravati i kod
drugih pisaca, sa druge strane.

Prva dekada i pesnici, politiki teoretiari i istoriari

u potonjim vekovima
Istoriju Rima Tita Livija su jo u antici cenili i savremenici i kasniji rimski istoriari i ranovizantijski hroniari. Bilo je i njenih
p rera d a ve u poznoj antici. Je d an papiroloki tekst (P. Oxyrhynchus, 668 , recto ), otkriven 1903. u O ksirinhu u Egiptu,
sadri deo rim ske istorije sainjen u IV veku na osnovu Livijevog teksta.
361

U ranom srednjem veku, u vrem e karolinke renesanse,

Livijeje uticao na obrazovanje i na istoriare. O n je je d a n od
pisaca na ijem se tekstu uio latinski u Akademiji u A henu, a
uticao je i n a A jnharta, istoriara Karla Velikog. Livije je i ka- snije, u italijanskom hum anizm u i renesansi, visoko cenjen kod
/ istoriara i politikih mislilaca zbog svog m oralnog idealizma,
patriotizm a i istoriografske pouzdanosti. Podatke su koristili i
\ pesnici: Bokao je napisao Livijevu biografiju, P etrarka g a je
prevodio, a za D antea je Livije istoriar koji se nikad ne vara:
l Come scrive Livio che non e rra. Kao jed in a sauvana istorija
najstarije rim ske prolosti, prva dekada Tita Livija je vie i ranije od ostalih bila predm et diskusije; prie i legende koje ona
sadri koriene su u pesnikim delima, a kao prim eri ljudskog
ponaanja, dobri ili ravi, nalaze se u traktatim a nam enjenim
p o 1i t ia ri m 4 -i-drav n i c im a.
Livijev cilj j e d a prui prim ere dobre i rave, one koje tref ba slediti i ofre koje treba izbegavati: Ono to izuavanje isto( rije ini zdravim i plodonosnim upravo je to to ti dozvoljava
( da vidi poune prim ere uzidane u spom enik slave; tu je tebi i
j dravi dato da vidi kakve prim ere treba podraavati, a ta treC ba izbegavati j e r je sram no i po pobudam a i po posledicam a.
Ovako form ulisanim Livijevim ciljevima, najvie e se pribliiti
Makijaveli. Ve u je d n o m m alom ranom traktatu, 0 nainupostupanja sa pobunjenim narodom Valdihijane (Del modo di trattare i
populi della Valdichiana ribellati, 1503), Makijaveli preporuuje
isto to i H erenije kod Livija (IX, 3), upitan za savet kako postupiti prem a Rimljanima zarobljenim u Kaudijskom klancu; ili
oprostiti i stei prijateljstvo pobeenih, ili ih sve pobiti. Vidan
je Livijev uticaj i u znam enitom Makijavelijevom delu Vladalac.
Prvoj dekadi je posvetio posebnu raspravu, Discorsi sopra laprima
deca di Tito Livio. Kako u svom vrem enu nije video prim ere koje
treba podravati, on se okree Liviju i, uporeujui svoju stvarnost sa Livijevom istorijom, sm atra da se lek za iskvareni svet
m ora traiti u neiskvarenom delu rim skog sveta; ostatak treba
da slui kao ilustracija sluaja, ali ne kao nain za ozdravljenje
ili oblik ponaanja. Piui kom entare za Livijevo delo, Makijaveli zanem aruje vreme koje ga deli od rane rimske istorije. Prva
lekcija koju bi, po njegovom miljenju, trebalo nauiti od Rima
jeste to da su leggi e ordine a benehcio della pubblica liberta,
362

to jest zakoni i red su na dobro javne slobode. I za Monteskjea i

njegovu istorijsko-filozofsku raspravu Duh zakona i Razmatranja
o uzrocima veliine Rima i njegove propasti (1748) Livijevo d e lo je
vano ne zbog opisa pojedinih dogaaja ili njihove istinitosti,
nego za utvrivanje d u h a naroda. Rimska vrlina bi bila ljubav
prem a otadbini i zakonima.
Drugaiji su cilj i postupak u korienju Livijevog dela kod
Bartolda Georga Nibura, znam enitog istoriara ija Rimska,islorija oznaava p bcetakT fvpdei^haueiipgjpeloa u prouavanju
istorije. Za njegaje to izvor za ranu rimsku istoriju, i on u njem u
ne trazi prim ere m oralnog ponaanja nego istorijske injenice.
Glavno pitanje je da li se Liviju moe verovati ili ne. Kritikujui
Livijev tekst, p re svega prvu dekadu, N ibur postavlja tem elje
naunom pristupu izvorima. Objavljivanje njegove Istorije Rima
(1811-1812) izazvalo je veliku panju ujavnosti i predstavljalo
kulturnu senzaciju. P rem d aje i sam nekada zauzimao znaajan
poloaj u politici, N ibur je Livijevom tekstu pristupio kao istoriar; on ocenjuje njegovu tanost i pouzdanost obavetenja.
0 njegovoj oceni Livijevog dela diskutovano je u krugu prijatelja, m eu kojima su bili V. H um bolt, Gete, K. F. Savinji i drugi.
Gete se na ovaj p red m et vraao u svojim pism ima prijateljim a
tokom 20 godina, sve do svoje smrti 1831. godine. N ibur je sa
skepsom uzim ao Livijeve podatke o ranoj rimskoj istoriji i bio
sklon zakljuku da je ona pre legendarna no istorijska. Meutim, kako su pokazali kasniji razvitak nauke i arheoloka istraivanja, ova skepsaje bez sum nje bila preterana. V eje potvren
1 sam datum osnivanja Rim a 753. pre n. e. je r su arheoloka
istraivanja pokazala da je najstarije naselje na teritoriji Rima
nastalo sredinom VIII vek p re n. e.

Rukopisna tradicija prve dekade

Knjige I-X sauvane su u dvostrukoj rukopisnoj tradiciji: je d n o
je MS Veronensis, koji je u stvari palimpsest od est listova (fragm enti III-VI knjige), pisan uncijalom IV veka. Taj tekstje deifrovao i publikovao M omzen 1868. godine. Druga ,,porodica
ru k o p isa je takozvana Nik6TndhipPa7To je prva dekada k o ju je
po nalogu Kvinta Aurelija imaha, konzula u Rimu 391. godine,
363

prepisao izvesni Tascije Viktorijan i njegov potpis nose sve knjige od I-IX : V ictorianus em endavit dom inis Sym achis. Na
knjigam a VI-VIII nalazi se i potpis N ikom aha Flavijana, zeta
Simahovog, koji j e bio gradski p refek t Rima, a n a knjigam a
III-V potpis njegovog sina Nikom aha Dekstera. O d ovog arhetipa potiu svi kasniji rukopisi Livijeve prve dekade osim pomenutog MS Veronensis. Najpoznatiji danas sauvani prepis jeste
MS Mediceus, mali kodeks iz X-XI veka koji sadri prvih deset
knjiga. Prepisi su verni originalu do apsurdnosti: preuzim aju se
i greke, ditografije i slino.
Editio princeps (prvo izdanje) izdaoje Andreas, kasnije episkop Alerije; tam pano je u Rimu 1469. godine. Prvo potpuno
izdanje izdao je Lusignanus u Rimu 1616. godine.
Za prevod u ovom tom u, kao i u prvom, korieno je oksfordsko izdanje, R. S. Conway i C. F. W alters, Titi Livi ab urbe
condita, 1969, i kritiko izdanje teksta u Bibliotheca Teubneriana, Leipzig, 1858-1859. K om entar je uraen na osnovu standardnih prirunika za klasine nauke, pom enutih u predgovoru
prve knjige.
Miroslava Mirkovi

364

VI KNJIGA
389-367. godina p re n. e.

1. U prvih pet knjiga sam izloio ta se dogaalo u Riniu od

njegovog osnivanja do galskog osvajanja, koji su ratovi voeni i
kakvi su bili unutranji nem iri najpre pod kraljevima, zatim pod
konzulim a i diktatorim a, pod decemvirima i vojnim tribunim a
s konzularnom vlau .1
Ti dogaaji su m alo poznati, ne samo zbog svoje starosti,
pa se u dalekim vrem enim a jedva naziru, nego i zbog toga to
je pism enost u to vrem e m alo i retko koriena, tako da je seanje jedini pouzdan izvor onoga to se dogaalo. Ako je neto i bilo zapisano u h ro n ik am a svetenika 2 i drugim javnim
i priv atn im 3 d o k u m en tim a, to je veinom p ro p alo u vrem e
kada je grad g o reo .4 O onom e to se dogodilo u unutranjoj
i spoljnoj politici posle ponovnog podizanja grada, koji kao da
je iz starih korena nikao vii i moniji, izlaganje e biti i jasnije
i pouzdanije.
Prvo, poto je u podizanju grada pom ogao Marko Furije,
znam eniti i prvi graanin, nisu mu dozvolili da abdicira pre no
1 Na poetku VI knjige, Livije daje krai uvod u kome rezimira
sadraj prethodnih knjiga. To potvruje teoriju da je Livije pisao svoje
ogromno delo u pentadama, po pet knjiga.
2 Svetenici u Rimu beleili su iz godine u godinu, po imenima konzula na vlasti, glavne dogaaje znaajne za zajednicu i dravu. Ove hronike su nazivane Annales (godinjaci ili letopisi).
3 U privatne dokum ente spadaju pre svega tituli, natpisi na bistama znamenitih linosti koje su uvane u atrijumu kua ljudi iz slavnih
rodova.
4 Misli se na poar u vreme kada su Gali drali Rim, 387. pre n. e.
365

to se godina zavri/ Kako nisu eleli da se konzularni izbori za

godinu koja dolazi obave pod vojnim tribunim a 56 pod kojima je
grad pao u ruke Gala, vratili su se na interegnum .7 Dok je drava bila zauzeta napornim i neprestanim radom na ponovnom
uzdizanju grada, narodni tribun Gnej Marcije optuio je Kvinta
Fabija, im je ovaj siao s vlasti, zato to se potukao s Galima kojim a je bio upuen kao poslanik i tako povredio m eunarodno
pravo. Osude ga je spasla smrt, koja ga je zadesila u tako pogodnom trenutku da su mnogi poverovali d a je bila dobrovoljna.
Zapoe interegnum : najpre je bio intereks Publije Kornelije
Scipion, a posle njega Marko Furije Kamil. Pod ovim poslednjim
su za vojne tribune sa konzularnom vlau izabrani Lucije Valerije Publikola drugi put, Lucije Verginije, Publije Kornelije, Aul
Manlije, Lucije Emilije i Lucije Postumije. Kad su ovi stupili na
dunost odm ah posle interegnum a, najprei zadatak im je bio
da se posavetuju sa Senatom oko religijskih stvari. Kao prvo naredili su da se skupe ugovori i zakoni - ve su postojali Zakoni
XII tablica 8 i neki kraljevski zakoni 9 - ako m ogu da se nau.
Neki od njih bili su obnarodovani. O no, m eutim , to se ticalo
kulta, svetenici su drali u tajnosti da bi religijom drali u potinjenosti duhove mnotva. Tada su donete odluke o datum im a
u religiji; 18. sekstil [jul] obeleila je dvostruka nesrea: tog
dana su izginuli Fabiji kod K rem ere ,10 a istog datum a je voena
bitka kod Alije 11 i izgubljen je Rim. Prem a ovom poslednjem
5 Marko Furije Kamil, pobednik nad Vejima. Diktator je biran na
est meseci, ali je mogao da abdicira - to se od njega i oekivalo - ako bi
pre isteka tog vremena obavio zadatak zbog koga je bio izabran.
6 Vojni tribuni sa konzulskom vlau birani su od 444. pre n. e.
umesto konzula. Na taj poloaj su mogli biti birani i plebejci.
7 U sluaju smrd oba konzula, do izbora novih biran je svakih pet
dana jedan inteirex m eu senatorima.
8 Zakoni XII tablica predstavljaju prvo zapisivanje rimskog obiajnog prava; taj posao je zavren 449. pre n. e.
9 Leges regiaeje zbirka zakona kojaje pripisivana rimskim kraljevima.
10 Bitka kod Kremere se odigrala 477. pre n. e. i u njoj se gens Fabija borio protiv Veja; svih 306 lanova roda je izginulo. Dan bitke, po tradiciji 18. jul, uaoje u rimski kalendar kao dies ater (crni dan).
11 Na reici Aliji odigrao se sudbonosni sukob izmeu Rimljana i Gala
387. pre n. e.; posle toga su Gali zauzeli Rim (videti Livije, V, 35 i dalje).
366

dogaaju nazvali su ga Alijskim danom i naredili da se toga

d an a ne obavlja nikakav posao, ni javni ni privatni. Stoga to
vojni trib u n Sulpicije nije dan posle julskih ida prineo pravu
rtvu bogovima, tako da rim ska vojska nije dobila saglasnost
bogova ni treeg dana, a on j u je ipak suprotstavio neprijatelju,
odreeno je da se i na dan koji sledi idam a uzdrava od svakog
religijskog rituala. Pria se da je tada ulo u obiaj uzdravanja
od religijskih rituala i je d a n dan posle kalenda i ida .12
2.
Nije bilo dato Rimljanima da se due vreme na m iru bave
podizanjem svoje zemlje iz tako teke propasti. S je d n e strane
zgrabie oruje Volsci, stari rimski neprijatelji, s nam erom da
iskorene i samo rimsko ime, a sa druge strane trgovci donee
glas da su se prvaci svih etrurskih naroda, u svetilitu Voltumne, zaverili na rat protiv Rima. Nov strah unese vest da su se
odm etnuli Latini i H ernici, koji se posle bitke kod Regila ,13 gotovo 200 godina, nikad nisu pokolebali u vernosti i prijateljstvu
prem a rimskom narodu. Kako je tako velika opasnost pretila sa
svih strana, i kako je svima bilo jasn o da se rimski ugled ruio
ne samo zbog m rnje neprijatelja nego i zbog prezira saveznika, odlueno je da se drava brani pod istim auspicijama pod
k o jim aje i spasena od opasnosti, a za d ik ta to ra je im enovan
Marko Furije Kamil. Ovaj za kom andanta konjice imenova Gaja
Servilija Ahalu. N aredio je da se obustave svi sudski poslovi, izvrio je regrutovanje mladia, a i starije je uzeo pod zakletvu u
centurije, ukoliko je u njim ajo bilo snage.
Tako regrutovanu i naoruanu vojsku podelio je u tri dela:
je d n e je suprotstavio Etrurcim a kod Veja, drugom delu je naredio da postavi svoj logor ispred grada. Ovima je bio na elu
vojni trib u n Aul M anlije, a onim a koji su bili upueni protiv
E truraca kom andovao je Lucije Emilije. O n sam je poveo trei
deo vojske protiv Volska i nedaleko od Lavinija - mesto se zvalo
Mecij - krenuo u napad na njihov logor. Ovi krenue u borbu
s nipodatavanjem j e r su verovali da su rim sku om ladinu satrli
12 Ide su 15. dan u martu, maju, ju n u i oktobru, i 13. u ostalim mesecima. Kalene su prvi dan u mesecu.
13 Bitka kod Regilskog jezera odigrala se 496. pre n. e. izmeu Rimljana i Latina; ishod je bio nereen. Mir je zakljuen 486. pre n. e. kao
foedus aequum (mir pod podjednakim uslovima za obe strane).
367

Gali. No kad su uli da ih vodi Kamil, tako su se prepali da su

se odm ah utvrdili nasipom , a preko njega nabacali drvee da
Rimljani ne bi mogli prodreti u utvrenje. Kada je Kamil ovo
video naredio je da se zapale barikade koje su stajale na putu.
Sluajno se dogodilo da je vetar velike snage duvao prem a neprijatelju, tako d a je ne samo p u t bio otvoren vatrom nego su i
plam en koji je prodro u neprijateljski logor, pom ean s dimom
i parom , a uz to i pucketanje zapaljenog zelenog drvea tako
prestraili neprijatelja da su rimski vojnici bez ikakvog napora
preskakali barikade zahvaene poarom . Kada su neprijatelji
razbijeni i pobijeni, diktator je n a ju ri zauzeo logor i prepustio
vojnicima plen. Poto je to dolo od vojskovoe koji nije bio dareljiv, donelo m u je kod vojnika jo veu om iljenost. Gonei
potom begunce, opustoio je celu teritoriju Volska i najzad ih
je, posle sedam naest godina rata, naterao da kapituliraju. Nakon pobede n ad Volscima, Kamil se okrenuo protiv Ekva koji
su se priprem ali za rat protiv Rima. Njihovu vojsku je potukao
kod Bola i ne samo d a je napao n a njihov logor nego je zauzeo
i njihovo glavno utvrenje pri prvom napadu.
3.
D o k je u delu vojske, kojom je kom andovao Kamil, ratna srea bila na rimskoj strani, druge dve vojske je snala velika
nevolja. Etrurci, svi pod orujem, krenuli su u opsadu Sutrija ,14
saveznika rimskog naroda. Kada su sutrijski poslanici stigli pred
rimski Senat s m olbom da im se pom ogne u nesrei koja ih je
snala odlueno je da diktator dovede pom o to je m oguno
bre. Kako ni ovo nije moglo doneti odlaganje nesree opsednudh, m alobrojni koji su ostali u utvrenju, iznureni naporom ,
straarenjem i ranam a - sve je to pritiskivalo uvek iste ljudc
- predadoe grad neprijatelju pod uslovom da ga m ogu napustiti bez oruja, samo u donjoj odei. Tako su u tunoj povorci
napustili svoje penate. Upravo u tom trenutku stigao je Kamil
s rimskom vojskom. Kada m u se ova tuna masa bacila pred noge
i k ad je govor prvaka, koji je prikazivao krajnju opasnost, zagluio pla ena i dece koji su pratili izgnanike, Kamil im ree da
prestanu da jadikuju: on sada Etrurcim a nosi alost i suze. Ostavljajui ovde teret i m alu strau, zaustavi Sutrijane, a vojnicima
naredi da s orujem krenu za njim . Kada je s tako sprem nom
14 Sutrij, grad na Kasijevom putu ( Via Cassia), na 33 milje od Rima.
368

vojskom krenuo na Sutrij, naiao je , kako je i mogao oekivati

kad se stvar sreno preokrene, bedem e bez ikakve strae i kapije irom otvorene. Tada Sutrij bi drugi p u t osvojen u toku istog
dana. Pobedioce Etrurce sada su ubijali novi neprijatelji, koji im
nisu dozvolili da se skupe kao jedinstvena vojska niti da zgrabe
oruje. Kada svi pojurie prem a kapijam a da bi nekako izali
napolje, naoe ih zatvorene je r je tako naredio diktator. I dok
su je d n i uzimali oruje, drugi, koje je uzbuna sluajno zatekla
s orujem , pozvae svoje da krenu u bitku. Kako je neprijatelj
bio u beznadenom poloaju, dolo bi do estokog okraja da
diktator nije poslao glasnika kroz grad da ih pozove da odloe oruje i da objavi kako e sila biti prim enjena jed in o protiv
onih koji su naoruani. Na to su se Etrurci, prem da sprem ni na
borbu na ivot i smrt, predali neprijatelju kad im je data nada u
spas. Zatim je masa bila razdvojena i stavljena pod strau. G rad
je pre noi bio vraen Sutrijanim a neoteen i spasen svih ratnih nevolja, je r nije bio zauzet nego se predao po sporazumu.
4.
Kamil se vratio trijum falno u Rim kao pobednik u tri
bitke. Ispred koija je ila duga kolona zarobljenika iz Etrurije.
Kada ih je prodao ispod koplja 15 dobio je toliko d a je m ogao
novcern platiti zlato m atronam a, a od onoga to je preostalo
dao je da se naine tri zlatne vaze koje su, kao to je poznato,
s urezanim njegovim im enom stajale p re poara na Kapitolu,
u Jupiterovom svetilitu, p red nogam a Ju n o n e.
Iste godineje dato rimsko graansko pravo graanima Veja
i Kapene, kao i Faliscima, koji su za vreme rata preli na rirnsku
stranu, i ovim novim graanim a je dodeljena zemlja. Po odluci
Senata, iz Veja su pozvani da se vrate oni koji su se tamo odselili
da ne bi morali da popravljaju svoje kue u Rimu. U Vejima su
se naselili u opustele kue. Isprva su odbili da se vrate, prezirui naredbu, ali kada je odreen rok i predviena sm rtna kazna
za one koji se ne vrate u Rim, strah ih podeli i oni se pokorie.
Tako se u Rimu povealo stanovnitvo i grad se polako dizao iz
ruevina. Dravaje pom agala u trokovima, a edili su nadgledali
radove kao da su u pitanju javne graevine. A graani su urili
15
Sub hasta; pri bezuslovnoj predaji, zarobljenici su morali da prou
ispod ,,jarma koji su inila tri koplja, dva pobodena u zemlju i tree vodoravno preko njih.
369

da zavre domove je r ih je podsticala elja da u njima ive. I tako

je grad u toku samo je d n e godine bio ponovo podignut.
Krajem godine su odrani izbori za vojne tribune s konzularnom vlau. Izabrani su Tit Kvinkcije Cincinat, Kvint Servilije
Fidena peti put, Lucije Julije Jul, Lucije Akvilije Korv, Lucije
Lukrecije Tricipitan i Servilije Sulpicije Ruf. Jed n a vojskaje bila
u puena protiv Ekva, ali ne radi rata - priznali su, naim e, da
su pobeeni - nego iz m rnje, radi pustoenja njihove zemlje
da im ne bi ostalo snage za novu pobunu. D ruga vojska je bila
upuena na teritoriju Tarkvinjana. Ovde su najuri zauzete i razorene etrurske tvrave Kortuoza i Kontenebra. Kod Kortuoze
nije bilo nikakve borbe; zauzeta je preko svakog oekivanja lako
i na prvi napad, a zatim je opljakana i spaljena. K ontenebraje
izdrala nekoliko dana opsade, ali ju je iscrpla neprestana borba
koja nije prestajala ni nou. Kada je rimska kolona, podeljena u
est odreda koji su se naizm enino borili po est sati, prodrla u
grad, suprotstavila joj se grupa koja se neprestano borila i koja
je ve bila um orna. Najzad su odustali od borbe i otvorili kapije
Rimljanima. Vojni tribuni su odluili da se ratni plen preda dravi. Ali u izdavanju nareenja bili su sporiji no u odluci i, dok
se oklevalo, plan se ve naao u rukam a vojnika i nije m ogao
biti vraen osim po cenu velikog zameranja.
Da se graevinska aktivnost ne bi ograniila samo na privatne kue, Kapitol je podzidan velikim kamenim kvaderima - delo
koje se moe videti i usred sadanje veliine naeg grada.
5 . 1 u gradu koji je bio zauzet graenjem , plebejski tribuni su nastojali da privuku mnotvo na svoje skuptine pom ou
agrarnih zakona. Stavljali su m u u izgled i pom ptinsku teritoriju, ije posedovanje sada nije dolazilo u sum nju j e r je Kamil
pobedio Volske. Uzvikivali su da j e ona sada vie u opasnosti
od nobila 16 no to je pre bila od up ad a Volska. Neprijatelj je,
naim e, vrio u p a d e d o k je im ao m o i oruje; nobili grabe i
osvajaju dravnu zemlju. I ako se o n a ne podeli p re no to je
zgrabe, narodu nee ostad nita. Kod plebejaca, m eutim , ovim
16
Livije ovde, kao i na drugim mestima, upotrebljava termin nobili
(nobilitas) kad misli na aristokratiju ili senatorski stale. U poznoj republici, terrnin oznaava najvii socijalni sloj u rimskoj dravi. Pripadali su
mu samo oni iji su preci dospeli bar do preture, ako ne do konzulata.
370

nisu m nogo postigli, bilo stoga to su bili retko u Forum u je r su

bili zauzeti graenjem , bilo stoga to ovde, iscrpljeni trokovima
oko graenja, nisu mislili na zemlju za iju obradu su takoe
bila potrebna sredstva.
Ovom gradu, koji je ve bio veom a p o znat kao religijski
centar, a ije su voe posle poslednje katastrofe postale i veoma
sujeverne, vraen je interegnum da bi se obnovile auspicije. Intereksi su bili, jed an za drugim, Marko Manlije Kapitolin, Servije
Sulpicije Kamerin, Lucije Valerije Potit. Najzad ovaj poslednji
obavi izbore vojnih tribuna s konzularnom vlau. Behu izabrani
sledei da od interegnum a preuzm u svoju magistraturu: Lucije
Papirije, Gaj K ornelije, Gaj Sergije, Lucije Emilije drugi put,
Lucije M enenije i Lucije Valerije Publikola trei put.
Ove godine je podignut hram Marsu na ta su se zavetovali
u galskom ratu. Posvetio ga je Tit Kvinkcije, duovir za vrenje
svetih obreda. G radu su dodate etiri tribe koje su sainjavali
novi graani: Stelatina, Trom entina, Sabatina i Arnijensis. Time
je broj triba povean na ukupno dvadeset etiri.
6.
Pitanje pom ptinske zemlje postavio je pred narod, koji
je bio sve m nogobrojniji na skuptini, n aro d n i tribun Lucije
Sicinije. N arod je sada bilo lake pokrenuti no ranije je r je bio
pohlepan da dobije zemlju. Pitanje rata protiv Latina i Hernika,
pokrenuto u Senatu, b ilo je odloeno zbog pretnje jed n o g veeg rata: E trurijaje stajala pod orujem. Vlast i brigu oko drave
ponovo preuze Kamil, izabran za vojnog tribuna s konzularnom
vlau. D odata su m u petorica kolega: Servije Kornelije Maluginensis, Kvint Servilije Fidena, koji je to bio esti put, Lucije
Kvinkcije Cincinat, Lucije Horacije Pulvil i Publije Valerije. Poetkom godine, panju ljudi je od etrurskog rata odvukao drugi
dogaaj: kolona begunaca s pom ptinske zemlje iznenada se pojavila pred gradom , nosei vest da su Antijati pod orujem i da
su Latini svoju om ladinu ovima tajno prikljuili, ali da to javno
odriu. Govorili su da oni ne mogu spreiti svoje ljude da budu
dobrovoljci u kome god hoe ratu.
Rimljani su videli da ne smeju zanem ariti ove ratove. I tako
Senat zahvali bogovima to je u tom tren u tk u bio na vlasti Kamil; no i da nije bio imenovali bi ga za diktatora. Njegove kolege su govorile da vlast treba dati je d n o m oveku i bili su u
dui sprem ni da se potine Kamilovoj vrhovnoj kom andi ako bi
371

opasnost od rata porasla. Sm atrali su da njihovo dostojanstvo

nee biti okrnjeno ako ustupe kom andu takvom oveku. Senat
je zahvalio tribunim a, kao i sam Kamil, duboko d irn u t ovim.
Potom ree da m u je narod nam etnuo veliku odgovornost kada
gaje izabrao etvrd put. Isto tako g a je i Senat obavezao tako visokim miljenjem o njemu, kao i kolege koje su, prem da slavne,
sprem ne da se njem u potine. Stoga, ako jo m oe da povea
svoje nastojanje i brigu borie se i sa samim sobom da bi opravdao tako visoko miljenje celokupne drave o sebi.
to se tie Antijata i rata s njima, to je bila vie pretnja nego
prava opasnost. No Kamil je smatrao ako se neega ne treba bojati, to ne treba ni potcenjivati. Rim je opkoljen zaviu i neprijateljstvom suseda. Stogaje sm atrao da je dravi potrebno i vie
vojskovoa i vie vojske. ,,Ti se, Publije Valerije, ree, pridrui
m eni u vrhovnom voenju rata i u savetima, i zajedno sa m nom
povedi legije na ancijskog neprijatelja; ti, Kvinte Servilije, organizuj drugu vojsku i priprem i se da dri logor u blizini grada,
sprem an za b orbu ako u m euvrem enu Etrurci krenu na grad,
kao to su nedavno uinili, ili to uine Latini i H ernici, koji su
sada nova briga. Siguran sam da e stvar tako voditi da bude
dostojna tvog oca i dede i tebe sam og i tvojih est tribunata.
Treu vojsku neka regrutuje Lucije Kvinkcije m eu onim a koji
su otputeni iz vojske zbog povreda i m eu starijim ljudim a i
neka ostane kao zadta gradu i bedem im a. Neka se Lucije Horacije p o b rin e za oruje i koplja, kao i za ito i sve d rugo to
je potreb n o kada j e drava u ratu. A tebe, Servilije Kornelije,
im enujem u im e svih kolega da bude na elu dravnog saveta,
uvar religije, skuptine, prava i zakona i svih stvari koje se Uu
grada. Svi su prihvatili zadatke koji su im odreeni i obeali da
e ih revnosno ispunjavati. Valerije, izabran da deli kom andu
s Kamilom, dodao je da e M arka Furija sm atrati diktatorom
i da e m u sluiti kao kom andant konjice. J e r kakav im je stav
prem a jed n o m voi, takva e im biti i nada u ishod rata. Senatori su s radou uzviknuli da se nadaju najboljem u ratu i rniru
i u celoj dravi, da u rimskoj dravi nikad ne bi ni bilo potrebe
za diktatorom da su imali takve magistrate, tako povezane i slone, sprem ne da se pokoravaju isto toliko koliko i da nareuju,
sprem ne pre da doprinesu svojom slavom optoj stvari no da
optu stvar iskoriste za svoju slavu.
372

7. Poto su sudovi obustavili rad i izvreno regrutovanje,

Furije i Valerije su k renuli ka Satriku ,17 kod koga su Antijati
skupili ne samo vojsku regrutovanu m eu novom generacijom
Volska nego i ogt^jm nu silu Latina i H ernika, naroda koji su
usled dugotrajnog m ira veom a ojaali. Novi neprijatelj ujedinjen sa starim pokoleba hrabrost rimskog vojnika. Kamilu, koji
je ve postavio bojni red, c en tu rio n i su javili da vojnici neodluno prihvataju oruje, da oklevaju i da se opiru izlasku iz
utvrenog logora, j e r sluaju glasine da e u borbi n a je d n o g
doi sto neprijatelja; ovom m notvu teko m ogu odoleti i kad
je nenaoruano, a jo m anje kada je pod orujem. Kada Kamil
to u, skoi na konja, izjaha ispred bojnih znakova i bojne linije i uzviknu: Kakva je to zlovolja, kakvo je to udno oklevanje,
vojnici? Zar ne poznajete ni neprijatelja, ni m ene, ni sami sebe?
Sta je neprijatelj drugo no izvor vae hrabrosti i slave? Pa vi ste
pod mojim vostvom - da ne pom injem zauzimanje Falerija i
Veja, ili pogibiju galskih legija u otadbini, koji su oni ve bili
osvojili - postigli trostruku pobedu nad ovim istim Volscima i
Ekvima, kao i nad Etrurcim a i za to ste nagraeni slavnim trostrukim trijumfom. Zar m e ne priznajete za vou zato to vam
znak za poetak bitke dajem kao vojni tribun, a ne kao diktator?
Ali j a nisam eleo najviu vlast kao va kom andant, i vama ne
prilii da u meni gledate to drugo osim m ene samog. Diktatura
nije nikad uticala na m oju hrabrost, a ni progonstvo mi je nije
oduzelo. Svi smo dakle isti kao to smo pre bili i poto u ovaj rat
ulazimo s istim osobinam a moemo i oekivati isti ishod kao i
u ranijim ratovima. Stoga krenim o i neka svak uini ono to je
uvek inio, to je navikao: vi ete pobediti, neprijatelji e pobei
s bojnog polja.
8 . Poto dade znak za poetak boja, sie s konja i zgrabivi
bojni znak koji m u je najblie stajao ponese ga na neprijatelja
uzvikujui: Podigni, vojnie, zastavu! Kad videe da sam Kamil,
ovek u godinama, ijaje snaga ve malaksavala, kree na neprijatelja pojurie svi uz poklie: Sledimo kom andanta!" Kau da
je na Kamilovu zapovest baena zastava na bojnu liniju neprijatelja. Da bi je povratili, oni n prvim bojnim redovima m orali su
da poure. Kada su iz prvog pokuaja razbili Antijate, panika se
17 Satrik, grad u Laciju, oko 40 milja jugoistono od Rima.
373

nije ograniila samo na njihove prve redove nego se rairila sve

do sredita rezerve. O no to je Volske najvie plailo nije bila
vojna sila, koju je bodrilo prisustvo vojskovoe, ve zastraujui
lik Kamila koji se iznenada pojavio. Kuda god bi se on okrenuo,
bio je siguran da sa sobom nosi pobedu. Ovo je bilo naroito
oigledno kad se okrenuo prem a levom krilu koje je bilo sasvirn
razbijeno. Dojurivi zaklonjen peakim titom, on je ve svojom
pojavom uspostavio bojni red, pokazujui na ostalu bojnu liniju
koja je odnosila pobedu. Ve je i pobeda bila sigurna. Neprijatelju je smetalo mnotvo pri bekstvu i da bi se to mnotvo pobilo
trebalo je izvriti pokolj, a vojnici su bili um orni. No iznenada
uz stranu oluju pljusnu kia i prekide ne toliko bitku koliko
posve sig u rn u po b ed u . D a tje z n a k za povlaenje i no koja
je nastupila do n ela je kraj rata Rimljanima, a da se nisu dalje
borili. H ernici su okrenuli kui, ostavljajui Volske same, to je
bio ishod dostojan njihovog podlog poduhvata. Kada su Volsci
videli da su ih ostavili oni u koje su se pouzdali pri pobuni, napustili su utvrene poloaje i zatvorili su se u bedem e Satrika.
Njih je Kamil najpre odvojio bedem om i nasipom, pa krenuo da
ih opseda. No kad je video da ga oni iza bedem a ne om etaju u
tome nikakvim napadim a, odustao je od toga da dugo eka na
pobedu. Vojnike je podsdcao da se ne saUru u dugoj opsadi kao
pod Vejima i u poslu bez kraja kad ve imaju sigurnu pobedu.
Krenuvi sa svih strana ka bedem im a uz glasne povike vojnika,
on lestvama zauze tvravu, a Volsci bacie oruje i predadoe se.
9.
No duh vojskovoe je stremio veoj stvari, osvajanju Ancija. On je bio sredite Volska i tu je i izbio poslednji rat. Ali kako
ovako utvreni grad nije m ogao zauzed bez dobre oprem e, ratnih m aina i sprava za bacanje oruja, on, ostavljajui kolegu
kod vojske, krenu u Rim da ubedi Senat da preduzm e razaranje
Ancija. Dok je on govorio - verujem d a je bogovima bilo na srcu
da produi ivot dravi Antijata - stigli su poslanici iz N epeta 18
i Sutrija da trae pom o prodv Etruraca, naglaavajui da je ta
pom o n e o p h o d n a u to kraem roku. Tako je sudbina time
okrenula Kamilov udarac od Ancija na drugu stranu. Ova dva
m esta su u stvari ok ren u ta p rem a Etruriji i predstavljaju kao
neku b ran u i kapiju prem a rimskoj oblasti. Etrurci su koristili
18 Nepet, etrurski grad istono od Sutrija.
374

svaku priliku da ih ponovo napadnu, a Rimljani su nastojali da

ih sauvaju i brane. Stoga Senat predloi Kamilu da napusti Ancij i da se prihvati rata s Etrurcima. D odeljene su mu legije koje
su se nalazile u gradu pod Kvinkcijevom kom andom . Prem da
je vie voleo uvebanu vojsku kojaje ratovala protiv Volska i bila
naviknuta na njegovu kom andu, on ni ovo nije odbio. J e d in o je
traio da Valerije deli kom andu sa njim. Kvinkcije i Horacije su
bili upueni kao zam ena Valeriju u ratu protiv Volska.
Kada su Furije i Valerije stigli do Sutrija zatekli su Etrurce
koji su ve bili zauzeli je d a n deo utvrenja, a graane kako iz
drugog dela grada, iza barikada, s m ukom odbijaju napade neprijatelja. Dolazak rimske pom oi i samo ime Kamila, poznato
i neprijateljim a i saveznicima, kao da su u trenutku zaustavili
pog u b n i tok dogaaja, ostavie vrem ena da se prui poino.
Kamil je podelio vojsku i naredio kolegi da s je d n im delom
k ren e u napad na onaj deo bedem a koji j e drao neprijatelj.
Nije, naime, mogao da zauzme, utvrenje pouzdajui se jed in o
u lestve, nego je nastojao da odvrati panju neprijatelja na tu
stranu i tako olaka onim a u utvrenju da, um orni od borbe,
predahnu. Tako bi on m ogao da ue u grad i zauzme bedem e
bez borbe. Kako su je d n a i druga akcija istovremeno bile izvedene i kako je neprijatelj bio ugroen i sa je d n e i sa druge strane,
to jest kako su protivnici napadali s velikom silom na bedem u, a
videli su ih i u bedem im a, pojurili su u panici krozjednu kapiju
k o jaje sluajno ostala bez strae. Nastade veliki pokolj neprijatelja koji je beao, i u gradu i van bedem a. Furijevi vojnici su ih
ubijali u gradu, a Valerijevi su ih ubijali u bekstvu. T ekje pono
prekinula ubijanje, j e r se neprijatelj nije vie video. K adaje Sutrij ponovo bio osvojen i vraen saveznicima, vojska je krenula
prem a N epetu koji su ve drali Etrurci poto se grad predao.
10.
Zauzim anje ovog grada inilo se da e biti veom a teko, ne samo stoga to j e ve bio u rukam a neprijatelja nego i
zbog izdaje jed n o g dela graana koji su predali grad Etrurcima.
Ipak je bilo odlueno da se uputi poruka njihovim voama da
napuste Etrurce i da vernost koju su traili od Rimljana sada i
sami pokau prem a Rimljanima. Odgovorili su da nita ne mogu
uiniti, je r Etrurci dre grad i strau na kapijama i bedem im a.
Prvo su pokuali da ih zaplae tim e to su im opustoili polja.
No kako im jc svetija bila zakletva pri predaji nego pri savezu,
375

rimska vojska se pribliila bedem im a nosei snopove suvog granja kojeje pokupila po poljima. Poto su dme ispunilijarak i poto su postavili lestve, uz uzvike su krenuli u napad i utvrenje je
zauzeto na prvi juri. Zadm je nareeno stanovnicima da poloe
oruje i nenaoruani su bili poteeni. Etrurci su svi pobijeni,
n i sa orujem i bez njega. O ni stanovnici N epeta koji su bili
krivi za izdaju poseeni su sekirama. Nedunima je vraena imovina koja im je bila oduzeta, a u utvrenju je ostavljen garnizon.
I tako, poto su oba saveznika grada povraena od neprijatelja,
vojni tribuni su uz veliku slavu vradli pobedniku vojsku u Rim.
Iste godine je zatraeno od Latina i H ernika objanjenje
zato poslednjih godina nisu slali vojnike kako je bilo odreeno
ugovorom. I jed a n i drugi narod, na skupdni kojoj su svi prisustvovali, odgovore da to nije bila ni krivica plem ena nid odluka
drave to je jed an deo omladine ratovao na strani Volska. Ovi su
pak sami bili kanjeni za svoj postupak, je r se nijedan nije vrado
iz rata. Vojnike nisu poslali iz straha od Volska, koje su imali uz
svoj bok kao veliku nevolju koju u tolikim ratovima nisu mogli
da otklone. Ovaj odgovor je izneo pred rimski Senat, a senatori
su smatrali da vie nedostaje vrem ena no razloga za rat s njima.
11.
Sledee godine, pod vojnim tribunim a Aulom Manlijem , Publijem Kornelijem, Titom i Lucijem Kvinkcijem Kapitolinom, Lucijem Papirijem Kursorom - ova dva poslednja s drugi
put birana na tu unost - i Gajem Sergijem, takoe izabranog
drugi put, izbio je ozbiljan rat sa spoljnim neprijateljem , a jo
tei u samoj dravi: ratu s Volscima pridruio se ustanak Ladna
i Hernika; sukob u Rimu je doao odakle se najmanje oekivalo,
od Marka Manlija Kapitolina, oveka i uvenog roda i priznate
slave. O n je u dui prezirao kolege osim jednog kome je zavideo
i na izuzetnim poastima i na hrabrosd: to je bio Marko Furije.
Tekoje podnosio toje ovaj uvek ili na poloaju ilije s vojskom.
Toliko je blistao da one koji su izabrani pod istim auspicijama
nije sm atrao za kolege nego za pom onike. Pri svemu tome,
sm atrao je on, ako neko pravo prosuuje, Marko Furije ne bi
mogao da spase otadbinu od galske opsade da nije on, Manlije ,19 pre toga sauvao Kapitol i tvravu. On je napao Gale kad
19
Marko Manlije Kapitolin je poznati branilac Kapitola u vreme galske opsade Rima, 387. pre n. e.
376

su primali zlato i kada im je ve zakljueni m ir uspavao hrabrost.

O n je bio taj koji ih je oterao kad su s orujem krenuli da zauzimaju tvravu. Deo Kamilove slave pripada vojnicima koji su
sa njim zajedno odneli pobedu, a on svoju pobedu ne deli ni
s jednim smrtnikom. Takve misli su mu ispunjavale duu, a i nekom grekom prirode bio je estoke udi i sklon nasilju, pa kad
je video da od senatora ne dobija priznanje za svoje sposobnosti,
kakoje verovao da zasluuje, okrenuo se plebejcima bioje prvi
patricij koji je vodio popularsku politiku 20 - i poeo je da sarauje s plebejskim m agistratima. Napadajui senatore nastojao
je da pridobije mnotvo, ne upravljajui se vie po razumu nego
se zanosei laskanjima plebejaca. Vie je voleo da mu slava bude
velika no lepa. Nezadovoljan agrarnim zakonim a, koji su uvek
pruali povod narodnim tribunim a za izazivanje pobuna, poeo je da podriva narodno poverenje: smatrao je da dugovi vie
ugroavaju ljude, je r ne prete samo m aterijalno, nem atinom ,
nego i okovima i lancim a, stranom kaznom za slobodnog oveka .21 U stvari, dugovi i jesu bili velika opasnost kojaje pretila
i bogatim a je r su se zbog graenja zaduivali. Rat s Volscima,
teak sam po sebi, a jo vie otean i odm etanjem Latina i Hernika, bio je izgovor da se pribegne jed n o j izuzetnoj kom andi.
No vie od toga Manlijeva pobuna je naterala Senat da izabere
diktatora. Imenovan je Aul Kornelije Kos koji je sebi za komandanta konjice uzeo T ita Kvinkcija Kapitolina.
12.
Diktator je uviao da predstoje vee borbe u dravi no
u ratu s neprijateljem , ali je ipak izvrio regrutovanje i uputio
se na teritoriju Pom ptina kada je uo da su se tu skupili Volsci.
Na to se odluio zato to je rat zahtevao da pouri, ili zato to
se nadao da e pobedom i trijum fom ojaati svoju diktaturu.
Nem a sum nje da e onim a koji itaju tolike knjige o ratovima
s Volscima, pored sve zasienosti tim e pasti na pam et pitanje,
koje je i m eni palo dok sam itao pisce koji su blie dogaajima,
20 Govorei o popularskoj politici, Livije u prolost prenosi politiki
termin svog vremena, kada su populari predstavljali politiku grupaciju
koja je svoju politiku sprovodila preko narodne skuptine, za razliku od
optimata koji su se oslanjali na Senat. Ovde Livije misli na politiare koji
su se oslanjali na plebejce.
21 U ranom Rimu se zbog dugova mogla izgubid sloboda; dunik je
mogao biti zatvoren, pa i prodan preko Tibra, to jest van Rima.
377

kako su Volsci, toliko p u ta ve p o b e en i, jo uvek m ogli da

regrutuju vojnike. No kad stari pisci utke prelaze preko toga,
to te k ja m ogu uiniti sem da nagaam ? Cini mi se d a je blizu
istine pretpostavka da su itave generacije koje su stasale izmeu ratova uzim ane u vojsku kao to se danas ini u Rimu, ili da
regrutovanje m oda nije uvek vreno u istom plem enu, prem da
je uvek isd narod zapoinjao rat; najzad, m oguno je d a je u mestima u kojima se danas jedva m oe regrutovati neto vojnika,
a rimski robovi ih spasavaju da sasvim ne opuste, nekada ivelo
nebrojeno mnotvo slobodnih ljudi. U svakom sluaju, svi pisci
se slau u tom e da je vojska Volska bila ogrom na, prem d a je
malo pre toga pretrpela znatne gubitke od ruke i pod auspicijam a Kamila. Pridruili su im se Latini i Hernici, neki iz Circeja,
pa i rimski kolonisti iz Velitra.
D iktator je postavio svoj logor i ve sutradan je , poto je
izvrio auspicije i prineo bogovima rtvenu ivotinju m olei ih
da mu budu naklonjeni, pristupio vojnicima koji su ve zorom
stavljali oruje i bili sprem ni, kako je n areeno, za prvi bojni
znak. Naa je pobeda, vojnici, uzviknu, ,,ako bogovi i njihovi tum ai m ogu da predvide budunost. I zato, kako dolikuje
onim a koji su ispunjeni pouzdanjem kada se sukobljavaju s neprijateljem koji im nije ravan, nastupim o s kopljima sputenim
k nozi, naoruavi samo desnice m aem. Ne bih eleo da neko
istri ispred bojne linije, nastupite vrstim korakom i doekajte napad neprijatelja. Kada oni ve bace koplja uzalud i kada
u n e re d u n alete n a vas, vi ostanite vrsto zbijeni i tada neka
sevnu maevi. Im ajte na um u da bogovi pom au Rimljanima,
bogovi koji su nas poslali u boj dajui povoljan znak po letu ptica. A ti, Tite Kvinkcije, zadri konjicu i pazi na znak za poetak
bitke. Kada bude video da se bojna linija prim ie i da ovek
ide na oveka, konjicom zaplai one koje ve dri je d a n strah
i naletom rasturi redove nap ad aa. Tako su se borili i peak
i konjanik, i tako kom andant nije prevario legije niti je srea
izdala njega.
13.
A masa neprijatelja, ne pouzdajui se u drugo do u svoj
veliki broj, m erei samo o im a je d a n i drugi bojni poredak,
ue nasumice u boj i isto ga tako neoekivano ostavi. Posle poklia i bacanja kopalja, to je strano samo pri prvom napadu,
protivnik je bio nem oan protiv maeva u sukobu prsa u prsa
378

i nije m ogao da izdri videvi lica protivnika na kojim a su se

odraavali ar i hrabrost. Kada su prvi redovi razbijeni, strah se
rairio na one iza njih. I rimska konjica je dala svoj udeo u izazivanju straha. M nogi redovi su razbijeni; sve je bilo poljuljano
i bojni red neprijatelja se razlio kao voda. Kada su prvi redovi
pali i kad je svak video da m u se pribliava propast, okrenuli
su u bekstvo. Rim ljani su ih gonili u sto p u i dok su jo p o d
orujem i u zbijenim redovim a beali, bio je zadatak peadije
da ih goni, kada se videlo da bacaju oruje na sve strane i da
bekstvo preko polja razbija neprijateljsku kolonu, protiv njih
su upu en e konjike turm e sa naredbom da se ne zadravaju
ubijajui neprijatelja pojedinano i tim e dad u priliku veini
da um akne: dovoljno je da konjica u n e se strah, sprei bekstvo i jah a n jem zadri kolonu dok ne stigne peadija i uniti
neprijatelja u pravom pokolju. T e k je no uinila kraj bekstvu
i gonjenju. Istoga d an a je zauzet i opljakan volki logor. Sav
plen je osim zarobljenih slobodnih ljudi preputen vojnicima.
Najvei deo zarobljenika bili su Latini i H ernici. Nisu svi bili,
kako bi se moglo verovati, plebejci koji su ratovali za nagradu;
tu su se nali i neki m ladii visokog porekla, to je jasn o pokazivalo da su se po zvaninoj odluci prikljuili Volscima kao
neprijatelji. Prepoznati su i neki stanovnici Circeja, kao i neki
rimski kolonisti iz Velitra. Poslati su u Rim i kada su ih senatori
ispitivali, objasnili su, isto kao i diktatoru, odm etanje n aro d a
kojim a su pripadali.
14.
Diktator je drao vojsku u vojnim logorima, ne sumnjaju i u to da e Senat narediti rat sa ovim narodim a. M eutim,
velika nevolja u zemlji pozva ga nazad u Rim, je r se pobuna iz
dana u dan sve vie irila, a onaj koji j u je podstakao inio ju je
jo stranijom. Svojim govorima Manlije je pridruio akcije koje
su na izgled bile popularne, a u stvari bundijske s obzirom na
to kakva im je nam era bila. Kada je ugledao kako jed n o g centuriona, koji je stekao ugled ratnim podvizima, odvode u zatvor
zbog dugova, pojurio je na Forum sa svojom bandom i uzeo ga
u zatitu. Potom, grdei oholost patricija i surovost poverioca,
vikao je da su plebejci bedni i isticao vrline ovog oveka i njegovu zlu sudbinu. Najzad je uzviknuo: Uzalud sam ja ovom
desnicom spasao Kapitol i tvravu ako m oram gledati da ovog
graanina i mog saborca vode u ropstvo i lance kao da je galski
379

zarobljenik." Na to jejav n o , pred narodom , isplatio poveriocu

dug i oslobodivi dunika pom ou libre i bakra ,22 otpustio ga.
Ovaj pozva bogove i ljude da zabvale Marku Manliju, njegovom
oslobodiocu i ocu rimskog naroda. Gomila ga odm ah prihvati,
dok je on poveavao nem ir pokazujui oiljke od rana zadobijenih u ratovima protiv Veja i Gala i drugih neprijatelja. Govorio
je d a je ratovao, da je potom ponovo podigao porueni dom,
a dug, ve sto puta otplaen, ponovo se pojavio u vidu kamate.
Najzad su ga slomile kamate. Ako ponovo gleda svetlost dana i
Forum a i lica svojih sugraana, to je zaslugom M arka Manlija.
Sva dobroinstva koja bi se mogla oekivati od je d n o g oca potiu od ovog oveka; stoga njem u zavetuje sve to m u je ostalo
od snage, ivota i krvi. Veze koje ga povezuju sa otadbinom ,
sa privatnim i javnim penatim a, u b udue e zavisiti od Marka
Manlija, samo od njega. Ovim reima podstaknut, sav narod ve
bee na njegovoj strani. Tada Manlije, da bi ga jo vie razdraio
na pobunu, dodade i drugu stvar, dobro proraunatu: ree da
je poljsko dobro u Vejima, glavni oinski posed, prodao preko
glasnika, ,,da ne bi neko od vas, Kviriti, ree, dokle god je u
m ene neke imovine, na moje oi bio osuen i baen u okove.
Ovo je tako raspalilo duhove, da su bili sprem ni da ga kao branioca slobode prate svuda, u d obru i u zlu.
Kod svoje kue je, kao d a je u skuptini, drao govore optuujui senatore. Pri tome je gubio svaku m eru i meao stvarno i
izmiljeno. Optuivao je patricije da su sakrili galsko zlato i da se
nisu zadovoljili samo time da poseduju dravnu zemlju nego su
prigrabili i dravni novac. Kada bi se nalo ovo blago, mogli bi
se plebejci osloboditi duga. Ova nada zavede narod, jer se inilo
da su nedostojno prevareni: zlato dato radi otkupa drave od
Gala bilo je sakupljeno od poreza, a kad je oduzeto od neprijatelja postalo je plen pojedinaca. I tako su poeli da istrauju gde
je sakriveno blago; govorio je da e im u svoje vrem e otkriti tu
tajnu, da e zapostaviti sve ostalo i da e mu to biti prva briga.
Cinilo se da za istinito otkrie nee biti mala zahvalnost, kao ni
kazna ako je optuba lana.
22
Prodaja pomou ses i libra vrena je tako to bi dravni inovnik
drao vagu u prisustvu pet svedoka, punopravnih rimskih graana, a kupac izgovarao odreenu formulu drei bakarni novac.

380

15.
Situacijaje bila veoma opasna i stoga bi pozvan diktator,
koji ostavi vojsku i pojavi se u Rimu. Sledeeg dana je odrao
sednicu Senata i kad je saznao ta ljudi hoe zabranio je senatorim a da se udaljavaju i zajedno sa m nogim a od njih krenuo
je u skuptinu, gde je bilo postavljeno njegovo sedite. Zatim je
uputio glasnika M arku Manliju. K adaje ovome stigao poziv koji
mu je upudo diktator, on dade znak svojima da se pribliava as
borbe i praen velikom gomilom stie pred tribunal. Na jednoj
strani su bili senatori, a na drugoj narod, i svakje gledao u svog
vou kao da su se sprem ili za boj. Kad je nastala dina, diktator
ree: Neka bi se ja i patriciji rimski sloili sa rimskim plebejcim a i u drugim stvarima, kao to emo se sloiti u onom e to se
tebe de i u stvarima koju u od tebe traiti. Vidim da si kod graana probudio nad u da m ogu, ne krnjei poverenje, da vrate
svoje dugove od zlata koje su prvaci Senata sakrili. Ja sam daleko
od toga da te spreavam u toj stvari, ak te i podravam, Marko
Manlije, u tome da rimski plebs oslobodi kam ata i da oduzme
skriveni plen od pljakaa koji lee na dravnom blagu. Ako ovo
ne uini narediu da te bace u okove i odvedu u zatvor pod
optubom da si uzeo uea u pljaki, ili zbog lane optube, ali
neu dalje trped da n arod uznemirava lanim nadam a.
Na to M anlije odgovori da m u je ja s n o da d iktator nije
izabran zbog Volska, koji su im ve toliko puta bili neprijatelji
koliko je to odgovaralo patricijim a, niti protiv Latina i H ernika koji su samo zbog lanih optubi naterani u rat, nego je to
uinjeno radi borbe protiv njega i rimskog naroda. Sada kad je
proao rat koga u stvari nije ni bilo, svoju m o je diktator okrenuo protiv nega. Diktator ve poziva poverioce na zloin protiv
plebejaca; ve i naklonost mase prem a njem u pripisuje m u u
krivicu da bi ga unido. Zar tebe, Aule Kornelije, i vas, oci senatori, vrea to to je n arod na mojoj strani? Zato je svaki od vas
ne odvodi od m ene svojim dobroinstvom ? Hajde, oslobodite
svoje sugraane okova, zabranite da dunike osuuju i vode ih
u zatvor; pomozite onim to vam pretie one koji nita nemaju.
No zato vas ja podstiem da od svoga dajete? Zadovoljite se jednom odreenom sum om , odvojite od glavnice interes koji ste
ve vie puta uraunavali, i moja pratnja e biti isto tolika kao i
u svakog drugog. Ali, recite zato s e ja je d in i brinem o narodu?
Nem am nita drugo da odgovorim, nego isto kao i da me pita

381

zato sam upravo ja spasao Kapitol i tvravu. Tada sam pomogao

svima; sada m oja pom o spasava pojedince. Sto se tie galskog
zlata, stvar je po sebi prosta, ali je kom plikovanom ini samo
pitanje. Zato pita ono to vi svi znate? Zato nareuje da se
ispita ono to vi nosite u naborim a svoje toge, um esto da to vi
sami iznesete, ukoliko u tome nem a neke podvale? Ukoliko vie
nareujete da se pokau vae podvale, utoliko se ja vie plaim
da ete nas na sopstvene oi prevariti dok gledam o u vas. Stoga
neka ne budem ja taj koji e izneti na videlo vau pljaku; to ste
pre vi koje treba navesti da to pokaete."
16.
Na to je diktator naredio da se m ane okoliavanja i da
iznese prave dokaze, ili da prizna krivicu za lanu optubu protiv Senata i za to to ga je izloio m rnji zbog lane optube.
Kada je Manlije odgovorio da nee da govori po nareenju svojih neprijatelja, diktator je naredio da ga vode u zatvor. Kad ga
je diktatorov glasnik zgrabio, on je uzviknuo: ,Jupiteru najvei i
najmoniji, Ju n o n o kraljice, Minervo, i svi drugi bogovi i boginje
koji nastanjujete Kapitol i tvravu, zar dozvoljavate da vaegvojnika i zatitnika vuku neprijatelji? Zar da ova desnica kojaje oterala Gale od vaeg svetilita, sada bude lancima okovana? Nije
bilo nikoga ko je m ogao da gleda niti da slua ovo ponienje.
Meutim, drava je bila neumoljiva i postojana u svom nastojanju da prinudi na pokoravanje zakonima, i tako se ni plebejci ni
narodni tribuni nisu usudili da izuste ni re protiv diktatorove
vlasti, ni pogled da podignu. Odvoenje Manlija u zatvor bilo je
razlog da se m nogi plebejci obuku u crno, da mnogi puste kosu
i bradu, a masa se u tuzi skupljala u predvorju zatvora.
D iktator je trijumfovao zbog p o b ed e nad Volscima, ali je
time stekao vie m rnje no slave. Saputalo se da je trijum f stekao u Rimu a ne u ratu, borei se ne protiv neprijatelja, nego
protiv sugraana; d a je njegovoj oholosti nedostajalo je d in o
to to Marko M anlije nije voen ispred njegovih kola. Pobuna
samo to nije bila izbila. Da bi ublaio nezadovoljstvo, Senat je
iznenada postao dareljiv i, prem da niko nije traio, osnovao je
koloniju u Satriku, naredivi da se u nju odvede 2.000 graana.
Svakome je bilo dodeljeno po dva i po ju tra zemlje. P o to je
to dato m alom broju i tako m alo, to se tumailo kao nagrada
onim a koji su izdali M arka M anlija. Ovaj ,,lek je sam o pojaao nezadovoljstvo. I ve su se Manlijeve pristalice m ogle lake
382

prepoznati i po crnoj odei i po licu koje je bilo kao u onih koji

su optueni. S abdikacijom diktatora posle trijum fa nestao je
strah od njegove vlasti, a oslobodio se i jezik ljudima.
17.
Tako su se sada u javnosti uli glasovi onih koji su prekorevali narod da svoje branioce uzdie kada je tekoa tu i daje
im podrku, a u opasnosd ih uvek naputa. Tako su postupili sa
Spurijem Kasijem 23 koji je pozivao narod da podeli zemlju, tako
je proao i Spurije Melije 24 dok je graane spasavao od gladi o
svom troku; tako je i Marko Manlije p red at svojim neprijateljima d o k je veliki deo graanstva, koje je propadalo zbog kamata,
izvlaio na svetlost i slobodu: kljuka n arod svoje voe da bi ih
potom zaklao. Zar je toliki greh ako neko ne odgovori diktatorovom nareenju, i to ovek koji je nekada bio konzul? Cak i
ako se pretpostavi da je najpre lagao i da posle nije znao ta da
odgovori. No da li je ikada iko, ak i ako je rob, bio baen u lance samo zato to je lagao? A k ad je Manlije u pitanju, tar je tako
lako zaboravljena ona no koja zamalo nije bila za Rim poslednja
i vena? Ili izgled galske kolone koja se penje uz Tarpejsku sten u ?25 Zar se zaboravilo kako izgleda sam Marko Manlije - naoruan, obliven znojem i krvlju kao da sam ogjupitera otima iz niku
neprijatelja? Zar na taj nain zahvaljuju spasiocu otadbine to
m u daju pola funte hleba? I zar onaj koga su do neba uzdizali i
nadim kom ga izjednaili s Jupiterom Kapitolinom, sada trpi vezan u zatvoru i provodi dane u oekivanju odluke krvnika? I zar
nije taj jed a n ovek bio spremniji da pom ogne svima, no to su
toliki ljudi sprem ni da pom ognu njem u jednom ? Sada se veliko
mnotvo ljudi nije vie ni nou razilazilo s ovog mesta, pretei
da e na silu otvoriti zatvor. No tada im bi dato ono to bi sami
oteli: senatskom odlukom, Manlije bi osloboen. Meudm, ovim
nije uinjen kraj pobuni: sam ojoj je dat voa.
23 Spurije Kasije, konzul u Rimu, optuen da eli kraljevsku vlast (videti Livije, II, 41 i dalje).
24 Spurije Melije, bogati plebejac koji je za vreme gladi 440-439. pre
n. e. iz svojih sredstava pomogao narod itom; kasnije je optuen da tei
tiraniji, bio zatvoren i pogubljen (videti Livije, IV, 13 i dalje).
25 Tarpejska stena ( Tarpeium saxum ili rupes) na jugoistonoj okomitoj padini Kapitola. Sa nje su bacani oni koji lano svedoe, izdajnici svojih gospodara ili izdajnici drave. Ta vrsta kazne je poslednji put izvrena
43. pre n. e. i potom zabranjena.
383

Tih d an a je Latinim a i H ernicim a, a u isto vrem e kolonistima iz Circeja i Velitra, koji su se pravdali zbog uea u poslednjem ratu i traili da im se vrate zarobljenici da ih kazne po
zakonima, u p uen nepovoljan odgovor. Jo stroi su Rimljani
bili prem a kolonistim a koji su kao rimski graani pristali da
uestvuju u napadu na svoju otadbinu. Ne samo d a je odbijen
njihov zahtev da im se vrate zarobljenici nego je Senat njihovim
poslanicim a naredio - toga su bili poteeni saveznici - da to
pre odu iz grada i uklone se s oiju rim skog naroda, je r su se
plaili da ih nee zatidti ni zakon koji tid poslanstva, predvien ne za graane nego za strance.
18.
Manlijeva pobuna se ponovo rasplamsala krajem godine
kada su izvreni izbori i izabrani vojni tribuni s konzularnom vlau, i to patriciji Servije Kornelije Maluginensis trei put, Publije
Valerije P otit drugi put, M arko Furije Kamil peti put, Servije
Sulpicije Ruf drugi put, Gaj Papirije Kras i Tit Kvinkcije Cincinat
drugi put. Spoljni mir poetkom ove godine bio je dobrodoao
i plebejcim a i patricijima: plebejcim ajer ih je oslobodio regrutovanja, a to im je budilo nadu da e pod takvim voom izboriti obaranje kamata; patricijim a - da im spoljna opasnost nee
odvui panju od sreivanja unutranjih prilika. Dakle, i jed n a
i druga strana su energino nastupile i as sukoba se pribliavao. Manlije je nou pozivao plebejce u kuu i drao je sastanke
s voama pobune, m nogo vie ispunjen i ogorenjem i estinom
no ranije. Njegovu m rnju je raspaljivalo nedavno pretrpljeno
ponienje, je r u dui nije bio naviknut da pretrpi uvredu. Hrabrost m u je poveavalo to to se diktator nije usudio da postupi
s njim onako kako je Kvinkcije Cincinat postupio sa Spurijem
Melijem i to je ogorenje koje ja izazvalo njegovo hapenje prinudilo diktatora da se povue, a ni Senat nije m ogao da mu se
suprotstavi. Tako svim ovim i uzoholjen i ohrabren, podsticao
je plebejce koji su i sami ve bili razdraeni:
Dokle ete zaboravljati n a svoju snagu? P riroda je odredila da su je i ivotinje svesne. Bar izbrojte koliko je vas, a koliko neprijatelja. O noliko koliko vas je bilo kao klijenata oko
jed n o g patrona, toliko e vas sada biti na je d n o g neprijatelja.
Cak i ako se sukobite je d a n protiv drugog, verujem da ete se
vi hrabrije boriti za slobodu no oni za vlast. Samo pokaite rat
- imaete mir. Ako vide da ste sprem ni na otpor, i oni e vam
384

sami vratiti vaa prava. Ili neka svi zajedno pokau odvanost,
ili e svaki pojedinano m orati da trpi. Dokle ete gledati jedino na mene? Ja neu prevariti nikoga od vas; nastojte da srea
ne prevari m ene. J a kao va zatitnik, zaas sam nestao kad je
to h teo neprijatelj. A vi ste gledali kako m e odvode u zatvor,
m ene koji sam svakog od vas titio od zatvora. Cem u on d a da
se nadam ako prodvnik ponovo krene protiv mene? Oekuje li
i m ene sudbina Kasija i Melija? Dobro je ako se toga gnuate.
I bogovi su protiv toga, ali zbog m ene nikad nee sii s neba.
Vama treba da daju snagu da to spreite, kao to su m eni dali
snagu kao graaninu i kao vojniku da vas branim od spoljnog
neprijatelja i oholih sugraana. Zar je u tako velikog naro d a
tako sitan d u h da ste zadovoljni kada vam pom o protiv patricija prue vai tribuni i nikad se niste borili protiv patricija
osim kada ste im dozvolili da vama vladaju. Poslunost vam nije
data od prirode, na nju ste se navikli. Zar se ne borite protiv
spoljnog neprijatelja tako hrabro da biste pokazali kako je vae
pravo da vladate nad njim? Ako se s njim borite za vlast, utoliko
pre treba da to pokuate s patricijima jer je sloboda u pitanju.
No bilo kog vou da ste imali i bilo kakvi da ste vi sami bili, sve
ono to ste do sada traili dobili ste ili silom, ili to vam je srea bila naklonjena. Dolo je vreme da se preduzm u vee stvari:
iskuajte svoju sreu i m ene kao vou u iju ste se sreu ve
uverili. Uz mali napor patricijim a ete nam etnuti onoga ko e
da im zapoveda, kao to ste im nam etnuli one koji se odupiru
njihovim zapovestima. Potrebno je ukinuti diktaturu i konzulat, pa e rimski plebejci dignuti glavu. Stoga krenite, zabranite
zatvor zbog dugova. Ja u biti zatitnik plebejaca - to sam zasluio brigom za narod i svojom vernou. A vi ukoliko svom voi
budete dali naziv koji pokazuje vie moi i poasti, utoliko ete
pre postii ono to elite. Kau da je od tog dana poeo da tei
kraljevskoj vlasti. No s kim se o tome dogovarao i s kojim ciljem,
u izvorima nije reeno.
19.
Senat je uznem iravala secesija plebejaca ,26 ovog puta
u privatnoj kui koja se uz to sluajno nalazila na tvravi, kao i
opasnost koja je pretila slobodi. Mnogi su uzvikivali da je ovde
26
Secesija (secessio) bila je oblik borbe plebejaca protiv patricija: nezadovoljni, plebejci su naputali rimsku dravu s namerom da stvore svoju.
385

potreban je d a n Servilije /' rla ,27 koji ne bi dravnog neprijatelja zatvarao i tim e izaziva jo vee uznem irenje javnosti, nego
bi rtvujui jed n o g oveka uklonio opasnost od graanskog rata.
Najzad je do n eta odluka koja je , p rem d a je po reim a bila blaa, imala istu snagu: Neka oni koji upravljaju dravom uine
sve da se grad spase od opasnosti koja m u preti zbog pobune
Marka M anlija .28 Na to su se svi vojni tribuni s konzulskom vlau i narodni tribuni - ovi poslednji su shvatili da s nestankom
slobode nestaje i njihova vlast - potinili autoritetu patricija i
uestvovali u raspravljanju o onom e ta valja initi. I dok nikome nita drugo nije padalo na um osim nasilja i prolivanja krvi,
poto su smatrali da predstoji straan sukob, Marko M enenije i
Kvint Publije, narodni tribuni, rekoe: Zato postupak prem a
jednom zlokobnom graaninu pretvaram o u sukob izm eu patricija i plebejaca? Zato napadati plebejce zajedno s onim ovekom koga je najbolje napasti pom ou plebejaca, tako da padne
ugroen sopstvenom snagom? Predlaem o da se on izvede na
sud. Nita nije tako nepopularno kao kraljevstvo i kada narod
vidi da se bitka ne bije s njim , od branilaca e se pretvoriti u
sudije i plebejci tuioci e gledati u ovome patriciju krivca koji
hoe kraljevsku vlast; narod, naim e, nikoga ne stavlja iznad svoje slobode."
20.
Ovo su prihvatili svi, p a je zakazan dan suenja. To je
izazvalo veliko uzbuenje, naroito kada su videli optuenog
odevenog u crno, a da uz njega niko, ne samo od senatora nego
ni od roaka ili prijatelja, pa ni njegova braa, Aul i Tit Menenije, nije to isto uinio. To se jo nije dogodilo da se u takvoj
opasnosti za optuenog niko, pa ni njegovi najblii, ne odene u
crno: k ad aje Apije Klaudije voen u zatvor, u crnini su bili Gaj
Klaudije, njegov protivnik, i sav klaudijevski gens .29 Bilo je oigledno da su se svi sloili u tome da treba unidti ovog prijatelja
plebejaca kao prvog patricija koji je preao na njihovu stranu.
27 Servilije A halaje bio kom andant konjice 439. pre n. e. On je ubio
Spurija Melija (videti nap. 24).
28 To je postupak koji je u rimskoj dravi nazivan Senatus consultum
ultimum (poslednja odluka Senata).
29 Apije Klaudije je ozloglaeni decemvir, jedan od desetorice koji su
bili izabrani da donesu Zakone XII tablica (videti Livije, III, 33 i dalje).
386

Dan suenjaje doao; meutim, ni kod jed n o g pisca nisam

naao d a je M anlija bilo ko optuio da tei kraljevskoj vlasti.
OpiUivan je da skuplja narod i poziva na ustanak, da rasipa novac i lano optuuje. No bez sumnje, optube su bile teke, pa
ako je narod oklevao da ga osudi, to nije bilo zbog same stvari
nego zbog mesta suenja .30 Smatram da treba skrenuti panju
n a je d n u stvar: zasluge koje je imao njegova elja za kraljevskom
vlau uinila je ne samo bezvrednim nego i om rznutim . Kau
da je imenovao oko 400 ljudi kojima je zajmio novac bez kamata, spasavajui njihova dobra od prodaje, a njih od zatvora; svoje
ratne zasluge ne samo d a je nabrojao nego je doneo i dokaze:
oruje skinuto sa 30 ubijenih neprijatelja, 40 odlikovanja dobijenih od svojih kom andanata, m eu njima dva venca za osvajanje
bedem a, osam za spasavanje graana, od kojih je im enovao i
Gaja Servilija, kom andanta konjice, koji ovome nije prisustvovao. Poto je tako svoje ratne zasluge pom enuo u govoru to je
svojom velianstvenou odgovarao veliini dela, izjednaavajui
po veliini rei i podvige, otkri svoja prsa pokrivena oiljcima
steenim u ratovima i pozva Ju p itera i druge bogove u pom o
svojoj srei, upirui pogled u Kapitol. Molio je da onaj isti duh
koji su njem u udahnuli kada je sauvao kapitolsku tvravu spasavajui rimski narod, sada udahnu rimskom narodu na njegovom suenju. Molio je sve i pojedince da m u sude gledajui na
Kapitol i tvravu, kao da se okree samim bogovima.
N arodje bio sazvan na Marsovo polje da bi glasao po centurijama. Kako je optueni, pruajui ruke prem a Kapitolu, okretao svoje m olbe od ljudi prem a bogovima, tribuni su shvatili
da ukoliko ne okrenu poglede naroda od m esta koje podsea
na tolike Manlijeve podvige, nee nikad doi do osude, je r e
panja Ijudi biti zaokupljena jed in o njegovim dobroinstvima.
I stoga na dan koji je bio odreen za donoenje presude sazvae
n a ro d u letelijskom gaju iza Flum entanskih vrata ,31 odakle se
Kapitol nije video. Ovde j e krivica dokazana i izreena dotad
neuvena kazna, strana i za same sudije. Prem a nekim piscima,
presudu su doneli duoviri izabrani da m u sude za veleizdaju.
30 Mesto suenja je bilo Marsovo polje odakle se video Kapitol.
31 Flumentanska vrata (Porta Flumentana) nalazila su se na rimskom
bedem u izmeu Aventina i Kapitola.
387

S Tarpejske stene su ga bacili vojni tribuni. Tako je ovo mesto

zajednog oveka bilo spom enik i velike slave i najgore kazne.
Smrtnoj kazni dodate su i druge odluke od kojih je je d n a
bilajavna i ticala se njegove kue koja se nalazila na m estu gde
su danas hram i kovnica M onete :32 traeno je da n a ro d izglasa
odluku da patriciji vie ne stanuju ni na Kapitolu ni u tvravi.
Druga je potekla iz njegovog klana i njome se zabranjuje da se
neko u njem u ubudue zove M arko Manlije. Takav je bio kraj
oveka koji bi, da nije bio roen u slobodnoj dravi, ostao ime
vredno pom ena. Potom ga se narod, kadaje nestala opasnost od
njega, seao samo po njegovim zaslugama. Jed n u zarazu koja se
pojavila bez nekog posebnog razloga, kao javna nesrea, mnogi
su smatrali kaznom za pogubljenje Marka Manlija. Smatralo se
d a je Kapitol oskrnavljen krvlju svog spasioca, da bogovima nije
po volji to je pred njihovim oima izvrena kazna nad onim koji
je njihove hram ove otrgao iz ruku neprijatelja.
21.
Posle epidem ije u sle d ila je nestaica h ran e i poto se
glas o oba zla rairio, u sledeoj godini je usledilo vie ratova,
za vreme vojnih tribuna s konzularnom vlau Lucija Valerija,
izabranog etvrti put, Aula M anlija trei put, Servija Sulpicija
trei put i Marka Trebonija. Osim Volska, koje kao da je sudbina
odredila da se na njima vebaju rimski vojnici, i kolonija Circeji
i Velitre, koje su ve due vrem e smiljale otcepljenje, i Lacija,
ija je lojalnost postala sumnjiva, pojavio se kao nov neprijatelj
Lanuvij koji je nekad bio najverniji grad. Senatori su smatrali
da je toliko potcenjivanje Rima dolo otuda to je tako dugo
ostavio nekanjenim po b u n u rim skih graana u V elitram a, i
stoga odluie da iznesu p redlog p red n arod da im se objavi
rat. Da bi prid o b ili plebejce za ra t izabrali su kvinkvevire za
deljenje pom ptinske zernlje i trijumvire radi osnivanja kolonije
N epeta .33 T ada je sazvan n aro d da odlui o ratu i sve su tribe
za to glasale 34 uprkos protivljenju narodnih tribuna, koji su ga
uzalud od toga odvraali. Rat je bio priprem ljen ove godine,
32 Hram Junone Monete zavetovao je Lucije Furije Kamil 345. pre
n. e., a osveen je 1. jula 341. pre n. e. U hram uje kovan novac.
33 Kvinkveviri i trijumviri - komisije od pet, odnosno tri lana.
34 U rimskoj tributskoj skuptini (comitia tributa) nije se glasalo pojedinano nego po tribama, tako d aje svaka triba im alajedan glas.
388

ali vojska nije izvedena iz grada zbog epidem ije. Ovo oklevanje
dalo je priliku kolonistim a da zamole Senat za oprotaj; ve je
veina bila za to da se poslanstvo sa takvom m olbom u p u ti u
Rim. I do toga bi dolo da nije, kako se esto dogaa, opasnost
za celu zajednicu bila povezana s opasnou za pojedince. Pokretai odm etanja su, naim e, iz straha da se oni sami ne bi izloili rim skom gnevu odvratili koloniste od m irovnih nam era.
Ne sam o da su spreili svoj senat da u p u ti poslanike nego su
podstakli vei deo naroda da krene u pustoenje rimske zemlje.
Ta nova krivica o d u z e la je svaku nadu na m ir. Ove godine je
stigao u Rim prvi p u t i glas o odm etanju Prenestinaca.35 Kada
su ovo obelodanili Tuskulani, Gabinjani i Labikani,36 na ije su
granice takoe napadali, rimski Senat je tako blago odgovorio
d a je bilo jasno kako nije poverovao u optube zato to nije eleo da one budu tane.
22.
Novi vojni trib u n i s konzularnom vlau, izabrani za
sledeu godinu, Spurije i Lucije Papirije poveli su vojsku na
Velitre, dok su etvorica njihovih kolega, Servije Kornelije Maluginensis, izabran trei put, Kvint Servilije i Gaj Sulpicije i Lucije
Emilije, izabran etvrti put, ostavljeni da tite grad ako bi bilo
javljeno o nekom novom pokretu iz Etrurije - na ovoj strani sve
je bilo sumnjivo. Kod V elitra je s povoljnim ishodom voena
bitka protiv trupa koje su u pom o poslali Prenestini i koje su
bile vee od snaga kolonista. Blizina grada bila je razlog da neprijatelj brzo pobegne s bojnog polja, a to m u je davalo ije d in u
m ogunost da se spase. Konzularni tribuni nisu krenuli na grad,
plaei se da bi ishod napada bio neizvestan, a uz to su smatrali
da ne treba ratovati tako da kolonija doe u opasnost da bude
razorena. Pismo kojim su javljali Senatu za pobedu, otrije je
optuivalo Prenestine no koloniste iz Velitra.
I tako je na predlog Senata i po odluci naroda objavljen rat
Prenestinima, koji su se ujedinili s Volscima i sledee godine krenuli na Satrik, koloniju rimskih graana. Prem da je ona pruila
___
jf5 Stanovnici grada Preneste, na 23 milje od Rima. Grad je bio uven po velikom svetilitu na padini brega, na etiri terase; verovatno je
bilo posveeno Fortuni Primigeniji. Po tradiciji, g radje kolonija Albe.
36 Stanovnici Tuskula, Gabija i Labika ( Tusculum, Gabii, Labici ili Labicum), latinskih gradova jugozapadno od Rima.
389

odluan otpor, zauzeli su je na ju ri i sram no postupili s onima

koji su im se predali, koristei svoju pobedu. Ogoreni, Rimljani izabrae Marka Furija Kamila za vojnog tribuna esti put. Za
kolege je imao Aula i Lucija Postumija Regilensisa, Lucija Furija
zajedno s Lucijem Lukrecijem i M arkom Fabijem Ambustom.
Voenje rata s Volscima dato je , preko uobiajenog reda,
Marku Furiju. O d ostalih tribuna, za pom onika mu je odreen
Lucije Furije, ne toliko zbog dravnih interesa koliko da bi to
bio razlog poasti datoj Kamilu, koji je popravio stvar k o ju je
ovaj u svojoj povrnosti propustio i koji je vie voleo da od Lucijeve greke stekne njegovu zahvalnost no slavu za sebe. Kamil
je ve bio veoma star. Pri izboru je hteo, polaui zakletvu, da se
izgovori loim zdravljem, ali ga je narod u tome spreio. Krepak
duh je jo goreo u snanim grudim a i um m u je jo uvek bio
sve, i prem da se vie nije bavio polidkom, rat gaje nadahnjivao.
Regrutovao je etiri legije, svaku od po 4.000 vojnika, pa sazvavi
vojsku sledeeg dana kod Eskvilinskih vrata, krenu ka Satriku.
Napadnuta kolonija nije se preplaila, pouzdajui se u svoj veliki
broj vojnika, i oekivala ga je. Kad videe da se Rimljani pribliavaju, krenue u borbu u elji da bez oklevanja okuaju sreu
u jednoj odluujuoj bici, smatrajui da kod tako m alog broja
neprijatelja, sve sposobnosti je d n o g vojskovoe, u koga se on
jed in o pouzdavao, ne mogu m nogo koristiti.
23.
Isti borbeni ar bio je obuzeo i rimsku vojsku i jed n o g
od njena dva kom andanta. O d uputanja u borbu iji bi ishod
zavisio jed in o od sree spreila ih je m udrost i zapovestjednog
oveka, kom andanta koji je ekao povoljnu priliku i zato produavao rat da bi razum no sauvao svoje ljude. N eprijatelj je
inio sve da bi izazvao sukob: ne samo da je svoju bojnu liniju
razvio ispred logora nego je izaao do sredine polja i, nosei
bojne znake, stigao se do rimskih opkopa, pokazujui oholost
i sam opouzdanje. Rimski vojnici su ovo teko podnosili, a jo
tee drugi kom andant, Lucije Furije, smeo i zbog svoje mladosti i zbog svoje naravi, a p o dstaknut i nadom koju je gajila
masa vojnika kojoj je i najneznatniji povod podizao duh. Furije
je jo ja e podsdcao vojnike koji su i sami bili uzbueni, imaju i p rednost n ad kolegom zbog svoje mladosti - je d in o ga je
u tom e i prevazilazio - govorei da je rat za m lade ljude i da
d u h zajedno sa telom i cveta i sahne. Govorio je d a je Kamil
390

od energinog vojskovoe postao kolebljivac i da onaj, koji je

nekad u prolosti osvajao gradove pri prvom napadu, sada sedi
i trai vrem e zatien bedem im a. Kakvom se on napredovanju
svojih snaga i povlaenju neprijatelja m oe nadati? Kakva je to
povoljna prilika, koje je to vreme i mesto to ih on priprem a za
zasedu? Venu i postaju beivotni planovi starog oveka. Kamil
je dosta iveo i dosta m u je slave; ta m ogu postii ako snaga drave, koja treba da je vena, pone da stari zajedno sa sm rtnim
telom jed n o g oveka?
Takvim reim a j e Lucije Furije p rid o b io na svoju stranu
sav vojni logor. Kako je na sve strane traeno da se ue u bitku,
on ree Kamilu: M arko Furije, ne m oem o izdrati pritisak
vojnika, a ni neprijatelja, ija se hrabrost poveava zbog naeg
oklevanja i ija se nadm enost vie ne m oe izdrati. Popusti: ti
si je d a n protiv svih i dopusti i prihvati savet da e pre pobediti
ako stupi u borbu. Na to mu Kamil odgovori d a je do sada sve
ratove vodio pod sopstvenim auspicijama i da se ni on ni rimski
n a ro d nisu mogli poaliti ni na njegovu strategiju ni na ratnu
sreu. Sada znaju da on im a kolegu koji m u je po kom andi i
pravu jednak, a da ga nadm auje snagom i mladou. Sto se tie
vojske, navikao je da on njom kom anduje, a ne ona njime, ali
svog kolegu ne m oe spreiti u onom e to hoe: neka, uz pom o bogova, uini ono to je dobro za dravu. Za svoju starost
trai sam o je d n u milost: da ne bu d e u prvom bojnom redu.
O n nee zapostaviti ono to je dunost je d n o g starca u ratu.
A besm rtne bogove moli da se ne dogodi da njegov bojni plan
postane dostojan pohvale.
N o niti su ljudi sluali ove m udre rei, niti su bogovi uli
njegovu pobonu molitvu. Prvi bojni red postavi onaj koji je elo
bitku. Kamil je uvrstio rezervu i postavio snanu predstrau
ispred vojnog logora. Sam je stao na uzvienje - paljivi posmatra tue strategije i njenog ishoda.
24.
Cim je pri prvom sudaru zazvealo oruje, neprijatelj je
okrenuo u bekstvo, ali ne iz staha nego zbog lukavstva. Izm eu
bojnog polja i neprijateljskog vojnog logora, sa zadnje strane
bila su blaga padina i je d n o uzvienje. Zahvaljujui svom velikom broju, neprijatelj j e m ogao da ostavi u logoru nekoliko
dobro uvevanih i naoruanih kohorti da napadnu kad zapone
bitka i Rimljani se priblie bedemima. Rimljani su u rasturenom
391

bojnom poretku sledili neprijatelja koji se povlaio i tako su bili

navueni na neravan teren. Tu je stvorena prilika neprijatelju
za napad. Sada je strah preao na dosadanjeg pobedioca. Zbog
pojave novih neprijateljskih snaga, a i zbog padine koja se strmo uzdizala, rim ska bojna linija se rasula. U stopu su je gonili
novi odredi Volska koji su izjurili iz logora. Pridruili su im se i
oni koji su napustili bitku, pretvarajui se da bee. Rimski vojnik se nije povlaio u redu; zaboravljajui na nedavnu hrabrost
i staru slavu, okrenuo je da bei traei zatitu u vojnom logoru.
Kamil, koga je njegova pratnja stavila u sedlo, izvodei smesta
svoje rezervne odrede uzviknu: Zar je ovo, vojnici, bitka koju ste
traili? Koji je to ovek ili bog koga za ovo smete optuiti? To je
samo vaa nepromiljenost i vaa nespremnost. Do sada ste sledili
jed n o g kom andanta - sada sledite Kamila i odneete pobedu,
onako kako ste navikli kada vas ja vodim. ta gledate na bedem e
i na logor? Nikoga od vas oni nee primiti osim kao pobednike.
Najpre su se postideli, a potom kad su videli da se zastave i
bojna linija okreu prem a neprijatelju i da se kom andant, odlikovan tolikim trijum fim a i uprkos tolikim godinam a, izlae u
prvim bojnim redovima, gde su i najvei napor i opasnost, stekoe ponovo hrabrost i ona se proiri na ceo front, je r su jedni
druge hrabrili i kroz celu vojsku se zaori pokli. Tu je bio i drugi
vojni tribun; n je g a je kolega, koji je uspostavio red u peadiji,
poslao konjici, ali ne da kanjava. Tu je on n a red b u zam enio
molbama: molio je pojedince i sve zajedno da ga, krivca za ishod
ovog dana, oslobode krivice. Govorio je: Zanemarujui kolegu,
ja sam prihvatio nerazum nost m nogih pre no opreznostjednog
m eu nam a. Kakav god da je o b rt vae sree, Kamil e u tome
nai svoju slavu. Ja u, ako se bitka ne obnovi iskusiti zajedno sa
svima nesreu, a sramotu u sam snositi. inilo se da je najbolje
da se konji puste, poto se bojna linija jo kolebala, i da se napad
izvri peadijom. Napredovali su istiui se i orujem i hrabrou;
kretali su prem a onom delu gde su videli da su peadijski odredi najvie pritisnuti. Sva panja i vojnika i kom andanata bilaje
koncentrisana na bitku. Buenje hrabrosti imalo je uticaja i na
neprijatelja: Volsci koji su pre toga ustuknuli simulirajui strah,
sada su se dali u pravo bekstvo; m nogi su bili ubijeni u samoj
bici, a m nogi i u bekstvu, najzad i u samom logoru koji je zauzet pri prvom napadu. Ipakje vie bilo zarobljenih no ubijenih.
392

25.
Pri prebrojavanju zarobljenika prepoznati su neki iz Tuskula, odvojeni su od ostalih i odvedeni pred tribuna. U ispitivanju su priznali da su ratovali po nareenju drave. Uplaen rata
koji je m ogao izbiti u neposrednoj blizini Rima, Kamil ree da
e zarobljenike odm ah sam odvesti u Rim da bi Senat obavestio
da je Tuskul napustio savez. Za vreme njegovog odsustva logor i
vojska bi ostali pod kom andom njegovog kolege. U toku jed n o g
jed in o g dana, ovaj je nauio da svojoj nam eri ne daje prednost
nad savetom boljeg od sebe. Ni on niti ko drugi u vojsci nisu verovali da e Kamil oprostiti greku ko jaje dovela dravu u tako
teak poloaj. Ne samo u vojsci nego i u Rimu svak je znao da
je u ratu s Volscima koji je voen s prom enljivom sreom, krivicu za poraz i povlaenje snosio Lucije Furije, a da sva zasluga
prip ad a M arku Furiju. Kad su zarobijenike izveli p red Senat,
odlu en o je da se Tuskulu objavi rat. Im enovan za kom andanta
u tom ratu, Kamil je zatraio da~mu se odredi jed a n pom onik
u kom andi, i kada m u je dozvoljeno da sam m eu kolegam a
izabere jednog, on je , suprotno svakom oekivanju, izabrao Lucija Furija. Ovim velikodunim gestom je um anjio sram otu svog
kolege, a za sebe stekao veliku slavu.
No rat s Tuskulom nije voen. Kako rimsku silu nisu mogli
da savladaju orujem , to su uinili m irnim dranjem . Kad su
Rimljani stigli na njihovu teritoriju, oni se nisu povukli iz mesta
koja su se nalazila pored puta, niti su prekinuli rad na poljima;
kroz gradske kapije koje su bile irom otvorene, m nogi su u
togam a i bez oruja izlazili rimskim vojskovoama u susret; bez
srdbe su rimskoj vojsci dovlaili snabdevanje u vojni logor, i
iz grada i sa polja. Postavivi vojni logor ispred kapija, Kamil je
uao u grad elei da vidi da li je i u gradu ista miroljubivost kao
na poljima. Tu je naiao na otvorena vrata na kuama, na otvorene radnje u kojima je sve bilo izloeno bez skrivanja. Zanatlije
su bile zauzete svojim poslom, iz kole su dopirali veseli glasovi
aka, ulice su bile pune ljudi, ene i deca su ili tamo-amo, kuda
je koga vodio posao. Ne samo da nije bilo straha nego ni bilo
ega to bi se moglo nazvati uenjcm . Kamil je gledao na sve
strane ne bi li ugledao neki znak rata, ali nikakvog traga nije
bilo ni d a je neto sklonjeno zbog opasnosti od rata ni odneto:
sveje bilo spokojno i vladao je takav m ir da je izgledalo da ovde
nije dospeo ni glas o ratu.
393

26. Pobeen najzad strpljivou neprijatelja, Kamil naredi

da se sazove njihov senat i onda im ree: Sami ste, Tuskulani,
smislili pravo oruje i nali pravu snagu kojom ete se odbraniti
od rimske srdbe. Idite u Rim p red Senat: senatori e oceniti
da li ete biti kanjeni za ono ranije, ili e vam biti oproteno
zbog ovog sada. Ja neu prim iti vau zahvalnost pre no to vam
javno ne bude oproteno. Dajem vam priliku da molite; na vae
molbe, Senat e odgovoriti kako sam odlui.
Tako su Tuskulani stigli u Rim. Kada su u Rimu videli ojaenost senata je d n o g donedavno vernog saveznika kako ponizno eka u predvoiju Kurije, rimski senatori su se saalili i naredili da ih pozovu u Senat vie kao prijatclje no kao neprijatelje.
Na to diktator Tuskula ovako progovori: Kao oni kojima ste rat
objavili i koje ste napali, oci senatori, mi sada izlazimo pred vas
isto onako naoruani i sprem ni, i kao to nas sada vidite u predvoiju vae Kurije, tako smo izali u susret vaim zapovednicima
i vaoj vojsci. To je i nae dranje i dranje naeg naroda bilo i
uvek e biti osim ako se ne dignem o na oruje po vaem nareenju, ili branei vae interese. Zahvalni smo vaim vojskovoama
i vaim etam a to su vie poverovali onom e to su videli svojim
oima no onom e to su uli, i to nisu nastupili kao neprijatelji
tamo gde nije ni bilo neprijateljstva. Istu miroljubivost koju smo
pokazali, sada m olim o od vas. Preklinjem o vas, okrenite rat na
drugu stranu; ako m oram o da pretrpim o ono to nam vae oruje nanosi, iskusiemo to bez oruja. To je na stav, i bogovi e
dati da bude srean onoliko koliko je iskren. Sto se tie krivice
zbog koje ste nam objavili rat, ona se ne moe izbrisati reima
j e r nije ni poinjena. Ipak, ak i da je to tano, sm atram o da
m irno m oem o priznati da smo krivi posle tako oiglednog kajanja. D opustite ljudim a da vam nanose uvredu dokle god ste
dostojni da prim ite ovakvu satisfakciju. Tako rekoe Tuskulani.
Tada su dobili m ir, a uskoro zatim i rimsko graansko pravo.
Rimske legije su povuene iz Tuskula.
27. Kamil se zatim povukao s dunosti, istakavi se m udrou i h rab ro u u ratu protiv Volska, a sreom u ra tu protiv
Tuskula, te u je d n o m i drugom ratu - posebnim strpljenjem
i um erenou prem a svom kolegi.
Za sledeu godinu izabrani su za vojne tribune Lucije Valerije peti put, Publije Valerije trei put, Gaj Sergije trei put,
394

