.

w>SK!'v

Z l o in

' 1 1

i kazna
i 'W t ,l V C A M

VOJVOANSKIH

T * &r.f Kflfl.li'*B

J I **5#

FOLKSDOJERA

G o ra n B ab i

PAOR SA BAJONETOM
Zloin i kazna vojvoanskih folksdojera

Biblioteka
Posebna izdanja

Urednik
Petar V. Arbutina
Glavni i odgovorni urednik
Slobodan Gavrilovi

m ig

Goran Babi

Paor sa bajonetom
Zloin i kazna vojvoanskih folksdojera

Napomena na poetku
Prolo je mjesec dana otkako sam spis, koji slijedi, poslao glav
nom i odgovornom uredniku beogradskog dnevnog lista Da
nas, u kojem se ova polemika rasprava izvorno zaela. Ured
nik Panovi nije naao za shodno ni da mi (bilo ta) odgovori,
a nekmoli da objavi poslato. Dodue, moj je tekst podui i sam
sam mu u propratnom pismu napomenuo da (to se mene tie)
nema nikakvu obavezu da objavi tako opiran odgovor.
Stoga se ni najmanje ne ljutim na stav urednitva koje oito
nije u mogunosti da tampa lanak tolike duine, ali me sve
jedno udi injenica da mi se nisu javili da mi objasne svoje
tekoe, nego su to naprosto prepustili mom logikom rasui
vanju koje iz takvog ponaanja treba izvui odgovarajui za
kljuak. Ali to je, sve u svemu, ipak sitnica, koja se u bolje od
gojenim familijama ubraja u lijepo ponaanje, dok je mnogo
znaajnije neto drugo.
Ako, naime, i ne uzmemo u obzir neobinu injenicu da je
jedan broj saradnika lista Danas direktno ili indirektno ue
stvovao (na pogrean nain) u zbivanjima kojima piem, u
enje e svakako izazvati nedovoljna briga procesu koji moe
u dogledno vrijeme izazvati velike probleme u ovoj zemlji, pa i
ire. Drugim rijeima, nai lini (sentimentalni, porodini itd.)
razlozi, koliko god da su razumljivi, ne mogu biti presudni u
itavoj ovoj stvari, ve bi za sve aktere najvaniji morao da bude
tzv. opti interes.

GORAN BABI

Zbog njega sam se, uostalom, i upustio u avanturu iz koje

neu izvui nikakvu korist, dok mi je pogolema teta sasvim
sigurno zajamena. No ovjek u svom ivotu ne radi samo ono
to je korisno. Hajdemo, dakle, u pustolovinu!
2 0 . januara 2 0 1 2 .

G. B.

PAOR SA BAJONETOM
Odgovaram na napis prof. dr Zorana iletia (Danas, 1-2. ok
tobar 2 0 1 1 ) sa znatnim kanjenjem do kojeg neminovno mora
doi kad god se ovjek sretne s tekstom ije mnogobrojne olako
(?) iznesene tvrdnje mora dokumentirano demantirati. Ali da
bi italac stekao valjan uvid u sutinu i dimenzije ove diskusije,
dajmo na poetku jo neto prostora tezama mog oponenta.
Piui 1996. godine predgovor knjizi N. N. Stefanovia Jedan
svet na Dunavu (peto izdanje, Beograd, 2003, izdavai Dona
uschwbische Kulturstiftung, Mnchen i Drutvo za srpsko-nemaku saradnju), prof. dr ileti, izmeu ostalog, kae:
Zbog potrebe uvrivanja antigraanske, realsocijalistike svesti od 1944. naovamo, dolo je, naime, do krivotvorenja
niza istorijskih injenica, pa tako i onih toboe neprijatelj
skom odnosu vojvoanskih Nemaca - prvo prema svim osta
lim dojueranjim jugoslovenskim narodima i narodnostima,
a onda, od kraja osamdesetih, prema srpskom ivlju - pogotovo
od dolaska Hitlera na vlast 1933. pa do ulaska Crvene armije u
Vojvodinu u jesen 1944.
Moda bi bilo i nuno i pametno da se odmah odredimo
prema iznetim tezama, ali bi u tom sluaju ovaj odgovor bio
toliko opiran da ne bi stao ni u deblju knjigu a nekmoli u
neto manje. Naime, ni drugi dijelovi ovog ve davnog profe
sorovog predgovora nisu manje intrigantni, te korektnost na
lae da se (i oni) citiraju. Dakle, Z. . nadalje tvrdi: Oni su

GORAN BABI

(vojvoanski Nijemci, G. B) - kao najimuniji - bili svakako

predvieni za izgon kako bi se naseljavanjem titoizovanog (!)
ivlja prevashodno iz ustaoidnih delova nekadanje Jugosla
vije to korenitije proletarizovala i ateizovala Vojvodina. Ve
je, rekao bih, i ovo malo citata dovoljno da italakoj publici
bude jasno kako je u ovoj stvari mnogo manje rije podiza
nju nekog krsta na vrakom interaju, a mnogo vie znatno
krupnijim pitanjima nae novije historije. Profesor, naime, kad
jednom ustro krene, nije u stanju da se zaustavi, pa nastavlja:
Pozivanjem na tu isfabrikovanu prolost, antigraanska i atei
stika legislativa sovjetizovane Titove Jugoslavije 21. novembra
1944. dodelila im je (vojvoanskim Nijemcima - G. B.) ulogu
narodnog neprijatelja kao etnikom kolektivu kome, za ka
znu, oduzima graanska prava. To je odluka inae anticipirana
na Drugom zasedanju Avnoja u Jajcu 1943...
Iako bi svakako bilo logino i neophodno da se i na ove
profesorove tvrdnje odmah odgovori, odluujem se da nasta
vim sa citiranjem njegovog nesvakidanjeg ekspozea na koji u
proteklih petnaestak godina nije bilo osobite reakcije. Elem, u
nastavku svog napisa Z. . govori: Iz njihovih (vojvoanskih
Nijemaca - G. B.) kua, koje su napustili pod prinudom i sa
zaveljajem u ruci, namiren je prvo lokalni plebs pokustvom,
poljoprivrednim spravama i stokom, a kasnije su u njih useljeni
Titovi kolonisti za koje Mladen Markov kae da su dovedeni u
Vojvodinu sa zadnjom namerom da se Hrvatska ve tada oslo
bodi tamonjih Srba.*
Nije moda bez znaaja ni injenica (koja se inae potpu
no uklapa u kontekst navoda prof. iletia) da je autor knjige,
iz koje potie ovaj predgovor sa svojim estokim tezama, za
jedan od svojih naslova dobio knjievnu nagradu, koju pod
imenom pokojnog Dragie Kaikovia povremeno dodeljuje
*

Vidi njegov intervju sa Mirjanom Mitrovi u beogradskom ilustrovanom

asopisu Duga, broj 536 od septembra 1994.

PAOR SA BAJONETOM

Srpski pokret obnove. Stanoviti Mihailo akevi, vie nego

upueni pisac neobinog autorskog izdanja iz 2 0 0 2 . godine
pod naslovom La muerte de la nina ( ubistvu Dragie Kaikovia i Ivanke Miloevi), tvrdi da je Kaikovievo ubistvo
djelo brozovskog iseljenitva, ali ovo je tek marginalija iz
koje se samo naziru neki izvori nadahnua i teza prof. dr iletia. Jer on u nastavku svog predgovora kae kako su njihove
(vojvoanskih Nijemaca - G. B.) grobove ruili i otvarali oni
iju su svest uobliavali Titovi falsifikatori istorije.
Nimalo ne sustajui u svojoj kadaverskoj raboti, profesor
nadalje tvrdi: Zastupnici nove vlasti povodom svake poplave
1944-1948. organizuju i danonono nanoenje zemlje... Trebalo
je svakako spreiti da leevi iz tamonjih masovnih grobnica,
ije su sahranjivanje prethodno organizovali sasvim povrno,
maltene kao Staljinovi i Titovi udarnici, ne bi otplivali nabuja
lom izdajnicom Tisom.
Iz nekog razloga, profesor Z. . svoje teze iz predgovora
(navedene knjige) nastavlja i u (svom) autorskom lanku u is
toj knjizi (iji je ujedno i urednik). Stoga, htio - ne htio, moram
nastaviti s citiranjem kako:
a) profesor ne bi rekao da ga opanjkavam bez razloga,
b) itaoci mogu stei valjan uvid u dimenzije i karakter spora.
Elem, vjerovali ili ne, profesor u tekstu pod naslovom
Nemci u Vojvodini i Drugi svetski rat izmeu ostalog tvrdi
da je Tito, sa stanovita legitimne graanske drave Jugoslavije
ne samo dezerter i petokolona Kominterne ve i poinilac na
cionalne izdaje, poput one koja se priiva vojvoanskim Nemcima i danas Albancima na Kosmetu, jer 1941-1994. organizuje
paralelnu antigraansku vojnu organizaciju i paralelnu antigraansku civilnu vlast koju e zapadni savetnici priznati preko
volje tek marta 1945. zbog obaveza prema Staljinu.
Za stradanje vojvoanskih Nemaca profesor ne krivi ni
Hitlera, ni Kulturbund, ni same folksdojere ve doslovce ka
e kako su za to (stradanje) pravnu podlogu pruile odluke

10

GORAN BABI

Avnoja u njegovoj funkciji nelegalnog, paralelnog jugoslovenskog parlamenta sastavljenog iskljuivo od Titovih pristalica.
Nadam se da je iz dosad citiranog vidljivo da su u ovom
predgovoru (i lanku) Tito i partizani proli mnogo gore nego
ja u lanku iz Danasa, ali to je na neki nain i razumljivo budu
i da profesor jo nije uspio da i mene ubaci meu ubice. elei
da mu i u toj muci nekako pomognem, sam u se uvrstiti meu
ubijene. Nekoliki njegovi saveznici (saradnici, istomiljenici...)
naime tvrde kako danas nije mogue poimenino ustanoviti
identitet rtava iz tih nesretnih godina. U mom sluaju, to je
neto drugaije, pa molim profesora da proita (sa kraim uvo
dom) spisak koji je u poratnim godinama sastavila moja majka
Livija - Lili Babi, roena Breider:
Odveo nas je autom u Jajince kraj biveg logora, gdje su
vrena ubistva zatvorenika. (Rekla sam kerki, polako hodaj,
tu ispod su kosti faistikih rtava, i tvoga djeda, negdje su tu,
ali ne znam gdje.)
Mama je ostala sama u stanu u Beogradu, u Kursulinoj uli
ci 26, gdje smo se preselili, prodavi onu raniju kuu, a kupivi
ovu. Ona nije znala za oca, vjerovala je da je pobjegao i da e
doi po nju. Kominica Nata Jovanovi mi je sve ovo ispriala
1945. godine. Mama je kao idovka morala nositi utu zvije
zdu na prsima i leima, nije smjela hodati po trotoaru, bila je
odreena u grupu za ienje zahoda (sa njenim izvjebanim
rukama muziara i interpretatora). Hranu nisu mogli kupova
ti, jer su u duanima tek zadnje dole na red, a onda vie nije
bilo niega. Nedievci su u na stan uselili jednog etnika koji
je svirao po kafanama. On je mamu otjerao iz stana u praoni
cu na dnu dvorita, gdje je sve bilo u betonu. Tu je provela vie
mjeseci. Ona je naega psa Tomija dala na uvanje kod pozna
nika, takoer i mnoge vrijednije stvari, a nakit je zakopala ne
gdje u toj kui (nije pronaen). Od svih tih briga i ponienja i
ona je sasvim posijedila i nije bila kako treba od straha, a imala
je samo 40 godina (otac je imao, kada su ga ubili, 46 godina).

PAOR SA BAJONETOM

11

etniku ni to nije bilo dosta, ve ju je prijavio, doli su nedievci, dozvolili su joj da narui nosaa sa kolima kako bi ona
to vie stvari ponijela sa sobom. Doznala sam i za nju kako je
ubijena. To je bilo prvom polovinom 1942. godine. Njemci su
za masovnu likvidaciju koristili i auto kombije sa ciklon-gasom. Zatvorenike su uveli u taj auto, na krovu je bila posuda sa
ciklonom, pustili su gas unutra i onda su se vozili po Beogradu
toliko vremena koliko je trebalo da se ovi unutra ugue. Tako
su i nju ubili. Zatim su njihova tijela izbacili na odreena mje
sta i pobacali u jame.
Usput u navesti jo i spisak mojih najbliih koji su ubijeni
od faista.
Dakle, moja alosna rekapitulacija :
1. Breider Geza, otac, 46 godina, ubijen 1941. g. na Banjici.
2. Breider Ana, majka, 40 godina, ubijena 1942. g. u kom
biju sa ciklonom.
3. pitzer Nika, djed po majci, 78 godina, 1944. g. odveden
u logor Dahau i ubijen.
4. Breider Henrik, djed po ocu, 75 godina, 1942. g. ubijen u
zatvoru u Kikindi.
5. Dr Aczel Andor, ujak, 50 godina, 1944. g. odveden u Da
hau, ubijen.
6 . Aczel Gabika, njegov sin, 8 godina, odveden sa ocem u
Dahau i ubijen.
7. Aczel andor, ujak, 48 godina, 1942. ili 1943. g. kame
nom ubijen od Njemaca na prisilnom radu na gradnji puteva
u Maarskoj.
8 . Aczel Margit, njegova ena, 45 godina, iste godine odve
dena u Dahau i ubijena.
9. Aczel Magda, njegova ker, 19 godina, sa majkom odve
dena i ubijena.
10. Dr Singer Leopold, bio je neoenjen i ivio u kui moje
bake, bio je njen brat, ubijen 1942. g. u zatvoru u Kekemetu,
imao je oko 73 godine.

12

GORAN BABI

11. Rajnic Imre, 45 godina, ubijen u Jasenovcu 1942. g.

12. Rajnic Aranka, 43 godine, ubijena u Jasenovcu 1942. g.
13. Rajnic uri, 23 godine, ubijen u Jasenovcu 1942. g.
14. Rajnic Boi, 18 godina, ubijena u Jasenovcu 1942. g.
15. Ciklai Marika, 45 godina, ubijena u Jasenovcu
1941/1942. g.
16. Ciklai Manci, 43 godine, ubijena u Jasenovcu 1941/1942. g.
17. algo Maks, 60 godina, ubijen u Jasenovcu 1942. g.
18. algo Suzana, student kemije u Zagrebu, 22 godine, ubi
jena u Zemunu kao skojevka 1942. g.
19. algo Judita, 15 godina, ubijena u Jasenovcu 1943. g.
20. Szalai Antalne, 51 godina, oeva sestra, ubijena u iofoku u Maarskoj 1944. g.
To je bliska rodbina, a od daljne rodbine nitko nije ostao
iv. Od cijele rodbine ukupno sa majine i oeve strane posli
je rata ostali smo ivi samo nas etvoro, i to: moj stric Ernest
koji je poslije rata umro u Zagrebu, i djeca ujaka Andora Joi
i ari i ja.
Nemajui valjda druga posla, moja je nesretna roditeljka de
taljno pobrojala nau rodbinu nestalu najveim dijelom zaslu
gom upravo tih istih profesorovih vojvoanskih Nemaca, ija
se imena navodno nakon sedamdeset godina nikako ne mogu
sa/znati kako se meu nevine ne bi, eventualno, prokrijumarili
i oni koji nisu nevini, ali jesu zlikovci. Zar nije u svojedobnoj
prepisci (u povodu otmice Adolfa Ajhmana) izmeu Argentine
i Izraela argentinska vlada najvie zamjerila Ben Gurionu i nje
govima na tvrdnji da u Argentini ive mnogi nacisti? Ti su se,
kao to znamo (vidi, na primjer, H. Arent, Ajhman u Izraelu),
tamo sakrili jo ivi, pa zato se na interaju ne bi sakrili meu
mrtve? Moj (majin) spisak, nadam se, pokazuje da je i danas
mogue sasvim konkretno i detaljno rekonstruirati blagu naci
stiku smrt.
Postoji vie razloga zbog kojih donosim na ovom mjestu maj
in spisak naih stradalih roaka. Prvo, profesor me predstavlja

PAOR SA BAJONETOM

13

javnosti kao jednog od titoisti

kih falsifikatora nedavne ovdanje
istorije, pa rekoh da se u svoju odbranu posluim jednim ovakvim
, k>*lottTjfrtbe
fotkjbojfri u impostabili
falsifikatom koji se nikako ne
moe pripisati Titu, ali svakako
moe Hitleru (i profesoru). Drugo,
i i " *J!
J;
;
svakako u nastojati da se odgova
_
j
rajui na optube dr Z. iletia i
l U //^9/ / ' Jc
//^ I
inae ne sluim tzv. argumentima
ivfstm
)*/
pobjednika ve iskljuivo injeni

cama onih kojih vie nema, koje su

prije 1944. godine liili ivota pro
fesorovi ljubimci iz Kulturbunda i
divizije Prinz Eugen. Evo, na ovome mjestu, jedan relativno
kratak citat iz knjige Slobodana Mariia Susedi, delati, rtve,
folksdojeri u Jugoslaviji (Beograd, 1995, str. 139): Aktivisti
Kulturbunda su dve godine pred rat poeli po svim mestima
gde je Kulturbund imao svoje ogranke praviti spiskove lica ko
ja su prijateljski ili neprijateljski opredeljena prema Rajhu ili su
prema njihovom miljenju opasna za interese Rajha. Spiskovi
su redovno dopunjavani i slati u Grac u Centralu za evidenciju
lica koja ugroavaju interese Rajha. Pred napad na Jugoslaviju,
1941. godine, na njima se nalazilo oko 40.000 graana iz Ju
goslavije, preteno Srba. Ove spiskove je po okupaciji koristio
Gestapo. Posebno su voeni spiskovi Jevreja i popis njihove
imovine.
Ovoliko da bi se (tek toliko) vidjelo emu je, izmeu osta
log, sluio Kulturbund. udi me da ga po osnivanju nisu registrovali kao drutvo za uzgoj krastavaca i ptica pjevica. Nekako
se sluilo da su ti mrtvaci otprije 1944. godine, u ovom sluaju
preteno Jevreji - uglavnom iz Vrca, ali zaista nisam kriv to
je oponent, premda vjet, ipak stao na trulu dasku. Spretan ve
kakav jest, moj polemiki protivnik nastoji da na svaki nain

14

GORAN BABI

izvri svojevrsnu zamjenu teza u kojoj bi rtve i krvnici zami

jenili mjesta, pa bi on i njegovi trebalo da budu stradalnici,
a Tito i partizani (naravno, i Rusi pride) krvoloci i ubice. Ispalo
bi takoe da je zloin otpoeo zapravo 1944. i trajao do 1948.
i dalje, dok se ni emu to se dogaalo do 1944. ne kazuje
ni jedna jedina rije. Majin spisak dokazuje (kao i bezbrojni
drugi slini spiskovi) da profesoru i njegovima takva zamjena
teza ne moe poi za rukom. Pokazuje se takoe daje danas,
pola stoljea nakon stranih dogaaja, mnogo tee ratovati
protiv vrakih pokojnika nego protiv kozarakih partizana,
iju je pomo u oktobru u Vrcu zatraio njihov vrhovni ko
mandant. I kad smo ve kod toga, hajde da i na tom sitnom
(i nevanom) primjeru vidimo kako izgledaju profesorova isto
rila i njegova polemika vjetina. Naime, u tekstu u Danasu
on kae: Posle Titovog nareenja generalu Sretenu ujoviu
Crnom od novembra 1944. da oisti Vrac od Nemaca jer namerava da se u njemu nae sa sovjetskim generalom Konjevim
(vidi Milan Delebdi ur. , Tito u Vrcu, Vrac 1984, str.
19), pobijeni su svi civili nemake nacionalnosti u nemakoj
etvrti Vrca samo zato to su Nemci - i to bez obzira na godi
nu roenja i pol.
Pedantan italac, nakon to ovo proita, otvori spomenutu
knjigu (do koje nije lako doi) i na 19. stranici, na koju ga pro
fesor onako ovla upuuje, ne nae nikakvo Titovo nareenje
generalu Sretenu ujoviu Crnom. Nareenje, dodue, u toj
knjizi postoji, ali nije upueno ujoviu, nije donijeto u no
vembru i u njemu se naroito ne pobijaju svi civili nemake
nacionalnosti (kako se profesor izvolio izraziti) ve se Prvoj
krajikoj udarnoj brigadi daje zadatak da to prije oisti Vr
ac, Panevo i okolinu od ostavljenih njemakih diverzantskih
grupa koje su uz pomo i podrku folksdojera tu i tamo izvr
avale diverzije... Namjerno ne navodim broj stranice na kojoj
ovo stoji jer e profesor opet kazati da je u pitanju tzv. patvo
rena istorija, iako je sam ponudio upravo tu knjigu kao izvor.

PAOR SA BAJONETOM

15

Nije mu palo na pamet da, na

primjer, dananjem itaocu po
nudi na uvid Nareenje ko
mande 2. oklopne armije (Vermahta - G. B.) od 14. oktobra
1944. komandantu Srema za
evakuaciju folksdojera, pri
vrednih dobara i celokupnog
etvenog prinosa (vidi: Zbornik
dokumenata NOR-a, tom XII,
knjiga 4, str. 653, Dokumen
ti njemakog Rajha, Beograd
1979). iletiu je naime i danas
normalno da folksdojerima ne
nareuje Tito nego Vermaht, kao to je uostalom i bilo. No, sve
se to odigralo na kraju balade, a uzroci su se desili na njenom
poetku, pa je red da se i mi uputimo tamo.
U meuvremenu, izmeu teksta/tekstova u Danasu 2011.
godine i teksta/tekstova u knjizi Jedan svet na Dunavu iz 1996.
godine, prof. Z. ileti se sa identinim ili vrlo slinim tezama
javlja u naoj javnosti 2004. godine u knjizi Genocid nad nemakom manjinom u Jugoslaviji 1944-1948, koju u autorskom
smislu potpisuje Radna grupa za dokumentaciju u sastavu:
Herbert Prokle, Georg Vildman, Karl Veber i Hans Zonlajtner,
dok se kao izdavai pojavljuju Drutvo za srpsko-nemaku saradnju, Beograd, Srbija i Crna Gora te, Donauschwabische Kul
turstiftung, Mnchen, Deutschland. Nije svakako bez znaaja
ni injenica da prof. Z. ileti u oba spomenuta sluaja (pro
jekta?) obezbjeuje odgovarajuu saradnju sa ovdanje strane,
pa je u djelu pod lirskim naslovom Jedan svet na Dunavu saraivao sa Nenadom Stefanoviem, dok se u ime izdavaa knjige
navodnom genocidu (Drutva za srpsko-nemaku saradnju),
u februaru 2005. godine, javlja njegov predsjednik, episkop abako-valjevski, vladika Lavrentije.

