You are on page 1of 545

IRVING STOUN

AGONIJA I EKSTAZA
ROMAN O MIKELANELU

KNJIGA PRVA
RADIONICA
1
Sedeo je ispred ogledala u spavaoj sobi na drugom spratu i crtao svoje mrave
obraze s visokom grbom na nosu, nisko iroko elo i ui postavljene suvie daleko
na glavi, tamnu kosu koja se kovrdala na elu u gustim loknama i kao ilibar ute
oi, iroko usaene i zaklonjene tekim kapcima.
Nemam skladne proporcije", pomisli trinaestogodinji deak s ozbiljnom
usredsreenou. Glava mi nije pravilna, a elo natkriljuje usta i bradu. Neko je
trebao da se poslui viskom."
On neujno pomae svoje vrsto telo da ne probudi etiri brata koja su spavala
iza njega, a zatim nauli uvo prema Via del Angvilara kako bi uo zviduk svog
prijatelja Granaija. Onda brzim potezima olovke pone prepravljati oblik svog lica,
irei oval oiju, zaokruujui elo, irei uske obraze, predstavljajui usne punije a
bradu veu.
Eto", pomisli on, sad izgledam bolje. teta to se lice ne moe nacrtati pre nego
se rodi, kao planovi za proelje Duoma."
Glasovi ptije pesme zabrujae kroz prozor, koji je bio otvorio putajui u sobu
hladni jutarnji vazduh. On sakri papir za crtanje ispod okruglog jastuka na postelji i
niz krune kamene stepenice neujno sie na ulicu.
Njegov prijatelj Franesko Granai bio je mladi od devetnaest godina, za glavu
vii od njega, kose plave kao slama i ivih plavih oiju. Granai mu je ve godinu
dana davao utoite u kui svojih roditelja preko puta Via dei Bentakordi, nabavljao
mu materijal za crtanje, kao i slike koje je potajno pozajmljivao iz Girlandajove
radionice. Mada je bio sin bogatih roditelja, Granai je stupio na zanat kod Filipa
Lipija kad mu je bilo deset godina, u trinaestoj je pozirao kao sredinja figura
uskrslog mladia za sliku Sveti Petar uskrsava carevog neaka u kapeli Karmin,
koju je Masao ostavio nedovrenu, a sada je bio na zanatu kod Girlandaja. Granai
nije svoje slikanje uzimao ozbiljno, ali je imao otro oko za talenat kod drugih.
- Zar ovaj put stvarno ide sa mnom? - upita uzbueno Granai.
- To sam sam sebi darovao za roendan.
- Dobro. - On uze mlaeg deaka za ruku i povede ga niz vijugavu Via dei
Bentakordi,sagraenu na ovalnom terenu starog rimskog koloseuma, pored visokih
zidova zatvora Stinke. - Zapamti ta sam ti rekao za Domenika Girlandaja. Ja kod
njega uim zanat ve pet godina, i dobro ga poznajem. On voli kad ga njegovi
uenici uvaavaju.
Tada zaokrenue u Via Gibelina, iznad samih Gibelinskih vrata, koja su
oznaavala meu drugog gradskog zida. Prooe nalevo pored divne kamene
zgradurine Barelo, s njenim arenim guvernerovim dvoritem, a zatim, poto su
skrenuli nadesno u ulicu Prokonzula,pored palate Paci. Mlai deak s puno ljubavi
pomilova nepravilno, grubo otesano kamenje njenih zidova.

- Hajde pouri - terao ga je Granai. - Ovo je najzgodniji trenutak dana za posetu


Girlandaju, pre no to pone crtati.
Ili su nejednakim koracima uzanim ulicama. Proli su pored Ulice starih okova,
s njenim kamenim palatama i vanjskim izrezbarenim kamenim stepenicama koje su
vodile u izboene nadstrenice. Proli su pored Via del Korzo i na levoj strani videli
kroz uski procep Tedaldini ulice deli Duoma, pokrivenog crvenim crepovima, a iza
sledeeg bloka, s leve strane, palatu Sinjorije s njenim lukovima i prozorima,
natkriljenu utosmeim kamenim zvonikom koji je probijao neno plavetnilo
svitanja na firentinskom nebu. Da bi doli do Girlandajove radionice, trebalo je da
preu etvrtasti Stari trg, gde su tek zaklana goveda, raseena i otvorena, visila na
koturima pred mesarskim radnjama. Odavde je bilo samo jo nekoliko koraka
pored Ulice slikara do ugla Via dei Tavolini, gde su ugledali otvorena vrata
Girlandajove radionice.
Mikelanelo zastade za trenutak i zagleda se u Donatelov mermerni kip svetog
Marka, koji je stajao u visokoj nii Orzanmikele.
- Vajarstvo je najvea umetnost! - uzviknu on glasom koji je odavao uzbuenje.
Granai je bio iznenaen to je njegov prijatelj prikrivao tu sklonost prema
vajarstvu pune dve godine njihovog prijateljstva.
- Ne slaem se s tobom - ree on mirno. - Ali ta si sada tu zinuo, treba da
obavimo posao koji nas eka.
Deak duboko uzdahnu. I oni uoe zajedno u Girlandajovu radionicu.
2
Radionica je bila velika odaja sa visokim plafonom, ispunjena otrim mirisom
boje i ugljena. U sredini se nalazio grubo otesan sto postavljen na nogare, oko koga
je pet-est pospanih uenika sedelo pogrbljeno na stolicama. U najbliem uglu neki
ovek tucao je boju u avanu, dok su uza zid bili naslagani kartoni dovrenih fresaka,
freske Poslednja veera za crkvu Onjisanti i freske Hrist poverava apostolski poziv
Petru i Andriji za Sikstinsku kapelu u Rimu.
U jednom zaklonjenom uglu u dnu, na uzdignutom podijumu, sedeo je ovek
etrdesetih godina, iji je iroki sto predstavljao jedino uredno mesto u radionici, s
uredno poreanim olovkama, etkama, blokovima za crtanje, makazama i ostalim
priborom koji je visio na kukama, i s knjigama ilustrovanih rukopisa iza stola, na
policama uza zid.
Granai stade ispred majstorovog stola.
- Gospodine Girlandajo, ovo je Mikelanelo, o kome sam vam priao.
Mikelanelo oseti kako ga probada par oiju za koje je vailo opte miljenje da
mogu jednim pogledom zabeleiti vie nego oi ijednog drugog umetnika u Italiji.
Ali i deak se sluio svojim oima kao da su pisaljke sa srebrnim vrhom, crtajui za
svoj duhovni novanik umetnika kako sedi malo iznad njega u azurnoplavom
kaputu i crvenom ogrtau prebaenom preko ramena da bi se zatitio od
martovske hladnoe, s crvenom kapom na glavi, sa svojim oseajnim licem s punim
tamnocrvenim usnama, izboenim jagodinim kostima, duboko upalim obrazima,
bujnom crnom kosom razdeljenom po sredini, koja mu je padala ak do ramena,

dugim gipkim prstima desne ruke kojima se drao za grlo. Setio se kako mu je pre
nekoliko dana Granai priao da je Girlandajo uzviknuo:
.Sada, poto sam poeo shvatati mogunosti koje prua ova umetnost, boli me
to mi nisu date sve povrine zidova Firence da ih prekrijem freskama."
- Ko je tvoj otac? - upita Girlandajo.
- Lodoviko di Lionardo Buonaroti-Simoni.
- uo sam to ime. Koliko ti je godina?
- Trinaest.
- Kod nas uenici poinju s deset godina. Gde si bio poslednje etiri godine?
- Traio sam vreme u srednjoj koli Franeska da Urbina, uio sam latinski i
grki.
Ugao Girlandajovih usana, tamnih kao vino, tre se, pokazujui da mu se
odgovor svia.
- Zna li crtati?
- Sposoban sam da nauim.
Granai je eleo da pomogne svom prijatelju, ali kako nije mogao priznati da je
Mikelanelu pozajmljivao Girlandajove slike da ih kopira, jednostavno ree:
- On ima dobru ruku. Napravio je crtee po zidovima u kui svog oca u Setinjanu.
Ima jedan crte satira...
- Ah, slikar fresaka - naali se Girlandajo. - Konkurencija za mene koji starim.
Mikelanelo je bio tako uzbuen da je ozbiljno shvatio Girlandaja.
- Nikad nisam pokuavao da radim bojama. Ja se time ne bavim.
Girlandajo zausti da odgovori, ali zastade.
- Ako ti ita nedostaje, to sigurno nije skromnost. Ti nee postati moj
konkurent ne zbog toga to za to nema talenta, ve zbog toga to ne mari za
boju.
Mikelanelo je vie osetio no to je uo iza sebe Granaijevo mrmljanje.
- Nisam tako mislio.
-Ti si malen za trinaest godina.Izgleda suvie slabaan za teak rad u ovoj
radionici.
- Za crtanje nisu potrebni snani miii.
Onda je shvatio da su ga namamili da kae ono to nije trebalo, a pored toga
podigao je i glas.Uenici se na to okrenue. Trenutak kasnije prevagnu Girlandajova
dobroudnost.
- E pa dobro, kako bi bilo da mi neto nacrta. ta e crtati?
Mikelanelov pogled preleti po radionici gutajui utiske, kao to seoski mladii
drobe groe u ustima za vreme jesenjih sveanosti berbe.
- Zato ne radionicu?
Girlandajo se nasmeje s omalovaavanjem, kao da se oslobodio nekog
neprijatnog poloaja.
- Granai, daj Buonarotiju papir i ugljen. Pa ako nemate nita protiv, ja u se
opet latiti svog posla.
Mikelanelo pronae zgodan poloaj blizu vrata, odakle je najbolje video
radionicu, i sede za sto da crta. Granai je stajao pored njega.
- Zato si morao predloiti tako teku temu? Ne uri. On e zaboraviti da si tu...
Njegove oi i ruke bili su dobri saradnici, koji su hvatali glavne crte prostorije,
radni sto u sredini sa uenicima s obe strane, Girlandaja na podijumu ispod

severnog prozora. Prvi put otkako je uao u radionicu disanje mu je bilo normalno.
Osetivi kako mu se neko naginje preko ramena, on ree: - Nisam gotov.
- Dovoljno je. - Girlandajo uze papir i stade ga posmatrati koji trenutak.
- Ti si ve radio u nekoj drugoj radionici! Je l kod Rozelija?
Mikelanelo je znao da Girlandajo ne voli Rozelija, koji je vodio jedinu drugu
slikarsku radionicu u Firenci. Sedam godina pre Girlandaja, papa Siksto IV pozvao
je Botielija i Rozelija u Rim da naslikaju freske za upravo dovrenu Sikstinsku
kapelu. Rozeli je privukao papinu panju upotrebom jarkih crvenih i ultramarinsko
plavih boja i ukraavanjem svakog oblaka, zavese i drveta zlatnom bojom, i dobio je
novanu nagradu za kojom je eznuo.
Deak odmahnu glavom.
- Crtao sam u koli kad majstor Urbno nije gledao. A kopirao sam ota u kapeli
Santa Kroe, u kapeli Karmine...
Odobrovoljivi se, Girlandajo ree: - Granai ima pravo. Ti ima snanu ruku.
Mikelanelo prui ruku pred Girlandaja, okreui dlan i nadlanicu. - To je ruka
kamenoresca - odgovori on ponosito.
- U radionici fresaka malo su nam potrebni kamenoresci. Poee kod mene kao
ak, ali pod istim uslovima kao da ti je deset godina. Mora mi platiti est florina za
prvu godinu...
- Ja vam ne mogu nita platiti.
Girlandajo ga otro pogleda.
- Buonarotijevi nisu siromani seljaci. Budui da tvoj otac eli da ui...
- Otac me je tukao kad god sam pominjao slikanje.
- Ali ja te ne mogu uzeti ako on ne potpie ugovor s doktorskim i apotekarskim
cehom. A zato te nee opet tui kad mu ovo bude rekao?
- Zbog toga to e mi va pristanak da me primite biti odbrana. To, i injenica da
ete mu platiti za prvu godinu est florina, za drugu osam, i za treu deset.
Girlandajove oi planue.
- To je neuveno! Da platim za povlasticu to u te uiti!
- Onda ne mogu doi da radim za vas. To je jedini nain.
ovek koji je tucao boju lenjo je vrteo tukom po vazduhu dok je preko ramena
posmatrao taj prizor. Uenici za stolom nisu se uopte pravili da rade. Majstor i
budui uenik zamenili su poloaj, kao da je Girlandajo poslao po Mikelanela jer
mu je potreban i jer ga eli. Mikelanelo je gotovo ve video kako se Girlandajove
usne uobliavaju da kau: ne. Ali je stajao ne uzmiui, s dranjem punim
potovanja i prema starom oveku i prema sebi, gledajui u Girlandaja pravo u oi,
kao da hoe da kae:
To bi trebalo da uradite. Ja u vam toliko vredeti".
Da je pokazao i najmanje slabosti, Girlandajo bi mu okrenuo lea. Ali suoen s
tim vrstim pogledom, umetnik oseti krto divljenje. Ponaao se u skladu s glasom
koji ga je pratio, glasom da je ovek koji voli i koga svi vole," rekavi:
- Oigledno je da nikad neemo zavriti hor Tornabuonija bez tvoje
neprocenjive pomoi. Dovedi svog oca.
Kad su se ponovo nali u Via dei Tavolini, dok su se rani jutarnji prodavci i
vlasnici radnji vrteli oko njih, Granai zagrli deaka s puno ljubavi.
- Ti si prekrio sva pravila. Ali primljen si!

Mikelanelo dobaci svom prijatelju jedan od retkih toplih osmeha, dok su mu


oi boje ilibara sa utim i plavim takicama blistale. Njegov osmeh upotpuni onaj
popravljeni crte to ga je njegova olovka traila jutros pred ogledalom u spavaoj
sobi, kad su se razvukle u srean osmeh, njegove usne su bile pune i otkrivale su
snane bele zube, a isturena brada dostizala je vajarski sklad s gornjim delom
njegovog lica.
3
Dok je hodao pored porodine kue pesnika Dantea Aligijerija, i pored kamene
crkve Badija, bilo je Mikelanelu kao da hoda kroz neku galeriju, jer Toskanac
pokazuje prema kamenu onu nenost to je ljubavnik ima za svoju dragu. Jo od
vremena svojih etrurskih predaka, ljudi iz Fjezole, Setinjana i Firence sekli su
kamen iz brda, tovarili ga na volove i dopremali ga na svoju zemlju, rezali ga, sekli,
uobliavali i od njega gradili domove i palate, crkve i loe, tvrave i zidove. Kamen
je bio jedan od najbogatijih plodova toskanske zemlje. Ljudi su mu od detinjstva
poznavali dodir i miris, ukus vanjske strane kao i njegovu sadrinu, znali su kako se
ponaa na vrelom suncu, na kii, na punoj meseini, na ledenom vetru 'tramontani'.
Hiljadu i pet stotina godina njihovi su preci obraivali domau 'pietru serena',
mirni kamen, i podizali grad takve lepote da oveku zastane dah, grad za koji su
Mikelanelo i generacije pre njega uzvikivali:
- Vie nikad neu iveti a da mi Duomo ne bude pred oima!
Naposletku stigoe do stolarske radionice koja je zauzimala donji sprat kue to
ju je porodica Buonaroti iznajmila u via dei Angvilara.
- A rivederci, kao to je lisica rekla krznaru - zacvrkuta Granai.
- Oh, ja u pristati da mi se odere koa - odgovori Mlkelanelo - ali, za razliku od
lisice, ja u ostati iv.
On skrene za otri ugao Via dei Bentakordi, mahnu na dva konja ije su glave
izvirivale iz otvorenog gornjeg dela stajskih vrata na drugoj strani ulice, i popne se
sporednim stepenicama u porodinu kuhinju.
Njegova maeha je pravila svoj omiljeni kola: pilii su bili rano izjutra ispeeni
na ulju i samleveni u kobasicu s lukom, perunom, jajima i afranom. Sa slaninom i
svinjetinom bili su napravljeni valjuci od sira, brana, karanfilia i dumbirovog
korena, i poreani s kobasicom od piletine izmeu slojeva testa, datulja i badema.
Sve to jelo bilo je napravljeno u obliku pite i prekriveno testom koje je prethodno
bilo ispeeno na tihoj vatri.
- Dobro jutro madre mia.
- Ah, Mikelanelo.Danas imam neto specijalno za tebe: salatu koja se topi u
ustima.
Ime Lukrecije di Antonio di Sandro Ubaldini da Galjano bilo je due od spiska
njene opreme koju je donela u miraz, pa zato bi se inae jedna tako mlada ena
udala za etrdesettrogodinjeg udovca sa pet sinova koji je poinjao da sedi, i
kuvala za domainstvo Buonarotija koje je brojalo devet lanova?
Svakog jutra ustajala je u etiri sata da bi stigla na trg u isto vreme kad su i
contadini, seljaci, stizali ulicama poploanim oblucima sa svojim kolicima to su ih

vukli sitni konji natovarenim sveim voem i povrem, jajima i sirom, mlekom i
ivinom. Ako nije ba pomagala seljacima da istovare kola, barem im je olakavala
teret birajui robu dok su se njihovi proizvodi jo nalazili u vazduhu i pre no to bi
imali prilike da budu stavljeni na tezge: najmeke, najbolje mahune, i piselli, graak,
i besprekorne smokve i breskve.
Mikelanelo i njegova etiri brata zvali su je II Migliore, Najbolje, zato to je
svaka estica unoga to je ilo u njeno jelo morala da bude najbolja. U zoru je bila
kod kue s korpom prepunom lova. Nije se brinula o odei, nije obraala panju na
svoje tamno jednostavno lice na kome su se nasluivali kratki zalisci i brkovi, a kosa
bez sjaja bila joj je vrsto zalizana sa ela. Ali dok je Mikelanelo gledao njene
zaarene obraze, njeno uzbuenje u oima s kojim je posmatrala kako joj se pee
kola, dok je gledao kako se dostojanstveno i ljupko kree od vatre do porculanskih
posuda sa zainima da bi zapraila testo finim prahom cimeta ili oraia, znajui u
svakom trenutku svog sedmosatnog jutra tano gde se nalazi po rasporedu, video je
da iz nje zrai sjaj.
Poznavao je svoju maehu kao pokorno stvorenje u svakoj fazi njenog braka
osim u kuhinji, tu je bila lavica s najboljim borbenim tradicijama Marzoka, lava
uvara grada Firence. Bogatu Firencu snabdevali su egzotinim namirnicama iz
celog sveta:alojom, isijotom, kardamomom, majinom duicom, peurkama,
gomoljicama, orahom u prahu, galingom. Ali, avaj, bilo je potrebno mnogo novaca
da se sve to kupi.Mikelanelo, koji je imao sobu sa svoja etiri brata pored sobe
svojih roditelja, esto je sluao rane jutarnje rasprave dok se njegova maeha
oblaila za pijacu.
- Ti hoe svaki dan sanduk haringa i hiljadu pomorandi.
- Lodoviko, nemoj da mi meri trokove na dram. Ti si od onih koji hoe da uvek
imaju punu kesu i prazan stomak.
- Prazan stomak! Nijedan Buonaroti nije propustio da veera u tri stotine
godina. Zar ti ja ne donosim svake nedelje svee tele iz Setinjana?
- Zato da jedemo svaki dan teletinu, kad je pijaca puna prasadi i golubova?
Onih dana kad je gubio, Lodoviko je zamiljeno pregledavao knjige rauna,
siguran da nee moi ni okusiti tu bramangieru od mesa ivine, badema, masti
eera, oraia i skupog pirina, kojom ga je njegova mlada ena upropatavala. Ali
polagano, dok su se mirisi provlaili ispod kuhinjskih vrata, kroz porodinu
trpezariju u njegovu radionicu, sav njegov strah, njegov bes i porazi bi iezli, a oko
jedanaest sati bio bi mrtav gladan.
Lodoviko bi progutao obilan ruak, zatim odgurnuo stolicu od stola, lupnuo se
po naduvenom stomaku iroko razmaknutim prstima i uzviknuo onu jednu
reenicu bez koje je toskanski dan sumoran i nitavan:
- Ho mangiato bene! Dobro sam se najeo.
Uz tu pohvalu Lukrecija bi sklonila ostatke za laku veeru, oprala lonce i inije,
otila gore da spava do mraka, poto bi joj dan bio potpuno ispunjen i radost
iscrpljena.
Ali Lodoviko je sada prolazio procesom obrnutim od jutarnjeg zavoenja. Dok bi
sati prolazili i hrana se varila, dok bi se uspomena na divni ukus povlaila, muno
pitanje koliko je taj obilan ruak kotao poelo bi da jede njega i on bi se opet
naljutio.

Mikelanelo prode kroz praznu porodinu sobu s tekom hrastovom klupom


pred kaminom, s mehovima visokim est stopa naslonjenim na kamen, sa stolicama
s konim naslonima i konim seditima poreanim uza zid, sve te raskone komade
nametaja izradio je osniva poridice. Sledea soba, koja je takoe gledala na Via
dei Bentakordi i na staje, bila je radna soba njegovog oca, za koju je Lodoviko dole u
stolarskoj radionici napravio trougaoni pisai sto, prilagoen uglu od etrdeset pet
stepeni, stvorenom tako to su se dve ulice spajale na ovom zavrnom luku starog
koloseuma. Ovde je Lodoviko sedeo zguren nad svojim sivim, od pergamenta
napravljenim knjigama rauna. Otkad je Mikelanelo pamtio, sav posao njegovog
oca sastojao se u tome da intenzivno razmilja o tome kako da ne potroi novac i
kako da odri bedne ostatke bogatstva Buonarotijevih, kome su temelji bili udareni
1250. godine, a onda se srozalo na jedno seosko imanje od deset jutara u Setinjanu i
na jednu kuu na koju im se osporavalo zakonsko pravo, odmah pored ove koju su
uzeli u najam.
Lodoviko u svoga sina kako ulazi i die pogled. Priroda je prema njemu bila
dareljiva samo u jednom, u kosi: poto je slobodno rasla, on se diio raskonim
brkovima koji su se utapali u desetak centimetara dugaku, etvrtasto podianu
bradu. Kosa mu je bila proarana sedim vlasima, preko ela ile su mu etiri bore,
teko steene godinama u toku kojih je zurio u knjige i porodine papire. Njegove
sitne oi bile su tune od traenja izgubljenog bogatstva Buonarotijevih.
Mikelanelo je poznavao svog oca kao opreznog oveka koji je zakljuavao vrata s
tri kljua.
- Dobro jutro, messer padre.
Lodoviko uzdahnu:
- Suvie sam se kasno rodio. Pre sto godina okote Buonarotijevih vezivali su
kobasicama.
Mikelanelo je posmatrao oca dok je ovaj opet tonuo u rad, koji se sastojao od
sanjarenja o hronici Buonarotijevih, tog Starog zaveta svog ivota. Lodoviko je do u
poslednji florin znao koliko je koja generacija Buonarotijevih posedovala zemlje,
kua, trgovina, zlata. Ta porodina istorija bila je njegovo zanimanje, i svi njegovi
sinovi morali su redom zapamtiti tu legendu.
- Mi smo plemeniti graani - govorio im je Lodoviko. - Naa porodica je stara
kao porodica Medii, Stroci ili Tornabuoni. Ime Buonaroti mi nosimo tri stotine
godina - glas mu se dizao od energije i ponosa. - Mi plaamo porez u Firenci ve tri
veka.
Mikelanelu je bilo zabranjeno da bez odobrenja sedi u oevom prisustvu, i
morao je da se pokloni kad bi mu bilo izdano neko nareenje. Dunost je, a ne
interes, nateralo deaka da naui kako se njihova porodica naglo podigla kad su
gvelfi preuzeli vlast u Firenci sredinom trinaestog veka, godine 1260. jedan
Buonaroti je bio savetnik gvelfske vojske, godine 1392. voa gvelfske partije, od
1343. do 1469. Buonarotijevi su deset puta bili lanovi firentinskih Priori ili
Gradskog saveta, to je bio najdostojniji poloaj u gradu: izmeu 1326. i 1475.
godine osam Buonarotija su bili gonfaloniere ili predsednici optine Santa Kroe,
izmeu 1375. i 1473, dvanaestorica su bili meu buonuominima ili savetnicima
Santa Kroe, ukljuujui tu i Lodovika i njegovog brata Franeska, koji su bili
imenovani 1473. godine. Do poslednjeg slubenog priznanja porodice Buonaroti,
ija je slava tamnela, dolo je trinaest godina ranije, 1474, kad je Lodoviko bio

imenovan za podesta ili spoljnog predsednika optine, koji je iao u obilazak, za


spojena seoca Kapreza i Kjuzi di Verna, visoko gore u krevitim Apeninima, gde se
rodio Mikelanelo u gradskoj kui u kojoj je porodica boravila est meseci.
Otac je uio Mikelanela da je rad neto nedostojno jednog plemenitog
graanina, ali sin je primetio da je Lodoviko mnogo vie radio smiljajui naine
kako da ne potroi novac nego to bi radio da ga zaradi. U okviru tvrave Buonaroti
bilo je ostalo nekoliko razasutih izvora, dovoljnih da mu dopune izdatke za
gospodski ivot, pod uslovom da nita ne potroi. No uprkos svoj vetini i
predanosti s kojima je Lodoviko vrio svoj zadatak, njihov je kapital oticao.
Dok je stajao pored prozorskog udubljenja, grejui na zubatom martovskom
suncu koata ramena, deak se u mati vrati u njihov dom u Setinjanu, koji je
gledao na dolinu reke Arno, u vreme kad je njegova majka bila iva. Onda je bilo
ljubavi i smeha, ali je njegova majka umrla kad je njemu bilo est godina, a njegov
se otac, oajan, povukao u tvravu svoje radne sobe. Za etiri godine dok se njegova
tetka Kasandra brinula za domainstvo, Mikelanelo je bio usamljeno dete koje nije
bilo potrebno nikome osim svojoj baki, Moni Alesandri, koja je ivela s njima, i
porodici kamenoresca na suprotnom breuljku, jer ga je kamenoreeva ena dojila
kad je njegova majka bila suvie bolesna da bi hranila svog sina.
U toku etiri godine, dok se njegov otac nije ponovo oenio i dok Lukrecija nije
navalila da se presele u Firencu, on je beao k Topolinovima kad mu se god pruila
prilika. Prolazio bi itnim poljima pored srebrnozelenih maslina, proao bi potok
koji je delio njihove zemlje, i popeo se kroz vinograde uz breuljak s druge strane u
njihovo dvorite. Ovde je mogao mirno raditi teui pietru serenu iz susednog
kamenoloma u prizmatino kamenje za neku novu firentinsku palatu, iscrpljujui
svoju nesreu tanim udarcima koje je nauio u ovom dvoritu jo dok je bio dete i
kad je, zajedno s kamenoreevim sinovima, i on dobio mali eki i dleto da
obrauje otpatke.
Mikelanelo se otre iz kamenoreevog dvorita u Setinjanu i vrati se u ovu
kamenu kuu u Via del Angvilara.
- Oe, sad ba dolazim iz radionice Domenika Girlandaja. Girlandajo je pristao da
me upie kao uenika.
4
Dok je vladala tiina koja je kao puls udarala meu njima, Mikelanelo je uo
kako jedan konj re na drugoj strani ulice i kako Lukrecija dara ugljen na vatri u
kuhinji. Lodoviko se osloni na obe ruke da bi se podigao u zapovedniki poloaj nad
svojim sinom. Ta neshvatljiva sinova elja da postane umetnik bila bi konaan
udarac koji bi survao ve uzdrmanu porodicu Buonaroti u drutvenu provaliju.
- Mikelanelo, izvinjavam se to sam morao da te dam da ui vunarski zanat i
to sam te morao naterati da postane trgovac umesto gospodin. Ali ja sam te
upisao u skupu kolu i plaao sam za tebe novcem koji sam jedva mogao da
odvojim, da bi ti bio vaspitan i da bi napredovao u cehu dok ne bude imao svoje
vunare i trgovine. Tako su poela gotovo sva firentinska bogatstva, pa ak i
bogatstvo Mediijevih.

Lodovikov glas postade jai. - Zar ti misli da u ti ja sada dopustiti da protrai


svoj ivot kao slikar? Da osramoti porodino ime? Za tri stotine godina nijedan
Buonaroti nije pao tako nisko da radi svojim rukama.
- To je istina. Mi smo bili zelenai - ljutito odgovori deak.
- Mi pripadamo cehu menjaa novca, jednom od najuvaenijih u Firenci.
Pozajmljivanje novca je cenjeni poziv.
Mikelanelo potrai zatitu u ali.
- Jeste li ikad posmatrali ika Franeska kako sklanja svoju tezgu ispred
Orzanmikela kad pone kia? Nikad nisam video da neko bre radi svojim rukama.
Poto je uo svoje ime, ika Franesko utra u sobu. Bio je vii od Lodovika,
veselijeg izraza lica, on je bio strana koja radi u trgovakoj zajednici Buonaroti. Pre
dve godine on se odvojio od Lodovika, zaradio prilinu svotu novca, kupio kue i
poeo otmeno iveti, da bi ga odmah potom namamili da napravi lo posao sa
stranom valutom, da izgubi sve i vrati se bratu u kuu. Kad bi sad padala kia, on bi
pokupio barunasti prekriva sa stola za rasklapanje, epao vreu s novcem koja
mu je stajala izmeu nogu i otrao mokrim ulicama svom prijatelju Amatoru,
krojau sukna, koji mu je dozvoljavao da spusti svoj sto ispod zaklona.
Franesko ree grubim glasom:
- Mikelanelo, ne bi trebalo da vidi uvek ono to je najgore. Kakvo to naopako
zadovoljstvo nalazi u tome to vrea jednog Buonarotija?
Deak se razbesni na tu optubu.
- Ja se isto toliko ponosim naim imenom kao i svako drugi. Zato da ne nauim
zaista lepe stvari kojima e se ponositi Firenca, kao to su Gibertijeva vrata i
Donatelove skulpture i Girlandajove freske? Firenca je dobar grad za umetnika.
Lodoviko stavi ruku deaku na rame, nazivajui ga Mikelanjolom, njegovim
imenom od milja. Ovo mu je bio najmiliji od pet sinova, u njega je polagao najvee
nade, ta mu je ljubav dala odvanosti da potroi novac za tri godine kolovanja kod
Urbina. Uitelj je bio suvie ponosan da bi izvestio oca da njegov na izgled pametan
sin vie voli da crta po belenicama nego da ui slova iz zbirke grkih i latinskih
rukopisa. to se tie retorike, deak je bio vezan svojim vlastitim pravilima logike,
koje uverljivi Urbino nije mogao promeniti.
- Mikelanelo, to to ti pria o umetnicima isto je toliko istinito koliko i govor
kojim se podbunjuju radnici.Suvie sam se ljutio na tvoju glupost a da bili ita
drugo uradio osim da te istuem. Ali tebi je sada trinaest godina, plaao sam da ui
logiku, pa u sada i da je primenim na tebi. Giberti i Donatelo su poeli kao zanatlije
i zavrili kao zanatlije. Tako e i Girlandajo. Njihov rad nikad nije podigao njihov
drutveni poloaj ni za jedan braccio, ni za pedalj, a Donatelo je na kraju ivota bio
tako siromaan da mu je Kozimo de Medii morao dati starosnu penziju.
Deak planu na taj napad.
- To je bilo zbog toga to je Donatelo stavio sav svoj novac u ianu korpu i
obesio je o tavanicu da bi svi njegovi pomonici i prijatelji mogli da se poslue
njome kad bi im zatrebalo. Girlandajo silno zarauje.
- Umetnost je mlaenje prazne slame - primeti Franesko, jer je toskanska
mudrost splet izreka. - Gubi trud, a ne dobija ito. Svaki ovek misli da e se u
njegovim rukama neotesano kamenje pretvoriti u zlato! Kakav je to san?

- Jedini koji poznajem - uzviknu Mikelanelo i okrene se opet Lodoviku.


Pustite da mi istee sva krv koja je za umetnost, i u meni nee ostati dovoljno
tenosti ni da pljunem.
- Ja sam prorekao da e moj Mikelanelo povratiti bogatstvo Buonarotijevih uzviknu Lodoviko. - Trebalo je manje da govorim! E, dau ja tebi za taj tvoj
prostakluk.
Udarci zapljutae po deaku. Lodoviko je bio ukrutio desni lakat kako bi mu
ruka posluila kao batina. Franesko, koji nije eleo da njegov neak promai u tom
kritinom trenutku njegove mladosti, i sam poe da tue deaka, udarajui ga
rukom po ustima.
Mikelanelo spusti glavu kao to to rade neme ivotinje. Nije imalo smisla da
bei, jer bi se tada svaa morala kasnije nastaviti. Duboko u grlu odjeknue mu rei
njegove bake: - Pazienza ! Strpljenja! Jo se nije rodio ovek iji se posao nije rodio
zajedno s njim.
Jednim krajikom oka Mikelanelo ugleda svoju strinu Kasandru kako stoji na
pragu ispunjavajui vrata. Bila je to krupna ena, koja kao da se gojila od vazduha
koji udie. Kasandra, ogromnih kukova, butina i grudi, s glasom koji je odgovarao
njenoj teini, bila je jedna nesrena ena. A nije ni smatrala da je njena dunost da
iri sreu.
- Srea - govorila je strina Kasandra - to je za drugi svet.
Gromki glas strine Kasandre, koji je zahtevao da dozna ta se deava, vie je
povredio njegovo uvo nego ruka njenog mua. Onda odjednom sve rei i udarci
zamukoe, i Mikelanelo je znao da je njegova baka ula u sobu. Baka je bila
povuena ena u crnini. Nije bila lepa, ali je imala fino skrojenu glavu, a koristila je
svoju matrijarhalnu vlast samo u trenucima porodinih kriza. Lodoviko se nerado
protivio svojoj majci. On se svali na stolicu.
- Ovim je diskusija zavrena - izjavi on. - Ja sam te odgajao tako da ne moli ceo
svet, dovoljno je da zaradi novac i da slui imenu. I da vie nikad nisam uo da si
se upisao u slikarske uenike.
Mikelanelo je bio srean to je njegova maeha bila suvie zauzeta svojim
kolaem, pa nije mogla da ostavi kuhinju, soba je sada bila suvie puna da bi primila
jo nekog posmatraa.
Mona Alesandra prie svome sinu za pisaim stolom.
- Kakva je razlika izmeu toga hoe li se on upisati u Vunarski ceh i presti vunu
ili u Apotekarski ceh i meati boje? Ti nee ostaviti dovoljno novaca ni da se odgoji
pet gusaka, a kamoli pet sinova. - Njen glas nije prigovarao, zar nije ba loe
rasudivanje i zla srea njenog mua Lionarda Buonarotija izazvala poetak pada
porodice? Svih pet deaka moraju raditi za svoj ivot, neka Lionardo ide u
manastir, kao to on eli, a Mikelanelo u radionicu. Kad mu vie ne moemo
pomoi, zato da mu smetamo.
- Ja u biti uenik kod Girlandaja, oe. Morate potpisati dokumente. Ja u dobro
raditi za sve nas.
Lodoviko je netremice gledao u svog sina, s nevericom. Da nije opsednut nekim
zlim duhom? Ne bi li trebalo da ga odvede u Areco da ga pregledaju?
- Mikelanelo, ti mi govori stvari koje me teraju da deset puta puknem od besa.
I on izbaci svoju poslednju ubitanu strelu. - Nemamo ni pare da platimo za
naukovanje kod Girlandaja.

To je bio trenutak na koji je Mikelanelo ekao. On ree blago:


- Novac nije potreban, padre. Girlandajo je pristao da vama plaa za moje
naukovanje.
- On da plaa! - tre se Lodoviko. - Zato bi on meni plaao za povlasticu da tebe
poduava?
- Zato to smatra da imam snanu ruku.
Posle podue utnje Lodoviko se polagano spusti na konu stolicu.
- Osim ako nas bog ne sauva, mi emo propasti. Istina, ja ne znam odakle ti
dolazi. Sigurno ne od Buonarotija. Sve je to sigurno od strane tvoje majke, od
Ruelaja.
On ispljunu to ime kao da je punim ustima zagrizao crvljivu jabuku. Mikelanelo
je prvi put uo da se to ime izgovorilo u kui Buonarotijevih. Lodoviko se prekrsti,
vie u zamiljenosti nego u pobonosti.
- Istina je da sam ja sebe pobedio u vie bitaka nego ijedan svetac.
5
Bottega Domenika Girlandaja bila je radionica s najvie poslova i najnaprednija
u celoj Italiji. Pored dvadeset pet fresaka i zasvoenih prozora za hor Tornabuonija
u crkvi Santa Marija Novela, koje je trebalo zavriti za dve godine preostale od pet
predvienih ugovorom, bio je takoe potpisao ugovor da naslika Hrista u slavi za
bolnicu Inoenti i da napravi nacrt za jedan mozaik portala katedrale. Svakih
nekoliko dana odlazio je na konju u susedni grad, gde su traili da im slika sve, od
male ikone za jedan oltar do predvorja vojvodske palate. Girlandajo, koji nikad nije
traio narudbine, nijednu nije mogao da odbije: prvog dana kad je Mikelanelo
doao u radionicu on mu ree:
- Ako ti neka seljanka donese korpu sa eljom da joj je ukrasi slikama, uini to
to lepe moe, jer je to na svoj edan nain isto toliko vano kao i freska na zidu.
Mikelanelo je zakljuio da je radionica ispunjena energijom ali i
dobroudnou. Dvadesetosmogodinji Sebastijano Mainardi, koji je svoju dugu
crnu kosu iao tako da bi podseao na Girlandajovo bledo, usko lice s izboenim
koatim nosem i isturenim zubima, vodio je brigu o uenicima, on je bio
Girlandajov urak, mada - tvrdio je vragolasti Jakopo del'Indako, sin jednog pekara
- protiv svoje volje.
- Girlandajo ga je oenio svojom sestrom da bi ga zadrao da radi za porodicu priao je Jakopo Mikelanelu. - Zato se pazi.
Kao i mnoge druge Jakopove vragolije, i ova je sadravala trun istine,
Girlandajovi su bili familija umetnika koji su uili zanat u radionici svog oca, vetog
zlatara koji je prvi stvorio jedan pomodni venac, nazvan ghirlanda, koji su
Firentinke nosile u kosi. Domenikova dva mlaa brata, David i Benedeto,
minijaturist, eleo je da slika samo siune i precizne slike enskog nakita ili cvea,
David, najmlai,potpisao je ugovor s crkvom Santa Marija Novela, zajedno sa svojim
bratom.
Domeniko Girlandajo preao je iz radionice svog oca u radionicu Baldovinetija,
majstora mozaika, gde je ostao do svoje dvadeset prve godine, kada ga je,

oklevajui, napustio da bi otvorio vlastitu radionicu. - Slikanje je crtanje, a istinsko


veno slikanje je mozaik - govorio je on, ali kako se mozaik malo traio, on se
okrenuo freskama i postao umetnik koji je najvie primao od drugih i bio najvei
eklektiar u Italiji. Nauio je sve emu su raniji slikari fresaka, od vremena
imabua, imali da ga naue. Pored toga, on je dodao neto to je na neki naroito
sjajan nain bilo lino njegovo.
Girlandajo je zaista prihvatio Mainardija kao zeta poto mu je mladi uenik
pomagao da naslika majstorske freske u crkvi u San iminjanu, susednom gradu sa
sedamdeset est zvonika. Mainardi, koji je sad uzeo Mikelanela pod svoje
pokroviteljstvo, bio je strano slian Girlandaju: dobroudan, obdaren, dobro
obuen u radionici Verokija, voleo je iznad svega da slika, i slagao se s Girlandajom
da su na fresci vane lepota i ljupkost. Slika treba da ispria jednu priu, bilo
biblijsku bilo pobonu, bilo priu iz grke mitologije, ali slikareva uloga nije u tome
da gleda koje se znaenje krije iza te prie, da trai to znaenje ili da prosuuje
njegovu vrednost.
- Svrha je slikanja - objanjavao je Mainardi svom najnovijem ueniku - da bude
dekorativno, da slikarski oivi prie, da ljude usrei, da, ak i alosnim slikama
svetaca koje mue. Uvek to pamti, Mikelanelo, pa e postati slikar koji ima
uspeha.
Ako je Mainardi bio majordomus uenika, Mikelanelo je ubrzo doznao da je
esnaestogodinji Jakopo, majmunskog lica, bio njihov voa. Imao je dara da
izigrava kako je zaposlen a da nita ne radi.Srdano je pozdravio trinaestogodinjeg
deaka u radionici opomenuvi ga ozbiljno:
- Raditi samo i jedino teak posao nije dostojno jednog hrianina. - Okrenuvi
se stolu uenika, on doda likujui: - Ovde u Firenci imamo otprilike devet praznika
meseno. Dodajte tome nedelje, i to onda znai da moramo raditi samo svaki drugi
dan.
- Ne vidim da to za tebe predstavlja neku bitnu razliku, Jakopo - primeti Granai
ljutito i zajedljivo. - Ti ne radi radnim danom.
Dve nedelje su prohujale do onog arobnog dana potpisivanja ugovora i njegove
prve plate. Mikelanelo je odjednom shvatio kako je malo uradio da zaradi dva
zlatna florina, koliko e iznositi njegova prva plata. Do tada su ga upotrebljavali kao
trkaralo, da donese boju od apotekara, da seje pesak da bi mu dao fini sastav, i da
ga pere crevom u bavi. Poto se probudio dok je jo napolju bio mrak, on puzei
pree preko svog mlaeg brata, skoi iz kreveta i stane preturati po klupi pored
postelje da nae svoje duge arape i koulju do kolena. Kod Bardela proe ispod
nekakvog lea koji je visio s kuke uvrene na vencu zgrade, to je sigurno bio onaj
ovek koji nije umro kad su ga obesili pre dve nedelje, ve je izgovorio takve
osvetnike rei da je osam magistrata odluilo da ga ponovo obese.
Girlandajo je bio iznenaen zatekavi deaka na pragu tako rano, i njegovo buon
giorno, dobro jutro, bilo je kratko. Danima je radio na studiji za sliku Sveti Jovan
krsti obraenika i bio je uznemiren jer nije mogao da istera na istinu svoju
zamisao Hrista. Kasnije se naljutio to ga je prekinuo njegov brat David s gomilom
rauna koje je trebalo platiti. Domeniko je odgurnuo raune grubim pokretom leve
ruke, nastavljajui da crta desnom.
- Pa zar ti ne moe da upravlja ovom bottegom, Davide, a mene da ostavi da
na

miru slikam.
Mikelanelo je zabrinuto posmatrao taj prizor: hoe li oni zaboraviti koji je
danas dan? Granai ugleda izraz lica svoga prijatelja. On se iskrade s klupe, prie
Davidu i neto mu promrmlja na uvo. David se mai za konu kesu koju je nosio o
irokom pojasu, proe kroz odaju do Mikelanela i prui mu dva florina i knjigu za
ugovore. Mikelanelo brzo potpisa svoje ime pored prve isplate, kao to je bilo
oznaeno u ugovoru s raunom doktora i apotekara, a zatim zapisa datum:
16. april 1488. godine.
Radost mu prostruja kroz vene dok je zamiljao trenutak kad e predati ocu dva
florina. Dva florina nisu bila bogatstvo Mediija, ali se nadao da e oni obasjati
mranu atmosferu Buonarotijeve kue. Onda mu do svesti dopre oduevljeno
mrmrljanje meu uenicima i Jakopov glas koji je govorio:
- Pogodili smo se, nacrtaemo po seanju onu nakaznu figuru na zidu u uliici
iza bottege. Onaj koji nacrta najtaniju sliku bie pobednik i ima da plati veeru.
eko, Baldineli, Granai, Buardini, Tedesko, jeste li spremni?
Mikelanelo oseti tup bol u grudima, njega su izostavili. Njegovo je detinjstvo
bilo usamljeno, i on nije imao prisnog prijatelja dok Granai nije u svom malom
susedu otkrio talenat za crtanje. Tako su ga esto izostavljali iz igre. Zato? Zato to
je bio malen i boleljiv? Zato to u njemu nije bilo dovoljno smeha? Zato to je teko
stupao u kontakt s ljudima?Tako je oajniki eleo da bude ukljuen u drugarstvo te
male grupe, ali to nije dolazilo tako lako. Na kraju prve sedmice Granai mu je
morao drati lekciju kako da se snae sa svojim drugovima.
Trinaestogodinji koati ulijano Buardini, jednostavan mladi koji se
prijateljski odnosio prema Mikelanelu, od prvog trenutka kad je ovaj stupio u
radionicu, vebao se tada crtajui jednu grupu ena. Buardini nije znao crtati
ljudske figure, a nije ga to ni zanimalo.
- emu? - pitao je. - Mi nikad nita drugo ne pokazujemo osim ruke i lice.
Videi konture nalik na vreu, Mikelanelo je nagonski dohvatio jedno
zatupasto pero i napravio nekoliko brzih pokreta koji su uneli delove tela ispod
tekih enskih haljina i ulili im oseaj pokreta. Buardini je trepnuo svojim tekim
onim kapcima nekoliko puta gledajui kako njegovi likovi oivljavaju. U njemu nije
bilo zavisti i on se nije ljutio zbog tog doterivanja. Ali se zato uvredio
trinaestogodinji eko, koji se s deset godina, kao to je bilo pravilno, upisao za
uenika kod Girlandaja. Jeziavi eko je povikao:
- Ti si uio na golom enskom modelu?
- Pa to i ne postoji u Firenci - pobunio se Mikelanelo.
Tedesko, koat ridokos mladi, plod neke ranije invazije na Firencu, upitao je
glasom to se graniio s mrnjom: - Pa otkud onda zna kakvi su pokreti enskih
grudi i kukova, da moe pod odeu uneti pravi ivot?
- Posmatram ene kad beru pasulj po poljima, ili kad hodaju s korpom na glavi.
Ono to oi mogu da vide i ruka moe da nacrta.
- Girlandaju se to nee svideti! - zakreta veselo Jakopo.
Te veeri Granai mu je rekao u poverenju:
- Pazi da ne izaziva ljubomoru. eko i Tedesko su ve odavno uenici. Otkud
mogu da vide pravdu u tome to ti moe odmah s poetka crtati bolje od njih, koji
ue godinama? Pohvali njihov rad. Svoj zadri za sebe.
Sada, za stolom uenika, Jakopo je dopunjavao pojedinosti igre.

- Vreme je ogranieno na deset minuta. Ko pobedi, bie proglaen za prvaka i


domaina.
- Zato ne bih i ja mogao da se takmiim, Jakopo? - uzviknu Mikelanelo.
Jakopo se namrti: - Ti si tek poetnik, ti nikako ne bi mogao da pobedi, a
nema ni mogunosti da plati. To ne bi bilo poteno prema nama ostalima.
acnut, Mikelanelo stane moliti: - Pusti me da uestvujem, Jakopo. Videe,
neu biti tako lo.
- Dobro - sloi se Jakopo oklevajui. - Ali ne moemo ti dati vie vremena nego
ostalima. Svi spremni?
Uzbuen, Mikelanelo dohvati ugljen i papir i poe da stavlja na njega obrise
nakaznog lika, pola mladia pola satira, koji je nekoliko puta video na zadnjem
kamenom zidu. Mogao je da se seti crta po seanju, isto onako kao to su uenici u
Urbinovoj koli udesno nizali stihove iz Homerove Ilijade ili Vergilijeve Eneide,kad
je to od njih zahtevao uitelj.
- Gotovo! - viknu Jakopo. - Poreajte crtee na sredinu stola. Mikelanelo pritra
stolu, stavi svoj crte u red i brzo pregleda ostale crtee. Zaprepastilo ga je kako su
izgledali nepoznati, ak nepotpuni. Jakopo ga je gledao netremice irom otvorenih
usta.
- Naprosto ne verujem. Gledajte svi. Mikelanelo je pobedio. Nastadoe uzvici
estitanja. eko i Tedesko se osmehnue na njega prvi put posle njihove prepirke.
Mikelanelo je blistao od ponosa. Bio je najmlai uenik, a ipak je zasluio pravo da
svima plati veeru...
Da plati svima veeru! Stomak mu se spusti kao da je progutao svoja dva florina.
On izbroji glave, bilo ih je sedam. Popie dve litre vina, pojesti domau supu, telee
peenje, voe... i napravie prilinu rupu u jednom od dva zlatnika, koje je tako
nestrpljivo ekao da ih preda ocu.
Na putu do gostionice, dok su ostali trali ispred njih smejui se srdano meu
sobom, jedan krajiak niti zaigra mu u glavi. On poe da mota klupko svojih misli
unazad i uhvati korak sa Granaijem.
- Nasamarili su me, zar ne?
- Jesu.
- Zato me nisi opomenuo?
- To je sastavni deo uvoenja u ceh.
- ta da kaem ocu?
- Da si znao, bi li naterao sebe da loe crta?
Mikelanelo se bojaljivo osmehnu.
- Nisu mogli izgubiti.
6
U Girlandajovoj radionici nije postojala neka naroita metoda nastave. Njena
osnovna filozofija bila je izraz na jednoj ploi koju je Girlandajo prikucao na zid
pored svog pisaeg stola:
Najsavreniji vodi je priroda. Radi i dalje tako ne proputajui da svakog dana
neto nacrta.

Mikelanelo je imao da ui iz svakog zadatka koji je svaki uenik imao da radi.


Pred njim nije bilo tajni. Girlandajo je stvarao osnovnu skicu, kompoziciju na
svakom panelu i harmonian odnos jednog panela prema svim ostalima. On je
slikao gotovo sve vane portrete, ali stotine ostalih bili su rasporeeni u radionici.
Ponekad je nekoliko ljudi radilo na jednoj jedinoj figuri i na sloju buke odreenom,
da se uradi za jedan dan. Tamo gde je ugao vidljivosti u crkvi bio odlian, Girlandajo
je slikao sam ceo panel. Inae su najvee delove slikali Mainardi, Benedeto, Granai
i Buardini. Na bonim lunetama nad prozorima, koje su se teko mogle videti,
davao je da se vebaju eko i Baldineli, njegov drugi trinaestogodinji uenik.
Mikelanelo je iao od stola do stola i obavljao sporedne poslove. Niko nije imao
vremena da ga ui. On je posmatrao Girlandaja kako zavrava portret ovane
Tornabuoni, koji je slikao kao posebnu porudbinu, i kako ga zatim prenosi na
skicu panela za sliku Pohod Marije Elizabeti.
- Slikanje uljem je za ene - ree Girlandajo sarkastino. - Ali ova figura e se
dobro uklopiti u fresku. Nikada ne pokuavaj da izmilja ljudske likove,
Mikelanelo, slikaj na svojim panelima samo one koje si ve preslikao iz ivota.
David i Benedeto su radili zajedno s Mainardijem za jednim dugakim stolom u
udaljenom uglu radionice. Benedeto nikad nije radio slobodnom rukom.
Mikelanelu se inilo da on vie panje poklanja matematikim kvadratima na
papiru ispred sebe nego individualnim osobinama lica koje portretie. No on je ipak
bio vet u radu na razmeravanju alatom. On ree Mikelanelu:
- Zapamti da je lice podeljeno na tri dela: prvo, kosa i elo, zatim nos, onda brada
i usta. E, uzmi sad razmer jednog mukarca. Izostavljam razmere ena, jer nijedna
od njih nije savreno proporcionalna. Ruka sa akom protee se do sredine
kukova... tako. Cela duina jednog oveka je osam lica, i jednaka je irini njegovih
rairenih ruku. Uvek mora pamtiti da mukarac na levoj strani ima jedno rebro
manje od ene...
Mikelanelo pokua da crta prema Benedetovom geometrijskom planu, s
viskom i estarom, ali je tako stvorena ema bila mrtvaki sanduk u koji su mogli da
stanu samo leevi.
Mainardi je, meutim, imao sigurnu ruku i samopouzdanje koji su u njegov rad
udahnuli ivot. On je naslikao vane delove i u lunetama i na panelima, i radio je na
modelu u boji za Poklonstvo kraljeva. On pokaza Mikelanelu kako se boja mea s
temperom, prelazei dva puta preko golih delova.
- Prvi sloj boje, naroito za mlade ljude sa sveim tenom, mora se slikati
temperom nainjenom s jajetom gradske kokoi, crveni umanci seoskih kokoiju
odgovaraju jedino za temperu za meso starijih ili tamnoputih osoba.
Od Mainardija je Mikelanelo nauio da zelena nijansa ispod boje mesa treba da
se nazire, da jako osvetli obrve i vrh nosa s malo iste bele boje, da ocrta vanjske
delove onih kapaka i trepavica crnom bojom.
Od Jakopa nije dobijao tehnike pouke, ve gradske novosti. Nijedna spletka nije
izmicala Jakopu. Mogao je da prolazi pored vrline celog svog ivota a da se nikad ne
spotakne o nju, ali njegov je nos oseao nalije ljudske prirode, onako nagonski kao
to ptica namirie ubre. Jakopo je bio sakuplja i raznosa gradskih prepriavanja,
svakodnevno je obilazio gostionice, vinare i brijanice, kvartove prostitutki i grupe
staraca koji su sedeli po klupama ispred palata, jer su oni bili najbolji nabavljai
gradskih pria i skandala. Svakog jutra je dolazio u radionicu zaobilaznim putem,

koji mu je omoguavao da doe do svih obavetenja, kad bi stigao Girlandaju, ve je


imao punu korpu nonih vesti, koji je mu postao rogonja, ko e dobiti porudbinu
za koji umetniki projekat i koga e staviti u klade ispred zida Sinjorije.
Girlandajo je imao rukopisni primerak eninijeve rasprave o slikarstvu, mada
Jakopo nije znao da proita ni slova, seo je za sto prekrstivi noge ispod sebe i
pravei se da ita delove koje je zapamtio:
Tvoj nain ivota, ako si umetnik treba uvek da je sreen kao da studira
teologiju, filozofiju ili bilo koju drugu nauku,to jest, treba da jede i pije umereno
bar dvaput dnevno, da uva i tedi svoju ruku, uvajui je od umora izazvanog
bacanjem kamenja ili gvozdenih ipki. Ima jo jedan uzrok ija bi pojava mogla da ti
naini ruku tako nesigurnom da e drhtati i trepereti vie nego to se trese lie na
vetru, a to je esto boravljenje u enskom drutvu."
Jakopo zabaci glavu irei prema plafonu mehurie svog smeha a zatim se
okrene potpuno zabezeknutom Mikelanelu, koji je o enama znao manje no to je
znao o Ptolomejevoj astronomiji.
- Sada zna, Mikelanelo, zato ja vie ne crtam: neu da Girlandajove freske
drhte i tresu se kao lie na vetru!
Dobroduni, nemarni David bio je dobro obuen u vetini da uveava u razmeru
pojedinane delove i da ih prenosi na karton koji je imao dimenzije crkvenog
panela. Taj posao nije bio stvaralaki, ali je za njega bila potrebna vetina. On je
pokazao kako treba podeliti male slike na kvadrate, a karton na isti broj veih
kvadrata, kako prenositi sadraj svakog malog kvadrata u odgovarajue kvadrate
kartona, podvlaei kako greke koje se jedva mogu primetiti na malim skicama
postaju oigledne na velikim kartonima.
Buardini, koji je zbog svog nezgrapnog tela ostavljao utisak da bi se namuio
kreei oevu staju, uspevao je nita manje no da unese duevnu napetost u svoje
likove na skici za Pohod Marije Elizabeti, mada oni anatomski nisu bili tani.
Naterao je Mikelanela da mu sedi za crte preko jednog celog ruka. Posle dva sata
Buardini ree: - Pogledaj svoj portret. Ve sam uhvatio izraz tvog lica.
Mikelanelo prasnu u smeh.
- Buardini, naslikao si me s jednim okom na slepoonici! Pogledaj!
Buardini osmotri Mikelanelovo lice, zatim svoj crte.
- Meni se ini da tvoje oko izgleda upravo onako kako sam ga nacrtao, a isto tako
i tvoje lice.
- Onda je to sigurno uroena mana - odgovori deak.
Uputivi se zaobilaznim putem kui, Mikelanelo i Granai stupie na Pjaca dela
Sinjorija, gde se bila okupila velika gomola naroda, a zatim se popee uza stepenice
Lode dela Sinjorije. Otuda su mogli da vide u ringhieru palate, gde je ambasador
turskog sultana u belom turbanu i irokoj zelenoj odei poklanjao irafu venicima
Sinjorije. Mikelanelo poele da nacrta taj prizor, ali znajui da bi mogao uhvatiti
samo mali deo te sloene scene, on se poali Granaiju da se osea kao ahovska
tabla, s naizmeninim crnim i belim kvadratima znanja i neznanja.
Sutradan u podne, poto je pojeo malo Lukrecijine peene teletine, vrati se u
radionicu, koja je sada bila prazna, jer su ostali dremali posle ruka. Bio je odluio
da mora prouiti uiteljeve crtee. Ispod Girlandajovog stola on pronae jedan
smotuljak oznaen sa: Pokolj nevine dece, odnese ga na sto i prostre po njemu
nekoliko desetina listova sa skicama za freske. Uinilo mu se, dok je sedeo udubljen

u zavrene freske, da Girlandajo nije znao naslikati kretnju, jer su vojnici s


podignutim maevima i majke i deca u trku stvarali u njemu zbrku i emocinalni
haos. Ipak su te pojednostavljene studije imale u sebi i jednostavnosti i autoriteta.
On poe da kopira crtee, i bio je napravio oko pet-est skica brzo jednu za drugom
kad oseti da neko stoji iza njega. Okrenuvi se, opazi neodobravanje na
Girlandajovom namrtenom licu.
- Zato zabada nos u taj smotuljak? Ko ti je to odobrio?
Mikekanelo spusti ugljen, uplaen.
- Nisam znao da se u tome krije neka tajna. eleo sam da uim. - On se smiri i
nastavi: - to bre budem uio, bre u moi da pomaem. elim da zaradim one
zlatne florine.
Pozivanje na njegovo zdravo rasudivanje manje je pridonelo da se otkloni
Girlandajov bes nego uzbuenje u deakovim oima.
- Vrlo dobro. Sad u ti posvetiti malo vremena.
- Onda me nauite kako da se sluim perom.
Girlandajo povede svog najnovijeg uenika do svog stola, oisti ga i stavi dva ista
arka papira. Prui Mikelanelu pero s tankim vrhom, sam uze drugo i poe da seni
ukrtenim crtama.
- Evo mog krasnopisa: krugovi za oi, otri uglovi za nos, evo ovako, slui se
kratkim perom da crta usta i naglasi donju usnu.
Mikelanelo je sledio starca brzim pokretima ruke, primeujui kako se
Girlandajo u skiciranju nikad nije trudio da zavri noge, ve ih je postepeno
smanjivao u nita. Girlandajo je znao da prebaci uverljivu draperiju preko figura u
nekoliko brzih poteza, da nacrta neku enu kako pridrava haljinu s nenom
ljupkou, da postigne lirsko talasanje linija tela i da u isto vreme figurama da
individualnost i karakter.
Preko Mikelanelovog lica razli se izraz oduevljenja. Nikad nije bio tako srean.
S perom u ruci on je bio umetnik, glasno je mislio, ispitivao je svoju duu, istraivao
po srcu ta osea, ispitujui ruku ta moe da prosudi o predmetima pred njim.
eleo je da provede duge asove za radnim stolom, da ponovo crta modele iz sto
raznih uglova.
Girlandajo je zapaao gorljivost na deakovom licu i uzbuenje u njegovoj ruci.
- Mikelanelo, ne sme crtati radi crtanja. Ta figura nije zgodna da se iskoristi na
fresci.
Videi kako ga njegov uenik slua, Girlandajo izvadi iz pisaeg stola jo dva
crtea, studiju glave oveka od ispod trideset godina, glatkog, punog lica, krupnih
oiju i zamiljenog, gotovo u prirodnoj veliini, iji su oblici bili dati u grubim
potezima, dok je crte kose bio fin i dekorativan, i krtenje jednog oveka u horu
rimske bazilike, koji se odlikovao lepotom kompozicije.
- Divno! - proaputa Mikelanelo pruivi ruku da uzme crtee. - Vi ste nauili
sve emu je Mazao imao da vas naui.
Krvi nestade iz Girlandajovog crnpurastog Lica, da li ga je deak uvredio, ocenio
da samo kopira? Ali deakov glas bio je pun ponosa. Girlandajo mu uze crtee.
- Skice nisu nita, raunaju se samo gotove freske. Ovo u unititi.
Oni zaue glasove eka i Baldinelija pred radionicom. Girlandajo ustade od
stola. Mikelanelo uze papir i novo pero, brzo ponovo pokupi listove za Pokolj
nevine dece, zaveza ih i strpa u ugao ba kad su deaci ulazili u sobu.

Girlandajo je drao jednu mapu - iz koje je studirao i pravio skice dok je smiljao
novo platno - zakljuanu u velikoj ladici radnog stola. Granai je priao Mikelanelu
da je Girlandaju trebalo mnogo godina da skupi te crtee ljudi koje je smatrao
majstorima, Tadea Gadija, Lorenca Monaka, Fra Anelika, Paola Uela, Polajuola,
Fra Filipa Lipija i mnogih drugih. Mikelanelo je provodio oaravajue asove
gledajui njihove oltare i freske kojima je grad bio raskono obdaren, ali nikad nije
video nijednu radnu studiju.
- Naravno da ne moe. - Odgovori odseno Girlandajo kad ga je Mikelanelo
zapitao bi li mogao da vidi mapu.
- Ali zato ne? - uskliknu oajno Mikelanelo. To je bila dragocena prilika da
proui misao i tehniku najboljih firentinskih umetnika.
- Svaki umetnik sastavlja sebi mapu - ree Girlandajo - prema svom ukusu i
oceni. Ja sam pravio svoju zbirku preko dvadeset pet godina. Pravi i ti svoju.
Nekoliko dana kasnije Girlandajo je prouavao jedan crte Benoca Gocolija, akt
mladia sa strelom, kad ga jedan odbor od tri lana pozva da poe s njima u susedni
grad. Girlandajo zaboravi da vrati crtee u zakljuanu ladicu.
Saekavi da ostali odu na ruak, Mikelanelo prie pisaem stolu i uze skicu
Benoca Gocolija. Posle nekoliko pokuaja on naposletku napravi po svom miljenju
vernu kopiju, i tada mu jedna sluajna misao pade na pamet. Bi li njome mogao
prevariti Girlandaja? Skica je bila stara trideset godina, papir zaprljan i pouteo od
starosti. On odnese nekoliko komadia papira u dvorite, protrlja prstima zemlju i
pokua utrljati prljavtinu u papir. Malo kasnije iznese svoju kopiju u dvorite i
poe polagano prljati papir.
Stari papir za crtanje ima oko ivice boju dima. Mikelanelo se vrati u radionicu,
gde je vatra gorela u pei, i podra nad vatrom zaprljane komadie, radi probe, a
zatim i svoju kopiju akta. Zatim stavi imitaciju na Girlandajov sto, a original sakrije.
Sedmicama je posmatrao svaku Girlandajovu kretnju, kad bi god uitelj
zaboravio da vrati skicu u mapu, bio to Kastanjo, Sinjoreli ili Verokio, deak bi ostao
da napravi kopiju. Ako je bilo kasno posle podne, onda bi poneo papir sa sobom, i
kad bi ostali lanovi porodice zaspali, naloio bi vatru dole na ognjitu i dao papiru
odgovarajuu boju. Do kraja meseca bio je sakupio mapu od dvanaest odlinih
skica.Ako bi nastavio tako da radi, njegova mapa majstorskih skica trebalo je da
postane isto tako debela kao Girlandajova.
Girlandajo je jo uvek povremeno dolazio rano posle ruka da odri as svom
ueniku: kako se crta crnim ugljenom, kako se radi crte pisaljkom srebrnog vrha a
zatim pojaava efekat belom kredom. Mikelanelo upita bi li jednom mogli da
crtaju aktove.
- Zato bi uio da crta aktove kad figure uvak moramo crtati pod draperijom? upita Girlandajo. - U Bibliji nema dovoljno aktova da bi se to isplatilo.
- Ima svetaca - odgovori deak. - Oni moraju da budu goli, gotovo goli kad ih
gaaju strelama ili kad ih peku na usijanom gvou.
- Istina, ali ko trai anatomiju kod svetaca? Ona smeta duhu.
- Zar to ne bi pomoglo da se naslika karakter?
- Ne. Sve to treba pokazati od karaktera moe se izraziti licem... i moda
rukama. Niko nije radio aktove od vremena paganskih Grka. Mi moramo slikati za
hriane. Osim toga, naa su tela runa, nesrazmerna, puna ireva, groznice i
izmeta. Vrt s palmama i empresima, narande u cvatu, arhitektonski crte ravnog

kamenog zida sa stepenicama koje vode u more... to je lepota. To je neosporna


lepota. Slika treba da bude ljupka, da osveava, da oarava. Ko moe rei da ljudsko
telo ima bilo koje od tih svojstava? Ja rado slikam figure kako se skladno kreu
ispod odee...
- ...a ja bih eleo da ih slikam onako kako je Bog stvorio Adama.
7
Jun je svalio letnje vruine nad Firencu. Deak je ostavio na stranu svoje calzoni,
duge gae, i na bose noge natakao je sandale. Nosio je svetlu pamunu koulju.
Zadnja vrata radionice bila su irom otvorena, a stolovi smeteni na dvoritu pod
lisnatim drveem.
Na dan svetkovine svetog Jovana bottega je bila vrsto zakljuana. Mikelanelo
je ustao rano, i s braom otiao do reke Arno, koja je proticala kroz grad, da pliva i
da se igra po vodi utoj od blata pre no to se sastao sa svojm drugovima uenicima
iz Duoma.
Pjaca je bila pokrivena irokim plavim platnenim zaklonom od sunca sa zlatnim
ljiljanima, koji je trebalo da predstavlja nebo. Svaki ceh bio je sagradio za sebe
oblak, na kojem je visoko sedeo njihov sveti zatitnik na drvenom okviru potpuno
pokrivenom vunom, okruen svetlima i heruvinima i posut bletavim zvezdama. Na
niim gvozdenim granama sedela su deca obuena kao aneli, privezana za grane
kaievima.
Na elu povorke nosili su krst iz Santa Marije del Fjore, a iza njega ili su pevaki
horovi striaa vune i obuara, horovi deaka obuenih u belo, zatim divovi na
tulama visokim est lakata, pod fantastinim maskama, zatim dvadeset dve kule
natovarene na kola, s glumcima koji su prikazivali ive slike iz Svetog pisma: kula
svetog Mihajla predstavljala je bitku anela, prikazujui kako je Lucifer prognan iz
neba: Adamova kula prikazivala je Boga kako stvara Adama i Evu i ulazak zmije,
Mojsijeva kula predstavljala je Predaju ploa sa zapovedima.
Mikelanelu se inilo da te ive slike nemaju kraja. Nikad nije voleo biblijske
igre, i eleo je da ode. Granai, koji je bio oduevljen slikovitim prizorom, navaljivao
je da ostanu do kraja. Ba kad je u Duomu poela sveana misa, uhvatili su jednog
oveka iz Bolonje kako krade kese i zlatne kope s pojasa od vernika koji su se
gurali pred propovedaonicom. Svet u crkvi i na trgu pretvori se u besnu gomilu koja
je vikala: - Obesite ga! Obesite ga! - povukavi dvojicu uenika sa sobom do kue
gradskog kapetana, gde su lopova odmah obesili o prozor.
Kasnije toga dana straan vetar i oluja praena gradom obruie se na grad,
unitivi arene platnene zaklone i pretvorivi trkalite za palio u barutinu.
Buardini, eko, Baldineli i Mikelanelo nagurae se u vrata Krstionice.
- Bura je dola zbog toga to je taj pokvareni Bolonjac krao u Duomu ovog
svetog dana - uzviknu eko.
- Ne, ne, ve obrnuto - pobuni se Buardini. - Bog je poslao oluju kao kaznu to
smo obesili oveka na dan praznika.

Oni se okrenue Mikelanelu, koji je posmatrao skulpture od pozlaene bronze


na Gibertijevim drugim vratima, s njihovim divnim panelima, oivljenim mnotvom
ljudi u sloju preko sloja, ivotinjama, gradovima, brdima, palatama Starog zaveta.
- ta ja mislim? - ree Miikelanelo. - Ja mislim da su ovo rajska vrata.
Kod Girlandaja Roenje svetog Jovana bilo je gotovo da se prenese na zid crkve
Santa Marija Novela. Iako je rano stigao u radionicu, Mikelanelo vide da je
poslednji. Oi mu se rairie od uzbuenja dok su svi uurbano skupljali kartone,
zaveljaje skica, etke, lonie i boice s bojama, sudove, vree s peskom i kreom i
torbe s ugljenom. Sav materijal bio je natovaren na mala kola u koja je bio upregnut
jo manji magarac, i cela radionica poe na elu s Girlandajom kao komandujuim
generalom i Mikelanelom kao najnovijim uenikom, terajui kola kroz Via del Sole
do Znaka Sunca", to je znailo do ulaza u upu Santa Marija Novela. Mikelanelo
povede magarca udesno i nae se na trgu Santa Marija Novela,jednom od najstarijih
i najlepih u gradu.
On zaustavi magarca, pred njim se nejasno ocrtavala crkva, koja je stajala
nedovrena u svojoj neobraenoj opeci od 1348. godine, kad je ovani Ruelaj,
koga je Mikelanelo smatrao za ujaka, doao na dobru misao da odabere Leona
Batistu Albertija da izradi plan proelja od sjajnog crnog i belog mermera.
Mikelanelo oive pri pomisli na porodicu Ruelaj, utoliko vie to to ime nije smeo
da spomene u porodici Buonaroti. Mada nikad nije bio u njihovoj palati na Via dela
Vinja Nuova, prolazei tuda uvek bi malo usporio korak da pogleda u ogromne
bate s grkim i rimskim skulpturama i da prouava arhitekturu Albertija, koji je
napravio plan za velianstvenu zgradu.
Mravi, nespretni Tedesko je rukovodio istovarivanjem, i uivao je da nareuje
trinaestogodinjacima u trenutku kad mu je komanda dopala ruku. Mikelanelo
ue na bronzana vrata sa smotuljkom skica u rukama i zastade da udahne hladan
vazduh ispunjen mirisom tamjana. Crkva se pruala pred njim u obliku egipatskog
krsta, duga preko tri stotine stopa, a njena tri prelomljena luka i niz velianstvenih
stubova postepeno su se smanjivali u daljini pribliujui se glavnom oltaru iza
kojeg je Girlandajova radionica radila tri godine. Njeni boni zidovi bili su
prekriveni svetlim freskama, iznad same Mikelanelove glave stajalo je otovo
drveno raspee.
Mikelanelo je polako iao glavnim brodom, uivajui u svakom koraku, jer je to
hodanje bilo kao putovanje kroz italijansku umetnost: oto, slikar, vajar i arhitekt,
za koga legenda kae da ga je otkrio imabue kao pastira koji je crtao na steni i
doveo ga u svoju radionicu da bi postao onaj koji e osloboditi slike njihove mrane
vizantinske beivotnosti.
ota su devedeset godina oponaali imitatori dok - i ovde s leve strane
Mikelanelo ugleda ivi, sjajni dokaz u vidu Svete Trojice ovog slikara - Mazao,
pojavivi se bog sam zna otkuda, nije poeo da slika, i tako je firentinska umetnost
bila ponovo roena.
Na suprotnoj strani broda on ugleda jedno raspelo od Bruneleskija, kapelu
porodice Stroci s freskama i skulpturama od brae Orkanja, prednji deo glavnog
oltara s bronzama Gibertija, i zatim, kao saet prikaz sve te velianstvenosti, kapelu
Ruelaj, koju je sagradila porodica njegove majke sredinom trinaestog veka, kad se
obogatila preko jednog lana koji je na Istoku otkrio kako se proizvodi lepa crvena
boja.

Mikelanelo nikad nije mogao privoleti sebe da se popne onih nekoliko


stepenica koje su vodile do kapele Ruelaj, mada je ona sadrala najvee bogatstvo
crkve Santa Marija Novela. Vernost porodici i protiv volje nije mu dala da ue
unutra. Sada, poto se odvojio od nje i poto je poeo da radi u crkvi Santa Marija
Novela, zar nije zasluio pravo da ue? Da ue i da ne bude smatran za uljeza u
oima porodice koja je posle smrti njegove majke presekla sve veze i koja se nije ni
najmanje brinula za sudbinu petorice sinova Franeske Ruelaj del Sera, kerke
Marije Bonda Ruelaj?
On spusti zaveljaj koji je nosio i polagano poe uz stepenice. Kad se naao u
kapeli ispred imabueove Madone on klekne, jer to je bila upravo ona kapela u
kojoj se majka njegove majke molila u toku cele svoje mladosti, i gde se njegova
majka molila u sveanim danima porodinog skupa.
Suze su ga pekle u oima, a zatim potekoe. Uili su ga molitvama, ali je on dotle
samo deklamovao rei. Sada mu se same od sebe stvorie na usnama. Da li se on to
molio lepoj Madoni ili svojoj majci? I zar je tu zaista bilo neke razlike? Zar ona nije
bila isto takva kao Madona iznad njega? Sve nejasne uspomene o njoj stopie se
sada u liku Bogorodice.
Mikelanelo ustade i poe prema Pizanovoj Devici i pree neno svojim dugim
koatim prstima preko mermerne odee. Zatim se okrene i izae iz kapele. Za
trenutak zastade na vrhu stepenica razmiljajui o suprotnosti izmeu njegovih
dveju porodica. Ruelaji su tu kapelu sagradili oko 1265. godine, u isto vreme kad
su se Buonaroti obogatili. Ruelaji su znali ceniti najbolje strunjake, one koji su
takorei bili tvorci svojih umetnosti, imabua u slikarstvu, negde oko kraja
trinaestog veka, a Nina Pizana 1365. godine. Pa i sada, godine 1488, prijateljski su
se takmiili s Mediima oko mermernih skulptura iskopavanih u Grkoj, Siciliji i
Rimu.
Buonaroti nikad nisu naruivali kapele, iako su to radile sve porodice koje su
bile priblino jednako bogate. Zato nisu i oni?
Iza hora Mikelanelo je video svoje drugove kako iznose materijal na skele.
Da li je dovoljno da se kae da Buonaroti nisu, niti su ikad bili poboni?
Lodoviko je u razgovoru ubacivao verske izraze, ali je Mona Alesandra govorila za
svog sina: Lodoviko priznaje sve crkvene kanone, iako ih ne potuje."
Buonaroti su uvek bili ljudi teki na pari, a istovremeno su, kao i svi Firentinci,
imali nos za sve to se ticalo novca i znali su da ga po svaku cenu sauvaju. Da li je
sklonost da ga ulau jedino u kue i zemlju, jedini pravi izvor bogatstva za jednog
Toskanca,spreavala Buonarotije da potroe ijednu paru na umetnost? Mikelanelo
nije mogao da se seti da je u ijednoj kui Buonarotijevih video ma i najjednostavniju
sliku ili skulpturu. To je bilo prilino udno za jednu bogatu porodicu koja je ivela
tri stotine godina u najstvaralakijem gradu na svetu, gde su ak domovi s
najskromnijim sredstvima imali umetnika dela, koja su se prenosila s kolena na
koleno.
On se osvrne da pogleda poslednji put na zidove sa freskama kapele Ruelaj,
shvativi da su Buonaroti ne samo krti ve da su i neprijatelji umetnosti, jer su
mrzeli ljude koji su je stvarali.
Viui na skelama, Buardini ga je zvao. Mikelanelo vide kako se cela radionica
skladno kree. Dan ranije Buardini je postavio debelu naslagu maltera na jedan
zid i ekiem stvorio na njemu grubu povrinu, koju je sada premazivao gipsom u

ravnu povrinu koja e toga dana biti naslikana.Sa ekom, Baldinelijem i Tedeskom
podigao je karton koji su oni drali ispred vlanog sloja maltera. Girlandajo izbocka
linije figura u sve malter zailjenim tapiem od slonovae, a zatim dade znak da
se kartoni odnesu.Mlai uenici sioe sa skele, ali Mikelanelo ostade da posmatra
Girlandaja kako mea svoje mineralne zemljane boje u malim posudama s vodom,
cedi etke izmeu prstiju i poinje slikati.
Morao je raditi sigurno i brzo, jer je njegov zadatak morao biti zavren pre nego
to se gips te noi osui. Ako bi zaostao, na neislikanom gipsu stvorila bi se kora od
vazdunih struja koje su strujale kroz crkvu, i ti delovi bi potamneli i dobili mrlje.
Ako ne bi tano odmerio koliko toga dana moe da uradi, preostali osueni gips
morao se sutradan obiti, pri emu bi ostala vidljiva ivica. Popravljanje je bilo
zabranjeno, boje koje bi bile kasnije dodane morale bi sadrati tutkalo, od ega bi
se boja freske pokvarila i potamnela.
Mikelanelo je stajao na skeli s kofom vode, prskajui povrinu tano ispred
Girlandajove etke koja je letela, da bi stalno bila vlana. Prvi put je razumeo onu
istinu koja kae da nijedna kukavica nikad nije pokuala da radi fresku. Posmatrao
je Girlandaja kako se neustraivo kree napred, slikajui devojku s korpom zrelog
voa na glavi i talasastu suknju koja je tada bila u modi, a zbog koje su Firentinske
devojke izgledale kao uvaene trudne gospe. Pored njega je stajao Mainardi,
slikajui dve starije, smirene tetke iz porodice Tornabuoni, koje su dole u pohode
Elizabeti.
Benedeto se nalazio na najviem vrhu skele, slikajui fino izraen plafon u
prekama. Granaiju je bilo dodeljeno da sllika devojku koja posluuje, u sredini
pozadine, kako donosi posluavnik Elizabeti. David je radio na Elizabeti koja se
naslanjala na bogato izrezbarenu stranicu od kreveta. Buardini, kome su bila
dodeljena vrata i okviri vrata, pozva Mikelanela na svoju stranu, puckajui prstima
da mu da znak da malo poprska zid vodom, zatim se odmaknu da se divi malom
prozoru koji je upravo naslikao iznad Elizabetine glave.
- Jesi li ikad video lepi prozor? - zapita on.
- Sjajno, Buardini - odgovori Mikelanelo. - Naroito je lep otvoren prostor koji
vidimo kroza nj.
Buardini je posmatrao svoje delo, zbunjen ali ponosan.
-I tebi se svia taj deo? Smeno, ja ga jo nisam ni naslikao.
Slike na panelu dostigle su vrhunac kad je Girlandajo, uz Mainardijevu
pomo,slikao mladu ovanu Tornabuoni,raskono odevenu u najbolje firentinske
svile i dragulje, kako gleda pravo u Girlandaja, nimalo se ne zanimajui za Elizabetu,
koja je sedela u krevetu s visokim stranicama, ni za Jovana, koga je dojila na svojim
grudima jedna druga lepotica Tornabuoni, to je sedela na ivici kreveta.
Punih pet dana svojski su radili na tom zidu.Jedino Mikelanelu nije bilo
dozvoljeno da stavlja boju. Bio je rastrgan: jedan deo njega oseao je, iako je bio u
radionici svega tri meseca, da je sposoban da radi zid kao i ostali
trinaestogodinjaci. U isto mu je vreme jedan drugi unutranji glas neprestano
govorio da sva ta grozniava aktivnost nema nikakve veze s njim. ak i onda kad se
oseao najnesrenijim to je iskljuen, eleo je da istri iz hora i radionice u svoj
vlastiti svet.
Krajem sedmice gips je poeo da se sui. Osueni kre poprimio je iz vazduha
svoju karbonsku kiselinu, fiksirajui boje. Mikelanelo vide da je njegovo verovanje

da se boja upija u vlani gips bilo pogreno, boje su ostajale na povrini, prekrivene
kristalnom prevlakom karbonata krea koji ih je spajao, kao to koa mladog atlete
sadri njegovo meso i krv. Sada je cela povrina imala metalni sjaj, koji e tititi
boje od toplote, hladnoe i vlage. Ali uenje je naroito izazvala injenica to se
svaki deo uraen u jednom danu polagano suio i dobijao ba one iste boje koje je
Girlandajo stvorio u svojoj radionici.
A ipak, kad je naredne nedelje za vreme mise otiao sam u crkvu Santa Marija
Novela, gurajui se meu pobonim Firentincima u njihovim kratkim barunastim
forsettima, prslucima, ogromnim kaputima od kamelota obrubljenim hermelinom, i
visokim eirima, on oseti razoaranje: toliko sveine i snage bilo je nestalo iz
crtea. Osam ena su bile mrtva priroda u mozaiku, kao da su nainjene od tvrdih
komadia obojenog kamena. A to sigurnio nije bilo ni roenje Jovana u skromnoj
porodici Elizabete i Zaharija, bio je to drutveni skup u domu jednog trgovakog
kneza Italije, potpuno lien svakog verskog duha ili sadraja.
Stojei ispred sjajne povrine, deak shvati da Girlandajo voli Firencu. Grad je
bio njegova religija. On je provodio svoj ivot slikajui njegove ljude, njegove palate,
njegove sjajno ukraene sobe, njegovu arhitekturu i ulice koje su vrvele od ivota,
njegove religiozne i politike parade. I kakvo je on imao oko! Nita mu nije izmaklo!
Poto mu niko nije naruio da slika Firencu, on je od Firence nainio Jerusalim,
palestinska pustinja bila je Toskana, a sve biblijske linosti moderni Firentinci.
Zbog toga to je Firenca bila vie neznaboaka nego hrianska, svi su bili
zadovoljni Girlandajovim izopaenim portretima.
Mikelanelo izae iz crkve s oseanjem potitenosti. Oblici su bili sjajni, ali gde
je sadraj? Pogled mu je lutao dok je pokuavao da formulie rei kako bi uobliio
misli to su mu jedna drugu potiskivale u glavi.
I on je sam eleo da naui kako treba tano da naslika ono to vidi. Ali ono to
osea o onome to vidi, bie uvek mnogo vanije.
8
Poao je prema Duomu, gde su se skupljali mladi ljudi na hladnim mermernim
stepenicama da se smeju i posmatraju povorke raskono opremljenih prolaznika. U
Firenci je svakog dana bio sajam, svake nedelje taj najbogatiji grad u Italiji, koji je
istisnuo Veneciju u trgovini s Orijentom, bio je na ulici da dokae kako su njegove
trideset tri bankovne palate obezbedivale bogatstvo za svakoga. Devojke iz Firence
su bile plave i vitke i visoko su drale glavu. Nosile su na glavi marame raskonih
boja, zatim haljine s dugim rukavima i visokim okovratnicima i naboranim i irokim
suknjama, dok su im se grudi ocrtavale pod tanjom tkaninom i nenijom bojom.
Stariji mukarci nosili su tamnije ogrtae, ali su mladii iz poznatih porodica
izazivali veliku senzaciju izmeu stepenica Duoma i Krstionice svojim calzonima,
kod kojih je svaka nogavica bila u drugoj boji i sa arom raenom prema
porodinom grbu. Njihove sluge koje su ih pratile ile su za njima u istom takvom
odelu.
Jakopo je sedeo na jednom starom rimskom sarkofagu, na jednom od onih koji
su bili smeteni pokraj neravnog zida od utosmee opeke Duoma. Otuda je

neprestano davao primedbe o devojkama koje su prolazile, dok je njegov sablanjiv


pogled traio one koje je mogao da nagradi svojim najviim komplimentima:
- Ali, ba kao da su stvorene za krevet.
Mikelanelo prie Jakopu i neno pomilova rukama sarkofag, traei prstima
duboke reljefe pogrebne povorke ljudi i konja koji su se borili.
- Opipaj kako su te mermerne figure jo ive i kako diu!
Njegov je glas odavao takvo oduevljenje da se Jakopo okrenuo prema njemu.
Njegova se tajna sad otkrila u firentinskom sumraku, dok je sunce na zalasku
zapalilo kupole Krstionice i katedrale. Njegova glad ga je savladala.
- Bog je bio prvi vajar, on je napravio prvu figuru: oveka. A kad je hteo da da
ljudima svoje Zakone, kakav je materijal upotrebio? Kamen. Deset zapovesti
urezano ja na jednoj kamenoj ploi za Mojsija. ta je bilo prvo orue koje je ovek
za sebe istesao? Kamen. Pogledaj sve nas slikare koji visimo tu na stepenicama
Duoma. Koliko tu ima vajara?
Njegovi prijatelji uenici bili su zaprepaeni bujicom njegovih rei. ak i Jakopo
prestade da gleda devojke. Nikad ga nisu ulida govori s takvom estinom, dok su
mu oi plamtele kao ike boje ilibara pri svetlu koje se gasilo. Rekao im je zato
on misli da vie nema vajara, snaga koja se troila na tesanje ekiem i dletom
iscrpljuje i duh i telo, za razliku od etaka, pera i ugljena, kojima se slikar slui s
takvom lakoom.
Jakopo zviznu. Granai odgovori svom mladom prijatelju.
- Ako je krajnji zamor merilo umetnosti, onda se radnik u kamenolomu koji vadi
mermer iz brda klinovima i tekim polugama moe smatrati plemenitijim od vajara,
kova veim od zlatara, a zidar vanijim od arhitekta.
Mikelanelo pocrvene. Loe je poeo. Posmatrao je nasmeena lica Jakopa,
Tedeska i dvojice trinaestogodinjaka.
- Ali vi morate priznati da umetnost postaje plemenita do onog nivoa do kojeg
predstavlja istinu. Onda e skulptura postati blia istinskom obliku, jer kad radite u
mermeru, figura se pojavljuje sa sve etiri strane...
Njegove rei, inae tako krte, prestizale su jedna drugu: slikar stavlja boju na
ravnu povrinu i slui se perspektivom u pokuaju da uveri ljude da vide celi prizor.
Ali pokuajte samo da obiete neku osobu na slici, ili drvo! To je iluzija,
madioniarski trik. A vajar! Ali! On klee celu stvarnost. Zato vajarstvo ima isti onaj
odnos prema slikarstvu koji istina ima prema neistini. I ako slikar pogrei, ta
uradi? Krpi i prepravlja i prelazi sliku drugim slojem boje. Vajar, naprotiv, mora da
vidi u samom mermeru oblik koji se u ovome sadri. Polomljene delove on ne moe
da sastavi. Zato danas vie nema vajara, jer je potrebno hiljadu puta vie tanosti
prosudivanja i otroumnosti.
On iznenada uuti. Teko je disao.
Jakopo skoi sa svog mesta na poklopcu sarkofaga i prui obe ruke u znak da
preuzima re. Bio je veseo, voleo je slikarstvo i razumeo ga je, mada je bio previe
lenj da na njemu radi.
Vajarstvo je dosadno. ta mogu vajari da naprave? oveka, enu, lava, konja. Pa
opet iz poetka. To je jednolino. Ali slikar moe slikati celi svemir: nebo, sunce,
mesec i zvezde, oblake i kiu, brda, drvee, reke, mora. Vajari su svi umrli od
dosade.

