Komunikacija zvukom

AKUSTIKA U ARHITEKTURI - 3 čas

Zvuk može biti prenosilac informacija.

Kao takav, zvuk je sredstvo međuljudske komunikacije

i izražajno sredstvo umetnosti.
AKUSTIČKA OBRADA
PROSTORIJA Arhitektura ima ulogu da određuje okruženje u kome
se odvija komunikacija zvukom.

Taj njen uticaj se realizuje u domenu enterijera.

Zaključak - kvalitet komunikacije zvukom jedan je

od aspekata materijalizacije enterijera.

Akustički odziv prostorije
Pojam akustičkog odziva podrazumeva opis onoga
što stigne do slušaoca u datom okruženju
Prostorija se posmatra kao jedan prenosni sistem čiji
je ulaz na mestu izvora zvuka, a izlaz na mestu
prijemnika (slušalac ili mikrofon).
Najopštiji prikaz svakog prenosnog sistema, pa i
prostorije, je takozvani "impulsni odziv".

ulaz izlaz
(izvor zvuka) (slušalac)
prostorija
impulsni odziv
t

Impulsni odziv se dobija kada se na ulazu u sistem

emituje jedan impuls.

Eksperiment sa merenjem odziva u učionici

apsolutna vrednost amplitude

Tri primera impulsnih

odziva različitih prostorija

(demonstracija sa primenom merne opreme i

softvera za merenje) 0
vreme (s)
1,0
apsolutna vrednost amplitude

apsolutna vrednost amplitude

0 1,0 0 1,0
vreme (s) vreme (s)

1
 Principijelni izgled impulsnog odziva prostorije
Principijelni izgled impulsnog odziva prostorije

prve refleksije
nivo (dB)
direktan zvuk

reverberacija

nivo (dB)
direktan zvuk
vreme

Prebacivanje slike u logaritamski domen (nivo) daje

linearni tok opadanja umesto eksponencijalnog vreme

Subjektivni zahtevi prema odzivu

prostorija
Čulo sluha "posmatra" zvučne događaje kroz jedan
vremenski prozor u kome integriše sve što stigne
nivo (dB)
direktan zvuk

Sve što se nalazi u takvom prozoru doživljava se kao

jedinstven zvučni doživljaj.

vreme period integracije period integracije

Svaki vremenski trenutak signala koji se emituje u

prostoriji vuče za sobom jedan ovakav "rep".
nivo (dB)

nivo (dB)

Ono što se čuje na izlazu je superpozicija svih tih

komponenti.
vreme

Uslovi koje impulsni odziv prostorije treba da
zadovolji:
Prostor za govor - u vremenu integracije uva (oko
50 ms) treba da stigne što više energije
Prostor za reprodukciju preko zvučnika - potrebno
je da posle direktnog zvuka stiže što manje energije
Prostorija za živu muziku – složeni zahtevi koji
proizilaze iz domena estetike zvuka
period integracije
Metode za kontrolu odziva prostorije -
akustička obrada
Akustičko rešavanje enterijera, to jest akustička
obrada, svodi se pri projektovanju na primenu raznih
mera koje utiču na način kako se zvuk reflektuje i kako
putuje kroz prostoriju.
To zahteva odgovarajuće intervencije na unutrašnjim
površinama prostorije.

izvor prijemnik
nivo (dB)

vreme

2
Da bi se podešavala struktura impulsnog odziva
prostorije, pri projektovanju se koriste odgovarajuće
kombinacije intervencija u sledećim domenima:
- izbor adekvatne veličine prostorije,
- primena adekvatnih materijala,
- primena adekvatnih konstrukcija i
- primena adekvatnih geometrijskih oblika.
Postoje tri vrste akustičkih intervencija koje se uvode
u prostorijama radi podešavanja njihovog odziva:
- apsorpcioni materijali i konstrukcije
- difuzori
- reflektori.
Apsorpcioni materijali i konstrukcije služe da
apsorbuju zvuk iz zvučnog polja.