Lucije M enenije drugi put, Publije Papirije i Servije Kornelije

Maluginensis. Te godine su bili neophodni i cenzori37 zbog nekih neodreenih glasina o dugovima. N arodni tribuni su preterivali u ocenjivanju ove inae teke stvari, dok su je inili lakom
oni koji su smatrali da je dug u opasnosti vie zbog nepouzdanosti dunika no zbog nem ogunosti da se plati. Za cenzore su
izabrani Gaj Sulpicije Kam erin i Spurije Postumije Regilensis,
i oni su ve zapoeli posao, ali je bio p rek in u t Postumijevom
sm ru. Religija je zabranjivala da se cenzoru ponovo bira kolega. Kada je Sulpicije abdicirao, izabrani su drugi cenzori, ali
kako je izbor izvren nepropisno, oni nisu stupili na dunost.
Izbor treih cenzora nije religija dozvoljavala, pa se inilo da
bogovi ne odobravaju cenzuru u ovoj godini. N arodni tribuni
su smatrali da je to izigravanje stvari i da to ne treba trpeti. Govorili su da Senat nastoji da sakrije javne tablice koje svedoe o
cenzusu svakog oveka38 da se ne bi videlo kolika je visina duga.
To bi pokazalo da je d n a polovina graana pritiskuje drugu polovinu, dok su zadueni plebejci izloeni uvek novim neprijateljima; rat se trai na sve strane bez ikakvih obzira; od Ancija se
prelazi na Satrik, od Satrika na Velitre, odatle se legije vode na
Tuskul. Ve se planira da se orujem krene na Latine, H ernike i Prenestine, i to vie iz mrnje prem a graanim a no prem a
neprijateljim a, s nam erom da se plebejci satru u ratu kako im
se ne bi dozvolilo da p red ah n u u gradu i da u m iru razmiljaju
o slobodi, ili da prisustvuju narodnim skuptinam a gde se ponekad uje i glas n aro d n ih tribuna koji trae ukidanje kamate
ili d rugih nepravdi. No kada bi plebejci imali sposobnost da
prizovu u seanje slobodu svojih predaka, ne bi nikad dozvolili
da se rimski graani odvode u zatvor zbog duga, niti da se izvri regrutovanje dok se ne ispita visina duga i predloi njegovo
37 Cenzori su kao magistratura u Rimu ustanovljeni Emilijevim zakonom 366. pre n. e. Podatak kod Livija (IV, 8, 1) d a je cenzura postojala u
Rimu ve 443. pre n. e. utoliko je netaan to je tada bila re samo o privremenom odvajanju te dunosti od dunosti konzula. Od 339. pre n. e.
cenzori su mogli biti i plebejci. Vrili su popis graana i procenjivali njihovu imovinu, sastavljali spisak senatora i vodili brigu o moralu u Rimu.
38Javne tablice su svedoile o cenzusu svakog graanina. Pri popisu
je sastavljana lista graana po tribama, po kojima su i glasali. Na kraju
popisaje objavljen sveani lustrum sa rtvom.
395

smanjenje kako bi svak znao ta je jo njegovo a ta nije, da li mu

ostaje sloboda, ili ve i svoje telo predaje lancima.
Kada je tako stavljena u izgled nagrada za pobunu, ona je
odm ah i izbila, je r mnogi su ve bili osueni zbog duga, a i senatori su doneli odluku o regrutovanju novih legija na vest o ratu
sa Prenestinim a. N arodni tribuni su nastojali da spree i jed n o
i drugo, te da svojim autoritetom uzm u u zatitu plebejce: nisu
dozvolili da dunici budu odvedeni, niti da se mladii upiu u
vojsku. Senatori su vie brinuli za regrutovanje no za uterivanje
dugova, je r j e javljeno d a je neprijatelj ve napustio Preneste
i da je uao na gabinsku teritoriju. Glas o ovome nije zadrao
narodne tribune, nego ih je i vie nadahnuo za zapoetu borbu
no to ih je zaplaio. Za guenje pobune u gradu, ra tje mogao
pomoi jed in o ako se priblii gradskim kapijama.
28.
Naime, kad je javljeno Prenestinim a da u R im ujo nije
regrutovana nikakva vojska, da jo niko nije sigurno izabran na
kom andni poloaj, da su patriciji i plebejci okrenuti je d n i protiv drugih, njihove voe su odm ah krenule sa svojim trupam a,
smatrajui da im se ukazala povoljna prilika; poto su pustoili
oblinja polja krenuli su sa svojim bojnim znacima prem a Kolinskim vratima. Na to je u gradu nastala velika uznem irenost.
U puen je poziv da se zgrabi oruje i svi se sjurie prem a bedemima i kapijama. I najzad se od pobune okrenue ratu i izabrae
za diktatora Tita Kvinkcija Cincinata, koji sebi za kom andanta
konjice uze Aula Sem pronija Atratina. Kada se o ovome rairio
glas, ve je strah i od samog njegovog im ena bio tako velik da
su se istovrem eno i neprijatelji povukli od bedem a, a m lai Rimljani se sakupili bez protivljenja kad ih je on sazvao.
Dok je u Rimu regrutovana vojska, neprijatelj je postavio
svoj logor nedaleko od reke Alije. Odatle je na sve strane harao,
hvalei se da je zauzeo mesto zlokobno za Rim ljane.39 Zadae
im isti strah i naterae ih u bekstvo kao to j e to bilo u galskom ratu. J e r ako se Rimljani plae i dana kojije, nosei naziv
po ovom m estu, uao kao crni d a n u njihov kalendar, zar se
nee jo vie no Alijskog dana plaiti same Alije koja ih podsea
na ovaj poraz? Pred oima e im ati Gale i u uima e im odjekivati njihov glas. Bavei se ovim nekorisnim kom binacijam a
39 Reka Alija je bila mesto poraza Rimljana 387. pre n. e.
396

i zavaravajui se lanim nadam a, neprijatelj je tako vezivao svoj

spas za sluajnost ovog m esta. N asuprot tom e, Rimljani, bez
obzira na to gde su se sada nalazili, gledali su u Latinim a one
koje su pobedili na Regilskom jez e ru i drali ih u pokornosti
sle'deih sto godina. A mesto, znaajno po tom e to ih je podsealo na poraz, pre ih j e podsticalo na to da borei se izbriu
uspom enu na sram otu no to im je izazivalo strah; zar postoji
neka zemlja koja bi spreavala njihovu pobedu? Cak i kada bi
im se sami Gali suprotstavili na ovom mestu, borili bi se tako kao
to su se borili u Rimu da bi povratili svoju otadbinu i kao to
su se borili sledeeg d an a kod Gabija, da ne dopuste da iko od
neprijatelja ko je jed n o m kroio u rimske bedem e preivi kako
bi odneo glas o promenljivosti sree u svoju otadbinu.
29.
Tako su razmiljali jed n i, a tako drugi kad su stigli do
Alije. K adaje rimski diktator video neprijatelja u bojnom poretku i sprem nog za borbu ree svome kolegi: Vidi li, Aule Sempronije, da su se ovi postavili na Aliji raunajui na sreu mesta?
Neka im bogovi besmrtni ne daju nita sigurnije u ta bi verovali
i nita znaajnije to bi im bilo od pomoi. A ti, pouzdavajui se
u oruje i sopstvenu prisebnost, pobodi konja i napadni centar
njihove bojne linije, a ja u s peadijom usmeriti napad na one
koji su ispali iz bojnog poretka i koji su prestraeni. Pomozite,
bogovi, koji ste svedoci poloene zakletve i sklopljenog ugovora
i oekujte da e biti kanjeni oni koji su istovrem eno zgreili i
prem a vama, vreajui vas, i prem a nam a, je r su se ogreili o
vae sveto ime izdajui nas. Prenestini nisu odoleli ni konjici
ni peadiji i pri prvom napadu i bojnom pokliu, njihovi bojni
redovi su se rasturili. Potom su, kako se front nigde nije odrao,
okrenuli u bekstvo u panici i strahom noeni projurili p ored
svog logora i nisu se zaustavili u bekstvu sve dok nisu ugledali
Preneste. Tu se zaustavie i zauzee uurbanim naporom je d n o
uzvienje. Bojali su se, naim e, da ne b u d u opsednuti u gradu
ako se povuku u bedem e, je r e polja biti odm ah spaljena i sve
opustoeno. No kada se pojavie pobedioci Rimljani, poto su
zauzeli logor na Aliji, oni napustie i ovaj poloaj. I smatrajui
da ih i bedem i teko m ogu zatititi, povukoe se u grad Preneste. Pod vlau Preneste nalazilo se jo osam utvrenja. Borba je
pren eta i na njih. Poto-su ih zauzeli bez velike borbe, Rimljani
odvedoe vojsku na Velitre i one behu zauzete. Najzad stigoe
397

do Preneste, odakle je rat i zapoeo. G rad nije zauzet silom je r

se predao. Kvinkcije, pobednik u jed n o j bici, osvaja dva neprijateljska logora i devet utvrenja, prim io je predaju Preneste i
potom se vratio u Rim. U trijumfalnoj povorci odneo je na Kapitol kip Jupitera Im peratora koji je doneo iz Preneste. Sveano
je postavljen izm eu svetilitajupitera i Minerve i na njem u je
u znak seanja na Kvinkcijeva dela postavljen natpis s ovakvim
tekstom: Jupiter i svi bogovi su podarili Titu Kvinkciju, diktatoru, da osvoji devet gradova.40 O drekao se diktature dvadeset
dana posle svog imenovanja.
30.
Potom b e h u odrani izbori za vojne trib u n e s konzularnom vlau, m eu kojima je bio podjednak broj plebejaca
i patricija. M eu patricijim a su izabrani Publije i Gaj Manlije,
zajedno s Lucijem Julijem; plebejci su bili Gaj Sekstilije, Marko
Albinije i Lucije Antistije. Manliji su po rodu imali prednost nad
plebejskim tribunim a, a u popularnosti n a d ju lije m , pa im je
tako data kom anda u ratu s Volscima bez odreivanja kockom
ili dogovora s kolegama. Zbog~fogTsh se i oni sami kasnije kajali, kao i senatori koji su im to dali. Bez prethodnog ispitivanja
terena, kohorte su poslate da prikupe hranu. I verujui da su
opkoljene, je r je stiglo lano obavetenje o tome, ostali im pourie u pom o ne zadravajui ni samog glasnika ove vesti - to
je bio neprijatelj Latin preodeven u rimskog vojnika - i upadoe
u klopku. I dok su se ovde na neravnom terenu odravali jedino zahvaljujui hrabrosti vojnika, koji su obarajui druge i sami
ginuli, neprijatelj s druge strane napade na rimski logor koji se
nalazio u ravnici. Tako su vojskovoe svojom neprom iljenou izdale stvar n a dva mesta. O n o to je spaseno, za to treba
zahvaliti jed in o hrabrosti rimskih vojnika kojima vie niko nije
komandovao. K adaje o ovome stigla vest u Rim, najpre odluie
da izaberu diktatora; potom , kada je javljeno da Volsci miruju,
pozvae nazad i vojsku i vojskovoe, je r se inilo da Volsci ne
znaju ni pobedu da iskoriste na vreme. Tako je nastao mir, bar
to se tie Volska. Jedino je krajem godine izazvala uznem irenost pob u n a Prenestinaca, koji su na to podsticali i druge latinske narode. Iste godine su upisivani novi kolonisti za Setiju41
40 Prema piscu Festu, zavetni dar je bio zlatna kruna teka 2,3 libre.
41 Setija, latinski grad na zapadnim obroncima Lepinskih planina.
398

poto su se tamo alili da nem aju dovoljno ljudi. Dok u ratu nije
bilo sree, u zemlji je , za utehu, vladao mir. Tom e su doprineli
ljubav i potovanje plebejaca prem a svojim tribunim a.
31. Na samom poetku sledee godine b u k n u la je velika
pobuna. Vojni tribuni s konzularnom vlau su bili Spurije Furije i Kvint Servilije, ponovo izabran, Lucije M enenije trei put,
Publije Kioelije, M arko H oracije i Lucije Geganije. Predm et i
razlog pobune bili su dugovi. Da bi se stvar ispitala imenovani
su cenzori Spurije Servilije Prisk i Kvint Lelije Sikul. Rat ih je
m eutim spreio da to uine. Najpre su uplaeni glasnici doneli
vest - a to je potvrdilo i bekstvo ljudi sa polja - da su legije Volska prele na rimsku teritoriju i da pljakaju na sve strane. No
u tako alarm antnoj situaciji, strah od spoljnog neprijatelja nije
spreio graanski sukob nego je delovao suprotno i poveavao
m o narodnih tribuna, koji su inili sve da spree regrutovanje;
s druge strane, patriciji su postavili uslov da niko ne plaa ratni porez dok traje rat, niti da se donose presude o dugovima.
Plebejci, dobivi tu olakicu, pristadoe na regrutovanje. Poto
su sakupljene nove legije odlueno je da se vojska podeli i tako
odvede na teritoriju Volska: Spurije Furije i Marko Horacije su
krenuli desno, prem a Ancijumu i obali, a Kvint Servilije i Lucije
Geganije levo, prem a planinam a i Ecetri. Ni jednoj ni drugoj
vojsci nije neprijatelj izaao u susret. Kada su krenuli u pustoenje njihove zemlje, Rimljani to nisu inili u neredu kako su
to obino radili Volsci, koji su kao pljakai, pouzdavajui se
u neslogu neprijatelja, a plaei se njegove hrabrosti, drhtei
skupljali plen, nego su tom e pristupili kao vojska i sprovodili na
pravi nain, i ukoliko je to due trajalo imalo je tee posledice.
Volsci su, plaei se da iz Rima ne izae vojska, vrili n apade
u pograninim oblastim a. Rimljanima je , naprotiv, bio cilj da
neprijatelja koji je m irovao izazovu na borbu. I stoga su na sve
strane spaljivali kue na poljima i u selima, a nisu potedeli ni
drvee s voem, niti bilo ta od onoga to je trebalo da donese
plod. Odvodei kao plen sve to se od stoke i ljudi nalazilo van
bedem a, obe rimske vojske se vratie u grad.
32. Dunicima je bilo ostavljeno kratko vreme da predahnu: kako se neprijatelj drao m irno, sudovi su ponovo oiveli.
Dok je n ad a na brisanje starih dugova postepeno iezavala,
nastajali su novi zbog uvoenja poreza koji su postavili cenzori
399

za graenje bedem a od kam enih kvadera. Ovim teretom bili su

slomljeni plebejci, je r nije bilo potrebe za regrutovanjem koje
bi spreili n arodni tribuni. Uticaj m onih ljudi bio je dovoljno
velik da svi vojni tribuni b u d u izabrani m eu patricijim a: Lucije Emilije, Publije Valerije etvrti put, Gaj V eturije, Servije
Sulpicije, Lucije i Gaj Kvinkcije Cincinat. Ovi su ujedinjenim
snagam a postigli da se protiv Latina i Volska, koji su zajedno
nastupali i svoj logor postavili kod Satrika, regrutuju tri vojske.
Niko nije protestovao kad su ovi mladii poloili zakletvu. Jedan
deo vojske bio je ostavljen za zatitu grada, druga je bila odreena za iznenadne napade ako bi negde izbila pobuna, a treu,
neuporedivo najjau, poveli su Publije Valerije i Lucije Emilije
na Satrik. O ni naioe na neprijatelja u ravnici, sprem nog za
borbu, i odm ah ga napadoe. I d o k jo nije bilo jasn o na ijoj
je strani ratna srea, pljusak koji se izlio uz oluju prekide bitku
u trenutku kad je m nogo obeavala. Sledeeg dana je bitka dbnovljena i izvesno vreme su latinske legije odolevale, jednake i
u hrabrosti i u srei rimskim, od kojih su m nogo nauile u dugotrajnom savezu. No onda je nastupila konjica koja je razbila
bojni poredak, a na rasturene bojne redove navalilaje peadija.
I koliko je rimska bojna linija napredovala, toliko je neprijateljska uzmicala. I k a d a je jed n o m nastao obrt u bici, rimski udar
je bio nezadriv. Razbijeni neprijatelj nije beao u svoj logor
nego u Satrik, koji je bio udaljen dve milje odatle, trpei velike gubitke, naroito od konjice. Njihov vojni lo g o rje zauzet i
opljakan. O ni su u noi koja je sledila bitku napustili Satrik i u
koloni kao begunci krenuli prem a Anciju. Rimska vojska ih je
u stopu pratila, a njihovoj brzini je vie doprinosio strah nego
bes. I tako su neprijatelji uli u bedem e pre no to su Rimljani
mogli da stignu ili zadre poslednje redove. Rimljani su ostali
ovde nekoliko dana pustoei polja; bedem im a nisu pristupili
je r nisu bili dovoljno oprem ljeni opsadnim mainama, a neprijatelji se nisu usudili da izau u borbu.
33.
A onda izbi sukob izm eu Antijata i Latina. Dok su Antijati, izm ueni ratnim nevoljam a i ratom u kom e su roeni i
ostareli, bili sprem ni da se predaju, Latine je, ojaane u dugom
m iru i sveeg duha, ova nova pobuna ohrabrila da istraju u ratu.
Kraj m eusobne borbe nastupio je onda kada su i je d n i i drugi shvatili da nijednoj strani nita ne stoji na p u tu da postupi
400

onako kako je naum ila. Latini su otili oslobaajui sebe, kako

su sm atrali, od saveza u je d n o m neasno sklopljenom m iru, a
Antijati, poto su se oslobodili nezgodnog sudije svoje spasonosne nam ere, predali su i grad i teritoriju Rimljanima. U besu
zbog toga to nisu ni Rimljanima nakodili ratom , niti su Volske
m ogli orujem zadrati, Latini spalie Satrik, grad u kom e su
nali prvo utoite posle poraza u bici. Nije ostala nijedna kua
itava, je r su bakljama podjednako potpalili sve privatne i javne graevine osim hram a Majke M atute.42 Kau da ih je ovde
zadrao ne religijski obzir ili strahopotovanje pred bogovima,
nego zastraujui glas iz svetilita koji im je pretio strahotam a
ako plam en ne otklone od svetinje. Poto su ovde sve predali
plam enu, s istom estinom su krenuli prem a Tuskulu, besni na
ovaj grad to je napustivi Latinsku ligu ne samo uao u savez
sa Rimom nego je prim io i rimsko graansko pravo. Kapije su
bile otvorene je r napad nije oekivan, i pri prvom juriu zauzet
je ceo grad osim tvrave. U tvravu su pobegli graani sa enam a i ecom , a glasnici su upueni u Rim da obaveste Senat o
tom e ta se dogodilo. Bez oklevanja, rim ska vojska je krenula
prem a Tuskulu, k ak o je ve dolikovalo vernosti rimskog naroda. Vodili su je vojni tribuni Lucije Kvinkcije i Servije Sulpicije.
Naoe zatvorene kapije Tuskula i Latine, koji su istovremeno
i opseali i bili opsednuti: na jednoj strani su branili bedem e, a
na drugoj su opsedali tvravu, i sami zastraeni dok su drugim a
izazivali sUah. Strah kod Tuskulana pree u veliku radost, a kod
Latina sigurno verovanje da e, poto su zauzeli grad, sigurno
zauzeti i tvravu, uskoro zam eni slaba n ad a u sopstveni spas.
Na pokli Tuskulana, iz tvrave jo jaim odgovorie Rimljani.
Latini su bili pritisnuti sa dve strane: nisu mogli da izdre napad
T uskulana iz tvrave je r je dolazio s vieg mesta, niti su mogli
da zaustave Rimljane koji su odozdo prilazili bedemima; dve su
reze na kapijama ve poputale. Ovi su najpre zauzeli bedem e,
a potom su razbili brave na kapijama. Kako su bili napadnuti
42
Mater Matuta je, prem a Lukreciju (5, 656), rana svetlost koju
donosi Aurora, dok je kod drugih pisaca sama Aurora (zora). U Rimu
hram joj se nalazio na Stonom trgu, prema tradiciji, jo od vremena
Servija Tulija; izgoreo je 213. pre n. e. Praznikjoj je bio 11. ju n a i na
njemu su uestvovale matronae univiriae (matrone koje su se jednom udavale). U Satriku je bila glavno boanstvo, a imala je hram i u Prenestama.
401

sa dve strane, za borbu nisu imali snage, a za bekstvo nije bilo

izlaza i tako su ovde svi do je d n o g poubijani. Poto j e Tuskul
povraen od neprijatelja, rimska vojska se povukla.
34.
Drava j e bila m irna od spoljnog neprijatelja zahvaljujui uspenim ratovima, ali je u dravi utoliko vie rasla mo patricija na je d n o j i beda na drugoj strani. Dugovi su m orali da se
plate, ali je nedostajala m ogunost da se to i uini. I kako imovina nije bila dovoljna za vraanje duga, na red su doli ugled
i linost dunika koji su odvoeni u zatvor, i tako je poverenje
ustupilo m esto kazni. Zavisnost je zarobila duu ne samo prostih plebejaca nego i njihovih voa, pa se nisu vie nadm etali
ne samo za vojni tribunat - za to su se nekada borili s m nogo
energije - nego je i za plebejske m agistrature nedostojao ovek
velike snage i hrabrosti. Cinilo se da su plebejci samo privremeno uzurpirali pravo na dravne poloaje, na nekoliko godina,
i da su ih sada patriciji povratili zauvek.
No da ipak ne bi sva radost samo najednoj strani, zbogjedne neznatne stvari - kako se to esto dogaa - nastade velika
prom ena: Marko Fabije Ambust, ovek koji je imao veliki ugled
ne samo u staleu kom e je pripadao nego i kod plebejaca, od
svoje dve erke je d n u je udao za Servilija Sulpicija, a d ru g u je
dao za enu Gaju Liciniju Stolu, izvrsnom oveku prem da plebejcu, je r nije prezirao ni ovaj stale. K akoje cenio i ovo srodstvo, to m u je donelo naklonost plebejaca. Jednom se dogodilo
sluajno da su se sestre, kako se esto dogaalo, due zadrale
u razgovoru u kui Servija Sulpicija, vojnog tribuna. Kada je
ovaj s Forum a stigao svojoj kui, liktor koji ga je pratio tapom
je zakucao n a vrata kako je bio obiaj. Kad se m laa sestra Fabija, koja za taj obiaj nije znala, preko m ere uplaila, starija se
nasm ejala udei se da sestra za to ne zna. No ovaj podsm eh
posta podstrek u enskoj dui, osedjivoj na sitne stvari. Verujem
da je i mnotvo ljudi koji su pratili tribuna, molei ga za razne
stvari, doprinelo tom e da joj se sestrin brak inio srenim, dok
se ona svog stidela zbog loeg rasuivanja koje dovodi do toga
da ljudi ne ele da ih neko od bliskih u neem u nadmai. K adju
je otac sluajno sreo, snudenu zbog nedavnog dogaaja koji ju
je u srce pogodio, i upitao da li je dobro, ona najpre sakri pravi
razlog koji bi pokazao da nije dovoljno privrena sestri ni dovoljno asna prem a muu; ali kad je on, ljubazno se raspitujui,
402

ipak izvukao odgovor, ona ree d a je tuna zbog toga to je

udata za oveka koji joj nije ravan i u kuu koja je zatvorena za
poasti ijav n u naklonost. Ambust, teei erku, ree joj da se
razvedri: uskoro e i u svojoj kui videti one poasti koje je videla kod svoje sestre. O n d a je poeo da se dogovara sa zetom,
a pridruio im se i Lucije Sekstije, m lad ovek kome je jed in o
nedostajao patricijski rod.
35.
Prilike za prom enu ini se da su nastale usled ogrom nog
duga koji narod nije znao kako bi drugaije zbacio osim ako ne
dovede svoje ljude na najvie poloaje. Trebalo se priprem iti za
ovu nam eru. Pokuavajui i radei u tom pravcu, plebejci su ve
nainili takav napredak da su, ukoliko bi dalje nastojali, mogli
doi do vrha i izjednaiti se s patricijima kako u poastima tako i
u dostojanstvu. Za ovaj trenutak odlueno je da to budu narodni
tribuni koji e preko ove m agistrature otvoriti sebi put za druge
poasti. Za tribune su izabrani Gaj Licinije i Lucije Sekstije, koji
su predloili zakone protiv rnoi patricija: jed a n o dugovima, da
se od glavnice oduzm e ono to je od dunika kao kam ata prekom erno uzeto, a ono to je preostalo da se u toku tri godine u
jednakim ratam a otplati; drugi o veliini zemlje, da neko ne bi
posedojan vie od 500jugera; trei, da ne bude izbor vojnih tribuna i da jed an od konzula bude biran m eu plebejcima. Sve je
to imalo ogroman znaaj i nije se moglo postii bez velike borbe.
Poto su sve stvari za kojim a sm rtnici im aju n e u m e ren u
elju, zemlja, novac i vlast, zajedno stavljene na odluivanje,
uplaeni patriciji su se uurbali i posle javnih i privatnih savetovanja nisu nali nikakav drugi odgovor doli veto,43 primenjivan
ve i ranije u borbam a, i priprem ili su protiv tribuna njihove
kolege. Ovi, kada su videli da Licinije i Sekstije prozivaju tribe
da glasaju, okrueni patricijskim straam a nisu dozvolili da se
objave rogacije,44 niti da se objave uobiajene sveanosti oko
plebiscita.451 poto su se plebejske skuptine vie puta uzaludno
43 Intercessio (od intercedere, nastupiti izmeu), pravo narodnog tribuna da stavi zabranu (veto, zabranjujem) na svaku odluku u rimskoj dravi
osim na onu koju donese diktator. To pravo su tribuni stekli poetkom
V veka pre n. e. posle prvog povlaenja plebejaca iz rimske drave.
44To jest da se postavi stvar na glasanje.
"T Pleins scita su odluke plebejaca donete na tributskoj skuptini. Mogle su postati i zakoni ukoliko ih odobri i Senat.
403

sastajale, pri em u je ostalo po starom , Licinije je uzviknuo:

Neka bude tako, kada hoete da se upotrebi pravo veta, istim
orujem em o tititi narod. K renite, dakle, patriciji, zakaite
skupne radi izbora vojnih tribuna. Potrudiu se da nekoga ne
obraduje ova ista re veto, koju sada, kada je pevaju neke nae
kolege, tako rado sluate." To nisu bile uzaludne pretnje: nisu
drane druge skuptine, osim onih radi izbora narodnih tribuna
i edila. Licinije i Sekstije, koji su ponovo birani za tribune, nisu
dozvolili da se uopte biraju kurulni magistrati.46 Odsustvo magistrataje trajalo pet godinajer je narod izabrao dvojicu tribuna
koji su spreavali odravanje izbora za vojne tribune.
36.
Sreom , nije bilo velikih ratova. No kolonisti Velitra,
koji su ojaali u miru, znajui da u Rimu ne postoji nikakva vojska, ne samo da su vrili este upade na rimsku teritoriju nego
su zapoeli opsadu Tuskula.-Stvar T uskulana pak, koji su bili
starTsaveznici i sada novi sugraani47 i koji su traili pom o, nije
ostavila ravnodunim ne samo patricije nego i plebs. Poto su
n arodni tribuni popustili, odrana j e skuptina pod predsednitvom intereksa i izabrani su vojni tribuni Lucije Furije, Aul
Manlije, Servije Sulpicije, Servije Kornelije, Publije i Gaj Valerije. Ali narod nije ni izdaleka bio tako sprem an za regrutovanje
kao to je bio za izbore. Uz veliki napor unovaili su vojsku i napredovali, pa su ne samo prinudili neprijatelja da digne opsadu
Tuskula nego su ga naterali u sopstvene zidine i opsedali su ga
s isto tako velikim snagama kao to su Velitre opsedale Tuskul.
No oni koji su zapoeli opsadu n isu je mogli okonati pre izbora novih vojnih tribuna. Izabrani su bili Marko Kornelije, Kvint
Servilije, Gaj V eturije, Aul Kornelije, Kvint Kvinkcije i Marko
Fabije. Ovi tribuni nisu izvrili nita znaajnije pod Velitrama.
U n p tran je stvari u Rim u kretale su se opasnim tokom .
Osim Liinija i Sekstija, koji su predlagali zakone i koji su osmi
p ut bili birani za narodne tribune, za zakone se zalagao i Fabije , vojni tribun i tast [Licinija] Stola. O n je bio i tvorac zakona.
Poto je od osam n arodnih trib u n a koji su u poetku stavljali
46 U kurulne magistrate spadali su konzul, pretor, diktator, cenzor
i kurulni edil.
47 Novi sugraani, to jest oni koji su tom prilikom stekli rimska graanska prava.
404

svoj veto sada ostalo samo pet, i kako esto biva kod onih koji
napuste svoju stranku, zarobljenog i zbunjenog duha, sa svojom
intercesijom samo su ponavljali ono to ih je drugi nauio da
kau: d a je veliki deo plebejaca odsutan j e r je s vojskom kod
Velitra, da skuptinu treba odlagati do dolaska vojske da bi sav
plebs m ogao da glasa o stvarima koje se njega tiu. Licinije i
Sekstije s delom kolegija narodnih tribuna i jednim vojnim tribunom , Fabijem, postali su ve dugim iskustvom veoma veti u
postupanju s narodom ; istaknute prvake Senata zaokupljali su
pitanjim a o pojedinostim a koje e postaviti pred narod: da li e
se usuditi da dok narodu dele po dva ju g era zemlje, sebi dozvole vie od pet stotina ju g era , da dok sami imaju posed je d n a k
posedu tri stotine graana, plebejcu zem lja jedva da pokriva
onoliko koliko je potrebno za krov nad glavom ili za grob? Ili im
je po volji da plebs, doveden u kripac dugovima, radije preda
svoje telo u okove i zatvor no da rei osnovni dug? Da li su za
to da svakodnevno u gom ilam a odvode osuene s Forum a i da
ljudim a koji su u okovima ispunjavaju otm ene domove i tako
m esta u kojima stanuju patriciji pretvaraju u zatvore za druge?
37.
Kada su govorei ovo, to je sram no i jad n o uti, kod
onih m eu sluaocima koji su se plaili za sebe stvorili vee nezadovoljstvo no kod samih sebe tvrdili su da nem a drugog naina
da patriciji ne zauzimaju zemlju i ne ubijaju narod kamatom osim
da jed a n od konzula, branilac njihove slobode, bude biran m eu
plebejcirna. Za prezirafijS~su neki narodni tribuni, je r sopstvenu
mo lome stavljanjem zabrane. Ne moe se raditi sjednakim pravom ako je pravo da zapovedaju kod jednih, a kod drugih samo
pravo na pomo. Dok ne bude imao i pravo da zapoveda, narod
nee im atijednaku ulogu u dravnoj upravi. Niko ne smatra daje
dovoljno to da se plebejski predlog uzme u obzir na konzularnim
izborima; ako se ne postavi kao obavezno da jed a n od konzula
bude plebejac, niko od plebejaca tu nee biti. Zar je ve iilelo
iz seanja da su se u vreme kadaje reeno da radije biraju vojne
tribune no konzule sloili da ta poast bude otvorena i za plebeje, a da za etrdeset etiri godine nije nijedan plebejac izabran
za vojnog tribuna? Ko moe verovati da bi sada, kad su u pitanju
samo dva mesta, svojom voljom ustupili tu ast plebejcim a oni
koji su navikli da sami zauzimaju osam m esta vojnih tribuna, i
da e proi na putu konzulata oni koji su tako dugo drani po
405

strani od tribunata? Zakonom neka se odbije ono to skuptina

nije htela m ilom i neka bez izborne borbe bude izdvojeno za
p leb sjed n o konzulsko mesto, je r ako se to prepusti borbi, nagrada e uvek pripasti onom e koji je moniji. Tako nee moi
da se kae, to su patriciji ranije rado inili, da m eu plebejcima
nem a pogodnog oveka za kurulne magistrature. Zar nije dravna uprava i aktivnija posle tribunata Publija Licinija Kalva, koji
je prvi izabran m eu plebejcima, kada osirn patricija niko drugi
nije bio vojni tribun? Stavie, neki patriciji su kanjeni posle tribunata, od plebejaca niko. Kvestori su se od pre nekoliko godina,
kao i narodni tribuni, poelrbirati m eu plebejcima i narod ni
u jednom sluaju nije nezadovoljan njima. Plehejcima ostaje jo
koirzulat; to je tvrava slobode, to je stub. Ako se i to postigne,
rimski narod e moi da smatra da je zaista isterao kraljeve i da
ima vrstu slobodu. S tim danom narod e stei sve ono ime se
patriciji odlikuju, vrhovnu kom andu i ast, ratnu slavu, uveno
poreklo i otm enost, sebi na uivanje i jo vie da ostavi deci.
Kada su videli da je ova vrsta govora bila prihvaena, predloili su nove m ere; da se um esto duovira koji nadgledaju religijske rituale biraju decemviri, i to d a je d a n deo bude iz redova
plebejaca, a je d a n deo iz redova patricija. Sve ove zahteve skuptina je odloila dok se ne vrati vojska koja je opsedala Velitre.
38.
Protekla je itava godina dok se nisu vratile legije iz Velitra. Tako p rekinuta stvar oko zakona bila je p ren eta na nove
vojne tribune. N arod je m eu narodnim tribunim a ponovo birao onu dvojicu koji su predlagali zakone. Za vojne tribune su
izabrani Tit Kvinkcije, Servije Kornelije, Servije Sulpicije, Spurije Servilije, Lucije Papirije i Lucije Veturije. Ve u samom poetku godine dolo je do veoma otre borbe oko zakona. I kada su
tribe bile prozvane da glasaju i kada nije usledila nijedna intercesija kolega prem a donosiocim a zakona, uplaeni patriciji su
pribegli dvema krajnjim m erama: najvioj vlasti i najm onijem
graaninu: odluili su da im enuju diktatora. Izabran je Marko
Furije Kamil, koji je sebi uzeo za kom andanta konjice Lucija
Emilija. Da bi se suprotstavili takvim m eram a protivnika, predlagai zakona su, probudivi u n arodu entuzijazam, sazvali skup
plebejaca i pozvali tribe da glasaju.
Kada je diktator seo, opkoljen patricijim a, ispunjen srdbom i pretnjom , stvar je zapoela uobiajenom borbom izrneu
406

tribuna koji su predlagali zakone i onih koji su se tome suprotstavljali, stavljajui na te predloge veto. Prem da je veto po pravu bio jai, ipak su pobedili predlagai zakona i snagom samih
predloga i predlagaa. Kada su se prve tribe izjasnile neka bude
kao to trai, Kamil ree: Kviriti, poto se vi ne pokoravate
zakonu nego samovolji n aro d n ih trib u n a, i poto pravo veta
tribuna inite nekorisnim , ja u kao diktator, titei isto toliko
va interes koliko i interes cele drave, lino zatien vrhovnom
vlau koju imam, uzeti u odbranu i podrau pravo na stavljanje zabrane na zakonski p redlog [veto], kao i vae pravo na
traenje zatite. Sluiu se pri tome istim sredstvom kojirn ste vi
ova prava stekli i odveu plebejce iz drave. Ako se Gaj Licinije i
Lucije Sekstije povinuju zabrani svojih kolega, ja neu nam etati
patricijsku vlast plebejskoj skuptini; ali ako uprkos intercesiji
svojih kolega i dalje nastoje da nam etnu svoje zakone rimskoj
dravi kao d a je pokorena zemlja, ja neu dozvoliti da se tribunska vlast sama od sebe rui.
Kada su, uprkos tom e, narodni tribuni, prezirui njegove
rei, nastavili da vode stvar s istom snagom, Kam ilje poslao liktore u gom ilu i dodao p retn ju da e sve m ladie odm ah uzeti
p o d zakletvu i kao vojsku odvesti iz grada ako nastave i dalje
istirn putem . Plebs je ovim veoma zastraio, ali je voama plebsa
samo jo vie raspalio duhove za borbu. No kako je stvar ostala
nereena, m agistratje abdicirao, bilo zato to je nainjena greka pri njegovom izboru,48 kao to neki piu, bilo stoga to su
tribuni predloili, a n aro d izglasao da M arko Furije plati kaznu
od 500.000 asa ukoliko bilo ta preduzm e protiv njih u svojstvu
diktatora. Radije verujem , sudei po prirodi oveka, da je bio
vie zaplaen nepovoljnim auspicijama, nego nainom glasanja
koji je bez presedana; je r njegaje odm ah kao diktator zamenio
Publije Manlije - zato bi ovoga imenovali za borbu koju je ve
izgubio Furije? Ovaj isti Marko Furije sledee godine je imenovan za diktatora. O n bi se bez sumnje stideo da preuzm e vrhovnu kom andu d a je ona bila slomljena u prethodnoj godini kada
ju je on drao. Uz to je u ono vreme, za koje se pria da je izglasana kazna za njega kojom je trebalo da bude lien autoriteta,
48
Nepravilnost pri izborn ticala se religijskog obreda i nepovoljnih
auspicija.
407

m ogao da im a m o da se suprotstavi ovom predlogu, ili nije

mogao da sprei ono radi ega je taj predlog i podnet. U svim
sluajevima, za koje se do naeg vrem ena zna, u kojim a su se
sporili n arodni tribuni i oni s konzulskom vlau, diktatura je
uvek bila nadm onija.
39.
U vrem enu izmeu abdiciranja diktatora i poetka nove
diktature Manlija, narodni tribuni su kao u interegnum u odrali skuptinu plebsa i tu se pokazalo ta je n aro d u korisno, a
do ega dre predlagai. Plebs je glasao za predloge o kamati i
o zemlji, a odbio predlog o plebejskom konzulatu. I stvar bi se
time zavrila da nisu narodni tribuni zahtevali da n aro d odlui
o sva tri predloga zajedno. Potom je diktator Publije Manlije,
naklonjen plebsu, imenovao Gaja Licinija, plebejca koji je bio
vojni tribun, za kom andanta konjice. Saznao sam da su senatori
teko dopustili da ovo proe. D iktator se pravdao tim e da mu
je Licinije blizak roak, a u isti m ah je odricao da kom andant
konjice ima veu vlast od konzularnih tribuna.
Kada su Licinije i Sekstije zakazali skuptinu radi izbora narodnih tribuna drali su se tako kao da odbijaju da ostanu na
ovom poloaju, a pritom su raspaljivali narod za ono to su u
stvari traili, pretvarajui se da to nee: ve devet godina stoje
kao u borbi protiv optim ata, uz veliku opasnost za sebe, a bez
ikakve javne koristi. Zastareli su time i predloeni zakoni i vlast
narodnih tribuna. Najpre su se borili za svoje zakonske predloge
uz opoziciju svojih kolega, a pored slanja om ladine pod Velitre,
najzad je na njih uperena i m unja diktatora. Sada im ne stoje na
putu ni kolege ni diktator, je r je, pored ostalog, znak plebejskog
konzulata dat kom andantu konjice, izabranom m eu plebejcima. To sada sam narod stoji na putu svojim interesima. Narod
moe ako hoe da ima grad i Forum slobodan od poverilaca,
slobodna polja od nepravinog zaposedanja. Kakva nagrada i kolika zahvalnost treba po miljenju naroda da pripadnu onima to
su predloili zakone koje oni usvajaju ako im uskrate i nadu na
poasti? Ne prilii skromnosti rimskog naroda da zahteva da se
kamata ukine i da se zemlja oduzme od monih koji su je nepravino zaposeli, a da one preko kojih su to posdgli ostave da ostare kao tribuni ne samo bez politikih poloaja nego i bez nade
na njih. U poetku su priprem ili duhove za ono to hoe, zatim
su na tributskim kom icijam a objavili svoju volju: ako donesu
408

sva tri zakona koje im oni predlau, tada pristaju da ponovo

budu narodni tribuni. Sprovee, dakle, ono to su predloili.
Ako pak neko hoe da prihvati samo ono to se tie privatnih
interesa, onda nem a razloga za produavanje njihove slube:
oni e biti bez tribunata, a narod bez onoga to je predloeno.
40.
Protiv tako odlunog govora tribuna, dok je nezadovoljstvo tokom stvari i zaprepaenje ostavilo senatore nem e i
nep o k retn e, istupio je Apije Klaudije Kras, unuk decem vira49
i, kako kau, vie iz m rnje i u ljutini no zbog nade da e nekog
razuveriti, uzeo re i rekao priblino ovo:
,,Ne bi bilo ni novo ni neoekivano ako bih ja sada uo ono
to su uvek zamerali naoj familiji pobunjeni tribuni: da Klaudijevom gensu nije nita pree u dravi od dostojanstva senatora,
da su uvek protiv interesa plebsa. Ovu prvu stvar niti odbijam
niti poriem, a da smo mi, otkad smo primljeni u rimsku dravu i
m eu senatore, redovno nastojali da dostojanstvo rodova, m eu
kojima smo i mi, pre bude uveano preko nas no um anjeno, to
se moe m irno rei. A za ovo drugo usuujem se da tvrdim za
sebe i za svoje pretke, o, Kviriti, da prodv plebsa nismo nita uinili, ni privatno ni s dravnog poloaja, niti se kao istinito moe
tvrditi da smo ita rekli ili uinili prodv vaih interesa, prem da ne
i prodv vae volje, osim ako neko smatra da ono to je u interesu
cele drave da je to protiv plebejaca, kao da oni ive u nekom
drugom gradu. No i da ne podem iz gensa Klaudija i da nisam
patricijske krvi, nego da sam bilo ko od Kvirita, roen od slobodnih roditelja i da znam da ivim u slobodnom gradu, da li bih
m ogao da preutim da ovaj Lucije Sekstije i ovaj Gaj Licinije,
veni tribuni po dozvoli bogova, toliku slobodu uzmu za devet
godina, koliko vladaju, da vama odriu m ogunost slobodnog
glasanja i u izborima i u donoenju zakona.
Pod odreenim uslovima, kau, moete nas izabrad za tribune deseti pu t. taje drugo reeno time no to: to drugi trae, mi u toj meri prezirem o da to neem o prihvatiti bez velike
n a g ra d e . No kakvaje, najzad, nagrada to davas im am o uvek
kao narodne tribune? Da nae predloge, kau, bilo da vam se
dopadaju ili ne, bilo da su korisni ili tetni, sve zajedno izglasate.
\ y Decemviri su bili lanovi komisije izabrane da zapie zakone u Rimu (videti Livije, III, 33 i dalje). O Apiju Klaudiju videti nap. 29.
409

Preklinjem vas, o, narodni tribuni tarkvinijevskog soja, zamislite

m ene kao je d n o g od graana kako uzvikujem usred naro d n e
skuptine: Prilii vaoj zahvalnosti da od svih predloga izglasate ono to sm atram o da je za nas dobro, a ostalo ostavite po
starom. Ne prilii tebi, kau, koji reava o kamati i o zemlji,
to se tie svih vas, da se ne postara da u rimskom gradu budu
konzuli Lucije Sekstije i Gaj Licinije, oni koji ti predlau ono
to smatra za nedostojno i ega se gnua. lli sve prihvati, ili
nijedan zakon neu doneti; to je kao kad neko onom e ko umire od gladi donese h ran u s otrovom i trai da ili odustane od
onoga od ega ivot zavisi, ili da pom ea sm rtonosno sa ivotnim. Da je ovo bila slobodna drava ne bi tvoji pratioci uzvikivali: ldi sa svojim tribunatom i sa svojim predlozim a! Sta, zar
ako ti ne predloi ono to je u interesu naroda, n em a nikoga
ko e takve zakone doneti? Ako bi neki patricij, ako bi neki
- koga sm atrate veoma om raenim - Klaudije ovo rekao: lli sve
prihvatite, ili nita neu predloiti, ko bi od vas, o, Kviriti, to
podneo? Da li ete ikada gledati pre na sutinu stvari nego na
predlagaa? Um esto toga, uvek sprem no sluate ono to govore
ovi magistrati, a odbijate ono to mi kaemo.
Ovaj govor, H erkula mi, m ogli biste rei da ne odgovara
dravi. Sta? Kakav je predlog koji ste vi s prezrenjem odbacili?
Veoma slian ovom govoru, Kviriti. Ne prilii vam a, kae, da
birate konzule koje hoete. Zar drugo trai onaj ko vam doputa
da jedan konzul bude plebejac, a ne daje vam pravo da birate
dva patricija? Da su sada ratovi, kao to je bio onaj kada je Porsina drao posednutJanikul, ili kakavje bio onaj galski k ad je osim
Kapitola i tvrave bilo sve u rukam a neprijatelja, i da ovaj Lucije
Sekstije trai konzulat s ovim Markom Furijem, ili bilo kojim drugim patricijem, da li biste mogli posui da Sekstije bude sigurno
izabran za konzula, a Kamil da se bori da ne izgubi? Zar se to
naziva zajednitvo u poastima da dva plebejca m ogu da budu
konzuli, a da to ne prilii dvojici patricija? I d a je n eo phodno
jed n o g birad iz plebsa, a da se izbegava da obojica b u d u patriciji? Kakvo je to drutvo, kakvo zajednitvo? Zar je jednakost ako
ti, koji dosad nisi imao nikakvog udela u upravi, sada uestvuje
traei deo, a uzimajui sve? Plaim se, kae, da ako bude dozvoljeno da se biraju dva patricija da nijedan plebejac nee biti
izabran. Koje drugo znaenje im a ovo doli poto nedostojne
410

neete da birate od svoje volje, nam etnuu kao nunost da birate one koje neete. Sta drugo iz ovog sledi sem da narodu ne
duguje zahvalnostjedan plebejac ako se nadm ee s dvojicom
patricija i ako se kae da nije izabran glasanjem nego po zakonu?
41.
Trae nain na koji bi iznudili poasti, a ne kako bi ih
stekli. I tako e najvie dobiti, a da nita, pa ni najm anje, ne
daju. Vie vole da steknu poasti zakonim a koji su im naklonjeni no zaslugama. Ima onih koji se i plae da budu ispitani i
ocenjeni, koji sm atraju da su im osigurani dravni poloaji za
koje se drugi kandidati bore, koji veruju da su izuzeti od svakog vaeg ocenjivanja, koji glasanje vas slobodnih graana ine
uzaludnim i ropskim. Ostavljam po strani Licinija i Sekstija ije
godine vene vlasti ve brojite kao da su kraljevi na Kapitolu.
Im a li u dravi danas ikoga k o je tako beznaajan da m u p u t do
konzulata nije ovim zakonim a uinjen m nogo lakim no to je
onaj za nas i za nau decu? Neke od nas neete moi da birate
i ako budete eleli, a neke od njih ete biti prinueni da birate
i ako ne budete hteli.
O onom e to je nedostojno, dovoljno je reeno. Ali i dostojanstvo se tie ljudi. Sta da kaern o religiji i auspicijama ije
napadanje predstavlja bogohuljenje? Ovaj grad je osnovan pod
dobrim znam enjem , svi znaju da se u ovom gradu sve obavlja
posle posm atranja znam enja. U koga je to pravo nasleeno od
predaka? Svakako u patricija, je r nikad nijedan plebejac nije
izabran na neki poloaj posle posm atranja znamenja. Nama pripada pravo auspicija ne samo stoga to n a ro d bira patricijske
m agistrate prem a njim a nego i stoga to mi sami, bez glasanja
naroda, biram o intereksa poto smo obavili taj obred. Mi i privatno im am o pravo na auspicije, koje plebejci nem aju ni kod
zvaninih poloaja. Sta drugo, u stvari, ine oni koji stvaraju
plebejske konzule sem to oduzim aju od drave i od patricija ono to je d in o oni m ogu imati. Da li dolikuje da ismevaju
religiju oni koji kau: Sta znai ako kokoi ne kljucaju, ako
iz kaveza kasnije izau, ako ptica zloslutno zapeva?50 Ovo su
( J Re je o religijskom obredu sa svetim piliima koji su noeni i
u rat. Po tome da li su pred bitku kljucali zrnevlje ili nisu, tumaena je
volja bogova i da li su naklonjeni Rimljanima; ako su kljucali, to je bio
dobar omen. Posmatran je i let ptica.
411

sve sitne stvari; ali ne prezirui m ale stvari, vai preci su uinili
ovu dravu velikom. Sada smo mi, poto bogovi u rniru ne igraju nikakvu ulogu, sve obrede oskrnavili. Neka se m eu ruljom
biraju svetenici, auguri, kao kraljevi rtvovanja.51 Bilo kome
stavljamo na glavu tijaru flam ina Dijala52 samo ako je ljudsko
bie, doputam o da se slue svetim stvarima i da ulaze u sveta mesta, preputam o i bogove i brigu za bogove onim a kojima ih je greh preputiti. Neka ne donose zakone posmatrajui
znam enja, neka ne biraju m agistrate, neka ne b u d u senatori
inicijatori centurijatskih i kurijatskih skuptina! Licinije i Sekstije vladaju u Rim u kao Rom ul i Tacije,53je r oni odluuju o
dugovima i oni dodeljuju zemlju na poklon. Zar toliko uivaju
u pljakanju tueg irnanja da im ne pada na pam et da e jednim od ovih zakona nastati prostrane pustinje na poljim a teranjem zemljoposednika, a po drugom da e se unititi poverenje
kojim se celo ljudsko drutvo odrava? Zbog svega toga smatram da treba odbaciti ove predloge. Ako ovo uinite, bogove
ete usreiti."
42.
Apijev govor je uticao samo toliko da se vrem e donoenja odluke odgodi. Izabrani deseti p ut za tribune, Sekstije i
Licinije su doneli zakon da se jed a n deo decemvira koji se brinu
0 svetim stvarima bira m eu plebejcima. Birano je p et patricija
1 pet plebejaca; inilo se da je ovim ve uinjen je d a n korak na
putu ka konzulatu. Ovom pobedom zadovoljan, plebs je uinio
f51 Rex sacronim ili rex sacrificulus bio je rimski svetenik, prvi u kolegijum u, iznad Jupiterovog svetenika (Flamen Dialis). Posle isterivanja kraljeva preuzeo je kraljevu sveteniku dunost u koju je spadalo rtvovanje Janusu u zgradi Regia (kraljevska kua), rtve na kalende zajcdno sa
vrhovnim svetenikom (pontifex maximus), imenovanje praznika na none
posle prinoenja rtve na tvravi, uestvovanje u kultu zajedno sa vestalkarna, religijske slube (res divinae) na dane 24. marta, 24. maja, a moda
i 24. februara itd. Imenovao ga je vrhovni svetenik na kurijatskoj skuptini, a slubaje bila doivotna. Uvek je morao biti patricij, pa i u vreme
kad je nestala razlika u pravima izmeu patricija i plebejaca.
52 Flamen Dialis je bio Jupiterov svetenik, jedan od trojice najviih
svetenika u Rimu, pored svetenika Marsa i svetenika Kvirina. Do III
veka pre n. e., te poloaje su mogli zauzimati samo pripadnici patricijskog stalea.
53Tit Tacije je bio sabinski kralj kojije vladao zajedno sa Romulom.
412

ustupak patricijim a i, izostavljajui im ena konzula u tom trenutku, izabrao vojne tribune. Izabrani su Aul i Marko Kornelije
drugi put, Marko Geganije, Publije M anlije, Lucije V eturije i
Publije Valerije esti put.
Dok je rimska spoljna politika mirovala, osim opsade Velitra iji je ishod vie kasnio no to je dolazio u sum nju, iznen ad n a vest o ponovnom ratu s Galima stie i natera dravu da
im enuje Marka Furija za diktatora etvrti put. Ovaj imenova za
k om andanta konjice Tita Kvinkcija Pena. Tokom ove godine
ratovalo se s Galima na reci A nijen, kako obavetava Klaudije
[Kvadrigarije], i tu na m ostu se odigrala uvena bitka u kojoj
je Tit Manlije ubio Gala koji ga je izazvao na dvoboj i u prisustvu dveju vojski odueo m u ogrlicu. No sledei veinu drugih
autora, pre verujem da se ovo dogodilo deset godina kasnije,
a da se u ovoj godini odigrala bitka s Galima pod diktatorom
M arkom Furijem na Albanskom polju.54 Bitka nije bila ni teka
niti j e ishod dolazio u sum nju, prem da su Gali zadavali strah
zbog seanja na ranije poraze. Hiljade varvara je ubijeno u bici,
a m nogi su nastradali kad im je logor zauzet. Rasuti, je d n i su
se, najvie se uputivi prem a Apuliji, spasli od neprijatelja, dok
su ih rasturili kako bekstvo u udaljene krajeve tako istovremeno i strah i lutanje. D iktatoru je dodeljen trijum f uz saglasnost
senatora i plebsa.
Jedva d a je ovaj rat bio okonan, k a d je izbio jo opasniji
ustanak u zemlji, pa su diktator i Senat u tekoj borbi pretrpeli
poraz, a predlozi tribuna su prihvaeni. O drana je skuptina
za izbor konzula uz protivljenje np]biliteta i na njoj su plebejci izabrali kao svog prvog konzula Lucija Sekstija. No i to nije
bio kraj borbe. Poto su patriciji odbili da sankcioniu budue izbore dolo je do secesije plebsa, do stranih stvari i drugih pretnji graanskim ratom , dok diktator nije smirio nerede
kompromisom. Patriciji su dozvolili narodu plebejskog konzula,
a plebs je nobilitetu uinio ustupak d a je d a n od pretora, zaduen za sudstvo u gradu, bude biran m eu patricijima. I tako su
se stalei pomirili posle dugotrajne svae. Tako je Senat smatrao
da ova stvar zasluuje, ako je ikad neto zasluivalo, da se slave
54
Albansko polje je bila teritorija nekadanjeg grada Alba Longe
koji su Rimljani razorili.
413

besm rtni bogovi, da se proslave Velike igre5Bi da se na dotadanja tri dana doda jo jedan. Poto su plebejski edili odbili ovu
dunost, mladi patriciji su uzviknuli da e oni to dobrovoljno
obaviti u poast besm rtnim bogovima. Kadaje ovo obavljeno uz
zahvalnost svih, Senat je odluio da diktator pita n arod za izbor
dva edila koji se biraju m eu patricijim a, a da Senat ratifikuje
sve izbore u toj godini.

t^)Velike igre (ludi magni), sveane igre u Rimu u ast Jupitera najveeg i najmonijeg (luppiter Optimus Maximus), slavljene su svake godine, navodno od 366. pre n. e.
414

VII KNJIGA
366-342. go d in a p re n. e.
1. Ovu godinu su obeleile dve stvari: je d a n skorojevi1je doao na najvii poloaj, a uvedene su i dve nove m agistrature,
p re tu ra 2 i kurulni edilitet.3 Ove poloaje su traili patriciji za
sebe, a zauzvrat su bili sprem ni da ustupe plebejcim a poloaj
je d n o g od konzula. Plebejci su konzulsku vlast poverili Lucij u Sekstiju, oveku ijom zaslugom im je ovaj poloaj i postao
dostupan. Patriciji su dobili p retu ru za Spurija Furija Kamila,
Markovog sina, a edilitet za Gneja Kvinkcija Kapitolina i Publija
Kornelija Scipiona, ljude iz svog stalea, zahvaljujui uticaju koji
su im ali na Marsovom polju.4 Luciju Sekstiju je dodat kolega
patricijskog porekla, Lucije Emilije Mamerk.
1 Homo novus (skorojevi) u rimskom javnom ivotu bio je onaj ko
je dospeo do najviih dravnih poloaja a da niko od njegovih predaka
nije obavljao kurulne funkcije.
2 Pretori su najvii dravni funkcioneri u rimskom sudstvu. Kolegijum
su inilia dvojica od kojih je jedan, praetor urbanus, obavljao sudske poslove u gradu i nije smeo odsustvovati due od deset dana. Prvi plebejac na
ovom poloaju bio je Kvint Publilije Filon, izabran 337. pre n. e. Od 242.
pre n. e. biran je i praetorperegrinus koji je reavao sporove izmeu Rimljana
i stranaca. Od 227. pre n. e. biran je po jedan pretor za Siciliju i Sardiniju,
a od 197. pre n. e. i dva pretora koja su upravljala panskim provincijama.
3 Dva kurulna edila su zajedno s dvojicom plebejskih inili kolegijum . Ne zna se kakva je razlika bila izmeu kurulnih i plebejskih edila.
Ciceron u govorima protiv Vera kae da su kurulni edili bili glavni i da
su predsedavali igrama i sveanostima; jedino su oni imali pravo na kurulno sedite (sella curulis).
4 Marsovo polje je mesto na kome je odravana centurijatska skuptina. Na njemu su Rimljani, razvrstani u 198 centurija, birali najvie magistrate i odluivali o spoljnoj politici.
415

Poetkom godine se rairio glas da se Gali, koji su najpre

lutali po Apuliji, sada skupljaju, a govorilo se i o odm etanju Hernika. Patriciji su nam erno odlagali sve akcije da ne bi plebejski
konzul neto preduzeo. U svemu nastupi utanje i prekid, pa i u
sudskim poslovima. No narodni tribuni nisu m irno preli preko
toga to su patriciji kao zam enu za jed n o g plebejskog konzula
zauzeli tri k u ru ln a poloaja i to sede na kurulnim seditim a
kao da su konzuli, ulazei tako u rim ski nob ilitet.3 P reto r je
dobio pravo da sudi i tako postao kolega konzulim a, izabran
pod istim auspicijam a. Senat se postideo to je nared io da se
kurulni edili biraju m eu patricijim a, pa je najpre odluio da
se taj poloaj ustupi plebejcima svake druge godine, a potom je
ta sluba postala zajednika.
Sledee godine, konzuli su bili Lucije Genucije i Kvint Servilije. Nastupio je predah i od p o b u n a i od ratova, ali da ne bi
bilo sasvim bez straha i briga, izbi strana epidem ija. U toku
epidem ije izgubie ivotjedan cenzor, je d a n kurulni edil i tri
n a ro d n a trib u n a, dok je i u n a ro d u pom ro srazm erno veliki
broj ljudi. Ako ni po em u drugom , ova epidem ija je ostala u
seanju po smrti Marka Furija. Prem da je bila oekivana, smrt
je ipak bila tuna. Bio je ovek jedinstven u svakom pogledu,
prvak u ratu i m iru pre svog progonstva, potom jo istaknutiji u
progonstvu, kada se ima na um u kako je nedostajao otadbini
koja je , zauzeta od neprijatelja, vapila za njegovom snagom, ili
kada je , ponovo vraen, on sam vratio slobodu svojoj otadbini.
Za sledeih 25 godina, koliko je potom iveo, zadrao je ugled
slavnog oveka toliko da se sm atralo kako je dostojan da se nazove drugim osnivaem Rima posle Romula.
2.
Epidem ijaje trajala i ove i sledee godine, za vreme konzula Gaja Sulpicija Petika i Gaja Licinija Stolona. Te godine se
nije dogodilo nita znaajno osim toje prireena gozba za bogove - trea od osnivanja Rima - da bi se od njih izmolila milost.56
I kako snaga bolesti nije um anjila ni ljudsku preduzim ljivost
5 Za upotrebu termina nobilitet (nobilitas), videti Livije, VI, nap. 16.
6 Lektisterij je gozba prireivana bogovima: statue bogova su postavljane najastuke i sofe i pred njih su iznoena jela. U izuzetnim situacijama, takve gozbe su prireivane za vie bogova. Prvi lektisternij je bio prireen 399. pre n. e. zbog kuge u gradu (videti Livije, V, 13). Taj obiaj je
bio poznat i u Etruriji jo u V veku pre n. e.
416

ni m o bogova, popustilo se sujeverju. Pria se da su uvedene,

p o red ostalog, i pozorine igre da bi se ublaio gnev neba. To
je bila novina kod ovog ratnikog naroda, koji je dotad znao jedino za cirkuske predstave. Ovi poeci su, kao i svaki drugi, bili
skrom ni, a i to je bilo doneto sa strane. Bez ikakvog pevanja ili
pokreta koji bi podravali pevanje, igrai dovedeni iz Etrurije
skakali su po ritm u koji je davala frula, kreui se na dopadljiv
nain po etrurskom obiaju. Njih je potom poela da podrava
om ladina koja je svoje m eusobne ale kazivala u nevetim stihovima, dovodei to u izvestan sklad s pokretima. Stvar je potom
bila prihvaena i estim izvoenjem je poela da ivi. Kako se na
etrurskom igra zove ister, domai um etnici su nazivani histrioni. Nisu vie kao ranije izmenjivali grube stihove bez ritma, kao
Fescenini,7 nego su izvodili predstave u saturi,8 punoj melodije,
u stihovima usaglaenim sa zvukom i ritm om flaute.
Livije A ndronik9je bio prvi koji je nekoliko godina kasnije
napustio sature i koji se usudio da u kom ad unese priu. Kao
to je tada bio obiaj, kau d a je sam igrao u svojim komadima,
pa kako je , esto pozivan, gubio glas, traio je i dobio deaka
koji je stojei ispred flautiste pevao m onodiju. Tako je on mogao da vodi kom ad ivljim ritm om , jer m u nije smetalo istovrem eno pevanje. O d tada su glumci poeli da se slue pevaima,
a njihovom glasu su bili ostavljeni samo dijalozi. Potinjene tom
pravilu, predstave su se oslobaale ala i smeha, a igraje postepeno postajala nm etnost. A mladii su, preputajui pozorinu
predstavu glumcima, ponovo poeli da na starinski nain dobacuju ale u stihovima i tako je roeno ono to je kasnije nazvano zavretak [exodium\ i to je sauvano u kom adima zvanim
7 Naziv potie ili od grada Fescenija u Etruriji, ili od rei fascinus,
simbol falusa. U pitanju su prvobitno bile aljive i raskalane svadbene
pesme (nuptialia camina), esto opscenog karaktera.
8 Satura je knjievna vrsta kod Rimljana. Znaenje rei se bitno
razlikuje od modernog koje podrazumeva linu ili politiku invektivu.
U najstarijem znaenju, saturaje delo meovitog ritmikog metra, zbirka
razliitih stihova.
9 Livije Andronik je bio Grk rob, poreklom iz Tarenta, 280-204. pre
n. e. Bio je glumac, uitelj i knjievnik i prvije u Rimu prevodio sa grkog; preveo je Homerovu Odiseju na latinski. Pisao je komedije i tragedije
po ugledu na grke. Od njegovih dela su sauvani neznatni odlomci.
417

atelana.10 Atelanskom je vana posebna vrsta kom edija preuzeta od O ska.11 Nju su n adii zadrali za sebe i nisu dozvolili
da je glumci iskvare. Stogaje i ostala tradicija da oni koji su uestvovali u atelani nisu bili iskljueni iz triba12 i sluili su vojsku
kao da nisu uestvovali u ovoj vrsd igre. Cini se da je dobro istai
poreklo igre, kao i ostalih stvari koje su imale skrom ne poetke, da bi se videlo kako je stvar iz zdravih korena dostigla ovu
ludost naih dana koju i bogatstvo kraljevajedva moe da izdri.
3.
Ipak igre, prvi put uvedene iz religijskih razloga, nisu oslobodile ni duh ljudi straha od bogova, ni telo od bolesti. U stvari,
kad se usred igre izlio Tibar i prekom erna voda preplavila Cirkus,
to je izazvalo veliki strah kod ljudi, je r se inilo kao da su se bogovi okrenuli od njih, prezirui sredstvo kojim su ovi nastojali da
ublae njihovu srdbu. I tako za vreme drugog konzulata Gneja
Genucija i Lucija Emilija Mamerka, poto su rtve pom irenja vie
uznem irile duhove ljudi no bolest telo, pria se da su se stariji
ljudi setili da je epidemija nekad bila stiana kad je diktator zakucao klin. Podstaknut ovim verovanjem, Senat naredi da se odredi
diktator radi zabijanja klina. Izabran je Lucije Manlije Imperiozus
koji je sebi za kom andanta konjice uzeo Lucija Pinarija.
Postoji zakon iz davnih vrem ena, zapisan starinskim pismom i starinskim jezikom , o tom e da veliki p reto r zabija klin
na septembarske ide. O n je bio privren desno od hram ajupitera najveeg i najmonijeg, s one strane gde je Minervin hram.
Kau da je sluio za obeleavanje broja godina u ono vreme kad
se jedva znalo za pismenost. Stoga je i ovaj zakon bio posveen
Minervi je r je ona izmislila broj. U Volsinijima se godine takoe oznaavaju pom ou klinova koji su fiksirani u hram u Nortije, etrurske boginje. To potvruje i Cincije13 koji je briljivo
10 Naziv atelana potie od malog grada Atela u Kampaniji; u pitanju
je farsa sa stalnim karakternim likovima, Bucco, Dosenus, Pappusi drugima.
11 Osci su bili italsko pleme srodno Samnitima; i samnitski jezik je
smatran osakim. Nekada su iveli u Kampaniji.
12 Glumci su spadali u nii drutveni sloj, pa im nije bilo dozvoljeno
da se upisuju u rimske tribe kao graani niti da slue vojsku.
13 Cincije Aliment je bio rimski istoriar analist, savremenik Fabija
Piktora, najstarijeg rimskog istoriara. iveo je krajem III i u prvoj polovini II veka pre n. e. Moguno je da je to isti Cincije Aliment, pretor, koji
je bio zarobljen u vreme Hanibalovog rata. Pisao je na grkom jeziku
rimsku istoriju od njenog poetka do svog vremena.
418

beleio takva seanja. Prem a ovom zakonu, konzul Marko Horacijeje bio taj koji je posvetio hram Ju p iteru najveem i najmonijem u godini u kojoj su izgnani kraljevi.14 Kasnije su konzuli
p ren e li n a diktatora sveano zabijanje klinova je r je njegova
vlast via od njihove. Kako je obiaj pao u zaborav, inilo se d a je
ve samo radi toga vredno izabrati diktatora. Tako izabrae Lucija Manlija, a ovaj kao d a je izabran da ratuje, a ne iz religijskih
razloga, objavi rat H ernicim a i energino krenu u regrutovanje
om ladine. Najzad se protiv toga digoe svi narodni tribuni i diktator se odree diktature, pobeen ili silom ili stidom.
4.
Ipak je sledee godine, za vreme konzula Kvinta Servilija
Ahale i Lucija Genucija, n arodni tribun M arko Pom ponije izveo Manlija pred sud. Strogost kojuje pokazao pri regrutovanju
b ila je neuvena: graane je kanjavao ne samo globom nego
i telesnim kaznama, one koji se nisu odazvali regrutovanju tukao je ibama, a neke je dao da se odvedu u zatvor. Najvie je
bila om rznuta surovost njegovog duha i njegov nadim ak Imperiozus,15 teak slobodnoj dravi, a stekao ga je po tom e to je
posedovao surovost koju je pokazivao i prem a drugim a i prem a
svojim roacima. T ribun ga je , pored ostalog, optuivao i zato
to je svog sina, koji je bio mladi, bez ikakve krivice iskljuio iz
kue i iz grada, odvojivi ga od penata, od Forum a i od svetlosti,
od druenja i od vrnjaka. Naterao ga je da radi robovske poslove, drei ga u zatvoru ili robovskoj radionici. Tu je ovaj mladi,
roen u najviem staleu i sin diktatora, nauio u svakodnevnoj
bedi kako zapoveda otac koji ga je rodio. A zbog kakve krivice?
Samo stoga to je bio nespretan na reima. Da li otac, ako je u
njega iole hum anosti, greku prirode treba da nastoji da izlei,
ili d a je kaznom i m uenjem uini jo upadljivijom? Cak i nemute ivotinje nita m anje ne gaje i ne h ran e p orod koji je slab.
H erkula m i, govorio je narodni tribun, Lucije Manlije jo i
uveava zlom nesreu svog sina, a sporost njegovog um a isuvie
pritiskuje, pa ako i im a neke male snage, ona se u njem u gasi
je r ivi na selu gde ga otac dri, bavei se seljakim poslovima,
m eu ivotinjama."
14 U pitanju je godina 509-508. pre n. e.
15 Nadimak Imperiosus znai onaj koji rado zapoveda, koji se vlada
despotski.
419

5.
Ali ove optube su vie ogorile ostale no samog mladia.
Njemu je teko padalo to to je protiv svoje volje postao predm et optube protiv oca i razlog ogorenja na njega. I da bi svi
ljudi i bogovi znali da on prua podrku ocu, do n eo je je d n u
odluku u svojoj priprostoj i nekultivisanoj dui kojaje, prem da
nije prim er civilizovanog postupka, za svaku pohvalu je r je bila
nadahnuta odanou. Ne obavetavajui nikoga, samo s velikim
noem za pojasom, uputio se uju tru u grad i krenuo pravo na
vrata narodnog tribuna Marka Pom ponija. Vrataru ree da ima
neodlonog posla s njegovim gospodarem i da ga m ora odm ah
videti; neka m u javi da je tu Tit M anlije, Lucijev sin. Uskoro
je uveden. Oekivalo se da ga je podstaklo ogorenje na oca,
ili da im a neki novi plan kako da se postupi sa njim . Poto su
izmenjali pozdrave ree da eli s njim razgovarati, ali poto se
uklone svedoci. Kada se svi udaljie, on potegnu no i stojei s
uperenim orujem nad tribunom na leaju, zapreti m u da e ga
smesta probosti ako se ne zakune, ponavljajui rei zakletve za
njim, da nikad nee odrati skuptinu da bi optuio njegovog
oca. A tribun, bled od straha, gledajui kako m u seivo blista
pred oima, dok je sam nenaoruan, i snanog m ladia, uz to
i ludo hrabrog zbog svoje snage - toga se takoe trebalo plaiti - zakune se onim reima kako je to od njega traeno. Potom
je u javnosti govorio d a je silom bio nateran da odustane od
onoga to je bio zapoeo. A plebs, kao to je pre toga eleo da
sudi krivcu zbog surovosti, sada to nije zamerao sinu je r se usudio da to uini za oca. Ovaj postupak su utoliko vie smatrali
vrednim pohvale to ni surovost oca nije mogla da odvrati duh
sina od odanosti. I tako, ne sam o da su odustali od optube
protiv oca nego su i sinu dali poasti: ove godine je prvi put
odlueno da se vojni tribuni legija biraju, dok su ranije, kao
i danas, one koji se nazivaju ru fu li16 birali kom andanti - i on
je izabran kao drugi izm eu estorice. Ali ni u ratu ni u m iru
nije imao zasluga da bi postao om iljen. To se i m oglo oekivati od oveka koji je m ladost proveo na selu i daleko od svakog
dodira s ljudima.
16
Prema jednoj vesti kod starih pisaca, postojale su dve vrste vojnih
tribuna: rufuli, koji su imenovani u vojsci i komicijati (comitiati), imenovani u skuptini (komicijama) u Rimu.
420

6.
Te godine, bilo zbog zemljotresa ili dejstva neke druge
sile, Forum se raspukao gotovo po sredini i ukazala se kau,
pukotina velike dubine. Ovaj ambis se nije m ogao popuniti nabacivanjem zemlje koju su svi donosili. Najzad, opom enuti od
bogova, poeli su da trae ono to predstavlja glavnu snagu rimskog naroda; jer, kako su proricali gatari, to je trebalo rtvovati
na ovom mestu ako su eleli da Rimska drava bude vena. Kau
da je Marko Kurcije, m ladi izvrstan u ratu, prezirao one koji
su sum njali u to da rim sko dobro m oe biti neto drugo doli
oruje i hrabrost. Kada su svi zautali, on je gledajui na hramove besm rtnih bogova koji su blistali na Forum u i na Kapitol,
i pruajui ruke najpre prem a nebu, a potom prem a pukotini
koja j e zjapila i podzem nim bogovima, zavetovao samog sebe.
Uzjahavi konja koji je bio prekrasno oprem ljen, a i sam pod
orujem , spustio se u ovaj bezdan. M nogi ljudi su ga zasipali
darovim a i plodovima. Jezerce na ovom m estu nazvano je Kurcijevim po njem u, a ne po onom starinskom Kurciju M etiju,
vojniku Tita Tacija.17Ja ne bih alio truda ako bi postojao bilo
kakav p u t koji bi vodio do istine. No danas treba ostati na seanju u svim stvarima gde starost ne dozvoljava da se istina utvrdi.
Stoga treba verovati da ime jezerca potie od ove novije, bolje
poznate linosti.
Poto je problem ovog znam enja reen na taj nain, iste
godine se Senat pozabavio Hem icim a. Kako je uzalud slao fecija le 18 da trae nazad ono to je uzeto, sm atrao je da moe ve
sledeeg dana izneti p red n aro d p redlog o objavljivanju rata
H ernicim a. U skuptini u punom sastavu, n arod se odluio za
rat. Kockom bi odlueno da se ova kom anda poveri Luciju Genuciju. Cela drava je bila u oekivanju j e r je on bio prvi plebejski konzul koji e pod sopstvenim auspicijama voditi rat i na
osnovu toga, kako stvar bude izvedena, sudie se o tom e da li
je takva poast data na dobro dravi ili na zlo. Sluaj je hteo da
je Genucije, krenuvi s velikim poletom na neprijatelja, naleteo
na zasedu i poto su se legije preplaene iznenadnim napadom
17 Rimski pisac Varon pominje treu verziju po kojoj je jezero nazvano po konzulu Kurciju je r je on ogradio mesto iz koga je izbijala para.
18 O fecijalima, svetenikom kolegijumu koji se brinuo o potovanju m eunarodnog prava i normi, videti Livije, I, 24; 32.
421

razbeale, konzul je izgubio ivot od onih koji nisu ni znali koga

su ubili. Kada j e o tom e stigla vest u Rim, patriciji su, ne toliko
oaloeni zbog javne nesree koliko besni zbog dranja nesrenog plebejskog konzula, pokazivali svuda svoje nezadovoljstvo: neka samo i dalje biraju plebejskog konzula, neka prenose
auspicije na one na koje je greh prenositi ih; mogli bi odlukom
plebejaca da i patricije lie poasti koje im po pravu pripadaju.
Zar taj zakon do n et protiv auspicija nije i protiv besm rtnih bogova? Osvetili su bogovi svoje im e i svoje auspicije. Kada ih je
prvi put dotakao onaj ko na to nem a ni pravo ni odobrenje bogova, vojskaje zajedno s vojskovoom unitena, a to je opom ena
i skuptini ko jaje vodi rauna o pravu gensova. Takvi glasovi su
odjekivali u Kuriji i na Forumu. Apije Klaudije, koji je bio protiv
takvog zakona, sa d aje s jo veim autoritetom osuivao dogaaj koji se odigrao protiv njegove volje. Uz saglasnost senatora,
konzul Servilije ga je im enovao za diktatora. O n je preduzeo
regrutovanje i obustavio rad sudova.
7.
Pre no to je diktator s novim legijama stigao do Hernika,
legat Gaj Sulpicije je vodio rat s m nogo uspeha. Rimska vojska
je napala na H ernike koji su posle konzulove sm rti nastupali
nehajno, nadajui se da e bez otpora zauzeti logor. Bilaje ispunjena srdbom zbog ponienja, a podsticao ju je legat. Tako je
Hernicim a izmakla nada da e se pribliiti palisadam a i morali
su da se povuku u neredu. S dolaskom diktatora, staroj vojsci se
prikljuila nova, pa su se tako rim ske snage udvostruile. Diktator je p red sakupljenim vojnicim a pohvalio i legata i vojsku,
ijom je hrabrou spasen logor. T im e je podigao duh onim a
kojima su pohvale bile upuene, a u isto vrem e je podstakao
ostale da slede njihov prim er. Sada je i neprijatelj shvatio rat
isto tako ozbiljno: seajui se ranijeg rimskog uspeha i znajui
da su Rimljani poveali svoje snage, i neprijatelj je pojaao svoju
vojsku. Bili su pozvani da stupe u vojsku svi pripadnici plem ena
koji su bili za vojnu slubu. Regrutovano je osam kohorti od po
400 ljudi koji su bili izabrani. Ovaj cvet om ladine pridobili su i
time to su im obeali dvostruku platu. Obeali su im i to da e
biti osloboeni uobiajenih vojnikih poslova i da e biti uvani
samo za velike bitke. Znali su da treba da se istaknu vie no to
je to u moi obinog oveka. Postavljeni su van bojne linije da
bi se bolje videla njihova hrabrost.
422

Rimski i herniki tabor razdvajalaje ravnica iroka dve milje. Bitka nastade usred toga polja, na jed n ak o m rastojanju od
je d n o g i drugog logora. Bitka je u poetku bila neizvesna; uzalud je rimska konjica pokuavala da razbije neprijateljski poredak. Kako je konjika bitka po rezultatu bilajo manje uspena
no prvi pokuaji, konjanici su, poto su se posavetovali s diktatorom , po njegovom odobrenju ostavili konje. Potom su krenuli
uz grom oglasne poklie ispred zastava i obnovili bitku, i niko
im ne bi m ogao odoleti da im se nisu suprotstavile specijalne
kohorte, podjednako snane i telom i duhom .
8. Ovdeje bitku reavao sukob najboljih u oba naroda. I kada
je ratni bog Mars od n eo na jednoj ili drugoj strani po nekog,
g u b itak je bio m nogo vei nego to je to broj palih pokazivao.
Kao da je bitku prenela na prvake, ostala gomila vojnika je svoju
budunost poverila hrabrosti drugih. M nogi su pali i na jednoj
i na drugoj strani, m nogi su bili ranjeni. Najzad su se konjanici,
upuujui je d n i drugim a prekore, pitali ta im preostaje ako
nisu neprijatelja razbili dok su bili na konjima, a kao peaci nisu
vie postigli; da li oekuju treu bitku? Zato su tako hrabro izleteli ispred bojnog reda da se bore na tuem mestu? Tako su,
podstrekujui je d n i druge tim reima, ponovo ju rn u li napred
uz pokli. N ajpre su potisnub neprijatelja, potom ga razbili i
najzad konano odbacili. Tekoje rei taje preteglo na rimsku
stranu pri tako jednakim snagama osim ako nije bila re o ratnoj srei jed n o g i drugog naroda; ona j e m ogla ili da podigne
m oral ili da obeshrabri. Rimljani su sledili H ernike u bekstvu
sve do njihovog logora. Odustali su od napada na logor je r se
ve smrkavalo. Bitka u stvari nije poela pre sredine dana, k ad je
diktator dao znak za napad. Do tad aje ekao na povoljan ishod
rtvovanja. Stoga se i bitka protegla sve do noi. Sledeeg dana
su Hernici pobegli, ostavljajui logor pust; ostavljeni su bili jedino ranjenici. Kolonu begunaca su razbili oni iz Signije ugledavi
je s bedem a kad je prolazila pored grada s malobrojnim bojnim
znacima. Potom su se razbeali na sve strane.
9. Konzuli sledee godine Gaj Sulpicije i Gaj Licinije Kalv,
ponovo su poveli vojsku protiv H ernika i kako neprijatelje nisu
nali u polju, silom su zauzeli njihov grad Ferentin.19 No kada
19 Ferentin se nalazio nedaleko od sadanjeg Viterba.
423

su se vraali, T ibur20 im je zatvorio kapije. Ovo je bila poslednja

kap: i pre toga su m noge tube ile i tam o i ovamo, i kako je
preko fecijala uzalud traeno da se uzeto vrati, bi objavljen rat
tiburtinskom narodu.
Kakoje poznato, te godineje bio diktator Tit Kvinkcije Pen,
a kom andant konjice Servije Kornelije M aluginensis. Licinije
Macer21 pie da je imenovanje diktatora izvreno radi odravanja izbora i da je to uinio konzul Licinije da bi se suprotstavio
ravoj narneri svog kolege, koji je urio da odri izbore pre poetka rata kako bi sebi produio konzulat. M eutim, Licinijevo
svedoanstvo im a m alu teinu j e r j e ovim traio slavu za svoj
gens. O tom e nisam u starim hronikam a naao nikakav pom en,
pa sam stoga sklon da verujem kako je im enovanje diktatora
izvreno zbog rata s Galima. Pouzdano se zna da su Gali te godine postavili svoj logor na treoj milji Puta soli,22 posle mosta
preko reke Anijen.
D iktator je zbog galske opasnosti obustavio rad sudova i
poto je uzeo pod zakletvu sve m lae ljude, izveo je iz grada
ogrom nu vojsku. Svoj logor je postavio na levoj obali Anijena.
Izm eu njih se nalazio most, koji ni je d n a ni druga strana nije
poruila da to ne bi bilo protum aeno kao znak straha. Bilo je
vie sukoba pri pokuajima da se m ost zauzme i nije se moglo
predvideti ko e ga se doepati. No onda stupi na m ost Gal izuzetnog rasta i gromoglasno uzviknu: Neka izae da se sa mnom
bori ovek koji je najjai u Rimu, a ishod nae borbe neka pokae koji je od dva naroda bolji u ratu.
20 Grad Tibur na reci Anijen osnovali su po jednoj prii Aborigini,
a po drugoj Arkadani; oni su iz utvrenja proterali Sikane, poreklom sa
Sicilije. U jeziku je ostao jak uticaj sabinskog. Posle pobede nad Volscima
osnovali su sveteniki kolegijum salija (skakaa) koji su u prolee pod
orujem sveano obilazili gradsku granicu. Takav kolegijum je postojao
i u Rimu.
21 Licinije Macer je bio rimski istoriar o kome se malo zna. Pripadao je rimskom nobilitetu i bio pretor u Rimu 68. pre n. e., a zatim je
upravljao jednom provincijom. Ciceron g aje kao pretor optuio za zloupotrebe u provinciji; bio je osuen, prem da mu je politiar Kras pruio
podrku. Napisao je Anale od kojih je sauvano dvadesetak fragmenata.
22 Put soli ( Vm Salaria), tako nazvan zato to su Sabinjani njime dovozili so sa mora.
424

10.
Kod mladih rimskih prvaka nastade tajac; bojali su se da
odbiju borbu, a nisu hteli ni da izazivaju sudbinu hrlei u opasnost. No tada se Tit Manlije, Lucijev sin, koji je izbavio oca od
optubi tribuna, sa svog mesta uputio diktatoru i rekao: Bez tvog
nareenja se, im peratore, ne bih borio ak i ako bih video sigurnu pobedu. Ali s tvojom dozvolom hteo bih da pokaem ovoj zveri, koja tako divlje iskae ispred bojnog reda, da potiem iz porodice onog oveka koji je galsku kolonu bacio s Tarpejske stene.
Na to e diktator: Neka ti je na sreu i hrabrost i odanost, kako
prem a ocu tako i prem a otadbini - poi i uz pom o bogova sauvaj nepobedivost rimskog imena. Potom su ga njegovi vrnjaci
naomali: on uze peadijski tit i opasa panski ma, pogodan za
borbu izbliza. Tako naoruanog i oprem ljenog ispratie ga protiv Gala. Ovaj je bio budalasto veseo i - ovo su stari pisci smatrali
vrednim da se zabelei - isplazio je jezik, podsmevajui se. Kada
su se drugi povukli, njib dvojica ostadoe sami u sredini, jed a n
prem a dm gom, naom ani vie za predstavu no po pravilima rata:
je d a n stasa natprirodne veliine, u arenoj odei kojaje bletala i aram a i zlatnim ukrasima; drugi vojnik osrednjeg stasa, sa
skromnim orujem, koje je pre bilo lako za korienje no ukras.
Nije bilo pesme, ni skokova, ni uzaludnog m ahanja omjem, ali
je bilo srca ispunjenog tihirn gnevom i hrabrou: svu sranostje
uvao za odluni trenutak. Dok su tako stajali izmeu dva bojna
reda, one okolo su ispunjavali i nada i strah. Gal je kao ogrom na
sena pretio odozgo, isturivi levom rukom tit da bi se zatitio od
oruja protivnika koji se pribliavao. K adaje uz straan zveket izvukao ma, udario je u prazno. A Rimljanin, isturivi visoko ma
u svojoj desnici, titom je udario donji deo Galovog tita i celim
telom se naao u njegovom zaklonu, zatien od ranjavanja, a
zatim je, naavi se izm eu napadaa i njegovog oruja, drugim
udarcem rasporio neprijatelju trbuh i slabine. Neprijatelj se smi
i pokri ogrom an prostor. Telo koje je lealo Rimljanin potede
svakog drugog udarca. Jed in o je sa njega skinuo ogrlicu poprskanu krvlju i stavio je sebi oko vrata. Gali stajahu zapanjeni od
straha i divljenja, a Rimljani, razdragani, pojurie u susret svom
vojniku: estitajui m u i hvalei ga odvedoe ga diktatom . U vojnikim aljivim i nevetim stihovima uo se nadim ak Torkvat.23
23 ,,Ogrliar, od rei torgues, ogrlica.
425

Slavan i astan, ovaj nadimak ostade i potomstvu u ovoj porodici.

Diktator m u dodeli zlatan venac i u divnim pohvalam a uzdie
njegov dvoboj pred okupljenim vojnicima.
11.
I tako m i H erkula, ova b o r b a je bila veom a znaajna
za ishod celog dogaaja; Gali su u toku noi urno ostavili svoj
logor i preli na tiburtinsku teritoriju. S njima su sklopili savez i
poto su ih Tiburti snabdeli, dobrovoljno su preli u Kampaniju.
Ovo je bio razlog to je konzul sledee godine, Gaj Petelije Balb,
kada je njegovom kolegi Marku Fabiju Ambustu pripala komanda u ratu protiv Hernika, po odluci naroda poveo vojsku prodv
Tibura. A kad su ovom gradu stigli u pom o Gali iz Kampanije
izvreno je strano pustoenje zemlje Labikana,24 T uskulana i
Albana, bez sum nje pod vostvom T iburta. I dok je dravi za
voenje rata protivTibura bio dovoljan konzul, zbog galske opasnosti je bila p rin u en a da im enuje diktatora, Kvinta Servilija
Ahalu, koji je za kom andanta konjice izabrao Tita Kvinkcija i
zavetovao se, po odobrenju Senata, da e prirediti Velike igre
ako se rat povoljno zavri. D iktator je odluio da vojska ostane
konzulu da bi dalje vodio rat protiv Tibura, a sam je prim io pod
zakletvu svu om ladinu, ne dozvoljavajui nikakav izgovor da bi
se izbegla vojna sluba. Bitka je voena nedaleko od Kolinskih
vrata, tako da su rimski vojnici iz celog grada bili p red oima
roditelja, ena i dece. To im je bilo veliko ohrabrenje i onda kad
su se borili daleko, a sada kad su se borili tu, ispunjavalo ih je
sve i stidom i saoseanjem. Gubici su bili veliki i na jed n o j i na
drugoj strani, ali ipak prvi popusti galski front. Beei, Gali potraie Tibur koji im je bio kao ratni logor. Dok su lutali, nedaleko od Tibura susreo ih je konzul Petelije i kad su im iz Tibura
izali u pom o m orali su zajedno da potrae utoite iza kapija
grada. I konzul i diktator su izvrsno vodili rat. Sa svoje strane
je i drugi konzul, posle nekih m anjih uspeha protiv H ernika,
pobedio u jedinoj, pamenja vrednoj bici poto g a je neprijatelj
naao sa svim snagama. D iktator je i jed n o g i drugog konzula
visoko uzdigao svojim pohvalama, dajui njihovoj poasti i neke
svoje zasluge, pa se potom odrekao diktature. Petelije je slavio
24
Labikansko polje (campus), teritorija grada Labike u Laciju, 18
milja jugoistono od Rima. Rimljani su poslali tamo svoje koloniste jo
418. pre n. e
426

dvostruki trijumf; za pobedu nad Galima i nad Tiburom . Za Fabija je odlueno da je dovoljno da ovenan ue u grad.
Tiburti su ismevali Petelijev trijumf: Gde se to on s njim a
sukobio u bici? U stvari, nekolicina posm atraa je izala ispred
kapije i posmatrala bekstvo i paniku Gala, a kada su videli da se
napad okree i protiv njih i da Rimljani ubijaju sve bez razlike
povukli su se u grad. Ovo su Rimljani smatrali dostojnim trijumfa. Zar se ude to su izazvali paniku pred tuim vratima, kad su
jo veu sami videli pod sopstvenim bedemima?"
12.
Tako su sledee godine, za vrem e konzula Marka Popilija Lenata i Gneja Manlija, krenuli iz Tibura svoju vojsku kada
je nastupila no i stigli pod Rim. Neoekivan dogaaj i noni
strah izazvali su paniku m eu ljudima koji su se probudili iz sna.
Veina pritom nije znala ni ko je neprijatelj ni otkuda dolazi.
Ubrzo su, m eutim , pozvani pod oruje, na kapijama su postavljene strae, a bedem i su zatieni. A kada se pri prvoj svetlosti
d an a pokazalo da j e p o d bedem im a sam o om anja grupa i da
neprijatelj nije niko drugi do Tiburti, konzuli su izali kroz dve
kapije i krenuli protiv neprijatelja koji je u dve kolone ve bio
stigao do bedem a. Pokazalo se, m eutim , da su doli pre koristei priliku no to su se pouzdavali u svoju hrabrost, tako da su
jedva izdrali prvi rimski napad. Njihov dolazak se Rimljanima
ipak pokazao kao dobrodoao je r je sukob izm eu plebejaca i
patricija, koji se ve oseao u vazduhu, potisnut iz straha od neprijatelja koji je tako blizu.
Drugi upad neprijatelja bio je jo tei za rimska polja. Tarkvinjani, eljni pljake, upali su na rim sku terito riju i to na
onom delu koji se granii sa E tru rijo m .25 Kada su odbili da
vrate ono to su uzeli, konzuli Gaj Fabije i Gaj Plaucije objavili
su im rat po odobrenju naroda. Fabiju je pao u deo rat protiv
njih, a Plaucije je dobio kom andu za rat protiv Hernika.
Sirio se glas i o upadu Gala. No kod tolikih opasnosti, uteha j e bila to to je s L atinim a, na njihovo traenje, sklopljen
ugovor. Prem a starom ugovoru, koji je tokom m nogih godina bio zapostavljen, od njih su dobili veliki broj vojnika. Ova
pom o je bila velika po tp o ra Rimljanima, pa su lake podneli
vest da su Gali ve stigli do P reneste i da su se utvrdili kod
25 Granica rimske teritorije prema Etruriji bila je na Tibru.
427

Pedum a.26 O dlueno je da se za diktatora im enuje Gaj Sulpicije, te su poslali po konzula Plaucija da ga imenuje. Diktatoru je
dat za kom andanta konjice Marko Valerije. Oni su protiv Gala
poveli vojnike izabrane iz dve konzularne vojske.
Rat se otezao vie no to j e elela i je d n a i d ru g a strana.
Isprva su Gali eleli borbu, ali kad je rimski vojnik zgrabio oruje i uao u borbu, galska hrabrost je malo popustila, a rimska
porasla. D iktatoru se to nije dopalo j e r nije eleo da ulazi u
borbu na sreu, kada ga na to nita nije prisiljavalo, protiv neprijatelja koga e vreme oslabiti na stranom terenu i bez zaliha
hrane i utvrenog poloaja gde bi se zadrao. Uz to, posredi je
bio neprijatelj ija se snaga i d u h a i tela ispoljavala u napadu,
a malaksavala pri svakom oklevanju.
Imajui ovo na umu, diktator je odugovlaio rat i zapretio
tekom kaznom onom e ko bi bez nareenja zapoeo bitku. Vojnici su to teko podnosili i gunali su protiv diktatora u meusobnim razgovorima na poloajima i predstraama, a napadali
su i patricije to nisu ostavili voenje rata konzulima. Umesto
toga izabrali su vanrednog kom andanta kao jedinog vou koji
eka da m u p o beda padne s neba. Uskoro su m u te i m nogo
gore prigovore i javno ponovili: ili e i bez njegove naredbe ui
u boj, ili e se u bojnom p o retk u vratiti u Rim. U skoro su se
vojnicima pridruili i centurioni, i to vie nisu bila aputanja u
malim grupam a nego su se i na glavnim prolazim a kroz logor
i pred atorom kom andanta svi razgovorili svodili samo na to.
Na skupovima se poveavala masa i sa svih strana se uo glas da
se ide diktatoru. U ime vojnika trebalo je da govori SekstTulije,
i to na nain koji je odgovarao njegovoj hrabrosti.
13.
Tulije j e ve sedmi put bio prvi cen tu rio n , i u vojsci,
m eu onim a koji su sluili u peadiji, nije bilo istaknujeg oveka od njega. Na elu grupe vojnika uputio se prem a tribunalu i
obratio diktatoru, koji se nije toliko zaudio kada je video grupu
koliko njenom voi Tuliju, koji je kao vojnik bio najrevnosniji u
ispunjavanju naredbi. Diktatoru", ree on, ,,ako je doputeno
da ti kaem, cela vojska smatra da si je kaznio zbog kukaviluka
i da je radi te kazne dri ovde nenaoruanu. Molila m e je da
26
Pedum, latinski grad izmeu Tibura i Prenesta, nekadanji lan
lige albanskih gradova. Osvojio ga je Koriolan.
428

o toj stvari s tobom razgovaram. Dakle, i ako bi nam se prebacilo

da smo napustili poloaje, da smo okrenuli u bekstvo, da smo
sram no izgubili zastave, sm atram da bi i u tom sluaju m ogao
dozvoliti da svoju greku iskupim o hrabrou i da novom slavom izbriemo seanje na greku. I legije koje su na Aliji zbog
straha izgubile otadbinu, kasnije su je povratile nastupajui iz
Veja. Nama e ostati neokrnjena slava i itava domovina bojom
pom oi, tvojom sreom i sreom rimskog naroda. Jedva se usuujem da govorim o slavi kad nam se i neprijatelj smeje da smo
se kao ene sakrili iza palisada od svake opasnosti, dok ti, na zapovednik - to nam jo tee pada - smatra da je tvoja vojska bez
junakog srca i bez oruja i bez ruku, i pre no to si nas iskuao
prezire nas kao da si voa bogalja i slabia. Sta drugo moemo
misliti da je razlog tom e da kao iskusan vojskovoa, izuzetne
hrabrosti u ratu, sedi, kako kau, skrtenih ruku. Bilo kako da
stvar stoji, ini se da ti pre sumnja u nau hrabrost nego mi u
tvoju. Ali ako ovo nije tvoj stav i ako ovo nije rat protiv Gala, no
neka zavera patricija da nas dre daleko od grada i naih penata, onda te molim da smatra da ovo nije govor vojnika upuen
zapovedniku, nego su rei plebejaca patricijima. Ako vi vodite
svoju politiku, oni e imati svoju. I ko na kraju moe da se ljuti
na to to smo mi vojnici, a ne robovi? Poslani smo u rat, a ne u
progonstvo. Ako bude dat znak, povedi nas u bitku i mi emo se
boriti kako dolikuje ljudim a i rimskim graanim a. A ako nem a
posla za oruje, zar ne bism o radije provodili vrem e u Rimu
no u vojnom logoru? Ovo je ono to bism o rekli patricijim a.
A tebe kao zapovednika molimo kao vojnici da nam prui priliku za borbu. Ako elimo pobedu, elimo je pod tvojim vostvom;
tebi emo doneti lovorov venac, s tobom emo u trijumfu ui u
Rim i u pratnji tvoje trijum falne koije ui emo u hram Jupitera najveeg i najm onijeg, ovenani slavom i zahvalni." Tulijev
govor podrae vojnici svojim molbama. Sa svih strana su se uli
povici da dade znak za borbu i izda naredbu da se zgrabi oruje.
14.
Prem da je sm atrao da ova stvar, dobra po pobudam a,
nee bid dobar prim er po nainu izvoenja, diktator je preduzeo da uini onako kako su svi vojnici eleli. A ipak je Tulija
odveo na stranu i zapitao ga o emu je zapravo re i kako je do
ovoga dolo. Tulije je iskreno molio diktatora da mu veruje da
nije zaboravio na vojniku disciplinu, da im a na um u i svoje
429

diktatorsko dostojanstvo. U znem irena masa ide uvek za onim a

koji su je pokrenuli; on nije odbio da im bude voa da ne bi pobunjena masa, kako se obino dogaa, izabrala drugog. On sam
nee nita uiniti protiv volje svog kom andanta. Ipak m u se ini
da je veoma teko zadrati vojnike; stvar se ne moe odlagati ako
su duhovi tako uznem ireni: sami e odabrati i vreme i mesto za
bitku ako to zapovednik ne uini. Dok su oni razgovarali, dogodi se d a je je d a n Gal pokuao da odvede stoku koja se sluajno
napasala u blizini palisada. Dva rimska vojnika su ga spreila u
tome, pa su ih Gali gaali kam enjem . Na to se digoe povici na
rimskim poloajima, te sajed n e i sa druge strane pojurie ljudi.
Dolo bi do prave bitke da ih c en tu rio n i nisu razdvojili. Ovaj
dogaaj je pokazao Sulpiciju koliko je Tulije u pravu. Situacija
nije dozvoljavala nikakvo odlaganje i diktator najavi da e sutradan stupiti u bitku.
Poto se odluio za bitku, pouzdajui se vie u hrabrost nego
u snagu svoje vojske, diktator je gledao i razmiljao kako bi i na
koji nain izazvao strah kod neprijatelja. Briljivo je razmiljao
0 jed n o m nainu, koji su potom i nai i strani kom andanti koristili sve do naih dana: naredio je da se m ulama skinu samari
1 ostave samo pokrivai, a konjuare je naoruao orujem koje
je pripadalo neprijatelju ili vojnicima koji su bili bolesni. Ovih
je bilo oko 1.000, a dodao im je i 100 konjanika i naredio da se
nou povuku u brda iznad logora i da se sakriju u um u, te da
odatle ne kreu dok im on ne bude dao znak. A sam je u svitanje
u podnoju brda nam erno razvukao svoju bojnu liniju kako bi
neprijatelja naterao da se postavi prem a brdu. Tu je izvrio priprem e da ih prestrai, znajui da se praznim strahom postie vie
no pravom snagorn. Galske voe su mislile da Rimljani nee sii
u ravicu; zatim kad su ih videli kako ipak silaze, eljni bitke grunue u napad i tako borba zapoe pre no to su voe dale znak.
15.
Gali su otro napali na desno krilo i ono ne bi moglo izdrati napad da se tu sluajno nije naao sam diktator. Pozvao je
Seksta Tulija po im enu i zapitao ga zar je oseao da e se vojnici
tako boriti. Gde su sada oni uzvici kojima su traili oruje, gde su
pretnje da e i bez naredbe diktatora ui u borbu? Sada ih sam
zapovednik poziva da krenu napred. Usuuju li se sada da krenu za njim oni koji su bili sprem ni i da vode, oni koji su hrabri
u logoru, a kukavice u bici? Tako im je govorio istinu i oni suje
430

uli. Stid ih je p okrenuo i oni su ju rn u li u susret neprijatelju,

zaboravljajui na opasnost. Ovaj napad, gotovo bezuman, zbuni
neprijatelja, a onda tako zbunjen krenu da bei pred rimskom
konjicom. A diktator, videvi da bojni poredak na drugoj strani
poputa, prenese bojne znakove na levo krilo gde su neprijatelji zbijali svoje redove, pa onda dade znak onim a u brdim a da
krenu. Kad se odande zaori nov bojni pokli i kada Gali videe
da ovi kreu prem a njihovom logoru, napustie bitku iz straha
da ne b u d u odseeni i u n e re d u krenue ka logoru. Kada im
se tu suprotstavio M arko Valerije, k o m andant konjice, koji je
gonei desno krilo neprijatelja stigao do njihovog utvrenja,
oni okrenue prem a brdim a i umi. Ovde su, poto se bitka ve
smirila, lani konjanici i konjuari hvatali one koji su beali u
umu; nastade strano ubijanje. O d vrem ena Marka Furija nije
bilo zasluenijeg trijumfa nad Galima od onoga koji je proslavio
Gaj Sulpicije. Zlato koje je zaplenio od Gala u velikoj koliini
posvetio je na Kapitolu, ogradivi ga zidom od tesanog kamena.
Ove godine su i konzuli vodili ratove, ali je ishod bio razliit. Gaj Plaucijeje pobedio i pokorio Hernike, dok se protivTarkvinjana borio njegov kolega Fabije, neoprezno i lakomisleno.
Nije bilo toliko gubitaka u bici koliko je Rimljane pogodilo to
to su Tarkvinjani prineli na rtvu 307 zarobljenih rimskih vojnika. Ova sram na kazna bila je jo upadljivija opom ena rimskom
narodu. Na taj poraz se nadovezalo i pustoenje rimske teritorije
na koju su upali najpre Privernati, potom Velitrani. Iste godine
su osnovane jo dve rimske tribe, Pom ptina i Publilija. O drane
su i sveane igre na koje se zavetovao M arko Furije kao diktator. Zakon prodv podmiivanja prvi p ut je predloio u skupdni
narodni tribun Petelije po odobrenju Senata. Verovalo se da e
se ovim zakonom suzbiti obiaj pridobijanja glasaa, pre svega
kod skorojevia koji su radi toga obilazili vaare i druge skupove.
16.
Zakonski predlog Marka Duilija i Lucija Menenija, narodnih tribuna, o kamati o d je d n e uncije [dvanaestine] ,27 p o d n et
27
Unciarum fenus, unicijarna kamata, znaila bi jednu dvanaestinu;
meutim, ne zna se kako to treba shvatiti, kao dvanaestinu od cele sume
duga ili od kamate, koja, prem a jednoj vesti kod Tacita (Annales, VI, 16),
ve po Zakonima XII tablica nije smela bid vea od jedan posto. Misli se
d aje u pitanju jedan posto meseno, ilijedna dvanaestina godinje.
431

sledee godine za vreme konzula Gaja Marcija i Gneja Manlija,

nije bio po volji patricijim a, ali su ga plebejci izglasali s veim
oduevljenjem no bilo koji drugi zakon. Pored ratova, na koje
su se odluili prethodne godine, Rimljanima su se pojavili i Falisci28 kao nov neprijatelj. Njihova krivicaje bila dvostruka: prvo,
njihovi mladii su ratovali protiv Rima zajedno s Tarkvinjanima;
drugo, one Rimljane koji su posle poraza pobegli u Falerije nisu
vratili kad su ih fecijali zatraili nazad. K om anda protiv njih
pripala je Gneju Manliju, dok je Marcije odveo vojsku na teritoriju Privernata i na njihova polja, koja su usled dugog mira bila
poteena svakog pljakanja, i tu se vojnici natovarie plenom .
Ovome je dodao i sopstvenu dareljivost, tako da dravna kasa
nije trpela, a tim e je doprineo da se povea privatna imovina
vojnika. Dok su Privernati boravili u utvrenom logoru ispred
svojih bedem a, on sazva vojnike u skuptinu i ree: Predau
vam kao plen i logor i grad neprijatelja ako mi obeate da ete
se u borbi hrabro drati i da ete misliti na boj, a ne na pljaku.
Odm ah su zatraili bojne znake, uz glasne povike i oduevljenje,
i kako se ukazala sigurna nada, uoe u bitku. Tu ispred bojnih
znakova, Sekst Tulije, o kome je napred bilo rei, uzviknu: Evo,
kom andante, kako tvoja vojska ispunjava obeanje i oborivi
koplje izvue ma i ju rn u na neprijatelja. Tulija su sledili svi koji
su ili n a p re d i pri prvom n apadu razbie neprijatelja, a kada
se ovaj rasturen dade u bekstvo, krenue za njim. Kad su bedemima prim akli lestve prinudili su grad na predaju. Za pobedu
nad Privernatim a bio je proslavljen trijumf.
A drugi konzul nije postigao nita to bi bilo vredno pom ena osim to je na nain koji nije bio uobiajen u logoru kod
Satrija doneo zakon o porezu od pet posto na oslobaanje robova, koji su izglasali vojnici razvrstani po tribam a.29 Senat je
prihvatio ovaj zakon je r je donosio veliki prihod praznoj dravnoj kasi. Ali n arodni tribuni, uznem iren ne toliko zbog zakona
28 Falisci su stanovnici grada Falerija u junoj Etruriji, na uu reke
Trer u Tibar. Jeziki ostaci ukazuju na to da nisu bili Etrurci nego verovatno Sabeli.
29 U pitanju je tributska skuptina kojaje do 287. pre n. e. okupljala samo plebejce, a posle te godine, kada su njene odluke i bez potvrde
Senata imale snagu zakona, sve rimske gradane. Veliki znaaj u rimskom
polidkom ivotu imale su u drugoj polovini II veka pre n. e.
432

koliko zbog prim era koji su drugi mogli slediti, zatraie sm rtnu
kaznu za onoga ko sazove n arod u skuptinu van Rima.30 Ako
bi se to dozvolilo, po njihovom miljenju, vojnici koji su se zakleli konzulima doneli bi odluku o bilo em u, pa i o onom e to
je pogubno po narod. Iste godine je Licinije Stolon na tubu
Marka Popilija Lenata, po ovom zakonu osuen da plati 10.000
asa zato to je posedovao 1.000 jugera zemlje zajedno sa sinom,
koga je oslobodio oinske vlasti31 da bi izigrao zakon.
17.
Novi konzuli, M arko Fabije A m bust i M arko Popilije
Lenat, obojica izabrana drugi put, vodili su dva rata; je d a n od
njih, kojije Lenatvodio protivTiburta, b io je lak: neprijateljaje
oterao u grad i opustoio m u polja. Drugog konzula su porazili
Falisci i Tarkvinjani u prvom sukobu. Paniku su izazvali njihovi
svetenici koji su nastupali kao m ahniti, sa zapaljenim bakljama
i nosei zmije; preplaeni stranim prizorom , rimski vojnici se
ludi od straha i zaprepaenja povukoe u svoj logor u neredu.
No potom , kada su ih konzul, legati i tribuni ismejali zato to se
kao deca plae praznih utvara i kad su ih izgrdili, njih obuze stid
i kao slepi se ustremie na one od kojih su pobegli. Poto su tako
razbili najpre utvare kod neprijatelja, udarie na one koji su nosili oruje i naterae u bekstvo itav bojni red. Istog dana su se
dokopali i njihovog logora i, zadobivi veliki plen, vratili se kao
pobednici. U vojnikim alama podsmevali su se i pojavi neprijatelja i svom strahu. No potom se die sva Etrurija i pod vostvom
Tarkvinjana i Faliska stie do Salina. Ovoj opasnosti se suprotstavi Gaj Marcije Rutul, prvi diktator plebejaca. Za kom andanta
konjice imao je Gaja Plaucija, takoe plebejca. Patricijim a se
inilo nedostojnim da ak i diktaturu dele s plebejcim a i stoga
su pravili sve m ogue sm etnje diktatorovim odlukam a i priprem am a za ovaj rat. Utoliko je narod sprem nije prihvatao sve ono
to je diktator predlagao. O n izae iz grada i splavovima preveze
vojsku s je d n e obale T ibra na drugu da bi oterao one koji su
se rasturili po poljim a radi pljake. Neoekivano se pojavivi,
30 Vlast narodnih tribuna prestajalaje na je d n u milju od Rima; tako
je vlast konzula van Rima bila neograniena.
31 Prema zakonu Licinija i Sekstija iz 367-366. pre n. e., niko nije smeo
posedovati vie od 500 jugera dravne zemlje. Sin osloboen oeve vlasti
{patri potestas) mogao je i sam imati 500 jugera, a dok se nalazio pod vlau oca porodice, mogao je imati najvie 250 jugera.
433

zauze im i vojni logor. Zarobio je 8.000 neprijatelja, dok je ostale ili pobio ili naterao da ostave rimsku zemlju. Trijumfovao je
po odluci naroda i bez odobrenja Senata.
Kako patriciji nisu eleli da konzularne izbore odri plebejski diktator ili konzul, a drugog konzulaje zadravao rat, drava
se odluila na interegnum . Intereksi su bili, je d a n za drugim ,
Kvint Servilije Ahala, Marko Fabije, Gnej Manlije, Gaj Fabije,
Gaj Sulpicije, Lucije Emilije, Kvint Servilije i Marko Fabije Ambust. Za vrem e drugog intereksa nastala je rasprava o tom e to
su oba kandidata za konzule bili patriciji. Narodni tribuni su na
to stavili veto, na ta je intereks Fabije objavio da prem a jednom
od Zakona XII tablica, ono to n aro d odlui ima snagu zakona
i poto je n arod glasao, to je i vaea odluka. Svojom intervencijom tribuni nisu nita drugo postigli osim to da se skuptina
odloi. Za konzula su izabrani Gaj Sulpicije Petik (trei put)
i Marko Valerije Publikola, obojica patriciji. Istog dana su stupili na dunost.
18.
To je bilo 400 godina posle osnivanja grada Rima, a 35
godina posle oslobaanja od galske opsade. Konzulat je oduzet
od plebejaca poto su ga drali 11 godina. Ove godine je Empul
oduzet od Tiburta, a da pri tom e nije voena bitka koja bi bila
vredna pom ena. Voen je rat pod auspicijama dvojice konzula,
kako neki pisci kau, ili je Sulpicije pustoio polja Tarkvinjana,
d o k je u isto vrem e Valerije vodio legije protiv Tiburta.
U Rimu je voena teka borba s plebejcima, koje su predvodili narodni tribuni. Konzuli su smatrali da je pitanje ne samo
asti nego i hrabrosti da konzulat koji su dobili kao patriciji
predaju sledee godine patricijima. Smatrali su da ga ili u celini treba napustiti, tako da bude plebejska m agistratura, ili ga u
celini zadrati budui da su ga kao takvog prim ili od predaka.
Plebejci ustadoe protiv toga: zato ive i raunaju se kao deo
graanstva ako ne mogu da dobiju sve ono to je ve ostvareno
hrabrou dvojice ljudi, Lucija Sekstija i Gaja Licinija? Radije
u trped kraljeve ili decemvire, ili n ekujo goru vlast, no to e
m irno gledati da oba konzula b u d u patriciji. Ne sm enjuju se
oni koji kom anduju i oni koji sluaju da bi je d a n deo graanstva veno bio na vlasti, a plebejci odreeni da robuju. Tu su
bili i narodni tribuni kao inicijatori, ali kako su uz pobunu svi
pristali, voe su se jedva isdcale. Poto je narod vie puta uzalud
434