Sebastijano Mainardi se pridrui grupi i poe da slua. Bio je poveo svoju enu u
nedeljnu etnju, a zatim se vratio na stepenice Duoma u drutvu svojih mladih
prijatelja, koje je, kao svi Firentinci, vie voleo od drutva ene. Na njegovom inae
bledom licu videli su se tragovi boje.
- To je istina! Vajaru je potrebna samo jaka ruka i prazna glava. Da, prazna,
poto nacrta svoj jednostavni crte, ta ima u glavi za vreme onih stotinu sati dok
udara ekiem i dletom? Nita! Ali slikar mora misliti na hiljade stvari svakog
trenutka, mora povezati sve sastavne delove jedne slike. Stvaranje iluzije o treoj
dimenziji je vetina. Zbog toga je ivot slikara uzbudljiv, a vajarov dosadan.
Suze razoaranja navree Mikelanelu na oi. Proklinjao je sebe zbog svoje
nemoi da isklee u reima kamene oblike koje je oseao u svojoj dui.
- Slike se mogu unititi: poar u kapeli, ili prevelika hladnoa, i boja poinje da
bledi, da puca. Ali kamen je vean! Nita ga ne moe unititi. Kad su poruili
firentinski koloseum, ta su uradili s kamenjem? Sagradili od njega nove zidove. A
pomislite samo na grke kipove koje iskopavaju, stare po dve i tri hiljade godina.
Pokaite mi sliku koja je stara dve hiljade godina. Pogledajte ove rimske mermerne
sarkofage, isto su tako isti i jaki kao u ono doba kad su isklesani...
-I isto tako hladni! - povika Tedesko.
Mainardi podie ruku da privue panju.
- Mikelanelo - poe on neno - zar tebi nikad nije palo na pamet da vajara vie
nema zbog cene materijala? Jednom vajaru je potreban bogata ili neka organizacija
da mu obezbedi mermer i bronzu. Ceh vunarskih trgovaca iz Firence finansirao je
Gibertija etrdeset godina da napravi vrata Krstionice. Kozimo de Medii
snabdevao je Donatela sredstvima koja su mu bila potrebna. Ko e tebe snabdeti
kamenom, ko e te podravati dok bude uio? Boje su jeftine, porudbine su
obilne, zato primamo uenike. A to se tie opasnosti to je predstavlja fatalna
greka za onog koji klee, isti je sluaj i sa slikarom koji radi na fresci. Ako vajar
mora videti oblik koji je nerazdvojiv od kamena, zar slikar ne mora predvideti ta
e na kraju postati od njegovih boja u sveem, vlanom gipsu, i ne mora li tano
znati kako e one ispasti kad se gips osui?
Mikelanelo je morao nemo priznati da je to istina.
- Osim toga - nastavi Mainardi - sve to se ikad moglo postii u vajarstvu ve su
stvorili oba Pizana, Giberti, Orkanja, Donatelo. Uzmi Deziderija da Setinjana ili Mina
da Fjezole, oni su napravili lepe, ljupke kopije Donatela. A Bertoldo, koji je pomagao
Donatelu da lije svoje figure, i koji je bio tamo da naui tajne to ih je Donatelo
nauio od Gibertija: ta je Bertoldo stvorio osim nekoliko minijatura koje su
redukcija Donatelovih velikih ideja? A sada je bolestan i umire, svoj je rad zavrio.
Ne, vajar teko da moe uraditi neto vie osim samo da kopira, jer je opseg
skulpture tako uzak.
Granai dotaknu deakovo rame da bi ga uteio.
- Zar si zaboravio, Mikelanelo, ta je rekao Praksitel? Slikarstvo i skulptura
imaju iste roditelje, one su sestrinske umetnosti."
Ali Mikelanelo nije hteo da se sloi. Bez ijedne rei sie niz hladne mermerne
stepenice, i udaljujui se od Duoma poploanim ulicama ode kui.

9
No mu je ostala neprospavana. Prevrtao se i bacao. Soba je bila topla, jer je
Lodoviko govorio da je vazduh koji dolazi kroz prozor isto tako opasan kao i hitac
koji dolazi iz prake. Buonaroto, koji je spavao sa Mikelanelom u istoj postelji, bio
je miran u snu kao i u svim drugim stvarima. Mada je bio dve godine mlai od
Mikelanela, on je zapovedao petorici deaka.
U krevetu blizu vrata, sa zavesama navuenim oko njega, spavalo je dobro i zlo
Buonarotijevog roda: Lionardo, godinu i po stariji od Mikelanela, koji je svoje dane
provodio u enji da postane svetac, i ovansimone, etiri godine mlai, lenj i grub
prema roditeljima, koji je jednom zapalio Lukrecijinu kuhinju jer ga je ona kaznila.
Zigizmondo, najmlai, jo je spavao u krevetu na tokove u dnu Mikelanelove
postelje. Mikelanelo je sumnjao da taj deak nikad nee postati nita drugo do
samo glupan, jer nije imao sposobnosti da ui.
Skoivi neujno s postelje, Mikelanelo se uvue u svoje broche, kratke
pantalone, navue koulju i sandale i izae iz kue. Iao je niz Via del' Angvilara i
svee opranim ulicama i izribanim terasama do trga Santa Kroe, gde je stajala
franjevaka crkva, gruba i mrana u jo neobraenim opekama. Dok je prolazio
pored otvorene galerije, njegove oi potraie sarkofag Nina Pizana i zaustavie se
na njegove etiri alegorine figure.
Zaokrenuvi levo na Via del Foso, sagraenu na drugoj liniji gradskih zidova,
Mikelanelo proe pored zatvora, zatim pored kue koja je pripadala neaku svete
Katarine Sijenske, i, na kraju ulice, na uglu Lastavica pored najpoznatije gradske
apoteke. Otuda zaokrenu u Via Pjetrapjana, Ulicu ravnog kamena, koja je vodila
preko trga Sant' Ambroio, u crkvu u kojoj su bili pokopani vajari Verokio i Mino da
Fjezole.
Od trga poe niz Borgo la Kroe, dok nije stigao do jednog seoskog puta koji se
zvao Via Pontasijeve, i na kraju te ulice stie do reke Afriko, pritoke Arna, ije su
zelene obale bile zarasle u drvee i raskonu vegetaciju. Poto je preao Via
Pjadentina, stie do Varlunga, male skupine kua kraj nekadanje rimske tvrave, a
onda zaokrene ulevo i poe kosom prema Setinjanu.
Iao je jedan sat dok nije zora zaplamtela, topla i svetla. Mikelanelo se zaustavi
pred breuljkom da posmatra bregove Toskane kako se bude iz svog nonog sna.
On je malo mario za one lepote koje su toliko dirale slikare: za crvene makove u
zelenom itu, za gotovo crne emprese koji su se dizali prema nebu.
Ne, on je voleo dolinu Arna zato to je ona bila isklesani pejza. Bog je bio
najvei vajar: pred njim su se nizali lirski breuljci kod kojih je svaki lanac bio
stvoren rukom crtaa te je dopunjavao sledee lance to su se valjali za njim. Nita
na emu se oko moglo zadrati nije bilo nemarno smiljeno. U njegovom bistrom
vazduhu udaljeni vrhovi, grebeni koji se valjaju, vile i drvee, iako kilometrima
udaljeni, izdizali su se nudei dodiru svoje opipljive oblike. Ovde je prirodna
perspektiva delovala obrnuto: to je predmet bio udaljeniji, izgledao je blii.
Toskanac je bio vajar po prirodi. Kad je preuzeo pejza, sagradio je kamene
terase, zasadio vinograde i maslinike u skladu s breuljcima. Ni dve gomile sena
nisu bile jednako nabaene, svaka porodica nasleivala je vajarske oblike: kruni,
duguljasti, zaklon, ator, koji su stajali kao oznaka imanja.

On se pope kolskim putem uz breuljke opkoljene zidovima, koji su bili oslonci


ivota Toskanaca, jer su mu pruali skrovitost i sigurnost a u isto vreme branili
njegovu zemlju i njegovu suverenost, uzdizali su se blizu trinaest stopa u visinu da
bi drali strme obronke, i bili su sagraeni da traju stotinama generacija. Kamen je
svemu davao obeleje: njime je Toskanac gradio svoje imanje i kue, ograivao
polja, pravio terase na obroncima da podupre zemlju. Priroda je bila dareljiva
kamenom, svaki breuljak bio je nerazraeni kamenolom. Kad bi malo dublje
zagrebao prstom, Toskanac bi naiao na graevinski materijal dovoljan za itav
grad. A kad je podizao suvozidinu, njegovi su bedemi stajali kao da su zidani
malterom.
- Vetina kojom ljudi obrauju kamen pokazuje koliko su civilizovani.
Mikelanelo napusti cestu tamo gde je zaokretala za kamenolom u Majanu. Pune
etiri godine posle majine smrti putali su ga da tumara po toj okolini, mada mu je
tada bilo pravo vreme da bude u koli. U Setinjanu nije bilo uitelja, a njegov otac
bejae suvie povuen u sebe da bi za to mario. Sada se uspinjao poljem u kojem je
poznavao svaki kamen to je strio, i drvo i brazdu.
Probijajui se napred, on stie do naselja Setinjano, koje je sainjavalo desetak
kua skupljenih oko sive kamene crkve. To je bilo srce zemlje klesara, koje je
izrodilo najvee scalpelline na svetu, sve one generacije koje su sagradile Firencu.
Bilo je to svega dve milje daleko od grada, na prvoj uzviici iznad rene doline,
odakle se graa lako prenosila do grada.
Za Setinjano se govorilo da brda koja ga okruuju imaju kameno srce a
barunaste grudi.
Dok je iao kroz malo naselje prema kui Buonarotijevih, Mikelanelo proe
pored desetak skladita kamena koja su bila ratrkana meu poderima ili farmama.
Uskoro je stigao do velikog skladita koje je dalo Deziderija da Setinjana. Smrt ga je
naterala da ispusti eki i dleto u trideset estoj godini, ali je ve i u tim godinama
bio slavan. Mikelanelo je dobro poznavao njegove mermerne nadgrobne
spomenike u crkvama Santa Kroe i Santa Marija Novela, s njihovim izvanrednim
anelima, i Devicom koja je tako neno isklesana da je izgledala kao da spava a ne
da je mrtva. Deziderio je uzeo Mina da Fjezole, koji je bio samo klesar, i nauio ga
vajarskoj umetnosti. Mino je odlutao u Rim u dubokoj alosti za svojim uiteljem.
Sada u Firenci vie nije bilo vajara. Giberti, koji je uio Donatela i brau
Polajuolo, umro je pre nekih trideset tri godine. Donatelo, koji je umro pre dvadeset
dve godine, vodio je jednu radionicu pola veka, ali od njegovih sledbenika Antonio
Roselino je umro pre devet godina, Luka dela Robija pre est, a Verokio je umro
nedavno. Braa Polajuolo su se pre etiri godine preselila u Rim, a Bertofdo,
Donatelov miljenik i naslednik njegovog ogromnog znanja i radionice, bio je na
smrt bolestan. Andrea i ovani Robija, uenici Luke, napustili su vajarstvo i preli
na emajlirane reljefe od terakote.
Da, vajarstvo je bilo mrtvo. Za razliku od oca, koji je alio to nije roen nekih
stotinu godina ranije, Mikelanelo je alio samo to nije roen etrdeset godina
ranije, kako bi mogao da ui kod Gibertija, ili trideset godina, kako bi mogao da
bude Donatelov uenik, ili ak dvadeset ili deset ili pet godina ranije, kako bi mogao
da ui obraivanje mermera kod brae Polajuolo, kod Verokija ili Luke dela Robija.
Rodio se suvie kasno, u zemlji gde je dve stotine i pedeset godina, otkako je
Nikola Pizano iskopao neke grke i rimske kipove i poeo klesati, u Firenci i dolini

Arna stvoreno najbogatije vajarstvo otkako je Fidija zavrio svoj rad na grkom
Partenonu. Neka tajanstvena kuga koja je napala toskanske vajare izbrisala je i
poslednjeg, rod koji je tako sjajno cvetao, sada je bio izumro.
Oseajui bol u srcu, Mikelanelo poe napred.
10
Nekoliko stotina metara nie na vijugavom drumu stajala je kua
Buonarotijevih, usred imanja od pet jutara, data pod zakup nekim tuincima pod
dugoronim ugovorom. Mesecima nije bio tamo. Kao i uvek, bio je iznenaen
lepotom i prostranstvom kue, koja je bila isklesana pre dve stotine godina od
najboljeg majanskog kamena, pietre serene, otmena u svojim jednostavnim linijama,
sa irokim tremovima odakle se pruao vidik na dolinu, gde je reka sijala kao ukras
koji je uredio neki obraiva srebra.
Seao se svoje majke kako se kree po sobama, kako prede na irokim donjim
vratima, kako mu daje poljubac za laku no u njegovoj velikoj sobi na uglu koja je
gledala na polja Buonarotijevih, na potok u dnu, i na porodicu klesara Topolina na
suprotnom obronku.
Mikelanelo pree preko stranjeg dvorita i kamene staze pored kamene
cisterne s njenim zamrenim ukrasima od izukrtanih paralelnih linija, sa koje je
uzeo svoj prvi as crtanja. Zatim odskakuta nizbrdo, izmeu ita s jedne i groa
koje je zrilo s druge strane, do dubokog potoka u dnu, zasenjenog bujnim liem. Tu
skine koulju, kratke pantalone i sandale. Praakao se i prevrtao u hladnoj vodi,
uivajui u njenom mokrom dodiru na svom uznemirenom umornom telu. Zatim je
nekoliko trenutaka uao na vrelom suncu da se osui, obukao odelo i popeo se
osveen na drugi obronak.Zastao je kad mu se radilite ukazalo pred oima. To je
bila slika koju je voleo, slika koja je za njega znaila dom i sigurnost: otac je radio
dletima od kaljenog eleza da zaokrui jedan izbrazdani stub, najmlai sin je
odsecao ivice na jednom stepenitu, jedan od dvojice starijih klesao je jedan fini
prozorski okvir, drugi ugraivao mermernu plou u udubinu nad vratima, deda
polirao jedan stub od kamena plavca sitnim renim peskom. Iza njih bila su tri
nadsvoena trema, a ispod su tapkali pilii, patke i svinje.
U svojoj glavi deak nije pravio razlike izmeu scalpellina i scultora, klesara i
vajara, jer su skalpelini bili odline zanatlije, koji su iznosili na videlo boju i sastav
pietre serene. Moda je postojala razlika u stepenu vetine, ali ne i u vrsti: svaki
kamen palate Paci, Piti i Medii bio je isklesan i fazetiran i obraen tako da mu se
na povrini isticala njegova kakvoa, kao da je komad skulpture: a to je za jednog
skalpelina iz Setinjana i bio. Manje zanatlije ograniavale su se na to da prave
obino tesano kamenje za manje kue i kamen za poploavanje ulica. tavie,
Firentinci su bili toliko ponosni na svoje najjednostavnije kamenje za plonike da se
celi grad hvalisao jednim lopovom koga su vukli u taljigama vodei ga pred Palaco
dela Sinjorija da ga obese, a koji je povikao iz protesta:
- Kakvi su to idioti isklesali ovako nezgrapno kamenje?
Otac zau Mikelanelove korake.
- Buon di, Mikelanelo.

- Buon di, Topolini.


- Come va? Kako je?
- Non c'e male. Nije loe. E te? A ti?
- Non c'e male. A potovani Lodoviko?
- Dobro mu je.
Topolino u stvari nije mario kako je Lodoviku: Lodoviko je branio Mikelanelu
da doe ovamo. Niko nije ustao, jer klesar retko kada prekida svoj ritam, druga dva
deaka i onaj koji je bio Mikelanelovih godina povikae u znak toplog pozdrava.
- Ben venuto, Mikelanelo. Dobro doao.
- Salve, zdravo, Bruno. Zdravo, ilberto. Zdravo, Enriko.
Skalpelinove rei su malobrojne i jednostavne, i odgovaraju po duini jednom
udarcu ekia. Kad tee kamen, on uopte ne voli da govori: jedan, dva, tri, etiri,
pet, est, sedam: ni rei sa usana, samo ritam ramena i kretanje ruke s dletom. Onda
govori za vreme pauze: jedan, dva, tri, etiri. Reenica mora da odgovara ostatku
brojanja od etiri ili ostaje neizreena i nepotpuna. Ako misao mora biti sloena,
onda e biti rasporeena u nekoliko radnih brojanja od sedam, i ispunjavae dva ili
tri brojanja od etiri. Ali skalpelino je nauio da ogranii svoje razmiljanje na ono
to moe da se izrazi u jednostavnoj pauzi brojanja do etiri.
Klesari se nisu kolovali. Topolino je izraunavao svoje ugovore na prstima.
Sinovima su davani eki i dleto u estoj godini, kao i Mikelanelu u svoje vreme, a
sa deset godina i oni su obraivali kamen puno radno vreme. Brakovi se nisu
sklapali izvan kamenog kruga. Sporazumi s graditeljima i arhitektima prelazili su s
kolena na koleno, kao i sluba u kamenolomu u Majanu, gde nijedan stranac nije
mogao da nae posao. Izmeu lukova visio je duguljast komad pietre serene s
primerima klasine obrade ornamenta u kamenu: riblja kost, subbia, rupice raene
probojcem, rustik, mrea od ukrtenih paralelnih linija, fazetiranje, centrirani pravi
ugao, i stepenasta linija: prva abeceda koju je nauio Mikelanelo, kojom se jo
uvek lake sluio nego abecedom kojom su ga uili da ita Bibliju i Dantea.
Topolino progovori: - Ti si postao Girlandajov uenik?
- Jesam.
- Nisi oduevljen?
- Ne mnogo.
- Peccato. teta.
- Ko radi tu zanat, sipa vodu u reeto - ree stari deda.
- Zato si ostao? - upita srednji brat.
- Gde da idem?
- Mi bismo trebali jednog klesara - ree Bruno.
Mikelanelo prenese pogled s najstarijeg sina na oca.
- Davvero? Je li to istina?
- Davvero.
- Uzeete me za egrta?
- Kad obrauje kamen, nisi egrt. Zarauje svoj deo.
Mikelanelu srce zaigra u grudima. Svi su klesali utke dok je Mikelanelo
stajao iznad oca, koji mu je ba tada ponudio hranu namenjenu porodinim
stomacima.
- Moj otac...
- Ecco! Uzmi!

- Mogu li da kleem?
Okreui toak, starac uzvrad: - Pomae i ono najmanje, rekao je otac koji se
pomokrio u Arno jer se amac njegovog sina bio nasukao u Pizi."
Mikelanelo sede pred grubo otesani stub, s ekiem u jednoj i dletom u drugoj
ruci.Voleo je da oseti u ruci njihovu teinu. Kamen je bio konkretan a ne apstraktan.
ovek se nije mogao zbog njega prepirati sa svakog stanovita, kao o ljubavi ili
teologiji. Nijedan teoretiar nikad nije odvojio kamen od njegovog leita u
kamenolomu.
Mikelanelo je imao uroenu vetinu, neoslabljenu mnogim mesecima
odsutnosti. Pod njegovim udarcima pietra serena se sekla kao kola. Postojao je
prirodni ritam izmeu vanjskih i unutranjih pokreta njegovog daha i njegove ruke
kojom je pokretao eki gore-dole dok je sputao dleto niz jedan leb.Poto je
opipao kamen, osetio je da je svet opet normalan, a potresi od udaraca ulivali su mu
talase snage u mrave ruke do ramena, grudi, niz dijafragmu i noge do stopala.
Pietra serena koju su tesali bio je vreo kamen, ive plavosive boje, koji je
odbijajui promenljivu svetlost bio prijatan oku. Bio je trajan, a ipak se mogao
obraivati, bio je gibak, veseo, kako po karakteru tako i po boji, i donosio svima
onima koji su na njemu radili vedrinu nalik vedrini plavog italijanskog neba.
Porodica Topolino ga je nauila da obrauje kamen s ljubavlju, da trai njegove
prirodne oblike, njegova brda i doline ak iako je moda izgledao masivan, da se
nikad ne naljuti niti da omrzne materijal.
- Kamen radi s tobom. Sam sebe otkriva. Ali ga mora tano udariti. Kamen ne
zamera dletu. Nad njim se ne vri nasilje. Njegova je priroda da se menja. Svaki
kamen ima svoj vlastiti karakter. On se mora razumeti, s njim paljivo postupati,
inae e biti uniten.
- Kamen sebe daje razumevanju i ljubavi.
Njegova je prva lekcija bila da snaga i trajnost lee u kamenu, ne u rukama ili
alatu. Kamen je bio gospodar, a ne klesar. Ako bi neki klesar i pomislio da je on
gospodar, kamen bi mu se usprotivio i suprotstavio. A kad bi klesar udarao po
kamenu kao to bi neki neuki contadino udarao svoju stoku, taj divni, topli, sjajni,
ivi materijal postao bi dosadan, bezbojan, ruan, umro bi pod njegovim rukama.
Na udarce i na kletve, na urbu i mrnju, prekrivao je vrstim kamenim velom svoju
meku unutranju prirodu. Klesar ga je mogao silom razmrskati, ali nikad naterati
da poslua. Na ljubav se pokoravao: postajao je jo sjajniji i blistaviji i stvarao je
meke oblike i simetriju.
Od poetka su ga uili da kamen ima svoje tajanstvo: nou je morao da bude
pokriven, jer bi popucao ako bi na njega pao pun mesec. Svaki komad ima u sebi
predele gde je prazan i izvijen. Da bi ostao prilagodljiv, mora se uvati u toplim
vreama, a vree moraju uvek biti vlane. Toplota daje kamenu isto ono talasasto
gibanje koje je on imao u svom prvobitnom domu, u brdu. Led je njegov neprijatelj.
- Kamen e ti govoriti. Sluaj ga dok udara ekiem.
Kamen je nazvan po najdragocenijoj hrani: came, meso.
Scalpellini su potovali taj kamen. Za njih je to bio najdugotrajniji materijal na
svetu: ne samo da je gradio njihove kue, imanje, crkve, grad, ve im je hiljade
godina davao njihovu trgovinu, vetinu, ponos zanatstva i izvor ivota. Kamen nije
bio kralj, ve bog. Oboavali su ga kao njihovi paganski preci Etrurci. Postupali su s
njim s potovanjem.

Mikelanelo ih je poznavao kao ljude od ponosa: brinuti se za stoku, svinje, lozu,


masline, ito, to je bio redovan posao, to su dobro radili da bi dobro jeli. Ali
obraivati kamen, ah! to je bio ivot za oveka. Zar nije Settignanese isklesao,
uobliio i sagradio najarobniji grad u celoj Evropi: Firencu, taj dragulj klesarske
umetnosti. Njegovu lepotu nisu stvorili samo arhitekt i vajar, ve i scalpellino, bez
koga ne bi bilo beskrajne raznolikosti oblika i ukrasa.
Mona Margerita, jedna bezoblina ena, koja je radila oko stoke i na njivi isto
kao i oko pei, izae iz kue i stade ispod svoda, sluajui. O njoj je Lodoviko
ogoreno rekao, kad je Mikelanelo eleo da radi svojim rukama:
- Dete koje se poalje dojilji da ga doji, primie i nain ivota ene koja ga hrani.
Ona ga je dojila zajedno sa svojim sinom dve godine, i onoga dana kad su joj se
grudi presuile, stavila je oba deaka na vino. Voda je bila za kupanje, pre mise.
Mikelanelo je oseao kraj Mone Margerite isto to i kraj Mone Alesandre, svoje
bake: ljubav i sigurnost.
On je poljubi u oba obraza.
- Buon giomo, figlio mio.
- Buon giomo, madre mia.
- Pazienza -posavetova ona. - Girlandajo je dobar uitelj.Ko zna zanat, zna i
dunost.
Otac je ustao.
- Moram birati u peini Majano. Hoe li da mi pomogne da natovarimo?
- Rado. A rivederci, nonno, deda. A rivederci, Bruno. Addio, ilberto. Addio,
Enriko.
- Addio, Mikelanelo.
Vozili su se jedan pored drugoga na visokom seditu iza dva bela vola s lepim
oblijem. U poljima su berai maslina stajali na merdevinama napravljenim od
tankih grana, useenih da bi nosile lake poprene grane. Korpe su im bile zavezane
oko struka konopcem, prileui uz stomak i mesto gde se ravaju noge. Drali su
grane levom rukom, a pokretom desne ruke, kao da muzu, brali su male crne
maslinke. Berai su priali, po dvojica dolaze na jedno drvo, i govore jedan drugom
kroz granje, jer ne govoriti za contadina je isto kao biti i pomalo mrtav. Topolino
ree tihim glasom: - Budale vole tue brbljarije.
Cesta, koja je vijugala obilazei obrise obronka, sputala se u dolinu a zatim se
polagano penjala na breg eeri u kamenolom. Dok su skretali na okuci za Majano,
Mikelanelo ugleda tesnac u brdu s njegovom naizmenino plavom i sivom serenom
proaranom prugama kamena elezne boje. Pietra serena bila je zakopana u
horizontalnim naslagama. Iz tog kamenoloma Bruneleski je birao kamen za svoje
izvanredne crkve San Lorenco i Santo Spirito. Visoko gore na steni nekoliko ljudi je
ocrtavalo jedan blok koji je trebalo izvaditi scribbusom, iljkom koji se zabija u ile
kamena da bi se ovaj odvojio od glavnog masiva. Video je dobro tragove iljka u
uzastopnim naslagama kamene formacije, i naslage kamena oljutene kao da su
skinute s gomile listova pergamenta. Deo kamenoloma gde su se obavljali
povrinski radovi i gde su slojevi padali poto su bili odseeni treperio je od toplote
i praine od seenja, prskanja, tesanja koje su obavljali ljudi mokri od znoja, mali,
mravi, ilavi mukarci, koji su radili na steni od jutra do mraka bez umora i koji su
umeli da odreu isto tako ravnu liniju ekiem i dletom kao umetnik perom i
lenjirom: isto tako usredsreeni u svojoj odlunosti i istrajnosti kao sama stena.

Mikelanelo je poznavao te ljude od svoje este godine, otkad je poeo da se vozi


iza belih volova sa Topolinom.
Oni ga pozdravie upitavi ga kako je: pravi praiskonski ljudi, koji su svoj ivot
provodili u drutvu s najjednostavnojom i najosnovnijom snagom na svetu:
kamenom iz brda, baenim treeg dana stvaranja sveta.
Topolino osmotri tek izvaeni kamen uz uobiajenu primedbu, koju je
Mikelanelo tako dobro poznavao:
- Ovaj ima vorove. U ovom je suvie mnogo eleza. Ljuskav je, smrvie se u
kristale kao eer na zemiki. Ovaj e biti upalj.
Dok nije, najzad, verui se po stenama i idui prema grebenu, otro uzviknuo:
- Ah! Evo lepog komada mesa.
Ima jedan nain kako se kamen moe sam podii ako se raspodeli pritisak.
Mikelanelu su ve ranije pokazali kako e postupati s vrstim materijalom a da ne
izvue ruke iz depova. On rairi noge, i zamahnu svojom teinom iz struka,
Topolino otvori prvu pukotinu izmeu kamena i zemlje eleznom ipkom.
Pomerie kamen preko ljunka na otvorenu zemlju, a zatim je uz pomo klesara
blok bio poduprt nagore i podignut kroz otvoreni stranji deo kola.
Mikelanelo obrisa kouljom znoj sa ela. Kini oblaci valjali su se niz Arno sa
brda na severu. On se oprosti od Topolina.
-A domani - odgovori Topolino, mahnuvi biem volovima da krenu.
Do sutra, pomisli Mikelanelo. Sutra e biti sledei put kako u zauzeti mesto
meu porodicom, pa neka to bude za nedelju, ili za godinu dana.
On se udalji iz kamenoloma i zastane na brdu ispod Fjezole. Topla kia padala
mu je na lice okrenuto prema nebu. Tamne mase lia na maslinama bile su
srebrnastozelene. U itu, sa arenim maramama na kosi, jele su seljanke. Ispod
njega Firenca je izgledala kao da je neko posipa sivom prainom, kao da brie ilim
crvenih krovova od crepa. Izvirivala je samo kupola katedrale, i ravni zvonik
Sinjorije, koji se ponosito dizao uvis, dva simbola koja su se dopunjavala i pod
kojima je Firenca cvetala i mnoila se.
Mikelanelo poe nizbrdo, s oseajem da je petnaest stopa visok.
11
Poto je bio uzeo jedan dan dopusta bez odobrenja, Mikelanelo je stigao rano u
radionicu. Girlandajo je bio tamo celu no i crtao je pri svetlosti svee. Bio je
neobrijan, modro lice i upali obrazi na treperavom svetlu davali su mu izgled
pustinjaka.
Mikelanelo prie do podijuma na kome je stajao sto, dominirajui
dostojanstveno bottegom, saeka da Girlandajo podigne pogled, i onda zapita:
- Da li neto nije u redu?
Girlandajo ustane, umorno prinese ruku grudima, a onda neodluno mahnu
prstima gore-dole, kao da eli da strese brige sa sebe. Deak se pope na podijum i
stade gledajui netremice u desetak nedovrenih crtea. Hrista koga je Jovan
trebalo da krsti. Figure su bile tanke, gotovo nene.

- Mene plai ovaj tamo - mrmljao je za sebe Girlandajo. - Bojao sam se da stavim
lik jednog Firentinca koga mogu prepoznati...
On uze pero i pree njime brzo preko papira. Ono to se ispod njega pojavilo
bila je neodluna figura, malena u poreenju s elavim Jovanom, koga je Girlandajo
ve bio dovrio, i koji je ekao, sa zdelom u ruci.On s odvratnou baci pero i
promrmlja da ide kui da malo odspava. Mikelanelo poe u hladovito stranje
dvorite i poe da pravi crtee na jasnom svetlu koje je otvaralo firentinske letnje
dane.
Nedelju dana pravio je pokuaje crtajui. Zatim je uzeo nov papir i nacrtao jednu
figuru snanih ramena, miiavo razvijenih grudi, irokih bokova, punog ovalnog
stomaka i vrstih bedara, koja su vrsto poivala na velikim vrstim nogama, bio je
to ovek koji je mogao razbiti blok pietre serene jednim udarcem ekia.
Girlandajo je bio zaprepaen kad mu je Mikelanelo pokazao svog Hrista.
- Ti si imao model?
- Klesara iz Setinjana, koji je pomagao pri mom odgajanju.
- Hrist je klesar!
- On je bio tesar.
- Firenca nee priznati Hrista iz radnike klase, Mikelanelo. Nai ljudi su navikli
da on bude otmen.
Mikelanelo potisnu slab osmeh.
- Kad sam doao da vam budem uenik, vi ste govorili: Pravo veno slikarstvo
je mozaik", i poslali ste me u San Miniato da vidim Hrista iz desetog veka, koga je
Baldovineti restaurirao. Taj Hrist nije trgovac vunom iz Prata.
- U pitanju je sirovost, a ne snaga - odgovori Girlandajo - koje mladi lako mogu
da pobrkaju. Ispriau ti jednu priu. Kad je Donatelo bio sasvim mlad, mnogo je
vremena proveo pravei jedno raspelo za crkvu Santa Kroe, a kad je ono bilo
gotovo, odneo ga je svom prijatelju Bruneleskiju.Meni se ini", rekao je Bruneleski,
da si ti na to raspelo obesio jednog oraa, a ne telo Isusa Hrista, koje je bilo
najnenije u svim svojim delovima." Donatelo, koga je uznemirila neoekivana
kritika starijeg, povika: Kad bi bilo isto tako lako napraviti takvu figuru kao oceniti
je... pokuaj da je napravi sam!"
Toga istoga dana Bruneleski je poeo da radi. Zatim je pozvao Donatela na
ruak, ali su dva prijatelja najpre kupila jaja i sveeg sira. Kad je Donatelo ugledao
raspelo u Bruneleskijevom tremu, bio je toliko zapanjen da je podigao ruke
predajui se, tako da su jaja i sir koje je drao pala na pod. Bruneleski je rekao
smejui se:
ta emo veerati, Donato, sada, kad si slupao jaja?"
Donatelo, koji nije mogao skinuti pogled s lepog Hrista, odgovori: Tvoj je posao
da pravi Hrista, a moj da pravim orae."
Mikelanelo je poznavao oba Hrista. Bruneleskijev se nalazio u crkvi Santa
Marija Novela. Mucajui on objasni da se njemu vie svia Donatelov ora nego
Bruneleskijev eterini Hrist, koji je bio tako lak da se inilo kao da je stvoren da
bude razapet. Za Donatelovu figuru raspee je dolo kao jedno uasno iznenaenje,
kao to je to bilo za Mariju i ostale u dnu krsta. On iznese misao da Hristova
duhovna linost moda nije zavisila od njegove telesne nenosti, ve od
neunitivosti njegove poruke.

Girlandaja nije zanimala apstraktna teologija. On se vrati svom poslu, mahnuvi


automatski rukom ueniku da moe da ide. Mikelanelo poe u vrt i sedne na vrelo
sunce poduprevi bradu rukama. Pokazao se kao pravi gnjavator.
Nekoliko dana kasnije radionica je brujala. Girlandajo je bio dovrio svog Hrista
i sada ga je poveavao do prirodne veliine bojom za karton. Kad je Mikelanelu
bilo doputeno da vidi zavrenu figuru, ostao je zabezeknut: bio je to njegov Hrist.
Povijenih krivih nogu, u izboenom poloaju, i sa grudima, ramenima i rukama
oveka koji je nosio klade i gradio kue, s okruglim isturenim stomakom koji je
primao svoju koliinu hrane: u svojoj snazi i stvarnosti daleko je nadmaivao sve
one figure iz mrtvih priroda koje je Girlandajo dotle naslikao za hor Tornabuonija.
Ako je Mikelanelo oekivao da e mu Girlandajo odati priznanje, onda je bio
razoaran. Girlandajo je oigledno bio zaboravio raspravu i deakov crte.
Naredne nedelje cela radionica se en masse preselila u crkvu Santa Marija
Novela da pone Smrt Bogorodice u polumeseastoj luneti koja je natkrilila levu
stranu hora. Granai je bio srean, jer mu je Girlandajo dao da naslika nekoliko
apostola, i on se uspeo na skelu pevuei jednu melodiju o tome kako strastveno
voli svoju ljubavnicu, Firencu, predmet svih firentinskih romantinih balada. Na
skelu se pope i Mainardi da napravi figuru to je kleala s leve strane Mariji, koja je
leala, i Davida s desne strane, slikajui svoju omiljenu temu, toskansku cestu, kako
zavija na breuljak do jedne bele vile.
U crkvi Santa Marija Novela bilo je u to rano doba dana samo nekoliko starica u
crnim alovima koje su se molile Madonama. Platneni zakloni bili su sputeni da bi
svei vazduh doao u hor. Mikelanelo je neodluno stajao pred skelama,
neprimeen, a zatim poe srednjim, dugakim crkvenim brodom prema jasnom
sunevom svetlu. Okrenu se da poslednji put baci pogled na skelu koja se dizala sve
vie i vie ispred obojenih prozora, sada mranih pri slaboj svetlosti sa zapada, na
arke boje nekoliko dovrenih panela, na Girlandajove slikare, na majune figure
koje su se snovale na luneti, na drvena sedita u crkvi u dnu hora pokrivena
platnom, na vree gipsa i peska, na debelu dasku sa slikarskim materijalom, sve
okupano u nenom sjaju.
U sredini crkve nalazilo se nekoliko drvenih klupa. On namesti jednu klupu, uze
papir za crtanje i drveni ugljen iz koulje i poe da slika prizor ispred sebe.
Iznenadio se kad je video senke kako silaze niz skele.
- Vreme je za veeru - objavi Granai. - udno je to kako slikanje duhovnih
predmeta budi u oveku lavovski apetit.
Mikelanelo primeti: - Danas je petak i imae ribu umesto bistacca. Samo idi, ja
nisam gladan.
U praznoj crkvi pruala mu se prilika da crta arhitekturu hora. Mnogo pre no to
bude mogao i da zamisli, njegovi e se drugovi penjati po skelama. Sunce je klonulo
prema zapadu i ispunilo hor toplim bojama. On oseti kako neko s lea prodire
pogledom kroz njega, okrene se i ugleda Girlandaja. Mikelanelo se ne pomae.
Girlandajo proaputa promuklim glasom: - Naprosto ne verujem da jedan tako
mlad deak ima toliko dara. Ima stvari koje ti bolje zna od mene, a ja radim preko
trideset godina. Doi sutra rano u radionicu. Moda emo moi da udesimo da za
tebe stvari od sada budu zanimljivije.
Mikelanelo je iao kui, lica ozarenog od radosti. Granai ga je zadirkivao:
- Izgleda kao blaeni svetac fra Anelika koji lebdi iznad kamenja u ploniku.

Mikelanelo pogleda pakosno svog prijatelja:


- S krilima?
- Niko te ne bi mogao nazvati svecem, s tom tvojom mrzovoljnom naravi. Ali
svaki poten napor da se ponovo stvori ono to je Bog prvobitno stvorio...
- ...jeste jedan oblik pobonosti?
- ...krije u sebi ljubav prema bojem svemiru. Zato bi se inae umetnik muio?
- Ja sam uvek voleo Boga - odgovori jednostavno Mikelanelo.
Sutradan ujutro nestrpljivo je oekivao da se prvo sivilo prostre preko uskog
komadia neba iznad Via dei Bentakordi. U Via Larga seljaci su dremuckali u kolima
dok su magarci i volovi kloparali preko kamenja s proizvodima koje su nosili na
stari trg. Ugledao je otov Kampanile kako stoji ruiast i beo u prvom traku zore.
ak i u svojoj ustroj urbi kroz ulice imao je vremena da se divi kupoli koju je
Bruneleski sagradio s toliko genija poto je ogroman prostor stajao otvoren nebu i
elementima vie od stotinu godina, jer niko nije znao kako da ga zatvori a da ne
upotrebi poprene grede.
Girlandajo je bio za svojim stolom kad je stigao Mikelanelo.
- Spavanje je najvea od svih dosada. Primakni stolicu.
Deak sede pored Girlandaja, koji odmaknu zavese iza njega, tako da je severno
svetlo padalo na njih.
- Okreni glavu. Jo malo. Skicirau te kao mladog Jovana, koji naputa grad i
odlazi u pustinju. Nisam pronaao zadovoljavajui model dok te nisam video jue
kako radi u crkvi Santa Marija Novela.
Mikelanelo s mukom proguta vazduh. I to posle svog sna u besanoj noi kako
e oivotvoriti itave kartone za slike kojima e ispuniti zasad jo prazna
udubljenja u zidovima...
12
Girlandajo nije imao nameru da razoara svog uenika. On pozva Mikelanela i
pokaza mu od kraja do poetka plan za Smrt Bogorodice te nemarno doda:
- elim da sarauje sa Granaijem u ovom prizoru s apostolima. Onda emo te
pustiti da oproba svoje umee na figurama na levoj strani, zajedno s malim
anelima pored njih.
Granai nije bio ljubomoran. Zajedno su skicirali apostole, jednog elavog,
drugog kako pridrava Jovana koji plae.
- Sutra ujutro pre mise - ree Granai - vratiemo se u radionicu, pa u ti dati da
pone da radi od poetka.
Granai je govorio doslovno: stavio je Mikelanela da radi na kamenom zidu u
zadnjem delu dvorita pokraj radionice.
- Zid mora da ti bude vrst, ako se mrvi, tvoja freska nestae s njim. Pogledaj da
nema alitre, neka se pojavi najmanja mrlja koja se svojom bojom razlikuje od
ostale povrine, i boja e ti biti pojedena.Izbegavaj pesak koji je izvaen suvie blizu
mora. Kre koji upotrebljava treba da je star. Pokazau ti kako da se slui
zidarskom lopaticom da bi dobio glatku povrinu. Pazi, malter treba da se utera sa
najmanjom moguom koliinom vode, da bude vrst, kao maslac.

Mikelanelo je radio kako su ga uili, ali se alio:


- Granai, ja hou da crtam perom, a ne zidarskom lopaticom.
Granai otro odgovori:
- Jedan umetnik mora da ovlada i najprljavijim pojedinostima svoga zanata! Ako
sam ne zna kako se to radi, kako da oekuje od jednog radnika gipsara da ti
napravi savrenu povrinu?
- Ima pravo. Jo u malo da meam.
Kad je meavina bila dobra, Granai prui Mikelanelu jednu etvorougaonu
tablu da je dri u jednoj ruci, i jednu savitljivu lopaticu od pet palaca irine da njom
stavlja gipsani malter. Mikelanelo je uskoro imao instinktivni oseaj za to. Kad se
malter dovoljno osuio, Granai je pridrao uza zid jedan stari karton iz radionice
dok je Mikelanelo buio iglom rupice crtajui obrise nekoliko figura, a zatim, dok
je Granai jo uvek drao karton, uze malu vreicu ugljena da popuni rupe. Onda
Granai odmaknu karton, a deak nacrta obrise koji su povezivali rupe crvenim
okerom, i kad je to sve bilo suvo, oprai ugljen perom.
Uavi u radionicu, Mainardi vide ta se dogaa i energino povue Mikelanela
da se okrene njemu.
- Mora zapamtiti da sve malter menja svoj sastav. Ujutro tvoje boje moraju biti
stalno tene, kako ne bi zaepio pore. U vreme sunevog zalaska moraju biti tene
jer e malter manje apsorbovati. Najbolje vreme za slikanje je sredina dana. Ali pre
no to naui stavljati boje, potrebno je da naui kako e ih mleti. Ti zna da
postoji samo sedam prirodnih boja. Hajde da ponemo od crne.
Boje su se nabavljale od apotekara u komadima veliine oraha. Komad porfira
upotrebljavao se kao osnova, porfirni runi tuak da se njim melje. Mada je bilo
potrebno da se boja melje svega pola sata, nije bilo dozvoljeno da se na
Girlandajovo platno stavi bilo kakva boja koja nije dobro mlevena najmanje dva
sata.
- Moj otac je imao pravo - primeti Mikelanelo, ruku pocrnelih od pigmenta: - da
ovek bude umetnik, potrebno je najpre da bude manuelni radnik.
Girlandajo je uao u radionicu.
- Nastavi samo - uskliknu on. - Mikelanelo, ako zaista eli pravu mineralnu
crnu, upotrebi ovu crnu kredu, eli li crnu poput ljake,onda dodaj u nju malo
mineralne zelene,otprilike koliko stane na vrh noa. - Unosei se sve vie u
situaciju, on zbaci kapu. - Za boje mesa mora pomeati dva dela najfinje sinopije s
jednim delom belog dobro ugaenog krea. Daj da ti pokaem odnos.
Na otvorenim vratima pojavi se David, drei u jednoj ruci sveanj rauna, a
ispod druge ruke knjigu rauna.
- ta vredi uiti ga o bojama - uzviknu on - kad ne zna kako da napravi etke?
Dobre se uvek ne mogu nabaviti. Pazi, Mikelanelo, ove svinjske etke prave se od
belih svinja, ali neka sigurno budu domae. Uzmi pola funte ekinja za jednu etku.
Zavei ih ovako za jednu veliku ipku...
Mikelanelo uzdie svoje prljave ruke prema plafonu u aljivom oajanju.
- U pomo! Vi hoete da moje cele tri godine uenja natrpate u jedno nedeljno
jutro!
Kad je Granaijeva freska bila spremna, Mikelanelo se popne na skelu da mu
poslui kao pomonik. Girlandajo mu jo nije bio dao dozvolu da se slui etkom, ali
je ve nedelju dana stavljao podlogu i meao boje.

Bila je jesen kad je dovrio svoje crtee za Smrt Bogorodice i bio je spreman da
napravi svoju prvu fresku. Rani oktobarski vazduh bio je sve i bistar. etva je bila
obavljena, vino isceeno, maslinovo ulje smeteno u velike upove, contadini su
podsecali drvee i nosili granje kui za zimsko grejanje, polja su leala preorana,
dok se lie pretvaralo u crvenosmeu boju, da bi se slagalo s toplim ukastim
kamenjem kule s krunitem Sinjorije.
Dva prijatelja popee se na skelu natovareni kantama maltera, vode, etaka,
kaikama za meanje i obojenim crteima. Mikelanelo prekri omanju povrinu
podlogom, privrsti na nj karton najblieg sveca, sedog i bradatog, s ogromnim
oima. Primenio je vreu s ugljenom, crvenu oker liniju, peruku za ienje od
praine. Zatim pomea boje za verdaccio, koju stavi mekom etkom da dobije tanku
osnovu. Uze fino zailjenu etku i s terra verde nacrta izvanredne crte lica: snaan
rimski nos, duboko usaene oi, valovitu sedu kosu sputenu do ramena i brkove
koji su se ljupko stapali s bradom to je pokrivala celo lice. Slobodnom rukom,
bacivi samo jednom pogled na svoju skicu, on nacrta starcu vrat, ramena i ruke.
Sada se, spreman da ozbiljno stavi boju, okrenu Granaiju irom otvorenih oiju.
- Ja ti vie ne mogu biti ni od kakve pomoi, Mikelanelo mio - odgovori Granai Sada je sve izmeu tebe i Boga. Buona fortuna. Sreno.
I s tim reima sie sa skele.
Mikelanelo se nae sam gore na horu, sam na svom uzdignutom i nesigurnom
mestu iznad crkve i iznad sveta. Za trenutak ga uhvati vrtoglavica. Kako je crkva
drugaije izgledala odavde, tako neizmemo uplja i prazna. U nozdrvama je oseao
vlagu sveeg maltera i otar miris boje. Rukama dohvati etku. Iscedi je prstima i
opipa palcem leve ruke, seajui se da se rano ujutro boje moraju drati u tenom
stanju, uze malo terra verde i poe da seni sve one delove lica koji e biti
najtamniji: ispod brade, pa onda nos, usne, uglove usana i obrve.
Samo je jednom otiao uitelju u radionicu za pomo.
- Kako u smeati tano onu nijansu koju sam jue imao?
- Odmeri na nou koliinu to si je odsekao od komada. Ruka moe tanije da
proceni nego oko.
Nedelju dana radio je sam. Radionica je bila tu da pomogne ako bude potrebno,
ali mu niko nije smetao. Ovo je bilo njegovo krtenje.
Treeg dana su svi znali da se on ne dri pravila. Crtao je anatomski naga muka
tela, uzimajui za modele dva mukarca koje je crtao na Starom trgu kad su
istovarivali robu. Zatim ih je ogrtao odeom, protivno praksi da se ovekove kosti
nagaaju po naborima odee.
- ...crtau ih onako kako je Bog stvorio Adama.
Mikelanelo nikad nije video anela, pa nije znao kako da ga nacrta. Jo ga je
vie zbunjivalo pitanje ta da radi s krilima, jer niko nije znao da mu kae jesu li ona
napravljena od mesa ili od nekog drugog providnog materijala iz ceha vunarskih i
svilarskih trgovaca. Niti mu je iko mogao pruiti bilo kakvo obavetenje o oreolu: je
li vrst kao metal, ili prozraan kao duga?
Mladii su ga nemilosrdno draili.
- Ti si varalica - povika eko. - To uopte nisu krila.
-I prevarant - doda Baldineli. - Ona se tako gube u odei da ih niko ne moe
videti.

- Taj oreol moe da se uzme kao sluajna oznaka na zidu - doda Tedesko. - ta je
s tobom, zar ti nisi hrianin?
- Zar ti nema nikakve vere?
Mikelanelo se s mukom osmehnu.
- Moj aneo je stolarev sin koji stanuje dole ispod nas. Zamolio sam njegovog
oca da izradi par krila za njega...
Njegove dve figure bile su izdvojena slika, sama za sebe, smetena u donjem
uglu lunete, ispod brda unjastog oblika, na kome se izdizao jedan zamak. Ostatak
lunete bio je pretrpan s vie od dvadeset figura koje su okruivale Bogorodiin odar
s visokim jastucima, sve sama apokrifna lica svetaca i apostola, postavljena pod
malo razliitim uglovima koji izraavaju teskobu. ak je bilo teko pronai Mariju.
Kad je Mikelanelo poslednji put siao sa skele, Jakopo uze da prinosi svima
Davidov mali crni eir, i svi priloie po nekoliko kuda da kupe vina. Jakopo prvi
odra zdravicu:
- Za naeg novog druga... koji e uskoro postati Roselijev uenik.
Mikelanelo je bio uvreen.
- Zato to kae?
- Zato to si ukrao lunetu.
Mikelanelo nikad nije voleo vino, ali ova aa kijantija uini mu se naroito
gorka.
- Umukni, Jakopo. Ne elim neprilike.
Kasnije tog poslepodneva Girlandajo ga pozva u stranu. Nije rekao Mikelanelu
ni rei za fresku. Niti ju je hvalio niti kudio, kao da se nikad nije ni popeo na skelu.
On podie oi s radnog stola. Pogled mu je bio smrknut.
- Govore da sam ljubomoran. To je istina. Oh, ne one dve figure, one su nezrele i
sirove. Ako odskau od drugih, to nije zbog toga to su bolje nacrtane, ve zbog toga
to se ne slau sa stilom nae radionice. Moj estogodinji Ridolfo zna bolje da
kopira metodu nae bottege nego ti. Ali da stvar bude jasna, ja sam ljubomoran na
tvoju crtaku vetinu.
Mikelanelo se oseti trenutno ponien, to mu se retko dogaa.
-I ta da radim s tobom? Da te prepustim Roseliju? Svakako ne! Na preostalim
panelima ima jo mnogo posla. Pripremi karton za figure na desnoj strani. I pokuaj
da ih tako napravi da ne tre kao povezani prsti na nogama.
Te noi Mikelanelo se kasno vratio u radionicu, izvadio kopije Girlandajovih
crtea iz pisaeg stola i stavio natrag originale. Sutradan ujutro Girlandajo
promrmlja dok je Mikelanelo prolazio:
- Hvala ti to si mi vratio moje crtee. Nadam se da su ti pomogli.
13
Dolina reke Arno ima najgore zimsko vreme u Italiji. Nebo je bilo mutno,
hladnoa se uvlaila u kuu i probijala kroz kamen i vunu i ujedala meso. Posle
hladnoe dolazila je kia, a poljunene ulice pretvarale su se u reke. Sve to nije
bilo poljuneno postajalo je blatna movara. Jedina svetla taka bio je dolazak

Izabele Aragonske, koja je putovala na sever s njenom dugom svitom dvorkinja koje
je raskono obukao njen otac, vojvoda od Kalabrije, da se uda za vojvodu od Milana.
Girlandajova radionica imala je samo jednu pe. Tu su ljudi sedeli za
polukrunim stolom licem okrenuti plamenu, zbijeni da se zagreju. Lea su im
zebla, ali su im prsti dobijali dovoljno topline da mogu da rade. U crkvi Santa Marija
Novela bilo je jo gore. Hor je bio leden kao podzemna peina. Promaja koja je
duvala kroz crkvu tresla je klupe i kone remene skela. Izgledalo je kao da ovek
pokuava da slika na jakom vetru, dok mu nozdrve udiu ledenu vodu.
Ali ako je zima bila otra, bila je kratka. U martu je tramontana prestala da duva,
sunevi zraci su opet u sebi imali malo toplote, a nebo je bilo proarano lakom
primesom plavetnila. Drugoga od tih dana Granai upade u radionicu, trepui brzo
svojim inae spokojnim oima. Mikelanelo je retko kad video svog prijatelja tako
uzbuenog.
- Hajde sa mnom. Imam neto da ti pokaem.
Granai dobi Davidovo odobrenje i za trenutak se dva deaka naoe na ulici.
Granai povede Mikelaneki kroz grad prema Pjaci San Marko. Zaustavie se za
trenutak dok je neka povorka prolazila nosei svete moti San irolama, vilicu i
runu kost, bogato okovane srebrom i zlatom, sa oltara Santa Marije del Fijore. Na
Via Larga, preko puta jedne strane crkve, nalazila su se jedna vrata.
- Tu emo ui.
On gurnu vrata i otvori ih. Mikelanelo ue i stade zapanjen.
Bio je to ogroman pravougaoni vrt, s jednom malom zgradom ili paviljonom u
sredini, tamo napred, pravo, na kraju ravne staze nalazio se bazen, izvor, i na
postolju mermerni kip deaka koji vadi trn iz noge. Na irokom tremu paviljona
jedna grupa mladia radila je za stolovima.
Sva etiri zida vrta bile su otvorene loe u kojima su se videle antike mermerne
biste: cara Hadrijana, Scipiona, Avgusta, Neronove majke Agripine i mnogobrojnih
zaspalih kupidona. Jedna ravna staza oiviena empresima vodila je u paviljon. Iz
svakog ugla etvorougla vodile su jo tri staze oiviene drveem koje su zavijale
kroz zelene travnjake velike kao livade i sekle se pred paviljonom.
Mikelanelo nije mogao da odvoji oi od loe u kojoj su dva mladia radila nad
komadom kamena, merei i obeleavajui, dok je nekoliko drugih mladia klesalo
nazubljenim dletom.
On se okrenu Granaiju i ree zamuckujui:
- Ko... ta... je to?
- To je vajarski vrt.
- Ali... za ta?
- kola.
- ...kola?
- Za vebanje vajara.
Njegova kolena pokleknue.
- Kojih vajara?
- Ovaj vrt pripada Klarisi de Medii. Lorenco joj ga je kupio, da joj to bude dom u
sluaju njegove smrti. Klarisa je umrla prolog jula, i Lorenco je osnovao kolu za
vajare. Doveo je Bertolda za uitelja.
- Ali Bertoldo je umro!

- Ne, samo je umirao. Lorenco je naredio da ga prenesu ovamo na nosilima iz


bolnice Santo Spirito, pokazao mu vrt i rekao da mora da obnovi za Firencu dane
njene veliine u skulpturi. Bertoldo je siao sa nosila i obeao Lorencu da e era
Gibertija i Donatela biti ponovo stvorena.
Mikelanelo je pogledom gutao vrt, prelazei oima dugake loe, upijajui u
sebe kipove, grke urne, vaze, Platonovu bistu pokraj vrata.
- Ono je Bertoldo sada na vratima - ree Granai. - Upoznao sam se s njim. Hoe
li da te predstavim?
Mikelanelo neobuzdano zamaha glavom gore-dole.
Oni pooe niz poljunanu stazu i obioe bazen i izvor. Nekoliko mukaraca u
dobi od petnaest do trideset godina radilo je za drvenim stolovima. Bertoldo, tako
slabaan u telu da je izgledao vie duh nego telo, imao je dugu sedu kosu zavijenu
turbanom. Rumeni obrazi su mu goreli dok je nareivao dvojici deaka da uine
hrapavim jedan komad mermera.
- Maestro, dopustite mi da vam predstavim svog prijatelja Mikelanela.
Bertoldo die pogled. Imao je jako svetle modre oi i nean glas, koji je
udnovato nadvisivao udarce ekia. On pogleda Mikelanela.
- Ko ti je otac?
- Lodoviko di Lionardo Buonaroti-Simoni.
- uo sam to ime. Radi li u kamenu?
Mikelanelov mozak prestao je da radi. Neko pozva Bertolda. On se izvi i ode na
drugu stranu loe. Granai uze Mikelanela za ruku i povede ga kroz odaje
paviljona. U jednoj je bila izloena Lorencova kolekcija kameja, novaca i medalja,
primerci od svih umetnika koji su radili za porodicu Medii: Gibertija, koji je dobio
takmienje pradeda Lorenca de Mediija za vrata Krstionice, Donatela, koji je bio
tienik Kozima de Mediija,Benoca Gocolija, koji je naslikao freske u kapeli njihove
palate s portretima porodice Medii u slici Putovanje mudraca u Vitlejem. Tu su bili
Bruneleskijevi modeli za Duomo. Fra Anelikovi crtei svetaca za San Marko,
Mazaovi crtei za crkvu Karmina, otkriveno blago koje je oamutilo deaka.
Granai ga ponovo uze za ruku i povede stazom do vrata, pa napolje na Via
Larga.
Mikelanelo sede na klupu na trgu San Marko, i dok su mu golubovi tapkali oko
nogu, on je dlanovima pritiskao elo da ga zgnjei. Kad je ponovo pogledao
Granaija, oi su mu bile grozniave.
- Ko su uenici? Kako su oni stupili u kolu?
- Biraju ih Lorenco i Bertoldo.
Mikelanelo zastenja.
- A ja sam vie od dve godine ostavio kod Girlandaja. Mamma mia, sam sam sebe
upropastio.
- Pazienza! - ree mu Granai teei ga. - Jo nisi starac. Kad bude zavrio svoje
kolovanje kao uenik...
- Strpljenja! - prasnu Mikelanelo. - Granai, ja moram stupiti u tu kolu! Sada!
Ja neu da budem slikar, ja hou da budem klesar mermera. Sada! Kako da me
prime?
- Moraju te pozvati.
- Kako da uinim da me pozovu?
- Ne znam.

- Ko onda zna? Neko mora znati!


- Ne guraj me. Odgurae me s klupe.
Mikelanelo se umiri. Sruene nade naterae mu suze na oi.
- Oh, Granai, jesi li ikad eleo neto tako jako da to nisi mogao podneti?
- ...ne. Sve je uvek bilo tu.
- Kako si srean.
Granai je gledao neprikrivenu enju na licu svoga prijatelja.
- Moda.

KNJIGA DRUGA
VAJARSKI VRT

1
Bio je privuen u vrt na Pjaci San Marko kao da su te starinske kamene statue
imale u sebi zakopan neki magnet. Ponekad nije bio svestan toga da ga noge tamo
nose. Naao bi se iza vrata, krijui se u senci loe. Ni sa kim nije govorio, nije
tumarao stazom preko travnjaka do paviljona gde su radili Bertoldo i njegovi
uenici. Samo je stajao nepomian, s oima punim enje.
Prevrui se u krevetu do duboko u no, dok su njegova braa spavala oko njega,
Mikelanelo je mislio: Neki nain mora da postoji. Nanina, sestra Lorenca de
Mediija, udata je za Bernarda Ruelaja. Ako poem k njemu, te mu kaem da sam
Franeskov sin i zamolim ga da govori s Il Magnificoni za mene ."
Ali jedan Buonaroti nije mogao da ide da se ponizi pred jednim Ruelajom.
Girlandajo je bio strpljiv.
- Moramo zavriti sliku Krtenja u toku nekoliko nedelja i spustiti skele do nie
freske, Zaharija pie ime svoga sina. Ostalo nam je malo vremena. Kako bi bilo da
pone crtati umesto da juri po ulicama?
- Smem li dovesti model za iskuenika? Video sam jednog na Starom trgu kako
istovaruje kola.
- Moe.
Deak je skicirao svog grubog mladog contadina, koji je doao pravo s njive,
potpuno nagog osim to je imao svoje brache, kako klei da bi skinuo teke
radnike cipele, meso ukasto kao ilibar opaljeno suncem, telo nezgrapno, s
runim zdepastim miiima, ali je mladievo lice bilo ozareno svetlou dok je
gledao Jovana. Iza njega Mikelanelo je skicirao dva sedobrada pomonika
Jovanova, na ijim se licima videla lepota i gruba snaga u figurama.
Granai se motao oko njega sa nelagodnou dok su se prilike pojavljivale na
slici.
- Girlandajo je nesposoban da crta takve likove.

- Kao uvijeni prsti na nogama, a?


Girlandajo je bio prezaposlen skiciranjem ostalih pet ili est deonica freske da bi
imao vremena da se mea. Ovoga puta, kad se popeo na skele, Mikelanelo vie nije
oseao strah pred mokrim malterom. Pravio je eksperimente s tonovima mesa iz
svojih lonia s bojom, uivajui u tom vrhunskom fizikom naporu da oivi svoje
figure, oblaei ih u topla kao limun uta i ruiasta odela.
- Pune dve godine? Kako u to izdrati?
Girlandajo ga je terao da mnogo radi.
- Sada emo te premestiti na drugu stranu hora, da radi Poklonstvo kraljeva.
Pripremi karton za poslednje dve figure koje stoje ovde na desnoj strani.
Poklonstvo je bilo toliko pretrpano figurama da Mikelanelo nije naao malo
zadovoljstva u tome to im je dodao jo dve. Vrativi se s ruka, Granai objavi za
uenikim stolom:
- Danas je godina dana otkako je Mikelanelo poeo da radi s nama. Naruio
sam da nam se predvee donese jedna demigiana vina, proslaviemo to.
Doekalo ga je utanje, radionica je pucala od napetosti. U sredini stola dvojica
uenika sedela su pognuvi glave nad radom. Girlandajo je sedeo za svojim stolom
ukoeno kao neki mozaik njegovog uitelja, pogleda cmjeg od njegove brade.
- Il Magnifico me pozvao i pitao da li elim da poaljem svoja dva najbolja
uenika u njegovu novu kolu Medii - izjavi on.
Mikelanelo ostade kao ukopan na drvenom podu radionice.
- Ne, ja ne bih eleo da poaljem svoja dva najbolja uenika - povika Girlandajo.
Da opljaka moju bottegu. I to svakako ne onoga dana kad je Benedeto pozvan u
Pariz da slika za francuskog kralja. Ja imam jo pet ili est panela da dovrim! - On
pogleda po skupu. - Ali ko sme da se usudi da kae ne" Il Magnificu! Ti, Buonaroti.
Ti bi eleo da ide?
- Ja sam tumarao oko toga vrta kao izgladnelo pseto oko mesarske radnje
zavapi Mikelanelo.
- Dosta! - Mikelanelo ga nikad nije video tako besnog.- Granai, ti i Mikelanelo
ste otputeni. Veeras u potpisati dokumenta u cehu. Sada nazad na posao, svi!
Mislite li da sam ja II Magnifico, koji ima milione da izdrava akademiju?
Mikelanelo je bio van sebe od radosti. Granai je i dalje bio natmuren.
- Granai, ta ti je?
- Ja volim slikanje. Ja ne mogu da radim u kamenu. To je suvie teko.
- Ne, ne, prijatelju moj, ti e biti odUan vajar. Ja u ti pomoi. ekaj, samo da
vidi.
Granai se tuno osmehnu.
- Oh, idem s tobom, Mikelanelo. Ali ta u ja raditi s ekiem i dletom? Ja u se
sav isei!
Mikelanelo nije mogao da se sabere. Malo kasnije ustade od velikog stola i
prie Girlandajovom stolu. eleo je da zahvali oveku koji ga je tek pre godinu dana
primio, ali je stajao pred stolom, sjajnih oiju i nemih usana, kako da izrazi
zahvalnost oveku koji mu je dozvolio da ga napusti?
Girlandajo primeti zbunjenost na deakovom licu. Kad je progovorio, govorio je
tiho, da ih niko drugi ne uje.
- Imao si pravo, Buonaroti: freske nisu za tebe. Taj iskuenik koga si skicirao
izgleda kao da je isklesan iz stene. Ti ima crtakog talenta, s godinama vebanja

moda e ga moi preneti na kamen. Ali nikad ne zaboravi da je Domeniko


Girlandajo bio tvoj prvi uitelj.
Pred kuom Buonarotijevih te veeri Mikelanelo promrmlja Granaiju:
- Bolje bi bilo da ue sa mnom. Kad smo obojica u istom poloaju, verovatno
nas nee obojicu najuriti.
Popeli su se glavnim stepenitem da bi zaobili kuhinju i Mikelanelovu
maehu, tiho su uli u porodinu sobu gde je njegov otac sedeo pogrbljen nad
pisaim stolom u uglu, koji je natkriljivao plafon od etrnaest stopa. Soba je bila
hladna: bilo ja potrebno da proe dobar deo prolea pa da prome kamen.
- Oe, uj novosti. Naputam Girlandaja.
- Ah, divno! Znao sam da e se opametiti. Stupa u Ceh vunarskih...
- Naputam ga da bih postao uenik u vajarskom vrtu Mediija.
Lodoviko je bio radostan i zbunjen u isto vreme.
- ...vrt Mediija... kakav vrt?
-I ja idem, gospodine Buonaroti - dodade Granai. - Mi emo biti Bertoldovi
uenici, pod vostvom Il Magnifica...
- Klesar! - Lodoviko u oajanju podie ruke prema nebu.
- Da budem vajar, oe. Bertoldo je poslednji umetnik koji jo ivi.
- ovek nikad ne zna kad je kraj nesrei: ona ima vie vijuga nego zmija. Da tvoju
majku nije zbacio konj, tebe ne bismo poslali Topolinu da te njegova ena doji, i ne
bi imao pojma o klesanju.
Mikelanelo se nije usudivao da bilo ta odgovori. Granai ree:
- Gospodine Buonaroti, deset deaka je moglo da ostane kod Topolina i da im
kameni prah ne stigne nikada do plua. Va sin ima sklonost prema vajarstvu.
- ta je vajar? Neto manje od slikara. ak nije ni lan jednog od dvanaest
cehova. Radnik, kao drvosea. Ili kao bera maslina.
- S jednom velikom razlikom - uporno ali utivo odgovori Granai. - Masline se
koriste za ulje, drvo izgori da bi se kuvala supa. Oboje se troi. Umetnost ima
arobnu osobinu: to je vie umova svari, ona due ivi!
- Poezija! - povika Lodoviko. - Ja ti govorim iz zdravog razuma da bih spasao
ivot svoje porodice, a ti mi recituje poeziju.
Mona Alesandra, Mikelanelova baka, ue u sobu.
- Kai svom ocu, ta nudi Lorenco, II Magnifico, Mikelanelo. On je najbogatiji
ovek u Italiji i zna da bude dareljiv. Koliko traje uenje? Kolika je plata?
- Ne znam. Nisam pitao.
- Nisi pitao - promrsi Lodoviko. - Misli li ti da smo bogati kao Granaijevi, pa da
moemo da te podravamo u tvojim ludostima?
Crvenilo iara bele obraze Franeska Granaija. On progovori s neuobiajenom
grubou.
- Pitao sam. Nita nije obeano.Nema ugovora. Nema plate. Samo besplatna
nastava.
Mikelanelo se premesti s noge na nogu i okrene se u struku da primi krajnji
izliv Lodovikovog besa. Umesto toga Lodoviko pade na tvrdu konu stolicu
lupnuvi teko, a suze mu navree na oi. Mikelanelo pomisli nezainteresovano:
Smeni smo mi Firentinci: nijedna kap nae krvi nije zainjena oseajem, pa
ipak tako lako plaemo." On prie ocu,stavi mu ruku na rame. - Oe, dajte mi

mogunost. Lorenco de Medii eli da stvori novu generaciju vajara za Firencu. Ja


elim da postanem jedan od njih.
Lodoviko pogleda svog sina koji je najvie obeavao.
- Je li Lorenco ba tebe traio? Zato to misli da ima dara?
Deak pomisli kako bi svima bilo mnogo lake kad bi on mogao da kae nekoliko
jednostavnih lai.
- Lorenco je traio od Girlandaja dva njegova najbolja uenika. On je izabrao
Granaija i mene.
Njegova maeha je sluala na kuhinjskim vratima. Ona ue u sobu. Lice joj je bilo
bledo, a tamna kosa visila je sa strane u krutim pramenovima. Ona ree
Mikelanelu:
- Ja nemam nita protiv tebe, Mikelanelo. Ti si dobar deak. Dobro jede. Zatim se okrenu Lodoviku. - Ali ja moram da govorim za svoju porodicu. Moj otac je
smatrao da e za nas biti ast da budemo povezani sa Buonarotijevima. ta e meni
preostati ako ti tom deaku dopusti da uniti na poloaj?
Lodoviko stee naslonja. Izgledao je umoran. - Nikad neu dati pristanak.
Zatim izae iz sobe, vodei sa sobom enu i majku. U munoj tiini Granai ree:
- On samo pokuava da izvri svoju dunost prema tebi. Kako moe priznati da
je sud jednog etrnaestogodinjeg deaka bolji od njegovog? To bi znailo previe
traiti.
- Pa zar da ja propustim priliku? - dobaci besno Mikelanelo.
- Ne. Ali zapamti da on ini najbolje to zna, s jednim tvrdoglavim deakom koji
ga dovodi u situaciju za koju on nema, oprosti mi to to kaem, pameti da je
razume.
Mikelanelo je treptao utei.
- Ti voli svoga oca, zar ne, Granai?
- Volim.
- Zavidim ti.
- Onda mora da bude ljubazan prema svom ocu.
- Ljubazan?
- Da, budui da nema nameru dozvoliti, da ti nanese zlo.
2
Vajarski vrt Medii nije bio slian Girlandajovoj bottegi, on nije trebao sam sebe
da izdrava. Domeniko Girlandajo se uvek urio, ne samo da zaradi novac za svoju
veliku porodicu ve i zbog toga to je potpisivao toliko ugovora s utvrenim
rokovima.
Nita nije moglo biti dalje od urbe nego to je bila atmosfera u koju je
Mikelanelo stupio toga aprilskog dana kad je poeo svoje naukovanje kod Lorenca
Velianstvenog i Bertolda. Oseaj koji je budio vrt bio je:
Polako. Ne uri. Mi ovde imamo samo jednu misiju: da uimo. Nemamo nita
drugo da prodamo osim uenja, nita drugo da usavravamo osim svoje
sposobnosti i umetnosti. Vi imate samo da rastete. Calma! Pripremite se za
doivotno klesanje."

Prva osoba koja ga je pozdravila bio je Pjetro Toriani, snano graeni plavi
lepotan zelenih oiju. On ree uz osmeh koji je blistao od njegovih belih zuba:
- Ti si dakle to unjalo. Duh vrta. Ti si se skrivao po tremovima.
- Nisam znao da ste me primetili.
- Primetili? - odgovori Toriani. - Gutao si nas oima.
Bertoldo je, osim skulpture, voleo samo jo dve stvari: smeh i kuvanje. Njegova
ala bila je zainjenija nego njegovo pile alla cacciatora. Napisao je jedan kuvar, i
bilo mu je ao to se preselio u palatu Medii jedino zbog toga to nije imao prilike
da proslavlja svoje recepte.
Ali skulpturu je mogao da slavi i slavio ju je: jer je ta slabana osoba kao sneg
bele kose, rumenih obraza i bledih modrih oiju bila jedini naslednik sveg znanja
koje se moglo preneti iz zlatnog doba toskanskog vajarstva.
On provue svoje mrave ruke pod ruke novih uenika.
- Istina, sva vetina ne moe se preneti - objanjavao je on. - Donatelo je od
mene uinio svoga naslednika, ali me nikad nije mogao izjednaiti sa sobom. Sipao
je u mene iskustvo i vetinu kao to se rastopljena bronza sipa u kalup. Nijedan
ovek ne moe vie da uini. Bez Donata, ja bih ostao samo majstor zlatar, poto
sam vie od pola veka proveo s njim, ja sam ostao samo minijaturist. Ma koliko da
je pokuavao, nije mogao da stavi svoje prste na moju aku, niti svoju strast u moje
oseaje. Svi smo mi onakvi kakvim nas je stvorio Bog. Ja u vam pokazati sve to je
Giberti nauio Donatela, a to je Donatelo mene nauio, koliko ete vi primiti, to
zavisi od vae sposobnosti. Uitelj je neka vrsta kuvara, dajte mi ilavu kokoku ili
ilav komad teletine, pa ih ak ni najbolji sos nee omekati.
Mikelanelo se glasno nasmeja. Bertoldo, zadovoljan svojom dosetkom, povede
ih prema paviljonu.
- A sada na posao. Ako imate i malo talenta, on e izai na videlo.
Mikelanelo pomisli: Samo neka mi se u ruke stave eki i sabbia, pa e videti
kako lete komadii!"
Bertoldo nije imao namere da stavi taj alat u ruke jednog poetnika. On odredi
Mikelanelu jedan sto za crtanje na tremu izmeu sedamnaestogodinjeg
Torianija i dvadesetdevetogodinjeg Andrea Sansovina, koji je uio kod Antonija
Polajuola i iji se rad mogao videti u crkvi Santo Spirito.
Snabdevi ga materijalom iz unutranjih odaja, Bertoldo ree:
- Crtanje je drugaije sredstvo izraavanja nego vajarstvo. ovek ili blok kamena
su trodimenzionalni, to ini da odmah imaju vie zajednikog nego ovek i zid ili
drvena ploa na kojoj treba slikati.
Mikelanelo vide da su uenici u vrtu slini uenicima kod Girlandaja. Sansovino
je bio kopija Mainardija: bio je to ve jedan profesionalni umetnik, koji se godinama
izdravao radei terakotu, imao je Mainardijevu prijatnu narav, pa je poetnicima
dareljivo davao i svoje vreme i strpljenje. Na drugoj strani lestvice nalazio se Soi,
etrnaestogodinji mladi nalik na eka, koji je sluajno poeo da se bavi
vajarstvom, i koji je za otro Mikelanelovo oko bio potpuno bez dara.
A tu je bio i njegov neizbeni Jakopo, u ovom sluaju dvadesetogodinji Bao da
Montalupo, bezbrian kao ptica na grani i, kao Jakopo, bez morala, bludni Toskanac
koji je svake noi metlom skupljao skandale za jutarnje neverovatne prie. Prvog
jutra kad je Mikelanelo stupio na rad, Bao je uleteo kasno s najuzbudljivijim
dnevnim novostima: u Veneciji se rodilo udovite, s okom iza svakog uva, u

susednoj Padovi rodilo se drugo udovite s dve glave i sa dve ake na svakoj ruci.
Drugog jutra je priao o Firentincu koji se teio loim enama da bi sauvao to
vie vrlina svoje ene".
Naroito je dobro priao seljake ale, priao je kako je jedna gospoda iz
plemstva, raskono odevena u svilu i bisere, zapitala jednog seljaka koji je ba
izlazio iz crkve Santo Spirito: Je li misa za villani, prostake, gotova?" Da, gospoo",
odgovorio je seljak, a misa za puttane, uliarke, ba poinje, pa pourite!"
Bertoldo pljesnu rukama od zadovoljstva.
Kopija Granaija bio je Rustii, petnaestogodinji sin bogatog toskanskog
mladia, koji je radio iz zadovoljstva i radi asti da stvara umetnost. Lorenco je
eleo da Rustii ivi u palati Medii, ali je mladi vie voleo da stanuje sam u
sobama u Via dei Marteh. Mikelanelo je bio u vrtu svega nedelju dana kad ga
Rustii pozva na ruak.
- Kao i Bertoldo, ja uivam u finesama domae kuhinje. Staviu gusku da se
ujutro ispee.
Mikelanelo je otkrio da Rustii, to znai seoski, ivi u skladu sa svojim
imenom, jer mu je stan bio pun ivotinja: tri psa, orao zavezan lancem za preku,
jedna junoindijska ptica arenog perja koju su seljaci sa imanja njegovog oca
nauili da neprestano vie: Va all inferno! Idi do avola!" Jo benje bilo je
bodljikavo prase koje je Rustii uinio svojim ljubimcem i koje se neprestano
muvalo ispod stola bockajui Mikelanelove noge svojim bodljama.
Posle ruka uli su u sobu u kojoj su porodini portreti visili na zidovima. Pred
tom aristokratskom pozadinom seljak postade kulturan mladi.
- Ti zna da crta, Mikelanelo. Zato e se moda razviti u vajara. Samo mi
dopusti da te opomenem: nemoj nipoto ii da ivi u raskoi palate.
Mikelanelo se namrti pokazujui da se s time ne slae:
- Ta opasnost mi malo preti.
- Sluaj, prijatelju moj, lako je navii se na sve to je skupoceno, otmeno,
udobno. Kad se jednom tome oda, lako e postati ulizica i podsei krila svome
sudu, samo da bi te zadrali. Sledei korak je da promeni svoj nain rada da bi
ugodio onima koji imaju mo, a to je smrt za vajara.
- Ja sam jednostavan, Rustii.
Uenik s kojim je postao najblii bio je Toriani, koji je Mikelanelu liio vie na
vojnika nego na vajara. Toriani je oaravao Mikelanela, ali ga je i plaio kad bi
skupio obrve i govorio svojim dubokim glasom koji je odjekivao. Toriani je poticao
iz jedne stare porodice trgovaca vinom, ve odavno plemenite, i bio je najsmeliji od
svih uenika u ponaanju prema Bertoldu. A znao je i da bude svadljiv, jer se
posvaao s nekolicinom svojih drugova uenika. Pruio je Mikelanelu jedno brzo,
toplo prijateljstvo, neprestano mu priajui sa susednog stola. Mikelanelo nije
poznavao nikoga ko bi bio tako lep kao Toriani, ta vrsta fizike lepote, gotovo
ljudske savrenosti, inila ga je slabim, bez obzira na to to on sam nije imao lepe
crte lica i to je bio malog rasta.
Granai je posmatrao kako prijateljstvo s Torianijem raste. Na Mikelanelovo
pitanje ne smatra li Granai da je Toriani divan, ovaj oprezno odgovori:
- Znam ga otkad sam se rodio. Nae porodice su povezane.
- Ti nisi odgovorio na moje pitanje, Granai.
- Pre nego se s nekim sprijatelji, treba s njim da pojede tovar soli.

