Evolucija živog sveta išla je tokovima koji nisu stvorili

AKUSTIKA U ARHITEKTURI - 2 čas zaštitna sredstva čulu sluha protiv neželjenih pobuda,
kao što to imaju ostala čula.

Postoje samo dva načina da se čovek zaštiti od

neželjenih zvučnih pobuda:
ZVUČNA ZAŠTITA U
ZGRADAMA hpravilima ponašanja
to je zakonska regulativa kojom se sankcioniše
stvaranje zvukova za koje se može očekivati da će
biti štetni po ljude iz okoline

hmerama građevinske akustike

to su fizičke prepreke kojim se zvučna energija u
relevantnim prostorima svodi u zahtevane gabarite

Pojavni oblici zvuka u zgradama - Kvantifikovanje zvuka u vazduhu

vazdušni i strukturni zvuk
Pojava zvuka u vazduhu podrazumeva varijacije
lokalnog pritiska.
p

po
VAZDUŠNI ZVUK

IZVOR
ZVUKA
t

STRUKTURNI ZVUK
Promene se dešavaju oko vrednosti stacionarnog
pritiska (atmosferski pritisak 100.000 Pa)

zvucni pritisak nivo zvuka

Nivo zvuka 120 dB
10 Pa
110 dB

Decibel je definisan kao relativna mera. Odnos dva 100 dB

pritiska u decibelima je: 1 Pa
90 dB
p
20log 1 80 dB
p2 0,1 Pa
70 dB

Nivo zvuka je, po definiciji: 60 dB

peff 50 dB
L = 20log [dB]
po 40 dB

30 dB

Referentna vrednost po je definisana standardom: 20 dB

10 dB
po = 2·10-5 Pa
2 10-5 Pa 0 dB

1
 Oblici uticaja zvuka na čoveka spoljašnje
uvo
srednje
uvo
unutrašnje
uvo
centri u mozgu

mehanicki uticaj fiziološki uticaj psihološki uticaj

(>140 dB) (>90 dB) (svaki nezeljeni zvuk)

spoljašnje srednje unutrašnje Zvuk može biti štetan i pri veoma niskim nivoima ako
uvo centri u mozgu
uvo uvo
izaziva ometanje, skretanje pažnje, ili ako iritira.
mehanicki uticaj fiziološki uticaj psihološki uticaj
(>140 dB) (>90 dB) (svaki nezeljeni zvuk)
Sa aspekta prakse u građevinskoj akustici psihološki
uticaj je centralna tema, jer diktira najstrožije
kriterijume.

Po međunarodno usvojenoj definiciji, buka je svaki Osnovno pitanje je: koliki je zvuka prihvatljivo, a da ne
neželjeni zvuk. uznemirava?

Status zvuka koji dobija oznaku "buka" ne zavisi od To je tema koja se naziva "akustička dilema"
vrednosti njegovog nivoa, nego od činjenice da li neko
na njega negativno reaguje.
100

usvojena vrednost
maksimalno dozvoljenog
nivoa buke

spoljašnje srednje unutrašnje

uvo centri u mozgu
uvo uvo

mehanicki uticaj fiziološki uticaj psihološki uticaj

(>140 dB) (>90 dB) (svaki nezeljeni zvuk)

0
nivo zvuka (dBA)

Ljudske aktivnosti (stanovanje, rad, praćenje zvučnih U stambenim objektima boravišne prostorije su sobe
pojava) diktiraju uslove koje treba zadovoljiti. stana.
U poslovnim objektima boravišne prostorije su
Zbog toga je u građevinskoj akustici uveden pojam
kancelarije.
BORAVIŠNA PROSTORIJA Za boravišne prostorije standardom
JUS U.J6.201 utvrđeni su akustički kriterijumi koji
moraju biti zadovoljeni.
Pojam boravišne prostorije u zgradi označava prostor
gde je predviđeno duže zadržavanje ljudi ili obavljanje Sve druge prostorije u objektima:
nekih aktivnosti. • pomoćne prostorije,
• sanitarni čvorovi,
U delovima objekata gde nema dužeg boravka ljudi, ili
• komunikacije i slično
uopšte nije predviđen pristup ljudima, akustički kvalitet
se ne postavlja kao tema. nisu obuhvaćene akustičkim kriterijumima.

2

Zvučna zaštita jedne zgrade počiva na dva elementa:
• utvrđivanju šta su boravišne prostorije (predmet
zaštite)
• merama zvučne izolacije koje će obezbediti
zadovoljenje kriterijuma u boravišnim prostorijama
(sredstva zaštite)
Kako zaustaviti zvuk u zgradi?
Samo potpuno sagledavanje kuda sve zvuk prolazi
omogućava adekvatne intervencije u domenu
zvučne zaštite.
Osnovni način za zaustavljanje zvuka je
diskontinuitet sredine na putu njegovog prostiranja.
Na diskontinuitetima dolazi do refleksije zvučnog
talasa, to jest do promene smera njegovog kretanja.