silazio na Marsovo polje i m noge skuptine prole u pobunam a,

najzad pobedi upornost konzula. Na to u narodu izbi takvo nezadovoljstvo da su tribuni uzvikivali da je sloboda izgubljena i
da treba napustiti ne samo skuptinu nego i grad, sada osvojen
i pritisnut kraljevskom vlau patricija. Konzuli su zavrili izbore
vrlo energino bez obzira na to to ih je deo naroda napustio i
uprkos malom broju glasaa. Za konzule su bili izabrani patriciji
M arko Fabije Ambust trei p u t i Tit Kvinkcije. U nekim hronikama kao konzula naoh Marka Popilija um esto Tita Kvinkcija.
19.
Ove godine su s uspehom voena dva rata: protiv Tarkvinjana i Tiburta; s Tiburtim a se ratovalo sve dok nisu prinueni na konanu predaju. O d njih je oduzet i grad Sasula. I ostali
gradovi na njihovoj teritoriji imali bi istu sudbinu da se celo
plem e nije predalo na veru konzulu. Za pobedu nad Tiburtim a
proslavljen je trijumf, prem da pobeda nije bila surova. Prem a
Tarkvinjanim a nije pokazana nikakva milost: mnogi sm rtnici
izgubie ivot u ovom ratu, a iz ogrom nog broja zarobljenika izabrano je 358 najboljih po poreklu i poslato u Rim, dok su ostali
pobijeni. No n arod nije blae postupio ni prem a onim a koji
su stigli u Rim: nasred Forum a su najpre pretueni batinam a,
a zatim poseeni sekiram a. Ovo je bila odm azda za Rim ljane
koji su bili rtvovani na Forum u u Tarkvinijima. Uspeno voeni
ratovi naterali su i Sam nite da trae rimsko prijateljstvo. Senat
je njihovim poslanicim a dao povoljan odgovor, pa je sklopljen
ugovor o prijateljstvu.
No rimski plebs nije imao toliko sree kod kue kao to je
im ao u ratu. Prem da je uvoenje kam ate od jed a n posto olakavalo vraanje dugova, siromane je i sama glavnica unitavala
i oni su dospevali u duniko ropstvo. Tako im ni okolnost da
su oba konzula izabrana m eu patricijim a, ni briga za komicije nisu mogle odvojiti panju od njihovih privatnih problem a.
A konzulat je ostao kod patricija. Za konzule su izabrani Gaj
Sulpicije Petik, njem u je ovo bio etvrti izbor, i Marko Valerije
Publikola drugi put.
Drava je sada bila zaokupljena brigom zbog rala s Etrurijom . Govorilo se da su se Cerc32 i iz saaljenja i zbog srodstva prikljuile Tarkvinjanima. U isto vreme latinski poslanici su javljali
32 Cere su stari etrurski grad, severno od Rima.
435

da Volsci vre regrutovanje i naoruavaju vojsku, da ve prete

njihovim granicam a; odatle e uskoro stii i na rim ska polja.
S enatje odluio da ne zanem ari ni je d n u ni drugu vest i naredio da se izvri regrutovanje za oba rata, a da konzuli preuzm u
kom andu. Ipak je panja bila vie okrenuta ratu s E trurcim a
poto se iz pism a konzula Sulpicija, kome je pripadala komanda za rat protiv Tarkvinjana, saznalo da je opustoena teritorija
oko rimskih solana i da je deo plena odvuen u zemlju Cera je r
se m eu onim a koji su pljakali nalazila i om ladina ovog grada.
I tako je Senat naredio da se konzul Valerije, koji je krenuo u
susret Volscim a i postavio logor kod Tuskula, vrati i da imenuje diktatora. O n imenova Tita Manlija, Lucijevog sina. Ovaj
se, poto je za kom andanta konjice uzeo Aula Kornelija Kosa,
zadovoljio konzulskom vojskom i po odobrenju Senata i odluci
naroda objavio rat Ceritanima.
20.
Na to Ceritane obuze pravi strah od rata, kao d a je u reima neprijatelja bilo vie snage da se izazove rat no u njihovim
postupcima i pljakanju, koje je i izazvalo Rimljane da im objave
rat. Kako su jasno videli da svojim snagama nisu dosrasli ovome
ratu, izrazili su kajanje zbog pljakanja i proklinjali Tarkvinjane
koji su ih nagovorili da se odm etnu. Nisu se naoruavali i nisu
se sprem ali za rat; svak je traio da se upute poslanici da trae
oprotaj za greku koju su poinili. Kada su poslanici stigli u
Senat, ovaj ih je u p u tio na n aro d . Ovde su prizivali bogove,
ije su svete p red m ete kulta prim ili u vrem e galske najezde i
o njima se brinuli kako to kult nalae, da sada kad su Rimljani
ponovo sreni pokau prem a njim a onu samilost koju su oni
pokazali prem a rimskom narodu u tekim vremenima. Okreui
se prem a Vestinom hram u, podseali su i svetenike i vestalke
na svoje gostoprimstvo,33 isto i ispunjeno religijskim obzirom.
Zar e neko verovati da e i posle tolikih zasluga za rimski narod postati neprijatelji bez razloga? Zar bi nam erno skoranjim
nedelom pokvarili svoja nekadanja dobroinstva prem a onima
koji su puni zahvalnosti? Prem a n a ro d u ije prijateljstvo sada
trae ispunjeni kajanjem? Neka se ne naziva slobodnom odlukom ono to je strah i prisila. Kad su Tarkvinjani prelazili preko
33
U vreme galskog osvajanja u Cere su se sklonili i svetenici, nosei
svete predm ete koji se koriste u kultu.
436

njihove teritorije u p unom bojnom poretku, nisu nita drugo

traili osim prolaza, ali su sa sobom kao pratioce povukli neke
seljake da zajedno uestvuju u pljaki koja se sada svima pripisuje kao krivica. Ako ove treba da im predaju, oni su sprem ni
da to i uine, a ako Rimljani zahtevaju da se oni kazne, i to e
uiniti. Cere kao svetilite rimskog naroda, utoite svetenika
i sklonite za rimske svetinje, neka ostanu nedirnute i iste od
krivice za rat zbog gostoprim stva koje su ukazali vestalkam a i
zbog negovanja kulta bogova. Narod, vie d irn u t starom zaslugom no sadanjom krivicom, bio je p re sprem an da zaboravi
skoranje zlo nego staro dobroinstvo, i ta k o je p o d aren m ir
n aro d u Cere. Sklopljeno je prim irje na sto godina i odlueno
da se to zabelei na bronzanoj tabli. Sva vojna sila sada je bila
okrenuta protiv Faliska, koji su bili optueni za istu stvar. AJi se
na neprijatelja nije nailo. Rimljani su pljakajui preli preko
njihove zemlje, ali su se uzdrali od napada na gradove. Legije
su vraene u Rim, a ostatak godine je proao u popravci bedem a
i kula; Apolonu je posveen hram.
21.
Krajem godine, konzularne izb o re je prekinula borba
izm eu patricija i plebejaca. Dok su n aro d n i tribuni govorili
da nee dozvoliti da se odre izbori ukoliko se ne budu potovali zakoni Licinija i Sekstija, diktator je u porno ostao pri tom e
da e radije ukinuti konzulat u dravi no to e dozvoliti da taj
poloaj dele patriciji i plebejci. Izbori su odloeni dok diktator
nije otiao s vlasti, a on d a se drava vratila interegnum u; kako
su intereksi smatrali da su plebejci opasni za patricije, sve do
jed an aesto g in tereg n u m a34 borili su se protiv tribuna, koji su
se razmetali da tite Licinijeve zakone. Plebejcima su, m eutim ,
dugovi bili vea briga je r su se sve vie poveavali, p a je tako privatni problem izbio u prvi plan u javnim sukobima. Kada m u je
ovo dodijalo, S e n a tje naloio Luciju Korneliju Scipionu, jednom intereksu, da radi opte sloge pri izborim a potuje Licinijeve zakone. I tako je Publije Valerije Publikola dobio za kolegu
plebejca Gaja Marcija Rutula. Poto su tim e mnogi duhovi bili
smireni, novi konzuli su pokuali i da ublae teret kamata poto
se inilo da to razdvaja ljude. Reavanje dugova su preneli na
34
Kako je svakih pet dana biran novi intereks, ukupno je prolo 55
dana bez konzula.
437

dravu, izabravi komisiju od pet lanova [kvinkvevire] koji su

nazivani m ensariji35je r su delili novac. Izabrani su Gaj Duilije,
Publije Decije M ur, Marko Papirije, Kvint Publilije i Tiberije
Emilije. Ovaj posao nije bio lak poto su esto i je d n a i druga
strana bile nezadovoljne, a je d n a uvek. Oni su ga uspeno obavili je r su imali um eren stav i nisu rasipali dravni novac. Plaanja
koja su kasnila pre zbog sporosti dunika no zbog nedostatka
sredstava, reili su tako to su na Forum u postavili stolove, pa su
dugove ili plaali iz dravne kase poto bi primili garanciju, ili
su dunike oslobaali nakon to bi pravino procenili njihovu
imovinu. Tako j e reena ogrom an deo dugova i bez nepravde
i bez ijednog spora m eu strankam a. Potom , kako j e nastao
neosnovan strah od E truraca j e r j e stigao glas da su zaverilo
dvanaest etrurskih naroda,36 bio je imenovan diktator. Imenovanje je izvreno u vojnom logoru poto je senatska odluka tamo
upuena konzulima. Za d ik tato raje izabran Gaj Julije ko m eje
kao kom andant konjice dat Lucije Emilije. M eutim , na svim
granicam a je vladao mir.
22.
Pokuaj diktatora u Rimu da za konzule dovede dvojicu patricija vratio je dravu na interegnum . Dva intereksa, Gaj
Sulpicije i M arko Fabije, sproveli su ono to je diktator uzalud
pokuavao. O ba konzula su izabrana m eu patricijim a j e r je
narod postao pomirljiviji zbog nedavne pomoi oko izmirivanja
dugova. Bili su izabrani sam Gaj Sulpicije, koji je prvi napustio
poloaj intereksa, i Tit Kvinkcije Pen. Neki Kvinciju dodaju prenom en Cezon, drugi - Gaj. O bojica krenue u rat, Kvinkcije
protiv Faliska, Sulpicije protivTarkvinjana. Kako im neprijatelj
nigde nije izaao u susret, rat su vodili vie tako to su spaljivali
i pustoili polja no to su se borili s ljudima. Poto je o tpor oba
naroda bio savladan, na isti nain kao to duga bolest savlada
starost, zatraili su najpre prim irje od konzula, a zatim, po dozvoli konzula, od Senata. Bilo je zakljueno na 40 godina.
Tako je otklonjena briga o dva rata koji su pretili i vojska je
najzad mogla da predahne. Poto je nastupio period relativnog
35 Naziv mmsarium (bankar) potie od rei mensa, sto.
36 U pitanju je poznati savez dvanaest etrurskih naroda (XII populi
Etruriae), koji je imao prvenstveno religijsko, a potom i politiko obeleje, ali bez vrste organizacije i zajednikih institucija.
438

m ira odlueno je da se izvri popis stanovnitva i procena imovine, poto je reavanje pitanja dugova dovelo do toga da su
m noge stvari prom enile vlasnike. Ali kad su zakazani izbori za
cenzore i kad je Gaj Marcije Rutul, prvi diktator izabran m eu
plebejcim a, objavio da e se nadm etati za cenzuru, to je naruilo slogu m eu staleima. Cini se da je svoj zahtev postavio u
nezgodno vreme, kada su oba konzula bili patriciji koji su izjavili
da nee glasati za njega. No on se drao onoga to je zapoeo
i postigao je cilj i svojom upornou i uz pom o narodnih tribuna, koji su ulagali napor da plebejci ponovo steknu konzulat
koji su izgubili na poslednjim izborima. Njegovo dostojanstvo
je otvorilo put plebejcima do diktature, pa je pom ou istog dela
naroda nastojao da doe i do cenzure. I tako nije bilo m nogo
prodvljenja kad je Marcije izabran za cenzora zajedno sa Manlijem Nevijem.
Ove godine je izabran za diktatora Marko Fabije, ne zbog
ratne opasnosd nego stoga da bi na konzularnim izborima spreio da se prim eni Licinijev zakon. Kom andant konjice mu je bio
Kvint Servilije. Ipak ni izbor diktatora nije pom ogao; njegova
vlast je m alo uticala j e r su patriciji bili isto tako nem oni kao
i pri izboru cenzora.
23.
O d plebejaca je bio izabran za konzula Marko Popilije
Lenat, a patriciji su dali Lucija Kornelija Scipiona.
Zahvaljujui srei, vea slava je pripala plebejskom konzulu. Kada je javljeno da se ogrom na galska vojska utaborila na
ladnskoj teritoriji, kom anda za rat protiv Gala preko red a je
dodeljena Popiliju je r je Scipiona napala teka bolest. Popilije
je h itn o pristupio regrutovanju vojske i nared io da svi m lai
ljudi pod orujem d o u do Marsovog svetilita, s one strane
Kapenskih vrata,37 a da kvestori iznesu bojne znake iz erarijum a.38 Poto je od sakupljenih p o p u n io etiri legije, ostale je
predao pretoru Publiju Valeriju Publikoli. O d Senata je zatraio
37 Kapenska vrata su se nalazila na Servijevom bedemu u Rimu, na
padini brega Celija, prem a dolini Kamena. Ovde je poinjao Apijev put
( Via Appia) , koji je vodio na jug.
38 Erarijum (eraruium), dravna riznica u kojoj je uvana pokretna
imovina rimske drave; pored srebra i drugih dragocenosti, tu su uvani
dravni ugovori i dravne zastave. Erarij se nalazio u Saturnovom hramu
i bio je pod nadzorom kvestora.
439

da se regrutuje jo je d n a vojska koja bi titila dravu u sluaju

da doe do nepredvienog o b rta u ratu. Poto je sve valjano
prouio i priprem io, sam je krenuo na neprijatelja. Da bi svoje
snage isprobao pre no to doe do prave opasnosti, zauzeo je
jed a n breuljak kojije leao veom a blizu galskog tabora i zapoeo da ga utvruje palisadama. K adaje ovo divlje plem e, u dui
eljno okraja s Rimljanima, ugledalo rimske zastave, postavilo
se tako kao da e smesta ui u bitku. Potom kada su videli da
Rimljani ne silaze u ravnicu i da su se utvrdili, kako prirodnim
poloajem uzvienja tako i bedem om , poverovali su da su se
preplaili. Sm atrajui d a je to povoljna prilika za napad, je r su
Rimljani zauzeti svojim utvrivanjem, nastupie uz stranu buku. Rimljani, m eutim , nisu odustajali od svog posla: trijariji su
radili na utvrivanju, a hastati i principiji39 su stajali ispred njih
pod orujem i oprezno se suprotstavili napadu. Osim hrabrosti
pom ogla je i okolnost da je m esto bilo na uzviici tako da koplja nisu bacali uzalud, kao to se esto dogaa u ravnici, nego
su sva, kao da su osloboena sopstvene teine, pogaala cilj.
A Gali, pribliavajui se u trku, zastali su neodluno j e r su ih
sada koplja optereivala bilo da su se zbijala u njihove titove ili
ih probadala. Sopstveno kolebanje im je smanjivalo hrabrost, a
u isti m ah poveavalo smelost neprijatelja, te oni grunue nazad,
je d n i preko drugih. Sudarajui se m eusobno, jo vie su sami
doprinosili svojoj pogibiji: tako su se strmoglavili niz padinu da
ih je vie pogaeno u guvi nego to su stradali od maa.
24.
No rim ska pobeda jo nije bila konana. Kada su sili
u polje naili su na drugu masu neprijatelja, je r ogrom no galsko mnotvo nije ni osedlo preth o d n e gubitke i uspostavljalo je
novu bojnu liniju, dovlaei uvek nove vojnike protiv pobedonosnog neprijatelja. Rimljanin se zaustavi u svom juriu; bio je
um oran da bi se ponovo izloio napadu. Osim toga je i konzul,
do k je podsticao one u prvim redovima, neoprezno sebe izloio
i kako m u je levo ram e bilo gotovo odseeno, on se zakratko
povue iz borbe. I kad je izgledalo d a je pobeda izgubljena zbog
oklevanja, konzul se, poto m u je rana bila previjena, vrati do
zastava i uzviknu: to stoji, vojnie? Nije re o neprijatelju kao
39
O podeli rimske vojske na hastate, principije i trijarije vided Livije,
VIII, nap. 4-10.
440

to su Latini ili Sabinjani, koje e posle pobede pretvoriti od

neprijatelja u saveznika; oruje smo podigli na zveri; ili emo
tu u krv proliti, ili em o sami izginuti. O terali ste ih od logora, odbacili ste ih u dolinu; stali ste nogom na leeve pobijenih
neprijatelja, a vi stejo na nogama. Pokrijte polje njihovim mrtvima kao to ste ispunili brda. Ne nadajte se da e neprijatelj
uzmai ako vi stojite: podignite zastave i krenite napred. Ohrabreni ovim reima, ponovo su krenuli i oterali prve m anipule
Gala. Zatim su kao klin prodrli m eu neprijateljske redove. Tu
su varvari poeli da se rasturaju i, nemajui ni discipline ni voe,
okrenue napad na svoje saveznike. Rasturivi se po polju i mimoiavi sopstveno utvrenje, traili su najvii m eu bregovima
koji su ih opkoljavali i dohvatili se Albanskih planina. Konzul ih
nije sledio dalje od logora, prvo stoga to m u se rana pogoravala, a drugo zato to nije hteo da vodi vojsku ispod bregova koje
su zauzeli neprijatelji. Poto je sav plen iz neprijateljskog logora
razdelio vojsci, vratio je pobednike ete u Rim natovarene plenom . Konzulova ra n a je dovela do odlaganja trijumfa. T o je bio
razlog da Senat im enuje diktatora radi odravanja konzularnih
izb o ra je r su oba konzula bila bolesna. Izabran je Lucije Furije
Kamil, a za kom andanta konjice Publije Kornelije Scipion, koji
je patricijima vratio starinsko pravo konzulata. Zbog ove zasluge
je, uz veliko zalaganje patricija, bio izabran za konzula; on objavi
izbor svog kolege, Apija Klaudija Krasa.
25.
Pre no to su novi konzuli stupili na dunost, Popihje
je proslavio trijum f za p o b ed u nad Galima, na veliku radost i
oduevljenje plebejaca. M eusobno su se doaptavali i pitali da
li sada im a nekoga kom e se konzul ne dopada. U isto vrem e
su napadali diktatora da je samog sebe izabrao za konzula i da
je na taj nain prezirui Licinijev zakon, gramzivou i javnom
nepravdom stekao ovu sram nu nagradu.
G odini su dali obeleje m nogi i raznovrsni potresi. Gali
su silazili s Albanskih planina je r nisu m ogli da izdre otrinu
zime; pljakali su rastureni po poljima i prim orskim mestima.
M ore, kao i obalu kod Ancija, u laurentinskoj oblasti, i ue
T ibra ugroavali su grki brodovi. Posle neo d lu en ih bitaka
s neizvesnim ishodom , Gali su se povukli u svoj logor, a Grci
na svoje brodove, ne znajui da li su p o beeni ili su pobedili.
Ali neuporedivo vei strah no ovi dogaaji izazvala je skuptina
441

L adna koja j e odrana u Ferennskom gaju. Kada su Rimljani zatraili da im poalju tru p e za njihove ratove, odgovorili
su iin bez ikakvog okolienja da prestanu kom andovati onim a
od kojih trae pom o; Latini e se rado latiti oruja kad je u
pitanju njihova sloboda, ali to nee uiniti na tuu kom andu.
Uplaen zbog ovog odm etanja saveznika usred dva istovremeno voena rata, Senat je naredio konzulim a da p rim en e svoja ovlaenja u punoj snazi i da izvre regrutovanje, uvidevi
da strahom treba zadrati od odm etanja one koje ne zadrava
obaveza vernosti: kad je saveznik izdao treba se osloniti na vojsku graana. Kau da je regrutovanje vreno i m eu gradskom
om ladinom i u selima, i da je stvorena vojska od deset legija, svaka od 4.200 peaka i 300 konjanika. Ako bi danas grunuo neki
spoljni neprijatelj, ovaj broj bi teko mogla da dostigne sveuknpna snaga rim skog naroda, prem da je svet jedva izdrava: u toj
meri je jasno da smo uveali nae snage jedino za nau propast,
za bogatstvo i luksuz.
Meu ostale tune dogaaje iz ove godine spada i smrt jednog od konzula, Apija Klaudija, koji je um ro usred priprem a za
rat. Sva vlast je data Kamilu kao jed in o m konzulu j e r je Senat
odbio da im enuje diktatora, bilo stoga to Kamil zbog svog ugleda ne bi m ogao da mu se potini, ili stoga to je njegovo ime
bilo srean om en40 u ratu s Galima. Konzul je dve legije ostavio
u gradu, a ostalih osam je podelio s pretorom Lucijem Pinarijem . Seajui se oeve slave uzeo je kom andu za rat protiv Gala,
ne preputajui izbor kocki, a p reto ru je naredio da obezbedi
obalu i da grke brodove dri dalje od kopna. Kada je siao u
pom ptinska polja izabrao je pogodno mesto za utvreni logor.
Zeleo je da izbegne bitku na otvorenom polju ukoliko to bude
m oguno. Sm atrao je da e savladati neprijatelja ako ga sprei
da pljaka, je r je navikao da ivi od toga.
26.
Dok je tako prolazilo vrem e ispunjeno m irovanjem i
straarenjem , n a p re d istupi Gal, upadljiv i po svojoj veliini
i po oruju. Udarajui kopljem po titu izazvao je tiinu i onda
je zatraio nekog od Rimljana ko e se s njim ogledati u oruju.
Bee neki m lad tribun po im enu M arko Valerije, koji je sebe
40
Omen je znak koji daju bogovi pri auspicijama i na taj nain pokazuju svoju volju, tj. da li poduhvat odobravaju ili ne odobravaju.
442

sm atrao dostojnim one iste asti koju je stekao Manlije i, zatraivi dozvolu od konzula, pojavi se pod orujem nasred polja.
No intervencija bogova u ovoj bici unekoliko je um anjila slavu
uesnika. Rimljanin se ve bio angaovao u borbi kad mu iznenada na lem slete gavran, okrenut prem a neprijatelju. O n to
s radou prim i kao srean predznak poslat s neba, a zatim se
pom oli da mu, bilo da je u pitanju bog ili boginja, u borbi bude
naklonjen. Cudno je da je ptica ne samo ostala tamo gde je sletela n e g o je kljunom i kandam a napadala neprijatelja kad god
je Rimljanin krenuo u napad. Najzad je Valerije posekao Gala,
prestravljenog to je i video i shvatio takvo udo, a na to se gavran izgubio iz vida i nestao prem a istoku. Do tog trenutka obe
vojske su ostale m irne, ali kad je Valerije poeo da skida plen
sa ubijenog neprijatelja, Gali se nisu vie drali svojih poloaja;
Rimljani behu jo bri od njih i stigoe do pobednika. Ovde nastade borba oko palog neprijatelja, i to dovede do prave bitke.
Stvar nisu vie vodile m anipule koje su najblie stajale, nego i
legije na jed n o j i drugoj strani. A Kamil, srean zbog pobede
trib u n a i zbog naklonosti bogova, naredi vojnicima da krenu
u bitku. Pokazujui na tribuna koji je na sebe stavio oruje neprijatelja rekao je: Ovoga podraavajte; oborite i galske horde
pored voe prostrtog na zemlji. U ovoj bici uzeli su uea i bogovi i ljudi i borili se do kraja. U ishod bitke nije postojala vie
nikakva sumnja: dvoboj dvaju vojnika uticao je na duh vojnika
i na jed n o j i na drugoj strani. Ostatak Gala, pre no to su im se
Rimljani primakli nadom ak koplja, krenu u bekstvo. Najpre su
se rasturili po zemlji Volska i na teritoriji Falerna, a odatle se
uputili prem a Apuliji i prem a donjem m oru.41
Konzul je sazvao zbor vojnika i pohvalivi tribuna obdario
ga s deset volova i zlatnim vencem. Senat je naloio konzulu da
se i sam pobrine za rat na m oru i da ujedini snage s pretorom .
Ali videvi da e se rat otegnuti zbog trom osti Grka koji se nisu
uputali u borbu, konzul po odobrenju Senata imenova za diktatora T ita Manlija Torkvata radi odravanja izbora. Diktator,
uzevi za kom andanta konjice Aula Kornelija Kosa, odra konzularne izbore. Pod njegovim predsednitvom bi izabran za konzula njegov takmac u slavi, Marko Valerije Korv - otad je nosio
41 Livije naziva Tirensko more donjim morem.
443

ovaj nadim ak42 - mladi od 23 godine, uz veliko oduevljenje

naroda. K orvje za kolegu dobio M arka Popilija Lenata koji je
izabran m eu plebejcim a i koji je ve etvrti put bio izabran za
konzula. U borbi protiv Grka Kamil nije postigao nita znaajnije, niti su o ni bili ratnici na kopnu, niti Rimljani na m oru.
Najzad su odbijeni od obale, a oskudica u vodi ih je naterala
da ostave Italiju. Ne zna se sigurno kom e su n aro d u ili kome
plem enu pripadali ovi brodovi. Veruje se da su to bili tirani sa
Sicilije a ne iz Grke, kojaje u to vreme bila zauzeta unutranjim
ratom i uz to strepela od moi M akedonije.
27.
Kako je zahvaljujui slozi m eu staleima vladao m ir u
zemlji, a i na granicama, vojskaje bila rasputena. Ali da srea ne
bi bila potpuna, u dravi nastade epidem ija, to je nateralo Senat da naredi decemvirima da pogledaju u Sibilinske knjige. Po
njihovom savetu bi prireen lektisternij. Iste godine su Antijad
poslali koloniste u Satrik, a grad koji su bili poruili Latini ponovo je bio podignut. U Rimu je sklopljen savez s Kartaginom preko njenih poslanika koji su doli da trae ugovor o prijateljstvu.
Mir se odrao u zemlji i za vreme konzula Tita Manlija Torkvata i Gaja Plaucija. Stopa interesa na dugove sm anjena je od
uncija na pola uncije,43 a dugovi su se mogli otplaivati u jednakim ratam a u toku tri godine, s tim da prva etvrtina bude
odm ah plaena. Taj problem je i dalje pridskivao deo plebejaca,
ali je Senatu bilo vanije uspostavljanje javnog poverenja nego
tekoe pojedinaca. No stvar je bila olakana time to nije bilo
ni ratnog poreza ni regrutovanja.
T ree god in e po obnavljanju Satrika, za vrem e konzula
M arka Valerija Korva, koji je na tu dunost izabran trei put
zajedno s Gajom Petelijem, bi javljeno iz Lacija da ancijski poslanici obilaze latinske narode i da ih podstiu na rat. Valerije
odlui da zarati na Volske p re no to se povea broj neprijatelja i k ren u u n ap ad na Satrik. Cuvi za to, A ntijati i Volsci,
sa snagam a koje su unap red priprem ili za sluaj ako od Rima
krene napad, bez ikakvog oklevanja pooe u susret neprijatelju, ispunjeni m rnjom koja se nakupila za vreme dugog mira.
42 Od corvus, gavran.
43 Uncija je kao novac bila jed n a dvanaesdna asa, teinski to je 70
grama.
444

Ali Volsci, hrabriji u pobuni no u bici, bili su pobeeni i povlaei se u neredu, urili su prem a bedem im a Satrika. Kako im ni
bedem i nisu vie pruali pravu nadu za spas, je r su rimski vojnici
ve bili opkolili grad i gotovo ga osvojili pom ou lestvi, predalo
se oko 4.000 vojnika i mnotvo onih koji se nisu ni borili. Grad
je razoren i zapaljen; od po araje sauvan jed in o hram Majke
M atute.44 Vojnicima je razdeljen ogrom an plen. O d onih koji
su se predali na m ilost izabrano je 4.000 ljudi. Njih je konzul
vezane vodio ispred koija u svom trijum fu. Kada su prodati,
veliki novac je vraen u dravnu kasu. Im a pisaca koji kau da
su to u stvari bili robovi, ali je ipak m nogo verovatnije da je re
0 zarobljenim graanim a.
28.
Potom su usledili konzuli Marko Fabije Dorson i Servije
Sulpicije Kamerin. P reduzet je rat protiv A urunka,45 koji su u
svojim iznenadnim napadim a pljakali tue teritorije, a iz straha da njihov prim er ne slede svi Latini, izabran je diktator koji
e se orujem suprotstaviti Laciju. Izbor je pao na Lucija Furija,
a on je za kom andanta konjice uzeo Gneja Manlija Kapitolina.
Poto su obustavljeni svi sudski procesi, to se dogaalo kad bi
nastupila velika opasnost, uzimani su u vojsku svi bez izuzetka i
legije su to je m oguno bre odvedene protiv Aurunka. No pokazalo se da su oni pre pljakai nego pravi neprijatelji, tako da
su u prvoj bici bili poraeni. Ali kako su oni izazvali rat i kako su
1 bitku prihvatili bez oklevanja, diktator je smatrao da treba da
obezbedi i boansku pom o i stogaje u toku same bitke zavetovao hram Junoni Moneti. Obavezan ovim zavetom, on pobedi i
kad se vrati u Rim odree se diktature. Radi graenja ovog hrama, po nalogu Senata b eh u izabrani duoviri. Hram je trebalo
da odgovara veliini rim skog naroda. Za to je odreeno mesto
na tvravi, tamo gde je stajala kua M arka Manlija Kapitolina.
Vojsku diktatora preuzeli su konzuli i s njom su zaratili protiv
Volska i zauzeli Soru, napavi iznenada neprijatelja.
G odinu dana posle zaveta, hram M onete bio je posveen
za vrem e konzula Gaja M arcija R utula, izabranog trei put,
44 Mater Matuta, videti Livije, V, nap: 22 i VI, nap. 42.
45 Aurunci su bili italski narod iji su ostaci iveli izmeu reka Liris i
Volturno. U V veku pre n. e. borili su se sa Rimljanima oko pomptinske
teritorije. Rimljani su ih gotovo unitili u IV veku pre n. e.
445

i Tita Manlija Torkvata, na ovom poloaju drugi put. Neposredno posle posveenja pojavilo se privienje, slino onom e koje je
nekad vieno na Albanskim gorama: padalaje kia od kamenja
i inilo se da se usred dana sputa no. D okje cela rimska zajednica bila ispunjena pobonim strahom ispitane su svete knjige,
a Senat je nared io da se izabere diktator koji e o drediti praznine dane. Izabran je Publije Valerije Publikola, a za komandanta konjice dodeljen m u je Kvint Fabije Ambust. O dlueno
je da se prirede molitve ne samo u svim tribam a u Rimu nego i
kod susednih naroda. Utvren je i red kog dana e se ko moliti.
Kau da je ove godine i narod otro optuio zajmodavce i da su
ih edili izveli na sud. Potom je dolo do interegnum a iz razloga
koji nije poznat. Prestao je poto su za konzule izabrana dvojica
patricija, pa bi to objasnilo i zato je uveden. Izabrani su Marko
Valerije Korv, na tom poloaju trei put, i Aul Kornelije Kos.
29.
Sada emo ve govoriti o ratovima velikim i po tom e koliko je bilo neprijatelja i koliko su trajali i po velikom prostoru
na kome su voeni. U ovoj godini se, naime, krenulo na Samnite,4546 plem e koje je bilo m ono i po oruju i po snazi. Posle
rata sa Samnitima, koji je imao neodreen ishod, pojavio se Pir
kao neprijatelj,47 a za Pirom su sledili Kartaginjani. Kako su to
bili strani dogaaji! M nogo puta se dolo u krajnju opasnost,
da bi se iz toga podiglo carstvo do sadanje veliine, toliko teke
da se jedva moe podneti.
Razlog rata sa Samnitima, s kojima su Rimljani bili povezani
savezom i prijateljstvom, nije nastao izmeu njih nego je doao
spolja. Kad su Sam niti zapoeli nepravian rat sa Sidicinim a48
samo zato to su ih snagom prevazilazili, ovi u svojoj nem oi potraie pom o monijih i ujedinie se s Kampancima. Kampanci
su im mogli pom oi pre svojom reputacijom no pravom snagom:
oslabljeni luksuzom bili su razbijeni na sidicinskim poljim a od
45 Samniti su skup plemena u srednjoj Italiji, povezanih u labavu federaciju; krajem V veka pre n. e. krenuli su u napad na Kapuu i Kume. Glavna plemena su bili Hirpini, Kandini, Peutri, Karaceni, moda i Frentani.
47 Pir je bio kralj Molosa u Epiru 306-302. i 297-272. pre n. e. i
hegemon Epirskog saveza. Od 280. do 275. pre n. e. ratovao je protiv Rimljana na poziv grkog grada Tarenta.
48 Sidicini su narod u severnoj Kampaniji, sa glavnim gradom Tean
Sidicin (Teanum Sidicinum).
446

naroda ovrslog u stalnim ratovima, tako da su ih sada okrenuli

protiv sebe. Sada su Samniti ostavili Sidicine i napali Kampance
i njihovu tvravu koja se nalazila u susedstvu. Pobeda je bila laka,
a plen i slava veliki. Zauzeli su bregove Tifate koji se diu iznad
Kapue,49 a zatim su u kvadratnoj formaciji sili u polje izm eu
grada i Tifate. Ovde su se ponovo sukobili i posle nepovoljnog
ishoda bitke, Kampanci su se povukli iza bedem a. Kako su njihove snage bile oslabljene, to se nisu mogli nadati skorom spasu
i bili su prinueni da se Rimljanima obrate za pomo.
30.
Njihovi poslanici, izvedeni p red Senat, govorili su najvie u ovom smislu: Narod Kampanaca vam alje, oci senatori
i dopisani lanovi, svoje poslanike da od vas trae prijateljstvo
za vena vrem ena, a pom o u sadanjem trenutku. Da smo ovo
traili u srenijim vrem enim a, prvo bi brzo bilo postignuto, ali
bi obaveza bila slabija. J e r u tom sluaju dolazili bismo kao jednaki jednakim a da traimo prijateljstvo i, prem da prijatelji, manje bism o imali razloga da vam budem o zahvalni i potinjeni.
No sada, obavezni vaim milosrem i branjeni vaom pom oi u
ovim tekim trenucim a, m oram o pam titi prim ljeno dobroinstvo da nas ne bi smatrali nezahvalnim i nedostojnim ljudske i
boanske pom oi. Sm atram o, tako nam H erkul pom ogao, da
okolnost to ste ve prijatelji i saveznici sa Samnitima ne treba
da bude sm etnja da nas prim ite za prijatelje. O ni imaju prednost samo zbog ranga i starosti saveza, ali savez s njima ne moe
vas spreiti da sklapate nove saveze.
Kod vas je pri sklapanju prijateljstva uvek bilo vano da
ga potrai onaj ko ga eb. Kampanci, prem d a im tren u tn a situacija ne dozvoljava da se hvale, ne ustupaju ni pred jed n im
n aro d o m osim p red vama, ni u veliini svog grada ni u plodnosti svojih polja, i sklapajui prijateljstvo s nam a poveavate
svoj prosperitet. Mi stojim o iza lea Ekvima i Volscima, vaim
neprijateljim a, i na p u tu smo im bilo kuda da krenu. I ono to
vi budete uinili za na spas, mi emo uvek initi za vau m o i
vau slavu; kada budete pokorili ove narode koji se nalaze izmeu vas i nas, to skora budunost obeava, kao i vaa hrabrost
49
K apuaje jedan od najznaajnijih gradova Kampanije; kao i Nolu,
osnovali suje Etrurci oko 800. pre n. e. Samniti suje osvojili 424. pre n. e.
Oslobodila se 343. pre n. e. uz pomo Rima.
447

i ratna slava, dopree vaa vlast sve do naeg grada. Surovo je

i jad n o to na ta nas vaa h u d a srea prim orava i ta sve moramo da kaemo. Doli smo dode, oci senatori, da se predam o ili
prijateljima ili neprijateljima: pripaem o, mi Kampanci, vama
ako nam pom ognete; ako ne, pripaem o Samnitima. Odluite, dakle, da li elite da Kapua i Kam panci uveaju vae snage
ili snage Samnita.
Istina je , Rim ljani, da su vaa pom o i vaa m ilost svima
podjednako dostupne, ali pre svega onim a koji su drugim a poli u pom o, dok su imali snage, a kada im je ponestalo snage
doli su u taj alosni poloaj da i sami mole za podrku. Premda
smo se, na rei, borili za Sidicine, mi smo u stvari to inili radi
sebe. Kada smo videli da Sam nid kreu na ovaj narod, koji je u
naem susedstvu, radi bezbonog razbojnitva shvatili smo da e
se poar na nas prened kada Sidicini izgore. Sada Samnid kreu
u napad n a nas ne stoga to su pretrpeli nepravdu, nego zato
to su sreni da su dobili izgovor za to. Da je ovo bila osveta iz
srdbe, a ne prilika da se ostvari pohlepa, zar se ne bi zadovoljili
time to su pobedili nae legije najpre u zemlji Sidicina, potom
u samoj Kampaniji? Kakva je to neutoljiva srdba koja se nije
m ogla um iriti krvlju prolivenom u dvema bitkama? Pa ako se
tome doda i pustoenje polja i odvoenje ljudi i stoke kao plen,
paljenje i ruenje kua u polju i pustoenje ognjem i maem na
sve strane, zar je sve to nedovoljno da se utoli njihov gnev i bes?
U pitanju je njihova pohlepa koju je trebalo zadovoljiti: to je
ono to ih je vodilo da n ap ad n u Kapuu. Zeleli su ili da razore
ovaj lepi grad, ili da ga se dokopaju. A vi, Rimljani, zar ne biste
radije svojim dobroinstvom zauzeli ovaj grad nego dozvolili
da ga oni svojim zlodelom dobiju? Govorim pred narodom koji
ne odbija da u e u pravian rat. No ako samo pokaete svoju
sprem nost da nam pom ognete nee ni biti p o treb n o da sami
ratujete. Prezir Sam nita je stigao do nas, ali se dalje nee penjati. I tako bismo se pod senkom vae pomoi branili, a sve to
potom budem o imali, sve to budem o postigli, sm atraem o da
je to i vae. Za vas e se obraivati kam pansko polje, za vas e
se Kapua ispuniti ljudima. Vi ete biti svrstani rneu osnivae,
m eu praroditelje, m eu bogove besm rtne; nee biti nijedne
vae kolonije koja e nas prevazii u odanosti i vernosti prema vama. Podarite, oci senatori, vau milost i vau nepobedivu
448

pom o Kampancima i dozvolite da se nadam o da e Kapua preiveti. Teko m oete zamisliti kolika nas je gomila svakovrsnog
naroda isprala kad smo vama krenuli; kako smo ostavili sve u
suzama i zavetima; m oete li zamisliti u kakvom su iekivanju
sada na Senat i n arod kampanski, i nae ene i naa deca? Sigurni smo da sveukupan n arod sada stoji n a kapiji i gleda na
p u t koji ovamo vodi. Kakvu vest nare u jete, oci senatori, da
odnesem o tamo onim a iji se duh koleba i strepi? Jedan odgovor bi znaio spas i pobedu, svetlost i slobodu; uasavamo se i
da zamislimo ta bi drugi doneo. Stoga odluite o nam a ili kao
o buduim prijateljim a i saveznicima, ili kao o onim a kojih u
budunosti vie nee biti.
31.
Poslanici su se potom povukli, a Senat je odluivao.
Poto je grad bio najbogatiji i najvei u Italiji, s plodnom teritorijom i u blizini m ora, m nogi su sm atrali da bi m ogao biti
itnica koja bi hranila rimski narod. Ipak je i nad takvorn koriu data prednost vernosti i konzulje po ovlaenju Senata ovako odgovorio:
Senat smatra da ste vi Kampanci dostojni nae pomoi, ali
da s vama m oem o uspostaviti prijateljske odnose samo tako
da time ne povredim o neko ranije prijateljstvo i savez. Sa Samnitim a smo vezani ugovorom i stoga odbijam o da vam dam o
vojnu pom o protiv njih, j e r bi tim e povredili pre boansko
nego ljudsko pravo. No uputiem o poslanike Sam nitim a kao
saveznicim a i prijateljim a, kako nalae pravo i kako je red,
s m olbom da vam ne nanose nikakvo zlo. Na to voa poslanstva - tako m u je kod kue bilo naloeno - ree: Poto neete
na nepravdu koja je nam a naneta i na nasilje da odgovorite silom, sigurno ete braniti vau stvar. Stoga pod vau vlast i vlast
rim skog naroda predajem o i kam panski n aro d i grad Kapuu,
polja i hramove bogova, sve to je ljudsko i boansko, oci senatori. Sve ono to potom budem o trpeli, trpeem o kao oni koji
su se vama predali.
Govorei ovo, pruali su ruke prem a senatorim a i plaui se
prostrli u predvorju Kurije. Senatori beh u duboko dirnuti promenljivou ljudske sree: ovaj narod ogrom ne moi, uven i po
luksuzu i oholosti, od koga su susedi donedavno traili pom o,
sada je tako slomljenog duha da sebe i sve ono ime raspolae
predaje u vlast drugom e. Sada su smatrali da je pitanje asti da
449

se ne izdaju oni koji su im se predali. Verovali su da e i samnitski n arod uvideti da nije pravino da napadne zemlju i grad
koji se p red ao rim skom naro d u . Stoga su odluili da odm ah
upute poslanike Samnitima. Naloeno im je da ih obaveste ta
su Kampanci molili i ta im je Senat odgovorio, imajui na um u
prijateljske odnose sa Sam nitim a i, najzad, kako su se predali
vlasti Rima; da zatrae u ime saveza i prijateljstva da potede one
koji su se predali na milost Rimu i da ne vre upad u zemlju koja
je sada postala rimska. Ako govorei blago postignu malo, neka
o pom enu Sam nite u im e rim skog n aro d a i Senata da se dre
dalje od grada Kapue i kam panske teritorije. Ovim poslanicima, poto su govorili u skuptini Samnita, d a tje otar odgovor:
ne samo da e voditi ovaj rat nego i da su njihovi kom andanti,
dok su rimski poslanici jo tu stajali, izali i pozvali kom andante kohorti i glasno im naredili da odm ah krenu u pustoenje
kampanskih polja.
32.
Kad su poslanici ovo javili u Rim, oci senatori su ostavili sve druge poslove po strani i poslali fecijale da trae ono
to je opljakano. Kako Sam niti nisu nita vratili, sm atralo se
d a je rat po svim pravilim a objavljen. O dlueno je da se stvar
to pre iznese pred narod. Po odobrenju naroda, oba konzula
su sa dvema vojskama krenuli iz Rima. Valerije u Kampaniju, a
Kornelije u Samnij. Jedan se ulogorio u planini G aur,50 a drugi
u blizini Satikule.51 Samnitske legije su najpre naile na Valerija, sm atrajui s pravom da s te strane dolazi glavni udar. Bili
su ogoreni na Kampance koji su tako sprem no zatraili stranu
pom o protiv njih. Cim su ugledali rimski logor, svi su hrabro
traili od vojskovoe znak za borbu. Govorili su da e Rimljani
doneti Kampancima istu sreu pomaui ih kao to su Kampanci doneli Sidicinima.
Valerije je nekoliko dana isprobavao neprijatelja u lakim
okrajima, a zatim je dao znak za bitku, p reth o d n o ohrabrivi
svoje vojnike s malo rei: ne treba da se plae ni novog rata ni
50 Planina Gaur (Gaurini Montes) je kraterski venac u Kampaniji, istono od Kapue; bila je uvena po vinogradima. Tu se odigrala bitka sa
Samnitima 343. pre n. e.
51 Satikula je bila utvreni grad u Kampaniji, osvojena tek posle teke borbe. Rimljani su u nju uputili svoje koloniste 313. pre n. e.
450

novog neprijatelja; to dalje napreduju od Rima, naii e na plem ena koja su sve m anje sprem na na rat; neka ne prosuuju o
hrabrosti Samnita po tom e to su Kampanci i Sidicini pretrpeli
poraz od njih. Borile su se dve strane: kakvi god da su je d n i i
drugi, jed n i rnoraju pobediti. Kampanci su bez sumnje pobeeni stoga to su utonuli u luksuz, pa ih je savladalo njihovo sopstveno mekutvo, ne neprijatelj. Sta su najzad dva uspena rata
Sam nita u toku tolikih vekova u p o re e n ju s tolikim slavnim
delim a Rimljana, u kojih je proslavljeno vie trijumfa no to je
godina proteklo od osnivanja grada. Oko njih su narodi koji su
svi orujem pobeeni: Sabinjani, Etrurci, Latini, Hernici, Ekvi,
Volsci, Aurunci; najzad, i Gale su toliko puta pobedili da su ih
konano naterali na brodove i prinudili da m orem pobegnu.
T reba da krenu u borbu uzdajui se u svoju ratnu sreu i u svoju hrabrost; treba da im aju na um u i to p o d ijim vostvom i
auspicijama ulaze u boj: da lije re o nekom e ko izvrsno hrabri
druge dok ga sluaju i hrabar je jed in o na reima, dok sam ne
ulazi u borbu, ili oveku koji sam baca koplje, ide ispred bojnih
znakova i zna da se snae i usred teke bitke. Voleo bih, vojnici, ree, ,,da sledite m oja dela, a ne m oje rei i da od m ene
ne traite samo ko m an d u no i dobar prim er. Ja nisam preko
politikih veza ili intrigam a stekao tri konzulata, nego svojom
desnicom i najveim pohvalama. Bilo je vrem e kada se i ovako
moglo rei: Ti si patricij i vodi poreklo od oslobodioca drave;
tvoja p o rodicaje dobila konzulat one godine u kojoj je rimska
drava dobila konzule.52 Ali sada je i nam a patricijim a i vama
plebejcim a podjednako dostupan konzulat, i on vie nije kao
nekad nagrada za plem enito poreklo no za hrabrost. Stoga gledajte, vojnici, na ono to predstavlja najvie odlikovanje. Ako
ste mi dali nov nadim ak Korv, kome su bogovi uzrok, nem ojte
zaboraviti ni stari n ad im ak Publikola u m om ro d u .53J a sam
uvek, i u ratu i u m iru, kao privatno lice i na dravnim poloajima malim i velikim, bilo kao tribun ili konzul, podjednako
u toku svih svojih konzulata brinuo i sada brinem za plebejce.
52 O prvom rimskom konzulu Publiju Valeriju videti Livije, II, 9.
53 Nadimak Publicola znai onaj koji se brine o narodu; prvi u
ovom rodu koji je nosio taj nadimak bio je Valerije Publikola, pobednik
nad Latinima kod Regilskogjezera 496. pre n. e. (videti Livije, II, 18, 1).
451

U onom e to nam sada predstoji potraite, uz pom o bogova,

zajedno sa m nom nov i do sada nevien trijumf nad Samnitima."
33.
Nije bilo vojskovoe koji je bio tako blizak s vojnicima.
Uzimao je s lakoom uea u dunostim a zajedno s vojnicima
najnieg ranga. Osim toga, u vojnikim igrama, kad bi se vrnjaci nadm etali m eusobno u brzini i snazi, po b ed u kao i poraz
prim ao je uljudno i lako i nije prezirao nikoga ko bi m u se kao
njem u ravan suprotstavio. D obronam eran u delima, u govorima
je imao na um u isto toliko tu u slobodu koliko i svoje dostojanstvo. I ono to se posebno dopadalo narodu: na isti nain
je obavljao svoje visoke funkcije kao to ih je i stekao. I tako je
sva vojska, uz veliko oduevljenje, odgovarajui na vojskovoino
ohrabrenje, napustila utvrenje.
Bitkaje zapoela vie no ikada dotle s jednakom nadom za
obe strane, s podjednakim snagama, s verom u sopstvene snage
i bez potcenjivanja neprijatelja. Samnitima je povealo hrabrost
ono to se nedavno dogodilo, kao i dvostruka pobeda nekoliko
dana ranije. Rimljane je pak hrabrilo 400 godina neprekidne
slave i p o beda od samog osnivanja grada. Ali i je d n e i druge
uznemiravalo je to to su pred sobom imali novog neprijatelja.
B itkaje pokazala duh k o jije vodio je d n e i druge, j e r nijedna
strana nije imala prevlast. Tada konzul, poto silom nije mogao
da potisne neprijatelja, odlui da unese nered kod njega i posla konjicu da m u razbije prve redove. Kad je video da konjike
turm e uzalud manevriu na uskom prostoru i da ne m ogu sebi
otvoriti put ka neprijatelju odjurio je prvim redovima peadije i,
skoivi s konja, uzviknuo: ,,Na nam a peacima je sada zadatak,
vojnici. Krenite im me vidite da kreem prem a neprijateljskom
frontu i m aem probijam put. Neka svaki od vas posee one na
koje naie. Prostor ispred vas, na kom e se sada blistaju uspravljena neprijateljska koplja, uskoro ete videti pokriven palim
neprijateljim a. Kada ovo ree, naredi konjanicim a da se povuku na krila i da tako otvore p u t legijam a u sredini svoje bojne
linije. Ispred svih je u napadu iao konzul, pa kako bi naiao na
neprijatelja posekao bi ga. Ovim prim erom podstaknuti, vojnici
su i desno i levo stupali u b orbu ispred sebe, u b orbu koja e
se pamtiti. Sam niti su, m eutim , vrsto stajali pruajui otpor,
prem da su vie rana zadobili no to su ih zadali. B orbaje trajala
ve neko vrem e i oko samnitskih zastavaje nastao veliki pokolj,
452

ali ni je d n a ni druga strana nije odstupila j e r su bile odluile

da samo smru budu pobeene. Kada su prim etili da im snaga
kao da otie od um ora i kao da im ponestaje, Rimljani se bacie
jo je d n o m na neprijatelja, ispunjeni m rnjom . I onda su prvi
p u t prim etili da Sam niti kreu u bekstvo: tada su ih ubijali ili
zarobljavali, i ne bi ih m nogo preteklo da no nije prekinula
pre bi se reklo p o b ed u nego bitku. Rimljani su govorili da se
nikad nisu sukobili sa upornijim neprijateljom , a Sam niti su,
kada su ih pitali ta ih je najzad nagnalo u bekstvo posle tako
u p o rn e borbe, govorili da su videli kako Rim ljanim a plam te
oi, da im je lice imalo divlji izgled i d a je to izazvalo vei strah
no sve ostalo. Ovaj strah je doveo do ishoda bitke, ali i do povlaenja Samnita sledee noi. U jutru su se Rimljani dokopali
praznog neprijateljevog logora. Tu je dotralo mnotvo Kampanaca da im estita.
34.
No malo je nedostajalo da ova pobeda bude obezvreena zbog stranog poraza u Samniju. Ovde je konzul Kornelije,
krenuvi od Sadkule, neoprezno uveo vojsku u umu kroz jed n u
duboku dolinu. K adaje ve duboko zaao u nju, do take odakle nije vie mogao da se povue, opazio je iznad glave neprijatelja koji je pretio. Samniti su ostali m irni sve dok rimska vojska
nije stigla do dna doline. Tada je vojni trib u n Publije Decije
ugledao u umi je d n o uzvienje koje je dom iniralo nad neprijateljskim taborom . Bilo je teko za uspon optereenoj koloni,
ali ne i lako naoruanim vojnicima. I pristupivi prestraenom
konzulu, on ree: Vidi li, Aule Kornelije, ono uzvienje iznad
neprijatelja? O no je stoer nae nade i naeg spasa ako uspem o
da ga se hitro doepam o: Samniti su ga slepo prevideli. Daj mi
ne vie nego principe i hastate54je d n e legije. Kada ja sa njim a
stignem tamo, kreni prem a vrhu bez straha i sauvaj i sebe i vojsku. A neprijatelj nee moi da krene a da se ne izloi opasnosti
naeg udara. Ostalo e razreiti ili srea rimskog naroda ili naa
hrab ro st. Uz sve pohvale od konzula dobio je m alu p ratnju i
k renuo kriom kroz um u. Neprijatelj ga nije ugledao pre no
to se pribliio rnestu kom e se bio u p u tio . Zatim, kad su svi
Samniti, bledi od uenja, okrenuli oi prem a njemu, konzul je
iskoristio vreme da dovede kolonu na povoljnije mesto. O n sam
54Vojnici iz prve i druge borbene linije.
453

je zauzeo poloaj na vrhu uzvienja. Dok su okretali oruje as

na je d n u as na drugu stranu, Samniti su propustili priliku, pa
niti su mogli da progone konzula kroz onu istu dolinu u kojoj
su ga malo ranije drali u klopci svojim strelama, niti su mogli
da povedu bojnu kolonu na uzvienje iznad svoga lo g o ra jer ga
je Decije ve bio zauzeo. Bes ih je , m eutim , podsticao protiv
onih koji su im oduzeli priliku da odnesu pobedu, iji je broj
uz to bio mali, a m esto na kom e su se nalazili bilo u njihovoj
neposrednoj blizini. Cas su hteb da opkole breg sa svih strana
da bi Decija odsekli od konzula, as da mu ostave otvoren put
kako bi ga izazvali da krene u dolinu i da ga onda napadnu. Dok
su oni tako neodluno ekali pala je no.
Decije se najpre nadao da e se boriti s vieg m esta kada
oni krenu prem a bregu; zatim nada ustupi mesto uenju kad
oni ne krenue u bitku, a nisu se ni osigurali bedem om ili utvrenjem poto ih j e njegov plan doveo u nepovoljniji poloaj.
Stoga sazva centurione i ree im: Kakvo je ovo nepoznavanje
ratn e vetine, kakva je ovo nepokretnost? Na kakav nain su
ovi stekli pobedu nad Sidicinima i nad Kampancima? Gledajte
kako pom eraju zastave tam o-am o, kako ih skupljaju i ponovo
izvlae. Niko ne zapoinje da radi, prem da smo ve mogli biti
zatvoreni palisadama. I mi emo biti slini njima ako due ostanem o ovde gde nam je sigurno. Pokrenite se, poite sa m nom
da ispitamo d o k je jo svetlosti dana gde su im postavljene strae i gde se otvara prolaz odavde." Sve je potom obiao odeven
u obino vojniko odelo i praen centurionim a, koji su takoe bili odeveni kao ostali kako neprijatelj ne bi prim etio d a je
i kom andant s njima.
35.
Poto je razm estio strae n a re d io je da svima ostalim
daju naredbu: kada za druge strae bude dat znak, neka svi naoruani i u tiini dou k njemu. Kada su uinili kako je nareeno
i u tiini doli, on im ree: Budite tihi, vojnici, je r treba da ujete ono to u vam rei, ne izraavajui glasno svoju saglasnost.
Kad vam budem izloio svoj plan, oni koji se slau neka u tiini
preu na desnu stranu. Na kojoj strani bude veina, toj odluci
emo se prikloniti. A sada ujte ta nameravam: neprijatelj vas je
opkolio ovde gde vas nije dovelo bekstvo, niti zadrala nepokretnost. Svojom hrabrou ste dospeli na ovo m esto i hrabrou
treba iz njega da se izvuete. Dospevi ovde sauvali ste je d n u
454

izvrsnu vojsku rimskom narodu. Vaa je zasluga to ste, prem da

m alobrojni, doneli spas m nogim a, a pritom vama samima nije
po treb n a niija pom o. Pred vama je neprijatelj koji je u jueranjem danu propustio priliku da uniti svu nau vojsku, i to
zbog svoje nem arnosti, j e r nije prim etio iznad svoje glave ovo
uzvienje pre no to smo ga mi zauzeli. Osim toga nije nam a,
kojih im a tako m alo, s toliko hiljada ljudi zatvorio p u t ovom
uzvienju, niti nas je opkolio kada smo ga zauzeli, prem da je
jo dosta bilo ostalo od dnevne svetlosti. Kada ste uspeli da ga
prevarite dok se jo videlo i do k je straario, m orate ga prevariti
i sada kada je ophrvan snom . Naa situacijaje takva da vam ja
ukazujem na to to treba u ovom trenutku initi, a ne govorim
kao neko ko je ve stvorio plan. Ne moe se odluivati da li ete
ostati ili otii ako znate da vam srea nije ostavila drugo sem
oruja i hrabrosti duha; um reem o od gladi i ei ako se budete
plaili oruja vie no to dolikuje ljudima i to dolikuje Rimljanima. S togaje jedini spas u tome da se probijem o i odem o. Ovo
se m ora uiniti bilo danju ili nou. Ovo poslednje je sigurnije,
j e r ako oekujem o dan, kako se m oem o nadati da nas neprijatelj nee opkoliti jarkom i neprekidnim bedem om kad je ve
sada napravio obru oko brega svim svojim snagama? Pa ako je
ova no pogodna za napad, kao to jeste, o n d a je sada nastupio
as koji nam najvie odgovara. Sakupili ste se n a znak za vreme
druge strae, onda kad smrtnike pritiska najdublji san. Ii ete
preko pospanih tela beum no da ne biste probudili one koji
su neoprezno zaspali, ili ako vas prim ete, onda uz viku da biste
ih uplaili iznenadnim povicim. Vi samo sledite m ene kao to
ste i dosad inili, a ja u ii za sreom koja m e je ovamo dovela.
Vi koji smatrate da nam ovo moe doneti spas krenite i preite
na desnu stranu."
36.
Svi su preli na desnu stranu i kreui prem a onim mestima na kojima nije bilo strae, pratili su Decija. Ve su bili zauzeli pola neprijateljskog logora, kad je d a n vojnik izazva buku
udarivi u tit dok je preskakao straara. U znem ireni straar
probudi onog do sebe i obojica se podigoe i probudie ostale,
ne znajui da li je u logoru njihov ili neprijateljski odred koji
se povlai, ili konzul koji je zauzeo logor. T a d a je Decije, poto
nije tispeo da ih prevari, naredio vojnicim a da dignu buku i
tim e p restraejo bunovne neprijatelje. Strah je tako spreio
455

neprijatelje da hitro zgrabe oruje da nisu mogli ni da se odupru Rimljanima ni da ih gone. Rimski odred iskoristi optu paniku i guvu, te ubijajui straare koji su se suprotstavili krenu
prem a konzulovom logoru.
Preostali deo noi su proveli na sigurnom, a Decije im ree:
Svaka ast vaoj hrabrosti, vojnici; va put i povratak bie kroz
vekove hvaljen. No da bi se videla tolika vaa hrabrost potrebna je svetlost dana, je r vi niste zasluili da toliku slavu povratka
u glavni logor sakrivaju utanje i no. Stoga em o ovde mirno saekati svetlost dana. Povinovae se onom e to je rekao,
a kad je svanulo uputie glasnika n ap red konzulu. To izazva
ogrom nu radost u glavnom logoru, a glas se brzo rairio da su
se bezbedno vratili oni koji su sebe izloili opasnosti radi spasa
svih. Susretali su ih s pohvalama, estitali im i nazivali ih svojim
spasiocima, zahvaljivali su bogovima i hvalei Decija uzdizali ga
do neba. Ovo j e bio pravi Decijev trijum f u logoru: stupao je
sredinom logora s naoruanim pratiocim a, dok su svi pogledi
bili okrenuti njenru; ukazivali su m u poasti kao da je konzul.
Kada su stigli do konzulovog atora, konzul je dao da se truborn
sazove skuptina i zapoeo zasluenu pohvalu Deciju. No Decije
ga prekide i on raspusti skuptinu. Predloio je da se sve to odloi za kasnije i naterao konzula da krenu na neprijatelja dok im
je data prilika za to. Neprijatelj se jo nije povratio od nonog
straha i bio je rasturen po malim utvrenjim a oko brega. Verovatno su neki koji su bili poslati da gone Rimljane, jo lutali po
umi. N areeno je legijama da zgrabe oruje i da krenu iz logora, j e r j e uma postala poznata preko izvidnika i p u t se otvarao
prem a neprijatelju. Krenuvi iznenada nali su ga nesprem nog:
samnitski vojnici su jo bili rastureni na sve strane, m nogi i bez
oruja. Sada nisu mogli ni da se sakupe i da uzm u oruje, a ni
da se povuku iza bedema. Najpre su ih saterali u logor, a potom
su logor zauzeli poto su savladali predstrae. Uzvici su se uli
svuda oko brega i svakje naputao svoj poloaj. I tako se povukao vei deo neprijatelja koji je bio van logora, a svi oni kojeje
strah odveo u utvrenje - bilo ih je oko 30.000 - bili su pobijcni,
dok je logor opljakan.
37.
Poto se to tako okonalo, konzulje ponovo sazvao skuptinu i izneo pohvale Deciju, ne samo one koje je zapoeo nego
je ovima dodao i nove za hrabrost koju je jo jed n o m pokazao.
456

Pored vojnikih nagrada podario mu je zlatan venac i sto volova,

m eu njima i jed n o g izuzetnog, belog, predivnog, s pozlaenim
rogovima. Vojnike koji su ili s njim u izvidnicu obdario je dvostrukim sledovanjem i za budunost, a u sadanjosti - svakog
po jed n im bikom i dve tunike. Sledei konzula, legije su obdarile Decija i uz opte odobravanje stavile m u na glavu venac od
bilja kao priznanje za oslobaanje iz opsade. Drugim vencem
ga je ovenala njegova pratn ja u znak priznanja za iste zasluge. U kraen ovim insignijam a rtvovao je belog bika Marsu, a
sto volova je razdelio vojnicim a koji su sa njim ili u p o hod.
Ovim vojnicima su i legionari doneli po libru brana i sekstarij
vina.551 sve se ovo odigralo uz bune povike i veselje vojnika
u znak odobravanja.
T rea bitka se odigrala kod Suesule.56 Sam nitska vojska
koja je um akla Marku Valeriju pozvala je pod oruje svu omladinu u svojoj zemlji i reila da okua ratn u sreu u treoj bici.
Glasnici njihovih suseda stigoe uurbano u Kapuu, a odade brzi
konjanici behu upueni Valeriju da izmole pom o. Rimljani su
smesta podigli bojne znake i kolona je urno krenula, ostavljajui kom oru s jakom zadtom u logoru. Za logor izabrae veoma
usko m esto nedaleko od neprijatelja. O no je moglo da prim i
konje, ali ne i ostalu stoku i komordije.
Samnitska vojska postavi bojni red kao da e do bitke odm ah doi. Poto im niko nije izaao u susret, podigli su bojne
znake i krenuli prem a neprijateljskom logoru. Kada su videli
da su vojnici u zaklonu i kad im je izvidnica sa svih stranajavila
da je logor podignut na veoma uskom prostoru, te da je prem a
tom e u njem u mali broj neprijatelja, sva vojska je buno traila da se zatrpaju rovovi oko logora, porue palisade i napadne
na logor. I ovim bi se rat i zavrio da vojskovoe nisu zadrale
napad vojnika. No kako je ogrom na samnitska vojska imala tekoa oko snabdevanja (a ono je i ranije zbog zadravanja kod
Suesule, kao i sada zbog odlaganja bitke, bilo takvo da se ve
oskudevalo u svemu) i poto se neprijatelj skrivao zatvoren u
svoje bedem e, odluie da pokupe ito s polja i da ga vojnici
55 L ibraje rimska funta ili 12 uncija, to jest 327,45 g; sekstarij je rimska mera za tenost, oko 0,5 litra.
56 Suesula je bila kampanski grad izmeu Kapue i Nole.
457

dovuku u logor. Za to vreme Rimljani su ostali m irni, prem da

su oskudevali u svemu, je r su u logor stigli sa onoliko ita koliko je svaki vojnik m ogao da ponese na svojim ram enim a zaje d n o sa orujem.
Kadaje konzul video da je neprijatelj rasturen po poljima, a
da su na poloaju ostavljene samo m alobrojne strae, ohrabrivi
vojnike s m alo rei povede ih na neprijateljski logor. Poto ga
je zauzeo u prvom juriu, vie je neprijatelja pobio u atorim a
nego na kapijam a ili na palisadam a. N aredio je potom da se
zaplenjene zastave donesu na je d n o mesto, i ostavivi dve legije radi zate i strae, strogo im naredio da se uzdre od svake
pljake dok se on ne vrati, pa s ostalom vojskom krenuo u strogom vojnom poretku. Kada je n ap red poslata konjica saterala
Sam nite u logor, naredio je bespotedan pokolj. Prestraeni,
nisu bili u stanju da odlue pod kojom e se zastavom sakupiti,
niti da li da trae spas u logoru ili da bee to dalje. Tolika ih je
panika obuzela pri beanju da je konzulu doneto 400 titova,
prem da toliko neprijatelja nije bilo pobijeno, i oko 170 zastava
zajedno s onim a koje su steene pri zauzimanju logora. Kada se
konzul vratio u logor, vojnicima je bilo dozvoljeno pljakanje.
38.
Srean ishod ove bitke n aterao je Faliske, s kojim aje
bilo sklopljeno prim irje, da trae sklapanje m ira od Senata, a
Latine da ve sprem nu vojsku za rat protiv Rima okrenu protiv
Peligna.57 Glas o ovim dogaajim a se rairio i van Italije, pa su
K artaginjani uputili u Rim poslanike da estitaju po b ed u , sa
zlatnim vencem kao poklonom koji su poloili u svetilitu Jupitera na Kapitolu. Bio je teak 25 funti. Oba konzula su trijumfalno ula u Rim, a pratio ih je Decije, koji je skretao panju na
sebe i zbog pohvala i zbog darova. U vojnikim poalicama, ime
tribuna nije bilo m anje slavljeno od konzulovog.
Potom su prim ljena poslanstva Kapue i Suesule. Na njihovu
m olbu je odobreno da se predstrae upute i u toku zime da bi
se zatitila ona m esta na kojima Samniti vre upade. Kapua nikako nije bila mesto gde se mogla odravati vojnika disciplina.
S onim zadovoljstvima kojaje pruao, grad je zarobljavao duh
vojnika i odvraao ga od misli na otadbinu. Tako je u ovom
zimskom logoru stvoren plan da se Kapua oduzme Kampancima
57 Peligni su italski narod na srednjem toku Aterna.
458

na isti nain kako su je ovi oduzeli starom stanovnitvu. Smatrali su da Kam panci zasluuju da se njihov sopstveni prim er
iskoristi protiv njih. Zato bi najplodnija polja Italije i grad koji
je dostojan centar takve oblasti drali Kampanci, koji ne m ogu
da obezbede sigurnost ni sebi ni onom e to im pripada, a ne
pobednika rimska vojska kojaje svojom krvlju i znojem oterala
Sam nite odavde? Zar je pravo da oni koji su se predali na milost i nem ilost drugom e uivaju ovo obilje i ovu lepotu, a da se
oni kao pobednici bore protiv nem atine na suvoj i neplodnoj
zemlji u okolini Rima, ili da u samom Rim u trpe straan teret
kam ate koje rastu iz dana u dan?
Ovaj plan, stvaran na tajnim sastancima, otkrio je novi konzul Gaj M arcije R utul dok se glas o tom e jo nije bio rairio
m eu svima. Njemu je kockom bila dodeljena kom anda u Kampaniji, d o k je njegov kolega Kvint Servilije ostao u gradu. I tako
kad je saznao kako je sve ovo voeno preko tribuna, Rutul po
godinam a i delim a ve iskusan ovek, je r m u je ovo bio etvrti
konzulat, sm atrao je da e najbolje osujetiti vojni napad ako
pobunjenicim a ostavi nadu da e moi da ostvare svoje nam ere
kad b u d u hteli. S togaje rairio glas da e i idue godine preko
zime drati strau u istim utvrenjim a. Vojnici su, naim e, bili
razdeljeni po kam panskim gradovima, a iz Kapue su irili svoje nam ere po celoj vojsci. Dajui ovim predah pobunjenicim a,
tren u tn o je smirio pobunu.
39.
Konzul je odveo vojnike u polja i dok su Samnid mirovali preduzeo je ienje vojske od buntovnih vojnika. Otputao ih
je iz vojske govorei jed n im a da su ve odsluili svoj rok, a drugima da ih optereuju godine i da ih izdaje snaga. Na odsustvo
je slao najpre pojedince, a zatim itave kohorte, pod izgovorom
da su zimu proveli daleko od kue i od svojih imanja. Pod izgovorom da treba da obave neki vojni zadatak, je d n i su upuivani
na je d n u stranu, drugi na drugu, tako da veina vie nije bila
tu. O ne koji su upueni u Rim, pretor je zadravao pod raznim
izgovorima. Ne slutei prevaru, najpre su se radovali da ponovo
vide svoje domove. Potom kada su videli da se oni koji su zimovali u Kampaniji ne pozivaju vie pod zastavu i da se otputaju
samo oni koji su bili podstrekai prevrata, isprva im duu obuze uenje, a zatim i strah da su njihovi planovi izali na videlo: ve su oseali da e biti ispitivanja, da su sigurno otkriveni,
459

videli tajna kanjavanja pojedinaca, kao i prim enu neograniene

i okrutne vlasti konzula i senatora. Takvi su bili strahovi koji su
se irili na tajnim sastancima onih koji su ostali u logoru; shvatili
su da su vetinom konzula osujeeni njihovi zavereniki planovi.
Je d n a k o h o rta koja se nalazila nedaleko od A nksura bila
je poslata da zauzme poloaj nedaleko od Lautula,58 u uskom
klancu izm eu m ora i planine, i da sakupi one koje je konzul
pod raznim izgovorima poslao n a razne strane, kao to je napred reeno. O ni su ve predstavljali dosta brojan odred, a da
bi bili prava vojska, nije im nedostajalo nita drugo osim voe.
Tako rastureni, stigoe pljakajui na Albanska polja i pod grebenom Alba L onge utaborie se i podigoe bedem . Poto su
obavili taj posao, ostatak dana su proveli u raspravljanju o kom andantu. Nisu se pouzdavali ni u jed n o g od prisutnih. Koga
bi mogli iz Rima da izvuku? Ko bi, bilo da je patricij ili plebejac,
znajui kakvaje opasnost, sebe ponudio? Ili kome bi oni poverili
vojsku, pom ahnitalu zbog nepravde, a d a je ne izdaju? Sledeeg
dana, dok su jo o tom e raspravljali, neko od onih koji su pljakajui lutali okolo obavesti ih kako je saznao da Tit Kvinkcije
ivi nedaleko od Tuskula, obraujui svoju zemlju i ne mislei
vie ni na grad ni na poasti. O n je bio ovek patricijskog roda
ija je vojna karijera, ispunjena slavom, bila prekinuta zato to
je bio ranjen u nogu i postao hrom . Zbog to g aje iveo na selu
daleko od politike i Foruma. Cim su uli to ime, shvatie o kome
je re i naredie da ga dovedu, nadajui se dobrom obrtu stvari.
Kako je bila m ala nada da e neto postii milom, odluie se
da prim ene silu i zastraivanje. I tako, tiho se usred noi uvukoe se pod krov vile oni koji su njem u bili poslati. Kvinkcija,
jo bunovnog o d sna, pritisnue rekavi mu da nem a izbora: ili
e prihvatiti vojnu kom andu i poasti, ili e ga ubiti ako prui
otpor. I tako ga odvukoe u svoj logor. Cim je stigao, odm ah su
ga proglasili za vojnog zapovednika i d o k je jo bio prestraen
iznenadnim i udnim dogaajem , navukoe m u insignije ovog
poasnog poloaja i naredie da krene na Rim. A potom , voeni pre svojom estinom no njegovom kom andom , uspostavie
bojni poredak i stigoe na osmu milju od grada, na p ut koji se
58
Anksur je staro ime za Taracinu, na obali Tirenskog mora, u junom Laciju, a Lautule su prelaz preko brega istono od Taracine.
460

sada naziva Apijevim.59 Krenuli bi oni odm ah na Rim da nisu

uli da protiv njih ide vojska s Markom Valerijem Korvom, koji
je sada bio izabran za diktatora, zajedno sa kom andantom konjice Lucijem Emilijem Mamerkom.
40.
Cim su stigli dode da su mogli ugledati grad i prepoznati rimsko oruje i zastave, misao na otadbinu je svima ublaila
gnev. Ljudi jo nisu bili kadri da prolivaju krv sugraana, a znali su je d in o za rat protiv neprijatelja; odvajanje od sopstvenog
n aro d a smatrali su najveim ludilom. Tako su i voe i vojnici i
n a jed n o j i na drugoj strani traili da se sastanu i razgovaraju.
Kvinkciju je bilo dosta i oruja i vojne slube za otadbinu, a
kamoli protiv nje; s druge strane, Korv je svoju blagost pokazivao prem a graanima, a pre svega prem a svojima. Ovaj krenu u
razgovore. O dm ah je bio prepoznat i suprotna strana ga prim i
sm erno i u tiini. O n zapoe: Besmrtne bogove, vojnici, koji
su i nai i vai, preklinjao sam polazei iz grada i sm erno sam
od njih molio milost da mi daju slavu da uspostavim slogu, a ne
pob ed u nad vama. Ratova u kojima se stiu slava i odlikovanja
bilo je i bie; ovde treba uspostaviti mir. A vi mi moete pom oi
da ispunim jed an od zaveta koje sam dao bogovima ako budete
mislili na to da niste podigli logor ni u Samniju ni kod Volska,
nego na rimskoj zemlji i ako budete imali na um u da su bregovi
koje vidite bregovi nae otadbine, d a je ovo vojska vaeg sugraana, da sam ja va konzul pod ijom ste kom andom i auspicijam a prole godine dva puta razbili samnitske legije i dva puta
zauzeli njihov logor. Vojnici, ja sam Marko Valerije Korv ije ste
patricijsko poreklo iskusili ne kao nepravdu no kao dobroinstvo prem a vama; nisam nikad predloio neki zakon protiv vas,
niti ijednu surovu odluku Senata; za sve vrem e dok sam bio na
vlasti bio sam stroi prem a sebi nego prem a vama. Ako nekoga
m oe poreklo, hrabrost ili uzvienost, ako nekoga mogu i poasti ispuniti ponosom , ja sam roen u takvim prilikama ija sam
dao dokaz o svojim sposobnostima. Izabran sam za konzula tako
rnlad, sa 23 godine, da sam m ogao pokazati neobuzdanost ne
samo prem a plebejcim a nego i prem a patricijima. Da li ste uli
neke moje rei ili videli neki moj postupak kao konzula koji bi
59
Apijev put vodi od Rima prema Kapui; nazvan je po Apiju Klaudiju Slepom, cenzoru koji je dao da se sagradi.
461

bio stroi no u tribuna? U tom d u h u sam radio tokom svoja dva

uzastopna konzulata i tako obavljam i svoju diktaturu koja daje
tako veliku vlast. Ne bih bio blai ni prem a svojim vojnicima no
prerna vama - uasavam se da to i kaem - kao neprijateljim a.
Pre bih dozvolio da vi potegnete oruje na m ene nego ja na vas;
ako se treba sukobiti, na vaoj strani e prvo biti trubom dat bojni znak, kod vas e se prvo podii bojni pokli i poeti napad.
Odluite u dui ono na ta se nisu odluili ni vai oevi, ni vai
dedovi, ni oni koji su se odvojili na Sveto brdo, ni oni koji su
se povukli na Aventin.60 Oekujte onda da pojedincim a m eu
vama izau u susret majke i ene, rasputene kose kao u alosti, kao nekada K oriolanu.61 No tada su se legije Volska drale
m irno je r su imale rimskog kom andanta. A zar vi, rimski vojnici,
neete odustati od ovog grenog rata? A ti, Tite Kvinkcije, bilo
da si tu i na tom poloaju zato to hoe, ili protiv svoje volje,
povuci se m eu one najm lae vojnike u poslednjim redovima
ako doe do rata. Bie asnije da bude pobeen i da okrene u
bekstvo pred graanim a, no da se bori protiv otadbine. A ako
e biti tum a u ovom spasonosnom razgovoru ostani u prvim
redovim a, asno m eu prvima, radi m irnog reenja. Traite i
predloite pravednu stvar. Pre treba dozvoliti i nepravian zakon nego da se ogreimo u m eusobnom sukobu. Tit Kvinkcije
se sa suzama okrete svojima i ree: ,Ja bih radije bio voa u miru
no u ratu ako se od m ene m oejo imati neka korist. J e r ovek
koji vam je govorio nije bio ni Volsk ni Samnit, nego je va konzul, va kom andant, vojnici, na svoju korist ste iskusili u borbi
njegove auspicije; nemojte sada iskusiti njegovu snagu okrenutu
protiv vas. Senat ima i druge vojskovoe koji bi se energinije
borili protiv vas, a izabrao je ipak onoga, vojnici, koji e vas
najpre potedeti, onoga kom e ete vi, kao svom kom andantu,
najvie verovati. O ni koji m ogu da pobede ele mir, a ta vi elite? Zato ne biste napustili gnev i svoje nam ere i predali svoje
interese u ruke oveku poznate vernosti?
41.
Dok su svi odobravali povicima, Tit Kvinkcije je izaao
ispred zastava i izjavio da e se vojnici potiniti vlasti diktatora.
Molio g a je da u svoje ruke uzme stvar svojih jad n ih sugraana
60 Misli se na pobunu i secesiju (odvajanje) plebejaca 494. pre n. e.
61 Za Koriolana videti Livije, II, 33 i dalje.
462

i da se o njoj brine kao to je uvek inio k a d a je bio na elu drave. ,,Za m ene sam og, ree, ja ne brinem . Nada mi je m oja
nevinost u svemu ovome. Ali vojnicima treba pruiti garanciju
sada, kao to su nekada patriciji garantovali plebejcima, da nee
biti kanjeni zbog p o b u n e.
Poto ga je Kvinkcije pohvalio i time izazvao nade kod drugih, diktator je uzjahao konja i vratio se u grad. Uz odobrenje
Senata postigao je na narodnoj skuptini u Petelijskom gaju62 da
niko od vojnika ne bude kanjen zbog pobune. Molio je takoe Kvirite da im niko to ni u ali ni ozbiljno ne prebaci. D onet
je i je d a n sveti vojni zakon da im e nijed n o g vojnika ne bu d e
izbrisano iz spiska osim ako to on sam ne eli. Ovom zakonu
je dodato i to da ako je neko bio vojni tribun, on ne moe vie
kom andovati centurijom . Ovo su traili zaverenici zbog Publija
Salonija koji je, naizm enino, jed n e godine bio tribun, a sledee prvi centurion (ono to danas nazivaju prim ipil). Vojnici su
zbog toga bili ozlojeeni na njega je r je stalno napadao njihove
buntovnike planove, a da ne bi u njim a uestvovao pobegao je
u Lautulu. No Senat nije hteo da prim eni ovo pravilo na njega.
Ali on je m olio senatore da ne cene vie njegovu ast no graansku slogu i naterao ih da se i to izglasa. Isto tako je uzaludno
traeno da se smanji plata konjanicim a - u ovo vrem e je bila
trostruko vea nego u peadiji - j e r su bili protiv zavere.
42.
Osim ovoga, kod nekih pisaca naao sam d a je Lucije
Genucije, narodni tribun, doneo jed a n zakon protiv kamata na
dug. D rugom odlukom naroda zabranjeno je da se ista magistratura ponovo dri pre no to prou dve godine. Isto tako je
dozvoljeno da i oba konzula m ogu biti plebejci. Ako su svi ovi
ustupci uinjeni plebejcim a, onda snaga ove pobune nije bila
mala. U drugih pisaca sam naao i podatak da Valerije nije bio
im enovan za diktatora, nego da su celu stvar vodili konzuli, i
da zaverenici nisu zgrabili oruje pre no to su stigli do Rima;
da zaverenici nisu izvrili napad nou na vilu Tita Kvinkcija,
nego na kuu Gaja Manlija, i da su njega naterali da im bude
voa; da su potom doli na etvrtu milju od Rima i da su se tu
utvrdili; da slogu nisu uspostavile voe, nego da su se dve vojske
pozdravile kada su se pribliile je d n a drugoj naoruane, da su
62 Petelijski gaj se nalazio izmeu Aventina i Kapitola.
463

vojnici plaui pruili jed n i drugim a ruku i da su konzuli, kada

su videli da su vojnici odustali od bitke, bili p rinueni da obaveste Senat o uspostavljenoj slozi. Tako se stari pisci ne slau ni
u emu drugom osim u tom e da je bilo pobune.
Glas o ovoj pobuni i vest o torne da je u Samniju preduzet
teak rat odbio je neke naro d e od saveza s Rim om i osim nevernih Ladna, i Privernati su iznenada napali rimske kolonije
Norbu i Setiju i opustoili ih.63

63 Norba i Setija su gradovi na zapadnim obroncima Lepinskih planina.

464

VIII KNJIGA
341-322. go d in a p re n. e.
1. Ve su bili stupili n a dunost konzuli Gaj Plaucije, izabran
drugi put, i Lucije Emilije Mamerk, kada u Rim stigoe kolonisti
iz Setije i Norbe kao glasnici odm etanja Privernata, alei se na
nevolje koje su od njih pretrpeli. Javljeno je takoe d a je vojska
Volska pod vostvom Antijata opsela Satrik. I jed a n i drugi rat
bio je kockom dodeljen Plauciju. Najpre je krenuo protiv Privernata i odm ah ih napao. Neprijatelj je p o b e en bez m uke,
utvrenje je zauzeto i vraeno Privernatima, ali je ostavljena jaka
rimska posada. O duzete su im i dve treine teritorije. O datle je
pobednika vojska odvedena pod Satrik protiv Antijata. Ovde
se odigrala strana bitka, uz velike gubitke i sa je d n e i sa druge
strane. Rimljani nisu posustali kad ih je oluja razdvojila pre no
to je pobeda pretegla n a je d n u ili drugu stranu, te su se i pored neodreenog ishoda priprem ali da nastave borbu sledeeg
dana; no Volsci, kad su procenili koliko su ljudi izgubili u bici,
nisu bili raspoloeni da je nastave. Stoga su u toku noi krenuli ubrzanim m arem u Ancij kao da su pobeeni, ostavljajui
ranjenike i jed a n deo oprem e. Rimljani su nali m nogo oruja
m eu telima pobijenih neprijatelja, a isto tako i u logoru. Konzul j e nared io da se o n o posveti boginji L ua M ater,1 a zatim
je opustoio neprijateljsku zemlju sve do m ora. Drugi konzul,
Emilije, nije naao u samnitskoj zemlji ni vojni logor ni neprijateljske legije. Kada je ognjem i maem opustoio njihova polja
stigli su poslanici Sam nita da ga m ole za m ir. O n ih je uputio
1 Lua Mater je boginja ispatanja, Saturnova ena; u kultu je ujedinjena sa Marsom i Minervom. Oruje zaplenjeno od neprijatelja spaljivano je njoj u ast.
465

Senatu i kada im je dozvoljeno da govore, oni su, zaboravljajui

na svoju gordost, zatraili m ir za sebe i pravo da m ogu ratovati
protiv Sidicina. Smatrali su da im aju pravo da ovo trae, je r su
stupili u prijateljski savez s Rimom u vreme svog prosperiteta, a
ne pritisnuti nevoljom kao Kampanci. O krenue oruje na Sidicine, svoje vekovne neprijatelje, s kojima Rimljani nisu nikad
bili u prijateljstvu. O ni nisu traili rimsko prijateljstvo u m iru
kao Samniti, a ni pom o u ratu kao Kampanci. Najzad, oni nisu
ni pod zatitom ni pod vlau rim skog naroda.
2.
Kadaje pretor Tit Emilije izvesdo Senat o zahtevima Samnita i kad su senatori odluili da s njim a obnove m ir, on im
je rekao da ne postoje nikakve sm etnje da se sa njim a obnovi
prijateljstvo. Stalno prijateljstvo nisu prekinuli Rimljani. Osim
toga, krivicu za rat preuzim aju na sebe. Sto se tie Sidicina,
samnitski n aro d nita ne spreava da slobodno odluuje o ratu
i m iru. Tako su se Sam niti po zakljuenju m ira vratili nazad,
a rimska vojska je povuena iz njihove zemlje poto je od njih
prim ila platu za godinu dana i snabdevanje za tri meseca, kako
je zahtevao konzul pri zakljuenju prim iija dok se poslanici ne
vrate iz Rima.
Tako su Sam niti s istim snagam a koje su upotrebili za rat
prodv Rima krenuli na Sidicine, u vrstoj nadi da e brzo zauzeti
neprijateljski grad. Meutim, dogodilo se da su Sidicini zapoeli
pregovore s Rim ljanim a o sopstvenoj predaji. I poto je Senat
odbio njihov predlog, je r je stigao suvie kasno i bio izazvan
krajnjom nevoljom u kojoj su se nali, oni se okretoe Latinima, koji su ve svojom voljom dograbili oruje. Ni Kampanci se
nisu uzdrali od rata je r su se ivlje seali nepravde koju su im
naneli Sam niti nego dobroinstva koje su im uinili Rimljani.
O grom na vojska, sastavljena od svih ovih naroda, napala je pod
vostvom Latina samnitsku zemlju i nanela joj vie zla pljakanjem no bitkam a. Latini, koji su u borbam a uvek izlazili kao
pobednici, ipak su radije pljakali zemlju neprijatelja da ne bi
morali da idu iz bitke u bitku. Ovo je dalo vrem ena Samnitima
da upute poslanike u Rim. Kada su ovi izali pred Senat poalili
su se da sada kao rimski saveznici trpe isto kao da su im neprijatelji; ponizno su molili Rim ljane da ne dozvole da ih sada,
poto su im oduzeli pobedu nad Kampancima i Sidicinima, pobede tako slabi narodi. Ako su Latini i Kampanci pod rimskom
466

vlau neka im se zabrani da pustoe samnitsku teritoriju. Ako

oni odbiju da se pokore neka se orujem na to prisile. Dobili
su n eo dreen odgovor poto je Rimljanima bilo neugodno da
priznaju kako Ladni nisu vie u njihovoj vlasti, a plaili su se da
e ih sasvim odbiti ako to i pokau. Kam panci, rekoe, im aju
drugi status: oni nisu ugovorom doli p o d rim sku vlast, nego
predajom po sopstvenoj odluci. Stoga e, bilo da to ele ili ne,
poloiti oruje. U ugovoru s Latinima, m eutim , nem a odredbe
koja bi im zabranjivala da ratuju sa kim ele.
3.
D okje ovaj odgovor ostavio Samnite u neizvesnosti ta e
Rimljani preduzeti, on je kod Kampanaca izazvao strah i oni su
se povukli; m eutim , Latine je uverio da nem a stvari u kojoj im
Rimljani ne bi popustili, i to ih uini jo drskijim. Tako su, pod
izgovorom da se sprem aju na rat sa Samnitima, esto zakazivah
skupove, a prvaci su na tajnim razgovorima priprem ali rat protiv Rimljana. U tome su uzimali uea i Kampanci protiv svojih
spasilaca. No prem da su sve ovo radili u velikoj tajnosti, je r su
hteli da se oslobode Sam nita iza lea pre nego to napadnu na
Rim, ipak su neki Latini koji su bili povezani s Rimom linim
prijateljstvom ili srodstvom obelodanili ovu zaveru. Konzuli su
pozvani natrag da bi se izabrali novi koji e se suprotstaviti tolikoj opasnosti. Iskrsla je, m eutim , je d n a religijska tekoa: izbore nisu mogli da odre oni ijaje vlast ve bila prestala. Tako je
uveden interegnum . Smenila su se dva intereksa, Marko Valerije
i Marko Fabije, i ovaj poslednji je sproveo izbore. Izabrani su Tit
Manlije Torkvat trei p u t i Publije Decije Mus.
Poznato je da je iste ove godine flota epirskog kralja Aleksandra pristala uz obalu Italije. I d a je u prvom pokuaju uspeo,
rat bi se proirio do Rima. To je bilo vreme podviga Aleksandra
Velikog, kojije bio sestri ovog kralja. O n je na drugom kraju
sveta, nepobediv u ratu, bio uniten boleu kao mlad ovek.
A Rimljani su, p rem d a nije bilo nikakve sum nje da e se
saveznici i svi Latini pobuniti, i kao da su vie brinuli o Samnitim a no o sebi, pozvali desetoricu latinskih prvaka u Rim i
izloili im ta Rim eli. Latini su imali dva pretora, Lucija Anija
iz Setije i Lucija Numizija iz Circeja. Obojica su poticala od rimskih kolonista i oni su podstakli rimske kolonije Signiju i Velitre
da se pobune, a uvukli su u rat i Volske. O dlueno je da se oni
poim enice pozovu. Poto su znali zato su pozvani, sazvali su
467

skuptinu pre no to su poli i obavestili da ih je rimski Senat

pozvao, rekli ta pretpostavljaju da e biti u pitanju i zapitali ta
treba da odgovore.
4.
Miljenja su bila podeljena. Na to Anije ree: Prem da
sam ja pitao Savet ta treba odgovoriti, smatram da za nas ima
m nogo vei znaaj ono to treba preduzeti nego ono to treba
rei. Lako e se nai rei za dela kad se naum ljeno izvri. Ako
sada m oem o u senci ravnopravnog saveza da trpim o ropstvo,
zar emo oklevati da se, izdavi Sidicine, prividno potinim o ne
samo onom e to narede Rimljani nego i Samniti, te odgovorimo Rimljanima da emo poloiti oruje onda kada oni daju za
to znak? No ako najzad i nam a elja za slobodom razdire duu,
ako savez i udruivanje jesu izjednaavanje u pravima, ako smo
mi iste krvi kao i Rimljani - to je nekad bilo sram no, a danas je
slavno - ako je naa vojska takva da ukoliko se s njom udrue,
oni udvostruuju svoje snage, ako na nju gledaju kao na deo
svojih planova voenja i okonavanja sopstvenih ratova, zato
se onda u svemu ne izjednaimo? Zato onda je d n o g konzula
ne daju Latini? Tam o gde je deo snaga, tam o neka bude i deo
kom ande. Ovo samo po sebi i ne bi predstavljalo veliku stvar za
nas, je r smo Rimu dozvolili da bu d e centar Lacija. No sada se
ini da m nogo zahtevamo zato to smo dugo doputali da tako
bude. Ali ako ste ikada poeleli da doe vreme da s njim a zajedno uestvujete u vlasti, ono je sada tu. Priliku e vam dati vaa
hrabrost i boja pom o. Iskuali ste njihovo strpljenje kada ste
odbili da im date vojnike. Zar je iko sumnjao u to da e se oni
razbesneti kad im prekinem o obiaj star vie od dvesta godina?
Pa ipak su oni podneli ovo razoaranje. Mi smo vodili rat u svoje
ime protiv Peligna, a oni se ipak nisu usprotivili, prem da nam
ranije nisu dozvoljavali da sami vodimo brigu o svojim granicama. Culi su da smo Sidicine uzeli pod zatitu, da su se Kapuanci
odm etnuli protiv njih i da vojsku sprem am o protiv Samnita, a
da se nisu ni pom erili iz grada. O tkud bi imali tu uzdranost
da nisu svesni i svojih i naih snaga? Imam pouzdanog svedoka
koji me je obavestio da su se Samniti alili na nas i da je rimski
Senat tako odgovorio da se lako moglo razumeti kako vie i ne
trae da Lacij bude pod njihovom vlau. Krenite, dakle, i traite ono to vam je preu tn o ve dato. Ako vas strah zadrava
da to kaete, j a vam obeavam da u ja rei dok sluaju rimski
468

n arod i Senat, dok slua i sam Jupiter, koji obitava na Kapitolu,

da Rimljani treba da trae od nas jed n o g konzula i pola Senata
ako ele da su sa nam a i dalje u savezu i prijatcljstvu." D okje ovo
prkosno ne samo savetovao nego i obeavao, svi su mu uzvicima
odobravali da govori i ini sve ono to je u interesu svih Latina
i to odgovara njegovoj asti.
5.
Kada su stigli u Rim, Senat ih je prim io na K apitolu.
Ovde je s njim a u im e Senata vodio razgovor konzul Tit Manlije i savetovao im da ne vode rat protiv Samnita, koji su rimski
saveznici. Na to je Anije, kao d a je kao pobednik zauzeo Kapitol, a ne kao poslanik zatien m e unarodnim pravom, uzeo
je re i rekao: Ve je dolo vrem e, Tite M anlije i oci senatori
i dopisani, da s nam a ne postupate kao oni koji imaju vrhovnu vlast, je r ste videli d a je Lacij, uz boju pom o, u procvatu
i po vojnoj m oi i po bro ju ljudi. Sam nite je u ratu pobedio,
Sidicini i Kampanci su m u postali saveznici, a nedavno su m u
se prikljuili i Volsci. Cak su i neke vae kolonije pretpostavile
latinsku vlast rimskoj. No kako se vi niste odluili da sami okonate svoju vlast koja je ostala bez moi, mi, prem da i orujem
m oem o vratiti Laciju slobodu, predlaem o m ir pod istim uslovima za obe strane. J e r poto bogovima godi da sm ojednaki po
snazi, treba birati je d n o g konzula iz Rima, a drugog iz Lacija,
dok Senat treba da ini podjednak broj ljudi iz oba plem ena.
I da bi se stvorili jed a n narod i jed n a drava koja bi imala jed n o
sredite, i kako je d n a strana uvek m ora da popusti da bi svima
bilo dobro, neka ovaj grad bude zajednika otadbina i neka se
svi zovemo Rimljani.
Sluajno je bilo da je i rimski konzul T it Manlije imao istu
neobuzdanost p riro d e kao i Anije. Njega obuze takav bes da
je javno izjavio kako e, ako bi asne oce senatore i dopisane
lanove obuzelo takvo bezum lje da od oveka iz Setije prim aju
zakone, on sam doi u Senat opasan m aem i sam e svakog
Latina koga bude naao u Kuriji posei svojom rukom . I okrenuvi se prem ajupiterovom hram u uzviknu: Cuj, Jupitere, ove
bezbone rei, ujte, pravdo i zakoni - stranac konzul i stranci
u Senatu! Videe i sam og sebe u svom posveenom h ram u
zarobljenog i savladanog, o Jupitere. Zar j e to ugovor, Latini,
koji je rimski kralj Tul sklopio s vaim precim a Albanima? Ili
onaj koji je potom s vama sklopio Lucije Tarkvinije? Zar vam
469

ne pada na um bitka kod Regilskog jezera? Zar ste zaboravili

i svoj poraz i nau dobrotu prem a vama?2
6.
Konzulovom govoru je usledilo opte nezadovoljstvo senatora. Kod starih pisaca sam naao kako se nasuprot molitvam a konzula, koji su prizivali vinje bogove za svedoke saveza,
uo glas Anija koji je prezirao svetost rim skog Ju p itera. Kada
je po k ren u t gnevom izjurio iz predvorja hram a, pao je preko
stepenika i teko povredio glavu. U stvari, tako je udario u kam en da je ostao bez svesti. U pisaca nisam naao podatak da je
i izdahnuo, kao ni pouzdano svedoanstvo o tom e da se zbog
prizivanja bogova za svedoke da se kri ugovor, uz stranu grmljavinu s neba sruila oluja. No bilo da je istina ili izmiljeno,
dobro moe da predstavi gnev bogova. ATorkvat, k adaje poslat
da otpusti poslanike, videvi Anija da lei, uzviknu tako da su
ga mogli uti i n arod i Senat: Dobro je ovako; pravini bogovi
pokreu rat i ovo je znak s neba. Tu si, veliki Jupitere. Nismo ti
uzalud, oe bogova i ljudi, posvetili ovo sedite. Zato oklevate,
Kviriti, i vi oci senatori? Zato ne zgrabite oruje, predvoeni
bogovima? Na isti nain kako lei njihov poslanik bie oborene
i njihove legije. Konzulov glas je imao takav odjek kod naroda
i tako je zapalio ar u duhovim a da su poslanici, koji su odlazili
po nareenju konzula, morali biti zatieni od gneva i napada,
pre autoritetom magistrata no m eunarodnim pravom.
I Senat se saglasio da rat zapone, pa su konzuli, poto su
ratovale dve vojske, krenuli p rek o zemlje M arsa3 i Peligna i
poto su ujedinili snage sa Samnitima, postavili su logor kod Kapue. Tu su ve bili stigli Latini i njihovi saveznici. Ovde su, kako
se pria, oba konzula istovrem eno videla u gluvoj noi priliku
oveka, veu i gorostasniju no to je ljudska, koja im je rekla da
se iz je d n e vojske m ora podzem nim bogovima i Majci Zemlji
rtvovati vojskovoa, a iz druge vojnici. Pobeda e biti na strani
onog naroda iji vojskovoa pre prinese na rtvu neprijateljske
legije i samog sebe. Konzuli su m eusobno razgovarali o pononoj utvari i odluili da prinesu rtvu da bi umirili srdbu bogova,
ali istovremeno da vide da li i utroba rtvenih ivotinja pokazuje
isto to se njim a nou prikazalo. U tom sluaju treba da jed an
2 O tome videti Livije, I, 24; 52.
3 Marsi su narod u oblasti Fucinskog jezera.
470

ili drugi konzul ispune ono to je sudbina odredila. Haruspici su

potvrdili ono pobono uverenje koje im je ve obuzelo duu, te
oni sazvae sve legate i tribune i javno ih obavestie o onom e to
bogovi nalau. Da ne bi dobrovoljna konzulova smrt u bici prestraila vojsku, dogovorie se m eusobno da se konzul rtvuje za
rimski n arod i Kvirite na onom delu bojita gde pone rimska
vojska da se povlai. U ovorn savetovanju takoe je odlueno da
se u vojsku vrati sva strogost stare discipline, je r sadaje prilika za
to vie no ikada. Brigu je poveavala okolnost da se trebalo boriti protiv Latina, od kojih se nisu razlikovali ni po jeziku ni po
obiajima; slino im je bilo i naoruanje, a pre svega su im bile
iste i vojne institucije: vojnici su odgovarali njihovim vojnicima,
centurioni centurionim a i tribuni tribunim a. Braa po oruju,
esto su delili isti vojni logor, a esto i iste m anipule. Da bi se,
kad je ve to tako bilo, izbegle zabune n areeno je vojnicima
da se niko ne bori protiv neprijatelja van svog stroja.
7.
Sluajno se dogodilo da se m eu kom andantim a rimskih
turm i, koje su bile poslate na sve strane u izvidnicu, nalazio i
Tit Manlije, konzulov sin. O n je odjahao na uzviicu iznad neprijateljskog logora tako d a je od njega bio udaljen jedva na
dom et koplja. Tu se nalazio konjiki odred iz Tuskula. Komandovao m u je G em in Mecije, slavan m e u svojima i po ro d u i
po delima. Kada ovaj prepoznade rimske konjanike i njihovog
kom andanta, konzulovog sina - oni su se m eusobno znali kao
ljudi visokog roda - uzviknu: Rimljani, zar ete se s je d n o m
turm om suprotstaviti Latinim a i njihovim saveznicima? Cime
se u m euvrem enu bave dva konzula i dve konzulske vojske?
Stii e oni na vrem e, odgovori Manlije, ,,a sa njim a e stii i
sam Jupiter, svedok vaeg krenja ugovora, on koji je i moniji
i silniji od nas. Ako smo se kod Regilskog jezera borili protiv
vas koliko smo hteli, ovde emo to isto uiniti tako da vam vie
ne padne na pam et da dignete oruje na nas. Na to e Gemin,
koji je izjahao m alo n ap red , ispred svojih: Hoe li u m euvrem enu, dok ne doe taj dan kada ete u velikom zam ahu da
pokrenete svoju vojsku, da se sam sa m nom ogleda, da se ve
iz sukoba nas dvojice vidi koliko latinski konjanik nadm auje
rimskog? Mladievo hrabro srce pokrenu srdba ili stid da ne
odbije borbu, ili pak neum oljiva snaga sudbine. O n zaboravi,
dakle, oevu zapovest i ono to su oba konzula naredila i pohrli
471