16

GORAN BABI

Drutvo za srpsko-nemaku saradnju

Kievska 9
11000 Beograd
PREDSEDNIK
Februara 2005. godine
Potovani itaoe!
Drutvo za srpsko-nemaku saradnju iz Beograda zajedno sa Kulturnom zadubinom vojvoanskih Nemaca
sa seditem u Minhenu - izdava je knjige koju Vam a
ljemo. Izdavai su pri tome imali na umu da najvei deo
graana Srbije ni posle 60 godina ne zna nita sudbini
svojih nekadanjih sugraana nemake narodnosti osim
da ih u Srbiji ima samo jo u tragovima. Pogotovu je Dru
tvu za srpsko-nemaku saradnju pri tome stalo da naem
itaocu predoi ne samo ta se s njima deavalo tokom pr
ve tri godine Titove Jugoslavije nego i da se suoimo sa
okolnou da Srbi nisu bili samo rtve ve da je i meu
njima bilo i delata - kao i meu svim drugim graanima
nekadanje Jugoslavije.
Ono to je najvei deo graana Srbije za proteklih 60
godina proitao tim naim sugraanima svodi se na to
da su se vratili u zemlju svojih predaka sa nemakom oku
pacionom vojskom, kao i da su - zajedno sa onima koji ni
su pobegli - svi bez izuzetka - od dece u kolevci do staraca
u zapeku - listom bili za Hitlera.
Njihovi preci naselili su se, inae, u prostore dananje
Vojvodine pre tri stotine godina. Ostali jugoslovenski Nemci naselili su se znatno ranije - kao Nemci u Sloveniji, koji
su tamo iveli jo od 12. veka. Svi oni postali su nai gra
ani u godini kada je proglaena Jugoslavija - 1. decembra
m

PAOR SA BAJONETOM

17

1918 - zajedno sa svim ostalim slovenskim i neslovenskim

narodima iz dotadanjih austrougarskih krajeva.
Knjiga treba da nam predoi i to da nai nekadanji su
graani nemake narodnosti nipoto ne oekuju da se iz nji
hovih kua u Vojvodini izbace njihovi dananji stanovnici
ve samo da se i ovde napokon sazna, i to iz prve ruke, ta se
s njima zbivalo u prvim godinama Titove Jugoslavije.
Svi koji su, naime, ostali ovde, osim onih u braku sa
graanima druge nacionalnosti ili onih koji su se odrekli
svoje nacionalne pripadnosti i prili Komunistikoj par
tiji Jugoslavije, isterani su izmeu novembra 1944. i juna
1945, sa boom u ruci iz svojih kua u koje se nikada vie
nee vratiti, i internirani su u logore za radno sposobne
civile i u logore smrti za decu, starce i bolesne.
Logori, u kojima je ivot ostavilo njih oko 51.000, me
u kojima pre svega deca, bolesni i starci, rasputeni su
marta 1948. Gotovo svi koji su preiveli golgotu tih godina
zatraili su i dobili ispis iz jugoslovenskog dravljanstva i
iselili su se u Nemaku, Austriju, Francusku, Sjedinjene
Drave i Brazil.
Pri tome se u prvom redu Drutvo za srpsko-nemaku saradnju nada da e svaki italac ove knjige pristati
uz istinu, ma kako ona bila gorka, i tako se uvrstiti kako
meu potovaoce uspomene na nevine meu rtvama
tako i meu potovaoce hrianske i evropske zajednice
vrednosti.
U ime Drutva za srpsko-nemaku saradnju
episkop abako-valjevski Lavrentije, predsednik

Iako je, dakle, potpomognuta tako visokom i uglednom

podrkom, knjiga (o navodnom genocidu) doivjela je u ma
ju 2005. godine, na stranicama beogradskog lista Republika,

18

GORAN BABI

iz pera Olivere Milosavljevi, pro

fesora istorije na katedri za socio
logiju Filozofskog fakulteta, upravo
poraznu recenziju. Kako me profe
sor Z. ileti ne bi optuio za ma
nipulaciju, uinilo mi se najboljim
rjeenjem da u svoj osvrt uvrstim
prekrasni tekst profesorke Milosa
vljevi u cjelosti, budui da sma
tram da je rije izuzetno vrijednoj
recenziji, koja ne samo da nije doi
vjela odgovarajuu recepciju u naoj
intelektualnoj sredini nego, unato svim svojim kvalitetima, nije
poluila ba nikakav praktini rezultat. Bolje rei, pojavljivanje
neonacistikih teza dr Z. Ziletia u Danasu 2011, punih est
godina nakon Republike objavljene u maju 2005, dokazuje da na
tu politiku opciju ne djeluju ni najbolji intelektualni argumenti.
Zato je tako? Moda zbog podrke koju Z. ileti (i drugi) ui
va/ju. Ali ve je vrijeme za tekst Olivere Milosavljevi:

Genocidom protiv antifaizma

Povodom knjige Genocid nad nemakom manjinom
u Jugoslaviji 1944-1948, Radna grupa za dokumentaciju,
Beograd, 2004.
Stradanje pripadnika nemake manjine po zavretku Dru
gog svetskog rata u zemljama u kojima su do tada iveli, znaaj
na je tema za istraivanje, kao i svako stradanje civila u ratnim
i poratnim zbivanjima. Problem nastaje kada se tragina sudbi
na pojedinaca i nacionalnih grupa (zlo)upotrebljava za reviziju
istorije do granice apsurda. A to je upravo sluaj sa knjigom
Genocid nad nemakom manjinom u Jugoslaviji 1944-1948. Da
je autorima bila zaista primarna elja da itaocima prue istinu

p a o r s a b a io n e t o m

19

stradanju nemakih civila, ne bi imali potrebu da ve na prvih

60 stranica knjige odrede istorijski kontekst koji se ne moe
razumeti drugaije nego kao rehabilitacija nemake okupacije,
akcija nemake vojske i, na kraju, ideja nacionalsocijalizma.
Ve u propratnom pismu koje je uz besplatnu knjigu posia
te oigledno na vie adresa, episkop abako-valjevski Lavrentije, predsednik Drutva za srpsko-nemaku saradnju, navodi
da je re knjizi koja prikazuje istinu. ak i ako zanemarimo
formulacije popularne 30-ih godina XX veka, a koje autori ove
knjige i danas koriste, tipa unitenje uroenog ivotnog pro
stora podunavskih vaba (str. 228), dobiemo sliku njihove i
episkopove istine Drugom svetskom ratu u kojoj je ve i
sam antifaizam bio zloin. Po njima, antifaistika borba je bi
la i nelegalna i nelegitimna i zato legalno kanjavana smru.
S druge strane se Hitler (eufemistiki nemaka vlada) mak
simalno trudio da dela po meunarodnim konvencijama, le
gitimno cepao Jugoslaviju i formirao nezavisne drave, obezbeujui tako i jugoslovenskim Nemcima legalno pravo na
odbranu od terora antifaista. Ali, da ne bude zabune, ovde
nije re samo ratu. I ideologija koja ga je izazvala, a koja se
po srpskom pravopisu pie malim slovom, kada ve nije mogla
biti preutana, dobila je novu, simpatinu sadrinu i ocenjena
kao idealizam.
Idealistiki Nationalsozialismus . Po autorima ove knji
ge, obnovljena mo Nemake posle 1933. godine poveala je
njen ugled u istonom delu srednje Evrope, to je podstaklo
nadu kod podunavskih vaba da e uticaj Nemake okonati
diskriminaciju ljudi nemakog jezika (28). Zato je ve 1939.
vodstvo nemakog Pokreta obnove (u dananjoj Vojvodini)
koji je podravala nemaka vlada, kao glavnu ideju Nationalsozialismusa videlo totalno jedinstvo etnike grupe, usaeno
u istoj krvi, pa je tako sudbina Nemake postala i sudbina
Podunavskih vaba (27). Istovremeno, voe folksdojera su
usvajale organizacione i pojavne modele po uzoru na one

20

GORAN BABI

u Nemakoj zastupajui idealistike koncepcije nemakog

Nationalsozialismusa (28).
Hitler ratuje po Meunarodnim konvencijama. U vreme
Aprilskog rata, suprotno izvesnim klevetnikim izvetajima,
ponaanje Nemaca je bilo lojalno prema domovini Jugoslaviji
(29), ali su posle njega novim ustavnim poloajem oni postali
graani novih nezavisnih drava, i kao njihovi dravljani pot
padali pod njihove zakone i obaveznu vojnu slubu, pa bi bilo
nepojmljivo, za njihovo politiko shvatanje, smatrati ih izdaj
nicima (vie nepostojee) kraljevine Jugoslavije ili teroristikog
partizanskog oslobodilakog pokreta (30). S druge strane, ni
je postojala obaveza lojalnosti prema narodnooslobodilakom
pokretu ija tvrdnja da predstavlja pravu volju naroda nije
mogla da se zasniva na demokratskoj legitimaciji (237). Poto
partizani, prema Meunarodnoj konvenciji voenju rata, ni
su imali status boraca (vojnika) ve su tretirani kao gerilci
ili kao bande, nisu imali ni prava da izvode ratna dejstva (32).
Oni su, naprotiv, ugroavali javnu bezbednost i poredak koje
je okupaciona sila, prema Meunarodnoj konvenciji voenju
rata, bila obavezna da titi, pa je i logino da su prema istoj
meunarodnoj konvenciji mogli biti kanjavani smru" (34).
Edukativna streljanja sto za jednog na nagovor parti
zana. Iako su zasede i ubistva nemakih vojnika koji su za
poeli 7. jula 1941 doveli do novinskog apela nemake vojske
srpskom narodu da sarauje sa okupacionim snagama, partiza
ni su se njih ogluili, pa je doneta naredba streljanju po 100
talaca za svakog ubijenog nemakog vojnika. Izriita svrha ove
kazne bila je odvraanje. Ali, ovakvu akciju i dalje su namerno izazivali partizani jer im je strategija bila izazivanje okupa
torskih snaga na akcije odmazde nad civilnim stanovnitvom,
ukljuujui streljanje talaca na licu mesta. To je mnoge nateralo
da potrae utoite kod partizana u umama (!?) (32).
Hitler se bori za mirnu koegzistenciju raznih nacional
nosti i ekonomski prosperitet Panonske nizije. Po ovlaenju

PAOR s a b a jo n e t o m

21

nemake vlade (valjda Hitlera), voe podunavskih Nemaca

prelaze u Banat da uspostave autonomnu samoupravu nemake
narodnosne grupe, ime je trebalo da banatski model pokae
da je mirna koegzistencija razliitih etnikih nacionalnosti na
istom ivotnom prostoru potpuno mogua, kao i da pokae da
ako bi se ovim krajevima ispravno upravljalo, oni bi mogli da
proizvedu izvanredne ekonomske rezultate (33).
Nemci u Sloveniji ne mogu da zaustave poar koji su
upalili partizani. U Sloveniji su partizanske akcije bile bru
talne, a nemake protivmere vie nisu mogle da zaustave po
ar. Iako je, po autorima, razumljivo to su Nemci u Slove
niji u poetku bili oduevljeni ukljuivanjem u Nemaki rajh,
kasnije su se razoarali, ali nisu imali drugog izbora nego da
podravaju nemaku upravu. Na kraju, za autore sve zloslutniji preokret toka rata uslovio je da su slovenaki Nemci stra
dali od posledica partizanskog rata (40-41), kao to su i bo
sanski Nemci pretrpeli znaajne gubitke nanesene napadima
partizana (38).
Hitler vodi rat iskljuivo sa plemenitim ciljem unitenja
komunizma. Voe folksdojera su u toku rata zadrale pred
ratne idealistike ideje Nationalsozialismusa i vrednosti bor
be protiv boljevizma (28), a njihovo unitenje odgovaralo je
komunistikoj koncepciji uklanjanju segmenta stanovnitva
koji bi u komunistikom drutvu bio najvei izvor otpora (50).
Krvoedni partizani i njihovi krvoedni unuci. Komuni
sti - edni krvi, predvoeni Titom neometano su inili zlodela
nad ljudima iji je maternji jezik bio nemaki (17), a najno
vija istorija Jugoslavije imala bi drugaiji tok da su zloini Ti
tovog kriminalnog komunistikog reima odmah bili krivino
gonjeni. Poto su zloini zatakavani, nimalo ne udi to su
njihova deca ili unuci nastavili da slede njihov primer (18).
Partizani vode svetsku revoluciju a okupatori su samo
dodatni faktor moi . Kao sekcija Kominterne, KPJ je iz
vrila svoju dunost u slubi svetske revolucije i ve u julu

22

GORAN BABI

1941. nemaki oficiri i vojnici ubijani su iz zasede, izvrena

je sabotaa na eleznikoj pruzi Beograd-Zagreb, a komunisti
oslobaani iz zatvora (31). Cilj partizana nije bio osloboenje
naroda, nego da se ugrabi istorijska prilika za uvoenje komu
nizma u Jugoslaviji (32), s druge strane, cilj partizana je bio
izravnavanje rauna sa nekomunistima, naroito sa Hrvatima
i Nemcima odanim vlastima (39), s tree strane, partizani su
zapoeli borbu protiv nemake i italijanske okupacije, protiv
ravnogorskog pokreta i protiv ustaa (47), s etvrte strane, Ti
to je imao velikojugoslovenske aspiracije (48), a s pete strane
Drugi svetski rat se u stvari vodio izmeu ravnogoraca, ko
munistikih partizana i hrvatskih ustaa dok su okupatori bili
samo dodatni faktor moi u bivoj kraljevini (30).
Partizani ulaze u rat da bi izvrili genocid nad Nemci
ma, a Nemci se brane od genocida uz pomo korpusa Princ
Eugen. Titovi partizani su planirali genocid nad Nemcima,
takav plan je postojao i mnogo pre nego to je stvorena jugoslovenska drava (232), pa su 1941. otpoeli svoje teroristi
ke napade u Banatu (33). Poto su se partizani infiltrirali u
autonomni zapadni Banat, Nemci su morali legitimno da
se zatite formiranjem zaviajnog zatitnog korpusa Princ
Eugen (47) sastavljenog od banatskih graana sa iskljuivim
ciljem odbrane Banata od teroristikih akcija komunista, a to
je bilo potpuno legalno po Hakoj konvenciji voenju rata.
Dodue, jedinica je angaovana protiv partizana i diljem Jugo
slavije, ali je ve podatak da su voe nemake grupe time bile
nezadovoljne (to moramo verovati na re autorima) dovoljan
razlog da se odbace sve kasnije optube za veleizdaju (34).
Partizani mrze Nemce i sve to je nemako. Osnovni raz
log genocida bila je mrnja prema svemu to je nemako
(47). S obzirom na rastuu mrnju i okrutne akcije Titovih par
tizana protiv svega to je nemako (38), voe Nemaca su za
kljuile da za njih ne postoji nikakva alternativa nego da se u
potpunosti oslone na nemaku podrku i zatitu, pa je to bio

PAORSABAJONETOM

23

glavni razlog to su se snano branili protiv akcija partizana

(34 ) smatrajui da njihov opstanak garantuje jedino mir povo
ljan po Nemaku (38).
Srbi sami krivi za Aprilski rat. Autori na trenutak napuStaju komuniste da bi se pozabavili Srbima, to je predstavljalo
malo ozbiljniji zadatak, pa je u pomo pozvana i psihologija.
Navode da je posle Aprilskog rata i nestanka Jugoslavije antinemako raspoloenje ojaalo a glavni uzrok je bio u mentalnoemotivnim mehanizmima zvanim projekcije. Odnosno, iako
su sami doveli do sloma Jugoslavije 1941, Srbi su za to (verovatno, neosnovano) optuivali Nemaku, a tu sliku nepri
jatelja preneli su i na svoje sugraane nemakog porekla (56).
Drugim reima, po autorima ove knjige, narodnooslobodilaki pokret, koji nije bio ni narodni ni oslobodilaki, nije imao
ni demokratsku legitimaciju, za razliku od nemake okupacije
koja je valjda tu legitimaciju imala; Titov reim je bio krimina
lan za razliku od Hitlerovog koji je bio legalistiki; Jugoslavija
1941. legalno vie nije postojala, pa niko nije imao prava ni da
je brani, dok je autonomni Banat legalno postojao pa je imao
i legalno pravo na formiranje jedinice Princ Eugen za zatitu
od terora antifaista; partizani su prisiljavali Nemce da ubijaju
sto za jednog, a potpuno nerazuman narod je traio utoite
ba kod njih koji su ga svesno terali na streljanje na licu me
sta. Posle ovako iskonstruisanog istorijskog konteksta ostaje
nam samo da zakljuimo da autori ove knjige i danas smatra
ju da je jedino legalno i legitimno ponaanje jugoslovenskih
graana 1941. trebalo da bude prihvatanje okupacije i saradnja
sa Nemcima, vie razumevanja za idealistike vizije Nationalsozialismusa jedinstvu iste krvi i eventualno ukljue
nje u zatitni korpus Princ Eugen, pa bi onda i zasluili da
im Hitler (nemaka vlada) obezbedi mirnu koegzistenciju
razliitih nacionalnosti, ekonomski prosperitet i odbranu od
krvoednih partizana. Naravno, i od njihovih istih takvih
unuka, ime bi ih blagovremeno spreio da izvre zloine

24

GORAN BABI

u ratovima devedesetih godina. Ipak, u istorijskom kontekstu

autora ove knjige postoji i neto dobro. Iako se pozivaju na da
nanje srpske istoriare kada dokazuju zloinaku prirodu
komunistikih partizana, istovremeno, suprotno eljama svo
jih autoriteta iz Srbije, prezentiranim kontekstom nesvesno
samo potvruju antifaistiki karakter upravo njihove borbe.
Antikomunistika histerija, primarno iz nacionalistikih
pobuda, koja ve dve decenije hara bivim jugoslovenskim
prostorom ali ne mnogo slabija ni van njega, bezbolno je otvo
rila prostor za ponitavanje dve njegove neporecive istorijske
vrednosti. Prva je bila jugoslovenska drava za ije je razara
nje eufemistiki koriena borba protiv komunizma kojom
je trebalo prikriti nacionalistike ideje istih drava. Dru
ga je antifaizam za ije se razaranje danas (i ovom knjigom)
opet eufemistiki koristi borba protiv komunizma koja bi
ovog puta trebalo da prikrije obraun sa antifaizmom. Zato
je kljuno pitanje, da li je autore ove knjige, posle ovako konstruisanog konteksta, zaista primarno zanimala tragina sud
bina nemakih civila ili im je od veeg interesa bio pokuaj
razaranja ideja antifaizma? Da li im je, posle ovakvog kontek
sta, uopte bila vana sudbina ljudi ili ideoloko falsifikovanje
Drugog svetskog rata?
U godini u kojoj itav civilizovani svet proslavlja 60 godina
od pobede nad najveim zlom u istoriji oveanstva, a u kojoj u
Srbiji takve proslave ili nee biti ili e, to je moda jo gore, biti
organizovana na Ravnoj gori (mada jo niko nije uspeo da nam
objasni koga je Ravna gora pobedila 1945), uopte nije sluajna
pojava ovakve knjige ba u Beogradu. U ideolokoj potrebi autora knjige da ponite antifaizam, i domaih ideologa da na
mesto antifaistike borbe partizana postave etnike - i jedni i
drugi zanemaruju ono do ega im nije ni stalo: serviranje ova
kvog istorijskog konteksta je poruka svim rtvama Drugog
svetskog rata (i Nationalsozialismusa), ukljuujui i civilne
rtve podunavskih Nemaca.

25

PAOR s a b a jo n e t o m

Nadam se da prof. Z. ileti

DBAGIBUGAPI
nee rei da i Republiku moemo
6
ubrojiti meu one koji njeguju tzv.
patvorenu istoriju Drugog svjet
skog rata. U nemogunosti, dakle,
da se posluim npr. Sjeanjima ko
mandanata vojvoanskih brigada
ili zbornicima poput Banat kroz
vekove, moram se (u raskrinkava
nju profesorovih tvrdnji) posluiti
literaturom za koju profesor (i nje
govi) nikako nee moi kazati da
je patvorena. Neka u tom smislu
za potrebe ovog spisa poslue ne
koliki poratni jevrejski almanasi i
siini izvori jer su, ipak, u tragediji ratnog Vrca (u kojem je,
ne zaboravimo, interaj) apsolutno najgore proli Jevreji. Uvaa
vam, dodue, da odreenu teinu (kao i historijsku relevanciju)
posjeduju i naslovi poput Dunavskih vabica Nadede etkovi
i Dobrile Sineli Ibrajter ili Sporedna ulica Dragoga Bugaria,
ali se oni (naslovi) takoer u najveem dijelu bave onim to je
bilo poslije (dakle posljedicom), a nikako ili vrlo malo onim to
je bilo prije, onim to je prouzroilo kasniju tragediju. Uzmi
mo za ilustraciju vjeto i solidno napisan Bugariev roman
Vrcu pri samom kraju rata. Ako profesor moe da citira Mar
kova, zato ja ne bih smio svog kolegu akija? U knjizi objavlje
noj 2006. godine, na stranici 6 8 . moe se proitati ova reenica:
Za ispad umskih odmetnika i pogibiju mladog Nemca, stre
ljano je pedeset talaca, Srba i Cigana, graana varoi V, koji su
se zatekli na spisku za odstrel. I to je sve dogaajima prije
interaj a, a ak ni iz predoenog se nita ne saznaje jedinom
kolektivu koji je iz varoi V. u potpunosti posve nevin iezao.
vrakim Jevrejima, dakle. Napominjem da pisac prethodno
(u romanu) poteno navodi da je taj jedan njemaki vojnik,

KNJINICA BUGARClC

26

GORAN BABI

a zapravo lan Hitlerjugenda, stra

dao nesretnim sluajem, to opet
nije pomoglo taocima. Pretpo
stavljam da Bugari nije znao za
Naredbu naelnika taba nema
ke vrhovne komande Keitela od
16.
IX
citirati svega jednu kratku reeni
cu: Kao odmazda za ivot jednog
nemakog vojnika mora se u tim
sluajevima uzeti kao opte pra
vilo da odgovara smrtna kazna
50-100 komunista (vidjeti Zbornik dokumenata i podataka
Narodnooslobodilakom ratu jugoslovenskih naroda, tom I, Bor
be u Srbiji 1941. god, Beograd 1949, str. 432). Da je znao za pravi
tekst Kajtelove naredbe, znao bi i da su plakati po Srbiji u pravilu
obavjetavali strijeljanju komunista i Jevreja. Srbi i Cigani
su neto kasnije stigli na red, kad je valjda onih prvih ponesta
lo. Inae, Beleka piscu u knjizi Dragog Bugaria Sporedna
ulica (Vrac 2006, str. 195) donosi popis pievih romana, meu
kojima je i Roman Milu Doru (Beograd 2002). istom junaku
postoji, meutim, i jedan drugi izvor. Dravna komisija za utvr
ivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa Demokratske
Federativne Jugoslavije objavila je 1945. godine i brouru pod
naslovom Saoptenje br. 7-33 zloinima okupatora i njihovih
pomagaa (Dravna tamparija, Beograd 1945). Vrlo opirno
saoptenje broj 10 bavi se tzv. Zavodom za prinudno vaspitanje
omladine u Smederevskoj Palanci, u kojem je okupatorski reim
od 15. jula 1942. do kraja rata prinudno vaspitavao zaputenu
omladinu, zbog ega je reena komisija, pod predsjedavanjem
dr Duana Nedeljkovia, utvrdila da su zloinci protiv naroda
ili izdajnici naroda i narodni neprijatelji vei broj vaspitaa, na
stavnika, predavaa i ostalog osoblja Zavoda, a meu njima i
Milutin Doroslovac, pitomac - izdajnik (kasniji Milo Dor).

p a o r s a b a io n e t o m

27

Saoptenje br. 10 zavrava se sledeim pasusom: Dravna komisija

smatra da svi ovi (napred pobro
jani - G. B) vaspitai, nastavnici,
predavai i ostalo osoblje Zavoda
za prinudno vaspitavanje omladi
ne, kao i policijski komesari, pored
tekih zloinaca JOVANOVIA,
JONIA, BEAROVIA, LJOTIA i NEDIA, moraju biti strogo
kanjeni za svoj zloinaki rad pre
ma naoj omladini.
Kao to vidimo u knjizi Vrcu, jedini pitomac - izdajnik
nakon pedesetak godina postaje junak romana.
I tako smo napokon doli do take u kojoj e profesor biti u
potpunosti demantovan iz pera nesumnjivih i autentinih svje
doka, a sve zbog toga to, premda pismen i obrazovan, iz nekog
razloga izbjegava istinu. Posluimo se, dakle, onim to su tim
davnim i traginim danima zabiljeila slijedea petorica autora:
- Teodor Kova u tekstu Banatski Nemci i Jevreji (vidjeti
Zbornik Jevrejskog istorijskog muzeja br. 9, Beograd 2009,
str. 23-87);
- Nikola Rai u tekstu Prilog istoriji vrakih Jevreja (vidje
ti pomenuti Zbornik);
- Dr Jaa Romano u knjizi Jevreji Jugoslavije 1941-1945.
rtve genocida i uesnici narodnooslobodilakog rata, izda
nje Jevrejskog istorijskog muzeja, Beograd 1980;
- R. Mitrovi u tekstu Sudbina Jevreja u krajevima gde su
folksdojeri preuzeli vlast aprila 1941 (vidjeti Zbornik Je
vrejskog istorijskog muzeja, br. 2, Beograd 1973);
- Aleksandar Stanojlovi u tekstu Tragedija banatskih Je
vreja za vreme Drugog svetskog rata (vidjeti Jevrejski
almanah za 1959-1960. godinu, izdanje Saveza jevrejskih
optina Jugoslavije, str. 129-136).
m ig