Uobičajeno se misli da je akustička obrada samo
primena odgovarajućih materijala, ali je za kontrolu
odziva potrebno podešavati i geometrijske osobine
prostora.
Difuzori su konstrukcije koje imaju zadatak da kada ih
pogodi zvuk rasprše energiju na sve strane.
Reflektori su dovoljno velike ravne površine koje pri
refleksiji namenski usmeravaju zvučnu energiju u
određenim smerovima.

Porozni materijali

zvucni talas
Idealizovani izgled
strukture poroznog
materijala

Na osnovu trenja koje se dešava između molekula Principijelni izgled frekvencijske zavisnosti
vazduha koji osciluju u porama i zidova materijala koeficijenta apsorpcije poroznih materijala
dolazi do pretvaranja mehaničke energije oscilovanja
u toplotu.

Efikasnost trošenja energije se izražava koeficijentom

apsorpcije α.

α = 0 - sva energija se reflektuje

α = 1 - sva energija se apsorbuje

0 frekvencija

3
 Uticaj debljine i strukture poroznog materijala na Tepih debljine 1 cm na betonu
njegov koeficijent apsorpcije
1.2
1
1.1
1.0
0.9
0.8

koeficijent apsorpcije
0.7
debljina materijala
0.6
veca manja
0.5
0.4
0.3
0.2
0.1
0.0
0 frekvencija 63 125 250 500 1k 2k 4k
frekvencija (Hz)

Gajbice za jaja Mineralna vuna 2,5 cm na čvrstoj podlozi

1.2
1,2
1.1
1,1
1.0 3
1,0 30 kg/m
0.9
0,9
0.8 3
koeficijent apsorpcije

0,8 5 kg/m
koeficijent apsorpcije

0,7 0.7

0,6 0.6

0,5 0.5

0,4 0.4

0,3 0.3
0,2 0.2
0,1 0.1
0,0 0.0
125 250 500 1k 2k 4k 63 125 250 500 1k 2k 4k
frekvencija (Hz) frekvencija (Hz)

Uticaj položaja materijala u odnosu na površinu Tvrda presovana mineralna vuna debljine 15 mm na
masivne pregrade odstojanju od zida
1.2
1.1 20 cm medjuprostor
1.0
0.9
brzina brzina
oscilovanja oscilovanja 0.8
koeficijent apsorpcije

0.7
0.6 40 cm medjuprostor
zid zid
0.5
λ/4 λ/4
0.4
0.3
0.2
0.1
0.0
125 250 500 1k 2k 4k
frekvencija (Hz)

4
Ivični efekat

zvucno polje

apsorpcioni materijal

Akustički rezonatori

5
Relativna promena nivoa zvuka u jednom rezonatori
(kriva selektivnosti)

porozni
materijal

perforirana
ploca

Perforirana ploča 12,5 mm, 11% perforacije Primer materijala za akustičke rezonatore -
TOPAKUSTIK
1,2
1,1
1,0
0,9
koeficijent apsorpcije

0,8
0,7
0,6
0,5
0,4
0,3
0,2
0,1
0,0
125 250 500 1k 2k 4k
frekvencija (Hz)

6
 Koeficijent apsorpcije materijala TOPAKUSTIK

1,2

1,1

1,0

0,9

0,8
koeficijent apsorpcije

0,7

0,6

0,5

0,4

0,3

0,2

0,1

0,0
125 250 500 1k 2k 4k
frekvencija (Hz)

Mehanički rezonatori Šper na različitim odstojanjima od zida, medjuprostor

popunjen vunom
1.2
1.1
1.0
12 cm
0.9
0.8
koeficijent apsorpcije

0.7
24 cm
mineralna 0.6
vuna
0.5
ploca
6 cm
0.4
0.3
0.2
0.1
0.0
63 125 250 500 1k 2k 4k
frekvencija (Hz)

Šper na odstojanju 24 cm od zida, sa i bez vune u

međuprostoru
1.2
1.1
1.0
0.9
0.8
koeficijent apsorpcije

0.7
sa vunom
0.6
0.5
0.4
0.3
0.2
0.1 bez vune
0.0
63 125 250 500 1k 2k 4k
frekvencija (Hz)

7
Relativni odnos tri vrste apsorbera Difuzori

Dijagram raspršavanja

8
9
Reflektori

10
11