Projektovanje zvučne zaštite građevinskih objekata
AKUSTIKA U ARHITEKTURI - 4 čas predstavlja zadatak koji se razlikuje od ostalih
AKUSTIKA U PROJEKTNOJ
DOKUMENTACIJI
GRAĐEVINSKIH OBJEKATA
Ono što je predmet projektantskog rada akustičara
pojavljuje se u grafičkoj dokumentaciji i predmeru
radova svih drugih učesnika u projektovanju, a u
najvećoj meri u arhitekturi i konstrukciji.
Fizički elementi koji utiču na prolazak zvuka kroz
građevinski objekat, odnosno koji određuju kvalitet
zvučne zaštite u njemu, predstavljaju predmet rada
drugih projektanata.
Zato ″glavni projekat akustike″, pojam koji se često
pojavljuje u razgovoru projektanata, ne može
postojati, jer se svi elementi koji određuju zvučnu
zaštitu po prirodi stvari nalaze u drugim delovima
projekta.
Akustički zahtevi u projektovanju
U oblasti projektovanja građevinskih objekata postoje
dva nivoa akustičkih zahteva
- minimalni uslovi zvučne zaštite koje svaki objekat
mora da zadovolji (zakonska obaveza)
- dodatni zahtevi koji utiču na akustički komfor
(opciono)
projektantskih poslova.
Razlog tome je u činjenici da se sredstva kojima se
postiže akustički kvalitet nalaze u domenu:
konstrukcije,
arhitekture,
enterijera,
mašinskih instalacija,
vodovoda,
kanalizacije.
Svaki od njih može na svoj način popraviti ili narušiti
kvalitet zvučne zaštite.
To dalje znači da nije moguće izolovano raditi na
nečemu što bi se zvalo akustičko projektovanje.
Akustika u projektovanju je, u prvom redu, konsalting,
usmeravanje i nadzor ostalih učesnika na projektu.
Projektant akustike je savetnik koji u procesu
projektovanja treba da usmeri ostale projektante,
svakog u svom domenu, ka rešenjima koja
obezbeđuju traženi akustički kvalitet.
Ono što se pri izradi projekta zgrade izdvaja kao
nezavistan rad akustičkog konsultanta je:
- obrazloženje mera kojim je postignut traženi akustički kvalitet,
- tehnički uslovi za izvođenje radova i
- akustički uslovi za specifične delove objekta.
Prikaz standarda JUS U.J6.201
1
 Loše

Neki primeri različitih rešenja

Loše
Dobro

U nekim objektima javljaju se posebni zahtevi u

Dobro
odnosu na izvođenje radova na akustički delikatnim
specifičnim pozicijama u objektu.

To su elementi kod kojih zvučna zaštita zavisi od

načina izvođenja detalja koji se ne mogu definisati u
standardnim prezentacijama AG projekta.

U praksi se to najčešće odnosi na

- plivajuće podove,
- pregradne zidove od lakih materijala i ″sendvič″
konstrukcije,
- spuštene plafone i slično

2
 Elaborat zvučne zaštite ZVUČNA ZAŠTITA U PROCEDURI TEHNIČKOG
PRIJEMA
Elaborat zvučne zaštite uz AG projekat građevinskog
objekta treba da sadrži: Akustički kvalitet građevinskog objekta, defnisan
projektnim zadatkom ili samo odgovarajućim
- Objašnjenje osnovnih pojmova
standardima, kontroliše se dva puta:
- Eksplicitno navođenje svih kriterijuma za maksimalno
dozvoljene nivoe buke minimalne izolacione moći zidova i
tavanica, prozora i vrata - kroz uobičajenu tehničku kontrolu projekta (reviziju) i
- pri tehničkom prijemu po završetku izgradnje.
- Eksplicitni prikaz da projektovani pregradni elementi
zadovoljavaju postavljene uslove
Osnovni standard iz oblasti akustike u građevinsrstvu,
- Akustički uslovi za ostale segmente projekta (uslovi za JUS U.J6.201, definiše obavezu provere akustičkog
mašinske sisteme,.. kvaliteta zgrada pri njihovom tehničkom prijemu.
- Ostali posebni zahtevi (ako ih ima)
- Proračunski i drugi dokazi o zadovoljavanju uslova

Procedura tehničkog prijema podrazumeva određena Merenja u objektu se obavljaju po posebnim

akustička merenja u izgrađenom objektu. procedurama koje su definisane relevantnim
standardima.
Osnovni standard iz oblasti akustike u građevinsrstvu,
JUS U.J6.201, definiše obavezu provere akustičkog Tekst ovih standarda koji kod nas danas važe dobijen
kvaliteta zgrada pri njihovom tehničkom prijemu. je prevodom odgovarajućih ISO standarda. antnim
standardima.
Merenja obuhvataju

- ispitivanje ostvrenih izolacionih svojstava relevantnih

pregradnih konstrukcija i (eventualno)
- merenje nivoa buke ako u samom objektu postoje
neki ugrađeni izvori zvuka (ventilatori, rashladni
sistemi, dizel agregati i slično).

Narucilac: XXXXXXXXX datum merenja: 5.09.2003.

Narucilac: XXXXXXXXX datum merenja: 5.09.2003.
Beograd
Beograd
Opis ispitivane pregrade i postupak merenja:
Opis ispitivane pregrade i postupak merenja: Objekat XX, blok XX, Beograd
Tavanica izmedju sobe stana stana broj 10 i sobe stana broj 5
Objekat XX, blok XX, Beograd
parket 2 cm
Izolacija od udarnog zvuka izmedju zajednickog stepenista i stana
cementna kosuljica 5 cm
stiropor 4 cm
armirani beton 16 cm
Sklop konstrukcija izmedju stepenista i sobe stana broj 5.
malter 2 cm

povrsina ..................................... / m2 povrsina .................................... 24,5 m2

zapremina prijemne prostorije...65,5 m3 zapremina prijemne prostorije....66,5 m3
zapremina predajne prostorije...... / m3 referentna kriva (JUS ISO 717-2) zapremina predajne prostorije....66,5 m3 referentna kriva (JUS ISO 717-1)

70 70

frekvencija Ln frekvencija R!
f terca f terca
Hz dB Hz dB 60
60
50 50
63 63
80 80
50 50
100 49,2 100 29,7
125 40,8 125 36,1
160 42,6 160 39,2

200 47,1 200 44,8

250 46,0 40 250 44,9 40
315 47,5 315 47,4

400 45,5 400 51,4

500 47,4 500 52,5
630 50,0 30 30
630 53,9

800 47,6 800 48,2

1000 47,6 1000 51,2
1250 48,0 1250 49,8
20 20
1600 47,3 1600 47,6
2000 48,3 2000 51,6
2500 46,7 2500 55,2
3150 46,0 10 10
100 200 400 800 1600 3150 3150 57,9
4000 100 200 400 800 1600 3150
frekvencija, f, Hz 4000
5000 frekvencija, f, Hz
5000

Ocena prema JUS ISO 717-2

Ocena prema JUS ISO 717-1
Ln = 53 dB
Rw(C, Ctr) = 52 (-3,-6) dB
Broj izvestaja o ispitivanju: 1131 Elektrotehnicki fakultet, Laboratorija za akustiku
Broj izvestaja o ispitivanju: 1131 Elektrotehnicki fakultet, Laboratorija za akustiku
Datum: 8.09.2003. Potpis:
Datum: 8.09.2003. Potpis: