- 2015

VEBE 1 - ALUMINIJUM: UVOD (Radna verzija)

Aluminijum kao graevinski materijal se slobodno moe nazvati modernim materijlom, s
obzirom da se koristi svega stotinak godina to je znaajno manje u odnosu na ostale osnovne
konstrukcione materijale. Aluminijum, iako najsliniji eliku ima mnoge osobenosti i razlike u
odnosu na elik, pa e pre bilo kakvog zalaenja u proraun aluminijumskih konstrukcija prvo biti
neophodno objasniti ove osnovne razlike.
Prva zanimljivost za aluminijum je njegovo dvostruko ime. Prvi ga je u metalnom obliku
identifikovao Humphrey Davy 1808. godine i nazvao alumium, pa kasnije aluminum. Kasnije se
pojavilo jo jedno "i", tako da danas u svetu koegzistiraju dva naziva, aluminijum i aluminum. On
je hemijski element sa atomskim brojem 13. ist aluminijum ima sledea svojstva:
= 2700 kg/m3 ( = 7850 kg/m3 - elik)
E = 69 GPa , G = 26 GPa (E = 210 GPa - elik)
= 23,5 x 10-6/C ( = 12 x 10-6/C)
Taka topljenja : 600C (1500 za elik), 1800C je taka kljuanja.
Pored toga, za aluminijum je karakteristian njegov metalni sjaj i boja.
vrstoa na zatezanje je fu = 90-140 MPa, zavisno od termikog tretmana.
Poslednji podatak pokazuje koliko su slaba mehanika svojstva istog aluminijuma. Ovo je i
razlog zato se aluminijum veoma retko koristi kao ist. On se gotovo uvek legira razliitim
metalima ime se postiu znaajno bolje mehanike karakteristike legura. O legurama e biti rei
u sledeem tekstu.
Aluminijum je imao zanimljiv razvoj, o kome se moe itati u mnogim uvodnim poglavljima
knjiga koje tretiraju aluminijumske konstrukcije. Ovde e se pomenuti da je izdvajanje istog
aluminijuma ilo veoma sporim tempom, i poprilino kasno, tek poetkom 19. veka. Tek kada je
razvijen Hall-Heroult-ov proces elektrolitikog topljenja aluminijuma, i Bayer-ov proces
izdvajanje aluminijuma iz rude boksita, cena proizvodnje aluminijuma je desetostruka smanjena
u odnosu na prethodni period, i time je aluminijum postao industrijski materijal koji se
proizovodi na tone. Ovi procesi se i danas koriste za dobijanje aluminijuma. Nije na odmet rei
da i danas proces proizvodnje aluminijuma zahteva popriline utroke elektrine energije, pa se
stoga proizvodnja aluminijuma izmeta u podruja koja obiluju izvorima iste. Za proizvodnju je
potrebna jaka struja (100-150kA), gde potronja varira izmeu 15 i 30 kWh za jedan kilogram
aluminijuma. Takoe se za 1kg aluminijuma potroi 2kg aluminijum oksida i 0,5kg ugljenika koji
se koristi kao kontinualna elektroda. Kao i kod proizvodnje elika, i pri proizvodnji aluminijuma
se koristi sekundarni aluminijum. Ova injenica, zajedno sa veoma skupim procesom dobijanja,
ini aluminijum komparativno najskupljom i najtraenijom sekundarnom sirovinom.

 - 2015

Aluminijum se od poetka koristio u

mnogim oblastima, gde graevinarstvo nije
bila vodea grana privrede. Kao nezamenjiv
je brzo prepoznat u avio industriji gde se i
danas obilno koristi. Prvi "cepelin" (LZ1) je
bio izgraen od istog aluminijuma, a
kasniji modeli (LZ3) su pravljeni od
duraluminijuma, jedne od prvih legure
aluminijuma. Ferdinand von Zeppelin se
smatra
zaetnikom
strukturalnog
aluminijuma.