Bio je nedelju dana u vrtu kad je Lorenco de Medii uao u vrt s jednom mladom
devojkom. Mikelanelo sada prvi put ugleda oveka koji je i bez zvanja i ranga
upravljao Firencom i od nje napravio monu republiku, bogatu ne samo u trgovini
ve i u umetnosti, knjievnosti i nauci. Lorenco de Medii, ovek etrdesetih godina,
imao je hrapavo lice koje kao da je bilo isklesano iz kakve tamne brdske stene, bio
je to nepravilan obraz, nimalo lep, zemljaste koe, izboenih vilica, s donjom usnom
koja je provirivala iznad gornje, navie okrenutog nosa, iji je zavrnuti kraj bio iri
od koatog hrbata, krupnih crnih oiju, obraza na kojima su se videla tamna
udubljenja iznad uglova usana, i guste crne kose podeljene na sredini, a zatim
oeljane nadole do sredine svake obrve. Bio je obuen u dugu odeu boje peene
zemlje, s purpurnim rukavima, a komadi bele kragne pokazivao se na vratu. Bio je
neto iznad srednjeg rasta, snanog tela, koje je odravao u kondiciji jaui svakog
dana ili idui u lov sa sokolom.
Bio je i klasino obrazovan, mnogo je itao grke i latinske rukopise, pesnik koga
je Platonova Akademija uporeivala sa Petrarkom i Danteom, graditelj prve
evropske javne biblioteke, za koju je sakupio deset hiljada rukopisa i knjiga,
najveu zbirku posle aleksandrijske. Bio je priznat kao vei zatitnik knjievnosti i
umetnosti nego ijedan knez pre njega". Vlasnik zbirke statua, slika, crtea i dragulja,
otvorene svim umetnicima i studentima za prouavanje i inspiraciju. Za naunike
koji su dolazili u Firencu da od nje naprave skolastiko srce Evrope sagradio je vile
na padinama Fjezole, gde su Piko dela Mirandola, Anelo Policijano, Marsilio Fiino
i Kristoforo Landino prevodili novopronaene grke i hebrejske rukopise, pisali
poeziju, filozofske i religiozne knjige, pomaui da se stvori ono to je Lorenco
nazivao revolucijom humanizma".
Mikelanelo je sluao prie o Lorencu, jedinoj omiljenoj temi razgovora u
Firenci: o tome kako ima slabe oi, i kako je roen bez ula mirisa. Sada, dok je
sluao Lorenca kako razgovara s Bertoldom, on primeti da mu je glas grub,
neprijatan.
No inilo se da je to Lorencova jedina neprijatna osobina, kao to je slabost
njegovih oiju bila njegova jedina slabost, a nedostatak oseaja mirisa jedini
nedostatak s kojim je roen. Jer Lorenco, najbogatiji ovek na svetu, kome su se
dodvoravali gospodari italijanskih gradskih uprava, kao i monarhije tako mone
kao Turska i Kina, bejae otvorene, mile naravi i potpuno lien nadmenosti.
Vladalac republike, u istom smislu kao to su gonfalonieri di giustizia i Sinjorija bili
upravitelji zakona i reda u gradu, on nije imao vojske, nije imao garde, i iao je
ulicama Firence bez pratnje uvara, razgovarao je sa svim graanima kao sa sebi
ravnima, iveo je jednostavnim porodinim ivotom, valjao se po podu sa svojom
decom i otvorio kuu umetnicima, knjievnicima i naunicima celog sveta.
U tome je bio njegov genije.On je primenjivao krajnju strogost u politikim
stvarima, a ipak je vladao Firencom s toliko zdravog razuma i uroene susretljivosti
i dostojanstva da su ljudi koji bi inae bili neprijatelji radili zajedno u slozi. ak ni
njegov vredni otac, Pjero, ni njegov genijalni deda, Kozimo, koga su u celoj Toskani
nazivali Pater Patriae, Otac domovine, zato to je stvorio republiku iz firentinskih
krvavih ratova, koji su voeni nekoliko stotina godina izmeu protivnikih
stranaka gvelfa i gibelina, ak ni oni nisu postigli tako uspene rezultate. Firenca je
mogla da otpusti Lorenca Velianstvenog i njegov dvor u roku od jednog sata i da
ga najuri. On je to znao, ljudi su to znali, i ba je to saznanje pridonosilo da

Lorencova vladavina bez pravog imena bude uspena. Jer zbog toga to u njemu
nije bilo oholosti, nije bilo ni kukaviluka: spasio je ivot svom ocu u jednom
silovitom vojnom ustanku kad mu je bilo tek sedamnaest godina i stavio na kocku
svoj vlastiti ivot kad je upao u logor Ferante u Napulju a da pri tom nije imao vie
line pratnje nego to je imao na ulicama Firence, da spasi svoj grad od invazije.
To je bio taj ovek koji je stajao svega nekoliko koraka daleko od Mikelanela i
razgovarao ljubazno s Bertoldom o nekim antikim skulpturama koje su ba stigle
iz Male Azije tog dana: jer skulpture su Lorencu bile isto tako vane kao i flota
brodova koja je plovila svetskim morima, kao lanac njegovih banaka irom cele
Evrope i Sredozemlja, i kao milioni zlatnika ulagani iz godine u godinu u
proizvodnju i trgovinu koja je obuhvatala svu robu poev od firentinske vune, ulja i
vina pa do egzotinih mirisa, zaina i svila sa Istoka. Neki su Lorencu iskazivali
potovanje zbog njegovog bogatstva, drugi zbog njegove moi, ali naunici i
umetnici su ga potovali i voleli zbog njegove strasti za znanjem, zbog slobode
misli, koja je bila zatvorena vie od hiljadu godina u mranim vlanim podzemnim
tamnicama, i za koju se Lorenco zalagao da je oslobodi.
Lorenco prestade da avrlja sa uenicima. Mikelanelo sada skrene pogled na
devojku koja je ila pored Lorenca. Bila je pomalo mrava, mlaa od njega, obuena
u vunenu haljinu s dugakim rukavima, ruiaste boje, gamurru ija je iroka suknja
padala u mekim, slobodnim naborima, i uski prslui ispod koga je nosila
svetloutu bluzu s visokim okruglim okovratnikom. Obua joj je bila od utog
brokata, a na gustoj crnoj kosi nosila je ruiastu satensku kapicu obrubljenu
biserom. Bila je tako bleda da ak ni ruiasta kapica ni haljina nisu mogle da unesu
malo boje u njene mrave obraze.
Dok je Lorenco prolazio pored stola, jedva primetno klimajui glavom,
Mikelanelov se pogled odjednom sretne s devojinim.
On prestade da radi. Ona zastane. On nije mogao da odvrati pogled s te mrave
devojke lepog lica. Ona je bila zaprepaena surovou izraza na njegovom licu,
njegovom energijom koja se slivala u crte pred njim. Krv joj udari u obraze boje
slonovae.
Mikelanelo oseti to buenje meu njima po ubrzanom disanju. Za trenutak
pomisli da ona hoe da govori s njim, jer je ovlaila svoje blede usne. Onda je sva
uzdrhtala odvratila pogled od njega i pridruila se ocu.
Lorenco obgrli rukom devojku oko struka. Prooe pored izvora i kroz vrata
izaoe na trg.
Mikelanelo se okrene Torianiju.
- Ko je to?
- Velianstveni, ti idiote.
- Ne, ne on, ve devojka.
- ...devojka? Oh, Kontesina. Njegova kerka. Poslednja koja je ostala u palati.
- Kontesina? Mala kontesa?
- Da. Lorenco je imao obiaj da svojim drugim kerima tepa Kontesina". Kad je
ova najmlaa roena, on ju je krstio Kontesina. Zbog ega pita?
- Ni zbog ega. Tek onako.

3
Lodoviko nikad nije dao svoj pristanak da Mikelanelo stupi u vrt. Mada su u
porodici znali da je on napustio Girlandajovu radionicu, izbegavali su njegov pad u
vajarstvo time to su odbijali da to odobre. Retko su ga viali, on je odlazio u zoru,
kad su jo spavali svi osim njegove maehe, koja je ve bila na pijaci, dolazio je kui
tano u dvanaest, kad je Lukrecija unosila peenje ili piletinu, i radio je u vrtu do
mraka, odugovlaei to je due mogao put do kue kako bi porodica ve bila u
krevetu, i samo je jo njegov brat Buonaroto leao budan da ga upita ta ima novo,
ili njegova baka u kuhinji, koja je ekala da mu spremi laku veeru.
- Koulje su ti postale premale - ree Mona Alesandra - a arape su ti iznoene.
Tvoj otac smatra, budui da si odabrao da ne zarauje... ali svejedno. Ja sam ovaj
novac stavila u stranu. Kupi ta ti treba.
On je poljubi u smeurane obraze, njihova ljubav u porodici bila je trajna, ali oni
su samo usput znali da je pokau.
Mikelanelo je po prirodi bio ozbiljan i nije imao nikakvih elja za stvarima.
- Uskoro u klesati i biu od glave do pete prekriven prainom. Niko nee
primetiti moje odelo.
Baka je potovala njegov ponos, i stavi nazad u kesicu nekoliko novia.
- Kako hoe. Ovde je novac za tebe.
Granai nije video potrebu da tako rano ustaje svakog jutra ili da se tako kasno
nou vraa, samo su u podne deaci dolazili i odlazili zajedno. Granai je svakog
dana postajao sve potiteniji, a njegova pogrbljena ramena kao da su svega za palac
ili dva bila iznad Mikelanelovih.
- To je od one hladne i lepljive ilovae - jadikovao je on. - Mrzim je. Pokuao sam
da modelujem to gore, ne bi li mi Bertoldo rekao da mogu da kleem. Pokuao sam
da klesempietru duru, tvrdi kamen, desetak puta, ali svaki udarac ekiem prolazi
kroz mene umesto kroz kamen.
- Ali, Granai, carissimo, mermer ima rezonancu - uveravao ga je Mikelanelo.
On ume da prima. Pietra dura je kao stari hleb. ekaj dok bude radio u mermeru,
bie ti kao da stavlja prste u svee testo.
Iznenaen, Granai dobro pogleda lice svog prijatelja:
- Ti si za sve tako neosetljiv, ali doe li ti re mermer u usta, postaje pesnik.
Mikelanelo je sav utonuo u crtanje. Takorei prva reenica koju mu je Bertoldo
rekao bila je: - Ovde u vrtu crtanje je sine qua non: kad stigne ujutro. nacrtaj levu
ruku, zatim skini cipele i crtaj noge, to je dobra veba za crtanje u perspektivi.
- A kako bi bilo da nacrtam svoju desnu ruku?
- Jo jedan aljivina u naoj sredini - promrmljao je radosno Bertoldo.
Jo onda kad je radio s pietrom serenom za Topoline, Mikelanelo je premetao
eki iz desne u levu ruku, ne oseajui razliku u tanosti ili ravnotei. Kad je
nacrtao levu ruku u mnogim poloajima, premestio je pero i crtao desnu ruku,
najpre gledajui u dlan, a zatim je okrenuvi, s prstima ukruenim i rairenim.
Bertoldo proe pored njega, dohvati arak s nekoliko crtea natrpanih na papiru.
- Radi naopako - promrmlja on tiho.
- Ja se ne vream. Moja desna i leva isto rade.

ive modele dovodili su iz svih krajeva Firence, a nabavljao im ih je Lorenco,


naunike u crnom barunu, vojnike debelog, kratkog vrata, etvrtastih glava i
gustih obrva koje su se nadnosile nad oi, hvalisave siledije, contadine sa njihovih
kola, elave starce, povijenih noseva na licu na kome su se vrh nosa i brada gotovo
sastavljali, monahe u crnim ogrtaima s kapuljaama prebaenim preko sede kose,
vesele momke iz Firence, lepe, grkih noseva koji su se sputali pravo iz ela, duge
kovrdave kose koja se sputala do vrata, okruglih praznih oiju, bojare vune
zaprljanih ruku, uljevite kovae, krepke nosae, debele kune sluge, plemie u
crvenoj i beloj svili optoenoj biserom, vitke deake u ljubiastim odelima, decu
punih obraza da poslue kao modeli za putte.
Mikelanelo je gunao na Bertoldovu otru kritiku jednog torzoa koji je nacrtao:
- Kako moemo da crtamo samo spolja? Sve to vidimo, to je ono to se pripija
uz kou. Kad bismo mogli da pratimo ono to je unutra u telu: kost, mii... Da
bismo poznavali jednog oveka, moramo poznavati njegovu budelli e sangue,
utrobu i krv. Ja nikad nisam video kakav je ovek iznutra.
- Dio fattuto! - opsova tiho Bertoldo. - Boe sauvaj! Doktorima je dozvoljeno da
seciraju po jedan le jednog odreenog dana u godini, pred Gradskim veem. Inae
je to najvei zloin u Firenci. Izbaci to sebi iz glave.
- Iz usta mogu, iz glave ne. Nikad neu moi tano da oblikujem ako ne budem
znao kako jedno telo radi.
- ak ni Grci nisu secirali, a oni su bili bezbonici, i kod njih nije bilo crkve da to
zabrani. ak ni Donatelu nije bilo potrebno da ree ljudsko telo da bi ga onako
odlino poznavao. Da li ti ba treba da bude bolji od Fidije i Donatela?
- Bolji ne. Drugaiji da.
Mikelanelo nikad nije video Bertolda tako uzbuenog. On prui ruku do
mrave stareve nadlaktice i potapa je da ga umiri.
Uprkos tim svakodnevnim sudarima, postali su prijatelji. Dok su drugi
modelovali u malteru ili klesali kamen, Bertoldo bi uzeo deaka i odveo ga u
paviljon. Stajao bi nad njim satima dok je Mikelanelo kopirao egipatske amajlije,
grke medaljone, rimske novie, drei svako dragoceno umetniko delo u ruci
dok je objanjavao ta je stari umetnik nastojao da postigne.
Na svoje veliko iznenaenje, Mikelanelo je zadobio i odanost Torianija, koji je
sada primakao svoj radni sto blie Mikelanelovom. Torianijeva linost je bila
neodoljiva, savladao je Mikelanela svojom ljupkou, panjama, ivahnou. Bio je
kico koji se oblaio u arene svilene koulje i irok pojas sa zlatnim kopama,
svraao je brijau na pijaci svakog jutra pre dolaska na posao da se obrije i da
oelja kosu mirisnim uljem.Mikelanelo je bio prljavi radnik: na rukama je imao
ugljen, koji bi onda, zaboravivi se, obrisao o lice, prosipao je boju na koulju,
mastilo na arape.
Toriani je uspevao da prilino uradi za jedan dan, a ipak su mu njegova
svetlouta camicia, koulja do struka s naduvenim rukavima, njegova zelena tunika
s jednim T" izvezenim na ramenu utom svilom i tamnoplavi pleteni calzoni
ostajali besprekorno isti. Bio je pronaao poloaj u kome je mogao da klee a da
mu praina i komadii kamena ne padaju na odelo i kosu, a to je bilo neto
neuveno za klesare, koji izlaze po obavljenom dnevnom radu nalik na kamene
blokove. Bio je predmet divljenja za Mikelanela, kome je laskalo kad bi ga Toriani

zagrlio, kad bi drao svoje lepo lice pored njegovog i kad bi uzvikivao njegovom
poslednjem crteu.
- Mikelanelo mio, ti zna napraviti najistiji crte, a zaprlja se dok to radi vie
od ikoga koga znam.
Toriani je uvek bio u pokretu. Smejao se, pozirao, priao pametne stvari i
gluposti, ali nikad ne bejae miran. Mahao je rukama sa smaragdnim i bisernim
prstenjem, i oseao potrebu da dominira nad vazduhom oko sebe. Njegov jak
melodian glas odjekivao je nad bujnom prolenom livadom s poljskim cveem, a
scalpellini u dalekom uglu vrta, koji su gradili biblioteku za Lorencove rukopise i
knjige, zastajali su za trenutak da sluaju.
Kad bi uenici ujutro ili da posmatraju rano sunce na otovim delima u crkvi
Santa Kroe, ili popodnevne zrake na Mladom Jovanu i Dva sveca Filipina Lipija u
crkvi Santo Spirito ili da vide sjaj zalazeeg sunca na skulpturama na Kampaneli,
koje je skicirao oto a izveo njegov uenik Andrea Pizano, Toriani bi uzeo pod
ruku Mikelanela, udvarao mu se i imao u njemu osvojenog ali oaranog sluaoca.
- Ah, biti vojnik, Mikelanelo. Boriti se u smrtonosnoj bici, ubijati neprijatelje
maem i kopljem, osvajati nove zemlje i sve njihove ene. To je ivot! Umetnik! Ha!
To je posao za sultanove evnuhe! Ti i ja moramo zajedno putovati po svetu, amico
mio, u potrazi za bitkama i opasnostima i blagom.
Mikelanelo je oseao prema Torianiju duboku privrenost, gotovo ljubav. On
je samog sebe smatrao prostim, zadobiti divljenje jednog tako lepog i poeljnog
mladia kao to je Toriani... bilo je to suvie jako vino za nekoga ko nikad nije pio.
4
Sada je morao da se odui od mnogih stvari koje je nauio u Girlandajovoj
radionici, jer se crtanje za fresku razlikovalo od crtanja za slulpturu.
- Ovo je crtanje radi crtanja - opomenuo ga je Bertoldo, istim onim reima kojim
ga je Giriandajo opominjao protiv toga - da se postigne sigurnost oka i ruke.
Bertoldo mu je uterao u glavu razliku. Vajar ide za trodimenzionalnim figurama,
ne samo za visinom i irinom ve i za dubinom. Slikar crta da ispuni prostor, vajar
da bi ga uklonio. Slikar slika mrtvu prirodu u jednom okviru, vajar crta da iznenadi
pokret, da otkrije zatezanje i uvijanje koji se bore u ljudskoj figuri.
- Slikar slika da otkrije pojedinosti, vajar crta da iznese na videlo ono to je
univerzalno. Comprendi? Razume? - upita ga Bertoldo.
Mikelanelo je utao.
- to je najvanije od svega, slikar crta da neemu pripie vanjsko postojanje, da
iz sebe samoga istrgne oblik i da ga stavi na papir, vajar crta da pripie neemu
unutranje bitno postojanje, da izvue oblik iz sveta i da ga uini vrstim u sebi
samom.
Neto od toga je Mikelanelo oseao, ali mnogo toga je priznao kao veliku
mudrost iskustva.
- Ja sam stufato, bubalica - izvini se Bertoldo. - Sve to je bilo koji vajar verovao u
toku dva veka, sve mi je sipano u glavu. Morate mi oprostiti ako iz nje curi obiter
dicta.

Bertoldo, prihvativi se zadatka da podigne novu generaciju vajara, bio je odan


uitelj,a ne kao Girlandajo, koji jednostavno nije imao vremena. Vajari su uglavnom
jednosloni ljudi, jer su zvuci ekia i dleta njihov govor koji nadvikuje sve, pa ak i
njihov pravi govor, koji cedi iz sebe samo kratke glasove i kratke rei. Bertoldo je
bio izuzetak.
- Mikelanelo, ti dobro crta. Ali vano je takoe znati zato se mora dobro
crtati. Crtanje je svea koja se moe upaliti da se vajar ne mora muiti po mraku, to
je plan u koji gleda da razume skulpturu. Pokuati razumeti drugo ljudsko bie,
zahvatiti do u njegovu najdublju unutranjost, to je najopasnije od svih ljudskih
nastojanja. A vajar sve to pokuava bez ikakvog orua osim pera i ugljena! - On
slegnu ramenima. - Taj romantini Toriani pria kako e otii u rat. Deija igra!
ak ni uzbuenje oveka u smrtonosnoj opasnosti nije vee od uzbuenja jednog
usamljenog oveka kad pokuava da stvori neto to nikad ranije nije postojalo!
Mikelanelo je drao svoj dnevni rad u ruci posmatrajui ga ispitivaki kao da
eli da bolje razume ta Bertoldo govori, pokuavajui da u njemu nae jedan deo
onoga ta je Bertoldo eleo da se tamo nalazi.
- Crtanje je najbolji nain da zbrie svoje neznanje o nekom predmetu podsticao ga je starac - i da na njegovo mesto uvrsti mudrost, isto onako kao to
je Dante uinio kad je napisao stihove istilita. Da, da, crtanje je kao itanje: kao
itanje Homera, kako biste upoznali Prijama i Helenu Trojansku, Svetonija, kako
biste nauili neto o Cezaru.
Mikelanelo obori glavu.
- Ja sam neuk. Ja ne itam ni grki ni latinski. Urbino je tri godine pokuavao da
me naui, ali sam ja bio tvrdoglav, nisam hteo da uim. Samo sam eleo da crtam.
- Stupido! Nisi me razumeo. Nije ni udo to je Urbino imao muke s tobom kad te
je uio. Crtanje je uenje. To je disciplina, mera kojom se moe videti ima li u tebi
potenja. To je ispovedaonica, ono e otkriti o tebi sve, dok e ti zamiljati da
otkriva nekog drugog. Crtanje je pesnikova napisana strofa, nacrtana da se vidi
hoe li tu biti neka pria vredna da se ispria, istina vredna da se otkrije.
Starev glas postade tih, pun ljubavi.
- Pamti to, figlio mio: crtati, to znai biti kao Bog kad je Adamu udahnuo duu, to
je
vanjsko disanje umetnika a unutranje disanje modela, koje stvara jedan novi,
trei ivot na papiru. in ljubavi, Mikelanelo, in ljubavi: kojim je svako na svetu
roen. Da, crtanje je disanje ivota, to je on znao, ipak, za njega to nije bio cilj, ve
sredstvo.
Poeo je da ostaje uvee kriom u vrtu, pa je uzimao alat i radio na otpacima
kamena koji su leali uokolo: ukasto-beli travertin iz rimskih kamenoloma, pietra
forte iz Lombrelina, slepljena u grudve breccia iz Impruente, tamnozeleni mermer
iz Preta, iarani crvenkastouti mermer iz Sijene, ruiasti mermer iz Gavorana,
providni cipollino, modri i beli areni bardiglio. Ali je njegova najvea radost bila
kad bi neko ostavio komad iste bele carrare. Kao dete stajao je pred klesarima,
eznui da stavi svoje ruke na taj dragi kamen. To nikad nije bilo mogue: beli
mermer je bio redak i skup, i iz Karare i Seravece su donosili samo koliko je bilo
potrebno za porudbinu.
Sada kradom poe da eksperimentie iljkom i zupastim i ravnim dletom,
obraujui povrinu mermera kao to je obraivao pietru serenu kod Topolina. Za

njega je to bio najlepi trenutak dana, kad je bio sam u vrtu i kad su mu samo kipovi
pravili drutvo. Uskoro, uskoro, morae imati te alatke zauvek u svojim rukama:
morae da ih uzme odmah ujutro, jer su bili njegovi prirodni privesci, kao noge i
ruke. I nikad nije zaboravljao, kad bi pao mrak, da skine dletom konture koje je
izradio, kako ih niko ne bi primetio, da oisti komadie i da ih baci na gomilu
kamena u zadnjem delu vrta.
Bilo je neminovno da ga uhvate, ali ga je uhvatila osoba za koju se najmanje
nadao da e ga iznenaditi. Kontesina de Medii je sada gotovo svakog dana dolazila
u vrt, ako ne s Lorencom, onda sa Policijanom ili Fiinom ili Pikom dela
Mirandolom, platoniarima-naunicima njenog oca. Razgovarala je s Granaijem, sa
Sansovinom i Rustiijem, koje je oigledno dugo poznavala, ali joj niko nije
predstavio Mikelanela. S njim nikad nije razgovarala.
Odmah je znao, i ne pogledavi priliku koja se brzo kretala ili lice koje je celo
bilo oi, kad je ula kroz vrata. On oseti da mu svest postaje intenzivnija, kao da je
svo kretanje oko njega, ak i kretanje sunca i vazduha, ubrzano.
Kontesina je upravo bila oslobodila Granaija od njegovog muenja s kamenom.
On joj je priao o svojim oseajima, ona je to rekla svom ocu. Jednog dana Lorenco
je doao u radionicu i rekao:
- Granai, ja bih eleo jednu veliku sliku, Trijumf Pavla Emilija. Hoe li se
prihvatiti toga da je naslika?
- Da li hou? to se mora, to se moe!
Kad se Lorenco okrenuo, Granai pritisnu levu ruku na usne i mahnu prstima
Kontesini u znak zahvalnosti.
Nikad nije zastala da pogleda ta Mikelanelo radi. Uvek bi se zaustavljala pored
Torianijevog stola, na drugoj strani, tako da je bila okrenuta prema Mikelanelu, i
on je lepo video svaki njen pokret, uo njen smeh, dok ju je Toriani zabavljao.
Mada ju je posmatrao, oaran, pogled im se nikad nije sreo.
Kad je ona naposletku otila, ostao je potpuno iscrpljenih oseaja. Nije mogao to
da razume. On nije mario za devojke. ak ni godina dana Jakopovog tutorstva nije
ga dovela do toga da zapazi koje su dobre za postelju". U njegovoj porodici nije bilo
devojaka, a isto tako ni u njihovom malom krugu prijatelja. Gotovo da se nije seao
da je ikad s nekom razgovarao. ak nikad nije poeleo ni da ih skicira. Bile su mu
strane. Pa zato ga je onda bolelo kad ju je video da se drugarski smeje sa
Torianijem, samo nekoliko stopa dalje od njega? Zato je besneo na Torianija, a
ne na nju? ta je ona mogla njemu da znai, ta princeza plemenite krvi Mediija?
Bila je to neka tajanstvena bolest. eleo je da ona vie ne dolazi u vrt, da ga
ostavi na miru. Rustii je rekao da je ranije retko dolazila. Zato sada dolazi svakog
dana i ostaje po itav sat, i due? to se strasnije bacao na prazne stranice, sve je
vie bio svestan da ona stoji treperei nad radnim stolom Torianija, flertujui s
lepim miiavim atletom, dok je ipak nekako posmatrala i upijala svaki njegov
potez ugljenom kao linu uvredu.
Dugo vremena je prolo, bili su duboko u toplom letu, kad je poljsko cvee
uvenulo a livade leale mrke i izgorele, i tek je onda shvatio da je ljubomoran.
Ljubomoran na Torianija. Ljubomoran na Kontesinu. Ljubomoran na njih dvoje
zajedno. Ljubomoran na svako od njih posebno. I prestraio se.
A sad ga je ona otkrila u vrtu poto su svi ostali otili. Bila je sa svojim bratom
ovanijem, debelim i razrokim mladiem od otprilike etrnaest godina, kao i on,

tako je nagaao Mikelanelo, i ve izabranim kardinalom, i svojim roakom,


nezakonitim sinom Lorencovog voljenog brata ulijana, koga su ubili u Duomu
zaverenici Paci. Tada je Mikelanelu bilo svega tri godine, ali Firentinci su uvek
priali o prizoru zaverenika kako vise sa prozora Sinjorije.
Prve rei izletee nenajavljene.
- Buona sera.
- Buona sera.
- Mikelanelo.
- Kontesina.
- Come va? - To je kazala Kontesina.
- Non c'e male. - Kao klesar iz Setinjana.
Klesao je krivudavu liniju na komadu pietre serene. Nije prestao da radi.
- Kamen ima neki miris.
- Na svee ubrane smokve.
- A ovo? - Ona pokaza na komad mermera na stolu pokraj njega. - Da li to mirie
na svee ubrane ljive?
- Ne, to gotovo i nema miris. - On odsee komadi. - Evo, pomiriite sami.
Ona namrti nosi, osmehujui se na njega. On stade pokraj mermera i poe da
udara dletom tako da su udarci pljutali kao kia, a komadii leteli.
- Zato radi tako... besomuno? Zar te to ne iscrpljuje? Mene bi iscrpelo.
On je znao za njenu krhkost, za tuberkulozu u njenoj porodici, koja joj je odnela
majku i sestru u toku protekle godine dana. Zbog toga ju je Lorenco toliko voleo,
priao je Rustii, jer ona nije bila za dugo od ovog sveta.
- Ne, ne, klesanje kamena ne oduzima snagu, ono je vraa. Evo, pokuajte da
kleete ovaj beli mermer. Zaudiete se kad budete videli kako oivi pod vaim
rukama.
- Pod tvojim rukama, Mikelanelo. Hoe li da zavri tu aru na pietri sereni za
mene?
- Ali to nije nita, samo krivudava linija, takva kakve kleemo za vrtne zidove ih
za poklopce na cisternama.
- Meni se svia.
- Onda u je zavriti.
Stajala je mirno, tano iznad njega, dok je on stajao nagnut nad kamenom. Kad je
doao do jednog tekog mesta, on potrai kofu vode, ugleda jednu, poli tano onu
povrinu koju je eleo da omeka, a zatim nastavi da prelazi dletom preko kamena.
Vesela, ona zapita: - A ta radi kad se ti osui?
On je pogleda rumenog lica.
Nijednom dobrom scalpellinu nikad ne ponestane pljuvake.
5
S prvom jakom vruinom zatvorenog vrta dola je i prva nezgoda: Soi. Soijevo
oduevljenje je venulo kao trava na livadi. Nije bio dobio nikakvu nagradu niti
porudbinu, i mada mu je Bertoldo neto plaao, njegova zarada je bila vea samo

od Mikelanelove, koja nije ni postojala. Iz tog razloga Soi je pomislio da e mu se


Mikelanelo pridruiti.
Jedne sparne veeri krajem avgusta ekao je da svi odu, a zatim odmaknuo
stolicu i priao najnovijem ueniku.
- Mikelanelo, hajde da ti i ja odemo odavde. Sve ovo ovde je tako... tako
nekorisno. Hajde da se spasimo dok je jo vreme.
- Da se spasimo, Soi? Od ega?
- Sluaj, ne budi slep. Nikad niko nee dati ni porudbinu ni novac. Kome je
zaista potrebna skulptura da bi iveo?
- Meni.
Oseaj odvratnosti, odricanja, pa ak i straha, urezani na Soijevom licu bili su
reitiji nego ita to je on ikad mogao da unese u svoje votane ih gipsane modele.
- Gde emo nai posla? Kad bi Lorenco umro...
- Ali on je mlad ovek, tek mu je etrdeseta.
- ...onda mi vie ne bismo imali zatitnika, ne bismo imali vrt. Hoemo li
tumarati po Italiji kao prosjaci s kapom u ruci? Je li tebi potreban klesar? Treba li
tebi kakva Madona. Pijeta? Ja u ti napraviti jednu, samo ako mi prui krov i hranu.
Soi potrpa svojih nekoliko linih stvari u torbu.
- Ma che! Ja hou da se bavim nekim poslom u kojem e ljudi dolaziti k meni.
Svakog dana! Za pastu ih svinjetinu, za vino ili calzoni. Ljudi ne mogu iveti bez tih
stvari, svakog dana ih moraju kupovati. I tako ja moram svakog dana prodavati. Od
onog to prodam, od toga u iveti. Ja sam praktian po prirodi, ja moram znati da
u svakoga dana zaraditi toliko i toliko solda. Skulptura je vrhunac raskoi, sasvim
na dnu liste. Ja hou da trgujem neim to je na vrhu liste. ta kae, Mikelanelo?
Nisu ti platili ni jedan jedini zlatnik. Pogledaj kako ti je odelo otrcano. Hoe li celog
ivota iveti kao siromah? Bei sada sa mnom. Zajedno emo nai zaposlenje...
Soi je ovu eksploziju duboko proiveo, ona se spremala sedmicama, moda
mesecima. No ipak, u dubini svoje due Mikelanelo se pomalo zabavljao.
- Skulptura je na vrhu moje liste, Soi. U stvari, ja i nemam liste. Ja kaem:
Skulptura", i ve sam zavrio.
- Zavrio je pravi izraz! - sloi se Soi. - Moj otac poznaje jednog mesara na
Ponte Vekio kome je potreban pomonik. Dleto je isto to i no...
Sutradan ujutro kad je Bertoldo uo da je Soi otiao, on slee ramenima.
- To su nezgode s vajarstvom. Svi su roeni sa pomalo talenta, ali kako brzo
plamen dogori kod veine.
On rezignirano pree rukom kroz svoju retku sedu kosu.
- Uvek nam se to deavalo u radionicama. ovek poinje znajui da e jedan deo
predavanja otii uludo, ali ne moe se zbog toga odrei rada, jer e inae svi njegovi
uenici stradati. Ti Soiji, njihov pokreta nije ljubav ili sklonost prema vajarstvu,
ve mladalako preobilje. im prvi ar pone da bledi, oni u sebi kau: Prestani da
sanja. Postaraj se za pouzdan nain ivota." Kad je ovek uitelj u jednoj bottegi,
uvidi da je to tako. Vajarstvo je teak, surov posao. ovek ne treba da postane
umetnik zbog onoga to moe, ve zbog toga to mora. Vajarstvo je samo za one koji
bi bez njega bili nesreni.
Sutradan ujutro stie kao novi uenik u vrt Buardini, sa svojim licem poput
punog meseca. Mikelanelo i Granai ga toplo zagrlie.

Granai, koji je bio zavrio svoju sliku za Lorenca, pokazao je toliko talenta za
organizaciju da ga je Lorenco zamolio da bude upravnik vrta. Granai je uivao u
tome da bude izvrna vlast, da provodi dane proveravajui jesu li kamen, gvoe ili
bronza stigli, pravei takmienja za uenike, primajui skromne porudbine od
cehova.
- Granai, ne sme - bunio se Mikelanelo. - Ti ima isto toliko talenta kao i svi
koji su u vrtu.
- Ali ja u ovome uivam - odgovori blago Granai.
- Onda prestani da uiva. Ako nam je potreban ugljen, ili model, pusti da to
sami nabavimo. Zato da rtvuje svoj rad da bi pomagao nama da mi zavrimo
svoj?
Granai nije bio neosetljiv na kompliment koji je leao u Mikelanelovom besu.
- Za sve ima vremena, caro mio - odgovori on. - Slikao sam. Opet u slikati.
Ali kad se Granai vratio slikanju, Mikelanelo je bio ljui nego ikada, jer ga je
Lorenco naterao da crta pozorine dekore za drame s moralnom poukom i zastave i
slavoluke za parade.
- Granai, idiota, kako moe da stoji tamo i peva od sree dok slika
karnevalske dekoracije koje e biti baene sutradan posle parade?
- Ali ja volim da radim ono to ti naziva trivia. Ne treba sve da bude bogato
sadrajem i veno. I parade i zabave su vane, jer ljudi u njima nalaze radost, a
radost je jedna od najvanijih stvari na svetu, isto tako vana kao to je hrana, pie
ili umetnost.
- Ti... ti... Firentine!
6
to su jesenji dani postajali mraniji, Mikelanelo je postajao sve prisniji u vrtu.
Na crkvene praznike, kad je vrt bio vrsto zakljuan, Rustii ga je pozivao na ruak,
a zatim ga je vodio po okolini da trae konje, pa su plaali seljacima, konjuarima i
slugama za dozvolu da crtaju u njihovim talama i poljima.
- Konji su najlepa boija stvorenja - uzviknu Rustii. - Mora ih neprestano
crtati, svakog konja kojeg pronae.
- Ali, Rustii, nikad nisam imao nameru da pravim skulpturu konja. Samo ljude.
- Kad jednom upozna konja, poznaje svet.
Sansovino, contadino iz Areca, dvaput stariji od Mikelanela, imao je svoju
vlastitu filozofiju.
- Umetnik esto mora da se vraa zemlji, mora je orati, sejati, istiti od korova,
eti. Dodir sa zemljom nas obnavlja. Biti samo umetnik, to znai hraniti se sam
sobom, i postati jalov. Zbog toga ja jaem na svom magarcu kui u Areco svakih
nekoliko sedmica. Mora poi sa mnom, Mikelanelo, i oseati izoranu zemlju pod
nogama.
- Rado bih posetio s tobom Areco, Sansovino, ako tamo ima mermera u kome
bih mogao da zaorem jednu brazdu.

Samo je kod kue bio nesrean. Lodoviku je polo za rukom da dozna otprilike
koliko koji uenik u vrtu prima novca za nagrade, platu i porudbine, znao je da
Sansovino, Toriani i Granai zaraduju priline svote.
- A ti ne zarauje? - upita Lodoviko. - Ni jedan jedini zlatnik?
- Jo ne.
- Posle punih osam meseci, zato? Zato drugi zarauju, a ti ne zarauje?
- Ne znam.
- Ja mogu da doem samo do jednog zakljuka: da se ti ne moe takmiiti s
ostalima.
- Nisam se ni takmiio.
- Zar Lorenco ne bi znao da ti ima ma i malo talenta za vajara?
- Bez sumnje.
- Ali on te nikad nije primetio?
- Nikad.
- Allora! Dau ti jo etiri meseca da se navri godina. A onda, ako Lorenco jo
uvek bude mislio da si ti nezrelo voe, ii e da radi.
Ali Lodovikovo strpljenje trajalo je svega etiri sedmice. Jedne nedelje ujutro
pritesnio je Mikelanela u njegovoj spavaoj sobi.
- Da li Bertoldo hvali tvoj rad?
- Ne hvali.
- Kae li da ima talenta?
- Ne kae.
- Ne daje ti nikakvo ohrabrenje?
- Daje mi pouke.
-To nije isto.
-Ammesso, priznajem.
- Da li hvali ostale?
- Ponekad.
- Da nije to stoga to ti najmanje obeava?
- Nije.
- Zato nije?
- Ja crtam bolje od njih.
- Crta. ta to znai? Ako te ue da bude vajar, zato onda ne klee?
- Bertoldo mi ne doputa.
- Zato?
- Kae da nisam spreman.
- Ali ostali kleu?
- Kleu.
- Zar ti ne vidi ta to znai?
- Ne vidim.
- To znai da ti ima manje sposobnosti od njih.
- To e se pokazati kad stavim ruke na kamen.
- Kad e to biti?
- Ne znam.
- Dok ne bude radio u kamenu, nee nita dobijati?
- Neu.
- A oni niim ne pokazuju da e ti dati da radi u kamenu?

- Niim.
- Zar ti to ne ubija nadu?
- Ne.
- Pa ta onda osea?
- Zbunjen sam.
- A koliko dugo moe da bude zbunjen?
- Toliko dugo dok Bertoldo smatra da treba da budem.
- ta se dogodilo s tvojim ponosom?
- Nita.
- Isto to se s tobom dogodilo u vrtu: nita.
- ovek ne gubi ponos dok ui.
- Skoro e ti biti petnaest godina. Zar ti nikad nee nita zaraivati?
- Zaraivau.
- Kada? Kako?
- Ne znam.
- Dvadesetak puta si rekao ne" ili ne znam". Kad e znati?
- Ne znam.
Iscrpljen, Lodoviko viknu: - Trebalo bi da te istuem batinom. Kad e se ti
jednom opametiti?
- Ja radim ono to moram, to je pamet.
Lodoviko se svali na jednu stolicu.
- Leonardo eli da postane monah. Ko je ikad uo da se jedan Buonaroti
zamonaio? Ti eli da postane umetnik. Ko je ikad uo da jedan Buonaroti eli da
postane umetnik? ovansimone hoe da postane ulini siledija, da gaa kamenjem
prolaznike. Ko je ikad uo da je jedan Buonaroti malandrino! Urbino je poslao
nazad Zigizmonda rekavi da bacam pare i da on ne moe da naui da pie. Ko je
ikad uo da je jedan Buonaroti nepismen? Vie ne znam zato ovek ima sinove!
Mikelanelo prie oevoj stolici i neno stavi prst na njegovo rame.
- Verujte mi, oe. Ja ne traim vunu na magarcu.
Ni u vrtu stvari za njega nisu ile bolje, izgledalo je u stvari da postaju gore.
Bertoldo ga je stalno grdio, nikad nije bio zadovoljan onim to bi uinio. Skakao je s
jedne noge na drugu viui: - Ne, ne, ti to moe bolje uiniti. Ponovo! Ponovo! Terao ga je da ponovo crta modele s merdevina iznad njih, ili sa tla ispod njih, da bi
ga na kraju nedelje naterao da doe na praznik i da nacrta prizor koji e sadrati
sve figure to ih je crtao u toku nedelje.
Vraajui se kui s Granaijem jedne veeri, Mikelanelo uzviknu alosno:
- Zato se prema meni drugaije postupa?
- Ne postupa se - odgovori Granai.
- Ali to svi dobro vide. Meni ne doputaju da uestvujem u bilo kojem
takmienju za Lorencovu novanu nagradu, niti da radim na bilo kojoj porudbini.
Meni ne doputaju da posetim palatu i da vidim umetnike radove. Ti si sada
upravnik vrta. Razgovaraj s Bertoldom. Pomozi mi!
- Kad Bertoldo bude smatrao da si spreman da uestvuje u takmienjima, on e
to rei. Dotle...
- O Dio! - opsova Mikelanelo tiho. - A dotle u spavati u Loda dela Sinjorija, gde
me otac nee moi dohvatiti tapom.

Bilo je jo neto zbog ega je bio nesrean, ali to nije smeo da kae Granaiju:
kad je nastupilo vlano vreme, Lorenco je zabranio Kontesini da izlazi iz palate.
Mikelanelu ona nije izgledala slabana. On je u njoj oseao plamen, plamen
dovoljno jak da u njemu sagori i smrt. Sada kad vie nije dolazila, vrt je izgledao
nekako udno prazan, dani dugi i neprekinuti, bez uzbuenja koje prua ekanje.
U svojoj usamljenosti okrenuo se Torianiju. Postali su nerazdvojni.
Mikelanelo je govorio sa zanosom o Torianiju: o njegovoj duhovitosti, njegovoj
pronicljivosti, izgledu...
Granai se namrti.
-Mikelanelo, ja sam u tekom poloaju: ne mogu da kaem neto vie a da ne
ispadnem ljubomoran i uvreen. Ali moram te opomenuti. Toriani je to ve i ranije
inio.
- ta je inio?
- Rasipao svoju naklonost, potpuno zadobio nekoga, samo da bi se potom
naljutio i prekinuo odnose kad bi se pojavio neko s kojim bi poeo iz poetka.
Torianiju je potrebna publika, ti mu predstavlja publiku. Nemoj da tu potrebu
pogreno siivati kao njegovu ljubav prema tebi.
Bertoldo nije bio tako nean. Kad je video Mikelanelov crte u kojem je ovaj
podraavao crte to ga je Toriani upravo bio dovrio, pocepao ga je na hiljade
komadia.
- Hodaj s bogaljem godinu dana, i na kraju e i sam epati. Vrati svoj sto nazad
gde mu je mesto!
7
Bertoldo je znao da je Mikelanelovo strpljenje na kraju. On prebaci preko
deakovog ramena ruku krhku kao jesenji list.
- A sad: na klesanje.
Mikelanelo zakloni lice rukama, njegove kao ilibar ute oi plamtele su od
uzbuenja, znoj mu je orosio elo. Olakanje, radost, tuga, sve je bilo pomeano, i od
svega toga mu je srce udaralo a ruke drhtale.
- Dakle, ta je vajarstvo? - upita Bertoldo glasom punim pouke. - To je umetnost
koja, time to odstranjujemo sve ono to je suvino s materijala koji obraujemo,
svodi taj materijal na onaj oblik koji je umetnik zamislio u svom duhu...
- Sa ekiem i dletom - uzviknu Mikelanelo, poto se smirio.
-... ili uzastopnim dodavanjem - ostade pri svome Bertoldo - kao pri
modelovanju u
glini ili vosku, koje predstavlja metodu nabacivanja.
Mikelanelo ivahno odmahnu glavom.
- To nije za mene. Ja elim da radim direktno u kamenu. elim da radim onako
kako su radili Grci, koji su klesali iz samog kamena.
Bertoldo se kiselo osmehnu.
- Plemenita tenja. Ali jednom Italijanu treba mnogo vremena da se vrati nazad
Grcima. Najpre mora nauiti da modeluje u glini i vosku. Dok nisi saviadao
metodu nabacivanja, zar bi se usudio da se lati metode odstranjivanja?

- Znai, nita od kamena?


- Nita. Tvoji votani modeli treba da budu otprilike stopu visoki. Naredio sam
Granaiju da ti kupi odreenu koliinu voska. Da bismo mu povratili gipkost,
posluimo se malom koliinom ove ivotinjske masnoe. Tako. Ako ti je s druge
strane potrebno da bude vri, dodaj terpentina. Va bene?
Dok se vosak topio, Bertoldo mu pokaza kako e napraviti armaturu sluei se
drvenim tapiima ili gvozdenom icom, a poto se vosak ohladio, kako da od njega
napravi valjke. Kad je okvir bio gotov, Mikelanelo poe dodavati vosak da vidi
koliko tano moe da stvori jednu trodimenzionalnu figuru prenosei je sa
dvodimenzionalnog crtea.
To je, dakle, bilo udo o kojem je klicao na stepenicama Duoma. Zbog ovoga je
branio umetniku nadmo vajarstva nad slikarstvom.To je bio pravi zadatak vajara:
dubina, oblina, dimenzije koje je slikar mogao samo da nagovesti pomou iluzije
perspektive. Njegov svet je bio hrapavi svet stvarnosti, niko nije mogao proi oko
njegove slike, ali svako je mogao proi oko njegove skulpture i proceniti je sa svake
strane.
-I tako mora da bude savrena, ne samo spreda ve iz svakog ugla - ree
Bertoldo. to znai da se svaki komad mora klesati ne jednom ve tri stotine i
ezdeset puta, jer pri svakoj promeni ugla on postaje drugi komad.
Mikelanelo je bio oaran, Bertoldov glas je strujao kroz njega kao plamen.
- Capisco. Razumem.
On uze vosak, oseti toplinu na dlanovima, za ruke koje su gladne kamena, valjak
od voska ne moe biti prijatan. Ali Bertoldove rei dale su mu podsticaja da pokua
moe li napraviti glavu, torzo, punu figuru, koji bi do odreene mere ponavljali
crte. Nije bilo lako.
- Ali to se ranije pone - uzviknu on - pre se zavri.
Poto je nabacao vosak na skeletni okvir, posluao je Bertoldovo nareenje da
radi alatkama od gvoa i kosti. Kad je postigao najgrublju priblinu slinost, on
dotera figuru svojim snanim prstima. Rezultat je pokazivao crtu verovatnosti i
neku sirovu snagu.
- Ali nikakve ljupkosti - prigovarao je Bertoldo - i nimalo slinosti u licu.
- Ja ne radim portret - gunao je Mikelanelo,koji je upijao pouke kao to suv
suner baen u Arno upija vodu, ali koji se vreao na kritiku.
- Radie.
- Mogu li govoriti otvoreno?
- Zar moe drugaije?
- Neka avo nosi portrete. Nikad ih neu voleti.
- Nikad je due u tvom uzrastu nego u mom. Kad ogladni, a vojvoda od Milana
zatrai od tebe da mu napravi portret u bronzanom medaljonu...
Mikelanelo se namrti. - Neu tako ogladneti.
Bertoldo je ostao pri svome. Govorio je o izrazu, ljupkosti i ravnotei. O
uzajamnom odnosu tela i glave: ako figura ima lice starca, mora imati i ruke, telo,
noge starca. Ima li lice mladia, mora isto tako biti okrugla, mekana i slatka u
izrazu, a pad s draperije mora tako izvesti da nagovetava nagog mladia ispod nje.
Kosa i brada moraju biti raeni fino.
Bao je dizao duh svima. U dane kad je Toriani imao muice i bubice, ili kad je
Sansovino odjednom poinjao da ezne za Arecom, ili Mikelanelo zapomagao da

pree na rad u glini, kad je Bertoldo grdio Rustiija to crta konje dok ima pred
sobom muki model, kad je Granaiju pucala glava od glavobolje zbog stalne buke
ekia i dleta, kad je Bertoldo, koga je muio kaalj, jadikovao kako bi utedeo sebi
mnoge neprilike da je umro od poslednjeg napada, to je bio trenutak kad je Bao
priskakao u pomo, donosei sa sobom alu iz gostionica i javnih kua.
- Maestro, jeste li uli ono o jednom trgovcu koji se alio zbog skupih haljina
svoje ene: Kad god idem s tobom u krevet, to me kota jedan zlatnik." - Kad bi
iao ee sa mnom u krevet", odgovorila je mlada ena otro, kotalo bi te to svaki
put samo jedan novi."
- Ne, ja njega ne drim kao vrtnog klovna - objanjavao je Bertoldo. - On obeava
da e imati talenta i zna uvek dobro zapaati. Bao isto toliko kao i svaki drugi u
ovom vrtu ima volju da se posveti pozivu. On ne voli da ui, on je obuzet uivanjem.
Ali to e ga proi. Njegov brat, dominikanac, posvetio se istoi. Moda se zbog toga
Bao posvetio bludu.
Sedmice su prolazile, Bertoldo je uporno zahtevao da se Mikelanelo usavri u
prenoenju iz ugljena u vosak. Kad vie nije mogao da izdri, Mikelanelo baci
alatke od kosti, ode na kraj vrta i uze eki i dleto da istera svoj bes teui blokove
za Lorencovu biblioteku. Predradnik, ne znajui sigurno da li da odobri tu pobunu,
upita ga najpre:
- Zato si doao k nama?
- Moram da stresem ovaj vosak s prstiju.
- Gde si uio klesati kamen?
- U Setinjanu.
-Ah!
Svakog dana sat ili dva radio je sa scalpellinima. Komadi pietre serene izmeu
njegovih nogu i pod rukama ulivalo mu je postojanost.
Bertoldo je kapitulirao.
- Mlaguerra di amor vince chi fugge" - ree on. - U ljubavnom boju pobednik je
onaj koji bei. Prelazimo na glinu... Zapamti da se glina koju obrauje u vlanom
stanju skuplja. Radi glinu malo-pomalo. Dodaj joj meke iverice i konjsku dlaku da
bude siguran da ti se modeli nee raspuknuti. Da obue svoju figuru, nakvasi
draperiju da bude vrsta kao gusto blato, a onda je umesi po figuri u naborima.
Kasnije e nauiti kako da povea model do veliine kakvu namerava da klee.
- Upotrebili ste pravu re - osmehnu se Mikelanelo. - Izgleda da se pribliavam.
Februar se bliio kraju, s maglama koje su se sputale sa brda i kiom koja je
prekrivala grad okruen zidom sve dok i poslednja ulica nije postala reka. Bilo je
svaga nekoliko sati sivog svetla pri kome se moglo raditi. Crkve i palate bile su
suvie vlane da bi se tamo moglo odlaziti radi kopiranja. Bili su primorani da
borave u unutranjim sobama paviljona. Svaki uenik je sedeo na visokoj stolici nad
grejalicom u kojoj je goreo ugalj. Bertoldo je morao da ostane u postelji ponekad i
po nekoliko dana. Vlana glina izgledala je lepljiva i hladnija nego ikad. Mikelanelo
je esto radio pri uljanoj svetiljci, esto sam u ledenoj radionici, ali zadovoljniji to
je ovde nego da je bilo gde drugde.
Do aprila je trebalo svega dva meseca. A toliko i do Lodovikove odluke da e ga
izvaditi iz vrta ako dotle ne postane toliko sposoban da bi bio plaen. Bertoldo je,
kad je doao zamotan u toplu odeu, bio bled kao duh, ali je Mikelanelo znao da
mora govoriti.

On pokaza Bertoldu glinene figure koje je modelovao i zamoli ga za odobrenje


da ih kopira u kamenu.
- Ne, figlio mio - zakreta Bertoldo hrapavim glasom - jo nisi spreman.
- Drugi jesu, zar ja nisam?
- Ti mora jo mnogo da ui.
- Priznajem.
- Pazienza - uzviknu Granai. - Bog je stvorio lea za teret.
8
Bilo je nekoliko rana koje su ga pekle. Bertoldo mu je zadao najteu svojom
neprekidnom bujicom kritike, kako god da je pokuao, Mikelanelo nije mogao da
poanje ni jednu jedinu re pohvale. Druga bolna taka bila je ta da jo nije bio
pozvan u palatu. Bertoldo bi vikao:
- Ne, ne, ovaj rad je suvie sladunjav, kad bude video skulpture u palati, onda
e razumeti da mermer zahteva da izrazi samo najsnanije i najdublje oseaje.
Mikelanelo pomisli: Pa onda, pozovite me, i videu!"
Kad je Lorenco pozvao Buardinija u palatu, Mikelanelo se razbesni. Na koga:
na Bertolda? Na Lorenca? Na samog sebe? Nije znao. Iskljuivanje je preutno
podrazumevalo izbacivanje. Oseao se kao magarac koji nosi zlato a jede striak.
Onda, jednog hladnog ali jasnog svetlog dana krajem marta, Bertoldo je stajao
nad jednim modelom u glini koji je Mikelanelo ba bio dovrio iz studija starih
polubogova, pola ljudskim, pola ivotinjskim.
- U palati ima jedan novootkriveni faun - ree Bertoldo. - Sino smo ga
raspakovali. Iz paganskog grkog doba, bez sumnje. Fiino i Landino misle na
vreme oko petog veka pre Hrista. Mora ga videti.
Mikelanelo zadra dah.
- Sada bi bilo najpogodnije vreme. Hajdemo.
Preoe Pjacu San Marko i zaokrenue niz Via Larga. Bertoldo podie jednu
stranu toplog vunenog ala koji mu je bio dvostruko omotan oko vrata i stavi ga na
donju polovinu lica da zatiti usta od cie zime. Na Via de Gori palati Medii sluio
je zid drugog gradskog bedema kao osnova. Arhitekt Mikeloco zavrio ju je pre
trideset godina za Kozima. Bila je dovoljno velika da primi mnogobrojnu porodicu
od tri generacije, vladu jedne republike, upravu trgovake kue koja je poslovala po
celom svetu, sredite za umetnike i naunike koji su dolazili u Firencu, bila je to
kombinacija doma, kancelarija, trgovine, univerziteta, botegge, umetnike galerije,
pozorita i biblioteke, i odisala je strogou i velianstvenom jednostavnou, koje
su bile karakteristine za ukus porodice Medii.
- U ovoj palati nema loe umetnosti.
Kamena zgrada oduevila je Mikelanela dok je naas zastao na Via Larga da je
gleda obuzet divljenjem. Mada je palatu video hiljadu puta, uvek mu je izgledala
svea i nova. Kakvi su to bili sjajni majstori ti scalpellini. Svaki grubo otesan
ispupen kamen prizemlja bio je doteran dletom tako savreno kao da je komad
skulpture: calcagnoli su okretno klesali povrinu, davali kosim povrinama lirske

krivine od kojih su ogromni blokovi pevali, a ni dva bloka nisu bila ista, kao ni
mermerne Donatelove statue.
U grubo kamenje bili su usaeni gvozdeni prstenovi za koje su posetioci
privrivali konje, na uglovima su se nalazili veliki bronzani drai u koje su se
nou stavljale baklje. Oko palate s obe strane ulice pruala se kamena klupa na
kojoj su drueljubivi Firentinci mogli da askaju i da se sunaju.
- Svaki kamen iz grubo obaraenog podnoja tako je dobar - ree Mikelanelo
prekidajui utanje - da bi se mogao namestiti na postolje i staviti u lou.
- Moda - sloi se Bertoldo - ali za mene je to previe teko. Zbog njega zgrada
lii na tvravu. Ja vie volim one ravne prave kamene ploe na drugom spratu, a jo
vie moda minijaturne kamene ploe na treem, od kojih je svaka isklesana kao
dragi kamen. Zbog toga je palata sve svetlija to se vie die u prostor.
- Nisam do sada shvatio - ree Mikelanelo - da je arhitektura gotovo isto tako
velika umetnost kao skulptura.
Bertoldo se osmehnu popustljivo.
- ulijano de Sangalo, najbolji arhitekt u Toskani, rekao bi ti da arhitektura i
jeste skulptura: projektovanje oblika koji ispunjavaju prostor. Ako arhitekt nije
vajar, on e dobiti jedino zidove koji opkoljavaju prazan prostor. Ako je tebi
potreban posao, ti e projektovati palatu umesto Pijete.
Ugao Via Larga i Via de Gori bio je jedna otvorena loa koju je porodica Medii
koristila za svoje proslave i svetkovine. Firentinci su ih smatrali zabavom,
zahtevajui uporno da vide ta se deava. Loa je imala sjajne lukove od trideset
stopa isklesane iz pietre forte, jakog kamena, ovamo su dolazili graani, trgovci i
politiari da se savetuju s Lorencom, umetnici i studenti da raspravljaju o svojim
problemima. Za sve je tu bila aa slatkog belog grkog vina, savrenog pia za
gospodina", i kola u znak dobrodolice.
Bertoldo i Mikelanelo prooe kroz masivna ulazna vrata i stupie u etvrtasto
dvorite s njegova tri savrena luka, koje su sa svake strane drali dvanaest
junakih stubova sa dekorisanim kapitelima. Bertoldo ponosno pokaza na zid od
osam skulptura klasinih figura izmeu vrha lukova i prozorskih pragova.
- To su moje figure. Kopirao sam ih s antikih gema. Originalne e videti u
Lorencovoj kolekciji u njegovom studiolu. Tako su dobre da ih dre za Donatelove!
Mikelanelo se namrti: kako se Bertoldo mogao zadovoljiti time da toliko
zaostaje za svojim uiteljem? Onda njegov pogled pree na dve velike skulpture
grada: Donatelovog i Verokijevog Davida. Uzviknuvi od radosti, on potra da
dodirne te kipove.
Bertoldo mu prie i stade kraj njega, pogladivi svojom izvebanom rukom
sjajnu bronzanu povrinu.
- Ja sam pomogao da se izlije ovaj komad za Kozima. Bio je namenjen da stoji
ba ovde u vrtu, da se gleda sa svih strana. Kako smo bili uzbueni! Vekovima smo
imali samo reljef, ili figure stavljene uz pozadinu. Ovo je bila prva slobodna bronza
izlivena u vie od hiljadu godina. Pre Donatela, skulptura je sluila za ukraavanje
arhitekture: u niama, na vratima, na horovima i propovedaonicama. Donatelo je
bio prvi vajar slobodne bronze od vremena Rimljana.
Mikelanelo je gledao otvorenih oiju u Donatelovog Davida, tako mladog i tako
mekog, s dugim kovrdama i grudima s istaknutim bradavicama, kako vitkom
rukom dri ma, a levu nogu tako ljupko povija da bi stavio nogu u otvorenoj

sandali na Golijatovu odseenu glavu. To je dvostruko udo, pomisli Mikelanelo:


da je livena bronza ispala tako satenski glatka i savrena, znao je da u tome ima i
Bertoldove zasluge, i da je jedan tako nean stvor, gotovo isto tako mrav kao
Kontesina, mogao da ubije Golijata.
Imao je samo jo jedan trenutak da prouava tri rimska sarkofaga ispod lukova,
i dve restaurirane statue Marsijasa, pre nego to je Bertoldo poao velikim
stepenitem prema kapeli, u kojoj su se nalazile Gocolijeve freske, tako sjajnih boja
da Mikelanelo uzviknu od zaprepaenja.
Zatim, kad ga je Bertoldo poveo iz sobe u sobu, njemu poe da se vrti u glavi: jer
ovde je bila prava uma kipova i galerija slika. Nije imao dovoljno oiju u glavi ni
snage u nogama da ide od jednog do drugog komada ili da svlada svoje uzburkane
oseaje. Nije bilo dobrog Italijanskog umetnika od vremena Dota ili Nikole Pizana
koji ovde nije bio zastupljen. Bili su tu radovi u mermeru Donatela i Deziderija da
Setinjana, Luke dela Robije i Verokija, Bertoldovi radovi u bronzi. Slike su visile u
svakom tremu, predvorju, salonu, porodinoj sobi, kancelariji, spavaoj sobi:
Mazaov Sveti Pavle, Pjaca dela Sinjorija, Uelova Bitka kod San Romana i Borba
zmajeva i lavova, otovo Raspelo na drvenoj ploi, Fra Anelikova Madona i
Poklonstvo mudraca, Botielijevo Roenje Venere, Prolee, Madona Manjifikata. Bili
su tu Kastanjo, Filipo Lipi, Polajuolo i stotine drugih iz Venecije i ostalih gradova.
Stigoe do Lorencovog studiola, poslednje u nizu prekrasnih odaja koje su
nazivali otmenim spratom palate", to nije bila Lorencova kancelarija, ve njegova
mala soba za pisanje, ije je svodove isklesao Luka dela Robija. Lorencov pisai sto
stajao je prislonjen uz zadnji zid ispod polica na kojima je bilo njegovo blago:
dragulji, kamenje, mali mermerni bareljefi, stari rukopisi, prijatno pretrpana soba,
koja je bila vie namenjena uivanju nego radu,ukraena malim na drvetu raenim
slikama ota i Van Ajka, antikim bronzama i golim Herkulom iznad kamina, malim
bronzanim glavama na gredama iznad vrata, staklenim vazama za koje je nacrte
pravio Girlandajo.
- ta misli? - zapita Bertoldo.
- Nita. Sve. Mozak mi je kao oduzet.
- Nisam iznenaen. Evo Fauna koji je jue stigao iz Male Azije. Njegove oi ti
kazuju koliko je uivao u telesnim zadovoljstvima. Mora da je bio prvi Firentinac.
Sada u te ostaviti samog nekoliko trenutaka dok neto donesem iz moje sobe.
Mikelanelo prie blie Faunu. Odjednom uhvati sam sebe kako gleda u njegove
sjajne, uarene oi. Na dugoj bradi bile su mrlje kao da je po njoj prosuo crno vino u
veselju. Izgledao je tako silno iv da se Mikelanelu uini da e progovoriti, no u
poronom osmehu usne i zubi vie nisu bili vidljivi. On pree vrhovima prstiju
preko rupe koja je zjapila, da napipa isklesanu liniju, ali je vie nije bilo. On zabaci
glavu i nasmeja se tako da kamena prostorija odjeknu od njegovog smeha. Krv je
ponovo poela da kola njegovim ilama.
- Jesi li izgubio usta hvalei se svojim lakrdijakim pustolovinama?- viknu on
Faunu.
Zatim izvue papir za crtanje i crvenu kredu iz koulje, sede u suprotni kraj sobe
i poe da skicira Fauna, dodajui mu usne, zube i besraman jezik, kao to je
zamiljao da su izgledali kad ih je grki vajar isklesao pre hiljadu godina.
On oseti nekoga iza lea, a zatim mu nean miris ispuni nozdrve. Naglo se
okrene.

Bilo je prolo mnogo sedmica otkako ju je video. Bila je tako mravo malo telo,
koje je zauzimalo tako malo prostora. Oi su joj bile prodrljive, gutale su ostatak
njenog bledog nenog lica rastapajui ga u toploj smeoj tenosti njenih zenica.
Imala je na sebi plavu ganurru obrubljenim belim krznom. Bele zvezdice bile su
priivene na bluzi i rukavima. U ruci je imala grki prepis Govora na pergamentu.
Mikelanelo je sedeo nepomino, nestajui i sam kao i ona u njenim oima.
- Mikelanelo.
Kako je mogao osetiti toliko uivanje u samom izgovaranju toga imena, koje je
inae uo svakog dana bez ikakvog oseanja?
- Kontesina.
- Uila sam u svojoj sobi. Onda sam osetila da je neko ovde.
- Nisam se usudivao ni nadati se da u vas videti. Bertoldo me je doveo da vidim
umetnost.
- Otac mi nee dopustiti da doem s njim u vrt pre prolea. Ti ne misli da u ja
umreti?
- Vi ete iveti da rodite mnogo sinova.
Boja se preli po njenim obrazima.
- Nisam vas uvredio? - upita on izvinjavajui se.
Ona odmahnu glavom. - Rekli su mi da si otvoren. - Ona koraknu do njegove
stolice. - Kad sam pokraj tebe, oseam se snanom. Zato?
- A ja, kad sam pokraj vas, oseam se smetenim. Zato?
Ona se nasmeja veselim, nenim smehom.
- Nedostaje mi vrt.
- Vi nedostajete vrtu.
- Nisam ni pomislila da je vrt to primetio.
- Primetio je.
Ona se okrenu od dubine oseaja u njegovom glasu.
- A tvoj rad ide dobro?
- Non c'e male.
- Nisi naroito govorljiv.
- Ne teim da budem govornik.
- Onda treba da zatvori oi.
- ta one govore?
- Stvari koje me raduju.
- Onda mi recite. Ja ne nosim ogledalo.
- Ono to mi o drugima znamo, to je naa vlastita tajna.
Oseao je da je razotkriven, ponien to je pokazao oseaj kome nije znao ime.
Uze papir za skiciranje.
- Sad moram da radim.
Ona lupi nogom. - Jednu Medii ne sme otpustiti. - Gnev joj zablista u oima, i
od njega njihova prozirnost potamni do neprozirnosti, a zatim se u njih potkrade
nean osmeh. - Takve glupe rei vie nee uti od mene.
- Non importa. I ja sam glup na svoj nain.
Ona prui ruku. Bila je to mala ruka, prstiju krhkih kao u ptiice, u njegovoj
gruboj, snanoj api. Dobro je znao da ne treba da je stisne. A zatim, trenutak
kasnije, oseti uzbudljiv, topao, vrst stisak svoje ruke u njenoj vrstoj aci.
-Addio, Mikelanelo.

- Addio, Kontesina.
- Radi dobro.
- Grazie mille.
Nestala je kroz vrata oeve radne sobe, ostavivi nean miris u njegovim
nozdrvama i udaranje krvi u ruci, kao da je radio s odlino odmerenim dletom od
vedskog gvoa.
On stavi crvenu kredu na papir.
9
Te se noi prevrtao i obrtao, i nikako nije mogao da zaspi. Njegova prva godina u
vrtu bila je pri kraju. Recimo da Lodoviko ode Lorencu, kao to je pretio, i da zatrai
da ovaj otpusti njegovog sina? Hoe li Lorenco biti voljan da se suprotstavi jednoj
uglednoj firentinskoj porodici? Zbog jednog uenika koga ak uopte nije ni
primetio?
No, on jednostavno nije mogao otii dok jedanput ne stavi svoje ruke na komad
kamena.
Vie nije mogao da izrazi praznoruku glad. On skoi iz kreveta, brzo navue
odelo pri meseini, vrsto odluivi da stigne do Setinjana do zore i da provede dan
kleui pietru serenu, blokove i stubove. Ali dok je neujno trao niz krune
stepenice do Via dei Bentakordi, odjednom stade. Pred oima mu iskrsnu slika
njega samoga kako radi sa scalpellinima u dnu vrta, gde je bio smeten sav kamen.
Naroito jedan kamen mu se ukaza pred oima, komad belog mermera, kako lei na
travi malo dalje od blokova za gradnju. U glavi mu sinu misao da taj kamen po
veliini tano odgovara skulpturi koju je zamislio: Faunu kao to je onaj u
Lorencovom studiolu, ali njegovom vlastitom.
Umesto da krene levo i da poe ulicom s jarkom, izvan grada, on skrene desno,
poe niz Via dei Beni s njenim lepim dremljivim palatama Bardi do visokih
drvenih gradskih vrata u gradskim zidinama, ree straaru ko je, pree Ponte ale
Gracije i popevi se do ruevina tvrave Belvedere sede na ogradu, dok mu je
penuavi Arno leao pod nogama.
Firenca, osvetljena punim mesecom, i tako bliska da mu se inilo da e prstima
dodirnuti Sinjoriju ili Duomo, bila je prizor tako neverovatne lepote da on duboko
uzdahnu. Nije ni udo to su mladii iz ovog grada pevali romantine balade svom
gradu, s kojim se nijedna devojka nije mogla takmiiti. Svi su pravi Firentinci
govorili: - Neu da ivim bez Duoma pred oima. - Za njega je taj grad bio vrsta
masa pietre serene, u kome su ulice nalik na tamne reke bile proseene zidarskim
dletom, a poploane piazze se belele na meseini. Palate su stajali kao straari,
nekoliko spratova vie od skromnih kua koje su bile tako gusto nagomilane oko
njih, probijajui ukasto nebo, dizali su se zvonici crkava Santa Kroe i Santa
Marija Novela i velianstvena Sinjorija, visoka tri stotine stopa. Svoju vlastitu malu
grupu stvarale su velika crvena kupola katedrale,sjajna mala bela kupola Krstionice
i otmena ruiasta Kampanila. A oko svega toga dizao se gradski zid, iskien
tornjidma i pojaan kulama.
I dok je sedeo tamo, nad svojim ljubljenim gradom, znao je ta treba da radi.

Mesec je poeo zalaziti iza brda, poslednji veo blistavog sivog praha sputao se
na krovove kua koji su ga upijali u sebe. Svetlost se jedva nasluivala na istoku, a
zatim je jasno zasvetlila kao da je sunce ljubomorno lebdilo ispod horizonta
ekajui samo znak da se sunovrati na pozornicu u dolini Arna i da natera u beg
arobnu tajanstvenu meseinu vatrenim dokazom svoje vee moi da osvetli, da
ogreje i da sve obelodani. Petlovi poee kukurikati na imanjima gore uz reku, du
ivice movare, straari na kapijama povikae da se otvore teka zasunuta vrata.
Mikelanelo poe nizbrdo pokraj reke do Ponte Vekija, mosta s prodavnicama
mesa koje su ba otvarali pospani egrti, i nastavi dole do Pjace San Marko i do vrta.
Uputi se pravo mermernom bloku u travi iza novog gradilita, uze ga u ruke i pod
njegovim teretom otetura niz stazu u zadnji deo vrta. Tu ispravi jedno odrezano
deblo drveta i sigurno smesti na njega komad mermera.
Znao je da nema pravo dirati taj mermer, i da se tako barem preutno pobunio
protiv autoriteta vrta, da je zbacio Bertoldovu elinu disciplinu. Pa sad, on je i
onako bio na putu da izae iz vrta ako bi njegov otac imao re, i ako ga Bertoldo
najuri, neka to bude pred skulpturom, zbog koje je na prvom mestu i doveden
ovamo.
Rukama je milovao mermer, traei njegove skrivene konture. U toku cele
godine nije nijednom dodirnuo komad belog vajarskog mermera.
- Zato - upita se - zato se tako oseam?
Za njega je mleni, beli mermer bio iva materija, koja die, osea, nasluuje,
prosuuje. Nije mogao sebi dopustiti da ostane na cedilu. U dubini due neki mu je
glas govorio:
To je ljubav."
Nije se plaio, ak se nije ni trgnuo. Primio je to kao jednostavnu istinu. Njegova
osnovna potreba bila je da mu se ljubav uzvrati. Mermer je bio junak njegovog
ivota, i njegova sudbina. Do ovog trenutka, kad je drao ruke neno, s ljubavlju na
mermeru, nije ni bio potpuno iv.
Jer ovo je bilo ono to je eleo da bude celog svog ivota: klesar belog mermera,
nita vie, nita manje.
On uze Torianijev alat i poe da radi: be crtea, bez voska ili modela u glini,
ak i bez oznaka ugljenom na grubim vanjskim delovima mermera. Jedino na ta je
imao da se osloni, osim svog nagona i podsticanja, bila je jasno ocrtana slika Fauna
u palati: vragolastog, zasienog uivanjem, prepredenog, pokvarenog i skroznaskroz oaravajueg.
On namesti dleto na kamen i zada prvi udarac ekiem. Tu je bilo njegovo
mesto. On, mermer, eki i dleto bili su jedno.
10
Faun je bio dovren. Tri noi radio je iza paviljona, tri dana sakrivao ga je ispod
komada vunene tkanine. Sada ga je poneo do svog radnog stola. Sada je hteo da ga
Bertoldo vidi: njegovog vlastitog Fauna, s punim oseajnim usnama i nizom sonih
belih zuba, izmeu kojih je provirivao bezbrini jezik. Polirao je vrh glave pietrom

arditom i vodom da odstrani tragove alata i bele takice, kad poee da stiu
uenici, a Lorenco prie stazom i zastade pred radnim stolom.
- A, Faun iz mog studiola - ree on.
-Da.
- Nisi mu napravio bradu.
- Nisam smatrao da je potrebna.
- Zar nije posao kopista da kopira?
- Vajar nije kopist.
- ak ni uenik?
- Ne. Uenik mora da stvori neto novo iz neeg starog.
- A otkud dolazi novo?
- Odande odakle dolazi cela umetnost. Iz njega samog.
Uini mu se da vidi blesak u Lorencovim oima, koji se brzo ugasio. - Tvoj Faun
je star.
- Zar ne treba da bude star?
- Ja nisam pitao za njegove godine. Samo si mu ostavio sve zube.
Mikelanelo se zagleda u kip.
- Ja sam samo popravio ono to je u onim drugim ustima bilo pokvareno.
-Trebalo je da zna da kod stvorova u njegovim godinama nikad nije sve kako
treba.
- U oveka da. Ali kod fauna? - Nije mogao da potisne vragolast osmeh.- Fauni
treba da su pola jarci. A imaju li jarci zube?
Lorenco se dobroduno osmehnu.
- Nisam nikad gledao.
Kad je otiao, Mikelanelo uze dleto i nastavi da radi na faunovim ustima.
Sutradan Lorenco ponovo doe u vrt. Tog dana bilo je toplije, i Bertoldo je bio s
njim. Lorenco zastade pred radnim stolom.
- Tvoj faun je izgleda ostario dvadeset godina za jedan dan.
-Vajar je gospodar umetnosti: on svoje predmete moe uiniti mladima ili
starijima.
Lorenco je izgledao zadovoljan.
- Vidim da si makao jedan gornji zub. I dva donja u suprotnom uglu.
- Zbog ravnotee.
- Osim toga, zatvorio si desni tamo gde su bili zubi.
Mikelanelove oi zaigrae.
- Bilo je domiljato od tebe to si cela usta preradio. Neko drugi bi se zadovoljio
samo time da otklee nekoliko zuba.
- To je bila logina posledica.
Lorenco ga naas dobro pogleda svojim ozbiljnim smeim oima. Zatim ree: Milo mi je to vidim da nismo uzalud gubili vreme.
Lorenco ode. Mikelanelo se okrenu Bertoldu, koji je bio bled i malo je drhtao.
Bertoldo ne ree nita. Onda i on ode.
Sutradan ujutro jedan pa u arenim arapama i purpurnom ogrtau pojavi se u
vrtu. Bertoldo viknu:
- Mikelanelo, zovu te u palatu. Poi sa paem.
- Sam si kriv to e te najuriti - uzviknu Bao. - to si ukrao onaj komad
mermera.

Mikelanelo pogleda Bertolda, zatim Granaija. Njihov izraz lica nije mu nita
kazivao. On poe s paem, ue u zadnji deo vrta kroz jedan stari zid sa zupcima na
vrhu, gledajui razrogaenim oima u imirovo drvee podseeno u obliku
slonova, jelena, jedrenjaka pod punim jedrima, i stade kao ukopan pred jednim
izvorom s granitnim bazenom, na kojem je stajala Donatelova bronzana Judita.
- Molim, gospodine - povika pa. - Manjifiko ne sme da eka.
Morao je izvriti nasilje da bi otrgao oi i telo od snane a ipak pobeene figure
Holoferna, iju glavu samo to nije posekao Juditin uzdignuti ma. Pa ga povede
niz drveni kolski prilaz do prizemlja, a zatim uz dva sprata uskim sporednim
stepenicama.
Lorenco je sedeo iza pisaeg stola u biblioteci, velikoj sobi obloenoj policama s
knjigama, koje je njegov deda poeo sakupljati pre pedeset godina. U sobi su bile
svega dve skulpture, mermerne biste Lorencovog oca i strica, to ih je izradio Mino
da Fjezole.Rumenog lica, Mikelanelo brzo prie bisti Pjera, Lorencovog oca.
- Vidite kako je izvanredno izglaan: kao da hiljade svea gore iznutra.
Lorenco ustade i stade pored Mikelanela da posmatra skulpturu.
- To je bio poseban Minov dar: on je znao da uini da beli mermer izgleda kao
topla put.
- On je upotrebljavao sasvim okruglo dleto da oblikuje kosu. Ali pogledajte kako
je neno dleto prodiralo u mermer.
Mikelanelo pomilova talase kose koji su se sputali.
- No linije su otro odseene - ree Lorenco. - To se zove ferrata, tamo gde alatka
spontano ocrtava pokret kose.
- A to klesari nazivaju dugaak udarac" - doda deak.
- Mino je bio izvanredan - ree Lorenco. - On je oseajnost zamenio za tehniku.
No ova bista mog oca prvi je mermerni portret koji je isklesan u Firenci.
- Prvi! Onda je Mino imao odvanosti.
U tiini koja je sledila, Mikelanelovo lice odjednom usplamti. On se kruto
nakloni u pojasu.
- Nisam vam izruio svoje pozdrave, messere. Uzbudila me je skulptura pa sam
poeo govoriti.
Lorenco odmahnu na te rei.
- Opratam ti. Koliko ti je godina, Mikelanelo?
- Petnaest.
- Ko ti je otac?
- Lodoviko di Lionardo Buonaroti-Simoni.
- uo sam to ime.
On otvori pisai sto i izvadi presavijeni list pergamenta. Iz njega se prosu
desetak crtea. Mikelanelo naprosto nije verovao onome to je video.
- Ali... to su moji...
- Ba tako.
- Bertoldo mi je rekao da ih je unitio.
Lorenco se nagne prema njemu preko pisaeg stola.- Postavili smo mnoge
prepreke na tvoj put, Mikelanelo. Bertoldo je roen kao strog i otar kritiar, i
malo sklon da pohvali i obeava nagrade. eleli smo da budemo sigurni da ima...
istrajnosti. Znali smo da ima talenta, ali ti nismo poznavali karakter. Da si napustio
rad zato to nisi dobio pohvale ili novane nagrade...