28

GORAN BABI

Na ovom mjestu prekidam navoenje relevantnih naslova

jer je, po mome sudu, iz goleme mase raspoloive dokumenta
cije vie nego dovoljno citirati samo pojedine fragmente (kako
je ovdje uinjeno).
Ponimo, stoga, tekstom Teodora Kovaa. Na stranici 54
(nav. djelo) nalazi se vrlo vaan fragment jednog od rijetkih
autentinih svjedoka (jo uvijek iv, 89 godina). Kova pie
banatskim folksdojerima na samom poetku rata 1941.
godine:
Viegodinja hukaka kampanja protiv Jevreja, spektaku
larni uspesi nacistike Nemake na diplomatskom a, posebno,
na vojnom planu, mogunost da se, faktiki, prigrabi sva vlast
i, to je veoma bitno, pravo na pljaku jevrejske imovine bez
ikakve odgovornosti i za simbolinu naknadu, neosporno, doprinelo je u najveoj meri da Jevreji u Banatu budu isporueni
na nemilost tamonjeg nemakog stanovnitva. injenica da je
u Banatu ivela srazmerno brojna nemaka manjina, uinila je
da sudbina banatskih Jevreja ve prvih sati - ne dana ve sati bude donekle razliita od sudbine onih u Srbiji. Fanatizovane,
nacistiki nastrojene mase tih Nemaca, neznatne izuzetke zvali
su belim ivutima, im im se dolaskom nemake vojske stvo
rila mogunost, zverski su se bacile na jevrejski ivalj. Posebno
nemaki omladinci i oni srednjih godina prosto su besneli i tra
ili da vide muenje, krv, da pljakaju, da nepotedno proganja
ju sve to je jevrejsko. To masovno uee banatskih Nemaca u
progonima Jevreja inilo je da su protivjevrejske mere u Bana
tu imale otriji i svirepiji karakter, da je njima bio obuhvaen
mnogo vei broj rtava i da su vremenski obavljene u mnogo
kraem roku nego u Srbiji.
Na stranici 56. Kova je konkretniji, pa kae:
U Panevu je 22. aprila streljan Aleksandar Haker a Jakob
Cadik obeen, u Kovaici ubijen Jene Vajs, uitelj, u Alibunaru
dr Hinko Has. Glavnu re pri odreivanju lica za streljanje imao
je dr Hans Leitner (Lajtner), advokat, istaknuti lan Kulturbunda

pa o r

s a b a jo n e to m

29

koji se Pre rata stalno kretao u srpskom drutvu i tu bio poznat

pod imenom ika Joca. Mrtve su dolazili da vide domai Nem, meu njima bilo je i trudnica i ena s decom, na samom gro
blju prireivali su prave orgije, mrtvima upali kosu, stavljali
im cigarete u usta, cilindar na glavu.
U Vrcu glavnu re u zlostavljanjima imali su istaknuti la
novi Kulturbunda Kurt Kirhner (Kirchner) i Eder Gerherd.
Okrutni su bili i prema Srbima, ikanirali su ih na razne nai
ne, a u Beloj Crkvi jedno vreme je i Srbima bilo zabranjeno da
hodaju trotoarom i tamonji Nemci gledali su na njih kao da su
neka nia bia.
Profesor pie da se sa nacifkacijom Kulturbunda poe
lo tek 1938. kada je vlada Milana Stojadinovia za Trei rajh
poela da gubi kredibilitet, a naredna vlada Cvetkovi-Maek
(formirana 1939. - G. B.) nije obeavala dugovenost ni poli
tike ni ekonomske stabilnosti. Je li mogue da bilo koja kul
turna asocijacija u svega dvije-tri godine do te mjere promije
ni svoj karakter, da od ustanove kulture (Z. ileti), iji su
elnici svi odreda predani katolici (Z. ileti), za tako kratko
vrijeme postane zloinaka falanga? Rekoh ve, profesor jest
pismen, ali naalost ne pie istinito. No, idemo dalje. Kova
pie (str. 62):
...neki vodnik po elji jednog nemakog omladinca tukao
je biem po polnim organima Mikloa Franka, maturanta sred
nje kole, dok nije pao u nesvest i tek na intervenciju jednog ge
stapovca Frank je poteen daljeg muenja. iga Pili masiran
je vrelom peglom samo zbog toga to svojevremeno jednom
(domaem - G. B.) Nemcu nije pozajmio kofer. Hotelijer Hari
Kon pokuao je da pobegne, uspeo je da se krije jedno vreme, a
kada je uhvaen, jedan SS-ovski podoficir peglao mu je vrelom
Peglom gola lea, vrio je plastinu operaciju da mu ispravi gr
bu, a zamerio im se i zbog toga to se 27. marta u svojoj kafani
prikljuio Srbima koji su se veselili. Arminu Armu, prodavcu
graevnog drveta, nareeno je da u dvoritu logora podigne

30

GORAN BABI

dva-tri veala. I to je bio akt zastraivanja jer su u logor pustili

vest da e sva jevrejska deca mlaa od 15 godina biti veana.
Ono to je u naem kontekstu bitno Kova navodi na 64.
strani kad kae: Ta, u ovim krajevima, ve vekovima nezamisli
va zlostavljanja i poniavanja bila su uglavnom samo u mestima
gde su domai Nemci imali svu vlast u rukama.
Ili kako stoji na 69. stranici: Posle vie vekova Banat, na ra
dost tamonjih, domaih Nemaca postao je oien od Jevreja
(Judenrein).
Iz opsenog i dragocjenog Kovaevog teksta moglo bi se
navoditi jo mnogo toga emu dananje generacije znaju ma
lo ili nita, ali zbog nedostatka prostora donosim jo svega dva
kraa pasusa sa 77. stranice:
Jevreja iz Banata posle toga vie nije bilo u ivotu. Ubijeno je
92,8% banatskih Jevreja, a ostali su spaseni, jer su u vreme inter
niranja i deportacije bili van Banata. Ni u jednoj oblasti Jugosla
vije procenat stradalih Jevreja nije bio tako veliki kao u Banatu...
Sudbina Jevreja u Banatu predstavlja svakako fenomen
svoje vrste. Dok su unitenje Jevreja u drugim krajevima Jugo
slavije gde nije bilo domaih Nemaca, kao i drugde u Evropi,
sprovodili specijalni odredi Gestapoa, slubi bezbednosti ili re
dovnih oruanih snaga, u Banatu su ih znatnim delom pohapsili, muili, opljakali i uputili na gubilita njihovi sugraani,
poznanici, susedi.
Zainteresiranog itaoca upuujem da nae i proita Kova
ev integralni tekst. Za razliku od nekih drugih autora, on pie
banatskim Jevrejima i njihovoj traginoj sudbini za koju su u
znatnoj mjeri zasluni upravo oni koji se spominju u vezi sa
interajem, u Vrcu, u Banatu. Nadam se da je i ovoliko (koli
ko sam citirao) dovoljno da se vidi ija je istina u ovome sporu
patvorena. No, rekli smo, idemo dalje, ima toga jo. Na primjer,
u istom, devetom broju Zbornika Jevrejskog istorijskog muzeja
(iz godine 2009), u tekstu Prilog istoriji vrakih Jevreja na
104. strani Nikola Rai kae:

PAOR SA b a jo n e t o m

31

Kada su popodne 11. aprila 1941. godine Nemci zauzeli

Vrac, grupa folksdojera, lanovi lokalnog Kulturbunda, pro
valili su u sinagogu i demolirali je. Pokupili su Toru, svete knji
ge i ostalo to je potrebno za bogosluenje, odneli sve to u nemaki kazino i spalili u dvoritu. Nemci su jedno vreme tokom
okupacije koristili sinagogu kao zatvor.
Raiev opseniji tekst bavi se najveim dijelom (kao to i
naslov upuuje) sveukupnom istorijom vrakih Jevreja, tako
da navedeni fragment donosim kako bi iz jo jednog kompe
tentnog izvora prikazao pravo lice tamonjih kulturbundovaca,
tih, po Z. ivkoviu, predanih katolika.
Evo ta ulozi folksdojera u svojoj knjizi, izmeu ostalog,
kae Jaa Romano:
- Od domaih Nemaca - folksdojera, Gestapo je obra
zovao posebnu vojnu jedinicu - Bataljon 64, iji pripadnici su
vrili streljanja komunista, pripadnika NOP-a i Jevreja u Jajincima i u nekim drugim mestima, a kasnije su, kada je oformljen,
obezbeivali logor Sajmite (str. 60);
- Potpuno identinu organizaciju za reenje jevrejskog
pitanja obrazovao je Gestapo i u Banatu. Za rukovodioca te
organizacije postavljen je SS-porunik Keseler koji je dozvolio
domaim Nemcima - folksdojerima primenu zverskih zlosta
vljanja nad Jevrejima i pljaku njihove imovine (str. 61);
- injenica je da su folksdojeri pruili ogromnu pomo
Gestapou u sprovoenju protivjevrejskih mera i pljake jevrejske imovine, i to ne samo u Srbiji i Banatu, ve i u ostalim kra
jevima Jugoslavije. Po direktivama iz Berlina, oni su otpoe
li sa prikupljanjem podataka Jevrejima nekoliko godina pre
napada Nemake na Jugoslaviju. Zahvaljujui tome, Gestapo
je raspolagao podacima brojnom stanju Jevreja u pojedinim
roestima, njihovom imovnom stanju, jevrejskim trgovinama i
preduzeima, drutvenim i verskim organizacijama, jevrejskim
bibliotekama, vanijim istorijskim knjigama i dokumentima,
rednim kulturnim i umetnikim predmetima u vlasnitvu

32

GORAN BABI

pojedinih Jevreja itd. Od posebnog znaaja za Gestapo su bili

podaci Jevrejima pripadnicima KPJ i SKOJ-a, kao i njiho
vim simpatizerima. Na osnovu tih podataka Gestapo je uspeo
za vrlo kratko vreme da organizuje i sistematski sprovede pla
nirane protivjevrejske mere - od pljake jevrejske imovine do
fizikog istrebljenja Jevreja, genocida (str. 61);
Neshvatljivo je koliko su Nemci i folksdojeri uival
zlostavljanju i poniavanju Jevreja na javnim mestima: premla
ivali su ih pri susretima na ulici, uprezali u kola, organizovali
posebne priredbe za uveseljavanje, itd. Na tim priredbama pri
siljavali su Jevreje da nagi pleu, preskau jedni druge, pevaju,
gutaju pikavce i pepeo kao dijetalnu hranu, itd. (str. 65).
Ako se uzme u obzir da knjiga Jae Romana, iz koje su uzeti
prethodni citati, ima 590 stranica velikog formata, jasno je da
sam bio vie nego restriktivan u izvoenju dokaza.
Na redu je lanak pod naslovom Sudbina Jevreja u kraje
vima gde su folksdojeri preuzeli vlast aprila 1941, koji je R.
Mitrovi objavio u Zborniku Jevrejskog istorijskog muzeja, broj
2, 1973. godine. Napis pod karakteristinim (i dragocjenim)
naslovom zapravo nije dugaak budui da je tampan na svega
sedam stranica, a na jednoj od njih je objavljena i fotografija
vjeanja Viktora Eleka, direktora fabrike eera u Petrovgradu
(Zrenjaninu) 1941. godine. Bilo bi korisno pretampati ga u cjelosti, ali kako to ipak nije mogue, prenosim svega jedan detalj
koji vie nego plastino opisuje poloaj, ulogu i mo koju su
folksdojeri imali u tim stranim vremenima. Govorei po
naanju profesorovih predanih katolika u pljaki tue imovi
ne, pisac na 270. stranici citira jedan ustaki dokument, odno
sno pismo - albu koju pobonik logora u Rumi (u Sremu pod
NDH) alje Ustakom stanu u Zagrebu, a u kojoj se ustaa ali
na folksdojere: Oni uvek vide prvo sebe i svoje interese. Nije
jo dovoljno pljake. Uzeli su sve to je bolje i to god su hteli.
Sve idovske i srpske radnje, sve magacine, svuda su oni kome
sari, i sve gde ima malo vie kapitala, sve je u njihovim rukama

PAORSABAJONETOM

33

I gada bi jo hteli i ovo malo stvari koje su nama od prijeke po

trebe. alba se odnosila na otimanje ustaa i domaih Nemaca
0 inventar bive Dunavske banovinske tedionice.
Kako je profesoru Z. iletiu pitanje imovine oigledno ve
oma vano (moda zbog restitucije), naao sam da je vie nego
zgodno navesti ovaj sluaj koji pokazuje na koji su nain nje
govi tienici dolazili do imovine koju su im navodno oteli ti
toistiki elementi. Profesor nastoji da opovrgne moju historiju,
a njegovu, evo, rui jedan ustaa. Kome da vjerujemo, monom
lavu ili pjegavoj hijeni?
Nije, meutim, bez znaaja za ovu diskusiju ni ono mjesto
(u tekstu R. Mitrovia, str. 265) na kojem autor pie:
Atmosferu i politiko raspoloenje u kojoj je dr Sep Janko sprovodio nacistike principe organizovanja i rukovoenja
posebno ilustruje injenica da je u to vreme priliv lanstva u
Kulturbund bio toliki daje sredinom 1940, iz tehnikih razloga,
prijem morao privremeno biti obustavljen. Novembra iste go
dine prijem je ponovo omoguen i ubrzo je dostigao rekordan
broj od 450.000 lanova ukljuenih u 402 mesne grupe...
...Atmosferu u tim danima Deutsches Volksblatt je, 18.
aprila 1941, opisao sledeim reima: Bez specijalnih uputstava,
u svim naseljima nemake nacionalne grupe skoro istovreme
no istakle su se zastave sa kukastim krstovima na svim kuama.
Bez poziva i parola znao je svaki pojedinac ta mu je dunost
da uini u datom trenutku. Nemajui oruja, preli su nai ljudi
na delo, nabavivi za prvi trenutak potrebne puke kako bi na
taj nain razoruali ostatke jugoslovenskih trupa i odrali red
1bezbednost. Oni se nisu kolebali ni aska, i kada je nastupio
trenutak, nagnali su, bilo reima, bilo orujem, vee i manje jugoslovenske jedinice da poloe oruje.
Iz citiranog se vidi ta je radio Kulturbund (odnosno Volk
sdeutsche Kampfgruppen) i da nije oskudijevao u lanstvu ni
u zastavama (na svakoj kui). Vjeruje li profesor bar njematam izvorima, kad ve do ovdanjih ne dri? I tako, malo-pomalo,

34

GORAN BABIC

doosmo i do posljednjeg od na
slova (koje sam za ovu svrhu pred
NEMAKI ZATVORI
loio), do danas ve slabije pozna
I KONCENTRACIONI LOGORI
tog (i najstarijeg) napisa koji je u
U BANATU 1941-1944
Jevrejskom almanahu (za 19591960) pod naslovom Tragedija
banatskih Jevreja za vreme Dru
gog svetskog rata objavio Alek
sandar Stanojlovi: Fanatizovane
mase folksdojera, stoprocentno
nacionalsocijalistiki raspoloene,
im im se dolaskom nemake voj
ske stvorila mogunost, bacile su
se zverski na ovdanji jevrejski ivalj. Nemaka omladina i lju
di srednjih godina prosto su besneli i traili da vide muenja,
da vide krv, da vide pljaku i nepotedno ganjanje svega to je
jevrejsko. Takav postupak osuivao je samo mali broj vaba,
stariji i trezveniji ljudi, oni koji su inae antihitlerovski bili ras
poloeni, ali te ljude niko nije sluao.
Kao to se vidi iz priloenog citata, autor Jevrejskog alma
naha davne 1959. godine priznaje daje meu ovdanjim folksdojerima postojao manji broj vaba, starijih i trezvenijih lju
di, antihitlerovski raspoloenih, koje niko nije sluao. Zar i to ne
pokazuje da su tekstovi koje sam naveo bili korektni i objektiv
ni? Kad bih, na primjer, naveo samo podatke iz knjige Nemaki
zatvori i koncentracioni logori u Banatu 1941-1944. Branislava
Popova Mie (izdanje Instituta za savremenu istoriju, Beograd
1992), u kojoj autor navodi (str. 303-306) samo pregled grupnih
hapenja (i streljanja) u naseljenim mestima (u Banatu), profe
sor bi moda prigovorio da sam tendenciozan i jednostran, dok
ovako to ipak ne moe uiniti. Pogotovo to ne navodim nita
od obilja materijala koje donose tekstovi kakvi su, na primer:
Logori Banata - poprite borbe (Dnevnik, Novi Sad, 7-24.
april 1981), Baglja - krvavo stratite (Dnevnik, Novi Sad, jul

PAOR s a b a jo n e t o m

35

1975), Borba ena Banata u faistikim zatvorima i logorima

(B. Popov, zbornik ene Vojvodine u ratu i revoluciji 1941-1945,
Novi Sad 1984), Sistem nemake okupacione vlasti u Banatu
1941-1944 (andor Veg, Zbornik Matice srpske za drutvene
nauke, br. 35, Novi Sad 1961), Dani smrti na Sajmitu (D. Ivanovi - M. Vukomanovi, Novi Sad 1969), Zatvori, koncentra
cioni i radni logori u Banatu 1941-1944 (Zbornik Matice srpske
ta drutvene nauke, br. 39, Novi Sad 1964) itd. Kroz duge dece
nije objavljena je silna literatura koju moderni revizionizam (do
mai i strani) ipak nije u stanju demantirati. Meutim, dok re
cimo N. Tolstoj, Robert Farison (lingvista, negira gasne komore
Auvica), Rudolf Germar (kemiar, u zatvoru zbog osporavanja
genocida nad Jermenima), Alen Tejlor (jedan od najuglednijih
poslijeratnih britanskih istoriara), Pjer Renuven (doajen histo
rije meunarodnih odnosa), Dejvid Irving (poricatelj holokau
sta osuen na tri godine zatvora zbog izjava iz 1989. u kojima je
negirao postojanje gasnih komora u Auvicu; u zatvoru proveo
jednu godinu, a onda protjeran iz Austrije, uz zabranu povratka,
dok mu je ostatak kazne preinaen u uslov) ili Nolte (autor te
ze responzivnom porijeklu nacizma) u svojim sredinama nisu
osigurali znaajniju podrku spornim stavovima (ali jesu ak i
sudske osude), mi ovdje oigledno idemo u suprotnom prav
cu, kao da povremeno srljamo u neku vrstu historijske kaljuge.
Kao ilustracija tog sunovrata moe ponajbolje posluiti poplava
neoustakih alopojki nad blajburkim danima po okonanju
rata. Da ovaj tekst i bez toga nije preopiran, ne bi bilo naodmet
navesti samo naslove kojima ta negativna historija na svaki na
in nastoji oprati zloin Pavelievog reima, a ni ovo emu mi
raspravljamo nije bitno drukije. Dodue, postoje i specifino
sti, koje se moda mogu ali ne moraju uvaiti. Tako, na primer,
votomna Prosvetina Enciklopedija iz 1968. godine pominje
folksdojere, dok ih u Opoj enciklopediji Krleinog Leksiko
grafskog zavoda iz nekog razloga nema, ali bi nas analiza takvih
detalja daleko odvela.

36

GORAN ;

Ono to mi na neki nain po

sebno smeta u profesorovom
shvaanju fer-pieja (i objektiv
nosti) odnosi se na prikazivanje
navodnog nehumanog odno
SPORNA PITANJA
sa poslijeratne (jugoslovenske)
AKIO& OVENSKO NBMAKffl ODNOSA
15-19
vlasti prema najnemonijim, tj.
prema djeci. U tom smislu, on
kao prireiva ve spomenute
(i ocijenjene) knjige Genocid nad

nemakom manjinom u Jugosla
?
viji 1944-1948. nalazi za shodno
da (str. 172-177) navodi vee ili
manje fragmente iz treeg toma dokumentarne serije Leiden
sweg der Deutschen in kommunistischen Jugoslawien, ali mu
ne pada na pamet da jednom jedinom rijeju (u svom tekstu u
Danasu) spomene opsenu (str. 321) knjigu spasavanju hilja
da i hiljada folksdojerske djece u spornom razdoblju, koju je
pod naslovom Plavo, crno, crveno objavio Petar unjar, jedan
od svjedoka tih zbivanja (izdava Dnevnik - novine i aso
pisi, Novi Sad 2006) jer takvi primjeri profesoru, izgleda, ne
znae mnogo.
I kad se ve govori enama i djeci (na ta stavljaju na
glasak manje-vie svi autori koji piu poratnim logorima za
folksdojere) u knjizi Branislava Popova Mie Nemaki zatvori
i koncentracioni logori u Banatu 1941-1944 (izdanje Instituta
za savremenu istoriju, Beograd 1992, str. 21) moemo nai po
datke tome da se te ene u Panevu 21. aprila 1941. nisu samo
alile s nemonim jevrejskim starcima, kao ene i djeca u
Vrcu. U Panevu rtve nisu bili Jevreji nego Srbi koji nisu bili
izloeni preziru i ponienju ve izvedeni na suenje, kojem
autor spomenute knjige pie ovako:
Suenja u pravom smislu rei nije ni bilo. Optuenima nije
data mogunost da se brane, nekima ak ni da govore, a sud se
Mutno K. PAVUCA

HA0R SA BAJONETOM

37

nije ba ni upinjao da dokae njiho

ve krivice. Celo suenje etrdesetoci ljudi trajalo je svega dva sata.
, Nikakva formalna presuda
aije donesena. Predsedavajui je
usmeno saoptavao rtvama: Ti
- trik... Ti - kuglu!, stavljajui im
lime na znanje e biti obeen,
*k o streljan...
, Presuda je izvrena istoga dana
U14 sati. rtve su prebaene kami
onima na pravoslavno groblje. Kod
pripremljenih veala, zadrano je
lljih osamnaest... Veanje je pretvoreno u svojevrsnu zabavu.
Mnotvo Nemaca i Nemica se sakupilo - oni su bili posmatrai,
veseli, ak razdragani. Dobacivali su da bi tako trebalo uiniti i sa
bstalim Srbima, a rtve su nazivali pogrdnim imenima. Poigra
vali su se sa obeenima, koji su visili konopcima, i zavlaili im
granice u ui i noseve, uz grohotan smeh i povike.
Ovi koji na elu sa profesorom iletiem danas piu kako su
te iste ene i djeca stradavale u poslijeratnim logorima nee
pei da su se one niti tri godine ranije poigravale sa obeenifOa, da su im, mrtvima, ,,u ui i noseve zavlaile granice. Tako
Valjda izgleda patvorena istorija.
Tema poput ove svakako zasluuje temeljit pristup, a to zna i uvaavanje svih relevantnih napora. Vrlo mi je ao to zbog
nedostatka prostora ovom prilikom ne mogu posvetiti dovoljno
panje djelima kao to su Divizija Princ Eugen Srana Boovia
^zdanje Narodnog muzeja, Panevo 2011) ili Sporna pitanja jugoslovensko-nemakih odnosa dr Branka K. Pavlice (izdanje auto**, Beograd 1998), da i ne govorim naslovima kao to su Nem Bakoj u Drugom svetskom ratu (J. Mirni, Novi Sad,1974),
Obeteenje jugoslovenskih rtava nacizma (N. Kosovac, Beograd
4964), Reparacije (B. Nikolajevi, Sarajevo 1956), Od Versaja do

38

GORAN BABK.

Danciga (. Popov, Beograd 1976), Neonacizam danas (A. Kolendi, Beograd 1965), Ratna teta koju je Nemaka uinila Ju
goslaviji u Drugom svetskom ratu (N. ivkovi, Beograd 1975),
Plansko i nasilno raseljavanje Jugoslovena tokom Drugog svetskog
rata (M. Mili, JRMP, 1964), kao i knjiga Pavla osbergera Jevreji
u Vojvodini, te brojni napisi u asopisima i tampi openito.
I da se jo jednom vratimo profesorovom nainu podvaljivanja jer je manje vano kad on to ini meni (knjiga Djed Geza
u izdanju Fondacije Heinrich Boll, Beograd 2007), a svakako je
mnogo vanije kad to ini Srbiji i Srbima. Naime, da bi nekako
ublaio znaaj formiranja divizije Princ Eugen, sastavljene iz
gleda (prema njegovom miljenju) od nevinih zloinaca, profesor
izmeu ostalog (u listu Danas) tvrdi: Takve formacije (kakva je
bila spomenuta zloglasna divizija - G. B.) u slubi Treeg rajha su
od poetka Drugog svetskog rata imali i Britanci, Francuzi, Holanani, Indusi, pa ak i Srbi (na elu sa Strahinjom Janjiem u
inu untersturmfrera), a ne samo Hrvati i bosanski Muslimani.
Ako za trenutak zanemarimo sve ostale i zadrimo se iskljuivo
na Srbima kao hitlerovcima, iz (za tu stvar) kompetentnih ovda
njih izvora moemo saznati bitno drugaije, odnosno sasvim su
protne podatke. Tako u svojoj knjizi Koje u Nedievoj Srbiji
1941-1944. (izdavai Prosveta i IPS Media, Beograd 2009) u
takve teme upueni autor Simo C. irkovi pie pomenutom
Janjiu ovako: Janji, Strahinja N. (Klenje, Srez mavanski, 13.
april 1906 - Hamilton, Kanada, posle 1964), predsednik kragujevake optine, ef srpskog Gestapoa. Otac Nikola, majka Bosilj
ka, ro. Risti. Bio je u vojnoj slubi od 1923. u Beogradu, Oto
cu, Vinkovcima i Bitolju, a penzionisan je 16. novembar 1938. u
inu porunika, odakle je, u stvari, bio otputen iz slube zbog
pijanstva i drugih kanjivih dela. Potom je bio sekretar Troarinske uprave u Beogradu. U Aprilskom ratu bio je mobilisan kao
rezervni kapetan. Pod okupacijom bio je najpre predsednik kragujevake optine, te je odgovoran za krvavo stradanje aka okto
bra 1941. Krajem 1941. premeten je u Beograd, i od 18. maja do
1

pAOR SA BAJONETOM

6 . juna 1942.