u ovu borbu, ne brinui o tom e da li e biti pobednik ili pobeen. Poto su se drugi konjanici povukli, kao za neku predstavu,
udno polja, oni krenue ka sredini podbacajui konje jed a n na
drugoga. I tada pojurie s uperenim kopljima. Manlijevo koplje
prolete iznad lema, a Mecijevo p o red vrata konja. O krenue
konje i kako se Manlije pre uspravio i spremio za nov udarac, on
zabode vrh koplja izm eu uiju konja. Kada konj oseti udarac,
prope se na prednje noge i velikom snagom, zatresavi grivom,
zbaci konjanika sa sebe. Kada se ovaj, doekavi se na koplje i
tit, podie posle ovog stranog pada, Manlije ga obori ponovo
na zemlju stranim udarcem koplja, koje m u je prolo kroz grlo
i izalo izm eu rebara. Poto je uzeo oruje sa njega, vratio se
svojima i uz trijum falno klicanje svoje turm e krenuo ka logoru
i kom andantskom atoru svoga oca, ne slutei ni kakva m u je
sudbina ni kakva budunost, i da li ga eka pohvala ili kazna.
Sada svi m ogu, ree, ,,oe, s pravom da kau da sam tvoje
krvi: izazvan na dvoboj donosim ti ovaj konjiki plen sa ubijenog
neprijatelja. K adaje konzul ovo uo okrenuo je glavu od svog
sina i naredio da se trubom sazove zbor. Kad su se svi sakupili,
on ree: Poto si se ti, Tite M anlije, ne potujui ni zapovest
konzula ni dostojanstvo svoje otadbine, uprkos naem nareenju borio s neprijateljem van bojnog poretka i svojom krivicom
prekrio vojnu disciplinu, na kojoj rimska drava poiva sve do
dananjeg dana, doveo si me u teak poloaj da ili zaboravim na
dravu ili na samog sebe. Pre u kazniti tvoju greku no to u
dozvoliti da drava pretrpi tetu zbog nae krivice. Pruiemo
potonjim pokolenjim a alostan, ali pouan prim er.
Duboko sam d irn u t kako zbog uroene sklonosti oca prema sinu tako i zbog prim era hrabrosti koju je obm anula pogrena predstava o slavi. Ako te kaznim smru, time e biti osnaena vrhovna vlast konzula, ali ako to ne uinim , ona e zauvek
ostati unitena. Smatram da nee odbid da se povinuje vojnikoj disciplini, koja je poljuljana tvojom krivicom. D oprinee
da se ona ponovo uspostavi ako u tebi ima iole nae krvi. Idi,
liktore, vei ga za stub.
Svi behu zapanjeni tako surovom zapoveu i svak se oseao
kao da je na njega podignuta sekira. Svi su ostali nepom ini iz
straha, a ne zbog poslunosti. Stajali su kao prikovani i u tiini,
kao da im je dah stao od uenja. Zatim, kad se iz poseenog
472

vrata razli krv, iznenada se oslobodi alost i podigoe glasovi

kojima su podjednako grdili nareenje i proklinjali. Telo mladia bee pokriveno steenim plenom i, podigavi lom au van
bedem a, spalie ga uz poasti vojnog pogreba. Manlijevo nareenje je tada ne samo sve zastrailo nego je i u potomstvu vailo
za surov prim er.
8.
Ipak, ma kako surova, ova kazna je doprinela da vojska
b u d e poslunija p rem a vojskovoama. Ova strogost je doprinela ne samo tom e da se posveti vea briga straam a i red u u
predstraam a nego i u samoj bici, kada su trupe sile da se bore.
Bitka je u stvari veoma liila na sukob m eu graanim a. Osim
po duhu, Latini se ni po em u nisu razlikovali od Rimljana.
Rimljani su ranije upotrebljavali m ale okrugle titove. Potom kad su poeli da slue za platu, ove su zamenili ovalnim.
Ranije su ulazili u bitku u bojnom poretku falange koja je bila
slina m akedonskoj, a kasnije su se postavljali u boj po manipulam a, dok su se oni iza njih postavljali u vie redova: prva
linija su bili hastati4 kojih je bilo 15 m anipula,5 a one su bile
postavljene na m alom m eusobnom rastojanju. M anipulu je
inilo 20 lako naoruanih vojnika, ostali su imali okrugle titove. Lako naoruanim a su smatrani oni koji su nosili samo dugo
koplje i koplje za bacanje. Ovu prvu liniju fro n ta u bici inio
je cvet om ladine koja je tek stasala za borbu. Iza njih su sledili oni u zrelim godinam a, rasporeeni u isto toliko m anipula.
Nazivani su principijim a, nosili su titove i isticali se po oruju.
Ovih 30 m anipula nazivane su antipilanim a.6 Iza zastava je bilo
postrojeno jo 15 redova, od kojihje svaki imao tri dela i svaki
od njih se nazivao p rim ip il,7 svaki je im ao tri zastave, ispod
svake je ilo 60 bojnika, dva centuriona i je d a n zastavnik, dok
je cela grupa brojala 186 ljudi. Pod prvom zastavom marirali
4 Naziv hastati potie od naziva za dugo koplje, hasta, uobiajeno
u ranom rimskom naoruanju; kasnije je uvedeno kratko koplje, pilum.
5 Prvobitna rimska legija se delila na 10 m anipula od po 120 ljudi,
ili na 20 centurija po 60 ljudi. Manipule hastata bile su oznaene od prve
(prima) do desete (decima).
6 U ranoj rimskoj vojsci antipilani su oni koji su u bici ili ispred hastata, principija i trijarija.
7 Primipili su bila oba centuriona (komandanta centurija) prve manipule trijarija; oni su imali najvii rang u kolegijumu centuriona.
473

su trijariji,8 stari vojnici proverene hrabrosti; p o d drugom su

bili ro ra riji,9 m lai i m anjeg iskustva; trei su bili akcenzi10
i predstavljali su snage u koje se najm anje moglo pouzdati. Stoga su i bili postavljeni kao poslednja linija.
Kad je vojska bila tako postrojena, u bitku su najpre ulazili
hastati. Ako oni ne bi uspeli da potisnu neprijatelja, laganim korakom bi se povukli nazad i bili bi prim ljeni u redove principija,
koji su sada preuzim ali bitku, dok bi ih hastati sledili. Trijariji
su sedeli pod zastavama, s ispruenom levom nogom , sa titom
naslonjenim na ram e i uspravljenim kopljem iji je vrh bio poboden u zemlju. O ni su se drali tako kao da je bitka, koja je
besnela, bila od njih odvojena bedem om . Ako ne bi bio srean
ni ishod borbe principija, i oni bi se iz prvog bojnog reda neprim etno povukli m eu trijarije. O tuda poslovica kada stvar ne
ide kako treba da se stvar vraa trijarijim a. Kada m eu svoje
redove prim e i hastate i principije, trijariji se diu i odm ah zbijaju svoje redove kao da zatvaraju put, pa u neprekidnoj liniji
napadaju na neprijatelja. Poto iza njih ne ostaje nikakva nada,
neprijatelju je njihov napad najstraniji. Naime, kada krenu da
gone Rimljane, ispred njih se iznenada podie nova bojna linija
s m nogo veim brojem ljudi. Rimljani obino regrutuju po etiri legije, svaku od po 5.000 peaka i 300 konjanika.
Ranije su vodili sa sobom isto toliku vojsku Latina. Ovog
puta su im Latini bili neprijatelji i svoju borbenu liniju su ureivali na isti nain. Znali su da e se, ako redovi ne budu poremeeni, sukobiti hastati s hastatima i principiji s principijima, a isto
tako centurioni s centurionim a. M eu trijarijima je i na jednoj
i na drugoj strani bio po jedan prim ipil. Onaj na rimskoj strani
nije bio snaan telom, ali je u svemu ostalom bio krepak ovek i
iskusan borac, dok je Latin bio snaan i vrstan borac. Znali su se
8Trijariiji su bili vojnici u treem bojnom redu; najstariji po godinama, korieni su kao rezerva.
9 Rorariji su vojnici koji su zapoinjali arku bacanjem kamenja iz
prake. Prema Varonu i nekim drugim piscima, naziv potie od rei rosris, rosa, je r je najpre rosa, pa onda kia. Odgovaralo bi naoj rei arkai
(V. Jankovi, usmeno).
10 Akcenzi su, prema Festu, gramatiam iz II veka pre n. e., bili obueni, ali bez omja i bili su zamena za prave vojnike. U rano oba rimske drave inili su jednu centuriju. Sluili su i kao administrativno osoblje u vojsci.
474

m eusobno je r su dotad uvek vodili iste odrede. Poto se rimski prim ipil nije pouzdavao u svoju snagu, konzuli su m u jo u
Rimu dozvolili da sebi izabere podoficira koga eli da bi ga titio
od onog oveka koji m u je bio odreen kao neprijatelj. Mladi
koga je ovaj izabrao suprotstavio se u bici latinskom centurionu i odneo je pobedu nad njim. B orbaje voena nedaleko do
planine Vezuvija,11 na m estu g d e je prolazio p u t za Vezeris.12
9.
Rimski konzuli su prineli rtve pre no to su krenuli u
bitku. Kau da je vra pokazao Deciju kako je vrh jetre oteen
na prijateljskoj strani,13 ali da su bogovi u svemu ostalom blagonaklono prim ili rtvu i da je Manlijeva rtva veom a povoljna.
Dobro je , ree Decije, ,,ako je moj kolega primio dobre znake.
Poto su uredili vojsku kako je napred reeno krenuli su u boj.
M anlije je kom andovao na desnom , a Decije na levom krilu.
U poetku su i jedan i drugi komandovali s pojednakim snagama
i sa istim arom u dui. Potom su se rimski hastati na levom krilu,
ne mogavi da odole pritisku Latina, povukli m eu principije.
I usred nereda koji zbog toga nastade, konzul Decije glasno pozva M arka Valerija: Potrebna n a m je , ree, pomo bogova,
M arko Valerije. H ajde, vrhovni svetenie rimskog naroda, izgovori rei s kojim a u sebe prineti kao rtvu za svoje legije.
Svetenik m u naredi da obue togu pretekstu14 i da pokrivene
glave, s rukom ispod toge podignutom do brade, s oborenim
kopljem pod svojim nogam a izgovori ove rei: Jane, Jupitere,
Marsu, Kvirine, Belona, Lari, bogovi Novensili, bogovi Indigeti,15
svi bogovi koji imate mo nad nam a i neprijateljem, i vi, bogovi
Mani, vas molim i vama odajem potu i vama se molim da rimskom narodu Kvirita podarite rnilost, da m u date snagu da sreno pobedi i da na neprijatelje rimskog naroda Kvirita navuete
11 Vezuv je poznati vulkanski breg u Kampaniji. Erupcija vulkana u
noi izmeu 24. i 25. avgusta 78. pre n. e. unitila je gradove Pompeji i
Herkulanum u njegovom podnoju.
12 Kod poznorimskog pisca Aurelija Viktora Vezeris se pominje kao
reka; moguno je da je postojao i istoimeni grad ili tvrava.
13 ,,Vrh ili ,,glava je gornji d eo jetre rtvene ivotinje; oteenje na
tom delu bilo je Io predznak i najavljivalo pogibiju konzula Decija.
14 O togi preteksti videti Livije, II, nap. 86.
15 Bogovi Indigeti su verovatno oni koji su pripadali odreenom mestu,
dok su Novensili oni koji su kao novi bili prikljueni rimskom panteonu.
475

strah, grozu i smrt. I kao to to reim a izraavam, tako da se za

spas drave rimskog naroda Kvirita, za vojsku legija i pom onih
odreda rim skog naro d a Kvirita rtvujem bogovima M anim a i
Zemlji zajedno s legijama i pom onim odredim a neprijatelja.
Pomolivi se tako, naredi liktorim a da odu Titu M anliju i
da mu to pre jave da se njegov kolega zavetovao za spas vojske.
A sam se opasavi na gabijski n a in ,16 skoi na konja i s orujem u ruci ju rn u usred neprijatelja, izloen pogledim a i jed n e i
druge vojske. Izgledao je neto vii od obinog oveka, kao daje
poslan sa neba da ispata srdbu bogova i da okrene propast od
svoje vojske na neprijatelja. S njim sav strah i trepet bie preneti
na neprijatelja; prvo je napao na bojne znake Latina, a strah se
zatim rairi na sve bojne redove iza njih. Ovo se najbolje videlo
kada bi o k ren u o konja: tam o su neprijatelji padali kao da su
pogoeni zloslutnom zvezdom. Kada se najzad sruio pogoen
m nogim kopljima, sve latinske kohorte su ve bile prestraene i
razbeale se na sve strane. Istovremeno su Rimljani, osloboeni
religijskog straha, krenuli i kao d a je tek tada dat znak za borbu,
ponovo su zapoeli bitku. I rorariji su se probili izmeu antepilana i tako poveali snagu hastata i principija, a trijariji, kleknuvi
na desno koleno, oekivali su nareenje konzula da se usprave.
10.
Bitka je nastavljena, a na drugim takama nadvladali su
Latini, kojih je bilo m nogo. Konzul Manlije, uvi za sudbinu
svog kolege, najpre je , kako je bio red i kakoje pobonost nalagala, suzama i pohvalam a obeleio sm rt tako dostojnu seanja;
zatim je malo oklevao, razmiljajui da li je vreme da se trijariji
usprave. Potom, smatrajui d a je ipak bolje da ih sauva za krajnju nevolju, naredi akcenzim a da krenu iz poslednjih redova
do ispred zastava. Cim su ovi stigli u prve redove, neprijatelj je
pokrenuo svoje trijarije, mislei d a je neprijatelj uinio to isto.
Ovi, poto su se izvesno vreme borili vrlo otro, zamorili su se,
a koplja su ili slomili ili otupeli, ali su ipak uspeli da potisnu
neprijatelja, sm atrajui da su savladali poslednju liniju protivnika. Na to konzul naredi trijarijima: Diite se sada i nastupite odm orni protiv u m ornog neprijatelja, imajui p re d oima
otadbinu, oeve, ene i decu, i seajui se konzula, koji je svoj
16
Gabijski nain opasivanja toge dovodi se u vezu s odreenim religijskim ritualom (videti Livije, V, 46).
476

ivot rtvovao da bismo mi pobedili." Kada su se trijariji podigli,

odm orni i sa sjajnim orujem, bitkaje ponovo zapoela. Izmeu
redova su prim ani i antepilani, te svi zajedno, uz uzvike, izazvae n e re d u prvim redovim a Latina. Snagu onih napred slomili
su bacajui im koplja u lice, a preko drugih m anipula su preli
kao da su nenaoruane; sami gotovo netaknuti, naneli su takve
gubitke neprijatelju da ih je jedvajedna etvrtina pretekla. Samniti, postrojeni m alo dalje u podnoju brda, takoe su unosili
strah m eu Latine. Uostalom , i rimski graani i saveznici pripisivali su svu pohvalu za ovaj rat konzulim a. Jedan od njih je
okrenuo prem a sebi sve pretnje bogova neba i podzemlja; drugi
je u bici pokazao takvu hrabrost i m udrost da su svi oni koji su
se kasnije seali ove bitke, Rimljani i Latini, pokolenjim a saglasno preneli da bi u svakom sluaju pobeda bila na onoj strani na
kojoj je kom andovao Tit Manlije. Latini u svom bekstvu stigoe
do M inturna.17 Posle bitke je zauzet i njihov logor. Mnogi koji
su preiveli, naroito Kampanci, bili su tom prilikom pobijeni.
Decijevo telo nije naeno tog dana, a dalje traganje je spreila
no. Sledeeg dana naeno je na mestu gde je bilo najvie pobije n ih neprijatelja i prekriveno strelama. Kolega m u je priredio
pogreb koji je bio dostojan njegove smrti.
Cini se da treba dodati i ovo: da konzul, diktator ili pretor
kada se zavetuju neprijateljske legije ne m ora da zavetuje i samog sebe, nego bilo kog rimskog graanina kojije regrutovan u
legiju. Pa ako taj ovek pogine, smatra se d a je dobro uinjeno,
a ako ne, onda se njegov kip, visok sedam stopa ili vie, sahrani
u zemlju i na grobu se priredi rtva za izmirenje. Na mesto gde
je kip pokopan zabranjeno je rimskom m agistratu da stupi nogom. Ako, m eutim , vojskovoa hoe sebe da zavetuje, kao to
je to uinio Decije, te ako ne pogine, ne sme vie vriti nikakav
religijski in, dravni ili privatni, niti sme prinositi rtve niti bilo
ta drugo to naum i. Onaj ko sebe rtvuje im a pravo da svoje
oruje posveti V ulkanu,18 ili kome drugom bogu koga izabere.
17 Minturne su grad na uu reke Liris u Tirensko more; u gradu su
se meali auzonski, samnitski i latinski stanovnici.
18 Vulkan je boanstvo poznato u Rimu po tradiciji jo u vreme kraljeva Romula i Tita Tacija; na rtvu mu je prinoena riba. Munjom je najavljivao proroanstva. U grkom panteonu m u je odgovarao Hefest. Praznik Vulkana u Rimu b io je 23. maja.
477

G rehom se smatralo ako se neprijatelj dokopa koplja na koje se

konzul oslanjao dok se molio. Ako se to dogodi, rtva pokajnica
su bili svinja, bik i ovca prineseni M arsu.19
11.
Prem da su svi ovi ljudski i boanski obiaji iezli iz seanja, je r su novi i strani odneli prednost nad njima kao starim i
nasleenim od predaka, ipak sam smatrao da neu odvui panju
od predm eta ako ovo ponovim reim a kako je nam a preneto.
Bitka se ve odigrala kada su Samniti doli u pom o, poto
su najpre saekali kakav e biti ishod, kako sam naao u nekih
pisaca. S druge strane, Lavinij je poslao snage u pom o Latinima nakon to je m nogo vrem ena izgubio u raspravljanju o tome. Kada su kroz kapije ve izale zastave i deo vojske, stigao je
glasnik koji je javio o porazu Latina. Na to su okrenuli zastave i
vratili se u grad. Pria se d a je njihov preto r Milionije rekao da
e za ovaj mali preeni put m orati Rimljanima m nogo da plate.
Latini koji su preiveli bitku rasturili su se u raznim pravcima. Kad su se ponovo sakupili, utoite im je bio grad Vescija.20
Ovdeje na skuptini kojaje odrana, njihov vojskovoa Numizije
tvrdio d a je ratna srea bila ista i jed n im a i drugima, te da je pobeda samo form alno ostala na rimskoj strani, a u svemu ostalom
su isto proli kao da su pobeeni. K om andni ator i je d n o g i
drugog konzula poprskan je krvlju, jed a n ubistvom sopstvenog
sina, drugi krvlju konzula koji je sebe rtvovao. Citava vojska im
je unitena, pobijeni su im i hastati i principiji, pokolj je izvren i
ispred zastava i iza njih; trijariji su tek na kraju spasli stvar. Premda su i latinske snage nastradale, ipak se one mogu pre nadoknaditi no kod Rimljana, i to regrutovanjem bilo u Laciju bilo m eu
Volscima. I stoga, ako se oni slau, on e brzo dii novu vojsku
m eu om ladinom Latina i volkih plem ena i vratie se u Kapuu
sa snagama sprem nim za borbu. Rimljani, koji oekuju sve drugo pre no bitku, bie razbijeni pri ovom neoekivanom napadu.
Pisma puna prevare bila su razaslata po Laciju i u zemlju Volska
i oni koji nisu uestvovali u bici, lako su im poverovali. I tako je
19 Suovetauralija, prinoenje rtvenih ivotinja (svinje, ovna i bika:
sus, ovis, taurus) Marsu pri lustrumu, sveanom oienju vojske.
20 Vescija je bila grad Auzonaca na uu reke Liris. Rimljani su je razorili 314. pre n. e. Seanje na nju ostalo je jedino u nazivima saltus i ager
Vescinus (Vescinska uma i zemlja).
478

sa svih strana stigla u n ered u na brzinu skupljena vojska. Ovoj

vojsci izae u susret konzul Torkvat kod m esta Trifana, koje se
nalazi izmeu Sinuese i M inturna. Pre no to je i izabrano mesto
za vojni logor, i je d n i i drugi su sakupili prtljag na gomilu; sukobie se i bitka bi odm ah okonana. Snage Latina su bile tako
oslabljene da su se, videvi da konzul pobednik kree da pustoi
njihova polja, odm ah predali, a u tome su ih sledili i Kampanci.
Za kaznu, Ladnima i Kapui je oduzeta zemlja. Ladnska teritorija, kojoj je dodato i ono to je pripadalo Privernatima i Falernu
- ovo su kampanski narodi sve do reke V olturna - podeljena je
rim skim plebejcim a. Svaki je dobio po dva ju g era latinske zemlje, to je dopunjeno sa po tri etvrtine ju g e ra na zemlji Privernata, ili po tri ju g era u oblasti Falerna, a uz to jo po jednom
etvrtinom zbog udaljenosti ove oblasti. O d kazne koja je stigla
Latine poteeni su sam o L aurenti21 i konjanici K am panaca
je r se nisu prikljuili pobuni. O dlueno je da se ponovo sklopi
ugovor i sa Laurentim a, i on je potom svake godinc obnavljan
desetog dana posle Latinskog praznika. Kampanskim konjanic im a je dato rimsko graansko pravo i odlueno je da svedoanstvo o tome bude bronzana tabla postavljena u Kastorovom
hram u22 u Rimu. Kampanskom narodu je nareeno da svakom
od njih, a njih je bilo 1.600, plaa godinje 450 denara.23
12.
R atje tako zavren i, poto je prem a svakom postupio
po zasluzi, konzul Manlije se vratio u Rim. Poznatoje da su mu
pri dolasku izali u susret samo stariji ljudi. O m ladina ga se i
tada i kasnije, sve do kraja njegova ivota, klonilajer je smatrala
d a je proklet.
Antijati su vrili up ad e na teritoriju Ostije, Ardeje i Solonija.24 Konzul M anlije nije m ogao kom andovati u ovom ratu
21 Laurenti su narod iji je glavni grad bio Lavinij.
22 Kastor i Poluks, blizanci Dioskuri, bili su u Rimu zatitnici konjikog stalea, pa je njihov hram izabran kao mesto za uvanje ugovora o
dodeljivanju rimskog graanskog prava latinskim konjanicima.
23 Denar je rimski srebrni novac ija je vrednost bila 16 bronzanih
asa. U vreme o kome je ovde re, Rimljani jo nisu kovali srebmi novac;
prvi put su ga emitovali 268. pre n. e.
24 Ostija je pristanite na uu Tibra; Ardeja je grad Rutula na moru. Prema legendi, grad je osnovao sin Odiseja i Kirke. Solonijska zemlja
(ager Solonius) nalazi se izmeu Rima i Ostije.
479

zbog loeg zdravlja. Stoga je imenovao za diktatora Lucija Papirija Krasa, koji je tada bio pretor. Ovaj uze sebi za kom andanta
konjice Lucija Papirija Kursora. U ratu protiv Antijata diktator
nije izvrio nita to bi bilo vredno pom ena, p rem d a je nekoliko m eseci taborovao na njihovoj teritoriji. U godini koja je
sledila ovu koja je bila tako znaajna zbog pobede nad tolikim
i tako m onim neprijateljem, kao i po konzulima od kojih je jedan slavno poginuo, a drugi ostao u seanju kako po stranom
tako i po slavnom vostvu, stupili su na dunost konzuli Tiberije
Emilije M am erk i Kvint Publilije Filon. Oni nisu zapam eni po
slinim podvizima. Brinuli su se vie za svoje i stranake interese no za dravne. Latine koji su se ponovo pobunili, ogoreni
zbog oduzim anja zemlje, razbili su na Fenektanskim poljima i
isterali ih iz logora. Dok su se Latini, ijaje om ladina ovde izginula, predali Publiliju, pod ijom je kom andom i auspicijama
rat i voen, Emilije je odveo vojsku n a Pedum . Pedanim a su
pomagali narodi Tibura, Preneste i Velitra; stigla im je i pomo
od Lanuvija i Ancija. Prem da su Rimljani unekoliko bili nadmoniji u borbi, ovde je ipak predstojao napor oko zauzimanja
samog grada Pedum a kao i logora njegovih saveznika koji su
m u se prikljuili. No konzul je iznenada napustio rat na vest
da je njegovom kolegi dodeljen trijum f, vratio se u Rim i zahtevao trijum f za sebe pre pobede. Poto su senatori, ozlojeeni
ovim postupkom , odbili da m u dodele trijum f dok se Pedum
ne zauzme ili ne preda, Emilije je , udaljivi se od Senata, dalje vodio svoj konzulat slino buntovnom tribunatu. Prem da je
bio konzul, neprestano je pred narodom napadao patricije, a
njegov kolega se nije tom e suprotstavljao je r je i sam bio plebejac. Povod za optube pruilo m u je to to je zemlja u Laciju
i Falernu bila tako krto p o deljena plebejcim a. Najzad, kada
je Senat odluio da skrati vrem e vlasti konzula i naredio da se
im enuje d ik ta to r radi b o rb e s Latinim a, Emilije, koji je tada
drao fasces,25 imenovao je svog kolegu za diktatora. O n uze za
kom andanta konjice Junija Bruta. Ovaj diktator je sluio interesim a plebejaca i u govorima je napadao Senat. D oneo je tri
zakona koji su bili veoma povoljni za plebejce, a protiv interesa
25
Fasces su simbol najvie vlasti u Rimu; to su snopovi prua sa sekirama koje nose dvanaestorica liktora.
480

nobiliteta: prvo, da odluke donete na skupovima plebejaca, takozvane plebiscita, obavezuju i sve Kvirite;26 drugo, da zakone
koje donose centurijatske komicije m ora odobriti Senat pre no
to b u d u izneti na glasanje; tree, da je d a n od cenzora m ora
biti b iran m eu plebejcim a - stiglo se ve dotle da se m oglo
dogoditi da obojica b u d u plebejci.
13.
Sledee godine za vreme konzula Lucija Furija Kamila
i Gaja Menija, Senat je buno zahtevao da se Pedum zauzme
orujem, napadom i svakom silom da bi to jo jae istaklo propust Emilija, konzula iz preth o d n e godine, koji to nije uinio.
Konzuli su bili prinueni da zapostave sve ostalo i da se posvete
sam o ovome. Lacij se nalazio u takvom stanju da nije m ogao
da izdri ni rat ni m ir. Za rat nisu Latini imali snage, a m ir su
prezirali uvreeni zbog oduzim anja zemlje. Cinilo im se da se
treba drati srednjeg puta i zatvoriti se u gradove da Rimljanim a ne bi dali povoda za rat, a ako bi bilo javljeno d a je neki
grad opsednut, da se opsednutim a dovede pom o sa svih strana.
Ipak je Pedanim a u putio pom o samo mali broj plem ena. Do
Pedum a su stigli Tiburti i Prenestini, koji su im teritorijalno bili
najblii. Aricine, Lanuvine i Velitrane, kojima su se prikljuili i
Antijati i Volsci, razbio je u iznenadnom napadu konzul Menije
na reci A sturi.27 Kamil se kod Pedum a sukobio s T iburtim a i
njihovom veoma m onom vojskom u tekoj, ali i uspenoj bici.
Najvei n e re d je izazvala iznenadna provala onih iz grada za
vrem e borbe. Kamil, koji je deo vojske okrenuo protiv ovih, ne
samo da ih je vratio m eu bedem e nego je istog dana, poto je
savladao i njih i njihove saveznike, pom ou lestava zauzeo grad.
O dlueno je sada, uz poveanu hrabrost i nam ere, da se od zauzim anjajednog grada krene s pobednikom vojskom i zauzme
ceo Lacij. I konzuli se nisu zaustavili dok nisu pokorili celu ovu
oblast, neke gradove zauzimajui, a druge primajui na predaju . Poto su ostavili garnizone u osvojenim gradovima, konzuli
su otili u Rim da bi proslavili trijum f koji im je bio dodeljen
uz opte odobravanje. Osim trijumfom, nagraeni su i time to
su im na Forum u podignute statue na konju - to je bila retka
poast za ono vreme.
26 Kviritima su nazivani punopravni rimski graani.
27 Astura je reica koja se uliva u Tirensko more juno od Ancija.
481

Pre no to je na skuptini postavljeno pitanje izbora konzula

za sledeu godinu, Kamil je u Senatu podneo izvetaj o latinskim
narodima: Oci senatori i dopisani, rat koji smo m orali orujem
da vodimo protiv Latina, okonan je uz boju pom o i ljudsku
hrabrost. Razbijena je neprijateljska vojska kod Pedum a i kod
Asture. Zauzeti su ili su se predali svi latinski gradovi, a od volkih Ancij, dok su u nekima ostali vai garnizoni da ih dre silom
u pokornosti. Poto nas esto uznem iravaju pobunam a, ostalo
je da se odlui na koji nain emo postii trajan mir. Besmrtni
bogovi su nas uinili tako m onima i predali su vama da odluite
da li e Lacija jo biti ili nee. Tako vi moete obezbediti veni
m ir prim enjujui bilo silu bilo pratanje. Da li ete se odluiti za
surove m ere prerna onim a koji su se predali i koji su pobeeni?
Ako donesete takvu odluku, on d a treba unititi Lacij i pretvoriti ga u p rostranu pustinju, tu gde ste esto sakupljali izvrsnu
vojsku za m noge, este i velike ratove. Hoete li, sledei prim er
predaka, da poveate dravu prim ajui u nju pobeene, onda
ovde imate priliku za to koja e vam doneti slavu. Bez sumnje je
najvra vlast ona kojoj se ljudi dobrovoljno potinjavaju. No
bilo ta da odluite, to treba brzo da uinite, je r tolike narode
drite u neizvesnosti izm eu straha i nade. T reba u isto vreme
da se i vi oslobodite brige za njih i u strahu koji ih jo uvek dri
da ispunite njihova srca ili sveu o kazni ili o dobroinstvu. Mi
smo postigli to da vi sada moete odluivati o svemu; na vam aje
sada da odluite ono to je najbolje i za vas i za dravu.
14.
Senatori su pohvalili izvetaj konzula o optoj situaciji, ali su sm atrali da kod svih naroda nije re o istom; stoga su
mislili da bi bilo bolje da se o svakom narodu posebno obaveste kako bi se odluilo po zasluzi. Tako je o svakom posebno
po d n et izvetaj i doneta odluka: stanovnicima Lanuvija je dato
rimsko graansko pravo i vraene su im svetinje pod uslovom
da sveti gaj Ju n o n e Sospite bude zajedniki graanim a Lanuvija
i Rimljanima. Aricija, N om entum i Pedum dobili su isti pravni
status kao i Lanuvij. Stanovnici Tuskula su zadrali graansko
pravo koje su imali. Oni su krivicu za pobunu prebacili na malobrojne kolovoe. Prem a V elitram a, u kojim a su iveli stari
rimski graani, postupili su veom a strogo: bedem e su m orali
da porue, senat im je uk in u t i n are e n o im je da se presele
na drugu stranu Tibra. Ako neko od njih bude uhvaen s ove
482

strane reke, bie kanjen sa 1.000 funti u bronzi, a onaj ko ga

uhvati ne sme mu skinuti okove pre no to kazna bude plaena.
Na zemlju njihovih senatora naseljeni su novi kolonisti i kada
su ovi stigli, Velitre su ponovo dobile izgled gusto naseljenog
grada. I u Ancij su upueni novi kolonisti, uz uslov da se m eu
njih moe upisati i neko od Antijata ako eli. Gradu su oduzeti
brodovi, a narodu A ncijaje zabranjen izlaz na m ore, ali m u je
dato graansko pravo. Tiburti i Prenestini su izgubili svoju teritoriju, ne toliko stoga to su se sada pridruili ostalim Latinima
u pobuni, nego zato to su, mrzei rim sku mo, nekada ujedinili oruje s Galima, koji su surov narod. Ostalim Latinim a je
zabranjeno m eusobno sklapanje braka, trgovanje i zajedniki
skupovi.28 Kam pancima je dato graansko pravo, ali bez prava
glasa,29 iz poasti p rem a njihovim konjanicim a koji nisu uestvovali u pobuni. Isto su dobili i graani Funda i Formija zato
to je prolazak preko njihove teritorije uvek bio slobodan i siguran. O dlueno je da se i graanim a Kume i Suesule daju ista
prava i isti status kao onim a u Kapui. Brodovi Antijata su delom
sprovedeni u rimsku luku, delom spaljeni. Doneta je odluka da
se njihovim kljunovima ukrasi tribunal koji je izgraen na Forum u. Ovo osveeno m esto je dobilo naziv Rostra.30
15.
Za vrem e konzula Gaja Sulpicija Longa i Publija Elija
Peta, d o k je solidan m ir odravan ne sam o zbog rimske m oi
nego i zbog zahvalnosti onih kojima je uinjeno dobroinstvo,
izbio je rat izmeu Sidicina i Aurunka. Aurunci, koje je pokorio
konzul Tit Manlije, nisu se dotad bunili i stoga su s vie prava
traili sada pomo od Rimljana. Ali pre no to su konzuli odveli
vojsku iz Rima - Senat je naim e odluio d a se brane A urunci
- stigao je glas da su ovi napustili svoje utvrenje iz straha, da
su izbegli sa enama i decom i da su se utvrdili u Suesi, koja se
danas naziva A urunka.31 Njihove bedem e i grad razorili su Sidicini. Ljut zbog ovoga na konzule, ije je oklevanje dovelo do
28 To su privatna prava rimskih graana: ius conubii, pravo sklapanja pravno vaeeg braka i ius comercii, pravo na sticanje imovine i zatita
imovine.
29 Dakle, bez politikih prava i bez prava uea u rimskim skuptinama.
30 Rostra (od rostra, kljunovi), govornica na rimskom Forumu.
31 Suesa Aurunka je tako nazvana da bi se razlikovala od grada Volska, Suesa Pomecije.
483

toga da se izdaju saveznici, Senat naredi da se izabere diktator.

Izabran je Gaj Klaudije Regilensis koji za kom andanta konjice
uze Gaja Klaudija H ortatora. Ali onda se pojavi religijska tekoa u vezi sa izborom diktatora, je r su auguri izjavili da je uinjena greka pri njegovo im enovanju. Tako su d iktator i njegov
kom andant konjice morali da se povuku s poloaja. Iste godine
je vestalka Minucija bila optuena najpre stoga to je sebi posveivala vie panje nego toje bilo propisano, a potom je optuena i kod vrhovnog svetenika je r j u je rob potkazao. Bilo joj je
nareeno da se odrekne svog religijskog poloaja i da dri pod
upravom svoje robove,32 a zatim je osuena i iva zakopana33
u blizini Kolinskih vrata, desno od poploanog p u ta koji vodi
u Polje zlodela, tako nazvano, verujem, zbog njenog prekraja.
Ove godine je izabran Kvint Publilije Filon za pretora i bioje
prvi plebejac na tom poloaju, prem da se tome protivio konzul
Sulpicije, koji je odbio da ga prizna. Senat koji se toliko protivio
dolasku plebejaca na najvie poloaje, pri izboru pretora se pokazao pomirljivim.
16.
Sledeu godinu u kojoj su konzuli bili Lucije Papirije
Kras i Cezon Dulije obeleioje novi, ali ne i veliki rat protiv Auzonaca. Ovaj narod je iveo u gradu Kales.34 Ujedinio se s orujem
sa susednim Sidicinima. Samo ujednoj bici, koja nije bila vredna
da se zapamti, vojska oba ova naroda bila je razbijena. Blizina
njihovog grada, koja ih je podstakla na bekstvo, pruila im je i
spas. No briga Senata zbog ovog rata nije ovim prestala: Sidicini
su ve toliko puta ili sami kretali u rat, ili su pruali pom o onima koji su ratovali protiv Rima, ili su bili uzrok rata. I stoga se
potrudi da za konzula etvrti put bude izabran najvei vojskovoa togvrem ena, Marko Valerije Korv. Za koleguje dobio Marka
Atilija Regula. I da ne bi sluajno dolo do zabune, traeno je
da se oblast Sidicina dade kao polje akcije Korvu, bez odluivanja kockom. Poto je primio pobedniku vojsku od prethodnih
konzula, K orvje krenuo na Kales, gde je rat i zapoeo. Kadaje
32 Da ih je oslobodila, oni ne bi smeli biti sasluavani pod mukama,
to je bio postupak koji je u rimskoj dravi bio dozvoljen jedino prema
robovima.
33Vestalke koje su prekrile zavet ednosti bile su ive zakopavane.
34 Kales je bio grad Aurunka ili Auzonaca; M. Valerije Korvje slavio
trijumf za pobedu nad njima 335. pre n. e.
484

neprijatelja, koji se seao i ranijih ratova, razbio u prvom napadu,

krenuo je u napad na same bedeme. Vojska je u svom borbenom
aru htela odm ah da krene s lestvama na bedem e s nam erom da
ih porui. To je bio teak zadatak i Korvje eleo da ovo to je zapoeto zavri tako da vojnike pre izloi n aporu nego opasnosti.
Stogaje podigao nasip, dovukao zatitne krovove i primakao kule
bedem im a. Ali nije ih iskoristio je r se ukazala povoljnija prilika:
je d a n rimski zarobljenik, Marko Fabije, iskoristio je nem arnost
auzonske strae za vreme nekog praznika i, oslobodivi se okova,
pom ou konopca prikaenog na vrh bedem a prebacio se preko
zida na rimske opsadne sprave. Rimskog vojskovou je nagovorio da napadne neprijatelje, m am urne od vina i gozbe. I tako su
Auzonci zarobljeni zajedno sa svojim gradom , uz isto tako malo
napora kao to su pobeeni u bici.
Ratni plenje bio ogroman. Jedan garnizon je ostavljen u gradu, a legije su vraene u Rim. Konzul je po odluci Senata proslavio
trijumf, a da drugi konzul ne bi ostao bez slave odlueno je da oba
konzula krenu u rat protiv Sidicina. Pre toga su, po odluci Senata,
imenovali za diktatora Lucija Emilija M amerka radi odravanja
izbora. Ovaj uze sebi za kom andanta konjice Kvinta Publilija Filona. Na izborima, kojim aje predsedavao diktator, izabrani su za
konzule Tit Veturije i Spurije Postumije. Da bi izali u susret elji
plebejaca, oni su podneli zakonski predlog da se u Kales upute
kolonisti, prem da rat sa Sidicinimajo nije bio okonan. Senatje
odobrio da se za to upie 2.500 ljudi i odredio je Cezona Duilija,
Tita Kvinkcija i Marka Fabija za trijumvire koji e voditi koloniste.
17.
Potom su novi konzuli preuzeli vojsku od starih i uli na
teritoriju neprijatelja. Pustoei je, dospeli su do samih gradskih
bedem a. Kako se inilo da e se Sidicini boriti do poslednjeg
daha, je r su pripremili ogrom nu vojsku, a uz to je stigao i glas da
se u Samnij naoruava, konzuli su po odluci Senata imenovali
diktatora Publija Kornelija Rufina, kom e je kom andant konjice
bio M arko Antonije. No kako je izbor bio izvren uz religijski
propust morali su da se odreknu svoje m agistrature. Ovome su
usledile boletine, kao da su ovom grekom i auspicije dovedene
u pitanje, pa je drava vraena na interegnum .
Tek za petog intereksa, Marka Valerija Korva, izabrani su
konzuli Aul Kornelije drugi put i Gnej Domicije. Prilike su se
tako smirile, ali na glas o galskom ratu nastade uzbuna zbog
485

koje je odlueno da se izabere diktator. Izabran je Marko Papirije Kras, a za kom andanta konjice Publije Valerije Publikola. Dok
su oni vrili regrutovanje u veem obim u no kada su u pitanju
ratovi protiv suseda, izviai poslati kod Galajavili su d a je tamo
sve m irno. Verovalo se, m eutim , da Samnij priprem a pobunu
je r su nem iri kod njih trajali ve dve godine. Rimske vojne snage jo nisu bile povuene iz zemlje Sidicina. No rat protiv Aleksandra iz Epira odveo je Sam nite u Lukaniju. Ova dva naroda
su krenula u boj protiv Aleksandra koji je u ovom ratu bio jai.
Sklopio je sporazum s Rimljanima, m ad a je bilo neizvesno da li
e ga se verno pridravati ako i dalje bude imao uspeha.
Ove godine je u Rimu izvren cenzus35 i popisani su novi
graani. Zbog njih su dodate dve nove tribe: Mecija i Skaptija.
Dodali su ih cenzori Kvint Publilije Filon i Spurije Postumije.
Po zakonu koji je predloio p re to r Lucije Papirije, stanovnici
Acera su postali rimski graani, ali bez prava glasa.36 To bi bilo
sve to se te godine dogaalo u ratu i miru.
18.
Sledea go d in a je bila teka, bilo zbog udi n e b a ili
ljudskog zla. Konzuli su bili M arko Klaudije Marcel i Gaj Valerije. Za ovog poslednjeg naao sam razliit kognom en u raznim
izvorima: Flak i Potit. Uostalom, u ovom sluaju to i nije vano.
Vie bih voleo da je netano - a u tom e se ne slau svi pisci - da
su bili otrovani i da je njihova sm rt uinila ovu godinu po zlu
uvenom . Ipak, da se ne bi uinila nepravda nijednom piscu
treba izneti kako se u njih o tome govori: poto su dravni prvaci
umirali od te iste bolesti i gotovo svi na isti nain, je d n a robinja
se prijavila kod kurulnog edila Kvinta Fabija Maksima i izjavila
da e otkriti razlog za ovaj opti pom or. Fabije je o tome odm ah
obavestio konzule, a konzuli Senat i svi u Senatu su jednoduno
poverovali svedoku. Tada se otkrilo da drava trpi zbog enske
prevare i da su u stvari m atrone priprem ile otrov. Ako bi odmah
35 Cenzus je sastavljanje lista graana s ciljem da se proceni imovina i da se stanovnitvo razvrsta na imovinske klase. Svi punoletni rimski
graani su bili duni da na Marsovom polju pod zakletvom prijave svoju
porodicu i svoju imovinu. Taj postupak je nazivan professio censualis. Cenzus su vodili cenzori.
36 Acere su bile grad u Kampaniji koji su osnovali Sidicini, a kasnije
su ga preuzeli Samniti. Godine 332. pre n. e. postali su rimski graani
s polovinim pravom, bez prava glasa (sine suffragio).
486

krenuli da istrauju, ree robinja, mogli bi ih uhvatiti na delu.

Sledei robinju, nali su neke ene kako kuvaju otrove i druge
tajne napitke. Sve je to doneto na Forum , a glasnik je doveo i
dvadeset m atrona koje su u tome uestvovale. Dve od njih, Kornelija i Sergija, obe patricijskog roda, tvrdile su da su ovi napici
lekoviti. Na to ih o n a koja ih je potkazala pozva da ih popiju
kako bi pred svima pokazale d a je njeno svedoenje lano. O ne
zatraie da im se ostavi vrem ena da se dogovore. Kada se narod
povukao, one saoptie ostalim m atronam a i sve se sloie da
popiju otrovni napitak. Tako su i same bile rtve svog zloinstva.
Njihove sledbenice su odm ah uhvaene i one su odale veliki
broj drugih m atrona, pa ih je vie od 170 izvedeno na sud. To je
bilo prvo suenje u Rimu zbog trovanja. Njihovo delo je smatrano za udovino, i na to se gledalo pre kao na ludilo nego kao
na zloin. I kako se iz starih anala saznalo da je diktator pri secesiji plebejaca privrstio klin i tim inom vratio sebi neslogom
otueni ljudski um, odlueno je da se i ovom prilikom izabere
diktator da bi to isto uradio. Izabran je Gnej Kvintilije koji sebi
uze za kom andanta konjice Lucija Valerija. Poto je privrstio
klin odrekao se diktature.
19.
Za konzule su po to m izabrani Lucije Papirije Kras i
Lucije Plaucije Venoks. Poetkom te godine stigli su u Rim poslanici Volska iz F abraterije i poslanici L ukanaca37 i zamolili
da b u d u prim ljeni p o d zatitu: ako ih Rim orujem o d b ran i
od Samnita, oni e ostati pod rimskom vlau verno i pokorno.
Na to je Senat uputio poslanike Sam nitim a i poruio im da ne
vre nasilja na teritoriji ovih naroda. Poslanstvo je imalo uspeha
ne toliko stoga to su Sam niti eleli m ir nego zato to nisu bili
sprem ni za rat. Iste godine je zapoeo i rat protiv Priverna.38
Njihovi saveznici su bili Funani,39 a i voa im je bio Funanin, Vitruvije Vak, poznat ne samo u svojoj zemlji nego u Rimu. Im ao je kuu na Palatinu, na mestu koje je kasnije nazvano
Vakova poljana kad je kua razruena i zem lja konfiskovana.
37 Lukanci su pleme u junoj Italiji, u zaleu Tarentinskog zaliva.
38 Privem je bio latinski grad koji su Rimljani pobedili 357. pre n. e.
i slavili trijumf nad njim i ponovo 329. pre n. e.
39 Funani su stanovnici grada Fundi na Apijevom putu, 74 milje od
Rima.
487

Kadaje ovaj krenuo u pljaku na teritoriju Setije, N orbe i Kore,

protiv njega je krenuo Lucije Papirije i zaustavio se nedaleko
od njegovog logora. Vitruvije nije imao dovoljno vrstine duha
i opreznosti da se dri bedem a pred najmonijim neprijateljem,
a ni dovoljno hrabrosti da bi se borio van svog logora. Jedva da
je cela kolona izala kroz kapije, a ve je vie mislila na bekstvo
nego na neprijatelja i bitku. Bez hrabrosti i plana uoe u bitku;
poraz je bio brz i siguran, ali se on, koristei malo rastojanje od
logora, povue nazad i tako spase vojsku tekih gubitaka. U bici
nije poginuo gotovo niko, ali su neki stradali kada su u gomili
nagrnuli nazad u logor. Ve u prvi sum rak krenue prem a Privernu uurbanim m arem i tako naoe utoite m e u bedemima, koji su sigurniji zaklon od palisada logora. Drugi konzul,
Plaucije, napusti Privern i pustoei polja dovede vojsku na teritoriju Funda. K adaje stupio na njihovu zemlju, fundski senat
mu izae u susret. Rekoe da nisu doli da m ole za Vitruvija i
one koji su poli za njim, nego za n arod Funda. I sam Vitruvije
je ja sn o pokazao da oni nisu uestvovali u ratu time to je utoite u bekstvu naao u Privernu, a ne u svojoj otadbini. Privern
stoga treba da b u d e kanjen kao neprijatelj rim skog naroda;
odm etnuo se istovremeno i od Rima i od Funda, zaboravljajui i
n a je d n u i na drugu otadbinu. U Fundim aje mir, stanovnici su
svom duom za Rim i zahvalni su m u to im je dodeljeno rimsko
graansko pravo.40 Mole konzula da odustane od rata protiv nevinog naroda. U vlasti rimskog naroda su i njihov grad i njihova
polja, njihove ene i deca, kao i oni sami, i tu e i ostati. Poto
je pohvalio Funane, konzul je uputio pismo u Rim u kome je
javio da su se oni potinili, a zatim je okrenuo prem a Privernu.
Klaudije41 pie da je konzul pre toga kaznio one koji su bili na
elu pobune i d a je 350 zaverenika vezane uputio u Rim, ali da
ovu p redtju Senat nije prihvatio, je r je smatrao da Funani ele
da sauvaju ceo narod na raun ovih bednih i jad n ih graana.
40 Oni su u stvari dobili polovino rimsko graansko pravo i bili su
graani bez prava glasa, cives sine suffragio.
41 Re je o rimskom istoriaru Klaudiju Kvadrigariju, koji je kao i
njegovi savremenici Sizena i Valerije Ancija pisao rimsku istoriju na latinskom, za razliku od starijih analista koji su pisali na grkom. Njegovi
Anali u 23 knjige obuhvatali su razdoblje od galskog osvajanja grada do
Sulinog vremena, osamdesetih godina I veka pre n. e.
488

20.
Dok su dve konzulske vojske opsedale Privern, je d a n
konzul je pozvan u Rim radi odravanja izbora. Ove godine su
prvi p u t u Cirkusu sagraene pregrade za trku konja.42
Dok Rimljani jo b e h u zauzeti oko Priverna stie straan
glas o pokretu Gala. Takvu opasnost nije Senat nikad potcenjivao. O dm ah su oba novoizabrana konzula, Lucije Emilije Mam ercin i Gaj Plaucije, ve onog istog d an a kada su stupili na
dunost, na julske kalende,43 dobili nareenje da m eusobno
podele kom andu za oblasti u kojima e ratovati. M amercinu je
dopao rat s Galima i n areeno mu je da vri regrutovanje svih
sposobnih za vojsku, bez ikakvog izuzetka. Kau da su u vojsku
uzete i zanadije, ljudi koji su sedei obavljali svoj posao i stoga
najm anje pogodni za vojnu slubu. O grom na vojskaje bila sakupljena u Vejima da bi odatle krenula u susret Galima. Odlueno
je da se ne ide dalje da n e bi neprijatelj, nastupajui drugim
putem , stigao do Rima. Posle nekoliko dana, kada su se uverili
da se Gali dre mirno, okrenuli su svu tu vojsku prem a Privernu.
O daljem toku dogaaja postoje dve prie: neki pisci kau
d a je grad zauzet najuri, a Vitruvije iv zarobljen; po drugima,
pre no to je dolo do odluujueg napada, sami graani su nosei glasniki tap44 predali sebe i Vitruvija na milost i nemilost
konzulu. Kadaje Senat raspravljao o Privernu i Vitruviju, pozvao
je konzula Plaucija da porui bedem e grada, da ostavi jak garnizon u njem u i da se vrati u Rim da bi slavio trijumf. N areeno je
da se Vitruvije uva u zatvoru dok se konzul ne vrati, a zatim da
bude iiban i ubijen; da se njegova kua na Palanu porui, a njegova dobra posvete Sem onu Sanku.45 O d novca koji je dobijen
42
Carceres, pregraeni prostor trkalita sa poprenim pregradama
koje su sputane na poetku trke kola.
4: Prvi ju n je bio uobiajen datum poetka rimske zvanine godine
od 391. pre n. e. do 153. pre n. e., kadaje pom eren na l.januar.
44 Caduceusje u stvari glasniki tap; ovde je znak predaje i spremnosti da se pregovara.
45 Semo Sancus ili Sangus jeste boanstvo nieg reda u Rimu, poznato
jo u vreme Romula i Tita Tacija; od 466. pre n. e. imao je hram sa otvorenim krovom u blizini Sankovih vrata (Porta Sangualis). Naziv moe biti
volki, umbrijski ili sabinski. Semoni su bila i jo neka boanstva u Rimu:
Faun, Bona Dea, Prijap, Silvan itd. Njih prizivaju Fratres Arvales (sveteniki kolegijum Arvalske brae) u sveanom ophodu oko grada Rima.
489

od njihove prodaje iskovana su dva bronzana diska koja su postavljena u svetilitu Sanka, nasuprot hram a Kvirinovog. Sto se
tie senata u Privernu, odlueno je da se svi senatori koji su ostali u gradu posle njegovog odm etanja od Rima m oraju preseliti
s one strane T ibra - kanjeni na isti nain kao oni iz Velitra.
O Privernatima se nije raspravljalo sve do Plaucijevog trijumfa.
Posle trijumfa, poto je pogubio Vetruvija i njegove pristalice,
smatrajui da je pravda zadovoljena kanjavanjem onih koji su
krivi i da sada m oe slobodno govoriti o Privernatima, konzul
je rekao: Oci senatori, sada kada su pokretai p o b u n e dobili
zasluenu kaznu i od besm rtnih bogova i od vas, ta treba po vaem miljenju uinid sa narodom koji je neduan? Sto se m ene
tie, ja znam da treba pre da pitam druge za miljenje no sam
da ga dajem, ali ipak mislim da okolnost da su Privernati susedi
Samnitima, s kojima n am je sada veoma nesiguran mir, treba da
ostane to m anje razloga za njihovo ogorenje na nas.
21.
Stvar je i sama po sebi bila sporna, a uz to je i svaki pojedinac, ve prem a svojoj prirodi, bio sprem an na otrije ili blae
m ere od onih koje su predlagane. Stvarje uinio jo zamrenijom
jed a n od poslanika iz Priverna. O n je imao na um u vie uslove
u kojim aje roen nego nunost trenutka. Kada ga je je d a n od
onih koji su bili za stroe m ere upitao kakvu kaznu, po njegovom miljenju, zasluuju Privernad, on je odgovorio: Onu koju
zasluuju ljudi dostojni slobode. Kad je konzul video da ovaj
hrabri odgovor pojaava neprijateljstvo i kod onih koji su bili za
blae mere, postavi dobronam erno pitanje da bi dobio blai odgovor: ,,A ako se odreknem o svoga prava da vas kaznimo, kakvom
se m iru s vama m oem o nadad u budunosti?" Ako nam date
dobre uslove za m ir, mi emo ih se drati verno i veno, a ako
budu ravi - m ir nee biti dugotrajan. Dok su na to neki povikali da im ovaj Privernat preti i da nem a sumnje u to da ovakvim
govorom podstie na pobunu pokorene narode, na um erenije
lanove Senata je ovaj odgovor uinio dobar udsak i rekoe da
su uli odgovor oveka koji je slobodan; no da li se moe verovati ijednom narodu ili oveku da e ostad due nego to m ora u
poloaju u kom e nije zadovoljan? Mir je pouzdan onda kada se
dobrovoljno sklapa i ne treba se nadati vernosti tamo gde se uspostavlja ropstvo. Konzul je najvie doprineo tome da se prihvati
blago reenje i obraajui se konzularim a, koji su prvi glasali,
490

rekao je tako glasno da su ga i ostali m ogli uti: Oni koji ne

razmiljaju o drugom do o svojoj slobodi dostojni su da postanu
rimski graani. Tako je pridobio Senat, a po ovlaenju senatora
predloeno je narodnoj skuptini da se Privernatima da sloboda.
Iste godine je u p u e n o 300 kolonista u Anksur; svaki od
njih je dobio po dvajugera zemlje.
22.
Usledila je godina u kojoj se nije dogodilo nita znaajno ni u spoljnoj ni u unutranjoj politici. Konzuli su bili Publije
Plaucije Prokul i Publije Kornelije Skapula. Jed in o je znaajno to
da su upueni kolonisti u Fregele. Ovo je bila teritorija naroda
Signije kojaje potom pripala Volscima. Osim toga, Marko Flavije je narodu podelio meso povodom pogreba svoje majke. Neki
su to tumaili tako d a je pod prividom poasti prem inuloj majci
platio narodu ono to rnu je dugovao j e r ga je oslobodio kada
je izveden na sud po optubi edila d a je obeastio udatu enu.
Podela mesa kao nagrada za suenje koje je prolo donela mu je
i nov poloaj: na sledeim izborima za narodne tribune data mu
je prednost nad drugim kandidatim a, prem da je bio odsutan.
N ekada se nedaleko od mesta gde je sada Neapolis nalazio
Palepolis. O ba grada su irnala isto stanovnitvo koje je poticalo
iz Kuma, a ovi su vodili poreklo iz eubejske Halkide.46 Brodovi
koji su ih doneli iz otadbine bili su im glavna snaga na obali
gde su se naselili. Stigli su najpre na ostrva Enariju i Pitekusu,47
a onda su se odvaili da p re u na obalu. Ta zajednica, oslanjajui se na svoje snage i na savez sa Sam nitim a koji su izneverili
Rim, poela je da se ponaa neprijateljski prem a Rim ljanim a
naseljenim na Kampanskom i Falernskom polju kadje ula da u
Rimu vlada epidemija. Stoga su pod konzulima Lucijem Kornelijem Lentulom i Kvintom Publilijem Filonom upueni fecijali
u Palepolis da trae nazad ono to je opljakano. Kada su Grci,
plem e koje je hrabrije na reim a nego na delu, drsko odgovorili na ovaj zahtev, n a ro d n a skuptina je po odobrenju Senata
objavila rat graanim a Palepolisa. Konzuli su u m euvrem enu
46 Kume su u Napuljskom zalivu osnovali Halkiani sa Eubeje sredinom VIII veka pre n. e. pod voama Megastenom i Hipoklom. Palepolis
je Starigrad, a Neapolis - Novigrad.
47 To su ostrva u severnom delu Napuljskog zaliva. Izgleda da Livije
pod Pitekusom podrazumeva grupu ostrva u kojoj su Pitekusa, Leukoteja
i Sidonija.
491

podelili kom andu, p a je kom anda za rat protiv Grka dopala Publiliju. Kornelije je s drugom vojskom krenuo protiv Samnita da
ih sprei ukoliko bi oni neto preduzeli. Stigao je, naim e, glas
da e oni podii svoj logor ako se Kampanci povuku i stoga se
Korneliju inilo najbolje da svoj logor postavi tu.
23.
O ba konzula su uveravala Senat da je slaba n a d a da
m oe biti m ira sa Sam nitim a. Publilije je izvestio d a je 2.000
vojnika iz Nole i 4.000 iz Samnija prim ljeno u Palepolis, pre na
insistiranje N olana no stoga to su to Grci hteli, a Kornelije je
rekao da su magistrati u Samniju proglasili optu mobilizaciju,
da je dignuta na noge ne samo cela zentlja nego su se i susedni
n arodi u Privernu, Fundim a i Form ijam a podstaknuti, nem a
nikakve sum nje, da im se pridrue. O dlueno je da se pre no
to objave rat Sam nitim a u p u te poslanici. O ni su, m eutim ,
doneli prkosan odgovor; optuivali su Rimljane za nepravde, a
sebe nisu nastojali da opravdaju za ono to im se zameralo: oni
ne pom au Grke zvanino, a F unane i Formijce ne podstiu
na pobunu, j e r ako bi dolo do rata, oni se dovoljno uzdaju u
svoje snage. Uostalom, ne mogu sakriti d a je samnitska zajednica ozlojeena time to Fregele,48 koje su oni oduzeli od Volska
i razorili, sada rimski narod obnavlja za sebe i alje koloniste na
samnitsku teritoriju, a koloniju naziva Fregele. Oni e ovu uvredu i nepravdu otkloniti svim svojim snagama ako je ne otklone
oni koji su je uinili. Kada ih je rimski poslanik pozvao da o ovom e raspravljaju kao saveznici i prijatelji, samnitski predstavnik
je odgovorio: Zato tako uvijeno razgovaramo? Nisu potrebni
pregovori ni poslanika ni pojedinaca; re je o Kampanskom polju oko koga se treba boriti. O tom e neka odlue oruje i bog
Mars koji je zajedniki i nam a i vama. Stoga postavimo logore
je d n i nasuprot drugim a, izm eu Kapue i Suesule, i odluim o
o tom e da li e u Italiji biti uspostavljena samnitska ili rimska
vlast. Rimski poslanici odgovorie da e ii tamo kuda ih budu
vodili njihovi kom andanti, a ne gde ih neprijatelj poziva [...]49
48 Fregele su grad Sidicina u blizini ua reke Trer u Liris; kasnije su
ga osvojili Volsci, potom Samnid.
49 Na ovom mestu je u rukopisima izgubljen deo teksta. Verovatno
je u njemu bilo rei o ishodu poslanstva, objavi rata i poetku opsade
Neapolisa.
492

Zauzevi povoljan poloaj izm eu Palepolisa i Neapolisa,

Publilije je ve oduzeo neprijatelju m ogunost da se udrui i
uzajam no pomae, to je ovaj uvek inio ako b ije d n o ili drugo
mesto bilo ugroeno. No pribliavao se dan izbora novih konzula, a drava nije m ogla da zvanino pozove natrag Publilija,
koji je zapretio bedem im a neprijatelja i svakog asa mogao da
zauzme grad. Stoga je preko tribuna postignuto da se predloi
n a ro d u da Kvint Publilije Filon, i kad b u d e otiao s dunosti
konzula, vodi rat i dalje kao prokonzul sve dok Grci ne budu pokoreni.50 Kako ne bi m orali da pozovu nazad ni Kornelija, koji
je ve uao u Samnij, pa bi m orao da prekine napad, upueno
m u je pismo da im enuje diktatora koji e da sprovede izbore.
Ovaj na to im enova M arka Klaudija M arcela, koji za kom andan ta konjice uze Spurija Postumija. Izbore ipak nije odrao
ovaj diktator, je r nije bio izabran po svim pravilim a, tako da
je izbor trebalo ispitati. Kada su auguri upitani, oni objavie
da je procedura izbora bila nepropisna. Ali tu odluku uinie
sumnjivom tribuni svojim napadim a. Govorili su da se greka
teko moe otkriti ve i stoga to je konzul, ustavi nou, u tiini imenovao diktatora, da konzul o tom e nije pisao nikome, ni
javno ni privatno, i da nem a oveka koji je video ili uo taje pri
tom e rekao i kakve su auspicije koje nije izvrio. Nisu ni auguri,
sedei u Rimu, mogli pogoditi ta je uinjeno u vojnom logoru konzula. Nisu li auguri videli greku u tom e to je diktator
plebejac? Uzalud su tribuni ove i sline stvari iznosili: drava se
najzad okrenula interegnum u i izbori su ponovo odlagani pod
raznim izgovorima. Najzad je etrnaesti intereks, Lucije Emilije, izabrao za konzule Gaja Petelija i Lucija Papirija M ugilana
(u nekim analima sam naao da se zvao K ursor).
24.
Zabeleeno je da je ove godine osnovana Aleksandrija
u Egiptu51 i d a je Aleksandra, epirskog kralja, ubio jed a n prognanik iz Lukanije. To je dogaaj koji je predvidelo proroite
J u p ite ra u D odoni. Kada su ga T arentinci pozvali u Italiju u
50 Ovo ne bi bio prvi poznat sluaj produavanja konzulskih ovlaenja posle isteka godine za koju su birani. Livije pominje da je konzul Tit
Kvinkcije jo 464. pre n. e. dobio konzulska ovlaenja, iako nije bio konzul, da bi zavrio rat (videti Livije, III, 4, 10).
51 Aleksandriju je osnovao Aleksandar Veliki 332-331. pre n. e. Livije daje pogrenu godinu. pet godina kasnije, 326. pre n. e.
493

pom o, bilo je prorokovano da treba da se uva reke Aheronta i grada Pandozije,52je r e m u tu sudbina doneti kraj ivota.
Zbog toga je i pourio da pree u Italiju kako bi bio to dalje
od grada Pandozije u Epiru i reke A heronta koja je tekla iz zemlje Molosa prem a Donjim movarama, meajui svoju vodu s
Tesprotskim zalivom.53Ali kako se esto dogaa kada se bei od
sudbine, upravo j e u nju upao. Kako je dosta puta pobeivao
legije Bruta i Lukanaca, od ovih poslednjih je oduzeo Herakleju, koloniju Tarentinaca, i Sipont od Apulaca,54 a osim toga
brutijske gradove Konsentiju i T erinu i neke gradove Mesapa55
i Lukanaca. U Epir je poslao kao taoce 300 uglednih porodica.
Nedaleko od grada Pandozije, koji se uzdizao na granici Lukanije i Brutije,56 zauzeo je tri uzvienja koja su se nalazila na malom
m eusobnom rastojanju i odatle je vrio upade na sve strane u
neprijateljska polja. Kod sebe je drao 200 lukanskih izgnanika
kojim aje verovao. No kakoje ud u takvih ljudi prevrtljiva, oni
su menjali svoju veru zajedno s prom enom sree.
N ep restan e kie su poplavile sva polja, tako da su se tri
dela vojske na uzvienjima nala izolovana, bez m ogunosti da
je d a n drugom e pom ognu. Dva garnizona je pritisnuo neoekivani napad neprijatelja. Poto su ih potukli, neprijatelji su se
okrenuli onom e s kojim je bio kralj. Na to su lukanski begunci
uputili glasnika svojima i poruili im da ako im om ogue povratak, oni e im predati kralja ivog ili mrtvog. M eutim, kralj
se s odabranom grupom odvaio na izvanredno delo i upavi
usred neprijatelja ubio je vou Lukanaca, koji m u je krenuo u
susret. Sakupivi svoje ljude koji su se u bekstvu rasturili, stigao
je do reke. P ut su oznaavali ostaci mosta koji je voda odnela.
52 Aheront se zvala i reka u donjem svetu i reka u Epiru. Pandozija
je grad i u Epiru i u oblasti Kasapaja; druga Pandozija se nalazila u Brutiji u Italiji.
53 Tesprotski zaliv se tako nazivao po Tesprotima, jednom od tri
glavna epirska plemena, od reke Timis do Ambrakijskog zaliva.
54 Grad Herakleja u Lukaniji, izmeu reka Aciris i Siris; kod ove Herakleje P irje pobedio Rimljane 280. pre n. e.; S ipontje luka na junoj
obali Gargana.
55 Mesapi su pleme ilirskog porekla u Apuliji.
56 Ova Pandozija u Brutiji b ilaje sedite kraljeva Oinotra. Jo jedna
Pandozija se nalazila u Lukaniji, zapadno od Herakleje.
494

Dok su prelazili reku preko nesigurnog pliaka, jed a n vojnik,

iznuren od straha i napora, grdei reku doviknu njeno zastrauju e ime: ,,S pravom te zovu A heront. Kada kralj ovo u, seti se
proroanstva i zastade, kolebajui se da li da je pree. Na to ga
Sotim, je d a n od deaka u njegovoj pratnji, zapita zato okleva
u tako opasnoj situaciji i pokaza mu da Lukanci trae mesto za
zasedu. Kad ih kralj ugleda kako dolaze izdaleka, form irajui
grupu, izvue ma i natera svog konja usred reke. I kada je ve
izlazio u pliak, je d a n lukanski izgnanik baci koplje i probode
ga. O n pade, a njegovo beivotno telo p robodeno kopljem donese reka do neprijateljske strae. Ovde je dolo do varvarskog
rastrzanja tela: presekli su ga napola i je d n u polovinu poslali
u K onsentiju, a drugu zadrali radi poruge. Dok su ga gaali
kam enjem i kopljima, je d n a ena se um eala u gomilu, koja je
besnela vie no to se m oe verovati da ljudi ak i u velikoj mrnji m ogu da ine, i zamolila ih da prestanu naas; ree da su joj
mu i deca zarobljeni kod neprijatelja, pa se nada da bi telom
kralja, m a kako d a je osakaeno, mogla da otkupi svoje. Ovo je
uinilo kraj zlostavljanju, a u Konsentiji je ono to je ostalo bilo
spaljeno, i to nastojanjem je d n e ene, i poslato neprijatelju u
M etapont.57 Odatle je brodom preneto u Epir i predato kraljevoj eni Kleopatri i sestri Olim pijadi, od kojih je prva bila sestra, a druga majka Aleksandra Velikog. Pria o alosnom kraju
Aleksandra iz Epira moe se na ovom m estu pravdati time to je
on, prem da mu sudbina nije dodelila rat protiv Rimljana, ipak
vodio rat u Italiji.
25.
Ove godine je odran lektisternij u Rimu, peti od osnivanja grada, da bi se umilostivili bogovi, kao i ranije. Potom su
novi konzuli po odluci naroda uputili ljude koji e Samnitima
objaviti rat. U m e u v rem en u su se p riprem ali za rat m nogo
tem eljitije nego to su to inili za rat s Grcim a. Neoekivano
su preli na njihovu stranu Lukanci i Apulci, s kojima do tog
trenutka nisu imali nikakvog dodira, i stavili su se pod njihovu
zatitu uz obeanje da e dati oruje i ljude za rat. S njim a je
sklopljen ugovor i prim ljeni su za prijatelje rim skog naroda.
57
Metapont je bio grki grad u Lukaniji, u Tarentinskom zalivu;
osnovali su ga stanovnici Pilosa sa Peloponeza u VIII veku pre n. e. Kasnije su se tu naselili i Ahajci koji su napustili prvo naselje u Sibarisu.
495

U isto vrem e voen je i uspean rat u Samniju. Tri grada su dola pod rim sku vlast: Alife, Kalife i Rufrij, a sva ostala teritorija
je opljakana ve pri prolasku konzula.
Ovaj rat je tako sreno zapoeo, a istovremeno se onaj koji
je voen protiv Grka pribliavao kraju. Neprijatelji, ije su komunikacije bile preseene i snage podeljene, imali su u bedemima da se plae vie od onoga to ih je ekalo van njih - kao da
su sami sebe zarobili sopstvenim straama. Trpeli su oskudicu
u svemu i ponaali se nedostojno i prem a enam a i deci, kao
to se dogaa u zauzetom gradu. Uto im je sugao glas o pomoi
od Samnija i T arenta.58 Sto se tie Samnita, smatrali su da ih u
svojim bedem im a imaju vie no to je potrebno; ali Tarentinci,
kao Grci u jed n o m grkom gradu, mogli su im pre pom oi da
se odupru Sam nidm a i Nolanim a nego Rimljanima kao neprijateljim a. Ipak im se na kraju inilo da e biti najm anje zlo ako
se predaju Rimljanima. Tako su dravni prvaci Harilaj i Numfije, poto su se m eusobno posavetovali, pristupili ostvarenju
plana podelivi uloge: jed a n e prebei rimskom zapovedniku,
a drugi e ostati u gradu da ga priprem i za predaju. Harilaj je
doao Publiju Filonu i rekao da je doao da otvori vrata grada,
na sreu i zadovoljstvo i Palepolitanaca i Rimljana. Kada ovo
uini, pitanje je rim skog asnog dranja da li e se sm atrati
d a je izdao svoju otadbinu ilijoj je sluio. Za sebe se ne zalae, niti ta trai. A za dravu trai da ukoliko pregovori budu
uspeni neka rimski narod misli pre na to uz kakvu su opasnost
i tru d povratili rirnsko prijateljstvo, nego na to kakvom su ga
ludou i neprom iljenou izgubili. Rimski kom andant ga je
pohvalio za ovo i dao m u 3.000 vojnika da zauzm e onaj deo
grada koji su drali Samniti. Ovim o dredom je kom andovao
tribun Lucije Kvinkcije.
26.
U isto vreme je i Nim hje veto naterao samnitskog pretora da m u dozvoli da oprem i flotu i da je dovede do teritorije
koju dre Rimljani, te da pustoi ne samo obalu m ora nego i
samu okolinu grada, dok se rimska vojska nalazi i oko Palepolisa
58
Tarent je bio grka kolonija koju su osnovali Lakedemonjani na
mestu na kome je ranije postojalo italsko-ilirsko naselje Japiga. Koloniste
(;parthenoi, sinovi devojaka) vodio je Spartanac Falantos. T aren tje posle
opadanja Sirisa i Sibarisa postao najmoniji grad u Tarentinskom zalivu.
496

i u Samniju. Aii da ne bi bili otkriveni trebalo je nou krenuti i

odm ah prevesti lae. Da bi ovo bilo to pre izvreno, na obalu
je bila upuena sva samnitska om ladina osim onih koji su ostali
na strai u gradu. I d o k je Nimfije ovde ekao u tami da proe
vrem e i dok je masu koja je sama sebe om etala jo vie zbunjivao protivrenim naredbam a, Harilaja su po dogovoru prim ile
njegove pristalice u grad i kada su najvii deo grada ispunili
rim ski vojnici, on je nared io da se uzvikne bojni pokli. Grci
su n a to, tajno o p o m en u ti od svog voe, ostali m irni, dok su
N olani krenuli na kapiju na suprotnoj strani i pobegli putem
koji je vodio u Nolu. Sam niti su, odseeni od grada, krenuli u
bekstvo i u poetku im se inilo lako, a zatim i sram no poto su
izbegli opasnost; ostali su bez orujajer su sve to su imali ostavili neprijatelju, pa su se izloili podsm ehu i svojih i stranaca.
Opljakani i bedni vratili su se svojim kuama. Znam i za drugu
priu, prem a kojoj su izdaju izvrili Sam niti, ali sam prednost
ipak dao piscima koji su dostojniji poverenja. Osim toga postoji
i ugovor s N eapolitancim a (tamo su se, naim e, preselili Grci),
i to pokazuje d a je pre s Grcima obnovljeno prijateljstvo. Publiju je dodeljen trijumf, j e r se smatralo d a je neprijatelj ponovo
p o k o ren p o to je bio opsednut. Ovaj ovek je prvi m eu Rim ljanim a uivao dve posebne privilegije: produenje vrhovne
kom ande, koje pre toga nije nikome bilo dozvoljeno, i trijum f
poto je ve bio zavrio konzulat.
27.
Ovom ratu je odm ah usledio drugi s Tarentincim a, Grcim a na suprotnoj obali. Ovi su, poto su neko vreme pothranjivali lanu nadu Palepolitancim a da e im pruiti pom o, na
vest da su Rimljani zauzeli grad poeli da grde Palepolitance
kao da su ih ovi napustili, a ne oni njih. Bili su ogoreni i na
Rimljane i iz besa i iz zavisti, utoliko vie kada su saznali da su se
Lukanci i Apulci stavili pod njihovu zatitu. Savez i sa jed n im a
i sa drugim a datira iz te godine. Kako su Rimljani bili gotovo
stigli i do njih, to su smatrali da e m orati da ih prihvate ili kao
neprijatelje ili kao gospodare. Njihova sudbina e zavisiti od
samnitskog rata i njegovog ishoda. Jedino je ostalo ovo plem e,
ali i ono vie nije bilo dovoljno m ono poto su ga Lukanci izneverili. Sm atrali su da ih m ogu povratiti u svoj tabor i da ih
m ogu navesti na to da odbace savez s Rimljanima ako upotrebe
vetinu sejanja razdora.
497

Ove nam ere Tarentinaca naile su na odziv kod onih koji su

eleli prevrat. Tako su neki mladi Lukanci, pridobijeni novcem
i vie poznati m eu sugraanim a no slavni, iibali je d n i druge,
a zatim su sakupljenim sugraanim a pokazali svoja naga tela,
uzvikujui da su Rimljani u logoru naredili da b u d u iibani i
da su ih gotovo pogubili sekiram a kada su se usudili da uu
u logor. Stvar je sama po sebi izgledala runo, a kad se tom e
doda i privid nepravde, m asaje uzbueno uzvikivala i traila od
magistrata da sazovu senat. Neki od onih koji su opkolili skuptinu traili su rat protiv Rimljana, a drugi su odjurili da pozovu
seljake na oruje. Kako je nem ir obuzeo i trezvene duhove, to i
oni odluie da obnove savez sa Samnitima i uputie poslanike
da to i uine. Ova iznenadna odluka nije imala pravi razlog, pa
prem a tom e ni ubedljivost, i kad su Sam niti zatraili da daju
taoce i prim e njihove garnizone u utvrena mesta, oni, zaslepljeni prevarom i gnevom, nita nisu odbili. Uskoro je , meutim, prevara izala na videlo kad su uesnici ovog zlodela otili
u Tarent. No kako su izgubili svoju mo, nije im ostalo drugo
sem da se uzalud kaju.
28.
Ove godine se rimski narod tako rei ponovo rodio jer
je bilo ukinuto ropstvo za dug.59 Do prom ene zakona je dovela izuzetna surovostjednog poverioca, koji je pokazao i veliku
gramzivost. To je bio Lucije Papirije, kome se zbog oevog duga
prodao u ropstvo Gaj Publilije. Njegova m ladost i lepota, koje
bi kod svakog izazvale saaljenje, probudile su u srcu poverioca sram nu poudu. Sm atrajui da je njegova m ladost u cvetu
dodatak dugu, najpre je pokuao da prim am i m ladia grenim
nagovaranjem, a potom, kako je ovaj to s prezirom sluao, poeo
je da ga zastrauje pretnjam a i istovrem eno da ga podsea na
njegov poloaj. Najzad kad je video da ovaj ceni svoje slobodno
poreklo i ne misli na svoj trenutni poloaj, naredio je da ga svuku i iibaju. Sav izranavljen, m ladi istra na ulicu alei se na
surovost poverioca. Na to se ogrom na masa ljudi, podstaknuta i
saaljenjem prem a njegovoj mladosti i nedostojnom nepravdom,
a isto tako mislei i na svoj poloaj i na svoju decu, sakupi na Forumu, a odade se uputi u Kuriju. J kada su konzuli pod pritiskom
59
Dionisije iz Halikamasa, pisac Avgustovog vremena i Livijev savremenik, ukidanje ropstva za dug datuje u 321. pre n. e., a Livije u 326. pre n. e.
498

neprestanih nem ira sazvali Senat, sakupljeni n a ro d je pokazivao

senatorim a, koji su ulazili u Kuriju, iibana lea mladia, padaju i p red noge pojedinaca. I toga dana je zbog nepravde koju
je uinio jed an m onik raskinut straan ropski lanac poverilaca.
Konzuli su pozvani da n arodu predloe zakon da se niko osim
zloinaca ne dri u lancim a ili okovima dok izdrava kaznu. Za
neplaene dugove, dunik treba da odgovara poveriocu svojom
imovinom, a ne svojim telom. Tako su osloboeni oni koji su bili
porobljeni, a zabranjeno je da se to ini u budunosti.60
29.
Iste godine, prem d a su ve samnitski rat sam po sebi i
pob u n a Lukanaca, zajedno s T arentincim a kao podstrekaima
pobune, znaili dogaaje koji su bili dovoljni da dre senatore u
napetosti, dodataje i pobuna Vestina61 koji su se pridruili Samnitim a. I dok se o ovome vie raspravljalo u razgovorima nego
na javnim mestima, sledee godine je skuptina pod konzulima
Lucijem Furijem Kamilom, koji je na tom poloaju bio drugi
put, i Junijem Brutom Scevom odluila da Senat o ovome treba
da donese odluku kao o najhitnijoj i najvanijoj stvari. I prem da
nije bila re o neem u to je dotad bilo nepoznato, senatori su
bili u brizi i podjednako se plaili da se tim problem om bave
kao i da ga zapostave da ne bi Vestini, ako bi ostali nekanjeni,
pobunili druge susedne narode, a ako bi bili kanjeni ratom, da
bi to izazvalo revolt i srdbu suseda. O n d a bi to bio rat je d n a k
samnitskom : ako neto preduzm u protiv Vestina imae za neprijatelje Marse, Peligne i M arucine.62 Najzad pobedi ona struja za koju se u tom tren u tk u inilo da im a vie hrabrosti nego
m udrosti. No dogaaji pokazae da hrabrim a i srea pom ae.
60 Konzuli 326. pre n. e. bili su P. Papirije Kursor i C. Petelije Libo,
vodei ovek plebejaca. Ovom poslednjem se u tradiciji pripisuje da je
ukinuo nexum (ropstvo za dug).
61 Vestini su bili narod juno od Picena; 326. pre n. e. bili u savezu
sa Samnitima protiv Rimljana, od 306. pre n. e. u savezu sa Rimljanima.
62 Marsi su bili narod u srednjoj Italiji, oko Fucinskog jezera. Peligni su iveli na srednjem toku reke Alterna, u planinskoj oblasti; glavni
grad im je bio Korfinij, kasnije poznat kao sedite Latina u vrerne ustanka protiv Rima 90. pre n. e. Na njihovoj teritoriji se nalazio i grad Sulmo,
zavitj pesnika Ovidija. U Rimu su se plaili vetica Peligna. Oni su bili
meavina ilirskog i sabinskog naroda. Marucini su bili sabelski narod na
donjem toku reke Alterno; glavni grad im je bio Teate.
499

Po odobrenju Senata, narodna skuptinaje objavila rat Vestinima. B rutuje kockom dopala kom anda protiv Vestina, a Kamilu
protiv Samnija. Obojica su povela vojsku dok je neprijatelj bio
spreen da ujedini snage, je r je m orao da uva sopstvene granice. No je d a n od konzula, Lucije Furije, na kom e je bio vei
teret rata, m orao je da napusti bojite zbog teke bolesti. Bilo
m u je stoga naloeno da im enuje diktatora koji e nastaviti rat
i on je izabrao Lucija Papirija Kursora, najveeg vojskovou tog
vremena. O n uze za kom andanta konjice Kvinta Fabija Maksima
Rulijana.63 Bili su obojica podjednako slavni po elim a koja su
izvrili dok su bili na poloaju, a jo poznatiji po svai u kojoj
su, borei se, ili do krajnosti.
Drugi k o n z u lje vodio rat protiv Vestina na m nogo strana,
ali svuda s podjednakim uspehom . Pustoio im je polja i odnosio sa njih sve to su posejali. Palei kue neprijatelja, naterao
g a je da prihvati borbu i onda kada nije eleo. Tako je samo u
jednoj bici nan eo takav udarac Vestinima, ne tedei pri tome
ni krv svojih vojnika, da su najpre pobegli u svoj logor, a potom
su se, ne uzdajui se u nasipe i jarak, rasturili po utvrenjim a.
Najzad konzul sam krenu da osvaja njihove gradove, na veliko
ogorenje svojih vojnika zbog rana koje su zadobili, je r gotovo
niko nije neranjen izaao iz bitke. Najpre zauze Kutinu pom ou
lestvica, potom Cingiliju. Plen iz oba grada predade vojnicima,
je r ih nisu zaustavili ni bedem i ni kapije.
30.
Na Samnij se krenulo uz neizvesne auspicije. Ovo se
ipak nije odrazilo na rat, koji je sreno voen, ali se pokazao
kao bes i srdba kom andanata. Naime, kada je Papirije, koga su
opom enuli uvari svetih pilia,64 krenuo u Rim da ponovo izvri
auspicije, pozvao je kom andanta konjice da ga zamenjuje, ali da
nita ne preduzim a protiv neprijatelja dokje on odsutan. Meutim, kadje Kvint Fabije posle diktatorovog odlaska saznao preko
izvidnika da je neprijatelj posve bezbrian kao da se vie nijedan
Rimljanin ne nalazi u Samniju, ovaj mladi ovek, bilo stoga to
je smatrao d a je ponien time to je, kako mu se inilo, sva mo
u rukama diktatora, ili stoga to je mislio da mu se pruila dobra
63 Ovaj Rulijan je bio deda Fabija Kunktatora, rimskog vojskovoe iz
vremena rata sa Halibalom.
64 O svetim piliima vided Livije, VI, nap. 50.
500

prilika za podvig, okupi vojsku i krenu n a m esto koje se zvalo

Imbrinij i sukobi se sa Samnitima. Bitkaje voena tako sreno da
nije bilo niega to i sam diktator ne bi uinio da je bio tu. Niti
je vojniku nedostajao pravi kom andant, ni kom andantu vojnik.
Konjicaje bila pod kom andom vojnog tribuna Lucija Kominija.
P rem d aje vie puta preduzim ala napad, nije mogla da probije
liniju neprijatelja. Najzad konjanici popustie dizgine konjima i
tako ih podbodoe m am uzam a da ih vie nikakva sila nije mogla
zadrati. Pred njim a se prostree na sve strane i ljudi i oruje.
Peadija je sledila nap ad konjice i navalila na neprijatelja koji
je bio u rasulu. Pria se da je tog dana poginulo 20.000 neprijateljskih vojnika. U nekih pisaca sam naao da su bila dva sukoba
s neprijateljem do k je diktator bio odsutan i da je stvar oba puta
bila izvrsno voena. Ali se kod najstarijih pisaca pom inje samo
je d n a bitka, a kod nekih analista izostavljen je itav dogaaj.
Kako je posle takvog pokolja stekao ogrom an plen, komandan t konjice je sakupio oruje neprijatelja na ogrom nu gomilu
i u ognju ga sagoreo. To je uinio kao ispunjenje zaveta nekom
bogu ili, ako se nekom e d o pada da veruje Fabiju,65 da ne bi
diktator ugrabio plod njegove slave i na oruju ispisao svoje ime
ili ga kao plen nosio u svom trijumfu.
Pismo o tome d a je bitka sreno okonana upueno je Sen atu a ne diktatoru, to takoe pokazuje da ni najm anje nije
eleo da sa njim deli pohvale. Diktator je tako i razum eo stvar
i dok su se ostali radovali pobedi, on je pokazivao samo srdbu
i nezadovoljstvo. Raspustivi napreac Senat, izjurio je iz Kurije,
uzvikujui da je kom andant konjice pobedio legije neprijatelja
isto toliko koliko i dostojanstvo vrhovnog zapovednika. I vojna
disciplina e biti p o b e en a i unitena ako njegovo preziranje
vrhovne kom ande ostane nekanjeno. I tako ispunjen besom,
pretei je krenuo u vojni logor. I p rem d aje prelazio put u najveim dnevnim etapama, nije uspeo da sprei da glas o njegovom
dolasku stigne pre njega. Naime, pre njega su krenuli iz grada
oni koji su javljali da diktator dolazi eljan osvete i neprestano
hvalili postupak Tita Manlija.66
65 Misli se na istoriara Fabija Piktora.
66 Re je o Titu Manliju koji je pogubio svog sina zbog njegove neposlunosti u toku rata.
501

31. Na glas o tome, Fabije je hitno sazvao vojnike u skuptinu i zaklinjao ih da ga s onom istom hrabrou s kojom su branili dravu od najopasnijeg neprijatelja pod njegovim vostvom
i auspicijama, sada zatite od neobuzdane surovosti diktatora.
Ovaj stie izbezumljen od zavisti, pobesneo zbog tue hrabrosti i
sree, besnei zbog toga to je u njegovom odsustvu steena izvrsna pobeda. Da moe izmeniti sreu, vie bi voleo da je pobeda
na strani Sam nita no Rimljana. Govori o tom e da je prezrena
vrhovna kom anda, kao da nije zabranio da se vodi borba iz istog
onog razloga zbog koga sada ali to je dolo do bitke. Sada ga
zavist spreava da ceni tuu hrabrost, a vojnicima koji najvie ele
da se bore oduzeo bi oruje da ne bi krenuli u borbu dok je on
odsutan. I sada njegova teka patnja i potie otuda to vojnici u
odsustvu Lucija Papirija nisu bili ni bez oruja ni sakati i to se
Kvint Fabije drao kao kom andant konjice, a ne kao sluga diktatora. ta bi tek uinio da su Mars i ratna srea doneli nesrean
ishod bitke kad sada, poto je neprijatelj pobeen, dravni posao
izvrsno voen tako da ga nijedan drugi vojskovoa ne bi mogao
voditi, preti pobediocu, kom andantu konjice? O n je isto toliko
opasan i za vojne tribune i centurione, pa i za vojnike, koliko za
kom andanta konjice. Ako bude m ogao, svoj e bes iskaliti na
svima, a ako ne bude mogao, okrenue se protiv jednog. Zavist,
kao i oganj, upereni su prem a vrhu: najpre e napasti glavu celog
poduhvata i vou. Ako mu poe za rukom da njega, Fabija, uniti zajedno sa slavom ovog dogaaja, okrenue se kao pobedilac
prem a vojsci kao da je pobeena i usudie se da i nad vojskom
sprovede isto to i nad kom andantom konjice. Stoga branei njega, brane slobodu svih. Ako vidi d a je sloga u vojsci, koja je vladala
u bici, ostala ista i kada treba braniti slobodu, te da za spasjednog
svi brinu zajedno, priklonie se blaem reenju. Najzad, on svoj
ivot i sreu poverava njihovoj vernosti i hrabrosti.
32. U celoj skuptini se podie am or da se h rab ro dri:
niko mu ne sme naneti zlo dok je rimskih legija.
Uskoro je stigao diktator i odm ah je trubom dat znak da se
svi skupe na zbor. Poto je nastala tiina, glasnikje pozvao Kvinta
Fabija, kom andanta konjice. Ovaj jedva d a je stigao do tribunala, kad diktator zapoe: Budui da postoji vrhovna vlast diktatora kojoj se pokoravaju i konzuli, prem da su naslednici kraljevske moi, a isto tako i pretori, izabrani pod istim auspicijama

502

kao i konzuli, pitam te, Kvinte Fabije, smatra li da njegove naredbe treba da slua i kom andant konjice ili ne treba? Znajui
da sam krenuo iz Rima u pohod pod auspicijama koje nisu bile
jasn e, pitam te isto tako da li je trebalo da dovedem dravu u
opasnost s obzirom n a religijsku nepravilnost, ili da ponovim
obred auspicija kako ne bih uinio neto to nije po volji bogovima? Ili kom andant konjice misli da je osloboen religijskih
obzira ako diktator sm atra da postoji religijska smetnja za voenje rata? Ali zato ja ovo pitam kada si ti, i da sam utei otiao,
m orao u svojim postupcim a da se dri onoga to ja elim. Hajde odgovori da li sam ti naredio ili nisam da bilo ta preduzm e
dok sam ja odsutan, da li sam ti naredio ili nisam da krene na
neprijatelja? U stvari, ti si se prezirui m oja nareenja, pod nejasnim auspicijama, protivno religijskim pravilima, vojnikom
obiaju i disciplini nasleenoj od predaka i protiv boanske volje usudio da sukobi s neprijateljem. Odgovori na moja pitanja,
pazi da tom e ne doda nijednu re. Pristupi, liktoru!
Nije bilo lako odgovorid na postavljena pitanja i Fabije se
as alio na to d a je onaj koji ga optuuje, u isd mah i sudija koji
odluuje o njegovom ivotu i smrti, as je uzvikivao da ga pre
moe liiti slobode nego slave za izvrena dela. I dok je naizmenino pravdao sebe i napadao diktatora, Papirije u ponovnom
nastupu besa naredi da se skine odelo sa kom andanta konjice i
da se pripreme ibe i sekire. Fabije je plaui prizivao vernost vojnika i dok su liktori cepali odeu sa njega, povukao se m eu trijarije, koji su ve unosili nered u skuptinu. Na to nastade vika na
sve strane: na jednoj strani su se ule molbe, na drugoj pretnje.
Oni koji su stajali blie tribunalu i bili izloeni pogledu diktatora,
te mogli bid prepoznati, molili su da se potedi kom andant konjice i da se zajedno s njim ne kanjava i vojska; oni koji su stajali
na kraju skuptine i gomila oko Fabija nem ilosrdno su napadali
diktatora, pa je pobuna bila na pom olu. Ni sam tribunal se nije
m irno drao. Legati koji su stajali oko sedita diktatora molili su
ga da se stvar odloi do sledeeg dana, da se srdba tako stia
i d a se razmisli; govorili su da je mladi Fabije dovoljno kanjen i
d a je dovoljno kompromitovana njegova pobeda; ne treba kaznu
sprovesd do kraja, nid nanositi sramotu ovom jcdinstvenom mladiu, njegovom veoma slavnom ocu i gensu Fabija. Kako su malo
posdgli m olbama i razlozima skrenue m u panju na skupdnu
503

koja je izgledala pretei: ne odgovara ni njegovim godinam a

ni njegovoj m udrosti da potpaljuje vatru kod ve razgnevljenih
vojnika, niti da daje povod pobuni. Za to niko nee okriviti Fabija, koji je samo m olio da ga ne kazni, nego diktatora koji je
zaslepljen gnevom pokrenuo razjareno mnotvo protiv sebe u
jednoj opasnoj borbi. Najzad rekoe, zaklinjui se, da sve ovo ne
ine zbog Kvinta Fabija nego stoga to njegovo kanjavanje ne
odgovara interesim a drave u ovom trenutku.
33.
Ovim reima su legati u stvari vie podstakli diktatora protiv sebe no to su ublaili njegovu srdbu protiv kom andanta konjice. Naredio im je da siu s tribunala. Preko glasnikaje zahtevao
tiinu, ali usled buke i nereda nije se uo ni glas diktatora ni njegovih slubenika. Najzad, kao u nekoj bici, no uini kraj sukobu.
Sledeeg dana diktator je naredio kom andantu konjice da se
pojavi. No kako su svi govorili da e Papirije postati jo razdraeniji zato to je naiao na otpor, ovaj kriom pobee iz logora
u Rim. Na zahtev njegovog oca Marka Fabija, koji je ve tri puta
bio konzul i diktator, odm ah je sazvan Senat. Upravo dok se alio senatorim a na nasilje i nepravdu diktatora, iznenada se pred
Kurijom zaula buka liktora koji su pravili prolaz, a zatim se
pojavio i sam Papirije, sprem an za borbu. Poto je saznao d a je
Fabije otiao, sledio gaje s malim odredom konjice. Obnovljena
je rasprava. Papirije je naredio da zgrabe Fabija. I kadaje uprkos
molbama prvaka Senata ostao uporan u onom e to je zapoeo i
bez milosti, Kvintov otac Marko Fabije m u ree: Poto za tebe
nisu vani ni autoritet Senata ni m oja starost, u koju si sprem an
da unese pusto, ni hrabrost i plem enito poreklo kom andanta
konjice koga si sam imenovao, a ni m olbe koje bi i neprijatelja
smekale, koje i srdbu bogova ublaavaju, ja pozivam narodne
tribune da apeluju na narod. N arod pozivam da ti bude sudija,
tebi koji si prezreo sud svoje vojske i sud Senata; njegova mo
je jed in o vea od moi tvoje diktature i moe vie od nje. Videu da li e ustuknuti pred autoritetom pred kojim se povukao
i rimski kralj Tul Hostilije."67
67
U pitanjuje starinsko pravo pozivanja na narod (iusprovocationis) protiv odluke najvie vlasti. Prvi sluaj koji Livije pominje u I knjizi jeste iz doba
Tula Hostilija, kad je otac Horacija, pobeclnika nad Kurijacijima, molio da
se potedi ivot njegovom sinu kojije ubio sestru (videu Livije, I, 26).
504