U lepoj sobi nastade tiina, proeta prijatnim mirisima pergamentskih listova,


konih poveza i tek odtampanih araka. Mikelanelov pogled bludio je po zidovima
i gledao je naslove na desetak raznih jezika, od kojih nije mogao da raspozna ni
jedno jedino slovo. Njegovi su se zadnji zubi tako stisli da jezik nije imao mesta da
se pokrene ili govori.
Lorenco prie deaku.
-Mikelanelo, ti ima sposobnosti za vajara. Bertoldo i ja smo uvereni da bi ti
mogao da postane naslednik Orkanje, Gibertija, Donatela.
Mikelanelo potpuno zanemi.
- eleo bih da doe i da ivi u ovoj palati. Kao lan moje porodice. Od sada
treba da se brine samo za skulpturu.
- Ja najvie volim da radim u mermeru.
Lorenco se nasmeja.
- Ni hvale, ni izraza radosti to e doi da ivi u palati Medii. Samo ono to
osea za mermer.
- Zar me niste zbog toga pozvali?
- Senz' altro. Hoe li mi dovesti oca?
- Sutra. Kako treba da vas zovem?
- Kako hoe.
- NIl Magnifico?
- Zato ne?
- Kakvo znaenje ima jedan kompliment kad ga ovek slua dan i no...
- ...s usana ulizica?
- To nisam rekao.
- S kakvim imenom ti misli na mene?
- Lorenco.
- Ti ga izgovara s ljubavlju.
- Tako oseam.
- Ubudue nemoj me vie pitati ta treba da radi. Doao sam do toga da
oekujem od tebe neoekivano.
Jo jednom se Granai ponudi da moli za njega kod Lodovika. Lodoviko nije
mogao da siivati ta mu Granai govori.
- Granai, ti mog sina odvodi s pravog puta.
- Palata Medii ba nije izvan pravog puta, Meser Buonaroti, kau da je to
najsjajnija palata u Evropi.
- Ali ta to znai biti kamenorezac u jednoj palati? To je isto to i sluga.
- Mikelanelo nije kamenorezac. On je vajar.
- Non importa. Pod kakvim uslovima on ide u palatu?
- Vi ne razumete, messere: on nee biti plaen.
- Nee biti plaen. Jo jedna godina da proe uludo.
- Il Magnifico je pozvao Mikelanela da doe i da ivi u palati. On e biti kao lan
porodice. Jee za stolom s velikanima sveta...
- Onome ko jede s monim trcnue u oi kotice od treanja.
- On e uiti u Platonovoj akademiji, od najveih naunika Italije - nastavi
Granai uporno. -I imae mermera da ga klee.
- Mermera - zastenja Lodoviko, kao da je ta re prokletstvo.
- Vi ne smete odbiti da govorite sa Il Magnificom.

- Ii u - promrmlja Lodoviko. - ta drugo mogu da radim? Ali meni se to nimalo


ne svia.
U palati, dok je stajao pred Lorencom u studiolu, a Mikelanelo pored njega, sin
vide da mu je otac ponien, gotovo dirljiv. I bilo mu ga je ao.
- Buonaroti-Simoni, eleli bismo da Mikelanelo ivi ovde s nama, i da postane
vajar. Ovde e sve dobijati. Hoete li to odobriti deaku?
- Magnifico messere, ne znam kako da vas odbijem - odgovori Lodoviko, duboko
se poklonivi. - Ne samo Mikelanelo, ve i svi mi, nai ivoti i na um na
raspolaganju su Vaoj Velianstvenosti.
- Dobro. ta vi radite?
- Nikad se nisam bavio nikakvim zanatom ni trgovinom. iveo sam od svog
skromnog dohotka, i starao se o nekoliko poseda koje su mi ostavili preci.
- Onda me iskoristite. Vidite ima li u Firenci neto to mogu da uinim za vas. Ja
u se postarati za vae interese koliko je god u mojoj moi.
Lodoviko pogleda sina, zatim odvrati pogled.
- Ja nita ne znam osim itati i pisati. Ortak Marka Puija u carinarnici upravo je
umro, i ja bih bio srean da dobijem njegovo mesto.
- Carinarnica! Tamo se plaa svega osam zlatnika meseno.
- Mislim da bih bio sposoban da obavljam dunost u toj kancelariji.
Lorenco podie obe ruke do lakata, strese prste kao da eli otresti vodu.
- Oekivao sam da ete traiti neto mnogo vee. Ali ako elite da postanete
Puijev ortak, vi to moete postati.
On se okrene Mikelanelu, koji je stajao kraj oca vrsto stisnutih usana. Topao
osmeh ozari njegovo crno, runo lice.
- Prolo je ezdeset godina otkako je moj deda Kozimo pozvao Donatela u svoju
kuu da napravi bronzanu statuu Davida.

KNJIGA TREA
PALATA

1
Pa ga isprati uz velike stepenice i kroz hodnik do odaje preko puta sredinjeg
dvorita. Pa zakuca na vrata.
Bertoldo otvori vrata.
- Dobro doao, Mikelanelo, u moj dom. Il Magnifico smatra da je meni preostalo
tako malo vremena pa eli da te uim i u snu.
Mikelanelo se nae u jednoj unutranjoj prostoriji u obliku slova L, koja je bila
podeljena u zasebne sobe. Bile su tu dve drvene postelje prekrivene belim

aravima i crvenim pokrivaima, svaka sa sandukom kraj nogu. Bertoldova


postelja je stajala unutar slova L, zid koji mu je bio iznad glave prekrivala je
tapiserija koja je predstavljala Palaco dela Sinjorija. Bio je tu veliki ormar s
policama postavljen dijagonalno prema unutranjem uglu slova L, sa puno
Bertoldovih knjiga, ukljuujui tu i rukopis njegovog kuvara u koricama od svinjske
koe, i s bronzanim svenjacima koje je nacrtao za Donatela, i s votanim ili
glinenim modelima gotovo svih njegovih skulptura rasporeenim na raznim
visinama.
Mikelanelov krevet se nalazio u vratima na polovini slova L, otkuda je mogao
da vidi skulpture na ormaru, ali nimalo od prostora gde je Bertoldov krevet. Preko
puta kreveta nalazila se drvena ploa na kojoj je bila naslikana Krstionica, a pokraj
prozora okrenutog na Via de' Gori vealica i sto s vazom i kragom vode.
- Ovako neemo smetati jedan drugome - ree Bertoldo. - Stavi svoje stvari u
sanduk do nogu svog kreveta. Ako ima neke dragocenosti, zakljuau ih u ovaj
starinski sanduk.
Mikelanelo baci pogled na mali zaveljaj i pocepane arape.
- Moja jedina dragocenost su moje ruke: volim da ih drim uza se.
- One e te odvesti dalje nego tvoje noge.
Legli su rano. Bertoldo je zapalio svee u bronzanim svenjacima, koje su bacale
jezike svetlosti u oba krila. Nisu videli jedan drugoga, a ipak su im kreveti bili
svega nekoliko stopa udaljeni, i mogli su da razgovaraju tihim glasom. Jedino ta su
obojica mogli da vide bio je ormar s modelima Bertoldovih radova.
- Vaa skulptura lepo izgleda pri svetlosti svee.
Bertoldo je utao trenutak. - Policijano kae: Bertoldo nije vajar minijatura, on
je minijaturni vajar."
Mikelanelo glasno uzdahnu. Bertoldo je uo zvuk protesta i ree tiho:
- U toj okrutnoj kritici ima dela istine. Zar nije dirljivo to to ti sa svog jastuka
moe da obuhvati jednim pogledom moj celi ivotni rad?
- Ali, Bertoldo, skulptura se ne meri po tome koliko je funti teka.
- Bilo kako da je meri, to je skroman prilog. Talenat je jeftin, predanost je
skupa. Stajae te i ivota.
- emu drugom slui ivot?
Bertoldo uzdahnu.
- Jao, ja sam mislio da slui mnogim stvarima: lovu sa sokolom, isprobavanju
recepata, nagovaranju lepih devojaka. Ti zna firentinsku poslovicu: ivot treba
uivati. Vajar mora da stvara sadraj rada. On mora proizvoditi pedeset, ezdeset
godina, kao to su radili Giberti i Donatelo. On mora stvoriti dovoljno da ispuni svet.
Starac je bio umoran. Mikelanelo ga je uo kako uzdie u snu. On sam je leao
budan, s rukama ispod glave. Nikako nije video razliku izmeu: ivot treba uivati,
i: ivot je rad. Bio je tu, iveo je u palati Medii, uivajui u posmatranju bezbrojnih
umetnikih dela koja e prouavati i u uglu vajarskog vrta punog lepog mermera za
klesanje. Zaspao je s osmehom na usnama.
Probudio se pri prvom zraku sunca, tiho se obukao i izaao u predvorje palate.
Pomilovao je rukama antike mermerne kipove Marsijasa, i likove Faustine i
Afrikanusa, prouavao je venecijanske slike raskonih boja u prostoriji koja je bila
gostinska soba, slikane portrete od Polajuola i portrete u mermeru od Mina da
Fjezole, koji su se isticali jedni prema drugima, proveo je sat u kapeli divei se fresci

Benoca Gocolija, na kojoj su tri mudraca s istoka silazila niz brdo kod Fijezola,
kucnuo je na vrata i uavi obreo se razrogaenih oiju od uda pred Donatelovim
Vaznesenjem, Mazaovim Svetim Pavlom, Uelovom Bitkom kod San Romana... dok
se nije toliko oamutio da je pomislio da sanja.
U jedanaest sati vratio se u sobu. Tu vide da je kroja palate ostavio na krevetu
jedno novo odelo. U sveanom raspoloenju on navue na sebe arenu svilu, a zatim
stade ispred ogledala posmatrajui se sa zadovoljstvom. Bilo je udno kako je
izgledao mnogo privlaniji u novom odelu, jer je grimizni beretto davao boju
njegovim obrazima, kapuljaa ljubiastog ogrtaa davala glavi vie proporcija, a
koulja i arape zlatnoute boje davale svemu sjaj veselosti. On se seti dana, pre dve
godine, kad je sedeo na krevetu i crtao svoje lice kredom ekajui da ga Granai
zvidukom pozove.
Dok je stajao pred ogledalom, bio je uzbuen promenama na sebi. Ne samo da je
bio porastao za nekoliko palaca, tako da je sada bio visok pet stopa i etiri palca,
ve se malo i ugojio. Visoke jagodine kosti na licu nisu vie liile na lobanju, a s
maljama koje su mu izbile iznad usana i na bradi nije se vie primeivalo da su mu
ui smetene previe daleko na glavi. eljao je svoju kovrdavu kosu napred da
pokrije deo suvie visokog ela. Njegove sitne oi pod tekim kapcima izgledale su
otvorenije, a izraz sigurnosti u njima pokazivao je da je naao svoje mesto na svetu.
Ljudi vie nisu morali da misle da mu je lice nakrivo.
Oboavao je lepotu drugih ljudi, a sam je od nje imao tako malo. U svojoj
trinaestoj godini pomirio se s tim da je malen, i da mu je sudbina dodelila
beznaajno telo. Kako je imao najdublje divljenje za divnu snagu i proporcije
mukog tela, njegovi vlastiti osrednji udovi i trup liili su mu na kaput u dronjcima.
Sada vie nije ostavljao tako lo utisak.
U svojoj zadubljenosti nije video kad je Bertoldo uao.
- Oh, Bertoldo... samo sam hteo...
- Svia se sam sebi u toj odei?
- Nisam znao da mogu tako da izgledam.
- Ne moe. To je samo za feste.
- Zar nedeljni ruak nije praznik?
- Obuci tu bluzu i ogrta. Kad doe Blagovest, moi e se pokazati.
Mikelanelo uzdahnu, skine ljubiasti ogrta i odveza finu utu platnenu bluzu,
a onda vragolasto pogleda uitelja.
- Ah, pa, ne stavljate izvezeni podrepni kai na tegleeg konja.
Poto su se popeli uz iroke stepenice, iz polusprata u predvorje, skrenue naglo
nadesno u jednu sobu. Mikelanelo se iznenadi obrevi se u jednoj ozbiljnoj sobi,
bez ijednog jedinog umetnikog dela. Okviri na panelima i greda iznad vrata bili su
pozlaeni, zidovi obojeni hladnom ukastom bojom, mirni i suzdrljivi. U
suprotnom kraju sobe stajao je popreko sto za dvanaest osoba, a s obe strane pod
pravim uglom bila su jo dva stola koja su s prvim pravila slovo U, za kojima je
moglo da sedi jo dvanaest osoba iznutra i izvana, tako da niko nije bio udaljen od
Lorenca za vie od nekoliko uskih pozlaenih stolica, a ezdeset osoba je tu moglo
intimno da jede.
Bili su stigli rano. Mikelanelo zastade na vratima. Lorenco, kome je zdesna
sedela Kontesina a jedan firentinski trgovac sleva, ugleda ih.

- Ah, Mikelanelo, doi i sedi pokraj nas. Kod nas nema unapred odreenih
mesta, ko stigne prvi, zauzima najblie prazno mesto.
Kontesina stavi ruku na stolicu pokraj sebe pozivajui ga da prie k njoj. Kad je
seo, Mikelanelo primeti lep stoni pribor: etvrtaste kristalne ae sa zlatnim
ivicama, srebrne tanjire s firentinskim ljiljanom, raenim zlatnom intarzijom,
srebrne noeve i kaike s grbom Mediijevih od est poreanih kugli: tri, dve i
jedna. Ba kad je izrazio svoje potovanje Lorencu, paevi palate sklonie zelene
biljke otkrivajui oima orkestar u jednom udubljenju u obliku koljke koji se
nalazio iza njega, bili su tu jedan klavir sa dvostrukom klavijaturom, harfa, tri velike
viole i velika lutnja.
- Dobro doao u palatu, Mikelanelo - ree Kontesina. - Otac kae da e biti
jedan od porodice. Treba li da te zovem bratom"?
Znao je da ga zadirkuje, i upita se u sebi: Zato sam roen spor na jeziku"?
Posle jednog trenutka odgovori:
- Moda bi roak" bilo bolje?
Kontesina se nasmeja. - Milo mi je to je tvoj prvi ruak pao u nedelju. Drugim
danima enama nije dozvoljeno da sednu za sto. Mi jedemo u gornjoj loi.
- Onda vas neu videti u toku nedelje - izleti mu.
Oi su joj bile okrugle kao otov O.
- Palata nije tako velika.
Posmatrao je areni red gostiju na ruku dok su ulazili kao da ulaze u kraljevski
dvor, a muziari svirali Un Cavaliere di Spagna: Lorencovu kerku Lukreciju i
njenog mua Jakopa Salvijatija, Lorencove neake ovanija i Lorenca de Mediija,
koje je Lorenco podigao i odgojio poto su ostali siroad, nadstojnika manastira
Bikjelinija, sjajnu glavu augustinskog reda u crkvi Santo Spirito, koja je uvala
biblioteke Petrarke i Bokaa, ulijana da Sangala, koji je izgradio divne vile u Podiju
a Kajanu, vojvodu od Milana koji je bio na putu za Rim sa svojom pratnjom,
ambasadora turskog sultana, dva kardinala iz panije, vladajue porodice iz
Bolonje, Ferare, Areca, naunike iz Pariza i Berlina, koji su doneli rukopise,
rasprave, umetnika dela, lanove iz Sinjorije iz Firence, blagog, jednostavnog Pjera
Soderinija, koga je Lorenco spremao za efa magistrata u Firenci, jednog emisara
mletakog duda, profesore koji su doli da posete univerzitet u Bolonji, bogate
gradske trgovce i njihove ene, poslovne ljude iz Atine, Pekinga, Aleksandrije,
Londona. Svi su doli da ukau domainu svoje potovanje.
Kontesina je objanjavala redom ko je ko. Bili su tu Demetrijus alkondiles,
upravnik Lorencove javne grke Akademije i suizdava prvog tampanog izdanja
Homera, Vespasijano da Bistii, vodei bibliofil i trgovac retkim rukopisima, koji je
snabdevao biblioteke pokojnog pape Nikole N, Alesandra Sforce, grofa od
Vorestera, i Mediije, engleski naunici Tomas Linakre i Vilijam Grosin, koji su
studirali pod rukovodstvom Policijana i alkondilesa iz Lorencove Platonske
akademije, Johan Rojhlin, nemaki humanist i uenik Pika dela Mirandole, monah
Fra Marijano, za koga je Lorenco sagradio jedan manastir izvan Porta San Galo po
nacrtu ulijana da Sangala, jedan emisar s veu o iznanadnoj smrti maarskog
kralja Matije, koji se divio filozofu-princu Lorencu".
Pjero de Medii, najstariji Lorencov sin, i njegova elegantno odevena ena
Alfonsina Orsini uoe kasno te su morali da sednu u zaelje jednog od dugih
stolova. Mikelanelo vide da su uvreeni.

- Pjero i Alfonsina ne odobravaju sav taj republikanizam - proaputa Kontesina.


- Oni smatraju da bismo trebali da drimo dvor, a da bi samo Mediima trebalo biti
dozvoljeno da sede u elu stola, dok bi plebejci trebalo da sede ispod nas.
Uoe i Lorencov drugi sin ovani i njegov neak ulio, ovani sa svee
obrijanom tonzurom i razrokim okom. Imao je svetlosmeu kosu svoje majke i
svetlu boju lica, bio je visok i krupan, debelog lica sa podbratkom. ulio, nezakoniti
sin Lorencovog pokojnog brata, bio je crnomanjast, lep, hladan. Oi su mu kritiki
posmatrale skup, odvajajui pojedinano sve linosti i veze meu njima. Nije mu
izmaklo nita to bi moglo da mu koristi.
Poslednja je ula Nanina de Medii oslonjena na ruku jednog lepog sjajno
odevenog mukarca.
- Moja tetka Nanina - promrmlja Kontesina - i njen mu Bernardo Ruelaj. On je
dobar pesnik, kae otac, pie drame. Ponekad se Platonska akademija sastaje u
njegovom vrtu.
Mikelanelo je posmatrao svaku crtu lica roaka svoje majke. On ne ree nita
Kontesini o tom srodstvu.
Muziari poee da sviraju Corinto, komponovan po jednoj od Lorencovih
pesama. Dve sluge koje su stajale pored dizalica poee da dovlae hranu. Dok su
posluitelji prolazili izmeu gostiju s tekim srebrnim posluavnicima sa sveom
renom ribom, Mikelanelo se trgnu ugledavi jednog mladia u arenoj koulji
kako uzima jednu ribicu, prinosi je uvetu, zatim ustima, kao da joj govori, i malo
posle udara u pla. Sve oi bile su uperene u njega. Mikelanelo okrenu svoj
zaudeni pogled Kontesini.
- ako, dvorska luda. Smej se. Budi Firentinac."
- Zato plae, ako? - upita Lorenco.
- Moj se otac utopio pre nekoliko godina. Pitao sam ovu ribicu da li ga je negde
videla. Rekla mi je da je suvie mlada da bi ga gde srela, i predloila mi da upitam
one vee ribe koje vie o tom znaju.
Lorenco, zabavljen, ree: - Dajte aku neku veliku ribu, kako bi mogao da je pita.
Smeh je postajao sve glasniji, stranci za Lorencovim stolom, koji se nikad nisu
sreli i moda su poticali iz dijametralno suprotnih sredina, poee da razgovaraju s
ljudima oko sebe. Mikelanelo, koji nije poznavao prirodu ale, i koji se sablaznio
kad je video ludu za Lorencovim stolom, oseti kako mu se pogled pun
neodobravanja smekava. Kontesina ga je posmatrala.
- Zar ti ne voli da se smeje?
- Nisam vian tome. U mojoj kui se niko ne smeje.
- Ti si ono to moj francuski uitelj naziva un homme serieux". Ali i moj otac je
ozbiljan ovek, on samo veruje da smeh moe da bude koristan. Videe kad bude
iveo s nama neko vreme.
Zdela s ribom bila je maknuta, i on je bio posluen sa fritto misto. Mikelanelo je
bio suvie oaran posmatrajui Lorenca kako naizmenino razgovara sa tridesetetrdeset gostiju, da bi okusio jelo.
- Il Magnifico, da li on radi u toku celog obroka?
- On uiva u tim ljudima, galami, prii i ali. A ipak u isto vreme ima stotinu misli
u glavi, i kad ustane, sve je odlueno.

Posluitelji donee peene prasie na ranju s ruzmarinom u ustima. Il Cardiere,


jedan improvizator na liri, zabavljao je goste pevajui nedeljne novosti praene
satirinim primedbama u ritmu i stihovima sa kadencama.
Posle slatkia gosti su etali irokim predvorjem. Kontesina uhvati Mikelanela
ispod ruke.
- Zna li ti ta znai biti prijatelj? - upita ona.
- Granai je pokuao da me tome naui.
- Svi su prijatelji Mediima - ree ona mirno - ...i niko.
2
Sutradan ujutro on i Betoldo etali su po mirisnom vazduhu ranog prolea. Nebo
je bilo plavetno, a kamenje Firence vatreno zlatno dok je upijalo sunce. Iznad njih
na breuljcima Fijezole svaki empres, vila i manastir isticali su se na zelenosivoj
pozadini maslina i loze. Otili su do kraja vrta, do zbirke mermernih blokova. inilo
se kao da stoje u nekom starom groblju, iji su izvaljeni nadgrobni spomenici
izbledeli od sunca.
Bertoldo se okrene svom tieniku s bojaljivim izrazom u svetloplavim oima.
- Priznajem da nisam veliki klesar mermera. Ali s tobom u moda postati veliki
uitelj.
- Evo lepog komada mesa - uzviknu Mikelanelo neobuzdano.
Bertoldo se nasmeja na tu upotrebu klesarskog argona.
- Figura koju eli da klee mora tei niz kamen. Ide li u istom pravcu sa ilom,
znae po tome kako se kamen lomi kad ga udari. Da bi video kako ile teku, sipaj
vode na komad. Sitne crne pege, ak i u dobrom mermeru, jesu mrlje od gvoa.
Ponekad se mogu otklesati. Ako udari po gvozdenoj ici, osetie, jer je tvra od
mermera i tvoj e metal udariti u metal kamena.
- Zubi mi kripe kad samo pomislim.
- Kad god udari mermer dletom, ti drobi kristale. Zdrobljeni kristal je mrtav
kristal. Mrtvi kristali upropauju skulpturu. Mora nauiti da klee velike komade
a da ne polomi kristale.
- Kada?
- Kasnije.
Bertoldo mu je priao o vazdunim mehurima, mestima u mermeru koji
ispadaju ili se pretvaraju u upljine poto su izloeni vremenu. Oni se spolja ne
vide, i ovek se mora nauiti da zna kad ih ima iznutra. To je kao biranje jabuke, za
jabuku ovek moe rei da je zdrava jer je ispupena u zdravoj formi i prostoru, dok
se pokvarena jabuka ulegne, kao da ju je prostor pritisnuo.
- Mermer je kao ovek: mora znati sve to je u njemu pre nego pone. Ako u
tebi ima vazdunih mehura, onda ja gubim vreme.
Mikelanelo napravi jednu deju alu, ali Bertoldo ne obrati panju na nju, ve
poe po alat iz kuice.
- Ovde je ilo. To je alat za odvaljivanje komada. Ovde je ugnetto i scarpello. To
su alati za davanje oblika.

Bertoldo mu pokaza da ak i onda kad kida mermer da bi se oslobodio onoga to


ne eli mora ritmiki udarati kako bi dobio krune linije oko bloka. Nikad ne sme
dovriti jedan deo, ve mora raditi na svim delovima, da bi drao odnose u
ravnotei. Da li shvata?
- Razumeu poto me pustite slobodnog meu ove komade. Ja uim rukama, a
ne uima.
- Onda izbaci vosak! Onaj faun nije bio lo, ali ti si do svojih rezultata stigao
slepom intuicijom. Za vrste rezultate mora znati zato neto radi.
Skulptorska radionica napolju bila je kombinacija kovanice, stolarske radionice
i potkivanice. Tu su bile pri ruci grede, klinovi, drveni kozlii, testere, kosa dleta,
ekii, drvena dleta za popravku drki od ekia. Pod je bio cementiran da bi se
imalo vrsto uporite. Du kovanice stajale su gvozdene ipke koje su stigle iz
vedske, a koje je Granai kupio dan ranije kako bi Mikelanelo mogao napraviti za
sebe jednu celu garnituru od devet dleta.
Bertoldo mu ree da zapali vatru u kovanici, od kestenovog drveta dobija se
najbolji ugalj: ono daje tihu, jaku, jednolinu vatru.
- Ja ve znam kako se kale alatke za pietru serenu - ree Mikelanelo. - Nauili su
me Topolini.
Kad je vatra poela goreti, on dohvati meh, optoen toak s metalnim ploama
oko celog obima, da napravi dobru promaju.
- Basta - uzviknu Bertoldo. - Udari te gvozdene ipke jednu o drugu da vidi
zvone li kao zvonca.
ipke su bile od dobrog gvoa, sve osim jedne, koju su odbacili. Kad je vatra
bila dobro raspaljena, Mikelanelo se baci na pravljenje svoje prve garniture alatki.
Znao je da ovek koji sam ne pravi alatke ne pravi sam ni skulpture". Sati su
prolazili. Nisu prestali da rade ni za vreme ruka. Sumrak je padao kad je starca
obuzela slabost, a koa mu postala siva. Pao bi da ga Mikelanelo nije doekao na
ruke. Poneo ga je u paviljon, udei se kako je Bertoldo lak, laki od jedne ipke
vedske dragocene kovine. On neno poloi svog uitelja na stolicu.
- Kako sam vam mogao dopustiti da tako dugo radite? - promrmlja.
Malo boje preli se preko lomnih kostiju Bertoldovih obraza. - Nije dovoljno
rukovati mermerom, mora takoe imati gvoa u krvi.
Sutradan ujutro Mikelanelo ustade po mraku, polagano, da ne probudi
Bertolda, i poe usnulim ulicama da stigne u vrt u zoru. Znao je da prvi znaci sunca
otkrivaju istinu o mermeru. Pod tim snanim zracima mermer je bio gotovo
proziran, sve ile, greke, bile su nemilosrdno otkrivene. Kvalitet koji bi preiveo
najranije sunce bio bi besprekoran kad padne no.
Iao je od komada do komada lako udarajui ekiem. Solidni komadi odzvanjali
su kao zvono, a oni s grekom tupo i muklo. Na jednom malom komadu koji je dugo
bio izloen vremenu bila se stvorila crvena povrina. Sa ekiem i dletom on odbi
opnastu prevlaku da dobije istu mlenu supstancu koja se nalazila ispod nje. U
elji da sazna pravac ile, vrsto je drao eki i lomio istaknute okove.
Svidelo mu se ono to je video. On uze komad ugljena pa nacrta na mermeru
glavu i bradu jednog starca. Onda privue jednu klupu, zajae blok stisnuvi ga
nogama, uze eki i dleto. Njegovo se telo smiri uz dubok udisaj. Napetost je
iezavala sa svakim udarcem. Kamen ga je ispunjavao, davao mu telo, oseao je da

je zavren i potpun. Iz sata u sat ruke su mu postajale lake i jae. Te metalne alatke
odevale su ga u svoj vlastiti oklop. inile su ga snanim.
On pomisli: Kao to Toriani voli da osea puku u ruci, Sansovino plug, Rustii
otro krzno psa, a Bao enu, tako sam ja najsreniji kad imam komad mermera
izmeu nogu i eki i dleto u rukama."
Beli mermer bio je srce svemira, najistija materija koju je bog stvorio, ne samo
simbol boga ve njegova slika, nain kako je sam sebe manifestovao. Samo
boanska ruka mogla je stvoriti tako plemenitu lepotu.Mikelanelo oseti da je i sam
deo bele istoe pred sobom, oseti njegovu potpunost kao da je njegova vlastita.
Seti se Bertolda kako citira Donatela: Skulptura je umetnost koja, odstranjujui
sve to je nepotrebno od materijala na kojem radi, svodi ovaj na oblik koji je
umetnik zamislio u svom duhu."
Zar nije bilo isto tako istinito da vajar nikad ne bi mogao iznuditi nikakvu
zamisao iz mermera koja ve ne bi leala u njegovoj prirodi? Imao je utisak da
nikad ne bi nita ispalo ako ne bi odgovaralo osnovnoj prirodi kamena, pa ma kako
inae vajar to poteno zamislio. U tom smislu vajar nikad ne moe da bude potpuno
gospodar svoje sudbine, kao to moe slikar. Boja je tekua, i moe se saviti oko
uglova. Mermer je olienje vrstine. Vajar koji klee mermer morao je prihvatiti
strogu disciplinu udruivanja. Mermer i on bili su jedno. Razgovarali su meu
sobom. A za njega, oseanje mermera bilo je najvee uzbuenje. Nikakvo
zadovoljstvo ma kog drugog ula, ukusa, vida, sluha, mirisa, nije moglo ni izdaleka
da se uporedi s njim.
Bio je odstranio vanjsku koru. Sada je tonuo u masu, ulazio u nju u biblijskom
smislu. U tom inu stvaranja potreban je pritisak, prodiranje, udaranje i pulsiranje
sve dok se ne stigne do snanog klimaksa, do potpunog posedovanja. Nije to bio
samo ljubavni in, to je bio in ljubavi: venavanje njegovih vlastitih unutranjih
uzora s oblicima bitno svojstvenim mermeru, bila je to njiva na koju je on bacio
seme, stvorio ivo umetniko delo.
Bertoldo ue u radionicu, ugleda Mikelanela na radu i uzviknu: - Ne, ne. To ne
valja. Prestani! Tako kleu amateri.
Mikelanelo u glas koji je bio jai od lupe ekia, okrene se i u trenutku shvati
ko je, ali nije prestajao da radi svojim ugnettom.
- Mikelanelo! Poeo si s pogrenog kraja.
Mikelanelo ga nije uo. Bertoldo se okrenu da ne gleda uenika kako see
jednu brazdu kroz kamen kao da je ele od dunja. On odmahnu glavom u radosnom
oajanju.
- Mogao bih isto tako da pokuam spreiti Vezuv da izbacuje lavu.
3
Te veeri okupao se u kadi tople vode koja je bila spremljena za njega u maloj
sobi na kraju hodnika, obukao tamnoplavu koulju i pantalone i pratio Bertolda u
Lorencov studiolo na veeru. Bio je nervozan. ta e rei? Za Platonsku akademiju
prialo se da je intelektualno srce Evrope, univerzitet i tamparija, izvor literature i

centar za istraivanje sveta, koji je imao za cilj da Firencu pretvori u drugu Atinu.
Da je samo sluao Urbina kad mu je itao iz starih grkih rukopisa.
U pei je pucketala vatra, topla svetlost irila se od bronzanih svetiljki na
Lorencovom pisaem stolu, vladala je prijatna drugarska atmosfera. Sedam stolica
bilo je primaknuto uz niski sto. Police s knjigama, grki reljefi, okviri sa kamejama i
amajlijama davali su odaji ugodan i prisan ton.lanovi Platonske akademije primie
ga nezainteresovano, a zatim se vratie na diskusiju o komparativnoj vrednosti
medicine i astrologije kao nauke, pruajui Mikelanelu priliku da svrsta lica i
linosti etvorice naunika koji su uivali glas najistaknutijih mozgova Italije.
Marsilio Fiino, star pedeset sedam godina, osnovao je Platonsku akademiju za
Kozima, Lorencovog dedu. Bio je to sitan ovek, visok neto manje od pet stopa, i
mada je neprestano bio bolestan, kao pravi hipohondar, preveo je celog Platona.
Postao je ivi renik starih filozofija poto je preveo celokupnu egipatsku mudrost
pre no to je udno progutao dela svih mudraca aleksandrinaca, konfuijevaca,
zoroastrovaca. Kako ga je otac spremao za doktora, bio je upoznat i sa prirodnim
naukama. Pomogao je da se u Firenci osnuje tamparija knjiga. Njegova dela
privukla su panju naunika iz cele Evrope, koji su dolazili da sluaju njegova
predavanja. U njegovoj lepoj vili u Koreiju, koju je Mikeloco po Kozimovom
nareenju izgradio za njega, a koju su vodile njegove neakinje, zapalio je veni
plamen pred Platonovom statuom, koga je pokuavao da proglasi za sveca kao:
najdraeg uenika Hristovog". To je bio in krivoverja isto kao i izvrtanje istorije,
zbog ega ga Rim umalo nije iskljuio iz crkve. Njegove su ga neakinje zadirkivale:
- On zna recitovati sve Platonove dijaloge, ali nikad ne zapamti gde je stavio
papue.
Mikelanelo zatim obrati panju na Kristofora Landina, starca od oko ezdeset
est godina, uitelja Lorencovog oca, Pjera Oholog, i samog Lorenca, sjajnog pisca i
predavaa, koji je uio firentinske umove da se oslobode dogme i da na prirodu
primene pronalaske nauke. On je sluio kao poverljivi sekretar Sinjorije, imao je
iskustva u politici, a bio je voa Mediija kroz tri generacije. Bio je autoritet u
pitanjima o Danteu, i izdao je svoj komentar za Boansku komediju, u prvom
izdanju tampan u Firenci. Njegovo ivotno delo bilo je usredsreeno na italijanski
jezik, volgare, koji je on gotovo potpuno sam od jednog prezrenog dijalekta
preobrazio u priznati jezik, prevodei na njega Plinija, Horacija i Vergilija.
Bio je poznat u Firenci zbog svog revolucionarnog creda: Najdublja osnova za
delovanje je sigurna nadmo razmiljanja i znanja." U Lorencu je naao junaka
Platonove republike: Idealni vladalac jednog grada je naunik."
Na rubu tvrde kone stolice sedeo je Anelo Policijano, tridesetestogodinjak,
za koga su protivnici Mediija govorili da ga ovi dre uvek pri ruci zbog toga to u
poreenju s njim Lorenco izgleda privlaan. Ipak je bio priznat kao najfantastiniji
naunik: izdavao je dela na latinskom kad mu je bilo deset godina, pozvan u
firentinsku Compagnia di Dottina kad mu je bilo dvanaest godina da bi mu
predavali Fiino, Landino i grki naunici koje su u Firencu doveli Medii. Preveo je
prve Homerove knjige Ilijade kad mu je bilo esnaest godina i Lorenco ga je doveo u
palatu da bude uitelj njegovih sinova. Najruniji meu mukarcima, imao je tako
lucidan i blistav stil kao nijedan pesnik od Petrarke, njegove Stanze per la Giostra di
Giuliano, poema u jednoj knjizi, proslavljala je muenitvo ulijana de Mediija,
Lorencovog mlaeg brata, koga su ubili Paci, i postala uzor italijanske poezije.

Mikelanelov pogled pree na najmlaeg i najprivlanijeg iz te grupe,


dvadesetsedmogodinjeg Pika dela Mirandolu, koji je itao i pisao na dvadeset dva
jezika. Ostali lanovi grupe su ga zadirkivali govorei: - Jedini razlog zbog kojega
Piko ne zna dvadeset trei jezik jeste taj to ne moe da ga pronae. - Bio je poznat
kao veliki gospodin Italije", prijatan i iskren po prirodi, nimalo razmaen zbog
svoje meke zlatne kose, dubokih plavih oiju, svetle besprekorne koe i vitka stasa,
te su Firentinci za njega govorili lepi i ljubljeni". Njegove intelektualne sposobnosti
bile su jedinstvo znanja, njegova ambicija bila je da uskladi sve religije i filozofije od
poetka sveta i veka. Kao Liino, teio je da u svom duhu obuhvati sveukupno
ljudsko znanje. Do tada je bio proitao kineske filozofe na kineskom, arapske na
arapskom, hebrejske na hebrejskom, verujui da su svi jezici razumna podela
jednog univerzalnog jezika. Od svih Italijana najvie obdaren, ipak nije imao
neprijatelja, isto kao to runi Policijano nije mogao sebi da stvori prijatelja.
Vrata se otvorie. Ue Lorenco, epajui od napada kostobolje koja mu se stalno
vraala. On klimnu glavom ostalima i okrene se Mikelanelu.
- Ovo je sancta sanctorum: veina onoga to Firenca ui poeto je u ovoj sobi.
Kad smo mi u palati i kad si slobodan, uvek doi ovamo.
Lorenco pomeri jedan ukraen paravan i kucnu na dizalicu za jelo koja se
nalazila iza njega, po emu Mikelanelo zakljui da se studiolo nalazi tano ispod
trpezarije. On zau kako se posluavnik kree u oluku, i za nekoliko trenutaka
akademici su ve uzimali tanjire sa sirom, voem, hlebom, medom, orasima i
smestili ih na niski sto ispred sebe. U sobi nije bilo posluge, pie je bilo samo mleko.
Mada je razgovor bio lak, Mikelanelo opazi da su se akademici sastali da rade, a
posle veere od vina i dlaka na glavi odeblja".
Sto je bio raspremljen, tanjiri, ostaci voe i ljuske od oraha poslani dole
dizalicom. Odjednom razgovor postade ozbiljan. Sedei na niskoj stolici pored
Bertolda, Mikelanelo je sluao raspravu protiv Crkve, koju naunici u ovoj sobi
odavno vie nisu smatrali sinonimom za svoju veru. Firenca je naroito bila sedite
nezadovoljstva, jer su se Lorenco i veina njegovih graana slagali u tome da se
papa Siksto krio iza zavere Pacija, koja je dovela do ubistva ulijana i gotovo
smrtonosnog ranjavanja Lorenca. Papa je iskljuio iz crkve Firencu, zabranivi
svetenstvu da vri svoje dunosti. Firenca je zauzvrat ekskomunicirala papu,
izjavivi da su papini zahtevi za vlau bili zasnovani na apokrifima iz osmog veka,
kao to je Konstantinova povelja. Papa je u pokuaju da uniti Lorenca poslao u
Toskanu trupe koje su spalile i opljakale susedni grad Poibonsi...
Sa dolaskom Inoentija VIII, 1484. godine, izmeu Firence i Rima ponovo je
uspostavljen mir, ali kako je Mikelanelo uo svedoanstvo koje su ljudi oko stola
ukratko izneli, ispalo je da je velika veina toskanskog svetenstva postajala sve
nemoralnija, kako u linom ivotu tako i u obavljanju svetenikih dunosti. Jedini
izuzetak bio je red augustinaca u crkvi Santo Spirito, koji je iveo u besprekornoj
samodisciplini, pod priorom Bikjelinijem.
Piko dela Mirandola stavi laktove na niski sto, a bradu na sklopljene ruke.
- Mislim da bih mogao nai odgovor na nae dvoumljenje u pogledu Crkve: u
vidu jednog dominikanskog monaha iz Ferare. uo sam ga tamo kako dri
propoved. On potresa svodove katedrale svojim glasom.

Landino, kome je duga seda kosa padala niz potiljak, dok su mu na elo padali
uperci, nasloni se na sto tako da je Mikelanelo dobro video mreu sitnih bora
koje su mu okruivale oi.
- A je li glas jedino to taj monah ima?
- Naprotiv, Landino - odgovori Piko. - On je odlian poznavalac Biblije i svetog
Avgustina. On ak i jae od nas osea korupciju svetenstva.
Anelo Policijano, otrih crta lica i guste crne kose koja mu je u pramenovima
padala preko uiju da mu delom zakloni grubu kou na licu, okvasi svoju suvie
crvenu, istaknutu donju usnu.
- Mene uasava ne samo korupcija ve i neznanje.
Fiino, svetle koe, vesela, opaljiva iica i malog nosa i usta, povika ustro:
- Mnogo vremena je prolo otkako smo imali jednog naunika na firentinskoj
propovedaonici. Imamo samo fra Marijana i priora Bikjelinija.
- irolamo Savanarola je godine proveo u uenju - uveravao ih je Piko - Platona i
Aristotela, kao i crkvenih doktrina.
- Za im on tei? - upita Lorenco.
- Da oisti crkvu.
- Ni za im vie? A ta je sa moi?
- Samo za moi u njemu samom.
- Kad bi taj monah radio s nama... - predloi Lorenco.
- Neka Vaa ekselencija zatrai njegov premetaj od lombardijskih otaca.
- Pobrinuu se za to.
Poto je predmet razgovora bio zavren, najstariji, Landino, i najmlai, Piko,
obratie sada panju na Mikelanela. Landino ga upita je li itao ta je Plinije
napisao o poznatoj grkoj statui Laokona.
- Ne poznajem Plinija.
- Onda u ti proitati.
On uze knjigu sa police, brzo prelista i poe da ita priu o kipu u palati cara
Tita, jednom delu koje se moe smatrati kao bolje od ma kog drugog dela slikarske
ili vajarske umetnosti. Isklesano je iz jednog komada, i glavna figura i deca, i zmija s
njenim divnim savijucima".
Policijano nastavi s Lukijanovim opisom Knidske Venere, koja je prikazivala
Veneru kako stoji pred Parisom kad joj je dodelio nagradu za lepotu. Zatim se Piko
seti statue od pentelejskog mermera na Ksenofontovom grobu.
- Mikelanelo e eleti da proita Pausanija u originalu - ree Piko. - Doneu ti
svoj primerak.
- Ja ne itam grki - ree Mikelanelo pomalo postien.
- Ja u te uiti.
- Ja nemam dara za jezike.
- Svejedno - upade Policijano. - Za godinu dana ti e pisati sonete na latinskom i
grkom.
U sebi, Mikelanelo promrmlja: Dozvolite da sumnjam." Ali bilo bi neutivo
ubiti oduevljenje tih novih prijatelja koji su se sada meu sobom prepirali iz kojih
knjiga treba da ga poduavaju.
- ...Iz Homera. Za grki je on najistiji.
- Aristofan je zabavniji. Da se smeje dok ui...

Laknulo mu je kad je grupa odvratila panju od njega. Najvanija ideja koju je


pokupio iz brzog, uenog razgovora bila je ta da religija i nauka mogu postojati
jedna pored druge obogaujui jedna drugu. Grka i Rim pre poetka hrianstva
izgradili su sjajnu umetnost, humanistike i prirodne nauke i filozofiju. Onda je za
hiljadu godina sva ta mudrost i lepota bila smrvljena proglaena za prokletstvo,
pokopana u tami.
Sada je ta mala grupa ljudi, senzualni Policijano, zborani Landino, mali Fiino,
zlatokosi Piko dela Mirandola tih nekoliko slabanih ljudi koje je vodio i pomagao
Lorenco de Medii pokuavala da stvori novi intelekt pod zastavom jedne rei koju
Mikelanelo nikad ranije nije uo:
Humanizam.
ta to znai?
Kako su asovi prolazili, on primeti da je zainteresovan, i to toliko da je, kad je
Bertoldo dao znak da odlazi i tiho se iunjao, i dalje ostao. I dok je svaki od
platoniara iznosio svoje misli, on polagano uhvati smisao onoga to su oni hteli da
kau.
Vraamo svet oveku, a oveka njemu samom. ovek vie nee biti divlji, ve
plemenit. Neemo mu unititi duh da bi dobio besmrtnu duu. Bez slobodnog, ivog
i stvaralakog duha ovek nije nita drugo do ivotinja, bez trunke due. Mi
vraamo oveku njegove umetnosti, knjievnost, nauku, nezavisnost, da bi mislio i
oseao kao pojedinac, a ne da bude vezan za dogmu kao rob i da trune u okovima.
Na kraju veeri, kad se vratio u svoju sobu i zatekao Bertolda jo budnog, izlete mu
iz usta:
- Oni ine da se oseam glupim.
- To su najbolji umovi Evrope. Mogu ti dati herojske teme da o njima razmilja.
- Zatim, da bi uteio umornog mladia, dodade: - Ali oni ne znaju klesati mermer, a
to je isto tako reit jezik kao i svaki drugi.
Sledeeg jutra stigao je rano u vrt. Toriani ga potrai u kuici za alat, gde je bio
smestio svog bradatog starca na kome se vebao.
- Gorim od radoznalosti - povika Toriani. - Priaj mi o ivotu u palati.
Mikelanelo ispria svom prijatelju o sobi u kojoj je boravio zajedno sa
Bertoldom, o tome kako tumara po dugakim hodnicima, i kako sme da rukuje
umetnikim blagom, o gostima na nedeljnom ruku i uzbudljivoj veeri u
Lorencovom studiolu s platoniarima. Torianija su zanimale samo linosti.
- Kako izgledaju Policijano i Piko dela Mirandola?
- Pa, Policijano je ruan dok ne pone govoriti, a onda ga rei uine lepim. Piko
dela Mirandola je najlepi mukarac koga sam video, i sjajan.
- Veoma si impresioniran utiscima - ree zajedljivo Toriani. - Novi par sjajnih
modrih oiju, duga valovita zlatna kosa, i tebi oi iskau iz duplji.
- Ali, Toriani, zamisli da ovek zna itati i pisati na dvadeset dva jezika! Dok se
mi jedva znamo izraavati na jednom.
- Govori sam za sebe - odgovori Toriani. - Ja sam vaspitan kao plemi i mogu da
diskutujem s najboljima. Nisam ja kriv to si ti neuk.
Mikelanelo shvati da je njegov prijatelj postao svadljiv.
- Ja nisam hteo tebe kritikovati, Toriani.
- Jedna no u palati Medii, i ve ti cela Firenca izgleda neuka.
- Ja sam samo...

- ...samo si se hvalisao svojim novim prijateljima - prekine ga Toriani ljudima


koji su toliko privlaniji i inteligentniji od tvojih starih, aljkavih prijatelja, s kojima
si bio zatvoren izmeu ovih vrtnih zidova.
- Ja tako neto nisam mislio. Zato govori takve stvari?
Ali se Toriani okrenuo.
Mikelanelo uzdahnu i vrati se svom mermeru.
4
Na Cvetnu nedelju bio je topao proleni dan. Na umivaoniku Mikelanelo nae
tri zlatna florina, za koje je Bertoldo rekao da e mu ih svake nedelje ostaviti
Lorencov sekretar, ser Pjero da Bibijena.
Nije se mogao odupreti iskuenju da se pokae svojoj porodici. Na krevet stavi
opet drugo odelo, belu bluzu izvezenu groem i liem, kratak irok kaput sa
irokim rukavima koji se napred zakopavao srebrnim dugmadima, i tamnocrvene
arape. Osmehnu se sam sebi zamislivi izraz Granaijevog lica kad se budu sreli na
Pjaci San Marko da pou zajedno kui.
Rustii ga je zapanjeno gledao dok je iao stazom i kad stie dovoljno blizu,
iskrivi lice:
- Ja sam prost. - Zatim ljutito: - Rairi rep.
-Rep?
- Svi pauni imaju aren rep.
- Pa, Rustii - zakuka on - zar ba nijedanput ne smem da obuem to odelo?
- Zar ne smem nositi ovaj nakit ba nijedanput? Zar ne smem piti ovo retko vino
ba nijedanput? Nareivati ovoj posluzi ba nijedanput? Protraiti neki zlatnik ba
nijedanput? Spavati s lepom devojkom ba nijedanput?...
- Sva telesna iskuenja u jednom sonetu. Istina, Rustii, ini mi se kao da sam
obuen u odelo za neku pompeznu paradu. Ali voleo bih da ostavim utisak na svoju
porodicu.
- Via via - proguna Rustii. - Odlazi.
Toriani je dolazio stazom kooperei se, u ogrtau vatrene boje i crnom eiru
od baruna na kome je lepralo pero narandaste boje. On stade pred
Mikelanelom.
- Hou da razgovaram s tobom, nasamo.
Toriani ga zgrabi za ruku. Mikelanelo se trgne.
- Zato nasamo? Mi nemamo tajni.
- Mi smo se poveravali jedan drugom. Dok se nisi preselio u palatu i dok nisi
postao vaan.
Nije se moglo pogreiti u pogledu prirode oseaja koji se krio iza Torianijevog
izliva. Mikelanelo progovori blago, nadajui se da e ga smiriti.
- Ali ti ivi u svojoj vlastitoj palati, Toriani.
- Da, i meni nije potrebno da se sluim sitnim podvalama kao to je izbijanje
zuba faunu da bih se dodvorio Mediima.
- Ti kao da si ljubomoran.
- Na ta? Na jednog nesnosnog umiljenog neznalicu?

- Zato umiljenog neznalicu? Kakve to ima veze?


- Zbog toga to ti nita ne zna o srei ili drugarstvu.
- Ja nisam nikad bio sreniji.
- Da, zato to crta linije ugljenom svojim odvratnim rukama.
- Ali dobre linije - uzvrati Mikelanelo, ne uzimajui za ozbiljno Torianija.
Toriani pocrvene.
- Da li time hoe rei da moje nisu dobre?
- Zato ti uvek okree razgovor na sebe? Ti nisi sredite svemira.
- Za sebe jesam. A bio sam i za tebe, dok ti glava nije porasla.
Mikelanelo ga pogleda u udu.
- Ti nikad nisi bio sredite mog svemira.
- Onda si me prevario. Ti se ulaguje za porudbine mnogo vremena unapred.
Sunce se sledi na Mikelanelovom licu. On se okrene i potra to je bre mogao
iz vrta niz Ulicu kovaa titova.
Stolar i trgovac koji su sedeli na suncu pred svojim radnjama podigoe s
potovanjem kape, inae, njegovo novo odelo kod kue nije imalo vie uspeha nego
to ga je imalo kod Rustiija. Otac mu se oseao uvreenim, kao da je finoa na neki
nain bila za njega ponienje.
Mikelanelo uze tri zlatnika iz kesice za pojasom i stavi ih na Lodovikov pisai
sto. Lodoviko se zagleda u njih bez ijedne primedbe, ali ga njegova maeha
Lukrecija poljubi srena u oba obraza, oiju sjajnih od uzbuenja.
- Sada mi reci! Kakav sos stavljaju oni na pastu?
Mikelanelo je lupao glavu, u elji da zadovolji.
- Ne mogu da se setim.
- A meso? Stavljaju li kuvari u palati indijski gorki koren. A ta je s njihovim
poznatim ribama kuvanim s bananama i orasima?
- Oprosti mi, madre mia, ne znam.
Ona oajniki odmahnu glavom.
- Zar se ne sea ta si vakao? Onda se sprijatelji s kuvarima. Napii recepte
meni za ljubav.
Sada je cela porodica bila okupljena u Lodovikovoj sobi, kombinaciji kancelarije
i dnevne sobe. Njegova baka je bila srena jer se on upoznao s velikim ljudima
Firence, njegov brat ovansimone se zanimao za zabave. Njegova strina i stric bili
su radosni zbog zlatnika koje je doneo kui. Buonaroto je eleo da sazna neto o
poslovnom dogovoru, hoe li primati tri zlatnika svake sedmice? Uzima li se novac
za kamen i materijal od njegove plate?
Njegov otac zatrai da ga sasluaju.
- Kako Medii postupaju s tobom? Il Magnifico?
- Dobro.
- A Pjero?
- On je ohol, takva mu je priroda.
- A ovani, budui kardinal?
- On sa svima postupa jednako. Kao da svaki put oveka vidi prvi put.
- A ulijano?
Mikelanelo se osmehnu. - Cela ga palata voli.
Lodoviko razmisli za trenutak, a onda izjavi:

- Pjerov stav e pretegnuti: ti si u palati kao skroman radnik. - On baci pogled na


tri zlatnika koja su se sijala na stolu. - ta je to? Poklon? Plata?
- Dobijau tri florina svake nedelje.
- ta su rekli kad su poslali novac?
- Bio je na mom umivaoniku. Kad sam pitao Bertolda, on mi je rekao da mi je ta
svota odreena svake sedmice.
Njegov stric Franesko nije mogao suzdrati radost.
- Odlino. Ako stalno budemo dobijali toliko, moemo unajmiti
duan.Mikelanelo, ti e biti ortak, ti e deliti dobitke...
- Zamisli - upade njegova strina Kasandra s novoroenim potovanjem - da e
Mikelanelo biti taj koji e nas vratiti trgovini.
- Ne! - Bejae to Lodoviko, tamnocrvenog lica. - Mi nismo srameljiva sirotinja.
- Ali ti zlatnici su dati Mikelanelu kao lanu porodice Medii - odgovori njegova
mlada ena.
- Hm! - frknu Lodoviko. - ta njega ini Mediijem? Ta tri zlatnika?
- To nije milostinja. - Mikelanelo bejae ogoren. - Ja radim od zore do mraka.
- Jesi li ti zakonski postao uenik? Jesam li ja potpisao ugovor u cehu? - On se
okrene svom bratu Franesku. - Poklon je hir. Naredne sedmice moda nee dobiti
nita.
Mikelanelo pomisli da e mu otac tresnuti novac u glavu. On je samo mislio da
donese kui svoju zaradu kao posluan sin... moda da se malo pohvali. Ali tri
zlatnika bila su vie no to bi Lodoviko mogao da zaradi za mesec dana u
carinarnici.
Mikelanelo shvati da je bio bezobziran, jer sada, oborivi glavu na grudi,
Lodoviko primeti: - Pomislite koliko li miliona zlatnika imaju Medii kad jednom
petnaestogodinjem ueniku daju tri zlatnika sedmino. - Zatim, brzim pokretom
ruke, on ih zbrisa u donju ladicu pisaeg stola.
Lukrecija ugrabi trenutak da ih odvue za sto. Posle ruka porodica se okupila u
dnevnoj sobi. Lionardo, utljiv u toku ranije rasprave, stade pred Mikelanela i
izjavi papskim glasom:
- Umetnost je porok.
- Umetnost! Porok! - Mikelanelo zapanjeno pogleda svog brata. - Kako... zato?
- Zbog toga to je to ugaanje svojim sklonostima, koncentrisanje na svoju
vlastitu udnju za stvaranjem umesto na razmiljanje o lepotama koje je bog
stvorio.
- Ali, Lionardo, nae su crkve prekrivene umetnou.
- Nas je avo odvukao na stranputicu. Crkva nije vaar, ljudi treba da idu da se
mole bogu na kolenima, a ne da gledaju igre naslikane po zidovima.
- Onda u tvom svetu nema mesta za vajara?
Lionardo sklopi ruke i pobono podie oi prema nebu.
- Moj svet je budui svet, gde emo sedeti s desne strane Bogu.
Ustavi sa stolice, Lodoviko uzviknu: - Sada imam dva fanatika na vratu.
On ode da prilegne, a za njim cela porodica. Jedino Mona Alesandra ostade da
utke sedi u jednom uglu. Mikelanelo poeli da ode, oseao se umornim. Celi dan
bio je jedno razoaranje.

Lionardo ne htede da ga pusti. On krene u frontalni napad na Lorenca i


Platonsku akademiju kao akademiju pagana, bezbonika, neprijatelja crkve,
antihrista.
- Ja ti garantujem, Lionardo - poe Mikelanelo pomirljivo - da nisam uo
nikakvo svetogrde niti neukazivanje potovanja, barem ne prema samoj religiji.
Lorenco je reformator samo za zloupotrebe, on eli oistiti crkvu.
- Oistiti! Re koju nevernici upotrebljavaju kad je misle unititi. Napad na crkvu
je napad na hrianstvo.
Obuzet silnim besom, Lionardo sad optui Lorenca de Mediija da je razuzdani
bludnik, i da uvee izlazi iz palate da bi sa svojim drugarima otiao na konju da
provede no u banenju i zavoenju mladih ena.
- O tim optubama ja nita ne znam - ree mirno Mikelanelo. - Ali on je udovac.
Zar on ne sme da voli?
- On je bio ljubavnik i pre smrti svoje ene. To svi znaju. Njegova mu je pouda
ve iscrpela telo.
Mikelanelo se upita kako li je njegov brat saznao te stvari. On nije Lorenca
smatrao svecem, uo ga je kako je rekao Landinu smejui se: - Ja ne greim iz
pokvarenosti, ve nekako nekim delom svoje prirode koja voli uivanje - i seti se
Lorencovog odgovora Fiinu: - Ne alim nipoto to volim ulna uivanja, jer je
ljubav za slikarstvo, skulpturu i literaturu takoe ulna po svojoj prirodi.
- Njemu se inilo da je sve to privatna stvar jednog krepkog, snanog oveka.
- Samo ulizica kao to si ti ne vidi da je Lorenco tiranin - nastavi Lionardo.
Mikelanelo pomisli: To je ve drugi put danas da me nazivaju ulizicom!" On se
oseti jo nesrenijim. inilo mu se da mu je odelo usko i smeno.
- On je unitio slobodu Firence - povika Lionardo. - On ugaa narodu. Daje im
hleba i igara... I jedini je razlog zato nije uzeo krunu i postao kralj u tome to je
previe podmukao, voli da radi iza kulisa i kontrolie svaki pokret, dok su Toskanci
svedeni na pione...
Pre no to je Mikelanelu polo za rukom da odgovori, Mona Alesandra ree: Da, Lionardo, on nas je ublaio. Odrao nas je po strani od graanskog rata!
Godinama smo mi unitavali jedni druge, porodice se dizale protiv porodica,
komije protiv komija, a krv je tekla ulicama. Sada smo sjedinjeni. Jedino Medii
mogu nas spreiti da ne dohvatimo jedni druge za guu.
Lionardo nije hteo odgovoriti svojoj baki.
- Mikelanelo, elim jednu poslednju re sa tobom.
Mikelanelo pogleda brata pravo u oi preko tekog stola od mahagonija. Nikad
nije mogao razgovarati s tim udnovatim mladiem niti se oseao prijatno s njim u
drutvu.
- Ovo je moj oprotaj s tobom. Ostavljam noas ovu kuu da se pridruim
irolamu Savonaroli u San Marku.
- Pa zar je Savonarola stigao? Lorenco ga je pozvao. Bio sam u studiolu kad je to
predloio Piko dela Mirandola, i Lorenco je pristao da pie u Lombardiju.
- Mediejska la! Zato bi ga Lorenco zvao, kad je Savonarolina namera da uniti
Mediije? Ja odlazim iz ove kue kao to je Savonarola otiao od svoje porodice u
Ferari, samo s jednom kouljom na leima. Zauvek. Moliu se za tebe kleei na
podu elije dok na mojim kolenima ne bude vie koe i dok mi ne potee krv. Moda
e se tom krvlju iskupiti.

Mikelanelo je dobro video iz Lionardovih usplamtehh oiju da ne vredi


odgovarati. On odmahnu glavom u prividnom oajanju, pomislivi: Otac ima pravo.
Kako je ta zdrava i pametna porodica Buonaroti, koja se bavila menjanjem novca i
koja je dve stotine godina davala samo ljude od reda, izrodila dva fanatika u jednoj
generaciji?"
On promrmlja Lionardu: - Neemo biti suvie daleko, svega nekoliko stotina
stopa preko Pjace San Marko. Ako se nagne kroz prozor svoje elije, ue me kako
kleem u vrtu.
5
Naredne nedelje, kad je ponovo naao tri zlatnika na umivaoniku, on odlui da
ih ne nosi kui. Poe da potrai Kontesinu i pronae je u njezinoj biblioteci.
Moram kupiti jedan poklon.
- Za jednu damu?
- Za jednu enu.
- Moda dragulje?
- Ne - odgovori on sumorno. - Ona je majka mojih prijatelja klesara.
- Kako bi bilo platneni stolnjak izvezen rupicama?
- Imaju stolnjak.
- Ima li ona mnogo haljina?
- Ima jednu u kojoj se venala.
- Onda jednu crnu haljinu za misu?
- Odlino.
- Kako je velika?
Izgledao je zbunjen.
- Nacrtaj mi njenu sliku.
On se osmehnu. - S perom sve znam: ak i proporcije jedne ene.
- Zamoliu dadilju da me odvede u trgovinu da kupim crnu vunenu tkaninu.
Moja sarta e je skrojiti tako da odgovara tvom crteu.
- Ljubazni ste, Kontesina.
Nije elela zahvalnost. - To nije nita.
Mikelanelo se uputi na Pjacu Santo Spirito i nakupova poklone za ostale
lanove porodice Topolino, zatim udesi s jednim slugom u prizemlju palate da
pozajmi konja i sedlo. U nedelju ujutro, poto je prisustvovao misi u kapeli palate,
on spremi torbu i poe u Setinjano, pod toplim suncem koje mu je grejalo
nepokrivenu glavu. Najpre pomisli da obue staro odelo,kako Topolini ne bi
pomislili da se pravi vaan, ali brzo shvati da bi to bilo afektiranje. Osim toga, voleo
je sebe u tamnoplavoj koulji i pantalonama koje je ve nosio.
Porodica Topolino je sedela na terasi koja je bila okrenuta prema dolini i
Buonarotijevoj kui na grebenu preko puta, uivajui u svom nedeljnom satu
besposlice posle povratka s mise u maloj seoskoj crkvi. Bili su toliko iznenaeni kad
su ga ugledali kako dolazi cestom na srebrnastosivom konju, u srebrnom sedlu, da
zaboravie rei zdravo. I Mikelanelo je utao. Sie s konja, zaveza ga za drvo, skine

torbu i istrese je na grubu plou stola. Posle jednog trenutka utnje otac zapita
kakvi su to paketi. Mikelanelo odgovori:
- Pokloni.
- Pokloni? - Otac pogleda redom sva tri sina, jer osim deci, Toskanci nikome ne
daju poklone. - Jesi li ti zakasnio za poslednju Befanu, ili si poranio za sledeu?
- Jedno i drugo. etiri godine sam jeo va hleb i pio vae vino.
Otac odgovori grubo: - Klesao si kamen za orbu koju si jeo.
- Svoj prvi novac odneo sam kui, Buonarotijevima. Topolinima donosim drugi.
- Ima li porudbine? - uzviknu deda.
- Ne. Svake nedelje Lorenco mi daje deparac.
Topolini se pogledae.
- Deparac? - upita otac. - Hoe da kae platu?
- Ja ne primam platu.
- Oh, to je, znai, novac za izdravanje: za stan i hranu?
- Ja ne plaam za stan i hranu.
- Je li to novac za nabavke? Za calze, ili za mermer?
- Sve to dobijam.
- Pa za ta ti je onda novac?
- Da potroim za ono to mi padne na pamet.
- Ako ima hranu, krevet, mermer, ta bi ti jo palo na pamet?
- Zadovoljstvo.
- Zadovoljstvo? - lanovi porodice prevrtali su tu re po jezicima kao neko novo
voe.
- Kakava zadovoljstva?
Mikelanelo se zamisli.
- Pa, kockanje, na primer.
- Kocka li se?
- Ne.
- ta jo?
Posle jednog trenutka: - Da se brijem na sajmu.
- Ima li bradu?
- Jo ne. Ali mogao bih staviti ulje na kosu kao Toriani.
- eli li stavljati ulje na kosu?
- Ne elim.
- Onda to nije zadovoljstvo. ta drugo?
On, u oajanju: - Pa, ene koje nose kukuljice sa zvoncetom na glavi kad izau
subotom popodne.
- eli li te ene?
- Posluio sam se time kao ilustracijom. Mogao bih kupiti svee da ih zapalim
pred Devicom.
- To je dunost.
- Popiti au vina nedeljom po podne.
- To je obiaj. On prie stolu.
- Doneti stvari prijateljima.
Polagano usred duboke tiine, on poe deliti poklone.
- Za mia madre, za misu. Za Bruna, koni pojas sa srebrnom kopom. Za ilberta,
uta koulja i arape. Za nonna vuneni al oko vrata za zimu. Za oca Topolina,

visoke izme kad radi u Majanu. Enriko, ti si rekao da bi rado imao zlatan prsten
kad odraste. Eccolo.
Dugo su ga gledali, nemi. Majka poe u kuu da obue haljinu, otac navue
izme, Bruno stavi pojas oko struka, ilberto obue novu koulju, deda je stajao
umotavajui i odmotavajui al oko vrata. Enriko se pope na konja, da bi bolje
mogao sam da posmatra prsten.
Zatim progovori otac.
- Svi ovi pokloni... to su pokloni od deparca?
- Svi.
- A Lorenco, on ti daje novac da nama kupi poklone.
- Da.
- On je zaista Velianstveni.
Mikelanelo primeti jo jedan paket na stolu. Zbunjen, otvori ga i izvue
platneni stolnjak. Seti se Kontesine kako kae: Kako bi bilo jedan platneni
stolnjak?" Kontesina je stavila taj poklon u torbu kao svoj prilog. Obrazi mu se
zarumenee. Dio mio! Kako to da objasni? On tutnu stolnjak u ruke majke Topolino.
- Ovo je poklon Kontesine de Medii. Za tebe.
Topolini se zapanjie.
- Kontesina de Medii? Zato bi nam ona poslala stolnjak? Zar ona zna da mi
postojimo?
- Da. Zna. Priao sam joj o vama. Njena sarta ti je napravila haljinu.
Nonno se prekrsti. - To je udo.
Mikelanelo pomisli: Amin. Tako je."
6
Svaki od etvorice lanova Platonske akademije imao je vilu u okolini Firence.
Dolazili su u grad po nekoliko puta nedeljno da predaju i da rade s Lorencom u
studiolu. inilo se da Lorenco eli da Mikelanelo iskoristi svaku takvu priliku, i
tako je on verno prisustvovao sastancima.
Platoniari su pokuali da ga zainteresuju za latinski i grki. Pravili su tablice da
mu pokau kako je krasnopis tih jezika crte slian u sutini njegovim crteima
figura. On je odneo njihove rukopise i uputstva u sobu i razmiljao nad njima
satima... ali je malo nauio.
- Nita se ne hvata za mene! - poali se Bertoldu.
Uporni, akademiari su savetovali da ita naglas poeziju na narodnom jeziku:
Dantea, Petrartku, Horacija, Vergilija. To mu je inilo zadovoljstvo, naroito u
diskusijama koje su sledile poto je proitao Boansku komediju, uz tumaenje
njene filozofije. Platoniari su mu estitali na njegovoj sve istijoj dikciji, a onda su
doveli Dirolama Benivijenija, koga su opisali kao najvatrenijeg pristalicu poezije na
narodnom jeziku", da naui Mikelanela da i sam pie stihove. Kad se on usprotivio
tvrdei da eli da postane vajar a ne pesnik, Piko ree:
- Graa jednog soneta je isto tako stroga disciplina kao graa jednog
mermernog reljefa. Kad te Benivijeni ui da pie sonete, on veba tvoj um u

pravilima logike i kompozicije misli. Ti se jednostavno mora posluiti njegovim


talentom.
Landino je uveravao: - Mi i ne elimo da pokuamo oslabiti tvoju klesarsku ruku
zamenjujui eki i dleto perom i mastilom!
Policijano doda: - Ne sme prestati da ui poeziju. Mora nastaviti glasno da
ita. Da ovek bude potpun umetnik, nije dovoljno da bude samo slikar, vajar ili
arhitekt. ovek mora biti i pesnik ako eli da se potpuno izraava.
- Ja to radim tako bedno - alio se Mikelanelo Benivijeniju jedne veeri kad je
pokuao da napravi stihove koji se skandiraju. - Kako moete itati moje nezgrapne
pokuaje?
Benivijeni, koji je bio i obdaren muziar, nasmeja se na Mikelanelovo oajanje,
i otpeva jednu veselu pesmicu koju je sam komponovao, a zatim odgovori: - Moji
prvi pokuaji nisu bili bolji, pre su bili loiji. Ti e misliti da si slab pesnik sve do
onoga dana kad ti doe potreba da neto izrazi, a onda e imati pesniki alat u
rukama, metar i rimu, isto kao to ti eki i dleto stoje na tezgi.
U dane verskih praznika, kad je Lorenco zatvarao vrt, Mikelanelo bi odjahao u
Landinovu vilu na vrhu Kasentina, koju mu je poklonila firentinska republika za
njegove komentare uz Dantea, do Fiinijeve vile na Kareu, zamka sa tvravskim
zidovima i pokrivenim galerijama, do Pikove vile Hrast" ili Policijanove
vileDijane", obe na padinama Fijezole. U vilu Dijani" oni bi se smestili u vrtnom
paviljonu koji je podseao na paviljon u kome su linosti iz Bokaovog Dekamerona
ispredale svoje prie, i sluali su Policijana kako ita svoju novu pesmu:
Doi gde trava je zelena,
I zeleno postaje drvee.
Ne plai se, lepa devojice,
Svi momci su puni enje.
ivotinje i ptice gore
Od ljubavi u mesecu maju.
Mladost je loman dragulj
Trava ponovo zeleni,
Starost ne zna za obnovu,
Lepotice, ne budite okrutne
Na vae ljubavi u mesecu maju.
Jedna ideja poela je da se stvara u glavi Mikelanela: i on e jednog dana imati
kuu kao to je vila Dijana", sa vajarskom radionicom i godinjom stipendijom od
Lorenca, koja e mu omoguiti da kupuje mermer iz Karare, od koga e klesati
velike statue. Zar ima razloga da ne bi i s njim tako postupali? Nije se urio, ali kad
mu Lorenco jednom bude poklonio vilu, on bi voleo da to bude u Setinjanu, meu
klesarima.
Dani i sedmice su prolazili u crtanju sa ivih modela, u prenoenju figura u glinu,
u vebanju na komadima kamena da bi isklesao lanak na nozi, pokret bedra, okret
glave na vratu, uei kako da izbegne udarac kad mu se polomi vrh gvoa za
buenje i u prouavanju tehnike Lorencovih grkih vajarskih dela.

Lorenco je takoe podsticao njegovo obrazovanje. Jedne nedelje izjutra on


zamoli Mikelanela da prati porodicu Medii u crkvu San Galo, gde e uti fra
Marijana, u iji je manastir Lorenco iao kad je eleo da ozbiljno raspravlja o
teologiji. - Fra Marijano je moj ideal - ree Lorenco - on poseduje ljubaznost pored
ozbiljnosti, eleganciju pored asketizma, i liberalnu religiju prosveenog zdravog
razuma. ue.
Fra Marijano je propovedao blagim glasom, punim harmoninih preliva, i
ivahnim reima. Odao je ast hrianstvu zato to slii platonizmu, citirao je Grke,
recitovao latinske pesnike s uglaenom reitou. Mikelanelo je bio opinjen.
Nikad pre nije uo ovakvog svetenika. Kad je fra Marijano menjao boju svoga
glasa, on je bio oaran, kad je fra Marijano razvijao svoje dokaze, on je bio uveren,
kad bi fra Marijano ilustrovao svoje rei nekom smenom anegdotom, on se
smekao, kad je svetenik vrio pritisak na vernike ozbiljnim istinama, on je
poputao pred njihovom snagom.
Lorencu je rekao: - Sada bolje razumem ta Akademija podrazumeva pod
modernom religijom.
Jedan od Pjerovih sluga kucnu na vrata njegovih odaja i ue.
- Njegova ekselencija Pjero de Medii nareuje Mikelanelu Buonarotiju da se
javi u predvorju Njegove ekselencije u etiri sata, pre zalaska sunca.
Mikelanelo pomisli: Kako je drugaiji od svoga oca, koji pita da li bi mi inilo
zadovoljstvo da mu se prikljuim." Sluzi utivo odgovori: - Obavestite Njegovu
ekselenciju da u se javiti.
Imao je dovoljno vremena da posedi u okrugloj drvenoj kadi na kraju hodnika, s
kolenima zgrenim pod bradom, i da se pita ta li to eli od njega prestolonaslednik
dinastije Medii, koji ga nikad nije udostojio neim vie od slubenog naklona. Neki
instinkt mu je govorio da je njegovo kaipersko odelo, koje se sastojalo od izvezene
koulje i ljubiastog ogrtaa, ba ono to e Pjero pohvaliti.
Pjerove odaje nalazile su se na prvom spratu palate, okrenute prema otvorenoj
loi na uglu Via de Gori i Via Larga. Zbog Pjerove hladnoe Mikelanelo nikad nije
bio u tom krilu palate, ak ni da vidi umetnika dela o kojima je sluao rasprave.
Sada su mu se noge vukle hodnikom koji je vodio u Pjerove odaje, jer je tu na zidu
bila jedna sjajna slika Fra Anelika i neni mermerni reljef od Deziderija da
Setinjana.
Sluga je ekao ispred Pjerovog predsoblja. On uvede Mikelanela. Madona
Alfonsina, Pjerova ena, u sivom damastu izvezenom draguljima, sedela je
nepomino na visokom purpurnom naslonjau. Prekrivajui zid iza nje, nalazila se
jedna tapiserija s liem i cveem, a na zidu s njene leve strane njen veliki portret
naslikan uljanim bojama na kome su joj obrazi bili bledi kao alabaster. Pjero se
pravio da ne uje da Mikelanelo ulazi. Stajao je na arenom persijskom ilimu
okrenut leima gostu i posmatrao tabernakul od kosti sa staklenim panelima, na
kojima su bile naslikane prie o Hristu.
Alfonsina zapovedniki odmeri Mikelanela, ne dajui drugog znaka da ga je
prepoznala osim to je frknula kroz nos, kako je to uvek radila, kao da Firenca i
Firentinci loe miriu. Od samog poetka nije se ni najmanje trudila da sakrije
prezir prema Firentincima. Toskance, koji su vekovima mrzeli Rim i sve to je
rimsko, ovo je dovodilo do besa. A Pjeru de Mediiju, koji je bio polovinom Orsini

po nasleu, sada je drugu polovinu toga naslea oteo ovaj drugi lan porodice
Orsini.
Pjero se okrene. Crna gusta kosa sputala mu se u talasima niz ramena, a lice mu
je bilo lepo, uprkos kosom zarezu na bradi. Bez formalnog pozdrava on objavi:
- Obavetavamo te, Mikelanelo Buonaroti, da elimo portret Alfonsine
napravljen u mermeru.
- Hvala vam, ekselencijo - odgovori Mikelanelo - ali ja ne kleem portrete.
- Zato ne?
Mikelanelo pokua objasniti da njegov cilj nije da stvori bilo koju osobu. - Ja ne
bih mogao pogoditi slinost kao ovaj slikar, tako da vas zadovolji.
- Kojeta! Nareujem ti da isklee moju enu u mermeru!
Mikelanelo pogleda u Pjerovo bahato lice, i u glas svog oca kako govori: ta
znai biti klesar u palati Medii? Isto to i sluga."
Madona Alfonsina progovori prvi put.
- Budite ljubazni pa prenesite taj razgovor u svoju sobu.
Pjero ljutito otvori sobu i izae napolje. Mikelanelo pomisli da je najbolje da
poe za njim. Zatvori za sobom vrata i iznenadi se kad vide da meu Pjerovim
srebrnim kacigama i bokalima koje je on dobio kao nagrade u takmienjima ima
mnogo umetnikih dela: Botielijeva Palada, Bertoldov Belorofon, a u niama su se
nalazile starinske obojene drvene skulpture prema zlatnoj pozadini. I nehotice, on
uzviknu:
- Vaa ekselencija ima odlian umetniki ukus.
Pjero se ne odobrovolji.
- Kad budem eleo uti tvoje miljenje, pitau te. U meuvremenu, objasni mi
zato smatra da si bolji od naih ostalih plaenika.
Mikelanelo stisnu zube od besa i prisili se da odgovori utivo.
- Ja sam vajar. Stanovnik ove palate na zahtev vaeg oca.
- Mi imamo stotinu zanatlija koji ive u ovoj palati. ta im se kae da rade, oni to
rade. Poee sutra ujutro. I pazi da od njene ekselencije napravi lepu statuu.
- To ne bi mogao da uini ak ni Mino da Fjezole.
Pjerove oi bljesnue.
- Ti... ti... contadino! Spakuj svoje dronjke i gubi nam se s oiju.
Mikelanelo poe u svoju sobu i poe bacati odelo iz komode na krevet. Neko
zakuca na vrata. Bila je to Kontesina s guvernantom.
- ula sam da si se svaao s mojim bratom.
On se sagne da dohvati neto sa dna ladice.
- Stoj i razgovaraj sa mnom! - Bila je to zapovest.
On ustane i prie joj.
- Nemam ta da kaem.
- Je li istina da si odbio da klee Alfonsinin portret?
- Jesam.
- Da li bi odbio kad bi te moj otac zamolio da klee njegov portret?
Mikelanelo je utao. Da li bi odbio Lorenca, za koga je oseao tako duboku
ljubav?
- Da li bi odbio kad bih te ja zamolila?
Opet je bio uhvaen.
- Pjero me nije zamolio - ree on mirno. - On mi je naredio.

U hodniku se zaue uurbani koraci. Lorenco ue u sobu, izuzetno mrk u licu,


ljutita pogleda. Guvernanta promuca:
- Ekselencijo... pokuala sam da je spreim...
Lorenco je odgurnu.
- Ja neu da se ovo deava u mojoj kui.
Mikelanelove oi usplamtee.
- Ja sam molio tvog oca da te meni prepusti, zar ne?
- Da.
- Onda sam ja odgovoran za tebe.
- Nemam izvinjenja.
- Ne traim izvinjenje.Uao si ovamo kao lan porodice.Niko nee s tobom
postupati kao sa... zabavljaem... ili ti narediti da napusti svoj vlastiti dom.
Mikelanelova kolena pokleknue. On sede na krevet. Lorenco poe da govori
blae.
- Ali i ti, takoe, ima jo mnogo da naui...
- Priznajem. Moje ponaanje...
- ...da ne bei ovamo svaki put kad te uvrede, i da ne pakuje svoje stvari. To je
bedna odanost prema meni. Shvata li to?
Mikelanelo ustane, trudei se da zadri suze.
- Dugujem Pjeru izvinjenje. Rekao sam neto neljubazno za njegovu enu.
- On tebi duguje izvinjenje. To to ti eli njemu da kae zauzvrat, to je tvoja
stvar.- Kontesina zastade i doapnu mu preko ramena:
- Pomiri se s Pjerom. On ti moe stvoriti mnogo neprilika.
7
Dolo je vreme da pokua obraditi neku temu. Ali koju? I koje su teme njega
zanimale?
- To mora da bude grka tema - odlui Platon etvrti.
- Treba da bude iz jedne od legendi o Herkulu i Anteju, o bitki Amazonki, o
Trojanskom ratu - predloi Policijano, dok su mu se komadii dinje lepili uz
ogromne tamne usne. - Bie to kao na frizu na Partenonu u Atini.
Mikelanelo ree: - Ali ja malo znam o tim stvarima.
Ozbiljnog lica, Landino odgovori:
- To je, dragi moj Mikelanelo, ba ono to pokuavamo da ti utuvimo poslednjih
meseci: da te kao tvoji neslubeni uitelji uimo o grkom svetu i njegovoj kulturi.
Piko dela Mirandola se nasmeja, a studiolo se ispuni muzikom s klavikorda.
- Ono to nai prijatelji pokuavaju da kau jeste, ini mi se, to da oni ele da te
vrate u zlatno pagansko doba.
Ispriali su mu priu o dvanaest Herkulovih dela,o Niobi kako pati zbog svoje
mrtve dece, o Minervi Atini, o Umiruem gladijatoru. Lorenco ublai diskusiju
svojim pomalo neprijatnim glasom.
- Ne ukazujte na teme naem mladom prijatelju. On mora izabrati temu po
svojoj slobodnoj volji.