Diskontinuitet se kvantifikuje fizičkim osobinama

materijala medija:
• gustina materijala ρ (kg/m3) U zgradama se diskontinuiteti na putu prostranja
• brzina prostiranja zvuka c (m/s) zvuka javljaju kao:
ρ1c1 ρ2c2 • pregradne konstrukcije (diskontinuitet vazduh-
reflektovani talas
materijal pregrade)
• slojevi u pregradama (višeslojne pregrade)
upadni talas

• različiti materijali u konstrukciji

0 x
Proizvod ρc se naziva impedansa sredine.

Osnovni pojmovi koji definišu zvučnu izolaciju

Osnovni oblici pregrada kao diskontinuiteta su:
• zidovi
• tavanice
• prozori i vrata izolaciona moc

zvucni izvor
Diskontinuiteti u konstrukcijama su: izolovanost

• dilatacije
• fuge
• promene vrste materijala L1 L2

3
 Rešavanje zvučne izolacije
Šema osnovnih puteva prolaska zvuka između dve
Osnovi korak u rešavanju zvučne izolacije je prostorije
utvrđivanje puteva kojim zvučna energija prolazi.

Zvuk između prostorija može prolaziti kroz

• pregrade
• otvore
• instalacije.

Samo potpuno sagledavanje kuda sve zvuk prolazi

omogućava adekvatne intervencije u meri koja je
potrebna.

Putevi prolaska zvuka kroz vrata ili prozor

Ilustracija mogućih
puteva prolaska
zvuka kroz strukturu
zgrade

Dvostruke pregrade kao povećavanje diskontinuiteta

Osnovni oblici pregrada kao diskontinuiteta su:
• zidovi
• tavanice
• prozori i vrata

Diskontinuiteti u konstrukcijama su:

• dilatacije
• fuge
• promene vrste materijala

4
 22,5
Šematski prikaz principa ″soba u sobi″ kao
maksimum diskontinuiteta

min. vuna min. vuna

5 cm 5 cm

2x1,25 cm 2x1,25 cm
gips gips

1,25 cm
gips

tavanica

plafonska obloga
trajnoelasticni materijal

obloga stuba zidna obloga

zid od opeke

Izolaciona svojstva pregrada

Šematski prikaz podele zvučne energije pri prolasku

tavanica
kroz masivnu pregradu

širenje
Pa ref
tvrdo presovana celicni tipl
mineralna vuna 10 cm
celicni ploca 3-4 mm

gipsane ploce 3 x 12,5 mm

gumeni oslonac
kutijasti profil
Pa Pa tr
disipacija

5
 širenje
Pa ref Zakon mase

Izolaciona moć jednostruke nasivne pregrade:

Pa Pa tr ⎛ ω ms ⎞
disipacija
R ≈ 20 log⎜⎜ ⎟⎟
⎝ 2ρ c ⎠
Patr ms – površinska masa pregrade (kg/m2).
Koeficijent transmisije: τ=
Pa
1
Izolaciona moć pregrade: R = 10 log [dB]
τ

Grafička predstava zakona mase Izolaciona moć pregrade od armiranog betona

80

Izolaciona moc R, dB 20 cm
70
15 cm
70
Izolaciona moc R, dB

10 cm
60
60

50
50

40
40

30 30

20 20
100 200 400 800 1600 3150 100 200 400 800 1600 3150
frekvencija, f, Hz frekvencija, f, Hz

Standardna kriva
Izražavanje izolacione moći jednim brojem 80
Izolaciona moc R, dB

U praksi je pogodno da se umesto krive izolacione 70

moći koristi pojednostavljen pokazatelj koji se

izražava jednim brojem. 60

To se postiže uvodeći pojam standardne krive koja 50

služi za poređenje sa krivom izolacione moći

pregrade. 40

30

20
100 200 400 800 1600 3150
frekvencija, f, Hz

6
Izolaciona moc R, dB 70 Zaptivanje otvora

60 Svi otvori na pregradama predstavljaju puteve prolaska

zvuka.
50

trajnoelasticni kit

rozeta od L profila
40 cev
rozeta
trajno elasti~ni kit
zid kanala

30 mineralna vuna

20

10
100 200 400 800 1600 3150
frekvencija, f, Hz mineralna vuna trajno elasti~ni kit

7
8