39

bio zatoen na Banjicj u personalnom aktu od 15. juJa 1942. naveo je da je komandant
odeljenja za specijalne zadatke kod
ministra - predsednika, koji je imao
veliku rezervu prema njegovom
delovanju. Kao nemaki saradnik
bezuspeno je pokuavao da stvori
jedinicu znanu kao Srpski Gesta
po (kasarna u ulici Starine Novaka
24), ali nije imao nikakvog uspeha.
eneral Nedi smatrao je da ta or
ganizacija u najgoroj meri teti in
teresima srpskog naroda! Njegovi nalogodavci poslali su ga sa jo
22 saradnika 26. aprila 1943. na obuku u Berlin, a njegovu pozici
ju preuzeo je Svetozar Neak. Od kraja februara 1944. pripadnici
njegove grupe korieni su pojedinano kao agenti. Sve do 1945.
Nemci su ga drali u internaciji u Oranijenburgu kod Berlina, gde
je korien kao agent. Uspeo je zatim da se uvue u angloameri
ku zonu i da 1946. emigrira u Kanadu. Radio je razne fizike po
dove, a kada je stekao kapital, poeo je da se bavi kupoprodajom
nekretnina. Izvesno vreme drao je prihvatilite za iznemogle i
Stare osobe. Ime je promenio u Dan Savi. Zbog uea u likvida
ciji kragujevakih aka i rukovoenja Srpskim Gestapom progla
en je, u odsutnosti, ratnim zloincem. Bio je oenjen ulijanom
(urinom), ro. orevi, 1911, iz apca, s kojom je imao sina
Nikolu (roen 1932), da bi se u izbeglitvu oenio Nemicom. U tom
braku nije imao dece. Sin mu je kao student i ragbista emigrirao
1958, te se u izbeglitvu i oenio (str. 224).
Ali da bi profesor Z. . bolje upoznao linost ijim postig
nuima tako samouvjereno zbori, moda nije suvino podsjetiti
na ono to u svojoj ve davnoj knjizi Podzemna borba (Sedma
Ha, Beograd 1964) pie istoriar Branislav Boovi, moda i
ponajbolji poznavalac tipova kakav je Strahinja Janji. tom

GORAN BABU;

profesorovom favoritu koji (kako smo vidjeli iz prethodnog iz

vora) meu Srbima nije uspio prikupiti vie od stotinu dobro
voljaca za svoj naum, pa prema tome nije ni formirao diviziju
(divizija Princ Eugen je meu banatskim vabama - folksdojerima u ljeto 1942. brzo sakupila ak 20.000 dobrovoljaca).
Evo to, izmeu ostalog, kazuje Boovi, koristei (moda zbog
profesora?) njemake izvore:
Mnogobrojni ekscesi pripadnika Srpskog Gestapoa dobro
su doli nedievcima i ljotievcima za preduzimanje odgovara
juih intervencija kod Nemaca, za prikupljanje albi i protesta
stanovnitva protiv Janjievih ljudi, da bi im sve to posluilo da
kod okupacionih vlasti onemogue Srpski Gestapo kao kon
kurenta koji im ugroava pozicije. Naposletku se i Nedi, 22.
februara 1943, obratio nemakom vojnom zapovedniku predo
avajui mu daje Janji notorni kriminalac, a pripadnici njego
ve organizacije ljudi mrane i sumnjive prolosti. Na kraju ove
albe navodi se da ova nemogua organizacija samo nanosi
tete Nedievoj upravi i nemakoj uniformi... (str. 80).
Meutim, kae Boovi (str. 81): Za Gestapo... nije ni bilo
bitno koliko su tane optube protiv Janjia, ve kakve e kori
sti imati od njega. No kako od Janjia nije bilo nikakve koristi
(ve samo silne tete), Gestapo je morao da razmotri (Boovi,
nav. djelo, str. 82) celishodnost daljeg postojanja Srpskog Ge
stapoa. Rukovodioci Gestapoa su prvih meseci 1943. godine sve
vie dolazili do zakljuka da izbor oveka kakav je bio Strahinja
Janji za rukovodioca tajne organizacije (dakle, ne divizije - G. B.)
nije bio srean.
Na ovom mjestu preskaem fragmente razvlaivanju Ja
njia i prebacivanju njegove grupe od 26 ljudi u Njemaku, gdje
su meu jugoslavenskim i drugim stranim radnicima inili
razne zloupotrebe, uene i pljake.
I napokon Boovi (nav. djelo, str. 194-196) pod meunaslovom Konana ocena efu Srpskog Gestapoa donosi
(u prevodu) njemake dokumente, pa kae (citiram ogoljen tekst,

fftOR SA BAJONETOM

41

bez marginalije, na primjer signatura i si. - G. B.): Posle pre

trpljenih neuspeha i niza zloupotreba Strahinje Janjia u Srbiji
i Nemakoj Gestapo je konano bio prinuen da d negativnu
ocenu svom pouzdanom agentu: apsolutnom germanofilu.
tome reito govore dva citirana dokumenta.

Dokument broj 13
Beograd, 4. januar 1944.
GLAVNOJ UPRAVI BEZBEDNOSTI REICH-a
Predmet: JANJI STRAHINJA, Srbin,
roen 13. aprila 1906. u Klenju,
Mavanski srez, stanuje u Berlinu.
Prema jednom ovde pribavljenom poverljivom izvetaju, Janji je nedavno meu srpskim radnicima u Berlinu
izazvao pravu uzbunu, i na taj nain stvorio kod srpskih
radnika takvu nesigurnost da su ovi u strahu pred njim, na
razne naine beei, naputali Berlin.
Janjiev specijalitet treba da je da srpske radnike bez
stvarnog razloga ili samo otrcanim optuivanjem hapsi,
posle ega po pravilu sledi intervencija prijatelja i prijate
ljica uhapenih.
Uz obeanje da e izdejstvovati putanje na slobodu
imenovanog, J. navodno vri i na enske moliteljice vei
nom pritisak, koji mahom daje pozitivan rezultat, da jednu
no spavaju sa njim, ili daje isto obeanje kad mu se daju
ivotne namirnice ili cigarete.
Poto Dravna policija uhapenike ionako na nekoliko
dana puta na slobodu zbog pomanjkanja dokaza, J. se na
vodno prsi svojim visokim vezama i putanje na slobodu
pripisuje svom uticaju. (Posle ovoga, u originalu, dolazi

42

GORAN BABK

reenica precrtana olovkom:}. primenjuje meu srpskim

radnicima na podruju Reicha srpske metode i teti nemakim interesima.)
Molim uzeti na znanje i u eventualni postupak.
SS major:
(potpis neitak)

Dokument broj 14
Beograd, 28. april 1944.
GLAVNOJ UPRAVI BEZBEDNOSTI REICH-a
Predmet: Srbin Strahinja Janji,
roen 24. aprila 06. u Klenju
Iz ovde raspoloivih predmeta gore imenovanom vidi
se da se kod Janjia radi vie nego sumnjivoj linosti kojoj
se, meutim, ne mogu porei inteligencija i, pre svega, spo
sobnost prilagoavanja. Prema ovdanjem gleditu, J-a treba
ceniti kao konjukturistu i reklamera, kome je pre svega stalo
do toga da se kod nemakih nadletava prikae u povoljnom
svetlu, da bi onda, snabdeven svim moguim ovlaenjima
i nalozima, stvorio monu poziciju za svoje line interese.
Izgleda umesnim da se J. konano otpusti kao agent i
natera u Nemakoj na rad. Do sada nije postigao nita po
zitivno, nego ga treba smatrati fantastom koji je nemaka
nadletva stajao mnogo vremena i rada, a da nisu mogli
biti ostvareni rezultati koji bi bili vredni pomena.
Rukovodna ustanova dravne policije, Be, obavetena
je u istom smislu, poto se i tamo nalaze predmeti Janjiu.
Po nalogu SS majora Wienecke

jh o r s a b a jo n e t o m

43

Sad kad smo napokon iz vjerodostojnih (gestapovskih) izvo

ra saznali kako je svoju nacistiku karijeru okonao ovaj nesva
kidanji primjerak ljudskog roda, postavlja se vie pitanja. Zato
jam, kao prvo, posvetio toliko (dragocjenog) prostora toj protuvi? Da je po meni, ovakva spodoba se u ozbiljnim spisima ne
pominjala bez obzira na sve zlo koje je poinio. Zbog ega ga
pnda ugledni univerzitetski profesor (da ne nabrajam sve tituJe i zvanja prof. dr Z. iletia) spominje u vanom historijskom
kontekstu? Biti komandant jedine nacionalne nacistike divizije
Uokupiranoj Evropi nije moda ravno poloaju i karijeri marala
fletena, ali se ne moe ni potcijeniti ili zanemariti. Zato profesor
tvrdi da je dotina bitanga formirala srpsku nacistiku diviziju
kad se to nije dogodilo? Janji je imao ambiciju da zamijeni Nedia, a ne da ratuje na raznim frontovima i bojitima. Janji je bio
policijska njuka, navikla da bije, mui i ubija vezanog protivni
ka. Nije bio vojnik koji bi se (kao komandant divizije) sukobio
nekom vojnom formacijom s kojom mora da se nosi itava
jedna divizija! Kako profesor moe povui znak jednakosti izineu dvadeset hiljada vojnika divizije Princ Eugen i aice od
iotinjak baraba iz kasarne u Ulici Starine Novaka 24? Ugledni
germanista nije, kao to se vidi, uspio da prevari jednog ovako
Bamrgoenog autora (kakav sam ja), ali jest, po svemu sudei,
blagodarnog episkopa Lavrentija?! Da nije, zato bi brini vladika
pruao podrku profesorovoj asocijaciji? Ta koristei emernog
Janjia Strahinju kao legitimnog predstavnika srpskog naroda,
profesor nanosi tom narodu nevienu sramotu. Kako je mogu
e da Z. ileti danas ne vidi ono to je Milan Nedi vidio prije
70 godina? Da nee jednog dana profesor i Nedia promovisati
meu titoiste? A Janji nije bio samo alkoholiar ve i bigamista.
Ako mu se i to oprosti, bio je pride i djecoubica u Kragujevcu, a to
u nikada nee biti oproteno. Bio je pijun i pijun, nitarija i
propalica, ucjenjiva i potkaziva, odrekao se (to bi rekla braa
i sestre) imena i plemena, nema zla ni mizerije koje nije poinio
* Pa gdje ba takvog da profesor prikai Srbima na elo!?

44

GORAN BABI

Na ovom mjestu, kad ve citiram Milana Nedia, valja rei

da je on (odnosno njegovi ljudi) najzasluniji to sam odra
stao bez svog beogradskog djeda, budui da ga je na prijavu
Nedievog agenta partalja uhapsio Gestapo i smjestio u banjiki logor, gdje su nad alosnom i traginom sudbinom za
toenika gospodarili Nedievi zloinci Vujkovi i Kosmajac.
0 tome je, kao to je poznato, na otvaranju Muzeja banjikog
logora nadahnuto govorio preivjeli nekadanji banjiki suanj
a potonji predsjednik Srpske akademije nauka i umjetnosti Velibor Gligori. Tu je, na Banjici, moj djed i ubijen svega mjesec
dana nakon to je armijski eneral pristao da bude Hitlerov na
mjesnik u Srbiji. Uostalom, evo kako svoj poloaj novopostavljenim naelnicima okruga 27. decembra 1941. godine sam
Nedi objanjava: Mi moramo da se sa stvarnou pomirimo.
Ovde je okupator. Vi znate da po meunarodnom pravu on ima
vlast upravljanja nad naom otadbinom (zar slino ne tvrdi
pedesetak godina kasnije i autor Genocida nad nemakom ma
njinom...7. - G. B.) i to nam je dao ovoliko samostalnosti u ru
kovoenju unutranjim poslovima (da moemo hapsiti, muiti
1 ubijati - G. B.), to je njegova dobra volja... Zato mi moramo
sa Nemcima lojalno saraivati. Oni e nam olakati u mnogom
ovaj na gorak ivot, moramo se pokoriti sudbini i ekati svoj
sueni as. A i na narod kae, koga mora moliti nemoj ga lju
titi (navedeno prema knjizi dr Dragoljuba Petrovia Kvislinke
formacije u Srbiji tokom Drugog svetskog rata, Megatrend uni
verzitet, Beograd 2008, str. 50). Nedi se, dakle, ovdje citira ne
da bi se rehabilitirao jedan ratni zloinac ve da bi se njegovim
rijeima demantirale iletieve obmane.
Priu moram privesti loginom kraju, a za kraj sam (Zuc
ker kommt zu letzt) ostavio ono najgore, ostavio sam Vrac u
kojemu je, kao to smo vidjeli, svako zlo poelo. Paljiv italac
mogao je zapaziti da sam se u dosadanjem izlaganju materi
jala koristio metodom koju je jo Ejzentajn zvao montaom

p a o r s a b a jo n e t o m

45

atrakcija. Budui da sam dosljedan

> \,( )si OV
autor, taj e postupak sve do kon
\\t , \ i )( \
ca ovog teksta biti konzekventno
N v .,
proveden. U tome e mi, vjerujem,
' 4
sasvim sigurno pomoi jedan bri
ljantan naslov kome se u naoj
javnosti gotovo nita nije reklo,
premda zasluuje da mu se posveti
duna panja. Rije je knjizi Ivana
Singera Blagoslov moga oca (Moje
spasenje), u izdanju Gradske biblio
teke u Vrcu, 2006. godine. Mislim
da ovu dragocjenu knjigu ne mogu
predstaviti bolje nego to je to uinio Aleksandar Lebl, pa sa nje
nih zadnjih korica prenosim tih nekoliko njegovih reenica:
Knjigu Ivana Singera Blagoslov moga oca itao sam jo u
originalu na engleskom jeziku drukije od veine ostalih itala
ca na bilo kojem jeziku. Ona dobrim delom govori dogaaji
ma koji su isti kao moji ili slini njima, kad je re vremenu II
svetskog rata i Holokausta. Obojica smo se upisali na studije u
Beogradu 1940. godine, kada je ve bila stupila na snagu Ured
ba numerusu claususu, a mi primljeni na osnovu zasluga naih
oeva i proli smo kroz ponienja i zlostavljanja posle agresije
nacistike Nemake 1941. godine; te godine smo sa lanim is
pravama pobegli u Split; bili smo u italijanskim logorima i zavr
ili u partizanima; izgubili smo mnoge drage lanove svojih po
rodica, izmeu ostalih on oca, majku i sestru, a ja majku. Nismo
se poznavali iako smo se moda sretali u Beogradu ili Splitu, ali
sam poznavao njegovog najboljeg druga, koga stalno pominje u
knjizi i koji sada ivi u Beogradu. Razumljivo je da me je itanje
stalno podsealo na sopstveni ivot, pa i uzbuivalo.
Ostavljajui na stranu moj subjektivni pristup, smatram da
je ova knjiga dobro, zanimljivo i nepristrasno napisana, a uz
to je i veoma korisno tivo za sve one koji se ele upoznati sa

46

GORAN BABI

ivotom Jevreja u Banatu, sa njihovom sudbinom koja je ista

kao i sudbina drugih Jevreja u Srbiji, bivoj Jugoslaviji i celoj
Evropi. Jednom rei s Holokaustom koji je odneo najmanje est
miliona jevrejskih ivota. Piui ovo, ne zaboravljam na rtve
meu Romima, sovjetskim ratnim zarobljenicima, politikim
protivnicima nacizma, mentalnim bolesnicima, homoseksual
cima i drugima. irenje znanja nastranosti uenja i neljudskoj
prirodi nacizma i njegovih naslednika - kojih ima i danas, pa
ponegde i jaaju - doprinee, moramo se nadati, da se sprei
ponavljanje takvih mranih mrlja na savesti oveanstva.
Odluivi se za dosljednu provedbu koncepcije montae
atrakcija suoio sam se sa praktinim problemom - kako iz
toliko obimne knjige (460 stranica) citirati Singerov izvjetaj
smrti u Vrcu, kad se taj izuzetan odlomak protee na 30 stra
nica (str. 398-428)? On, meutim, istovremeno uvjerljivo po
kazuje da se i danas (1998. godine kad je Singer zavravao knji
gu) moe tano i precizno rekonstruirati sudbina ne samo dvije
stotine predratnih vrakih jevrejskih porodica (ije je groblje
1958. godine uniteno, valjda u skladu sa legendarnom besmi
slicom - ta e im groblje kad su ve svi ionako mrtvi?) nego
jednako tako i njemakih, ako se to zaista ozbiljno eli. Napo
kon, ako je nitariji kakva je bio Janji posveeno onoliko rijei,
kako da se Singeru uskrati prostor za istinu tragediji? Pogoto
vo to svjedoi Vrcu.
Rjeenje sam naao u kraenju. Ponekad u ivotu nije vana
ljepota, vane su injenice koje nije mogue osporiti. Evo, da
kle, Singerovih istina:
- Pamtim lik jedne moje drugarice, devojke neto mlae
od mene. Pomagao sam joj u matematici. Bila je malo debeIjukasta. Bila je Jevrejka i morala je da plati ivotom. Bila je
obeena zbog onog to je bila, za greh to se rodila. Zvala se Lici
Kadelberg. Izbrisana je iz seanja ljudi osim moga.
- Pamtim Balogove. Geza Balog bio je najbolji prijatelj mog
dede. ena mu se zvala Roika. Imali su erku Magdu i sina

PAO R

SA BAJONETOM

47

A-

Minju. Minja je preiveo rat u ratnom zarobljenitvu u Nema koj zahvaljujui Meunarodnom crvenom krstu. Ostali lanovi
porodice su ubijeni: Geza Balog u Topovskim upama u Beo
gradu, a Roika i Magda u logoru Sajmite, blizu Zemuna. Poslednji put sam video Magdu kada smo se sreli na ulici u Beo
gradu. Nosila je utu estokraku zvezdu, bila je jako bleda, ali
jo i lepa. Razgovarali smo mogunostima bekstva. Kuda?
Kako? Sirota Magda. Nikada neu zaboraviti njeno plemenito
lice. elela je da ivi i nadivi zlo, ali nije uspela. Uguili su je
u automobilskoj gasnoj komori, kao i mnoge druge jevrejske
majke, supruge i keri Banata i Beograda.

Seam se i mnogih drugih. Esti Zonenajn, devojka moja

vrnjakinja. Majka joj je bila udovica. Ne seam se od ega su
ivele, mislim da joj je mati bila valja. Bile su siromane. Esti je
bila pametna i dobro obavetena. Godine 1940, kad su Nemci
ve bili u Poljskoj, Esti nam je donosila vesti strahotama za Jevreje u Poljskoj. Seam se kad nam je priala pismima iz Polj; ske sa skrivenim porukama napisanim ispod potanske marke...
U to vreme nisam joj verovao. Mislio sam da sve to izmilja. I ona
f i njena majka stradale su u zemunskom logoru za ene.
%
- Marta i Zita Fruhter. Marta je bila mlaa, a Zita starija
? od mene. Marta je bila vitka i vrlo lepa... Imali su i zgodnog
I brata, po imenu Jozef. I roditelji su bili lepi. Bila je to primerna
I porodica. Martu sam poznavao sa asova veronauke koje smo
' pohaali zajedno. Jedan od mojih drugova bio je do uiju zalju* bljen u Martu, ali Marta tome nita nije znala. Cela porodica
je stradala.
- Radio-tehniar Imre Geduldig radio je jedno vreme kod
Balogovih. Seam ga se sa prisilnog rada. On i Joi vare sasta-

vili su radi
If sluao vesti. N

48

GORAN BABIO

lepa, ali nije bila mnogo pametna. Bilo joj je 16 godina kada
smo zajedno radili na prisilnom radu. Nije mi se dopao nain
na koji je gledala u nemake vojnike. Bila je svesna svoje lepote,
i oekivala njihov interes, a to je bilo ravo. Jedan od nemakih vojnika, kuvar, nije skidao pogled s nje, ali se istovremeno
brinuo da ga ne uhvate. Rekao je pisali bi tome u novinama
-nemaki vojnik imao veze sa Jevrejkom - bilo bi to odvratno i
fatalno za moju karijeru! Margita je stradala u logoru Sajmite,
siroto dete, lepota nije pomogla.
- Postoje li prijatelji? Neki su mislili da imaju prijatelje. Ta
ko je mislio i moj ujak Gabor varc. On je nasledio cipelarsku
radnju od svoje majke. Kad je Gabor preuzeo radnju, sprijateljio
se s jednim od majstora. Ime mu je bilo Mertes. Vremenom se
Mertes obogatio i ponudio da on i Gabor otvore zajedno malu
fabriku cipela. Tako su i uradili, i imali su uspeha sa zajedni
kim preduzeem, Gabor Jevrejin i Mertes Nemac. Gabor je ak
i pomogao jednom mladom Nemcu da osnuje svoju koarsku
radnju koja je snabdevala fabriku. Gabor je verovao da su mu
ova dva graanina odani prijatelji. Mislio je da e jednog dana
i oni njemu pomoi. Kad su stigla teka vremena nije ih nigde
bilo. Ni on ni mnogi drugi nisu mogli da zamisle uslove u koji
ma e se jednog dana nai. Zlo se ozakonilo u Nemakoj. Kad
je Jugoslavija okupirana, to zlo je obezbedilo da prijatelja vie
ne bude. Gabor, njegova ena i moj mali brat bili su ubijeni. Svi
su obziri prestali budui da su varcovi bili Jevreji.
- Porodica Molnar. Gospoa Molnar dobila je rak 1941.
Imala je mua i sina, Imrea. Kad je Imre poloio veliku maturu,
odluio se za vojnu karijeru. Bio je primljen za kadeta u Jugoslovensku vojnu akademiju 1937. Nakon dve godine kolovanja
usled nove politike orijentacije... Jevreji su postali nepoeljni
kao oficiri u aktivnoj vojnoj slubi. Dok je Imre nastojao da
reorganizuje svoj ivot, upustio se u odnose s jednom mladom
Nemicom po imenu Magda, zaljubio se i ona je ostala u drugom
stanju. Beba se rodila i ona se udala za Molnara, ali ne zadugo.

PAOR SA BAIONETOM

49

i Imre je bio odveden zajedno sa ocem i majkom. Magda i mala

t ker nisu bile odvedene u transport smrti. Gospoa Molnar
V imala je sreu da umre u Jevrejskoj bolnici u Beogradu. Sin i
V mu, kao i svi ostali bili su streljani u logoru Topovske upe.
- Poznavao sam Blan Bandija... Imao je malu radnju s odelima u glavnoj ulici na istoj strani gde je bila i Gaborova prodavnica cipela. U radnji su mu pomagale majka i sestra. Njegova sestra, Manci, druila se sa mojom majkom dok su bile
mlade devojke. Manci je bila usedelica i nikad se nije udala.
Kad su bili mladi, dopadao joj se moj otac, ali on je izabrao
5 Ilonku, moju mamu, a Manci nije uspela da sebi nae mua.
i; Porodica Blan, sve troje, stradali su meu prvima u Beogradu.
?
- Geza Markovi bio je zubni lekar. Njegova sestra Ire1 na imala je vanbranu erkicu, Meluci. Nekako, ne znam kaJ , Meluci je preivela rat, uo sam za nju od jednog prijatelja,
^ ali je nisam nikad sreo posle rata. Geza, njegova majka i sestra
I stradali su.
- Zubar Dembic Morie bio je pijanica. Seam se da je iz^ raunavao vrednost svega, ne u novcu, ve u broju pricera. Na
primer, kua je za njega vredela recimo 200.000 pricera. Ni on
f nije preiveo.
- Erne Aupic takoe je bio zubni lekar. Imao je devojku,
f Srpkinju, Stanu Popov. Bio je lep ovek i odlian zubar. Ni on, a ni
|j njegova majka, udovica, nisu preiveli.

- Eugen Jermovi i njegova sestra radili su za Jadransko

t osiguravajue drutvo... Kad su Eugena zajedno sa svima nama
deportovali u Beograd, bio je odreen da vodi evidenciju ba,, natskih Jevreja. Poslednje to sam od njega uo, bila je njegova
i poruka meni. Naredio mi je da idem u logor Topovske upe,
i i opomenuo me da treba da se pokorim jevrejskoj administraciJL Kako je dobro da ga nisam posluao. Eugen je stradao. I njega
su posle svih ostalih oterali u logor smrti. U to vreme imao je
oko 43 godine. Njegova ena i sestra Gizela poginule su u logoVru Sajmite kod Zemuna.

50

GORAN BAB1

Porodica Berg bila je bogata... Samu Berg bio je oenjen.