Iz Kurije krenue u skuptinu. Kada su se tamo popeli - diktator sa nekolicinom oko sebe, kom andant konjice praen itavom etom uglednih ljudi - diktator naredi da Fabija odvedu
sa tribunala na Rostram a na neko nie m esto. Otac, koji ga je
pratio, na to primeti: Dobro ini, ree, ,,to nareuje da nas
odvedu na mesto odakle m oem o govoriti i kao privatna lica.
Isprva se nije uo n ijed an celovit govor, nego su svi izm eu
sebe izmenjivali ljutite rei. Najzad buku i tutnjavu nadjaae
glas i ogorenje starog Fabija. Napadao je Papirijevu oholost i
surovost. I on sam je , ree, bio diktator u Rimu, a nije nikoga
povredio, ak ni plebejce, ni centuriona, ni obinog vojnika;
Papirije trai po b ed u i trijum f nad rimskim vojskovoom kao
da je u pitanju neprijateljski. Kakva razlika izm eu um erenosti
predaka i sadanje oholosti i surovosti! Kada je diktator Kvinkcije Cincinat izbavio konzula Lucija Minucija iz neprijateljske opsade, svoju ljutnjuje izraziojedino na taj nain to gaje smenio
sa poloaja konzula i postavio ga za svog legata u vojsci; Marko
Furije Kamil je u svojoj srdbi na Lucija Furija, koji se prezrevi
njegovu starost i autoritet upustio u b orbu veoma sram nog ishoda, pokazao ne samo um erenost u tom trenutku, te nije nita
napisao ni rim skom Senatu ni n aro d u o svom kolegi, nego je
i po povratku, kad m u je Senat dozvolio slobodan izbor kolege u vlasti, izabrao njega m eu svim konzularnim tribunim a.
A n aro d koji ima svu vlast nije nikad one koji su iz neznanja ili
zbog nemarnosti izgubili vojsku kaznio drukije osim novanom
kaznom. Sm rtnu kaznu nije niko do danas zatraio ni za onoga
ko je ravo vodio rat, a sada se vojskovoama rimskog naroda
koji su kao pobednici zasluili trijum f preti ibama i sekirama,
to nije dozvoljeno ni p rem a onim a koji su u ratu pobeeni.
Sta bi se tek dogodilo njegovom sinu da je izgubio vojsku, da
je bio razbijen, da j e pobegao, da je bio izbaen iz svog vojnog logora? S ta je to to je izazvalo toliku srdbu i nasilnitvo
Papirija da ga iba i da ga pogubi? Kako se to moe pom iriti
je d n o s drugim, da graani zbog pobede Kvinta Fabija radosno
proslavljaju u molitvama zahvalnicima bogovima, a pobednika,
zbog koga se otvaraju vrata boanskih svetilita, sa rtvenicima
prepunim darova i ispunjenim dim om od prinetih rtava, bez
odee ibama ranjavaju naoigled rim skog naroda, dok gleda
na Kapitol i tvravu i bogove koje nije uzalud prizivao u pom o
505

u dvema bitkama? Kako e ovo prim iti vojska koja je pod njegovim vostvom i auspicijama pobedila? Kakva e alost nastupiti
u rimskom taboru, kakva radost kod neprijatelja!
Ovako grdei i alei se istovremeno, pozivao je za svedoke
bogove i ljude, grlei sina, obliven suzama.
34.
Imao je uza se dostojanstvo Senata i naklonost naroda,
uz njega je i pom o narodnih tribuna; i vojska koja nije bila tu,
u mislima je bila na njegovoj strani. Tom e nasuprot, protivnik
je isticao nepobediv autoritet rimskog naroda, vojnu disciplinu i
kom andu diktatora, kojaje uvek sm atrana kao neto to je dobijen o od bogova: pozivao ih je da se sete Manlijeve strogosti - on
je ljubav prem a sinu rtvovao optem dobru; tako je nekada postupio Lucije Brut, tvorac rimske slobode, prem a svojim sinovima. ,,A sada, nastavio je diktator, senatori su starci, ispunjeni
milosrem, koji olako uzimaju krenje diktatorovog nareenja,
kao da je u pitanju neka neznatna stvar, i prataju m ladim a kada
se oglue o vojnu disciplinu!" No uprkos tome, on e istrajati u
onom to je zapoeo i nee odustati od traenja pravine kazne
za svakoga ko se suprotstavi njegovom nareenju i prezrevi religijske obzire stupi u borbu, prem da auspicije nisu bile jasne.
Da li je dostojanstvo rimske vrhovne vlasti vano ili nije, to nije
u njegovoj moi da odluuje. Lucije Papirije nee uiniti nita
to bi je um anjilo. O n eli da tribunska vlast, sama nepovrediva, ne povredi svojom intercesijom vrhovnu vlast u Rimu i da
narod, napadajui njega kao diktatora, ne ugui snagu i pravo
diktature. Ako to uine, potomstvo nee optuiti Lucija Papirija
nego n a ro d n e tribune i ravu n a ro d n u odluku, je r ako vojna
disciplina bude je d n o m naruena, nee se vie pokoravati ni
vojnik centurionu, ni centurion tribunu, ni tribun legatu, ni legat konzulu, pa ni kom andant konjice vrhovnoj vlasti diktatora.
Niko vie nee imati potovanja ni za oveka ni za bogove, nee
se obazirati ni na nareenja vojskovoa, ni na auspicije; vojnici
e bez dopusta lutati rastureni po saveznikoj i po neprijateljskoj teritoriji i, zaboravljajui na zakletvu, po sopstvenoj odluci
i gde sami hoe naputati vojnu slubu; zastave e pustiti da
padnu i ljudi se nee sakupljati pod zastavu na naredbu; borie
se ne razlikujui dan i no, povoljno i nepovoljno m esto, bez
obzira na to da li je kom andant to naredio ili nije, nee se vie
drati ni svojih bojnih znakova ni svog ranga; bie samo slepa
506

i sluajno sakupljena gomila pljakaa, um esto asne i svete vojske. ,,Za taj zloin vi ete biti krivi kroz sva vrem ena, vi, narodni
tribuni; pruite svoje otkrivene glave da plate za neposlunost
Kvinta Fabija.
35.
Narodni tribuni behu zaprepaeni i sada zabrinuti vie
za svoju sudbinu no za onoga za koga je traena njihova pomo.
Oslobodi ih straha rimski narod, koji se slono okrete diktatoru s m olbam a i preklinjanjim a da oprosti kom andantu konjice.
I n arodni tribuni su sledili tok kojim je stvar krenula i usrdno
molili diktatora da zaboravi ljudsku pogreku i da oprosti mladosti Kvinta Fabija. O n je ve dovoljno kanjen. Sada su i sam
m ladi i njegov otac M arko Fabije, zaboravivi na ogorenje,
pali na kolena i nastojali da m olbam a ublae diktatorovu srdbu. Najzad, kada je nastupila tiina, diktator ree: Dobro je ,
Kviriti, p o b e d ila je vojna disciplina, pobedilo je dostojanstvo
vrhovne vlasti koja je bila u opasnosti, i ovaj dan neka uini
kraj tome. Nije osloboen krivice Kvint Fabije, koji je stupio u
b o rb u ne sluajui n a re d b u kom andanta, nego je kanjen za
svoj prekraj; on svoj spas duguje rimskom narodu i duguje tribunskoj vlasti koja m u je pom ogla ne po pravu no iz saaljenja.
Zivi, Kvinte Fabije, i budi sreniji zbog opte saglasnosti naroda
da te spase nego zbog pobede zbog koje si se donedavno tako
oholo ponaao; ivi, prem da si se usudio na zlo delo koje ti ne bi
oprostio ni otac da je Lucije Papirije. Sa m nom ako eli moe i
dalje biti u prijateljstvu, a rimskom narodu kome duguje ivot,
najbolje e se oduiti ako te je ovaj dan nauio da se i u ratu i u
m iru pokorava zakonskoj vlasti. K adaje diktator najzad izjavio
da kom andanta konjice nita ne zadrava da ode, ovaj je siao sa
tribunala na zadovoljstvo Senata, a jo vee od naroda. Opkolili
su ga i pratili, estitajui n ajed n o j strani kom andantu konjice,
na drugoj diktaturu. Cini se da je najviu vlast ojaala opasnost
u kojoj se naao Kvint Fabije, nita rnanje nego nekad tragina
kazna m ladog Manlija.
Sluajno se i sada dogodilo ono to se esto dogaalo kad
d iktator ostavi vojsku: neprijatelj u Sam niju se pokrenuo. Ali
p rim e r Kvinta Fabija predoio je legatu M arku Valeriju, koji
je kom andovao vojskom, da se pre treba plaiti stranog diktatorovog gneva no neprijateljske sile. I tako, kad su oni koji
su snabdevali vojsku bili ubijeni iz zasede je r nisu mogli da se
507

bore na nepovoljnom terenu, zavladaloje opte uverenje da

im je legat m ogao doi u pom o da nije bio zaplaen strogim
diktatorovim nareenjem . Srdba zbog ovoga udalji vojnike od
diktatora. O ni su ve pre toga bili uvreeni zato to je bio neumoljiv prem a Kvintu Fabiju i to je rimskom n arodu dozvolio
ono to nije dozvolio na njihove m olbe.
36.
D iktator se vratio u logor poto je u gradu kao zapovednika ostavio Lucija Papirija Krasa. Kvintu Fabiju, kom andantu konjice, zabranio je da na bilo koji nain odluuje kao
magistrat. Njegov dolazak u logor nije obradovao vojnike, niti
je zadao strah neprijateljim a. O ni su sledeeg dana, bilo stoga
to nisu znali da se diktator vratio, ili to nisu smatrali da je vano je li on tu ili nije, uspostavili bojni poredak i krenuli prem a
rimskom logoru. Ip ak je uticaj Lucija Papirija, je d n o g oveka,
bio tako velik da je van svake sum nje da bi se uspeno sukobili
sa Samnitima istog dana da je savest voe pratila odanost vojnika. I on postavi vojsku u bojni poredak tako to g a je obezbedio
i dobrim poloajem i rezervam a i svakom vojnom vetinom .
Pobeda je , m eutim , odloena i zbog oklevanja vojnika i zbog
nastojanja da se onem ogui slava vojskovoi. Mnogo je Samnita
palo, ajo vie Rimljana ranjeno. I iskusni rimski kom andantje
osetio taje stajalo na putu rimskoj pobedi. Morao je da ukroti
svoju narav i da ljubaznou ublai strogost. Stoga je u pratnji
legata sam obilazio ranjene vojnike. Pomolivi glavu u atore,
pitao je pojedince kako im je , zovui ih po im enu, i preputao
ih na brigu legatim a, tribunim a i prefektim a. Ovaj postupak,
sam po sebi p o p u lara n , izveo j e tako veto d a je p re zaleio
duu vojnika nego telo, i nita nije tako povoljno uticalo na
njihov oporavak kao zahvalnost s kojom su prim ali ovu brigu.
Sa oporavljenom vojskom sukobio se s neprijateljem , te kako
ni on ni vojnici nisu sumnjali u uspeh, tako je razbio i rasturio
Sam nite da se posle ovog d an a nisu vie usudili da n ap ad n u
diktatora. Pobednika vojska je zatim krenula tam o kuda ju
j e vodila n ad a n a plen. Preli su preko neprijateljskih polja a
da nisu naili ni na kakav otpor, niti su bili izloeni napadu,
ni otvorenom ni iz zasede. Sprem nosti vojnika da se bore doprinelo je i to to je vojskovoa p red ao vojnicim a celokupan
plen. Tako su privatna dobit i javni interes pojaali m rnju na
neprijatelja. O beshrabreni porazom, Samnid su zatraili m ir od

508

diktatora. S njim su sklopili sporazum da svakom vojniku daju

po je d n o odelo i godinju platu. U pueni p red Senat, izjavili su
da e slediti diktatora i da svoju sudbinu predaju njem u uzdaju i se u njegovu veru i ast. Na to je vojska napustila Samnij.
37.
D iktator je u trijum fu uao u Rim. Pre no to je abdicirao, Senat m u je naloio da im enuje konzule. Izabrani su
Gaj Sulpicije Long, drugi put na ovom poloaju, i Kvint Emilije
Ceretan. Kako je jo bilo dvoumljenja o uslovima m ira sa Samnitim a, on nije konano sklopljen nego im je dato prim iije na
godinu dana. Ali oni nisu ni to potovali i im je Papirije otiao
s vlasti, javljeno je da se priprem aju za rat.
Za vreme konzulata Gaja Sulpicija i Kvinta Emilija (prem a
nekim analim a zvao se Aulije), odm etanje Sam nita je dovelo
do rata u Apuliji. Tam o su bile upuene obe vojske. Kockom je
rat protiv Samnita dodeljen Sulpiciju, a protiv Apulaca Emiliju.
Neki istoriari piu da sa Apulcima nije voen rat, nego da su
tieni saveznici ovog naroda od nasilja i nepravdi Samnita. No
kako su Samniti u to vrem e bili tako slabi da su jedva bili u mogunosti da se brane, ini se malo verovatnim da su oni napali
Apulce. Pre e biti da su Rimljani vodili rat istovremeno sa oba
plem ena. Uostalom, nije bilo nieg vrednog seanja. Opustoene su i zemlja Apulaca i zemlja Samnita, a da se pri tom e nije
nailo na neprijatelja ni u jednoj ni u drugoj.
A u Rimu je d n e noi strah iznenada probudi graane, koji
su se tako uurbali kao da su Kapitol i tvrava, bedem i i kapija
puni neprijatelja. Svi strae sa svih strana i u svim delovima grada b eh u pozvani na oruje, ali sve do prve svetlosti ne pojavie
se ni onaj ko je izazvao strah ni ono to g a je prouzrokovalo.
Iste godine se na p red lo g Flavija sudilo graanim a Tuskula. Naime, n aro d n i trib u n M arko Flavije predloio je naro d u da kazni stanovnike Tuskula zato to su na njihov podstrek i uz njihovu pom o V elitrani i Privernati zaratili protiv
rim sk o g n a ro d a . G ra a n i T uskula d o o e u Rim sa enam a i decom . Ovo m notvo ljudi u odei za alost i sa izgledom krivaca obilazilo j e tribe i padalo n a kolena pred svima.
I tako je m ilosre do p rin elo blagosti kazne vie no to je vredeo razlog da se razjasni krivica. Sve tribe su glasale da se nita ne preduzm e osim tribe Polije, koja je traila da se odrasli
m ukarci iibaju i po g u b e, a deca i ene d a se p ro d aju p o d
509

vencem 68 po ratnom pravu. Seanje na predlagae tako okrutne kazne ostalo je sve do generacije naih otaca, pa kandidat iz
tribe Polije nije nikad mogao dobiti glasove u tribi Papirija.69
38.
Sledee godine, za vrem e konzula Kvinta Fabija i Lucija Fulvija, diktator Aul Kornelije Arvina i kom andant konjice
Marko Fabije Ambust, plaei se rata sa Sam nitim a, izvrili su
veliko regrutovanje i poveli tu izvrsnu vojsku protiv Samnita.
Govorilo se, naim e, da su Sam niti sakupili najam niku vojsku
kod susednih naroda. Rimski vojni logor je bio postavljen na neprijateljskoj teritoriji tako nem arno kao d a je neprijatelj daleko.
Samnitske legije su se pojavile iznenada i neustraivo postavile
svoj opkop sve do rim skih predstraa. Samo ih je no koja se
pribliavala spreila da krenu na rimsko utvrenje. M eutim,
nisu prikrivali da e to uiniti im svane.
Kada je diktator video da e doi do bitke pre nego to se
nadao, izveo je legije na nepovoljan poloaj da ne bi um anjio
hrabrost vojnika, a na vie m estaje ostavio zapaljene vatre kako
bi zavarao neprijatelja. To m u, m eutim , nije polo za rukom
zbog male udaljenosti izm eu oba tabora. Samnitska konjica,
koja je odm ah odvojena, stajala je uza samu kolonu, ali se nije
usuivala da napadne pre nego to svane, a njihova peadija nije
ni izala iz logora pre svanua. Najzad, u sam osvit, samnitska konjica se odvai da napadne, i to uznemiravajui zadnje redove i
na tekim prelazima. Tako je zadrala kolonu. U m euvrem enu
je i peadija sledila konjicu, pa su sve snage Samnita krenule u
napad. Na to diktator naredi da se ulogore na m estu na kome
su se nalazili poto se nije moglo napred. No kako ih je neprijateljska konjica opkoljavala sa svih strana, to nisu mogli da postave palisade ni da zaponu utvrivanje. K adaje diktator video
da njegove snage ne m ogu ii dalje niti ostati tu gde su, postavi
ih u bojni poredak, p rethodno uklonivi kom oru. I neprijatelj
se postavi za bitku, je d n a k po snagam a i hrabrosti. Najvie ih
je hrabrilo to to su mislili da se neprijatelj povukao zbog njih,
68 Na glave ratnih zarobljenika koji su prodavani u roblje stavljan je
venac, odatle i izraz sub corona vendere, prodavati pod vencem.
69 Graani Tuskula su bili uvrteni u tribu Papirija i u njoj su glasali;
oigledno su bili tako mnogobrojni da je od njih zavisio ishod glasanja u
okviru tribe.
510

a n e zbog nepovoljnog terena. Verovali su da gone Rim ljane

koji bee u strahu. To je izvesno vrem e odravalo ravnoteu
u bici, j e r su Sam niti ve due bili odviknuti da sluaju pokli
rimske vojske. I H erkula mi, kako kau, bitka je toga dana ostala neo d lu n a od treeg do osmog dnevnog sata. Niti se vojni
pokli ponovo uo posle prvogjuria, niti su zastave pom erene nap red niti vraene nazad, a nije ustukla ni jed n a ni druga
strana. Borili su se vrsto stojei, n adirali su sa titovima bez
p re d a h a i nisu se osvrtali. Cinilo se da e ujednaena buka i
tutnjava bitke trajati do izmaka snaga, ili dok ne nastupi no.
Ve je ljudim a ponestajalo snage i oruju moi, kad iznenada
sam nitska konjica, predvoena je d n im skvadronom , otkri da
se rimska kom ora nalazi daleko od vojnih snaga i nezatiena.
Zeljni plena, Samniti napadoe na nju. Kad glasnik sav uplaen
javi ovo diktatoru, on odgovori: Ostavimo ih da se o p terete
plenom . A Samniti su pozivali jed n i druge da grabe i nose, da
pljakaju vojniko blago. Tada diktator pozva kom andanta konjice i ree mu: ,,Da li ti vidi, Marko Fabije, d a je neprijateljska
konjica napustila bitku? Sada su se o p teretili onim to je nas
optereivalo. Kreni na njih dok su, kao svaka vojska koja pljaka,
rastureni u neredu. Malo ih je u sedlu, m alo ih je s orujem u
ruci. Dok tovare konje plenom ubijaj ih nenaoruane, uini im
plen krvavim. Ja u se u bici pobrinuti za legije i peadiju; tebi
ostavljam konjicu da se proslavi.
39.
Konjiki o d re d u savrenom p o retk u k renu u nap ad
na rasturene i natovarene neprijatelje i sve ih posee. Padali su
izm eu naputenog plena preko koga su se saplitali oni koji su
beali izmeu prestraenih konja. Nisu mogli da bee ni da se
bore. I kadaje neprijateljska konjica bila gotovo unitena, Marko Fabije okrenu je d n o krilo svoje konjice i krenu na samnitsku
peadiju s lea. Zau se nov bojni pokli koji prestrai Samnite.
D iktator ugleda kako se prvi redovi neprijatelja okreu nazad,
vide zastave koje se u n e re d u kolebaju, kao i itav bojni poredak Samnita, pa je as pozivao vojnike, as ih hrabrio, a tribune
i kom andante odreda je pozivao po im enu da sa njim ponovo
krenu u bitku. Svojim pokliom su podigli zastave i ukoliko su
vie napredovali, utoliko je neprijatelj bio u sve veem rasulu.
Ve su prvi redovi mogli da prepoznaju rimsku konjicu u daljini, a Kornelije, okrenuvi se svojim m anipulam a, pokazivao je,
511

koliko je m ogao i rukam a i vikom, da prepoznaje i bojne znake

i okrugle titove svojih. Kada su rimski vojnici ovo uli, a istovrem eno i videli, sasvim su zaboravili na napor koji su podnosili
celog dana, n a rane koje su zadobili i navalili su na neprijatelja
kao da su tog tren u tk a o d m orno krenuli zastave iz utvrenja.
A Samniti nisu vie mogli da izdre ni strah od konjice, ni snagu
peadije. Je d an deo je na m estu izginuo, drugi su se dali u bekstvo. Konjica je napravila pokolj m eu beguncim a. M eu poginulim a nalazio se i samnitski kom andant. Ova poslednja bitka
je slomila snagu Samnita. Na svim skupoviina buno su gunali
da nije udo to nisu imali uspeha u jed n o m bezbonom ratu,
koji je preduzet poto je bila prezrena zakletva ugovora; tako su
se vie zamerili bogovima no ljudim a. Za to treba da ispataju
dajui veliku ratn u odtetu i velikim kajanjem. Pitanje je bilo
jed in o to da li ovu veliku cenu treba da plate krvlju nekolicina
ili nevina veina. Ve su se ula im ena pokretaa rata. Najee
je pom injano ime Brutula Papija, p a je i u horu uzvikivano. On
je bio veoma m oan ovek aristokratskog porekla i bez sumnje
onaj koji je prekrio ugovor s Rimom. P rinueni da o njem u
izveste, sam nitski pretori odluie da ga predaju Rimljanima.
Doneta je i odluka da se s njim u Rim vrate i sav ratni plen, svi
zarobljenici i sve ono to su fecijali traili, kako je pravo i kako
treba. Posle toga krenuli su njihovi fecijali u Rim, ali s mrtvim
telom Brutula. O n se, nairne, dobrovoljnom sm ru spasao ponienja i kazne. O dlueno je da se zajedno s njegovim telom
vrate Rimljanima i njihova dobra. No od svega toga Rimljani su
prihvatili samo povraaj zarobljenika i onoga to je priznato kao
plen. Predaja ostalogaje odbijena. Diktator je po odluci Senata
proslavio trijumf.
40.
Neki pisci kau da su ovaj ra t vodili konzuli i da su
oni trijumfovali za uspeh u ratu protiv Samnita. Prem a Fabiju,
Rimljani su napredovali i prem a Apuliji i otu d a doneli veliki
plen. Ali svi se slau u tom e da j e diktator bio Aul Kornelije.
Neizvesno je, m eutim , da li je bio izabran da bi vodio rat ili da
bi dao znak rim skim kvadrigam a i tako otvorio Rimske igre70
70
Rimske igre (Ludi Romani ili I.udi magni) odravane su u ast Jupitera najveeg i najmonijeg; u pitanju je davanje znaka kvadrigi (etvoropregu) na trkama.
512

je r se p reto r Lucije Plaucije iznenada teko razboleo. Kad je to

obavio, abdicirao je poto nije bilo niega drugog vanog da se
uradi. Nije lako izabrati izm eu ovih dveju stvari, ili dati predn o stjed n o m piscu nad drugim . Smatram d a je stvar iskrivljena
preko pohvalnih posm rtnih beseda i lanih natpisa na portretim a pokojnika,71j e r je svaka porodica nastojala da sebi lano
prisvoji slavu m agistrature i pobede. O tuda i nastaju zabune u
istoriji podviga pojedinaca i o dogaajima najavnim spomenicima. A ne postoji nijedan pisac koji bi bio savremenik dogaaja
na koga bi se moglo pouzdano osloniti.

71
To je pravo pripadnika senatorskog stalea na posmrtne portrete
predaka sa natpisima u kojima su slavljena njihovajunaka dela.

515

IX KNJIGA
321-304. g o d in a p re n. e.
1. U sled ilaje godina poznata po tom e to je u njoj dolo do
Kaudijskog m ira koji je bio posledica uvenog rim skog poraza
za vreme konzula Tita Veturija Kalvina i Spurija Postumija. Te
godine je Samnite predvodio Gaj Pontije, sin Herenija. Otac mu
je bio poznat kao m udar ovek, d o k je on sam bio prvi kao ratnik i vojskovoa. Kada su se vratili poslanici koji su bili upueni
u Rim da predaju ono to je traeno, ne postigavi mir, on im
je rekao: Nemojte misliti da je ovo poslanstvo bilo uzaludno;
njegovom misijom je sa nas skinuta mrnja bogova zbog krenja
ugovora. Pouzdano znam da bogovima, ma koliko da su eleli
da se pokorim o i priznam o ono to je od nas ugovorom traeno, ipak nije po volji to to su Rimljani tako oholo prezreli nae
ispatanje stoga to smo prekrili ugovor. Sta bi se vie moglo
uiniti za um irenje bogova i za ublaavanje ljudi od onoga to
mi inimo? Vratili smo im sve ono to smo kao plen zadobili i
to se ini da nam pripada po ratnom pravu; vinovnike rata smo
predali mrtve poto nism o mogli ive; i njihovu imovinu smo
poslali u Rim da nita od tog zla ne bi ostalo kod nas. O, Rimljani, ta vam jo dugujem o po ugovoru ili po volji bogova,
koji su uvari ugovora? Koga bih jo m ogao da prizovem kao
sudije vae srdbe i naeg ispatanja? Pri tome ne bih izostavio
nijedan n arod i nijednog pojedinca. Ali ako slabijem ne ostaje
nikakva m ogunost da se poziva na ljudska prava u odnosu na
monog, ja traim zatitu od bogova; oni kanjavaju prekom ernu oholost onih kojima nije dovoljno ni ono to im se vraa, niti
ono to su tue pokupili; onih iju srdbu ne m ogu ublaiti ni
sm rt onih koji su krivi, ni tela krivaca koji su prem inuli, onih
koji se nee sm iriti dok im ne dozvolimo da nau krv proliju
514

i nau utrobu razderu. Pravian ra tje , Samniti, onaj koji je nuan, a sveto je oruje u onih kojima ono pruajedini spas. Stoga,
poto je najvanije u ljudskim stvarima to da li se neto ini po
odobrenju bogova ili protiv njihove volje, znajte da su vai raniji
ratovi voeni pre protiv bogova nego protiv ljudi, a ovaj koji vam
predstoji vodiete predvoeni samim bogovima."
2.
Predskazujui ovo, koliko sreno toliko i istinito, izveo je
vojsku i postavio svoj logor u blizini Kaudijskog klanca.1 O datle
je u Kalaciju,2je r je uo da se tu nalaze rimski konzuli i rimski
logor, poslao desetvojnika preodevenih u pastire i naredio im
da se pretvaraju da napasaju stado, rastureno na sve strane, u
blizini rimskih predstraa. Isto tako im je naloio da svi priaju
isto: da su legije Samnita u Apuliji, da sa svim snagama opsedaju
Luceriju3 i kako m alo nedostaje da je silom zauzmu. Ove glasine, ve i ranije nam erno irene, doprle su i do Rimljana. Zarobljenici su, m eutm , najvie doprineli da se u njih i veruje poto
su svi tvrdili isto. Nije bilo nikakve sum nje u to da e Rimljani
poi u pom o Luceriji, dobrom i vernom savezniku. Tim e bi
spreili i otcepljenje Apulije pred sadanjom opasnou. Jedino o em u se jo raspravljalo bilo je to kojim putem da krenu.
Do Lucerije su vodila dva puta: je d a n du obale gornjeg
m ora,4 otvoren i siguran, ali koliko je bio sigurniji toliko je bio
i dui. Drugi, krai, vodio je kroz Kaudijski klanac, mesto koje
je izgledalo ovako: dve duboke klisure, uske i umovite, a povezane neprekidnim planinskim lancem. Izm eu njih se nalazila
dosta prostrana zatvorena ravan, sa dovoljno trave i vode. Njenom sredinom je vodio put. Ali pre no to do nje stigne, predstoji ti ulazak u prvi tesnac. Moe se vratiti istim stopam a, ali
ako hoe dalje m ora ui u drugu klisuru ko jaje jo ua i tea
za prolaz. Rimljani su stigli na ovu ravan prvim prolazom, u koloni, ukopavajui p u t u steni. Kada su se uputili prem a drugom
tesnacu naili su na prep rek u koju je stvorilo oboreno drvee
1 Ne zna se pouzdano gde se nalazio Kaudijski klanac (Furculae Caudinae). Kasnijeje poznato samo mesto Kaudij kao stanica na Apijevom putu.
2 Kalacijaje grad u Kampaniji, na putu izmeu Kapue i Beneventa.
3 Lucerija se nalazila u Apuliji; od 321. pre n. e. bilaje u savezu sa Rimom, a 314. pre n. e. prim ilaje rimske koloniste.
4Jadransko more.
515

i obrueno kam enje. Tek tu su otkrili neprijateljevu prevaru, a

u isti mah su ugledali neprijatelja koji se stajao na vrhu klisure.
Pourili su nazad u nam eri da se doepaju puta kojim su doli,
ali je i on bio zatvoren neprijateljskim barikadam a i orujem.
Zaustavili su se bez iije kom ande; zaprepaenje je zahvatilo
sve duhove i neka obam rlost im je ukoila sve udove. Zagledali
su se m eusobno, pri em u je svak verovao da onaj drugi vie
gospodari razum om i milju nego on sam, i dugo su ostali nepom ini bez ijedne rei. Zatim, kad su videli da se podie ator
za konzula i da neki od ljudi iznose orue za utvrivanje, svi su
se bez iije naredbe ili podstreka okrenuli utvrivanju da ne bi
nesrei dodali i greku, prem da su znali da je besm isleno da
se utvruju u poloaju koji je beznadean, kad je sve izgubljeno. Logor su postavili pored vode. Dok ih je neprijatelj sa svih
strana napadao, sami su svoj posao i uzaludan n a p o r ismevali
uz saaljenje. Legati i tribuni su lino doli konzulim a, koji u
oajanju nisu nikog sazivali u savet, je r nije bilo ni m esta savetovanju niti spasa, dok su vojnici, okrenuti konzulskim atorima,
od vojskovoa traili spas, koji jedva da su mogli i besm rtni bogovi da im donesu.
3.
No ih zatee vie u jadikovanju no u savetovanju. Svak
je mrmljao, ve prem a svojoj naravi: Krenimo preko prepreke
na p u tu , govorili su jedni. Krenimo preko planine, kud god
m oem o nositi oruje, samo da stignem o do neprijatelja koga
pobeujem o ve trideset godina. Svako polje je za Rim ljane
ravno kad se b o re protiv nevernih Sam nita." Na to e drugi:
Kuda i kojim putem da idemo? Zar se spremamo da pom eram o
planine iz njihovih leita? Dok se ovi planinski lanci nzdiu, kojim e putem krenuti na neprijatelja? Naoruani ili bez oruja,
hrabri ili kukavice, svi smo zajedno zarobljeni i poraeni; neprijatelj ne m ora ni da potegne oruje na nas da bi nas dostojno
pogubio - sedei moe da okona rat. No su proveli u takvim
razgovorima, ne mislei ni na h ran u ni na san.
Ni kod Samnita, ak ni u tako povoljnim okolnostima, nije
bilo vrste odluke. Najzad su se svi sloili u tom e da pism om
zatrae savet od H erenija Pontija, oca svog k om andanta, ta
treba raditi. Ve u dubokoj starosti, on se povukao ne samo iz
ratova nego i iz civilnih poslova. Ali u ve oronulom telu, jo se
odravala snaga d u h a i uma. Kad je saznao da je rimska vojska
516

zatvorena u Kaudijskom klancu, izm eu dve umovite klisure,

i kada g a je glasnik njegovog sina upitao za savet, odgovorio je
najpre da sm atra da ih sve treba pustiti da prou bez napada.
Kad je ovaj savet odbijen, on je glasniku, koji je ponovo doao
da ga pita za savet, rekao da treba sve Rim ljane pobiti. Poto
su u logor stigla dva tako m eusobno razliita odgovora, kao
u nekom dvosmislenom proroanstvu, sin je m eu prvima posum njao da je duh njegovog oca u oslabljenom telu ostario, ali
je posluao savet svih i pozvao ga da lino doe na savetovanje.
Stari ovek se nije bunio i, kako kau, bio j e dovezen kolim a u
savet. Dao je isti odgovor i nije nita prom enio u svom miljenju,
ali je dodao razloge: ako posluaju prvi savet, koji on sm atra za
najbolji, ovim dobrim delom uvrstili bi veni mir i prijateljstvo
s najmonijim narodom na svetu; posluavi drugi savet odloili
bi rat za m noge generacije, je r se Rimljani ne bi lako oporavili
izgubivi dve vojske. Treeg saveta nem a.
Kada ga je na to njegov sin, zajedno s drugim prvacima,
upitao ta bi se dogodilo ako bi izabrali srednji put - da puste
Rimljane zdrave i itave i da im potom nam etnu zakon pobeenih, on ree: Taj p u t niti stvara prijatelja, niti slabi neprijatelja.
Postii etejed in o to da ih takvim ponienjem razjarite: rimski
narod je takav da ni pobeen ne zna da miruje. U njihovim srcim a ima neega to trenutna nevolja samo raspaljuje; ne oekujte da e mirovati pre no to vam viestruko vrate kaznu koju su
pretrpeli. Poto ni prvi ni drugi njegov predlog nije prihvaen,
H erenije je vraen iz logora kui.
4.
A u rimskom logoru je posle m nogih neuspenih pokuaja da se probiju nastala nestaica hrane. Pobeeni nevoljom
uputili su poslanike koji su najpre zatraili m ir pod jednakim
uslovima za obe strane. Ako im to ne poe za rukom naloeno
im je da izazovu neprijatelja na bitku. Pontije irn je odgovorio
da je rat zavren i da su oni pobeeni i zarobljeni. Poto nisu
svesni svog poloaja poslae ih da p ro u ispod jarm a 5 razoruani i samo u donjoj odei. Ostali uslovi za m ir bie ravnopravni
za pobednike i pobeene; ako se povuku sa samnilske teritorije
i odvedu rimske koloniste, Rimljani i Samniti e iveti u ravnopravnom savezu, svaki po svojim zakonim a. Pod tim uslovima
5 Za jaram videti Livije VI, nap. 15.
517

je sprem an da sklopi m ir s konzulima. Ako bilo ta od ovog ne

prihvate, on zabranjuje poslanicima da mu ponovo dou. Kada
poslanici ovo javie, sa svih strana se podie takva buka i nastade
tolika alost kod svih da se inilo da tee ne bi primili ni vest da
svi m oraju izginuti na ovom mestu.
Najzad, posle dueg utanja - konzuli nisu mogli nita da
kau ni za tako sram an sporazum, niti protiv tako nunog ugovora - progovori Lucije Lentul, koji je zbog zasluga i poasti bio
prvi m eu legatima: Cesto sam, konzuli, sluao svog oca kako
se u seanjima vraa na to da je jed in i odvraao Senat od toga
da zlatom otkupi dravu od Gala, i to u situaciji kada nisu bili
opkoljeni ni jarkom ni palisadama, od neprijatelja koji nije poznavao nikakvu vednu opsedanja, kada su mogli i da se probiju,
pa ako ne bez velike opasnosti, a ono ipak bez sigurne pogibije.
I ako, kao to su Rimljani tada m ogli s Kapitola da se obrue
orujem na neprijatelja, to esto ine oni koji su opsaeni protiv
onih koji ih opsedaju, i nam a bude data prilika da se sukobimo
s neprijateljem na povoljnom ili nepovoljnom terenu, ja neu
izneveriti duh svoga oca u davanju saveta. Priznajem, predivno
je um reti za otadbinu i sprem an sam da se rtvujem za rimski
narod i za rimske legije i da se bacim usred neprijatelja.
Ali ja otadbinu vidim ovde, ovde gde su i rim ske legije,
pa osim ako one ne krenu u susret sm rt da bi sebe odbranile,
kome e onda koristiti njihova smrt? Neko e rei dom ovini i
gradu i bedem im a i stanovnicima koji u njem u ive. No, Herkula mi, ako ova vojska propadne, to e ih predati neprijatelju
i nee ih spasiti. Ko e ih onda uvati? Narod ne ratuje, on nije
naoruan. Kako se tada, bogovi, branio od Gala? Zar nisu iz Veja
traeni vojska i Kamil za vou? Ovde su i sva snaga i sva nada;
ako ih uvamo, mi sluimo otadbini, a ako ih predam o smrti
predajem o i otadbinu i naputam o je. Neko e na to rei da
je predaja sram na i neasna. Ali ljubav prem a otadbini je tako
velika da em o joj sluiti i po cenu sramote, pa i smrti ako je to
potrebno. Podvrgnimo se ovom ponienju, ma kakvo d aje, i budimo sprem ni na nunost od koje ni sami bogovi nisu moniji.
Krenite, konzuli, i predajui oruje otkupite dravu kao to su
je vai preci otkupili zlatom.
5.
Krenue Pontiju na razgovor. Kada pobedilac predloi
ugovor, oni izjavie da on ne moe biti sklopljen bez odobrenja
518

n aro d a, bez fecijala i uobiajenog cerem onijala. I tako nije,

kako narod obino misli, a Klaudije6 i pie, Kaudijski m ir sklopljen kao ugovor, nego je samo bio dogovor.7 Ne bi bili potrebni jem ci i taoci da j e bio sklopljen ugovor, garantovan na
religijski nain: Neka n aro d koji je odgovoran za svako odstupanje od dogovorenih uslova padne pod udarcim ajupitera kao
rtvena svinja pod u d arcim a fecijala.1*8Jem ci su bili konzuli,
legati, kvestori i vojni tribuni. Postoje i im ena svih onih koji su
garantovali mir. Da je u pitanju ugovor, nijedno drugo ime ne
bi bilo poznato osim im ena dvojice fecijala. Zbog neophodnog
odlaganja da se sklopi ugovor, traeno je da 600 konjanika budu
taoci koji e biti pogubljeni ako se ne b u d e dralo onoga to
je bilo dogovoreno. O dreeno je i vrem e za predaju talaca i za
rasputanje i razoruavanje vojske.
Zalost je ponovo nastala kad su se konzuli vratili u logor.
Vojnici su se jedva uzdravali od n apada na one ijom su nesm otrenou dovedni n a ovo mesto, na one zbog ijeg e kukaviluka izai odavde jo sramnije nego to su uli. Nisu imali
ni vodia ni izvidnika, upali su u klopku kao slepe divlje zveri
navedene u zamku. Gledali su je d n i u druge, zagledali oruje
koje e uskoro m orati da predaju, svoje desnice koje e uskoro
ostati bez oruja, svoja tela koja e predati na milost neprijatelju. Pred oima im je bio neprijateljski jaram , sluali su poruge
neprijatelja i videli n ad m en a lica; ve su videli i prolazak nenaoruanih kroz kordon naoruanih neprijatelja i sebe kako u
sramnoj koloni slede svoj bedni put preko saveznikih gradova
na povratku roditeljima, put kojim su se i oni sami, kao i njihovi
preci, vraali u trijumfu. Sada su oni bili pobeeni bez rana, bez
oruja, bez borbe. Nije im dozvoljeno da izvuku maeve, niti da
se sukobe s neprijateljem. Uzalud im je bilo dato oruje, uzalud
snaga, uzalud hrabrost.
Uz ovakve jadikovke doekae as ponienja koji e stvarnost uiniti jo alosnijom nego to su je oni sebi u dui predstavljali. Najpre im je bilo nareeno da samo u jed n o j odei i bez
6 Rimski istoriar Klaudije Kvadrigarije (videti Livije, VIII, nap. 41).
7 U pitanju je sponsio, usmeni dogovor ili zalog koji su dali komandanti.
8Videti Livije, I, 24.
519

oruja izau iz logora; predati su taoci i odvedeni pod straom.

P otom je nareeno liktorima da ostave konzule, a ovima su skinuti ogrtai. To izazva saaljenje i m eu onim a koji su malo pre
toga smatrali da konzule treba prokleti, predati i rastrgnuti. Svi
su zaboravili na sopstveni poloaj i od tako stranog uniavanja
dostojanstva okretali su oi kao od nekog grenog prizora.
6.
N ajpre su konzuli, gotovo nagi, poslati pod jaram , a zatim je svaki nii od njih, ve prem a svom rangu, bio izloen tom
ponienju; najzad su kroz to prole je d n a po je d n a legija. Okolo su stajali neprijatelji pod orujem , grdei ih i ismevajui ih.
Mnogi su potezali i maeve, neke su i ranili, a neke i pogubili
kad bi im na licima proitali prezir prem a pobediocu za ovako
nedostojan postupak. Tako su svi proli ispod jarm a, i to, to je
jo gore, pred oima neprijatelja. Kada su najzad izali iz klisure
liili su na ljude koji su se vratili iz pakla i prvi p u t ugledali svetlost dana. Ali je svetlost pokazala do koje je m ere stanje vojske
bilo poniavajue, pa im je bila nepodnoljivija od same smrti.
I tako, prem da su pre noi mogli da sdgnu u Kapuu, zaustavili
su se ne zbog toga to se nisu pouzdavali u vernost saveznika, nego zato to ih je stid spreavao da idu dalje, te su svoja
um orna tela prostrli pored puta koji je vodio u grad. K adaje
ovo javljeno u Kapuu, saaljenje prem a saveznicima pobediloje
uroenu oholost Kampanaca i oni su odm ah poslali konzulima
svoje insignije vlasti, a vojnicima oruje, odeu, konje i namirnice. A kad su Rimljani uli u Kapuu, u susret su im izali ceo
senat i narod i pruili im svako gostoprimstvo, i javno i privatno.
Pa ipak, ni predusretljivost, ni Ijubazna lica, ni bilo ta drugo
nije moglo da izmami nijednu re; nisu mogli da ih navedu da
podignu oi i pogledaju prijatelje koji su ih teili. Pored alosd,
i sdd ih je terao da bee od razgovora i skupova.
Sledeeg dana doli su mladii iz aristokratskih kua da ih
isprate do granica Kampanije. Kada su se ovi vradli u Kapuu i
bili pozvani u senat, oni su na pitanja starijih kako su se drali,
odgovorili da su bili jo tuniji i jo maloduniji. K olonaje koraala u tiini, kao da je nema; slomljen je poznati rimski duh,
kao da su s orujem izgubili i svaku sranost: nisu odgovarali
na pozdrav onim a koji su ih pozdravljali, nisu odgovarali na
pitanja. O d sdda nije niko rnogao da izusti nijednu re, kao da
su na svom vratu jo nosili jaram kroz koji su m orali da prou;
520

drali su se kao da Sam niti imaju ne samo slavnu nego i venu

pobedu; kao da su zauzeli ne Rim, kao nekad Gali, no rimsku vrlinu i hrabrost, za ta je bila potrebna m nogo vea ratna vetina.
7.
Dok su ovo priali, a drugi sluali, i d o k je rimsko ime gotovo oplakano na skupu vernih saveznika, kau daje Aul Kavalije,
Ovijev sin, slavan i po poreklu i po delima, a tada ve u godinama
koje su zasluivale potovanje, izjavio da on gleda na stvar sasvim
drugaije: to uporno utanje, oi oborene zemlji i ui gluve za
svaku utehu, kao i sdd da se gleda svedost - sve je to izraz samo
duboke srdbe, iz d u b in e due. Ili on ne poznaje dobro rimsku narav, ili e ovo utanje uskoro d o n ed Samnitima alosne
jauke i uzdisaje; seanje na Kaudijski m ir e ostati u alosnijem
seanju Sam nidm a nego Rimljanima. Svak nosi svoj karakter
svuda gde se nae, a Samnid nee svuda nai Kaudijski klanac.
U Rim je ve bio stigao glas o sram nom porazu. Najpre se
ulo da su opkoljeni, zatim je javljeno o sram nom miru, to je
bilo tunije od vesti o opasnosd. Kad je stigla vest da su opkoljeni zapoeloje regrutovanje, ali su priprem e za slanje pom oi
n ap u ten e je r se saznalo d a je izvrena tako sram na predaja.
O d m ah je , bez ikakve zvanine odluke, nastala opta alost.
Radnje oko Forum a su bile zatvorene, a sudski poslovi i delatnost na Forum u obustavljeni su pre no to je to bilo nareeno.
Ljudi su skinuli tunike s crvenim p orubom i zlatno prstenje:9
gotovo da je drava bila tunija od vojske. Prezirali su ne samo
vojskovoe koje su sklopile ovaj sram ni m ir nego i nevine vojnike i smatrali da ih ne treba prim iti ni u grad ni u kuu. Ali
dolazak vojske u stanju koje je izazivalo saaljenje, ublaio je
to ogorenje. Vojnici su uli u grad ne kao oni koji su se vradli
u otadbinu, neoekivano spaseni iz opasnosd, nego sa izrazom i izgledom zarobljenika. Stigli su pozno u noi i odm ah
nestali u svojim kuam a. Ni sledeih d a n a nije niko od njih
poeleo da se pojavi na Forum u ili na drugim javnim mestima.
Konzuli su se povukli i nisu obavljali nikakve zvanine poslove
osim to su hitno zatraili senatsku odluku da se imenuje diktator koji e sprovesti izbore. Im enovan je Kvint Fabije Ambust,
9
Tunika s crvenim porubom (latus clavus) znak je senatorskog dostojanstva. Zlatan prsten su u Rimu u doba rane republike nosili pripadnici senatorskog i konjikog stalea, a kasnije samo konjikog.
521

a za kom andanta konjice Publije Elije Pet. Ali poto nisu bili
izabrani na propisan nain, zamenili su ih Marko Emilije Pap
kao diktator i Lucije Valerije Flak kao kom andant konjice. Meutim , ni oni nisu odrali izbornu skuptinu, pa kako je narod
bio nezadovoljan svim magistratima te godine, drava se vratila
na interegnum . Intereksi su bili Kvint Fabije Maksim i Marko
Valerije Korv. Ovaj poslednji je izabrao za konzule Kvinta Publilija Filona, koji je bio na tom poloaju trei put, i Lucija Papirija
Kursora, konzula drugi put, bez sumnje uz odobravanje naroda
je r u to vrem e nije bilo slavnijih vojskovoa od njih.
8.
Istog d an a kad su izabrani - tako odluie oci senatori
- konzuli stupie na dunost. Poto je izvrena senatska odluka
o sveanom ritualu, odm ah je postavljeno pitanje o Kaudijskom
m iru. Publije, u koga su bili fasces, ree: Govori, Spurije Postumije." Ovaj se die sa istim izrazem lica s kojim je bio poslan
pod jaram i zapoe: Znam, konzuli, da sam pozvan i da mi je
nareeno da govorim kao prvi ne zbog poasti, no zbog krivice,
delom za nesreno voen rat, delom za sram an m ir. Ali poto
niste postavili pitanje ni nae krivice ni nae kazne, ja u, zapostavljajui odbranu koja ne bi bila teka pred onim a kojima ljudska nesrea i njena neminovnost nisu nepoznati, ukratko izloiti
ono to ste traili. Ovaj govor e pokazati da li sam tedeo sebe
ili vae legije kad sam se obavezao sram nim , ali nunim ugovorom. Poto je zakljuen bez odobrenja rimskog naroda, on i ne
obavezuje narod i po njemu nita ne dugujemo Samnitima osim
naih linosti. Neka nas stoga fecijali njima vrate, nage i vezane.
Na taj nain em o narod osloboditi religijske obaveze, ako smo
ga uope na neto i obavezali, tako da na putu ne stoji nita, ni
ljudsko niti boansko, da se ponovo zapone pravian i sveti rat.
U m euvrem enu neka konzuli regrutuju vojsku, neka je naoruaju i nekaje povedu, ali neka ne stupe nogom na neprijateljsku
teritoriju dok sve ne bude zavreno kako treba za nau predaju.
A vi, bogovi besmrtni, molim vas i preklinjem, poto vam ve nije
bilo na srcu da konzuli Spurije Postumije i Tit Veturije vode uspean rat sa Samnitima, ako vam je dovoljno to ste videli kako su
nas poslali podjararn i kako smo se obavezali na sraman ugovor,
kako se predajem o nepnjatelju nagi i poraeni, primajui sav bes
neprijatelja n a svoju glavu, dajte da novi konzuli i rimske legije
vode rat sa Samnitima tako kako su to inili svi konzuli pre nas.
522

Ovim govorom j e izazvao takvo divljenje kod ljudi i saaljenje prem a sebi da se jedva m oglo verovati da je to onaj isti
Spurije Postumije koji je bio tvorac tako sram nog ugovora. Jedino su svi alili to je je d a n tako izuzetan ovek pretrpeo takvu
kaznu od neprijatelja, koji je bio utoliko razjareniji to je video
naruavanje mira. Dok su svi samo hvalili ovog oveka i u svojim
govorim a se pridruivali njegovom m iljenju, narodni tribuni
Lucije Livije i Kvint Melije pokuali su da se nakratko umeaju,
protivei se.10 Rekoe da narod ne moe biti osloboen obaveze
predajom konzula ako se Samnitima ne vrati sve ono to su pre
Kaudija postigli i da konzuli ne zasluuju nikakvu kaznu zbog
toga to su sklopili m ir sluei interesim a rimskog naroda, niti
m ogu biti predati neprijatelju i kanjeni, budui da su u religijskom smislu nepovredivi.
9.
Na to Postumije odgovori: Sada predajte nas koji nismo
posveeni, jer to m oete a da ne povredite religijska pravila, pa
posle toga moete predati ljude u religijskom pogledu nepovredive im se povuku s poloaja. Ali ako m ene sluate, iibajte ih
pre nego to ih predate, i to u skuptini, tako da ve ovde budu
u n a p re d kanjeni. Ko je taj ko toliko ne poznaje fecijalno pravo da ne bi video kako oni koji odriu da se naom predajom
n arod moe osloboditi obaveze ine to stoga da sami ne bi bili
predani, a ne stoga to je to stvarno tako? N eu n ija odricati,
oci senatori, da sporazum nije tako svet kao ugovor kod ljudi
koji p o red religije neguju i ast. No odriem da se bez odobrenja naroda moe zakljuiti bilo ta to bi narod obavezivalo. Da
su nas Samniti sa istom onom surovou s kojom su nas prinudili na kapitulaciju naterali da izgovorimo form ulu predvienu
za pobeene da predaju gradove, zar biste vi, tribuni, odluili
da se rimski narod i ovaj grad, s hram ovim a i svetim mestima,
svojim granicam a i vodama, preda Samnitima? Ali ostavimo po
strani kapitulaciju, je r je sada re o sporazum u. Sta bi bilo da
smo se sporazumeli da rimski narod napusti ovaj grad? Da bude
10
Lucije Livije i Kvint Melije su
bune posle bitke kod Kaudijskog klanca.
se ona odigrala, ne bi mogli uestvovati u
naputali Rim. Dalji tekst pokazuje da su
tovali mir.
523

morali biti izabrani za narodne triDa su bili tribuni u godini kad

njoj poto narodni tribuni nisu
bili m eu onima koji su garan-

spaljen? Da u budunosti nem a ni m agistrate, ni Senat, ni zakone? Da se pokorava kraljevima? Rei ete da to bogovi ne bi
dozvolili. M eutim, nedostojni uslovi ne pobijaju vanost sporazuma. Ako narod moe da se obavee ujednoj stvari, onda moe
u svemu. Nije vano, kako neki misle, da li se obavezao konzul,
ili diktator, ili pretor. I Samniti su pokazali da misle tako, pa su,
smatrajui da nije dovoljno to su sporazum garantovali konzuli,
naterali i legate, kvestore i vojne tribune da se takoe obaveu.
Zar me niko nee pitati zato sam garantovao za taj m ir kad
konzul nem a takvo pravo? Kada im nisam m ogao garantovati
m ir, je r to ne spada u m oja ovlaenja, a nisam to m ogao da
uinim ni u vae ime kad mi vi to niste naloili? Kod Kaudija,
oci senatori, nije se nita odigralo po odluci oveka; besm rtni
bogovi su liili razum a i vae i neprijateljske vojskovoe. Mi u
ratu nismo bili dovoljno oprezni, a oni su pobedu steenu zlom
izgubili ravim dranjem . Kako se nisu dovoljno pouzdavali u
mesto kojc im je donclo pobedu, pourili su da oduzm u oruje
ljudim a koji su roeni s orujem. Da su bili pri zdravoj pameti, zar bi im bilo teko da poalju izaslanike u Rim, dok su sebi
pozvali starca na savetovanje? Da ovde razgovaraju sa Senatom
i s narodom o m iru; da su pourili mogli su stii za tri dana.
U m euvrem enu bi vladalo prim iije dok poslanici ne bi iz Rima
doneli ili sigurnu pobedu ili mir. Najzad, siguran je samo onaj
ugovor na koji se obaveemo po volji naroda. Ali niti ste vi doneli tu odluku, niti smo se mi na nju obavezali. Nije bilo sueno
da se stvar drugaije zavri no kao da su se poigrali u nekom
snu, srenijem nego to je njihov um m ogao da shvati. Nau
vojsku je oslobodila ona ista srea koja ih je zarobila, a njihovu
uzaludnu pob ed u u in io je nevaeom jo uzaludniji mir. Postignut je sporazum koji ne obavezuje nikoga osim one koji su
garantovali za njega. Ima li iega u njem u to bi se ticalo vas,
oci senatori, ili rimskog naroda? Ko se na vas moe pozvati, ko
moe rei da ste ga prevarili? Neprijatelj? Graani? Neprijatelju
niste obeali nita, a niste naredili ni nekom od graana da zakljui sporazum. Vi, dakle, nem ate o emu da raspravljate ni sa
nama, je r nam niste nita naloili, a ni sa Samnitima, s kojima
niste pregovarali. Samnitima smo mi jem ci, dovoljno pouzdani
u onom e irne moemo garantovati, a to su naa tela i na duh,
i to emo izloiti njihovoj srdbi i njihovim maevima, na tome
524

neka iskale svoj bes. A to se tie tribuna, vi odluite da li predaja treba da bude izvrena sada ili je treba odloiti. A mi, Tite
V eturije i ostali, prinesim o nae p rezrene glave kao otkup za
sporazum i tom kaznom oslobodim o rimsko oruje.
10. Dirnue senatore kako ove rei tako i govornik. Pored
svih ostalih, i narodni tribuni rekoe da e se pokoravati Senatu.
Konzuli su odm ah razreeni dunosti i predani fecijalima da bi
sa ostalima bili odvedeni u Kaudij. Kad je Senat doneo ovu odluku, videlo se kako nekakva svetlost obasjava grad. Svi su govorili
o Postum iju, hvalili ga i uzdizali u nebo, uporeivali njegovo
dranje sa portvovanjem Publija Decija11 i sa drugim slavnim
delima; govorilo se da e se drava izvui iz poniavajueg m ira
zahvaljujui njegovom savetu i delu, da je sebe razapeo na krst i
predao besu neprijatelja, da ispata za rimski narod. Svi su sada
mislili jedino na rat i na oruje; pitali su se da li e jo ikad imati
priliku da se sukobe sa Samnitima.
Dok su svi u dravi plam teli od srdbe i mrnje, izvreno je
regrutovanje i gotovo svi su se dobrovoljno prijavili. Isti vojnici
su regrutovani za nove legije i vojska je odvedena prem a Kaudiju. Fecijali su ili nap red i kad su stigli do kapija neprijateljskog logora, naredili su tvorcima m ira da skinu odeu, a onda
su im vezali ruke na lea. K adaje je d a n od potinjenih koji je
to izvravao, labavo vezao Postumija, ustruavajui se pred magistratom , ovaj je uzviknuo: Zategni rem en, neka bude prava
predaja." Poto su izali pred skuptinu Sam nita i pred tribunal
Pontija, fecijal Aul Kornelije Arvina ovako je progovorio: Poto
su ovi ljudi bez n ared b e rim skog n a ro d a i Kvirita garantovali
da e biti sklopljen sporazum i tim e poinili greku, predajemo vam ove ljude da bi rimski narod bio osloboen te grene
krivice. Dok je fecijal ovo izgovarao, Postum ije ga udari kolenom u butinu to je m ogao jae ijasnim glasom izjavi da je on
sada samnitski graanin, a ovaj je poslanik kogaje on povredio,
protivno svakom m eunarodnom pravu, pa e Rimljani imati
razlog da povedu pravian rat.
11. Na to e Pontije: N itija prim am ovu predaju, niti e
je Samniti smatrati vaeom. A ti, Spurije Postumije, ako veruje da ima bogova, zato ovo ini nevaeim i zato se ne dri
11 O Publiju Deciju videti Livije, VIII, 6.

525

onog to je dogovoreno? Sam nitskom n aro d u su duni da se

predaju svi koji su u njegovoj vlasti, ili m ir um esto njih. Ali zato se ja obraam tebi, koji se dri zadate rei vraajui se kao
zarobljenik pobediocu? Ja pozivam rimski narod da vrati legije
u tesnac gde su bile opkoljene ako se stidi ugovora koji je dogovoren kod Kaudijskog klanca. Neka niko nikog ne prevari; neka
sve bude kao da nita nije okonano. Neka ponovo uzm u svoje
oruje koje su ostavili pri predaji, neka se vrate u svoj logor;
sve ono to su imali pre pregovora neka povrate. Neka se tada
vrsto odlue za rat, neka se odbaci i dogovor i mir. Vodiemo
rat sa onom ratnom sreom i na onim mestima koja smo drali
pre nego to se pregovaralo o m iru, pa nid e rimski n arod optuivati konzule za sporazum , niti em o mi sm atrati Rimljane
nevernim a. Da li vam je ikada nedostajao izgovor za to to se
i kao p o beeni ne drite dogovorenog? Porsini ste dali taoce
- prevarom ste ih doveli nazad; zlatom ste otkupili dravu od
Gala - ubijeni su dok su primali zlato; m ir ste dogovorili s nama
da bismo vam vradli zarobljene legije - taj mir ste uinili nevaeim. I uvek nekoj prevari dajete izgled prava. Rimski narod ne
odobrava to to su legije spasene neasnim mirom? Neka onda
sebi zadri m ir, a zarobljene legije vrati pobedniku. To bi bilo
asno i dostojno saveza i cerem onijala fecijala. Zar ti, Aule Kornelije, zar vi, fecijali, nazivate pravom da d ono to trai dobije
sporazum om - tolike graane koji su ostali nepovreeni - a da
ja ne dobijem m ir koji sam stekao putajui ih?
Ja smatram da ne treba prim iti one za koje se pretvarate da
predajete, nid ih smatrad za predate, i neu se prodvid da se vrate
u dravu kao oni koji su se obavezali na izvrenje sporazuma, pa
neka izazovu srdbu bogova iju su volju izigrali. Povedite rat poto je Spurije Postumije upravo sada udario kolenom poslanika,
tako da e bogovi poverovad kako je Postumije samnitski graanin a ne rimski, i da je prem a tome samnitski graanin povredio
rimskog poslanika. Na taj nain ete povesti pravian rat protiv
nas. Ne sddite se da pokaete na svedosti dana ovo ismevanje religije i pod izgovorom koji jedva da dolikuje detetu; stari ovek i
bivi konzul nastoji da izvri prevaru. Kreni, liktoru, skini okove
Rimljanima; niko nee biti zadran da ne ode kuda hoe. I tako
se ovi, osloboeni onoga to je trebalo lino da uine, a moda
i rimski narod, vratie od Kaudija nepovreeni u rimski logor.

526

12.
Kada su Sam niti videli da se um esto m ira, u kom e bi
oni bili nadm oni, obnavlja rat, sve ono to e se zbiti nisu vie
imali u mati, nego su to videli pred oima: kasno i uzalud hvalili su oba saveta starog Pontija. O ni su izabrali srednji p u t i
m enjali pobedu koju su ve imali za nesiguran mir. Uz to, poto su propustili priliku i za dobroinstvo i za zlo, borie se sa
onim a koje su m ogli da kao neprijatelje uklone za vena vrem ena, ili da ih uine prijateljima. I bez ikakve bitke koja bi dala
prednost snagama je d n e ili druge strane posle Kaudijskog mira,
raspoloenje se toliko izm enilo da je Postum ije postao slavniji
u Rimu zbog predaje no to je Pontije bio kod Sam nita posle
pobede koja nije kotala njegove vojnike ni kapi krvi; i dok su
Rimljani verovali da m ogu voditi rat i pobediti, kod Sam nita je
zavladalo uverenje da su Rimljani, im je poelo neprijateljstvo,
ve i pobedili.
U m euvrem enuje Satrik preao na stranu Samnita. Kolonija Fregele koju su Samniti neoekivano napali - znalo se da su
i Satriani sa njim a - zauzetaje u toku noi. Potom je uzajamni
strah drao m irne i je d n e i druge sve do zore. Kada se pojavila
svetlost dana, zapoela je bitka koja je izvesno vreme bila neodluna. Kako se borilo za rtvenike i ognjita i kako je mnotvo
onih koji nisu bili borci hrabrilo svoje sa krovova, Fregele su
odolevale. Ali je podvala potom donela preokret; uo se glas
glasnika da e svakog ko poloi oruje pustiti da ode nepovreen. N ada odvrati panju od bitke i na sve strane poee da
bacaju oruje. Oni koji su bili odluniji provalili su kroz kapiju
na suprotnoj strani, i tu se pokazalo d a je bila sigurnija hrabrost
ovih no neopravdan strah onih koji su poverovali neprijatelju.
O ne koji su se predali, Sam niti su opkolili u kuam a te ih zapalili i tako su izgoreli uzalud prizivajui bogove i pozivajui se
n a zadatu veru.
Konzuli su u m euvrem enu podelili provincije:12 Papirije
je krenuo u Apuliju ka Luceriji, gde su se pod straom nalazili rimski konjanici dati kao taoci posle Kandija, a Publilije se
zaustavio u Samniju, o k ren u t prem a legijam a u Kaudiju. Ova
12
U rimskom dravnom ureenju, provincija je oznaavala osvojenu oblast van Italije; meutim, u vreme rane republike znai oblast u
kojoj je vojskovoi dodeljeno pravo komande.
527

taktikaje uinila Samnite neodlunim , je r se nisu usuivali da

idu prem a Luceriji da im neprijatelj ne bi udario s lea, niti da
ostanu, pa da Luceriju u m euvrem enu izgube. Cinilo im se
najbolje da se stvar prepusti srei i da se sukobe s Publilijem.
I tako povedoe svoje snage u boj.
13.
Pre no to e se sukobiti sa njima, Publilije je smatrao
za p otrebno da govori vojnicima, te naredi da se sazove zbor.
Ali kako su dotrali pred pretorij kom andanta13 uz veliku buku,
je r su traili da se ue u bitku, to nisu uli ohrabrenje komandanta. Svak je sebe hrabrio, oseajui jo uvek ponienje u dui.
Tako krenue u borbu pourujui zastavnike. Da se u ju riu ne
bi zadravali bacanjem koplja pre no to potegnu maeve, bacie koplja kao da je za to bio dat znak i sa isukanim maevima
krenue na neprijatelja. Tako raspored po vojnim pravilim a i
postavljene rezerve nisu nita znaile: sve je odluio bes vojnika
ujednom gotovo m ahnitom napadu. Neprijatelji su bili ne samo
razbijeni nego se nisu usudili ni da se zadre u svom logoru.
U neredu su se rasturili i uputili ka Apuliji. Do Lucerije su ipak
stigli u poretku koji je ponovo uspostavljen. A Rimljane je ona
ista srdba koja ih je bacila usred neprijatelja dovela i u njihov
vojni logor. Ovde je proliveno vie krvi i izvren je vei masakr
no u borbi, a veliki deo plena je u besu uniten.
Druga vojska, pod kom andom konzula Papirija, morskom
obalom je stigla do Arpa,14 kroz oblast koja se drala m irno, vie
iz mrnje prem a Samnitima i nepravdi koje su im priinili, nego
zbog nekog dobroinstva koje su im uinili Rimljani. Samniti su,
naime, boravei tada u planinam a i po selima, pustoili mesta u
ravnici i prim oiju, prezirui kao divlji gortaci blagu prirodu stanovnika ovih krajeva, slinu, kako esto biva, mestima na kojima
su iveli. Da je ova oblast bila na strani Samnita, ne bi dozvolila
rimskoj vojsci prolazak do Arpa, nego bi je unitila liavajui je
neophodnih nam irnica poto je bila odseena od snabdevanja.
Kada su stigli do Lucerije, nestaica je podjednako pogaala i
opsaene i one koji su opsedali. Arpi su snabdevali Rimljane,
13 Pretorij je bio centar vojnog logora u kome su se nalazili komandatov ator, ratno vee i glavni tab.
14 Arpi, grad u Apuliji, u zemlji Daunija; navodno ga je osnovao Diomed, junak iz Trojanskog rata.
528

ali u malim koliinama. Vojnici su bili na strai ili u stanicama,

ili pak zauzeti radovima na utvrivanju, a h ran u su u logor donosili konjanici u malim konim torbam a koje su pri napadim a
neprijatelja bacali s konja da bi se borili. O ni koji su bili opkoljeni, dobijali su snabdevanje i pom o iz samnitskih planina pre
no to je stigao drugi konzul s pobednikom vojskom. Dolaskom
Publilija, ovo se smanjilo je r je on brigu oko opsedanja ostavio
kolegi, a sam je slobodno krstario po poljim a i ugroavao snabdevanje neprijatelja. I kada su nestali svi izgledi da e opsaeni
moi due da izdre oskuicu, Samniti, koji su imali logor kod
Lucerije, sakupili su svoje snage i krenuli na Papirija.
1 4 .1 kada su i je d n i i drugi bili sprem ni da se sukobe, umeali su se poslanici iz T arenta pozivajui i Samnite i Rimljane da
odustanu od borbe. Pretili su ijednim a i drugim a da e se protiv
onoga ko se pokae m anje sprem an da odustane od boja boriti
na strani onog drugog. K adaje Papirije sasluao ovo poslanstvo,
pretvarajui se da je d irn u t onim to je uo, odgovorio je da e
se posavetovati s kolegom. Poslaoje po njega, a u m euvremenu
je vrio priprem e za bitku; posle razgovora s njim o stvari oko
koje nije bilo nikakvog kolebanja, dao je znak za bitku. Dok su
konzuli obavljali religijski ceremonijal i vrili pripreme neophodne za bitku, prili su im tarentinski poslanici oekujui odgovor.
Papirije im ree: Auspicije su povoljne, Tarentinci, kako javlja
uvar svetih pilia.15 Osim toga, i bogovi su veoma povoljno primili rtve. Kao to vidite, s bogovima kao voama krenuem o u
borbu. Na to je naredio da se podignu bojni znaci i izveo vojne
snage, rugajui se Tarentincim a kao najluem narodu koji, nem oan u sopstvenoj kui zbog nesloge i pobuna, smatra da treba
odluivati ta da ine drugi u ratu i miru.
Na drugoj strani Samniti su potpuno prestali da se brinu o
ratu, bilo stoga to su iskreno eleli m ir ili su smatrali korisnim
da se pretvaraju kako ga ele da bi pridobili Tarentince. Kada
iznenada ugledae Rim ljane sprem ne za boj, uzviknue da se
dre odluke Tarentinaca i da nee izai Rimljanima u susret, niti
e izneti oruje van utvrenja, da e radije primiti ono to sluaj
donese no to e prezreti mirovnu misiju Tarentinaca. Konzuli
15
za njih.

to znai da su sveti pilii" kljucali zrnevlje koje je bilo prosuto

529

odgovorie da su to primili kao znam enje, pa m ole bogove da

neprijatelja podre u nam eri da ne brani ni bedem e. Sami su,
potom, podelili snage i prili neprijateljskom utvrenju. Krenuli
su istovrem eno iz dva pravca i dok je jed a n deo vojske nasipao
jarak, drugi su razvaljivali palisade i bacali ih u jarak. Podstrek
da zauzmu i neprijateljski logor davala im je ne samo neobina
hrab ro st nego i srdba i ogorenje duhova ran jen ih ponienjem. I svak je sebe podseao da ovo nije ni klanac ni Kaudij,
niti besputna um a gde je lukavost odnela nadm onu pobedu
nad zabludom , nego da je to rim ska hrabrost, koju ne mogu
zaustaviti ni bedem i ni jarak. Ubijali su podjednako one koji su
pruali o tp o r i one koji su beali, podjednako nenaoruane i
one s orujem, robove i slobodne, odrasle i decu, ljude i stoku.
Cak ne bi ostala nijedna ivotinja da konjici nije bio dat znak za
povlaenje, a vojnici edni krvi isterani iz neprijateljskog logora i naredbom i pretnjam a. Poto su se ljutili to im je oduzeto
zadovoljstvo da iskale svoj gnev, konzuli su im odrali govor da
bi ih ubedili da ni oni ne zaostaju iza bilo kog vojnika u mrnji prem a neprijatelju, i kao to su ih poveli u bitku, tako bi
to uinili i u izvrenju nem ilosrdne kazne kad ih u tom e ne bi
spreavao obzir prem a 600 konjanika koje kao taoce dre u Luceriji i strah da ih neprijatelj, znajui da prem a njem u nee biti
milosti, ne bi pobio pre nego to i sam propadne. Vojnici su to
rado prihvatili i bili sreni da se stalo na put njihovoj prevelikoj
srdbi. Govorili su kako su sprem ni da sve podnesu samo da bi
spasili tolike prvake rimske om ladine.
15.
P o to je rasputena skuptina vojnika, o d r a n je savet
da bi odluili da li da krenu u opsadu Lucerije sa svim snagama, ili d a je d a n konzul s jed n o m vojskom nastoji da pridobije
Apulce u okolini - plem e ije je raspoloenje u ovom sluaju
bilo neizvesno. Konzul Publilije k ren u u obilaenje Apulije i
naroda koji su u njoj iveli da ih u jed n o m pohodu ili silom pokori, ili da ih pridobije za saveznike dajui im povoljne uslove.
A Papiriju koji je ostao da opseda Luceriju, uskoro se ukazala
prilika kojoj se nadao. Kako je bio zaposeo sve puteve kojim aje
neprijatelju moglo sdi snabdevanje iz Samnija, Samniti koji su
imali garnizon u Luceriji pobeeni su glau, pa su uputili poslanike rimskom konzulu s predlogom da digne opsadu, a oni
e pustiti konjanike koje su uzeli kao taoce u ratu. Papirije im
530

odgovori neka pitaju Pontija, H eranijevog sina, koji je Rimljane poslao pod jaram , za miljenje o tom e ta pobeeni m oraju
da podnesu. Ali kako vie vole da neprijatelj odlui o pravinoj
kazni za njih nego da to sami predloe, on im nareuje da jave
u Luceriju da u bedem im a ostave oruje, kom oru, stoku i one
koji nisu sposobni za bo rb u , a vojnike da poalju pod jara m
samo u jednoj odei. Tim e im Rimljani nee naned novo ponienje nego samo osvetiti staro. Samniti nita nisu odbili: 7.000
njihovih vojnika je poslano pod jaram , a Rimljani su u Luceriji
stekli ogrom an plen. V raeni su im sve zastave i bojni znaci
koje su izgubili kod Kaudija i, to je izazvalo najveu radost, dobili su i konjanike koje su kao taoce za m ir predali Samnitima
u Luceriji na uvanje. Teko bi se m ogla nai slavnija pobeda
Rim ljana od ove, osobito ako je tano ono to sam naao kod
nekih analista, naim e da je Pontije, H erenijev sin, samnitski
vojskovoa, zajedno sa ostalim a poslan p o d jaram . Uostalom ,
ne udim se to je ostalo nepoznato da li se neprijateljski zapovednik predao, a zatim proao kroz ovo ponienje; udnija mi
je neizvesnost o tom e da li je ovu stvar kod Kaudija vodio Lucije
Kornelije kao diktator, s Lucijem Papirijem Kursorom kao kom andantom konjice, a zatim i kod Lucerije bio jedini osvetnik
rim skog ponienja; ne znam da li je zbog toga trijumfovao kao
najzasluniji vojskovoa od vrem ena Furija Kamila do tada, ili
je ta poast pripala konzulima, pre svih Papiriju. Toj neizvesnosti sledi jo jedna: ne zna se da li je Papirije Kursor bio taj koji
je na sledeim izborim a biran ponovo za konzula zbog pobede
kod Lucerije (kolega m u je bio Kvint Aul C eretan), i tako zauzeo ovaj poloaj trei put, ili je to bio Lucije Papirije Mugilan,
a greka je u kognom enu.
16.
M eutim , svi se slau u tom e da su sve ostalo u ovom
ratu izvrili konzuli. Aul je ujednoj srenoj bici pobedio Ferentince, prim io predaju grada u koji se sklonila razbijena vojska i
zahtevao taoce. Podjednako srean b io je i drugi konzul u sukobu sa Satrianima koji su, prem da rimski graani, posle Kaudija
preli na stranu Sam nita i primili njihov garnizon u grad. Kad
je grad uputio poslanike da izmole mir, konzul im je strogo odgovorio da m u se ne vraaju ako ne pobiju samnitski garnizon
ili ga ne predaju. Takvom porukom j e izazvao vei strah kod
kolonista no to bi to m ogao uiniti orujem. Poto su poslanici
531

u p o rn o traili od konzula da odgovori na koji bi nain oni,

tako m alobrojni i nem oni, m ogli na to da p rin u d e tako moan garnizon, on im je naloio da trae savet od onoga po ijem
su nalogu prim ili stranu posadu u grad. Krenue nazad, poto
su tekom m ukom postigli dozvolu da se o tom e posavetuju sa
senatom i da ga potom obaveste. Tako se vratie svojima. Senat
u Satriku podeli se u dve stranke: je d n u koju su predvodili oni
koji su bili krivci za pobunu protiv rimskog naroda, i drugu u
kojoj su bili graani verni Rimu. Ali i je d n i i drugi su bili saglasni da se pridobije rimski konzul za to da se uspostavi mir. Kako
se samnitska posada sprem ala da um akne sledee noi, poto
nije bilo nita priprem ljeno da se izdri opsada, je d n a stranka
je smatrala da je dovoljno da se javi konzulu u koji e noni as,
na koju kapiju i kojim putem krenuti neprijatelj; drugi, koji su
se i ranije protivili da se okrenu Samnitima, iste noi su otvorili
kapiju konzulu i, ne obavetavajui nikoga, kriom od Samnita prim ili nao ru an e vojnike u grad. Tako je sam nitski garnizon bio neoekivano pritisnut ovom dvostrukom izdajom. Oni
koji su se sakrili po umovitim m estim a napali su na Samnite, a
istovremeno se i iz grada, punog neprijatelja, uo ratni pokli.
U toku jed n o g sata pobijeni su Samniti, a Satriani zarobljeni i
sve je dolo pod vlast konzula. Kad im je postavio pitanje ko ih
je nagovorio da se pobune i poto je saznao ko su krivci, naredio
je da ih iibaju i pogube sekirama. Potom je ostavio jau posadu,
a Satrianima je oduzeo oruje.
O ni istoriari koji piu da je pod vostvom Papirija Kursora ponovo zauzeta Lucerija, a Samniti poslani pod jaram , kau
da se potom vratio u Rim da bi slavio trijumf. A on je bio ovek
dostojan svake pohvale kao vojnik, izvrstan ne samo snagom
duha nego i telesnom snagom. Posebno je imao hitre noge, po
em u je i stekao nadim ak.16 Kau da je bio p o b ed n ik u svim
trkama svog vrem ena, koliko zahvaljujui snazi svojih nogu toliko i stalnim vebama. Mogao je m nogo i da popije i da pojede.
Kako m u je telo odolevalo svakom nap o ru , u vojsci nije bilo
nikog otrijeg od njega ni prem a peacima ni prem a konjanicima. Kada su se konjanici jed n o m usudili da zatrae da ih zbog
16
Njegov nadimak Kursor znai Trka; nadimak je u ovom sluaju
bio nasleen: nosio ga je ve njegov deda.
532

dobrog dranja oslobodi nekog posla, on je odgovorio: ,,Da ne

biste rekli da nikad nita ne dozvoljavam, doputam vam da ne
istimarite lea konjima kada siete sa njih. Imao je sposobnost
da zapoveda i graanim a i saveznicima. KLada je prenestinski
p reto r bio iz straha neto sporiji u dovoenju svojih snaga kao
potpore prvom bojnom redu, Papirije je proetao ispred njegovog atora i zahtevao da ga pozovu, a liktoru naredio da pripremi sekiru. Cuvi ovo, Prenestinac p retrn u od straha, a Papirije
ree liktoru: Hajde preseci ovaj panj, smeta onim a koji se etaju . Poto m u je izrekao novanu kaznu, otpustio g a je ispunjcnog strahom od najgore kazne. U to vreme, koje je kao nijedno
drugo obilovalo prim erim a vrline, bez sumnje nije bilo oveka u
koga bi se rimska drava mogla vie pouzdati. Po sposobnostima
voe smatrali su da bi se mogao m eriti s Aleksandrom Velikim
da se ovaj posle pokoravanja Azije okrenuo Evropi.
17.
Moe se videti da sam od poetka ovog dela izbegavao
da se udaljavam od glavnog toka dogaaja i da nisam nastojao
da raznim digresijama itaocu pruim ugodno odvajanje od materije, a svom duhu predah. Ipak, pom injanje tako velikog kralja
i vojskovoe, o kom e sam esto utei razmiljao u sebi, vodilo
m e je do pitanja ta bi bilo d a je rim ska drava m orala da se
bori s Aleksandrom.
Cini mi se da u ratu m ogu m nogo da postignu veliki broj
vojnika i njihova hrabrost, sposobnost vojskovoe i srea, vana
u svim ljudskim stvarima, a najvie u ratu. Sve ove stvari posmatrane i svaka za sebe i sve zajedno, lako daju da se zakljui kako
rimska drava ne bi bila nita m anje nepobediva za Aleksandra
kao i za druge kraljeve i narode. Prvo, da ponem od vojskovoa: ne poriem da je Aleksandar bio izvrstan vojskovoa, ali jo
slavnijim gaje uinilo to to je onjed in i vojskovoa koji je um ro
m lad, na vrhuncu slave, dok jo nije bio iskusio i drugu stranu
sree. No da ostavim po strani druge slavne vojskovoe i kraljeve
kao prim ere promenljivosti sree i da se podsetim o Kira, koga
Grci slave m nogim pohvalam a: ta ga je drugo doli dug ivot
izloilo tako prom enljivoj srei, kao u novije vrem e Pom peja
velikog? Preim o na rimske vojskovoe, i to ne na sve ni iz svih
epoha, nego samo na one konzule i diktatore sa kojima se Aleksandar m ogao sukobiti da je bilo prilike: M arka Valerija Korva, Gaja Marcija Rutula, Gaja Sulpicija, Tita Manlija Torkvata,
533

Kvinta Publija Filona, Lucija Papirija Kursora, Kvinta Fabija

Maksima, dvojicu Decija, Lucija Volumnija, Marka Kurcija. Bilo
bi i drugih izvrsnih ljudi da se o k ren u o najpre ratu s Kartaginom pre no to bi zaratio protiv Rima, budui da bi ve bio u
zrelijim godinam a kada bi preao u Italiju. Svaki od ovih koje
sam pom enuo bio je podjednako obdaren i duhom i hrabrou
kao Aleksandar. Isto tako je i vojna vetina, predavana s kolena
na koleno od poetka grada Rima, prerasla u pravu um etnost,
u re en u po odre en im naelim a. To su naela po kojim a su
ratove vodili kraljevi, zatim i oni koji su proterali kraljeve, Juniji i Valeriji, p otom Fabiji, Kvinkciji, Korneliji, a isto tako i
Furije Kamil, koga bi mladii koji bi se borili s A leksandrom ,
videli kao starca. Ali ako bi se A leksandru suprotstavila vetina
vojnika - ona je Aleksandra uinila takoe slavnim - ustuknuo
bi kad bi m u u susret izali Manlije Torkvat i Valerije Korv, koji
su se najpre istakli kao vojnici, a tek potom kao vojskovoe,
ustuknuo bi i p red dvojicom Decija, koji su se obruavali na
neprijatelja ne tedei ni sebe, kao i pred Papirijem Kursorom,
ovekom onakve snage tela i duha. Zar bi pam eu jed n o g mladia bio pobeen ovaj Senat - da ne govorim o pojedincim a u
njem u - za koji je u pravu bio onaj koji g a je nazvao skupoin
kraljeva? Pretpostavljam da nem a opasnosti da bi m udrije od
bilo koga od ovih koje sam imenovao, izabrao pogodno mesto
za logor, obezbedio snabdevanje, osigurao se od iznenaenja,
izabrao pogodno mesto za bitku, postavio bojnu liniju i ojaao
je rezervama. Bilo bi mu reeno da to nije Darije, koji je sa sobom vodio ene i evnuhe, utonuo u purpur, optereen zlatom
i svojim bogatstvom i prem a tom e bio vie plen nego protivnik.
Njega je pobedio bez prolivanja krvi stoga to se usudio da prezre takvo epurenje. Posve drugaije od Indije, preko koje je
veselo tum arao u pijanoj koloni, uinila bi mu se Italija kad bi
ugledao bregove Apulije i planine Lukanije, kao i svee tragove
pogibije svojih roaka, mesto gde je njegov ujak Aleksandar iz
Epira izgubio svoj ivot.
18.
Govorili smo o A leksandru usred srenih okolnosti u
kojim a se niko nije gore ponaao od njega. A ako bism o ga
posm atrali u svetlu nove sree i, da tako kaem, u novom raspoloenju koje su stvorile nove pobede, doao bi u Italiju vie
slian Dariju no Aleksandru. Doveo bi vojsku kojaje zaboravila
534

M akedoniju i ve bila izopaena po persijskim obiajima. Neprija tn o se oseam piui o takvom kralju kako je prom enio nain
odevanja i kako je traio da mu laskaju prostrevi se po zemlji
- to bi M akedoncima bilo teko i da su pobeeni, a kamoli kao
pobediocim a - o surovim kaznama, o ubistvu prijatelja usled
pijanke i gozbe, o razm etanju lanih poreklom . Sta bi bilo ako
bi ljubav prem a vinu postajala svakog dana sve jaa? Ili divlja i
silna srdba? Govorim o onom e to pisci smatraju za sigurno. Da
li m oem o tvrditi da to ne bi nanelo nikakve tete vrlinama vojskovoe? Opasnost je bila u tome - kako neki od grkih pisaca
koji nisu m nogo znaajni imaju obiaj da kau, istiui persijsku
slavu nasuprot rimskoj - to rimski narod ne bi bio sposoban da
podnese veliinu im ena Aleksandrovog, prem da mi se ini da ga
ni po uvenju nisu znali, i to se niko od rimskih aristokrata ne
bi usudio da slobodno podigne glas prodv ovog oveka, protiv
koga su se Adnjani usudili da slobodno govore u skuptini, u
dravi koja je slom ljena m akedonskim orujem, dok su gledali
kako se die dim s ruevina oblinje Tebe.
Ma kako da nam se Aleksandar ini velikim, to je ipak veliina jed n o g oveka stvorena za neto vie od deset godina sree.
A oni koji kau da je rimski narod, p rem d a nepobediv u svim
ratovima, ipak bio poraen u nekim bitkam a, dok Aleksandar
nije bio loe sree ni u jednoj, zaboravljaju da uporeuju dela
je d n o g oveka, i to mladia, s d elim ajednog celog naroda koji
ratuje ve 400 godina. Zar je udno ako vidimo d a je u jednoj
dravi koja ima vie generacija no druga godina, srea prom enljivija u tako dugom vremenskom periodu nego u jednoj vladavini od trinaest godina? Zato se ne uporeuju ovek s ovekom
i vojskovoa s vojskovoom u srei? Koliko sam naveo rimskih
vojskovoa koje ratna srea nije nikad izneverila! T reba listati
stranice u analima i spiskovima magistrata i svuda videti konzule
i diktatore ije se hrabrosti i ratne sree ne stidi rimski narod.
O no u em u su dostojniji divljenja vie no Aleksandar ili koji
drugi kralj, to je injenica da su neki diktatori bili na vlasti samo
deset ili dvadeset dana, dok nijedan od konzula nije bio na poloaju due od godinu dana. Regrutovanje su esto spreavali
narodni tribuni, kasno se odlazilo u rat, rano su pozivani nazad
da bi izvrili izbore za sledeu godinu. Sam o to bi pristupili
poslu, godina bi ve prola. Isto tako, efikasnosti sm etaju as

535

brzopletost, as zloba kolege; nasleuju poslove koje su drugi ravo vodili; esto preuzim aju kom andu u vojsci koju ine
tek regrutovani ili nedisciplinovani vojnici. A kraljevi, tako mi
Herkula, ne samo da su osloboeni svih ovih tekoa nego su
gospodari i prilika i svog vrem ena; sve vode kako sami hoe i
u odlukam a ne m oraju da slede drugog. Aleksandar je , dakle,
kao nepobediv vojskovoa vodio ratove prodv nepobedivih vojskovoa i isti zalog sree unosio je i u opasne situacije. Veoj
opasnosti bi se izlagao no oni, je r su M akedonci im ali samo
jed n o g Aleksandra. O n se ne samo nalazio u opasnim situacijama nego im se i sam izlagao. Kod Rimljana bi se m nogi mogli
meriti sa Aleksandrom i u slavi i u veliini podviga, ali je svaki od
njih um irao kako m u je sudbina odredila, ne dovodei dravu
u opasnost svojom smru.
19.
Ostaje da se uporedi vojska s vojskom, po broju i po vrsti
vojnika ili po veliini pom onih trupa. U ovo vreme stanovnitvo
Rima je pro cen jen o na 250.000 glava. U vreme opteg otpadnitva saveznika, k adaje regrutovanje bilo ogranieno samo na
grad, moglo se regrutovati deset legija. U tim godinam a se dogaalo da su po etiri i po pet vojski bile istovremeno angaovane
u ratovima u Etruriji i Umbriji, gde su se kao neprijatelji pojavili
Gali, u Sam niju i protiv Lukanaca. Ceo Lacij, sa Sabinjanim a,
Volscima i Ekvima, i cela Kampanija, deo Umbrije i Etrurije, sa
Picenima, Marsima i Pelignima, sa Vestinima i Apulcima, i cela
obala donjeg m ora, koje dre Grci od Turija sve do Neapolisa i
Kuma, a Samniti odatle sve do Ostije i Ancija - sve ovo su mogli
biti ili m oni prijatelji Rimljana, ili neprijatelji pobeeni u ratu.
A Aleksandar je m ogao prei preko m ora sam s m akedonskim
veteranim a, ne vie od 30.000 peaka i 4.000 konjanika koji su
veim delom Tesalci. To m u je bila glavnina snaga. Ako bi tome
prikljuio Persijance i Induse i druga plem ena, to bi ga vie optereivalo no to bi m u pom oglo. Dodaj tome da su Rimljani u
svojoj zemlji mogli lako da popune gubitke, a Aleksandru bi se
dogodilo isto to i kasnije H anibalu; da mu se vojska iscrpljuje
i smanjuje ratujui u tuoj zemlji. Oruje njegovim vojnicima
ine duguljast ovalan tit i sarise,17 a Rimljanima etvorougli tit,
17
Sarisa je dugo koplje (21 stopa) koje su nosili makedonski vojnici
u falangi.
536

koji je dovoljno velik da pokriva itavo telo, i koplje za bacanje

za koje je potrebna drugaija vetina no za kratko koplje; ono
jae udara i lake je za bacanje od kratkog. I jed n a i druga vojska
se bore u vrstoj formaciji u kojoj se svaki vojnik dri svog reda.
Ali na onoj strani je falanga18 nepokretna i jedinstvena, d o k je
rim ski vojni poredak otvoreniji i sastoji se iz vie delova, koji
se lake odvajaju ako je neo p h o d n o i lake se ponovo spajaju.
A ko se u utvrivanju m oe m eriti s rimskim vojnikom, ko je u
izdrljivosti bolji od njega? Ako bi bio p o been u jednoj bici,
A leksandar bi bio poraen u ratu, a koja je to bitka koja moe
unititi rimskog vojnika ako ga nije slomio poraz kod Kaudija ili
kod Kana?1" Nije li se on esto, prem da je isprva sve ilo dobro,
alio na Persijance i Induse i na n e ra to b o rn u Aziju, govorei
da je vodio rat sa enam a, kako kau da j e rekao epirski kralj
Aleksandar, sm rtno ranjen, k a d a je uporeivao svoju sudbinu
sa onom s kojom je ratovao ovaj mladi u Aziji.20
Kada se setim da smo s Kartaginom ratovali 44 godine na
m oru, mislim da za to ne bi bio dovoljan ceo Aleksandrov ivot.
A da se dogodilo da se rim ska i kartaginska drava ujedine u
ratu, poto su bile vezane starinskim ugovorom ,21 i da je strah
od zajednikog neprijatelja uinio da se dve najmonije drave
naoruaju i oprem e ljude, Aleksandar bi bio slomljen u istovrem enom ratu i protiv Rim a i protiv Kartagine. Istina, Rimljani
nisu bili u ratu s M akedonijom dok im je kralj bio Aleksandar
i dok im je drava bila m ona, ali su iskusili M akedoniju kao
neprijatelja za vrem e A ntioha, Filipa i Perseja,22 i to ne samo
18 Falanga je zbijeni vojni poredak. Makedonska falanga je imala po
50 vojnika u irinu i 12 do 16 u dubinu, a svi su bili naoruani sarisama.
19 Bitka izmeu Rimljana i Hanibala kod Kana na reci Aufidu odigrala se 216. pre n. e., kad su Rimljani pretrpeli katastrofalan poraz.
20 Prema jednom podatku kod Aula Gelija (II vek n. e.), kadaje krenuo na Italiju, Aleksandar Epirski je rekao da ide protiv Rimljana, gde se
ivi na muki nain, d o k je Aleksandar Veliki iao protiv Persijanaca, gde
se ivi na nain ena.
21 Rimsko-kartaginski ugovori su bili sklopljeni 509, 348. i 272. pre
n. e. Livije pominje jojedan.
22 Sa Antiohom III, seleukidskim vladarom, Rimljani su ratovali
193-190. pre n. e., a sa Filipom i Persejem, vladarima helenistike Makedonije, vodili su tri rata: 215-205, 200-197. i 170-168. pre n. e.
537

bez ijednog poraza nego i bez ikakve opasnosti po sebe. Govorei bez zle nam ere i izostavljajui graanske ratove: nikada
nas nije potukla ni konjica ni peadija neprijatelja, nikad nismo
pobeeni u otvorenoj bici, niti kada su obe strane bile u ravnopravnom poloaju, a jo m anje na tere n u povoljnom samo za
nas; nai teko naoruani vojnici m ogu s pravom strahovati od
konjice ili strelaca, n e p ro h o d n ih prolaza i oblasti bez puteva
kojim bi se vojska snabdela. Ali oni su potukli na hiljade neprijatelja, opasnijih od Aleksandrove i m akedonske vojske, i uvek
e tako biti samo ako samo potraje ljubav prem a m iru i briga
za graansku slogu.
20.
Sledee godine za konzule su bili izabrani Marko Folije
Flacina i Lucije Plaucije Venoks. Te godine su predstavnici mnogih samnitskih naroda doli da trae m ir od Senata. Prostrevi
se po zemlji, dirnuli su neke senatore, ali kad su se pojavili pred
narodnom skuptinom nisu naili na odziv na svoju m olbu i njihov mirovni predlog je odbaen. M eutim , poto su nekoliko
dana saletali pojedince svojim m olbama, postigli su dvogodinje
primirje. Isto tako su stanovniciTeana i Kanuzija u Apuliji, iscrpljeni time to su im Rimljani pljakali zemlju, dali taoce konzulu Luciju Plauciju i predali se. Ove godine su pivi p u t izabrani
prefekti za Kapuu poto im je p reto r Lucije Furije dao zakone.
I je d n o i drugo su traili sami Kapuanci kao lek za unutranje
sukobe. Rimu su dodate dve nove tribe, Ufentina i Falerna.23
Poto su stvari u Apuliji jed n o m krenule tim tokom, apulski
Teati su takoe doli novim konzulim a Gaju Juniju Bubulku i
Kvintu Emiliju Barbuli da trae savez kao pokretai m ira s rimskim narodom u celoj Apuliji. Sigurnost s kojom su ovo obeali
uinila je da im se odobri savez, ali ne kao s jednakim partnerom nego pod uslovom da priznaju vlast rimskog naroda. Poto
je Apulija tako pokorena - Junije je pokorio i jak u tvravu Fore n t24 - Rimljani su krenuli na Lukance. Ovde je zauzet Nerul
iznenadnim napadom konzula Emilija. A kako je uspostavljanje m ira u Kapui doprinelo irenje glasa kod rimskih saveznika
23 Triba Ufentina nalazila se na teritoriji Priverna, na reci Ufeju koja
se uliva u Tirensko more kod Taracina, a triba Falerna je bila na teritoriji
Falerna u Kampaniji, izmeu reke Volturno i Mons Massicus.
24 Forent je grad u Apuliji u blizini Venuzije.
538

0 rimskoj disciplini, Senat je Antijatima koji su se alili da ive

bez vrstih zakona i bez magistrata odredio patrone kolonije da
im daju zakone. I tako je ne samo rimsko oruje nego i rimsko
pravo postalo m ono.
21. Konzuli Gaj Junije Bubulko i Kvint Emilije Barbula nisu
predali legije na kraju godine novoizabranim konzulima Spuriju Nauciju i Marku Popiliju, nego diktatoru Luciju Emiliju. O n
je s kom andantom konjice Lucijem Fulvijem krenuo u opsadu
Satikule, to je Samnitima dalo povoda za pobunu. Ovo donese
Rimljanima pretnju s dve strane: na jednoj su Samniti, skupivi
veliku vojsku da bi saveznike oslobodili opsade, postavili svoj
logor nedaleko od rimskog; na drugoj su Satikulani, otvorivi
iznenada kapije, u velikoj masi napali neprijateljeve predstrae.
Potom i je d n a i druga neprijateljska vojska, uzdajui se vie u
pom o drugog no u sopstvene snage, zapoee pravu bitku u kojoj su Rimljani bili pritisnuti. I prem da je bio napadnut na dve
strane, diktator je ipak zadrao svoj fro n t na obe je r je izabrao
poloaj koji je bilo teko opkoliti i rasporedio bojnu liniju licem
prem a jed n o j i drugoj strani. Ip a k je im ao vie uspeha protiv
onih koji su navaljivali iz grada, pa ih je bez velikog n apora naterao da se vrate u bedem e. Zatim je celokupnu vojsku okrenuo
protiv Samnita. Ovde je bilo vie borbe, te je pobeda postignuta
tek kasno uvee, ali je bila sigurna i potpuna. Samniti se povukoe nazad u svoj logor i pogasivi vatre nou, napustie ga. Poto
su napustili nadu da e spasiti Satikulu, opseli su Plistiku, koja
je bila rimski saveznik, da bi neprijatelju vratili istom m erom .
22. Poto je godina protekla, voenje ra ta je ponovo prelo u ruke diktatora Kvinta Fabija. Novi konzuli, kao to je to
bilo i s prethodnim , ostadoe u Rimu. Fabije stie do Satikule
s novim snagama da bi preuzeo vojsku od Emilija. Samniti nisu
ostali kod Plistike, nego su dobivi nove tru p e iz svoje zemlje
postavili logor na istom mestu kao i ranije i, uzdajui se u svoju
m nogobrojnost, nam eravali su da Rim ljane nateraju da dignu
opsadu uznemirujui ih stalnom borbom . Na to se diktator s jo
veom energijom o krenuo neprijateljskim bedem im a, vodei
ovaj rat samo zato da bi zauzeo grad. Samnite je zapostavio osim
to im je suprotstavio strae da ne bi napali njegov logor. Utoliko su Samniti smelije dolazili do bedem a ne dajui mu mira.
1 kada su ve bili na kapijama logora, kom andant konjice Kvint
539

Aulije Ceratan, ne pitajui diktatora, u velikom napadu sa svim

konjikim odredim a otera neprijatelja. I tada u sukobu, koji nije
voen s velikom upornou, srea je pokazala svoju mo time to
je donela velike gubitke obem a stranam a i pogreb voama jedne i druge strane. N ajpreje kom andant Samnita, kome je teko
palo to to su oterani s pozicije do koje su tako hrabro dojahali,
stupio u bitku molei i hrabrei svoje konjanike. Na to je rimski
kom andant konjice, koji se m eu svojima isticao nestrpljenjem,
sa uperenim kopljem naterao konja na njega takvom brzinom
da ga je je d n im udarcem oborio s konja. No pad vojskovoe,
kao to se esto dogaa, vie je razjario nego uplaio one koji
su ili za njim. Oni iz njegove pratnje bacie strele na Aula koji
je nasumice dojahao u neprijateljski skvadron. Bogovi dadoe
bratu samnitskog vojskovoe da ga osveti. On je rimskog komandanta konjice oborio s konja i ubio, a malo je nedostajalo da se
Samniti dokopaju i njegovog tela poto je pao izm eu neprijateljskih turmi. No Rimljani su odm ah sjahali, pa su i Samniti bili
prinueni da uine isto. I tako zapoe peadijska bitka i borba
oko tela vojskovoe. Rimljani odnee nesumnjivu pobedu i dograbie Aulovo telo vratie se kao pobednici u logor, meajui
radost s tugom . A Samniti, poto izgubie vou i uinie ta se
moglo u konjikoj bici, izgubie Satikulu uvidevi da je uzalud
brane i vratie se opsadi Plistike. Posle nekoliko dana, i Satikula
se predala Rimljanima, a Samniti su se na juri dokopali Plisdke.
23.
Nakon toga je pom ereno mesto ratnih dogaaja. Legije
su bile prebaene iz Samnija i Apulije u Soru,25 koja je , pobivi
rim ske koloniste, prela na stranu Sam nita. Rimska vojska je
posle dugog m ara stigla najpre tu da bi osvetila ubistvo svojih
graana i povratila koloniju. Izvidnici koji su bili poslani na sve
puteve da prate kretanje samnitskih legija, jed a n za drugim su
javljali da neprijatelj nije daleko. Rimljani su krenuli na neprijatelja i je d n a n eodluena bitka j e voena kod L autule. Nije
bila ni u nitena ni n ateran a u bekstvo ni je d n a ni d ru g a vojska. No je prekinula bitku a da se nije znalo ko je pobednik,
ko pobeen. Kod nekih istoriara sam naao da je ova bitka
bila nepovoljna za Rimljane i da je u njoj poginuo Kvint Aulije,
25
Sora je grad na reci Liris. Rimljani su je zauzeli 345. pre n. e., 306.
pre n. e. ponovo je samnitska, a Rimljani suje konano osvojili 305. pre n. e.

k o m andant konjice. Na njegovo m esto je iz Rima doao s novom vojskom kao zam ena za kom andanta konjice Gaj Fabije.
O n je preko glasnika pitao diktatora gde da se zaustavi, u koje
vrem e i sa koje strane da napadne neprijatelja. Poto je diktator dobio p o d ro b n a obavetenja o njegovom planu, zadrao
se na m estu gde je m orao da sakrije svoju vojsku. A diktator je
posle bitke zadrao nekoliko dana svoju vojsku iza palisada kao
da je on opkoljen, a ne onaj koji opkoljava. Zatim je dao znak
za borbu i, smatrajui da je bolje za podsticanje hrabrosti ljudi
da se ne pouzdaju ni u kakvu drugu pom o nego u same sebe,
sakrio je od svojih vojnika dolazak kom andanta konjice s novom vojskom. Kao da im jed in i spas bee u probijanju, on ree
vojnicima: Uhvaeni smo u tesnacu, vojnici, i neem o imati
izlaza ako ga pobedom ne otvorimo. Na logor je siguran je r je
utvren, ali ga oskudica ini nesigurnim poto su se odm etnula sva okolna mesta odakle bi moglo da se doveze snabdevanje.
No i kada bi ljudi bili na naoj strani, p riro d a mesta je protiv
nas. I tako, neu vas zavaravati, treba da napustite ovaj logor
u koji ste se vratili p re th o d n o g d an a kad je p o beda izostala.
Utvrenje treba uvati orujem, a ne oruje utvrenjem. Logor
dre i ponovo se vraaju u njega oni koji imaju cilj da produe
rat. A mi gledajmo da se liimo svega osim izgleda na pobedu.
K renite na neprijatelja. Kad kolona b u d e van bederna, neka
oni kojima to bude nareeno spale logor. O no to time izgubite, nadoknadiete plenom kod naroda koji su se odm etnuli."
I vojnici, postaknuti govorom diktatora koji im je ukazao na
nunost, krenue n a neprijatelja. Prizor logora koji je goreo
nije ih ni najm anje uznemiravao, iako su plam enu bili predati
najblii atori kako je diktator naredio. I tako, kao noeni besom, ve pri prvom n ap ad u izazvae paniku kod neprijatelja.
U tom trenutku i kom andant konjice, ugledavi u blizini logor
koji je goreo - a to je bio ugovoreni znak - napade s lea. Na taj
nain opkoljeni, Samniti su se razbeali na sve strane, kud je ko
m ogao. O grom an broj onih koje je strah sabio u gomilu i koje
je njihovo nmotvo optereivalo, stvarajui haos, bio je pobijen
na m estu. Neprijateljev logor je zauzet i opljakan, a diktator
je vratio vojnike u logor optereene plenom . Bili su sreni ne
toliko zbog pobede koliko zbog toga to su logor nali gotovo
neoteen, je r je vatra zahvatila samo mali deo.
541

24.
Rim ljani su se potom vratili u Soru. A novi konzuli,
Marko Petelije i Gaj Sulpicije, prim ili su od diktatora vojsku.
Iz nje su otpustili veliki broj starih vojnika, a na njihovo mesto
su dovoene nove kohorte. I dok su stajali pred gradorn je r nisu
znali kako da ga zauzmu poto je leao na nepristupanom mestu, pa je pobeda mogla biti ili posle dueg vrem ena, ili brza i
opasna, potajno je stigao prebegar iz Sore. K adaje dospeo do
rimskih straa, zatraio je da ga odm ah odvedu p red konzule.
Poto je izveden p red njih, obeao je da e im pred ati grad.
Na pitanje kako e to izvesti, pokazao je d a je izvodljivo ono
to je smislio. U bedio ih je da rimski logor, koji se nalazio uza
same bedem e, pom ere na est milja od grada tako da smanje
budnost i dnevnih i nonih straa koje uvaju grad. Sledee noi, dok je nekim kohortam a zapoveeno da b u d u u zasedi na
umovitim m estim a ispod grada, sam je preko strm ih i gotovo
n e p ro h o d n ih m esta doveo deset izabranih vojnika u tvravu.
Oni su poneli vie kopalja za bacanje no to je bilo ljudi. Ovde
je bilo dosta kam enja koje se tu sluajno nalazilo, kao to je to
esta pojava na kam enitom terenu, ali i onog koje su sakupili
stanovnici grada da bi utvrdili ovo mesto.
K adaje Rimljane doveo na to mesto, prebegar im je pokazao usku i strm u stazu koja se penjala iz grada u tvravu. ,,Na
ovom prolazu", ree, trojica naoruanih ljudi m ogu spreiti
mnotvo, m a kako veliko, da proe. A vas je desetorica i, to je
jo vanije, Rimljani ste, i to najhrabriji m eu njima. Vi imate i
povoljan poloaj, a nastupie i no, pa e onima koji su uplaeni
sve izgledati u m raku vee nego to je. Ja u se ve postarati da ih
uplaim, a vi paljivo m otrite na tvravu. Zatim je odjurio dole
uzvikujui: ,,Na oruje! Za svoj spas, graani! Tvravu je zauzeo
neprijatelj, krenite d a je branite! O voje uzvikivao udarajui na
vrata voama, kao i svima koje je sreo, ili onim a koji su bledi od
straha istrali na ulice. Uplaeni preko jednog oveka, mnogi su
dalje irili paniku po celom gradu. U velikom strahu prvaci poslae izvidnike na tvravu; a kad su uli da je dre naoruani ljudi,
iji je broj prcuvelian, napustila ih je svaka nada d a je m ogu povratiti. Nastade beanje na sve strane i kapije popusde pred polusanjivim i veim delom nenaoruanim ljudima. Kroz jed n u od
kapija upade rimske predstraa privuena bukom i pobi mnoge
koji su prestraeni jurili ulicama. U osvit, kada su stigli konzuli,
542