Mikelanelo se zavali na sedite stolice i spusti glavu na naslon. Oi su mu sijale


sjajem ilibara pri svetlosti svee koja je ostavljala crvene kolutove na njegovoj
kestenjastoj kosi. Oslukivao je glasove u svojoj dui. Jednu stvar je znao sigurno:
njegova prva tema nee doi ni iz Atine, ni iz Kaira ih Rima, pa ak ni iz Firence. Ona
ima da doe iz njegove due, da bude neto to on zna i osea i razume. Inae bi bio
izgubljen. Umetniko delo nije isto to i delo uenosti, ono je lino, subjektivno.
Mora se roditi u dui stvaraoca.
Lorenco ga je upitao: ta eli da kae?" On je sam sebi odgovorio: Neto
jednostavno, to duboko oseam. Ali ta ja znam? Makar i o samom sebi? Da elim
da postanem vajar, i da volim mermer. Iz tih oseaja ne mogu da stvorim vajarsko
delo."
Zatim, usred amora, on ugleda sebe kako stoji na stepenicama kapele Ruelaj
onoga istog dana kad je prvi put otiao sa Girlandajovom radionicom u crkvu Santa
Marija Novela. On ivo ugleda kapelu pred sobom, Madone imabua i Nina Pizana, i
ponovo oseti ljubav prema svojoj majci, svoj oseaj gubitka kad je ona umrla, svoju
usamljenost, svoju glad za ljubavlju.
Bilo je kasno. Sastanak se prekinuo. Ostao je Lorenco. Mada se ponekad prialo
da njegov jezik ima grubu otricu, on je govorio prirodno i jasno.
- Mora oprostiti naim platoniarima njihovo oduevljenje - ree on. - Fiino je
zapalio svetiljku pred Platonovom bistom. Landino prireduje najsjajnije knjievne
gozbe godine na dan Platonovog roenja. Za nas, Platon i Grci su klju koji nam je
omoguio da uteknemo od mranih verskih predrasuda. Mi ovde u Firenci
pokuavamo da stvorimo drugo Periklovo doba. U svetlosti tih naih ambicija ti
mora shvatiti prekomernost naeg ara.
- Ako niste umorni, Lorenco - ree Mikelanelo - da li bismo jo jednom mogli da
obiemo palatu i da vidimo one Madone s detetom?
Lorenco dohvati jako uglaanu bronzanu svetiljku. Pooe niz hodnik dok nisu
stigli do predvorja Lorencove kancelarije, u kojoj je bio jedan Donatelov mermerni
reljef, tako nejasan i bezlian, pomisli Mikelanelo, kao da ne eli da dozvoli da se
prepozna. Otuda pooe u ulijanovu spavau sobu. Najmlai Medii je i dalje
spavao, s pokrivaem navuenim preko lica, dok su Lorenco i Mikelanelo
raspravljali o Pazelinovoj Madoni s detetom s dva mala anela, naslikanoj na
drvenoj ploi. Spustili su se hodnikom posmatrajui Devicu koja oboava dete od
Fra Filipa Lipija na oltaru kapele, o kojoj je Lorenco objanjavao da su modeli bili
opatica Lukrecija Buti, koju je voleo Fra Filipo, i dete njihove veze, Filipino Lipi,
sada slikar kod koga je uio Botieii, kao to je Botieli uio kod Fra Filipa. Ispitivali
su Madonu Nerija di Biija, a zatim preoe do Madone s detetom sa krunom
Mediija od Luke dela Robije, sve u sjajnim bojama, i najzad uoe u Lorencovu
spavau sobu da vide Botielijevu Madonu del Manjifikat, koju je ovaj naslikao za
Lorencovog oca i majku nekih dvadeset godina ranije.
- Ta dva anela to klee pred Devicom i Detetom, to smo moj brat ulijano i ja.
Kad su ga ubili Paci, najjasnije svetlo iezlo je iz mog ivota. Moj portret je ulepan,
kao to vidi. Ja sam ruan ovek, gotovo se stidim toga, ali svi slikari misle da ja
elim da mi laskaju. Isto je to uinio i Benoco Gocoli u naoj kapeli, oni naprave
moju tamnu kosu svetlom, moj prast nos ravnim, moju vrlo retku kosu lepom kao
to je Pikova.
Lorenco mu dobaci otar pogled, stisnutih usana, ozbiljnog pogleda.

- Meni se ini da ti zna da meni laskanje nije potrebno.


- Granai kae da sam ja opor - ree Mikelanelo zbunjeno.
- Ti si naoruan dijamantom - izjavi Lorenco. - Ostani takav.
Lorenco mu ispria legendu o Simoneti Vespui, Botielijevom originalu za
Madonu del Manjifikat - najistijoj lepoti koju je Evropa poznavala - ree Lorenco. Nije istina da je Simoneta bila ljubavnica moga brata ulijana. On je nju voleo, kao i
cela Firenca, ali platonski. Pisao joj je duge sentimentalne pesme... ali je moga
neaka ulija rodila njegova prava ljubavnica, Antonija Gorini. Sandro Botieli je
zaista voleo Simonetu, mada sumnjam da je ikad s njom lino govorio. Ona je ena u
svim njegovim slikama: Primavera, Venera, Palada. Nijedan ovek nije nikad
naslikao tako izvanrednu ensku lepotu.
Mikelanelo je utao. Kad je pomislio na svoju majku, i on je nju video kao lepu
mladu enu, ipak, bila je to jedna druga lepota koju je on oseao, neka lepota koja je
dolazila iz njegove due. Ne ena koju svi mukarci ele, kao to je bila Botielijeva
ljubav, ve ena koja bi volela svoga sina i koju bi on voleo. On okrene lice prema
Lorencu, i ree u punom poverenju:
- Oseam se blizak Madoni. To je jedina slika koju imam o svojoj majci. Budui
da jo uvek treba da traim svoju tehniku, zar ne bi bilo najbolje da znam ta elim
da kaem?
- Moglo bi biti najbolje - odgovori Lorenco ozbiljno.
- Moda e ono to ja oseam za svoju majku biti istina o onome to je ona
oseala za mene.
Mikelanelo je lutao po sobama palate, kopirajui majstore, ponekad u drtvu s
Kontesinom ili ulijanom. Onda mu je dosadilo da se bavi idejama drugih ljudi, pa
se uputio u najsiromanije krajeve grada, gde su ene radile na ploniku pred
kuom, pletui sedita za stolice ili omotae za boce, s deicom na krilu ili grudima.
Odlazio je na selo do contadina oko Setinjana, koje su ga poznavale jo od detinjstva
i koje nisu obraale panju kad ih je slikao kako kupaju ili doje svoju decu.
Nije traio portret, ve duh materinstva. Crtao je majku i dete u svakom
poloaju koji bi pronaao i traei pravi odnos izmeu njih ugljenom i papirom, a
zatim, za nekoliko kuda, nagovorio bi ene da se pomere, promene poloaj, da
pomere sebe i dete i da mu omogue razne uglove iz kojih e im prii da bi traio ...
nije znao ta.
Sa Granaijem, Torianijem, Sansovinom i Rustiijem odlazio je da trai
umetnost Firence. Crtao je usredsredivi se na temu Madone s detetom i sluao je
Bertolda kako kritikuje svaki deo dok su provodili itave sate trudei se da saznaju
kako su njihovi prethodnici postigli svoje rezultate.
Mikelanelo je otkrio da je Madona Bernarda Roselina, u njegovoj zaviajnoj
crkvi Santa Kroe, jedna debela bezizraajna majka s detetom, a u istoj crkvi jedna
Madona Deziderija da Setinjana, bili su contadina i bambino zavijen u toskanske
pelene - ena iz naroda koja je dola iz sela na fetu. Otili su u Orzanmikele da vide
Orkanjinu Devicu na slici Roenje Hristovo, koja je bila nena i puna ljubavi i
snana, ali se Mikelanelu inila primitivna i drvena. Madona Nina Pizana, koja je
stajala slobodno u crkvi Santa Marija Novela, izgledala je najbolje isklesana, ali je to
bila lepo odevena ena trgovca iz Pize koja je drala svog skupoceno odevenog
smrtnog sina loih proporcija i bez duhovnosti. Jedna Devica s detetom od Verokija,
raena u terakoti, predstavljala je sredovenu Madonu koja je zbunjeno posmatrala

sina koji je ve stajao i blagosiljao svet. Otili su do Device i deteta Agostina di


Duija, bogato odevenih, elegantnih mladih bia, praznih, ednih lica.
Sutradan, Mikelanelo poe sam u etnju uz Arno prema Pontasjevu. Sunce je
palilo. On skine koulju, izloivi grudi njegovoj aprilskoj lepoti. Plava toskanska
brda bila su zamagljena i gubila su se u daljini u zbijenim redovima. Voleo je ta
brda. Penjui se u brda i oseajui strmi greben pod nogama, on shvati da jo uvek
nije uspeo dokuiti ta on to eli da saopti o Mariji i njenom detetu. Jedino je znao
da eli postii neto ivo i svee. On se preda razmiljanju o linosti i sudbini
Marije. Blagovest je bila najomiljenija tema firentinskih slikara: Arhanel Gavrilo
siao je s neba da objavi Mariji da e roditi sina bojega. U svim slikama, koliko se
on seao, ta joj je vest dola kao potpuno iznenaenje, te oigledno nije imala
drugog izbora.
Ali da li je to bilo mogue? Da li je jedan tako vaan zadatak, najvaniji koji je bio
dan ljudskom biu posle Mojsija, mogao biti naturen Mariji bez njenog znanja i
pristanka? Bog je sigurno voleo Mariju vie od svih ena na svetu kad je nju izabrao
za taj boanstveni zadatak. Pa zar joj nije izneo svoju zamisao, saoptio svaki korak
od Vitlejema do raspea? I u svojoj mudrosti i milosti pruio joj mogunost da ga
odbije?
A da je Marija imala slobodu izbora, kad bi je ona najverovatnije primenila? Na
Blagovest? Kad je rodila dete? U trenutku kad ga je dojila, dok je Hrist jo bio dete?
A kad ga je jednom prihvatila, zar nije morala da nosi taj teret od toga trenutka do
onoga dana kad je njeno dete bilo raspeto na krst? Znajui budunost, kako je
mogla da podvrgne svoga sina takvim mukama? Zar ona ne bi rekla: Ne, ne moj sin.
Ja neu pristati. Ja neu dopustiti da se to dogodi." Ali, da li se mogla suprostaviti
volji bojoj? Kad je se on obratio njoj da pomogne Njemu? Da li je ikad jedna smrtna
ena bila stavljena u tako bolnu dilemu?
On zakljui da bi eleo da klee Mariju u trenutku odluke, dok doji dete, kada,
znajui sve, mora da odredi budunost: za sebe, za svoje dete, za svet.
Sada, kad je razumeo za ta se odluio, mogao je crtati s odreenom namerom.
Marija e dominirati skulpturom. Ona e biti sredite kompozicije. Bie herojska
ena po ugledu, ne samo ena kojoj je pruena sloboda da sama donese odluku ve i
ena koja ima unutranju snagu i inteligenciju da to uini. Dete e biti sporedno,
prisutno i puno ivota, ali ni na koji nain nee odvraati panju sa Madone.
eleo je postaviti dete na krilo majci i da mu lice zagnjuri u majine grudi a lea
potpuno okrene gledaocima. To bi bilo prirodno mesto za dete, prikazano u
njegovoj najpreoj dnevnoj aktivnosti, a po istom simbolizmu to bi bio i trenutak
kad bi Marija najneodlonije osetila da mora doneti odluku.
Koliko je njemu bilo poznato, niko nije slikao Hrista okrenutog gledaocu leima.
No Hristova drama imala je da pone tek za nekih trideset godina. Ovo je bilo
majino vreme i majin portret.
Pregledao je ponovo stotine crtea majke i deteta koje je napravio u toku
poslednjih meseci odabirajui one koji bi odgovarali njegovoj novoj zamisli, i dok su
jo crtei leali na stolu pred njim, on poe da trai pozadinu svoje teme. Gde je
tada bila Marija? Tu pred njim bio je crte majke kako sedi na klupi u dnu stuba. Ko
je bio s njom osim njenog deteta? Ovde je bilo mnogo dece koja se igraju. Figura
Marije mogla je da bude napravljena prema tim snanim toskanskim majkama. Ali

kako se slika lice Madone? Uspomena na lik njegove vlastite majke bila je sada stara
blizu deset godina i bila je neodreena, nalik na san.
On stavi crtee u stranu. Da li je mogue zamisliti jedno vajarsko delo pre no to
si video mermer od kojega e ga napraviti?
On potrai Granaija, koji je bio dobio jednu od najveih soba u paviljonu za
svoju slikarsku radionicu, i zamoli ga da obie s njim trgovine kamenom u gradu.
- Bolje u raditi ako budem imao pri ruci mermer da ga vidim i osetim, i
upoznam njegovu unutranju grau.
- Bertoldo kae da mermer ne treba kupovati dok crtei i modeli nisu gotovi,
onda si tek siguran da e odabrati odgovarajui komad.
- Moglo bi biti i obrnuto - odgovori Mikelanelo zamiljeno. - Mislim da je to
neka vrsta venanja...
- Dobro, ispriau Bertoldu jednu finu priu, i sutra idemo.
Firenca je imala desetine trgovina mermerom razbacanih po Prokonzulskoj
etvrti, u kojima je bilo granita, travertina, arenog mermera u svim veliinama i
oblicima, kao i tesanog kamenja za graenje, okvira za vrata, prozorskih okvira,
stubova. Ali ni u jednoj nisu pokazali blok kararskog mermera koji je Mikelanelo
traio.
- Dobro, hajdemo onda do skladita u Setinjanu. Tamo emo imati vie sree predloi on.
U starom dvoritu gde je Deziderio uio Mina da Fjezole, on ugleda jedan komad
koji ga smesta osvoji. Bio je skromnih dimenzija, ali su njegovi kristali blistali belim
sjajem. On ga poli vodom da vidi ima li pukotina, lupnu ga sa svake strane ekiem
da oslune zvuke, isproba da li ima napuklina, mehura, mrlja.
- Ovaj, Granai - uskliknu radosno. - On e obuhvatiti Madonu i dete. Ali moram
ga videti pri prvim zracima sunca. Onda u sigurno znati da li je savren.
- Ako ti misli da u ja sedeti na zemlji i diviti se tvom mermeru do zore...
- Ne, ne, ti se pogodi za cenu. Pozajmiu za tebe konja od Topolina pa e stii
kui iv i zdrav.
- Zna, amico, ja ne verujem ni rei u te gluposti da izlazak sunca kae sve". ta
li to moe da vidi pri izlasku sunca to ne vidi bolje sada pri jakom svetlu? Ja
mislim da je to neka vrsta paganskog oboavanja: obred plodnosti mora se obaviti
u zoru da bi sigurno umilostivio brdske bogove.
Mikelanelo je spavao pod ebetom ispod Topolinovih svodova. Krenuo je pre
prvog jutarnjeg svetla i stajao je nad mermerom kad su prvi zraci zasvetleli preko
breuljka. Komad je bio kao providan. Pogled je mogao da prodre kroz njega i po
irini i visini i dubini kroz slojeve kristala koji su sainjavali njegovo strukturalno
jedinstvo.Nije bilo primetnog nedostatka: ni pukotine ni rupe, ni razlike u boji.
Kristali su se punim sjajem prelivali na njegovoj povrini.
- Ti si plemenit komad - ree on glasno.
Isplativi vlasnika Granaijevim zlatnicima, natovari mermer na Topolinova
kolica i potera par belih volova koji su se njihali u hodu, kao to je terao kola iz
Majana jo kad mu je bilo est godina. Oteravi kola niz breuljak, on okrene desno
kod Varlunga, nastavi pored obale Afrika,pored stare Porte ala Kroe, koja je
oznaavala etrvrtu gradsku meu, pored Borgo la Kroe i bolnice Santa Marija
Nuova, okrene desno kod Via Larga ispred palate Medii i proe preko Pjace San
Marko do vrtnih vrata, ponosan kao da vodi kui nevestu.

Dva klesara pomogoe mu da ponese blok do kuice. On zatim prenese svoj


crtai sto i radni pribor iz paviljona. Zauen, Bertoldo izae u zadnji deo vrta.
- Ti si ve spreman da pone klesati?
- Ne. jo sam daleko od toga.
- Pa zato si onda preneo ovo iz paviljona?
- Zbog toga to bih eleo da radim na miru.
- Na miru? Nee moi da se skloni od lupe ekia scalpellina celog dana.
- To je prijatan zvuk. Odrastao sam s njim.
- Ali ja moram odreeno vreme provoditi s ostalima u paviljonu. Ako bude
pored mene, moi u da te savetujem i da te ispravljam kad ti pomo bude
potrebna.
Mikelanelo promisli trenutak, a onda ree: - Bertoldo, oseam potrebu da
budem sam, da radim izvan tuih pogleda, ak i vaeg. Moi u da dobijem pouku
kad doem da zamolim za nju.
Bertoldu usne zadrhtae. - Tako e napraviti puno greaka, caro, i nastavie
tako pogreno da radi.
- Zar to nije najbolji nain uenja? Dovesti svoje greke do njihovog loginog
zakljuka?
- Jedna re saveta moe utedeti mnogo vremena.
- Ja imam vremena.
Bertoldo odvrati pogled svojih umornih bledih oiju. Zatim se osmehnu.
- Davvero. Ti ima vremena. Kad bude trebao pomo, doi k meni.
Kasno popodne tog dana, kad su svi ostali otili iz vrta, Mikelanelo se okrene i
spazi kako ga Toriani netremice posmatra.
- Sada si, dakle, suvie dobar da crta pokraj mene.
- Oh, Toriani. Ja samo elim da budem malo sam...
- Sam? Od mene? Svog najboljeg prijatelja.Nisi eleo da bude sam cele prve
godine, dok ti je bila potrebna pomo i drutvo. Sada, poto te je Il Magnifico
odabrao...
- Toriani, molim te, veruj mi, nita se nije promenilo. Samo sam se neto malo
odmakao...
- To je isto kao da si se odmakao pedeset milja. Govorio sam ti da u smestiti
tvoju vajarsku tezgu pored moje kad bude spreman.
- Ja elim da sam pravim greke.
- Ili je zbog toga to se plai da emo pokrasti tvoje tajne?
- Tajne! - Mikelanelo poe da se ljuti. - Kakve tajne moe da ima jedan poetnik
klesar? Ovo je moje prvo delo. Ti si ih napravio ve nekoliko.
Toriani je bio uporan: - Ti mene odbacuje.
Mikelanelo zauta.Da li je bilo i malo istine u toj optubi? On se divio
Torianijevoj fizikoj lepoti, priama, pesmama... ali sad vie nije eleo da
razgovara i da slua anegdote dok komad mermera stoji pored njega i izaziva ga.
- Brzo si se pokvario! - izjavi Toriani. - Ja sam imao zatitnike pre tebe. Ali oni
koji to ine uvek pretrpe neuspeh.
Nekoliko trenutaka kasnije stie Granai, ozbiljnog lica. On pogleda nakovanj,
grubi sto na nogarima, tezge i sto za crtanje na jednom podijumu uzdignutom od
zemlje.
- ta ne valja, Granai?

- Toriani. Doao je u paviljon u velikom strahu. Priao je o tebi neke neprijatne


stvari.
- Ja sam ih prvi uo.
- Sluaj, Mikelanelo. Ja sam sada na drugoj strani bedema. Pre godinu dana sam
te opominjao da ne poklanja previe panje Torianiju. Sada te moram opomenuti
da nisi poten. Ne prekidaj s njim... Znam da si zaokupljen mermerom, ali Toriani
ne vidi nita tako arobno u mermeru, i s punim pravom misli da je tvoje dranje
posledica toga to ivi u palati. Ako mi budemo odbacivali prijatelje zbog toga to
su nam dosadili, koliko e nam prijatelja ostati?
Mikelanelo pree palcem po jednoj liniji koja se ocrtavala na komadu
mermera.
- Nastojau da se pomirim sa njim.
8
Re mermer" dolazi od grke rei koja znai kamen koji blista". Kako je njegov
komad blistao na ranom jutarnjem suncu kad ga je postavio vertikalno na drvenu
tezgu, gledajui sjaj koji je stvarala svetlost probijajui se i odbijajui od povrine
kristala koji su leali dublje unutra. Sada je iveo sa svojim blokom nekoliko meseci,
posmatrao ga je pri svakom svetlu, iz svakog ugla, na svakom stepenu toplote i
hladnoe. Polagano je poeo shvatati njegovu prirodu, zbog toga to je klesao u
njemu ne dletom ve opaanjem, sve dok nije verovao da poznaje svaki sloj, svaki
kristal, i da tano zna kako e uveriti kamen da stvori oblike koji su njemu potrebni.
Bertoldo je rekao da se oblici najpre moraju osloboditi, pre no to se mogu
oplemeniti. No mermer je posedovao bezbroj oblika, da nije bilo tako, svi bi vajari
klesali isto.
On uze svoj eki i subbia i poe da tee colpo vivo ivim udarcem, propraajui
svoje kretnje glasnim hajd". Dleto je dalje napredovalo u jednom neprekinutom
pravcu dok je radio iljkom, koji je bio kao prst to oprezno dubi mermer i odbacuje
materiju, zupastim dletom, koje je bilo kao ruka koja popravlja strukturu to je
ostala posle iljka, pljosnatim dletom, koje je bilo kao pesnica koja odbija brazde iza
zupastog dleta. On je bio u pravu u pogledu ovog komada. Mermer se odazvao
svakom oseanju koji je on eleo da mu saopti dok je radio sve dublje i dublje idui
za svojim likovima kroz uzastopne slojeve.
Mermer je postajao svetao u mranim neispitanim uglovima njegove due,
otkrivajui mu izvore novih zamisli. Nije radio sa svojih crtea ili modela u glini, sve
ih je stavio na stranu. Klesao je prema slikama u svom duhu. Njegove oi i ruke
znale su gde se mora pojaviti svaka linija, oblina, masa, i na kojoj e dubini u srcu
kamena stvoriti niski reljef, jer e se pojaviti samo jedna etvrtina figure.
Radio je u svojoj kuici kad mu doe u posetu ovani. Bilo je to prvi put da mu
je petnaestogodinji budui kardinal doao u posetu otkako ga je pre godinu dana
Kontesina dovela u vrt. Uprkos tome to nije bio nimalo obdaren lepotom,
Mikelanelu se uini da je izraz njegovog lica inteligentan i iv. U Firenci se prialo
da taj nehajni drugi Lorencov sin koji voli zabavu ima sposobnosti, ali da ih nikad
nee iskoristiti, jer je ideja vodilja njegovog ivota bila da izbegava svaki trud.

Njemu uz bok ila je njegova hladna senka, petnaestogodinji roak ulio, u kome
priroda kao da se latila zadatka da stvori suprotnost ovaniju: bio je visok, mrav,
uglastog lica, pravog nosa i s rupicom na bradi, povijenih crnih obrva, krupnih
oiju: lep, ljubak i vredan, voleo je napore kao svoj prirodni metier, ali je bio hladan
i krut kao le. Priznat od Lorenca kao Medii, ali omraen od Pjera i Alfonsine zbog
svog nezakonitog porekla, ulio je mogao da stvori sebi mesto samo uz pomo
jednog od svojih roaka. On se pripio uz debelog, dobrodunog ovanija, lukavo se
dodvorivi, stekao je poloaj na kome je obavljao sav ovanijev posao, pazio na ono
to je ovome bilo neprijatno, pribavljao mu zadovoljstva i donosio onakve odluke
kakve bi i sam ovani doneo. Kad je ovani postao pravi kardinal i kad se preselio
u Rim, ulio ga je pratio.
- ovani, kako je lepo od vas to ste doli u posetu - ree Mikelanelo.
- Nije ba prava poseta - odgovori ovani svojim jedrim glasom. - Doao sam da
te pozovem u svoj veliki lov. To je najuzbudljiviji dan u godini za celu palatu.
Mikelanelo je ve sluao o tom lovu: kako su Lorencovi lovci, konjanici i sluge
bili poslani na jedno mesto u brdima gde je bilo zeeva, jelena i divljih veprova,
kako je celi kraj bio ograen platnom za jedra i kako su ga contadini iz susedstva
uvali da divlja ne preskoi ogradu ili da divlji veprovi ne naprave rupe u platnu,
pa da mnotvo divljai pobegne. Nikada dotle nije video ravnodunog ovanija tako
prepunog oduevljenja.
- Oprostite mi, ali kao to vidite ja sam ba pri mermeru i ne mogu ga ostaviti.
ovani je izgledao potiten. - Ti nisi radnik. Ti moe raditi kad eli. Ti si
slobodan.
Mikelanelo je stezao i labavio pesnicu s dletom, kome je dao osmougaoni oblik
da mu ne ispada iz ruke.
- O tome se moe razgovarati, ovani.
- Ali ko te moe zadrati?
- Ja.
- Ti zaista vie voli svoj rad od mog lova?
- Budui da mi pruate izbor, da.
- Ba je to udno. Nikad to ne bih verovao. Ti jedino eli da radi? Ti nema
vremena za razonodu?
Ta je re za Mikelanela bila podbada, kao to je re zadovoljstvo" bila za
Topoline. On obrisa prainu od mermera s oznojene gornje usne.
- Zar nema svako svoju definiciju razonode? Za mene, mermer je isto tako
uzbudljiv kao i lov.
ulio ree tihim glasom svom roaku: - Neka nas bog sauva fanatika.
U svojoj prvoj reenici upravljenoj uliju, Mikelanelo upita: - Zato sam ja
fanatik? ovani odgovori: - Zbog toga to te zanima samo jedna stvar.
ulio se opet obrati ovaniju tihim glasom. ovani odgovori: - Ima potpuno
pravo - i dva mladia odoe bez ijedne dalje rei.
Mikelanelo se vrati klesanju i zaboravi na nezgodan sluaj. Ali ne zadugo.
Predvee, kad je zahladilo, Kontesina ue u vrt. Priavi tik uz Mikelanelovo
delo, ona ree tihim glasom: - Moj brat ovani kae da si ga uplaio.
- ...uplaio ga? Pa ja nisam nita uinio.
- ovani kae da u tebi ima neke... okrutnosti.

- Kaite svom bratu da ne oajava zbog mene. Moda sam suvie mlad da me
nagovori na zadovoljstvo.
Kontesina ga ispitivaki pogleda.
- Za ovanija je lov njegov najvei napor godine. Za vreme tih nekoliko sati on je
glava porodice Medii, pa ak i moj otac slua njegova nareenja. Ako odbije da
uestvuje u njegovom lovu, to je isto kao da si odbacio ovanija i sebe stavio iznad
njega. On je dobar i nikad nikoga ne eli uvrediti. Zato ti hoe uvrediti njega?
- Ja ga ne elim uvrediti, Kontesina. Ja samo ne elim prekinuti svoje
raspoloenje. Hou da kleem celi dan i svaki dan dok god ne zavrim.
Ona viknu: - Ti si ve od Pjera napravio sebi neprijatelja! Zar mora to isto
uiniti i sa ovanijem?
Nije znao ta da odgovori. Onda, jer mu je raspoloenje bilo upropaeno, spusti
dleto, nakvasi veliki komad bele tkanine u vodi na izvoru i prekri mermer. Doi e
dan kad nikome nee dopustiti da ga ometa u radu!
- Dobro, Kontesina, doi u.
Da bi ostvario ritmiki pokret, nauio je da uzme eki i dleto u istom trenutku i
da iljak dri labavo kako bi se mogao slobodno kretati ne ograniavajui snagu
ekia. Palac mu je obuhvatao alat koji je drao s etiri prsta i automatski je
zatvarao oi da se zatiti od komadia u trenutku udarca. Radei na plitkom reljefu,
smeo je da klee samo malo i morao je da sputava fiziku snagu u sebi. Njegov iljak
je ulazio u mermer gotovo pod pravim uglom, ali kad je preao na oblike koji su bili
najvii, na Madonino lice i Hristova lea, morao je promeniti poloaj.
Toliko je bilo stvari o kojima je trebalo misliti u isto vreme. Njegovi udarci
morali su pogaati glavnu masu, udarati mermer u pravcu komada od koga je bio
odseen, kako bi mogao da izdri udarac. Bio je nacrtao figure i stepenice u
vertikalnom poloaju da bi umanjio mogunost prskanja bloka, ali je otkrio da
mermer nee popustiti pred vanjskom silom a da ne istakne svoju vlastitu sutinu:
kamenitost. Nije shvatao do koje mere se mora boriti s mermerom. Njegovo
potovanje prema tom materijalu raslo je sa svakim udarcem.
Da bi izvukao na svetlo dana ive likove, bili su potrebni dugi sati i jo dui dani,
polagano ljutenje sloja za slojem. Radanje supstance nije se moglo ubrzati. Posle
svake serije udaraca koraknuo bi unazad da proveri koliko je napredovao.
S leve strane njegovog crtea silazile su teke kamenite stepenice. Marija je
sedela u profilu na klupi s desne strane, dok je iroka kamena balustrada stvarala
utisak da se zavrava u njenom krilu, tano ispod kolena deteta. On vide da bi
Marijina snana leva ruka, koja je vrsto drala detetovu nogu, kad bi se jo malo
rairila na ravnoj povrini, mogla vrsto drati ne samo sina ve i donji deo
balustrade, koji bi postao uspravna greda. Marija bi tako drala na krilu i teinu
Hrista i, ako donese odluku da slui Bogu kao to je On traio, krst na kom e njen
sin biti razapet.
Nije hteo da namee posmatraima taj simbolizam, no on e ipak biti prisutan
da ga vidi svako ko e ga moi osetiti.
Sada je imao uspravnu, ali gde je bila poprena greda? Prouavao je svoje crtee
da pronae nain da upotpuni sliku. Pogleda na deaka, Jovana, kako se igra na
vrhu stepenica. Kad bi prebacio punaku ruku preko balustrade u desnom uglu.

Mikelanelo napravi novu skicu ugljenom, zatim poe dublje dupsti u


kristalnom telu mermera. Polagano, dok je prodirao u blok, deakovo telo i desna
ruka uobliavali su ivu preku u kojoj je udarala krv, kao to je i trebalo da bude,
jer e Jovan krstiti svoga roaka Isusa i postati sastavni deo stradanja.
Poto je isklesao likove jo dvaju deaia to su se igrali gore na stepenicama,
njegova Madona i dete su bili zavreni. Onda je pod Bertoldovim strogim
upuivanjem otpoeo posao u kome nije bio uveban: glaanje. Bertoldo mu je
utuvio u glavu koliko je zlo preterano lickanje" koje ini delo previe glatkim i
sentimentalnim. Kako je dotle obraivao mermer uz juni zid svoje kuice, on sada
zamoli Buardinija da mu pomogne da postavi plou trinaest palaca iroku i
osamnaest visoku na zapadni zid, da bi je glaao pri indirektnom severnom svetlu.
Prvo je uzeo turpiju da skine grube povrine, zatim je oprao sitnu mermernu
prainu. Pronaao je rupe za koje mu je Bertoldo objasnio da ih je napravio u
ranom stepenu svog rada, kad je dleto prodiralo suvie duboko i drobilo kristale
ispod povrine.
- Upotrebi sitnozrni korund s vodom - poui ga Bertoldo. - Ali ne pritiskaj.
Kad je to zavrio, on ponovo opra svoj mermer vodom. Sada je njegov rad pod
dodirom pokazivao kvalitet slian kvalitetu papira bez sjaja. Zatim uze laki kamen
plavac da osvei povrinu i da izvue na povrinu svee, sjajne kristale, i pree
prstima preko povrine da oseti novo tkivo nalik na svilu. Primetivi da mu je
potrebno bolje osvetljenje da bi posmatrao nene promene na povrini, on odnese
plou u severni i istoni zid. Pri novom jakom svetlu vrednosti su se promenile.
Smatrao je da mora oprati ono to je bilo isklesano, prei sunerom, pustiti da se
osui... i ponovo poeti iznova srtnozrnim korundom i plavcem.
Polagano se pojavi blistav sjaj: sunevo svetlo na Madoninom licu, na uvojcima,
na levom obrazu i ramenu deteta. Na prednjoj draperiji, koja je pokrivala Madoninu
nogu, na Jovanovim leima kako silazi balustradom, unutar same balustrade, da
naglasi njenu vanost u grai. Sve ostalo, podnoje stuba i zidovi, bilo je u tihoj
senci.Sada, pomisli on, ovek vidi i osea krizu, napeto i uzbueno razmiljanje koje
se odraavalo na Marijinom licu dok je oseala Isusa na dojci i teinu krsta na svojoj
ruci.
Lorenco je sazvao etvoricu platoniara. Kad je Mikelanelo stupio u sobu s
Bertoldom, vide da je blok podignut na visoki ravan oltar prekriven crnim
barunom.
Platoniari su bili oduevljeni.
- Ti si isklesao, na kraju krajeva, grku figuru - uzviknu Policijano likujui.
Piko ree s uzbuenjem koje mu nije bilo svojstveno: - Kad gledam tvoj rad, ja
sam van hrianstva.Tvoja herojska figura ima neprolaznu divotu stare grke
umetnosti.
- Slaem se - doda sedi Landino. - Ovo delo ima mirnou, lepotu i natoveanski
vid koji se mogu opisati jedino kao klasini.
- Ali zato bi trebaio da je tako? - upita Mikelanelo kao obamro.
- Zato? Zbog toga to si ti pao pravo s Akropolja u Firencu - uzviknu Fiino.
- Ti si bezbonik u srcu, isto kao i mi. Magnifico, bismo li mogli doneti u tvoju
kancelariju onaj antiki nadgrobni spomenik, onu enu koja sedi na reljefu s groba.

Za nekoliko trenutaka jedan sluga palate uneo je u studio ne samo starinsku


stelu ve i jo nekoliko Madona s detetom, kojima su platoniari eleli dokazati da
Mikelanelov rad nema nikakve veze s hrianskim skulpturama.
- To nisam ni nameravao - odgovori on malo ustro. - eleo sam da stvorim
neto originalno.
Lorenco je uivao u prizoru.
- Mikelanelo je postigao sintezu: njegov rad je i grki i hrianski, lepo sliven i
predstavlja najbolje od obe filozofije. To bi trebalo da je naroito oigledno vama
koji ste proveli ivot pokuavajui da postignete jedinstvo Platona i Hrista.
Mikelanelo pomisli: Nisu rekli nijednu re o Mariji i o trenutku njene odluke.
Da li je to znaenje tako duboko zakopano? Ili je to ba onaj deo koji oni smatraju
da je grki? Zbog toga to dete jo nije predano?"
Bertoldo, koji je do tada utao, proguna: - Allora, dajte da govorimo o skulpturi.
Je li dobra? Je li loa?
Na Mikelanela se nisu obazirali, kao da ga uopte nema u prostoriji. Shvatio je
da im se svia njegovo prvo veliko delo zato to ga smatraju detetom humanizma.
Bili su oduevljeni revolucionarnom idejom Hrista deteta leima okrenutog
posmatrau, Marijinom plemenitom razumnou. Bili su oduevljeni njegovim
dostignuem u perspektivi, koju su ba tada poinjali da shvataju u mermeru, ak ni
Donatelo to nije pokuavao u svojim Madonama, zadovoljavajui se nagovetajem
da se aneli nekako neodreeno nalaze iza glavnih figura. Bili su impresionirani
izraajnom snagom triju glavnih figura, koje su pucale od napetosti, na jednom od
najivljih plitkih reljefa koji su videli.
Bilo je tu i stvari koje im se nisu sviale. Rekoe mu bez uvijanja da nalaze da je
Madonino lice suvie stilizovano, da preobilje draperija odvraa panju. Figura
deteta je suvie muskulaturna, poloaj njegovih ruku nespretan, figura Jovana tako
preuveliana, kao u elji da se prikae neovenom...
Lorenco uzviknu: - Dosta, dosta, na mladi prijatelj je radio pola godine na toj
zamisli...
- ...i potpuno sam ju je smislio - upade Bertoldo, - bilo kakva pomo koju sam mu
ja pruio bila je potpuno akademska.
Mikelanelo ustane da bi skrenuo njihovu panju.
- Prvo, ja mrzim draperije, ja elim da radim samo aktove, i jednostavno sam
zaboravio da ih kontroliem. to se tie lica Madone, nikad nisam uspeo da ga
naem. U svom duhu, hou da kaem, i zbog toga ga nikad nisam umeo ni crtati ili
isklesati s vie... stvarnosti. Ali voleo bih da vam kaem, sad kad je gotova, ta sam
se nadao da u postii.
- Svi smo se pretvorili u ui - upade Policijano.
- eleo sam da figure budu istinite i uverljive, da osetite da s njihovim prvim
dahom poinje sam ivot.
Zatim, stidljivo, objasni ta misli o Mariji i njenom detetu, i o trenutku njene
odluke. Lorenco i etvorica platoniara zautae, posmatrajui mermer. On oseti
kako oni istrauju, razmiljaju. Zatim polagano, jedan po jedan, oni mu okrenue
lea, ponos im se itao u oima.
Kad se vratio u svoj stan, zatee konu kesu na umivaoniku. Bila je puna sjajnih
zlatnika, ali nije mogao zamisliti koliko ih je tano bilo.

- ta je to? - upita Bertolda.


- Kesa od Lorenca.
Mikelanelo uze kesu i poe do stepenica kraj njegovog stana do prvog sprata,
pa hodnikom u Lorencove spavae sobe. Lorenco je sedeo za malim stolom, pred
uljanom svetiljkom, i pisao pisma. On se okrene na stolici kad je sluga najavio
Mikelanela.
- Lorenco, ja ne razumem zato...
- Polako, polako. Sedi ovde. E, poni od poetka.
Mikelanelo proguta vazduh i umiri se.
- Ova kesa s novcem. Nije trebalo da kupite to delo. Ono je ve vae. iveo sam u
palati dok sam ga klesao, vi ste mi sve dali...
- Ja nisam kupio taj komad, Mikelanelo. On pripada tebi. Kesa je kao neka
nagrada za zavravanje, slina onoj koju sam dao ovaniju kad je zavrio svoje
duhovne studije u Pizi. Pomislio sam da bi ti moda eleo da putuje i da vidi
druga umetnika dela. Na sever, kroz Bolonju, Feraru i Padovu do Venecije. Na jug,
preko Sijene do Rima i Napulja? Dau ti pisma s preporukama.
Uprkos kasnom satu Mikelanelo pouri kui u Via dei Bentakordi. Svi su
spavali,ali se brzo okupie u dnevnoj sobi, svaki sa sveom u ruci i u nakrivljenim
nonim kapama. Mikelanelo prosu zlatnike jednim dramatinim zamahom po
oevom pisaem stolu.
- Ali... ta... ta? - promuca Lodoviko.
- Novac koji sam dobio za nagradu. Za dovrenje Madone s detetom.
- To je mnogo - uzviknu stric. - Koliko?
- Nisam prebrojao - odgovori Mikelandalo ponosno.
- ...trideset, etrdeset, pedeset - brojao je otac. - Dosta da se jedna porodica
izdrava pola godine.
Tako dugo dok se razmetao, Mikelanelo odlui da taj posao dotera do kraja, i
tako zapita: - Zato ne bi est meseci moga rada izdravalo porodicu pola godine?
To je sasvim pravedno.
Lodoviko je bio razdragan.
- Ve dugo vremena nisam stavio svoje ruke na pedeset zlatnika. Mikelanelo,
mora odmah poeti drugi komad, sutra ujutro, budui da tako dobro plaaju.
Mikelanelo se zabavljao. Ni rei zahvalnosti. Samo neprikrivena radost to je
ruke zavlaio kroz gomilu zlatnika koji se sijaju pri svetlosti svetiljke. On se s
ironijom seti svog vlastitog vapaja za mermerom kad ga je Lorenco prvi put pozvao
u palatu.
- Potraiemo drugo imanje - uzviknu Lodoviko. - Zemlja je jedina sigurna
investicija. Onda s tim dodatnim prihodom...
- Nisam ba siguran da u vam to moi dopustiti, oe. Il Magnifico kae da mi je
dao ove zlatnike za putovanje: u Veneciju ili Napulj, da vidim sva vajarska dela...
- Putovati da vidi vajarska dela! - Lodoviko je bio zaprepaen, nova jutra
zemlje nestadoe mu ispred oiju. - Kakav cilj ima to gledanje vajarskih dela?
Gleda, odlazi, novac iezava. Ali s novim imanjima...
Njegov brat Buonaroto zapita: - Zar zaista ide na put, Mikelanelo?
- Ne - ree Mikelanelo - ja samo elim da radim. -I okrenuvi se Lodoviku: Vai su, oe.

9
Nekoliko puta sedmino Bertoldo je navaljivao da idu u crkve i da i dalje
precrtavaju dela majstora. Nosili su sa sobom drvene stolice kako bi se mogli
pomerati s promenom svetlosti. Pravili su skice u kapeli Brankai u Karmini.
Toriani postavi svoju stolicu blizu Mikelanelove tako da mu je rame pritiskalo
Mikelanelovu ruku. Mikelanelo malo odmaknu svoju stolicu. Toriani je bio
uvreen.
- Ja ne mogu crtati ako mi ruka nije slobodna - objasni Mikelanelo.
-to si tako mrzovoljan? Hteo sam samo da se malo zabavimo dok radimo. Sino
sam uo jednu bezobraznu novu baladu...
- elim da se saberem.
- Dosadno mi je. Pedeset puta sam crtao te freske. ta tu jo ima da se naui.
- Kako da crta kao Mazao.
- Ja hou da crtam kao Toriani. To je za mene dovoljno dobro.
Ne podiui pogled, Mikelanelo nestrpljivo prasnu: - Ali za mene to nije
dovoljno dobro.
- Gle, ko to govori!Prole godine sam dobio tri nagrade za crtanje. Koliko si ti
dobio?
- Nijednu. Zbog toga bi bilo bolje da me pusti da uim.
Toriani oseti da je ponovo izgubio i ree uz kiseo osmeh:
- Iznenauje me da se omiljeni uenik jo uvek mora podvrgavati tim uenikim
vebama.
- Kopiranje Mazaa nije uenika veba, osim za ueniku pamet.
- Oh, tako dakle, znai da je tvoja pamet bolja od moje. -I doda prasnuvi: - Ja
sam mislio da je to samo tvoja crtaka ruka.
- Da zna crtati, ti bi znao da tu nema razlike.
- A kad bi ti znao da radi bilo ta drugo osim da crta, znao bi kako si malo iv.
Onako kao to kau: Mali ovek, mali ivot, veliki ovek, veliki ivot".
- Veliki ovek, velike prazne rei.
Toriani je bio besan. Mikelanelo se okrene na svojoj stolici prema slici
Filipina Lipija sa scenom kako sveti Petar die iz mrtvih carevog sina, onoga za
koga je Granai pozirao kad mu je bilo trinaest godina. Toriani mu okrene stolicu
tako da je mogao gledati pravo u Mikelanela.
- Treba li to da bude uvreda.
On skoi sa stolice, stavi svoju vrstu ruku Mikelanelu na rame i povue ga na
noge. Mikelanelo je imao toliko vremena da vidi bes na Torianijevom licu, to mu
je reklo da e Toriani udariti iz sve snage, ali nije imao vremena da se skloni od
udarca niti da ga izbegne. Torianijeva pesnica tresnu na koren njegovog nosa uz
prasak kao kad barut eksplodira u zaseku pietra serene u majanskom kamenolomu.
On oseti krv i slomljenu kost u ustima, a zatim, iz daleka, zau Bertoldov zabrinut
glas:
- ta si to uinio?
Dok su se zvezde rasprskavale na crnom nebu, Mikelanelo u Torianija kako
odgovara:
- Osetio sam njegovu kost i hrskavicu kako se drobe kao biskvit pod mojim
zglobovima...

Mikelanelo se srui na kolena dok su mu plave zvezdice kruile oslikanom


kapelom. Oseti hladni tvrdi cement na obrazu, ugleda mrtvaki bledog Granaija na
fresci, zatim izgubi svest.
Probudio se u svojoj postelji u palati. Preko oiju i nosa imao je mokru krpu.
Glava mu je pucala od bola. Kad se pokrenuo, neko mu skinu krpu. On pokua
otvoriti oi, ali mu poe za rukom da samo malo mirne. Nagnut nad njim bio je
Pjer Leoni, Lorencov lekar, i Lorenco i Bertoldo. Neko zakuca na vrata. On zau
kako neko ulazi s reima:
- Toriani je pobegao iz grada, ekselencijo. Kroz Portu Romanu.
- Poaljite nae najbre jahae za njim. Staviu ga u klade s leima uza zid
Sinjorije...
Mikelanelovi kapci se ponovo spustie. Doktor ga namesti na jastuku, obrisa
mu usta, zatim mu poe prstima pregledavati lice.
- Nos mu je slomljen. Polomljene kosti trebae gotovo godinu dana da srastu.
Prolaz je sada potpuno zatvoren. Kasnije, ako bude srean, opet e moi disati kroz
nos.
Lekar stavi ruku Mikelanelu ispod ramena, podie ga malo i prisloni mu au
na usta.
- Pij. Od toga e zaspati. Kad se probudi, bol e biti slabiji.
Muka je bila otvoriti usta, ali on proguta topli napitak od trava. Glas iznad njega
se izgubi. Jo jedanput se onesvesti, u Torianijeve podrugljive rei u uima,
ugleda plave zvezde koje su se okretale i oseti hladan plonik na obrazu.
Kad se probudio, bio je sam u sobi. Bol je sada bio ogranien na jedno mesto, a
iza uiju i nosa oseao je krv kako bije. Kroz prozor je dopiralo svetlo.
On odgurnu pokrivae, ustade iz postelje, uhvati se za kraj stola s umivaonikom
da se pridri. Zatim, skupivi odlunost, pogleda se u ogledalu. Jo jednom je morao
da se uhvati za ivicu stola da se ne onesvesti: jer je jedva mogao da prepozna svoje
lice u ogledalu. Oba oka bila su mu nateena kao guja jaja. Pomui se jo malo da
otvori one kapke, i ugleda modricu u svim moguim bojama: od purpurne i
bledoljubiastoplave, narandaste i crvenosmee.
Nee moi da zna kakve e biti sve posledice Torianijevog udarca dok otok ne
splasne. Proi e sedmice, moda i meseci pre no to bude mogao da vidi u kojoj je
meri njegov nekadanji prijatelj uspeo, u obrnutom pravcu, da postigne izmenu crta
na njegovom licu, za kojom je eznuo. Taj jedan snaan udarac Torianijeve velike
pesnice izopaio je njegovo lice isto tako sigurno kao da je Toriani oblikovao
mekani vosak.
Drhtei od groznice, Mikelanelo se na rukama i nogama dovue do kreveta I
navue pokrivae preko glave kao da eli izbrisati svet i stvarnost. I oseao je bol u
srcu. Jer njegov ponos ga je doveo dotle da se nae u ovom jadnom, potuenom
stanju.
uo je kako se otvaraju vrata. Ne htejui da bilo koga vidi, ostade
nepomian.Jedna ruka povue pokriva s njegove glave. Odjednom postade svestan
toga da gleda u Kontesinu.
- Mikelanelo mio.
- Kontesina.
- ao mi je to se to dogodilo.
- Nije ti ao kao meni.

- Toriani je pobegao. Ali otac se zakleo da e ga uhvatiti.


Mikelanelo s bolom pomeri glavu na jastuku.
- To nita ne bi pomoglo. Ja sebe krivim. Ja sam mu se podrugivao... a on nije
mogao izdrati.
- On je prvi poeo. uli smo celu priu.
Mikelanelo oseti vrele suze kako mu naviru na oi dok se silio da kae
najokrutnije rei koje su mogle da mu preu preko usana:
- Ja sam ruan.
Njeno je lice bilo tik uz njegovo dok je govorio, gotovo apatom, da bi bio
siguran da ih ne uje dadilja koja je neodluno stajala oslonjena na otvorena vrata.
Ne miui se, Kontesina stavi usne na oteeni i iskrivljeni deo njegovog nosa, i on
oseti njhovu nenu vlanu toplotu kao zagrejani melem. Onda ona ieznu iz sobe.
Dani su prolazili. Nije mogao da privoli sebe da izae iz palate mada su otok i
bol i dalje nestajali. Njegov je otac uo za novost i doao da ustanovi tetu. Lodoviko
je izgledao sreniji to je opravdao svoj sud o umetnosti i umetnicima no to je bio
oaloen zbog onoga to se dogodilo s licem njegovog sina. Osim toga, bio je u
strahu da se tri zlatnika moda nee pojaviti dok Mikelanelo bude prikovan u sobi.
- Hoe li ti Lorenco obustaviti platu?
Mikelanelo se razbesni.
- To nije plata. I nee biti obustavljena zbog toga to ne radim. Moda niko nee
pomisliti da imam potrebe za novcem dok sam ovde zakljuan.
Lodoviko proguna: - Raunao sam s tim novcem - i ode.
- On nema pravo da mi prigovara - uzdahnu Mikelanelo Buonarotu kad mu je
ovaj doao u posetu, donosei mu zdelu supe s prenim bademima od Lukrecije.
Buonaroto je sada bio egrt kod Strocija u trgovini suknom. Lice mu je bilo ozbiljno.
-Mikelanelo, ljudima je potrebno da imaju neto svog novca. Dobro bi bilo za
tebe da ostavi na stranu nekoliko zlatnika. Dozvoli mi da doem na nekoliko
sedmica i da se brinem o tvom novcu.
Mikelanelo je bio dirnut saoseanjem i brigom svoga brata i s malo podsmeha
je gledao na njegovu novosteenu trgovaku pronicljivost.
Lorenco je dolazio u posetu svakog popodneva na nekoliko trenutaka, donosei
neku novu kameju ili stari novi da o tome razgovaraju. Il Cardiere bi doao s njim
sa svojom lirom da opeva svoju slanu verziju o onom to se dogaa u Firenci,
ukljuujui tu i Mikelanelov nesrean sluaj, u dvostihu sa rimom. Landino je
dolazio da mu ita Dantea, Piko da mu pokae neka nova otkria egipatskih
kamenih skulptura, koje su ukazivale na to da su Grci nauili svoje glavne vajarske
principe od Egipana, Kontesina je dolazila s dadiljom da provede sat pre sumraka,
da ui i da pria. ak su i ovani i ulio svratili na trenutak. Pjero je poslao izjavu
sauea.
Jakopo s vragolastim licem i riokosi Tedesko dolazili su od Girlandaja da ga
uvere da e, ako vide Torianija na ulici u Firenci, ovoga kamenjem isterati kroz
Porta Prato. Granai je sate provodio u Mikelanelovoj sobi i donosio mu materijal
za crtanje i arake papira. Doktor je dolazio da mu pregleda nos tapiima i na kraju
ga stade uveravati da e barem na jednu nozdrvu moi disati. Bertoldo je bio
uzbuen to je njegova samoa bila naruena. Pokua da utei Mikelanela.
- Toriani je mislio da e svojom pesnicom izravnati tvoj talent da se spusti na
njegov nivo.

Mikelanelo odmahnu glavom. - Granai me je opomenuo.


- Ipak, istina je: ljudi koji su ljubomorni na talenat ele da ga unite kod drugih.
Sada se mora vratiti na posao. Nedostaje nam u vrtu.
Mikelanelo se posmatrao u ogledalu iznad umivaonika. S jednom jakom
izboinom u sredini, nos mu je iao ukrivo od ugla njegovog desnog oka prema
levom uglu usana, unitavajui svaku simetriju koja je ranije moda i postojala. On
trepnu.
- Ala je to sklepana skulptura! Kamen je bio mek i pun rupa. Zadrhtao je pri
prvom udarcu ekia. Sada je upropaen, bez ravnotee i plana, pun brazgotina
kao naputeni kamenolom u planinama. Nikad nisam izgledao naroito, ali kako sad
mrzim ovaj svoj prignjeeni lik.
Bio je ispunjen gorkim oajanjem. Sada e zaista biti runi vajar koji se trudi da
stvara lepe mermerne kipove.
10
Otok je opadao, modrica je iezavala, ali on jo nije bio u stanju da se pokae
pred svetom u tom promenjenom unakaenom obliku. Ali ako nije mogao da se
pokae Firenci po svetlu, iunjao bi se nou i hodao tihim ulicama, satima, troei
svoju nagomilanu energiju. Kako je grad izgledao drugaije s uljanicama zapaljenim
visoko na palatama, koliko su pospane kamene zgrade izgledale vee pri svetlosti
zvezda.
Jednoga dana Policijano doe u njegove odaje, i ne obraajui panju na
Bertolda, upita:
- Mogu li da sednem, Mikelanelo? Ba sam zavrio prevod Ovidijevih
Metamorfoza na italijanski. Dok sam prevodio Nestorovu priu o kentaurima,
pomislio sam kako bi ti mogao napraviti divno vajarsko delo o bici izmeu kentaura
i Tesalaca.
Mikelanelo je sedeo na krevetu i napeto posmatrao Policijana,uporeujui
njihovu runou dok se Policijano vrteo na stolici. Njegove male i sjajne oi i crna
kosa namazana uljem izgledale su Mikelanelu isto tako vlane kao purpurne,
odvratne ulne usne. Ma koliko da je Policijano bio ruan, njegovo lice bilo je
osvetljeno nekim unutranjim sjajem dok je govorio o Ovidiju i njegovom poetskom
pripovedanju grkih bajki.
- Poetni stihovi dae pozornicu:
Piritoj je uzeo za enu mladu Hipodamiju,
Da bi se taj dan proslavio, stolovi su postavljeni,
A poivaljke nametene zbog vee raskoi
Pokraj njih u zelenoj, jako umovitoj peini.
Meu gostima bili su kentauri, gruba stvorenja
(pola konj, pola ovek, zaeti u oblacima, kau oni),
Ja, i plemeniti Tesalci..."
Svojim mekim glasom Policijano nastavi da pria o veselju u palati:

- ...nevesta je bila divna!


Onda poesmo da priamo kako je nevesta slatka
Ali nae namere poee donositi zlu sreu venanju.
Eurit, najlui od grubih kentaura,
Zagreja se vinom, ali kad ugleda nevestu,
Postade jo vreliji: stolovi se stresoe,
Prevrnue, zatim odbacie.
Neko zgrabi nevestu i pope se na nju.
Bejae to Eurit, dok ostali kentauri
Uzee ene po volji, ko prvi devojci njegova devojka,
Scena bejae kao pljakanje nekog grada..."
ivo je prenosio prizor u odaju: Tezej je tresnuo starinskim peharom punim
vina Eurita po licu, sve dok se mozak tog stvorenja nije prosuo iz razbijene lobanje,
Grinej je bacio oltar na glave dvojici ljudi, Ret je ubio oveka gurnuvi mu baklju i
plamen u guu".
Mikelanelov pogled pree na ormar na kome je stajao model za Bertoldovu
Bitku Rimljana s varvarima. Policijano poe za njegovim pogledom.
- Ne, ne - ree on. - Bertoldova bitka je kopija sarkofaga u Pizi, zapravo
ponavljanje. Tvoja bi bila original.
Bertoldo je bio besan.
- Vi laete! Mikelanelo, sutra u te povesti u Pizu i pokazau ti. Sutra! Videe
da u sredini sarkofaga uopte nema figura. Ja sam ih morao stvoriti. Ja sam uneo
itave nove motive za prianje, kao to je moj ratnik na konju...
Policijano stavi svoj rukopis Mikelanelu u ruke.
- Proitaj kad bude stigao. Mislio sam da bi mogao da klee tu scenu dok je jo
prevodim. Ne bi mogao da nae snaniju temu.
Bertoldo te veeri narui konje. U zoru on i Mikelanelo pojahae niz Arno do
mora i prooe Empoli, dok se kupola i nagnuti zvonik nisu ocrtavali na sivoplavom
nebu. Bertoido povede Mikelanela pravo u Kamposanto, pravougaoni manastir
okruen zidom, ija je gradnja zapoeta 1278. godine, njegove galerije bile su
oiviene s nekih est stotina nadgrobnih spomenika i starih sarkofaga. Bertoldo se
uputi prema prizoru Rimske bitke i prieljkujui dobro miljenje svoga uenika uze
nairoko objanjavati razliku izmeu sarkofaga i njegovog rada. to je vie isticao
razlike, Mikelanelo je video sve vie slinosti. Pomirljivo, on promrmlja:
- Rekli ste mi da ak i u umetnosti moramo imati oca i majku. Nikolo Pizano,
udarajui temelje modernoj skulpturi ba na ovom mestu, mogao je to uiniti zato
to je video rimske sarkofage koji su bili sakriveni hiljadama godina.
Umekan, Bertoldo ga povede u krmu iza jedne radnje, gde su jeli tunjevinu i
pasulj, i dok je starac odspavao nekoliko sati, Mikelanelo se vrati u Duomo, a zatim
u Krstionicu, za koju su najvei deo projektovali Nikola i ovani Pizano, i u kojoj je
bilo remek-delo Nikole Pizana, mermerna propovedaonica s pet visokih reljefa.
Kad se ponovo naao napolju, on pogleda Kampanile kako se lenjo prua ka
sjajnom pizanskom suncu. On pomisli: Bertoldo je samo delimino bio u pravu:
nije bilo dovoljno biti samo arhitekt i vajar, ovek mora biti i inenjer!"

Dok su se vraali na konjima kui po sveem sumraku pored pitomih, valovitih


breuljaka uz ritmian bat konjskih kopita po tvrdom seoskom putu, u
Mikelanelovom duhu poee da se javljaju slike: borbe meu ljudima, bekstvo
ena, ranjenici i samrtnici. Kad su stigli u palatu i kad je Bertoldo pao u duboki san,
on zapali svetiljku i poe da ita Policijanov prevod.
Proitao je svega nekoliko stranica i onda se zapita: Ali kako bi ovek mogao da
isklee tu legendu? Za to bi bio potreban komad mermera velik kao Girlandajova
freska." Niti bi vajar mogao da upotrebi sve oruje koje se upotrebljavalo u jednoj
mitolokoj bici: oltare, baklje, koplja, paroke, klade drvea. Skulptura bi ispala kao
pravi rusvaj.
On se seti jedne ranije strofe i prelista stranice unazad dok je nije pronaao:
Afarej podie komad stene otkinute od brda..."
Slika mu se ivo ukaza pred oima. On oseti uzbuenje. To bi mogla da bude
jedna jedinstvena tema, i jedinstvena snaga.Njegova tema! Kad se ve nije moglo
prikazati svo oruje, on je mogao da prikae samo jedno, najstarije i
najuniverzalnije: kamen.
Skinuvi koulju, on se oprui pod crvenim pokrivaem, zabacivi ruke pod
glavu. Tada shvati da je celi dan bio napolju, meu ljudima, i da nijednom nije
pomislio na svoj nos. Isto toliko vane, slike poee da mu naviru u duhu: ne slike iz
Kamposanta ili Pizanove Krstionice: ve slike bitke kentaura.
Slava Bogu", pomisli, izleen sam."
Rustii je bio presrean. - Zar ti nisam rekao da crta konje? Umetniko delo bez
konja nije nita.
Veseo, Mikelanelo odgovori: - Pa sad, ako mi moe pokazati gde da naem
neke kentaure...
Napetost je bila iezla iz vrta. Niko nije spominjao Torianijevo ime niti priao
o svai: Torianija nisu uhvatili i bilo je verovatno da ga nikad nee uhvatiti.
Uzbuen svojim novim projektom, Mikelanelo se dao na to da odredi svoju temu.
Policijano, gorei od radosti, davao mu je kratak prikaz uloge kentaura u mitologiji
dok je Mikelanelo brzo skicirao onako kako je zamiljao da je kentaur mogao
izgledati: celi konj osim plea, vrata i glave, i prsa i glava oveka, koji izlaze iz
konjskog tela.
Malo je mario za mitoloke legende, one su bile strane njegovoj prirodi.
Njega je privlaila stvarnost, koliko god je mogao da je zahvati, za njega je
najistinitija i najznaajnija stvarnost bila muka figura, koja je u sebi nosila prototip
svih drugih oblika i zamisli.
On poe traiti u sebi jedan opti plan u koji bi mogao smestiti nekih dvadeset
figura. Koliko bi tu moglo da bude posebnih prizora radnje? ta bi bilo sredinje
jezgro od kojeg bi polazilo oko, redom i zapaajui sve onako kako je on, vajar,
eleo?
U sarkofagu s Rimskom bitkom u Pizi i u Bertoldovom reljefu bitke ratnici i ene
bili su odeveni. Ali sve dotle dok se on vraao grkoj legendi, oseao je da ima pravo
da crta naga tela, neoptereena lemovima, odeom, komadima tkanine oko
bokova, to je po njegovom miljenju unelo zbrku u Bertoldovu bronzu. Nadajui se
da e postii jednostavnost i kontrolu, uklonio je odelo isto kao to je izbacio konje i
mnotvo kentaura i oruja.
S tom odlukom nikuda nije doao. ak mu ni Granai nije mogao pomoi.

- Nikad nije bilo mogue dobiti nage modele.


- Zar ne bih mogao iznajmiti negde malu radionicu da radim sam?
Granai ljutito odmahnu glavom. - Ti si Lorencov protege, sve to ti ini,
odraava se na njemu.
- Onda je ostalo samo jedno to mogu da uradim. Radiu u Majanu.
Po veernjoj sveini krenuo je u Setinjano. Dok je prolazio mranim poljima i
prelazio potok u dnu jaruge, za trenutak ga obuze strah. Topolini su uli za tunjavu
s Torianijem,ali oni nee prirediti scenu kakva se odigravala u kui Buonarotijevih
kad se prvi put vratio i kad su njegova maeha i strina plakale, stric kleo, a baka
stajala utke, presuenih oiju, ali patei zbog njega isto onoliko koliko je on sam
patio zbog sebe.
Topolini ga pozdravie nemarno. Bilo im je drago to e tu provesti no. Jesu li
primetili oteenje na njegovom licu, ili ak i dobro ugledali kroz veernji mrak da
procene njegovu veliinu, on to nije mogao rei.
U zoru se umio na potoku i poao putem koji su utabali volovi po padinama
breuljaka do kamenoloma, gde su klesari poinjali rad jedan sat posle izlaska
sunca. S vrha brda Mikelanelo pogleda na jedan zamak okruen paralelnim
linijama maslina i vinove loze. U kamenolomu, pietra serena koja je bila izvaena
tog popodneva bila je tirkiznoplave boje, dok su drugi blokovi prelazili u utosivi
ton. Bilo je zavreno deset stubova, i jedna ogromna, grubo skicirana, pantera,
okruena morem krhotina. Klesari i zidari ve su kovali i kalili svoje alatke, svaki od
njih je upotrebio dvadeset pet iljaka dnevno, tako brzo bi ih pietra serena izlizala.
Klesari su bili dobro raspoloeni, i veselo pozdravie Mikelanela.
- Vratio si se u kamenolom da poteno radi, a?Kad je ovek klesar, on ostaje
klesar.
- Po ovakvom vremenu?- upade Mikelanelo. - Ja u da sednem pod jedno
hladovito drvo i neu da diem nita tee od komada ugljena.
Dalje objanjenje nije im bilo potrebno.
Iz pietre serene zraila je strana toplina. Klesari su skinuli odelo, sve osim
pantalona, slamnatog eira i konih sandala. Mikelanelo je sedeo i posmatrao ih.
Nisu mogli da poziraju, morali su da iskleu ono to je bilo odreeno za taj dan, i
njihova sitna tela, mrava, ilava, rogobatna, bila su daleko od idealne grke lepote
koju je on video u starim kipovima. Ali po vrelom suncu znoj je njihovim telima
davao sjaj i blistavost izglaanog mermera. Radili su svakim miiem lea i ramena
i nogu da iseku i diu kamen. Bili su potpuno nesvesni dok ih je on skicirao traei
snagu koja je leala pokopana u neunitivim delima tih vetih zanatlija.
Kad je jutro napola prolo, oni se okupie u tremu", pilji iz koje je bila
izvaena pietra serena u podnoju jednog brda, i u kojoj je vladala ista temperatura
preko cele godine. Tu su dorukovali haringu i luk, hleb i crveno vino. Mikelanelo
im ispria o svojoj Bici kentaura, koju je nameravao napraviti.
- Bilo je vreme da taj greben kamena pod Monte eerijem da jo jednog vajara ree neki mladi, klesar vrstog tela. - Uvek smo imali po jednog: Mina da Fjezola,
Deziderija da Setinjana, Benedeta da Majana.
Za nekoliko trenutaka oni se vratie na rad a Mikelanelo nastavi da crta. Radio
je sada izbliza, hvatajui napregnute ruke i izboine oko drugog lanka prstiju, gde
je koa bila napeta zato to su drali eki i dleto. Koliko je trebalo da se ui o
ljudskom telu! Koliko je tu bilo hiljada zamrenih delova od kojih je svaki razliit,

svaki pun iznenaujuih detalja. Jedan umetnik mogao bi crtati ljudsku figuru celog
ivota, a ipak da uhvati samo deli njegovih promenjljivih oblika.
Kad je sunce bilo visoko nad glavom, pojavi se nekoliko mladia koji su nosili na
ramenima dugake grane u koje su bili zabijeni nizovi eksera, a sa svakog eksera
visila je korpa s rukom za jednog oveka. Ponovo se skupie u hladnom tremu".
Klesari podelie s Mikelanelom svoje orbe od povra, kuvano meso, hleb, sir i
vino, a zatim legoe da prospavaju jedan sat.
Dok su spavali, on ih je crtao: zgrene na zemlji, sa eirom preko lica. Njihova
mirna tela, mirnih linija, pospanih oblika, krepila su se snom. Kad su se probudili,
deca su bila donela vodu za pie i za kovanicu, pa su okretala tokove, otrila alat i
radila svojim ekiima i dletima da pomognu. Mikelanelo je crtao njihove gipke
udove u pokretu.
Sutradan ujutro, kad je izaao iz palate, iznenadi ga jedan monah zaustavivi ga i
upitavi za ime, nato izvadi jedno pismo iz crne mantije i iezne isto onako
neujno kao to se i pojavio. Mikelanelo razvi pisamce, ugleda potpis svoga brata i
poe da ita. Bila je to molba Mikelanelu da se okani paganske, bezbone teme
koja je jedino mogla da dovede njegovu duu u opasnost, a ako mora i dalje praviti
klesane idole, neka radi samo one koje je crkva posvetila.
Bitka kentaura je runa pria", zakljuivao je Lionardo, koju ti je ispriao
pokvaren ovek. Odrekni je se i vrati se u zagrljaj Hrista."
Mikelanelo ponovo proita pismo, odmahujui glavom u neverici. Kako je
Lionardo, zakopan u samostanskim zidinama, znao koju temu on klee? I da je tu
temu inspirisao Policijano? On je bio samo egrt. Kako je bilo ko mogao smatrati
temu na kojoj se neko ui dovoljno vanom da o njoj naklapa?Pomalo se plaio zbog
toga koliko monasi unutar San Marka znaju ta ko radi.
On odnese pismo u studiolo i pokaza ga Lorencu.
- Ako vam kodim kleui tu temu - ree on mirno - moda bi trebalo da je
promenim?
Lorenco je izgledao umoran. Bila je greka i razoaranje to je doveo Savonarolu
u Firencu. - To je tano ono to Savonarola pokuava da postigne: da nas sve
zastrai, da nametne svoju strogu cenzuru. Mi mu neemo pomoi da pretvori
Duomo u Stinke. Ako popustimo u najsitnijoj pojedinosti, bie mu lake da dobije i u
drugoj. Nastavi da radi.
Mikelanelo baci pismo u bronzani etrurski up pod Lorencovim pisaim
stolom.
11
Upotrebljavao je ist pelinji vosak u pogaama. Stavljao je posudu nad vatru od
ugljena i lomio vosak u male komade. Kad se vosak ohladio, on ga prstima umesi u
dugake valjke. Ujutro preli malo trementina po prstima da bi vosak postao gipkiji.
Budui da ta skulptura treba da bude u dubokom reljefu, vanjska polovina
figure izdizae se iz mermera.

Buardini, s licem kao pun mesec, koji je poeo mrziti klesanje u kamenu s
besom dubokim kao to je bio i Granaijev, poe provoditi dane u kuici. Postepeno
je poeo preuzimati fizike poslove,pa je postao Mikelanelov pomonik.
Mikelanelo mu je bio naredio da isee drvenu plou veliku kao komad mermera
koji je imao nameru da upotrebi, i da kroz nju provue ice za armaturu. Zatim
prema svojim studijskim crteima poe da izraduje votane figure i da ih stavlja na
armaturu, dovodei u ravnoteu zapletene ruke, poprsja, noge, glave i kamenje u
onom poloaju u kome je trebalo da se kasnije nau u mermeru.
Komad mermera kakav je eleo pronaao je u dvoritu palate. Buardini mu je
pomogao da ga prenese u kuicu i postavi na okrugle drvene grede da bi mu zatitio
uglove. Ve i samo to to je stajao i gledao ga prualo je Mikelanelu oseaj
ogromne snage. Kad je poeo klesati u najgrubljim potezima, radio je celim telom,
raskreivi noge da bi vre stajao i prebacujui svu svoju teinu u ruku koja je
drala eki, postiui ravnoteu vajara: snaga kojom se odvaljuje mermer mora
biti jednaka komadu koji treba odvaliti.Seti se kako je ribao neku posudu komadom
metala i kako je osetio metal meu zubima, sada je oseao mermer u ilama.
Njegova je elja bila da prenese svoje postojanje u prostor. To je bio jedan razlog
zbog koga je znao da mora biti vajar: da ispuni nezauzetu prazninu sjajnim
kipovima, kipovima plemenitog mermera, i da izrazi najsnanije, najiskrenije
oseaje.
Po svom sastavu, njegov komad mermera od etiri stope bio je iaran ilama
kao u drveta, koje su se susretale prema istoku. On proveri smer tokova i prevrnu
komad u isti poloaj u kojem je leao u svom brdskom leitu. Trebalo je da tee
okomito na ile, sa severa na jug, inae bi se mermer ljutio u komadima slojeva.
Mikelanelo duboko uzdahnu i podie eki i dleto za poetak napada.
Mermerna praina poe mu se slagati po rukama i licu, prodirati mu u odelo. Lepo
je bilo dodirnuti lice i osetiti prainu, bilo je to isto kao dodirnuti mermer na kome
je radio, imao je oseaj da je postao jedno sa svojim medijem.
Subotom uvee palata bi obino opustela. Pjero i Alfonsina odlazili su u posetu
plemenitim firentinskim porodicama, ovani i ulio poeli su obilaziti drutva,
Lorenco je traio zadovoljstva sa svojom grupom mladih kicoa, uestvujui u
orgijama na kojima se pilo i ljubakalo. Mikelanelo nije nikad saznao jesu li te prie
istinite, ali sutradan bi Lorenco bio iscrpljen i trom. Kostobolja koju je nasledio od
oca drala bi ga u postelji ili bi epao po palati oslanjajui se na teki tap.
Tih veeri Mikelanelo je mogao slobodno da veera s Kontesinom i ulijanom
u otvorenoj loi na gornjem spratu, po blagom nonom vazduhu. Dok su jeli hladnu
lubenicu i avrljali pri svetlosti svee, Kontesina mu je priala kako je itala
Bokaove primedbe o kentaurima.
- Oh, ja sam ve ostavio originalnu bitku daleko za sobom - nasmeja se on.
Izvadivi papir iz koulje i komad ugljena iz torbice, i kreui ugljenom brzo
preko papira, on ispria Kontesini za im ide. ovek ivi i umire od kamena. Da bi
se ukazalo jedinstvo oveka i mermera, glave i baeni komadi nee se raspoznavati.
Svih dvadeset ljudi, ena i kentaura bie samo jedno, svaka figura samo jedna mala
povrina mnogostrane prirode oveka, ivotinjske koliko i ljudske, enske koliko i
muke, od kojih svaka pokuava da uniti onu drugu. Brzim potezima on joj pokaza
neke vajarske ciljeve koje je pokuavao da postigne: figure u tri plana, od kojih e
svaki biti u niem reljefu, ali ne i nii po vitalnosti, jer e poluslobodni oblici

izgledati kao da su slobodni sa svih strana, a svaka figura zraie svoju vlastitu
snagu.
- Jednom sam ula kako govori da se iza klesanja sigurno nalazi oboavanje. ta
e se to oboavati u tvojoj verziji ovekove bitke?
- Najvie umetniko delo: muko telo, beskrajno u svojoj izraajnosti i lepoti.
Kontesina nesvesno pogleda svoje tanke noge i grudi koje su tek poinjale da
pupaju, a onda se malo podsmeljivo sretne sa njegovim pogledom.
- Mogla bih te uceniti zbog tvog paganskog oboavanja mukog tela. Platon bi se
moda sloio s tobom, ali bi te Savonarola spalio kao jeretika.
- Ne, Kontesina. Ja se divim oveku, ali oboavam Boga to je mogao da ga stvori.
Oni se nasmejae, priljubljenih glava. Videvi kako se Kontesinine oi okreu
prema vratima i glava se naglo die a u obraze udara rumenilo, Mikelanelo se
okrene i po Lorencovom dranju primeti da je on tamo sigurno stajao prilino dugo.
Njihova prisnost bila je ispunila sobu i ozraila atmosferu. Mikelanelo toga nije bio
svestan. Ali prekinuta kad je dostigla vrhunac, ostavila je za sobom fluid koji su on,
Kontesina i Lorenco morali osetiti. Lorenco je stajao utke, stisnutih usana.
- ...mi smo... raspravljali... napravio sam neke crtee...
Strogost se izgubi s Lorencovog ela. On prie da pogleda crtee.
- ulio me obavetava o vaim sastancima. Vae prijateljstvo je dobro. Ne moe
ni jednom ni drugom koditi. Za umetnike je vano da imaju prijatelja. A isto tako i
za Mediijeve.
Nekoliko veeri kasnije, kad je mesec bio pun a vazduh pun uskomeanih divljih
mirisa, sedeli su zajedno u jednoj nii pod prozorom biblioteke koja je bila
okrenuta na Via Larga i na brda koja su okruivala grad.
- Firenca je puna arolija po meseini - uzdahnu Kontesina. - Volela bih da je
mogu gledati s visine i da mogu sve videti.
- Ja znam jedno mesto - uzviknu Mikelanelo. - Tano preko reke. Odande
izgleda kao da treba samo da pruite ruke i da zagrlite grad.
- Moemo li tamo? Sada, hou da kaem. Mogli bismo se iskrasti kroz vrt, jedno
po jedno. Ja u uzeti ogrta s kapuljaom.
Ili su putem kojim je on uvek iao, u otrom uglu prema Ponte ale Gracije, pa
preko reke Arna i uzbrdo do stare tvrave. Dok su sedeli na kamenoj ogradi, inilo
im se kao da mlataraju nogama u sivim kamenim vodama grada. Mikelanelo joj
pokaza vilu njenog oca u Fjezolu i Badiju tano ispod nje, zid s osam kula koji uva
grad u podnoju breuljka Fjezole, blistavu belu grupu koju su sainjavali
Krstionica, Duomo i Kampanile, Sinjoriju od zlatnog kamena, s visokim zvonikom,
zbijeni ovalni grad opkoljen zidinama i rekom, a na njihovoj strani reke palatu Piti,
obasjanu meseevim svetlom,sagraenu od kamena iz njenih vlastitih kamenoloma,
u vrtovima Boboli, odmah tu iza ograde.
Sedeli su malo podalje jedno od drugog, uzbueni mesecom, zaneti lepotom
grada i nizova breuljaka koji su ih grlili tako neno kao to su Firencu neno grlili
njeni zidovi. Njihovi se prsti nespretno pokrenue jedni prema drugima po gruboj
povrini kamena, dodirnue i isprepletoe.
Posledica je dola brzo. Lorenco, koji je pre toga uzimao kupke nekoliko dana u
Vinjonu, pozva ga iz vrta. Sedeo je za svojim velikim pisaim stolom, sa zidovima
prekrivenim jednom geografskom kartom Italije, jednom geografskom kartom
sveta, slikom zamka Sforce u Milanu, na stolovima i policama stajale su zbirke

kamenih vaza, radova u slonovoj kosti, dela Dantea i Petrarke uvezana u purpurnu
kou, i Biblija uvezana u purpurni barun sa srebrnim ornamentima. Pokraj njega
stajao je njegov sekretar, Ser Pjero da Bibijena. Nije bilo potrebno govoriti
Mikelanelu zato su ga pozvali.
- Ona je bila sigurna, ekselencijo. Bila je pored mene sve vreme.
-I ja tako ujem. Zar si ti zaista mislio da vas niko nee opaziti? ulio ju je video
kad je izala na sporedna vrata.
Oajan, Mikelanelo odgovori: - To je bilo indiskretno. - Podie oi sa persijskog
tepiha s gustim arama i uzviknu: - Tamo gore je bilo tako lepo, izgledalo je kao da
je Firenca jedan mermerni kamenolom i da su njene crkve i zvonici istesani iz
jednog jedinog sloja kamena.
- Ja ne postavljam pitanje o tvom ponaanju, Mikelanelo. Ali Ser Pjero postavlja
pitanje da li je bilo mudro. Ti zna da je Firenca grad zlih jezika.
- Niko ne bi govorio zlo o jednoj maloj devojici.
Lorenco je za trenutak posmatrao Mikelanelovo lice.
- Kontesina se vie ne moe smatrati malom devojicom". Ona raste. Ja to do
danas nisam potpuno shvatio. To je sve, Mikelanelo, moe se vratiti na posao, jer
znam da jedva eka da to uini.
Mikelanelo se ne pomae, mada je bio otputen.
- Zar ne postoji nita to bih mogao uiniti da to popravim?
- Ja sam to ve uinio. - Lorenco ustade od pisaeg stola, stavi obe ruke na
deakova drhtava ramena. - Ne budi nesrean. Nisi mislio nita zlo. Presvuci se za
veeru, tu je neko koga treba da upozna.
Poslednje to je Mikelanelo eleo ovako ojaden bilo je da veera sa ezdeset
gostiju, ali sad nije bilo vremena za otkazivanje poslunosti. On se umi prskajui se
iz umovaonika, obue crvenosmeu svilenu tuniku i pope se u trpezariju, gde ga
jedan sluga odvede do mesta koje je Lorenco zadrao za njega pored anfraneska
Aldovrandija, lana jedne od vodeih porodica iz Bolonje. Lorenco je bio imenovao
Aldovrandija za podesta ili gradonaelnika Firence za godinu 1488. Mikelanelo
nije bio naroito pribran, dua i stomak bili su mu na mukama. Aldovrandi obrati
svu svoju panju na njega.
- Njegova ekselencija je bila tako ljubazna da mi je pokazala vae crtee i
mermernu Madonu s detetom. Bio sam veoma uzbuen.
- Hvala vam.
- Ja ne uivam u komplimentima. Govorim zbog toga to se oduevljavam
skulpturom, i odrastao sam kraj divnog dela Jakopa dela Kvere.
Mikelanelo tupo upita ko je to.
- Ah, zbog toga sam i zamolio Il Magnifica da razgovaram s vama. Jakopo dela
Kvera nije poznat u Firenci, a ipak je jedan od najveih vajara koje je Italija dala.
On je dramatiar kamena, kao to je Donatelo pesnik. Nadam se da ete doi u
Bolonju i dopustiti mi da vam pokaem njegovo delo. To bi na vas moglo imati i te
kakav uticaj.
Mikelanelo htede odgovoriti da su veliki uticaji upravo ono to on eli da
izbegne, ipak je Aldovrandi imao da dokae da je prorok.
Iduih dana Mikelanelo je uo da su se Pjero i Alfonsina nekoliko puta bunili
protiv toga to se jednom graaninu doputa da se drui tako intimno s jednom

Medii", i Ser Pjero da Bibjena je pisao Lorencu u banju jedno uvijeno ali ipak otro
pismo rekavi: Ako se povodom Kontesine ne donese odluka, moda ete aliti."
Tek nekoliko veeri kasnije je saznao ta je Lorenco mislio kad je rekao da e on
to popraviti. Kontesina je bila poslana u vilu Ridolfi na selo.
12
Mikelanelu stie poruka od oca. Porodica je bila zabrinuta za Lionarda, o kome
su dobili izvetaj da je bolestan u manastiru San Marko.
- Bi li ti mogao upotrebiti svoje veze s Mediima da ue i vidi Lionarda?
upita ga Lodoviko kad je Mikelanelo doao da ga poseti.
- Nikome spolja nije doputeno da ue u stanove monaha.
- San Marko je crkva i manastir Mediija - ree njegova baka - koje je sagradio
Kozimo i koje izdrava Lorenco.
Nekoliko dana kasnije Mikelanelo vide da se na njegove molbe niko ne osvre.
Onda sazna da e Savonarola drati propoved u San Marku sledee nedelje.
- Svi monasi e biti tamo - ree Bertoldo. - Videe brata. Moda e ak moi da
progovori s njim nekoliko rei. Donesi nam izvetaj o monahu.
San Marko je bio divno hladovit rano ujutro. Njegov plan da zauzme poloaj
pokraj vrata koja vode iz manastira, tako da Lionardo mora proi pokraj njega,
poremetilo je prisustvo gomile monaha u crnim mantijama, koji su se molili i pevali
u horu pre nego to svane. Njihove kukuljice su bile tako nabijene napred da im je
lice bilo zaklonjeno. Mikelanelu je bilo nemogue da vidi je li Lionardo u toj grupi.
Crkva ni u kom sluaju nije bila puna. Kad je mrmljanje objavilo ulazak
Savonarole, on se odunja u jedno sedite blizu propovedaonice i sede na ivicu
tvrde klupe.
Bilo je malo znakova kojima bi se oznaila razlika izmeu Savonarole i ostalih
pedesetak monaha dok se on polagano penjao uz stepenice propovedaonice. Glava i
lice su mu bili duboko sakriveni ispod dominikanske kukuljice, mrav stas ispod
mantije. Mikelanelo nije video gotovo nita osim vrha nosa i dva skrivena crna
oka. U glasu mu se oseao otar severnjaki naglasak, iz poetka je govorio mirno,
ali uskoro poprimi zapovedniki ton dok je iznosio svoje teze o korupciji
svetenstva. Nikada, ak ni u najvatrenijim napadima u palati, Mikelanelo nije uo
ni najmanji deo optubi koje je sada Savonarola svaljivao na svetenstvo: svetenici
su bili pre politiari nego duhovnici i njih su u Crkvu poslale njihove porodice radi
materijalnog dobitka, oni su blii karijeristi i oportunisti koji su traili samo
bogatstvo i mo, bili su krivi zbog prodavanja i kupovanja crkvenih slubi, deljenja
poloaja i milosti roacima i prijateljima, zbog podmiivanja, prodaje relikvija,
zgrtanja crkvenih prihoda: Svet je pun crkvenog bluda".
Pavi u vatru od svog govora, Savonarola zbaci kukuljicu i Mikelanelo prvi put
ugleda monahovo lice. On otkri da lice isto tako uznemiruje oseaje kao i rei koje
su nailazile sa sve veim arom i brzinom s protivrenih usana, jer je gornja bila
tanka i asketska kao i koulja od kostreti, a donja jo deblja i ulnija od Policijanove.
Crne oi koje su bacale munje ak do najudaljenijeg ugla crkve bile su upale u
koate ispijene obraze, oigledne rtve posta, nos mu je trao napred, svojom

masivnom grbom sa irokim upadljivim nozdrvama. Bilo je to dramatino lice koje


ne bi mogao izmisliti nijedan umetnik osim samog Savonarole.Graa kostiju oarala
je Mikelanela kao vajara, jer je crna brada kao od mermera bila oblikovana iz iste
puti kao i strastvena donja obeena usna, i izglaana plavcem.
Mikelanelo odvrati pogled sa Savonarolinog lica,kako bi bolje uo rei koje su
sada tekle kao rastopljena bronza, a glas je ispunjavao crkvu, odbijao se od praznih
kapela, i vraao se da nasilno prisvoji levo uvo, poto je pre toga udario u desno
tako da je od toga pocrvenelo.
- Opazio sam da tate ambicije navaljuju na Rim i prljaju sve stvari, dok i sam
nije postao lana, tata bludnica. O, Italijo, o Rime, o Firenco, vai zloini, vaa
bezbonost, va razvrat, vae lihvarstvo, vaa okrutnost nam donose nevolje.
Prestanite sa svojim predstavama i paradama. Napustite, kaem vam, svoje
ljubavnice i svoje ljubljene mladie. Zemlja je prekrivena krvlju, ali svetenstvo za
to nita ne mari. Oni su zaista daleko od Boga, ti svetenici ije je bogosluenje u
tome da provode noi s bludnicama a dane u prianju po sakristijama. Sam oltar je
pretvoren u sveteniki duan. Sakramenti su tezge za vau trgovinu crkvenim
zvanjima. Vaa pouda nainila vas je drskom bludnicom. Nekada ste se barem
stideli svojih greha, nekada su svetenici imali toliko pristojnosti da su svoje sinove
nazivali neacima. Sada vie ne mare za to. Ja u pogoditi vas u vaoj besramnosti i
pokvarenosti", kae Gospod, vae bludnice i vae palate."
ibao je ljude iz Firence, vikao da je Danteu Firenca posluila kao model za grad
Dis:
U drugom krugu su zatvoreni
Licemerje i laskavost, i oni
Koji se bave arolijama, vraanjem i kraom,
Dvolinou i simonijom i slinim prljavtinama.
Prikupivi volju, jer se od Savonarolinog glasa oveku oduzimala
snaga,Mikelanelo pogleda oko sebe i primeti da sluaoci sede kao jedno bie, kao
da su saliveni.
- Cela Italija e osetiti gnev boji. Njeni gradovi pae rtvom protivnika. Krv
evtei ulicama. Ubistva e biti na dnevnom redu. Ako se ne pokajete! pokajete!
pokajete!
Uzvik: Pokajete!" odjekivao je po crkvi stostruko dok je Savonarola, potegavi
napred svoju kukuljicu i prekrivi lice, molio dugo i tiho, a zatim siao niz stepenice
propovedaonice i izaao kroz vrata prema manastiru, ostavivi Mikelanela duboko
uzbuenog, pomalo zanetog, malo bolesnog. Kad se ponovo naao napolju na
vrelom, sjajnom suncu piazze, on zastade zaslepljen mirkajui, ne elei niti da ide
kui niti u palatu, ne znajui ta da kae. Naposletku posla poruku ocu da mu nije
polo za rukom da vidi Lionarda.
Njegovi uzburkani oseaji ponovo su se smirili kad je primio poruku od
Lionarda da doe u San Marko na veernju slubu. Manastir je bio lep u sumraku,
trava svee pokoena, iva ograda podrezana, jasmin i suncokret rasli u senci
svodova, atmosfera je bila tiha i zaklonjena od sveta.
Lionardo je Mikelanelu izgledao isto onako mrtvaki bled kao i Savonarola.