Imali su dva sina i jednu ker. Njihova ki Edit bila je oko osam
godina starija od mene. Mlai sin Tibor bio je moj vrnjak. Sta
riji sin Endre preiveo je rat. Ostali su svi stradali.
Ovde nakratko prekidam Singera da bih mu se kasnije ipak
vratio.
U ve zaboravljenoj polemici sa Sederom (Danas) ukazao
sam na injenicu da su podunavske vabe sasvim mirno i sigur
no proivjele meu veinskim domaim ivljem, tj. vojvoan
skim Srbima, vie od dva (gotovo tri) vijeka a da ih domaini ni
na koji nain nisu uznemiravali, tjerali ili ikanirali. Ni na koji
nain znai da su najmanje bili tlaeni, proganjani, poniavani
ili ubijani (kao to sad neki tvrde) naprosto zato to su bili to to
jesu - vabe. ivjelo se, dakle, u toleranciji, u potovanju razlii
tosti tradicija i kultura. Situacija se, meutim, drastino promi
jenila najprije 1941, a potom 1944. godine, te je od nekadanje
dugovjeke meunacionalne idile malo ta ostalo. je naruio
mir i slogu? Je li moda Kraljevina Jugoslavija napala njemaki
Rajh? Jesu li moda ovdanji Srbi (Jevreji i Cigani/Romi) 1941.
strpali ijednog lana njemake nacionalne manjine u neki logor
gdje je bio ustreljen, zaklan i spaljen? Ne, to se nije dogodilo, ali
se jest dogodilo da je najvei dio populacije podunavskih vaba
sa suzama radosnicama u oima i sa barjacima sa svastikama po
krovovima svojih domova saekao Hitlerov Wehrmacht.
Zato je to tako bilo? Ako je tano (kao to jest) da su due
od dva vijeka proivjeli ovdje u miru i slozi sa svojim susje
dima, onda Wermacht nisu mogli saekati kao oslobodilaku
vojsku jer nisu bili porobljeni. Dodue, nije bilo realno ni da
Hitlerove trupe vide i doekaju kao porobljivaku armadu jer
je ta vojska ipak govorila njihovim jezikom. U emu je tajna?
Ako se odgovor ne krije meu racionalnim argumentima (gdje
ga ne moemo pronai), ne preostaje drugo do da posegnemo
za iracionalnim. Ondje gdje ne vlada svijest obino dominira
podsvijest. ivjeti tako dugo i daleko od matice (itaj: majke)

PAOR SA BAJONETOM

51

moe i kod pojedinaca i kod kolektiva stvoriti osjeaj ako ne

odbaenosti, a ono bar naputenosti. Ne kaem da mora, ve
da se moe tako dogoditi. Zar nije logino da se i podunavske
vabe, zaturene i zaboravljene u dunavskim maglama, obraduju
kad se iz daljine ukae, nakon toliko decenija i stoljea, maji
na ruka? To nije obina radost, to je nepojmljiv osjeaj spasa,
privrenosti, blizine i topline, to je nenadana srea koja oduzi
ma svaku pamet, koja je jaa od razuma. Moda se taj osjeaj
iz 1941. moe mjeriti sa oduevljenjem koje obuzme maliana
u domu za naputenu djecu kad se na vratima ukae njegova
majka. Jedino tako (uz intenzivnu nacifikaciju) mogu razumjeti
promjenu u ponaanju maltene itavog kolektiva, itave zajed
nice podunavskih vaba. Niz veliku rijeku je njima napokon
stizao zaboravljeni otac (Trei rajh) kao pobjednik i gospodar,
kao najvea svjetska sila. od takve sree ne bi poludio?
Da li ta iznenadna srea opravdava nesreu koju su oni, odjedared moni, nanijeli drugima, komijama koje je Trei rajh
pretvorio u crve i gamad? Naravno da ne, ali moda pomae
da se razumije i objani sve ono to su u polusvjesnom stanju
poinili. Jer je oigledno da je zlo drugome (susjedu, poznani
ku, malom djetetu, bolesnoj eni, starcu) nanosila podsvijest.
Dok su bili pri zdravoj pameti, u prethodnih dvije-tri stotine
godina nisu ubijali, nisu bili zvijeri u ljudskoj koi i njemakoj
uniformi. Bolest je trajala i dugo i kratko. Dovoljno dugo da sa
mo meu Jevrejima odnese est miliona dua (o ovjeanstvu
da ne govorimo), a opet kratko pred strahom da je uas mogao
potrajati i mnogo due.
Tako stiemo do godine mog roenja, 1944. Ona takoer
(ak i sada kada je navodno ve sve poznato i reeno) zavreu
je ozbiljne i oprezne analize. Da je do osvete i sankcija moralo
doi, izvan je svake razumne sumnje, ali da li je trebalo i mo
ralo da bude ovakva kakva je bila? Jedni e rei da je bila suro
va i strana, nemilosrdna prema nedunima i nepravedna pre
ma nevinima, a drugi e rei kako je trebalo jednom zauvijek

52

GORAN BABI

zatui vascijeli njemaki rod da se vie nikad ne oporavi. Izmeu

takvih krajnosti protekao je ivot mojih roditelja, a protie, evo,
i moj. Da je moja majka Lili 1941. ostala u Beogradu, zavrila
bi sa utom zvijezdom na prsima i leima na zemunskom Saj
mitu i nikad me ne bi rodila. Umjesto toga otila je u Titovu
vojsku i ostala iva. Kakvo miljenje da imam Titovoj vojsci (o
partizanima), a kakvo Sajmitu, Topovskim upama i Banjici?
Pokuavam da razumijem i nesvijest folksdojera i osvetniki
bijes Krajinika (i drugih), koji su 1944. i 1945. radili to to su
radili. Uzmimo pritom u obzir mogunost da su u njihova sela
sa ognjem u rukama i bajonetom na pukama etiri ratne go
dine stizale ustae i vabe, palile i ubijale i zatirale sve na ta su
nailazili. Zato i oni (Krajinici, tj. partizani) ne bi imali pravo
na podsvijest? Moda je i njima (bio) pao mrak na oi. Moemo
li, meutim, danas izjednaavati onog koji je iz rasnih razloga
ubio komiju sa onim koji se svetio za ubistvo svog najdraeg,
najblieg, jedinog? Kako objasniti injenicu da je mnogo vie
postradalih nevinih Nijemaca (ne samo ovdje, ve posvuda) ne
go osuenih nacistikih zloinaca? Jesu li moda ovi drugi ui
vali samilost saveznika ili ih oni prvi, nevini i neduni zemljaci,
nisu prokazivali? Zato su krili zloince, a prethodno odavali
rtve i tako dalje i tome slino? Mnogo je pitanja na koja se ni
kad nee odgovoriti tako da svi budu zadovoljni i da se pravda
pomiri sa nepravdom. Neki kau da sve treba prepustiti vreme
nu koje lijei rane prekrivajui dogaaje zaboravom.
Brodski (Josif) opet veli kako se ovjek moe vratiti tamo
gdje su mu neto oteli ili oduzeli, gdje je neto izgubio, ali se ne
moe vratiti (smatra ruski nobelovac) tamo gdje su ga ponizi
li. Spominjem ovo ne samo zbog moje bake Ane nego i zbog
svih drugih rtava, ubijenih i ponienih. A kad smo ve kod
ponienja, citirao sam ta mama Lili pie u svojim sjeanjima
posljednjim danima svoje majke, moje bake Ane, pijanistkinje i
vlasnice vile u elitnom kraju Beograda, u Kursulinoj 26, tik do
Kaleni pijace.

53

pa o r s a b a jo n e t o m

Jedna digresija - gotovo u svim spisima zlosrenoj sudbini

podunavskih vaba po logorima nakon 1944. posebno se nagla
ava (kako smo ve rekli) stradanje ena i djece. To je razumljivo
jer je takve postupke nemogue opravdati. Meutim, paljiv ita
lac raznolikih svjedoanstava sigurno je zapamtio da su folksdojeri (u Vrcu i drugdje) u prvim danima svoje apsolutne vlasti
esto organizovali priredbe na kojima su redovno prisustvovale
i njihove ene i djeca. Na tim veselicama za razbibrigu glavna
zabava je bilo poniavanje Jevreja. Tako su stare i ugledne ljude
tjerali da puze ili hodaju etvoronoke oponaajui ivotinje, da
jedan drugoga jau, da se tako matori prevru preko glave itd.,
a to je sve izazivalo grohotan smijeh ena koje su uivale u tim
predstavama i ponienjima nesretnika koji e ubrzo biti pobijeni.
Moje pitanje glasi - jesu li te ene iz godine 1941. one iste
ene iz 1944. godine, ili su potonje (ene) moda neke druge?
Rekao bih da su u pitanju iste osobe jer nije mogue da se za
tako kratko vrijeme pojave nove ene. Znai, logino, da su
1944-1945. stradali oni koji su se 1941. cerekali, koji su poniavali nemone, stare, slabe i nasmrt uplaene. Koga emo ali
ti? One od osamdeset godina, kao moj pradjed Henrik, zatuen
u Kikindi, koji su 1941. pravili kolut naprijed i kolut natrag ili
emo plakati nad onima koji su se smijali kad nije bilo vrijeme
za smijanje? Toliko enama i djeci koji su dolazili da gledaju
Jevreje kao da idu u zooloki vrt, gdje se mogu vidjeti majmuni
koji se jednako tako premeu preko glave. Toliko ponienju,
kojem Brodski zbori kao najgorem.

* * *

Osjeam da sam pretjerao sa citiranjem Singerovog popisa

ubijenih vrakih Jevreja, njegovih znanaca, prijatelja i roa
ka, a nisam doao ni do polovine njegovog dugakog spiska.
Kako je mogue da mi dananji nemamo toliko strpljenja ni

54

GORAN BABIC

da proitamo imena onih koje su temeljiti njemaki vojnici

savjesno i profesionalno poubijali? Da su oni eventualno bili
nervozniji, moda bi vie nevinih preivjelo.
Ali zato sam jo pretjerao (jesam li?) sa citatima zlu? Za
to to sam tu nisku umorenih, tu ogrlicu sainjenu od bezbroj
nih strijeljanih (kao to su moj djed Geza i pradjed Henrik) ili
uguenih (kao baka Ana) vidim i kao grau za roman Vr
cu i njegovim folksdojerima. Za razliku od kolege Bugaria
(i njegovog romana Sporedna ulica), te silne smrti u kojima je
de facto nestala kompletna vraka jevrejska zajednica ja vidim
kao glavnu ulicu. Zar postoji u vrakoj prolosti neki dogaaj
koji se moe mjeriti sa potpunim istrebljenjem itavog jednog
etnikuma? Kako je mogue da dananji folksdojeri ne vide da
nisu oni iz Topovskih upa, Jajinaca i Sajmita pomorili one
u Bakom Jarku, Knianinu i drugim poslijeratnim sabirnim
logorima, jer to mrtvi ni teoretski nisu mogli uiniti, a da ne
ki (nikako ne i svi) iz tih logora sasvim sigurno imaju udjela
u pomoru onih prvih? Kaem sasvim sigurno zato to brojni
i neoborivi dokazi govore gotovo potpunoj podrci koju je
folksdojerski ivalj pruio Hitlerovoj sili upravo u periodu kad
su Jevreji pomoreni. ta znai glupa profesorova primjedba da
je divizija Princ Eugen formirana u asu kad Jevreja vie ni
je bilo? emu takav nonsens moe posluiti? Jesu li nesretnici
moda manje mrtvi ako ih nije ubila slavna divizija namjerna
da pobije i partizane na Sutjesci? Odavno nisam sreo tako pod
mukao, tako bijedan i mizeran tekst kakav je polemiki napis
ovog sljedbenika mrane strane njemake historije.
Meu udesima kojima nisam umio nai razjanjenje bilo je
i udo da je kultura koja je dala Helderlina, Getea, ilera, Kanta,
Hegela, Marksa, Fihtea, Tomasa Mana, Hajnea, Baha, Betovena,
Vagnera, Brehta (da dalje ne nabrajam genije) iznjedrila i ime
na kakva su Jodl i Kajtel, Himler i Hajdrih, Ajhman i Borman,
Gering i Gebels, Hes i Hitler itd. Ne znam, ali sve u svemu, to i
nije moja briga.

55

PAOR SA BAJONETOM

Izdaje me strpljenje, i ovu stvar

t i'bMt i.n-Konm,
valja privesti kraju. Profesor ne za
sluuje toliku panju, ali sve ovo
i nisam napisao zarad njegove

edukacije. Za nj imam samo jed

no, budui da sam osjetio kako is
pod njegova teksta titra restitucija.
Profesora, dakle, zanima imovina
i to mu ne zamjeram jer (to ree
ekspir) svaka ud ljudska svoju
radost ima. Mene, recimo, uopte
ne zanima restitucija kao takva,
a ni imovini nisam u ivotu posve
ivao naroitu panju, pa to ni sad
ne inim. Ali da se profesor ne bi prevario, rei u da uopte
nisam skroman jer je moja elja (upravljena na adresu njega i
njegovih) vea od svake imovine. Oekujem, dakle, profesore,
tek jednu sitnicu - da mi vratite moju mrtvu rodbinu.

* * *

Folksdojerske knjige koje se (na naem jeziku) posljednjih

godina sve ee pojavljuju gotovo bez izuzetka ne obrauju
ratni ve isljuivo poratni period, odnosno ne bave se zloinima
koje su folksdojerske jedinice (u prvom redu divizija Princ
Eugen) poinile u raznim krajevima Jugoslavije nego su u pot
punosti okrenute traginoj sudbini podunavskih vaba nakon
rata. Zbog toga, a tek podsjeanja radi, da ipak navedem frag
ment iz monografije Divizija Princ Eugen istoriara iz Paneva
Srana Boovia, koji u svojoj knjizi (str. 200-202) navodi de
talje sa suenja general-majoru Augustu midhuberu, posljed
njem komandantu divizije Princ Eugen, optuenom za ratne
zloine u februaru 1947:

56

GORAN BABI

Tokom suenja niz svedoka potvrdilo je... navode (optuni

ce - G. B.) i govorilo drugim zloinima 14. puka, midhubera
i cele Princ Eugen divizije. Svedok Mara Kneevi izjavila je da
se za vreme etvrte ofanzive (Neretva) nalazila u selu Moilu kod
Slunja. Njoj su nemaki vojnici tada ubili trudnu tetku tako to
su joj rasporili stomak i izvadili dete. U istom selu Nemci su ubili
jo jedanaestoro ljudi i devetoro dece. U selu Vojniku stradalo je
oko 400 mukaraca, ena i dece koje su Nemci zatvorili u crkvu i
potom je spalili. Posle izjava svedoka, midhuber je pogledao to
pografsku kartu, a potom priznao da su to uinile njegove jedini
ce. Svedok Rade Stevanovi iz Prekaje opisao je paljenje zaseoka
Stevanii i klanje petoro ljudi koji su zatim baeni u zapaljenu
kuu. Isti svedok izjavio je da su u selima krbii i Martii pri
padnici Princ Eugen divizije bacali leeve u bunar.
Milka Kovai iz Busovae, srez Bosanski Petrovac, izjavila
je na suenju da je pred nastupanje nemake vojske izbegla sa
narodom iz svog kraja, ali su ih Nemci ubrzo stigli i ubili oko
500 ljudi iz zbega. Ona je bila jedna od retkih preivelih. Gle
dala je kako nemaki vojnici odsecaju glave sa pojedinih leeva
i nabijaju ih na kolac, a onda takvim glavama u usta stavljaju
cigare, amaraju ih i viu: to ne pui! Pravili su i druge crne
ale. Prema njenim reima to su bili folksdojeri koji su dobro
govorili srpski jezik. Najvie svedoka govorilo je zloinima
Princ Eugen divizije i midhuberovog 14. puka za vreme ofan
zive na Sutjesci. Svedok Mitar ukanovi dao je izjavu streljanju Velike Drakovi i njene erke Zorke od etiri godine u selu
Lukovu. Duan olovi iz ipakog kod Nikia svedoio je da
su pripadnici Princ Eugen divizije u selu Gornje Polje ubili 64
osobe i zapalili vie kua. Milo arac dao je izjavu bacanju 10
lanova porodice Velja Tomia u zapaljenu kuu. uro Gojkovi svedoio je masovnom streljanju u selu Orah, a Momilo
Kandi u selu Stabno, gde je 106 ena i dece zatvoreno u tri ku
e i zapaljeno. Jovan Rui iz Miloevia izjavio je: iv su narod
bacali na vatru, malu decu, starce i starice.

p a o r s a b a jo n e t o m

57

Svedok dr Obren Blagojevi iz Pive vodio je statistiku i po

pisivao rtve u Pivskoj upi. Posle detaljnog istraivanja, usta
novio je da broj rtava u Pivskoj upi iznosi 1080. Blagojevi
je obilazio sela u pomenutom kraju neposredno posle prolaska
Princ Eugen divizije, i bio svedok uasa koji je ova jedinica
ostavila za sobom. Samo u rodu Blagojevia, odakle je poticao,
ubijeno je 282 osobe.
Vie svedoka dalo je izjavu zloinima Princ Eugen di
vizije nad zarobljenim partizanima. Duan Kolanovi, koji je
prisilno uzet za vodia midhuberovog 14. puka tokom ofanzive na Sutjesci, govorio je zverskom ubijanju 150 ranjenika
u dve partizanske bolnice na Koritniku. Svedok Rado Raoni
iz Pljevalja za vreme ofanzive na Sutjesci nalazio se u jednoj
od mnogobrojnih kolona ranjenika. Nemci su kod mosta Po
pov Most napali tu kolonu. Raoni je uspeo da se spase sakri
vanjem u gustoj visokoj travi, odakle je gledao ta se deava.
Po njegovim reima, nemaki vojnici su posle napada bomba
ma krenuli da kolju ranjenike, jednog po jednog. Stradalo je
izmeu 60 i 70 partizana. Svedok Boidar Jovanovi izjavio je
na sudu da je gledao kako su nemaki vojnici iz Princ Eugen
divizije ubili 50 ranjenih partizana. Jedan od vojnika na oi
gled svojih oficira, noem je zaklao ranjenika i njegovu krv
uzeo u porciju.
Na suenju su protiv midhubera svedoili i pojedini oficiri
i podoficiri iz Princ Eugen divizije. Porunik dr Eugen tumpf
izjavio je: - Najkrvoloniji oficiri iz Princ Eugen divizije bili su
August midhuber i Herbert Folmer. midhuber je nareivao
masovne pokolje. - Ove navode potvrdili su i sanitetski pod
oficiri iz Princ Eugen divizije Jozef Durst, Ignac Nil i Kristof
Taninger.
Ubijali su folksdojeri, pripadnici divizije Princ Eugen i dru
gdje po Srbiji, pa je njihovim zloinima na Kopaoniku, 12. ok
tobra 1942. u selu Kriva Reka, zabiljeeno slijedee (S. Boovi,
nav. djelo, str. 115):

58

GORAN BABI

Ne samo u Krivoj Reci, ve i u okolnim selima i zaseocima

ubijali su mukarce, ene i decu na njivama, ispred kua, tala
i magacina. Kada su shvatili ta se dogaa, stanovnici sa ovog
podruja pokuali su da nau spas beanjem u ume, ali nisu
svi uspeli u tome. Pripadnici Princ Eugen divizije zarobili su
45 civila i odveli ih u pravoslavnu crkvu u Krivoj Reci. Nedugo
zatim, crkvu su minama i bombama digli u vazduh.
Kada se divizija povukla, metani su poeli da se vraaju
kuama. U neposrednoj blizini crkve, zatekli su ostatak lea
Cvetkovi Janka koji je ispeen na ranju. Malo dalje, u kru,
naen je le Miladina Rizaka. Na putu, kod strugare Veljka uria, naeni su leevi Vladislava ovia i Radoslava Lukia.
U zaseoku Jankovia, u spaljenoj kui Dobrivoja Jankovia, za
teeno j e l i ugljenisanih leeva. Pored kue Borisava Jankovia
naeni su leevi Borike Mitrovi i njeno dvoje dece od 10 i 12
godina. U istom zaseoku, kod esme, naen je le Borike Simi,
koja je u naruju drala dete svog devera Svetomira. Uz samu
umu naen je le njene devojicc od godinu i po dana. S dru
ge strane esme, naen je le sina Svetomira Simia, ivorada,
starog sedam godina, a malo dalje, le njegovog drugog sina,
Radoslava od est godina. Po svedoenju Branislava Jankovia,
u ovom zaseoku ubijeni su i njegov otac Obrad, majka Stojadinka,
brat Radovan, sestra Desimirka, sin Gordan od etiri godine, ena
Desanka i stric Gvozden.
U zaseoku Novi, po iskazu lanova porodice Novi, ubi
jeno je 27 lica. U zaseoku Nikezia, po navodima preivelih, ubi
jeno je 27 metana, od kojih najstariji Teofilo imao je 72 godine,
a najmlaa Vera, est meseci. I u drugim selima oko Krive Reke
(Makovac, Mramor, Baevci) ubijeno je vie desetina civila.
Akciju na Kopaoniku tab Princ Eugen divizije ocenio je
kao uspenu.
Boovi je u svojoj knjizi (str. 156-157) prenio i ono to su
dvojica pripadnika divizije Princ Eugen rekla svojim mjetanima za vrijeme dopusta. Tako je Petar Ler iz Glogonja (Banat)

PAOR SA BAJONETOM

59

mjetaninu Aurelu Opreanu rekao: Nai su potpuno podivljali,

gori su od Nemaca iz Rajha. Bajonetima ubijaju malu decu.
A Jakob Sele komiji Georgiju Faru iz Omoljice: To to rade
nai u Bosni nita ne valja. Izgubili su svaku kontrolu. Gledao
sam kako bace dete u vazduh, pa ga doekaju na bajonet. Nama
komunisti to nee oprostiti. Ja se iv odande neu vratiti.
Meutim, tako podivljali banatski folksdojeri u diviziji
Princ Eugen (inae mirni paori) inili su i drugaije greke
pravei probleme vlastitoj komandi. S. Boovi pie:
Pripadnici Princ Eugen divizije, posle zloina u Baltiima, krenuli su u izvianje prema selu Koutici. Njihova patrola
sukobila se pred ovim selom sa partizanskim odredom. U me
usobnoj razmeni vatre poginuo je jedan nemaki vojnik. Poto
su bili malobrojniji, nemaki vojnici su se povukli. Sutradan,
12. jula 1943. godine, znatno vee snage Princ Eugen divizije
upale su u Kouticu. Odmah su usledile represalije. Za kaznu
zbog ubijenog nemakog vojnika, streljano je ispred damije 70
stanovnika ovog mesta. Meu ubijenima bilo je 38 dece. Brzo
se pronela vest zloinu. Razlog nije bio masakr, ve to to su
rtve bili muslimani. I najvii nemaki vojni krugovi su se uz
nemirili. U toku je bilo formiranje SS muslimanske Handar
divizije i ovakav incident mogao je imati teke posledice po
odnose izmeu Nemaca i muslimana. Hajnrih Himler, ef SS-a,
naloio je generalu Arturu Flepsu, komandantu 5. brdskog
korpusa SS-a u ijem sastavu je bila i Princ Eugen divizija, da
sprovede istragu i podnese izvetaj.
Iako su u ranijim operacijama pripadnici Princ Eugen di
vizije na najmonstruozniji nain pobili veliki broj civila meu
kojima je bilo i puno dece, to nikoga iz nemake Vojne koman
de nije interesovalo jer se radilo Srbima. Nijedna istraga po
tom pitanju nije voena. Meutim, ovo je bio drugi sluaj jer
su (oima Vermahta gledano - G. B.) u pitanju bili saveznici.
General Artur Fleps podneo je izvetaj 7. septembra 1943.
godine. U njemu je istakao da porunik Juels, koji je komandovao

60

GORAN BABI

akcijom u Koutici, nije znao da su streljani civili muslimani.

Tako je na najbezbolniji nain po odnose izmeu Nemaca i
muslimana u Bosni reen sluaj Koutica. Zvanino, nemaki
vojnici nisu namerno ubili muslimanske civile, i to preteno
decu. Bila je to greka, tragini incident. ovom sluaju vie
se nije raspravljalo. Jedino se lokalno stanovnitvo u Koutici
sa uasom secalo 12. jula 1943. godine i greke divizije Princ
Eugen (str. 145).
Nije sutinski drugaiji ni sluaj koji se dogodio nekoliko
mjeseci kasnije i nekoliko stotina kilometara dalje. Rije je
zloinima folksdojera iz iste divizije u Sinjskom polju. Nai
me (Boovi, nav. djelo, str. 161), postoji ijedan ustaki dokaz
0 zloinima mirnih paora nad hrvatskim stanovnitvom, pa
Ravnateljstvo promibe za Dalmaciju, 3. aprila 1944. godine,
Glavnom ravnateljstvu za promidbu u Zagrebu podnosi iz
vjetaj u kome, izmeu ostalog, stoji:
Dana 28. oujka, izvele su njemake oruane snage akcije
ienja jednog dijela Sinjskog polja prema Kamenici. U sasta
vu njemakih oruanih snaga nalazili su se i odredi SS divizije
Princ Eugen. Meutim, namjesto pothvata ienja (misli se na
ienje od partizanskih odreda - G. B.) njemake oruane sna
ge, odnosno SS odredi, izveli su pothvat trijebljenjem najieg
1 najpotenijeg hrvatskog ivlja, a ispunjen tako strahovitim
detaljima da im ni oni iz najcrnje hrvatske prolosti nisu rav
ni. Klanje i ubijanje u ovim hrvatskim selima izvrili su odredi
divizije Princ Eugen koja se sastoji od folksdojera. Ono to je
najvanije, prigodom ovih pothvata, to je injenica, da su nje
maki vojnici pitali puanstvo da li je katoliko ili pravoslavno,
i na veseli odgovor svih seljana da su katolici i da nema ni jed
nog jedinog pravoslavca, odgovorili su strojnikom vatrom na
njih i paljenjem u hrpama. Prolazei i pljakajui ova sela, nje
maki vojnici su pitali pojedine starce i ene gdje su im sinovi,
te su ih na licu mjesta ubijali. Nisu samo bili ubijani mukarci
sposobni za oruje, nego isto tako ene, djeca i starci. Nije bio

PAOR SA BAJONETOM

61

zaklan samo pojedini lan obitelji, nego sva obitelj bez razlike.
To je najbjelodaniji dokaz da to nisu bili pothvati ienja, ne
go pothvati trijebljenja hrvatskog ivlja. ene su bile parane,
a mukarci razapinjani na tlu, a itave hrpe ivih ljudi u vatru
bacane. Ovakvih strahota i grozota svijet ne pamti, a teko e ih
vie ikad zapamtiti.
Ovdje se zavrava ustaki izvjetaj, a Boovi u nastavku
svoje knjige pie: Hrvatska javnost bila je okirana, a za zloin
su odmah saznali i najvii nemaki zvaninici. Panju nije iza
zvao samo veliki broj rtava ve i nain na koji su stradali. Hr
vati nisu mogli da veruju da su nemaki vojnici sa takvom bru
talnou pobili hrvatske civile. Poeli su ak sumnjati da meu
folksdojerima iz Princ Eugen divizije ima i banatskih Srba.
Koga poblie zanima kako se rasplela ova afera, neka se po
mui da nabavi tu knjigu, a ja sam se pomuio (i citirao neke
njene dijelove) da pokaem kakvi su uistinu bili ti mirni paori, koji su (po vlastitom sudu) podivljali arili i palili, klali i
strijeljali jednako srpske, muslimanske i hrvatske civile. Profe
sor bi da sve to ublai i relativizuje (ili bar da zabauri), a mene
sutinski zanima samo jedno - da li su one ene (iz sintagme
ene i djeca) znale za te zloine? Prema navedenim svjedoe
njima, cerekale su se nad prestravljenim jevrejskim starcima,
njihale su mrtvace objeene u parku i u nos i usta im gurale
granice, ali da li su duge tri godine znale ta tamo u Srbiji, Cr
noj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj rade njihovi muevi
i braa, sinovi, strievi, ujaci...? Zar ih to nije zanimalo? Zar
za odsustva tome nisu Saputale obno na jastuku? Zar im se
njihovi najblii nisu povjeravali? tome, tom krucijalnom
mjestu sveukupne njihove egzistencije, taki koja ih je smje
stila u potonje logore, u knjigama poput Dunavske vabice
(i drugim) nema ni slova. Na primjer, u toj knjizi (str. 101) na
vodi se da svjedokinja Marija ibul kae kako su se u Kultur
bund organizovali samo lenji Nemci, neradni, koji su bili
neki bezvezni ljudi koje mi nismo cenili i kako je njen nesretni