Nakon 1945. godine zbog nestaice elika na globalnom nivou, proizvodnja aluminijuma je
znaajno porasla. U to vreme aluminijum je uveden u mnoge sfere gde je do tada elik bio
nezamenjiv. Kada se situacija sa elikom vratila u normalu, u nekim oblastima se aluminijum
povukao iz upotrebe, ali je u veini drugih prepoznat ili kao vodei ili kao prva alternativa eliku.
Tako se u transportu zadrala upotreba aluminijuma, danas najee za delove kamiona, vagone
vozova ili metroa, u auto industriji za motore ili delove asije, u brodogradnji itd. U
graevinarstvu je aluminijum postao nezamenjiv u izgradnji naftnih platformi (prostorije za ivot
i heliodromi), heliodroma na zgradama, prozora (mada se danas plastika sve ee koristi), kao i
kod pokretnih ili prenosnih vojnih mostova i dalekovoda na nepristupanim terenima. Dananja
proizvodnja aluminijuma je desetostruka ona iz 1943. godine, i iznosi oko 20 miliona tona
godinje. Treina toga se koristi za razna pakovanja. Proizvodnja elika, poreeno prema
zapremini, je 12 puta vea.

1.1. PREDNOSTI I MANE

Ako bi se ukratko napravio pregled prednosti i mana aluminijuma kao graevinskog materijala,
one bi izgledale ovako:
mala sopstvena teina - treina teine elika;
nerajui materijal - aluminijum ne korodira, ali neke legure u agresivnim sredinama
zahtevaju neku vrstu zatite;

 - 2015
proces ekstrudiranja (istiskivanja) - ova tehnika, standardni nain proizvodnje
aluminijumskih preseka, je znaajno raznovrsnija od procesa valjanja kod elika. Ovo je
osnovna odlika projektovanja u aluminijumu;

zavarljivost - veina legura se mogu zavarivati kao i elik, koristei zavarivanje pod
zatitom gasa. Brzine zavarivanja su vee nego kod elika;
glodanje - moe biti ekonomina tehnika proizvodnje aluminijumskih elemenata zbog
velike stope uklanjanja metala koje su ostvarive;

 - 2015
lepljenje - adhezivno spajanje je uveliko ustanovljen metod za izvoenje konstrukcijskih
veza u aluminijumu,
otpornost na niske temperature - aluminijum nije sklon krtom lomu na veoma niskim
temperaturama kao to je to elik. Njegova mehanika svojstva se postepeno
poboljavaju sa smanjenjem temperature.

Mane aluminijuma kao konstrukcijskom materijala bi ukratko bile:

cena - cena metala je uglavnom oko 1,5 puta vea nego elika iste zapremine. Ipak, cena
izgradnja, zbog manje mase, je manja. Dodatne utede se postiu lakim seenjem
materijala, pametno izabranim presecima, izostankom potrebe za farbanjem u mnogim
situacijama, lakom manipulacijom. Tako, da u okvirima ukupne cene kotanja gradnje
objekta, efekti prelaska na aluminijum su znaajno manji. Druga strana ekonomske
diskusije je relativno visoka cena sekundarnog aluminijuma, znaajna stavka za
konstrukcije kratkog veka. Sa druge strane, ova injenica na alost ima i svoju negativnu
stranu. Deavalo se da su konstrukcije od aluminijuma ukradene radi preprodaje kao
sekundarne sirovine;
izvijanje - zbog manjeg modula elastinosti, kritino optereenje aluminijumskih
komponenti je manje nego za elik iste vitkosti;
poviene temperature - aluminijum slabi znaajno bre na povienim temperaturama od
elika. Gubitak vrstoe se za neke legure poinje ve od 80 - 100 C;