- Porodica je zabrinuta za tvoje zdravlje.


Lionardova glava se zavue dublje u kukuljicu. - Moja porodica je boja
porodica.
- Ne budi tako licemeran.
Kad Lionardo ponovo progovori, Mikelanelo primeti izraz ljubavi.
- Zvao sam te jer znam da ti nisi zao. Tebe palata nije iskvarila. ak i usred
Sodome i Gomore ti se nisi pokvario, iveo si kao pustinjak.
Malo uveseljen, Mikelanelo ga upita: - Otkuda zna sve to?
- Mi znamo sve to se deava u Firenci. - Lionardo koraknu napred i prui svoje
koate ruke. - Fra Savonarola je imao jednu viziju. Medii, palata, sva bestidna,
bezbona umetnost koja se nalazi u njenim zidovima, bie uniteni. Oni se ne mogu
spasiti, ali ti moe, jer tvoja dua jo nije izgubljena. Pokaj se i okani ih se dok je jo
vreme.
- Savonaroia je napao svetenstvo, uo sam njegovu propoved, ali nije napao
Lorenca.
- On e drati devetnaest propovedi, poevi od Svih svetih pa do Bogojavljenja.
Kad se propovedi zavre, Firenca i Medii bie u plamenu.
Stajali su jedan pored drugoga u hodniku bez vazduha, koji se pruao du jedne
strane manastira. Mikelanelo zauta, sav zgranut.
- Ti nee sebe da spasi? - preklinjao ga je Lionardo.
- Mi imamo razliita shvatanja. Ne moemo svi biti isti.
- Moemo. Svet mora da bude manastir kao to je ovaj, gde su sve due spasene.
- Ako moja dua treba da se spasi, ona moe da se spasi samo vajarstvom.To je
moja vera i moje uenje. Kae da ivim kao pustinjak, moj rad me tako dri. Pa
kako onda taj rad moe biti zao? Zar meni Bog ne bi dao da biram kad ga obojica
jednako sluimo?
Lionardove oi vatreno zaronie za trenutak u Mikelanelove. Onda se izgubi,
kroz vrata, a zatim uza stepenice.
U eliju koju je ukrasio Fra Aneliko, nadam se", ree Mikelanelo u sebi, s
malo gorine.
Oseao je da duguje Lorencu da prisustvuje propovedi na dan Svih svetih. Ovoga
puta crkva je bila puna. Savonarola je opet poeo svoj govor tonom spokojnog
izlaganja, objanjavajui misteriju mise i celovitost boanske rei. I inilo se da su
oni koji su bili tu prvi put razoarani. Ali monah je upravo polako padao u vatru,
uskoro je preao na govorniki nain izraavanja, zatim na crescendo, u kome je
njegov snaan glas ibao sluaoce svom svojom raspaljenom reitou.
Napadao je svetenstvo: - uli ste kako se govorilo: Blagoslovena kua koja ima
debelog upnika." Ali doi e vreme kad e se pre rei: Prokleta da je takva kua."
Osetiete otricu maa na sebi. Jad e vas unititi. Ovo se vie nee zvati Firenca, ve
peina razbojnika, izopaenosti i krvoprolia.
Napadao je zelenae: - Vi ste krivi zbog pohlepe, vi ste iskvarili sudske upravne
inovnike i njihove slube. Niko vas ne moe uveriti da je greno pozajmiti uz
kamate, ve, tavie, vi drite za budale one koji se uzdravaju od toga.
Napadao je moral Firence: - Ispunili ste ono to je rekao Izaija: Oni oglaavaju
svoj greh kao Sodoma, jer ga ne skrivaju", ili ono to je rekao Jeremija: Ti ima elo
bludnice, ti nee da se stidi."

On izjavi: - Ja se bavim proricanjem, ali mi je glas u noi rekao: Budalo, zar ne


vidi da je boja volja da nastavi?" Zbog toga ne mogu prestati da proriem. I ja
vam kaem: znajte da su neuvena vremena blizu!
U crkvi se ulo sve glasnije mrmljanje. Mnoge ene su plakale.
Mikelanelo ustane i poe kroz boni brod, dok ga je ljutit glas sledio kroz vrata.
Preavi Pjacu San Marko, ue u vrt i povue se u svoju kuicu, kao u napadu
groznice. Odluio je da se vie ne vraa u crkvu: jer ta je on imao s tim govorom o
poudi i pohlepi?
13
Kontesina ga pronae u biblioteci, gde je precrtavao ilustracije starih rukopisa.
Bila je odsutna nekoliko sedmica. Lice joj je bilo bledo. On skoi.
- Kontesina, jeste li bolesni? Sedite ovamo.
- Imam neto da ti kaem. - Ona se srui na stolicu, nagnu se napred nad hladan
kamin kao da eli ugrejati ruke. - ...ugovori su napravljeni.
- Ugovori?
- Za moje venanje... s Pjerom Ridolfijem. Nisam htela da to sazna iz brbljanja u
palati.
Posle jednog trenutka on je upita odseno: - A zato bi trebalo da me to uzbudi?
Svi znaju da keri Mediija sklapaju politike brakove: Madalena se udala za
Franesketa iba, papinog sina, Lukrecija za Jakopa Salvijatija...
- Ne znam zato bi to trebalo da te uzbudi, Mikelanelo, vie nego to uzbuuje
mene.
On je tek sad pogleda pravo u oi.
- A da li vas uzbuuje?
- A kako bi? Svi znaju da keri Mediija sklapaju politike brakove.
- Oprostite mi, Kontesina. Zabolelo me je.
- Dobro - osmehnu se ona tuno. - Sada te ve prepoznajem.
- A venanje... kada?
- Nee jo biti neko vreme. Suvie sam mlada. Molila sam jo godinu dana.
- Ipak se sve promenilo.
- Za nas ne. Mi smo jo uvek prijatelji u palati.
Posle krae utnje, Mikelanelo upita: - Pjero Ridolfi, on vas nee unesreiti? On
vas voli?
Pognute glave, Kontesina podie oi k njemu.
- Mi o takvim stvarima ne razgovaramo. Uiniu ono to moram. Ali moji oseaji
su samo moji.
Ona ustane, prie mu blie. Bio je obesio glavu kao nema ivotinja na buri. Kad
ju je naposletku pogledao, primeti suze kako joj blistaju u oima. On prui ruku
oklevajui, a ona polagano stavi svoje prste u njegove i oni se potpuno i vrsto
spojie. Zatim se udalji, ostavivi za sobom samo neni miris mimoze i suvu vrelinu
u njegovom grlu.

Nije bilo naina da sprei da mu Savonarolin glas ne odzvanja u uima, jer je


Lionardova opomena postala stvarnost. Usred svoje druge propovedi protiv poroka
u Firenci, Savonarola odjednom die glas protiv Mediija i optui Lorenca za zlo u
gradu, predskazajui pad vladajue porodice i, kao vrhunac, pad pape u Vatikanu.
lanovi Platonske akademije brzo se sastadoe u studiolu. Mikelanelo im
podnese izvetaj o prve dve propovedi, a zatim ispria o Lionardovoj opomeni.
Mada je Lorenco vodio mnogobrojne bitke s Vatikanom, u ovom trenutku je eleo
da odri mir s papom Inoentijem VIII zbog ovanija, koji je imao da eka svega jo
nekoliko meseci pa da postane kardinal i ode u Rim da predstavlja porodicu Medii.
Papa je lako mogao pretpostaviti da Savonarola, budui da ga je Lorenco pozvao u
Firencu i budui da propoveda u crkvi Mediijevih, napada papinstvo s Lorencovim
znanjem i pristankom.
- Dobro je to napada i mene u isto vreme - promrmlja Lorenco alosno.
- Jednostavno emo morati da ga zatvorimo - promrmlja Policijano.
- Treba samo da uinimo kraj njegovim proricanjima - ree Lorenco. - Ona nisu
deo nae religije niti njegove slube. Piko, to e ti uzeti na sebe.
Prvo odmetnitvo dolo je iz vajarskog vrta. Granai je izvestio da je aljivina
Bao najpre poeo satima da uti, a zatim da iezava na dan ili dva. Ubrzo potom
poeo je stavljati prezrive primedbe o porodici Medii, zatim veliati Savonaroline
vrline i duhovni ivot manastira. Jednog dana pobegao je dominikancima.
Savonaroline propovedi privlaile su sada tako veliko mnotvo sveta da je on,
krajem marta, druge nedelje Velikog posta, poeo svoje propovedi odravati u
katedrali. Deset hiljada Firentinaca stajalo je nabijeno u njoj, a ipak je izgledalo da
ih je malo zbog ogromnosti prostora oko njih. U nekoliko meseci koji su proli
otkako ga je Mikelanelo uo kako propoveda u San Marku, nekoliko promena se
odigralo na monahu.Zbog strogog posta i pokore na kolenima u elijama San Marka,
jedva je imao toliko snage da se popne na propovedaonicu. Potpuno je izjednaavao
sebe s Hristom.
- Kao to dobro vidite i ujete, ja ne govorim svojim vlastitim jezikom, ve
bojim. Ja sam njegov glas na zemlji.
Hladni drhtaj zatalasa sluaoce. Savonarola nije bio dirnut manje nego njegovi
oboavaoci.
Mikelanelo je podesio svoj dolazak u Duomo tako da sretne oca i ostale lanove
porodice, koji su napustih crkvu Santa Kroe da uju novog proroka, na kraju
slube.
Stajao je u vratima i gledao horska sedita koja su radili Donatelo i Luka dela
Robija, visoko gore s obe strane sredinjeg oltara, mermerne rezbarije koje su
prikazivale decu kako se igraju, pevaju, pleu, smeju, sviraju na muzikim
instrumentima, pravi Grci po svojoj veseloj ljubavi i ivotu, i batinici lepote
njihovih tela. Za Mikelanela, mermerna dela su klicala: Ljudi su dobri!" dok jer
Savonarola grmio: oveanstvo je zlo!"
Ko je imao pravo? Donatelo i Dela Robija? Ili Savonarola?
Mrano raspoloenje iz crkve teko je lebdelo oko stola u trpezariji
Buonarotijevih. Lukrecija je bila sva u suzama.
- Taj pokvareni ovek. Upropastio je moju divnu belu teletinu. Od sada,
Lodoviko, ako eli da uje Savonaroline propovedi, to mora da bude posle ruka,
a ne pre.

Mada se grad tresao u naglom preokretu svojih verskih ideja, Mikelanelo je i


dalje mirno radio. Za razliku od Savonarole, on nije mogao uveriti sebe da Bog
govori kroz njega, ali je oseao da bi Bog odobrio taj rad kad bi ga video.
Oseao je i protiv svoje volje divljenje prema Savonaroli.Nije li on bio idealist? A
to se tie njegovog fanatizma, nije li Rustii rekao: - Ti si kao Savonarola, ti posti
jer ne moe sebe naterati da prestane raditi usred dana.
Mikelanelo se namrtio na tu optubu. Pa ipak, nije li on oseao da je pozvan
da se posveti delu revolucioniranja mermerne skulpture, kao to je i Fidija preuzeo
egipatsku skulpturu koja je oboavala smrt i nainio je grkom i ovenom? Zar ne
bi bio voljan da posti i da se moli dok bi jedva jo imao snage da se dovue kroz vrt
do svoje radionice, ako bi to bilo potrebno?
I ta to nije bilo u redu ako Bog govori svojoj deci? Bog sigurno ima pravo na to.
On je verovao u Boga. Ako je Bog mogao stvoriti zemlju i oveka, zar ne moe
stvoriti proroka... ili vajara?
Sinjorija je pozvala Savonarolu da govori u velikoj dvorani Palaca dela Sinjorija.
Lorenco, etvorica platoniara i vani slubenici Mediija objavie u celom gradu
svoju nameru da dou. Mikelanelo zauze svoje mesto na drugoj klupi izmeu
Kontesine i ovanija, nasuprot podijumu na kome je Savonarola stajao ispred
stalka za Jevanelje, dok je gradska uprava bila zbijena iza njih.
Kad je Savonarola prvi put pomenuo Lorenca de Mediija kao tiranina,
Mikelanelo primeti kako se Lorencove usne razvlae u slabom osmehu. On sam je
jedva uo te rei jer je lutao pogledom po velikoj dvorani s njenim dugakim
bonim povrinama od istog belog maltera i mislio kakve bi se divne freske mogle
tu naslikati.
Lorencov osmeh iezne kad je Savonarola pojaao napad: Sve zlo i sve dobro u
gradu zavise od njegove glave, a zbog toga je njegova odgovornost velika. Kad bi
voa iao pravim putem, celi bi grad bio oien od greha. No tirani su
nepopravljivi jer su ponosni.Oni ostavljaju sve u rukama ravih ministara. Oni se ne
obaziru na siromane, niti osuuju bogate. Oni podmiuju glasae i poveavaju
teret koji pritiska narod.
Mikelanelo poe sada paljivo sluati, jer je Savonarola optuivao Lorenca da je
konfiskovao firentinski Fond miraza, novac koji su gradskoj blagajni uplaivale
najsiromanije porodice radi garancije da e eventualno imati miraz, bez kojega se
nijedna Toskanka nije mogla nadati da e se udati, da je Lorenco upotrebio novac
da kupi bogohulne rukopise i pokvarena umetnika dela i da prireuje bahanalije
kojima je Firentince predavao u ruke davolu.
Lorencova tamna koa pozelene.
Savonarola jo nije bio zavrio: Lorenco, pokvareni tiranin, mora otii.
Nepotena Sinjorija, koja sedi iza njega, mora otii. Sudije, slubenici, moraju otii.
Potpuno nova vlada, voena potpuno novim i strogim zakonima, mora se postaviti
da od Firence ponovo naini Grad boji.
Ko e vladati Firencom? Ko e prepraviti njene zakone i ko e ih izvravati?
Savonarola.
Bog je tako odredio.

14
Kad je Mikelanelo doao u studiolo, zatekao je tamo fra Marijana. Humanist
propovednik iz San Gala, gubio je svoje stado, koje je odlazilo da slua Savonarolu.
Mikalendelo primae stolicu na kojoj je obino sedeo niskom stolu, stavi jabuku u
tanjir i zavali se.
- Neemo pokuavati da pobijamo Savonaroline line klevete - govorio je
Lorenco. - injenice o stvarima kao to je Fond miraza jasno su pred oima svim
Firentincima. Ali njegovo proricanje propasti stvara u Firenci sve jau histeriju. Fra
Marijano, razmiljao sam o tome da ste vi taj koji treba da odgovori Savonaroli.
Mogu li vam
predloiti da odrite jednu propoved na temu Dela apostolskih 1, 7: Nije vae
znati vremena i leta koja otac zadra u svojoj vlasti.
Lice fra Marijana se ozari.
- Mogao bih dati pregled istorije proroanstava, i nain na koji Bog govori svom
narodu, i pokazati da Savonaroli nedostaje jedino vetiiji kazan...
- Polako - ree Lorenco. - Vaa propoved mora biti mirna i nepobitna, a uz to i
logina, tako da ljudi lako primete razliku izmeu otkrovenja i vraanja.
Diskusija se vodila oko pitanja koji biblijski i literarni materijal treba da
upotrebi fra Marijano. Mikelanelo pojede malo voa i neprimetno se iskrade.
Sledio je mesec spokojstva i marljivaog rada. Prekinuo je sve veze sa svetom, jeo
je malo i spavao malo, dok se nosio sa dvadesetak isprepletanih bia svoga
mermernog bloka.
Iz palate su pustili glas da verni treba da idu u San Galo na Veliki etvrtak da
uju fra Marijana kako unitava Savonarolu. Kad je Mikelanelo uao u crkvu,
ugleda tamo sve najvienije toskanske porodice: plemie, zemljoposednike,
trgovce, naunike,putnike iz Evrope i Engleske, Sinjoriju, sudije i venike iz sva
etiri okruga Firence.
Fra Marijano se pope na propovedaonicu i poe da govori svojim kultivisaniim,
uenim glasom, citirajui Kozima de Mediija: Dravama se ne upravlja pomou
patemostera", to izazva amor smeha. Zatim poe ueno govoriti o potrebi
odvajanja crkve i drave, i o opasnosti koju je njihovo jedinstvo u prolosti
predstavljalo za ljudsku slobodu.
To je bio dobar poetak.Lorenco je sedeo oputeno na svom seditu. Ljudi su
sluali s velikom panjom i sa sve veim zadovoljstvom, dok je fra Marijano iao
logino korak po korak, citirajui Sveto pismo da pokae kako je prava uloga crkve i
njen poloaj u duhovnom ivotu naroda.
Onda se neto poremeti. Fra Marijano je sve vie crveneo u licu i dizao ruke k
nebu isto onako neobuzdanim pokretom kao to su i bili pokreti Savonarolini. Glas
mu se promeni kad je prvi put spomenuo ime irolama Savonarole, izbacivi ga kao
neto bolesno. Odbacivi svoje paljivo pripremane dokaze, on nazva tog monaha
iriteljem skandala i nereda" i jo celim nizom gadnih epiteta.
Mikelanelo je mogao smisliti samo jedan odgovor: Fra Marijano je dopustio
svojoj ljubomori prema Savonaroli da nadvlada njegovu sposobnost prosudivanja.
Jo uvek je vikao sa propovedaonice kad je Lorenco skupio svoju porodicu i
hramajui niz srednji brod izaao napolje.

Sada Mikelanelo prvi put zatee palatu utonulu u mrano raspoloenje.


Lorenco je dobio akutni napad kostobolje i jedva se vukao hramajui po hodnicima.
Policijano, vidljivo uznemiren, uhvatio se Lorenca kao neko dete, potpuno lien
svoje duhovitosti i dubine. Fiino i Landino su bili u brizi zbog svog ivotnog dela,
jer je Savonarola pretio da e spaliti sve knjige u Firenci, osim onih koje su odabrali
hrianski komentatori. Za Pika je to bio najtei udarac, ne samo da je on
preporuio da se monah dovede u Firencu nego je i oseao simpatije prema delu
Savonarolinog programa, a bio je previe poten da to od Lorenca sakrije.
Lorenco se spremao za drugi frontalni napad zamolivi priora manastira
Bikjelinija iz Santa Spirita da doe k njima u studiolo. Mikelanelo se upoznao s
priorom manastira u palati prilikom nedeljnih rukova, a ponekad se popodne
vraao s njim u crkvu da precrtava poznate freske, kao to je Sveti Jovan. Prior,
energian ovek pedesetih godina, bio je u Firenci poznat kao jedini ovek koji je na
ulici nosio naoare.
- Kad ljudi brzo prolaze - objanjavao je jednom Mikelanelu - njihova su lica
kao stranice knjiga koje proleu mimo nas. Kroz ova stakla za uveavanje studiram
njihove izraze i karakter.
Sada je prior manastira sedeo pred niskim stolom u studiolu, dok ga je Lorenco
molio da poalje u Rim po najsjajnijeg propovednika augustinskog reda da malo
urazumi Firentince".
- Mislim da znam ko je to. Odmah u pisati.
Firenca se pojavila da uje augustinca koji im je doao u goste, kako
intelektualno izlae ekstremnosti i opasnost od Savonarolinog propovedanja, dola
je u San Spirito, utivo sasluala njegove rei i otila ogluujui se o njih.
Mikelanelo ponovo pokua da se zatvori u svoju kuicu, ali su zidovi bili
previe tanki a da ne propuste dnevni obrok loih vesti: Piko je pokuao odvratiti
Lorenca od njegove namere da Savonaroli namesti pijune, zbog toga to je
Savonarola bio suvie posveen Bogu da bi poinio telesni greh", u kome se
Lorenco nadao da e ga uhvatiti. Savonarolina pijunska organizacija uhvatila je
Lorencove pijune i razotkrila ih. Fra Marijano je pobegao od Lorenca i otiao
Savonaroli da ga na kolenima moli za oprotaj. Samo je aka studenata
prisustvovala poslednjim predavanjima u Platonskoj akademiji. Firentinski
tampari odbijali su da tampaju ono to monah nije odobrio. I Sandro Botieli je
pobegao Savonaroli, izjavivi javno da su njegovi enski aktovi raskalani, bludni i
nemoralni.
Mikelanelo je ipak odobravao Savonarolin krstaki rat za reforme, jedino nije
odobravao napade na porodicu Medii i na umetnost. Kad je pokuao objasniti
svoju dilemu, Bertoldo bi postao svadljiv i, kad mu je Mikelanelo sledei put
pokazao svoj rad uzviknuo je da je Mikelanelu promakla poenta Bitke kentaura.
- To je previe golo. Nisi nita nauio iz moje bitke ih iz bitke u Pizi. Izbacio si
svo bogatstvo. Savonarolin uticaj, rekao bih. Potrebni su ti konji, leprave haljine,
oruje, ta ti je drugo preostalo da klee?
- Ljude - promrmlja Mikelanelo tiho.
- Tvoj rad je bedan. Ako eli moje miljenje, onda baci taj komad kao vebanje
koje ti nije dobro ispalo, i zamoli Granaija da ti nae novi komad mermera.

Bertoldo nije prilazio zadnjem delu vrta nekoliko dana. Umesto njega,
Mikelanelo je imao jednog posetioca, svog brata Lionarda, u mantiji i kukuljici,
upalih obraza.
- Dobro doao u moju radionicu, Lionardo.
Lionardo se zagleda u Bitku stisnutih usana.
- Zbog tvoje skulpture sam doao. elimo da je prinese Bogu kao rtvu.
- Kako to da uradim?
- Uniti je. Zajedno s crteima koje je doneo Botieli i drugim besramnim
umetnikim delima za koje se izjasnila kongregacija. To e biti Savonarolina prva
vatra u ienju Firence.
To mu je bio drugi poziv da uniti svoje delo. - Ti smatra moj rad bestidnim?
- On je svetogrdan. Donesi ga u San Marko i sam ga baci na vatru.
U Lionardovom glasu oseala se snaga unutranjeg uzbuenja koja je razbesnela
Mikelanela. On ga uze za lakat, oseajui ak i u svom besu da na kostima njegovog
brata nema ni trunke mesa, isprati ga do vrata i izgura na ulicu.
Nameravao je da nekoliko sedmica glaa reljef kako bi svoje figure uinio
sjajnima. Umesto toga, zamoli Granaija da prenesu reljef jo te noi u palatu.
Granai pozajmi kolica koja je Buardini gurao preko Pjace San Marko i niz Via
Larga.
Uz pomo Buardinija i Granaija, Mikelanelo prenese komad kamena u
Lorencovu dnevnu sobu. Lorenco ga nije video mesec dana, jo od propovedi fra
Marijana. On ue u sobu, tuna lica, mutnih oiju, hramajui s mukom uz pomo
tapa i jako se iznenadi: - Ah! - uzviknu i srui se na stolicu. Dugo je sedeo utke
prelazei pogledom po skulpturi, prouavajui deo po deo, figuru po figuru, i obrazi
poee da mu rumene. inilo se da mu se ivot vraa u udove. Mikelanelo je i dalje
stajao iza njega i takoe je posmatrao mermerni reljef. Naposletku se Lorenco
okrenu i pogleda ga usplamtehm oima.
- Imao si pravo to ga nisi glaao. Dleto pomae da se iznese na videlo anatomija.
- Vi onda odobravate ovaj rad, ekselencijo?
- ta ima tu da se odobri? Oseam lepo svako telo, svaki kamen, svaku slomljenu
kost, prste ranjenog mladia u uglu, pritisnute u kosu i lobanju, njegovu ruku koja
zaklanja kamenje koje nikad vie nee bacati. Ovakav reljef nikad nisam video.
- Ve sam dobio jednu ponudu za taj komad.
- Od patrona? Neko eli da ga kupi?
- Ne ba tano.Oni to trae kao doprinos. Od Savonarole, preko mog brata
Lionarda, da ga rtvujem bogu na njihovoj lomai.
Nastade gotovo neprimetna pauza pre no to Lorenco progovori:- A ti si
odgovorio?
- Da nisam slobodan da je poklanjam. Taj komad pripada Lorencu de Mediiju.
- Reljef je tvoj.
- ak i da ga poklonim Savonaroli da ga spali?
- Ako je to tvoja elja.
- Ali recimo, ekselencijo,da sam ja taj komad ve ponudio Bogu? Bogu koji je
stvorio oveka po svojoj slici dobrote i snage i lepote? Savonarola kae da je ovek
zao. Zar bi nas Bog stvorio u mrnji?
Lorenco ustade naglo i proe po sobi jedva primetno hramajui. Ue sluga i
stavi na mali sto dva tanjira.

- Sedi i jedi dok ti budem govorio. I ja u jesti, mada nisam imao volje za jelom
pre no to si doao. - On prui ruku i dohvati komadi korice hleba.- Mikelanelo,
snage unitenja stupaju za petama stvaralatva. Umetnosti, najlepi cvet svakog
doba, bivaju iscepane, polomljene i spaljene od sledeeg doba. Ponekad, kao to
vidi ovde u Firenci danas, ine to i nekadanji prijatelji i komije u istom gradu i
iste godine. Savonarola ne progoni samo, kako on to kae, antireligiozna dela" i
pohotljive"aktove: on namerava da uniti sve slike i skulpture koje ne odgovaraju
njegovom obrascu, freske Mazaa, Filipa Lipija, Beneca Gocolija ovde u kapeli
palate, Girlandaja, sve grke i rimske kipove, gotovo sva naa firentinska dela u
mermeru. Ostae malo ta osim Fra Anelikovih anela u elijama manastira San
Marko. Bude li po njegovom, i bude li njegova vlast rasla, Firenca e biti poharana,
kao to je Atinu poharala Sparta. Firentinci su udljiv svet, budu li ili za
Savonarolom do kraja njegovog objavljenog puta, sve to je bilo postignuto otkako
je moj pradeda ponudio nagradu za vrata Krstionice, bie zbrisano, Firenca e opet
utonuti u mrak.
Potresen jainom Lorencovog uzbuenja, Mikelanelo uzviknu:
- Kako sam pogreno shvatio da e Savonarola reformisati samo ono to je zlo u
ivotu Firence. On e unititi i sve to je dobro. Kao skulptor ja u biti rob, s lancima
na rukama.
- Nikome ne nedostaje gubitak slobode drugog oveka - odgovori Lorenco tuno.
Onda odgurnu tanjir. - eleo bih da sa mnom proeta. Moram ti neto pokazati.
Pooe do zadnjeg dela palate pa preavi preko malog zatvorenog trga dooe
do proelja San Lorenca, porodine crkve Mediija. Unutra je bio pokopan Kozimo,
Lorencov deda, u blizini jedne od bronzanih propovedaonica, za koju je Donatelo
napravio nacrt a izveo je Bertoldo, u Staroj sakristiji, za koju je nacrt pravio
Bruneleski, nalazio se sarkofag s posmrtnim ostacima Kozimovih roaka ovanija
de Biija i njegove ene, i jedan sarkofag od porfira Pjera Kostobolnog, Lorencovog
oca, koji je izradio Verokio. Ali proelje crkve ostalo je od grube, neravne opeke
zemljane boje, oigledno nedovrene.
- Mikelanelo, ovo je poslednje umetniko delo koje moram zavriti za svoju
porodicu, mermerno proelje sa dvadesetak isklesanih skulptura u niama.
- Dvadeset skulptura! Isto toliko ima ih i na proelju Duoma!
- Ali za tebe to nije previe. Po jedna statua u prirodnoj veliini za svaku figuru
nagovetenu u tvojoj Bici. Moramo stvoriti neto emu e se cela Italija radovati.
Mikelanelo se upita da li je oseaj da propada u dubinu bila radost ili neverica.
On uzviknu plahovito: - Uiniu to, Lorenco, obeavam. Ali treba mi vremena. Jo
imam toliko da nauim... jo nisam pokuao da uradim svoju prvu slobodnu figuru.
Kad je stigao u svoju sobu, zatee Bertolda zavijenog u ebe kako sedi pokraj
pei u svojoj polovini slova L, oiju crvenih a lica potpuno bleda. Mikelanelo mu
brzo prie.
- Je li vam dobro, Bertoldo?
- Ne, ne, nije mi dobro. Ja sam glup, slep, smean ovek koji je nadiveo svoje
vreme.
- ta vas navodi na tako stroge zakljuke? - upita Mikelanelo tiho, trudei se da
ga razveseli.

- To to sam gledao tvoju Bitku u Lorencovoj sobi i setio se ta sam o njoj rekao.
Uasno sam pogreio, uasno pogreio, pokuao sam da je prenesem u izlivenu
bronzu, ali bi time tvoj reljef bio upropaen. Mora mi oprostiti.
- Dozvolite mi da vas smestim u krevet.
On smesti Bertolda pod pokriva od perja, ode u kuhinju u suteren i narui vr
vina zagrejanog na vatri koja se gasila. Prinese srebrnu au Bertoldovim usnama,
hranei ga utehom zajedno s vrelim napitkom.
- Ako je Bitka dobra, dobra je zato to ste me vi nauili kako da bude dobra. Ako
nisam mogao ga je nainim kao bronzu, to je zbog toga to ste me uverili da postoji
razlika izmeu vrstog mermera i tenog metala. I zato budite zadovoljni. Sutra
emo poeti novo delo, i vi ete me jo uiti.
- Da, sutra - uzdahnu Bertoldo i zatvori oi, pa ih ponovo otvori na kratko
vreme, pitajui: - Jesi li siguran, Mikelanelo, da sutra" postoji? - i zaspa.
Za nekoliko trenutaka disanje mu se promeni. Izgledalo je kao da je postalo
teko, muno. Mikelanelo poe da probudi Ser Pjera, koji posla slugu po
Lorencovog doktora.
Mikelanelo je proveo no drei Bertolda kako bi mu omoguio da lake die.
Lekar prizna da ne zna ta bi uinio. Kad je svitalo, Bertoldo otvori oi, pogleda
Mikelanela, lekara i Ser Pjera, shvati svoje loe stanje, i proaputa:
- ...odvedite me u Podo... tamo je tako lepo...
Kad je sluga doao da javi da su kola spremna, Mikelanelo podie Bertolda,
zajedno s ebetom,pa ga je drao na krilu za sve vreme vonje do Pistoje, najsjajnije
vile Mediija, koju su ranije posedovali Mikelanelovi roaci, Ruelaji. Bila je
obnovljenja s divnim otvorenim galerijama po nacrtu ulijana da Sangala. Kia je
padala celim putem po kolima, ali kad su Bertolda smestili u njegovu visoku
postelju u njegovoj omiljenoj sobi okrenutoj prema reci Ombrone, sunce se pojavi i
obasja bujni zeleni toskanski pejza. Lorenco se doveze da utei svog starog
prijatelja, dovodei sa sobom Maestra Stefana da Prata, da pokua sa nekim novim
lekovima.
Bertoldo je umro kasno popodne drugog dana. Poto mu je svetenik dao
poslednje miropomazanje, promrmljao je poslednje rei osmehnuvi se malo, kao
da se trudi da ode kao duhovit ovek a ne kao vajar.
- Mikelanelo... ti si moj naslednik... kao to sam ja bio Donatelov.
- Da, Bertoldo. I ponosim se time.
- elim da dobije moje imanje...
- Ako eli...
- Ono e te napraviti... bogatim... poznatim... Moja knjiga recepata.
- Uvek u je uvati.
Bertoldo se ponovo osmehnu,kao da su delili neku tajnu alu, i poslednji put
zatvori oi.Mikelanelo se utke oprosti od njega i okrenu se. Bio je izgubio uitelja.
Vie nikad nee imati drugoga.
15
Rasulo u vrtu bilo je sada potpuno. Sav rad je prestao. Granai prestade da slika
prizor uline sveanosti, koji je bio ve gotovo dovrio, i poe provoditi vreme u

grozniavom sakupljanju modela, nalaenju mermernih komada, u prikupljanju


sitnih porudbina, za jedan sarkofag, za jednu Madonu.
Mikelanelo pritesni prijatelja jednog dana predvee.
- Ne vredi, Granai. Sa kolom je gotovo.
- Ne govori tako. Treba samo da pronaemo novog uitelja. Lorenco je sino
rekao da bih mogao ii u Sijenu da ga potraim.
Sansovino i Rustii upadoe u radionicu.
- Mikelanelo ima pravo - ree Sansovino. - Prihvatiu poziv portugalskog
kralja, idem tamo da radim.
- Mislim da smo nauili sve to smo mogli kao studenti - sloi se Rustii.
- Ja nikad nisam imao nameru da kleem kamen - ree Buardini. - Moja je
priroda suvie mekana, napravljena je za meanje boja. Idem da zamolim
Girlandaja da me opet primi.
Granai se otrese na Mikelanela. - Nemoj mi rei da i ti odlazi.
- Ja? Gde bih ja iao?
Grupa se rasturi. Mikelanelo poe kui s Granaijem da ispria o smrti
Bertolda svojoj porodici. Lukreciju je uzbudila knjiga recepata, i ona proita glasno
nekoliko recepata. Lodoviko ne pokaza nikakav interes.
- Mikelanelo, je li gotovo tvoje novo delo?
- Tako nekako.
- Il Magnifico, je li ga on video?
- Da, da, odneo sam ga k njemu.
- Svia li mu se?
- Da.
- To je sve, samo da"? Zar nije pokazao zadovoljstvo, priznanje?
- Da, oe. Jeste.
- Pa gde je onda novac?
- Kakav novac?
- Pedeset florina.
- Ja ne znam ta...
- Ama,hajde.Il Magnifico ti je dao pedeset zlatnika kad si zavrio Madonu s
detetom. Ovamo kesu.
- Nema nikakve kese.
- Nema kese? Radio si celu godinu dana. Ima pravo na novac.
- Ni na ta ja nemam pravo, oe, osim na ono to sam imao.
- Il Magnifico ti je za druge radove platio, a za ovaj nije? - Lodoviko je bio
skeptian. - To jedino moe da znai da mu se ovo ne svia.
- To isto tako moe znaiti da je bolestan, da je zabrinut zbog mnogih stvari...
- Onda jo postoji mogunost da e ti platiti.
- Nemam pojma.
- Mora ga podsetiti.
Mikelanelo odmahnu glavom u oajanju. Vratio se polagano hladnim, mokrim
ulicama.
Umetnik bez ideja je prosjak, ne mogavi da radi, on ide i prosi izmeu sati. Prvi
put otkako je stupio u kolu kod Urbina pre sedam godina, nije imao elje da crta.
Izbegavao je ak i da sastavi re mermer" u svom duhu. Njegov slomljeni nos, koji

mu nije zadavao bola dok je radio, sada je poeo da ga boli, jedna nozdrva je bila
potpuno zatvorena i oteavala mu disanje. Opet je postao svestan svoje runoe.
Vrt je bio pust. Lorenco je obustavio rad u biblioteci. Klesari su otili, a s njima i
ritmiko tesanje graevinskog kamena, a to je bio najprirodniji ambijent za njegov
rad. U vazduhu se osealo prelazno vreme. Grupa platoniara je retko dolazila u
Firencu da dri predavanja. Vie nije bilo veeri u studiolu. Lorenco je odluio da se
podvrgne temeljitom leenju u jednoj od svojih vila i da provede est meseci daleko
od palate i svojih dunosti. Tu je mogao ne samo da se oslobodi kostobolje ve i da
napravi plan kako da se uhvati ukotac sa Savonarolom.To e biti bitka, govorio je,
na ivot i smrt, i trebae mu sva njegova ivotna snaga. Mada je sve orue bilo u
njegovim rukama: bogatstvo, snaga, kontrola lokalne vlade, ugovori s vanjskim
gradskim dravnicima i narodima, vrsti prijatelji u svim susednim dinastijama, i
mada Savonarola nije imao nita drugo osim ogrtaa preko ramena, ipak je
Savonarola, ivei ivotom sveca,posveen svom pozivu, nepodmien, sjajan uitelj,
izvritelj koji je ve proveo ozbiljne reforme u linom ivotu toskanskog
svetenstva isto kao i u labavom ivotu bogatih Firentinaca koji su hrlili na njegovu
stranu da se odreknu telesnih slabosti, imao prevlast.
U deo njegovih planova kako da svoje poslove dovede u red spadalo je i to to je
udesio da ovanija uvedu u dunost kardinala, bojei se da papa Inoentije VIII,
starac, ne umre pre no to izvri svoje obeanje, a da novi papa, moda
neprijateljski raspoloen prema porodici Medii kao to su bili raniji, odbije da
primi esnaestogodinjeg mladia meu lanove crkvene hijerarhije. Lorenco je
takoe znao da bi to bila strateka pobeda nad Firentincima.
Mikelanelo je bio snuden zbog Lorencovih priprema za odlazak u Karedi, jer
je ovaj poeo da predaje vane trgovake i dravne poslove Pjeru. Ako Pjero bude
vladao, kakav e tu onda biti ivot za njega? Pjero bi mu mogao narediti da napusti
palatu. I u vezi stim, kakav je njegov poloaj, sada kad je vajarski vrt bio praktino
zatvoren?
Niko nije spominjao novac za zavrenu Bitku, tako da nije mogao da ide kui. Tri
zlatnika za deparac vie nisu ostajala na njegovom umivaoniku. Novac mu nije bio
potreban, ali ga je uznemiravalo to to je iznenada nestao. Ko je to naredio?
Lorenco? Ser Pjero da Bibijena, mislei moda da to nije vie potrebno, budui da
vrt ne radi? Ili je to bio Pjero?
U svojoj neodlunosti Mikelanelo se obrati Kontesini, traei njeno drutvo i
provodei sate u razgovoru s njom, uzimao je Boanstvenu komediju i itao joj
naglas odlomke koje je najvie voleo, kao to je jedan u XI Pevanju Pakla:
Umetnost, kako najbolje zna, sledi prirodu,
Kao to uenik sledi uitelja,
vetina ili umetnost je, takorei, unue boije.
Iz ta dva izvora (ako se sea toga poetka Geneze)
oveanstvo valja da crpe svoj ivot i napredak.
Platoniari su ga terali da pie sonete, taj najvii izraz knjievne misli, a on je
itao njihova knjievna dela u nadi da e mu pruiti uvid u umetnost. Kako se
potpuno izraavao crtanjem, modelovanjem i klesanjem, nije oseao potrebu za jo

jednim glasom. Sada, u svojoj usamljenosti i zbunjenosti, poe da zapisuje svoje


prve mucave strofe... Kontesini.
K nebu me nosijedno oaravujue lice,
Nita drugo na svetu ne moe mi pruiti toliko radosti.
I kasnije:
Nijedna dua to ne vidi, ali ja,
najosetljiviji, moj duh to vidi...
Pocepao je ove odlomke, znajui da su preterani i mladalaki, onda se vratio
naputenom vrtu da tumara stazama, da poseti paviljon iz koga su po Pjerovoj
naredbi sve kamenje, radovi u slonovai i svenjevi crtea bili odneti u palatu.
eznuo je za radom, ali se oseao tako prazan da nije znao na emu da radi. Sedei
za crtaom daskom u kuici, dok mu je do uiju dopiralo samo zujanje insekata u
poljskom cveu, njega obuze tuga i oseaj da je sam na svetu.
Naposletku Lorenco posla po njega.
- Bi li hteo da ide s nama u Fjezole? Proveemo no u vili. Ujutro e ovani biti
uveden u dunost u Badiji Fjezoleni. Bilo bi dobro za tebe da prisustvuje
ceremoniji. Kasnije, u Rimu, ovani e se seati da si tome prisustvovao.
Odvezao se u Fjezole u koiji s Kontesinom,mladim ulijanom i dadiljom.
Kontesina zamoli da izae u San Domeniku, na polovini puta uzbrdo, jer je elela da
vidi Badiju, u koju joj, kao eni, nee biti dozvoljen pristup da vidi investituru svoga
brata.
Mikelanelo je dobro poznavao malu crkvu,jer je svraao da je poseti kad je
odlazio u Fjezole i Majano. Nii deo proelja u romanskom stilu poticao je iz 1050.
godine, ali se za Mikelanela njena velika lepota krila u unutranjosti, prepravljenoj
u stilu Bruneleskija, u najsitnijim pojedinostima obraenog kamena: zidovima,
stubovima, prozorima, oltarima. Bila su to savrena umetnika dela klesara iz
Fjezole i Setinjana, ukljuujui i njegove Topoline. Kad je uzviknuo divei se
njihovoj savrenosti, Kontesina uzvrati smejui se:
- Ti si jeretik, Mikelanelo, ti smatra da je vanost crkve u njenim umetnikim
radovima.
- Zar nije?
Probudio se dva sata pre zore, obukao se i pridruio procesiji koja je ila
nizbrdo u Badiju, gde je ovani proveo no u molitvi. Srce mu se stee kad ugleda
da Lorenca nose na nosilima.
Crkvica je bila osvetljena hiljadama svea. Zidovi su bili pokriveni amblemima
predaka ovanija Mediija. Mikelanelo stade pored otvorenih vrata, posmatrajui
sunce kako izlazi iznad doline Munjona. Pri prvim zracima zore Piko dela
Mirandola proe pored njega ozbiljno mu klimnuvi glavom, u pratni javnog
belenika iz Firence. ovani kleknu pred oltar da primi sakrament. Sluena je
velika misa, i prior manastira blagoslovio je oznake dostojanstva ovanijevog
novog poloaja: njegov ogrta, eir sa irokim obodom i dugakom resom.
Proitano je papino pismo u kome se nareivalo da se izvri investitura, posle ega

je komornik Boso natakao ovaniju na prst prsten sa safirom, simbol nebeskog


porekla crkve.
Mikelanelo napusti Badiju i poe cestom u Firencu. Po ranom prolenom
suncu obasjani crveni krovovi grada pod njim stvarali su gusto isprepletanu aru.
Na Ponte di Munjone sretne sjajno odevenu deputaciju najpoznatijih graana
Firence, od kojih je neke poznavao iz Lorencove trpezarije. Za njima je ila gomila
obinih graana i, kao znak da su najgore Lorencove brige prole, veliki deo
firentinskog svetenstva, od kojih su se neki, kao to je znao, zakleli Savonaroli. Peli
su se prema Badiji s pesmama i uzvicima, da zamole blagoslov od novog kardinala
ovanija de Mediija.
Te je noi u palati bilo muzike i plesa, i raskone sveanosti i pesme. Te su noi,
osim toga, Medii celu Firencu nahranili, napojili vinom i bogato ugostili.
Dva dana kasnije Mikelanelo je stajao u redu za prijem da se oprosti od
kardinala i njegovog roaka ulija, koji ga je pratio. ovani blagoslovi Mikelanela i
pozove ga da ga poseti ako ikada doe u Rim.
S kardinalom iz palate nestade sve veselje. Lorenco objavi svoj odlazak u Karedi.
Za vreme njegove odsutnosti poslovima e upravljati njegov sin Pjero.
16
Bile su prole dve sedmice otkako je Lorenco otiao iz palate. Mikelanelo je
sedeo sam u spavaoj sobi kad zau glasove u hodniku. Grom je udario u svetiljku
na vrhu Duoma i ona je pala u pravcu palate Medii. Ceo grad je izaao na ulice da
vidi slomljenu svetiljku. Zatim se svi tuno okrenue prema palati kao u alosti.
Sutradan, Savonarola iskoristi priliku da odri propoved proriui Firenci takve
nesree kao to je unitenje od najezde neprijatelja, od zemljotresa, od vatre i
poplave. Mikelanelo je stajao u gustoj gomili i sluao zarivajui nokte Granaiju u
ruku.
Te noi dopre do njega u palati aputanje koje je doneo sluga Lorencovog
sekretara: umesto da mu bude bolje, Lorencu je postajalo sve gore. Poslali su po
novog lekara, Lazara od Pavije, koji mu je prepisao meavinu samlevenih
dijamanata i bisera. Taj dotad siguran lek nije pomogao. Lorenco je poslao po Pika i
Policijana da mu itaju iz njegovih omiljenih knjiga, kako bi mu olakali bol.
Mikelanelo je hodao po hodnicima ostatak noi, izmuen strepnjom. Pjero je
ve bio otiao u Karei i poveo sa sobom Kontesinu i ulijana. Kad je zora svanula,
on stra u prizemlje, nabaci sedlo na konja i odjaha etiri milje do podnoja brda,
do lepe Lorencove vile s visokim tornjevima, golubarnikom i vrtom za povre koji
se sputao niz padinu ka dolini.
On obie do stranje strane imanja, provue se kroz ogradu i uputi se prema
dvoritu. Iz kuhinje je dopiralo jecanje. Tiho se penjao irokim stepenicama bojei
se da ga ko ne uje. Na vrhu stepenita skrenu levo, zastade za trenutak neodluno
pred Lorencovom spavaom sobom, a zatim polagano pritisnu teku kvaku.
Spavaa soba bila je velika odaja s visokim plafonom i tekim draperijama koje
su prekrivale zidove s obe strane vrata, da se bolje zadri toplina iz masivnog
kamina u kojem je sada gorela jedna klada. Na jednom kraju Mikelanelo ugleda

Lorenca, u visokoj postelji, poduprtog mnogim jastucima, kako mu doktor Pjer


Leoni puta iz podlaktice krv. U dnu postelje sedeli su Policijano, kome su se suze
slivale niz obraze, i Piko, koji je itao iz svoje knjige Postojanje i Jedno.Mikelanelo
se sakri iza zavese do vrata, ak i kad je Lorencov ispovednik, koji je stajao u blizini,
dao znak doktoru Leoniju da ne puta vie krv i da se svi maknu od postelje. On
primi Lorencovu ispoved i dade mu oprotenje.
Mikelanelo je stajao nepomino kad su se Piko i Policijano vratili Lorencu.
Posle jednog trenutka zau kako Lorenco slabim glasom moli da dovedu Pjera iz
biblioteke. Poto je uao sluga i nahranio Lorenca toplom supom, Policijano upita:
- Kako vam prija hrana, Magnifico Lorenzo?
Mikelanelo primeti kako osmeh osvetljava umorno Lorencovo lice.
- Kao to prija svakom samrtniku - odgovori veselo Lorenco. - Potrebna mi je
snaga da odrim Pjeru lekciju.
Pjero ue pognute glave, ponizan pred licem smrti. Sluge izaoe iz sobe.
Lorenco poe da govori:
- Pjero, sine moj, ti e imati istu vlast u dravi koju sam i ja imao.Ali kako je
Firenca republika, mora shvatiti da ona ima mnogo glava. Nee ti biti mogue da se
ponaaa u svakoj prilici tako da svakom udovolji. Dri se zato onakvog ponaanja
kakvo propisuje strogo potenje. Uzimaj u obzir interese cele zajednice radije nego
da zadovolji samo jedan njen deo. Bude li tako inio, sauvae Firencu i porodicu
Medii.
Pjero poljubi oca u elo. Lorenco dade pokretom znak Piku i Policijanu da priu
blie.
- Piko, alim jedino to nisam uspeo da dovrim nau biblioteku u vajarskom
vrtu, i elim da ti preuzme upravu nad tim.
Iz hodnika napolju zau se urno komeanje. Na Mikelanelovo uenje, pored
njega projuri Savonarola, tako blizu da je mogao da ga uhvati za ruku. Savonarola
prie Lorencu, skine kukuljicu kako bi Lorenco mogao da vidi njegovo lice. Ostali se
povukoe.
- Poslali ste po mene, Lorenco de Medii?
- Jesam, fra Savonarola.
- Kako mogu da vam posluim?
- elim da umrem u milosti svih ijudi.
- Onda vam savetujem da se drite vere.
- Uvek sam je se vrsto drao.
- Ako proivite, savetujem vam da promenite svoj nain ivota.
- Uiniu tako, oe.
- Najzad vam preporuujem da podnesete smrt, sa duevnom snagom, ako bude
potrebno.
- Nita me drugo ne bi toliko radovalo - odgovori Lorenco slabim glasom.
Savonarola se slubeno pokloni, okrenu se i poe prema vratima. Lorenco se
pope na jastucima i povika promuklim glasom:
- Dajte mi svoj blagoslov, oe, pre no to odete.
Savonarola se vrati, pognu glavu i oita molitvu za umirue. Lorenco, sada
ozbiljnog i pobonog lica, ponavljae reenice i odlomke kako ih je monah
govorio.Policijano i Piko prepustie se svom bolu koji nisu mogli saviadati.
Savonaroia navue kukuljicu preko glave, blagoslovi Lorenca i ode.

Lorenco je leao mirno i prikupljao snagu, a zatim pozva sluge. Kad se oni
okupie oko njegove postelje, on se oprosti s njima, zamolivi ih za oprotenje ako
ih je ikad uvredio.
Mikelanelo se jedva suzdravao da ne odgurne teke zavese i ne potri do
Lorenca te padne na kolena i povie: -I ja, i ja sam vas voleo! I sa mnom se
oprostite! - Njega nisu ovamo pozvali. On je bio uljez, njegova prisutnost nepoznata.
I tako on zagnjuri lice u grubu povrinu baruna, ak i onda kad Lorenco pade na
jastuk.
Doktor Leoni se nagnu nad posteiju, zatvori Lorencu oi i navue mu arav
preko lica.
Mikelanelo mugnu na vrata i potra niz stepenice u vrt. Srce mu se kidalo u
grudima. udio se kako drugi lako plau. Njegove suze bile su mu kao vrela slepoa,
koja ga je pekla u oima dok je iao od jedne leje do druge.
Lorenco je bio mrtav. Nije mogao da veruje. Pravi Velianstveni. Kako je taj
veliki duh i mozak i talenat, tako ivahan i robustan jo pre svega nekoliko meseci,
mogao da nestane zauvek? Iz kog je razloga pozvao Savonarolu, svoga ogorenog
neprijatelja, pruajui mu poslednje zadovoljstvo da vidi svoje pretnje i
predskazivanja ispunjene? Cela e Firenca priati da je Savonarola pobedio
Lorenca, da je to morala biti boja volja kad se to tako brzo i lako ispunilo.
Mikelanelo je sedeo u zadnjem delu vrta. Njegov svet je bio uniten. S
Lorencom, koji je leao tamo u svojoj spavaoj sobi, mrtav, izgubio je svoga
najveeg prijatelja, onoga koji je u njegovoj odanosti i ljubavi zauzeo mesto koje bi
trebao zauzimati Lodoviko Buonaroti.
Malo kasnije ustade. Grlo mu se bilo steglo. Polagano se vraao u palatu. Stigavi
do jednog bunara, spusti vedro na konopcu i nagne se da posmatra kako se puni.
Tamo dole, lica okrenuta vedru, leao je jedan ovek. Gotovo obuzet od groze i
straha, Mikelanelo je ukoeno gledao u vlanu tamu. Zatim prepozna lice. Bio je to
doktor Leoni. Ubio se.
Priguivi vrisak u grlu i otrgnuvi se, on poe da tri dok ne pade iscrpljen.
Sada mu potekoe suze, vrele i strahovito mune, meajui se sa toskanskom
zemljom pod njim.

KNJIGA ETVRTA
BEG
1
Sad je opet spavao u svom starom krevetu s Buonarotom. Ispod njega stavio je
svoja dva mermerna reljefa zavijena u meku vunenu tkaninu. Lorenco je rekao da
su skulpture njegove. Pjero ih sigurno ne bi eleo, pomisli on osmehnuvi se. Poto
je dve godine imao udoban stan i slobodu kretanja u palati, nije mu bilo lako da
stanuje u toj maloj sobi sa svoja tri brata.

- Zato ne moe da se vrati i radi za Pjera de Mediija? - upita ga otac.


- Ne bih bio poeljan.
- Ali Pjero nikad nije prostim reima rekao da te ne eli?
- Pjero ima samo lepe rei.
Lodoviko provue ruke kroz svoju gustu kosu.
- Ti ne moe sebi priutiti ponos. Nema nagradu u kesi.
Mikelanelo odgovori skromno: - Ponos je jedino to mi je u ovom trenutku
ostalo, oe.
Popustivi, Lodoviko prestane da ga nagovara.
Ta tri meseca bila su, koliko se seao, najdui period bez crtanja. Od nerada je
postao razdraljiv. I Lodoviko je bio uznemiren, utoliko vie to je ovansimone,
kome je sada bilo trinaest godina, imao nezgodu sa Sinjorijom zbog nekih divljakih
postupaka. Kad su naile julske vruine, Mikelanelo je jo uvek bio suvie
rastresen da bi radio - i Lodoviko izgubi strpljenje.
-Poslednje to bih pomislio da u za tebe rei, Mikelanelo, jeste da si lenj. Ne
mogu dozvoliti da se vrti i dalje po kui. Zamolio sam tvog strica Franeska da te
uvede u ceh menjaa. Dobio si dve godine vaspitanja od onih profesora u palati...
Mikelanelo se enjivo osmehnu setivi se etvorice platoniara kako sede oko
okruglog stola u studiolu i analiziraju hebrejske izvore hrianstva.
- Nita to bi mi pomoglo da steknem neku zaradu.
- ...a jednog e se dana uortaiti s Buonarotom. On obeava da e biti
otrouman trgovac. Napredovaete.
Poavi uz Arno do jednog grebena obraslog u alosnu vrbu, on zagnjuri svoje
vrelo telo u blatnjavu vodu. Kad je rashladio glavu, zapita se: ta imam ja da
biram?" Mogao je da ode da ivi i radi kod Topolinija. Odlazio je na brdo nekoliko
puta i sedeo u tiini dvorita, teui kamen, to je bilo olakanje, ali ne reenje. Bi li
trebalo da ide od palate do palate i da trai porudbine za neki vajarski rad, od
crkve do crkve, od jednog toskanskog sela do drugog, kao neki putujui brusa
noeva, i da vie: - Ima li danas neto za klesanje?
Za razliku od etvorice platoniara, on nije dobio na poklon vilu i izvore prihoda
da nastavi svoj rad. Lorenco je pitao Lodovika: - Hoete li mi ga prepustiti? - a ipak
ga nije uinio lanom svoje porodice. Lorenco mu je doista naredio da izradi celu
fasadu za nedovreno proelje crkve Mediija, sa dvadeset mermernih kipova, ali
nije pripremio sredstva za taj rad.
Mikelanelo obue koulju na mokro telo, sada isto tako preplanulo kao i u
svakog klesara iz Majana, od njegovih beanja du reke. Doavi kui, zatee
Granaija gde ga eka. Granai se bio vrataio u Girlandajovu bottegu s Buardinijem
nekoliko dana posle Lorencove sahrane.
- Salve, Granai.Kako je kod Girlandaja?
- Salve, Mikelanelo. Sasvim dobro. Dva panela za opatiju San usto u Volteri,
Pozdravljanje za crkvu u Kastelu. Girlandajo eli da te vidi.
Radionica je mirisala isto onako kako je pamtio: na svee samleveni ugljen, na
boje u apotekarskim kesama, na vree sveeg maltera. Buardini ga veselo zagrli.
Tedesko ga potapa po ramenu. eko i Baldineli sioe s visokih stolica da ga pitaju
za novosti. Mainardi ga srdano poljubi u oba obraza. David i Benedeto se rukovae
s njim. Domeniko Girlandajo je sedeo za svojim pisaim stolom u dnu radionice i
posmatrao prizor s toplim osmehom. Mikelanelo baci pogled prema uitelju,

razmiljajui o tome koliko se stvari dogodilo za etiri godine, od dana kad je ovde
prvi put stajao.
- Zato ne zavri uenje? - upita ga Girlandajo. - Udvostruiu svotu novca
predvienu ugovorom. Ako ti kasnije bude vie trebalo, porazgovaraemo o tome
kao prijatelji.
Mikelanelo je sedeo nem.
- Imam mnogo posla, kao to vidi. I nemoj ponovo da mi pria da freska nije za
tebe. Ako ne bude umeo da slika na vlanom zidu, sigurno e koristiti crtajui
figure i kartone.
Mikelanelo izae iz radionice i poe na Pjacu dela Sinjorija. stajao je na vrelom
suncu i nesvesno gledao kipove u loi. Ponuda je stigla pravovremeno, omoguie
mu da izlazi iz kue u toku dana, a ponuda dvostruke plate umirie Lodovika.
Oseao se usamljen otkako je vrt bio zatvoren. U radionici e nai drugarstvo. Osim
toga, to e ga staviti opet pod okrilje njegovog poziva, a sa sedamnaest godina to je
bilo sasvim na mestu. Nije oseao podsticaj da radi, ali e ga Girlandajo ubaciti u
aktivnost i zadatke, punom parom. Moda e ga to probuditi iz njegove otupelosti.
Nesvestan velike vruine, on poe cestom prema Setinjanu. Teturao je kroz
zrela itna polja i rashladio se u potoku koji je polagano tekao u dnu doline.
Osveen, produi do Topolinovih, sedne ispod lukova i poe klesati kamen.
Ostao je tamo nekoliko dana i neprestano radio. Spavao je pod vedrim nebom sa
deacima, na slamaricama prostrtim ispod svodova. Topolini su znali da ga neto
mui. Nisu postavljali nikakva pitanja niti su davali savete. Morao je sam da nae
odgovor. ake su mu se otvarale i zatvarale dok je uzimao eki i dleto, oseao je
njihovu poznatu tvrdou u stisnutom dlanu i prstima, oseao je ritmiko kretanje
zglobova na ruci i ramenu dok je klesao i davao obrise i oblike pietri sereni. udno,
kako mu je srce bilo prazno zato to su mu ruke bile prazne.
U Setinjanu se govorilo: - Ko radi u kamenu, mora imati i njegovu prirodu: mora
biti grub izvana, vedar iznutra.
Dok je obraivao kamen, davao je odreen vid i svojim mislima: jedan, dva, tri,
etiri, pet, est, sedam - za rad i nikakve misli, jedan, dva, tri, etiri - u toku tog
ostatka da formulie jedan odlomak. Ovde je mogao da postigne mir i jasnou u
oseajima. Ovde e njegova unutranja snaga sama nai svoje razreenje. Kako je
kamen pod njegovim rukama dobijao oblik, tako su mu i misli dozrevale u glavi, i on
je znao da se ne moe vratiti Girlandaju. Jer to bi znailo ii unazad: umetnosti i
zanatu koje nikad nije eleo, a uzeo ih je samo zbog toga to u Firenci nije bilo
vajarske radionice.
Zahtevi fresaka izmenili bi njegov nain crtanja i on bi zaboravio sve to je
nauio o skulpturi za tri protekle godine.Bila bi to stalna borba, nepotena prema
Girlandaju. To jednostavno ne bi bilo mogue. On mora krenuti napred, pa makar
ne video kuda i kako.
Oprostivi se od Topolinovih, Mikelanelo krene nizbrdo u grad.
U Via dei Bardi srete oca Nikolu Bikjelinija sa naoarima, visokog, temeljnog
priora reda pustinjaka iz Santa Spirita. Prior je odrastao u Mikelanelovom
susedstvu i bio je najbolji fudbaler na irokom nepoploanom trgu ispred crkve
Santa Kroe. U pedesetoj godini, njegova crna nisko podrezana kosa bila je
proarana sedim vlasima, ali njegovo telo ispod crne vunene tunike i konog pojasa
jo je uvek toliko kiptelo od ivotne snage da je srdano pozdravljao svaki radni

dan od dvadeset etiri sata u kojem je on upravljao samostanskim selom, koje se


samo izdravalo a sastojalo se od crkve, bolnice, gostionice, pekare, biblioteke,
kole i etiri stotine nemih monaha.
On srdano pozdravi Mikelanela, gledajui ga svojim iskriavim plavim oima,
ogromnim iza stakala za uveavanje.
-Mikelanelo Buonaroti, kakvo zadovoljstvo! Nisam te video od Lorencove
sahrane.
- Meni se ini da nikog nisam video, oe.
- Seam te se kad si crtao u crkvi Santo Spirito pre nego to si stupio u vrt
Mediija. Beao si iz kole maestra Urbina da precrtava one Fjorentinijeve freske.
Zna li da mi se Urbino alio?
Mikelanelo poe u dui oseati toplinu.
- Kako je laskavo da se toga seate, oe.
Odjednom mu pred oima iskrsnu slika divnih uvezanih knjiga i rukopisa u
Lorencovom studiolu i biblioteci, knjiga od kojih je on sada rastavljen.
- Smem li da itam u vaoj biblioteci, oe? Vie nemam pristupa do knjiga.
- Pa naravno. Naa biblioteka je javna. Ako e mi biti oproten greh hvalisanja,
ona je i najstarija u Firenci. Bokao nam je ostavio testamentom svoje rukopise i
knjige. A isto tako i Petrarka. Svrati u moju kancelariju.
Mikelanelo se oseti srenim prvi put posle mnogo meseci.
- Hvala vam, oe. Poneu svoj pribor za skiciranje.
Sutradan rano ujutro on ode preko Ponte Santa Trinita u crkvu Santo Spirito.
Kopirao je neko vreme jednu fresku Filipina Lipija i jedan sarkofag Bernarda
Roselina. Bio je to njegov prvi rad posle Lorencove smrti. Oseti kako mu raste
ivotna snaga, disanje postaje dublje i prirodno, bez oseaja nesree koja je
prekidala njegov ritam.
Zatim poe preko trga do manastira koji je zauzimao celu povrinu iza Pjace
Santo Spirito. Tamo je bila priorova kancelarija. On je morao da bude u dodiru sa
svetom i njegova su vrata bila svima otvorena, ali ostali deo manastira bio je
potpuno iskljuen. Nikome nije bilo dozvoljeno da ue u sam manastir, monasima
su bili odreeni naroiti putevi kojima su ili na svoje dunosti. Prior Bikjelini
pogleda Mikelanelov crte uzviknuvi: - Dobro! Dobro! Zna, Mikelanelo, mi
imamo mnogo bolje i starije radove u samom manastiru. Freske od porodice Gadi u
Manastiru majstora. Zidovi naeg kaptola ukraeni su divnim prizorima od Simona
Martinija...
Mikelanelove kao ilibar ute oi blistale su uveanom jainom, kao priorove
oi iza naoara.
- Ali nikome nije doputeno da tamo ue...
-Mi to moemo udesiti. Napraviu ti raspored kad nikoga nema ni u manastiru
ni u zgradi kaptola. Ve odavno oseam da tim umetnikim delima treba da se
okoriste drugi umetnici. Ali ti si hteo biblioteku. Hajde.
Prior Bikjelini se uputi prema prostorijama biblioteke. Tu je nekoliko
firentinskih laika prouavalo stare tomove, dok su veti monasi prepisivali
dragocene knjige koje je Santo Spirito pozajmio iz cele Evrope. Prior povede
Mikelanela do celokupnih dela Platona, Aristotela, grkih pesnika i dramskih
pisaca, rimskih istoriara. On objasni akademskim glasom: - Mi smo kola. Ovde u
Santo Spiritu mi nemamo cenzora. Ovde nema zabranjenih knjiga. Mi stojimo

odluno na stanovitu da naim studentima treba da bude doputeno da slobodno


misle, pitaju, sumnjaju. Mi se ne bojimo da e katolicizam trpeti od nae biblioteke,
naa je religija toliko jaa to umovi naih studenata vie sazreju.
- Senke fra Savonarole - ree Mikelanelo ironino.
Priorovo srdano, toplinom obasjano lice potamne kad je Mikelanelo izgovorio
Savonarolino ime.
- Ti bi sigurno eleo da vidi Bokaove rukopise. Divni su. Mnogi ljudi misle da je
on bio neprijatelj crkve. Naprotv, on je voleo crkvu. Mrzeo je njene zloupotrebe, kao
i sveti Augustin. Mi jedemo umereno, na leima nemamo nita drugo osim nae
odee, a naa zakletva na neporonost isto nam je tako dragocena kao i naa ljubav
prema bogu.
- Ja to znam, oe. Santo Spirito je najpotovaniji red u Firenci.
- A bismo li bili potovani kad bismo se bojali uenja? Mi verujemo da je ljudski
um jedno od najsjajnijih dela bojih. Mi isto tako verujemo da je umetnost
religiozna, jer je ona jedna od najviih tenji ovekovih. Ne postoji paganska
umetnost, postoji samo dobra i loa umetnost. - On na trenutak zastane da bi se s
ponosom osvrnuo po biblioteci. - Vrati se u kancelariju kad bude prestao da ita.
Moj sekretar e ti napraviti nacrt zgrade i dati raspored sati kad e moi da radi u
svakom odeljenju
manastira.
U toku sedmica koje su sledile nije video nikoga koga njegov dnevni posao nije
vodio kroz Samostan mrtvih, ili kroz Drugi samostan s njegovim freskama triju
generacija Gadijevih, ili kroz zgradu kaptola, gde je slikar iz Sijene, Martini, naslikao
muku Hristovu. Monah ili lan verskog reda koji bi sluajno tuda proli nisu davali
znaka svoje prisutnosti. Tiina ga je eliila kao da se nalazi sam na svetu: samo on,
njegov pribor za crtanje, nadgrobni spomenici koje je kopirao, i freske imabua
ispod arkada. Kad nije kopirao, provodio je vreme u biblioteci itajui Ovidija,
Homera, Horacija, Vergilija.
Prior je bio zadovoljan to je on koristio sve asove koji su mu milostivo
dodeljeni prema rasporedu. Raspravljao je s njim o dnevnim dogaajima.
Mikelanela nikad nije mnogo zanimala politika. Pod Lorencovom rukom domaa
vlada delovala je tako glatko, a meunarodni savezi bili su tako snani da se vodilo
malo isto politikih diskusija u palati, na ulicama, kod Girlandaja, na stepenicama
Duoma. Sada je oajniki traio nekoga s kime bi o tome govorio. Prior, oseajui tu
njegovu potrebu, pruio mu je svoje dragoceno vreme.
Sa smru Lorenca sve se promenilo. Dok se Lorenco neprestano sastajao sa
Sinjorijom i dobijao njihovo odobravanje silom svog uveravanja, Pjero je ignorisao
izabrani savet i donosio je svojevoljne odluke. Dok se njegov otac etao ulicama s
jednim ili dva prijatelja i klimao glavom svakom i razgovarao sa svakim, Pjero se
nikad nije pojavio drugaije do u sedlu, okruen naoruanom straom, ne
prepoznajui nikoga dok je razgonio ljude, kola, magarce, proizvode, na svom
velianstvenom putu u grad ili iz grada u svoje vile.
- ak i to bi se moglo oprostiti - primeti Bikjelini - da je on dobar na poslu. Ali on
je najbedniji vladalac Firence od naih stranih gvelfskih i gibelinskih ratova.
Italijanski kneevi koji nam dolaze u posetu da obnove svoje saveze ne vole ga i
ocenjuju da je bez talenta. Sve to zna da radi jeste da izdaje nareenja. Kad bi on
imao samo zdravu pamet da vodi otvorene rasprave sa Sinjorijom.

- To mu nije u karakteru, oe.


- Onda bi bilo bolje da pone uiti. Opozicija poinje da udruuje
snage:Savonarola i njegovi sledbenici, roaci Mediija, Lorenco i ovani, i njihovi
sledbenici, stare porodice koje on iskljuuje, nezadovoljni lanovi graskog vea,
graani koji ga optuuju da zanemaruje najhitnije dravne poslove da bi priredio
takmienje u atletici, i da nameta svoje takmienje tako da samo on pobeuje.
Blie se nemirna vremena...
2
- Buonaroto, koliko ima moga novca? - upita Mikelanelo te veeri.
Buonaroto pregleda svoju kutiju i odgovori bratu koliko mu je zlatnika ostalo od
njegove uteevine iz palate.
- Dobro je. Dovoljno da kupim komad mermera i da neto ostane za stanarinu.
- Ima, znai, neke planove?
- Ne. Imam samo potrebu. Mora mi pomoi kod oca u mojoj lai. Rei u mu da
imam jednu skromnu porudbinu, i da mi plaaju mermer plus nekoliko kuda dok
radim. Taj novac emo dati Lodoviku da utedi.
Buonaroto tuno odmahne glavom.
- Rei u da onaj koji naruuje ima pravo da odbije. Na taj nain u se zatititi
ako je ne prodam.
Time je Lodoviko trebalo da bude zadovoljan.
Mikelanelo se tada okrenu sledeem problemu. ta je eleo da klee? Oseao je
da je dolo vreme da radi svoju prvu slobodnu statuu. Ali kakvu figuru? ta e ona
predstavljati? Pitanje je bilo naelno, sve to se pojavljivalo, raalo se iz originalne
zamisli. Bez zamisli nema umetnikog rada. Bilo je to tako jednostavno, a u isto
vreme i toliko sloeno da se od toga ovek previjao od muke.
Jedina elja njegovog srca raala se iz ljubavi i tuge: eleo je da stvori neto o
Lorencu, temu koja e izraziti svestranu obdarenost, odvanost, irinu i dubinu
znanja, ljudsko razumevanje tog oveka koji se latio toga da vodi svet u
intelektualnu i umetniku revoluciju.
Odgovor je polako dolazio: odgovori uvek dolaze polako. Ipak, samo ako se bude
tvrdokorno drao zadatka, naii e na zamisao koja e mu irom otvoriti vrata
njegove stvaralake snage. Misli su mu se neprestano vraale na injenicu da je
Lorenco esto govorio o Herkulu, govorei da grka legenda nije znaila da njegovih
dvanaest neobino tekih dela treba uzeti doslovno: hvatanje vepra iz Erimanta,
savladavanje nemejskog lava, ienje Augijevih staja putanjem reke kroz njih. Ta
su dela verovatno predstavljala simbole za sve raznovrsne i gotovo nemogue
zadatke s kojima se suoavala svaka nova generacija oveka.
Nije li Lorenco bio utelovljenje Herkula? Zar se nije upustio u borbu s dvanaest
tekih zadataka protiv neznanja,predrasuda,licemerja, uskogrudosti. netrpeljivosti?
On je svakako iao po Herkulovom primeru osnivajui univerzitet, akademiju,
umetnike zbirke i zbirke rukopisa i tamparija, hrabrei umetnike, naunike,
pesnike, filozofe da tumae svet snanim modernim izrazima, i da protegnu
ovekov domet do svih plodova ljudskog intelekta i duha.

Lorenco je rekao: - Herkul je bio pola ovek pola bog, roen od Zevsa i smrtne
Alkmene. On je veiti simbol da smo mi pola ljudi a pola bogovi. Ako se koristimo
onim to je u nama poluboansko, moemo vriti dvanaest tekih dela svakoga
dana naih ivota.
On mora pronai nain kako da prikae Herkula pa da ovaj postane i Lorenco, ne
samo telesnog diva iz grke legende, kao to ga je naslikao oto u Kampanilu, ili
Polajuolo na svojoj slici velikoj devet stopa, ve kao pesnika, dravnika, svetskog
trgovca, zatitnika revolucionara.
U meuvremenu morao je prei iz kue u svoju vlastitu radionicu.
Isto kao to je za sobom ostavio bareljef, prerastao je Bertoldovu umetnost
minijature. tavie, nije mogao zamisliti da klee Herkula ili Lorenca u razmerama
manjim od prirodne veliine. Zapravo bi i to opet bila samo polovina, ako bi bio
tako velik kao ovek, jer su oni bili polubogovi, za koje je bio potreban mermer
nadljudske veliine iz kojeg je trebalo da se rode. Ali gde nai takav mermer? I kako
ga platiti? Njegova utedevina iznosila je samo majuni deo jedne takve cene.
On se seti radionice Duoma iza ogromne katedrale, koja je bila glavno sedite
radnika i materijala dok se gradila katedrala, a kojom su se posle sluili predradnik
i radnici koji su je odravali. On se seti da je video kad je prolazio pored ulaznih
vrata, dok su unosili i iznosili materijal, kako tamo lei nekoliko komada kamena.
Ode do radionice i obie dvorite. Predradnik, elav kao komad ruiastog
mermera, s nosem koji mu je trao kao da je podigao prst do lica, prie i upita
ime moe da ga uslui.
Mikelanelo se predstavi.
- Bio sam uenik u vrtu Mediija.Sada moram raditi sam. Potreban mi je jedan
veliki komad mermera, ali imam malo novaca. Pomislio sam da bi moda grad
mogao da mi proda neto to mu nije potrebno.
Predradnik, kamenorezac po zanatu, zatvori oi da se zatiti od komadia koji su
leteli.
- Zovi me Bepe. ta te zanima?
Mikelanelo duboko odahnu.
- Prvo, Bepe, onaj veliki blok. Onaj na kome se radilo.
- Taj se zove Duov kamen". Iz Karare je. Kad se uspravi, visok je sedamnaest
do osamnaest stopa. Uprava gradilita Duoma kupila ga je za Dua da isklee
Herkula. Da bi utedeo posao, Duo je naredio da ga oteu u kamenolomu. Stigao je
ovamo upropaen. Tada mi je bilo dvanaest godina, bio sam egrt. - Bepe ivo
poea lea estozubim dletom. - Duo je klesao nedelju dana. Nije umeo da izvue
iz njega figuru, ni malu ni veliku.
Mikelanelo obie ogroman kamen. Pree istraivaki prstima preko njega.
- Bepe, je li taj komad kamena zaista upropaen u kamenolomu? Nezgodnog je
oblika, zaista, ali moda ga je Duo sam upropastio klesanjem, kao ovde, gde je uao
suvie duboko. Da li bi ga uprava prodala?
- Nije mogue. Priaju da e ga jednog dana upotrebiti.
- A kako stoji s onim malim? I na njemu se radilo, mada ne tako loe.
Bepe ispita komad kamena devet stopa visok, koji mu je Mikelanelo pokazao.
- Mogu da pitam. Svrati sutra.
- A hoe li se pogaati za mene?
Predradnik otvori svoja bezuba usta i osmehnu se.

- Jo nisam upoznao klesara koji je imao novac za sutranju pastu u dananjoj


kesi.
Na odgovor je trebalo ekati nekoliko dana, ali je Bepe obavio za njega posao.
- Tvoj je. Rekao sam im da je to jedan ruan komad i da emo biti sreni da nam
oslobodi prostor. Rekli su mu da mu odredim pristojnu cenu. ta misli o pet
florina?
- Bepe, poljubio bih te. Doi u ponovo veeras s novcem. Ne daj da iezne.
Bepe poea svoju elu krajem jednog ugnetta.
Sada, poto je imao mermer, trebalo je da nae radionicu. Nostalgija ga privue
u vrt Mediija. Vrt se nije upotrebljavao od Lorencove smrti, letnja trava visoka,
nepokoena, ve je utela, mali paviljon u sredini bio je potpuno ogoljen, samo su
gomile kamenja u dnu, gde je rad na Lorencovoj biblioteci bio naputen, ostale iste.
Mikelanelo se upita: Da li bih mogao da radim u mojoj staroj kuici? To
nikome ne bi smetalo, a Pjera to nita ne bi stajalo. Moda e mi dopustiti ako mu
kaem ta kleem."
Nije se mogao odluiti da sam ode Pjeru.
Kad se okrenuo da se udalji kroz sporedna vrata, krajikom oka ugleda dve
prilike kako dolaze kroz glavna vrata s Pjace San Marko: Kontesina i ulijano. Nisu
se videli od Lorencove smrti. Sretoe se na tremu paviljona. Kontesina je izgledala
kao da se smanjila, ak i po sjajnom julskom suncu lice joj je izgledalo upalo. Jedino
to se videlo ispod irokog eira koji ju je titio bile su njene smee, neobino ive
oi.
ulijano prvi progovori.
- Zato nisi doao da nas poseti? Nedostajao si nam.
Kontesinin glas je bio pun prigovora. - Mogao si se javiti.
- ...ali Pjero...
-I ja sam Medii. Isto tako i ulijano. - Bila je ljuta. - Palata je na dom. Nai su
prijatelji dobrodoli.
- Pitao sam Kontesinu zato nisi doao - ree deak.
- Nisam bio pozvan.
- Ja te pozivam - uzviknu Kontesina uzbueno. - ovani mora sutra da se vrati u
Rim, i onda emo sasvim biti sami, osim Pjera i Alfonsine, a njih nikad ne vidimo.
Kontesina nastavi: - Papa Inoentije umire. ovani se mora nai tamo da nas zatiti
u sluaju da izaberu nekog od Bordija za papu.
Ona pogleda u vrt.
- ulijano i ja etamo ovuda gotovo svakog dana. Mislili smo da e raditi. Gde bi
radio ako ne ovde?
- Ne, Kontesina, nisam radio. Ali sam danas kupio komad mermera.
- Onda emo moi da te posetimo - ree ulijano ivahno.
Mikelanelo je stajao i treptao na Kontesinu.
- Nemam dozvolu...
- A ako ti je ja pribavim?
On se uspravi.
- To je komad od devet stopa, Kontesina. Vrlo star. Vrlo oronuo. Ali dobar
iznutra. Hou da kleem Herkula. To je bio miljenik vaeg oca.
On prui ruku da dohvati njenu. Prsti su joj bili iznenaujue hladni za vreli
letnji dan.