Sora je ve bila zauzeta. Primili su one koje je srea spasila i od

nonog pokolja i od bekstva. Od ovih su izdvojeni njih 225, na
koje su svi ukazivali kao na krivce i za straan pokolj kolonista
i za pobunu, te su ih vezane poslali u Rim. Ostale su razoruali
i ostavili u Sori, koja je m orala da primi i rimsku posadu. Svi oni
koji su bili odvedeni u Rim, ibama su javno pretueni na Forumu, a zatim poseeni sekirama, uz veliko odobravanje naroda
koji je eleo da oni koji odlaze u koloniju budu bezbedni.
25. Konzuli su napustili Soru i p ren e li rat na teritoriju i
gradove Auzonaca.26 Sve je , naime, bilo porem eeno dolaskom
Sam nita kad je voena bitka kod Lautule, a zavere su stvarane
svuda po Kampaniji. Ni Kapua nije bila bez krivice. Istraga je
stigla i do Rima i voena je protiv nekih prvaka. No Auzonci su
pokoreni pom ou izdaje u gradovima, kao to je bilo i u Sori.
Iz Auzone, M inturne i Vescije dola su konzulima dvanaestorica m ladia koji su pripadali aristokratiji. O ni su se dogovorili
da izdaju svoje gradove. Otkrili su Rimljanima da su njihovi sugraani ve ranije eleli dolazak Samnita, a uvi za bitku kod
Lautule mislili su da su Rimljani pobeeni, pa su pomogli Samnite i orujem i ljudima. Poto su se Samniti povukli iveli su u
nesigurnom miru, ne zatvarajui svoje kapije pred Rimljanima,
bojei se da ih ne izazovu da ih napadnu, ali su ipak odluili da
ih zatvore ako se rimska vojska priblii. I dok se ovako kolebaju m ogu bid iznenaeni i savladani. Na njihov predlog, rimski
logor je pom eren napred, a vojnici su neprestano slati da obilaze oko ova tri grada. Neki od njih su bili naoruani i skriveni
u zasedi u blizini bedem a; drugi koji su bili u togama, tako da
su odeom skrivali oruje, uli su u gradove u osvit dana kad su
kapije otvorene, a onim a koji su bili naoruani dat je znak da
iskoe iz zasede. Potom su zauzete kapije i sva tri grada su pala
u isto vrem e i po istom planu. I kako je nap ad izvren dok su
vojskovoe jo bile odsutne, to nije bilo m ere u ubijanju, pa je
auzonsko pleme, zato to se odm etnulo, bilo tako iskorenjeno
kao da se borilo u ratu i izgubilo taj rat.
26. Iste godine je Lucerija prela u ruke Samnita i predala
im rimsku posadu. No ovi izdajnici nisu ostali dugo nekanjeni:
26
Auzonci su isto to i Aurunci, izmeu reka Liris i Volturno. Rimljani su ih gotovo potpuno unitili u I veku pre n. e.
543

rimska vojska se nalazila nedaleko odatle, te je grad koji se nalazio u ravnici pao pri prvom juriu. Lucerini i Samniti su pobijeni
do poslednjeg. M rnjaje stigla i do Rima, pa kad j e u Senatu
raspravljano o slanju kolonista u Luceriju, mnogi su glasali za to
da se grad razori. Osim mrnje koja je bila velika prem a gradu
koji su dvaput osvajali, takvom stavu je doprinelo i to to je grad
bio udaljen i to je postojala bojazan da se graani alju tako daleko od otadbine, opkoljene takvim opasnim plem enom . Ipak
je pobedilo m iljenje da se kolonisti poalju, pa je u koloniju
upueno 2.500 kolonista.
Kako su u ovoj godini svi bili neverni Rimu, i u Kapui je bila
skovana zavera prvaka. K adje o tom ejavljeno Senatu, stvar nije
nikako bila zanem arena: odreen je sud i odlueno da se izabere diktator koji e voditi istragu. Imenovan je Gaj Menije, a za
kom andanta konjice Marko Folije. Ova m agistraturaje izazvala
veliki strah. Bilo da ih je na to naterao strah ili gria savesti, Kalaviji, Ovije i Novije, koji su stajali na elu zavere, spasli su se od
suda svojom sm ru koju su bez sum nje sami izazvali.
Posle toga, poto je stvar u Kapui bila reena, pren eta je u
Rim da bi dobila svoje tum aenje j e r je Senat naredio istragu,
ali ne protiv pojedinaca u Kapui nego protiv svih koji su zajedno
kovali zaveru protiv rimske drave. Sastanci su odravani radi
sticanja politikih poloaja i stoga su antidravni. Ispitivanje je
dobilo iroke razm ere to se tie krivice i linosti, dok je diktator
traio da njegovim ovlaenjima ne budu postavljene nikakve
granice. Izvedeni su na sud m nogo ugledni ljudi, a kad su se
obratili narodnim tribunim a za pom o, nisu naili ni na kakav
odziv i ovi nisu spreili da se njihova im ena unesu na listu. Na to
su aristokrati, ne samo oni koji su bili okrivljeni nego svi, odricali da su krivi je r je njima u svakom sluaju, ukoliko se tome ne
isprei prevara, p u t ka najviim poloajima otvoren. Okrivljivali
su skorojevie za sve to. Optuivali su i diktatora i kom andanta
konjice, smatrajui da su u tom e pre oni koje treba optuiti no
tuitelji i da e to shvatiti kada odu s vlasti.
Na to je Menije, koji je bio poznatiji po reputaciji nego po
autoritetu, istupio u skuptini i rekao ovo: ,,Vi ste, Kviriti, svedoci
m og proteklog ivota, a sama dunost koja mi je poverena svedoanstvoje m oje nevinosti. J e r i u drugim vremenima, kadaje
to situacija zahtevala, za sudiju je biran diktator, ali ne onaj koji
544

je u ratu bio najslavniji nego onaj koji se drao daleko od ovakvih zavera. A nobili - iz kog razloga, bolje je da vi procenite no
ja kao magistrat da kaem neto to nije provereno - najpre su
svom snagom nastojali da izbegnu ova ispivanja, a potom, kako
za to nisu bili dovoljno moni, stavili su se pod zatitu protivnika, i prem da su patriciji, zatraili su zatitu od narodnih tribuna.
Najzad, poto su odbijeni i poto su smatrali da je sve sigurnije
sem da dokau svoju nevinost, okomili su se na nas i nisu se stideli da kao privatna lica optue diktatora kao krivca. Da bih svim
ljudim a i bogovima pokazao da e ovi sve pokuati radije nego
da poloe raun o svom ivotu, ja u se izloiti njihovoj optubi
i ponudiu sebe kao krivca svojim neprijateljima. Stoga se odriem diktature. A vas, konzuli, molim da ukoliko vam Senat bude
poverio tu dunost, ispitivanje najpre prim enite na meni, a zatim
na kom andantu konjice M arku Foliju kako bi naa nevinost jasno pokazala da nas poloaj nije titio od takvih optubi. Na to
se odrekao diktature, a to je uinio i M arko Folije, kom andant
konjice. Najpre su izali p red konzule kojima je bila poverena
istraga i bili osloboeni uprkos nepovoljnom svedoenju nobila.
Isto tako je bio optuen i Publilije Filon, koji se istakao mnogim
podvizima u ratu i m iru i m nogo puta bio na najviim poloajima, ali je osloboen. No istragaje, kako se to esto dogaa, bila
stroga u poetku i dok se ticala slavnih imena. Zatim je prela na
m anje vredne glave, dok je najzad nisu uguile tajne grupacije
i tajna udruenja protiv kojih je i bila organizovana.
27.
Glas o ovim dogaajima, a jo vie nada da e se pobuniti Kampanija, zbog koje je zavera i bila sklopljena, izazvali su
Sam nite i Apulce da se ponovo okupe u Kaudiju da bi Rimljanim a oduzeli Kapuu ako im ovaj pokret prui priliku. Tam o stigoe i konzuli s jakim vojnim snagama. Isprva su i jed an i drugi
oklevali pred kiisurom j e r je put koji je vodio neprijatelju bio
nesiguran. Samniti su u m euvrem enu preko otvorenog prostora, poto su napravili mali zaokret, odveli vojsku u ravnicu,
u Kampanska polja, gde su Rimljani prvi p u t ugledali njihove
logore. U lakim okrajima, ee konjice no peadije, ogledali su
se i je d n i i drugi. Ali Rimljani nisu bili uznem ireni ni njihovim
dolaskom ni zadravanjem k o jeje produavalo rat. M eutim ,
samnitske vojskovoe su uvidele kako slabe svakodnevnim gubicima i kako im snaga jenjava zbog odugovlaenja rata. Rimljani
545

krenue u bitku s konjicom n a je d n o m i drugom krilu, naloili

su joj da pazi vie na logor, da ga titi od svakog napada, nego
na bitku: ona e cela biti na peadiji. Konzul Sulpicije je stao na
elo desnog krila, Petelije levog. Desna stranaje bila rastegnuta
je r su joj nasuprot stajali Samniti u razreenim redovim a, bilo
stoga da bi opkolili neprijatelja, ili da ne bi sami bili opkoljeni.
Redovi na levom krilu su bili gui, a osim toga d o d ate su im
nove snage na iznenadnu zapovest konzula Petelija. Naime, on
je rezervne trupe, koje su uvane za sluaj da se bitka produi,
uputio u prve redove i sa svim snagam a potisnuo neprijatelja
ve pri prvom napadu. Kad se povukla peadijska linija Samnita
nastupilaje konjica. Meutim, k ad aje krenula napred i nala se
izmeu dve vojske, rimska konjica je podbola konje, napala tu
poprenu kolonu i tako pom eala redove konjice i peadije da
im je na toj strani potpuno porem etila bojnu liniju. Na ovom
krilu je bio prisutan ne samo Petelije nego je stigao i Sulpicije
da bi o h rab rio vojnike. O n je ostavio svoje ljude koji jo nisu
stigli da se sukobe s neprijateljem , a doao je na levo krilo je r
se borbeni pokli tu pre zaorio. K adje video d a je ovde pobeda
sigurna, krenuo je na krilo koje je bilo pod njegovom komandom sa 1.200 ljudi i tu zatekao drugaiju situaciju: Rimljani su
bili potisnuti sa svojih poloaja, a neprijatelj je kao pobednik
napadao njihove razbijene redove. No dolazak konzula je sve
izmenio. Pred pogledom vojskovoe, vojnik povrati hrabrost, a
ljudi koji su doli sa njim bili su vea pom o nego to bi se od
njihovog broja oekivalo. Kada su uli d a je na drugom krilu postignuta pobeda, koju su ve gledali i kod sebe, ponovo su uli
u bitku. I uskoro su Rimljani pobeivali na celom frontu, dok
su Samniti, predajui bitku, bili ubijani i zarobljavani. Mali broj
je pobegao u Malevent, koji se sada zove Benevent.27 A pria se
d a je ubijeno ili zarobljeno 30.000 Samnita.
28.
Posle ove sjajne pobede, konzuli dovedoe legije napred
ka Bovijanu28 da bi ga opseli. Ovde su i zimovali sve dok novi
27 Malevent je grad Hirpina; nazivje verovatno ilirski i znaio bi ,,planinski grad. Maleventum je u latinskom zvualo kao ,,zli dolazak, pa su
ga Rimljani boni ominis gratia promenili u Beneventum, dobri dolazak.
28 Bovijan je bio samnitski grad koji su Rimljani razorili 298. pre n. e.
Naziv se dovodi u vezu sa bikom (bos, bovis), ivotinjom kojaje bila posveena Marsu.
546

konzuli, Lucije Papirije Kursor, biran peti put, i Gaj Junije Bubulko, biran drugi put, nisu imenovali diktatora Gaja Petelija
s kom andantom konjice Markom Folijem. Ovaj preuze vojsku.
Kad saznade da su tvravu Fregele zauzeli Samniti, on ostavi
Bovijan i krenu prem a Fregelama. Poto su Samniti pobegli u
toku noi, ovde je zauzeo Fregele bez borbe i tu ostavio posadu. Potom je k ren u o nazad u K am paniju, najvie stoga da bi
orujem povratio N olu.29 Na vest o dolasku diktatora, ovde su
svi Samniti i mnotvo nolanskih seljaka potraili utoite m eu
bedem im a grada. Osmotrivi poloaj grada, diktator je zapalio
kue onih koji su gusto zbijeni iveli uz bedem e da bi pristup
gradu uinio lakim. U skoro je Nola zauzeta - ili ju je zauzeo
diktator Petelije ili konzul Gaj Junije: u tradiciji se pom inju i
je d a n i drugi. O ni koji tvrde da je ast da zauzme Nolu pripala konzulu, navode da je isti ovek zauzeo i Atinu i Kalaciju,30
a d a je Petelije izabran za diktatora da bi zakucao klin31j e r je
izbila epidemija.
Iste godine su osnovane kolonije Suesa i Pontija.32 Suesa
je pripadala A uruncim a, a Pontiju, koja je bila ostrvo, naseljavali su Volsci kojima je pripadalo i kopno nasuprot njoj. Senat
je takoe doneo odluku da se poalju kolonisti i u Interam nu
Sukasinu,33 ali su konzuli M arko Valerije i Publije Decije tek
sledee godina izabrali trijumvire i poslali 4.000 kolonista.
29.
Rat sa Sam nitim a se bliio kraju, ali pre nego to je Senat bio osloboen ove brige, stigao je glas o ratu sa Etrurcim a.
U ovo vreme nije bilo plem ena - ako se ostavi po strani pokret
Gala - koje bi za Rim predstavljalo veu opasnost, ne samo zato
29 Nola, ,,Novigrad, nalazila se severoistono od Vezuva, na putu od
Kapue prema Nuceri. Grad su navodno osnovali Halkidani u VI veku pre
n. e. U stvari je bio auzonski grad koji su kasnije zauzeli Samniti.
30 Atina i Kalacija su gradovi u Kampaniji.
31 O zakucavanju klina u svetilite Minerve u velikom hramu Jupitera na Kapitolu vided Livije, VII, 3. To je bila ceremonija svetog klina.
32 Ovde je posredi Suesa Numika, tako nazvana da bi se razlikovala od
Suesa Pomecije; njen osniva je Auzon. Razorili su je Sidicini 337. pre n. e.
Novopodignuti grad se zvao Auzona; razorili su ga Rimljani 313. pre n. e., a
312. pre n. e. tamo su uputili svoje koloniste. Pontijaje ostrvo kod Formija.
33 Interamna Sukasina se nalazila na reci Liris; tako je nazvana da bi
se razlikovala od druge dve Interamne.
547

to mu je zemlja bila tako blizu rimske nego i zbog mnogobrojnog stanovnitva. I tako dok j e je d a n konzul zavravao rat u
Samniju, a drugi, Publije Decije, koji je bio teko bolestan, ostao
u Rimu, n a predlog Senata im enovan je diktator Gaj Sulpicije
Long, koji je za kom andanta konjice uzeo G ajajunija Bubulka.
S obzirom na veliinu opasnosti, Sulpicije je uzeo pod zakletvu
sve mlae ljude i sve je, prem a prilikama, izvrio s najveom briljivou. Ali i uz tako velike priprem e nije smerao da krene u
ofanzivni rat, nego je nam eravao da ostane m irno ako Etrurci
s one strane ne budu krenuli. No iste nam ere su imali i Etrurci,
te prem da su bili sprem ni, uzdravali su se od napada. I tako ni
je d n i ni drugi nisu preli granicu.
Ova godina je bila slavna i po cenzuri Apija Klaudija i Gaja
Plaucija. Ime Apija Klaudija imalo je vie sree da ostane u seanju potomstva je r je on izgradio p u t i doveo vodu u grad.34 To
je sve sam izvrio zato to m u je kolega podneo ostavkujer nije
mogao da s njim deli sramotu zbog pristrasnog naina na koji je
revidirao spisak senatora. Apije, koji je posedovao tvrdoglavost,
od starine po zn atu u toj porodici, nastavio je da sam obavlja
ovu dunost. Na predlog ovog Apija, gens Poticija, koji su imali
naslednu sveteniku dunost H erkulovog kulta kod Velikog
rtvenika,35 nauili su dravne robove da obavljaju te sveanosti da bi im predali ovu dunost. Pria se da se onda dogodilo
neto udno, to je dovelo do toga da se obeshrabre novatori
u kultnim i ritualnim stvarima: gens Poticija, koji je u to doba
imao 12 porodica i 30 mukaraca u mladim godinama, potpuno
je izumro i rod im se zatro. Ne samo da se ime Poticija ugasilo
nego i cenzor oslepeo36 da bi se trajno seao srdbe bogova.
30.
Tako su se konzuli sledee godine, Gaj Junije Bubulko
(trei put) i Kvint Emilije B arbula (drugi p u t), alili n arodu
poetkom godine da je senatorski red degradiran izborom senatora, pri em u su m imoieni neki bolji od onih koji su izabrani.
34 Apijev put je isprva povezivao Rim i Kapuu, a kasnije je produen preme Beneventu. Akva Klaudija je prvi vodovod u Rimu, od izvora
u Prenestama, na oko 7 ili 9 milja. Nakon 39 godina, cenzor M. Kurije
Dentat doveo je vodu u Rim iz okoline Tibura.
35 O velikom Herkulovom rtveniku videti Livije, I, 7.
36Apije Klauijeje nosio nadimak Cekus (Caecus), Slepi.
548

O dbili su da priznaju ovaj izbor u kom e nije pravljena razlika

izm eu dobrih i ravih, nego je izvren po naklonosti i omiljenosti. Obnovili su listu senatora koji su na njoj bili pre cenzure
Apija Klaudija i Gaja Plaucija. Ove godine je narod poeo da
dodeljuje i dve vojne kom ande: prvo, predloeno je da 60 vojnih tribuna rasporeenih u etiri legije bira narod - njihov izbo r je ranije bila nagrada koju su odreivali diktator i konzuli,
a narodu je bio ostavljen mali broj poloaja na koje je mogao da
bira svoje ljude; ovaj predlog su podneli narodni tribuni Lucije
Atilije i Gaj Marcije; drugo, n arod je isto tako m ogao da bira
dva pom orska oficira zaduena za oprem u i opravku brodova.
Predlaga ove odluke naroda bio je tribun Marko Decije.
Im ajedna stvar u ovoj godini koja jedva d a je vredna pomena i ja bih je izostavio kada se ne bi ticala religije. Frulai kojima
su poslednji cenzori zabranili da ob ed u ju u hram u Ju p ite ra ,
ozbiljno su se naljutili i svi zajedno otili u Tibur. Kako u gradu
nije bilo vie nikoga ko bi svirao pri rtvovanju, a uznem iren
zbog religijske strane ove stvari, Senat je poslao poslanike u Tib u r s m olbom da nagovore ove ljude da se vrate u Rim. Tiburti
su se rado toga prihvatili i najpre su pozvali te ljude u kuriju i
hrabrili ih da se vrate u Rim. Poto nisu uspeli da ih nagovore
pribegli su planu koji odgovara ljudskoj prirodi. O d reenog
d a n a su svakog od njih pozivali na gozbu p o d izgovorom da
proslavljaju uz m uziku, pa kad su ovi oteali usled popijenog
vina - na to je ova vrsta ljudi uvek bila p o h lepna - uspavane i
pobeene snom strpali su ih u kola i odvezli u Rim. Osvestili su
se kada ih je svetlost onako m am urne iznenadila u kolima koja
su bila ostavljena na Forum u. Tada se n a ro d okupio oko njih
i nagovorio ih da ostanu. Dozvoljeno im je da svake godine tri
dana prolaze gradom u sveanoj odei, uz pesm u i rasputeno,
u raspoloenju koje je sada postalo sveano. Vraeno je i pravo
obeda u svetilitu onim a koji su svirali pri rtvovanju.37 Sve se
ovo dogodilo dok su vrene priprem e za dva velika rata.
31.
Konzuli su podelili kom andu m e u sobom. Kockom
j e Ju n ije dobio ra t sa Sam nitim a, a Em ilije rat sa Etrurcim a.
37
O ovome ima podataka i kod Ovidija, Fasti (VI, 651), i Plutarha,
Quaestiones Romanae. Tri dana proslave, tzv. Mali Kvinkvatrus, 13, 14. i 15.
jula, vaila su kao praznik frulaa.
549

U Samniju je rimska posada u Kluvijima,38 poto nije m ogla biti

pobeena, bila prinuena glau i opsadom da se preda Samnitima. Samniti su one koji su se predali pogubili, a p re toga su ih
svirepo pretukli ibama. Razjaren ovom surovou, smatrajui
da nita nije p ree od zauzim anja Kluvija, konzul Ju n ije ih je
zauzeo istog d an a kada je stigao, a sve mladie je pobio. Odatle je kao pobednik odveo vojsku n a Bovijan. To je bio centar
Pentrijskih Sam nita koji su bili najbogatiji i najm oniji kako u
oruju tako i u ljudima. Kako su vojnici ovamo krenuli podstaknuti ne samo srdbom nego i nadom na plen, gradje bio zauzet.
Prema neprijatelju nije pokazana velika otrina, ali je iz Samnija
odneto vie plena nego ikada i sve je predato vojnicima.
Poto nisu mogli da odole nadm onom rimskom oruju ni
u je d n o j bici, a logori i gradovi su se predavali je d n i za drugima, samnitske voe su svu panju usredsredile na to da nau
pogodno m esto za zasedu da bi tako opkolile ili zarobile rimsku vojsku, rasutu na sve strane radi pljake. Neke izbeglice sa
polja i zarobljenici, dospevi u ruke Rimljana bilo sluajno ili
nam erno, svi su isto izjavili konzulu zato to je to i bilo istinito:
ogrom no stado je n ateran o u b esp u tn u umu. Nagovarali su
konzula da povede legije da bi ga odveo kao plen. U umi je bila
skrivena ogrom na neprijateljska vojska kojaje zaposela i puteve.
Kada su videli da su Rimljani uli u umu, iznenada su krenuli
i uz povike i buku napali neopreznog protivnika. Ovo je najpre
izazvalo strah i nered, a onda su zgrabili oruje, i tovar doneli
u sredinu. Poto se svak rasteretio i opasao oruje, okupili su se
svi oko zastava. Dugom vebom je svak nauio gde m u je mesto
i bez uputstva su sami form irali bojni poredak. Konzul dojaha
tam o gde je bitka bila neizvesna, sjaha s konja i pozva Jupitera,
Marsa i ostale bogove za svedoke da je stigao na ovo m esto ne
traei slavu za sebe nego plen za vojnike. Njegova krivica je
najvie u tom e to je hteo bogat plen za vojnike. A ove sramote
ga moe spasiti jed in o hrabrost vojnika. Stoga neka vojnici napregnu sve svoje snage i neka n apadnu na neprijatelja, koji je u
bici ve poraen, izbaen iz svog logora i lien gradova. Jo poslednju nadu polae u prevaru i zasede, uzdajui se u povoljan
poloaj, a ne u oruje. Ali koje je to mesto koje je neosvojivo
38 Ne zna se gde su se nalazili Kluviji.
550

za rimsko oruje? Neka se sete i fregelanske tvrave i soranske

i svih drugih do kojih je prilaz bio nepristupaan.
Ovim govorom ohrabreni, vojnici su zaboravili na sve tekoe i krenuli na neprijateljsku bojnu liniju kojaje bila postavljena
iznad njih. Ovde je bilo neto tee za borbu je r je kolona morala
da se penje strm om padinom . Ali zatim, poto su se prvi redovi
dokopali zaravnjenog vrha i kadje ostatak kolone shvatio da ve
stoji na ravnom terenu, strah je preao na one koji su bili u zasedi. U panici su beali, bacajui oruje i traei ona ista m esta u
kojima su se malo pre toga skrivali. No mesta kojaje neprijatelj
m ogao teko da otkrije, sada su i same Sam nite zbog sopstvene
prevare uhvatila u zamku. I samo je mali broj otkrio sklonita.
Ubijeno je oko 20.000 ljudi, a Rimljani su se sjurili prem a stadim a koja im je sam neprijatelj ponudio.
32.
Dok se ovo dogaalo u Samniju, u Etruriji se svi osim
A retinjana39 digoe na oruje da bi opseli Sutrij.40 Ovaj grad je
kao saveznik Rima predstavljao kapiju prem a Etruriji. Tako zapoe veliki rat. Tam o stie s vojskom drugi konzul Emilije da bi
saveznike oslobodio opsade. Kada su Rimljani stigli do Sutrija,
njegovi graani su dobrovoljno doneli snabdevanje u njihov
logor. Prvi dan su Etrurci proveli u veanju o tome da li e rat
voditi brzo ili e ga odugovlaiti. Poto je voama vie odgovarao brz nego spor rat, sledeeg dana im je granulo sunce dat je
znak za borbu i Etrurci su pod punim orujem krenuli napred.
Kad je to javljeno konzulu, on je odm ah zapovedio da se vojnicim a izda hrana, a zatim kad su time ojaani, naredio je da uzm u
oruje. N areenje bi izvreno. Kad konzul vide da su sprem ni
i naoruani, on naredi da se zastave iznesu van bedem a logora
i postavi svoju bojnu liniju nedaleko od neprijatelja. Izvesno vrem e su i jedni i dm gi napregnuto stajali, oekujui da neprijatelj
uzvikne pokli i krene u bitku. No ve je i po d n e bilo tu, a ni
na jednoj strani nije bilo baeno koplje. Najzad Etm rci, da ne
bi otili ne uinivi nita, pustie bojni pokli, zatrubie trube i
krenue u napad. Ali i Rimljani sprem no odgovorie. Neprijatelj
39 Arecij je etrurski grad na gornjem toku reke Arno. Rod Cilnii kojim a je pripadao Mecena, poznati zatitnik um etnika u Rimu u Avgustovo vreme, imao je znaajnu ulogu u gradu.
40 Za Sutrij videti Livije, VI, nap. 14.
551

je Rimljane nadmaivao brojem , Rimljani neprijatelja hrabrou. Bitka je bila neodluna, o d n e la je m noge sa je d n e i druge
strane, m eu njim a i one najhrabrije, i stvar nije pretegla ni na
je d n u stranu sve dok druga bo rb en a linija Rimljana nije dola
u prve redove i zamenila um orne borce. A kako kod Etruraca
rezerva nije pojaala prve redove, pali su pogoeni ispred zastava i oko njih. I ni u jednoj bici ne bi bilo ni vee pogibije ni
veeg bekstva da no nije pokrila Etrurce, koji su bili sprem ni
da um ru. Tako su pobednici pre odustali od dalje borbe nego
pobeeni. Po zalasku sunca dat je znak za povlaenje i tako su
se i jed n a i druga vojska vratile u svoj logor.
Posle toga se nije vie nita dogodilo kod Sutrija u ovoj
godini, je r je neprijateljski prvi bojni red bio potpuno uniten
u ovoj bici, a pretekle su samo rezervne trupe, to je bilo jedva
dovoljno za posadu u logorima, dok je kod Rimljana bilo toliko ranjenih da ih je vie um rlo od zadobijenih rana no to je
poginulo u bici.
33.
Kvint Fabije, konzul sledee godine, dobio j e da vodi
rat kod Sutrija. Za kolegu je im ao Gaja Marcija Rutula. Fabije
je doveo zam enu vojsci iz Rima, a Etrurcim a je nova vojska stigla od kue.
V eje prolo m nogo godina a da izmeu patricijskih magistrata i plebejskih tribuna nije bilo nikakve borbe, kad je sukob
izazvala porodica kojoj kao da je sudbina odredila da se uvek
sukobljava s tribunim a i plebejcima. Apije Klaudije je bio cenzor
ve 18 meseci, to je bio rok na koji je ograniena ta sluba po
Emilijevom zakonu.41 Njegov kolega se ve bio odrekao vlasti,
ali on nije m ogao biti nateran nikakvom silom da se povue sa
te funkcije.42 Publije Sem pronije je bio narodni tribun koji je
zapoeo akciju da se cenzura zavri u predvienom roku. Ova
akcija je bila isto toliko pravina koliko i popularna, a nije bila
nita manje draga masi nego nekom od aristokrata. Neprestano
itajui Emilijev zakon i hvalei autora, diktatora Emilija Mamerka, to je cenzuru, kojaje pre toga trajala pet godina i zbog
41 Po Emilijevom zakonu (lex Aemilia) iz 366. pre n. e., cenzori su birani svake pete godine sa mandatom na 18 meseci.
42 U sluaju smrti ili abdikacije jednog cenzora, i drugi je morao da
napusti poloaj. Funkciju cenzoraje morao obavljad kolegijum.
552

svoje duine postala despotska, ograniio na godinu dana i est

meseci, rekao je: Kai nam , Apije Klaudije, ta bi ti radio da si
bio cenzor u vreme kad su cenzori bili Gaj Furije i Marko Geganije? Apije odgovori da pitanje tribuna nem a posebnog znaaja
za njegov sluaj, je r se Emilijev zakon odnosio na one cenzore
za ijeg je slubovanja donet, a n arod je izglasao zakon poto
su cenzori ve bili izabrani. A ono to je poslednje izglasano, to
im a snagu zakona. M eutim, ni on ni oni koji su izabrani posle
ovog zakona nisu obavezni da postupe po njem u.43
34.
Ovi Apijevi sofizmi ne naioe ni kod koga na odobravanje, pa Sem pronije ree: Nije li, Kviriti, ovaj Apije potom ak
onog koji je bio izabran za decemvira n a je d n u godinu, a sam
je sebe izabrao z a jo je d n u , dok tree godine niti je bio izabran niti je sam sebe izabrao, nego je kao privatno lice zadrao
i fasces i vrhovnu vlast i nije odustao od tako produene magistrature pre no to ga je sruila sama mo, iz zla roena, ravo
voena i nezakonito drana?44 To je ona ista porodica, Kviriti,
ije su vas mo i nepravda prinudile da napustite dravu i da
se preselite na Sveto brdo da bi ste joj se suprotstavili, njoj ste
nasuprot izabrali kao zatitu narodne tribune;45 ona je ta zbog
koje su dve vae vojske logorovale na Aventinu;46 to je porodica
koja je napadala zakone o dugu; koja se uvek suprotstavljala
agrarnim zakonim a; o n a je ukinula i brak izm eu patricija i
plebejaca, kao to je prepreila i put plebejcima ka najviim magistraturam a. Ime Apija je opasnije za vau slobodu i od samih
Tarkvinija. Tako, dakle, Apije Klaudije, ve je sto godina kako je
Emilije Mamerko bio diktator i od tolikih cenzora koji su svi bili
plem eniti i sjajni ljudi, zar niko nije itao Zakone XII tablica?
Zar niko nije znao da je vaei zakon ono to narod poslednje
izglasa? Svi su oni to znali, pa su se radije pokoravali Emilijevom zakonu no onom starinskom po kom e su bili izabrani prvi
cenzori, je r je ovaj poslednji izglasao narod, a kada su u pitanju
dva zakona, uvek se stari zamenjuje novim.
43 Oni koji su kasnije izabrani imali su vlast na 18 meseci poto su
docniji zakoni negirali Emilijev zakon.
44 Za decemvire videti Livije, III, 33 i dalje.
45Videti Livije, II, 32 i dalje.
46Videti Livije, III, 1; 13 i dalje.
553

Ili hoe da kae, Apije, da se n aro d ne dri Emilijevog

zakona? Ili da ga se n arod dri, ali da si ti izuzet od zakona?
Emilijev zakon je obavezivao i one silovite cenzore Gaja Furija i
Marka Geganija, koji su pokazali kakvo zlo moe ova magistratura naneti dravi kad su u besu to im je m agistratura skraena
Emilija M amerka, prvaka toga vrem ena u ratu i m iru, svrstali u
najniu kategoriju graana koji plaaju porez. Toga zakona su
se potom drali svi cenzori tokom vrem ena od sto godina; drao
ga se i Gaj Plaucije, tvoj kolega koji je izabran pod istim auspicijama i po istom zakonu kao i ti. Zar njega nije izabrao narod
da s punim pravom bude cenzor? Zar si ti jed in i za koga vai
neka izuzetna i posebna privilegija? Zar e rtveni kralj47 koga
e ti birati zaista i biti kralj je r nosi tu titulu i biran je po svim
pravilima za izbor kralja? Kojeg diktatora smatra zadovoljnim
sa est meseci vlasti, koga intereksa sa pet dana? Smatra b za
drskost da neko bude izabran za diktatora samo zato da bi zabio
klin, ili da bi odrao sveane igre? Kako se tebi ine budalasti i
slaboum ni oni koji su izvrivi velike zadatke za 20 dana, vratili
diktatorska ovlaenja, ili oni koji su izabrani na nepropisan nain, pa napustili poloaj. Zato da navodim prim ere iz starine?
Nije li se nedavno diktator Gaj Menije, kada je stroe postupio
nego to su neki m oni ljudi sm atrali da je dobro za dravu i
kad su ga neki zlonam erni ljudi optuili da je on kriv za ono
za ta je druge optuivao, sam odrekao diktature da bi kao privatno lice izaao na sud? Neu od tebe traiti takvu skrom nost
da ne bi bio izrod u tako vlastoljubivoj i tako oholoj porodici,
i ne traim da ode s vlasti nijedan dan, nijedan as ranije no to
je n eo p h o d n o , nego jed in o da n e pree vrem ensku granicu
kojaje odreena. Cenzuri je dovoljno dodati jed an dan ili jedan
mesec, a on kae da je na tom poloaju tri godine i est meseci
vie no to odreuje Emilijev zakon, i to sam bez kolege. To je
ve slino m onarhiji.
Zar e predloiti da ti se ponovo bira kolega - neto to religija zabranjuje ak i u sluaju smrti jed n o g od cenzora? Nisi zadovoljan time to je sluba najstarijoj svetinji prela tvojom zaslugom iz ruku najuglednijih porodica u ruke robova, kao i kult koji
je ustanovio sam bog; nije bilo dovoljno to je porodica, starija
47 Za rex sacrorum videti Livije, VI, nap. 51.
554

i od sam og poetka grada, sveta ve i po tom e to je pruila

gostoprimstvo besm rtnim bogovima, iskorenjena zahvaljujui
tvojoj cenzuri u toku je d n e godine? Ne, tebi je potrebno da celu
dravu baci u greh iji i znak ve izazivajezu u dui. G radje bio
zarobljen u onom lustrum u48 kad je Lucije Papirije Kursor, da
ne bi napustio poloaj poto m u je kolega Gaj Julije um ro, zatraio njegovo mesto za kolegu Marka Kornelija Maluginensisa.
A koliko je ova elja za vlau bila skrom nija od tvoje! Je r Lucije
Papirije nije sam drao m agistraturu, niti preko vrem enskog
roka odreenog zakonom . Ali ni u tom e nije bilo nikoga ko bi
sledio njegov prim er. Svi kasniji cenzori su abdicirali u sluaj u smrti kolege. Tebe ne obuzdava ni to to sn ti dani cenzure
protekli, niti to to ti je kolega otiao s poloaja, a ni zakon ni
stid. Vrlina ti je u oholosti, u drskosti, u preziru bogova i ljudi.
A ja, o, Apije Klaudije, ne bih hteo zbog samog dostojanstva
ove m agistrature koju dri i zbog strahopotovanja prem a njoj
da te n e samo fiziki povredim nego ni da te nekom grubom
reju nazovem. A i ovo to sam do sada rekao, na to me je naterala tvoja tvrdoglavost. Ali ako se ne pokori Emilijevom zakonu
narediu da te odvedu u zatvor. Kako su nai preci odredili da
ako u izboru cenzora bilo koji od dvojice ne bi dobio broj glasova predvien zakonom , ni drugi ne bi m ogao biti proglaen,
to ja neu trpeti da ti due ostane cenzor poto ne moe biti
izabran samo je d a n .
N akon to je i to i drugo slino tom e rekao naredio je da
zgrabe cenzora i da ga vode u zatvor. Dok su estorica tribuna
odobravala ovo to je inio, trojica su stala na stranu Apija, koji
ih je pozivao u pom o. I tako je, prem da su svi stalei time bili
nezadovoljni, sam nastavio da vodi cenzuru.
35.
Dok se ovo dogaalo u Rimu, Etrurci su ve bili opseli
Sutrij, a konzulu Fabiju, koji je vodio svoju vojsku obroncim a
planina da bi pom ogao saveznicima, napadajui usput neprijateljska utvrenja gde god je to mogao, izala je u susret neprijateljska vojska. Kad je ravnica koja se pruala ispod njega pokazala njihov ogrom an broj, konzul je m alo savio svoju liniju da bi
tako, koristei povoljan teren, sakrio mali broj svojih vojnika pri
usponu na planinu - p u t je bio strm i kam enit. Zatim okrenu
48 Za lustram videti Livije, VI, nap. 38.
555

oruje na neprijatelja. A Etrurci su, ne videi nita drugo osirn

svog mnotva u koje su se i pouzdavali, uli u borbu tako urno
i eljno da su bacili koplja u elji da se to pre sukobe i, potegnuvi maeve, ju rn u li prem a neprijatelju. N asuprot tom e, Rimljani su bacali na njih as koplja as kamenje kojim ih je ovo
mesto dovoljno naoruavalo. Prem da su tako pogaali titove i
kacige i prem da niko nije bio ranjen, ip ak je to izazvalo nered
kod Etruraca, tako da nisu mogli lako prii da se bore izbliza,
a vie nisu imali koplja za b orbu izdaleka. I tako su stajali i izlagali se udarcim a poto ih nita vie nije pokrivalo, pa su neki
ve okrenuli da bee. Na njihovu bojnu liniju, koja se i tako ve
kolebala i postala nesigurna, napali su rimski prvi i drugi bojni
red sa u p e re n im maevima, uz ponovljen bojni pokli. Ovaj
napad nisu Etrurci izdrali i, okrenuvi bojne znake, krenuli su
razbijeni nazad u svoj vojni logor. Ali kad su se rimski konjanici, koji su dojahali preko polja, suprotstavili beguncim a, oni su
sa puta ka logoru krenuli prem a planinam a. Ovde su u gotovo
nenaoruanoj koloni, optereenoj ranjenicima, stigli u Ciminsku urnu. Poto su pobili m noge hiljade Etruraca i poto im je
palo u ruke 38 etrurskih bojnih znakova, Rimljani su zauzeli i
neprijateljev logor i tu stekli ogrom an plen. I onda su poeli da
razm atraju m ogunost da gone neprijatelja.
36.
Ciminska um aje b ilajo neprohodnija i jo vie je zastraivala no to nas je nedavno zastraivao germ anski klanac.49
Sve do ovog vrem ena nije u nju zaao ni sluajni putnik. U nju
se ni sada nije niko usuivao da ue osim samog vojskovoe.
Ostalim aje jo u ivom seanju bio poraz u Kaudijskom klancu.
Od ostalih koji su se tu zadesili, konzulov brat, za koga neki pisci
kau da se zvao Cezon Fabije, a neki da je to bio Gaj Klaudije
i da ga je rodila ista majka kao i Cezona, ponudio je da ode u
izvianje i da se ujutru vrati s pouzdanim obavetenjima. O n je
stekao obrazovanje u Cerama, u kui prijatelja, i o tu d je znao
etrursko pismo, a znao je dobro i etrurski jezik. Kod nekih pisaca sam naao da je tada bilo uobiajeno da m ladi ljudi ue
etrursko pism o kao to sada ue grko. Ali je verovatnije da je
49
Livije verovatno misli na Cezarov pohod na Germaniju 55. pre
n. e.,ili Agripin pohod 38. pre n. e. Oba dogaaja su se odigrala u njegovo vreme.
556

u n jem u bilo neeg po seb n o g to ga je navelo da se um ea

m eu neprijatelje, tako hrabro se pretvarajui. Kau da m u je
je d a n rob bio jed in i pratilac. On je odrastao sa njim i znao je
etrurski jezik kao i njegov gospodar. Krenuli su ne znajui nita
d rugo sem nekih optih predstava o oblasti u koju je trebalo
prodreti i imena onih koji su bili na elu pojedinih naroda, tako
da ne bi bili otkriveni ako bi oklevali u razgovoru o poznatim
stvarima. Krenuli su odeveni kao pastiri i nosili orue seljaka,
srpove i po dva koplja. Ali ni poznavanje jezika ni nain na koji
su bili naoruani nisu ih titili toliko koliko opte uverenje da se
niko od stranaca ne bi usudio da ue u Ciminski klanac. Kau
da su prodrli sve do Kamerina50 u Umbriji. Ovde su se usudili da
kau da su Rimljani. Izvedeni pred senat vodili su razgovore u
ime konzula o savezu i prijateljstvu. Bili su prijateljski prihvaeni
i bilo im je naloeno da jave Rimljanima da e im biti dostavljeno snabdevanje za vojsku za 30 dana ako zau u ove oblasti i da
e se mladii kamerinskih Um bra staviti pod njihovu kom andu.
K ad aje to javljeno konzulu, on je uvee kod prvih straa
poslao kom oru napred, a zatim je naredio legijama da krenu
posle kom ore. On lino ih je sledio s konjicom. Kad je sledeeg
dana svanulo projahao je pored neprijateljskih predstraa koje
su bile postavljene ispred klanca. Poto je tako drao neprijatelja dovoljno dugo u napetosti, povukao se u logor, a zatim je
izaao na drugu kapiju logora i pre noi stigao kolonu.
Idueg dana u osvit su ve drali planinski lanac Ciminija.
O datle je konzul, gledajui na plodna polja Etrurije, poslao na
njih vojnike. I ve su se Rimljani s plenom vraali, kad ih je presrela eta seljaka koju su njihove voe na brzinu sakupile. No
ovi osvetnici plena bili su tako neobueni da su zamalo i sami
postali plen. Poto su ih pobili ili razjurili, Rimljani su se kao
pobednici, pustoei polja na sve strane, vratili u logor natovareni ogrom nim plenom . I upravo tad stigoe petorica legata
s dvojicom narodnih tribuna nosei Fabiju odluku Senata da ne
prelazi Ciminski klanac. Poto su, sreom, stigli suvie kasno da
bi spreili rat, vratili su se u Rim kao vesnici pobede.
37.
Ovorn ekspedicijom konzula, rat u stvari nije bio okonan nego proiren, je r je pustoenje zemlje u podnoju Ciminskih
50 Kamerin, grad na izvoru reka Potence i Kjentija.
557

planina izazvalo nezadovoljstvo ne samo kod Etruraca nego i kod

Umbra koji su se graniili sa njima. I tako pod Sutrij stie vojska
brojnija nego ikad dotle; i ne samo da su svoje logore pomerili
napred, ispred ume, nego su iz elje da se to pre sukobe s Rimljanima postavili svoju bojnu liniju u polju. Poto su to uinili,
ostali su na svom mestu preputajui neprijatelju prostor nasuprot sebi. Potom kad su videli da Rimljani ne prihvataju borbu,
sdgli su do bedem a. Poto su ovde videli da su i neke predstrae
povuene u utvreni prostor, poeli su da dovikuju vojskovoama da im se h ran a za taj dan donese iz logora: oni e ostati pod
orujem i krenue na neprijateljski logor ili u toku noi ili kad
svane. A rimsku vojsku, koja nije bila nita mirnija, zadravao je
vojskovoa. Ve je bilo oko deset asova pre podne kad je naredio da vojnici uzm u sledovanje, da budu pod orujem i spremni
da odgovore na bojni znak u bilo koje doba dana ili noi. Vojnicim aje uputio malo rei, veliajui uspehe u ratu sa Samnitima
i potcenjujui Etrurce: jed a n neprijatelj se ne moe porediti s
drugim, a ni njihov broj. M eutim, ima jed n o tajno oruje i za
njega e saznati kada za to doe vreme. Dotle treba utati. Ovim
zagonetnim reim a hteo je da probudi kod vojnika uverenje da
je neprijatelj izdan kako bi im podigao duh je r su bili prestraeni
velikim brojem neprijatelja. A kako su Etrurci stajali bez utvrenja, izgledalo je blizu istine ono to je on izmislio.
Poto su uzeli hranu, predali su se snu. Oko etvrte strae
bili su probueni bez buke i stavili oruje na sebe. Konjuarima
su date m otke da bi razorili bedem i ispunilijarak. Bojnu liniju
su postavili ispred bedem a, a odabrane kohorte su stajale na izlasku iz kapije. Na dati znak malo pre osvita, koji je u letnjim noima trenutak najvee pospanosti, kolona izae kroz razrueni
bedem i napade neprijatelja rasturenog po celom polju. Jedne
su ubijali dok su leali u snu, druge polupospane na njihovim
leajima, a najvie one koji su pourili ka oruju. Budui da su
ovi ostali i bez bojnog znaka i bez voa koje bi sledili, Rimljani
ih razbie i krenue da ih gone. Je d n i pooe ka logoru, drugi
prem a umi; um a im je pruila utoite, dok je logor, postavljen usred polja, bio zauzetjo istog dana. N areeno je da se
zaplenjeno zlato i srebro odnese konzulu, a ostalo je predato
vojnicima. T og dana je ubijeno ili zarobljeno 60.000 neprijateljskih vojnika.
558

Neki istoriari kau da je ova slavna pobeda s one strane

Cim inske ume steena kod Peruzije51 i da je stoga u rimskoj
dravi zavladao veliki strah da bi vojska m ogla biti zatvorena u
tako velikom klancu i opkoljena Etrurcim a i Um brim a koji su
m ogli doi sa svih strana. Ali bez obzira n a to gde je bitka voena, Rimljani su bili pobednici. I tako se pojavie poslanici iz
gradova koji su mogli biti centri etrurskog naroda u to vreme, iz
Peruzije, Arecija i Kortone, te zatraie od Rimljana mir. Postigli
su da se sklopi prim irje na 30 godina.
38.
Dok se ovo dogaalo u Etruriji, drugi konzul, Gaj Marcije Rutul, oduzeoje najuri Alife od Samnita. Mnoge druge tvrave i sela bili su ili razoreni, ili su neoteeni pali pod rimsku vlast.
U isto vreme rim ska flota pod kom andom Publija Kornelija, koga je Senat o d red io da nadgleda obalu, otplovila je u
K am paniju i stigla u Pom peje. Pom orski saveznici52 krenue
da pljakaju polja N ucerije. Poto su brzo opustoili ona koja
su bila blizu, pa je i povratak na brodove bio siguran, krenuli su
dalje iz elje za plenom , kako se to esto dogaa, izazivajui neprijateljstvo. Dok su bili rastureni po poljima nije im niko izaao
u susret, prem da su mogli biti uniteni. Kada su se neoprezno
vraali u koloni, seljaci koji su ih pratili napali su ih nedaleko
od brodova, oduzeli im plen, a neke i ubili. O ni koji su umakli
pogibiji bili su u nered u naterani nazad u brodove.
D o k je prelazak Kvinta Fabija preko Ciminskog klanca izazivao strahovanja u Rimu, kod Sam nitaje prim ljen kao radosna
vest, kao da je rimska vojska u klancu zatvorena i opkoljena. Seali su se Kaudijskog klanca i govorili da je ovaj narod sa istom
neopreznou iz elje da vidi ta je sa o n e strane, zaveden u
besputan klanac i odseen ne toliko zbog neprijatelja koliko
tekim terenom . Ve su s radou rneali i zavist to je srea u
ratu s Rimljanima p ren eta sa Samnita na Etrurce. Stoga su urili da sakupe sve svoje snage da bi slomili Gaja Marcija, drugog
konzula. Pourili su da nau put preko zernlje Marsa i Sabinjana
u Etruriju ukoliko bi Marcije izbegao sukob. Voena je surova
51 Peruzia, jedan od najznaajnijih etrurskih gradova u unutranjosti, kod dananje Perue.
52 Pomorski saveznici (socii navales), narodi ili gradovi koji su Rimljanima davali brodove u sluaju rata.
559

bitka, pogubna za obe strane i s neizvesnim ishodom . A kako

je bila nereena, proneo se glas da su Rimljani pobeeni, da su
izgubili neke ljude konjikog stalea i nekoliko tribuna, pa i jednog legata, a ono to je bilo najvanije da je i sam konzul ranjen.
Kako se obino dogaa, glas o tom e je preuveliavan i senatori su obuzeti strahom odluili da im enuju diktatora. Niko
nije sum njao u to da treba izabrati Papirija Kursora, za koga se
verovalo da je bio ovek najveeg vojnog iskustva. Ali niti je glasnik m ogao sigurno stii u Samnij, gde su svi bili neprijateljski
raspoloeni prem a Rimu, niti su bili sigurni d a je konzul jo u ivotu. Drugi konzul, Fabije, bio je u svai s Papirijem. Smatrajui
da privatna svaa ne bi trebalo da stoji na putu javnim interesima, Senat je odluio da ovome uputi poslanike, izabrane m eu
bivim konzulim a, koji e ga ne samo dravnim nego i linim
autoritetom naterati da zaboravi na neprijateljstvo radi dobra
otadbine. Kad su poslanici stigli Fabiju i predali m u senatsku
odluku, uz rei koje su odgovarale onom e to je naloeno, konzul se oborivi oi zemlji povukao, ostavljajui poslanike u neizvesnosti ta e uiniti. Zatim je u tiini noi k o jaje nastupila
imenovao za diktatora Lucija Papirija, kao to je to bio obiaj.
Kada su m u poslanici zahvalili to je tako sjajno savladao svoja
oseanja, naili su na uporno utanje. Otpustio je poslanike bez
odgovora ili objanjenja za svoj postupak, a ini se da je jakom
voljom savladao veliki bol.
Papirije j e za kom andanta konjice im enovao G ajaju n ija
Bubulka. Kada je od kurijatske skuptine zatraio da potvrdi njegov izbor,53 to je bilo prekinuto loim predznakom je r je kurija
Faucija bila prva pri glasanju,54 a bila je poznata po dva poraza: zauzimanju grada55 i Kaudijskom miru. Oba su se dogodila
u godinam a kada je ova kurija im ala pravo da se prva izjasni.
53 Kurijatska skuptina je postojala jo u doba kraljeva u Rimu; to
je bio skup mukaraca po kurijama. Kurija je bilo ukupno 30; po 10 u
svakom od tri starinska plemena, Ticiji, Ramni i Luceri. U doba republike, centurijatska skuptina preuzima politiku funkciju, a kurijatska
zadrava neke ceremonijalne dunosti, na primer sveano dodeljivanje
imperijuma (vrhovne vlasti) konzulima i pretorima. Ona je odobravala i
adopciju u drugi gens.
54 Pri glasanju, kurije su izvlaene kockom.
55 Misli se na galsko zauzimanje Rima.
560

A Licinije M acer jo je d n o m uini ovu kuriju zlosrenom: porazom koji je pretrpeo kod Kremere.56
39.
Sledeeg dana diktator je ponovio auspicije i sproveo
zakon. I pod uticajem straha za vojsku prevedenu preko Ciminske um e krenu s legijam a koje su nedavno bile regrutovane
i stie do L ongule. Poto je od M arcija prim io stare vojnike
poveo j e vojsku u boj. Cinilo se da i neprijateljstvo rado prihvata borbu. Ije d n i i drugi su se postrojili pod orujem, ali je
i no nastupila, a oni nisu zapoeb bitku. Uzdajui se svaki u
svoju snagu, ne potcenjujui neprijatelja, postavili su vojne logore na maloj udaljenosti je d n i od drugih. Prim enjujui sveti
zakon,57 Etrurci su sakupili vojsku tako da je svaki vojnik birao
jo jednog, i borili su se s tolikom hrabrou i tolikim snagam a
kao nikad dotle ni u jed n o j bici. B o rb aje voena s toliko ara
da ni sa je d n e ni sa druge strane nije bilo baeno nijedno koplje; bitkaje voena od samog poetka samo maevima i veoma
otro, a kako pobeda izvesno vreme nije pretegla ni na je d n u
stranu, to je bivala sve surovija. Cinilo se da se ne bore sa ve
pobeenim Etrurcim a nego sa sasvim novim plem enom . Niko
ni na jed n o j strani nije krenuo u bekstvo. Padoe prvi redovi,
oni koji su ili ispred zastava, a da zastavnici ne bi bili otkriveni,
od drugog bojnog reda postade prvi. Zatim su dovedeni vojnici
iz poslednjih rezervi. N apor i opasnost su bili tako veliki da su
rimski konjanici sjahali s konja i krenuli na prve neprijateljske
redove, suprotstavljajui im i oruje i svoja tela. Ovo kao da je
uspostavilo novu bojnu liniju kod onih koji su ve poputali. To
pokoleba etrurske zastave. O ni iza konjanika, prem da su bib
posustali, sledili su ih u napadu i tako su neprijateljski redovi
bili razbijeni. Time se zapoela slamati etrurska upornost i neke
m anipule su se pokolebale; kada su ovi jed n o m okrenuli lea,
kod ostalih je nastalo bekstvo. Toga dana je ratna srea prvi put
slomila mo Etruraca, koji su dotle sve vie iveli u izobilju. Sva
njihova snaga bila je slom ljena u bici; u istom napadu im je zauzet logor i opljakan.
56 Bitka se odigrala 477. pre n. e. i u njoj je izginuo ceo rod Fabija.
57 Onoga ko povredi sveti zakon (lex sacrata) kanjavali su bogovi.
Oni koii su stupali u vojsku polagali su zakletvu po odreenoj formuli
(videti Livije, X, 28).
561

40.
I rat u Sam niju se uskoro izjednaio sa ovim i po opasnosti i po slavnom zavretku. P ored drugih ratnih priprem a,
neprijatelj je zablistao svojim bojnim poretkom , s novim i sjajnim orujem. Bile su dve vojske, od kojih je je d n a im ala titove ukraene srebrom , a druga zlatom. A titovi su irnali ovakav
oblik: gore su bili iri da bi pokrili grudi i ram ena, s ravnom
gornjom ivicom, a dole su se zavravali kao klin da bi se njim a
lako rukovalo. Panciri su im bili postavljeni sunerom i titili su
im grudi, a leva n o g a je bila pokrivena. Na glavi su imali kacigu
s perjanicom , koja im je i stas inila viim. Tunike ,,zlatnih vojnika su bile raznobojne, a ,,srebrni su nosili bele lanene. U ovih
behu i korice za ma srebrne kao i pojasevi, a u prvih zlatni; pokrivai za konje behu zlatom izvezeni. Desno krilo bee ovima
odreeno, a drugim a levo. Rimljanima su ve bili poznati i ova
oprem a i sjajno oruje; njihov vojskovoa ih je, m eutim , uio
da vojnik m ora biti hrabar, a ne pokriven zlatom i srebrom; gvoem i hrabrou treba da tutnji. Je r ovo je bio pre ratni plen
no oruje, sijalo je pre bitke, a gubilo je sjaj u krvi i ranam a.
Nauili su da je hrabrost ukras vojnika, a sve ostalo sledi posle
pobede; bogat neprijatelj je nagrada pobediocu, m a koliko da
je sam siromaan.
T akoje Kursor poveo vojnike u borbu poto ih je ohrabrio
reim a. Sam j e bio na desnom krilu, a levim je kom andovao
kom andant konjice. Ve pri prvom sudaru razvi se velika bitka s neprijateljem , ali i borba, nita blaa, izm eu diktatora i
k om andanta konjice oko toga n a ijoj e strani biti pobeda.
Sluajno se dogodilo d a je Ju n ije prvi potisnuo neprijatelja.
S levim rim skim krilom suprotstavio se desnom sam nitskom ,
gde su se po obiaju Samnita nalazili oni koji su sami sebe rtvovali, pa stoga bili u beloj odei i nosili belo oruje. Govorei da
e ih rtvovati O rku,58Junije krete na njih, porem eti im redove
i nesumnjivo im razbi bojni poredak. Kada diktator to vide, on
uzviknu: Zar e pobeda biti na levom krilu? Zar e ono na desnoj strani, kojim kom anduje diktator, slediti druge u napadu?
Zar nee odneti najvei deo pobede? O hrabri vojnike tako da
n itije peadija preputala vostvo konjici, niti su legati zaostajali
58
Bog Ork (Orcus), grki Pluton. bio je gospodar carstva mrtvih; nisu poznati ni njegov kult ni njegov hram.
562

u revnosti za vojskovoom. M arko Valerije na desnom krilu,

Publije Decije na levom, obojica bivi konzuli, odjahae konjici
koja je bila postavljena na krilima, hrabrei je da s njim a uzme
deo slave i da izvri juri na neprijateljeve bone strane koje su
im stajale nasuprot. Ova nova opasnost opkolilaje neprijateljsku
liniju sa obe strane, pa kad su rimske legije na uas neprijatelja
g runule diui bojni znak, nastade beanje neprijatelja. Polje
uskoro prekrie pali vojnici i sjajno oruje. Samniti su se prvo
dokopali svog vojnog logora, ali ni tu nisu mogli da se zadre.
Poto je zauzet i opljakan pre noi, p re d a tje ognju.
Po odluci Senata, d ik tato rje slavio trijum f kome je najvei
sjaj dalo zaplenjeno oruje. O no je izgledalo tako velianstveno da je bilo razdeljeno vlasnicima radnji srebrom 59 da njim e
ukrase Forum. Kau d a je tada nastao obiaj da edili ukraavaju
Forum kad preko njega prelaze tense.601 neki Rimljani su upotrebljavali ovo izuzetno oruje u ast bogova, dok su Kampanci,
iz prezira i mrnje p rem a Samnitima, tim ukrasnim orujem naoruavali gladijatore koji su ih zabavljali za vreme gozbe i koje
su nazivali Samnitima".61
Iste godine konzul Fabije je vodio borbu sa ostacima Etruraca kod Peruzije, a p o beda je bila sigurna i laka. Zauzeo bi i
sam grad - kao pobednikje, naime, stigao do bedem a - da nisu
izali poslanici i predali grad. Poto je ostavio posadu u Peruziji,
a poslanike iz Etrurije koji su traili rimsko prijateljstvo poslao
ispred sebe u Rim, uao je u grad u trijum fu, slavei jo sjajniju
pob ed u nego diktator. Slava za pobedu nad Samnitima pripadala je velikim delom legatim a Publiju Deciju i Marku Valeriju.
N arod ih je na sledeim izborim ajednoglasno izabrao, jed n o g
za konzula, drugog za pretora.
41.
Zbog slavne pobede nad Etrurcima, Fabiju je produen
konzulat, a Valerije je etvrti p u t bio biran za pretora. Konzuli
59 Argentarii je kod Livija moguno prevesti i kao menjai srebrnog
novca. U Rimu je poeo da se kuje srebrni novac oko 40 godina posle
ovog dogaaja. Moguno je da su menjali srebrni novac koji je stizao iz
Etrurije i Velike Grke (Magna Graecia) n aju g u Italije.
60 Tensa, kola na kojima su se kipovi kapitolskih bogova vozili u sveanoj procesiji od Kapitola do Cirkusa u vreme cirkuskih igara.
61 Kampanci su, kao i Rimljani, primili gladijatorske igre verovatno
od Etruraca.
563

su podelili kom andu i Decijuje dopala Etrurija, a Fabiju Samnij.

Ovaj poslednji krenu protiv Nucerije Alfaterne.62 Poto su opsaeni odbili ono to im je ponueno kad su zatraili mir, on je napadom prisilio grad da se preda. Sa Sam nitim aje voena borba i
oni su pobeeni u beznaajnom okraju. Ova borba ne bi bila ni
zapamena da se tada Marsi nisu prvi put sukobili s Rimljanima.
I Peligni, koji su sledili Marse u pobuni, imali su istu sudbinu.
I drugi konzul, Decije, isto tako je imao sree u ratu. Tarkvinjane je zastraivanjem naterao da daju ito za vojsku i da trae
prim iije na 40 godina. Neka utvrenja naroda Volsinija zauzeo
je najuri i razorio ih da ne bi sluila kao sklonita neprijatelju.
Poto se rat proirio na sve strane nastao je takav strah da su svi
oni koji su se smatrali Etrurcim a zatraili m ir od konzula. Meutim , to nisu postigli, ali im je dato prim irje na godinu dana.
O d neprijateljaje zatraeno da rimskoj vojsci da platu za godinu
dana i po dve tunike - to je bila cena primiija.
Mir u Etruriji je naruila iznenadna pobuna Um bra, plemena koja su bila poteena od nevolja rata. Jedino su njihova polja osetila prolazak vojske. O ni pokrenue svoju om ladinu, a uz
to i m noge Etrurce da se pobune. Organizovali su toliku vojsku
da su se hvalili, uzdiui sebe i prezirui Rimljane, kako e konzule ostaviti iza sebe u Etruriji, a d a e sami krenuti u napad na
Rim. Kad su konzula Decija obavestili o tome ta su ovi naumili,
on je krenuo iz Etrurije ka Rimu ubrzanim marem i zaustavio
se u poljim a koja su pripadala Pupiniji,63 paljivo oslukujui
vesti o neprijatelju. Ni u Rimu nisu potcenili opasnost od rata
sa Umbrima. I same pretnje su izazivale strah kod onih koji su u
galskom ratu videli kako je grad u kom e ive nezatien. Stoga
su uputili poslanike konzulu Fabiju da hitno vodi vojsku u Etruriju ako im a p red a h a od rata sa Sam nitim a. Konzul se pokori
naredbi i ubrzanim marem krenu ka Mevaniji64 gde su se tada
nalazile etrurske snage.
62 Nucerija Aifaterna je bila jedan od najznaajnijih gradova u Kampaniji, na raskru puteva od Nole prem a Beneventu; navodno je bila
pelazgo-peloponeskog porekla.
63 Pupinija se nalazila juno od reke Aniona, nedaleko od Gabija.
64 Mevanija je grad u Umbriji, izmeu Perue i Asizija; u antici je bila poznata po gajenju stoke.
564

Iznenadna pojava drugog konzula, za koga se verovalo da

je zauzet ratom u Samniju, daleko od Um brije, tako je prestraila U m bre da su jed n i smatrali kako se treba povui u utvrene
gradove, a drugi da bi trebalo prekinuti rat. Ali ljudi iz jed n o g
njihovog okruga, koji se nazivao M aterina, ne samo da su ostale
drali pod orujem nego su ih odm ah poveli u borbu. Napali
su Fabija d o k je utvrivao svoj logor. K adaje konzul video kako
bez vrstog poretka napadaju na utvrenje, pozvao je vojnike
da napuste posao i postavio ih za bitku onako kako se moglo s
obzirom na mesto i vreme. Hrabrio ih je isdnskom pohvalom za
slavu koju su stekli u ratu protiv Etruraca i u Samniju, i pozivao
da ovaj beznaajan dodatak rata s E trurcim a uspeno zavre i
kazne ih za bezbonu pretnju da e napasti Rim. Ovo su vojnici
prim ili s takvim oduevljenjem da su spontanim bojnim pokliem prekinuli vojskovoin govor i pre no to je pala kom anda,
krenuli u irokom frontu na neprijatelja uz jednoglasne zvuke
tru b e i rogova. Juriali su kao da p re d njim a nisu bili ljudi i
oruje. Cudesno je to rei, ali su najpre oteli zastave zastavnicima, a zastavnike odvukli do konzula; zatirn su naoruane ljude
gurali iz je d n o g bojnog red a u drugi. Gde su naili na otpor,
vie su se borili titovima no maevima, udarajui neprijatelja i
obarajui ga na zemlju. Vie ljudi je zarobljeno nego pobijeno,
a du bojne linije uo se samo je d a n glas, onaj koji je nareivao da se poloi oruje. I tako je usred bitke vrena predaja,
i to onih koji su rat zapoeli. Toga i sledeeg dana predali su se
i ostali umbrijski narodi. Stanovnici O krikula65 prim ljeni su za
saveznike uz garanciju.
42.
Fabije, pobednik na bojnom polju koje je kockom bilo
dodeljeno drugom , vrati potom vojsku u svoju oblast. I kao to
m u je narod u prethodnoj godini produio konzulat, tako m u je
sada Senat zbog uspeno voenog rata produio vojnu komandu i za sledeu godinu, u kojoj su konzuli bili Apije Klaudije i
Lucije Volumnije, uz veliki otpor prvog. U nekim analim a sam
naao da je cenzor Apije Klaudije traio konzulat, a da je njegov izbor osporavao narodni tribun Lucije Furije, traei da se
najpre odrekne cenzure. Posle izbora, njegov kolegaje odreen
65
Okrikul je umbrijski grad na uu Nara u Tibar, na Flaminijevom
putu, 44 milje severno od Rima.
565

da vodi novi rat sa Salentinim a,66 a Apije je ostao u gradu da u

civilnim poslovim ajaa svoju m o poto je sticanje ratne slave
preputeno drugim a.
Volum nije j e opravdao svoj izbor. V odioje m noge bitke i
neke neprijateljske gradove je zauzeo n a ju ri. B io je izdaan
pri podeli plena, a svoju d obroudnost, koja je sam a po sebi
prijatna, poveao je ljubaznou. Na taj nain, vojska je postala
sprem na da se izlae opasnosti i naporu.
Kvint Fabije se kao prokonzul sukobio sa samnitskom vojskom kod Alifa. Ishod je bio siguran: neprijatelji su bili razbije n i i saterani u svoje logore. Ne bi zadrali ni logor d a je dan
potrajao due. Ipak su opkoljeni pre mraka, a postavljene su i
strae da niko ne bi umakao. Sledeeg dana, ve pri pojavi prve
svetlosti, poeli su da se predaju. Predaja onih koji su bili Samniti p rim a n a je pod uslovom da odu samo u jed n o j tunici; svi
su bili poslani pod jaram . Samnitski saveznici nisu bili zatieni
nikakvom garancijom i 7.000 ih je predano u ropstvo. O ni koji
su rekli da su H ernici drani su posebno pod straom, a Fabije
ih je sve poslao u Rim pred Senat. Poto su im postavili pitanje
da li su bili nasilno regrutovani ili su se dobrovoljno borili na
samnitskoj strani protiv Rim ljana, pred an i su L atinim a da ih
uvaju, a novim konzulim a Publiju K orneliju Arvini i Kvintu
Marciju T rem ulu - oni su u m euvrem enu bili izabrani - naloeno je da o ovoj stvari ponovo iscrpno izveste Senat. Ovo
su H ernici uzeli za zlo. N arod A nagnije67je sazvao skup svih
naroda u cirkusu koji se nazivao Pomorski cirkus i u njem u su
svi H ernici osim onih iz Alatrija, F erentina i V erule68 objavili
rat Rimljanima.
43.
Fabijev odlazak je izazvao nove nem ire u Samniju. Kalacija i Sora su zajedno s rimskom posadom kojaje ostavljena u
njima bile zauzete, a sa zarobljenim vojnicima se sram no postupalo. Stogaje tam o upuen s vojskom Publije Kornelije. Marciju
66 Salentini sn pleme ilirskog porekla koje su Rimljani nazivali Mesapima; na njihovoj teritoriji se nalazio i grad Brundizij.
67 Anagnija je bila grad Hernika u Laciju; njeni graani su od 306.
pre n. e. bili u Rimu cives sine suffragio (graani sa privatnim pravima, ali
bez prava glasa).
68Alatrij, Ferentin i Verula su bili gradovi Hernika u Laciju.
566

je pao u deo rat s novim neprijateljem - ra t je bio objavljen

Anagniji i ostalim H ernicim a. Isprva su sva vana mesta izm eu
logora dvojice konzula zauzeli neprijatelji, tako da ni glasnici
nisu mogli da se probiju. Stoga su nekoliko dana bili u potpunoj
neizvesnosti o svemu to se dogaalo i svaki konzulje postupao
sam ostalno, ne znajui nita o onom drugom . I u Rimu je zavladao strah za njihovu sudbinu, pa su regrutovani i uzeti pod
zakletvu svi odrasli mukarci, a priprem ljene su i dve nove vojske
za sluaj iznenadne opasnosti. Ovoliki strah, m eutim , nije odgovarao pravoj opasnosti od sadanjeg rata, a ni staroj slavi ovog
plem ena. Nisu se usudili na bilo ta vano i za nekoliko dana
su izgubili tri logora na ovom prostoru. Sklopili su prim iije na
30 dana i uputili poslanike u Rim. Pristali su da vojnicima daju
platu za dva meseca, da im obezbede snabdevanje i da svakom
vojniku dadu po tuniku. Senatje vratio poslanike Marciju, kome
je dozvolio da postupi s H ernicim a kako sam nae za shodno.
I on prim i predaju ovog plem ena.
I u Sam nijuje drugi konzul bio nadm oniji od neprijatelja
po snazi, ali je bio u nepovoljnijem poloaju zbog terena. Sve
puteve je drao neprijatelj, a zauzeo je i p rirodni prolaz kroz
klanac, u kojem nije bilo puta, tako da nije moglo biti dopremano snabdevanje. A konzulu nije polo za rukom da ih izazove na
bitku, prem da je svakog dana pruao priliku za to. Bilo je jasno
da Sam nitim a nije odgovarala bitka, a Rim ljanim a odlaganje
rata. Dolazak Marcija, koji je posle pokoravanja H ernika pourio kolegi u pom o, na kraju je oduzeo neprijatelju m ogunost
da odlae bitku. Poto su smatrali da nisu jed n ak i po snazi ni
vojsci jed n o g konzula, shvatili su da im nee ostad nikakva nada
za spas ako dozvole da se spoje dve konzulske vojske. Stoga u
haotinom maru krenue u susret Marciju. Ovaj smesta sakupi
sav teret na sredinu i, koliko m u je to vrem e dozvoljavalo, uredi
vojsku za borbu. Najpre bojni pokli, a zatim i oblak praine koji
se u daljini video, izazvae uzbunu u logoru drugog konzula, te
on odm ah naredi vojnicima da zgrabe oraje i da tog asa krenu
u bitku. Napao je bok neprijateljske kolone, zauzete u drugom
okraju, uzvikujui da e biti neviena sram ota ako dozvole da
druga vojska uiva obe p o bede i ako n e potrae slavu u ratu
koji sami vode. Tu gde je napao, razbio je neprijateljsku kolon u na dva dela i kroz sredinu krenuo na neprijateljski logor.
567

Kako je bio bez ljudi, zauzeo ga je i spalio. Kada Marcijevi vojnici ugledae logor u plam enu, a i neprijateljski vojnici to isto
videe, nastade bekstvo Sam nita na sve strane. Ali sm rt je na
sve strane zatvarala put bekstvu i nije vie bilo m esta gde bi se
moglo nai utoite.
Ve je oko 30.000 neprijateljskih vojnika bilo palo, kad je
konzul dao znak da se povuku. I dok su sakupljali snage i meusobno je d n i drugim a estitali, iznenada su u daljini ugledali
nove neprijateljske kohorte koje su regrutovane kao pom o.
One izazvae nov sukob. Pobednici krenue na njih i ne ekajui
nareenje konzula niti bojni znak za poetak borbe, uz uzvike
da e nauiti Samnite da su ovo regrutovanje izvrili sebi na zlo.
Konzuli su popustili pred borbenim arom legije, je r su dobro
znali da novi neprijateljski vojnici nee ni pokuati da se bore
kada se na u m eu starima koji su u rasulu i bekstvu. I nisu se
prevarili u oekivanju: sve samnitske snage, stare i nove, okrenue u bekstvo i dograbie se oblinjih planina. Tam o se uputi
i rimska kolona, pa vie nigde nije bilo sigurnog m esta za pobeene. O terani s planinskih lanaca kojih su se dokopali, svi su
uglas traili mir. Poto su obeali da e dati ito za tri meseca,
platu vojnicima za godinu i po je d n u tuniku za svakog vojnika,
ovi molioci za m ir upueni su Senatu.
Kornelije je bio ostavljen u Samniju, dok se Marcije vratio
u Rim u trijum fu koji mu je bio dodeljen za pobedu nad Hernicim a. O d lu en o je da m u se postavi statua na konju i ona
se nalazila ispred Kastorovog hram a. H ernikim narodim a iz
Alatrija, Verula i Feretina vraeni su njihovi zakoni, j e r su vie
voleli to nego da steknu rimsko graansko pravo. Dato im je i
pravo da m eusobno sklapaju brakove. To je privilegija koju
su izvesno vrem e samo oni uivali m eu H ernicim a. N arodu
Anagnije i nekim drugim a koji su se digli na oruje protiv Rim ljana dato je graansko pravo, ali bez prava glasa. Oduzeto im je pravo na skupove i pravo braka sa drugim narodim a,
a zabranjeno im je i da biraju magistrate osim onih koji su se brinuli o religiji.
Ove g o d in e je cenzor Gaj Ju n ije Bubulko zapoeo graenje hram a Spasu.69 Na to se bio zavetovao kao konzul za vreme
69 Hram Spasa se nalazio na bregu Kvirinal.
568

sam nitskog rata. O n i njegov kolega M arko Valerije Maksim

sagradili su puteve kroz zemlju o dravnom troku. Ove godine
je bio obnovljen i ugovor s Kartaginom trei put, a njihovi poslanici koji su radi toga doli u Rim bili su bogato obdareni.
44.
Iste ove godine, diktaturuje drao Publije Kornelije Scipion, s kom andantom konjice Publijem Decijem M urom. Oni
su odrali skuptinu radi izbora konzula poto nijedan konzul
nije mogao da ostavi rat. Za konzula su izabrani Lucije Postumije i Tiberije Minucije. Pizon70 stavlja ove konzule posle Kvinta
Fabija i Publija Decija, izostavljajui dve godine u kojima su, kao
to smo ve izneli, konzuli bili Klaudije i Volumnije, te Kornelije s Marcijem. Ne zna se da li je to zaboravljeno pri redakciji
Anala71 ili su nam erno izostavljena dva para konzula.
Ove godine su Sam niti vrili u p ad e n a Stelatsko polje u
Kampaniji. Stoga su oba konzula upuena u Samnij, ali u razliite oblasti. Postumije se uputio u T ifern,72 a Minucije u Bovijan. B orbaje zapoela u Tifernu g d e je komandovao Postumije.
Jed n i kau da su Samniti bez sumnje bili pobeeni i da je zarobljeno 20.000 ljudi, dok drugi tvrde da je bitka bila nereena i
da je Postumije, pretvarajui se d a je uplaen, nou tajno povukao svoje trupe u planine. Neprijatelj ga je sledio i utaborio
se na dve milje udaljenosti od njega. Da bi izgledalo kao da
trai poloaj koji je siguran i lako g a je snabdevati - kakavje
zaista i bio - konzul j e utvrdio logor i oprem io ga u svemu,
a onda je, ostavljajui pouzdanu posadu u njem u, s tree strane
direktnim putem poveo legije svom kolegi, koji je takoe bio u
vojnom logoru, prem a drugom neprijatelju. Ovde je Minucije
na Postumijev p red lo g krenuo u boj na neprijatelja. Kako se
neodluna bitka protegla na vie dana, Postumije je s novim legijama iznenada napao ve iznurenu neprijateljsku bojnu liniju.
Poto su ih um or i rane spreavali da bee, neprijatelji su prosto
bili uniteni, a zaplenjen je i 21 bojni znak. Zatim su Rimljani
70 Lucije Kalpurnije Pizon Frugi je rimski istoriar analist; poznato
je d a je 133. pre n. e. bio konzul.
71 Misli se na Velike anale (Annales maximi), koje je redigovao i u 80
knjiga izdao Publije Mucije Scevola oko 114113. pre n. e.
72 Na teritoriji Umbra nalazila su se dva grada sa nazivom Tifern: Tifemum Tiburtinum, danas ita di Kastelo na Tibru, i Tifemum Metaurensis,
danas Sant Anelo in Vado na Metauru.
569

krenuli prem a Postumijevom logoru. Ovde su obe pobednike

vojske krenule na neprijatelja, kojije ve bio prestraen uvi za
prethodnu bitku, razbile ga i rasule. Rimljanima je palo u ruke
26 bojnih znakova, zarobljeni su i samnitski zapovednik Stacije
Gelije i m nogi drugi, a zauzeta su i oba neprijateljska logora.
Sledeeg d a n a j e zapoela opsada grada Bovijana. Za kratko
vreme i on j e zauzet, i konzuli su dobili trijum f za ova slavno izvrena dela. Im a pisaca koji kau d a je Minucije s tekom ranom
prenet u logor u kome je i um ro. Oni dodaju da je na njegovo
mesto izabran za konzula Marko Fulvije i da je on, upuen da
preuzm e Minucijevu vojsku, zauzeo Bovijan.
Iste godine su od Samnita povraeni Sora, Arpin i Cezenija,
a H erkulu je postavljena i posveena velika statua n a Kapitoiu.
45.
Za vrem e konzula Publija Sulpicija Saverija i Publija
Sem pronija Sofa, Samniti su uputili poslanike u Rim da trae
ili kraj ili odlaganje rata. Na njihove ponizne m olbe, Rimljani
su odgovorili da Sam niti nisu esto traili m ir dok su pripremali rat, i da m ir moe biti sklopljen ubrzo posle obavljenih
razgovora. No poto rei m ogu biti prazne, Rimljani e ostad
kod injenica i konzul Sem pronije e s vojskom ostati izvesno
vreme u Samniju. Njega ne m ogu prevariti u tom e da li raspoloenje u Sam niju naginje ratu ili m iru. Kada su bude lino u
to uverio, izvestie Senat. Poslanici m ogu saekati njegov povratak iz Samnija. Poto je rimska vojska te godine, posle pobede u Samniju, dobrovoljno snabdevana, sa Sam nidm a je obnovljen stari savez.
Potom su Rimljani okrenuli oruje prodv Ekva,73 starih neprijatelja, koji su sc mnogo godina drali mirno, prividno potujui sporazum kom e u stvari nisu bili verni. Dok su H ernici bili
nezavisni, oni su zajedno sa njim a slali pom o Samnidma, a posle pokoravanja Hernika, celo plem e je prelo na stranu neprijatelja, ne skrivajui svoju politiku. Kada su im bili upueni fecijali
da trae nazad ono to su zaplenili, poto je sa Sam nitim a sklopljen m ir u Rimu, oni su odgovorili kako Rimljani pokuavaju
uz p retn ju ratom da ih n ateraju da postanu rim ski graani.
A koliko je to stvar koju ne treba eled pokazuje prim er Hernika,
73
Ekvi su narod u srednjoj Italiji, u neprijateljstvu sa Rimljanima jo
od V veka pre n. e. Rimljani su ih savladali 304. pre n. e.
570

j e r su svi oni kojima je to bilo dozvoljeno vie voleli da zadre

svoje zakone nego da dobiju rimsko graanstvo. A oni kojima
nije bilo ostavljeno da biraju ono to ele, gledali su na davanje
rimskog graanstva kao na kaznu. Poto su ovo izneli javno na
svojoj skuptini, rimski n arod je odluio da zarati protiv Ekva.
Oba konzula krenue u ovaj novi rat i utvrdie se na etvrtoj
milji od neprijatelja.
Vojska Ekva, koji m nogo godina nisu samostalno vodili nije d a n rat, bila je u paninom strahu, bez d o brih vojskovoa
i prave kom ande. Je d n i su smatrali da treba prihvatiti borbu,
drugi - da treba uvati logor. O no to ih je pokretalo bilo je
to to su im polja m ogla biti izloena pljakanju i to su mogli
biti razoreni gradovi, u kojima su ostavili m alu posadu. I tako,
kad se m eu m nogim m iljenjim a ulo i to da treba napustiti
optu stvar i da se svak okrene sebi, da kod prvih straa napuste vojni logor da bi sve sa polja preneli u gradove, je r gradove
tite bedem i, svi su prihvatili taj predlog uz opte odobravanje.
I dok je neprijatelj ve u zoru bio rasturen po poljima, Rimljani
su krenuli u boj. Kako im se niko nije suprotstavio, oni su ubrzanim m arom krenuli prem a neprijateljskom logoru. Ali kad
ovde nisu videli ni strae na ulazima niti bilo koga na opkopu,
a nije bilo ni uobiajenog am ora u logoru, uznem ireni ovom
neobinom tiinom, zaustavili su se iz straha od zasede. Preavi
zatim preko bedem a, naoe sve naputeno i krenue stopam a
neprijatelja da ga gone. No tragovi su vodili na sve strane, kao
da se vojska svuda rasturila, i to ih isprva zbuni. Potom kad su
preko izvidnika saznali za nam ere neprijatelja, krenuli su da
im opsedaju gradove. Za petnaest dana zauzeli su 31 grad, i to
sve na juri. Veinu su razorili i spalili, a n arod Ekva su gotovo
iskorenili. Za pobedu nad Ekvima se trijumfovalo. O pom enuti
ovim prim erom , plem ena M arucina, Marsa, Peligna i Ferentina uputie poslanike u Rim da trae m ir i prijateljstvo. Sa ovim
narodim a je sklopljen savez koji su traili.
46.
Ove godine je Gnej Flavije, sin Gneja, dravni pisar koji
je poticao od oca osloboenika i bio siromaan, ali m udar i reit ovek, postao kurulni edil. U nekim analim a sam naao da
je , s obzirom na to da je sluio kod edila, shvatio da bi ga tribe
podrale kao edila, ali da je njegovo im e skinuto sa liste je r je
sluio kao zapisniar, pa je odloio tablice za pisanje i zakleo se
571

da nee dalje zapisivati.74 Licinije M acer tvrdi da je on neto

ranije prestao da slui kao pisar i da je ve bio tribun i dva puta
trijumvir, je d n o m u komisiji za no n e strae, drugi p u t za naseljavanje kolonista. M eutim, ono u emu se pisci slau jeste
njegova u p o rn a borba protiv aristokratije, koja ga je prezirala
zbog niskog porekla. O n je objavio graanske zakone, skrivene u
arhivama svetenika, i uinio ih dostupnim a narodu, a kalendar
je izloio na Forum u na nabeljenim tablicama da bi se znalo kad
moe da se sudi. Posvedo je hram Slozi na prostoru k ojije bio
posveen Vulkanu, uz veliki protest aristokradje. A Kornelije Barbat je kao vrhovni svetenik morao, je r je narod tako jednoglasno
odluio, da izgovara svetu form ulu pre njega, prem da je tvrdio
da po obiaju predaka niko osim konzula ili onoga ko ima vrhovnu kom andu ne moe posvetiti hram . Po odluci Senata je tako
predloeno u narodnoj skuptini da niko ne moe posvetiti ni
hram ni rtvenik bez odluke Senata ili veine narodnih tribuna.
Sada u ispriati dogaaj koji sam po sebi n e bi bio vredan panje kad ne bi predstavljao svedoanstvo o tom e kako je
narod branio svoju slobodu od oholosti aristokratije. Kada je
Flavije doao da obie bolesnog kolegu, niko od m ladih nobila
koji su tu sedeli nije, po dogovoru, ustao; on je na to naredio
da se donese k urulna stolica i sa tog zvaninog sedita gledao
je svoje neprijatelje, pune zavisti na njegov poasni poloaj. Flavija je u stvari izabrala za edila stranka s Forum a, ona koja je
stekla m o za vrem e cenzure Apija Klaudija. Ovaj je bio prvi
ko jije ponizio Senat tako to je m eu senatore prim io sinove
osloboenika. Kako niko nije prihvatio ovaj njegov izbor i kako
nije stekao uticaj u Kuriji, em u je teio, on je one koji su bili
niskog porekla razmestio u sve tribe i time porem edo i Forum
i centurijatsku skupdnu.75
74 Kao apparitor (nii inovnik) nije se mogao kandidovati za dravne
poloaje, je r je to bila sluba koju su obavljali dravni robovi. Gnej Flavije je bio pisar Apija Klaudija Slepog, poznatog cenzora iz 312. pre n. e.
Malo je verovatno da je zauzimao poloaje koje navodi Livije. Objavio je
legis actiones (sudski postupak), koji su dotad znali i uvali pontifici. Ovaj
tekst je u rimskom pravu nazivan Ius civile Flavianu.
75 Na Forumu se sastajala tributska skuptina, a na Marsovom polju
centurijatska. Smatra se da je Gnej Flavije uveo u skuptinu siromane trgovce i zanadije i time ojaao demokratski element u njoj.
572

Izbor Flavija je sm atran za tako nedostojan da su m nogi

nobili ostavili svoj zlatni prsten76 i odlikovanja. Od toga vrem ena
drava se podelila na dve stranke: n a je d n o j strani je bio zdrav
deo naroda kojije titio i negovao ono to je dobro, a na drugoj
strani ulina stranka koja je teila suprotnom , sve do konzulata Decija i Fabija. Delom zbog uspostavljanja sloge, a delom i
zato da skuptina ne bi bila u rukam a najnieg stalea, Fabije je
sakupio ulinu rulju i p o n ovoje razdelio u etiri tribe" koje je
nazvao Gradskim tribam a. Kau da je ova stvar bila prim ljena
s takvom zahvalnou da m u je donela nadim ak Veliki, k ojije
bio uskraen m nogim vojskovoam a. Kau da je ovaj Fabije
uveo i konjiku paradu na dan 15. ju la .7K

76 Zlatan prsten je bio statusni simbol senatora, a kasnije i pripadnika drugog stalea u dravi, konjanika. Ostali su nosili elezni prsten.
77 Cetiri najstarije tribe (optine) u Rimu obuhvatale su samo uu
teritoriju grada; ta najstarija administrativna teritorijalna podela pripisuje se kralju Serviju Tuliju.
78 O paradi konjanika u Rimu govori i Dionisije iz Halikarnasa (I vek
pre n. e.). Prema podatku kod njega, to je bio dan rimske pobede kod
Regilskog jezera u ratu protiv Ladna. Konjanici su u sveanoj odei i sa
vencem od maslinovih granica na glavi paradirali od Marsovog polja do
Kapitola, podeljeni u eskadrone; parada se odvijala 15. jula.
573

X KNJIGA
303-292. g o d in a p re n. e.
1. Za vreme konzula Lucija Genucija i Servija Kornelija, gotovo
da nije spoljnih ratova. U Soru i Albu su upueni kolonisti. Za
Albu koja se nalazila na teritoriji Ekva bilo je upisano 6.000 kolonista.1 S oraje bila na teritoriji Volska, ali su je drali Samniti;
tam o je bilo poslato 4.000 ljudi. Ove iste godine dato je rimsko
graansko pravo A rpinadm a i T rebulanim a.2 Fruzinati3 su kanjeni tako to im je oduzetajedna treina zemlje j e r se saznalo
da su podbunili Hernike. Konzuli su ispitali ovu stvar po odluci
Senata, a kolovoe zavere su potom bile iibane i sekiram a pogubljene. Da godina ipak ne bi prola sasvim bez rata, konzuli
su poveli m anju ekspediciju na U m bre je r je bilo javljeno da su
neki naoruani ljudi, sakriveni u peini, vrili prepade na polja.
U ovu peinu su prodrli sa zastavama, ali su u m raku zadobili m noge rane, i to najvie od baenog kamenja, sve dok nisu
pronali drugi izlaz - peina je , naim e, bila prolazna. Potom su
na oba izlaza nabacali drvee i zapalili ga, pa su tako dim om i
parom uguili 2.000 naoruanih ljudi koji su se u nastojanju da
se izbave bacali u plamen.
Pred konzulima Markom Livijem Denterom i Markom Emilijem obnovljen je rat sa Ekvima. Nezadovoljni osnivanjem kolonije koja j e bila postavljena na njihovoj granici kao tvrava
1 U pitanju je Alba Fucens na teritoriji Ekva, na 1.000 m nadmorske visine. Rimljani su u nju uputili svoje koloniste 304. pre n. e.
2 Stanovnici gradova Arpin i Trebula. Arpin je grad na strmom bregu iznad reke Liris. Rimljani su ga oduzeli Samnitima 305. pre n. e. Iz Arpina su poticali Gaj Marije i Ciceron. Trebula je est toponim u srednjoj
Italiji; ovde je verovatno u pitanju Trebula izmeu Satikule i Suesule.
3 Stanovnici grada Fruzina na reci Koza; pripadao je Volscima.
574

krenuli su u napad na nju s velikim ogorenjem , ali su ih sami

kolonisti oterali. M eutim, u Rimu je ovaj dogaaj izazvao veliki
strah, je r se teko moglo poverovati da su se Ekvi odvaili na rat
oslanjajui se jed in o na svoje snage. Zbog ove uzbune, izabran
je diktator Gaj Junije Bubulko. Zajedno s kom andantom konjice
M arkom Titinijem, on krenu u rat i u prvom okraju razbi Ekve.
Kada se osmog dana od poetka rata trijum falno vratio u Rim,
izvrio je osveenje Elrama Spasa, koji je podigao kao cenzor
ispunjavajui zavet koji je dao kao konzul.
2.
Ove godine je grka flota pod kom andom Kleonima Lakedem onjanina4 pristala na obalu Italije i zauzela Turije, grad
koji se nalazio u oblasti S alentina.5 Protiv ovog neprijatelja
upuen je konzul Emilije, kojije postigao to da Grci beei potrae svoje brodove. Turije su vraene onim a koji su tu iveli, a
na salentinskoj teritoriji j e uspostavljen mir. U nekim analim a
sam naao d a je na salentinsku teritoriju upuen diktator Junije
Bubulko i da je Kleonim napustio Italiju pre sukoba s Rimljanima. Plovei odade oko rta kod Brundizija bio je zahvaen olujom koja ga je bacila nasred Jadranskog m ora, tako d a je s leve
strane im ao italsku obalu bez luka, a sa desne Ilire, Liburne i
H istre, divlja plem ena i veinom poznata kao piratska.6 Tako
u strah u doplovi d u b o k o do obale V en eta7 i posla nekoliko
ljudi da ispitaju tu oblast. Preko njih je saznao d a je obala pred
njima uska i kad se ona pree, ostaju iza lea barutine i lagune
4 Kleonim je Agijad, sin spartanskog kralja Kleomena II. Pri nasleivanju prestola bio je mimoien i 304. pre n. e. poslan u Tarent da pomogne gradu u borbi protiv Lukanaca. Lukance je pobedio, ali je bio
prinuen da se vrad; 279-278. pre n. e. uestvovao u borbi protiv Andgona Gonate. Uz Pirovu pomo doao je na presto.
5 Grad Turije u zemlji Salentina nije poznat; grad slinog naziva,
Thurii, nalazio se u Tarendnskom zalivu. Bio je kolonija Atinjana osnovana 443. pre n. e.
6 Liburni su bili ilirsko pleme u severnoj Dalmaciji, izmeu reka Titius (Krka) i Arsia (Raa). Histri su bili pleme u dananjoj Istri.
7 Vened su bili pleme u severoistonoj Italiji, oko Venecijanskog
zaliva. Prema legendi koju prenose Livije (I, 1) i Vergilije (Enejida, I, 242
i dalje), to su bili Trojanci izmeani sa Paflagoncima koji su posle pada
Troje dospeli svojim brodovima u severno Jadransko primoije, potisnuli
Eugeneje, naselili se na njihovoj teritoriji i nazvali se Venetima. Oni su
osnovali i Patavij (dananja Padova), Livijev rodni grad.
575

kojima prolaze m orske struje, a u blizini su polja s bregovima

koji se diu iznad njih; tu je i ue je d n e preduboke reke - ime
joj je bilo M eduak8 u koju njihove lae m ogu uploviti kao u
sigurnu luku. Kleonim n ared i da brodovi uplove i k ren u uz
reku. Ali re n o korito nije bilo dovoljno duboko da prim i i
najtee lae, pa stoga mnotvo naoruanih ljudi pree u lake
brodove. Tako stigoe u gusto naseljena polja triju patavijskih
plem ena koja su ivela na obali reke. Iskrcavi se, ostavili su na
brodovim a samo m alobrojnu strau i napali sela, palei kue
i plenei stoku. Voeni pohlepom da pljakaju, sve su se vie
udaljavali od brodova.
Kada je o tom e javljeno u Patavij,9 gde su stanovnici uvek
bili pod orujem zbog blizine Gala, oni podelie snage na dva
dela: je d n i su krenuli u oblast za koju je javljeno da su se po
njoj rasturili pljakai, a drugi su, da ih pljakai ne bi presreli,
krenuli drugim putem ka m estu gde su ostali brodovi. O no je
bilo udaljeno od utvrenja 14 milja. Ovi su napali na brodove
i pobili straare koji nisu ni slutili ta se dogaa, a uplaene
m ornare su naterali da prebace brodove na drugu obalu reke.
I na kopnu je isto tako voena uspena borba protiv rasturenih
pljakaa, dok su se Grcim a koji su pobegli u pristanite suprotstavili Veneti. Tako su se nali u sredini izm eu dve vojske
i bili pobijeni. O ni koji su bili zarobljeni otkrili su da se kralj
Kleonim s brodovim a nalazi udaljen tri milje odatle. Posle toga, poto su zarobljenici dati na uvanje u oblinje selo, jed a n
deo nenaoruanih ljudi je uao u rene brodove koji su graeni s ravnim d n o m i prilagoeni za pliake lagune, a drugi su
zaposeli zarobljene brodove i zajedno se uputili prem a floti, te
opkolili brodove, ija se posada vie plaila nepoznatog mesta
no neprijatelja. Umesto da prue otpor, oni se uputie u dublje
vode. N eprijatelj ih je sledio sve do ua reke i poto j e neke
brodove zarobio, a neke spalio je r su zabunom dospeli u pliake, vratio se kao pobednik. A Kleonim, koji je jedva uspeo da
sauva petinu brodova, otplovi je nem ajui sree ni u jed n o m
8 Reka Meduak je dananja Brenta; rava se u dva rukavca, Meduacus Maiori Meduacus Minor, od kojih je jed an inio luku Patavija.
9 Patavium, dananja Padova, Livijev zaviaj, stoga i ovi podaci zasluuju poverenje je r potiu iz lokalne tradicije.
576

delu Jadranskog mora. Im ajo ivih ljudi koji su u Pataviju videli

kljunove brodova i plen oduzet od Lakonaca, izloene u starom
h ram u Ju n o n e. Kao seanje na ovu bitku, na dan kada se odigrala, svake godine se na reci koja tee kroz grad prireuje kao
predstava sukob brodova.
3. Ove godine je s V estinim a,10 koji su traili prijateljstvo
Rima, sklopljen savez. A zatim dogaaji na raznim mestima izazvae strah: javie da se E trurija pobunila, izazvana pokretom
u Areciju, gde su iz zavisti pokuali da orujem oteraju bogati
rod Cilnija.11 Istovrem eno su i Marsi pruili oruani o tpor pri
zauzim anju zemlje radi osnivanja kolonije Karseoli,12 za koju
je bilo ve upisano 4.000 ljudi. I tako je zbog ovih uzbuna bio
imenovan za diktatora Marko Valerije Maksim, koji je sebi uzeo
za kom andanta konjice Marka Emilija Paula. Ja pre verujem u
to nego da je Kvint Fabije u ovim godinam a i na ovom poloaju bio potinjen Valeriju. Ali ne odriem m ogunost da je do
greke dolo zbog nadim ka Maksim.13 Krenuvi s vojskom, diktator razbi Marse u prvoj borbi. Poto ih je oterao u utvrene
gradove, zauzeo je Milioniju, Plestinu i Freziliju u toku kratkog
vrem ena i kaznivi Marse oduzim anjem dela teritorije, obnovio je savez sa njima. Zatim su snage okrenute protiv Etruraca.
I kad je diktator otiao u Rim radi obnavljanja rituala auspicija,
kom andant konjice je krenuo u nabavku hrane i bio opkoljen
iz zasede. Izgubio je vie zastava i posle sram ne pogibije i bekstva vojnika, nateran je nazad u logor. Ovaj poraz se nikako ne
moe pripisati Fabiju ne samo zato to je svoj nadim ak stekao
zbog vojne slave nego i stoga to se, seajui se Papirijeve strogosti, ne bi usudio da izae u bitku bez nareenja diktatora.14
4. Kadaje o tom porazu stigla vest u Rim, o n aje izazvala vei
strah nego to je stvar sama po sebi zasluivala. Sudovi su obustavili rad, kao da je vojska bila unitena, po ulicama su postavljene
10 Za Vestine videti Livije, VIII, nap. 61.
11 Tom rodu je pripadao Mecena, zatitnik umetnika u Rimu u Avgustovo vreme.
12 U pitanju je greka kod Livija zato to je kolonija Karseoli osnovana etiri godine kasnije.
13 I Marko Valerije i Kvint Fabije Rulijan nosili su kognomen (nadimak) Maksim.
14 Za priu o Papiriju i Fabiju videti Livije, VIII, 30-35.
577

none strae, a oruje i ostalo to se bacalo na neprijatelja bilo

je sakupljeno na bedem im a. Kad je diktator uzeo pod zakletvu
sve mladie i stigao u logor, naao je sve mirnije no to se nadao,
je r je sve bilo dovedeno u red nastojanjem kom andanta konjice: logor je bio pom eren na sigurnije mesto, ko h o rte koje su
bile izgubile bojne znake zatekao je van bedem a i bez atora,15
a vojska je bila sprem na za boj da bi se to pre oslobodila krivice. Stoga on bez oklevanja krenu na teritoriju Rusela.16 Sve do
ovog m esta pratili su ga neprijatelji i prem da su se nadali da e
pobediti i u otvorenom sukobu posle uspeha koji su postigli,
ipak su napadali iz zasede, u em u su i pre toga uspevali. Nedaleko od rim skog logora nalazile su se polusruene kue sela
koje je bilo spaljeno prilikom pustoenja polja. Sakrivi ovde
naoruane ljude, isterali su stoku tako da je vide rim ske predstrae kojim a j e kom andovao legat Gnej Fulvije. Kako se na
ovaj mamac nije niko ni pom erio s rimskog poloaja, je d a n od
pastira, priavi do samog utvrenja, pozva ostale koji su oklevali da poteraju stada iz ruevina sela, pitajui ih zato oklevaju
kada m ogu slobodno da p ro u preko rimskog logora. Kad su
tumai iz grada Cera preveli ovo legatu, nastalo j e veliko nezadovoljstvo vojnika u svim m anipulam a, ali se ipak nisu usudili
da krenu bez naredbe. K om andant naloi onim a koji su znali
jezik da obrate panju na to da li je taj jezik onaj koji se govori
na selu, ili onaj iz grada. Kada ga ovi obavestie da su i jezik i
izgled ljudi, kao i izvesna uglaenost, finiji nego to se moe
oekivati kod pastira, on im ree: Idite i recite im da otkriju
uzalud postavljenu zasedu. Rimljani sve znaju, pa niti se mogu
uhvatiti u zamku, niti se m ogu pobediti orujem . Poto su ovo
uli i preneli onim a koji su bili u zasedi, ovi su se odm ah podigli iz sklonita i izneli zastave na otvoreno polje, tako da su se
mogli odasvud videti. Legatu se uinilo d a je vojska neprijatelja
suvie velika da bi joj se mogao suprotstaviti sa svojim snagama
i stoga je hitno uputio poziv diktatoru traei pom o; ekajui
na nju, sam se suprotstavio neprijatelju.
5.
Cim j e prim io vest, d iktator je naredio da se dignu zastave i da ih vojska pod orujem sledi. No sve je teklo bre od
15To je bila kazna za kukaviluk.
16 Rusele su bile etrurski grad u blizini ua reke Umbro.
578

njegove kom ande. O dm ah su zgrabili i zastave i oruje, p a je

vojnike bilo teko zadrati od napada i juria. Pokretala ih je
koliko srdba zbog nedavno pretrpljenog poraza toliko i povici
koji su do njih dopiralijae toje bitka bila blia. Jedni druge su
pourivali i podstrekivali zastavnike da idu bre. A diktator ih je
utoliko vie zadravao ukoliko je video da vie ure i nareivao
im da idu sporije. S up ro tn o tom e, E trurci su ve na poetku
urno krenuli u bitku, nastupajui sa svim svojim snagama. Jedna za drugom stizale su vesti da su sve etrurske legije stupile u
borbu i on vie nije m ogao zadravati svoje snage, a sa uzviice
na kojoj je stajao video je u kakvoj se opasnosti nalazi rim ska
predstraa. Uzdajui se da e legat izdrati u borbi i da se sam
kao spasilac nalazi u blizini da pritekne u opasnosti, hteo je da
zamori neprijatelja to vie, a potom kad bude posustao, da ga
n a p a d n e sa svim svojim snagam a. P rem da su Rimljani sporo
napredovali, delilo ih je m alo rastojanje i ostaloje malo mesta
za napad, naroito konjici. N apred je ila peadija sa zastavama
da neprijatelj ne bi otkrio da je u pitanju zaseda ili neto skriveno, ali je izm eu peadijskih redova ostavio dovoljno prostora
da bi konji mogli da uu. Istovrem eno su legije pustile bojni
pokli i konji u slobodnom trku naleteli na neprijatelja. Nepriprem ljenog za konjiki napad, neprijatelja zahvati panika. Poto
je tako stigla pom o, koja um alo nije zakasnila, oni koji su bili
gotovo opkoljeni predahnue. A zatim su, povrativi se, ponovo
prihvatili borbu koja nije bila ni duga ni neizvesna. Razbijeni
neprijatelji potraie spas u utvrenom logoru, a kada su se rimske zastave i tu pojavile, oni ustuknue i skupie se u najudaljeniji deo logora. Beei, zaglavili su se u uskim kapijama logora.
Veliki deo vojnika se popeo na nasipe i bedem e da bi se branili
s vieg mesta, ili da bi ih preskoili i tako se spasili. Iznenada
se bedem , ravo ispunjen n a je d n o m m estu, srui u jarak pod
teinom onih koji su stajali na njem u. Preko ovog nasipa, koji
kao da su im sami bogovi poslali, m nogi um akoe, ali vie bez
oruja no sa njim.
Kako su etrurske snage razbijene drugi put u ovoj bici, dogovoreno je da rimskim vojnicima daju godinju platu i snabdevanje za dva meseca. Diktator im je dozvolio da upute poslanike
u Rim radi razgovora o m iru. Njihov mirovni predlog je odbijen , ali im je dato prim iije na dve godine. Diktator se u trijumfu
579

vratio u Rim. Kod nekih istoriara sam naao da j e diktator

um irio E truriju bez ijedne borbe vredne pom ena, da je ustanak bio jcd in o kod Aretina i da je diktator pom irio rod Cilnija
s plebejcima. Marko Valerije se odrekao diktature i bio izabran
za konzula. Neki kau da on to nije traio i da je bio izabran u
odsustvu, a d a je izbor odrao intereks. Je d in o je nesumnjivo to
d a je bio konzul sa Apulejem Pansom.
6.
Za vrem e konzulata M arka Valerija i Kvinta Apuleja, odnosi s drugim dravama bili su dosta sreeni. Etrurija se drala
m irno zbog neuspenog rata i zbog prim irja. Sam niti su bili
pokoreni, trpei poraze tokom m nogih godina, i bili zadovoljni nedavno sklopljenim savezom. I u Rimu se m notvo dralo
m irno j e r je grad bio rastereen slanjem velikog broja ljudi u
kolonije. Ipak, da ne bi vladao m ir, dolo je do sukoba koji su
zapoeli n arodni tribuni Kvint i Gnej Ogulnije s prvacima drave, bilo patricijim a bilo plebejcim a. O ni su traili svaku priliku da kod plebejaca okrive patricije, a kako im to nije polo
za rukom preduzeli su akciju koja je bila u interesu ne niih
slojeva plebejaca nego njihovih vrhova, onih koji su bili konzuli i koji su imali pravo na trijumf. Njima nije nedostajalo nita
drugo osim poasti najviih svetenikih poloaja, koji jo nisu
bili otvoreni za sve. Kako su u to vrem e bila etvorica augura i
etvorica pontifika,17 oni su predloili zakon da se povea broj
svetenikih poloaja i da se dodju jo etvorica pontifika i petorica augura koje bi trebalo izabrati m eu plebejcima. Nisam
m ogao da otkrijem kako je taj kolegijum sveden na etvoricu
augura osim ako do toga nije dolo smru dvojice. J e r kao toje
poznato, broj auguraje trebalo da bude neparan, poto je svako
od tri starinska plem ena, Ramni, Ticiji i Luceri, trebalo da ima
svog augura; ako je bio p o tre b a n vei broj svetenika, njihov
broj se poveavao proporcionalno. Tako se broj poveao kada
su na tu etvoricu dodatajo petorica, pa da ih budu devetorica,
17
Izmeu augura i pontifika postoji izvesna razlika; auguri nisu tumaili volju bogova za budunost, nego za preduzeti posao ili rat. Kako
je bilo koji dravni posao mogao biti preduzet jedino uz auspicatio, tj. uz
povoljne znake, to je znaaj augura u rimskoj dravi bio veliki. Prvobitni
broj tri odgovarao je broju plemena. Po Ogulnijevom zakonu iz 300. pre
n. e. bilo ih je devet, od kojih su petorica bili plebejci. Pontifici su svetenici iji je kolegijum bio najvie sakralno telo u rimskoj dravi.
580

n a svako plem e trojica. No kako je kolegijum u trebalo dodati

plebejce, patriciji su bili nezadovoljni, kao onda kad su videli da
se konzulat otvara za sve. Pretvarali su se da je ovo stvar koja se
ne tie njih nego bogova i da e se sami bogovi pobrinuti za to
da se sluba posveena njim a ne skrnavi; oni se samo brinu da
neka nesrea ne snae dravu. Ipak se nee suvie boriti protiv
toga, j e r su navikli da u borbi te vrste b u d u poraeni. A svoje
protivnike nee spreavati da i to postignu poto su borbom
stekli poloaje kojima su se jedva mogli i nadati, a sada ih imaju, kao to su poloaj konzulata na koji su mogli doi vie puta,
cenzura i pravo na trijumf.
7.
Kau d a je najvie sukoba oko toga da li treba ovaj zakon
prihvatiti ili odbaciti bilo izmeu Apija Klaudija i Publija Decija
Mura. Poto su izneli gotovo iste argum ente o pravima patricija
i plebejaca koji su izneti u prilog ili protiv Licinijevog zakona
kad su plebejci traili konzulat, kau da je Decije evocirao lik
svoga oca, kao to su ga pamtili i mnogi koji su jo sedeli u skuptini, kako opasuje svoju togu po gabijskom svetom obiaju i
stoji iznad svog oruja, zavetujui sebe za rimski narod i rimske
legije:18 tada je Publije Decije izgledao besm rtnim bogovim a
isto tako ist i poboan kao i njegov kolega Tit Manlije kad se
zavetovao. Zar ovaj Publije Decije, zapita ih, ne bi po zakonu
m ogao obaviti sveti ritual rimskog naroda? Zar postoji opasnost
da bi bogovi m anje sprem no usliili njegove molitve nego one
koje bi im uputio Apije Klaudije? Zar Apije Klaudije iskrenije
vri svete obrede u svojoj kui i odaje potu bogovima spremnije od njega? Ima li ikoga ko se kaje to su se za spas drave
javno zavetovali toliki plebejski konzuli ili toliki diktatori preuzimajui vojsku ili u toku rata? Neka izbroje vojskovoe u onim
godinam a koje su prole otkako su pod plebejskim vostvom i
auspicijam a zapoeti ratovi; neka se izbroje trijum h; ak mi u
nobilskim vrhovima nem aju plebejci za im da zaale. Sasvim
je sigurno da rimski narod i Senat nee ni u sluaju novog rata
polagati vie nade u patricije no u plebejske vojskovoe.
Kada stvari tako stoje, kome se od bogova ili od ljudi moe
uiniti nedostojnim , uzviknu, ,,da oni ljudi koji su s pravom dobili poast na kurulna sedita, pravo na togu s crvenim rubom ,
18 O Decijevom podvigu videti Livije, VIII, 6.
581

togu ukraenu palm am a i arenu togu, na trijum falnu krunu

i lovorov venac,19 oni ije ste dom ove videli da se istiu m eu
drugim a tim e to j e na njih obeen ratni plen uzet od neprijatelja, da oni tom e dodaju i insignije dostojanstva pontifika i
augura? Zar onaj koji se odeven kao Ju p iter najvei i najmoniji
po p n e na Kapitol, proavi kroz grad u pozlaenoj koiji, ne
moe da se pokae s posudam a za rtvovanje kako pokrivene
glave i sa svetenikim tapom prinosi rtvu ili p rim a auguriju m s Kapitola? Zar e onim a koji u natpisim a na posm rtnim
m askama20 takvih ljudi itaju o njihovom konzulatu, cenzuri i
trijumfu biti nepodnoljivo da proitaju i o njihovom pontifikatu i auguratu? Stoga - neka mi bogovi oproste to ovo govorim
- sm atram da em o mi zahvaljujui rimskom n a ro d u biti oni
koji e dodati asti svetenikog poloaja svojim dostojanstvom
isto toliko koliko smo i primili, i oekujem o, vie zbog bogova
nego zbog sebe, da onim a kojima smo privatno odavali potu,
to isto uinim o i u ime drave.
8.
Ali zatoja o ovome raspravljam kao d a je to u potpunosti ostala privilegija patricija i kao da mi ve nem am o nijedan
od vrhovnih svetenikih poloaja? Ve vidim o plebejce kao
decem vire zaduene za o b red rtvovanja,21 kao tum ae Sibilinskih knjiga i sudbine celokupnog naroda,22 kao one koji su
nadzornici u ritualu A polonu i drugim svetim obredim a. Nije
uinjena nikakva nepravda patricijim a kadaje broj duovira koji
su se brinuii za sveane rtve povean zbog plebejaca; u stvari,
sada ovaj hrabri ovek, odvani tribun, predlae dodavanje pet
19 Za togu pretekstu videti Livije, II, nap. 86; tunica palmataje bila
ukraena vezenim palmovim liem, a arenu togu (toga picta) izvezenu
zlatnim nitima nosile su vojskovoe pri trijumfu. Oni su na glavi imali
venac od lovorovog lia, dok je rob na koiji drao krunu iznad njihove glave.
20 Re je o natpisima (tituli) na posmrtnim likovima pripadnika senatorskog stalea u Rimu.
21 Decemviri sacris faciundis, desetolani kolegijum zaduen za obred
rtvovanja. Kolegijum su najpre inila trojica, zatim petorica i najzad desetorica lanova. Po tradiciji, instituciju je uveo kralj Tarkvinije Stariji, a
zadatak im je bio da tumae Sibilinske knjige.
22 Sibilinske knjige nisu zbirka proroanstava nego ritualnih propisa
grkog porekla. Drane su u tajnosti i samo ih je po odluci Senata mogao itati kolegijum koji je za to osnovan.
582

augurskih mesta i etiri pontifika da bi se na njih imenovali plebejci. To se ne ini, Apije, zato da bi vas patricije oterali s vaih
mesta, nego da bi vam ljudi plebejskog stalea pomogli u upravljanju religijskim poslovima, kao to vam pom au i u profanim
stvarima, srazm erno svojoj snazi. Nemoj se stideti, Apije, da kao
kolegu u svetenikom kolegijumu ima onoga koji ti moe biti
kolega u cenzuri i kolonatu; m oguno je da on bude diktator,
a ti kam andir konjice. Sabinskog doljaka, prvog u vaem rodu
koji je pripadao nobilitetu - moe ga zvati Acije Klaus ili Apije
Klaudije23 - prim ili su u svoj stale stari patriciji. Stoga nemoj
odbijati da nas prim i m eu svetenike. Sa sobom emo doneti
i slavu kojom se ponosim o; Lucije Sekstije je bio prvi plebejac
koji je izabran za konzula, Gaj Licinije Stolo je postao prvi plebejski kom andant konjice, Gaj Marcije Rutul je bio prvi diktator
i cenzor, a Kvint Publije Filon je bio prvi preto r. O d vas smo
nvek sluali isto; da auspicije pripadaju je d in o vama, da ste vi
je d in i plem enitog roda, da je samo u vas prava vrhovna vlast i
pravo na auspicije u ratu i m iru. No potom su i vrhovna vlast
i konsultovanje nebeskih znakova, zajedniki i patricijima i plebejcima, bili podjednako sreni, a tako e biti i u budunosti.
Zar ste ikad uli da su pali s neba oni koji su prvi bili patriciji?
To su bili oni koji su mogli imenovati svoga oca, dakle oni koji
su roeni kao slobodni ljudi. Ali ve ja m ogu da navedem konzula kao svoga oca, a moj sin e imati konzula za dedu. Nije u
pitanju nita drugo, Kviriti, nego da steknem o ono to nam do
sada bilo uskraeno. A patriciji su ti koji trae sukob, a ne brinu za to kakav e imati ishod. A ja sm atram da ovaj zakon, koji
e biti na dobro i sreu i vama i dravi, treba da usvojite onako
kako je predloen.
9.
Narod odlui da se tribe odm ah pozovu da glasaju i inilo
se da se zakon prihvata. Ali istog dana je ipak skinut sa dnevnog
reda, jer jeje d an od narodnih tribuna stavio veto. Sledeeg dana,
m eutim , tribuni su se uplaili i zakon je jednoglasno prihvaen.
Za pontifike su izabrani prvo predlagai zakona, Publije Decije
M ur s Publijem Sem pronijem Sofom, Gaj Marcije Rutul, Marko Livije Denter; bila su i petorica plebejaca m eu augurim a;
23
Po tradiciji, Attius Claus se doselio iz zemlje Sabinjana i u Rimu je
bio rodonaelnik roda Klaudija.
583