62

GORAN BABI

brat (koji je, inae, poginuo 9.

oktobra 1944. kao njemaki voj
nik kod Nia) nastojao da izbjeg
ne regrutaciju. I to je sve. A kad
bismo proeljali svu onu silnu
literaturu koja se jednostrano i
tendenciozno bavi ovom temom
(samo publikacije Arhiva podu
navskih vaba u Minhenu, prema
navodima iz knjige Genocid nad
nemakom manjinom u Jugosla
viji 1944-1948, obuhvataju 117
naslova), kad bismo, dakle, sve to
prouili, teko da bi se u tom mnotvu nala i jedna jedina rije
koja bi odgovornost za zlo i tragediju usmjerila na jedine prave
i stvarne krivce.
***
Teko da bismo na temelju brojnih naslova koji se bave bli
om ili daljom prolou Banata i zajednikim ivotom raz
liitih etnikuma na tom prostoru mogli da naemo odgovor
na pitanje otkud tolika ostraenost, pa i mrnja prema svojim
komijama druge vjere meu najveim dijelom ovdanjih folksdojera poetkom aprila 1941. godine. Iz korektnih spisa (knji
ga) Sreka/Felixa Milekera Povesnica slobodne kraljeve varoi
Vrca (I/II, reprint, Gradski muzej Vrac, Istorijski arhiv u Panevu, Vrac 2005), Zorana Janjetovia Deca careva, pastorad
kraljeva - nacionalne manjine u Jugoslaviji 1918-1941. (Insti
tut za noviju istoriju, Beograd 2005) ili Branka Belina Nemci
u Banatu (u zborniku Banat kroz vekove, Vukova zadubina,
Beograd 2010) ipak neemo saznati zbog ega se jedan miran
i trpeljiv ruralni element preko noi prometnuo u bestijalnu

PAOR SA BAJONETOM

63

nacistiku neman. Na to pitanje ne odgovara ni (prema mome

sudu) moda ponajbolja knjiga na ovu temu (monografija Slobodana Mariia Susedi, delati, rtve - folksdojeri u Jugoslavi
ji, Connect&Media Marketing International, u saradnji sa Cen
trom za dokumentaciju vojvoanskim Nemcima iz Paneva,
Beograd 1995). Svakako je zanimljiv kratak tekst (izlaganje) dr
Nikole Milutinovia, objavljen u prvoj svesci edicije Nove va
roi, posveenoj Panevu (Beograd, 1922). Iz tog devedeset go
dina starog izdanja (reprint Istorijskog arhiva u Panevu, 2011,
str. 8) donosim fragment pod meunaslovom Nemci:
Poslednje dve godine (od 1918. do 1920. - G. B.) iselio se
jedan deo neslovena, naroito Maara i pomaarenih ostalih
doseljenika, veinom inovnici i neznatan broj Nemaca. Panevo ima danas pored Srba samo jo veliki broj Nemaca. Ovi
Nemci dobili su novim stanjem posle Ujedinjenja u nacional
nom pogledu vrlo mnogo. Tek od dolaska srpske vojske u ove
krajeve nose i isto nemake ustanove nemaka obeleja. Njina
pevaka drutva, na primer, tek od onda uzimaju u svojim na
zivima i nemaka imena. Panevaki Nemci tek od Ujedinjenja
i Osloboenja i ovde, kao i u celoj Vojvodini, dobijaju dravne
osnovne kole sa nemakim nastavnim jezikom, nemake na
stavne razrede u gimnaziji, svoja nemaka prosvetna drutva.
Ipak panevaki Nemci, kao i ostali Nemci Vojvodine, sa malim
izuzecima, u dui i srcu ale to ih je nova njina drava izjedna
ila sa ostalim dravljanima. Nemaki srednji graanski stale
izgubio je onaj privilegisani poloaj to ga je imao kod Maara
kao glavni skutonoa njihovog ovinizma i obesti. Otuda pra
vog drutvenog ivota izmeu Srba i Nemaca jo nema u Pan
evu. Srbin Vojvoanin lako ne zaboravlja injene mu uvrede i
patnju, a ni Nemci ne pokazuju mnogo volje da sa svoje strane
to vie doprinesu, da bi se prolost izbrisala. Oni sa omalova
avanjem ismejavaju mnoge nespretnosti novog stanja (po kat
kad naalost ne bez svake osnove), to samo jo vema otuuje
jedne od drugih. Vreme e i tu uiniti svoje, uvereni smo.

64

GORAN BABI

Moemo se ne sloiti sa stavovima dr Milutinovia (od ko

jih neki i nisu tani), ali svega dvadeset godina kasnije poka
zalo se da je pisac ovog nevanog fragmenta jednog margi
nalnog izdanja umnogome bio u pravu, bar to se tie razvoja
dogaaja. Ispod prividnog mira i (malo)graanske uljudnosti
tinjali su bijesovi i bio je potreban samo fitilj (Hitler) i inten
zivna nacifikacija da ta bomba eksplodira i privid raznese u
paramparad.
* * *

Neki e moda rei da sam u ovom tekstu donekle pre

tjerao sa tretmanom ena i djece, pa sam duan da svoj in
teres za ovu podtemu dodatno objasnim. Rije je tome da
je iz logora Staro sajmite (nacistikog a ne ustakog, kao to
ileti podvaljuje), u kojemu je, poetkom 1942. godine, u
kamion - duegupku morala da ue i moja baka, majka moje
majke, pijanistkinja i Jevrejka, Beograanka Ana Brajder. Iz
tog kamiona je njeno mrtvo tijelo izbaeno u Jajincima, u
movitom beogradskom podavalskom predgrau, gdje je naj
prije pokopano u nekom jarku zajedno sa ostalim enama
(i djecom), da bi koje ljeto kasnije, kad su zlikovci unitavali
tragove zloina, bilo iskopano i spaljeno tako da mu danas
vie nema traga.

logoru Staro sajmite (uz svu relevantnu literaturu) mo

da najuvjerljivije svjedoe etiri pisma koja su ostala iza Hilde
Daj, studentkinje arhitekture - dobrovoljne bolniarke, koja
je svojevoljno rtvovala svoj mladi ivot da bi u najteim a
sovima pomogla nemonima. Ona ta pisma, te dokaze raz
voju panike, alje svojim drugaricama Mirjani Petrovi i Nadi
Novak, kerki Viktora Novaka. Evo tog slabije poznatog svje
doenja (pisma se inae uvaju u arhivu Jevrejskog istorijskog
muzeja u Beogradu):

65

PAOR SA BAJONETOM

Prvo pismo
Nado, draga moja,
Sutra ujutru polazim u logor. Mene niko nee naterati,
ja ne ekam na poziv. Javljam se dobrovoljno da poem sa
prvom grupom koja polazi iz Dorda Vaingtona 23, su
tra u 9 sati ujutru. Moji su protivni mojoj odluci, ali ja mi
slim da e me barem ti razumeti: ima toliko ljudi kojima
je potrebna pomo, da ja moram po nalogu svoje savesti
da preem preko sentimentalnih razloga u vezi sa poro
dicom i kuom i da se potpuno stavim u slubu drugih.
Bolnica ostaje jo u varoi, a upravnik mi je obeao da e
me ponovo primiti kada se bolnica bude doselila u logor.
Potpuno sam mirna i staloena i uverena da e sve ispasti
dobro, ak iznad mojih optimistikih pretpostavki. Misliu esto na tebe, ti zna, a moda i ne, ta si za mene pred
stavljala - to e i ubudue. Ti si mi najlepa uspomena iz
mog najprijatnijeg perioda - iz druine.
Nado moja draga, ja te mnogo, mnogo volim.
Hilda
7. decembar 1941.

Drugo pismo
Draga moja Mirjana,
Piem ti iz talske idile leei na slami dok se umesto
zvezdanog neba nalazi nad mojom glavom drvena konstruk
cija krova paviljona br. 3. Sa moje galerije (tree) koja se sa
stoji iz niza dasaka, a na kojoj nas tri imamo svaka po 80 cm

66

GORAN BABIC

u irini ivotnog prostora, posmatram ovaj lavirint, odnosno

mravinjak bednika ije su tragedije brojne kao i oni koji ive
ne zato sto su svesni da e jednom biti bolje, ve zato to ne
maju snage da prekinu sa ivotom. Ukoliko je to to.
Mirjana draga, tvoje pismo to si ti, volim ga kao to
volim tebe. Tvoje rei i oseanja lepi su kao i tvoja spoljanost, a tvoje saoseanje veliko kao sve drugo lepo to
je specifino tvoje. Nemoj da se divi jednom oveku koji
ima brze akcije. Drugi moda imaju vie altruizma, a ma
nje energije, vie skromnosti nego ambicije, pa su im dela,
mada velika, skrivena, a dela drugih vie padaju u oi svo
jom odlunou i brzim izvoenjem.
Mirjana draga, ovde sada ima 2.000 ena i dece, skoro
100 odojadi za koje ne moe ni mleko da se kuva jer nema
ogreva, a prema visini paviljona i jaini koave moe ve da
izrauna stupanj toplote. itam Hajnea i on mi prija, mada
imamo klozet udaljen pola kilometra, i to za petnaest osoba
najedanput, mada smo do etiri sata dobili samo dva puta
malo kupusa za koji se vidi da je u vodi kuvan, mada leim
na malo slame, a deca sa sviju strana i svetlost gori cele no
i, mada viu na nas Idiotische Saubande [idiotska svinjska
bando] itd., mada nas zovu svaki as na zbor i sve prestupe
strogo kanjavaju. idova ima dosta. Ja sam poela danas sa
radom u ambulanti, tj. jednom stolu sa nekoliko flaa i gaze,
za kojim je samo jedan lekar, jedna apotekarka i ja. Posla ima
dosta, ljudi, to jest ene padaju u nesvest itd. Ali se u veini
sluajeva dre vie nego junaki. Retke su suze. Naroito kod
omladine. Jedino to mi nedostaje jeste pristojna mogunost
za umivanje. Nama e doi jo 2.500 osoba, a ima svega dva
lavaboa, tj. esme. Postepeno e sve doi u red, i u to nima
lo ne sumnjam. Bolnica e biti u jednom drugom paviljonu.
Broje nas esto, iz istog razloga su i paviljoni ograeni icom.
Nimalo ne alim to sam dola, ve sam zadovoljna svojom
odlukom. Ako u svaka dva dana moi toliko da uradim za

67

PAOR SA BAJONETOM

druge kao ova dva, onda e cela stvar imati mnogo smisla. Ja
znam, vrsto sam ubeena u to da je ovo samo prolazno (to
ne iskljuuje mogunost da to traje i nekoliko meseci), kraj
e biti dobar i ja sam unapred zadovoljna. Stiem svakodnev
no mnogo poznanstava, iskustva, upoznajem ljude sa njihove
prave strane (retki su oni koji i ovde glume). Mnogi ljudi se
primaju kojekakvih komandanttina. Mada bih mogla, ja se
takvih stvari ne primam, moje ambicije nisu upuene u tome
smeru. Mirjana draga, ti e me prepoznati, ja se neu prome
niti, tek sada oseam po svojoj staloenosti da sam prilino
izgraena i da spoljne stvari slabo utiu na mene. Samo bih
volela da mojim roditeljima ova aa bude poteena.
Pogledala sam, draga, na tvoj prozor kad su nas ka
mionom vozili na Sajmite, ali tebe nisam videla. Kada se
idueg puta sretnemo, moramo da nadoknadimo u smi
slu rugarstva sve ono to tokom godine nismo inili. ta
znas, moda je tek taj rastanak tako neobian... [tekst
neitak] .. .da doznam koliko te volim, koliko sam vezana
za tebe mada tako esto nisam bila s tobom.
Mirjana draga, ostani takva kakva jesi, jer si zlatna i ja
te mnogo volim.
Tvoja Hilda
9. decembar 1941.

Tree pismo
Nado, zlatna moja,
Nije bila ba romantina scena u kojoj sam dola do
tvog pisma, naime nas dve sestre na elu sa jednom apotekarkom organizovale smo kuvanje aja i mleka (ukoliko
su to ene ponele sobom jer se ovde niti ta moe poslati,

68

GORAN BABI

niti ovamo stiu paketi) na dvanaest piritus kohera - i ba

pri tom kuvanju uz najveu galamu iznutra i spolja dok su
mi tekle suze zbog dima i spiritusa, potekle su mi prave,
iskrene, olakavajue suze itajui tvoje pismo.
Ovde je tako - ne znam kako da ga okarakteriem, jed
nom rei jedna velika tala za 5.000 i vie ljudi, bez zida, bez
ograde, sve u istoj odaji. Pojedinosti ovog arobnog zamka
sam opisala Mirjani, pa mi se ne da da ponavljam. Dobijamo ili doruak ili veeru i to uz najpogrdnije rei - srea
jo, oveku proe apetit pa nije gladan. Za ovih pet dana je
bilo etiri puta kupusa. Inae je divno. Naroito u pogledu
na nae susede - Ciganski logor. Danas sam bila tamo i oi
ala 15 valjivaca i namazala ih. Meutim, mada sam posle
ispekla ruke do laktova krezolom, ipak je posao nekoristan,
jer kad zavrim sa drugom partijom, bie prva opet valjiva.
Uprava logora je u banatskim rukama, sistem nepoti
zma, odnosno Ijubavnicizma, ali mi Beograani smo suvi
e pitomi, a oni to koriste, jer prvi devojci onome i devojka. Svakih sto ljudi ima blok komandanta, obino neku
balavicu od 16. do 20. godine, a inae danas su izabrali od
devojaka od 16.23. godine 100 lagerpolicista. Ja sam se sa
krila jer poznajem moju osobitu naklonost prema policiji
ma koje vrste. Kakav kriterijum pri tom uzimaju, poznato
je samo njima.
Sad je pola jedanaest, leim i pod sobom oseam slamu
(divan predmet naroito kad se ispuni buvama) i piem ti.
Vrlo sam zadovoljna to sam ovde bila od prvog trenutka,
ovek doivljava toliko interesantnih i neponovljivih stvari
da bi bilo teta ispustiti koju. Mada na sve nas ima samo dve
esme, ipak sam ista jer se dignem pre pet i idem da se cela
umijem. Ovde se za sve stoji u redu. Ljubazno od njih to
vebaju nae strpljenje. Samo bi srea bila da se svuda stigne
na red. To ve tee ide. Danas su svu decu (muku) i odra
sle ljude, koji su kao bolesni bili sa nama, ne znamo kud

pa o r

SABAJONETOM

odveli - pa da, monotonija bi smetala napetosti naih i

vaca. Moe da zamisli larmu koju ini vie od 5.000 ljudi,
zatvorenih u jednu odaju, danju ne uje ni sopstvene rei,
nou ima besplatan orkestar plaa dece, hrkanja, kaljanja
i ostalih tonova. Imam posla od pola sedam ujutru do pola
devet uvee, danas i due, ali e se i to urediti im bolnica
bude stigla, a to e verovatno biti za koji dan. Kurir bolnice
dolazi svakodnevno ovamo, a danas je i Hans bio i od njega
sam doznala neprijatnu vest da e moji sutra doi. Ovakav
week-end nije nimalo preporuljiv, naroito ne za moje ro
ditelje i Hansa kome je potrebna dobra hrana. Uzeli su nam
sav novac i nakit, sem 100 dinara po glavi. Jedino u emu ne
tede je elektrika koja gori i nou, te mi ometa san moj pra
vedni. Moja ambicija mora da bude uvek zadovoljena, jer
elim uvek sve u superlativima. A i ovo je jedan svoje vrste.
Otkako sam tu vrlo sam mirna, mnogo radim i to sa ogrom
nom voljom i oseam savreni preokret. Dok sam ranije na
slobodi mislila stalno na logor, sad sam za pet dana tako
navikla na njega da uopte njemu ne mislim, ve mnogo
lepim stvarima, kao to su - ti ve zna da ja mislim mnogo
na tebe. Uvee itam. Mada smo smeli da ponesemo samo
toliko koliko sme da se ponese, ja imam Verter, Hajnea,
Paskala, Montenja, engleski i hebrejski udbenik. Tako mala
biblioteka, a ini mi se ipak od ogromne koristi.
Nado moja, ne piem to samo zato to mi je elja, ve
vrsto ubeenje: videemo se uskoro. Ja nemam nameru da
ovde letujem, a nadam se da e oni (sa velikim O) uzeti moje
namere na razmatranje. Reenje njihovo oekujem uskoro.
Nado moja, moram da spavam, sutra u se rano dii,
a snagu hou da uvam. Zdravo, mila moja, bojim se da
mislim na tebe u ovoj prljavoj tali da ne kvarim onu sve
tinju koju tebi nosim u sebi.
Mnogo tebe, mamu, Jasnu i ostale srdano pozdravlja
jedan veseo dobrovoljac.

69

70

GORAN BABI

etvrto pismo
Mila moja,
Nisam ni mogla da pojmim da e na susret, mada sam
te oekivala, da ostavi, naini u meni takvu buru oseanja,
da unese jo vie nemira u ovo haotino stanje moje due
koja ne moe nikako da se smiri. Svim filozofiranjima je
kraj na ianoj ogradi i realnost kakvu vi van nje ne moete
ni izdaleka da zamislite jer biste od bola urlali - prua se u
potpunosti. Ta realnost je nenadmana, naa beda ogromna,
sve fraze jaini duha padaju pred suzama od gladi i zime;
sve nade skorom izlasku gube se pred jednolinom per
spektivom pasivnog bivstvovanja koje ni po emu na svetu
ne lii na ivot. To nije ni ironija ivota. To je njegova naj
dublja tragedija. Moemo da izdrimo ne zato to smo jaki,
nego stoga to nismo svakog trenutka svesni svoje beskrajne
mizerije u pogledu svega, svega to sainjava na ivot.
Ve smo tu skoro devet nedelja i jo sam pomalo pisme
na, jo umem pomalo da mislim. Svako vee, bez izuzetka,
itam tvoja i Nadina pisma i to mi je jedini trenutak kada
sam neto drugo, ne, samo Lagerinsasse [logoraica]. Robi
ja je zlato prema ovome, mi ne znamo ni zato, ni na to, ni
na koliko smo osueni. Sve na svetu je divno, i najbednija
egzistencija van logora, a ovo je inkarnacija sviju zala. Svi
postajemo zli jer smo gladni, svi postajemo zajedljivi i broji
mo jedan drugom zalogaje, svi su oajni - a ipak se niko ne
ubija jer smo svi skupa jedna masa ivotinja koju prezirem.
Mrzim nas sve jer smo svi jednako propali.
Blizu smo sveta, a tako udaljeni od svih. Ni sa kim ne
mamo veze, ivot svakog pojedinca napolju tee isto tako
dalje, kao da se pola kilometra dalje ne odigrava klanica
est hiljada nevinih. Svi smo jednaki po svome kukavilu
ku, i vi i mi. Dosta!

PAOR SABAJONETOM

Ja ipak nisam takav nejunak kao to bi po ovome mo

gla da sudi. Podnosim sve to mene pogaa lako, bezbol
no. Ali ta okolina. To je ono to me nervira. Ljudi mi idu
na ivce. Ni glad od koje plaes, ni zima pri kojoj ti se voda
u ai i krv u ilama sledi, ni smrad latrina, ni koava, nita
nije tako odvratno kao gomila koja zasluuje saaljenje,
a ti joj ne moe pomoi, nego se staviti iznad nje i prezre
ti je. Zato taj svet govori uvek samo onome to vrea
njegova creva i ostale organe vrlo cenjenog kadavera. A propos, pre neki dan smo ureivali leeve, bilo ih je 27 u tur
skom paviljonu, i to sve u front. Meni nita vie nije od
vratno, ni moj prljavi posao. Sve bi se moglo samo kad bi
se znalo ono to se ne moe saznati - kada e se otvoriti
kapije milosti. Kakve li namere imaju sa nama? U stalnoj
smo napetosti: hoe li nas streljati, dii u zrak, transportovati u Poljsku? To je sve sporedno! Sadanjost samo treba
preskoiti, nije nimalo prijatna, nimalo.
Sada je pola tri, deuram celu no u ambulanti (svaku
etvrtu no) u paviljonu kalju u horu i uje se kloparanje
kie sa krova. Ovde u ambulanti pui se furuna dozlaboga,
ali se dima ne nadimi...
Ovo je moj najuzbudljiviji dan u logoru. eleti neto
toliko, pa da se to ispuni vie je nego srea. Moda emo
se jednom ivi izvui odavde u jedan sreniji ivot, jer to
tako strano, mada ve malokrvno elimo.
Mirjana, moja draga, mi smo roblje zarobljeno, mnogo
manje jo od toga, mi nismo ni koliko gubavci, mi smo jed
na prezrena i gladna horda, a kad i pored toga ovek ugleda
malo ivota, a to si ti, oseti toliko novih ivotnih sokova
da struje u njemu. Samo, da, ovo veno samo - otrgnuti
se posle toga od ivota toliko je bolno i gorko da ni more
suza prolivenih nije dovoljno merilo. Kako mi je tek sada
teko. Plaem i svi se smeju: Zar ti koja vues kao muka
rac sme da plae kao sentimentalna iparica!

71

72

GORAN BABI

Ali ta u kad mi je tako grozno teko pri dui. To je

refren koji celu no ponavljam. Znam da nema izgleda da
emo skoro izai, a napolju ste ti i Nada, jedino to me ve
zuje za Beograd koji po nekoj neshvatljivoj kontradikciji
istovremeno strano mrzim i strano volim. Ti ne zna,
kao to ni ja nisam znala, ta to znai biti ovde. elim ti
da nikad ne sazna. Ve kao dete bojala sam se da me ne
zakopaju ivu. I ovo je neka vrsta prividne smrti. Hoe li
posle nje biti nekog vaskrsenja? Nisam nikad toliko mislila
na vas dve kao sada. Stalno razgovaram sa vama i elim da
vas vidim jer ste vi za mene onaj izgubljeni raj.
Ljubi vas vaa logorka

Germanistu iletia bih usput podsjetio da nisu ene, tih

nekoliko hiljada nesretnica stjeranih u icu Starog sajmita, ui
nile nikakvo zlo enama stjeranim u icu Knianina ili Gakova
jer su ve 1942. godine bile ubijene. Ove druge, meutim, 1942.
godine nisu uinile ba nita (a mogle su) da sprijee zloin na
Starom sajmitu, a time ujedno i vlastito stradanje tri godine
kasnije. Ili da se slino objasni i Gajgeru - nisu oni muenici iz
Jasenovca ubili ustaiju na Blajburgu, ali oni sa Blajburga (ne svi
nego veina) jesu pobili one (ne sve nego veinu) u Jasenovcu.
Tako stoji stvar sa enama i djecom. Neka bilo koje drutvo
podunavskih vabica jednog dana primi za poasnog lana Hildu Daj. Tad emo im, moda, povjerovati.