Strpljivo je ekao, jedan dan, dva, tri, etiri dana, vraajui se u vreme sunevog
zalaska. Ali ona nije dolazila. Onda, petog dana, dok je sedeo na stepenicama
paviljona i grickao pregrt osuene trave, ugleda je gde dolazi na glavna vrata.
Njena stara dadilja bila je jo s njom. On joj potra stazom u susret.
Oi su joj bile crvene.
- Pjero je odbio! - povika on.
- Nije odgovorio. Pitala sam ga sto puta. uti. To je njegov nain. Onda se nikad
ne moe rei da je odbio.
Velika nada da e moi da nastavi rad u vrtu srui se.
- Plaio sam se da e tako biti, Kontesina. Zato sam i napustio palatu. I nisam se
vraao. ak ni da vas vidim.
Ona mu prie korak blie. Sada su stajali s usnama svega na palac
udaljenim.Dadilja se okrenu.
- Pjero kae da e se porodica Ridolfi ljutiti budemo li se nas dvoje ponovo
viali... barem dok ne proe moje venanje.
Nijedno od njih ne prie blie, njihove se usne ne sretoe, njihova se tanka
mlada tela ne dodirnue, ipak mu je bilo kao da je grli i da je zagrljen u najdraem
zagrljaju.
Kontesina se udalji srednjom stazom, pored malog bronzanog deaka to je
vadio trn iz noge u bunaru koji je sada presuio. Zajedno s dadiljom nestade na
pjaci.
3
Bepe, s plavim venama na crvenom licu, ruan kao da je ostao iza pravih
Etrurana, pritee mu u pomo.
- Rekao sam upravi da mi je potreban jedan ovek za nekoliko sati rada, i da si
se ti javio da radi bez plate. A ono to je zabadava, dobar Toskanac nikad ne odbija.
Smesti svoju radionicu pored zadnjeg zida.
Firentinci, koji su nosili pet i est porodinih imena i verovali da kratko ime
znai kratak ivot i sreu, nazvali su ovo radno dvorite Opera di Santa Marija del
Fjore del Duomo. To je bilo preduzee koje je moglo mirno da nosi svoj puni naziv,
jer je zauzimalo celi trg iza polukrunog niza kua, radionica i trgovina, koji su
obrubljivali ulicu iza katedrale. U tom prednjem redu zgrada su Donatelo, Dela
Robija i Orkanja klesali svoje mermerne radove i lili svoje bronze u peima Opere".
Drveni zid dvorita, polukrunog oblika, imao je nadstrenicu ispod koje su se
radnici sklanjali od sunca leti i od kie zimi. Tu je Mikelanelo postavio kovanicu,
doneo vree s kestenovim drvetom i vedskim gvozdenim ipkama, napravio sebi
garnituru od deset dleta i dva ekia, napravio plou za crtanje od dasaka koje kao
da su leale po dvoritu jo otkako je Bruneleski zavrio kupolu.
Sada je imao radionicu gde je mogao da napravi svoje prebivalite od prvog
svetla do mraka. Ponovo je mogao da radi usred zvukova ekia i scalpellina. I tada,
smestivi se s crtaim papirom, ugljenom, perom i tamparskim mastilom u raznim
bojama, bio je spreman da pone.

Postavljao je sam sebi pitanja, jer je njegov konaan rezultata imao da zavisi o
stalnom proirivanju i produbljivanju krugova pitanja koja e sebi postaviti i na
koje e odgovoriti. Koliko star treba da bude Herkul u trenutku kad se pojavi iz
mermera? Da li je svih dvanaest tekih dela bilo za njim ili je bio na polovini puta?
Da li je nosio znak svoje pobede, nemejsku lavlju kou, ili se nag pokazivao svetu?
Da li bi trebalo da ima oseaj veliine zbog onoga to je mogao postii kao polubog,
ili oseaj sudbine kao poluovek koji e umreti otrovan krvlju kentaura Nesa?
U toku meseci koji su prolazili saznao je da su gotovo sve optube protiv
Lorenca da kvari moral i unitava slobodu Firentinaca bile neistinite, i da je on
moda bio najvee ljudsko bie otkako je Perikle doneo Grkoj zlatno doba pre dve
hiljade godina. Kako ukazati da je ono to je Lorenco uinio bilo isto tako veliko kao
i ono to je uradio Herkul?
Prvo, Lorenco je bio ovek. Kao ovek treba da bude ponovo stvoren, povraen u
sjajan ivot iz tog komada kamena ispranog vremenom, koji je stajao pred njim
uspravljen i poduprt gredama. Mora zamisliti najjaeg mukarca koji je hodao po
zemlji, nadmonog u svakom poloaju. Gde e on u Toskani, zemlji malih, mravih,
nejunaki graenih ljudi pronai takav model?
Pretraivao je Firencu posmatrajui bavare s njihovim tekim drvenim
ekiima, bojae vune s rukama obojenim plavo i crveno, gvoare, kovae, snane
radnike koji su prenosili kamen radei na palati Stroci, nosae koji su trali ulicama
presavijeni nadvoje pod teretom, mlade atletiare koji su se hvalili u parku, gotovo
polunage radnike koji su vadili pesak u niskim amcima izvlaei kaike pune blata
iz Arna. Provodio je nedelje u selu posmatrajui seljake kako unose ito i groe,
kako tovare teke vree i sanduke na kola, kako mlate penicu, okreu granitni
toak mlina za gnjeenje maslina, kako reu staro drvee, grade kamene zidove.
Vratio se zatim u radionicu Duoma, i tu marljivo nacrtao svaku figuru, ud, trup, lea
pod teretom, mii ramena koji neto podie, ruku koja gura, napeto bedro, dok nije
u svesci imao nacrtane stotine detalja. Onda je napravio armaturu, kupio istog
pelinjeg voska, poeo da modeluje... i bio je nezadovoljan.
- Kako mogu postaviti figuru, makar i u najgrubljim obrisima, kad ne znam ta
radim? Kako mogu ostvariti bilo ta osim povrine skulpture, sloja koe, vanjske
obline, obrisa kostiju, nekoliko miia unesenih u igru? To su efekti. Ali ta ja znam
o uzrocima? O ivoj skulpturi jednog oveka koja lei ispod povrine, i koju moje
oi ne vide? Kako mogu da znam ta stvara, iznutra, oblike koje vidim spolja.
Ta pitanja je ve postavio Bertoldu. Sada je znao odgovor. Bio je u njemu
zakopan dugo vremena. Hvatao se ukotac s njegovom potrebom. Nije bilo izlaza.
Nikad nee postati ni deo onakvog vajara kakav je nameravao da bude ako se ne
bude uvebao u seciranju, dok ne bude znao funkciju svakog i najmanjeg delia u
ljudskom telu, tano emu slui i kako postie svoj cilj, uzajamni odnos svih delova,
kostiju, krvi, mozga, miia, tetiva, koe, creva. Slobodne figure moraju biti
potpune, viene iz svakog ugla. Skulptor ne moe stvoriti pokret ako nije zapazio
ta je bilo pokreta, ne moe naslikati napetost, sudar, dramu, napregnutost, snagu
dok ne bude video svaku nit i supstancu na poslu u telu koje stvara snagu i polet,
dok ne bude znao koji pokret izvana odgovara kome miiu iznutra, dok ne bude
shvatio celinu ljudskog tela.
Mora da ui anatomiju! Ali kako? Da postane hirurg? To bi trajalo godinama. ak
i ako bi mogao da se upusti u te pripreme, to je bilo neverovatno, kakve bi koristi

imao od toga da secira dva muka lea godinje, u grupnom radu na Pjaci dela
Sinjorija?
Mora da postoji neki nain kako bi mogao da vidi seciranje.
Tada se seti da je Marsilio Fiino bio sin doktora koji je leio Kozima de
Mediija. Njega je poduavao njegov otac dok Kozimo nije rekao da je on roen da
lei ljudske due, a ne njihova tela".
Mikelanelo krenu peice u Karedi, u Fiinovu vilu, da iznese svoje probleme
oveku od blizu ezdeset godina, koji je radio dan i no u svojoj biblioteci
prekrivenoj rukopisima u nadi da e dovriti svoj komentar o Dioniziju areopagitu.
U vilu su ga primile dve lepe Fiinove neake i povele ga u biblioteku. Mali osniva
Platonske akademije sedeo je ispod Platonove biste, s perom u prstima zaprljanim
od mastila, s dubokim borama na koatom licu.
Mikelanelo odmah jasno izjavi zato je doao. Zatim doda:
- Kao sin doktora, koji je i sam uio da bude doktor, vi sigurno znate ta se nalazi
u oveku.
- Ja nisam dovrio medicinske studije.
- Znate li vi da li sada neko secira?
- Sigurno ne! Zar vi ne znate kakva je kazna predviena za oskrnavljenje lea?
- Doivotno progonstvo?
- Smrt.
Posle kraeg utanja, Mikelanelo zapita: - A ako je ovek spreman da to
rizikuje? Kako da to uradi? Da straari na sirotinjskom groblju.
Zapanjen, Fiino povika: - Dragi moj mladi prijatelju, ti ne moe zamisliti sebe
kao kradljivca grobova. ta misli, koliko bi puta uspeo? Bio bi uhvaen s
osakaenim leom i obeen s treeg sprata Palaca dela Sinjorija. Hajde da
razgovaramo o drugim, prijatnim stvarima. Kako ide skulptura?
- O tome smo ba razgovarali, dragi Fiino.
Nije dizao ruke od tog problema. Gde da pronae leeve. Mrtvi bogatai
pokopani su u porodinim grobnicama,oni iz srednje klase bili su okrueni verskim
ritualima. Koje mrtve u Firenci nisu uvali i za koje nisu marili? Samo one jako
siromane, bez porodice, prosjake, kojih su bile pune ceste Italije? Te ljude su
odvodili u bolnice kad bi se razboleli. Koje bolnice? One koje su bile pripojene
crkvama, s besplatnim posteljama. A crkva s najveom milosrdnom bolnicom bila je
ona koja je imala najveu i najbolju besplatnu gostionicu.
Santo Spirito!
Oseti kako mu se kosa die na glavi. Santo Spirito, u kojem ne samo da je
poznavao priora ve i svaki hodnik, biblioteku, gostionicu, vrtove, bolnicu,
manastire.
Bi li smeo zamoliti priora Bikjelinija za leeve koje niko ne trai? Ako bi priora
uhvatili, njemu bi se dogodilo neto gore nego to je smrt: bio bi izbaen iz svog
reda, iskljuen iz crkve. No to je bio hrabar ovek, koji se nije bojao nikakve sile na
zemlji sve dok ne bi uvredio samog Boga. Kako se on ponosio time to je jedan bivi
prior njihovog reda ukazao prijateljstvo Bokau,najomraenijem i najoklevetanijem
oveku svoga doba: prihvatio ga, upotrebio Bokaovu biblioteku za unapredivanje
ljudskog znanja. Ti augustinci, kad su mislili da imaju pravo, nisu poznavali strah.

A ta se uopte postiglo bez opasnosti? Nije li jedan Italijan iz enove ba te iste


godine otplovio s tri mala broda preko ravnog Atlantskog okeana, s koga su mu
rekli da e pasti, traed novi put za Indiju?
Bude li prior spreman da se izloi toj uasnoj opasnosti, zar bi on, Mikelanelo,
mogao biti tako sebian da to trai? Hoe li konaan rezultat opravdati tu opasnost?
Proveo je dane pune uznemirenosti i bez sna, i naposletku doneo odluku.
Pristupie prioru Bikjeliniju s potenom, iskrenom molbom, kazae tano ta eli i
ta mu treba. Nee uvrediti priora time to e biti dvolian: jer nije bilo dvolinosti
u iskljuenju iz crkve ili krvnikovoj omi.
Ali pre no to bude hteo govoriti s priorom, trebalo je da tano zna kako e taj
plan izvesti. Korak po korak, polako i oprezno, traio je put. Sa strepnjom se kretao
u ritmu klesara, ne mislei nita za vreme sedam udaraca dletom po kamenu, i
mislei u svega nekoliko rei koje su se mogle formulisati dok broji jedan, dva, tri,
etiri, u vremenu odmora izmeu klesanja. Tumarao je kroz Santo Spirito, kroz
manastire, vanjske vrtove s povrem, ulicama i malim puteljcima koji su okruivali
taj deo, posmatrajui ulaze, osmatranice, prilaze kapelama umrlih, i unutar samog
manastira poloaj mrtvanice, gde su drani leevi preko noi do sahrane ujutro.
Crtao je planove, tano u srazmeri koju su prikazivali uzajamni odnos gostionice
i bolnice i monakih stanova. Traio je put kojim bi mogao ui na sporedna vrata na
Via Mafi a da ga ne primete, i kroz vrtove i hodnike doi do mrtvanice. Doao bi
kasno u no, a otiao pre svanua.
Morao je odluiti kad e izneti svoj sluaj, odrediti taan trenutak i mesto, kako
bi poveao svoje izglede i postigao jasnou. Mesto gde je trebalo da se suoi s
priorom bila je njegova radna soba, usred njegovih knjga i rukopisa.
Prior ga pusti da izgovori samo jedan deo svog predloga, baci brz pogled na
crtee rairene pred njim na pisaem stolu, zatim ga hladno prekinu.
- Dosta! Potpuno sam razumeo. Ovaj predmet neemo vie nikad spomenuti. Ti
ga nisi ni izneo. Nestao je kao dim, ne ostavivi ni traga.
Zapanjen to je tako brzo odbijen, Mikelanelo pokupi svoje planove i nae se
na Pjaci Santo Spirito, odjednom sleen pod oblanim jesenjim nebom, slep za
trgovinu koja je vrila oko njega na pjaci, uveren jedino da je doveo priora u
nemogu poloaj. Prior vie nikad nee hteti da ga vidi. U crkvu je mogao ii, ona je
pripadala svima, ali ne i manastir. Izgubio je svoju privilegiju.
Proavi kroz bune ulice, on sede nemo ispred kamena za Herkula. Kakvo je on
imao pravo da klee Herkula, da pokua protumaiti Lorencov najmiliji lik? Pree
prstima preko kostiju svog nosa, kao da ga sad prvi put boli.
Bio je oajan.
4
Sedeo je na klupi ispod jedne velike freske. Santo Spirito je bio tih posle rane
jutarnje mise. Tu i tamo naila bi neka ena, glave pokrivene crnom maramom, i
klekla pred oltarom. Onda ue neki ovek, savi koleno na molitvu i brzo izae.
Teak miris tamjana lebdeo je u sunevim zracima.

Opat Bikjelini izae iz sakristije, ugleda Mikelanela i prie mu. Zastao je


trenutak posmatrajui nekoliko neodlunih linija crtea, zatim upita:
- Gde si bio prolih nekoliko sedmica, Mikelanelo?
-Ja...ja...
- Kako ide skulptura?
U njegovom ponaanju nije bilo promene. Pokazivao je isti interes i ljubav.
- Ona... stoji tamo...
- Mislio sam na tebe kad smo primlii nove ilustrovane rukopise. Ima tamo nekih
crtea figura iz etvrtog veka koji e te moda zanimati. eli li da ih vidi?
Mikelanelo smerno ustane i poe za opatom kroz sakristiju i manastir u
njegovu radnu sobu. Na pisaem stolu leao je divan rukopis na pergamentu
ilustrovan plavom i zlatnom bojom. Prior prui ruku u ladicu i izvadi jedan dugaak
klju koji stavi preko sveske da listovi ostanu raireni. Nekoliko trenutaka su
razgovarali, zatim prior ree:
- Allora, obojica imamo da radimo. Doi opet skoro.
Mikelanelo se vrati u crkvu, ispunjen toplinom. Nije izgubio priorovo
prijateljstvo. Bilo mu je oproteno, nesrean sluaj zaboravljen. Ako i nije doao
dalje u svom traganju za anatomijom, barem nije napravio nepopravljivu greku.
Ali nije imao nameru da napusti traganje. Sedeo je na tvrdoj klupi, nesposoban
da radi, i pitajui se da li bi kraa lea iz groba bilo reenje koje bi se najbolje moglo
izvesti, jer za to nije bio potreban sauesnik. No kako da iskopa le, da zatrpa grob
pored prolaznika, da odnese le do najblie kue i vrati ga na groblje kad zavri
svoje istraivanje? To je izgledalo fiziki nemogue.
Mikelanelo se vrati u biblioteku Santo Spirito da pregleda knjige ne bi li naiao
na neki nagovetaj kako su stari zamiljali Herkula. U isto vreme pronae jedan
ilustrovani medicinski rukopis, koji je pokazivao kako su pacijente vezivali za
dueke od konopca pre no to e ih operisati, ali nije bilo ilustracija o tome ta su
hirurzi pronali posle seenja. Prior opet ponudi svoju pomo. Naavi mu jednu
debelu knjigu u konom povezu na jednoj vioj polici, i prelistavajui je, uzviknu:
- Ah da, ovde ima materijala - i poloi teki bronzani klju preko stranice.
Tek posle etvrtog ili petog sastanka, Mikelanelo poe da primeuje sam taj
klju. Prior ga nije upotrebljavo samo da dri knjigu otvorenu, ve i da oznai mesto
kad bi zatvorio svesku i kao znak kojim je podvlaio reenice.
Uvek klju. Uvek isti klju. Ali nikad kad je bio u radnoj sobi s ostalima,bilo
monasima bilo svetovnjacima.
Zato?
Vraao se desetak puta u toku narednih sedmica. Ako bi sedeo pored svojih
crtea sat ili dva, prior bi doao kroz crkvu, veselo ga pozdravio i pozvao u radnu
sobu. Uvek isti veliki bronzani klju pojavljivao bi se iz pisaeg stola.
Nou je Mikelanelo leao budan, gledajui pred sobom klju. U toku dana
odlazio je u duge etnje po jesenjoj kii do kamenoloma u Majanu, razgovarajui
sam sa sobom.
To neto mora da znai. Ali ta? emu slue kljuevi? Oigledno da otvore
vrata. Koliko ima vrata koja mene zanimaju? Samo jedna. Vrata mrtvanice."
Morao je staviti sve na kocku. Ako prior smatra da on treba da ga ima, dobro i
lepo, ako ne, onda e ga on sluajno odneti, iz zaboravnosti, i sutradan ga vratiti. U

toku nou uvui e se na vrata sporednog vrta manastira, poi prema mrtvanici.
Ako klju ide u bravu, njegove pretpostavke e biti tane. Ako ne ide...
Bila je pono kad je stigao u manastir. Iskrao se iz kue neujno da nikoga ne
probudi, i poao krunim putem do bolnice iz Santa Kroe preko Ponte Vekija,
pored palate Piti, kroz lavirint sporednih ulica. Na taj nain promakao je pored
nonih straara koji su ili odreenim putem sa svojim fenjerima i koji su mogli da
vide niz pjacu.
Iao je uza zid bolnice na Via Sant' Agostino, zaokrenuo u Via Mafija do malih
vrata u sredini bloka iznad kojeg je freska Bogorodice s detetom od Anjola Gadija
neno blistala u mraku. Svi kljuevi Santo Spirita otvarali su ova vrata, on se uvue
unutra, mugnu pored staja s leve strane, izbegnu glavni put jer je sledea zgrada
bila grupna spavaonca za lanove verskog reda, i poe pored zidova mrane
kuhinje, diui malo bre, i u otrom uglu otra do unutranjeg zida spavaonice.
Pronae otvoreni, sredinji trem, ue u hodnik koji je vodio u sobice bolesnika,
ija su vrata bila zatvorena, i krenu prema mrtvanici. Jedna uljana lampa stajala je
u nii. On uze sveu iz zelene platnene torbe koju je nosio i upalivi fitilj zakloni je
ogrtaem.
Jedna ozbiljna opasnost pretila mu je od nadzornika spavaonice, ali budui da je
taj monah takoe bio zaduen i za administraciju vlasnitva reda, radio je od zore
do mraka da bi nabavio sve to je potrebno za spavaonice, gostionice i manastir, i
bilo je verovatno da nee izlutati iz svoje elije na noni obilazak. Kad je jednom
veera u pet sati bila posluena, bolesnike bi spremili na spavanje i zatvorili vrata
njihovih sobica. Nije bilo lekara koji je tu stanovao, nije se pretpostavljalo da e
bolesnicima nou biti gore i da e traiti pomo. A oni su posluno ispunjavali sve
to se od njih oekivalo.
Mikelanelo zasta ukoeno jedan trenutak ispred vrata mrtvanice.
Uguravi veliki klju u bravu, on ga polagano okrene nadesno, zatim levo, i oseti
kako brava kljoca. Za trenutak je otvorio vrata, brzo uao u sobu, zatvorio i
zakljuao iza sebe vrata. I u tom trenutku izvrenja nije znao sme li se suoiti sa
zadatkom koji je bio pred njim.
Mrtvanica je bila mala, otprilike osam sa deset stopa, bez prozora. Kameni
zidovi su bili okreeni, pod od neravnih kamenih ploa. Usred prostorije, na uskoj
dasci uzdignutoj na dva drvena stalka, umotan od glave do pete u pogrebnu
ponjavu, leao je le.
Mikelanelo je stajao oslonjen na vrata, teko diui. Svea je drhtala u njegovoj
ruci kao drvee na tramontani. To je bilo prvi put da je bio sam u sobi sa smru, i to
jo zakljuan, na jednom svetogrdnom poslu. Krv mu se ledila do kostiju, nikad se u
ivotu nije toliko plaio.
Ko lei umotan u tu ponjavu? ta e nai kad odvije le i kad spusti ponjavu na
pod? ta je to nesreno bie uinilo pa da sad, bez svog znanja ili pristanka, bude
osakaeno.
Kakva je to glupost?" zapita sam sebe. ta mari za to mrtav ovek? Njegovo
telo ne ide u kraljevstvo nebesko, samo njegova dua. Ja nemam nameru da seciram
duu tog jadnika, ak i kad bi se o nju spotakao."
Umiren svojim vlastitim jezivim humorom, on spusti torbu i obazre se oko sebe
da pronae mesto za sveu. To je za njega bilo vano ne samo zbog svetlosti ve i

zbog sata: jer je morao da bude napolju sigurno pre tri sata ujutro, kad monasi koji
rade u velikoj pekari na uglu Via Sant' Agostino i Pjace Santo Spirito ustaju da
umese svakodnevni hleb za manastir, za siromane i roake svih onih koji su tu
stanovali. Morao je dugo da ispituje dok nije utvrdio koliko koji tip svee gori. Ova
za koju je sad traio mesto bila je jedna od onih koje gore tri sata, kad prvi put
zapiti, morae otii. Takoe mora da se navikne da pazi da se narednog jutra ne
otkriju tragovi da je svea kapala.
Izvadivi iz torbe makaze i kuhinjski no, prostre torbu na podu, okrenu za
trenutak sveu naopako, a zatim je uvrsti u mekanom vosku. Onda skine ogrta, jer
se ve znojio u hladnoj sobi, stavi ga u jedan ugao, promuca neku zbrkanu molitvu
koja je glasila otprilike: Gospode, oprosti mi jer ne znam ta inim", i priblii se
leu.
Najpre nije mogao da ga odmota iz ponjave u koju je bio zavijen. Klupa je bila
uska. Nije znao da moe biti tako nespretan. Polagano se baktao s ukoenim telom,
podigao mu je najpre noge dok se ponjava nije izvukla ispod donje polovine, zatim
ga je podigao od struka i drao levom rukom prislonivi ga sebi na grudi, dok mu
nije polo za rukom da odmota ponjavu s trupa i glave. Ponjava u koju je le bio
uvijen bila je dugaka, i on je morao pet puta ponoviti taj muni postupak pre no
to je konano izvukao le iz njegovog zatitnog pokrivaa.
Mikelanelo uze sveu s poda, i drei je visoko u levoj ruci osmotri telo. Njegov
prvi oseaj bilo je saaljenje prema mrtvom oveku. Drugi je bio strah:
Tako u ja zavriti!"
Odjednom sve razlike izmeu ivota i smrti postadoe jasne.
Lice je bilo bezizraajno, usta napola otvorena, koa zelena od gangrene. ovek
je bio vrsto graen i sredovean kad je oevidno bio ranjen u grudi. Le je ovde bio
dovoljno dugo da se ohladi do temparature ove ledene sobe.
Njegove nozdrve osetie miris, neto kao miris starog cvea koje vene u vodi.
Nije to bio jak miris, i nestao je im se Mikelanelo odmakao do zida da maio
odahne, ali bi ponovo dopro do njega kad bi se pribliio leu, i od tog trenutka ostao
mu je neprestano u nozdrvama.
Odakle da pone? Podigne ruku koja mu je bila blia i oseti takvu hladnou
kakvu nikad ranije nije osetio. Hladnou koja je bila kao i svaka druga, ali nekako
drugaija. Bila je to hladnoa ispunjena oseajnim zadovoljstvom, vrsta hladnoa,
ne koe, ve miia ispod nje. Koa je bila mekana, kao barun. Oseao je gaenje,
kao da mu je neka gvozdena ruka gnjeila stomak. Sve uspomene na tople ruke i
ramena vraale su mu se u mislima. On se trgnu.
Prolo je prilino vremena pre no to je ponovo bio u stanju da uzme no s poda,
da se seti onoga to je itao o ljudskom telu, i nekolicine ilustracija koje je video.
Nagnu se nad le, i sam sleen, jedva gutajui. Zatim spusti no i uini prvi rez od
grudi do prepona. Ali nije dovoljno pritisnuo. Koa je bila iznenaujue tvrda.
On poe ponovo. Pritiskajui sada no svom snagom, on vide da je supstanca
ispod koe sasvim meka. Koa se otvori za dva palca. Mikelanelo se zapita: Gde je
krv?" jer nije tekla. To je poveavalo utisak hladnoe i smrti. Zatim ugleda salo,
meko, veoma uto. Znao je ta je to, jer je video kako se ree sa ivotinja na pijaci.
Zasee, dublje da doe do miia, koji se po boji razlikovao od koe i sala, a bio je
tvri za seenje. Posmatrao je tamnocrvene redove tkiva. Ponovo zareza i ugleda
utrobu.

Miris je postajao tei. Poe mu se gaditi.Pri prvom rezu skupio je svu svoju
snagu da nastavi: sada su svi oseaji naili odjednom: hladnoa, strah, miris,
reakcija na smrt. Gadilo mu se od ljigavog tkiva, od sala koje mu je curilo po prstima
kao ulje. eleo je da stavi ruke u toplu vodu i da ih opere.
ta sada da radim?"
On zadrhta uvi kako mu se glas odbija od kamene zidove. Bilo je malo
opasnosti da e ga uti,jer mu se iza lea dizao vrst zid,iza kojeg je leao vrt. S
njegove strane bila je kapela namenjena za opela, a sa strane spavaonice kamen
kroz koji nijedan zvuk nije mogao prodreti.
U upljini je bilo tamno. On uze sveu, prostre platnenu torbu ispred nogu lea, i
stavi sveu na istu visinu s telom.
Sva njegova ula bila su probuena. Creva s kojima je sada poeo raditi bila su
hladna, klizava, pokretna. Oseao je kako bol razdire njegova vlastita creva.
Uze jednu stranu trbuha u jednu ruku, drugu stranu u drugu, i drei ih
razdvojene,
dobro pogleda. Ugleda bledosivu providnu zmiju, dugaku kako se povija i uvija
u utrobi. S vanjske strane imala je sedefast sjaj zbog vlanosti, i bila je ispunjena
neim to se kretalo i praznilo kad ju je dodirnuo.
Njegov prvobitni oseaj gaenja bio je savladan uzbuenjem. On uze no i poe
da ree nagore od poetka rebara. No nije bio dovoljno jak. Pokua makazama, ali
je morao da ide du rebara, jednog po jednog. Rebra su bila tvrda, inilo mu se kao
da see icu.
Odjednom svea poe da pucketa. Ve tri sata! Naprosto nije verovao. Ipak nije
mogao a da se ne obazire na opomenu. Stavivi zelenu torbu i sveu na pod, uze
pokrov iz ugla. Umotati le u ponjavu bilo je hiljadu puta tee nego ga odmotati,
budui da sada vie nije mogao okrenuti le na stranu, jer bi mu se sva creva
prosula na pod.
Znoj poe da mu se sliva u oi, a srce mu je udaralo tako glasno da mu se inilo
da e probuditi manastir nastojei da uz krajnji napor podigne jednom rukom le sa
stola, dok je drugom pet puta omotao ponjavu, kako je bilo potrebno. Jedva je imao
toliko vremena da se uveri da je le opruen na daskama onako kao to ga je naao,
da pregleda nema li na podu tragova krvi ili voska, i svea je poslednji put
zatreperila i ugasila se.
Imao je dovoljno vlasti nad sobom da krene kui zaobilaznim putem, zastajui
desetak puta i pokuavajui da povraa uz uglove zgrada i po mranim praznim
gradilitima. Oseao je miris lea u nozdrvama kad god bi udahnuo. Kad se vratio
kui, plaio se da buka ne probudi celu porodicu ako ugreje vodu na Lukrecijinom
naloenom ognjitu, a nije mogao izdrati a da se ne oslobodi oseaja sala na svojim
prstima. Tiho potrai pepeo da se s njim opere u hladnoj vodi.
Njegovo telo, kad je uao u postelju, bilo je ledeno. Nekoliko puta je morao ustati
pokuavajui da povraa u kantu. uo je Lukreciju kako ustaje iz postelje, kako se
oblai, prolazi kroz kuhinju, silazi niz krune stepenice na ulicu kad je tek slabaan
vazduh sedefastosive boje osvetlio njegov prozor okrenut prema stajama na Via dei
Bentakordi.
Celi je dan imao groznicu i tresao se od jeze. Lukrecija mu je spremila pileu
supu, ali je on nije mogao progutati. Jedno po jedno, cela porodica doe u njegovu

spavau sobu da vidi ta mu je. Leao je tako s oseajem da je vlaan i hladan kao
le. Nita nije moglo da mu odstrani miris smrti iz nozdrva. Poto je uverio
Lukreciju da mu njena veera nije nakodila, ona se vrati u kuhinju da mu skuva aj
od trava da ga izlei. Mona Alesandra ga pregleda nema li nekih takica. Tek kasno
posle podne uspeo je da zadri neto malo aja od trave, za koji je najsrdanije
zahvalio Lukreciji.
Oko jedanaest sati ustade, navue cipele, calze, toplu koulju i ogrta, pa
klecavim nogama poe u Santo Spirito.
U mrtvanici nije bilo lea. Niti ga je bilo naredne noi. Ta dva dana pruie mu
priliku da se oporavi. Tree noi ponovo nae telo umotano u ponjavu na stolu od
dasaka.
Ovaj drugi le bio je stariji, sa sedom bradom na velikom crvenom licu. Koa mu
je bila zategnuta, a tenost ispod koe zrnasta. Sada se s vie pouzdanja posluio
noem, otvorivi utrobu istim zarezom, a zatim je levom rukom rasekao grudni
ko, koji je pucketao kao kad se cepaju drva. Ostao je privren na kljunim
kostima.
Uzevi sveu, Mikelanelo primae svetlo blie utrobi, jer je sad prvi put video
potpuno kako izgleda. Ugleda neto svetlocrveno i mreasto ali vrstog tkiva, za ta
pretpostavi da su plua. Ta je mrea imala crnu prevlaku, neto to je uo da se
dogaa radnicima koji rade s vunom.
Ispitivaki, Mikelanelo pritisnu plua, iz usta lea zau se pitanje. On ispusti
sveu u strahu. Sreom se nije ugasila. Kad se ponovo smirio i podigao sveu, vide
da je pritiskom na plua istisnuo preostali vazduh, i prvi put shvati ta je disanje,
jer je video i oseao i uo vezu izmeu plua i usta, shvati ta to znai za celu figuru.
Poto je pomerio plua, primeti tamnu crvenu masu, to je moralo biti srce. Bilo
je prekriveno sjajnom opnom. Probajui, on vide ja je svo tkivo povezano u neki
oblik nalik na jabuku, i da je gotovo slobodno u grudima, privreno samo na vrhu
piramide.
Da li da ga izvadim?"
Oklevae trenutak, zatim ga uhvati makazama, presee opnu piramide. Onda uze
no, i oljuti opnu kao da ljuti bananu. Sada je drao srce u rukama. Iznenada ga
potrese neki oseaj isto tako jak kao da ga je pogodila Herkulova batina. Ako su
dua i srce bili jedno, ta se desilo s tom nesrenom duom lea sada poto je on
izrezao srce?
Isto tako brzo kako je doao, strah je i iezao. Umesto njega pojavi se oseaj
pobede. Drao je ljudsko srce u rukama! Osetio je sreu koja proizilazi iz znanja, jer
je upoznao najvitalniji organ tela, kako izgleda, kakav je pod rukom. Otvori srce
noem i zaprepasti se ugledavi da u njemu nema niega. Stavi ga nazad u duplju i
vrati rebra, koja su umetnici tako dobro prouili posmatrajui mrave Toskance
oko sebe. Ali sada je tano znao gde ispod njih kuca srce.
Nije imao pojma kako da pone raditi na zmiji creva. Onda uze jedan komad i
povue. Jedno vreme je ilo lako, oko pet stopa, utroba je bila slabo privrena za
spoljni zid, i popustila je. Onda poe da osea otpor. Gornji deo creva bio je uvean,
dodana mu je kao neka vrea, i on zakljui da je to eludac. Morao je uzeti no da ga
odsee.
Poto je izvukao nekih dvadeset pet stopa creva, on ih opipa i oseti razliku u
veliini i sadraju. Na nekim mestima je unutra bila tenost, neka su bila vrsta, on

shvati da je to neprekidan kanal, koji od poetka do kraja nema otvora. Da bi mogao


videti kako izgleda unutra, on zareza noem na nekoliko mesta. Nii delovi creva
sadravali su izmet. Zadah je bio uasan.
Te noi je imao sveu koja je gorela etiri sata, ali je sad ve poela da pucketa.
Mikelanelo vrati utrobu u trbunu duplju, i s velikom tekoom ponovo uvi le.
Otrao je do bunara na Pjaci Santo Spirito i oribao ruke, ali oseaj prljavtine
nije mogao da strese s prstiju. Onda je zagnjurio glavu u ledenu vodu da spere
oseaj krivice, i stajao je neko vreme, dok mu je voda kapala s kose i lica, zatim je
trao sve do kue, tresui se kao u groznici.
Svi oseaji bili su mu iscrpljeni.
Probudio se i ugledao oca nad sobom, nezadovoljnog izraza lica.
- Mikelanelo, ustani. Skoro e podne. Lukrecija stavlja jelo na sto. Kakva je to
nova glupost, da spava do ruka? Gde si bio prole noi?
Mikelanelo je leao gledajui nepomino Lodovika.
- Izvini, oe. Ne oseam se dobro.
Paljivo se umio, poeljao kosu, obukao drugo odelo i seo za sto. Mislio je da e
mu biti dobro. Kad je Lukrecija unela zdelu paprikaa od govedine, on otra u svoju
spavau sobu, i tu je povraao u nonu posudu dok ga creva nisu zabolela.
Ali je te noi ponovo otiao u mrtvanicu.
Pre no to je za sobom zakljuao vrata, bio je utonuo u miris trulei. On odmota
pokrov i vide da je leva noga lea smee boje, da se ispod koe lui nekakva zelena
tenost i da je gotovo dvostruko deblja zbog otoka. Ostali delovi tela bili su
pepeljastosivi, lice potpuno upalo.
Poeo je da radi tamo gde je poslednje noi prestao, zasekavi pravo u stomak i
odmotavajui komad po komad creva. Stavi ih na pod i prinese sveu utrobi. Bilo je
tu mnogo organa koje je traio, slezina na levoj strani, jetra na desnoj. Prepoznao je
jetru po jetri goveda i ovaca to su ih sekli na pijacama, uza sam kimeni stub, sa
svake njegove strane, bili su bubrezi.
Uze ih paljivo i vide da su povezani s mokranim mehurom malim cevima nalik
na ice. Onda se vrati tamo gde je jetra bila privrena, otpozadi, odreza ligamente
makazama i izvadi je iz utrobe. Posmatrao je u svojim rukama, prouavajui mali
mehur privren s donje strane, i rasee ga noem. Iz mehura potee tamnozelena
tenost.
On primakne sveu jo blie, ugleda neto to ranije nije zapazio: trbuna
upljina bila je odvojena od grudne jednim miiem u obliku kupole. U sredini te
kupole bila su dva otvora kroz koje su prolazile cevi povezujui eludac s ustima.
Drugi veliki kanal du kime ulazio je u grudi. Sad je uvideo da iz grudi do trbuha
postoje svega dve veze, od kojih je jednom dolazila hrana i tenost. Druga ga je
zbunjivala. On podie grudni ko, ali nije mogao odrediti emu slui drugi kanai.
Svea zatrepta.
Dok se tiho unjao uz stepenice svoje kue, primeti da ga otac eka.
- Gde si bio? Kakav se to uasan zadah iri od tebe? Smrdi na smrt.
Mikelanelo promrmlja izvinjenje oborenih oiju i projuri pored Lodovika u
utoite koje mu je pruala spavaa soba.
Nije mogao da spava.
Zar se nikad neu privii na to?" promrmlja.

Naredne noi nije bilo lea u mrtvanici. Imao je neprijatan oseaj da preti neka
opasnost kad je ugledao da je deo poda gde je bio spustio creva bio oriban, i da je
svetliji od kamena oko njega. Komadi voska bio je netaknut na stolu od dasaka.
Ipak, ak i da je njegovo delovanje primeeno, bio je zatien zavetom utanja u
manastiru.
Sledee noi naao je deaka od petnaest godina koji nije pokazivao nikakve
spoljne znake bolesti. Bleda koa, gotovo potpuno bela, bila je meka na dodir. Oi su
bile plave kad je podigao one kapke, tamne za razliku od bledila onih kapaka. ak
je i u smrti bio privlaan.
Sigurno e se probuditi", promrmlja on.
Primeti da deak jo nije imao malja na grudima, i oseti saaljenje dublje od
onoga koje je osetio kad je ugledao prvi le.
On se okrenu, morae ekati jo jednu no. Onda, okrenut licem prema uglu
okreenih zidova, zastade. Sutra ujutro taj e deak leati pokopan etiri stope pod
zemljom na groblju Santo Spirito. Dotae deaka i vide da je hladan kao led, lep, ali
mrtav kao i svi ostali.
Sada je seciranje izvrio veto, zavukao ruku ispod grudnog koa.Lako ga je
uklonio. Gore prema vratu oseti neki privezak nalik na cev, koja je imala otprilike
palac u preniku i liila na niz tvrdih prstenova, izmeu tih prstenova napipa
mekanu opnastu cev koja je silazila niz vrat. Nije mogao otkriti gde se ta cev
zavrava a gde poinju plua, ali kad je povukao za tu cev, deakov vrat i usta se
pokrenue. Mikelanelo brzo izvadi ruku i sav najeen odmaknu se od stola.
Trenutak kasnije odsee cev nasumice, jer nije bio u stanju da gleda, zatim
izvadi samo plua. Bila su laka, a kad ih je zgnjeio, otkri da ima oseaj kao da gnjei
sneg. Pokua da rasee plua noem. Stavi ih na sto i sada, kad je pod njima bila
vrsta podloga, vide da je to kao da ree suv vrst suner. U jednom krilu plua
nae bledu ukastobelu sluz koja je davala pluima vlagu, u drugom
ruiastocrvenu sluz. eleo je da spusti ruku kroz deakova usta da bi pretraio
grlo i vrat, ali oseaj zuba i jezika pod rukom ga sprei u tome.
Odjednom mu se uini kao da se neko nalazi s njim u sobi, mada je znao da je to
nemogue, jer su vrata bila zakljuana iznutra. Ove noi je bilo vrlo teko.
On bez tekoa zavi le, jer je bio sasvim lak, stavi ga na sto i izae.
5
Nije se smeo izloiti opasnosti da otac ponovo otkrije miris smrti na njemu, i
zato je hodao ulicama dok nije pronaao jednu gostionicu u radnikom kraju koja je
bila otvorena. Popi malo vina. Kad se vlasnik okrenuo, on proli ostatak vina na
koulju.
Lodoviko pobesni kad oseti miris jakog vina.
- Nije ti dosta to lunja ulicama celu no radei bog zna ta i drui se sa svim
moguim propalim enama, ve sada dolazi kui i bazdi kao jeftina krma. Ja te ne
razumem. ta te nagoni na te zle puteve?
Jedina zatita koju je mogao da prui svojoj porodici bilo je to da ih dri u
neznanju. Najbolje je bilo da njegov otac veruje da se on provodi, o emu je

Lodoviko mnogo nauio od ovansimona, koji se esto vraao s krvavim nosem i


izderanim odelom. Ali kako su dani prolazili a Mikelanelo se vraao kui teturajui
svakog jutra u zoru, porodica se die na oruje. Svako je bio besan iz svog razloga.
Lukrecija zbog toga to ne jede, stric Franesko zbog toga to se plaio da
Mikelanelo ne padne u dugove, strina Kasandra iz moralnih razloga. Samo
Buonaroto izmami osmeh s bratovih usana.
- Ja znam da se ti ne provodi - ree on.
- Otkuda zna?
-Jednostavno: nisi traio od mene ni kude otkako si kupio one svee. Bez para
ene se u Firenci ne kupuju.
Uvideo je da mora pronai neko drugo mesto za svakodnevni odmor.Topolini
nikad ne bi postavljali pitanja, mogao bi da ivi kod njih, ali Setinjano je bio vrlo
daleko. Izgubio bi dragocene asove na odlazak i povratak. Zato se ujutro uputi u
radionicu Duoma i pope se na stolicu pred stolom za crtanje. Bepe mu prie da ga
pozdravi, sa zbunjenim izrazom na svom priprostom starakom licu.
- Mladi moj prijatelju, ti izgleda kao le. ta si to uradio od sebe?
Mikelanelo ga ljutito pogleda.
- Ja sam... radio, Bepe.
Bepe se nasmeja bezubim ustima.
- Ah, to nisam i ja dovoljno mlad za taj posao! Ali, ne pokuavaj da die
Herkulovu batinu svake noi. Zapamti, ono to nou utroi na ene, nedostaje ti
ujutro za mermer.
Te noi naie na prvi runi le, od kojeg je uzdrhtao dok je posmatrao ta moe
da se dogodi sa bojim stvorenjem. ovek je bio etrdesetih godina. Imao je krupno
tamnocrveno lice, nateeno blizu vrata. Usta su bila otvorena, usne plave, beonjae
pune crvenih mrlja. Kroz ute zube video je tamnocrven jezik, tako nateen da je
ispunjavao gotovo cela usta.
Mikelanelo prinese ruku ovekovom licu. Obrazi su pod prstima bili kao
nepeeni utipci. Sada se inilo da je trenutak da se baci na grau oveijeg lica. Uze
manji od svojih noeva i rasee od linije kose do korena nosa. Pokua da skine kou
sa ela, ali nije mogao, bila je suvie prirasla uz kost. Onda napravi rez iznad obe
obrve do nosa, odere kou od uglova oiju prema uima, zatim du jabune kosti.
Uinak tog osakaenja bio je tako uasan da nije mogao da radi. Uze pokrov i
prekri glavu lea, pa usmeri panju na bedrenu kost, na vlaknaste miie bedara.
Nekoliko noi kasnije, kad je naiao novi le, Mikelanelo bez muke napravi rez
u koi lica, ljutei je makazama. Ispod tankog utog sala otkri veliku opnu crvenog
miinog tkiva koje je ilo neprekidno od uveta oko usana pa do drugog oka. Sada je
prvi put razumeo kako su ti miii mogli da pokreu lice na smeh, osmeh, suze, bol.
Ispod njega bilo je deblje tkivo, koje se prualo od ugla vilice do dna lobanje.
Stavivi prst ispod tog drugog sloja, on malo odgurnu tkivo i vide kako se vilica
mie. Dizao ju je gore-dole da bi oponaao vakanje, zatim potrai mii koji
pokree oni kapak. Morao je zagledati u unutranjost one duplje da naui kako se
oko kree. No kako je hteo da zavue prst unutra, previe je pritisnuo. Oko prsne.
Bela sluz proli se preko njegovih prstiju i duplja ostade prazna.
On se okrenu jeei se od straha, prie uglu belo okreenog zida i lupi elom u
hladni zid, oajniki se borei sa eljom da povraa. Kad se savladao, vrati se leu,
obreza opnu oko drugog oka, i otkri gde je privreno u dnu duplje. Zatim stavi

prst iznad oka i okreui ga polagano, izvadi ga. Okretao ga je i obrtao u ruci,
pokuavajui da pronae kako se pokree. Primakne sveu i zaviri u praznu duplju.
Na dnu opazi jedan otvor, kroz koji su kao neke sive ice mekane poput tkiva ile u
lobanju. Dok ne bude mogao da odstrani teme lobanje i izvadi mozak, nee nauiti
kako oko vidi.
Svea mu je imala samo jo malo loja. On odreza meso korena nosa, i vide tano
ta se dogodilo s njegovim vlastitim nosom pod Torianijevom pesnicom.
Svea zapucketa.
Gde da ide? Odvue se iz Santo Spirita. Telo ga je bolelo od umora, oi pekle,
oseao je strahovito gaenje od koga mu se dizao eludac. Nije mogao da pogleda u
oi Lodoviku, koji e ga sigurno ekati na stepenicama i vritati da e stii pravo u
pakao.
On se uputi u radionicu Duoma. Bilo je lako prebaciti torbu preko ulaznih vrata,
a zatim je i sam preskoiti. Komadi belog mermera blistali su po meseini belim
sjajem, a komadii razbacani oko poluzavrenih stubova bili su kao sneg, isti i
osveavajui. Hladan vazduh umirio mu je eludac. On ode do svoje tezge, oisti
jedan deo poda ispod nje, oprui se, pokri komadom debelog platna i zaspa.
Probudio se posle nekoliko sati, sunce se ve bilo rodilo. Sa pjace je uo buku
contadina koji su podizali atre. On ode do izvora, umi se, kupi komad parmigiana,
dva debela panina, i vrati se u radionicu.
Pokua da klee mermer po ivicama Herkulovog kamena, mislei da e mu
oseaj gvozdenih alatki u ruci doneti zadovoljstvo. No ubrzo ih spusti, pope se na
stolicu i poe da crta, ruku, miie i zglobove, vilicu, srce, glavu. Kad je Bepe stigao i
priao Mikelanelu da mu poeli dobar dan, ovaj rairi ruku da sakrije komad
papira pred sobom. Bepe stade kao ukopan, ali ne pre nego to je bacio pogled na
jednu praznu onu duplju i izvaenu utrobu. Nato ljutito odmahnu glavom, okrenu
se i ode.
U podne Mikelanelo ode kui na ruak, da umiri Lodovikov strah zbog
njegovog odsustva.
Trebalo mu je nekoliko dana dok je skupio odvanosti da se vrati u mrtvanicu i
da otvori ovekovu lobanju. Kad se tamo jednom naao, poe brzo da radi s ekiem
i dletom, sekui od korena nosa prema potiljku. Bilo je to iskustvo koje je kidalo
ivce, jer se glava micala svaki put kad bi udario. Nije znao ni koliko snage treba da
slomi kost. Nije mogao otvoriti lobanju. Prekri glavu, okrenu le, i provede ostatak
noi studirajui grau kime.
Sa sledeim leom nije napravio greku da razbija lobanju prema potiljku, ve je
umesto toga sekao oko glave, iznad levog uveta du linije kose, udarivi tri ili etiri
puta ekiem da probije kost debelu pola palca. Sad je bilo dovoljno mesta da dri
svoj anatomski no ispod lobanje i da je obree unaokolo. Pojavi se neka belouta
gusta tenost, pukotina se rairi jo vie. Kad je obrezao kost vie od pola, on
upotrebi anatomski no kao polugu i polomi kost. Lobanja se podie u njegovim
rukama.
Bila je kao tvrdo drvo. Toliko se tresao da je jedva spreio da mu ne padne na
pod. Prelazio je oima od lobanje do lea. Bio je uasnut, jer je, bez temena, lice bilo
potpuno uniteno.
Opet ga savlada oseaj krivice, ali kad je podigao lobanju, prvi put je ugledao
ljudski mozak. Kao umetnik bio je oaran onim to je stvaralo izraz, ta je to bilo u

mozgu to je omoguavalo da lice izraava oseaje? Drei sveu blizu lobanje, vide
da je masa utobela, s crvenoplavim linijama na povrini, i da arterije i vene idu u
svim pravcima. Video je dobro da modana masa podeljena u sredini, tako da tano
odgovara liniji koja deli lobanju. Nije mogao otkriti nikakav miris, ali na prvi dodir
mozak je bio vlaan, vrlo mekan i gladak, kao povrina mekane ribe.
Mikelanelo stavi lobanju nazad, dobro zamota teme da bi kost ostala na
mestu.Nije mu bilo ni muka niti je bio nesrean kao to je bio drugih noi, ve je
jedva ekao da se vrati sledeem leu i da otvori sam mozak.
Kad je skinuo sledeu temenu kost, oseti divljenje pri pomisli da su ljudi tako
razliiti iako im je mozak toliko slian. Iz toga je zakljuio da u samom mozgu mora
biti neka fizika supstanca koja je razliita kod svakog oveka. Upotrebivi svoj
kaiprst, on ga provue oko osnove lobanje, i opazi da je mozak sasvim odvojen i da
nije prirastao za kost. Stavivi prste na obe strane, on pokua da ga celog izvadi.
Nije ga mogao podii.
Tamo gde su se njegovi prsti sreli, masa je bila uvrena kao nekim nizom ica
na dnu lobanje. On prereza ice, izvue masu. Bila je tako meka i u isto vreme tako
klizava da se morao svim silama truditi da mu se ne raspadne. Gledao ju je u
uenju i divljenju: iz te relativno male supstance, koja nije mogla biti teka vie od
dve funte, poinjala je sva veliina ljudske rase: umetnost, nauka, filozofija,
upravljanje, sve ono zbog ega su ljudi postajali dobri isto kao i zli.
Kad je presekao mozak du linije podele, bilo mu je kao da see neki sasvim
mekan sir, nije bilo nikakvog zvuka, nikakvog mirisa. Dve polovine bile su potpuno
iste. Ma gde da je rezao, sve je bilo isto, sive boje, malo ukaste. On odgurnu le na
stolu da napravi dovoljno mesta da poloi mozak na drvenu klupu, i zaudi se
videi da sam mozak nema nikakve vrstine, da polagano curi niz drvene daske.
Pronaao je da su otvori na lobanji ispunjeni istom onom supstancom nalik na
icu koju je morao prekinuti da bi otvorio mozak. Sledei to vlakno niz vrat, zakljui
da je ta supstanca jedina veza izmeu mozga i tela. Prednji otvori, zakljui on, bili
su veza izmeu mozga i oiju, dva druga odgovarala su uima. On progura prst kroz
otvor irok palac i po na zadnjoj osnovi lobanje, koja je leala na prljenu, to je bila
veza izmeu mozga i lea.
Sada je bio iscrpljen, jer je radio pet sati, i bio je srean kad je svea izgorela.
Sedeo je na ivici bunara na Pjaci Santo Spirito pljuskajui vodu preko lica i
pitajui se:
Jesam li ja opsednut, kad radim takve stvari? Imam li ja pravo da to inim samo
zbog toga to kaem da je to zbog skulpture? Kakvu cenu bih mogao da platim za to
dragoceno znanje?"
Doe prolee, vazduh otopli. Bepe mu ispria o nekoj skulpturi koja treba da se
napravi za novi svod predvorja u Santo Spiritu: trebalo je da se iskleu velika slova i
obradi mnogo kamena za ukraavanje svoda i vrata. Nije mu uopte palo na pamet
da zamoli priora Bikjelinija da govori u njegovu korist. On se uputi pravo
nadstojniku zaduenom za gradnju kamenog svoda od tesanog kamena i zamoli za
taj posao. Predradnik nije hteo uenika. Mikelanelo mu ponudi da donese
Bogorodicu s detetom i Kentaure kako bi dokazao da ume raditi. Predradnik
oklevajui pristane da vidi. Buardini pozajmi jedna Girlandajova kola, doe u kuu
Buonarotijevih, pomoe mu da skulpture obavije slamom i snese niz stepenice.

Onda ih paljivo poloie na sloj slame i odvukoe kolica preko Ponte Santa Trinita
u Santo Spirito.
Dela nisu ostavila nikakav utisak na nadzornika. Nisu odgovarala onome to je
on morao da radi.
- Osim toga, ja sam ve uposlio dva moja oveka.
- Skulptora? - Mikelanelo se iznenadi.
- Koga drugog?
- Kako se zovu?
- ovani di Beto i Simone del Kaprina.
- Nikad za njih nisam uo. Gde su uili?
- Kod jednog srebrnara.
- Da li ete ukrasiti kamenje srebrom?
- Oni su radili kod Prata na slinom poslu. Imaju iskustva.
- A ja nemam. Posle tri godine u Lorencovom vajarskom vrtu, pod Bertoldom?
- Ne uzimaj to tako k srcu, sine. To su stariji ljudi koji moraju izdravati
porodicu. Ti zna koliko malo ima posla za klesare mermera. Ali, naravno, kad bi ti
doneo nareenje od Pjera de Mediija, budui da si tienik porodice Medii, a Pjero
plaa taj rad...
Mikelanelo i Buardini odvezoe reljefe preko poploanih ulica, pa natrag pod
krevet.
Lodoviko je rezignirano ekao da mu se sin promeni. Mikelanelo se i dalje
vraao u zoru, poto bi secirao koleno ili zglob, kosti podlaktice i ake koje
odgovaraju jedna drugoj, but i butnu kost, polni organ. Neprestano je studirao
strukturu miia, ramena i ruke, bedra i karlice. Lodoviko ga pritesni.
- Nareujem ti da se odmah odrekne raskalanog ivota, da radi danju i da
ide u krevet posle veere.
- Dajte mi jo malo vremena, oe.
ovansimone je bio srean to se Mikelanelo prepustio raspusnom ivotu.
Firenca je bila uzbuena zbog poslednjeg skandala: Pjero je posredovao kod
dominikanskih vlasti i uspeo isposlovati da Savonarola bude prognan u Bolonju,
kao previe veliki pristalica naroda". Ali za ovansimona nije bilo nikakve
promene u njegovim aktivnostima.
- Kako bi bilo da poe noas sa mnom? Idem na jedno mesto gde se dobro
kocka i ima bludnica.
- Ne, hvala ti.
- Zato nee? Da nisi previe dobar da izae sa mnom?
- Svako je lud na svoj nain, ovansimone.
6
Jedna neoekivana smrt zavri njegovo seciranje.
Usred rada, u punom zdravlju, Domeniko Girlandajo dobi kugu i u roku od dva
dana bejae mrtav. Mikelanelo ode u bottegu da zauzme svoje mesto pored
Granaija, Buardinija, eka, Baldinelija, Tedeska i Jakopa s jedne strane mrtvakog
sanduka, dok su Girlandajov sin, braa i zet stajali na drugoj, a prijatelji dolazili da

se oproste. Zajedno su ili na kraju pogrebne povorke, cestom kojom je Mikelanelo


vozio kolica prvi put da slika freske u crkvi Santa Marija Novela, da prisustvuje
opelu, a zatim sahrani.
Tog poslepodneva otiao je prioru Bikjeliniju, oprezno stavio bronzani klju
preko stranica knjige koju je prior itao, i rekao: - eleo bih da neto kleem za
crkvu.
Prior pokaza zadovoljstvo, ali ne iznenaenje.
- Odavno oseam potrebu za jednim raspeem za sredinji oltar. Uvek sam ga
zamiljao u drvetu.
- U drvetu? Pitam se da li ja to umem.
Bar jednom imao je dovoljno zdravog razuma da ne kae: To nije moj posao."
Ako je prior eleo raspee u drvetu, onda to mora da bude u drvetu, mada nikad
nije rezbario. Nije bilo materijala za skulpturu za koji mu Bertoldo nije naredio da u
njemu radi: vosak, glina, razne vrste kamena. Ali nikad drvo: moda zbog toga to
Donatelo nije dirnuo drvo poslednjih trideset pet godina svog ivota, poto je
zavrio svoje raspee za Bruneleskija.
Mikelanelo poe s priorom u sakristiju. Prior zastade i pokaza svod iza glavnog
oltara koji je formirao jedan od dva ulaza u prostor pred glavnim oltarom, zatim
zapita:
- Moe li podneti figuru u prirodnoj veliini?
- Treba da nacrtam lukove i oltar i da odredim razmere, da budem siguran, ali
ini mi se da e moi da bude gotovo u prirodnoj veliini. Smem li raditi u
manastirskoj radionici?
- Brai e biti milo da doe.
Braa laici u radionici radili su pri sunevoj svetlosti koja im je padala na
ramena kroz prozore iznad njih. U umirujuoj atmosferi tezgi s njim se postupalo
kao sa svakim drugim stolarom koji je doao da napravi jo jedan koristan predmet
meu stotinama koji su bili potrebni za Santo Spirito. Oni koji su voleli da brbljaju
nisu prilazili manastiru augustinaca.
To je odgovaralo Mikelanelu: oseao se kao kod kue, radei u prijatnoj tiini
sastavljenoj od prijatnih zvukova testere, struga i ekia. Miris piljevine bio je
zdrav.Radio je na raznim vrstama drveta koje je manastir mogao da mu prui da bi
savladao vetinu tesanja u tom materijalu koji je smatrao drugaijim od mermera.
inilo mu se da drvo ne prua otpor.
Poe da ita Novi zavet, priu o Hristu onakvu kako su je ispriali Mateja i
Marko. to je vie itao, iz njegovog se duha sve vie povlailo raspee" ranijih
vekova, kakvo je viao u firentinskim kapelama, puno uasa i samrtnih muka, a na
njegovo mesto dolazila je slika priora Bikjelinija: veselog, srdanog, odanog, u
slubi celom oveanstvu u ime boje, s velikim umom i plemenitim duhom koji je
likovao u ivljenju.
Potreba njegove prirode je bila da bude originalan. Ali ta ovek moe rei o
Hristu na krstu to nije ve pre izrezbareno ili isklesano? Mada mu tema raspea
nikad ne bi pala na pamet, eleo je da uini neto posebno, to bi opravdalo
priorovu veru u njega. Zavreno delo morae toliko zraiti duhovnou da se prior
ne upita je li pogreio to ga je pustio da secira.
On poe da crta pred najranijim raspeem", iz trinaestog veka, klesanim tako
da su Hristova glava i kolena bili okrenuti u istom pravcu, moda zbog toga to je to

bio najjednostavniji oblik za skulptore i zbog toga to je takva zamisao izazivala,


sluei se jezikom oseaja, jednostavnog slepog prihvaanja. Skulptori etrnaestog
veka su prikazivali Hrista okrenutog licem gledaocu, dok su mu svi delovi tela bili
simetrino razdeljeni s obe strane centralne, strukturalne ose.
Provodio je vreme ispred Donatelovog Raspea u Santa Kroe, divei se njegovoj
sjajnoj koncepciji. Ma kakav bio oseaj koji je Donatelo nameravao da postigne,
snaga udruena s idilinim ispunjenjem,mo opratanja jednako kao i obuzdavanja,
sposobnost da ovek bude uniten jednako kao i da ponovo oivi, sve je te oseaje
uspeo saoptiti. No Mikelanelo nije u dui oseao nita od toga to je oseao
Donatelo. U dui mu nikad nije bilo potpuno jasno zato Bog nije mogao sam da
postigne sve one stvari zbog kojih je poslao svoga Sina na zemlju. Zato je Bogu bio
potreban sin? Sjajno uravnoteen Donatelov Hrist mu ree:
Ovako je Bog eleo da bude, tano onako kako je bilo zamiljeno. Nije teko
prihvatiti sudbinu, kad je ona bila predodreena. Ja sam ve unapred znao za ove
patnje."
To Mikelanelova priroda nije mogla da prihvati.
Kakve je veze imao taj okrutni kraj s bojom porukom ljubavi? Zato je on
dopustio da se dogodi nasilje, kad e ba njegov oblik stvoriti mrnju, strah, osvetu
i stalno nasilje? Ako je bio svemoan, zato nije pronaao mirniji nain da donese
svoju poruku svetu. Mikelanelo se uasavao pri pomisli na njegovu nemo da
zaustavi to divljatvo... a moda se isto tako uasavao i Hrist.
Stajao je na jasnom sunevom svetlu na stepenicama crkve Santa Kroe,
posmatrao je deake kako igraju fudbal na nepoploanom trgu, zatim se polagano
uputi pored palate u ulici dei Bardi, i dok je s ljubavlju tapao klesano kamenje
zgrada u prolazu, on pomisli:
ta je prolo Hristu kroz glavu izmeu zalaska sunca, kad je rimski vojnik
probio prvi ekser kroz njegovo meso, i asa kad je umro? Jer te e misli odrediti ne
samo kako je primio svoju sudbinu, ve i njegov poloaj na krstu. Donatelov Hrist je
prihvatio sudbinu s vedrinom, i nije mislio nita. Bruneleskijev Hrist je bio tako
eterian da je umro na prvi dodir eksera, i nije imao vremena da misli.
Mikelanelo se vrati tezgi i poe da istrauje po svojoj dui ugljenom i tuem. Na
Hristovom se licu pojavi izraz: U agoniji sam, ne zbog eksera, ve zbog sumnje."
Nije mogao da sebe natera da izrazi Hristovo boanstvo neim to je tako oigledno
kao oreol, ono je moralo da se prikae unutranjom snagom dovoljno velikom da
pobedi njegove zle slutnje u tom asu najozbiljnijeg iskuenja.
Bilo je neminovno da njegov Hrist bude blie oveku nego Bogu. On nije znao da
e biti razapet na krst. On to nije hteo ni eleo. A kao rezultat toga njegovo je telo
bilo izvijeno u protivureju, razdirano, kao kod svih ljudi, unutranjim pitanjima.
Kad je bio spreman da pone rezbariti, pred sobom je imao novu zamisao:
okrenuo je Hristovu glavu i kolena u suprotne pravce, dajui toj kontrapunktskoj
zamisli grafiki izraz napetosti, snanog fizikog i duevnog sukoba u oveku koga
razdiru na dve strane.
Rezbario je svog Hrista u najtvrem drvetu koje se moglo nabaviti u Toskani,
orahu, a kad je zavrio rad ekiem i dletom, izglaao ga je peanim papirom i
povrinu premazao istim uljem i voskom. Njegovi drugovi stolari nisu davali
primedbe, ali su zastajali pred njegovim stolom da posmatraju kako napreduje

posao. Niti je prior, to se toga tie, poveo ma kakvu diskusiju o poruci tog Hrista.
Jednostavno je rekao:
- Raspee svakog umetnika je njegov autoportret. To sam predvideo za ovaj
oltar. Hvala ti.
U nedelju ujutro Mikelanelo je doveo svoju porodicu u Santo Spirito do klupe
blizu oltara. Njegov se Hrist nadnosio nad njima. Baka proaputa:
- ini da prema njemu oseam saaljenje. Ranije sam uvek imala oseaj da Hrist
osea saaljenje prema meni.
Lodoviko nije oseao saaljenje ni prema kome. On zapita:
- Koliko si dobio za ovu porudbinu?
- To sam radio dobrovoljno.
- Hoe li da kae da ti nee platiti?
- Prior je prema meni bio dobar. eleo sam da platim dug.
- Na koji ti je nain bio dobar?
- ...pa... pustio me je da kopiram umetnike radove...
- Crkva je otvorena za sve.
- U manastiru. I da se sluim njegovom bibliotekom.
- To je javna biblioteka. Jesi li ti pazzo, glupan, da radi bez prebijene pare za
bogati manastir?
Dole su jake kie koje su trajale dva dana i dve noi i Firenca je nakon toga bila
beli grad. Nedelja je osvanula vedra, svea i hladna. Bio je sam u zatvorenoj
radionici Duoma, nagnut nad eravicom, i pokuavao je da nacrta prve crtee
Herkula, kad ue Pjerov sluga da ga trai.
- Njegova ekselencija Pjero de Medii vas zove da doete u palatu.
On poe do brijaa na pijaci gde se prodaju sitnice. Tu se podiao i obrijao.
Vratio se kui, ugrejao kadu vode, okupao se, ogrnuo vuneni ogrta i poao posle
godinu i po dana prvi put prema palati. Kipovi u dvoritu kraj kojih je prolazio bili
su zatrpani visokim snegom. On zatee decu i unuad Mediija okupljene u
Lorencovom studiolu, kraj velike razbuktale vatre.
Bio je ulijanov roendan. Kardinal ovani, koji se smestio u maloj ali sjajnoj
palati u etvrti Sant' Antonio kad je omrznuti Bordija bio izabran za papu, izgledao
je deblji nego ikada dok je sedeo u Lorencovoj stolici, pod zatitom svog roaka
ulija. Njihova sestra Madalena, udata za sina biveg pape Inoentija VIII,
Franesketa iba, bila je pozadi sa svoje dvoje dece, isto tako i Lukrecija, udata za
Jakopa Salvijatija, iz firentinske porodice bankara koji su posedovali dom Danteove
Beatrie, onda njihova tetka Nanina i njen mu Bernardo Ruelaj, pa Pjero i
Alfonsina sa svojim najstarijim sinom. Bili su odeveni u najsjajniju odeu od
brokata, atlasa ukraenog draguljima i baruna.
Tu je bila i Kontesina u elegantnoj svili akvamarinske boje protkane srebrnim
nitima. Mikelanelo s iznenaenjem primeti da je via, da su joj ruke i ramena malo
popunjeni, a grudi, izdignute ispod vezenog struka, pribliavale se zrelosti. Njene
oi, kad su se srele s njegovima, zablistale su sjajno kao srebrni dragulji kojima je
bila ukraena njena haljina.
Sluga mu prui au zasladenog napitka s miroijama. Pie, zajedno s toplim
prijemom, i jak oseaj enje koju je soba probudila u njemu, i Kontesinin veseli
osmeh, sve mu se to pope u glavu.

Pjero je stajao okrenut leima vatri. Osmehivao se i kao da je zaboravio na


njihovu svau. - Mikelanelo, radujemo se to moemo da pozdravimo tvoj
povratak u palatu. Danas moramo da inimo sve to raduje ulijana.
- Rado bih pridoneo da ulijano danas bude srean.
- Dobro. Prvo to je jutros rekao bilo je: Voleo bih najveeg Sneka koji je ikada
napravljen." A poto si ti bio najmiliji vajar naega oca, ta je bilo prirodnije nego da
pomislimo na tebe?
Neto u njemu potonu kao kamen. Dok su deca Mediija okrenula lice prema
njemu, on se seti dveju cevi u leu, koje su se sputale iz usta, jedna za vazduh,
druga za hranu. Zar ne bi trebalo da postoji i trea, da proguta slomljene nade?
- Molim te uini to za mene, Mikelanelo - povika ulijano. - To e biti najlepi
Sneko koji je ikad napravljen.
Jak oseaj da je bio pozvan kao zabavlja iezne s ulijanovom molbom. Treba
li da odgovori: Ja ne radim sa snegom"?
- Pomozi nam, Mikelanelo, molim te. - Bila je to Kontesina, koja mu je prila. Mi emo ti svi sluiti kao pomonici. -I onda je znao da je sve u redu.
Kasnije tog poslepodneva, kad je i poslednja gomila Firentinaca prola kroz
palatu da vidi razdragano grotesknog divovskog Sneka, Pjero je sedeo za oevim
pisaim stolom u velikoj kancelariji, ispod geografskih karata Italije.
- Zato se ne bi preselio u palatu, Mikelanelo? eleli bismo da opet okupimo
oev krug saradnika.
- Mogu li da pitam pod kojim uslovima bih se vratio?
- Imae iste privilegije kao onda dok je iveo otac.
Mikelanelo teko proguta vazduh, bilo mu je petnaest godina kad je doao da
ivi u ovoj palati. Sada mu je bilo blizu osamnaest. A to vie nisu godine kad ovek
moe primati novac za deparac ostavljen na umivaoniku. No bila je to dobra
prilika da napusti sumornu kuu Buonarotijevih i Lodovikovo zanovetanje te da
zaslui neto novca, a moda i da isklee neto dobro za Mediije.
7
Sluga ga preseli u njegov stari stan, u kome su jo uvek stajale nedirnute
Bertoldove skulpture na policama. Kroja u palati doe s materijalom i trakom za
merenje, a sledee nedelje Pjerov sekretar Ser Bernardo da Bibijena stavi tri
zlatnika na umivaonik.
Sve je bilo isto, a ipak je sve bilo drugaije. Naunici iz Italije i Evrope vie nisu
dolazili u palatu. Platonska akademija radije je odravala sastanke u vrtovima
Ruelaja. Pri nedeljnom ruku za stolom su bile samo one plemike porodice iji su
sinovi voleli zabavu. Velike porodice iz italijanskih gradskih drava nisu bile
prisutne na prijatnim dunostima sklapanja ugovora, a isto tako ni kneevi-trgovci
koji su napredovali s Mediima, a ni gonfalonieri, buonuomini ni savetnici s
podruja Firence sa kojima je Lorenco bio prisan, u prijateljskim vezama. Sve su
njih zamenili zabavljai i Pjerovi mladi prijatelji odani zabavama.
Jedne nedelje Topolini su doli u grad iza svojih belih volova i posle mise
natovarili blok za Herkula na kola. Vozio je deda, dok su otac, tri sina i Mikelanelo

ili tihim ulicama koje su bile besprekorno oprane i obrisane u zoru, i drali krajeve
ueta. Uli su u vrt na sporean ulaz, istovarili mermer i podigli ga kraj
Mikelanelove nekadanje kuice.
Poto se lepo smestio, Mikelanelo se vrati crtanju. Nacrtao je crvenom kredom
mladia kako golim rukama otvara eljusti nemejskog lava, oveka srednjih godina
kako se na smrt hvata s Antejem, starca kako se bori sa stoglavom hidrom, sve mu
je to izgledalo previe slikovito. Najzad, poto je odbacio razvijenu figuru ranijeg
firentinskog Herkula koji stoji jako rairenih nogu i ruku na bedrima, on nacrta
jednu zatvorenu, celovitu figuru blie grkom shvatanju, u kojoj je sva Herkulva
snaga koja je kiptela bila sadrana u snazi koja je povezivala trup i bedra.
Kakav e ustupak morati uiniti konvencionalnom shvatanju? Prvo, ogromna
batina. Nacrtao ju je kao trup drveta na koje se Herkul oslonio. Veitu lavlju kou
koja je uvek predstavljala okvir za figuru vezao je na jednom ramenu, putajui da
samo njen nagovetaj padne preko grudi, ne skrivajui nita od junakog torzoa.
Jednu ruku, u kojoj je oevidno bila stisnuta jabuka Hesperida, sasvim je malo
ispruio. Raniji vajari upotrebljavali su batinu, lavlju kou i jabuke da prikau
hrabrost, njegov Herkul, nag pred svetom, nosie u svojoj vlastitoj grai sve to je
oveanstvu potrebno od hrabrosti i odlunosti.
Nije ga obeshrabrila injenica da e njegov Herkul biti najvei koji je napravljen
u Firenci. Dok je oznaavao proporcije velike figure, sedam stopa i sedam palaca
visoke, s osnovom visokom stopu i po i s pet palaca kamena nad glavom, od koje je
hteo da klee nadole, on se seti da je Herkul bio narodni grki heroj, kao to je
Lorenco bio heroj Firence. Zato ga onda portretiu u maloj, sjajnoj bronzi? Ni
Herkul ni Lorenco nisu uspeli, ali, oh! kako su mnogo postigli pokuajima! Kako su
jako zasluivali da budu isklesani u natprirodnoj veliini.
On napravi grubi model u glini, odmeravajui naizmenino teinu i poloaj za
udarac, pokrete lenih miia zbog ispruene ruke, raspored miia zbog toga to je
figura bila oslonjena, napetost tetiva i ligamenata, izvijenost bedara i ramena, to je
sada sve znao i ta je umeo uverljivo zamisliti. Ipak ga je neki instinkt zadrao da ne
upotrebi ue za merenje i gvozdene kuke da povea model. Jer ovo je bila njegova
prva figura u prirodnoj veliini u prostoru, koja e takoe biti prvo delo koje e
stvoriti potpuno samostalno, pa je eleo da vidi kako daleko i kako verno njegova
ruka moe slediti oko.
Skovao je alatke za poetno oblikovanje mase, stukao ipke da im povea
duinu, ostavivi im jedan kraj zatupljen da bi izdrao jae udarce ekia, i jo
jednom, drei metal u ruci, probudi u sebi oseaj vrstoe, izdrljivosti. On unu
ispred mermera. Ogroman blok mermera ulivao mu je oseaj snage. On mu skinu
ivice, tekim iljkom i tekim ekiem, i sa zadovoljstvom to je tim inom ve
pridoneo stasu kamena pred sobom. Nije imao elje da pobedi komad od devet
stopa, ve samo da ga uveri da mora izdrati njegove stvaralake ideje.
Bio je to mermer iz Seravaca, izvaen ak gore u Apuanskim Alpima. Poto je
prodro kroz njegov vanjski istroeni omota, kamen se ponaao kao kocka eera
pod njegovim zupastim dletom, a njegovi isti komadii, beli kao mleko, mrvili su
mu se meu prstima. Onda uze pljosnatu ipku da otprilike proceni kako duboko
treba da ree da doe do dubine vrata, pazuha, torzoa, savijenog kolena. Zatim se
vrati nakovnju napravi jedan calcagnolo, i besno napade mermer, drei dleto blizu

povrine kao to plug prodire kroz zemlju. A onda odjednom mermer postade tvrd
kao gvoe, i on je morao da se bori svom svojom snagom da ostvari oblike.
Ne obazirui se na Bertoldove pouke, nije nameravao da radi na kamenu sa svih
strana, da ga razvija kao jednu celinu, ve poe da radi glavu, pa ramena, ruke,
bedra, sluei se pljosnatom ipkom i golim okom da proceni njegove istaknute
take dok je prodirao sve dublje. Onda umalo da nije upropastio mermer. Zarezao
je suvie duboko da oslobodi vrat i glavu, i sada su njegovi jaki udarci dleta na
miiima ramena koji su se pojavljivali izazvali snanu vibraciju koja protee kroz
vrat i glavu. Naas se inilo da e se uzdrhtali mermer rasprsnuti na najuoj taki,
njegov bi Herkul izgubio glavu, i on bi morao poeti ponovo u manjem razmeru.
Onda drhtanje prestade.
Mikelanelo sede na oblinji sanduk da obrie znoj sa lica.
Iskovao je nove alatke s otrim ivicama, pazei da svaka taka bude sasvim
simetrina. Sada je svaki udarac ekia prelazio pravo na kraj alatke koja je rezala
mermer, kao da on prstima prodire kroz kristale a ne dleto. Svakih nekoliko
trenutaka poao bi unazad i obiao kamen jer, bez obzira na to kako je duboko
klesao, kao neka koprena od kamena zamraivala je obrise aice na kolenu ili
grudnog koa. On uze etku da oisti prainu.
Napravio je i drugi niz greaka, oko mu nije izmerilo tano planove koji su se
nizali jedan za drugim. Nekoliko snanih udaraca pokvarilo je harmoniju prednjeg
plana. Ali on je ostavio dovoljno mermera iza, i tako je mogao da celu figuru gurne u
blok dublje no to je nameravao.
Njegovo napredovanje ilo je brzo kad je prodro u mermer, jer je tako
strastveno skidao duboke slojeve da mu se inilo da stoji usred snene bure i da
udie njene besove dok je zatvarao oi u trenutku kad bi udario ekiem.
Anatomija mermera poe odgovarati anatomiji njegovog glinenog modela:
snane grudi, sjajno zaobljene ruke, bedra kao belo meso ispod koe gigantskog
drvea, glava koja izraava ogromnu snagu u ogranienom prostoru. S ekiem i
dletom u ruci, Mikelanelo koraknu unazad pred tom neprirodnom, grevitom
mukom figurom, koja jo uvek nije imala lica, stojei na gruboj osnovi da pokae iz
kog je materijala stvorena, i pomisli kako je mermer od samog poetka podlegao
ljubavi, prilagodljiv kao ena. S mermerom je on bio nadmoni mujak, on je birao,
on je pobeivao. A ipak, kad bi prilazio predmetu svoje ljubavi, bio je sav nenost.
Mermer je bio nevin, ali ne frigidan, on ga je zapalio svojom vlastitom krajnjom
strau. Kipovi su se raali iz mermera, ali tek kad bi alatka prodrla u njega i
oplodila njegov enski oblik. Iz ljubavi je proizilazio sav ivot.
Zavrio je dobro oistivi povrinu plavcem, ali je nije uglaao, plaei se da bi
time umanjio muevnu zrelost. Ostavio je bradu i kosu u grubom stanju, kovrde
samo nagovestio, kleui ih trozubim dletom, pod takvim uglom da je mogao da i
poslednjim zupcem neto naglasi.
Mona Alesahdra je te veeri rano legla jer je bila veoma umorna, i vie se nije
probudila. Lodoviko je teko podneo taj gubitak, kao gotovo svi Toskanci, duboko je
bio privren svojoj majci, i za nju je oseao nenost koju nikome drugom u porodici
nije ukazivao. Za Mikelanela taj je gubitak bio bolan, od smrti njegove majke pre
trinaest godina, Mona Alesandra je bila jedina ena kojoj se mogao obratiti za

ljubav i razumevanje. Bez njegove bake kua Buonaroti mu je izgledala turobnija


nego ikada.
U palati je, nasuprot tome, vladao veliki mete zbog Kontesininog venanja, koje
je trebalo da se obavi krajem maja. Poto je Kontesina poslednja od Mediijevih
keri, Pjero se nije obazirao ni na kakve zakone koji su ograniavali rasko, i
spremao se da potroi pedeset hiljada zlatnika i prui Firenci najveu svetkovinu u
njenoj istoriji. Kontesina je bila sva u poslu. Trala je od sarta do sarta zbog haljina,
naruivala da joj se boje kovezi za miraz, razgovarala je s trgovcima iz celog sveta
da odaberu platno, brokat, nakit, srebrno i zlatno posue, tanjire, pokrivae,
nametaj, to je sve bilo njen zakoniti miraz, koji je jedna Medii morala imati.
Onda se jedne veeri sluajno sastadoe u studiolu. Bilo je kao nekada, jer su oko
njih bile Lorencove knjige i umetniki radovi, te za trenutak zaboravie obred koji
je trebalo uskoro da se obavi i uhvatie se neno za ruke.
- Sigurno te vie neu videti, Mikelanelo. Ne sme biti nesrean na mom
venanju.
- Zar u biti pozvan?
- Venanje e biti ovde. Zar bi mogao da ne prisustvuje?
- Poziv mora doi od Pjera.
- Ne budi svojeglav! - Oi joj bljesnue ljutnjom, a on se seti kako je besnela na
njegove ostale tvrdoglavosti. - Ti e slaviti tri dana, isto kao i ja.
- Ne sasvim - odgovori on, i oboje pocrvenee.
Pjero je odredio Granaija da preuzme dekoracije za svadbene sveanosti, ples i
banket i pozorine predstave. Palata je bila puna pevanja, plesa, bunog uivanja.
No Mikelanelo je bio usamljen. Najvie je vremena provodio u vrtu.
Pjero je bio utiv ali uzdran, kao da je jedino to eli to da pod svojim krovom
ima oevog vajara. Oseaj da je izlobeni predmet bio je pojaan kad je uo kako se
Pjero hvali da ima sve odabrane linosti u svojoj palati: Mikelanela, koji je
napravio velikog Sneka, i jednog slugu panca, koji je tako brzo trao da Pjero, koji
je jahao svog najboljeg konja u galopu, nije mogao da ga prestigne.
- Ekselencijo, moemo li ozbiljno razgovarati o mom klesanju? Ja elim da
zaradim svoje izdravanje.
Na Pjerovom se licu pokaza izraz neverice.
- Pre nekoliko godina ti si se uvredio to sam s tobom postupao kao sa
zanatlijom. Sada si uvreen to to ne inim. Kako da vas umetnike ovek uini
srenima?
- Potreban mi je cilj kakav mi je va otac izneo.
- ta je to bilo?
- Da izradim proelje za San Lorenco, sa dvadest nia za dvadest mermernih
figura u prirodnoj veliini.
- On mi to nikad nije spomenuo.
- To je bilo pre njegovog poslednjeg puta u Karei.
- Aha, trenutni snovi samrtnika. Nisu ba praktini, zar ne? Ti se samo zaposli
kako najbolje zna, Buonaroti, a ja u jednog dana smisliti za tebe ta da radi.
Posmatrao je venane poklone kako se valjaju iz cele Italije, Evrope i Bliskog
istoka, od Lorencovih prijatelja, od poslovnih trgovakih ortaka Mediija: retki
dragulji, kamenje, mirisi, skupoceni atlasi iz Azije, vrevi i zlatne zdele s Istoka,
rezbaren nametaj. I on je eleo da neto pokloni Kontesini. Ali ta?