Gaj Genucije, Publije Elije Pet, Marko Minucije Fes, Gaj Marcije
i Tit Publilije. Tako je sada bilo osam pondfika i devet augura.
Iste godine je konzul Marko Valerije posle briljive priprem e p redloio zakon o prizivu n a n a ro d .24 Ovo je bilo tree
predlaganje posle isterivanja kraljeva, i uvek su ga predlagali
ljudi iz iste porodice. Sm atram da razlog za obnavljanje ovog
zakona ne moe biti drugo osim da je mo pojedinaca bila jaa
od slobode naroda. Porcijev zakon je donet, kako mi se ini,
zato da bi se graani zatitili od telesnih kazni, je r je predviao
teku kaznu za onoga ko pretue ili ubije rimskog graanina.25
Valerijevom zakonu, kojim je zabranjeno da se onaj ko se pozove na n a ro d p retu e batinam a i pogubi sekirom , nije nita
drugo bilo dodato osim da je ravo postupio onaj koji to ipak
uini. Ovo j e tada, kad je kod ljudi jo postojao stid, verujem
bila dovoljna garancija da e zakon biti potovan; teko da bi
danas neko ovakvu pretnju ozbiljno uzeo.
Ove g o d in eje protiv pobunjenih Ekva voen rat kojijedva
d a je vredan panje, je r njim a osim nem irnog d u h a nije ostalo nita drugo od stare sree. D rugi konzul, Apulej, opseo je
utvrenje Nekvin u Eimbriji. Mesto je bilo krevito, a sa jedne
strane se strm o sputalo, tu gde je sada Narnija, pa se nije moglo zauzeti ni na juri ni opsadnim spravama. I tako su opsadu
kao nezavren posao preuzeli novi konzuli M arko Fulvije Pet
i Tit Manlije Torkvat.
Licinije M acer i T u b e ro n 2627kau da su se u ovoj godini
sve centurije izjasnile za Kvinta Fabija, koji nije traio konzulat,
nego je zahtevao da mu se ta sluba pom eri na godinu u kojoj
e biti vie ratova. Smatrao je da bi bilo korisnije za dravu ako
bi u ovoj godini vrio neku gradsku magistraturu. I tako, ne krijui ta ima na um u, ali i ne traei, bio je izabran za kurulnog
edila zajedno s Papirijem Kursorom. Ovo ipak ne navodim kao
sigurno zato to Pizon,2' koji je kao pisac Anala stariji, navodi
24 O ranijim primerima apelovanja na narod videti Livije, II, 8, 2, i
III, 4, 4.
25 Porcijev zakon (lexPorcia) d o n e tje tek 198. pre n. e. kadje Katon
Stariji bio pretor.
26 O Liciniju Macem videti Livije, VII, nap. 21; Elije Tuberon je Cezarov savremenik; napisaoje delo Historiae u 14 knjiga.
27 Za Kalpurnija Pizona videti Livije, IX, nap. 70.
584

da su ove godine kurulni edili bili Gnej Dom icije Kalvin, sin
Gnejev, i Spurije Karvilije Maksim, Kvintov sin. Verujem da je
zbrku u listu edila uneo kognom en i da je pria potom usaglaena s grekom koja je nastala zbog toga to su pom eani izbori
za edile sa onim a za konzule. Ove godine je zavren i lustrum
pod cenzorim a Publijem Sem pronijem Sofom i Publijem Sulpicijem Saverijem i dodate su dve tribe, Anijensis i T erentina.
To je ono to se dogodilo u Rimu.
10.
Kako se opsada grada Nekvina otegla, u m euvrem enu
su dva oveka iz utvrenja, ije su se kue nalazile uz bedem ,
prokopala tunel i ovim tajnim putem stigla do rimskih straa.
Izvedeni potom p red konzula, potvrdili su da su sprem ni da
prim e u bedem e utvrenja etu naoruanih vojnika. Cinilo se
da ovaj predlog ne treba prezreti, ali i da ga ne treba neoprezno prihvatiti. D o k je je d a n od ove dvojice zadran kao talac,
sa drugim su upuena dva izvidnika da prou kroz tunel. Poto
su ispitivanja pokazala da je sve pouzdano, upueno je 300 ljudi
pod vostvom prebegara da zauzmu najbliu kapiju. Kad je ona
nasilno otvorena, rimska vojska je predvoena konzulom zauzela grad bez borbe. Tako je Nekvin potpao pod rimsku vlast.
U grad su upueni rimski kolonisti da nadgledaju Umbre. Rimska kolonija je po reci Nar nazvana Narnija. Vojska se vratila u
Rim s velikim plenom .
Iste godine su E trurci priprem ali rat protiv Rima, krei
prim irje. Ali dok su oni bili time zabavljeni, njihove granice je
napala ogrom na galska vojska, pa ih je to odvratilo od naumljenog. Potom su, pouzdavajui se u snagu novca kojim su mogli
rnnogo da postignu, nameravali da Gale od neprijatelja preobrate u saveznike i da, ujeclinivi snage sa njima, zarate protiv
Rima. Varvari nisu odbili savez sa Etrurcim a; u pitanju je bila
jed in o cena za to. Kada je sve bilo ugovoreno i kad je novac primljen, a sve ostalo priprem ljeno za rat, Etrurci su naredili Galim a da ih slede. M eutim, Gali to odbie, govorei da prim ljeni
novac nije nagrada za rat s Rimljanima; oni su ga primili za to
da ne pustoe etrurska polja i da orujem ne napadaju seljake.
Ipak su sprem ni i da ratuju za njih ako to Etrurci ele, ali ni
za kakvu drugu nagradu osim da dobiju deo etrurske teritorije
kako bi se najzad zaustavili na odreenim seditima. O drano
je nekoliko skuptina etrurskih naroda na kojima se raspravljalo
585

o tome, ali nisu mogli nita da odlue, i to ne iz straha da bi time

smanjili svoju teritoriju, nego stoga to su se bojali da u zemlju
prim e ljude iz tako divljeg plem ena. I tako su Gali puteni da
odu i odnesu ogrom an novac koji su stekli bez napora. Meutim, glas o pokretu Gala izazvao je veliki strah u Rimu zato to je
bio vezan s ratom protiv Etruraca. Stoga se pourilo da se sklopi
savez s picenskim 28 narodom .
11.
Komanda za rat u Etruriji bilaje kockom dodeljena konzulu Titu Manliju. O n jedva d a je preao granicu neprijateljske
zernlje, kad je zbaen s konja u brzom trku d o k je uvebavao
konjicu i um alo nije na m estu izdahnuo - prem inuo je treeg
dana posle udesa. Uzimajui ovaj dogaaj kao predznak s neba,
Etrurci su smatrali da bogovi zapoinju rat u njihovu korist i to
im podie hrabrost. U Rim stie vest o konzulovoj smrti u tako
nepovoljnom trenutku. Senatori bi imenovali diktatora da nisu
odrani izbori za zamenu konzula po odluci dravnih prvaka; na
njima su se sve centurije izjasnile za Marka Valerija, koga je Senat
hteo da im enuje za diktatora. Naloeno mu je da odm ah s legijama krene u Etruriju. Njegov dolazakje tako potisnuo Etrurce da
se niko nije usuivao da napusti utvrenja, dok im je sopstveni
strah stvarao oseanje da su opsaeni. Novi konzul nije uspeo
da ih namami u bitku, iako im je pustoio polja i spaljivao kue,
iako se dim podizao sa spaljenih vila i m nogih sela. I tako, dok
se rat ovde odvijao sporije no to je bilo zamiljeno, posredstvom
Picena, novih saveznika, stigao je glas o drugom, za koji nije bez
razloga sm atrano da bi mogao biti straan poto je do tada u sukobima i najednoj i na drugoj strani bilo mnogo gubitaka. Piceni
su, naime, obavestili da Samniti nastoje da se naoruaju s namerom da dignu ustanak, te da su i njih na to podsticali. Picenimaje
izraena zahvalnost, a Senat se od Etruraca okrenuo Samnitima.
Oskudica u hrani takoe je izazivala zabrinutost drave i,
kako piu oni kojim aje bilo po volji to je ove godine edil bio Fabije Maksim, dolo bi do velike nevolje da nije bilo nastojanja ovog
oveka kojije u miru, brinui se za ito, za nabavku i dovoz hrane,
pokazao istu sposobnost kojuje imao i u mnogim ratnim olujama.
28
Piceni su pleme na severoistoku Apeninskog poluostrva, izmeu
Jadranskog m ora i Apenina. Na njihovoj teritoriji su bili gradovi Adrija,
Ankona i mnogi drugi.
586

Ove godine se prelo na interegnum - razlog za to se ne

navodi. Intereksi su bili Apije Klaudije, potom Fabije Sulpicije.
Ovaj poslednji je odrao izbore za konzule, na kojima su izabrani Lucije Kornelije Scipion i Gnej Fulvije. Poetkom godine su
stigli lukanski poslanici da se novim konzulima ale na Samnite,
koji su poeli da pustoe njihovu teritoriju, poto nisu uspeli da
ih pridobiju da stupe s njim a u savez, da bi ih ratom naterali na
rat. Obavestili su ih takoe da lukanski narod, koji je ve ranije
napustio put koji vodi dunostima, sada odluan i sprem an da
radije pretrpi sve drugo nego da ponovo uvredi rimsko ime; oni
m ole senatore da Lukance prim e pod okrilje i da ih zatite od
nasilja i nepravdi koje im nanose Samniti; i prem da su ve samim tim to su zapoeli rat sa Samnitima dali neophodan zalog
vernosti, sada su sprem ni da daju i taoce.
12.
Savetovanje u S e n a tu je bilo kratko: svi senatori su se
sloili da se sklopi savez s Lukancim a i da se trai satisfakcija od
Sam nita. Tako je L ukancim a dat povoljan odgovor i sa njim a
sklopljen savez. Sam nitim a su upueni fecijali da od njih zahtevaju da napuste teritoriju rimskih saveznika i odvedu vojsku
s teritorije Lukanaca. Fecijalima su izali u susret oni koji su
nosili poruku Sam nita da nee izai nepovreeni ako dou u
sam nitsku skuptinu. Kada je Rim o tom e obaveten, S e n a tje
predloio da se Sam nitim a objavi rat, a n arod se sloio sa tim.
Konzuli su m eusobno podelili kom andu tako da je Scipio n u pripala Etrurija, a Fulviju Samniti, pa su obojica krenula
u rat koji im je o d re en . Prem da se oekivao spor rat, slian
onom e iz p reth o d n e godine, Scipionu je ipak kod V olatera29
izaao u susret neprijatelj u bojnom poretku. Borili su se vei
deo dana, uz velike gubitke na obe strane. I no je nastupila, a
nije se jo znalo na ijoj je strani pobeda. Tek prva svetlost dana
pokaza ko je pobednik, a ko pobeen, je r su se Etrurci povukli
i nou napustili logor. Rimljani krenue u boj, a onda videe da
im je neprijatelj, otiavi, prepustio pobedu. Krenue ka etrurskom logoru i zauzee ga, ali ga naoe praznog, no s m nogo
ratn o g p le n a je r je to bio stalni logor koji je vojska napustila.
Scipion je potom odveo vojsku na terito riju Faliska i dok je
29
Volatere su etrurski grad izmeu reka Ere i Cecine, sa velikom teritorijom koja je dopirala do Tirenskog mora.
587

kom oru ostavio u Falerijima s m alom straom, brzim marom

je krenuo na teritoriju neprijatelja da bi je opustoio. Ne samo
da su je ostavili opustoenu nego su ognjem spalili i utvrenja
i sela. Konzul se uzdrao od napada na gradove u koje je strah
oterao Etrurce.
Drugi konzul, Gnej Fulvije, izvojevao je slavnu bitku kod
Bovijana u Samniju i stekao nesumnjivu pobedu. Zatim je napao
i sam Bovijan i zauzeo ga na juri, a uskoro zatim i A ufidenu.30
13.
Iste godine je osnovana kolonija Karseoli na teritoriji
Ekvikola.31 Konzul Fulvije je proslavio trijum f za p o b ed u nad
Samnitima. Kada su se ve bliili izbori za konzule stigao je glas
da Etrurci i Sam niti regrutuju ogrom nu vojsku. Prialo se da
su se njihovi prvaci na svim skupovima Etruraca alili to nisu
na bilo koji nain uvukli Gale u rat; samnitske voe su napadali
to su vojsku priprem ljenu za rat protiv Lukanaca suprotstavili
Rimljanima, dok je neprijatelj krenuo u rat sa sopstvenim snagama i snagam a svojih saveznika, pa su se tako sukobili pod
nejednakim uslovima.
Prem da su se za konzulat nadm etali i drugi slavni ljudi,
strah od ovih ratovaje uinio da se sve oi okrenu Kvintu Fabiju
Maksimu koji se, prvo, nije ni kandidovao, a drugo, kad je video
ta n arod hoe, to je i odbio. Zato bi se, pitao je , ,,kao star
ovek koji je ve odsluio svoje uznemiravao i ratnim naporim a
i nagradam a za napore? Nije mu ni u dui ni u telu ostalo mnogo od ranije snage, a plai se i prevrtljivosti sree, da se nekom
od bogova ne uini da je jai nego to oni ele kad su u pitanju
Ijudska bia. O n je ve doprineo slavi svojih predaka, a radovao
bi se da se i drugi podignu do njegove sree. J e r u Rimu ima
i prilika za poasti najmonijih, a isto tako ima i hrabrih ljudi.
Ovom skrom nou je samo pojaao nastojanja svojih prijatelja, koja je i zasluivao. A Fabije, koji je sm atrao da treba
podsetiti na potovanje zakona, naredi da se proita zakon po
kom e nije bilo dozvoljeno da se isti ovek bira d rugi p u t za
30Aufidena je samnitski grad na uu reke Aufida.
31 Za osnivanje kolonije Karseoli videti nap. 12; neslaganje u datumu osnivanja potie verovatno otuda to je Livije koristio dva razliita izvora. Ovom drugom se daje prednost je r se, prema njemu, grad nalazio
na teritoriji Ekvikola; to je staro pleme od kojegje Anko Marcije preuzeo
ritual fecijala (videti Livije, I, 32).
588

konzula pre no to p ro e deset godina.32 N a to nastade takva

galam a da se itanje zakona jedva ulo, a naro d n i tribuni rekoe da to u budunosti nee predstavljati sm etnju poto e
oni predloiti narodu da se on izuzme od dejstva ovog zakona.
Ali Fabije je istrajao u odbijanju. Od kakve je vanosti, pitao
je, donositi zakone ako ih kre oni koji ih donose? Zakoni ne
vladaju, nego se po njim a vlada. Bez obzira na sve to, n arod
je pristupio glasanju, pa kako je koja centurija prozivana, bez
oklevanja se odluivala za Fabija. Najzad je bio pobeen saglasnou cele drave. Neka su bogovi saglasni sa onim to radite,
Kviriti. Ali poto u ja postupati po vaim eljama, to traim od
vas da zahvalnost pokaete pri izboru m og kolege. Molim vas
da za konzula koji e biti na vlasti zajedno sa m nom izaberete
Publija Decija, iju sam sposobnost upoznao kad smo zajedno
vrili ovu dunost; dostojan je i vas i svog oca. Smatrali su da je
predlog dobar i sve ostale centurije su glasale za konzule Kvinta
Fabija i Publija Decija.
Ove godine su edili izveli mnoge na sud pod optubom da su
imali vie zemlje no to je bilo dozvoljeno.33 Slabi su izgledi da se
bilo ko od njih opravdao i takoje zauzdana preterana gramzivost.
14.
Dok su novi konzuli, Kvint Fabije, koji je biran etvrti
put, i Publije Decije Mur, biran trei put, veali m eu sobom da
jedan uzme rat protiv Etruraca, a drugi protiv Samnita i kolike
su snage potrebne za oba fronta, kao i o tom e ko je pogodniji za
koji rat, stigli su poslanici iz Sutrija, N epeta i Falerija s veu da
su Etrurci na skuptini zakljuili da se trai mir, pa se rat ovom
teinom okrenuo protiv Samnita. Da bi lake snabdevali vojsku
i da bi neprijatelja drali u neizvesnosti odakle e vojska naii,
konzul Fabije je krenuo preko teritorije Sore, a Decije preko
zemlje Sidicina i tako su poveli legije na Samnij.
Kada su stigli do neprijateljske teritorije, konzuli su rairili
svoju frontalnu liniju, pustoei sve p red sobom . Pri tom e su
ipak vie ispitivali teren no to su pljakali. Tako su izbegli da
32 U pitanju je zakon iz 342. pre n. e. koji je primenjivan na sve magistrature, ali je esto zapostavljan. Zakon se nije mogao primeniti na Fabija poto je on bio konzul deset godina ranije.
33 Misli se na dravnu zemlju (agerpublicus) i zakon Licinija i Sekstija iz 367-366. pre n. e. kojim je predviano da niko ne sme imati vie od
500jugera zemlje.
589

ih neprijatelj iznenadi iz zasede koju je postavio u skrivenoj dolini kod Tiferna, sprem an da sa uzviice krene na njih. Poto je
povukao kom oru na sigurno m esto i ostavio male vojne snage
d a je uvaju, Fabijeje, upozorivi vojnike da predstoji bitka, krenuo u kvadratnom bojnom poretku ka mestu gde su se skrivali
neprijatelji. Videvi da iznenaenje vie nije m oguno i da mora
doi do otvorenog sukoba, Samniti su i sami izabrali pravi bojni
poredak. I tako su sili u ravnicu i predali se ratnoj srei, s vie
hrabrosti nego nade. I bilo stoga to su sakupili snage koliko
god ih je bilo kod svih samnitskih naroda, bilo stoga to im je
opasnost u kojoj su se nali pojaavala hrabrost, oni su izazvali
strah kod Rimljana.
Kada je Fabije video da neprijatelja ne m oe pom eriti ni
s jed n o g poloaja, naredio je svom sinu Maksimu i Marku Valeriju, vojnim tribunim a s kojima je dojurio do prve bojne linije,
da najhitnije odu do konjanika i da ih ohrabre, pa ako se seaju
da je konjica ikad pom ogla clravi neka zablistaju toga dana i
tako sauvaju slavu ovog roda vojske. U peadijskoj bici, neprijatelji su ostali na svojim pozicijama; svu nadu su, dakle, polagali
u napad konjice. Obraali su se m ladiim a po im enu, podjednako ljubazni i je d a n i drugi, i obasipali ih as pohvalama, as
obeanjima. Ali shvatajui da e imati slabu korist od toga, odluie da se pribegne lukavstvu kada se snagom ne moe postii
cilj. Stoga naredie svom legatu Scipionu da hastate prve legije
povue iz borbe i da ih u to veoj tajnosti odvede okolnim putem na bregove u blizini, da ih tam o na prilazu skrivenom od
pogleda postavi u bojni poredak i da se iznenada pojave neprijatelju iza lea.
A konjanici su pod vostvom tribuna, kad su se iznenada pojavili ispred zastava, izazvali ne m anju zabunu kod svojih
no kod neprijatelja. Samnitska linija je ostala nepom ina pred
skvadronima u galopu i nije se dala ni oterati ni probiti ni na
jed n o m delu. Kako je ovaj napad bio uzaludan, konjanici su se
povukli iza zastava i napustili bitku. Ovo ohrabri neprijatelje, te
oni u prvom redu ne bi izdrali duu borbu i pojaanu snagu
neprijatelja, kod koga se povratilo poverenje u sopstvene snage, da konzul nije naredio drugoj bojnoj liniji da stupi napred.
Svee snage spreie prodor neprijatelja napred. Ali znak koji se
u tom trenutku pojavio na bregovim a i pokli koji ga je sledio
590

nisu b ilije d in o to je ispunilo Sam nite strahom . Fabije je uzviknuo da se njegov kolega Decije pribliava, pa su i vojnici u
radosti i uzbuenju kliktali da je tu i drugi konzul, tu su i legije. I ta prevara, dobrodola Rimljanima u tom trenutku, ispuni
Samnite strahom i nagna ih u bekstvo. Najvie ih je plailo to da
ih tako um orne ne savlada odm orna i svea vojska. I poto su se
razbeali na sve strane, bilo ih je ubijeno m anje nego to bi se
oekivalo kod takve pobede: mrtvih je bilo 3.500, zarobljenih
830, a izgubili su i 23 bojna znaka.
15.
Samnitima bi se prikljuili i Apulci pre bitke da im konzul Decije nije suprotstavio svoj logor kod Maleventa i da ih nije
naterao u bitku i pobedio. I ovde je bilo vie bekstva no pogibije: ubijenoje 2.000 Apulaca. T akoje Decije, prezrevi takvog neprijatelja, odveo legije u Samnij. Ovde su dve konzulske vojske,
krenuvi u raznim pravcima, pet meseci pustoile svu zemlju.
D ecijeje logorovao na 45 mesta, a drugi konzul na 86; za sobom
nisu ostavili samo tragove bedem a i jarkova nego i m nogo vidljivija svedoanstva u opustoenim i opljakanim oblastima. Fabije
je zauzeo i utvrenje Cimetra. Ovde je zarobljeno 2.900 ratnika,
a od onih koji su se borili bilo je ubijeno 930 ljudi.
Konzul je posle toga krenuo u Rim radi odravanja izbora,
a urio je da to obavi to pre. Poto su centurije koje su prve
bile prozvane, sve glasale za Kvinta Fabija, to je Apije Klaudije,
koji je bio kandidat za taj poloaj, ovek p ro d o ran i ambiciozan, krenuo svom svojom snagom i snagom nobiliteta kom e je
pripadao da bude im enovan za konzula zajedno s Fabijem, ne
samo zbog svog astoljublja nego i zato da patriciji povrate oba
konzulska mesta. Fabije je to odbio za sebe, navodei iste razloge kao i prethodne godine. Na to je ceo rimski nobilitet opkolio
njegovo sedite; svi su ga molili da izvue konzulat iz plebejskog
blata i da mu vrati nekadanje dostojanstvo, i to ne samo ovom
poloaju no i patricijskim rodovima. Kad su najzad zautali, Fabije je svojim um erenim govorom stiao uzbuenje: ree da e
im pom oi da dobiju dva patricijska im ena kao konzule ako se
p o tru d e da nau nekog drugog kandidata um esto njega. O n
nee staviti svoje im e na izbor, j e r bi to bilo nezakonito i sluilo bi kao lo prim er. I tako se dogodilo da je plebejac Lucije
V olum nije izabran za konzula zajedno sa Apijem Klaudijem,
s kojim je ve jed n o m drao konzulat. Nobili su zamerali Fabiju
591

d a je nam erno izbegao Apija kao kolegu poto je i kao govornik

i kao politiar bio bez sumnje istaknutiji od njega.
16. N akon to su izbori obavljeni i starim konzulim a bilo
naloeno da nastave da vode rat u Samniju, p ro d u en a im je
i vlast na jo est meseci. I tako j e u sledeoj godini, za vreme
konzula Lucija Volumnija i Apija Klaudija, Publije Decije, kojeg
je kolega ostavio kao konzula u Samniju, sada kao prokonzul
nastavio da pustoi zemlju sve dok samnitsku vojsku, koju nikada nije sreo u boju, najzad nije isterao iz zemlje.
Isterani iz svoje zemlje, oni su krenuli u Etruriju, smatrajui da e ono to su esto i uzalud pokuavali preko poslanika,
sada postii kada se pojave s tolikim brojem ratnika. Dodajui
molbama pretnje, zatraili su skup etrurskih prvaka. Kada se ovi
skupie, izloie im koliko se dugo bore s Rimljanima za slobodu. Sve su pokuali, rekoe, ne bi li sopstvenim snagama podneli
toliki teret rata; pokuali su i da dobiju pom o susednih naroda, ali bez uspeha; poto nisu mogli dalje izdrati rat, traili su i
m ir s Rimljanima. No potom su se pobunili, je r im je bilo tee u
m iru kao porobljenim a nego u ratu kao slobodnima. Etrurci su
im jo jed in i ostali kao poslednja nada. Znaju da su oni pleme
koje je u Italiji najbogatije u oruju, u ljudima i u novcu; imaju
uza se i Gale, n aro d koji se raa uz zveket oruja i koji ima ne
samo ratniku sposobnost nego i oseanje neprijateljstva prem a
Rimljanima, hvalei se, ne bez razloga, kako su ih pobedili, a
zatim im dopustili da se otkupe zlatom. Ako je u Etruraca ostalo
neto od duha Porsine34 i njihovih predaka, nita im ne stoji na
putu da oteraju Rimljane iz svih zemalja severno od Tibra i da
ih nateraju da se bore, ne za vlast u Italiji koja je postala nepodnoljiva, nego za svoj spas. Sam nitska vojska je za to sprem na:
naoruana, plaena i odluna da ih odm ah sledi ako bi ih poveli
da opsedaju i sam Rim.
17. Dok su se oni u Etruriji ovako hvalili i to predlagali, u
njihovoj zemlji je plam teo rat s Rimljanima. J e r k a d a je Decije
preko izvidnika saznao da je sam nitska vojska otila, sazvao je
34
Porsina je bio kralj etrurskog grada Kluzija, osvojio je i Rim 507.
pre n. e. i zabranio upotrebu gvoa osim za plug. Rimljani su se oslobodili uz pomo Kume. Za rat s Porsinom vezuju se legende o Horaciju
Koklu, Muciju Scevoli i devojci Kleliji (videti Livije, II, 9-15).

592

ratni savet i rekao: Zato lutam o poljima i vodimo rat okolo po

selima? Zato ne krenem o da zauzim am o gradove i bedem e?
U Sam niju ne straari vie nikakva vojska; o n a se povukla van
granice i tako je sama sebe osudila na progonstvo. Uz opte
odobravanje poveo je vojsku u napad na M urganciju, k o jaje
bila m oan grad. Oduevljenje vojnika je bilo veliko ne samo
zbog om iljenosti voe nego i zbog n ad e da e plen biti vei
od onoga koji su stekli pljakajui polja, i tako su zajedan dan
silom i orujem zauzeli grad. Tu je sve opkoljeno i zarobljeno
2.100 Samnita, a steenje i ogrom an plen. Da ne bi ovim suvie
opteretili vojsku koja je u maru, Decije ne naredio da se sakupe vojnici i rekao im ovo: ,,Da li ete ovom je d n o m pobedom
i ovim ratnim plenom biti zadovoljni i u budunosti? Zar nee
vaa hrabrost biti jed n a k a vaim nadama? Svi samnitski gradovi i sva dobra u njim a preputeni su vama sada kad ste njihove
legije, razbijene u tolikim bitkama, najzad isterali iz njihove vlastite zemlje. Prodajte ovo i tako navedite trgovce da zbog koristi
prate vojsku, a ja u se potom pobrinuti da vam pruim priliku
da steknete ono to ete prodati. Sada krenim o na grad Romuleju35 gde vas oekuju nevelik napor i ogrom an plen.
Poto su prodali plen, podsticali su zapovednika da ih vodi
na Romuleju. I ovde su bez napora i bez sprava za bacanje, podigavi zastave, bez straha da e ih neko s bedem a grada zaplaiti,
postavili merdevine uz bedem e koji su bili najblii i popeli se na
zidine. Utvrenje je zauzeto i opljakano. Pri tom e je ubijeno
2.300 ljudi i zarobljeno 6.000, a vojnici su stekli ogrom an plen
i bili prinueni, kao i pre, da ga prodaju. O datle su odvedeni
na Ferentin i prem da im nije dozvoljeno da predahnu, ili su sa
oduevljenjem. Ali ovde je bilo vie i napora i opasnosti: bedem i
su snano branjeni, a i m esto je bilo obezbeeno i prirodnim
poloajem i utvrenjem . No sve su to vojnici savladali, ve naviknuti na plen. Oko bedem a je bilo ubijeno 3.000 ljudi, a plen
je pripao vojnicima.
Kod nekih istoriara se slava za osvajanje ovih gradova pripisuje najveim delom Maksimu. Navodi se da je Decije zauzeo
M urganciju, a da je Fabije Maksim uzeo F erentin i Romuleju.
35
Romuleja je bila samnitski grad; na tom mestu je kasnije bila stanica na Apijevom putu pod imenom Subromula.
593

Ima i pisaca koji su slavu pripisuju novim konzulima, ali ne obojici nego samo starijem od njih, Luciju Volumniju, je r je njem u
pripala kom anda u Samniju.
18.
Dok se ovo odigravalo u Sam niju - bez obzira na to ko
je imao kom andu i auspicije - u Etruriji je priprem an veliki rat
protiv Rimljana, i to od m nogih plem ena koje je podstrekivao
Gelije Egnacije iz Samnija. Gotovo svi Etrurci su se opredelili za rat; za to su bili pridobijeni i susedni um brijski narodi,
a dobijena je i galska pom o za novac. Celo ovo mnotvo stie
u samnitski tabor. Kada je o tim neoekivanim nem irim a bilo
javljeno u Rim, odlueno je da Apije Klaudije krene to pre u
Etruriju, je r je konzul Lucije Volumnije ve bio otiao u Samnij
s drugom i treom legijom i sa 15.000 saveznikih vojnika. Sa
Apijem su krenuli i dve legije, prva i etvrta, i 12.000 saveznikih
vojnika. Utaborili su se nedaleko od neprijatelja.
Tu je vie postignuto tim e to se krenulo na vrem e, zbog
ega su neki etrurski narodi, koji su ve bili sp rem n i n a rat,
morali da odustanu plaei se vie samog im ena Rimljana nego
Apijevog voenja rata, koje nije odlikovala ni sposobnost ni ratna srea. V oene su m noge borbe na nepovoljnom teren u i u
nepovoljno vrem e, tako da je neprijatelj svakim danom sticao
sve vie pouzdanja i postajao sve opasniji. Najzad je vojskovoa
izgubio poverenje u vojnike i vojnici u vojskovou. Kod tri istoriara naao sam podatak da je uputio pisrno kolegi i traio da
doe iz Samnija. Ipak nisam ovu stvar mogao tano utvrditi, je r
se u tom e ne slau konzuli koji su na ovom poloaju bili drugi
p u t zajedno: Apije je poricao da je pismo poslao, a Volumnije
je tvrdio da ga je primio.
Volumnije je ve bio zauzeo tri utvrenja u Samniju i u njima pobio oko 3.000 vojnika, a oko polovinu tog brojaje zarobio;
ustanak u Lukaniji koji su podigle voe plebejaca i siromanih
uguio je uz opte odobravanje optim ata,36 uputivi tam o Kvinta Fabija kao prokonzula sa starom vojskom. Ostavljajui Decija
da pustoi neprijateljeva polja, Volum nije se uputio u Etruriju
da se p ridrui svom kolegi. Prim ili su ga s velikom radou.
36
Optimati su u poznoj republici bili politika struja ije su se voe
u svojoj politici oslanjale na senatorski stale. Livije upotrebljava re kao
sinonim za senatorski stale.
594

Apije se, m eutim , drao prerna tom e kakva m u je bila savest:

ako nije pisao, ljutio se s pravom, a nezahvalno i neplem enito
ako m u je bila p o tre b n a pom o; sada se pretvarao da je nije
traio. Izaao m u je u susret i jedva da su se pozdravili, kad
m u ree: ,,Da li si dobro, Lucije Volumnije? Kako stoje stvari u
Samniju? ta te je nateralo da napusti oblast koja ti je kockom
d o deljena da u njoj ratuje?" V olum nije odgovori da se rat u
Sam niju sreno odvija i d a je doao zato to ga je on pism om
pozvao. Ako je ono bilo lano, a njegov dolazak u Etruriju nekoristan, on e odm ah okrenuti zastave i otii. Apije na to ree:
,,Ti svakako idi i niko te nee zadravati; ni najm anje ti ne prilii
to se, jedva izlazei nakraj sa svojim ratom , dii time da si drugom doveo pom o. Volum nije m u odgovori da moli H erkula
da se ovo okrene na dobro: vie bi voleo i da je uinio uzaludan
n a p o r nego da se dogodi neto zbog ega u Etruriji ne bi bila
dovoljna je d n a konzulska vojska.
19.
Konzuli su se ve razilazili, kad se legati i tribuni iz Apijeve vojske okupie oko njih. Neki su molili svog kom andanta
da pom o kolege, koju je i trebalo traiti, ne prezire sada kad
je dobrovoljno stigla, drugi su nastojali da spree Volumnija da
ode. Preklinjali su ga da ne izda ono to je dobro za otadbinu
zbog beznaajnog sukoba s kolegom. Ako nastane neka nevolja, vie e tete biti n an eto onom e ko odlazi nego onom e ko
je ostavljen. Dolo je dotle da su Luciju V olum niju pripisivali
sve to e se odigrati u Etruriji, dobro i zlo: niko se nee pitati
to j e Apije rekao, nego kakva je bila sudbina vojske; n je g a je
Apije otpustio, drava i vojska ga zadravaju; neka se povinuje
volji vojske.
Ovako ih opom injui i suprotstavljajui im se, konzule koji
su se opirali odvukli su u skuptinu. Ovde su drani dugi govori, ali se u sutini rekli isto ono to je pred nekolicinom ve pre
toga reeno. I d o k je Volumnije i branio ja u stvar i pokazao da
nije m anje reit od svog izuzetno obdarenog kolege, Apije podrugljivo prim eti da njem u treba pripisati u zaslugu to um esto
m rtvog i nem og imaju sada reitog konzula. Za vreme ranijeg
konzulata, bar u prvim m esecim a, nije znao ni rei da izusti,
a sada ve seje popularske govore. Na to Volum nije odgovori:
Kako bih voleo da ti od m ene naui da odvano postupa kao
to sam ja od tebe nauio da um eno govorim . Najzad postavi
595

uslov da se odlui ne ko je bolji govornik - naim e, to nije stvar

koju drava trai - nego ko je od njih dvojice bolji kom andant.
Oblasti u kojima se ratuje su Etrurija i Samnij; neka izabere onu
koju sam eli; on e se sa svojom vojskom ili povui u Samnij,
ili ostati u Etruriji.
Na to se podie graja m eu vojnicima koji su traili da obojica zajedno povedu etrurski rat. Kad vide ovu jed n o d u n o st,
Volumnije ree: Poto sam se prevario u tum aenju volje mog
kolege, to neu napravid jo je d n u greku i ostaviti kao nesigurno ono to vi elite: uzvicima pokaite da li elite da odem ili da
ostanem . Na to su tako glasno uzvikivali da su izvukli neprijatelja iz logora. Apije je, kau, oklevao je r je video da e pobeda
pripasti njegovom kolegi bilo da se bori bilo da ostane po strani.
Najzad, bojei se da i njegove legije ne pou za Volumnijevim,
i sam dade znak svojima koji su postali nestrpljivi u elji da krenu.
Ni jed n a ni dm ga strana nisu bile dobro postavljene za borbu. Samnitski kom andant Gelije Egnacije otiao je sa nekoliko
kohorti da obezbedi snabdevanje, pa su vojnici po sopstvenom
oseanju uli u borbu, a ne pod neijom kom andom ; kod Rimljana nisu ni je d n a ni druga vojska voene na isti nai, a nije
bilo ni dovoljno vrem ena da se postave u bojni poredak. Najpre
je krenuo Volumnije i stigao do neprijatelja, tako da je linija napada bila neravna. I kao da su kockom promenili neprijatelje na
koje su navikli, tako Etrurci krenue protiv Volum nija, dok su
Samniti, malo oklevajui je r im je voa bio odsutan, krenuli na
Apija. Kau d a je Apije u odluujuem trenutku bitke, podigavi
ruke prem a n eb u i stojei ispred prvih redova tako da su ga svi
videli, ovako zamolio: Belona,37 ako nam danas da pobedu
zavetujem ti hram . Izgovarajui ovu molitvu, sam se izjednaio
u hrabrosti s kolegom kao da ga je boginja obdarila, a vojska ga
je sledila sjednakom hrabrou. Sada su se kom andanti ponaali kao pravi zapovednici, a vojska j e pazila da pobeda ne pone
najpre na drugoj strani. Tako su razbili i rasterali neprijatelja,
koji nije m ogao izdrati napad vee sile od one s kojom je bio
navikao da se bori. Navaljujui na one koji su pali i gonei one
koji su se razbeali stigli su do njihovog logora. Ovde je opet oivela borba je r se um eao Gelije sa sabelskim kohortam a. Ali su
37 B elonaje boginja rata.
596

i ovi bili brzo razbijeni i pobednici su ve napadali vojni logor.

I dok je Volum nije sam proao kroz kapiju sa zastavom, Apije
je , slavei Belonu koja donosi pobedu, podsticao duh vojnika
da p ro d ru preko jark a i bedem a. Logor neprijatelja je zauzet i
opljakan; steen je ogrom an ratni plen i ustupljen vojnicima.
U bijeno je 7.800 neprijateljskih vojnika, a 2.120 zarobljeno.
20.
t)ok su oba konzula i sva rimska sila bili gotovo potpuno zauzeti ratom u Etruriji, u Samniju je podignuta nova vojska
s nam erom da se pustoi rimska teritorija. I preavi preko zemlje Vescina u Kam paniju i na teritoriju Falerna stekli su ogrom an plen i dok se V olum nije dugim m arem vraao u Samnij
- naime, ve se bliio kraj produenoj vlasti Fabija i Decija - glas
o samnitskoj vojsci i pustoenju kam panskih polja okrenu ga
s puta i on poe da titi saveznike. K adje stigao do Kalena, i sam
je video tragove skoranjeg pustoenja, a i Kalenjani su priali
d a je neprijatelj odvukao toliki plen da se jedva mogao kretati
u vojnom poretku; ve su i samnitske voe govorile da bi se trebalo uputiti odm ah prem a Samniju da se tamo ostavi ratni plen,
a da se potom vrate u ekspediciju; govorili su otvoreno da tako
natovarena kolona ne treb a da ulazi u borbu. Prem da je ovo
m oglo da se prim i kao istinito, ip a k je sm atrao da je sigurnije
da se stvar ispita i stoga je poslao konjanike koji su pohvatali
pljakae rasturene po poljim a. Ispitujui ih, saznao je da se
neprijatelj zaustavio na reci V olturnu i da e odatle krenuti za
tree strae - pravac je bio Samnij.
Poto je ovo tem eljno ispitao, krenuo je i zaustavio se na
tolikom rastojanju od neprijatelja da njegov dolazak nije mogao
biti prim een ako bi se pribliio, a m ogao je sa druge strane iznenaditi neprijatelja ako bi krenuo iz logora. Neto pre zore pribliio se neprijateljskom logoru i neke koji su poznavali osaki
jezik38 poslao je u izvidnicu. Ovi su se pomeali s neprijateljem,
to nije bilo teko u nonoj uurbanosti, i saznali da su zastave
krenule praene malim brojem naoruanih ljudi, da su plen i
njegovi uvari izali, ali da se kolona teko kree je r je svaki ovek bio zauzet svojim poslom, da nem a nikakvog dogovora m eu
njim a, niti dovoljno vrste kom ande. Stoga se inilo da je povoljan trenutak da se krene, a ve se i svetlost dana pojavljivala.
38 Osaki jezik se govorio kod Samnita.
597

I tako konzul naredi da se da znak za napad na neprijateljsku

kolonu. O ptereeni plenom , Sam nid su imali mali broj naoruanih vojnika. Jedan deo ubrza korak, terajui plen ispred sebe,
a drugi su neodluno stajali, ne znajui da li da krenu dalje ili
da se vrate u logor. Dok su oni tako oklevali, Rim ljani su ih
napali i ve su prelazili preko bedem a, kad u logoru nastade
pokolj i haos. Sam nitska vojska je bila u rasulu ne samo zbog
neprijateljskog napada nego i zbog bekstva zarobljenika. Neki
od njih koji su uspeli da se oslobode oslobaali su one koji su
bili vezani, a neki su grabili oruje koje se nalazilo u tovaru i
tako stvarali n ered, gori od same bitke. Poto su se um eali u
kolonu, izvrili su delo dostojno pam enja napavi samnitskog
vou Staja M inacija dok je obilazio svoje vojnike hrabrei ih.
Poto su se konjanici u njegovoj pratnji bili rasturili, ovi su ga
opkolili i zarobili dok se nalazio u sedlu na konju, a potom ga
odveli rimskom konzulu. U guvi ko jaje nastala, samnitske zastave su potisnute nazad, a borba ko jaje bila zamrla ponovo je
oivela. Samniti nisu mogli dugo da izdre. U bijeno je 6.000, a
zarobljeno 2.500 ljudi, m eu kojim a i etiri vojna tribuna, uz
to je zadobijeno 30 bojnih znakova i ono to je pobediocim a
bilo najdrae: povratili su 7.400 vojnika svojih saveznika koji su
bili zarobljeni i ogrom an ratni plen koji im je pripadao. Jednim
proglasom su pozvani vlasnici ovih stvari da dou odreenog
dana da ih prepoznaju i uzmu. O ne stvari za koje se nije naao
gospodar p red an e su vojnicima, a oni su naterani da prodaju
plen kako ne bi mislili na bilo ta drugo osim na oruje.
21.
Ovo pljakanje Kampanije izazvaloje u Rimu veliki nemir. Sluajno se dogodilo da je istog dana stigao i glas iz Etrurije da su E trurci posle V olum inijevog odlaska ponovo digli
oruje, d a je samnitski voa Gelije Egnacije pozvao i U m bre na
ustanak, na ta je podstrekivao i Gale nudei im veliki novac.
Uplaen ovim vestima, S enatje naredio da sudovi obustave rad
i da se regrutuju ljudi svih stalea. Pod zakletvu su pozvani ne
samo slobodni ljudi i mladii nego su stvorene i kohorte starijih ljudi, a osloboenici su svrstavani u centurije. Odravana su
savetovanja o odbrani grada, a vrhovna kom anda je data pretoru Publiju Sem proniju. Ali pism o konzula Volum nija kojim je
javljao d a je pobio i rasterao pljakae Kampanije oslobodilo je
Senat je d n e brige. O n odredi da se odre zahvalnice bogovima
598

za konzulove uspehe i da se sudovi koji su bili zatvoreni 18 dana

ponovo otvore. Zahvalnice su protekle u velikom veselju.
Potom su zapoela savetovanja o tom e kako da se zatite
oblasti koje su pustoili Samniti. D oneta je odluka da se osnuj u dve kolonije, kod Vescina i na teritoriji Falerna, prva koja
je nazvana M inturne, na uu reke I.iris, a druga u Vescinskoj
um i koja dopire do teritorije Falerna, na m estu gde je , kako
kau, bila grka kolonija Sinope, koju su rimski kolonisti nazvali
Sinuesa.39 N arodnim tribunim a je dato u zadatak da se plebiscitom odredi da preto r Publije Sem pronije osnuje komisiju od
tri lana koja e odvesti koloniste. Nije bilo lako nai one koji
e se prijaviti, je r se sm atralo da se kolonija osniva u nem irnoj
oblasti kao straa, a ne kao naselje.
Panja Senata je bila odvraena od ovih briga zbog toga to
se opasnost od rata u Etruriji poveavala, kao i zato to je Apije
u estim pismima opom injao da se ne zapostave nem iri u oblasti pod njegovom kom andom ; etiri plem ena: Etrurci, Samniti,
U m bri i Gali ujedinili su oruje, ve su i svoj logor m orali da
podele na dva poto je d a n nije mogao da prim i toliko mnotvo.
Zbog toga, kao i zbog izbora koji su se pribliavali, pozvan je u
Rim konzul Lucije Volumnije. Pre no to je pozvao centurije na
glasanje, on je narodu okupljenom u skuptini govorio m nogo i
dugo o veliini rata u Etruriji. Jo d o k je on bio tamo i zajedno
s kolegom vodio stvar, rat je bio tako velik da ga jed a n vojskovoa nije m ogao voditi s jed n o m vojskom, potom su, kau, uz
to doli i Um bri i ogrom na vojska Gala; neka imaju na um u da
ovog dana treba da izaberu kom andante koji e se boriti protiv
etiri naroda, a kad ne bi bio u b een da e rimski narod jednoduno izabrati konzule koji su nesumnjivo prvi m eu vojskovoama, on bi odm ah imenovao diktatora.
22.
Niko nije sum njao u to da e Fabije uz optu saglasnost
biti peti put izabran za konzula. Naime, njega su, zajedno s Lucijem Volumnijem, izabrale i prerogativne centurije40 i one koje
39 Sinuesa se nalazila na Apijevom putu, na 106 milja od Rima; u blizini su bile poznate termalne banje.
40 Praerogativae su 18 konjikih centurija koje su glasale pre ostalih
pet klasa u centurijatskoj skuptini. Posle njih je prozivano 80 centurija
prve klase. Zajedno uzete, sa 98 glasova ine veinu u skuptini.
599

su prve glasale. Fabije je drao govor kao i pre dve godine; zatim je, poto je popustio pred jednodunou svih, zavrio time
to je za kolegu zatraio Publija Decija; neka on bude potpora
njegovoj starosti. Vrei sa njim zajedno dunost cenzora i dva
puta konzulat, uverio se d a je sloga m eu kolegama ono to najvie koristi dravi. Njegov stari d u h se teko moe naviknuti na
novog kolegu - sa onim iji karakter poznaje bie m u lake da
deli dunosti. Njegov govor je podrao i konzul, hvalei Publija
Decija kakoje i zasluio, podseajui na to kako od sloge konzula
dolazi dobro u upravljanju vojnim stvarima, a od nesloge samo
zlo, kako je nedavno zamalo dolo do katastrofe zbog njegovog
sukoba s kolegom; Decije i Fabije e iveti k aojedna dua ijedan
um. Obojica su roena da budu vojnici, veliki su na delima, nespretni na reima i u verbalnim sukobima. A i prirodno su obdareni za konzule: promiljeni su i veti, u pravu i govorima mudri,
kao to je bio Apije Klaudije, bilo da predsedavaju u gradu i na
Forumu, ili kao pretori izabrani da upravljaju sudstvom. Tako je
u ovome protekao dan. Sledeeg dana, po nareenju konzula,
izvreni su izbori konzula i pretora. Za konzule su izabrani Kvint
Fabije i Publije Decije, a Apije Klaudije za pretora - svi u odsustvu.41 Luciju V olum nijuje po senatskoj odluci i glasanju naroda
produena kom anda z a jo jed n u godinu.
23.
U toj godini je bilo m nogo znam enja i da bi otklonio
nesreu, Senat je naredio dvonevne molitve. Drava je za to
dala vino i tam jan, a u m olitvam a su uestvovali m nogi Ijudi i
ene. Molitve su ostale u seanju po tom e to je dolo do sukoba m eu m atro n am a u svetilitu Patricijske ednosti, koje se
nalazilo na Volujskom trgu pored Herkulove rotonde.42 Aulovu
kerku V erginiju m atrone su iskljuile iz cerem onije zato to
se kao patricijka udala za plebejca, konzula Lucija Volumnija.
Svaa izbi iz kratke rasprave i enske srdbe, te se rasplam sa
u estoku raspravu. Verginija se s pravom diila d a je u hram ila
41
Fabije i Decije su bili odsutni samo sa mesta glasanja, dok se Apije
nalazio van Rima.
48 Pudicitia (Cednost) sa hramom na Stonom trgu (Forum Boarium)
u tradiciji se mea sa Fortuna Virgo (Devica Srea) koja je imala svetilite
pored hrama Majke Matute; njoj su neveste poklanjale devojake haljine. Livijeva pria treba da objasni epitet plebeia kod Pudicicije.
600

i kao patricijka i kao edna ena, budui da se udala za oveka

kom e je bila data kao devica, da se ne stidi ni mua ni njegovog
poloaja, a ni njegovih podviga. Zatim je svojirn reima dodala
i postupak vredan svake pohvale: u Dugoj ulici, gde je ivela, u
delu svoje prostrane kue odvojila je kapelu i tu postavila rtvenik. Sazvalaje potom plebejske ene i poalivi se na nepravdu
patricijskih ena rekla im: Ovaj rtvenik posveujem Plebejskoj
ednosti da vas hrabri u ednosti, da se nadm eete u njoj kao
to se mukarci u ovoj dravi nadm eu u hrabrosti. Nastojmo
da ovaj rtvenik b u d e svetiji, ako je to m oguno, od onoga i
neka ga neguju ednije ene. Ovom rtveniku su sluili u istom
ritualu kao i u onom koji je bio stariji, a pravo da na njem u prinose rtve imale su je d in o ene proverene ednosti i one koje
su se samo jednom udavale. Kasnije je dato pravo i neistima da
uestvuju u kultu, i to ne samo m atronam a nego enam a svih
poloaja, dok najzad nije pao u zaborav.
Iste godine su Gnej i Kvint Ogulnije kao kurulni edili izveli
na sud one koji su davali novac na zajam uz kamatu. Kaznili su
ih tim e to su im prodali imanja, a od onoga to je prispelo u
dravnu kasu postavili su bronzane pragove na Kapitolu, srebrno posue na tri stola u Jupiterovom svetilitu i statuu Jupitera
s etvoropregom na krovtt, a kod smokvinog drveta Ruminal statu u dece, osnivaa grada, pod vuicom koja ih doji.43 Uz to su
i p u t od Kapenskih vrata do Marsovog hram a pojaali kvadratnim ploama. A plebejski edili Lucije Elije Pet i Gaj Fulvije Korv
novcem koji su uzeli od stoara44 priredili su javne igre i Cereri
posvetili zlatne posude koje se upotrebljavaju pri rtvovanju.
24.
Potom je Kvint Fabije zapoeo svoj peti konzulat, a Publije Decije svoj etvrti. Kolege u tri konzulata i u cenzuri bili si
slavni koliko po velikim podvizima toliko i po svojoj slozi. To to
ona nije veno trajala sm atram d a je vie bilo posledica sukoba
stalea nego njihove m eusobne borbe. Patriciji su nastojali da
Fabije dobije kom an d u u Etruriji, ne potujui pravilo da se
kom anda dodeljuje kockom, a plebejci su zahtevali od Decija
43 Na tom mestu Tibar je izbacio na obalu korpu u kojoj su bili Romul i Rem; naziv Ruminalis se izvodi od Romunalis, a ovo od Romulus.
44 Verovatno su bili u pitanju oni koji su napasali stoku na dravnoj
zemlji, a na nju nisu imali pravo.
601

da trai da se odluka kockom potuje. O tom e je raspravljano

i u Senatu, a kako je Fabije tu bio moniji, stvar je izneta pred
narod. Govori u skuptini su bili kratki, kako dolikuje vojnicim a i ljudim a koji su vie cenili dela od rei: Fabije je rekao da
nije pravo da drugi skupljaju plodove s drveta koje je on posadio; on je otvori p u t kroz Ciminsku umu, prodirui s rimskim
orujem kroz n ep ro h o d n u planinu; zato se on, star kakav je,
izloio n aporu zbog toga ako e se rat sada voditi pod drugim
kom andantom? Prigovarao je d a je sebi izabrao protivnika, a ne
saradnika u komandi, da je Decije pokvario slogu koja je vladala
u tri zajedniki obavljane dunosti; najzad, on ne trai drugo
osim da mu daju ovu kom andu ukoliko ga smatraju dostojnim
nje; pokorio se odluci Senata, a pokorie se i odluci naroda.
Publije Decije se alio na nepravdu Senata: dokle god su
mogli, senatori su spreavali dolazak plebejaca na visoke poloaje. A poto su sopstvenom snagom pobedili i uinili da prava
budu priznata svakom staleu, oni sada trae nain na koji bi
obezvredili ne samo odluku naroda nego i sud sree da bi vlast
sauvali za mali broj ljudi. Svi konzuli su kockom m eusobno
odreivali ko e dobiti koju kom andu; sada bez kocke, Senat
daje kom andu Fabiju. Ako je to uinjeno da bi m u se ukazala
poast, Fabijeve zasluge za dravu, i za samog Publija, toliko
su velike da je on sprem an da prihvati isticanje Fabijeve slave,
ali samo dotle dok to njem u ne nanosi tetu. Zar ima ikoga ko
ne bi poverovao u to da ako se je d n a teak i surov rat poverava
bez kocke je d n o m konzulu, da se drugi ne sm atra za suvinog
i nep o treb n o g . Slavi se Fabije za podvige u Etruriji: i Publija
Decija treba takoe da slave, je r e on ugasiti vatru k o ju je ovaj
ostavio zapretenu tako da je neoekivano ponovo buknuo poar. Najzad, on e kolegi ustupiti i poasti i nagrade iz potovanja prem a njegovim godinam a i ugledu, ali kada su u pitanju
opasnost i borba, on niti je dosad od svoje volje ustuknuo niti
e ustuknuti. No ako nita drugo, ovim sukobom je dobio to
da ono to pripada narodu, on to koristi kao pravo, a ne zahvaljuje Senatu za to. O n moli Ju p ite ra najveeg i najm onijeg i
ostale besm rtne bogove da njem u i njegovom kolegi daju istu
sreu s kockom ukoliko su sprem ni da im daju i istu hrabrost i
isti uspeh u voenju rata. A sigurno je i po prirodi stvari pravo,
a kao prim er korisno, to doprinosi i ugledu rim skog naroda,
602

da su oba konzula takvi da koji god od njih bude izabran za rat

m oe ga dobro voditi protiv Etruraca. Fabije je je d in o m olio
rimski narod da pre no to tribe budu pozvane da glasaju, uju
pismo pretora Apija Klaudija koje je stiglo iz Etrurije. Zatim ode
iz skuptine. Narod je isto tako jednoduno kao i Senat bio za to
da se kom anda za rat u Etruriji dodeli Fabiju bez bacanja kocke.
25.
Sva omladina se potom okupila oko konzula i svak se upisivao u vojnike; toliko je bilajaa elja da se vri vojna sluba pod
ovim kom andantom. Opkoljen velikim mnotvom, on ree: ,,Nameravam da regrutujem 4.000 peaka i 600 konjanika; one koje
popiem u toku dananjeg i sutranjeg d an a vodiu sa sobom.
Vie u voditi rauna o tom e da one koje budem vodio vratim
nepovreene nego da u rat vodim veliki broj vojnika. Sa spremnom vojskom kojaje bila ispunjena poverenjem i nadom, je r nije
bila m nogobrojna, krenuo je potom prem a utvrenju Aharna,45
koje se nalazilo nedaleko od neprijatelja, i prem a logoru pretora
Apija. Na nekoliko milja od logora sreli su drvosee koje su ile
sa oruanom pratnjom. Kad su videli da napred idu liktori i shvatili da je to konzul Fabije, veseli i sreni zahvalili su bogovima i
rimskom narodu to su im poslali njega za kom andanta. Dok su
ga okruivali i pozdravljali kao konzula, Fabije ih je pitao kuda
su se uputili. Kad odgovorie da idu po drva, on uzviknu; Zar
nem ate logor ograen palisadama? Poto m u odgovorie da je
logor utvren dvostrukim palisadama i jarkom i da su sada u sam rtnom strahu, on im ree: Dakle, imate dosta drva; vratite se i
iupajte palisade." Vratie se u logor i upajui palisade izazvae
veliki strah i kod vojnika koji su ostali u logoru i kod samog Apija.
Na to su obavestili druge da to ine po nareenju konzula Fabija.
Sledeeg danaje logor bio uklonjen, a Apije poslan u Rim. Otad
Rimljani vie nisu imali stalne logore, je r se smatralo da nije dobro da vojska ostaje najed n o m mestu: mariranjem i prom enom
mesta, vojskaje i pokretnija i zdravija. M arje bio onakav kakoje
vreme dozvoljavalo poto zima jo nije bila prola.
U rano prolee, ostavljajui drugu legiju u Kluziju koji se
nekad zvao Kamars46 i Lucija Scipiona kao zamenika pretora da
45 Aharna, verovatno isto to i Arna, mesto u blizini Peruzije.
46 Clusiumje naziv etrurskog porekla, d o k je Camars umbrijski naziv;
to je etrurski grad, dananji Kjuzi.
603

kom anduje u logoru, Fabije se vratio u Rim da bi se posavetovao

o voenju rata. To je uinio ili zato to je to sam odluio poto je
u izgledu bio vei rat nego to je on oekivao, ili stoga to g a je
Senat pozvao. I jed a n i drugi razlog pom inju se kod pisaca. Neki
smatraju da ga je pretor Apije KJaudije naterao da se vrati zato
to se i u Senatu i u skuptini pojaao strah od Etruraca. O n je to
u pismima uvek isdcao, tvrdei da za rat nee bid dovoljan jedan
vojskovoa s jed n o m vojskom protiv etiri naroda. Bili su opasni
bez obzira na to da li svi zajedno pritisnu jed n o g vojskovou ili
da razdvojeni vode rat, tako da jed a n kom andant ne moe da se
nae svuda; on je u Etruriji ostavio dve legije, a sa Fabijem je stiglo manje od 5.000 peaka i konjanika; njemu se ini kako bi bilo
dobro da i konzul Decije to hitnije krene u Etruriju, a da se Luciju Volumniju poveri Samnij; a ako bi konzul vie voleo da ide u
oblast koja mu je dodeljena, onda da Volumnije krene konzulu u
Etruriju s pravom konzulskom vojskom. Pretor je svojim govorom
uticao na mnoge, dokje Publije Decije, kako kau, smatrao da sve
ovo treba prepustiti slobodnoj odluci Kvinta Fabija da lino, ukoliko zbog drugih dravnih poslova bude dolazio u Rim, ili preko
legata koje bi poslao, Senat obavesti kakavje rat u Etruriji, kolike
su vojne snage i koliko vojskovoa je za to potrebno.
26.
Kada se Fabije vratio u Rim odrao je p red Senatom ,
kao i u skuptini, um eren govor: glasove o ratu ne treba ni preuveliavati ni potcenjivati; prihvatajui jo jed n o g vojskovou,
to e uiniti pre da bi um irio strah drugih nego zbog opasnosti
za sebe ili za dravu. U ostalom , ako nam eravaju da m u daju
nekoga ko e m u pom oi i sa kim e deliti kom andu, onda ne
m ogu zaboraviti konzula Publija Decija s kojim je stekao iskustva kroz tolike zajednike slube. Ni s kim ne bi toliko eleo da
podeli kom andu kao sa njim. Kada je zajedno s Decijem, vojske
e uvek biti dovoljno a neprijatelja nikad previe. Ali ako njegov
kolega eli neto drugo, neka m u kao pom onika daju Lucija
Volumnija. O dluku su Senat i narod, kao i njegov kolega, prepustili Fabiju. I k adaje i sam Publije Decije pokazao sprem nost
da krene ili u Samnij ili u Etruriju, nastalo je veliko veselje uz
estitanje kao da se u mislima ve videla pobeda i inilo se da
je konzulima dodeljen trijumf, a ne rat.
Kod nekih pisaca sam naao da su i Decije i Fabije odm ah po
prijemu konzulske dunosti krenuli u Etruriju. Oni ne pominju
604

ni odreivanje kom ande kockom ni sukob m eu kolegama koji

sam izloio. A ima ih koji ne samo da piu o tim sukobu nego dodaju i Apijeve optube kod naroda u Fabijevom odsustvu, pretorovu tvrdoglavost u njegovom prisustvu, kao i drugu svau m eu
kolegama izazvanu time to je Decije traio da svaki preuzme kom andu koja mu je kockom odreena. Svi izvori se, meutim, slau
u prikazu dogaaja od trenutka kad su oba konzula krenula u rat.
Ali pre no to su konzuli stigli u E truriju, galski Senoni47
su u ogrom nom broju prodrli do Kluzija i napali rimske legije i
rimski logor. Scipion, koji je imao kom andu u logoru, ocenivi
da povoljnim poloajem moe nadoknaditi m alobrojnost svoje
vojske, postavi bojni red na bregu koji se nalazio izmeu grada i
logora. No kako se to esto dogaa u sluaju iznenadne opasnosti, on nije dobro ispitao put i stoga je dospeo na planinski venac
koji su neprijatelji ve bili zauzeli, prispevi tam o sa druge strane. I tako je legija bila napadnut i sa lea i spreda, te pritisnuta
neprijateljem sa svih strana. Prema nekim piscima, legija je ovde
bila unitena tako da nije pretekao niko, ak ni glasnik koji bi o
tom e javio, pa konzuli, koji se nisu vie nalazili daleko od Kluzija,
nisu nita znali u vezi sa tim dok se pred njim a nisu pojavili galski konjanici koji su na sapima konja ili na kopljima nosili glave
pobijenih, slavei to pesm om po svom obiaju. Ima pisaca koji
kau da to nisu bili Gali nego Umbri, da poraz nije bio tako teak
i da je nanesen onim a koji su pod legatom Lucijem Manlijem
Torkvatom lutali i bili opkoljeni. Scipion im je kao p ropretor48
doao u pom o iz logora, naneo poraz pobediocim a Um brim a
u obnovljenoj bici i oduzeo im i zarobljenike i plen. Ipak e pre
biu da su ovaj poraz doiveli od Gala, ne od Umbra, je r kao to se
esto dogaalo i ranije, pokret Gala u ovoj godini je izazvao veliki
strah u rimskoj dravi. I stogaje osim dva konzula sa etiri legije i
velikim odredom rimske konjice, u rat krenulo i 1.000 izabranih
kampanskih konjanka, datih za ovaj pohod, te vojska saveznika i
Latina, jo vea od rimske. Jo dve vojske su izale protiv Etrurije
47 Senoni su bili keltsko pleme koje je seobom u IV veku pre n. e.
dospelo iz Galije u severnu Italiju i tu ostalo. Kasnije su Rimljani na njihovoj teritoriji osnovali kolonije Sena Galika, Arimin i Fanum Fortune.
48 Propretor je vojni komandant koji je dobilo imperijum (vrhovnu
komandu) kao da je pretor.
605

nedaleko od Rima: jed n a na Falikom polju, a druga na Vatikanskom. Gneju Fulviju i Luciju Postumiju Megelu, koji su bili propretori, nareeno je da postave stalne logore na ovim mestima.
27.
Krenuvi na neprijatelja, konzuli su preli A penine, stigli na teritoriju Sentina4950i tu postavili logore na rastojanju od
etiri milje. Kod neprijateljaje odrano savetovanje i odlueno
da ne logoruju svi zajedno i da ne stupe svi zajedno u borbu.
O dreen je i dan za bitku; odlueno je da Samniti i Gali zaponu borbu, a Etrurcim a i U m brim a j e nareeno da n apadnu na
rimski logor. Ali ove planove su pokvarila trojica prebegara iz
Kluzija koji su potajno nou doli konzulu Fabiju. Poto su izdali
ono to je neprijatelj smerao, otputeni su s poklonim a, s tim
da jave ako b u d u doznali da je odlueno neto novo. Konzuli
su uputili pisma Fulviju da krene vojsku sa Falikog polja, a Postumiju da krene s Vatikanskog u pravcu Kluzija i da s velikom
vojskom opustoe neprijateljska polja. Glas o tom e pustoenju
odvue Etrurce s teritorija Sentina i oni krenue da brane svoja
polja. A konzuli su nastojali da se bitka odigra dok su oni odsutni. Neprijatelja su uznemiravali u toku dva dana, ali nisu postigli
nita to bi bilo vredno pom ena. Mali broj ljudi je izginuo na
obe strane i nije dolo do odluujueg ishoda, ali je postignuto
to da duhovi budu podstaknuti za pravu bitku. Treeg dana su
obe strane sile u bojno polje sa svim svojim snagama.
Dok su tako stajali sprem ni za borbu, preko polja je izmeu dve vojske protrala je d n a kouta koju je gonio vuk poteran
s planine. Odavde su ove dve ivotinje krenule u razliitim pravcima: kouta je krenula prem a Galima, a vuk prem a Rimljanima. I dok su Rimljani propustili vuka kroz svoje redove, Gali su
proboli koutu. Na to je rimski vojnik, je d a n od onih koji idu
ispred zastave, 0 rekao: Bekstvo i poraz e se okrenuti na onu
stranu gde vidite da Dijanina ivotinja lei ubijena; a na ovoj
strani Marsov vuk itav i nepovreen podsea nas, Marsovo pleme, na naeg osnivaa.51
49 Sentin je umbrijski grad na putu od Sene prema Kamerinu; tu se
odigrala znamenita bitka 296. pre n. e.
50 Na latinskom se oni nazivaju antesignani.
51 Misli se na vuicu kojaje hranila Romula i Rema kada ih je Tibar
izbacio na obalu.
606

Gali su stajali n a desnom krilu, Sam niti na levom. Kvint

Fabije je prem a Sam nitim a postavio prvu i treu legiju da ine
desno krilo, a Decije je prem a Galima rasporedio petu i estu
legiju; druga i etvrta su pod prokonzulom Lucijem Volumnijem vodile rat u Samniju. Pri prvom sudaru, snage na obe strane
bile su izjednaene, tako da bi Rimljani p retrpeli poraz da su
Etrurci i Um bri bili tu, bilo na bojnom polju, bilo u napadu na
logor, gde god da bi se okrenuli.
28.
Ali ma kako da je ratna srea bilajednaka na obe strane
i prem da Fortuna nije pokazivala gde e se okrenuti, borba ipak
nije bila ista na levom i desnom krilu. Kod Fabija su se Rimljani
vie branili nego to su napadali i on je bitku otezao dokle god
je trajala svetlost dana. To je bilo stoga to je Rimljanima njihov
vojskovoa savetovao da tako rade i da se Sam nitim a i Galima
samo suprotstavljaju, je r su oni strani je d in o pri prvom napadu. Pri duoj borbi, d u h Sam nita malaksava malo-pomalo, a i
Gali teko podnose fizike napore i splanjava im borbeni ar,
pa su im tako snage u poetku vee no u obinih mukaraca, a
na kraju m anje nego u ena. Stoga snage vojnika treba uvati
za trenutak kad se neprijatelj moe pobediti. A Decije, kome su
godine i snaga du h a davale odvanost, angaovao je sve svoje
snage ve u prvom sukobu. I kad se inilo da peadija posustaje , on je podstakao konjicu da ue u bitku, a sam se um eao u
skvadron najhrabrijih mladia. Bodrio je om ladinske prvake da
sa njim krenu u napad n a neprijatelja: slava e im biti dvostruka ako pobeda krene od levog krila i od konjice. Dva p u ta su
potisli galsku konjicu; drugi put ih je borba odvukla dalje i ve
su se nali usred peadijske linije, kada ih prestrai nov nain
borbe; stojei u bojnim i tovarnim kolima pod punim naoruanjem , neprijatelj je krenuo uz ogrom nu buku koju su stvarali i
galop konja i tokovi kola, plaei time konje Rimljana. I tako
konjanike pobedioce rasturi panian strah i neoekivano ih natera u bekstvo. Pokolebae se i zastave peadije i mnogi u prvim
redovim a behu pregaeni u naletu neprijateljskih konja i kola.
A galska peadija koja ih je sledila vid elaje k ak o je neprijatelj
prestraen i nije m u dopustila ni da odahne ni da se povrati.
Vikao je Decije pitajui ih zato bee i kakvu nadu polau
u bekstvo, spreavao ih da napadaju i pozivao nazad one koji
su beali. I kad nikakvim naporom nije m ogao da ih zaustavi,
607

prizvao je po im enu svog oca Publija Decija i rekao: Zato dalje

da koim hod sudbine nae porodice? Naem rodu je sueno
da bude rtvovan radi odvraanja opte opasnosti i ja prinosim
sebe zajedno s neprijateljskim legijam a na rtvu zemlji i podzemnim bogovima."
Ovo govorei i naredivi sveteniku Marku Liviju da ga ne
ostavlja, sie na bojno polje. Zatim m u ree da izgovara rei
prem a kojima on sebe i neprijateljske legije zavetuje za spas rimskog naroda i Kvirita. Potom se zavetova uz istu molitvu i isdm
postupkom kao nekad njegov otac Publije Decije kod Vezerisa
u ratu s Latinima. Sveanim molitvama je dodao da ispred sebe
stavlja strah i bekstvo, propast i krv, srdbu nebeskih i podzemnih bogova, da e sm rtonosnim znam enjem pogoditi zastave,
oruje i koplja neprijatelja, da e n a istom m estu snai propast
i njega i neprijatelja, Gale i Samnite. Ovako izriui prokletstvo
na sebe i neprijatelja potera konja tam o gde su neprijateljski
redovi bili najgui i pogibe izlaui se sm rtonosnom oruju.
29.
Cinilo se da je bitka posle toga izmakla svakoj ljudskoj
kontroli. Poto izgubie vou - dogaaj koji bi trebalo da je
izazvao strah - Rimljani zaustavie povlaenje elei da ponovo
uspostave bojni red. Gali, sakupivi se gotovo svi oko konzulovog
tela, kao da su bili lieni svakog razum a bacali su koplja u prazno. Stajali su kao ukopani, ne odluujui se ni da n apadnu ni
da se povuku. A na drugoj strani je svetenik Livije, kome je Decije ostavio liktore i imenovao ga za propretora, uzvikivao da je
pobeda rimska i da su konzulovom smru osloboeni opasnosti,
da Gali i Samniti ve pripadaju Majci zemlji i podzem nim bogovima, da Decije priziva sebi i grabi bojne redove koje je zajedno
sa soborn zavetovao i da sada neprijatelja gone furije i strah.
I dok su Rimljani ponovo zapoinjali borbu, stigli su im u pomo Lucije Kornelije Scipion i Gaj Marcije, dovodei svoje vojnike koji su po nareenju konzula Fabija bili upueni Deciju u pomo. Kada ovi ue za sudbinu Publija Decija, to ih ohrabri da
sve uine za otadbinu. I dok su Gali, isturivi titove ispred sebe,
stajali u zbijenim redovima tako da se inilo da bitka nee biti
laka izbliza, legati zapovedie da se sakupe koplja koja su leala
na zemlji izm eu dve bojne linije i da se bace na ,,kornjae52
52 ,,Kornjaa (testudo), zaklon koji su vojnici pravili spajajui titove.
608

neprijatelja. O na su najpre padala na titove, a poneko bi pogodilo i telo vojnika, pa je neprijateljska falanga bila razbijena.
M nogi su padali je r su ovim bili iznenaeni, tako da je ratna
srea na levom krilu poela da se menja.
Fabije je na desnoj strani, kao to je nap red izloeno, najpre oklevao i razvlaio vrem e. Potom kad je video da ni uzvici
neprijatelja, ni njihov napad, a ni koplja koja su bacali nem aju
vie istu snagu, izdao je zapovest peadiji da polako krene, poto
je p reth o d n o naredio kom andantim a konjice da povedu svoje
trupe oko samnitskog krila da bi ga na dati znak napali s boka
velikom snagom i tako potisnuli neprijatelja. Kad su videli da
oni ne pruaju o tpor i da su bez sum nje um orni, on prikupi i
odrede koje je drao u rezervi, pokrenu legije i dade znak konjici za napad na neprijatelja. Samniti nisu izdrali napad, a Gali,
ostavljajui saveznika u borbi, krenue u razbijenim redovima
prem a logoru. Tu su se svrstali u zbijene redove i nainili ,,kornjau. Kada je Fabiju stigla vest da m u je kolega poginuo, on
je naredio kam panskom odredu, od gotovo 500 konjanika, da
izae iz bojnog reda, zaobie bojnu liniju Gala i da ih napadne
s lea, a principijim a tree legije zapovedio da ih slede. Poto
opazi da je bojni poredak neprijatelja porem een napadom konjice, krenu da ih ubija tako prestraene. O n sam, poto je zavetovao Jupiteru hram i spolia opima,53 krenu na logor Samnita
kuda se upudlo prestraeno mnotvo. Kako toliki broj ljudi nije
m ogao da proe kroz kapiju, pokuali su da se bore pod samim
bedem im a, ali su bili om etani gomilom onih koji su ili za njima. Ovde pade samnitski kom andant Gelije Egnacije. Zatim su
Samniti naterani u bedem e logora koji je zauzet uz malu borbu,
a Gali su bili opkoljeni s lea. U ovom boju je ubijeno 25.000
neprijateljskih vojnika, a 8.000 je zarobljeno. I za Rimljane je
ovo bila krvava b itk a je r je ubijeno 7.000 Decijevih vojnika i
1.700 Fabijevih. Poto je poslao ljude da trae telo njegovog kolege, Fabije je pokupio oruje s neprijatelja na gomilu i spalio
ga u slavu Jupitera Pobednika. Tog dana nisu uspeli da prona u telo drugog konzula j e r je bilo zatrpano gomilom Gala koji
su na njem u leali. Tek sledeeg dana p ro n a en o je i doneto,
53
Spolia opimaje oruje skinuto sa ubijenog protivnikog vojskovoe
kao plen.
609

a oplakalo ga j e mnotvo vojnika. Potom su odloili sve i Fabije

je priredio pogreb kolege uz sve poasti i zasluene pohvale.
30. U Etruriji je u isto vrem e p ro p reto r Gnej Fulvije vodio
uspean rat. P ored toga to je opustoio neprijateljevu zemlju,
uspeno se i borio protiv njega. Ubijeno je vie od 3.000 vojnika
iz Peruzije i Kluzija, i oduzeto 20 bojnih znakova od neprijatelja.
Kako je samnitska vojska beala preko teritorije Peligna, opkolili
su ih i od njih 5.000 ubili oko 1.000 vojnika.
Slavan je bio dan kada je voena bitka kod Sentina ukoliko
se to prim i za istinito. J e r da bi to uinili to uverljivijim, neki
pisci navode da je u neprijateljskoj vojsci bilo 600.000 peaka,
56.000 konjanika i 1.000 b o rn ih kola. Prem da tu ukljuuju i
U m bre i E trurce koji su uestvovali u bici, ipak preteruju. Da
bi i rimske snage preuveliali, oni dodaju i prokonzula Lucija
V olum nija kao k om andanta zajedno s konzulim a, a njegovu
vojsku i legije dodaju konzulskoj. U nekim analim a se govori
d a je ova pobeda bila zajednika dvojici konzula, da je Volumnije u isto vrem e vodio rat u Sam niju, da je sam nitsku vojsku
potisnuo u planine Tiferna i, ne plaei se tekog terena, razbio
je i rasturio.
Ostavljajui Decijevu vojsku kao posadu u Etruriji, Kvint
Fabije je svoje legije odveo u Rim i tu je proslavio trijum f za
pobedu nad Galima, Etrurcim a i Samnitima. U trijum fu ga je
pratila njegova vojska. U grubim vojnikim pesm am a slavljena
je isto toliko Fabijeva pobeda koliko i slavna Decijeva smrt; u pohvalama sinu oivljeno je seanje na oca s kojim se on izjednaio
u privatnom i javnom ivotu. Vojnicima su posle toga podeljeni
po 82 bronzana asa iz plena, po ogrta i tunika - vojnika nagrada koja u to vreme ipak nije prezirana.
31. Prem da su postignute ove pobede nije bilo m ira ni u
Samniju ni u Etruriji. Naime, kada je konzul povukao vojsku
izbila je pobuna koju su izazvali Peruzini, a Samniti su stigli na
teritoriju Vescina i na polja Formija, te na drugoj strani i na teritoriju Aserije i u oblasti uz reku V olturno, pljakajui sve uz
put. Protiv njih je upuen p re to r Apije Klaudije s Decijevom
vojskom. Fabije je u pobunjenoj Etruriji ponovo pobio 4.500
Peruzina i oko 1.750 zarobio; ovi poslednji su otkupljeni po 310
asa svaki. Ostali plen je preputen vojnicima. A Samniti, iji je
jed an deo prado Apije Klaudije, a drugi Lucije Volumnije, stigli
610

sn na teritoriju Stelate gde su se spojili. O ni se utvrdie kod Kajacije,54 a Apije i Voiumnije takoe ujedinie svoje snage. Borba
je bila ogorena. Na je d n o j strani je izazvalo srdbu to to se
bore protiv onih koji su se toliko puta bunili, a na drugoj je na
h rab ro st podsticala poslednja nada koju su polagali u ishod.
U bijenoje 13.600 Samnita, a zarobljeno 2.700; kod Rimljana je
poginulo 2.700 vojnika.
Srena u ratovima, godina je bila teka usled bolesti i uznem irujua zbog znam enja koja su se ukazivala. Stigla su obavetenja s m nogih strana da je u vidu kie padala zemlja s neba
i da su u vojsci Apija Klaudija mnogi pogoeni munjom . Zbog
toga se okrenue Sibilinskim knjigama za savet. Ove g o d ineje i
Kvint Fabije Gurges, konzulov sin, novano kaznio neke matrone zbog preljube. O d novca koji je plaen kao kazna dao je da
se sagradi hram Venere, onaj koji je blizu Cirkusa.
Predstojali su dalji ratovi sa Samnidma, oni o kojima govorimo ve u edri knjige i koji traju ve 46 godina, jo od vrem ena
konzula Marka Valerija i Aula Kornelija, koji su prvi ratovali
protiv njih. I da sada ne ulazim u to koliki su gubici bili na jednoj i drugoj strani i koliko je napora uloeno u to da se slomi
njihov ratniki duh; samo u godini koja je prola, Sam nite su
na teritoriji Sentina, u zemlji Peligna kod T iferna i na Stelatinskim poljima, bilo same sa njihovim legijama ili zajedno sa
drugim a, tukle edri rim ske vojske i protiv njih su ratovala etvorica rimskih vojskovoa; izgubili su najuvenijeg vojskovou
svog plem ena i gledali kako njihovi saveznici Etrurci, U m bri i
Gali doivljavaju istu sudbinu kao i oni; videli su da ne m ogu
odrati ni sopstvenim snagam a niti pom ognuti tuim - a ipak
nisu prestajali da ratuju. Nije ih zamorila ni neuspena odbrana
slobode; vie su voleli da ponovo pokuaju da pobede i da budu
pobeeni nego da ne pokuaju. Koga o n d a moe zamoriti da
pie o ovim ratovima ili da ita o njim a ako to nije um orilo one
koji su ih vodili?
32.
Posle Kvinta Fabija i Publija Decija usledili su konzuli
Lucije Postumije Megel i Marko Atilije Regul. Obojici je dodeljen Samnij kao oblast u kojoj e ratovati poto je stigao glas d a je
neprijatelj regrutovao tri vojske: s jed n o m je krenuo u Etruriju,
54 Kajacija, grad na mestu gdeje reka Volturno pravila veliku okuku.
611

sa drugom u Kampaniju, a treu je ostavio da uva granice. Postumija zadra loe zdravlje u Rimu. Atilije odm ah krenu u Samnij - tako je odluio Senat - da bi porazio neprijatelja pre no to
izae van granica. N eprijateljaje sreo, kao d a je nam erno tako
planirao, na m estu gde Rimljanima nije dozvoljeno da pustoe
samnitsku teritoriju, dok su sami spreili Samnite da p re u na
teritoriju ko jaje um irena, ili je pripadala rimskim saveznicima.
Kada su postavili logore je d a n p rem a drugom , Sam niti su se
usudili da uine ono to bi se teko usudili ak i Rimljani koji su
m nogo puta bili pobedioci: napali su rimski logor, to se moe
objasniti je d in o tim e da ih je beznadean poloaj naterao da
uine krajnju ludost. I prem da tako smeo poduhvat nije doveo
do krajnjeg uspeha, ipak nije bio ni sasvim uzaludan. Magla je
celog dana bila tako gusta da se nije nita videlo; ne samo van
bedem a logora nego ni u sam om logoru nisu ljudi na malom
rastojanju videli je d n i druge. Uzdali su se u maglu kao u zaklon
za zasedu i dok se svetlost kroz nju jedva probijala, i to veoma
oskudna, stigli su do rimske strae na kapiji koja nije bila dobro
uvana. Pri iznenadnom napadu nedostajali su i sranost i snaga za otpor. N ap ad je izvren sa zadnje strane logora, na dekum ansku kapiju.55 Potom je zauzet kvestorijum 56 i tu j e ubijen
kvestor Lucije Opimije Pansa. Na to je dat opti poziv na oruje.
33.
P robuen vikom, konzul naredi dvema kohortam a saveznika, onoj iz Lukanije i onoj iz Suese, koje su se nalazile
u blizini, da uvaju pretorijum .57 Legijske m anipule je poveo
glavnim putem kroz logor. Cim su zgrabili oruje, vojnici su se
odm ah postrojili. Neprijatelje su otkrili po buci pre nego to su
ih videli, pa nisu mogli da ocene koliko ih ima. Najpre su se povukli, ne znajui da li im je srea naklonjena, ali kad je konzul
poeo da uzvikuje pitajui ih da li e dozvoliti da ih neprijatelj
izbaci iz logora i da ih nap ad n e u sopstvenom logoru, oni su
se uz bojni pokli najpre oduprli i suprotstavili, a zatim krenuli
u napad i potisnuli neprijatelja. Kako je strah koji j e do tada
55 Porta decurnana ]c ju/na kapija u rimskom vojnom logoru.
56 Kvestorijum je ator kvestora koji je vodio finansije u toku vojnog
pohoda; nalazio se izmeu pretorijuma i june kapije logora.
57 Pretorijum je centar vojnog logora, sa boravitem komandanta
i tabom.
612

drao njih, sada preao na neprijatelja, oni ga isterae iz bedem a

kroz kapiju. Dalje se nisu usudili da krenu i da ih slede, plaei
se zasede kojoj je n aruku ila oskudna svetlost to se probijala
kroz maglu. Zadovoljni tim e to su oslobodili svoj logor, vratili
su se ubivi oko 300 neprijateljskih vojnika. Na rimskoj strani
izginuli su oni koji su se nalazili na predstrai i oni koji su bili
iznenaeni oko kvesture, ukupno oko 730 ljudi.
Ovaj hrabar pokuaj, koji je delom i sreno izveden, podie
duh Samnitima tako da Rimljanima ne samo to nisu dozvolili
da izau iz logora nego su i ih spreavali da snabdevaju svoju
vojsku sa okolnih polja. Morali su se vraati na polja Sore koja
su bila um irena da bi se snabdevali. Glas koji se o ovome irio
izazvao je veu uznem irenost nego dogaaj sam po sebi. Kada
stie do Rima natera konzula Lucija Postum ija, koji jedva da
bee prezdravio, da krene iz Rima. Pre no to je napustio grad,
naredio je da se vojnici sakupe u Sori, dok je on posvetio hram
Pobedi58 koji je sagradio kurulni edil od novca naplaenog kao
kazna. Potom krenu tam o gde se nalazila vojska; od Sore ode
dalje prem a logoru svog kolege. Poto su Samniti uvideli da ne
m ogu odoleti dvema vojskama, oni su se povukli, a konzuli su
se razdvojili da bi pustoili polja i napadali gradove.
34.
Postumije je krenuo u napad na Milioniju. Poto je ju riom malo postigao, okrenuo se vetini i ratnim spravama: prim akao je zatitni krov bedem im a i zauzeo grad. U zauzetom
gradu nastavljena je borba od etvrtog do osm og sata u gotovo
svim njegovim delovima, uz svu neizvesnost u pogledu uspeha.
Najzad Rimljani postadoe gospodari grada. Pri tome je ubijeno
3.200 Samnita, zarobljeno 4.700 i steen i drugi plen.
Odatle odvedoe legije pod Feretrij. Stanovnici ovog grada
su nou izmakli na zadnja vrata, odnosei sve ono to su mogli
da ponesu ili odvezu. Konzul je stigao tek onda k a d je to mogao uiniti u punom bojnom poretku, oekujui isti otpor kao
i kod M ilionije. M eutim , kad ga je doekala m ukla tiina u
gradu i kada nikoga nije video ni na kulam a ni na bedem im a,
zadrao je vojsku, koja je htela da zauzme opustele zidine, da
ne bi neoprezno uletela u skrivenu zamku. N aredio je kao prvo
58
Hram se verovatno nalazio na Palatinu. Livije docnije pominje jednu kapelu Pobede (Viktorije) na tom bregu.
613

da dve turm e saveznika Latina obiu bedem e i da ih ispitaju.

Konjanici su ispitali obe kapije koje su se nalazile na istoj strani
utvrenja na m alom rastojanju je d n a od druge, a na putevima
koji su vodili od njih naili su na tragove nonog bekstva. Potom
oprezno ujahae kroz kapije i videvi da je grad siguran u svim
pravcima kojima vode ulice, javie konzulu d a je sve naputeno.
Nije bilo nikakve sumnje d a je grad opusteo, to se videlo po tragovima bekstva i po razbacanim stvarima koje su u nonoj urbi
ostavljene na sve strane. Sasluavi ovo, konzul je poveo kolonu
kroz onu kapiju kuda su proli konjanici. Poto je nedaleko od
kapije zaustavio elo kolone, naredio je petorici konjanika da
uu u grad i kada preu izvesno rastojanje, da trojica ostanu na
tom mestu ako budu videli d a je sve dotle sigurno, a dvojica da
se vrate kako bi obavestili o onom e to su videli. Kada su se ovi
vratili i izvestili da su sdgli do mesta odakle se vidi na sve strane,
d a je sve tiho i prazno, konzul je odm ah uveo u grad kohorte
s malim prtljagom , a ostalima naredio da istovrem eno osiguraju logor. Vojnici koji su u gradu provalili u kue naili su samo
na m alobrojne starce i invalide, ostalo je jed in o ono to se nije
moglo poneti. I to je uzeto. O d zarobljenika se saznalo da se
nekoliko okolnih gradova odluilo na bekstvo po zajednikom
dogovoru; rekoe i to da su njihovi otili u ranu zoru; veruju
da e Rimljani nai i druge gradove isto tako prazne. Konzul
je poverovao reim a zarobljenika i zauzeo naputene gradove.
35.
D rugom konzulu, M arku Atiliju, rat nije bio tako lak.
K adaje krenuo s legijama prem a Luceriji, za koju je javljeno da
je napadaju Samniti, neprijatelj ga je saekao na lucerskoj granici. Srdbaje tu izjednaila snage neprijatelja i snage Rima. Bitka
je imala kolebljiv tok i neizvestan ishod. Ipak je na kraju bila
nepovoljnija za Rimljane, najpre stoga to nisu bili naviknuti da
budu tueni, a drugo zato to su, povukavi se iz bitke, sagledali
bolje nego dok je ona jo trajala koliko je na njihovoj strani bilo
vie ranjenih i ubijenih. Tako nastade panika u logoru. Da ih je
bila zahvatila dok su se borili, pretrpeli bi katastrofalan poraz.
No su proveli nem irno u uverenju da e Samniti napasti logor,
ili da e se ve u samu zoru imati sukob s pobediocem .
Neprijatelj je imao m anje gubitaka, a lije i njem u ponestalo hrabrosti. Cim se pojavila prva svetlost dana odluili su da se
povuku bez borbe. M eutim, postojao je samo je d a n p u t za to
614

i on je vodio pored neprijatelja. Kada su krenuli njime izgledalo

je kao da nameravaju napasti logor. Stoga konzul naredi vojnicima da zgrabe oruje i da sa njim izau van bedema. Izdao je nareenja legatima, tribunim a i zapovednicima saveznikih odreda
ta ko od njih treba da radi. I dok su ovi svi potvrdili da e uiniti
ono to se od njih zahteva, vojnici su ostali utueni. Cele noi
su bdeli zbog rana i ropca samrtnika. D a je neprijatelj sluajno
stigao do logora pre zore, bojni znaci bi bili ostavljeni usled straha koji je zahvatio o n e u njem u. Samo ih je stid zadravao od
bekstva, a u svemu ostalom su se drali kao da su ve pobeeni.
K a d je konzul to video zakljuio je da e biti najbolje da
sam obie vojnike i da razgovara sa njima. Stigavi do onih koji
su oklevali hrabrio ih je da uzmu oruje; zato se povlae i okreu lea? Neprijatelj e doi u logor ukoliko oni ne izau van
bedem a i ne budu se borili za svoje atore, ako ve nee za palisade; ako budu uzeli oruje i borili se ne zna se ija e biti pobeda; a ako nenaoruani i bespom oni ekaju neprijatelja, sasvim
je izvesno, da nee izbei ili smrt ili ropstvo. Na ove prekore i
h rab re n je odgovarali su da su iscrpljeni bitkom p reth o d n o g
dana i da nemaju vie ni snage ni krvi, a neprijatelj e se pojaviti
sa jo veim snagama no prethodnog dana.
U m euvrem enu se kolona pribliavala i rastojanje je ve
bilo tako malo da su m ogli da ih vide. Govorili su da Samniti
sa sobom nose koeve i da bez sumnje im aju nam eru da logor
opkole palisadama. Na to je konzul nestrpljivo uzviknuo da je
nedostojno da se tako ponizno prim i poraz od tako kukavnog
neprijatelja. Zar ete dozvoliti da budete opkoljeni u svom logoru i biti sprem ni da pre nedostojno p o m rete od gladi nego
od oruja, ako to b u d e p o treb n o , h ra b ro se borei? Bogovi
n ek a im pom ognu. Svak m ora da p o stu p i onako kako smatra da je za njega sam og dostojno, a on, konzul Marko Atilije,
sam e krenuti na neprijatelja ako niko n e poe za njim i pre
e pasti izm eu neprijateljskih zastava, no to e gledati kako
palisadam a opkoljavaju rimski logor. Konzulov govor prim ie
sa odobravanjem i legati i tribuni i svi skvadroni konjice, kao
i centurioni najvieg ranga.
Na to su vojnici, pobeeni stidom, poeli polako da se naoruavaju i da izlaze iz logora, u dugoj isprekidanoj koloni. alosni i gotovo p o b e en i krenuli su protiv neprijatelja koji ni
615

sam nije u dui bio bolji, niti se nadao boljem. im su ugledali

rimske zastave, Samniti su pomislili da su Rimljani, kao to su
se i bojali, izali da im prepree put; rairio se amor da im nije
ostavljen p u t ni za bekstvo, da e na ovom m estu izginuti ili e,
razbivi neprijatelja, umai preko njihovih tela.
36.
Samniti su sakupili prtljag na sredinu; svakje pod orujem zauzeo svoje mesto i tako su se svi postavili sprem ni za borbu. Rastojanje izm eujedne i druge bojne linije se smanjivalo.
Stajali su oekujui da li e neprijatelj prvi uzviknuti bojni pokli. Ni jed n i ni drugi nisu bili orni za borbu i razili bi se zdravi
i itavi na razne strane da se nisu bojali da e oni drugi nastupiti ako oni odstupe. Tako sama od sebe zapoe borba izmeu
dva neprijatelja, od kojih je nijedan nije eleo, oba sprem na da
okrenu nazad; uz nesigurne i usam ljene povike, niko se nije
micao s mesta.
Na to konzul, da bi nekako oiveo borbu, odvoji nekoliko
skvadrona konjanika i uputi ih van bojnog poretka da se umeaju u sukob. Kako je veina ovih sjahala s konja, a ostali stajali
zbunjeni, Sam niti su pritrali iz svoje kolone da bi potisli one
koji su pali s rimske strane i da bi zatitili svoje. Tako je borba
malo ivnula. Ali su Samnid bili bri na oruju i dojurili u veem
broju, a zbunjeni rimski konjanici su uplaenim konjim a gazili
sopstvene saborce. Tu zapoe povlaenje i to porem eti rimsku
bojnu liniju. Samniti su ve bili za petam a beguncim a, kad doja h a konzul n a kapiju logora i tu postavi strau od konjanika
kojima je naredio da svakoga ko stigne do bedem a, bilo da je
Rimljanin ili Samnit, smatraju za neprijatelja. On sam se pretei
postavi prem a svojima koji su beali u logor. Kuda si krenuo,
vojnie?, uzvikivao je . ,,Tu su i vojnici i oruje, pa dok sam ja
kao konzul iv nee ui u logor osim kao pobednik. Izaberi, dakle, da li e se borid sa svojim sugraanim a ili s neprijateljem."
D okje konzul to govorio, konjanici su obilazili oko peadije
sa uperenim kopljima i nareivali peacima da se vrate u bitku.
Najzadje pom ogla konzulova hrabrost, a uz to i sluaj da Samniti nisu iskorisdli prednost koju su stckli i tako su dali Rimljanima
vrem ena da o k ren u bojne znake. Potom se bojna linija okrenu od logora prem a neprijatelju. Borci su hrabrili je d n i druge
da ponovo zaponu bitku. C enturioni su zgrabili bojne znake
od zastavnika i poneli ih n ap red , pokazujui vojnicim a kako
616

n eprijatelj dolazi i u m alom broju i u rastu ren o m poretk u .