* * *

Kad se ovjek suoi sa protivnikom kakav je prof. dr Z. ileti, mora biti spreman na sve, te na vrijeme predvidjeti mo
gui niski udarac, podvalu ili opainu. Jedna od tih mogla bi

PAOR SA BAJONETOM

73

biti i optuba da stavljam znak jednakosti izmeu hitlerovtine

i folksdojera kao takvih, premda to nikad i nigdje nisam rekao.
No, za svaki sluaj, tj. da predupredim sve sline pokuaje, do
nosim u nastavku dui spisak folksdojerskih imena (objavljen
inae u pomenutoj knjizi Slobodana Mariia), spisak prema
kojem osjeam samo potovanje i naklonost. Ve se iz samog
naslova koji je autor dao tom fragmentu svoje poteno napisane
knjige mogu sasvim jasno vidjeti razlozi zbog kojih integralno
citiram jedan ipak opseniji popis. No imena navedena na nje
mu zasluuju da ih pomenem u svakoj prilici. Dakle FOLKSDOJERI POLITIKI AKTIVNI PRE RATA,
PRIPADNICI POKRETA OTPORA, UESNICI NOB-a,
NARODNI HEROJI JUGOSLAVIJE I NOSIOCI
SPOMENICE 1941. GODINE
Vie stotina pripadnika nemake manjine izmeu dva rata
u Jugoslaviji pripadalo je socijalistima, aktivistima sindikalnog
pokreta, zabranjenoj KPJ i uestvovalo je u tadanjem politi
kom ivotu levo orijentisanih politikih organizacija.
Oko 2.000 jugoslovenskih folksdojera aktivno je uestvo
valo u NOB-u, Pokretu otpora ili pomagalo partizane tokom
rata. Tako je, na primer, meu 260 lanova KPJ u Sremu tokom
rata bilo i 20 sremskih folksdojera - isto koliko i Hrvata. Ovo
je pregled najpoznatijih, sa dostupnim podacima:
Ema vajcer
Tomica Rajnpreht (umrla pred rat)
Margita Sitar i
Brehta Beks bile su 1940. godine lanovi ilegalne organiza
cije SKOJ i KPJ u zemunskoj fabrici trikotae Sava.
Ema ener, lan SKOJ-a iz Zemuna, sa dva brata, majkom i
ocem odlazi 1941. godine u partizane.
Ferko Rajnpreht
Katica Jung i (suprug)

74

GORAN BABIC:

Hajnrih Jung su 1940. godine bili lanovi rejonskog komiteta

SKOJ-a za Zemun - Beaniju, a 1941. zajedno odlaze u partizane.
Johan Koar, lan ilegalne KPJ,
Vukain Lajbenperger, lan ilegalne KPJ,
Josef Lajbenperger, lan ilegalne KPJ,
ura Bauer, lan ilegalne KPJ,
Adam Demant, lan ilegalne KPJ,
Josip Hendar, lan ilegalne KPJ (uhapen od ustaa 1942.
i streljan), svi su kao lanovi ilegalne KPJ po nalogu pristupili
poluvojnoj organizaciji Deutsche Manschaft.
Julijana Koar,
Andrija Klajn i
Dragan Rajnpreht, uesnik NOR-a, lan KPJ, pukovnik
JNA, nosilac Spomenice 1941. godine.
Ferdinand Rajnpreht, uesnik NOR-a, nosilac Spomenice
1941. godine
Jozef Ferdinand
Anton Volpert i
Franc Kana (koji je docnije po nalogu KPJ uao u Crnu
policiju - Schwarze SS Polizei), ulanili su se u Kulturbund po
zadatku.
Jozef tumpf, roen 1911. godine u Pazovi, odlazi na studije
u Nemaku. Meutim, kao antinacista biva uhapen i poslat u
koncentracioni logorl933. godine. Nakon mobilisanja u Vermaht bei partizanima. Kod formiranja Prve proleterske briga
de 1942. godine, tumpf je bio u stroju kao borac Kragujevakog bataljona. Nosilac Spomenice 1941.
Jaa Rajter iz Zemuna primljen je u KPJ 1940. godine. Kao
ilegalac - lan Pokreta otpora 1941. prati Tita na putu iz Beo
grada na slobodnu partizansku teritoriju u Srbiji. Nosilac Spo
menice 1941.
Aleksandar T. Devald, predratni lan SKOJ-a, zarobljen sa
partizanima 1942. godine kod Valjeva i streljan od etnika.
Toma Devald stariji i supruga

PAOR SA BAJONETOM

75

Franciska Devald, predratni sindikalni radnici i aktivisti,

streljani na Sajmitu 1943. godine.
Toma Devald mlai, predratni aktivista, lan ilegalne KPJ,
pripadnik Pokreta otpora i veza sa narodnim herojem Jankom
Lisjakom Pukom. Nosilac Spomenice 1941.
Martin Celer, predratni aktivista i lan SKOJ-a, uesnik
NOR-a, nakon rata prevodilac i sekretar kod sekretara KP De
mokratske Republike Nemake Valtera Ulbrihta.
Franc Vojnberg, simpatizer NOB-a i aktivista iz sela Bemena, 1944. prelazi na partizansku teritoriju sa kamionom punim
opreme i oruja.
Erih Filberman iz Rijeke, mobilisan u SS diviziju Branden
burg. Tajno je radio za Pokret otpora, 1943. uhvaen i streljan
kod Banje Luke.
Mirko Toner, lan SKOJ-a, zapalio je 27. jula 1942. godine
redakciju lista Novo Vreme u Beogradu. Uhvaen i streljan.
Emilija Greti, lan SKOJ-a, uesnik NOR-a, nosilac Spo
menice 1941.
Rajnhard Klajn, iz sela Bemena, tokom rata pomagao lo
kalnoj partizanskoj bazi i NOP-u.
Elizabeta Elza Kosar, zvana Crvena vabica, lan SKOJ-a,
KPJ, uesnik NOR-a, major JNA, nosilac Ordena za hrabrost,
nosilac Spomenice 1941.
Josip prajcer, lan SKOJ-a, uesnik NOR-a, pukovnik JNA,
nosilac Spomenice 1941.
Josip ener, predratni lan KPJ, uesnik NOR-a, nosilac
Spomenice 1941.
Herman ener Gandi, predratni lan KPJ, uesnik NOR-a,
zamenik politikog komesara bataljona, nosilac Spomenice
1941.
Ema ener, predratni lan SKOJ-a, uesnik NOR-a, nosilac
Spomenice 1941.
Arnold Rajh, predratni lan KPJ, obavetajni oficir u tabu
Sremskog partizanskog odreda, nosilac Spomenice 1941.

76

GORAN BABIC

Silvester Fogl, lan mesnog komiteta KPJ za Zemun, pogi

nuo u NOB-u. nosilac Spomenice 1941.
Janko Fogl, lan Gradskog odbora KPJ za Zemun, poginuo
u NOB-u. Nosilac Spomenice 1941. Danas jedna ulica u Zemu
nu nosi ime po brai Fogl.
Anica Fogl, aktivista Pokreta otpora.
Johan (Ivan) Muker, predratni aktivista, lan KPJ, poginuo
u NOR-u. Narodni heroj Jugoslavije. Jedna osnovna kola u
Smederevskoj Palanci danas nosi ime Heroj Ivan Muker.
Dragan Mauzer, lan SKOJ-a sa ukarice, iz Beograda.
Matija Hui, lan Okrunog komiteta KPJ za Srem.
ura Burger, lan SKOJ-a.
Otto Burger, lan SKOJ-a.
Lenka Gauder, lan SKOJ-a.
Anica , lan SKOJ-a, uesnik NOR-a, nosilac Spome
nice 1941.
Anica Daus Crna, lan SKOJ-a, uesnik NOR-a, partijski
rukovodilac, nosilac Spomenice 1941.
Irena Mati Fogl, uesnik NOR-a, nosilac Spomenice 1941.
Branka P. Bader, uesnik NOR-a, poginula 1944.
Andrija Miler, predratni aktivista.
Margita Vuk, lan KPJ pre rata.
Stevan Meri, predratni aktivista.
Stefan Rll, pripadnik Pokreta otpora.
Ana Marija Sep, lan SKOJ-a, ki fotografa Josefa iz Borova,
simpatizera NOP-a.
Kristina Vigler, lan KPJ, streljana 1943.
Sima A. Geduldig, aktivista, streljan 1943.
Helena Ajzele, streljana 1943.
Petar Majer, streljan 1943.
Braa Lenard, lanovi SKOJ-a, streljani 20. septembra 1942.
na Banjici
Karlo iz Alzasa, maloletni kurir u odredu Ernest Thelmann.

PAORSABAJONETOM

77

Rudolf Waupotis, prvi komandir odreda Ernest Thelmann.

Lujza Pihler (Borka Demi), uesnik NOR-a, panski borac.
Hans Ivan Pihler, panski borac, uesnik NOR-a.
Adam tajbrikner, zamenik politikog komesara odreda
Ernest Thelmann.
Jozef Krihner, komandir voda u odredu Ernest Thel
mann.
Johan Maak, komandir voda u odredu Ernest Thelmann.
Jozef Bot, politiki delegat u odredu Ernest Thelmann.
Friz Jung, politiki delegat u odredu Ernest Thelmann.
Berta tumberger, sekretar SKOJ-a u odredu Ernest Thel
mann, bolniarka, poginula.
Wilhelm Spiker Vili, iz sela Grainaca, borac u odredu Er
nest Thelmann.
Tonka Kop, borac u odredu Ernest Thelmann.
Rudolf Frank, bombas u odredu Ernest Thelmann
Stjepan Lerani, borac u odredu Ernest Thelmann.
Erwin Kaucman, politiki komesar u odredu Ernest Thel
mann.
Otto Kaucman, politiki komesar u odredu Ernest Thel
mann (posle brata).
Helena Kaucman, borac u odredu Ernest Thelmann (maj
ka Otta i Erwina).
Johan Kaucman, borac u odredu Ernest Thelmann (otac
brae Kaucman).
Jozef Marko, iz sela Crmac kod D. Miholjca, borac u odredu
Ernest Thelmann.
Johan Andelfinger, borac u odredu Ernest Thelmann.
Irma Vine, bolniarka u odredu Ernest Thelmann, pogi
nula 1944.
Rindl Miler, borac u odredu Ernest Thelmann.
uro Fon, borac u odredu Ernest Thelmann.
uro Lasinger, borac u odredu Ernest Thelmann.

78

GORAN BABI

Jakob tok, borac u odredu Ernest Thelmann.

Antun Acinger, borac u odredu Ernest Thelmann.
Karlo Bernas, lan Okrunog komiteta KPJ za Srem.
Stefan Mergl, uesnik NOR-a.
Alojz Reberek, uesnik NOR-a.
Stefan Faor, uesnik NOR-a.
ura Feld, uesnik NOR-a.
Mia Feld, uesnik NOR-a.
Pavle Feld, uesnik NOR-a.
ore Hartman, uesnik NOR-a.
Slobodan pender, uesnik NOR-a.
Franc Hambijah, uesnik NOR-a, borac u odredu Ernest
Thelmann.
Stjepan Miler, uesnik NOR-a, borac u odredu Ernest
Thelmann.
Franc Ringel, uesnik NOR-a, borac u odredu Ernest Thel
mann.
Adam Kenig, uesnik NOR-a, borac u odredu Ernest Thel
mann.
Klaus Leve, Nemac iz Berlina, prebegao iz Vermahta parti
zanima, borac u odredu Ernest Thelmann.
Johan Slarp, uesnik NOR-a, borac, najbolji strelac u odre
du Ernest Thelmann.
Johan Muher, sa jo etiri lana porodice uesnik NOR-a,
borac u odredu Ernest Thelmann.
Vinfrid Kaufman, iz Austrije, prebegao iz Vermahta parti
zanima, borac u odredu Ernest Thelmann.
Karlo Hajnz, uesnik NOR-a.
Ljubomir tifl, uesnik NOR-a.
Franjo Pihler, uesnik NOR-a.
Anton Kramer, uesnik NOR-a, poginuo.
Johan Stoler, uesnik NOR-a, poginuo.
Sofija A. Rajtgertner, lan Pokreta otpora iz Dobanovaca.
Sinia Bogner, aktivista Pokreta otpora.

PAOR SA BAJONETOM

79

Toma Granfil, aktivista i docnije politiki radnik, ambasa

dor Jugoslavije u SAD.
Franc Kafl, aktivista Pokreta otpora.
Irena , aktivista Pokreta otpora.
Franc Pocman iz Peinaca, saradnik i pomaga NOP-a.
Johan Pocman, uesnik NOR-a.
Rada Rajcer, uesnik NOR-a iz Peinaca, bomba u odredu
Ernest Thelmann.
Antonija Rajnpreht, lan KPJ (umrla pred rat).
Dr Zdenko Kraus, lekar, uesnik NOR-a.
Dr Ljuba Nojman, lekar, uesnik NOR-a.
Dr Kreimir Majer, lekar, uesnik NOR-a.
Dr Fredo Herstsoner, komandant bolnice u NOR-u.
Dr Stjepan tajner, lekar, uesnik NOR-a.
Dr Zora Goldmidt, lekar, uesnik NOR-a.
Zlatko najder, uesnik NOR-a, predratni aktivista, sportista.
Aleksandar Arnold, uesnik NOR-a, predratni aktivista,
sportista.
Adam Gumbi, lan Socijalistike partije Austrije, jedan od
prvih lanova KPJ (od 1921), rodom iz Rume.
Dura Miler, uesnik NOR-a, zamenik komandanta ete.
Bora Keler, uesnik NOR-a, desetar, ranjen u NOR-u.
Vukain Lajbenperger, zamenik komandanta ete - vaba.
Josip Joa temberger, politiki komesar u NOR-u.
Spasa tinger, uesnik NOR-a, poginuo 1942.
Franja Fridrih, uesnik NOR-a.
Josif Helil, uesnik NOR-a, ranjen 1943.
Joca Vimer, komesar ete u NOB-u.
Stefan Krane, uesnik NOR-a.
Nada tark, narodni heroj, rodom iz Slavonije.
Braa Onhausen, poginula u NOR-u (dva od etiri njena
brata bili su u partizanima, a dva se borila u SS odredima - po
ginuli na ruskom frontu).

80

GORAN BABI

Andrej Majer, uesnik NOR-a, lan KPJ.

Karlo Tomas Krajne, politiki komesar iz Vrdnika.
Ivan Pii, mitraljezac, uesnik NOR-a.
Napomena: Navedeni pregled je sainio autor (S. Marii
- G. B.) na osnovu koriene literature, svedoenja i privatne
dokumentacije. Slian pregled u jugoslovenskim i stranim iz
vorima ne postoji.
Njima, to se mene tie, svaka ast i potovanje. Svojim
ivotima oni su demantovali kulturbundae. One nekadanje
i ove dananje. A kad bi bilo mogue (to zbog opsega teksta
svakako nije) navesti i sva sjajna mjesta iz broure koju je prije
vie od trideset godina u izdanju NIU Narodna armija pod
naslovom Telmanovci objavio Nail Redi, vidjelo bi se da
je na strani partizana, u Titovoj vojsci, ratovala i njemaka
partizanska eta Ernest Telman, koja nije uspjela da preraste
u istoimeni bataljon jer je neprekidno, za sve vrijeme posto
janja ete, od 15. augusta 1943. do 14. novembra 1944. godi
ne, vie njenih boraca ginulo nego to se moglo mobilizirati.
U toj eti su se komande davale na njemakom jeziku, borci
su na uniformama pored petokrake nosili njemake nacional
ne boje, a nacisti su po Hitlerovom nalogu od svih partizana
najee progonili upravo telmanovce - na obali Drave, u pro
ljee 1944. godine, gazili su ih tenkovima. Navodim ipak (da
mi dua bude mirna) jedan krai fragment sa kraja Redieve
broure (str. 63):
Za njih (telmanovce - G. B.) se sa sigurnou moe rei da
im ratna srea nije bila naklonjena. Ginuli su i onda kad se to
me niko nije nadao. Niko se nije pokolebao, izdao ili dezertirao.
Bili su razbijani, otcjepljivani, opkoljavani, ali su se poslije svake
borbe opet okupljali. Ni jedan od etiri komandira ove ete, ni u
jednom svom izvjetaju, uz podatke poginulima i ranjenima,
nije mogao da napie da je neko nestao. Na popritima borbi

PAOR SA BAJONETOM

81

ostajali su samo oni koji su ginuli. Neprijatelj se nije mogao po

hvaliti da je nekog telmanovca ivog zarobio ili da mu se neko
od njih predao.
Bila je to eta hrabrih. Njeni borci su po narodnosti bili Ni
jemci, po ubjeenju komunisti, a po opredjeljenju borci pro
tivnici faistikog mraka. Ostali su to i u najteim trenucima.
Ali da se ne bi pomislilo da su se protiv nacizma u redo
vima njemake narodnosti u Jugoslaviji za vrijeme Drugog
svjetskog rata borili samo ljeviari (komunisti i njihovi sim
patizeri), prenosim i fragment iz ve citiranog napisa Teodora
Kovaa (Zbornik Jevrejskog istorijskog muzeja, Beograd 2009,
str. 40):
... jasnu antinacistiku aktivnost meu Nemcima u Jugo
slaviji pokazao je katoliki svetenik iz Apatina, Adam Berencz
(Berenc), ubeeni antinacista proet duhom austro-maarskog
revizionizma to je i obelodanjeno za vreme Drugog svetskog
rata. Svojim nedeljnikom Die Donau (Dunav) suprotstavljao
se nacistikoj ideologiji i karakteristinoj netrpeljivosti nacista
prema svojim ideolokim protivnicima. U svom listu vodio je
borbu protiv nacista naglaavajui da dobar Nemac moe biti
i onaj koji nije nacionalsocijalista i stoga se posebno okomio
na Obnovitelje. Iako je u Banatu 88,9% Nemaca bilo katolike
veroispovesti, Berencov uticaj, posebno tokom okupacije, bio
je beznaajan.
Nije manje zanimljiva ni sudbina Klausa Levea, jednog od
telmanovaca, koji je u Jugoslaviju iz rodnog Berlina doao kao
njemaki soldat, da bi kao takav prisustvovao i kragujevakoj
tragediji, koja ga je do te mjere kosnula da je iskoristio prvu
priliku koja mu se ukazala da pree u redove partizana. U ratu
je zbog junatva odlikovan naim ordenom i unapreen u in
potporunika Jugoslovenske armije, da bi po povratku u Berlin
1946. godine bio uhapen od NKVD-a i otjeran u sibirske logo
re u kojima je proveo deset godina.

82

GORAN BABIO

***
U meuvremenu, brojni revizionistiki nastrojeni auto
ri vie ili manje uspjeno prekrajaju istoriju, nastojei ugra
diti nekadanja zbivanja u svoje sadanje interese i planove.
U tom pogledu, profesor ileti nije najsretnije ruke. U ve pominjanoj knjizi Genocid nad nemakom manjinom u Jugoslaviji
1944-1948. moe se proitati i ovo:
Prema nacionalkonzervativnom Srbinu Zoranu iletiu,
nedovoljno panje posveuje se stradanju antikomunistike
srpske inteligencije, srednje klase, nosilaca trgovakog i indu
strijskog kapitala i svih ostalih Junih Slovena, kao i pripadni
ka italijanske manjine.
Zoran ileti: Podunavski vaba Hans Zonlajtner veruje da
je ateizam komunizma preovlaujui uzrok neljudskih, groznih
i bestijalnih akcija Titovih partizana protiv nezatienog sta
novnitva nemake nacionalnosti. Bezbonost komunistikih
fanatika umanjila je, pa ak i uklonila, sve moralne skrupule
(str. 58).
Ne znam, meutim, kako ovaj naciokonzervativni Srbin
tumai nastavak istog teksta gdje se navodi i ovo:
Zavrni komentar Herberta Proklea, jo jednog podunavskovapskog svedoka: ak ako velikosrpski nacionalizam
i nije bio pokreta zloina, on ga je olakao. Izvrenje neopi
sivo zloinakog genocida u periodu 1944-1948, na drav
nom nivou, zahtevao je veliki broj uesnika koji nisu svi bili
komunisti. tavie, postojao je velik deo srpskog stanovni
tva, koji je, iako ne elei da prlja ruke, bio sasvim saglasan
sa unitenjem jugoslovenskih Nemaca. Patoloki ekstreman
nacionalizam jednog dela Srba mogao bi, sasvim lako, biti za
to odgovoran.
Imamo, dakle, na djelu s jedne strane bestijalne Titove par
tizane, s druge patoloke Srbe nacionaliste i izmeu njih sirotog
iletia izgubljenog meu adajama.

PAOR SA BAJONHTOM

83

Mnogo je sposobniji jedan drugi autor, slinog ideolokog

opredeljenja, Vladimir Geiger (Gajger) iz Hrvatskog instituta
za povijest. On je iskoristio priliku, koju su mu pruili nekoliki
susreti hrvatskih i srpskih istoriara (u organizaciji fondacije
Fridrih Naumann) da na njima (susretima) elaborira u vie
navrata svoje teze, svakako neusporedivo umjenije od iletia.
Njegovi se tekstovi dodue (to je i normalno) uglavnom bave
hrvatskim temama, ali su sa ovdanjim povezani ne samo folksdojerskim nego i ideolokim nitima. Drugim rijeima, potje
u iz istog injela.
Drugi broj Dijaloga povjesniara - istoriara sa skupa u Peuju, 19-21. novembra 1999. (Zagreb 2000), donosi Gajgerov
tekst Njemaka manjina u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca
/ Jugoslaviji (1918-1941).
Trei broj Dijaloga sa skupa u Peuju 12. do 14. maja 2000.
donosi tekst istog autora pod naslovom Radni logor Valpovo
1945-1946. godine. Navodi. Tvrdnje, procjene i poimenini po
pisi te mogunosti utvrivanja stvarnog broja stradalih.
U narednom (etvrtom) broju Gajger objavljuje Udio dje
ce meu stradalim folksdojerima u jugoslavenskim logorima
(1944-1948).
U petom broju, sa skupa odranog u Herceg Novom od
2. do 4. marta 2001. godine, objavljen je Gajgerov tekst pod
naslovom Sudbina njemake manjine u Jugoslaviji potkraj i
nakon Drugoga svjetskog rata u hrvatskim udbenicima po
vijesti.
U estom broju Gajger objavljuje tekst Pravo na zaviaj (sa
skupa odranog u Zagrebu od 5. do 7. oktobra 2001. godine).
Broj sedam (skup u Beogradu od 20. do 22. septembra 2002)
donosi Gajgerov lanak Logor Krndija (1945-1946) Izvori i li
teratura.
U broju osam (skup u Zadru, od 26. do 28. septembra 2003)
nalazi se Gajgerov naslov Osvrt na istraivanja i odjeke proble
matike Bleiburga i Krinog puta 1945. u Republici Hrvatskoj.

84

GORAN BABU

Za sagledavanje irine zahvata revizionistike literature na

ovdanjim (preteno hrvatskim) prostorima znaajan je ne
sumnjivo i Gajgerov tekst (Dijalog, br. 9) sa skupa u Vrcu (od
5. do 7. novembra 2004) objavljen pod naslovom Osvrt na va
nije rtvoslove Drugome svjetskom ratu i porau objavljene
u Republici Hrvatskoj 1991-2004. godine. U tom tekstu, nai
me, Gajger nabraja (prema njegovom miljenju) relevantne na
slove vezane za ovu temu. Evo dvadesetak njegovih naslova:
- Popisi stradalnika i rtava za Drenovce, Vrbanju, Solanje,
Slakovce, Bonjake, Rainovce, Rajevo, Gunju, urie i Stroince u Cvelferiji (okolica upanje) u Drugome svjetskom ratu i
porau, Hrae, Drenovci, 1996-2000;
- Graani, nestali u Drugom svjetskom ratu, Lapan, list
upe Sv. Mihovila, Gradac na Moru, Uskrs 1997. godine;
- Slavko Kolari, Josip Patajac, Antun Peri i Josip Waller:
Donja Motiina u Drugome svjetskom ratu i posljedice, Do
nja Motiina 2003;
- Mirko Kovai: U potrazi za istinom. Martirij Hrvata u
Vukovaru 1941-1945. godine, Vukovar 2004;
- Ivan Juri: Borbe i stradanja Hrvata kotara Metkovi
1918-1945. godine, Metkovi, Ploe 1997;
- Joko Radica: Sve nae Dakse. Hrvatski jug u vrtlogu
Drugog svjetskog rata i jugokomunistike strahovlade. Dopri
nosi istini, Dubrovnik 2003;
- Stjepan Herceg: Samobor - mali Bleiburg, Samobor 1996;
- Zvonko Farago, Rua Lenac Brlekovi, Zlatko Verhaz i dr.:
Gareniki rtvoslov, Garenica 1997;
- Vladimir Krpan, Ivan Rizmanl i Davor Salopek: Petrinjski rtvoslov, Petrinja 1995;
- Luka Pavii: Kronika stradanja Hrvata June Like, Za
greb 1996;
- Vlado Hajni, eljko Ceboci, Kazimir Sviben, Josip kof,
Franjo krlec i Stjepan Turk: rtve zlatarskog kraja u temelji
ma hrvatske slobode, Zlatar 2000;

PAOR SA BAJONETOM

85

- Dragutin Pelikan: Slatina u vjetrovima povijesti, Slatina

1997;
- Mira Pelikan i Miroslav Gazda: Spomenar hrvatskim r
tvama Virovitiko-podravske upanije stradalima 1941-1945. i
1991-1995. godine, Osijek 2003;
- Ante Milinovi: Stradanje kostajnikih Hrvata u Dru
gome svjetskom ratu (1941-1945), Hrvatska Kostajnica 2002;
- Ranko imi: Hrvatske rtve u zborniku radova Gospi
ki spomen zbornik, Gospi 1995;
- Ante avka: Graa za suvremenu povijest Drnike kra
jine 1941-1945. godine (Popis rtava komunistikoga ratnog i
poratnog terora na podruju Drnike opine);
- Gordana Turi: U temelju kamen. Spomenica rtvama
idealu hrvatske drave, Imotska krajina (od 1941. do 1990. go
dine), Zagreb 2000;
- Ante Bakovi: Stradanje Crkve u Hrvata u Drugome
svjetskom ratu. Sveenici - rtve rata i poraa 1941-1945. i da
lje., Zagreb 1994;
- Petar Brezina: upljani upa povjerenih Franjevakoj pro
vinciji Presvetog Otkupitelja rtve rata 1941-1945,1991-1995.
godine, Split 2003;
- Stjepan Koul: Spomenica rtvama ljubavi Zagrebake
nadbiskupije, Zagreb 1992;
- Stjepan Koul: Martirologij Crkve Zagrebake, Zagreb
1998;
- Ivan Kovai: Kampor 1942-1943. godine. Hrvati, Slo
venci i idovi (nigdje Srba! - G. B.) u koncentracijskom logoru
Kampor na otoku Rabu, Rijeka 1998;
- Augustin Frani: Kazneno-popravni dom (KPD) Lepoglava muilite i gubilite hrvatskih politikih osuenika, Za
greb 2000.
Za razliku od profesora iletia, dr Vladimir Gajger je
profesionalni historiar iji je interes (sudei po dosadanjim

86

GORAN BABI

ostvarenjima) usmjeren iskljuivo ili preteno upravo ovakvim,

tj. ovim temama. Uostalom, evo jo nekoliko njegovih naslova
iz kojih se moe jasno ocrtati (ili bar nazrijeti) krug njegovih
zanimanja:
- to se dogodilo s folksdojerima? Sudbina Nijemaca u
bivoj Jugoslaviji (zajedno sa Ivanom Jurkoviem), Zagreb
1993;
- Radni logor Valpovo 1945-1946. Dokumenti, Osijek
1999;
- Folksdojeri. Pod teretom kolektivne krivnje, Osijek
2002;
- Heimkehr. Povratak slavonskih Nijemaca nakon Drugo
ga svjetskog rata iz izbjeglitva/prognanitva u zaviaj i njihova
sudbina, Scrinia slavonica, sv. 3, Slavonski Brod 2003;
- Partizanska i komunistika represija i zloini u Hrvatskoj
1944-1946. Dokumenti. Slavonija, Srijem i Baranja, Slavonski
Brod 2006.
Kao to ve iz naslova vidimo, i ovaj se istraiva bavi po
sljedicama, dok uzroke izgleda ostavlja tzv. patvorenoj istoriji.
Nije bez znaaja, naime, uzgredna objekcija u treem broju Fen
stera (Sremski Karlovci 2005) kojom se kategoriki odbacuje
sve to su pisali Mirni, Popov, Kaavenda i Marii. Neto se,
eto, i po Gajgeru dogodilo ni zbog ega. Nijemci su tako stra
dali 1944-1945. naprosto stoga to su bili Nijemci, a ranije nisu
stradali iako su i tada bili Nijemci. Inae, nije zgorega paljivije
prelistati svih desetak objavljenih brojeva Fenstera.
I kad smo ve kod tako diskriminirajuih ocjena koje Fen
ster i ileti udjeljuju knjigama i autorima kakvi su Mirni, Po
pov, Kaavenda ili Marii, tretirajui ih valjda kao predstavni
ke tzv. patvorene istorije, uputio bih gospodu folksdojere na
knjigu Milana D. Ristovia Nemaki novi poredak i jugoisto
na Evropa 1940/41-1944/45. (Slubeni glasnik, Beograd 2005)

87

PAOR SA BAJONETOM

u kojoj je na svega dvadesetak strana (str. 97-116) data izvr

sna i cjelovita analiza ove nae teme pod naslovom Nemaka
manjina kao rasno jezgro novog poretka naroda na Jugoisto
ku. Nije nuno posebno isticati injenicu da jedan tako vrstan
i upuen autor na vie mjesta u svom tekstu citira upravo Mirnia kao kompetentno i relevantno ime. Ali, naravno, ono to
znaju znalci, ne znaju neznalice.