 - 2015
ZUT omekavanje kod avova - postoji ozbiljan lokalni pad u vrstoi u zoni uticaja
toplote (ZUT) kod zavarenih veza u nekim legurama;
zamor - aluminijumski elementi su vie skloni otkazu usled zamora nego elini;
termalna ekspanzija - kao to se moglo primetiti ranije u tekstu, aluminijum se iri i
skuplja sa promenom temperature dvostruko vie bego elik. Ipak, zbog manjeg modula
elastinosti, naponi usled temperature u elementu spreenih deformacija su samo 2/3
onih u eliku;
elektrolitika korozija - ozbiljna korozija aluminijuma se moe ostvariti na mestima gde
se dodiruje sa drugim metalima, osim ako se ne preduzmu ozbiljne mere zatite. Ovo se
deava ak i pri korienju legura koje su veoma izdrljive;
ugibi - opet zbog manjeg modula, elastine deformacije su vaniji faktor nego kod elika.
Ovo je esto merodavno kod dimenzionisanja greda.

1.2 UPOTREBA U KONSTRUKCIJAMA

Nakon ovih poetnih opaanja, mogue je zakljuiti da je aluminijumske legure mogu biti
ekonomine, i stoga konkurentne, u primeni u kojoj su sasvim iskoriena neka od gore
navedenih prednosti. Konkretno, sledee tri osobine moraju biti iskoriene:
1) Mala teina, za rezultat ima:
- jednostavne faze montae;
- transport potpuno prefabrikovanih elemenata;
- smanjene sile na temelje;
- smanjuje utroenu energiju tokom montae i/ili tokom upotrebe;
- smanjuje fiziki rad;
2) Otpornost na koroziju:
- smanjuje trokove odravanja;
- obezbeuje dobro ponaanje u agresivnim sredinama;
3) Funkcionalnost strukturalnih oblika, usled procesa ekstrudiranja, omoguava:
- poboljanje geometrijskih karakteristika poprenoog preseka projektovanjem oblika
koji ujedno daju minimalnu teinu i najviu konstruktivnu efikasnost;
- dobijanje ukrunenih oblika bez korienja sloenih tapova, pa tim izbegavanje
zavarivanja ili zavrtnjeva;
- pojednostavljenje sistema vezivanja razliitih elemenata meusobno, i time poboljanje
detalja veza;
- kombinovanje razliitih funkcija konstruktivnih komponenata, i postizanje
ekonominijeg i racionalnijeg preseka.

 - 2015
Sa stanovita upotrebe, najbolji rezultati se postiu u nekim tipinim sluajevima, iskorienjem
najmanje jedne od ove osnovne tri prednosti : teine, otpornosti na koroziju, i funkcionalnosti.
U graevinarstvu, najei sluajevi konstrukcija pripadaju nekoj od sledeih grupa:
1. Krovni sistemi velikih raspona u kojima su promenjiva optereenja mala u odnosu na
stalna. Oni ukljuuju dvo- i trodimenzionalne reetke, kao i prostorne reetkaste nosae.
2. Konstrukcije locirane na nepristupalnim mestima daleko od mesta proizvodnje (radionice),
tako da su trokovi transporta i montae od najveeg znaaja. To je sluaj kod
prefabrikovanih elemenata kao to su delokovodi, razni tornjevi, stepenice, privremeni
mostovi itd. koji mogu biti preneseni potpuno sklopljeni helikopterom ili kranom.
3. Konstrukcije koje se nalaze u korozivnim ili vlanim uslovima. Ovakve konstrukcije
pokrivaju mnoge tipove, kao to su krovovi bazena, reni mostovi, hidraulike konstrukcije
i megastrukture na vodi (platforme).
4. Konstrukcije koje imaju pokretne delove, tako da uteda u teini znai utedu snage tokom
korienja. To su uglavnom pokretni mostovi, kako peaki tako i drumski, kao i rotirajui
kranski mostovi na krunim bazenima u poostrojenjima za preradu otpadnih voda.
5. Konstrukcije specijalne svrhe, koodd kojih su uslovi odravanja veoma teki i moraju biti
ogranieni, kao to je to kod jarbola, tornjeva za signalizaciju, portala na autoputevima i
dr.