U m euvrem enu je konzul digao ruke ka nebu i jasnim glasom da ga svi uju zavetovao hram Ju p iteru Statoru ako rimsku
vojsku zaustavi u povlaenju. U obnovljenoj borbi potp u n o je
unitio samnitske legije. Sada su svi na sve strane nastojali da
obnove bitku, kako vojskovoe tako i vojnici, konjike snage
isto kao i peadijske. Cinilo se da su sada i bogovi na rimskoj
strani poto je tako lako nastao p reo k ret i neprijatelj odbijen
od logora. Ubrzo je vraen tamo gde je bitka zapoela. Ovde su
se zaustavili je r im je na putu stajala gomila od prtljaga koji su
p reth o d n o sakupili na sredinu. Kad su je opkolili da ne bi bila
opljakana, sje d n e strane ih pritisnu peadija, a sa druge konjica. I tako uhvaeni u sredinu, bili su ili poubijani ili zarobljeni.
Zarobljeno je 7.800 vojnika i svi su bez odee poslati pod jaram .
Broj pobijenihje dosdgao 4.800 ljudi. Ali pobeda nije bila vesela
ni za Rimljane. K adaje konzul izraunao koliko je izgubljeno u
dvodnevnoj borbi, broj se popeo na 7.800 ljudi.
Dok se ovo dogaalo u Apuliji, Sam niti su s drugom vojskom nameravali da zauzm u Interarm nu, rimsku koloniju koja
se nalazila na Latinskom putu, ali im to nije polo za rukom .
Polja su opljakali, no dok su odvodili plen zajedno sa stokom i
zarobljenim seljacima, naleteli su na konzula, koji se kao pobednik vraao iz Lucerije. Plen nisu isputali, a kako su se kretali u
dugoj koloni bez reda, svi su izginuli. Konzul je stigao u Interam nu i poto je pozvao graane da prepoznaju svoje stvari i da
ih preuzm u ostavio je ovde vojsku i odao u Rim da bi odrao
izbore. Traio je trijumf, ali ga nije dobio; prvo zato to je izgubio toliko vojnika, drugo to je neprijatelja poslao pod jaram ne
postavljajui m u nikakve uslove.
37.
Drugi konzul, Postumije, prem esdo je vojsku u Etruriju
poto u Samniju nije vie bilo rata, pa je najpre opustoio teritoriju Volsinija,59 a zatim se nedaleko od bedem a grada sukobio
sa onim a koji su izali da bi ih u tom e spreili. Tu je ubijeno
2.800 Etruraca, a ostale je spaslo to to je grad bio u blizini. Vojska je zalim odvedena na teritoriju Rusela. Tu nije opustoena
59
Volsiniji su jedan i najbogatijih i najmonijih etrurskih gradova.
Nalazio se u umovitim klancima na Volsinskom jezeru, na mestu starijeg
preetm rskog naselja. Grad je imao bedeme jo u VI veku pre n. e.

617

samo zemlja nego je i grad zauzet. Zarobljeno je 2.000 ljudi,

a neto m anje od 2.000 je ubijeno pod bedem im a grada. Ove
godine je u Etruriji uspostavljen m ir koji je bio i slavniji i vei od
rata koji je voen. Tri najmonija grada Etrurije, Volsiniji, Peruzija i Arecij, traila su mir. S konzulom su se dogovorili da daju
odeu i ito vojnicima, a u zam enu im je dozvoljeno da poalju
u Rim poslanike, koji su potom dobili prim irje na 40 godina;
kao kaznu, gradovi su odm ah m orali da plate po 500.000 asa.
Zbog ovih podviga, konzul je od Senata zatraio trijumf,
vie po obiaju no to se nadao da e ga dobid, ali kada je video
da su je d n i prodv toga zato to je kasno napustio Rim, a drugi
stoga to je bez nareenja Senata preao iz Samnija u Etruriju,
je d n i kao njegovi neprijatelji, drugi kao prijatelji njegovog kolege, koga su teili time d a je i Postumije odbijen, rekao je: Ja
cenim vau uzvienost, oci senatori, ali ne toliko da bih zaboravio da sam konzul. Sa istim pravom s kojim sam vodio ratove
traiu trijum f za pokoravanje Samnija i Etrurije i za posdzanje
m ira. S tim reim a napusti Senat. Posle toga nastade rasprava
m eu n a ro d n im tribunim a: je d n i su govorili da e iskoristiti
svoje pravo da stave zabranu na sticanje trijumfa na ovaj dotad
nepoznat nain, drugi da e pom oi ovom konzulu da trijumfuje uprkos protivljenju svojih kolega. Tako stvar bi p ren eta u
narodnu skuptinu. Konzul pozvan da govori ree da su konzuli
Marko H oracije i Lucije Valerije, a isto tako i njegov otac Gaj
Marcije Rutul, koji je potom bio cenzor, nekad trijumfovali ne
po odluci Senata nego po nareenju naroda. Dodao je da bi i
on preneo ovo pitanje na narod da nije bio svestan toga da e
neki narodni tribuni, robovi aristokradje, spreiti laj zakon. Ali
volja i odobravanje naro d a koji j e jed n o d u a n , sada j e i bie
uvek zakon za njega. Tako je sledeeg dana trijumfovao uz podrku trojice i protivljenje sedmorice narodnih tribuna, kao i uz
prodvljenje celog Senata i opte oduevljenje naroda.
U stvari, tradicija nije sasvim pouzdana to se tie dogaaja iz te godine. Prem a Klaudiju,60 poto je u Sam niju zauzeo
nekoliko gradova, Postumije je bio razbijen u Apuliji i potom
se i sam ranjen povukao s m alim brojem pratilaca u Luceriju,
a Atilije je vodio rat u Etruriji i za njega dobio trijumf; m eutim ,
60 Istoriar Klaudije Kvadrigarije.
618

Fabije61 pie da su oba konzula vodila rat u Samniju i kod Lucerije, a d a je vojska potom prebaena u Etruriju - ne kae da je to
uinio konzul - do k je kod Lucerije izginulo m nogo ljudi najednoj i na drugoj strani; u ovoj bici bi bio zavetovan i hram Jupiteru
Statoru na isti nain kako je to uinio i Romul, ali m u je dotada
bio posveen samo fanum ,62 to jest m esto nam enjeno hram u.
S enatje ipak naredio da se ove godine podigne hram, tako d a je
drava sada drugi put prim ila obavezu zbog istog zaveta.
38.
Sledea godina je donela Rimu konzula Lucija Papirija
Kursora, uvenog i po oevoj i po linoj slavi zbog velikog rata
sa Samnitima i pobedi kakvu niko nije stekao osim njegovog oca
Lucija Papirija. Sluaj je hteo da su Samniti na isti nain krenuli
u rat, sa istom vojnom sprem om i sjajnim orujem, da su na isti
nain prizivali bogove, zaklevi vojnike po istom ritualu i istom
starinskom zakletvom. Regrutovanje je izvreno u celom Samniju po novom obiaju: ako se mladi ovek ne odazove naredbi
kom andanta ili napusti vojsku bez njegovog odobrenja, glava
m u se posveujeJupiteru. K adaje sve to obavljeno o d re e n o je
da se sva vojska sazove u Akviloniji.63 Tu se sakupila celokupna
snaga Samnija, ukupno 40.000 vojnika.
Negde u sredini lo g o raje ograeno je d n o mesto, pokriveno pruem , granjem i platnom , oko 200 stopa u duinu i irinu. Ovde su prem a pravilim a koja su itali iz starih platnenih
knjiga64 prineli rtvu. Svetenik pri obredu bio je Ovije Pakcije,
veom a star ovek koji je tvrdio d a je ovaj ritual pronaao u staroj samnitskoj religiji; prim enili su ga nekad njegovi preci kada
su drali tajni savet kako da od Etruraca oduzm u Kapuu. Poto
je prinesena rtva, kom andant je naredio da se preko glasnika
pozovu svi oni koji su poznati bilo po poreklu bilo po svojim delima. Dovedeni su jed a n po jedan. Pored ostalih priprema, koje
su mogle da ispune duu religijskim strahom, tu je bio i ograen
prostor sa rtvenikom u sredini oko koga su se nalazile rtvovane ivotinje. Okolo su stajali centurioni sa isukanim maevima.
61 Istoriar Fabije Piktor.
62 Fanum je posveeno mesto, svetilite ili svetinja.
63 Akvilonija je bila samnitski grad koji je razoren posle rimske pobede 293. pre n. e. Ne zna se tano gde se nalazila.
64 Libri lintei, stara hronika pisana na platnu.
619

Tu su ovi privedeni, vie kao rtve nego kao uesnici u ritualu,

i naterani da se zakunu da o onom e to e uti i videti na ovom
m estu nee nikom priati. Potom su m orali da se zakunu nekim surovim shovima u kojima se priziva zlo na njihovu glavu,
njihovu porodicu i rod ako ne odu u bitku kuda ih bude poveo
vojskovoa, ili ako sami pobegnu ili ne ubiju onoga koga vide da
bei. Oni koji bi odbili da se zakunu bili bi odm ah poklani kraj
rtvenika i leali pored rtvenih ivotinja kao opom ena drugim a
da ne odbiju zakletvu. Poto su prvaci Samnita bili tako obavezani ovom zakletvom, kom andant je imenovao desetoricu kojima
je nareeno da svaki izabere po jed n o g oveka, a svaki izabrani
dalje p o jed n o g dok se ne doe do broja od 16.000 ljudi. Ovi su
nazvani platnena legija po platnu koje je pokrivalo prostor na
kome je izvreno zaklinjanje aristokratije. Dati su im sjajno oruje i lemovi s peijanicom da bi se isticali m eu drugim a. Ostala
vojskaje brojala neto vie od 20.000 ljudi, ona nije bila gora ni
po oprem i ni po vrednosti ljudi od iz platnene legije. Ova nova
vojska je u punom broju taborovala u Akviloniji.
39.
Konzuli su krenuli iz Rima, najpre Spurije Karvilije
kome su bile dodeljene stare legije, one koje je M arko Atilije,
konzul p re th o d n e godine, ostavio na teritoriji Interam ne. Sa
ovom vojskom je krenuo prem a Samniju i do k je neprijatelj bio
zauzet bezbonikim ritualom i drao tajni savet, on je na juri
zauzeo samnitsko utvrenje A m itern.55 Ovde je ubijeno 2.800 i
zarobljeno 4.270 ljudi. Papirije je regrutovao novu vojsku - tako
je , naime, bilo odlueno - i zauzeo na juri Duroniju. Zarobio
je manji broj neprijatelja nego njegov kolega, ali ih je neto vie
pobio. Ije d a n i drugi konzul stekli su veliki plen. Potom su konzuli prokrstarili kroz samnitsku zemlju i najvie opustoili polja
Atine. Zatim je Karvilije stigao u Komnij, a Papirije u Akviloniju,
gde se nalazila glavna snaga Samnita. Ovde izvesno vrem e nisu
ni mirovali niti su se estoko borili. Vreme su provodili izazivajui neprijatelja kad je mirovao i povlaei se ako bi pruio otpor,
vie pretei nego napadajui. Bilo ta da su preduzim ali, napadali ili se povlaili, javljali su odm ah u drugi rimski logor bez 65
65
Amitern je sabinski grad, 82 milje istono od Rima, rodni grad
istoriara Salustija. Rimljani su ga 293. pre n. e. oduzeli Samnitima. U blizini je Testrina za koju se verovalo da je zaviaj Sabinjana.
620

obzira na to o koliko je sitnim stvarima bila re. Tako je drugi

konzul Karvilije uestvovao u svemu, prem da nije bio tu, i bio
up uen u ono to se dogaalo kod Akvilonije, gde je opasnost
bila vea nego u Kominiju, koji je on opsedao.
Ve dovoljno sprem an za borbu, Lucije Papirije uputi glasnika kolegi s veu da namerava, ako situacija dozvoli, da se sledeeg
dana sukobi s neprijateljem . Bilo bi stoga potrebno da i on to
jae navali na Kominij kako ne bi bi Samnitima dozvolili nikakav
predah i mogunost da poalju pomo u Akviloniju. Glasniku je
bio potreban jed a n dan da bi stigao. Vratio se nou i potvrdio
da Karvilije odobrava koleginu nam eru. Cim je poslao glasnika,
Papirije je sazvao vojnike u skuptinu. Govorio je m nogo o ovoj
vrsti rata i o oprem i neprijatelja koja je pre prazno pokazivanje
nego prava opasnost. Ree im da peijanice ne stvaraju rane, da
rimsko koplje probija i pozlaene titove, a odredi koji se sjaje u
belim tunikama postae krvavi kada se rnaevi ukrste. Jed n o m je
njegov otac potpuno unitio pozlaenu i posrebrenu bojnu liniju
Samnita, a srebro i zlato kao ratni plen vie poasti donose pobediocu no to slue njim a kao oruje. Sueno je, ree, njegovom
im enu i njegovoj porodici da se kao vojskovoe suprotstave najveem napadu Samnita i da kui donesu ratni plen koji kao obeleje slui za ukraavanje javnih mesta; besmrtni bogovi su tu da
sude zbog ugovora koji je toliko puta traen, a potom prekren.
Ako je uopte m oguno tumaiti misao bogova, onda se ini da
nijednoj vojsci nisu bili m anje naklonjeni nego ovoj koja, rneajui svetogre sa ubistvima, poprskana krvlju i ljudi i ivotinja, te
dvostrukim zavetovanjem, sjedne strane ima bogove kao svedoke
za zakljuivanje saveza s Rimom, a sa druge, plaei se prokletstva zbog poloene zakletve protiv tog istog saveza, mrzi i zakletvu
i istovremeno se plai i bogova i svojih graana i neprijatelja.
40.
O ovome strah u P a p irije je saznao preko prebegara.
I kada je o tome govorio svojim vojnicima, koji su ve bili ogoreni, oni su slonim povicima traili borbu, ispunjeni nadom u
bogove i ljude. Bili su nezadovoljni pom eranjem bitke za sledei
dan, a ekanje celu no i ceo dan izazivalo je njihovu mrzovolju.
Kada je za tree none strae prim io pismo od kolege, Papirije
je ustao usred none tiine i poslao uvara svetih pilia da izvri
auspicije. Svi u logoru su goreli od elje da zaponu boj - to su
podjednako eleli svi, od najviih kom andanta do obinih vojnika.
621

Vojskovoa je m ogao videti borbeni ar kod vojnika, a vojnici

kod vojskovoe. O n se proirio i na one koji su vrili auspicije.
Kako pilii nisu kljucali, njihov uvar se usudio i n a prevaru i
javio konzulu da je dobio povoljan znak. Srean zbog povoljnih
auspicija, konzul objavi da e rat voditi onako kako to bogovi
hoe. Ve je kretao kad mu je d a n prebegar sluajno javi d a je
gotovo 20 kohorti Samnita, svaka od po 400 ljudi, krenula prema Kominiju. Da njegov kolega ne bi ostao neobaveten o tome,
odm ah mu je uputio glasnika. Potom je naredio da bre pokrenu zastave. O dredio je rezerve koja e drati svoj poloaj i dao
im kom andanta. N aredio je Luciju Volum niju da kom anduje
desnim krilom, a levo je poverio Luciju Scipionu; konjanike je
stavio pod drugu kom andu i poverio ih legatima Gaju Cediciju
i Titu Treboniju; naredio je Spuriju Nauciju da sa tri konjanike
kohorte obilaznim putem odvede mazge, kojima su skinuti samari, na brdo koje se nalazilo u blizini i da se tu pokae u toku
bitke, diui prainu to vie moe.
Dok je kom andant bio zauzet ovim nastala je svaa izmeu
uvara pilia o auspicijama toga dana. Nju su uli rimski konjanici, pa smatrajui da to nije stvar koju treba zatakati, obavestili
su o tom e Spurija Papirija, konzulovog neaka. Mladi koji je
bio roen pre no to je nastalo uenje o preziranju bogova, najpre je ispitao da li je re o lanoj vesti, a zatim je o tom e obavesdo konzula. Na to e konzul: ,,Ti budi srean zbog svog dranja
i svoje revnosti. Uostalom, onaj ko je prisustvovao auspicijama i
lano objavio njihov ishod, sam je na sebe navukao prokletstvo.
Meni je javljeno da su povoljne i to je bio sjajan znak za rimski
narod i rimsku vojsku. Zatim je naredio centurionim a da uvare
pilia stave u prvi borbeni red.
Krenue i Samniti u boj. Nailazila je vojska, nakiena i naoruana tako da je i za neprijatelja predstavljala velianstven prizor. I ve pre nego to se zaorio bojni pokli i dve vojske ju rnule
je d n a na drugu, je d n o sluajno baeno koplje pogodi uvara
pilia i on pogibe. Kada ovo javie konzulu, on ree: Bogovi
prisustvuju bici; onaj ko je kriv, kanjen je . D okje konzul ovo
govorio, ispred njega se pojavio gavran i zagraktao jasnim glasom. Srean zbog ovog predznaka, konzul naredi da se zatrubi
i pusti bojni pokli, govorei da bogovi nisu nikad kao sada bili
prisutni, uestvujui u ljudskim stvarima.
622

41.
V oenaje otra bitka. Po duhu su se, m eutim , ove vojske m eusobno veoma razlikovale. Rimljane, edne neprijateljske krvi, u bitku su vodile srdba, nada i elja da se bore; Samnite, koji su nerado ulazili u borbu, terale su i nuda i religijska
obaveza; bili su sprem ni pre da se brane nego da napadaju i ne
bi odoleli ni prvom napadu Rimljana, j e r su ve godinam a bili
navikli da trpe poraze, da ih od bekstva nije zadrao drugi strah
koji se skrivao u srcima. Naime, pred oim a im je lebdeo prizor
tajnog rituala s naoruanim svetenicima i pobijenim ljudima i
ivotinjama, koji su zajedno leali poprskani krvlju, kao i surove
kletve izraene u stranim stihovima koji nagovetavaju propast i
roda i porodice. Prikovani ovim lancima straha, stajali su plaei
se vie svojih sugraana nego neprijatelja. Rimljani su navalili
sa oba krila i na centar, te ih obarali ukoene od straha od bogova i ljudi. Davali su otpor, ali slab, kao oni koje samo strah
zadrava od bekstva.
Poraz se ve bliio i samim zastavama, kad se na brdu pojavio oblak praine kao da ga die ogrom na vojska. To je bio Spurije Naucije, ili kako neki pisci kau Oktavije Mecije, s pomonim
odredim a. Podigli su veu prainu no to je odgovaralo broju ljudi tako to su konjuari koji su jahali na mazgama vukli po zemlje
lisnate grane. Najpre se u mutnoj svedosti pojavilo oruje, zadm
zastave. Potom vea i gua praina iza njih kao da je poticala
od konjanika koji su titili kolonu, i to prevari ne samo Samnite
nego i Rimljane. I konzul je doprineo za b u n ijer je uzvikivao u
prvim redovima, tako da su ga i neprijatelji uli, da je Kominij
zauzet i da stie njegov kolega kao pobednik; neka stoga nastoje
da pobede dok ne stigne druga vojska da im oduzme slavu. Ovo
je govorio iz sedla, nareujui i centurionim a i tribunim a da
otvore put konjanicima. Pritom je upozorio Trebonija i Cedicija
da usm ere konje na neprijatelja punom snagom tamo gde budu
videli i njegovo uspravljeno koplje kako se njie. Sve se dogodilo
kako je on eleo poto je tako ranije planirano. Ostavljeni su prolazi izm eu redova i kroz njih je proletela konjica sa uperenim
kopljim a i udarila u sredite neprijateljskog fronta, razbijajui
m u bo rb en e redove kuda god bi se okrenula. O dm ah potom
nastupie Volumnije i Scipion ruei razbijene neprijatelje.
Najzad su bile p o b e e n e i rasturene i platnene kohorte,
kako boanskom pomoi tako i ljudskom snagom. Sada su beali
623

i oni koji su se zakleli i oni koji nisu, ne plaei se vie niega osim neprijatelja. O no to je od peadije preivelo bilo je
potisnuto u logor ili u Akviloniju. Aristokratija i konjanici su
prebegli u Bovijan. Konjanike su progonili konjanici, a peadiju peaci. Krila rimske vojske krenula su u raznim pravcima;
desno prem a samnitskom logoru, levo prem a gradu. Volumnije je neto ranije zauzeo logor; kod g rad a je Scipion naiao na
m alo jai otpor, ne zato to je tu neprijatelj im ao vie hrabrosti, nego stoga to su bedem i grada bolje odbijali neprijateljski
napad no nasip kod vojnog logora. Smatrajui da e napad na
utvreni grad biti tei ako se stvar ne zavri to pre, to jest pre
no to se neprijatelj povrati od straha, glasno je upitao vojnike
da li e m irno gledati kako drugo krilo zauzima logor, dok e
oni, prem da su pobeoci, biti oterani od gradskih kapija. Poto
su uglas odgovorili da nee, on prvi sa dtom nad glavom krenu
prem a kapiji. Sledili su ga ostali i nainivi kornjau" uli su u
grad, a bedem e su zauzeli tek poto su razbili Sam nite koji su
stajali na kapijama. Nisu se usudili da uu dublje u grad je r su
bili malobrojni.
42.
Konzul nije znao nita o tom e i stoga je im ao nam eru
da povue vojsku. Sunce se ve klonilo zapadu i pribliavala se
no puna opasnosti, pa je i pobediocu sve izgledalo pretee i
sumnjivo. Kreui dalje video je na desnoj strani zauzet samnitski vojni logor, dok su se na levoj strani meali uzvici onih koji
se bore sa uzvicima preplaenih protivnika. Sluajno se upravo
tada odvijala borba kod kapije. Dojahavi blie i videvi svoje
ljude na bedemima, on shvati d a je nepromiljenost ovog malog
broja ljudi stvorila pravu priliku za njega. Stoga naredi da se pozovu svi oni koji su se povukli iz grada i da se ponovo krene. Uli
su u grad sa strane koja im je bila najblia. I kako je nailazila
no, oni se primirie. U toku noi, neprijatelj je napustio grad.
Toga d a n a je kod Akvilonije ubijeno 20.340 Samnita, zarobljeno 3.870 i steeno 97 bojnih znakova. Pria se da nije bilo
kom andanta koji bi bio veseliji u bici, da li zato to m u je bila
takva narav, ili to je verovao da e se stvar dobro zavriti. Ovom
jainom duha bi se moglo objasniti to to ga od bitke nisu mogli
odvratiti ni nepovoljne auspicije. U asovima nevolje, kad se trebalo zavetovati besm rtnim bogovima, on se zavetovao Jupiteru
Pobedniku da e m u ako razbije neprijateljske legije pokloniti
624

m edovinu pre nego to sam popije au vina. Ovaj zavet se dopade bogovima i oni okrenue auspicije na dobro.66
43.
D obra sreaje posluila i drugog konzula u zbivanjima
oko Kominija. Pristupivi gradu sa svim snagam a u osvit dana,
on ga opkoli i postavi ojaanja prem a kapijam a da neprijatelj
ne bi kroz njih izvrio napad. Kada je ve dao znak za napad,
stigao m u je glasnik od kolege sa uznem irujuom veu o dolasku 20 neprijateljskih kohorti. Ovo je odloilo napad i prinudilo konzula da opozove deo snaga koje ve behu rasporeene i
sprem ne za napad. Svom legatu Decimu Brutu Scevu naredi da
s prvom legijom, sa deset pom onih kohorti i s konjicom krene
protiv pojaanja koje je stizalo neprijatelju, da m u se suprotstavi m a na kom m estu da ga sretne, da ga zadri, a ako situacija
to bude zahtevala neka se i sukobi samo da onem ogui da ove
snage stignu do Kominija. Ostalima je naredio da m erdevine
prinesu bedem im a na svim stranam a grada, a sam je s kornjaom krenuo prem a kapijama. Istovremeno je on razvalio kapiju
i vojska napala na bedem e na svim stranam a grada. Samniti koji
su imali dovoljno hrabrosti da spree neprijateljev pristup gradu
pre nego to su na bedem im a videli vojsku, sada kad bitka nije
vie voena na rastojanju i bacanjem koplja nego prsa u prsa,
i kad su oni kojima je bio teak pristup iz ravnice na bedem e,
savladali ono ega su se najvie bojali, te se sada s lakoom borili
s neprijateljem na ravnom , napustie kule i bedem e. N aterani
na forum uinili su poslednji pokuaj da se bore, a zatim su poloili oruje i predali se konzulu, ukupno 11.400 ljudi. Ubijeno
je 4.880 vojnika.
Tako se ratovalo kod Kominija i Akvilonije. Na prostoru izm eu dva grada, gde je oekivana trea bitka, nije se nailo na
neprijatelja. Kada su se udaljili sedam milja od Kominija pozvali
su ih nazad njihovi kom andanti, tako da nisu uestvovali ni u
jednoj borbi. Kad su u sum rak ugledali svoj logor i Akviloniju,
zadrali su ih povici koji su stizali sa obe strane. Potom se sa
m esta gde se nalazio logor podigao plam en od poara je r su
ga Rimljani zapalili; to je bio siguran znak poraza koji ih je zaustavio u daljem kretanju, pa su se na m estu gde su se sluajno
66
Temetum')e arhaian naziv za vino; mulsum')e vino s medom. Re je
o jednom od aljivih zaveta u kome se aludira na superiornost boga u piu.
625

zatekli na sve strane prostrli n a zemlju zajedno s orujem . Tu

su proveli n em irnu no, oekujui svetlost dana koje su se istovrem eno plaili. U zoru, ne znajui kuda da krenu, bili su iznenada naterani u bekstvo je r ih j e ugledala rimska konjica; ona
je gonila Sam nite koji su noi pobegli iz grada. K onjanici su
videli masu koju nisu titili ni bedem i ni straa. Njih su sa bedem a Akvilonije ugledale i legijske kohorte i krenule protiv njih.
Ali dok peadija nije uspela da ih goni, konjanici su u njihovim
poslednjim redovim a pobili gotovo 280 ljudi. U strahu su ostavili m nogo oruja i 18 zastava. O statak kolone je um akao bez
gubitaka i bezbedno stigao u Bovijan.
44.
Radost rim ske vojske povealo je i to to je rat sreno
zavren i na dru g o m m estu. O ba konzula su se sloila da se
zauzeti grad preda vojnicima da ga opljakaju. I poto su kue
opljakali, predali su ih plam enu. Istog dana su Kominij i Akvilonija goreli u plam enu, konzuli su je d a n drugom estitali, a
isto tako i legije koje su spojile svoje logore u je d a n . U prisustvu obeju vojski, Karvilije je svakog vojnika po zasluzi pohvalio
i odlikovao. A Papirije, koji je vodio vie bitaka i oko logora i
oko grada, odlikovao je Spurija Naucija i svog sinovca Spurija
Papirija, etvoricu centuriona i m anipulu hastata narukvicama i
zlatnim vencem, i to Naucija zato to je izvrio prodor i zastraio
neprijatelja kao da je sa sobom im ao velike vojne snage, mladog Papirija zbog izvanrednog postupka s konjicom i u borbi
i u noi kad je spreio bekstvo Sam nita koji su potajno izali iz
Akvilonije, a centurione i vojnike zato to su prvi zauzeli kapije
i popeli se na b edem e Akvilonije. Sve konjanike je odlikovao
srebrnim rogovim a i narukvicama zbog toga to su se istakli na
m nogim m estim a.67
Potom je odran savet na kom e je raspravljano da li je ve
vrem e da se vojske odvedu iz Sam nija, ili obe ili sam o jed n a .
Cinilo se da j e ipak najbolje da ukoliko su veu tetu naneli
Samniju i ukoliko su vie razbili Samnite, utoliko upornije i surovije treba stvar dalje voditi i nastojati da se konzulim a koji ih
naslede preda um ireni Samnij.
67
Corona civica, odlikovanje onih koji su se prvi popeli na bedeme
neprijateljskog grada. Nosioci odlikovanja srebrnih roia, zvani comicularii, bili su poteeni uobiajenih poslova u vojnom logoru.
626

Kada vie nije bilo nikakve neprijateljske vojske za koju bi se

moglo rei daje sposobna da im se otvoreno suprotstavi, jedino je
jo ostalo da se osvoje gradovi. Vojsku je nada u bogat plen mogla
podstai da se bori za njihovo unitenje, a neprijatelja tenja da
sauva svoje svetinje i ognjita. I tako su konzuli, poto su pismima
obavestili Senat i rimski narod o svojim podvizima, poveli legije
u raznim pravcima: Papirije na Sepin, Karvilije na Veliju.68
45.
Pisma konzula su proitana u Senatu i to je izazvalo veliku radost i tu i u skuptini. Radost je nala izraza u tome to se
etiri dana u molitvama privatno zahvaljivalo. Ovo je za rimski
n aro d bila ne samo velika pobeda nego i dogaaj koji je doao
u pravi as, je r je upravo u to vrem e javljeno da su se Etrurci
pobunili. Pitali su se kako bi mogli da se o dupru Etrurcim a da
su stvari u Samniju sluajno krenule naopako. Je r zavera protiv Rima u Samniju i angaovanje oba konzula sa celokupnom
vojskom u ovoj zemlji, oh rab rila je d ru g e neprijatelje, pa su
iskoristili priliku da se pobune dok su Rimljani bili zauzeti na
drugoj strani.
Poslanstva saveznika prim io je u Senatu pretor Marko Atilije. O ni su se alili d a su po g ran in e oblasti prem a E truriji
popaljene i opustoene zato to oni nisu hteli da prekinu veze
sa rim skim narodom . Preklinjali su senatore da ih zatite od
nasilja i nepravde koju im nanosi zajedniki neprijatelj. Senat
im j e odgovorio d a e se po b rin u ti da se rim ski saveznici ne
kaju u budunosti za svoju vernost i da e uskoro i Etrurce zadesiti ista sudbina kao i Samnite. No problem sa Etrurcim a ne
bi ipak bio tako brzo razm atran da nije javljeno da su Falisci,
koji su tokom m nogih godina bili u prijateljskim odnosim a sa
Rimom, sada ujedinili oruje sa Etrurcim a. Okolnost da se ovaj
n a ro d nalazio blizu pojaala je brigu senatora, pa su odluili
da u p u te fecijale da trae ono to je opljakano. Kako Falisci
to nisu uinili, n arod po odobrenju Senata odlui da im objavi
rat, a konzulima naredi dajed an od njih napusti Samnij i pree
s vojskom u Etruriju.
Karvilije je od Samnita ve bio oduzeo Veliju, Palumbin, Herkulanum . Velija je pala za nekoliko dana, a Palumbin istog dana
kad se konzul pribliio njegovim bedem im a. Kada je okrenuo
68 Sepin je samnitski grad u blizini dananje Teravekije.
627

oru/je prem a H erkulanum u dolo je do bitke u kojoj su gubici

na strani Rimljana bili vei nego neprijateljevi. Na to je postavio
logor i zatvorio neprijatelja u njegove bedem e, tako je grad napadnut i zauzet. U ta tri grada zarobljeno je ili pobijeno 10.000
ljudi. Broj zarobljenika je bio neto vei od broja poginulih.
Potom kada je kockom odreivana kom anda u Etruriji, ona je
dodeljena Karviliju. To je odgovaralo vojnicim a koji su teko
podnosili otru zimu u Sam niju. Za to vrem e Papiriju se kod
Sepina suprotstavila velika sila neprijatelja. Sukoisili su se vie
puta, u bici ili pri napadu na kolonu, a esto se borilo i oko grada protiv onih koji sujuriali. To nije bila opsada nego sukob
jed n a k ih po snazi. Potom su Rimljani neprestanom borbom
naterali neprijatelja u grad i pristupili opsadi i opkoljavanju.
Najzad zauzee grad opsadnim spravama. Rasreni dm e pobili
su m noge k a d a je grad zauzet; ubijeno je 7.400, a zarobljeno
3.000 ljudi. Plen koji je bio ogrom an, je r su Samniti stavili sve
bogatstvo u mali broj gradova, b io je predat vojnicima.
46.
Sneg je ve bio pokrio sve i nije se m oglo izdrati na
otvorenom prostoru, pa je konzul odveo vojsku iz Samnija. Kada
je stigao u Rim dodeljen mu je bio trijum f uz optu saglasnost.
Trijumfovao je dok je jo bio na dunosti, a trijumfalna povorka
je bila sjtjna prem a prilikama onog vremena. Prolazili su peaci
i projahali konjanici okieni odlikovanjim a. Vieni su mnogi
zlatni venci69 koji su dobijeni za osvajanje gradova, bedem a i
kapija; zagledano je oruje skinuto sa Sam nita i uporeivano
sa sjajem i lepotom onoga koje je stekao njegov otac. O no im
je bilo dobro poznato je r je krasilo javne graevine. U trijumfu su voeni neki slavni zarobljenici, znam eniti po svojim delima ili delim a svojih predaka. D oneto je 2,533.00 libri tekog
bakra.70 Kau da je ovaj bakar dobijen prodajom zarobljenika.
Bilo je i 1.830 libri srebra koje je uzeto iz gradova. Sav bakar i
srebro stavljeni su u dravni trezor, pa vojnicima nije dato nita
od plena. Ovo je izazvalo nezadovoljstvo kod plebsa j e r je bio
69 To su corona civica i corona muralis. Corona civicaje davana i onome
ko u ratu spase rimskog graanina.
70 Aes grave, teki bakar, prvobitno rimski novac teak jednu funtu
bakra. Taj starinski novac je tako nazvan kasnije, kadaje aes ili ass postao
sitan novac. Libraje teilajednu funtu.
628

sakupljan ratni porez za isplatu vojnika, ako je slava prezrena

i novac stavljen u kasu, plen je trebalo dati vojnicima kao dar,
a takoe im se mogla dati i plata. Papirije je posvetio hram Kvirinu. Nisam naao ni k o d jednog pisca podatak da g aje zavetovao
u toku rata, a ne verujem ni da je m ogao biti sagraen za tako
kratko vreme. Njegov otac se u stvari na to zavetovao kao diktator, a sin ga je kao konzul posvetio i ukrasio plenom skinutim
sa neprijatelja. Plena je bilo toliko d a je njim e ukrasio ne samo
hram i Forum nego je ostatak podelio saveznicima i oblinjim
kolonijam a da njim e ukraske hram ove i javna mesta. Posle triju m fa je odveo vojsku n a zimovanje u zemlju Vescina j e r su je
ugroavali Samniti.
U m euvrem enuje konzul Karvilije u Etruriji krenuo u nap ad n a T ro ilu m i dogovorio se sa 470 najbogatijih stanovnika grada da ih za veliku sumu novca pusti da odu kuda hoe.
Ostalo mnotvo je zajedno s gradom pokorio. Potom je zauzeo
pet utvrenja koja su se nalazila na nepristupanim poloajima.
Ovde je ubijeno 2.400 ljudi, a neto m anje od 2.000 zarobljeno.
Faliscima koji su traili m ir odobreno je jednogodinje primiije.
Dogovoreno je da plate 10.000 tekih asa i da daju platu vojnicima za tu godinu. Poto je to zavrio, konzul se vratio radi trijumfa, pa prem da je bio m anje slavan od svoga kolege, izjednaio
se sa njim zbog rata sa Etrurcima. Od steenih tekih asa uneo
je u dravnu blagajnu 380.000 libri. O d ostatka ratnog plena
je dao da se sagradi hram M one S ree,71 p o red h ram a ove
boginje koji je nekada sagradio Servije Tulije. Iz ratnog plena
podelio je svakom vojniku po 102 asa, a dva puta toliko je dao
centurionim a i konjanicima. Time je izazvao zahvalnost, koja je
bila utoliko vea to je njegov kolega bio krt. Omiljenost konzula je donela zatitu njegovom legatu Luciju Postumiju. Naime,
kad g a je optuio narodni tribun Marko Skantije, on je izbegao
kaznu kako se pria, na taj nain to je bio imenovan za legata.
Tako je bilo lake pretiti m u kaznom nego je i ostvariti.
47.
Poto je godina bila na izmaku, na dunost su stupili
novi narodni tribuni. Oni su posle pet dana zamenjeni drugim a
71
Fors Fortunaje bila jedan od najrasprostranjenijih kultova u Laciju
i Rimu; u Rimu je imala dva hrama u Trasteverama, a oba su praznovana
24. juna.
629

jer pri izboru nisu bila potovana pravila. Ove godine je izvren
i popis graana72 za vrem e cenzora Publija Kornelija Arvina i
Gaja Marcija Rutula. Popisan je 262.321 ovek. Ovaj cenzorski
par bio je dvadeset esd od uvoenja te slube, a popis je bio
devetnaesd po redu. Ove godine su prvi put prisustvovali Rimskim igram a s vencem na glavi i oni koji su uspeno vodili rat,
a pobediocim a su prvi put dodeljene palm e po obiaju koji je
p ren et iz Grke. Iste godine je od kazne koju su kurulni edili
kao prireivai ove igre naplatili stoarima bio poploan put od
Marsovog hram a do Bovila.73
K onzularne izbore odrao je Lucije Papirije. Izabrani su
Kvint Fabije Gurges, sin Maksimov, i Decim Junije Brut Sceva,
a sam Papirije je izabran za pretora.
Svi uspesi koji su se dogodili u ovoj godini, jedva m ogu biti
uteha za veliku nesreu, za bolest kojaje najpre opustoila grad,
a zatim i okolinu. Ovo je ve slutilo na zlo i stoga su pitane Knjige74 kad e m u doi kraj i koji e m u lek dati bogovi. Pronaeno
je u Knjigama da Eskulap75 treba da bude p ren e t iz Epidaura
u Rim. Ali u ovoj godini nije nita uinjeno da se to i ostvari,
je r su konzuli bili zauzeti ratom. J e d in o je odranajednostavna
molitva za Eskulapa.

72 Kod Livija stoji lustrum, to je u stvari zavrna sveanost posle izvrenog popisa graana.
73 Bovile su latinski grad na Apijevom putu, na 11 milja od centra
Rima; ovde je re o poploavanju Apijevog puta.
74 Misli se na Sibilinske knjige; videti nap. 22.
75 Eskulap je grki Asklepije, bog zdravlja i medicine.
630

INDEKS
Aborigini 30-32, 213, 424
Acere 486
Adriatsko more 333
Afrika 29
Agripa (kralj Alba Longe) 33
Aharna 603
Ahejski savez 18
Ahen 362
Aheront 494, 495
Ajnhart 362
Ajus Lokucijus 349, 352
Akcij 9, 11,51
Akucije, Marko 309
Akvilije, Gaj 137; Lucije Korv 137,
370
Akviliji (patricijski rod) 99, 104
Akvilonija 619-621,624626
Alatrij 88, 566, 568
Alba 33, 36, 55, 61
Alba Longa (Duga Alba) 33, 48,
85, 87, 258, 413, 460
Albani 36, 55, 59, 61, 62, 64, 65,
68, 86, 314, 426, 469
Albanska dolina 169
Albanske planine (gore) 32, 33,
68, 84, 115, 127, 130, 135, 192,
193,314,316, 352, 441,446
Albansko jezero 84, 314, 315, 318,
351,352

Albansko polje 413, 460

Albin, Lucije 130, 340
Albinije, Marko 398
Albula 33
Aleksandar (epirski kralj) 534, 537
Aleksandar Veliki 493, 533-536
Aleksandrija 493
Alerija 364
Algid 88, 163, 164, 186, 188, 190,
192, 193, 199, 204, 209, 210,
221,223, 224, 230, 262, 265,
280, 331
Alife 496, 559, 566
Alija 349, 353, 366, 367, 396, 397,
429
Alijen, Lucije 193
Alijski dan 367, 396
Aliment, Lucije Cincije 17, 418
Alpi 30, 32, 332-335,
Ambari 334
Ambigat 333, 334
Ameriola 74
Amitern 620
Amulije 33, 35
Anagnija 88, 566-568
Ancij 130,159, 161,162,165-167,
173,184-186, 253,291,292,
344, 376, 375, 399, 400, 441, 536
Ancije, Spurije 253
631

Andes 13
Andreas 364
Anhiz 29-31, 33
Anej, Lucije Seneka 22
Anijen 40, 61, 71, 73, 88, 113, 122,
128, 160, 220, 253, 254, 257,
338,413, 424
Anijensis 585
Anksur 294, 295, 306, 308, 311,
312, 315, 460, 491
Antemnati 40, 42
Antenor 29
Antijati 130, 159, 371-374, 400,
401,444, 465, 479-481,483,
539
Antioh III 357, 537
Antistije, Aul 276, 279, 308;
Tiberije 10, 100
Antonije, Kvint Merenda 277;
Marko 8, 9, 13, 485; Tit
Merenda 197, 204
Apenini 115, 333, 335, 586, 606
Apijev put 439, 460, 461,487, 515,
548, 593, 599, 630
Apiole 71
Apolon 91, 92, 225, 260, 265, 312,
320, 323-325, 327, 437, 582
Apronije, Gaj 215
Apulci 495, 497, 509, 530, 536,
545, 591
Apulej, Kvint Pansa 580, 584;
Lucije 332
Apulija 413, 416, 443, 494, 509,
512,515, 527, 528, 530, 534,
538, 540, 617, 618
Ardeati 31, 233, 242, 243, 246,
247, 343
Ardeja 31, 32, 68, 92, 93, 95, 130,
233, 234, 242, 244, 245, 246,
247, 343, 344, 345, 346, 350, 479
Arecij 551, 559, 577, 618
632

Aretin 580
Aretinjani 551
Aricija 52, 79, 85, 86, 111, 122,
130, 233, 234, 482
Aricini 233, 481
Aristodem 118, 131
Aristotel 23
Arkadija 35
Arnijensis 371
Arpi 528, 574
Arpin 570, 574
Arpinati 574
Arsija 103
Artena 296, 297
Aruns 69, 76,81,91, 102, 111
Aruns iz Kluzija 332
Arverni 334
Aserija 610
Askanije 29, 31, 32, 33
Astura 481, 482
Aternije, Aul 193, 226
Atilije, Lucije 242, 312, 317, 549;
Marko Regul 484, 611, 612,
614, 615, 618, 620, 627
Atina 194, 195, 547, 620
Atinjani 353, 575
Atis 33
Aufidena 588
Aulerci 334
Aulije, Kvint Ceretan 531
Aurunci 113, 114, 122, 445, 451,
483, 543, 547
Aurunka (Suesa) 113, 122, 125,
445, 483, 484
Auzona 478, 543, 547
Auzonci 477, 484, 485, 543
Aventin 30, 33, 36, 37, 51, 53, 68,
71, 79, 124, 129, 139, 193, 194,
211,212,215,222, 229, 252,
322, 352, 387, 462, 463, 553
Aventin (kralj Alba Longe) 33

Azelije, Marko 276

Azija 29, 79, 533, 537
Bazel 24
Belona 475, 596, 597
Belovez 334, 335
Benevent 515, 546, 548, 564
Biturigi 333
Boji 335
Bokao, ovani (Giovanni
Boccaccio) 362
Bole 284, 285
Bomek, Anri (Henri Bomecque) 26
Bovijan 546, 547, 550, 569, 570,
588, 624, 626
Bovila 630
Bren 337, 348
Briksija 335
Brundizi 566, 575
Brut, Decim 8;Junije 10,13,101
-104,480, 494, 506; Lucije 91
-99, 113; v. ijunije Decim Sceva
Bruti 494
Bmtija 494
Burk, Erih (Erich Burck) 26
Cecilije, Gaj 69; Kvint 252
Cedicije, Gaj 622, 623; Kvint 344;
Marko 332
Celij 63, 68, 108, 439
Celije Andpatar 18, 19
Cenomani 335
Cenon 159
Cere 31, 32, 95, 340, 435-437
Cerera 139, 169, 216, 217, 601
Cezenija 570
Cilniji 577, 580
Ciminija 557
Ciminska uma 556, 558, 559, 561,
602
Ciminski klanac 557, 559

Cincinat - v. Kvinkcije
Cingilija 500
Circeji 91,135, 378,379,384,388,467
Cirkus 91, 127, 133, 139, 418, 489,
563,611
Crvena stena 148
Dante Aligijeri (Dante Alighieri)
24, 362
Darije 534
Decije, Lucije 534; Marko 549;
Publije 438, 453-458, 547, 548,
563, 564, 569, 573, 581, 589,
608; Publije Mus 467, 475, 477,
525; Publije Mur 569, 581, 583,
589, 591, 592-594, 597, 600,
601,602, 604,605, 607-611
Delfi 17, 38, 91, 314, 315, 325, 328
Demarat Korinanin 69, 238
Dial (Jupiterov svetenik) 52, 352,
412
Dijana 312, 606; Efeska 79, 80, 312,
606
Dionisije iz Halikarnasa 17, 30, 44,
83,100, 130,197, 284, 498, 573
Dodona 493
Domicije, Gnej 485; Gnej Kalvin 585
Donje (Tirensko) more 31, 32, 39,
287, 333, 443, 440, 477, 481,
538, 587
Donje movare 494
Dori, T. A. (T. A. Dorey) 26
Duilije, Cezon 197; Gaj 438; Gnej
312; Marko 156, 158, 212, 213,
215, 217, 220, 225, 226, 431
Durij 334
Duronija 620
Ebucije, Lucije 168; Marko Helva
247; Postumije Kornicen
Helva 247; Tit 247, 257

633

Ecetra 122,165,173, 294, 296, 399

Egerija 52, 54
Egerije 69, 73, 92
Egipat 50, 361, 493
Egnacije, Gelije 594, 596, 598, 609
Ekvi 66, 88-128, 137,139, 140,
142,144, 146,147,151,156,
157,159, 163-169, 171-173,
177,178,180, 182, 184-188,
190-193, 199, 204, 219, 221,
227-229, 232, 233, 235, 237,
242, 245, 260, 261,262, 265,
271, 277, 278, 280-282, 284,
288,290, 291,315, 323, 328,
329, 331, 353, 354, 368, 370,
373, 447, 451, 536, 570, 571,
574, 575, 584
Ekvikoli 66, 588
Ekvimelijum 252
Elije, Lucije Pet 601; Publije 289;
Publije Pet 18, 483, 522, 584
Emilije, Gaj Mamerk 325, 328,
331; Kvint Barbula 538, 539,
548, 549, 551; Kvint Ceretan
(Aulije?) 509, 531; Lucije 139,
148, 366, 367, 371, 389, 400,
406, 434, 438, 493, 539; Lucije
Mamerk 415, 418, 461, 465,
485, 552-554; Lucije Mamercin
489; Manije Mamerk 252, 253,
259, 266, 267, 268, 270, 276,
308, 311; Marko 288, 331;
Marko Pap 522; Marko Paul
575, 577; Marko Mamerk 296,
298; Tiberije 438, 480; Tiberije
Mamerk 438, 480, 481; Tit 466;
Tit Mamerk 158, 162
Empul 434
Enario 491
Eneja 13,15, 21, 29-33, 352, 359, 361
Eneti 8, 29, 30
634

Enije 19
Epidaur 630
Epir 446, 467, 486, 493, 494, 495,
534, 537
Eretum 188, 199, 204
Eskulap 630
Eskvilin 68, 79, 83, 229
Eskvilinska vrata 108,168, 228, 229,
390
Etovije 335
Etrurci 31, 33, 39, 43, 47, 69, 79, 89,
103,105,107,108,111,142-145,
148-151, 176, 254, 258, 259, 268,
269, 272, 287, 296, 303, 306, 314,
332-335, 344, 367-369, 372-376,
432, 436, 447, 451, 547-549, 551,
552, 555, 556, 558, 559, 561,
563-565, 579, 585-589, 592, 594,
596, 598, 599, 606, 607, 610, 611,
627, 629,
Etrurija 32, 64, 69, 77, 90, 95,111,
131,141,146,148, 248, 254, 256,
259-261,267, 294,298, 299,
302-304, 306, 316, 336, 354, 369,
371,374, 389, 416,417, 427,
432, 433, 435, 536, 551, 557, 559,
563, 564, 577, 580, 586, 587,
592, 594-599, 601-605, 610, 611,
617-619, 627, 629
Etrursko more 287
Etrursko selo 112
Euander 35, 37-39, 346
Eubeja 491
Eugeneji 30, 575
Evropa 533
Ezis 335
Fabije, Cezon 139, 140,144,146;
Gaj 139, 427, 431, 434, 541;
Gaj Cezon 556, 560, 563, 565;
Gaj Cezon Ambust 289, 308,

311, 323; Gaj Dorson 345, 351;

Gnej Ambust 293, 294, 295;
Kvint 139, 140, 144, 162, 163,
170-172, 203, 336, 500, 502,
593, 502, 503, 504, 507, 539,
552, 566, 573, 577, 589-591,
600-605, 607, 609, 610; Kvint
Ambust 287, 436, 521; Kvint
Gurges 611, 619, 630; Kvint
Maksim 522, 586, 593, 599,
630; Kvint Maksim Rulijan 577;
Kvint Vibulan 184,185,188,
191, 197, 284, 286; Marko 141,
143, 144, 402, 404, 405, 434,
435, 439, 467, 485, 486, 504,
507, 510, 511; Marko Ambust
390, 402, 433, 434, 435, 510;
Marko Dorson 435; Marko
Vibulan 247, 253, 255, 260, 264,
272, 274; Numerije Vibulan
277, 284, 293; Piktor 17, 79, 619
Fabijevci (patricijski rod) 144,147,
148,150, 539
Fabraterija 487
Faleriji 254, 256, 306, 308, 313, 326,
327, 343, 373, 432, 588, 589
Falem 272, 443, 479, 480, 538, 597,
599
Falisci 254, 257, 268, 306, 309,
315-318, 323, 326, 369, 432,
433, 627, 629
Faliko polje 606
Faustul 34, 36
Fenektanska polja 480
Ferentin 287, 291, 296, 423, 566,
571, 593
Ferentinci 531
Ferentinski gaj 84, 87, 442
Ferentinski izvor 86, 134
Feretrij 11, 42, 69, 255, 256, 258, 613
Feronija 64, 306

Fescenija 417
Fidene 46, 61, 63, 148, 204, 252
- 254, 258-261, 265-271, 276,
280, 296, 313, 315, 316, 354,
370, 371
Fidenjani 46, 47, 61, 253-255,
256-258, 267, 268, 270, 302,
306, 336
Fikane 68
Fikula 213
Fikulski put 213
Filip 537
Filipi 13
Firenca 25
Flaminijev cirkus 215
Flavije, Gnej 571-573; Marko 491,
509
Flavolej, Marko 143
Flumentanska vrata 387
Fokeja 334
Folije, Marko 260, 341, 538, 544,
545, 547; Marko Flacina 538
Forent 538
Formijci 492
Formije 483, 547, 610
Fortuna 489, 607
Fomm 44, 45, 68, 71, 74, 82, 83,
94, 112, 119-121, 124, 125,
130, 134, 152, 153, 155, 173,
174, 176-180, 182, 189, 196,
198, 200, 205, 208-210,213,
217,219, 229, 240, 241,245,
250, 253, 267, 287, 305, 327,
330, 341,342, 355, 371,379,
380, 402, 405, 408, 419, 421,
422, 435, 438, 460, 481, 483,
487, 498, 521, 543, 549, 563,
572, 600, 629
Foster, B. O. 25
Fregele 491, 492, 527, 547
Fretum 192
635

Frezilija 577
Fruzinati 574
Fucinsko jezero 292, 470, 499
Fufetije, Metije 55, 62
Fulvije, Gaj Korv 601; Gnej 578,
587, 588, 606, 610; Lucije 510,
539; Marko 570; Marko Pet 584
Fundi 483, 487, 488, 492
Funani 487, 488, 492
Furije, Agripa 227, 331, 332; Fuzije
165; Gaj 267, 553, 554; Gaj Pakul
247, 258, 287; Kvint 214; Lucije
152, 390, 391, 393, 404, 445, 500,
505, 538, 565; Lucije Kamil 298,
308, 323, 388, 390, 441, 481, 499,
505,531, 534; Lucije Medulin
260, 271,279,286,287, 289,293,
296, 311, 313, 315, 325; Marko
Kamil 311,313, 316, 318, 322,
325, 331, 332, 349, 365-367,
372,373,375, 376,384,390,391,
393, 406,407, 410, 413,416,
431; Publije 154, 162; Sekst 136;
Spurije 140, 165, 166, 175,399;
Spurije Kamil 415
Fuzije Spurije 165; Spurije Fusk 165
Gabiji 87-89, 95, 108, 168,170, 349,
354, 389, 397, 564
Gabijski put 168
Gabinjani 88, 389
Gali 10, 19, 21, 298, 323, 332-338,
341-353, 360, 365, 366, 368,
371, 373, 376, 379, 380, 382,
383, 396,397, 410,413, 416,
424-431, 434, 436, 439, 440
-443, 451, 483, 485, 486, 488,
489,518, 521,526, 536, 547,
560, 564, 576, 585, 586, 588,
589, 590, 592, 594, 598, 599,
605-611
636

Galija 8, 19, 332-335, 343, 605

Galsko spalite 347
Gaur 450
Geganije, Lucije 399; Marko 245,
263, 413, 553, 554; Marko
Macerin 226, 243, 253, 258;
Prokul Macerin 248; Tit
Macerin 131
Geganiji (patricijski rod) 64
Gelije, Stacije 570
Genucije, Gaj 584; Gnej 152, 153,
312, 317, 418; Gnej Augurin
Lucije 416, 419, 421, 463, 574;
Marko Augurin 235; Tit 150,
195
Gerion 37
G ete,Johan Volfgang (Johann
Wolfgang Goethe) 363
Gornje (Jadransko) more 29, 39,
515, 575, 577, 586
Grah Kloelije 187, 188, 191
Grci 17, 22, 29, 30, 106, 280, 301,
333, 334, 441, 491-493, 495
-497, 533, 536, 575, 576
Grka 8, 9,17-19, 29, 31, 35, 37, 38,
40,50, 61,79,91,106,117,123,
139,194,220,237, 260, 272, 276,
288, 294, 295, 314, 316, 325, 326,
337,417,418, 441, 442, 444, 446,
477, 480,495,496, 535, 556, 562,
563, 575,582, 599, 630
Hafter, Hajnc (Heinz Haffter) 26
Halkida 38, 106, 491
Hanibal 17, 361, 418, 536, 537
Harilaj 496, 497
Hatrija 333
Hatrijatsko more 333
Hedui 334
Hemina Kasija 18, 110
Herakleja 50, 494

Hercinijska gora 334

Herdonije 181, 182, 286; Apije
177-179, 181; Tum o 85
Herenije 362, 514, 516, 517, 531
Herkul 29, 37, 38, 181, 182, 229,
300, 301,304, 312, 334, 410,
419, 426,447, 511,518, 536,
570, 595
Herkulanum 475, 627, 528
Herkulova rotonda 38, 548, 600
Herminije, Spurije 107, 108, 112,
226; Tit Akvilin 108
Hemici 88,118,138,151, 165, 166,
168, 170,173, 228, 261, 265,
287, 291, 367, 372, 374, 378,
379, 384, 419, 421,422, 423,
451, 566, 567, 568, 570
Herodot 22, 89
Hersilija 43
Hijeronim 7, 8
Histri 417, 575
Horacije, Gaj Pulvil 149, 194; Kvint
Flak 12,13; Kokle 106, 592;
Lucije Barbat 243, 271; Lucije
Pulvil 371; Marko 210-213, 215,
399, 419, 618; Marko Barbat
201; Marko Pulvil 104,105,192.
193, 201-203, 210-213, 215,
216; Publije 56, 58, 59, 60
Horacijev stub 60
Horaciji (patricijski rod) 56, 225
Hortenzije 216, 360
Hortenzije, Lucije 277
Hostilije, Tul 43, 44, 54, 504;
Hostije 43, 44, 54
Hram Mira 276
Hram Mone Sree 629
Hram Nade 149
Hram Pobede 613
Hram Spasa 568, 575
Hram Zenskoj Srei 137

Humbolt, Vilhelm fon (Wilhelm

von Humboldt) 363
Icilije, Lucije (narodni tribun 456,
455. i 449. pre n. e.) 194, 197,
205-210, 212, 214; (narodni
tribun 412. i 409. pre n. e.) 215,
225, 227, 236, 287; Spurije 156
Iciliji (plebejski rod; trojica
s nepoznatim imenima izabrani
su za narodne tribune 409. pre
n. e.) 289-291
Iliri 575
Imbrinij 501
Indija 534
Indusi 536, 537
Inregil 113
Insubrij 334
Interamna 617, 620
Interamna Sukasina 547
Inuus 35
Italija 7-9,13,15, 16, 19, 25, 29-32,
35, 37, 38, 50, 64, 77, 87, 88,
106, 113, 117, 333-335, 352,
354, 360, 444, 446, 449, 458,
459, 467, 487, 492-495, 499,
527, 534, 537, 563, 570, 574,
575, 592, 605
Jadransko more 29, 39, 515, 575,
577, 586
Janikul 68, 70, 106,107, 110-112,
149-151,340, 410
Janus 11, 51,412; Kvirin 43, 52, 66,
194, 257, 340, 352, 412, 475,
490, 629
Jelena 28, 29
Jugurta 19
Julije 32; Gaj 140, 195, 211, 226,
291, 331, 438, 555; Gaj Cezar
8, 10; G ajjul 296, 291,292,
637

296, 438, 555; Gnej 262, 265;

Lucije 252, 258, 262, 265, 315,
398; Lucije Jul 298, 308, 315,
370; Prokul 48; Sekstjul 271;
Vopisko 152
Julijevci (patricijski rod) 31, 32, 64
Junije, Brut 480; Decim Sceva
499, 500, 625, 630; Gaj 257,
275; Gaj Bubulko 538,539,
547-549; Gnej Menton 261;
Kvint 252; Lucije Brut 91,93,
95; Marko Brut 10; Sceva 499;
Tiberije 10, 100; Tit 100
Juniji (plebejski rod) 101
Junona 320, 331, 346, 369, 577;
Kraljica (Regina) 179, 320,
321-322, 352, 382; Moneta 20,
243, 256, 388, 445; Sospita 482
Jupiter 31, 52, 84, 87, 89, 104, 134,
143, 188, 216, 280, 322, 350,
470, 493; Domai 32; Elicije
53, 65; Feretrije 11,42, 69,
255, 256, 268; Imperator 398,
Kapitolski (Kapitolin) 74, 383,
469, 574; Najvei i najmoniji
(Optimus Maximus) 44, 169,
179, 182, 219, 236, 349, 351,
382, 414, 418,419,429,512,
582, 602; Pobednik 609, 624,
Stator 44, 76, 617, 619
Jupiterov hram 104, 369, 549, 601,
609
Juventas 355
Kako (Cacus) 37, 38
Kalacija 515, 547, 566
Kalavije, Novije i Ovije 544
Kales 484, 485
Kalife 496
Kalpurnije, Lucije Pizon Frugi 18,
90, 129, 569, 584
638

Kalvije, Gaj Ciceron 193

Kamars (Kluzij) 603
Kamerija 74
Kamerin 557, 606
Kampanci 280, 446-451, 454, 458,
459, 466, 467, 469, 477, 479,
483, 492, 563
Kampanija 87, 150, 272, 418, 426,
446-448, 450, 459, 475, 486,
515, 520, 536, 538, 543, 545,
547, 559, 564, 569, 597, 598,
612
Kampanska polja 448, 450, 491,
492, 545, 597
Kana 537
Kanulej, Gaj 235-237, 241; Marko
279
Kanuzij 538
Kapena 306, 308, 313, 369
Kapenati 306, 307, 312, 313, 315,
316-318, 323, 327
Kapenska vrata 52, 59, 185, 439,
601
Kapet 33
Kapije 272
Kapis 33
Kapitol 24, 33, 42, 43, 68, 89, 90,
104, 106, 112, 119, 147, 177
-185, 192, 219, 229, 237, 243,
252, 255, 322, 330, 339, 341,
343, 345, 346, 348-355, 369,
370, 376, 379, 382, 383, 387,
388, 398,410,411,421,431,
458, 463, 469, 505, 509, 518,
547, 563, 570, 573, 582, 601
Kapitolske igre 349, 352
Kapua 235, 272, 287, 446-450,
457-459, 461, 470, 478, 479,
483, 492, 515, 520, 538, 543
-545, 547, 548, 619
Kapuanci 468, 538

197,201,202,219, 225, 241,

386, 556; Gaj Regilensis 484;
Gaj Hortator 484; Kvadrigarije
18, 19, 410, 422, 442, 488, 519,
618; Marko Marcel 205, 207,
208, 220, 486, 493
Klaudijevci (patricijski rod) 219,
220, 238, 386, 409
Klaus, Acije 583
Klauzije, Acije 113
Klelija 110, 592
Klelije, Kvint Sikul (konzul 498.
pre n. e.) 247; Tit Sikul 242;
Tul 253
Kleonim Lakedemonjanin 575, 576
Kleopatra (epirska kraljica) 495
Klingner, Fridrih (Friedrich
Klingner) 26
Kloakina 209
Kloelije, Publije 64, 187, 399
Kloeliji 64, 187,191, 399
Kloc, Alfred (Alfred Klotz) 25
Kluilije 55, 56
Kluilije, Gaj 54
Kluilijevjarak 55
Kluviji 550
Kluzij 105, 106, 332, 333, 335-337,
592, 603, 605, 606, 610
Kluani 335, 336
Kolacija 69, 73, 92, 93, 94
KolaUnjanin, v. Tarkvinije
Kolatinjanin
Kolinska vrata 108, 149, 160, 212,
257, 258, 267, 341, 396, 426,
484
Kolumen 186
Kominij 621-623, 625, 626
Kominije, Lucije 501; Postumije
Aurunk 114, 130
Konsentija 494, 495
Konsualije 40

Karlo Veliki 362

Karmenta 38, 346
Karmentalska vrata 147
Karmentska stena 346
Karnuti 234
Karseoli 577, 588
Kartagina 16, 19, 20, 29, 444, 534,
537, 569
Kartaginjani 30, 265, 446, 458
Karventum 288-291
Karvilije, Kvint 585; Spurije
Maksim 585, 620, 621, 626-629
Kasije, Gaj 10; Spurije 114, 130,
138-140, 251, 383, 385
Kasiji (patricijski rod) 138, 139
Kastor 117, 139, 479
Kastorov hram 139, 479, 568
Kaudij 515, 523-627, 530, 531,
537, 545
Kaudijski klanac 362, 515, 517,
521, 523, 526, 556, 559
Kaudijski mir 514, 519, 521, 522,
527, 560
Keducije, Lucije 150
Kelti 333, 337'
Kenin 40, 42
Keninenzi 40, 42
Kiprija (ulica u Rimu) 83
Kir 533
Kirka 30, 84, 479
Klaudija (triba) 113
Klaudije, Apije 24, 113, 118, 120,
124, 125, 141, 154, 156, 158,
195, 196, 200, 202-205, 210,
217, 218, 251, 283; Apije Kras
14, 271,272, 283, 298, 300,
319, 386, 409, 410, 441, 548,
549, 552, 553, 555, 565, 569,
572, 581,583, 587, 591,592,
594, 600, 603, 604,610,611;
car 12;Gaj 177, 181,182,184,
639

Kontenebra 370
Konvej, R. S. (R. S. Conway) 25, 364
Kora 113
Korbion 191-193, 228, 231
Korint 69, 81,82, 89
Korioli 130, 135, 233
Korion 135
Kornelija 487
Kornelije Aul 186, 263, 404, 485,
611; Aul Arvin 510, 511, 512,
525, 526; Aul Kos 11, 254-256,
266-268, 286, 377, 381,436,
443, 446, 450, 453; Barbat 572;
Gaj 311, 371; Gaj Tacit 8,10,
12,16, 334, 431; Gnej Kos 284,
289, 293, 296; Lucije Lentul
491-493; Lucije Maluginensis
184-186, 202, 203, 294, 531;
Lucije Scipion 437, 439, 587,
608; Marko 202, 204, 331, 404,
413; Marko Maluginensis 197,
256, 555; Nepot 19; Publije
323, 325, 376, 559, 566, 568;
Publije Arvin 566, 630; Publije
Kos 284, 291-293, 323; Publije
Maluginensis 296, 315, 316,
336; Publije Rufin 485; Publije
Skapula 491; Publije Scipion
318, 323, 331, 366, 415, 441,
569; Servije Maluginensis 139,
194, 371, 372, 384, 389, 395,
404, 406, 424, 574; Sizen 18
Komikulum 73, 74, 238
Kortona 559
Kortuoza 370
Kosidije, Kvint 150
Kozjejezero 48
Kremera 17,147, 148,150,162,
366, 561
Kremucije, Aul Kord 10
Kreusa 29, 31, 32
640

Kroton 50
Kmstumer (grad) 40, 43, 74
Kmstumerija (triba) 115, 204
Rrustumini 40, 42, 43
Rrustuminske gore, polja 160, 337
Kume (Cumaeih Kyme) 106, 111,
118, 260, 280, 287, 446
Kurcije, Marko 421, 534; Meuje 44,
45, 421
Kurcijevojezero 45, 421
Kures 41, 45, 50, 70,113
Kurija 71, 72, 80, 82, 83,120,124,
128,134,147,153,178,179,
199, 200, 201,203, 229,295,
305, 394, 422, 449, 469, 498,
499, 501, 504, 505, 572
Kurija Faucija 560
Kurija Hostilija 64, 355
Kurijaciji 56, 58-60, 64, 504
Kurijacije, Gaj 235, 242; Publije 194,
309
Kutina 500
Kvinkcije, Cezon 171; Gaj Cincinat
241, 276,400, 505; Gnej
Kapitolin 241, 276, 400, 415;
Kvint 404; Kvint Cincinat 284,
296; Lucije 175,181,183,184,
249, 250, 252, 372, 375, 401, 496;
Lucije Cincinat 189, 191, 192,
197, 253, 271, 279, 371; Lucije
Kapitolin 197; Marko Var 298;
Tit 154-157,160,162-167,176,
275, 276, 406, 426, 435, 460-463,
485, 493; Tit Cincinat 261-263,
265, 370, 371, 384, 396, 398; Tit
Kapitolin 175,187, 227, 228,
230-232, 235, 243, 246, 249, 253,
254, 277, 296, 376, 377, 378; Tit
Kapitolin Barbat 243; Tit Pen
256, 266-270,413, 424, 438; Tit
Pen Cincinat 261

Kvinkcijeve livade 189

Kvinkciji (patricijski rod) 64, 187,
534
Kvinktilije, Sekst 194
Kvintilijan 8, 22
Kvintilije, Gnej 487
Kvirin 43, 52, 53, 66, 194, 257, 352,
425,629
Kvirinal 68, 79,108, 257, 345, 351,
568
Kviriti 45, 49, 57, 60, 67,104, 120,
155,174,179,182,183, 228,
230, 237, 240, 285, 300, 301,
304, 310, 317, 351, 354, 380,
407, 409, 410, 463, 470, 471,
475, 476, 481, 507, 525, 544,
553, 583, 589, 608
Labikani 280, 282, 284, 389, 426
Labikanski put 108
Labike 135, 282, 284
Lacerije, Gaj 309
Lacij 30, 31, 52, 68, 69, 76, 87, 88,
130,146,191, 220, 287, 345,
373, 388, 426, 444, 445, 460,
468, 469, 478, 480-482, 536,
566, 629
Larcije, Spurije 108,112; Tit 117
Lakonci 577
Lanuvij 192, 263, 388, 480, 482
Larencija 34
Lars Porsina 105
Lars Tolumno 252, 268, 293
Latin 30, 31
Latin Silvije 33
Latini 31-33, 36, 53, 66-68, 71, 73,
74, 79, 80, 85-87,115-119,126,
130,138,151,163, 166-169,
182,184,188, 219, 221,254,
261,262, 265, 272, 288, 290,
318, 367, 371-373, 376-379,

381, 384, 395, 397, 400, 401,

427, 441,442, 444, 445,451,
458, 464, 466-471, 473-483,
499, 566, 573, 605, 608, 614
Latinije, Tit 133
Latinski praznici 316, 318, 479
Latinski put 135,137,163, 287, 617
Latinsko polje 227
Latona 312
Laurenti 30, 46, 479
Lautula 460, 463, 540, 543
Lavinij 30-32, 36, 46, 55, 99, 135,
352, 367, 478, 479
Lavinija 31, 32
Lelije, Kvint Sikul 117, 399
Letorije 154, 155
Letorije, Marko 123
Levi Liguri 335
Liber 216
Libera 216
Libui 335
Liburni 575
Licinije, Gaj 130, 403-405, 407-412,
433, 434, 437, 589; Gaj Kalv
423; Gal Stol 402, 404, 583; Gaj
Stolon 416, 433; Marko Kras 11;
Macer 18, 243, 256, 258, 424,
561, 572, 584; Publije Kalv 311,
312, 317, 319, 406; Spurije 141
Liciniji (plebejski rod) 18, 321
Likej 35
Liparska ostrva 327
Liris 87, 113, 130, 445, 477, 478,
492, 540, 543, 547, 574, 599
Livije Andronik 417
Livija 12, 15
Livije, Lucije 523; Marko 608;
Marko Denter 574, 583
Longul 130,135, 561
Lua Mater 465
Luceri 45, 72
641

Lucerija 515, 527-532, 543, 614,

617-619
Lucerini 544, 560, 580
Lukanci 487, 495, 497, 498, 538,
575, 587
Lukanija 486, 493-495, 534, 594, 612
Lukrecija 23, 92-94, 103, 205
Lukrecije, Hostije Tricipitan 265;
Lucije 175, 186, 329, 331, 390,
401; Lucije Flav 329; Lucije
Tricipitan 94, 170, 172, 370;
Publije 112; Publije Tricipitan
280, 282; Spurije Tricipitan
94, 98, 104; Tit Tricipitan 105,
108, 113
Luperkalije 35
Lusignanus 364
Majka Matuta 318, 322, 401, 445,
600
Majka zemlja 354, 470
Makedonci 24, 535, 536
Makedonija 19, 30, 444, 535, 537
Makijaveli, Nikolo (Niccolo
Machiavelli) 24, 25, 362
Malevent 546, 591
Mamilije, Lucije 180,182,192;
Oktavije 84, 112, 114,116,117
Manije, Rabulej 197
Manlije, Aul 194, 195, 269, 306,
315, 327, 366, 367, 376, 388,
404; Aul Gaj Vulzon 152, 398,
463; Gnej 141,143-145, 427;
Gnej Kapitolin 445; Lucije
Imperiozus 265, 418-420, 425,
432, 434, 436; Lucije Kapitolin
277; Lucije Torkvat 605; Marko
Kapitolin 258, 279, 331, 346,
371, 376, 377, 379, 380-384,
386-388, 443, 445, 506; Nevije
439; Publije 311, 407, 408, 413;
642

Sekst212;Tit413, 420, 425,

436, 469, 471-473, 475-477,
483, 501,507, 581,586;Tit
Menenije 149-152; TitTorkvat
443, 444, 446, 467, 533, 534, 584
Mantova 13
Marcelin, Amijan 17
Marcijal 8
Marcije 53
Marcije Anko 65, 588
Marcije, Gaj 432, 549, 559, 561,
584, 608; Gaj Rutul 433, 437,
439, 445, 459, 533, 552, 559,
583, 618, 630; Gnej 130,132,
134136,152, 366; Gnej Koriolan
132; KvintTremul 566-569
Mars 20, 34, 52, 58,100, 423, 457,
478; Gradiv 53, 143, 352
Marsi 470, 499, 536, 559, 564, 571,
577
Marsov hram 371, 439, 601, 630
Marsovo polje 48, 77, 78, 100, 172,
190, 215, 224, 225, 231, 258,
387, 415, 435, 486, 572, 573
Marucini 499, 571
Masilioti 334
Materina 565
Mecena, Gaj Gilnije 9,13, 551, 577
Mecij 367
Mecija 486
Mecije, Gemin 471,472; Oktavije 623
Mecilije, Lucije 156; Spurije 283
Mediolanum 334
Mediteran 18, 19, 35, 172
Meduak 576
Medulija 44, 68, 74
Megalopolj 18
Melije, Kvint 523; Publije Kapitolin
311; Spunje 248-252, 383-386;
Spurije (narodni tribun 436. pre
n. e.) 257

Menenije, Agripa 113, 129, 131,

247, 249; Agripa Lanat 280,
282; Gaj 194; Lucije 248, 371,
395, 399, 431; Marko 288, 289,
386; Tit Agripa 149-152, 386
Menije, Gaj 481, 544, 554; Publije
317
M erkur 118, 123, 312
Mesapi 494, 566
Mesec 52
M etapont 50, 495
Metilije, Marko 283, 309
Mevanija 564
Mezencije 31, 33
Mezija (uma) 68
Milionija 577, 613
Milionije 478
Minacije, Staj 598
Minerva 179, 352, 355, 382, 418,
465
Minervin hram 398, 418, 547
M inturne 477, 479, 543, 599
Minucija 484
Minucije, Kvint 192, 193; Lucije
187, 188, 191, 192, 197, 204,
248-250, 252, 257, 505; Marko
117, 309; Marko Fes 584;
Publije 131
Minucije, Tiberije 569, 570
Modena 8
Molosi 446, 494
Momzen, Teodor (Theodor
Mommsen) 363
Monteskje, Sarl (Charles
Montesquieu) 24, 363
Mucije, Gaj Scevola 108-110, 592,
Publije Scevola 569; Scevola
(svetenik) 243
Murcija 68
Murgancija 593
Mutina 8, 9

Nar 565, 585

Namija 584, 585
Naucije, Gaj Rutul 150,151, 287;
Lucije 187-189,192; Spurije
136, 271, 539, 622, 623, 626;
Spurije Rutul 280, 282, 296
Navije, Acije 72
Neapolis 401, 491-493, 536
Neapolitanci 497
Nekvin 584, 585
Nepesinsko polje 318
Nepet 318, 374-376, 388, 589
Neptun 40, 312; Konjiki 40
Neml 538
Nevijeva vrata 108
Nibur, Bartold Georg (Barthold
Georg Niebuhr) 363
Nikomah Dekster 364
Nikomah Flavijan 364
Nimfije 496, 497
Nisen, Hajnrih (Heinrich Nissen) 16
Nola 547
Nolani 492, 496, 497
Nomentanski put 213, 258
Nomentum 68, 74, 258, 266, 268,
482
Norba 131, 464, 465, 488
Nove barake (mesto u Rimu) 209
Novi put 76
Novije 27, 220, 421, 533, 544
Nucerija 559
Nucerija Alfaterna 564
Numicije, Tit Prisk 159
Numik 31, 32, 547
Numitor 33, 35, 36
Numitorije, Lucije 156; Publije 206,
207,209,212,215,220
Numizije, Lucije 467, 478
Obsekvens, Julije 16
Odisej 29, 30, 84, 115, 417, 479
643

Ogilvi, R. M. (R. M. Ogilvy) 25,

175, 210, 219, 245, 316, 329
Ogulnije, Gnej Kvint 580, 601
Okrikul 565
Oksirinh 361
Oktavijan Avgust 9, 13, 84,112,
114,116, 256, 623
Olimpijada (majka Aleksandra
Velikog) 495
Opija 140
Opije, Gaj 215; Marko 212; Spunje
Komicen 197, 204, 210, 211, 220
Opimije, Lucije Pansa 612
Ork 562
Ortona 140,193
Osci 418
Ostija 69, 131, 249, 266, 479, 536
Ovije 521, 544
Padova 7, 8,13, 575, 576
Paflagonija 29
Pakcije, Ovije 619
Palantij 35
Palatij 35, 81, 79
Palatin 35-37, 43, 44, 53, 68, 71, 76,
83,103,106,112, 487, 489, 613
Palepolis 491-493, 496
Palepolitani 496, 497
Palor (boanstvo) 61
Palumbin 627
Pandozija 494
Papije, Bmtul 512
Papirija 510
Papirije, Gaj Kras 384; Lucije 243,
244, 371, 389, 406, 480, 486,
488, 498, 502-509, 522, 527
-530, 555, 560, 577, 619, 630;
Lucije Kras 256, 265, 484, 487,
508; Lucije Kursor 376, 480,
499, 500, 531-534, 547, 555,
560, 584, 619-621,626-629;
644

Lucije Mugilan 243, 266, 493,

531; Marko 287; Marko Kras
247, 486; Marko Mugilan
Atratin 266, 277, 278, 280, 282;
Publije 395; Spurije 622
Patavij 7-9, 29, 30, 575-577
Pavor (boanstvo) 61
Pedum 135, 428, 480-482
Peligni 458, 468, 470, 499, 536, 564,
571,610, 611
Peloponez 38,172, 495
Penatej 35
Peninski Alpi 335
Pentrijski Samniti 550
Perizonije 24
Persej 537
Persijanci 137, 536, 537
Peruzija 559, 563, 603, 610, 618
Pemzini 610
Petelije, Gaj 444, 493, 547; Gaj
Balb 426, 427, 431; C. Libo 499;
Kvint 197, 203, 204; (narodni
tribun 441. pre n. e.) 247;
Marko 542, 546
Petelijski gaj 387, 463
Petrarka, Franesko (Francesco
Petrarca) 24, 362
Piceni 499, 536, 586
Pilemon 29
Pinarije, Lucije 154, 418, 442;
Lucije Mamerk 260
Pinariji (patricijski rod) 38
Pir 446, 494, 575
Pitagora Samljanin 50
Pitekus 491
Pitija91, 92, 314, 320
Plaucije, Gaj 427, 428, 431, 433, 444,
465, 489, 490, 538, 548, 549,
554; Lucije Venoks 487, 488,
513, 538; Publije Prokul 491
Plestina 577

Plinije, Gaj Stariji 8, 22, 40, 74,

130,176
Plistika 539, 540
Plutarh 22, 98, 99, 321, 349, 549
Po 333-335
Polibije 16-20, 24, 304, 361
Polija (triba) 509, 510
Polion, Azinije 9, 13
Politorij 67, 68
Poluska 130, 135
Polje zlodela 484
Pomecija - v. Suesa Pomecija
Pomorski cirkus 566
Pompej, Gnej 10, 12
Pompeja 475, 533, 539
Pompejevac (pompeianus) 10, 12
Pompilije, Numa 11, 21, 50, 51,
65, 238; Sekst 279, 355
Pomponije, Kvint 329; Marko 215,
419, 420
Pomptin 131, 377, 431
Pomptinsko polje 422
Pontificije, Tiberije 141
Pontija 547
Pontije, Gaj 514, 531; Herenije
516-518, 525, 527; Komin 345
Popilije, Marko 427, 435, 539;
Marko Lenat 433, 439, 441, 444
Porcije, Marko Katon Stariji
Cenzorije 18, 584
Porsina 105-112,118, 410, 526, 592
Posejdonije 20
Postumija 280
Postumije, Aul 115-117, 122, 165
-167, 188, 265; Aul Alb
Regilensis 315, 316; Aul
Tubert 259, 262, 276; Ebucije
Helv 257; Ebucije Kornicen
247; Kominije Aurunk 130,
139; Lucije Megel 606,
611-613, 617, 618; Lucije
645

Regilensis 366, 390, 569, 570,

629; Marko Albin 298; Marko
Regilensis 213, 284-286;
Publije 112-114; Spurije 163,
195, 325, 328, 329, 395, 485,
486, 493, 514, 522, 523, 525
-527; Spurije Alb 194, 231, 260,
264; Spurije Regilensis 395
Poticiji 38, 39, 548
Praznik Vere 54
Preneste 87, 115,170, 389, 396-398,
401, 427, 428, 480, 548
Prenestini 389, 395-398, 481, 483,
533
Prisci Latini - v. Stari Latini
Privern 487-491, 538
Privernati 431, 432, 464, 465, 479,
490,491,509
Proka 33
Publije, Kvint 386; Lucije Volsk 311;
Servilije 118,120,125,168
Publilija 431, 480
Publilije, Gaj 498; Kvint 438; Kvint
Filon 480, 484-486, 491-493,
522, 527-530, 545;Tit584;
Voleron 153,154, 312
Punski ratovi 11,16, 51,149, 360,361
Pupinija 564
Put soli 69, 424
Ramni 45, 72, 560, 580
Rea Silvija 34
R e g illl3 ,115, 219, 367
Regilskojezero 115, 117,118, 127,
183, 367, 397, 451, 470, 471, 573
Rem 17, 35-37, 227, 606
Rodos 9
Romilije, Tit 193, 195
Romui 17,18, 21, 35-37, 39-48,
50-52, 54, 64, 66, 72, 75, 78, 84,
90, 97,179, 201, 227, 238, 251,

255, 256, 268, 324, 349, 412,

416, 477, 489, 601, 606, 619
Romul, Silvije 33
Romular 34
Romuleja 593
Roscije, Lucije 253
Rostra 253, 483, 305
Rufrij 496
Ruminal 34, 601
Rusele 578, 617
Rutilije, Spurije Kras 282
Rutuli 31, 32, 92, 247
Sabatin 371
Sabinjani 41-45, 49, 50, 54, 64,
68-74, 80,112-115,119,122,
123,125-127,134,146,151,
159,160,177,178-180,188,
192,193,199, 201, 203, 204,
212, 219, 223, 224, 233, 238,
239, 303, 424, 441, 451, 536,
359, 583, 620
Salentini 566, 575
Salin 433
Salonije, Publije 463
Salustije, Gaj Krisp 15, 18, 22, 620
Saluviji 335
Salvi 334
Samnij 450, 453, 461, 464, 485, 486,
492, 493, 496, 497, 500, 507,
509, 527, 530, 536, 540, 548,
550, 551, 560, 562, 564-570,
588, 589, 591-597, 604, 607,
610, 611, 617-620, 626-628
Samniti 272, 287, 418, 435, 446-454,
456-459, 461, 462, 465-470,
477, 478, 486, 487, 490-492,
495-499, 501, 502, 508-512,
514-517, 521-532, 536, 538
-541, 543-547, 549-551, 558,
559, 562-564, 566-570, 574,
646

580, 586-594, 596-599, 606

-617, 619-629
Sanktis, Gaetano de (Gaetano de
Sanctis) 16
Sapinati 331,332
Sasula 435
Satikula 450, 453, 539, 540, 574
Satikulani 530
Satriani 527, 531, 532
Satrik 135, 373, 374, 382, 389,
390, 395, 400, 401, 444, 445,
465, 527, 532
Saturn 12, 30, 117
Saturnalije 117
Savinji, Karl Fridrih fon (Friedrich
Carl von Savigny) 363
Segovez 334
Sekstije, Lucije 403-405, 407-413,
415, 433, 434, 437, 583, 589;
Marko 285, 360; Publije 285
Sekstilije, Gaj 398
Semon Sanko 489
Sempronije, Aul Atratin 117, 131,
242, 279, 282, 396, 397; Gaj
Atratin 272, 273, 275, 277
-280; Lucije Atratin 242, 244;
Publije 552, 553, 598, 599;
Publije Sof 570, 583, 585
Senoni 334, 335, 605
Sentin 606,610, 611
Sepin 627, 628
Sergija 307, 309, 487
Sergije, Gaj 371, 376, 394, 487;
Lucije Katilina 15, 19; Lucije
Fidena 253, 260, 265, 266, 271,
280, 281, 315, 327; Manije
Fidena 296, 306, 310-312;
Marko 197, 204, 306, 307, 309
Servije Tulije (kralj Kornikuluma)
98, 193, 238, 297,318, 401,
573, 629

Servije Tulije (kralj Rima) 74-78,

81-83, 95
Servije, Roman 297
Servilije, Gaj 148, 280, 587; Gaj
Ahala 250, 252, 257, 266, 282,
291,292,294, 306, 307, 367,
381, 386; Kornelije 372; Kvint
160,163,164,186, 257, 266,
281, 306, 323, 336, 389, 399,
404, 416, 419, 422, 426, 434,
439, 459; Kvint Ahala 434; Kvint
Fidena 313, 316, 370, 371,
372; Kvint Prisk 262, 282, 283;
Lucije Strukt 282; Publije Prisk
118, 120-126; Spurije Prisk
(Strukt) 149,150,152, 399,
406; Sulpicije Ruf 370, 402
Serviliji (patricijski rod) 64
Sestije, Publije Kapitolin 194, 195
Sestrina gredica 60
Setija 398, 464, 465, 467, 469, 488
Sibila 35, 38
Sibilinske knjige 38, 173, 257, 260,
312, 313, 444, 582, 611,630
Sicije, Gnej 156, 158; Lucije 204,
502, 212
Sicilija 29, 30, 32, 37,131,138, 260,
265, 288, 415, 424, 444
Sicinije, 128,130, 132; Gaj 215;
Lucije 371; Tit 137, 324
Sidicini 446-448, 450, 451, 454,
466, 468, 469, 483-486, 492,
547, 549
Sidicinska polja 446
Signija 91, 118, 423, 467, 491
Sikuli 30, 85, 87, 265
Sikul, Tit Klelije 247; Kvint Lelije 399
Sikulsko more 32
Silvan 103, 489
Silvije 33; Eneja Latin 33; Romul
33; Rea 34

Silviji 33
Simah, Kvint Aurelije 17, 363, 364
Sinopa 599
Sinuesa 479, 599
Sipont 494
Skantije, Marko 629
Skaptija (triba) 486
Skaptije, Publije 233, 234
Solane 344
Solon 194
Solonij (agerSolonius) 479
Sora 540, 543, 566, 570, 574
Sotim 495
Spurilije, Tiberije 276
Stacije, Tit 150
Stara Fikuleja 73
Stari Latini 33, 67, 68, 73, 74
Stelatin 371
Stelatinska polja 611
Stoni trg 106, 401, 600
Stridon 7
Sublicijski most 106, 340
Subura 175
Suesa Aurunka 483, 547, 612
Suesa Numika 547
Suesa Pomecija 76, 87, 90, 113,
114, 122, 260, 483, 547
Suesula 457, 458, 483, 492, 574
Sulpicije, Gaj 389, 422, 423, 428,
430, 431, 434, 438, 509, 533,
542, 546; Gaj Kamerin 395;
Gaj Long 483, 484, 509, 548;
Gaj Petik 416, 434436; Kvint
Kamerin Komut 258, 263,
306, 313, 347, 348; Kvint Long
336; Publije Kamerin 194, 195,
211,231, 232; Publije Saverije
570, 585; Servije 331, 332, 388,
400-402, 404, 406; Servilije 402;
Servije Kamerin Kornut 329,
371, 445; Servije Ruf 370, 384;

647

Sulpicije 115,169, 172, 367;

Fabije 587
Sunce 52, 322
Sutrij 368, 369, 374, 375, 351, 551,
552, 555, 558, 589
Sutrijani 368, 369
Sveti put 111
Sveti zakon 130, 261, 309, 561
Sveto brdo 128, 130, 132, 156,
177,213,215, 222, 229
panija 19, 37
Tacije, Tit 41-43, 45, 46, 49, 64,
70, 71,90, 238, 355,412, 421,
477, 489
Talas 41
Tanakvil 69, 70, 74-76, 82
Taracina 294, 460, 538
Tarent 417, 446, 496, 498, 529, 575
Tarendnci 493, 494, 496-499, 529
Tarkvinija 91
Tarkvinije, Aruns 69, 76, 81, 82,
102; Koladnjanin 69, 92, 95,
98, 99, 103, 251; Lucije 76,
80, 189, 213, 238, 469; Lucije
Oholi 81-86, 88, 89, 94, 95, 98,
582; Lucije Prisk 70, 72-76, 98,
100-102,112,116, 118,132,
174, 201,205; Sekst87, 89,
92-95: Tit Prisk 333
Tarkviniji (grad) 69, 70, 102, 315,
435
Tarkviniji (rod) 91, 92, 98-100,
103,105, 110,112, 115,131,
201,553
Tarkvinjani 69, 238
Tarpej, Gaj Kalvije 193; Spurije
43,211,226
Tarpejska stena 43, 89, 383, 388, 425
Tascije Viktorijan 364
Taurinski prevoj 334
Tean 446, 538
648

Tead 449, 538

Telene 68
Tempanije, Sekst 273-277
Terendlije, Gaj Harsa 171, 172
Terendna (triba) 585
Terina 494
Termin 90, 355
Tesalci 536
Tesprotski zaliv 494
Tibar 33, 34, 37, 40, 46, 47, 54, 61,
74, 80,101,106, 107,110,131,
147, 149, 150, 248, 254, 255,
267, 284, 306, 337, 338, 354,
418, 432, 536, 601,606
Tiberije (car) 10, 100
Tiberije Pontificije 141
Tiberin 33, 107
Tibur 220, 424, 426, 427, 428, 480,
548, 549
Tiburti 426, 427, 433, 434, 435,
481, 483, 549
Ticiji 45, 72, 560, 580
Ticin 334, 335
Ticinije, Lucije Sak 311, 317
Tifati 447
Tifern 569, 590, 610, 611
Timagen 19
Timasitej 327
Tirensko more 31, 32, 39, 287,
443, 460, 477, 481, 538, 587
Titinije, Marko 215, 575
Toskansko more 333
Trenkl, Herman
(HermannTrankle) 25
Trankvil, Gaj Svetonije 12
Transpadanska Galija 8, 19
Trebij 135
Trebonije, Gnej 309; Lucije Asper
226; Marko 388;Tit622
Trebulani 574
Trifan 479
Trigeminska kapija 252
Trikastini 334

116, 169, 187,193, 428, 431,

Troilum 629
Troja 8,15, 28-32, 55, 192, 352, 575
442, 443, 457, 467, 475, 507,
Trojanci 28-32, 55, 575
547, 563; Marko Korv 443,
Trojansko selo 30
444, 446, 450, 461, 463, 484,
Trom entin 371
485, 507, 522, 533, 594; Marko
Tuberon, Elije 258, 584
Maksim 313, 323, 569, 577,
Tukidid 16, 22
580, 584, 586, 590, 611; Marko
Tulija 80-83, 95, 220
Publikola 435, 436; Publije 93,
Tulije, Acije 133-135, 137; Manije
94, 99, 102-105,108,113,150,
115; Marko Ciceron 20, 24,
151,158,159,166,178-183,
73,
83, 193, 239, 252, 415, 424,
371-373, 375, 394, 400, 404,
574; Sekst 428-430, 432; Servije
413, 437, 439, 451; Publije
50, 72, 74-78, 83, 95,98,193,
P u b lik o lall2 ,170,177, 434,
238, 297, 318,401,573, 629
446,451,486
Turije 536, 575
Valeriji (patricijski rod) 18, 197, 534
Turno 31, 85
Vatikansko polje 606
Tuskul 84, 88,112,163,169,180,
Vecilij 210
181,182,185,186,192,193, 202,
Vejani 47, 254-271, 293, 306, 313,
204, 246, 263, 280-282,328, 329,
320, 336, 353
389, 393-395,401, 402, 404, 436,
Veji 10, 47, 59, 61, 64,110, 140-142,
460,471,482,509,510
146,149,150-152, 237, 242,
255, 254, 289, 266, 267, 278,
Ufentina (triba) 538
284, 293, 296-299, 301-306,
Umbri 77, 536, 557, 559, 564, 565,
312-316, 318-324,327-331,
584, 599, 605-607, 611
338, 339, 343-346, 349-354,
Umbrija 77, 536, 557, 564, 565, 584
366, 369, 374, 380, 489
Urbijska okuka 83
Velija
83, 103, 104, 627
U tent 335
Velike (Rimske) igre 8, 9, 10, 15,
18, 23, 24, 27, 28, 40-43, 48,
Vitfild, J. H. (J. H. Whitfield) 26
49,
55, 56, 58
Vak, Vitruvije 487-489
Veliki
cirkus
(Circus Maximus) 28,
Vakova poljana 487
37, 71
Valerije, Ancije 18, 19, 167, 258,
Veliki rtvenik 38, 53, 66, 80,
404, 488; Gaj 486; Gaj Potit 284,
109, 330, 527, 548, 572, 601,
288, 293, 296; Lucije 139, 316,
619,620
388, 394, 487, 618; Lucije Flak
Velitrani 431,481,509
522, 563; Lucije Potit 200-203,
Velitre 127, 131, 378, 379, 384,
210,213, 215,216, 219, 221,
388, 389, 395, 397, 404, 406,
222, 225, 233, 241, 284, 293,
408, 413, 431, 467, 480-483,
294, 298, 308, 311,313, 331,
490, 509
348, 371, 384; Lucije Publikola
Venera31, 209, 611
325, 327, 366, 371; Manije 115,
126,128; Marko 57, 112,115,
Veneti 8, 29, 30, 33, 575, 576
649

Vergilije, Publije Maron 12, 13,

29, 575
Verginija 27
Verginija (Aulova ki) 600
Verginije, Aul 124, 149, 159, 162,
174, 176, 181, 187, 329; Lucije
205-212, 215, 217-220, 222,
257, 258, 306, 307, 309-312,
366; O piter 114, 152; Prokul
138; Publije 125, 126; Spurije
193; Tit Celimontan 226; Tit
Rutul 117, 124, 146, 169
Verona 30, 335, 363, 364
Verugina 235, 291, 293, 328
Verula 88, 566, 568
Vescija 478, 543
Vescini 597, 599, 610, 629
Vescinska uma 478, 599
Vesta 34, 53
Vestin hram 27, 70, 177, 261, 277,
322, 340, 436, 460, 506, 508
Vestini 23, 50, 72, 74, 128, 140,
141,181, 275, 279, 298, 332,
338, 454, 497, 499, 500, 518,
521,534, 536, 537, 577, 613
Vetelija 135
Vetije 126
Vetije Mesije 264
Veturija 136
Veturije, Gaj 193, 194, 400, 404;
Lucije 195, 406, 413; Marko
312; Tit Gemin 170, 485, 522,
525; Tit Kalvin 514
Vetusije, Gaj 115, 124, 128; Tit
Gemin 170
Vezeris 475, 608
Vezuv 45, 59,104,113, 252, 272,
284, 297, 475, 476, 546, 547, 592
VikaPota 104
Viko, ambatista
Vico) 24
Vilije, Apije 215
Viminal 68, 79

Vindicio 101
Vitelij 99, 100, 104, 329
Volatere 587
Voles 93, 126
Volsci 64, 76, 87, 88, 90, 106,
118-122, 125-127, 130, 131,
133-140, 146, 147, 149, 151,
156, 157, 159, 160, 161, 163,
165, 168-173, 177, 178, 180,
182,184-187,219, 221,227229, 232, 233, 235, 237, 242,
245-247, 260-262, 264, 265,
272-277, 179, 287-297, 308,
311,315, 323, 353, 354, 367,
368, 370, 373-379, 381, 382,
388-390, 392-394, 398-401,
424, 436, 443-445, 447, 451,
461,462, 465, 467, 569, 478,
481, 483, 487, 491, 492, 536,
547, 574
Volscije, Marko Fiktor 175, 192
Volsiniji 331, 332, 418, 564, 617,
618
Vol, P. G. (P. G. Walsh) 10, 19 25
Volters, C. F. (C. F. Walters) 25, 364
Voltumna 259, 261, 296, 298, 316,
367
Volturno (Voltumus, reka) 113,
445, 479, 538, 543, 597, 610,
611
Volturnum (grad) 272
Volumija 136
Volumnije, Lucije 534, 565, 569,
591, 592, 594-600, 604, 607,
610, 611,622-624; Publije
172, 180, 188
Vulkan 37, 73, 276, 477, 572
Zakoni XII tablica 186, 216, 219,
239, 366, 386, 431, 434, 553
Zama 361
Zla uma 64

SADRAJ

PRVO PETOKNJIJE
Miroslava Mirkovi
Tit Livije i njegovo delo
I knjiga ([753]509. godina pre n. e.)
II knjiga (508-468. godina pre n. e.)
III knjiga (467-446. godina pre n. e.)
IV knjiga (445-404. godina pre n. e.)
V knjiga (403-390. godina pre n. e.)

7
27
96
162
235
298

DRUGO PETOKNJIZJE
Miroslava Mirkovi
Uz drugo petoknjije Livijeve Istorije

359

VI knjiga (389-367. godina pre n. e.)

VII knjiga (366-342. godina pre n. e.)
VIII knjiga (341-322. godina pre n. e.)
IX knjiga (321-304. godina pre n. e.)
X knjiga (303-292. godina pre n. e.)

365
415
465
514
574

Indeks

631