* * *

Ovom prilikom bih se neto vie zadrao (samo zbog jed

nog detalja, takoreku sitnice) na Gajgerovom tekstu Josip
Broz Tito i sudbina jugoslavenskih Nijemaca, objavljenom
2008. godine, u treem broju asopisa za suvremenu povijest
(izdava Institut za hrvatsku povijest, Zagreb). U tom tekstu
(str. 801-818) profesionalni historik Gajger (etimoloki!) po
navlja greku profesionalnog germaniste iletia, pa kao izvor
za uvenu Brozovu naredbu protjerivanju folksdojera (Vrac, novembar 1944) navodi onu stranu Delebdieve knjige
Tito u Vrcu na kojoj stranici te naredbe nema. Mi, naravno, ne
znamo je od koga (pogreku) prepisivao - Gajger od ileti
a ili ileti od Gajgera, ali ono to je doputeno iletiu (kao
amateru) nije i Gajgeru (kao profesionalcu), koji bi morao tekst
koji citira bar imati u rukama. Uostalom, on u istom radu ini
jo veu greku. Navodei, naime, bezbrojne vane i (jo vie)
nevane pojedinosti na to, kao historik, ima pravo, on pominje
i tadanju uspostavu tzv. vojne uprave za Banat, Baku i Srem.
To je neosporno veoma vano jer je ta vojna uprava (i nijed
na druga!) formirala prve logore za folksdojere i vladala nad
njima. Kako je mogue da jedan tako minuciozan i studiozan
istraiva, kome ne promie ni siuan naslov u zabaenom Vr
cu, nigdje ne spomene komandanta vojne uprave, linost koja
je u ime svekolike nove vlasti rukovodila i upravljala ivotima

88

GORAN BABI

svih vojvoanskih folksdojera? U emu je tajna, zato se to ime

(po logici stvari najveeg partizanskog zloinca) nigdje i nikako
ne spominje?
Znatieljnog itaoca radi, rei emo da je rije generalu
Ivanu Rukavini koji je potpuno nepoznat kao prvi komandant
vojne uprave u Banatu, ali vie nego poznat kao najbolji drug,
prijatelj i saborac doktora Franje Tumana u Hrvatskoj. Ko
ga zanima, neka baci pogled na Bespua povijesne zbiljnosti
ili koji drugi noviji naslov blaeno poiveg prvog hrvatskog
predsjednika (a moe zaviriti i u Sjeanja Ivana ibla) pa e
na vrhu svake liste Tumanovih privrenika (divna rije divnog
vokabulara) uvijek nai ime generala Ivana Rukavine. A ovdje
ga, gdje je najvaniji, nema? Dakle, ija je istorija patvorena!?
Ali, da shvatimo nevoljnog historika, Gajger je svoja djela ipak
napisao pod Tumanovom vlau, pa kako je njegovog najbo
ljeg prijatelja mogao da prikae kao svog najveeg neprijatelja?
I kako da se kao najvei njemaki neprijatelji (krvnici i zlotvori),
umjesto eventualnih srpskih imena, odjedared na istini nau
dvojica Hrvata (Broz i Rukavina)? Zar se tako stie tamo gdje se
stiglo, a stiglo se, kao to znamo, do Danke Deutschland.
Sve ove (Gajgerove) naslove, kao i brojne druge, ovdje ne
navedene, povezuju dvije osnovne stvari - najprije injenica da
su odreda antisrpski (antijugoslavenski) i ujedno antikomuni
stiki (antipartizanski), te kao drugo -injenica (ve vie puta
istaknuta) da se ne bave uzrocima, nego posljedicama. U tom
pogledu je karakteristian apsurdan primjer iz slavne (iletieve) publikacije Genocid nad nemakom manjinom u Jugoslaviji
1944-1948, gdje se (str. 34) doslovno kae (autori tzv. radna
grupa za dokumentaciju):
Pored oigledne genocidne namere, partizani su takoe
ugroavali javnu bezbednost i poredak koji je okupaciona sila
(Hitler - G. B.), prema Meunarodnoj konvenciji voenju rata,
bila obavezna da titi, nezavisno od toga da li je takva okupacija

PAOR SA BAJONETOM

89

zemlje legalna ili nije. Prema toj meunarodnoj konvenciji, pri

padnici partizanskih pokreta mogu biti kanjavani smru.
ta rei za istoriju koja se zasniva na tezama iste knjige da
su voe folksdojera zastupale idealistike koncepcije nemakog Nationalsozialismusa (str. 28)? U produetku istog pasu
sa autori s ponosom istiu kako su voe folksdojera sve do
duboko u ratu zadrali idealistike ideje nacionalsocijalizma i
vrednosti borbe protiv boljevizma! Predaleko bi nas odvelo da
i dalje demantiramo sve lai i podvale ovog idealistikog kon
cepta holokausta. Umjesto da se bezuspjeno nosimo s buji
com apsurdnih konstrukcija, zamjenom teza i brkanjem uzroka
i posljedica, te svakom drugom slinom zabludnom rabotom,
ne preostaje mi drugo do da se na koncu ponovo obratim za
pomo jedinim nespornim svjedocima, mrtvim vrakim Jevrejima, sa kojima je sve poelo i sa kojima e sve i zavriti. Jer
su Hitlera savladali ivi vojnici (prvenstveno crvenoarmejci),
a hitlerovtinu pobijaju mrtvaci, est miliona mrtvih idova i
mnogo, mnogo miliona mrtvih Rusa i ostalih, palih u sukobu sa
nacizmom. Evo, dakle, kako se nastavlja sjeanje Ivana Singera
na dolazak Vermahta u Vrac, grad Singerove mladosti:
Deca Bokovi bili su moji prijatelji. Bili su siroti. Njihova
majka Margit Bokovi uspevala je da sastavi kraj s krajem uprkos nesposobnom muu. Njen mu Karlo nije imao uspeha u
trgovini. Stariji brat Erne bio je moje godite, mlai Imi bio je
godinu dana mlai od mene, a sestra Magda imala je 14 godi
na kad je cela porodica stradala. Voleo sam ove moje prijatelje,
bili su divni i talentovani mladii. Igrao sam ping-pong sa nji
ma, bio sam pozivan na sve njihove roendane, a oni na moje
i moje sestre.
Spisak je dugaak, mogu li da se setim imena sviju njih? Da,
porodica enhajm. Pita enhajm, njegova ena Erzi i ker Gu
sti. Gospoa enhajm bila je 20 godina starija od svog mua.
Uprkos tome bio je to srean brak, a Gusti je bila slatka devojica. Pita je bio kolovan trgovac, zavrio je Trgovaku akademiju.

90

GORAN BABI

Voleo je da igra brid i bio je est gost za kartanje s mojim rodi

teljima. Naoit ovek srednjeg rasta, pametan i elegantan. Bio je
jedan od mnogih kojima se svidela Beke Vaserman. Sve troje je
stradalo, ubijeni su u Beogradu.
Holender Pista i njegova udova majka. Pita je vredno ra
dio u svom pediterskom preduzeu. Imali su i neto obradive
zemlje i farmu za uzgoj svinja. Kua im se nalazila usred glavne
ulice a imala je sve pogodnosti za vrstu posla kojim su se bavili.
Poginuli su u Beogradu.
Josif i Fani Brif bili su imuni vinarski trgovci. Bili su srednjih
godina. Ona je bila otmena dama, obrazovana, govorila je ko
lovanim jezikom i bila veoma ljubazna ena. Nisu preiveli rat.
Sigmund Glikman bio je vlasnik hotela Srbija. Hotel se na
lazio preko puta Gradske kue. Sve su priredbe odravane u
ovom hotelu. Obino je bilo dupke puno. U velikoj sali hotela
nalazio se bioskop. Svi smo tamo odlazili nedeljom popodne.
Svako vee tu je bilo muzike i igranke. Sigmundov brat Lajo
bio je odlikovan austrijskim gvozdenim krstom za vreme Pr
vog svetskog rata. U poetku Lajo je bio poteen progona,
ali je kasnije bio optuen za neto i streljan. Svi Glikmanovi su
stradali.
Braa Openhajmer nasiedili su divnu veliku kuu od svojih
roditelja u kojoj su iveli. Feri, mlai brat, oenio se Editom,
erkom amu Berga. Kua se sastojala od dva velika stana za
izdavanje, i dva mala stana, od kojih se jedan izdavao a u dru
gom su iveli Feri i Frici. U toj kui moji roditelji zakupljivali su
prizemni stan tokom vie godina. U bati smo imali izvanrednu
trenju. Voleo sam te jedre velike i slatke trenje. Svake godine
bilo mi je dozvoljeno da uberem sve to je na trenji rodilo.
Feri je bio pravnik, a Frici hemijski inenjer. iveli su u po
jednoj sobi sve dok se Feri nije oenio. Feri je bio talentovan,
umeo je da crta i bio je muziki obrazovan. Kad god bih zamo
lio Fricija on bi mi pomagao da razumem gradivo srednjokol
ske hernije. Sve troje je poginulo.

PAOR SA BAJONETOM

91

Gospoa Erna Singer imala je malu papirnicu. Kod nje sam

kupovao svoje sveske za kolsku upotrebu. Bila je udovica. Po
ginula je u Beogradu.
Moj drug ura Klajn i ja ili smo u isti razred gimnazije.
Otac Bernard, mati i on stradali su u Beogradu.
Ervin Goldtajn bio mi je drug u osnovnoj koli. Otac je
imao pecerajsku radnju. Ervin, majka Hermina, otac i sestra
nisu preiveli.
Majerovi su bili pekari. Bili su preuzeli Bobikovu pekarsku
radnju. Njihov sin Otmar bio je est godina stariji od mene i
poginuo je zajedno sa roditeljima.
U Vrcu je ivela jo jedna porodica Majer. Isa i njegova
ena redovno su dolazili da igraju brid1sa mojim roditeljima.
Imali su malu radnju sa kratkom robom u Ulici kralja Aleksan
dra. Nisu preiveli.
Gospodin i gospoa Vajs bili su tast i tata mog ujaka Gabora. Oni su prestali da rade nekoliko meseci pre poetka rata,
i prodali svoju radnju. Imali su sakrivenog novca u svojoj kui.
Kad su ih Nemci pokupili, novac je ostao tamo gde je bio sakri
ven. Poginuli su sa svima ostalima.
Albert Lednicer bio je mojih godina, roen 1922. Bio je naoit
momak. Ne seam se njegove porodice, nisam ih poznavao. Bili
smo zajedno na asovima veronauke. Poginuo je u logoru Topov
ske upe. Imao je starijeg brata, Endre, i on je tamo poginuo.
Gospou Elzu Frankl zvali smo Buci. Njen mu Fredi do
bio je rak i umro 1940. godine. Bio je graevinski inenjer u
penziji. Oni su bili nai stanari. iveli su u stanu koji je bio deo
nae kue. Imala je lepu erku udatu u Temivaru (Rumunija).
Nije joj bilo dozvoljeno da doe na sahranu svoga oca. Jugosla
vija je ve bila poela da se prilagoava nacizmu i nije dozvo
ljavala Jevrejima da dou u zemlju iz bilo kog razloga. Odbili
su joj molbu da doe iz Rumunije. Gospoa Frankl dobila je
20.000 dinara na ime osiguranja ivota svog mua. Sakrila je
novac u kui. Novac su joj Nemci oduzeli u Panevu i stigla je

92

GORAN BABI

u Beograd, na Tamajdan, bez dinara. I ona je poginula u logo

ru Sajmite blizu Zemuna.
Arpad Levi svirao je trubu za vreme naeg mariranja i lo
gorovanja dok smo bili lanovi Haomer Hacaira. Mi smo ga
zvali Arpi. U sviranju trube bio je samouk. Bio je zgodan mla
di mojih godina. On i njegova udova majka stradali su sa osta
lima u beogradskim logorima.
Dr Isidor Aguiar umro je od raka dok smo bili na prisilnom
radu pre nae deportacije. Bio je mesec maj 1941. Njegova e
na Reha nije mogla da nabavi koveg za njega. Njena usvojena
erka Suzi priala nam je posle rata da je Reha morala da upo
trebi jedan od svojih ormana umesto kovega. Sahranili su ga
bez pogrebnih ceremonija. Iako je umro od raka, njegova ena
Reha smatrala je velikom sreom da joj je mu mogao da umre
u svojoj kui pre deportacije za Beograd. Ona je poginula sa
svim ostalim enama, verovatno u Ajhmanovom automobilu
za ubijanje gasom.
Rene Mencer bila je ena Aladara Mencera, advokata sa du
gogodinjom advokatskom praksom u Vrcu. iveli su u Ulici
kralja Aleksandra br. 28 u svojoj lepoj i velikoj kui. Imali su i
poseban stan u okviru kue koji je bio izdat gospodinu i gospo
i Heber, nemakom branom paru. Doktor Mencer nije ekao
na nemaku okupaciju, on i ena pobegli su u Maarsku, gde su
imali mnogo rodbine. Kao advokat, Aladar Mencer znao je da ima
neprijatelje. Aladar je preiveo rat, dok njegova supruga Rene nije.
Simon Lauter, sa enom i dve keri, poginuo je sa ostalima.
On je bio zanatlija. Pravio je midere i pomagala za ljude sa pri
rodnim manama.
Na sames, gospodin Elijas tajf i njegovi takoe su ubijeni.
On je bio moj uitelj za barmicvu. Seam se kad nas je, dan po
sle dravnog udara generala Simovia protiv pakta sa Nema
kom, posetio i rekao: Posle ovoga, sledi rat i to e nam biti kraj.
Tada sam mislio da je g. tajf pesimista, ali sam ubrzo shvatio
koliko je bio u pravu. Stradao je u Beogradu.

PAOR SA BAJONETOM

93

Gospodin Varadi, star ovek, kome su drhtale ruke, delio je

pozive za itanje Tore (Sveto pismo) u sinagogi. Neka deca su ga
imitirala i podsmevala mu se. Ja to nikad nisam radio. Siromah
ovek i on je bio rtva.
Gospodin Alfred Vajsberger bio je moj uitelj engle
skog. On je radio 20 godina u Londonu i divio se Englezima.
Govorio je engleski perfektno. Uio me je razgovarajui sa
mnom samo engleski. Ili smo zajedno u bioskop da gleda
mo engleske i amerike filmove, a onda smo njima razgo
varali. U roku od svega godinu dana nauio me je engleski i
uspeo je da na mene utie u njegovom divljenju Englezima.
Znao sam da mnogo toga nije bilo opravdano. Mislim da je
poginuo tokom bombardovanja Beograda jo pre okupacije
nae domovine.
Dura Rosenberg i njegovi roditelji. Poslednji put sam video
uru i njegovog oca za vreme moga kratkog boravka u logoru
Topovske upe. Cela porodica je stradala.
Lajo Brukner i njegov mlai brat bili su popularni meu
jevrejskom omladinom u Vrcu. Lajo je osnovao Haomer Hacair u Vrcu i bio je vrlo aktivan u vaspitanju nove generacije.
Ni braa Brukner niti njihova udova majka nisu preiveli.
Gospodin Hajim Sid bio je ef poreske uprave u Vrcu; on je
bio inovnik od poverenja, odan i veran jugoslovenskoj dravi.
Nemci su ga prisilili da isti nunike poreske uprave. On i nje
gova ena Bukica nisu preiveli. Bili su srednjih godina.
Sa Jokom Jelinekom druio sam se tokom letnjih raspusta.
Bilo je to u Novom Kneevcu, gde sam imao roake. Moja baba
i baba Olge iler bile su sestre. Irena, majka Olge iler i moja
majka bile su kuzine. Olga je bila mojih godina, lepa i pametna.
Bili smo dobri prijatelji. Njena sestra Magda bila je udata za Mikloa Blauhorna i ivela je s njim u Zagrebu. Marci iler, Olgin
otac, bio je direktor lokalne filijale jedne maarske banke. Bio je
ortodoksni vernik, a odlian u bankarskim poslovima. Rudolf
i ari Jelinek bili su njihovi bliski prijatelji. Mladi Joko Jelinek

94

GORAN BABI

bio je talentovan za muziku, veseo i vedar mladi. Izuzetno je

dobro svirao violinu. Posle velike mature, proveo sam s njima
nezaboravne trenutke. Joko bi nas izvodio u restorane i esto
preuzimao orkestar. Svirao bi violinu i dirigovao u isto vreme.
Izvodio je popularne melodije i narodnu muziku. Svi gosti koji
su se, u to vreme, nali u restoranu, voleli su kako Joka svira,
peva i diriguje. Bilo je veselo. Olgu sam sreo u Beogradu nakon
njihove deportacije. Svi su ti ljudi ivote izgubili na isti nain.
U prolee 1942, njih vie nije bilo.
Seam se mladog Hermana Trajera. Uio je mene i drugu
decu da pevamo jevrejske pesme. Obino smo se okupljali u
dvoritu sinagoge, jo dok sam bio dete od deset godina, da se
pripremimo za Hanuku. Herman je bio dobroduan ovek, dobronameran i ugledan. Voleo je da nas ui da pevamo. Ni nje
gova sudbina nije bila razliita od ostalih Jevreja Vrca.
Ljudevit Smetana, tatin roak, iveo je u Novom Sadu sa
enom Julikom. Poginuo je u koncentracionom logoru Auvic.
Njegov sin Desider streljan je 1944. godine.
Bez obzira na to to su Novi Sad i cela Baka bili pod Maa
rima, rtve maarskih faista i nemakih nacista bile su mnogo
brojne (vie od 3.000 samo u Novom Sadu). Meu tim rtvama
bili su i moji dragi prijatelji Holenderovi.
Morie Holender, veterinar, slubovao je dugo godina u Vrcu, a deca su mu bila: Blanka, Oliver, Eden i Hajni. Bili su pri
stojni i skromni. Jako smo ih voleli.
Hajni je bio najmlai sin, moj vrnjak. Bili smo na istoj go
dini gimnazije; on je bio u mukom razredu, dok sam ja poha
ao meoviti razred, deaka i devojica. U nedelju na asovima
veronauke bili smo zajedno. Oboje smo bili lanovi Haomer
Hacaira. On mi se esto podsmevao pa smo se ponekad i ozbilj
no potukli. Ali smo uglavnom bili prijatelji. Nalazili smo se i u
teniskom klubu, i esto igrali tenis zajedno.
Oliver je svirao klavir. Bio je samouk, ali je bio dobar. Zavr
io je zanat za elektrotehniara. Mlai brat Eden bio je atletiar

PAOR SA BAJONETOM

95

i uio nas je gimnastiku. Bio je odlian gimnastiar na sprava

ma iako mu je od roenja falio palac na desnoj ruci.
Kad nam je bilo 16 godina, Hajnijev otac dobio je premetaj
za Novi Sad. Cela se porodica preselila i ja ih vie nikad nisam
video. Hajni je zavrio trgovaku kolu u Novom Sadu. Nijedan
od njih nije preiveo.
Moje pamenje nije savreno. Mnoge sam izostavio, mno
gih ne mogu da se setim. Kada smo stigli na Tamajdan, svako
je morao da popuni formulare s podacima sebi. Taj spisak
su koristili nemaka administracija i specijalna policija. Nakon
rata, taj spisak nije mogao da se pronae. Sigurno su ga Nemci
unitili, kako bi sakrili tragove svojih zloina.
Ljudi su se hvatali za slamke nade. To su bili postupci ve
ine Jevreja u toku tog kratkog vremena od poetka okupacije
pa do njihove smrti. Boe, koliko je tana bila zlobna primedba
mladoga Getmana u crnoj uniformi: Idi da mokri pored onog
zida, a moe usput i da se navikne, jer emo pored takvog zi
da da vas streljamo, skoro, vrlo skoro. U tom trenutku omrznuo
sam Getmana lino. Tako neto bilo je neuveno i nezamislivo.
Mislio sam da je to bila samo njegova elja.
***
Ponekad, nemajui druga posla, pokuam da zamislim kako
bi svijet izgledao da je Hitler pobijedio... Pomislim i najeim se.
Dodue, podunavske vabe bi sasvim sigurno prole bolje nego
to su prole jer im je u nacistikim planovima bolja sudbina
bila i namijenjena, ali nas ostalih ne bi bilo. Jer je njima bio
potreban samo Lebensraum, dok im mi uopte nismo bili po
trebni. Ali to se nije dogodilo - rei e neki. I nije, na svu sreu,
ali je cijena sree prevelika, a nesrea se sve do danas ne moe
sanirati. U tom neasnom poslu sudjeluju, kao to vidimo, raz
liiti ljudi. Jedne je ivot otetio pa se osveuju, a drugi rade za

96

GORAN BABI

novac. No tako je bilo oduvijek, pa e tako biti i u naem slua

ju. Moda e se, ak, jednoga dana, ispostaviti da je Hitler ipak
pobijedio. Zato nemogue ne bi postalo mogue?
21. novembar 2011.

P.S.
Nemam nita protiv podizanja spomenika stradalim folksdojerima na interaju u Vrcu, ali pod jednim uslovom - spome
nik treba da bude zasnovan na istini. To znai da sve treba da
bude zaista onako kako je bilo i kako bi to arijevska umjetnost
predoila. Neka stoga skulptor u bronci izvaja mladog soldata paora u uniformi Vermahta. Neka junak u desnici dri bajonet
i na njemu nabodeno novoroene, da se zna je klao djecu u
kolijevci i ivu neja bacao u oganj. Ne mora da klie Heil Hi
tler, to ve radi ileti.

Goran Babi PAOR SA BA JO N FTO M | Izdava Javno

preduzee Slubeni glasnik | Za izdavaa Slobodan Gavrilovi,
direktor I Izvrni direktor Petar V. Arbutina | Dizajn Goran
Ratkovi I Izvrni urednik Petar V. Arbutina | Lektura Irena
Popovi Grigorov I Korektura Marina aponjski | Tehniko
ureenje Miodrag Pani | Beograd, 2012 | www.slglasnik.com
Ilustracija koriena za dizajn korica: Guliver/Thinkstock

CIP -
,
94(=112.2)(497.113)(093.2/.3)
, , 1944Paor sa bajonetom / Goran Babi. - Beograd : Slubeni Glasnik,
2012 (Beograd : Glasnik). - 96 str. : ilustr. ; 20 cm. - (Biblioteka
Posebna izdanja)
Tira 10.000.
ISBN 978-86-519-1257-6
COBISS.SR-ID 189795596