Herkula? Zato ne? Kupio je mermer za svoj novac. Vajar je, treba da joj pokloni
skulpturu za venanje. Herkula za vrt palate Ridolfi. Nee joj rei nita o tome,
jednostavmo e zamoliti Topolinive da mu pomognu da ga tamo prenese.
Sada se prvi put uhvati ukotac s Herkulovim licem. Trebalo je da bude portret
Il Magnifica: ne njegovog prastog nosa, zemljaste koe i retke kose, ve
unutranjeg oveka i duha Lorenca de Mediija. U izrazu lica itae se silan ponos
udruen s poniznou. Imae ne samo mo ve i elju da saoptava. U skladu sa
razornom snagom tela bie tu i plemenitost, i ona e voditi borca koji se bori za
oveanstvo i koji se trudi da iznova uoblii ovekov varljivi svet.
Poto je zavrio crtee, on poe ponovo da klee, sluei se runim ilom da
izradi nozdrve i ui, i gustu kosu koja je padala po licu, zatim najfinijim zailjenim
dletom da da oblinu jagodicama, runim svrdlom da sasvim ovla dodirne oi i tako
omogui jasnu vrstu vezu sa svakom ivom duom koja e ga pogledati. Radio je
od jutra do mraka, ne prekidajui se da rua, i padao je uvee u postelju kao mrtvac.
Granai pohvali njegov uspeno obavljen sloen posao, a zatim doda mirno:
- Ne moe ga pokloniti Kontesini, amico mio. To ne bi bilo zgodno.
- Zato ne?
- Suvie je... suvie je velik.
- Herkul suvie velik?
- Ne. Poklon. Ridolfi bi mogao pomisliti da to nije na svom mestu.
- Da ja napravim Kontesini poklon?
- Tako velik poklon.
- Govori li o veliini? Ili o vrednosti?
- I o jednom i o drugom. Ti nisi Medii, niti si lan toskanske vladajue kue.
Moglo bi se smatrati za neukusno.
- Ali ovaj rad nema vrednosti. Ne bih ga mogao prodati.
- Ima vrednosti. Moe ga prodati.
- Kome?
- Strocijevima. Za dvorite u njihovoj novoj palati. Prole nedelje sam ih doveo
ovamo. Dali su mi ovlaenje da ti ponudim stotinu velikih zlatnika. Dobie poasno
mesto u dvoritu. To je tvoja prva prodaja!
Suze razoaranja pekle su ga pod onim kapcima, ali sada je bio stariji i mogao
je da im se odupre.
- Pjero i moj otac imaju pravo: ma kako se jedan umetnik trudio, on zavrava
kao plaenik koji ima neto na prodaju.
Nije bilo naina da se izbegne guva koju je stvaralo tri hiljade gostiju. Pristizali
su u grad na venanje i potpuno ispunili sve firentinske palate. Ujutro 24. Maja
Mikelanelo obue zelenu svilenu tuniku s rukavima od baruna i ljubiasti ogrta.
Pred palatom je bio izvor ukraen voem, a usred njega dve figure za koje je nacrt
dao Granai, figure iz kojih je izviralo crno i belo vino tako obilno da je teklo niz Via
de Gori.
Mikelanelo je iao iza svadbene povorke dok su Kontesina i Ridolfo sveano
prolazili ulicama ukraenim zastavama, a ispred njih trubai. Na ulazu na Pjacu del
Duomo bila je podignuta kopija jednog rimskog slavoluka iskiena vencima. Sa
stepenica katedrale jedan notar je glasno itao brani ugovor hiljadama graana
koji su se gurali na trgu. uvi koliki je Kontesinin miraz, Mikelanelo prebledi.

U porodinoj crkvi San Lorenco Pjero slubeno predstavi Kontesinu Ridolfu, koji
joj stavi venani prsten na prst. Mikelanelo je bio ostao u dnu crkve i iskrade se na
sporedna vrata upavi usred gomile koja je prisustvovala venanju. Jedna drvena
tribina zauzimala je jednu stranu trga, da primi svetinu, dok se usred trga nalazilo
drvo visoko pedeset stopa, na koje se naslanjao jedan beli paviljon u kome su svirali
muziari. Okolne zgrade bile su ukraene tapiserijama.
Svadbena povorka pojavi se iz crkve i njoj na elu Ridolfo, visok,u belom
satenskom ogrtau, dok mu je kosa crna kao ugljen uokviravala mravo, bledo
lice.Mikelanelo je stajao na stepenicama i posmatrao Kontesinu u haljini od
grimiznog i zlatnog brokata s dugakim skutom i okovratnikom od belog
hermelina, s paljivo i veto doteranom frizurom na grimiznom podupirau s
ukrasima od graviranih i pozlaenih bisera. im je zauzela mesto na ukraenoj
tribini, zabava poe. Igrao se pozorini komad koji je prikazivao borbu izmeu
ednosti i braka, zatim je doao turnir u kome je uestvovao Pjero, vrhunac
takmienja bila je scena Vitezovi make, u kojoj je jedan ovek nag do pojasa i
obrijane glave uao u kavez na platformi od dasaka, i tu je morao da ubije jednu
maku zubima, ne sluei se rukama.
U trpezariji je bilo rezervisano mesto za njega. Sve najbolje to je Toskana
davala bilo je doneto u palatu za tu sveanost, osam stotina buradi vina, hiljadu
funti brana, mesa, divljai, marcipana. Mikelanelo je posmatrao svadbene obiaje,
kako jedno dete stavljaju Kontesini u ruke i zlatni florin u cipelu da joj to donese
plodnost i bogatstvo. Zatim, posle svadbene gozbe, kad su gosti otili u plesnu
dvoranu, koju je Granai pretvorio u stari Bagdad, on izae iz palate.
Iao je od pjace do pjace, gde su po Pjerovoj naredbi postavljeni stolovi s
obiljem jela i pia da bi cela Firenca uestvovala u sveanosti. Ali su ljudi bili
natmureni.
Nije se vratio u palatu, gde se jo dva dana slavilo i proslavljalo pre no to su
Kontesinu ispratili u palatu Ridolfi. Umesto toga, po crnoj noi, polagano je otiao
do Setinjana, prostro ebe ispod svoda kod Topolinovih i, prekrstivi ruke pod
glavom, posmatrao kako se sunce raa iznad breuljaka osvetljavajui krov kue
Buonarotijevih na drugoj strani jaruge.
8
Pokazalo se da je Kontesinino venanje bilo taka prekretnica: i za njega i za
Firencu. Svojim oima video je neraspoloene ljude prve noi sveanosti, uo je
opte gunanje protiv Pjera. Nije bilo naroite potrebe za vatrenim propovedima
koje je protiv njega drao Savonarola. On se bio vratio u grad s vie moi nego ikada
u svom dominikanskom redu, i zahtevao je da Sinjorija pokrene postupak protiv
Pjera zbog povrede gradskih zakona, koji ograniavaju rasko.
Zbunjen jainom reakcije, Mikelanelo ode da poseti oca Bikjelinija.
- Jesu li svadbe ostalih keri Mediija bile manje raskone? - upita on.
- Ne naroito. Ali dok je tu bio Lorenco, Firentinci su imali oseaj da on sve deli s
njima, Pjero im uliva oseaj da on daje. Od toga im je svadbeno vino postalo kiselo u
ustima.

Kraj sveanosti povodom Kontesininog venanja bio je znak neacima Mediija


da otponu politiku kampanju protiv Pjera. Ve nekoliko dana kasnije u gradu je
pukao skandal, na jednoj zabavi no pre toga Pjero i njegov roak Lorenco su se
potukli zbog neke ene. Pjero je oamario Lorenca, to je bilo prvi put da je jedan
Medii udario drugoga. Obojica su izvukli noeve, i dolo bi do ubistva da se
prijatelji nisu umeali. Kad je Mikelanelo doao na ruak, video je da opet
nedostaje nekoliko starih prijatelja. Pjero i njegovi drugovi smejali su se pomalo
histerino.
Granai doe u vrt predvee i ree mu da ga eka neko ko je video njegovog
Herkula u Strocijevom dvoritu i da eli razgovarati s njim o jednoj porudbini.
Mikelanelo prikri svoje iznenaenje kad vide da su novi zatitnici Mediijevi
neaci, Lorenco i ovani. Mnogo ih je puta sreo u palati dok je Lorenco bio iv, jer
su ga voleli kao oca, a Il Magnifico im je dao najvie diplomatske poloaje, ak ih je
slao u Versaj pre jedanaest godina da estitaju arlu VIII stupanje na francuski
presto. Pjero je uvek s njima postupao milostivo kao da potiu iz nie porodine
grane.
Neaci Medii su stajali s obe strane Herkula, Lorenco, koji je bio dvanaest
godina stariji od Mikelanela, imao je pravilno lice puno izraza, mada mu je koa
bila puna oiljaka od boginja, bio je to snano graen mukarac, snanog vrata,
ramena i grudi. iveo je kao neki veliki gospodin u porodinoj palati na Pjaci San
Marko, a imao je vile na obroncima brda ispod Fjezole i u Kastelu. Jo i sad je
Botieli iveo od njegove porudbine da ilustruje Danteovu Boansku komediju. On
lino je bio cenjen pesnik i dramski pisac. ovaniju, mlaem bratu, kome je bilo
dvadeset sedam godina, Firentinci su dali nadimak Lepi.
Braa srdano pozdravie Mikelanela, veoma pohvalie Herkula, a zatim
preoe na stvar. Lorenco je govorio.
- Mikelanelo, videli smo dve mermerne statue koje si isklesao za naeg strica
Lorenca, i esto smo govorili, moj brat i ja, kako bismo eleli da jednog dana i za nas
neto napravi.
Mikelanelo je utao. Mlai brat nastavi:
- Oduvek smo eleli da imamo mladog svetog Jovana. U belom mermeru. Kao
sveca zatitnika nae kue. Bi li te ta tema zanimala?
Mikelanelo se nespretno premetao s noge na nogu i netremice gledao kroz
glavna vrata palate Stroci na mrlju jake sunane svetlosti na Via Tornabuoni. Posao
mu je bio potreban, ne samo zbog novca koji bi primio ve i zbog toga to je
postajao uznemiren. To bi mu stavilo mermer u ruke.
- Spremni smo da platimo dobru cenu - ree Lorenco, a njegov brat doda: - A u
zadnjem delu vrta ima radionica. ta kae na to?
- Uvek je dobro kad vas ljudi trae. Smem li da razmislim?
- Naravno - odgovori Lorenco srdano. - Ne elimo da te pourujemo. Uini nam
zadovoljstvo da rua s nama u nedelju.
Kui je iao utei, oborene glave. Granai nije izgovorio nijednu re niti predlog
dok se nisu poeli rastajati na uglu Via dei Bentakordi i Via Dell' Angvilara.
-Molili su me da te dovedem. Doveo sam te. To ne znai da ti mora smatrati
svojom obavezom da to prihvati.
- Hvala, Granai. Razumem.
Njegova porodica nije bila tako tolerantna.

- Naravno da e prihvatiti posao! - uzviknu Lodoviko sklanjajui pramen


prosede crne kose s oiju. - Samo, ovaj put ti moe diktirati cenu jer su oni doli k
tebi.
- Zato su doli k meni? - navaljivae Mikelanelo.
- Zbog toga to ele svetog Jovana - odgovori njegova strina Kasandra.
- Ali zato ba u trenutku kad organizuju stranku protiv Pjera? Zato me nisu
traili bilo kada za protekle dve godine?
- ta se to tebe tie? - upita ga stric Franesko. - Ko je tako lud da gleda u zube
porudbini za skulpturu?
- Ali tu se krije i neto drugo, strie Franesko. Otac Bikjelini kae da je cilj
Mediijevih neaka da isteraju Pjera. Mislim da ele zadati Pjeru jo jedan udarac.
-I ti si udarac? - Lukrecijino lice odavalo je uenje.
- Skroman, madre mia. - Mikelanelov neobian smeh nadoknadivao je runou
njegovog spljotenog nosa.
-Prestanimo s politikom - zapovedi Lodoviko - i nazad na posao. - Da li
Buonarotijevima ide tako dobro da bi ti mogao odbijati posao?
- Ne, oe, ali ja ne mogu biti neveran Lorencu.
- Mrtvima vernost nije potrebna.
- Potrebna im je. Isto toliko koliko i ivima. Upravo sam vam dao sto zlatnika za
Herkula.
Neaci su mu rezervisali poasno mesto za sveanim nedeljnim rukom,i
razgovarali su o svemu osim o svetom Jovanu i o Pjeru. Kad je posle ruka
Mikelanelo promucao da zahvaljuje na ponudi, ali da je u ovom trenutku ne moe
prihvatiti, Lorenco odgovori blago:
- Ne urimo. Ponuda i dalje vai.
U palati za njega nije bilo pravog mesta. On niemu nije sluio i nikome drugom
nije bio vredan osim ulijanu, kome je bila potrebna ljubav. I dalje je traio posao
da bi opravdao svoje prisustvo: sreivao je Lorencovu zbirku crtea, i nalazio za
poneku Pjerovu nabavku starih medaljona ili rezbarenih gema odreeno mesto u
kabinetima. Lodoviko mu je rekao da on nema cenu ponosa, ali oveku ponekad
njegova priroda ne ostavlja mogunost da odlui moe li sebi priutiti crtu
karaktera s kojom je roen.
I Pjero je bio nesrean dok je sedeo za stolom bled, hladan, pitajui nekolicinu
preostalih prijatelja:
- Zato nisam u stanju da nateram Sinjoriju da vidi stvari onako kako ih ja
vidim? Zato se ja uvek muim oko svega, dok je moj otac imao tako lak ivot?
Mikelanelo postavi to pitanje ocu Bikjeliniju, koji je sedeo zavaljen u svojoj
crnoj mantiji iz koje mu je izvirivala oko vrata ista i kruta koulja. Njegove oi
bljesnue ljutito:
- Njegova etiri pretka Mediija smatrali su da je in vladanja umetnost vladanja.
Oni su u prvom redu voleli Firencu, a tek onda sebe. Pjero...
Mikelanela iznenadi otrica u priorovom glasu.
- Nisam vas ranije uo da govorite ogoreno, oe.
- ...Pjero nee da slua savete. Jedan slabi na kormilu, i svetenik eljan slave
koji radi na tome da ga smeni... Tuni su to dani za Firencu, sine moj.

- uo sam neke Savonaroline propovedi o potopu koji dolazi. Polovina ijudi u


gradu veruje da sa sledeom kiom dolazi sudnji dan. ta eli da postigne time to
tako terorie Firencu?
Prior skine naoari.
- eli da postane papa. Ali njegove se tenje tu ne zavravaju: on smilja da
pobedi Bliski istok, zatim Orijent.
Mikelanelo upita aljivo: - Vi nemate strasnu elju da preobrazite bezvernike?
Prior naas zauta. - Da li bih eleo da vidim jedan potpuno katoliki svet?Samo
ako svet eli da bude preobraen. A svakako ne od tiranina koji bi zapalio
oveanstvo i unitio svet da mu spasi duu. Nijedan pravi hrianin ne bi to eleo.
U palati Mikelanelo zatee hitnu poruku od oca. Lodoviko ga odvede u deju
sobu, podie gomilu odela sa ovansimonovog sanduka i izvue hrpu dragulja,
zlatnih i srebrnih kopi, medaljona.
- ta to znai? - upita on Mikelanela. - Da ovansimone ne pljaka nou po
kuama?
- Nita tako protivzakonito, oe. ovansimone je kapetan u Savonarolinoj vojsci
mladia. Oni skidaju po ulicama ene koje kre monahovu zabranu noenja nakita
na javnim mestima, kucaju na vrata, dvadeset-trideset njih odjednom, ako uju da
neka porodica kri zakone koji ograniavaju rasko i skinu ih do gole koe. Naiu h
na otpor, kamenuju ih gotovo na smrt.
- Ali da li ovansimone sme da zadri te stvari? To mora da vredi stotine
zlatnika.
- Trebalo bi da sve to donese u San Marko. To rade gotovo sva deca. Ali
ovansimone je preobratio svoju staru bandu mladih razbojnika u Savonaroline
takozvane Anele belih koulja". Svet nije u stanju da ih zadri.
Lionardo je izabrao ba to vreme da pozove Mikelanela u San Marko i da mu
pokae kolu slikara, skulptora i ilustratora, koju je fra Savonarola smestio u
elijama manastirskog vrta.
- Vidi, Mikelanelo. Savonarola nije protiv umetnosti, ve je samo protiv
bestidne umetnosti. Sada ti se ukazuje prilika da nam se pridrui i da postane
vajar za na red. Nikad ti nee nedostajati ni mermera ni porudbina.
- ta u klesati?
- ta se tebe tie ta e klesati, sve dok radi?
- Ko e mi rei ta da radim?
- Fra Savonarola.
- A ako ja neu da radim ono to on eli?
- Kao monah ti nee postavljati pitanja. Nee imati linih elja...
Vratio se svojoj tezgi u naputenom paviljonu. Ovde je barem bio slobodan da
crta po seanju anatomske crtee svega to je nauio u onim mesecima dok je
secirao. Spalio je natrpane, nakrabane papire, no sve je to bilo nepotrebno jer niko
nije zalazio u vrt osim petnaestogodinjeg ulijana, koji je ponekad dolazio, s
knjigom pod rukom, da ui u tiini punoj drugarstva za nekadanjom
Torianijevom tezgom na tremu paviljona. Vraali bi se u palatu po letnjem
sumraku koji se sputao kao sivi prah na grad,gasei vedro plavo i zlatno svetlo
kamena od kojeg je bio izgraen.

9
U jesen je Firenca bila upletena u jedan meunarodni spor koji je mogao dovesti
do unitenja grada-drave. Sve se to dogodilo, nagaao je Mikelanelo, zbog toga
to je arl VIII, francuski kralj, izgradio prvu stalnu vojsku od doba Cezarovih legija,
koja se sastojala od nekih dvadeset hiljada uvebanih i teko naoruanih ljudi. Sada
je on vodio tu vojsku preko Alpa u Italiju da po pravu nasledstva zahteva Napuljsko
kraljevstvo. Za vreme Lorencove vladavine arl VIII je bio suvie prijateljski
naklonjen Mediima da bi pretio marem preko Toskane, da je to uinio, Lorencovi
saveznici, gradske drave Milana, Venecije, enove, Padove, Ferare, svrstale bi se u
redove da ga zadre. Ali je Pjero izgubio te saveznike. Vojvoda od Milana je poslao
svoje emisare arlu, pozivajui ga u Italiju. Neaci Mediija, koji su bih na njegovom
krunisanju u Versaju, uveravali su kralja da Firenca oekuje njegov pobedonosni
ulazak.
Zbog toga to su Orsini, porodica njegove majke i ene, bili u savezu s Napuljem,
Pjero je odbio da arlu osigura prolaz. No u toku meseci od prolea do jeseni on nije
uinio nita da skupi vojnike ih vojsku i zaustavi francuskog kralja ako ovaj upadne.
Graani Firence koji su se borili za Lorenca bili su spremni da srdano pozdrave
Francuze jer bi im oni pomogli da zbace Pjera. I Savonarola je pozvao Francuze da
uu u Firencu.
Sredinom septembra, poto je proveo svoju vojsku preko Alpa, arl VIII bio je
pozdravljen od vojvode od Milana, i opustoio je grad Rapalo. Na tu vest Firentince
obuze groznica. Sav normalan posao je stao, pa ipak, kad je arl ponovo poslao
svoje emisare da zatrai siguran prolaz, Pjero ih je otpustio bez odreenog
odgovora. Francuski kralj se na to zakle da e prohujati Toskanom i pobediti grad.
Sada je Mikelanelo imao novog suseda u palati. Pjero je bio doveo Alfonsininog
brata, Paola Orsinija, da zapoveda stotinom najamnika... da zaustavi arlovu vojsku
od dvadeset hiljada ljudi. Desetak puta se Mikelanelo zaklinjao da e pobei iz
palate i otputovati u Veneciju, kao to mu je predlagao Lorenco. Veran Lorencu,
Kontesini, ulijanu, pa ak i kardinalu ovaniju, on nije gajio nikakve oseaje za
Pjera, koji mu je pruio dom, mesto gde e raditi u palati. Ali se nije mogao odluiti
na to da prie dezerterima.
Tri godine koje je za Lorenca proveo u vrtu i u palati bile su godine uzbuenja,
razvoja, uenja, ovladavanja alatom i zanatom. Svaki dan je bio dragoceni dragulj
koji je trebalo ceniti i voleti, svaki dan bio je ravan godini sazrevanja. A sada, u toku
veeg dela ove dve i po godine od Lorencove smrti, bio je zaustavljen na svom putu.
Bio je bolji crta, to je istina, zahvaljujui prioru Bikjeliniju i mesecima seciranja, ali
mu se inilo kao da je manje iv, manje pametan, manje kreativan nego dok je bio u
punom zanosu svog uenja kod Bertolda, Il Magnifica, Pika, Policijana, Landina,
Fiina, Benvienija. Dugo vremena prelazio je donjom polovinom kruga. Kako da
ponovo dobije zamah za gornji, kako da se uzdigne iznad metea, straha, oduzetosti
Firence, kako da ponovo pone duom i telom raditi kao vajar?
Kako zaista, kad je ak i Policijano iao Savonaroli na ispoved, iznosei svojim
poslednjim reima molitvu da bude primljen u dominikanski red kako bi mogao da
bude pokopan kao monah unutar zidina San Marka?

Granai nije hteo da ga savetuje. Buardini mu je jednostavno rekao: - Ako ode


u Veneciju, idem i ja. - Kad je Jakopo uo da Mikelanelo pomilja na to putovanje,
on ga potrai i povika:
- Ja sam uvek eleo da vidim Veneciju. Na tui troak. Povedi me. Ja u te tititi
na cestama od napadaa...
- Priajui im ale?
Jakopo podie Lice i ree: - Smeh je koplje. ta kae?
- Pristajem, Jakopo. Kad poem u Veneciju, poveu te sa sobom.
Dvadeset prvog septembra, fra Savonarola, u poslednjem pokuaju da istera
Pjera, odra vrhunsku propoved u Duomu. Katedrala je bila prepuna Firentinaca.
Nikad pre nije fra Savonarola govorio s takvom snagom, i nikad mu glas nije
odjekivao tako kao da najavljuje sudnji dan. Kosa se Firentincima dizala na glavi
dok su plakali i naricali na Savonarolin opis unitenja Firence i svakog ivog
stvorenja u njoj.
- A zemlja se pokvari pred Bogom, i napuni se bezakonja. I pogleda Bog zemlju, a
ona bejae pokvarena, jer svako telo pokvari svoj put na zemlji.
- Jer evo, pustiu potop na zemlju, da istrebim svako telo u kojem ima iva dua
pod nebom, ta je god na zemlji, sve e izginuti...
I najslabiji apat Savonarolin ispunjavao je i najdalji ugao ogromne katedrale.
Svaki kamen je sluio kao zid od koga se odbijao glas. Mikelanelo, stojei na
samim vratima, oseti da je opkoljen sa svih strana morem glasova, koji su ga vukli u
dubinu kao bujica koja nadolazi. On se vrati na ulicu, okruen gomilom sveta,
polumrtvom od straha, nemom, staklenih oiju.
Samo je prior Bikjelini bio miran.
- Ama, Mikelanelo, to je crna magija. Iz najmranijeg doba oveanstva. Sam
Bog je obeao Noi i njegovim sinovima, u prvoj knjizi Starog zaveta, da vie nee biti
drugog potopa: A ja, evo, postavljam zavet svoj s vama i vaim semenom nakon
vas... te odsele nee nijedno telo poginuti od potopa da zatre zemlju." Pa sad mi reci
s kojim pravom Savonarola prepravlja Sveto pismo? Jednog dana Firenca e uvideti
da je od nje pravio budalu...
Tihi priorov glas raspri Savonarolinu aroliju.
- Tada ete moi da mu otvorite vratra Santo Spirita, da ga spasite od svetine predloi Mikelanelo.
Prior se kiselo osmehnu.
- Moe li zamisliti da bi Savonarola poloio zavet utanja? On bi pre pristao da
ga spale na lomai.
Mrea se svakim danom sve vie skupljala: Venecija je proglasila neutralnost,
Rim odbi da da trupe. arl VIII napadne na pogranine tvrave u Toskani i nekoliko
ih pade, klesari Pjetrasante dobro su se borili, ali je trebalo moda svega nekoliko
dana pa da francuska vojska ue u Firencu.
Mikelanelo je imao malo prilike da razumno razmilja. Histerija od straha i
olakanje naizmenino su potresali stanovnitvo, koje je bilo na ulicama, jer je bilo
pozvano na Pjacu dela Sinjorija zvonjavom velikog zvona na tornju, da uje novosti.
Hoe li grad biti zauzet? republika ukinuta? Hoe li bogatstvo, umetnost, trgovinu,
sigurnost, napredak, progutati jedan vladalac koji je uao sa snanom vojskom,
budui da je Firenca ivela u miru sa svetom tako dugo da vie nije imala ni vojske,
ni oruja, ni elje da se bori? Da li je to dolazio drugi potop?

Kad je jednog jutra ustao, Mikelanelo otkri da je palata pusta. Pjero, Orsini i
njihovo osoblje bili su istrali da pregovaraju sa arlom. Alfonsina je otila sa
decom i ulijanom da se skloni u vilu na bregu. Osim nekoliko starih sluga, inilo se
da je Mikelanelo sam. Sjajna palata ga je plaila svojom muklom tiinom.
Lorencovo telo bilo je umrlo u Karedu, a sada se inilo kao da i veliki duh tog
oveka, predstavljen sjajnom bibliotekom i umetnikim delima, takoe umire. Dok
je iao hodnicima koji su odjekivali i zagledao u velike prazne odaje, neto kao jeziv
zadah smrti uvlaio se u njih. On je to barem znao, on koji je postao strunjak u
mrtvanici Santo Spirita.
Haos je i dalje vladao. Pjero se bacio niice pred arlom i ponudio pobedniku
obalske tvrave, Pizu i Livorno i dve stotine hiljada zlatnika ako nastavi niz obalu i
obie Firencu". Besan na tu poniavajuu kapitulaciju, Gradski savet naredi da se
zvoni u zvono na Sinjoriji, sazva narod i optui Pjera za kukaviluk, glupost,
nesposobnost i predaju".
arlu su poslali delegaciju u kojoj je bio i Savonarola. Ona se nije obazirala na
Pjera. Pjero pojuri u Firencu da ponovo potvrdi svoja prava. Grad je bio neobuzdan
u besu protiv njega. Pjero zatrai da ga sasluaju. Gomila povika: - Odlazi! Ne smetaj
Sinjoriji! - Pjero se prezrivo okrene. Gomila na pjaci mahala je ogrtaima i pretila,
male skupine deaka zvidale su i bacale kamenje. Pjero potee ma. Gomila ga je
gonila ulicama. On nestade u palati, i naas odvrati gomilu naredivi slugama da
iznesu vino i kolae.
Onda ulicama potrae glasnici viui: - Sinjorija je prognaia Mediije. Zauvek!
Daje se nagrada od etiri hiljade zlatnika za Pjerovu glavu. Dole Pjero!
Uavi u palatu, Mikelanelo otkri da je Pjero utekao kroz stranji vrt, da se
pridruio Orsinijevoj bandi najamnika u Porta San Gaio i da je pobegao. Kardinal
ovani, zajapurenog i oznojenog debelog lica, od teine rukopisa koje je nosio, i
dvojica sluga za njim, takoe natovareni skupocenim knjigama, trali su kroz vrt do
sporednih vrata da bi stigli u sigurnost. Njegovo se zabrinuto lice ozari kad ugleda
Mikelanela.
- Buonaroti! Spasio sam neke najree oeve rukopise, one koje je najvie voleo.
Firenca je zakasnila svega za jedan trenutak.
U dvoritu se pojavi svetina. Iza povika Medii su prognani!" sledilo je: - Sve u
palati je nae! - Pobunjenici se sjurie u vinske podrume, razvalie ormare s
bocama, i poto nisu mogli da izvuku zapuae, udarali su bocama o zid. Stotine
boca prelazilo je od usta do usta, i bez probanja i nasumice bilo je ispijeno u
dugakim glasnim gutljajima dok se vino prolivalo tako slobodno da je poplavilo
podrum. Sada se taj prvi grubi nalet penjao uz stepenice, mimoilazei se s onima
koji su se gurali silazei, da pljakaju palatu.
Mikelanelo je stajao u odbrambenom stavu pred Donatelovim Davidom.
Svetina je jo uvek nailazila na glavna vrata i skupljala se u dvoritu. Gomila, u kojoj
je pojedina lica viao celog ivota po ulicama i na pjacama, i ovi mirni, dobroduni
ljudi, odjednom su bili obuzeti besom, spremni da unitavaju, utonuli u bezlinost
neodgovorne gomile. ta je izazvalo tu promenu? Je li to bio oseaj to su sad prvi
put bili u palati Medii kao gospodari a ne kao uljezi?
vrsto su ga pritisnuli uz Davida, a neku kameninu strpali mu na
glavu.Donatelova Judita i Holoferno, koji su stajali tu u blizini, bili su podignuti
zajedno s postoljem i uz glasno odobravanje izneti u stranje dvorite. Ono to je

bilo suvie veliko da se pomeri, rimski portreti i mermerne biste,bilo je razbijeno


udarcima pijuka i motika.
Drei se tik uza zid, Mikelanelo potra uz glavne stepenice, i sjuri najveom
brzinom niz hodnik do studiola, zalupi vrata za sobom i potrai zasun. Nije ga bilo.
On baci pogled po rukopisima od neprocenjive vrednosti, kutijama s retkim
kamejama, talismanima, bruenim draguljima, starim novcem, na grke bareljefe
iznad vrata, na Donatelove mermerne i bronzane reljefe, uljane slike na drvetu s
otovim Skidanjem s krsta i Van Ajkovim Svetim Jeronimom. ta da uini da ih
zatiti?
Pogled mu pade na lift za hranu. Otvori vrata, povue ue i kad je lift bio na
visini, poe da trpa na njega male slike, ploice od emajla i mozaika, pehare od
jaspisa, sardoniksa i ametista, malu bistu Platona, kristalni sat na srebrnom
postolju, Girlandajove staklene vaze, rukopise, prstenje i broeve. Starog krezubog
fauna, koga je on kopirao kao svoje prvo vajarsko delo, strpa u koulju. Zatim
povue drugo ue, spusti lift dole i zatvori vrata. Svetina stie u tom trenutku u
studiolo, i poe da brsti sobu poput gusenica. Mikelanelo se probi do svoje odaje,
gde baci Bertoldove modele i nekoliko bronzanih figura pod krevet.
Bio je to kraj njegove korisne delatnosti. Stotine pobunjenika jurile su kroz
palatu, po velikim sobama, i pljakale porodine tanjire u trpezariji, razbijale
porcelan i staklariju, tukle se i vikale od radosti nad zbirkom zlatnih i srebrnih
medalja, odnosei iz Pjerove njegove pehare i trofeje, bacajui napola pune boce
vina na Polajuolovog Herkula i lava. U Lorencovoj sobi posmatrao je bespomono
kako grabe etiri vaze od jaspisa na kojima je bilo upisano Lorencovo ime, kako
iznose Mazaove i Venecijanove slike na drvetu, kako seku slike na platnu iz okvira,
obaraju skulpture sa postolja, lome stolice i stolove koji su bili suvie veliki da se
odnesu, kako unitavaju ormare. U biblioteci su izbacili iz police retke rukopise,
gazili po knjigama.
Da li se ti Firentinci osveuju Pjeru? Ali te divne zbirke nisu bile Pjerove.
Posmatrajui mukarce kako brutalno deru barunaste zavese i seku svilene tapete,
Mikelanelo je odmahivao glavom u oajanju: Ko bi proniknuo u duu svetine?"
Prepoznao je samo jednog od onih koji su ostali verni Mediima, svog roaka
Bernarda Ruelaja, mua Nanine de Medii, koji je stajao pred Botielijevim delom
Palada savladava kentaura u predvorju kraj salona. Vikao je:
- Vi ste graani Firence. Zato unitavate svoje vlastito bogatstvo? Prestanite,
preklinjem vas.
Mikelanelu se on pokaza kao junak, usplamtelih oiju i ruku ispruenih da
zatiti platno. Onda oborie Ruelaja, Mikelanelo se progura do opruene prilike,
podie ga na ruke, i ponese ga, onako okrvavljena, u malu ostavu, pomislivi s
ironijom: Ovo je najprisniji dodir koji sam imao s porodicom s majine strane."
Palata je liila na klanicu. Zatim, u Lorencovoj kancelariji, poto su iscepali
geografske karte i tapiserije sa zidova, nekim krnim nosaima poe za rukom da
treskom otvore kasu. Dvadeset hiljada zlatnika poe da pljuti, a svetinu obuze
vrhunac radosti dok su se otimali za zlatnike.
On sie niz sporedne stepenice, proe kroz vrt, a zatim stranjom uliicom do
palate Ridolfi. Zamoli slugu za pero i mastilo i napisa Kontesini kratko pismo: Kad
bude sigurno... poaljite nekoga u studiolo vaeg oca... natovario sam lift za hranu
koliko god sam mogao." Potpisa: M. B.

Dvaput je zastajao dok je iao kui: kod Buardinija i Jakopa, ostavivi im


poruku da ga ekaju u pono kod Porta San Galo. Kad je grad najzad zaspao, on se
odunja pored tihih kua do Mediijevih tala. Dva konjuara bila su ostala sa
konjima, umirujui ih za vreme galame oko njih. Znali su da on ima pravo da uzme
konja kad god zaeli. Pomogoe mu da odsedla tri konja. On jednog uzjaha, a dva
povede.
Na vratima nije bilo strae. Buardini ga je ekao, stojei u mraku i reui svoje
duge nokte noem. Jakopo stie malo posle. Uputie se prema Veneciji.
10
Sutradan posle podne preli su Apenine i izbili preko prelaza Futa u Bolonju,
okruenu narandastim zidovima od opeke, malim kulama i sa blizu dve stotine
tornjeva, od kojih su se neki naginjali jo lue od onog u Pizi, pro- bijajui bistro
nebo. Uoe u grad sa strane gde je reka, prolaze kroz razbacane ostatke robe sa
pijace, koju je jedna gomila starica u crnom istila metlama od prua zavezanog u
male grane. Zapitae jednu staru enu za pravac i pooe prema Pjaci Komunale.
Uske, krivudave ulice, natkrivene isturenim prvim spratom kua, bile su
zaguljive i sparne. Svaka bolonjska porodica gradila je kulu da se zatiti od suseda.
Bio je to firentinski obiaj koji je ukinuo Kozimo naredivi Firentincima da smanje
svoje tornjeve do visine krova. ire ulice i pjace bile su oiviene lukovima od cigala
da se ljudi zatite od snega, kie i jake letnje ege, tako da je Bolonjac mogao da
proe kroz grad s jednog kraja na drugi a da nikad ne ide pod vedrim nebom.
Stigoe na glavni trg na kome se s jedne strane dizala divna crkva San Petronio, i
optinska palata, koja je zauzimala celu drugu stranu, im su sjahali, okruie ih
bolonjski policajci.
- Vi ste stranci u Bolonji?
- Firentinci smo - odgovori Mikelanelo.
- Vae paleve, molim vas.
- Paleve? ta hoete s naim palevima?
- Da vidimo tragove crvenog peatnog voska.
- Mi ne nosimo crveni vosak.
- Onda ete morati poi s nama. Uhapeni ste.
Odveli su ih u carinarnicu, koja se sastojala od niza soba zavuenih iza trema,
gde im deurni slubenik objasni da svaki stranac koji doe u Bolonju mora da se
upie i da da otisak prsta pri prolazu kroz jedna od esnaest gradskih vrata.
- Otkuda da znamo? - upita Mikelanelo. - Nikad pre nismo bili ovde.
- Nepoznavanje zakona nikoga ne opravdava. Kanjavate se sa pedeset
bolonjskih funti.
- Pedeset bolonjeza... Mi nemamo toliko novaca.
- teta. Pedeset dana zatvora.
Mikelanelo nemo pogleda Buardinija i Jakopa. Pre no to su mogli da se
snau, jedan ovek istupi napred.
- Smem li govoriti s mladiima, slubenie?
- Naravno, ekselencijo.

ovek ree Mikelanelu: - Nije li vae ime Buonaroti?


- Jeste.
- Nije li va otac slubenik u firentinskoj carinarnici?
- Jeste, gospodine.
Bolonjac se okrenu carinskom slubeniku.
- Ovaj mladi potie iz jedne otmene firentinske porodice, njegov otac je
stareina jedne njihove carinarnice, kao vi. Ne mislite li da bi trebalo da naa dva
bratska grada pokau uzajamnu gostoljubivost prema svojim znaajnim
porodicama?
Polaskan, slubenik odgovori: - Sigurno, ekselencijo.
- Ja u jamiti za njihovo vladanje.
Kad su ponovo izali na zubato zimsko sunce na pjacu, Mikelanelo osmotri
svog dobroinitelja. Imao je iroko prijatno lice, bez znaka oholosti. Mada se po
prosedoj kosi moglo zakljuiti da je u etrdesetim godinama, imao je glatku kou i
rumeno lice bez brade, kao u mladia, s malim, savreno belim zubima i malim
ustima koja su bila kao zarobljena izmeu njegovog istaknutog nosa i brade. Obrve
su mu dopirale svega do polovine oiju od korena nosa, a zatim su se ispitivaki
podizale nagore. Nosio je meku crnu vunenu odeu s belom naboranom kragnom.
- Veoma ste ljubazni, a ja sam glup: vi se seate mog lica, koje nije lako
upamtiti,a ja, mada znam da smo se upoznali...?
- Sedeli smo jedan pored drugog za jednim rukom kod Lorenca de Mediija objasni ovek.
- Naravno! Vi ste Sinjor Aldovrandi. Vi ste podesta Firence. Priali ste mi o
velikom delu jednog vajara koje se nalazi ovde u Bolonji.
- Jakopa dela Kvere. Sada u imati priliku da vam ga pokaem. Hoete li mi vi i
vai prijatelji pruiti zadovoljstvo da veerate kod mene?
- Nama e biti zadovoljstvo - osmehnu se Jakopo. - Nismo obradovali nae
stomake otkako smo izgubili iz vida Duomo.
- Onda ste doli u pravi grad - odgovori Aldovrandi. - Bolonja je poznata kao La
Grassa, Debela. Mi ovde jedemo bolje nego igde u Evropi.
Napustie pjacu, pooe prema severu, ostavljajui crkvu svetog Petra na desnoj
strani a seminar koji joj je pripadao na levoj, zatim skrenue u Via Galijera.
Aldovrandijeva palata nosila je broj osam, na levoj strani ulice. Bila je to zgrada od
cigala, skladnih razmera, na dva sprata. Imala je vrata zasvoena prelomljenim
lukom, uokvirena obojenim frizom od terakote s porodinim grbom, prozori su bili
zasvoeni lukovima i podeljeni mermernim stubovima.
Buardini i Jakopo postarae se da neko uva konje, a Aldovrandi odvede
Mikelanela da vidi njegovu biblioteku sa zidovima obloenim drvenim ploama,
na koju je bio veoma ponosan.
- Lorenco de Medii mi je pomagao da skupim te knjige.
Imao je primerak Policijanove Stance per la ostra s Policijanovim potpisom.
Mikelanelo podie rukopis ukorien u kou.
- Vi znate, Meser Aldovrandi, da je Policijano umro pre nekoliko sedmica.
- Bio sam ucveljen. Da tako veliki um vie ne postoji. I Piko je takoe na
samrtnoj postelji. Kako e svet biti tuan bez njih.
- Piko? - Mikelanelo proguta suzu. - Nisam znao. Ali Piko je mlad...

- Ima trideset jednu godinu. Kad je umro Lorenco, to je bio kraj jedne ere. Nita
vie nee biti isto.
Mikelanelo je drao pesmu u ruci i poe glasno itati, dok je u sebi uo glas
etvorice platoniara kako ga poduavaju. Aldovrandi ree s potovanjem:
- Dobro itate, mladi moj prijatelju. Va izgovor je jasan i znate kako da frazirate
stih...
- Imao sam dobre uitelje.
- Volite li da itate glasno? Ja imam sve velike pesnike: Dantea, Petrarku, Plinija,
Ovidija...
- Nisam znao da volim.
- Kaite mi, Mikelanelo, ta vas dovodi u Bolonju?
Aldovrandi je ve znao za Pjerovu sudbinu, jer su Medii bili proli kroz Bolonju
dan ranije. Mikelanelo objasni da je na putu za Veneciju.
- Kako se to desilo da nemate pedeset bolonjskih funti, sva trojica, kad putujete
tako daleko?
- Buardini i Jakopo nemaju ni prebijene pare. Ja snosim trokove.
Aldovrandi se osmehnu. - I ja bih voleo da putujem po svetu ako mi vi platite
trokove.
- Nadamo se da emo nai posla u Veneciji.
- Pa zato onda ne ostanete u Bolonji? Tu je Dela Kvera, da uite od njega, ak
emo moda pronai za vas neku vajarsku porudbimu.
Mikelanelove oi zablistae.
- Razgovarau posle veere s drugovima.
Susret s bolonjskom policijom bio je dovoljan da Jakopa i Buardinija izlei od
elje za lutanjem. Niti ih je zanimalo delo Dela Kvere. Zakljuie da im je milije da
se vrate u Firencu. Mikelanelo im dade novac za putovanje i zamoli ih da povedu
nazad njegovog konja to ga je uzeo od Mediija. Onda ree Aldovrandiju da e
ostati u Bolonji i da e nai stan.
- Ni govora! - odvrati Aldovrandi. - Nijedan prijatelj i tienik Lorencov ne sme
stanovati u bolonjskoj gostionici. Jedan Firentinac koga su pouavala etvorica
platoniara za nas je retka ast. Biete na gost.
Probudivi se, ugledao je narandasto bolonjsko sunce kako alje zrake u
njegovu sobu, osvetljavajui tepiseriju iza njega i plafon podeljen u pregrade i
obojen jasnim bojama. U obojenom sanduku kod nogu postelje nae pekir, pa se
umi u srebrnom lavoru na komodi ispod prozora dok mu je bose noge grejao
persijski tepih. Bio je pozvan u veselu kuu. uo je glasove i smeh kako odzvanjaju
kroz ovo krilo palate u kojem su stanovala estorica Aldovrandijevih sinova. Sinjora
Aldovrandi, privlana mlada ena koja je pridodala svoju kvotu broju sinova, bila je
prijatna ena koja je volela svu estoricu podjednako, i koja je Mikelanela
pozdravila tako toplo kao da joj je sedmi sin. Njegov domain, anfranesko,
pripadao je grani Aldovrandijeve loze koja se odvojila iz stare oinske palate, dala
se na trgovinu i menjaki posao, i tako se obogatila da je anfranesko, poto je
zavrio univerzitet kao pisar i bio sposoban bankar u mladim godinama, sada
mogao slobodno da posveti svoje vreme umetnostima. Oduevljen ljubitelj
pesnitva, bio je i sam obdaren pesnik na narodnom jeziku. Naglo se podigao u
politikom ivotu gradske drave: bio je senator, gonfoloniere, lan Vea

esnaestorice reformatora slobodne drave, koji su vladali Bolonjom, blizak


prijatelj vladajue porodice Bentivoljo.
- Nikad nisam prealio to ne znam pisati grki i latinski - ree on Mikelanelu
dok su jeli slatke kolae i pili vrelu vodu sa zainima sedei na kraju trpezarijskog
stola od orahovine za etrdeset osoba, sa grbom izrezbarenim u sredini. - itam ih,
naravno, ali u mladosti sam proveo suvie mnogo vremena menjajui novac umesto
stope u stihovima.
Bio je strastven kolekcionar.Pratio je Mikelanela kroz palatu da mu pokae
slikane diptihe, izrezbarene drvene stolove, srebrne i zlatne zdele, novac, glave od
terakote, skulpture u slonovai, bronzi i male skulpture u mermeru.
- Ali nijednog znaajnijeg domaeg dela, kao to vidite - objasni on skrueno.
Za mene je zagonetka: zato ih Firenca ima, a Bolonja nema? Na grad je isto tako
bogat kao i va. Nai su ljudi isto tako ivahni i obrazovani. Mi imamo bogatu
istoriju muzike i nauke, ali nikad nismo mogli stvoriti veliku sliku ili skulpturu.
Zato?
- Bez uvrede, zato va grad nazivaju Debela Bolonja"?
- Zbog toga to smo ljubitelji dobrog zalogaja i to smo jo od vremena Petrarke
poznati zbog ulnih uivanja. Mi smo priznati pohotni grad.
- Moe li to da bude odgovor?
- Hoete rei da nema potrebe za umetnou kad su sve elje zadovoljene? A
ipak, Firenca je bogata, dobro ivi...
- Samo Mediijevi, Stroci, nekoliko porodica. Toskanci su mravi po prirodi. I
tedljivi. Mi ne nalazimo zadovoljstvo u troenju novca. Ja se ak i ne seam da je
neka porodica bila kod nas na ruku, ili da je naa kua ruala s prijateljima. Ne
seam se da je Buonaroti primio ili dao poklon. Mi volimo da zaradimo novac, ali da
ga ne potroimo!
- A mi Bolonjci mislimo da je novac stvoren samo zato da se potroi. Sva naa
obdarenost otila je na oplemenjivanje naih uivanja. Znate li vi da smo mi stvorili
amore bolognese? Da nae ene nee da nose italijansku modu, ve samo francusku?
Da moraju upotrebiti nekoliko raznih materijala za jednu jedinu haljinu? Da su nae
kobasice tako specijalne da uvamo recept kao da je to dravna tajna?
Za rukom je bilo etrdeset ljudi, koliko ih je moglo stati: Aldovrandijeva braa i
neaci, profesori sa Bolonjskog univerziteta, lanovi vladajuih porodica Ferare i
Ravene koji su bili u prolazu, crkveni poglavari, lanovi bolonjske esnaestorice.
Aldovrandi je bio prijatan domain, ali, za razliku od Lorenca, nije se trudio da dri
svoje goste zajedno, da sklapa poslove ili da postigne bilo kakav cilj, osim uivanje u
odlinim ribama, kobasicama, mesu, vinu, prianju pria i drugarskom askanju.
Prolazili su ispod svodova gde su u prodavnicama bili izloeni najfiniji
specijaliteti Italije: odlini sirevi, najbelji hleb, najrea vina, dok se u mesarama u
Borgo Galjera videlo vie mesa nego to ga je Mikelanelo video za godinu dana u
Firenci,zatim su doli na staru ribarsku pijacu, sa slatkovodnim ribama iz movarne
doline oko Ferare: jesetrama, rakovima, ciplima. U stotinama atri sa divljai
prodavali su plodove jueranjeg lova: srne, prepelice, zeeve, fazane, a u svakom
delu grada jo i salamu od njihovog mesa, poznatu irom sveta. Svuda je
Mikelanelo prolazio pored studenata s univerziteta, koji su uili u malim
kafanama ispod narandastih tremova, bacajui kocke ili karte meu stranicama
svojih zadataka.

- Ima jedna stvar koja meni nedostaje, meser Aldovrandi. Nisam video nijednu
kamenu skulpturu.
- Zbog toga to mi nemamo kamenoloma. Ali mi smo uvek dovodili najbolje
klesare koji su hteli doi: Nikolu Pizana, Andrea iz Fjezole blizu vas, Dela Kveru iz
Sijene, Del' Arka iz Barija. Naa skulptura je od peene zemlje.
Tek kad su stigli do crkve Santa Marija dela Vita, Aldovrandi mu pokaza Del'
Arkovo Oplakivanje mrtvog Hrista, i Mikelanelo se uzbudi. Ta velika grupa u
terakoti bila je melodramska i duboko uznemiravajua, jer je Del' Arka dao svoje
likove s punim izrazom patnje i naricanja.
Nekoliko trenutaka kasnije naioe na jednog mladia to je pravio poprsje od
terakote koje je trebalo postaviti nad kapitelima palate Amorini na Via Santo
Stefano. Bio je snano graen, s ogromnim ramenima i miiima, ali mu je glava bila
jajastog oblika, ua gore nego dole, koa mu je bila preplanula u pravu narandastu
boju bolonjske opeke. Aldovrandi ga je nazivao Viencom.
- Ovo je moj prijatelj Buonaroti - ree on - najbolji mladi vajar u Firenci.
- E, onda je dobro to smo se upoznali - odgovori Vinenco - jer ja sam najbolji
mladi vajar u Bolonji. Ja sam naslednik Del' Arka. Moram dovriti veliki Pizanov
nadgrobni spomenik u San Domeniku.
- Jeste li dobili porudbinu? - upita otro Aldovrandi.
- Jo ne, ekselencijo, ali mora mi stii. Na kraju krajeva, ja sam Bolonjac. Vajar
sam. ta bi bilo prirodnije? - Okrenu se Mikelanelu. - Ako vam je potrebna pomo
u Bolonji, sve u vam pokazati.
Kad su nastavili etnju, Aldovrandi ree:
- Ba je naslednik Del' Arka. On je naslednik svog dede i oca, koji su najbolji
ciglari u Bolonji. Neka se dri svog zanata.
Pooe do crkve San Domeniko, koju su 1218. godine sagradili dominikanci.
Unutranjost je imala tri lae, koje su bile bogatije ukraene nego ijedna firentinska
crkva, i u kojoj je bio sarkofag svetog Dominika, od Nikole Pizana. Aldovrandi ga
povede tamo. On pokaza radove u mermeru, napravljene 1267. godine, a zatim rad
koji je nastavio Nikolo del' Arka.
- Del' Arka je umro pre osam meseci. Ostalo je da napravi tri figure: ovde desno
jednog anela, svetog Petronija kako dri model grada Bolonje, i svetog Prokula. Za
te statue Vinenco kae da e ih napraviti.
Mikelanelo dobro pogleda Aldovrandija. Ovaj ne ree vie ni rei, ve ga samo
izvede iz crkve do Pjace Maore da vidi rad Jakopa dela Kver iznad glavnog
portala crkve San Petronio. On zastade iza, pustivi Mikelanela da sam poe
napred.
Mikelanelo je stajao ukoeno, diui ubrzano od radosnog zaprepaenja.
Aldovrandi prie.
- Znate li vi da se Dela Kvera takmiio za bronzana vrata Krstionice u Firenci?
Godine 1400. Giberti ga je pobedio. Tih pet prizora na bonim stranama, i pet gore,
odgovori su na to to je bio odbijen. Mi ovde u Bolonji smatramo da su isto tako
dobri kao i Gibertovi.
Mikelanelo je stajao pred kamenim ploama odmahujui glavom u neverici.
Ovo je mogla biti najvea skulptura koju je u ivotu video.
- Moda isto tako dobra, moda bolja, svakako razliita - odgovori on. Dela
Kvera je isto tako bio inovator kao i Giberti. Pogledajte kako ivima ini on svoje

ljudske likove, kako one trepere unutranjom ivotnom snagom. - Podiui i


sputajui ruke, on pokaza najpre na jednu a zatim na drugu plou, uzviknuvi: - Taj
reljef Boga, Adama i Eve, Kaina i Avelja. Pijanog Noje. Isterivanje iz Raja. Vidite li
snagu i dubinu crtea. Ja sam zapanjen.
On se okrenu svom prijatelju i doda promuklim glasom:
- Sinjor Aldovrandi, ovo je onakva ljudska figura o kakvoj sam sanjao da u je
isklesati.
11
Naao je jo jedno uzbuenje u Bolonji, jedno o kojem nije sanjao. Svuda je iao
sa Aldovrandijem. U palate k njegovoj brai na rukove, k prijateljima na veere.
Bolonjci su po prirodi gostoljubivi ljudi, koji vole da ugoavaju. Bilo je to za
jednom veerom koju je priredio Marko Aldovrandi, neak njegovog domaina,
kada se upoznao sa Klarisom Safi, u Markovoj vili u breuljcima, gde je ona sluila
kao domaica. Drugih ena nije bilo, ve samo Markovi prijatelji.
Bila je mrava, zlatne kose, zaeljane unazad po tadanjoj modi. Njena mala,
vitka prilika kretala se s prefijenom sladostrasnou, svaki laki pokret ruke i
ramena i noge bio je u ritmu glatkom kao muzika, i isto tako prijatan. inilo se da je
ona od onih retkih ljudskih stvorenja iji je svaki daak stvoren za ljubav. Crtajui
njenu priliku u svom duhu, on tu stvori jednu celinu, lelujavu mekou u dranju,
glasu, gestu, kretnji. Lepota njenog vrata i grudi podseala ga je na Botielijevu
strast za savrenim enskim telom: ne da ga voli, ve da ga slika. Klarisa je imala
mnogo od zlatne lepote Simonetine, bez one setne nevinosti koju joj je dao Botieli.
Ona nije bila slina nijednoj eni koju je on do tada video. Oseao je njeno
prisustvo ne samo pogledom ve i svakom porom svog tela. Od same njene
prisutnosti u Markovom salonu, pre no to bi rekla ijednu re ili se pokrenula,
njemu bi se uzbudila krv u ilama, lea i ramena i protiv volje bi mu se ispravila a
mali trbuh isturio oivljen novim ivotom. Jakopo bi povikao kad bi ona prolazila
pored stepenica Duoma: - Kao stvorena za krevet! - ali Klarisa je, nagaao je on, bila
vie nego to. Ona je bila ljubav u svom vrhunskom enskom obliku.
Osmeh kojim ga je Klarisa pozdravljala pri dolasku zbunjivao ga je, volela je sve
mukarce, imala je prirodnu naklonost prema njima. Njene kretnje su imale
privlanu ljupkost koja je bila uivanje za njegova ula. Duge pletenice sjajne zlatne
kose izgledale su kao da na njima poiva vrelo italijansko sunce, ak i u ovoj hladnoj
sobi, i da ga greje. Mada mu je u uima bubnjalo, uo je tihu, visoku muziku njenog
glasa koji ga je potresao i nametao se njegovoj svesti.
Ona je bila Markova ljubavnica tri godine, od dana kad je nabasao na nju dok je
istila oevu obuarsku radnju. Bio je prvi koji je spoznao njenu lepotu, smestivi je
u jednoj sakrivenoj vili. Nauio ju je da nosi raskone haljine i dragulje, doveo
uitelja da je ui itanju i pisanju.
Posle veere, dok su stari prijatelji bili zaokupljeni politikim diskusijama,
Mikelanelo i Klarisa se naoe sami u maloj francuskoj muzikoj sobi. Uprkos
njegovim protestima da njega ne zanimaju enski oblici, da on u njima ne nalazi
uzbuenje koje bi ih inilo dostojnim jednog vajarskog dela, nije mogao da skine oi

s Klarisinog tela, odevenog u mreu finog predenog zlata koja je stvarala potresno
udo time to je izgledalo kao da joj otkriva grudi dok ih je u isto vreme pokrivala.
to je vie gledao, manje je bio u stanju da vidi: jer je bio suoen sa remek-delom
vetine odevanja,koje je bilo smiljeno da uzbudi i zanese, a ipak nita nije otkrivalo
osim slutnje gnezda belih golubica.
Klarisu je zabavljala njegova nespretnost.
- Vi ste umetnik, Buonaroti?
Bio je napor sresti se s njenim pogledom, jer su joj i oi, meke i okrugle, as
skrivale as otkrivale svoje tajne.
- Ja sam vajar.
- Biste li mogli da me iskleete u mermeru?
- Vi ste ve isklesani - ote mu se. -I to savreno!
Nagovetaj rumenila pojavi se na visokim jagodicama njenih mravih, mekih i
glatkih obraza.
Smejali su se zajedno, naginjui se pomalo jedno prema drugome. Marko joj je
dao dobro obrazovanje. Govorila je dobro. Mikelanelo je takoe bio svestan njene
brze i intuitivne moi opaanja.
- Hou li vas ponovo videti? - upita on.
- Ako vas dovede sinjor Aldovrandi.
- Inae ne?
Njene se usne razdvojie u osmeh.
- Znai li to da elite da vam poziram?
- Ne. Da. Ne znam. ak ne znam ni ta govorim a kamoli ta mislim.
Ona se slatko nasmeja. Njene kretnje zategnue joj mreu preko grudi, i on jo
jednom uhvati sebe da posmatra kako divni oblici dobijaju primetan oblik ispod
zlatnog prsluka. On ree sam sebi:
To je pazzesco, ludo! ta se to deava sa mnom?"
Njegov prijatelj Aldovrandi primeti neskrivenu enju u njegovom pogledu. On
ga ivahno pljesnu po ramenu i uzviknu:
- Elem, Mikelanelo, vi ste suvie pametni da bi ste se upetljali u nae lokalne
politike razgovore. Sad emo da ujemo malo muzike. Znali ste da smo mi jedan od
najveih muzikih centara Evrope?
Dok su se vraali kui, jaui uporedo pospanim narandastim ulicama,
Aldovrandi upita:
- Svidela vam se Klarisa?
Mikelanelo, videi da moe biti iskren, odgovori: - Od nje mi se koa jei, hou
da kaem koa ispod moje koe.
- Nae bolonjske lepotice to umeju.Da se malo rashladite, pogaajte koliko je
skupa.
- Vidim da su njene haljine i nakit skupoceni.
- To je samo poetak: ona osim toga ima jednu raskonu palatu, sluge, talu s
konjima...
- Dosta! - povika Mikelanelo, osmehnuvi se kiselo. - Ali ja nikad nisam video
enu kao to je ona. Ako ikad budem pravio kip Venere...
- Nemojte! Moj neak se najbre ljuti i hvata maa u Bolonji.
Te noi previjao se od groznice. Kad je otkrio da se vrti i prevre u naporu da
zagnjuri svoje lice meu njene grudi, on shvati ta mu se desilo, ali je isto toliko

mogao da prestane da gnjuri lice u mekane tople jastuke kao to je mogao da


prestane da ih trai pogledom ispod zlatne mree.
Sutradan je prola pokraj njega u Via Draperije, ulici gde su se prodavale
tkanine i sukna, u pratnji jedne starice. Nosila je u kosi venac cvea i kretala se
ulicom s istom lakom arolijom ispod svilene haljine sa zlatnim pojasom ukraenim
draguljima i vunenim alom preko ramena. Ona se nakloni, malo se osmehnu, i
nastavi da ide, ostavivi ga da stoji kao ukopan na ploniku od cigala.
Te noi, kad opet nije mogao da spava, i posle mnogo uzaludnih pokuaja,
napisa:
VENAC I POJAS
Kakvu radost ima onaj sreni venac cvea
oko njene glave tako vrsto spleten,
Svaki pupoljak tiska se na elu sa temena
Kao da eli da joj prvi poljubi obrve.
Njena haljina povazdan uiva u savrenom blaenstvu
Da as otkriva njene grudi, zatim kao da ih stee:
A ta sjajno tkana mrea od finog zlata
Poiva na njenim obrazima I grlu u srei!
A ipak jo blaenija ini mi se da je traka
Pozlaena na krajevima, jer tako slatko okruuje
I miluje grud koju treba da stegne:
Da, a pojas, onima koji razumeju,
uvezan oko struka, kae: Ovde ostajem zauvek!
A ta bi moje ruke uinile da su na mestu tog pojasa?
Sumnjao je da je to ba jedan od onakvih soneta kakvim ga je Benvijeni satima
vebao. Ipak ga je to pisanje, kako se Aldovrandi izrazio, ohladilo". Vratio se u
spavau sobu i zaspao.
Nekoliko sedmica kasnije Aldovrandi ga pozva da uvee doe u Klarisinu vilu,
gde se sastajala jedna grupa Markovih prijatelja da igraju svoju omiljenu igru,
tarocchino di Bologna, koja se igrala s trideset jako velikih karata. Mikelanelo nije
imao pojma o toj igri, a nije imao ni novca da bi se kockao. Poto se pobrinula da svi
Markovi prijatelji imaju dovoljno da jedu i piju, Klarisa sede s Mikelanelom pred
kamin u kojem je pucketala vatra u jednoj bonoj odaji s lepim ukrasima od
terakote.
Posmatrao je pri svetlosti vatre njeno lice, tako lomnih crta, a ipak proeto
tolikom prisutnom strau.
- Lepo je kad ovek ima nekoga svojih godina da s njim popria - poveri se
Klarisa. - Svi Markovi prijatelji su stariji.
- Vi nemate mladih prijatelja?

- Vie nemam. Ali sam srena. Nije li udno, Buonaroti, da jedna devojka odraste
u krajnjem siromatvu, a da ipak ume tako prirodno da se uklopi u svu ovu
otmenost?
- Ja ne znam, Madona, vi ste van moje nadlenosti.
- A ta je u vaoj nadlenosti? Osim skulptura, hou da kaem.
- Pesnitvo. - On joj se neno osmehnu. - Kotali ste me dve noi nespavanja pre
no to sam uspeo da napiem sonet.
- Vi ste za mene napisali sonet? - Bila je zaprepaena. - To je prvi. Mogu li da ga
ujem?
On pocrvene.
- Mislim da ne moete. Ali, jednom u vam doneti prepis. Da ga proitate kad
budete sami.
- Zato ste zbunjeni? Lepo je oseati da vas ljudi ele. Ja to primam kao
kompliment.
On obori oi. Kako da prizna da je novajhja u toj igri kao i u tarocchinu? Kako da
prizna da vatra gori u njegovim udovima?
On odjednom podie oi i zatee na sebi njen pogled. Proitala je njegove
oseaje. Stavi svoju ruku u njegovu, posmatrajui njegovo ulubljeno lice. Ti trenuci
posmatranja promenih su odnose.
- ta vam je palo na nos, Mikelanelo?
- unka.
- S mesarske vealice? Zar ste zaboravih da se sagnete?
- Onako kao to su ljudi sa Vezuva zaboravih da pobegnu od lave, prekrila ih je
pre no to su osetih da dolazi.
- Jeste li ikad bili zaljubljeni?
- ...pa donekle.
- to je uvek donekle".
- Zar ljubav nikad nije potpuna?
- Meni to nije poznato. Ona se sastoji od politike, kao u braku Violante Bentivoljo
s Pandolfom Malatestom u Riminiju, u kojem je va prijatelj Aldovrandi
predsedavao venanju, ili u tome da se raaju deca i da se riba, kao to rade
contadini, ili od zadovoljstva to se poseduju biseri i palata... kao to je sluaj sa
mnom...
-I od onoga to mi oseamo jedno prema drugom?
Njeno se telo pomeri u haljini, svila zauta. Njena otmeno obuena noga ovla
se zadra na njegovom listu. U njemu se sve okrene.
- Mi smo mladi. Zato mi ne bismo eleli jedno drugo?
Opet se celu no prevrtao, njegovo grozniavo telo nije se vie zadovoljavalo
time da zagnjuri lice izmeu njenih grudi, sada je podrhtavao od elje da ue ceo.
Neprestano je sluao njene rei u tami svoje sobe dok mu je srce neizdrivo udaralo
od neobuzdane elje.
Onda ustade, sie u Aldovrandijevu biblioteku, i poe da pie odlomke, pa
reenice, strofe, kako su mu navirale u glavu:
Dobar prema svima, ali prema sebi zao,
raa se gmizavac, koji, umirui neujno,
svlai sebe da bi lepe noge obukao,

i koji e tek u smrti biti dostojno ocenjen.


Oh, kad bih ja mogao da umrem,
da ona odeu svoju nae u mojoj istroenoj smrtnoj ljusci!
Kad bih, svukavi se kao zmija, mogao slobodno
baciti svlak u koji sam zauvek zatvoren!
Eh, da je to moje, to upavo runo koje,
Ispredeno i izatkano, u sjajnoj odori,
Oko njenih krasnih grudi u takvom blaenstvu ostaje!
Celog dana bi me ona grlila, o, kad bih bio obua koja
nosi teret njenog tela! Putevi kad bi
bili mokri od kie,njene bih tada noge ljubio!
Za vreme boinih sveanosti, sa simbolinim badnjakom" koji je goreo u
kaminu, i dok su siromana deca pevala napolju boine pesme da neto dobiju, i
dok je sinjora Aldovrandi predsedavala smotri slugu koji su uestvovali u igri
izvlaenja sree" iz jedne vree, tada se tek Mikelanelo oslobodio svoga nemira.
Kad su sluge ispile zdravice i otile, a lanovi porodice Aldovrandi, koja je brojila
nekih tridesetak osoba, izvukli" svoje poklone, Aldovrandi se okrenu Mikelanelu.
- Sada morate i vi okuati sreu.
On zavue ruku u vreu. Bio je ostao samo jo jedan paket. Po razdraganim
osmesima oko njega bilo mu je jasno da su svi bili upoznati sa alom. On povue
ruku i izvue jednu repliku nadgrobnog spomenika svetog Dominika od Del' Arka,
raenu u terakoti. Na tri prazna mesta, gde su nedostajali aneo, sveti Petronije i
sveti Prokul, nalazile su se karikature njegovog lika, sa slomljenim nosem i svim
ostalim.
- Ja... ja sam dobio porudbinu?
Aldovrandi se sreno osmehnu na njega. - Savet vam ju je dodelio prole nedelje.
Kad su se gosti razili, Aldovrandi i Mikelanelo odoe u biblioteku. Aldovrandi
objasni da e poslati u Kararu po mermer kad budu gotovi crtei i odreene
dimenzije.
Mikelanelo je bio siguran da je njegov domain ne samo osigurao za njega tu
porudbinu koja e mu doneti trideset zlatnih dukata ve da e platiti i mermer i
prevoz volujskim kolima preko Apenina. Srce mu je bilo suvie puno da bi znao
kako da mu zahvali. On nagonski otvori primerak Dantea i poe da ga prelistava.
Onda uze pero, poe brzo crtati iznad i ispod teksta i sa strane prizore iz Firence:
Duomo i Krstionicu, Palaco dela Sinjorija i Ponte Vekjo preko reke Arna, kamenu
Firencu gde lei u utrobi svojih zidova.
- Ako dopustite, svakog u dana ilustrovati po jednu stranicu Dantea.
Aldovrandi je stajao nad njim i posmatrao grubo osenene crtee, a oi su mu
blistale.
Otiao je s Aldovrandijem u Del' Arkovu radionicu iza crkve San Petronija, koja
je predstavljala deo ograenog dvorita u koje se dolazilo iz sakristije, delimino
pokrivene tremom, s radionicama za radnike koji su odravali zgrade, sline kao u

Duomu mada su bile manje od one u kojoj je on radio Herkula. Radionica je ostala
netaknuta od iznenadne Del' Arkove smrti pre nekih osam meseci. Na njegovoj
tezgi bila su dleta, ekii, osueni vosak i improvizacija od gline, minijature,
belenice sa crteima za ostale figure nadgrobnog spomenika, komadi ugljena i
portret nekog oveka, prekinut usred ivota i rada.
Bilo je hladno kao to biva u januaru u Emiliji, ali dve velike grejalice odravale
su toplinu u otvorenoj radionici. Posle dva meseca kopiranja po bolonjskim
crkvama, i crtanja dela Dela Kvere, oajniki je eleo da se opet lati posla,
poetnom modelovanju u glini, raspaljivanju vatre u kovanici i pravljenju alatki,
smetanju mermera na njegovo drveno postolje, i prvom briljivom odbijanju
uglova, ime je poinjao da trai svaku slobodnu figuru. Bilo je prolo pola godine
otkako je zavrio Herkula.
Radio je tek nekoliko dana, poguren nad stolom za crtanje, dok mu je topla
vunena kapa prekrivala glavu i ui, kad se pred njim ocrta nekakva krupna senka.
On die oi i vide da je to Vinenco, vajar terakote. Lice mu je bilo pomodrelo od
hladnoe, a oi usplamtele.
- Buonaroti, vi ste dobili posao koji sam ja traio.
Mikelanelo je utao trenutak, zatim promrmlja: - ao mi je.
- Ne, nije vam ao. Vi ste stranac. Ja sam Bolonjac. Vi uzimate hleb iz usta nas
domaih vajara.
Umirujui ga, Mikelanelo odgovori: - Razumem vas. I ja sam prole godine
izgubio posao u crkvi Santo Spirito zbog nekih srebrnara.
- Dobro je to razumete. Idite u Savet i recite im da ste se predomislili. Onda e
porudbina biti meni dodeljena.
- Ali, Vinenco, ako vam nije dodeljena od smrti Del' Arka...
Vinenco to odbaci zamahom svojih snanih ruku ciglara.
- Vi ste oteli porudbinu pomou Aldovrandijevog uticaja. Niko ak i ne zna da
ste vi vajar.
Mikelanelo je saoseao s krupnim mladiem koji je stajao pred njim bolestan
od razoaranja.
- Razgovarau s meser Aldovrandijem.
- Bolje da razgovarate. Ili ete zaaliti to ste doli u Bolonju.
Kad je Mikelanelo ispriao Aldovrandiju o tom susretu, ovaj odgovori:
- Istina je da je on Bolonjac. Gledao je Del' Arka kako radi. On zna ta nai ljudi
vole. Samo mu neto nedostaje: on ne zna da klee mermer. Trebalo bi da obrauje
nau finu bolonjsku zemlju ako eli da sebe ovekovei.
- Da li da mu ponudim mesto mog pomonika?
- Treba li vam pomonik?
- Hou da budem diplomata.
- Umesto toga budite vajar. Zaboravite ga.
- Nikad vam neu dopustiti da me zaboravite - ree Vienco sutradan, kad ga je
Mikelanelo obavestio da ne postoji nita ime bi mu on mogao pomoi.
Mikelanelo pogleda ogromne koate Vinencove ruke, dva puta vee od
njegovih. Vinenco je bio njegovih godina, otprilike u devetnaestoj, ali je verovatno
imao dva puta vie od njegovih sto dvadeset funti, a bio je za glavu vii od njegovih
pet stopa i etiri palca. On pomisli na Torianija, ugleda pred sobom Torianijeve

snane pesnice kako lete kroz vazduh i kako ga udaraju, oseti ukus krvi i slomljenu
kost. U glavi mu se zavrti.
- ta je, Buonaroti? Vi ne izgledate dobro. Plaite se da u vam ivot uiniti
nesrenim?
- Ve ste to uinili.
Ali ne bi bio nesreniji nego to bi bio da je morao da se odrekne prilike da klee
tri lepa komada belog kararskog mermera. Ako je to cena...
12
Nije pisao svojima, niti je dobijao pisma od njih, ali su jednom sedmino
Aldovrandijevi ortaci odlazili u Firencu te su odnosili Milelanelove vesti
Buonarotijevima, i zauzvrat donosili druge.
Nedelju dana posle Mikelanelovog bega, arlo VIII je uao u grad s oborenim
kopljem da pokae da je on pobednik, mada nijedan hitac nije bio ispaljen. Bio je
srdano pozdravljen dok je prolazio ulicama ukraenim tapiserijama, baldahinima i
svetiljkama. Ponto Vekjo je bio sveano ukraen, Sinjorija ga je ljubazno doekala
na slubi u Duomu. Za glavni stan dodeljena mu je palata Medii. Ali kad je dolo do
mirovnog ugovora, arl se ponaao bahato, pretio da e pozvati nazad Pjera,
zahtevao carsku otkupninu. Poele su uline borbe, francuski i firentinski vojnici
napadali su jedni druge.Firentinci su zatvorili svoj grad i pripremali se da proteraju
Francuze.arl se opametio, pristao na sto dvadeset hiljada florina, pravo da odrava
dve palate u Firenci dok se rat s Napuljem ne zavri i izveo svoju vojsku iz Firence.
Grad je bio ponosan to se suoio s voom dvadeset hiljada naoruanih vojnika, to
je na njegovu pretnju: Mi emo trubama dati znak za uzbunu! odgovorio: - A mi
emo zazvoniti u zvono!
Ipak su tokovi gradske drave bolno zakripali i zaustavili se. Poto su njom
tako dugo upravljali Medii, vladavina nije funkcionisala bez izvrne vlasti. Bivi
savetnici bili su sledbenici Mediija, koji su razvili jedan modus vivendi u
zajednikom radu. Sada je grad bio podeljen na klike. Jedna grupa je elela da uvede
venecijanski oblik vladavine, druga je elela jedan savet naroda, koji bi donosio
zakone, i birao magistrat, i drugi, manji savet, sastavljen od iskusnih ljudi, koji bi
odreivao unutranju i spoljnu politiku. Gvidantonio Vespui, predstavnik bogatog
plemstva, nazvao je te mere opasno demokratskima i borio se da zadri mo u
nekoliko ruku.
Sredinom decembra stigoe u Bolonju vesti da je Savonarola otvorio krizu
nizom propovedi o proroku Ageju, u kojima je podravao predloeno demokratsko
ustrojstvo. Posetioci koji su dolazili u Aldovrandijevu palatu opisivali su
svetenikovu zamisao izabranog saveta: oporezivane e biti samo nekretnine, svaki
Firentinac e imati pravo glasa, svi graani stariji od dvadest devet godina koji
plaaju porez mogu biti izabrani u Veliki savet. Na kraju propovedi Vespui i
njegovo plemstvo bili su pobeeni, Savonarolin plan prihvaen.Gledajui iz Bolonje,
izgledalo je da je Savonarola postao kako verski tako i politiki voa Firence.
Njegova pobeda nad II Magnificom bila je potpuna.

Dolaskom nove godine, Pjero de Medii vratio se u Bolonju i tamo smestio svoj
glavni stan. Idui kui iz radionice, Mikelanelo naie na grupu Pjerovih najamnika
na ulici ispred Aldovrandijeve palate. Pjero je bio unutra s ulijanom. Mada je arl,
kad je sklopio mir sa Firencom, zahtevao da se opozove ucena na Pjerovu i
ulijanovu glavu, sva imanja Mediija bila su konfiskovana, a sam Pjero je bio
prognan dve stotine milja daleko od toskanske granice.
Kad su se sreli na ulazu u trpezariju, Mikelanelo uzviknu: - Ekselencijo, kako
mi je milo to vas opet vidim. Mada bih eleo da se to desilo u palati Medii.
- Vratiemo se tamo uskoro - zarea Pjero. - Sinjorija me je silom isterala. Ja
skupljam vojsku i ja u njih silom isterati.
ulijano, koji je bio izrastao isto toliko visok kao Mikelanelo, slubeno se
pokloni Mikelanelu, ali kad je Pjero odveo sinjoru Aldovrandi na veeru, dva
mladia se zagrlie.
Nije bilo naroito prijatno za inae veselim Aldovrandijevim stolom, jer je Pjero
odmah izneo svoj plan kako e ponovo zauzeti Firencu. Jedino to je traio bilo je
dovoljno novaca, plaenih najamnika, oruja, konja. Pjero je oekivao da e mu
Aldovrandi dati dve hiljade florina za njegovu kampanju.
- Ekselencijo, jeste li sigurni da je to najbolji nain? - upita utivo Aldovrandi. Kad je va pradeda Kozimo bio izgnan, ekao je dok grad nije naao za shodno da ga
pozove nazad. ekajte taj as, ekselencijo.
- Ja nisam tako sklon pratanju kao moj deda. Firenca eli da se vratim. Samo su
Savonarola i moji roaci skovali planove protiv mene.
On se okrene Mikelanelu.
- Ti e ui u moju vojsku kao inenjer, pomoi e da se nacrtaju planovi za
zidna utvrenja poto zauzmemo grad.
Mikelanelo je sedeo pognute glave. - Da li ete vi povesti rat protiv Firence? promrmlja on malo posle.
- Hou, i treba da ga povedem. im budem imao silu dovoljno jaku da poruim
zidove.
- Ali ako grad bude bombardovan, on bi mogao da bude uniten...
- Pa ta onda? Firenca je gomila kamenja. Ako ih sruimo, ponovo emo ih
sastaviti.
- Ali umetnost...
- Kakva umetnost? Za godinu dana moemo nadoknaditi svu boju i kamen. I
onda e to biti Firenca kojom u ja upravljati!
Niko nije nita okusio. Aldovrandi se okrenu Pjeru.
- U ime svog prijatelja Il Magnifica, moram odbiti. Novac koji traite va je, ali ne
u ratne svrhe. Lorenco bi bio prvi koji bi vas spreio, da je iv.
Pjero se okrenu Mikelanelu.
- A ti, Buonaroti?
-I ja takoe, ekselencijo, moram odbiti. Sluiu vam kako god elite, ali ne da
vodite rat protiv Firence.
Pjero odgurnu stolicu, ustade.
- Takve sam ljude nasledio od svog oca. Policijano i Piko, koji su vie voleli da
umru nego da se bore. Vi, Aldovrandi, koji ste bili podesta Firence mog oca. I ti,
Mikelanelo, koji si pod naim krovom iveo etiri godine. Kakvi ste vi ljudi, kad se
neete boriti da se vratite?

On izleti iz sobe. Mikelanelo ree sa suzama u oima: - oprostite mi, ulijano.


ulijano je takoe bio ustao i okrenuo se da izae iz sobe.
-I ja u odbiti da vodim rat. Na taj nain bi nas Firenca jo vie zamrzela. A
rivederci, Mikelanelo, pisau Kontesini da sam te video.
Jo uvek je bio nesiguran u pogledu anela. Seao se prvog kojeg je napravio za
Girlandajovu fresku, uzevi za model stolarevog sina odozdo iz Buonarotijeve kue.
Ostali uenici su ga nazivali varalicom jer je napravio prevaru s oreolom, koji je
naslikao kako nestaje u pozadini. A ta je aneo: muko ili ensko, ljudsko ili
boansko bie? Svetenik Bikjelini ga je jednom nazvao duhovnim biem koje slui
bogu.
Njegova zbunjenost dok je crtao stotine anela postajala je sve jaa posle sveg
onog seciranja koje je radio vie meseci. Poto je sada poznavao organizam i
funkcije ljudske anatomije, teko se mogao suzdrati a da to znanje ne upotrebi. Ali
ima li aneo zmiju od creva dugu dvadeset pet stopa? Osim toga, mora svog anela
napraviti potpuno obuenog, da bi odgovarao onome na kraju luka. S anelom i sa
dva sveca nalazio se upravo tamo gde mu je Girlandajo rekao da e ostati celog
ivota: sposoban da portretie ruke, noge, moda malo vrat i grlo. to se tie svega
ostalog, sve njegovo teko steeno znanje bie sakriveno pod lepravom odeom.
Za svoje duhovno bie koje slui bogu" odabrao je jednog mladia koji je doao
sa sela da slui u crkvi, mladia koji je pomalo liio na Buardinija, irokog, debelog
lica, ali pravilnih crta u duhu grke tradicije. Imao je dobro razvijene ruke i ramena,
steene upravljanjem plugom iza volova. Taj snani mladi drao je visoko
kanelabar za koji bi inae bio potreban gorostas da ga podigne. Umesto da to
nadomesti nenim, providnim krilima, kao to je znao da treba, samo je jo bolje
zainio zbrku nacrtavi dva krila orla spremnog da uzleti, koja su se sputala niz
cela lea mladia. Ta krila je izrezbario u drvetu da bi ih privrstio na model u glini,
krila tako teka da bi oborila nenog Del' Arkovog anela na suprotnoj strani.
Onda pozva Aldovrandija da poseti njegovu radionicu. Aldovrandi nije bio
nimalo uzbuen snagom modela.
- Mi Bolonjci nismo duhovni ljudi.Napravite jednog anela punog mladalake
snage.
I tako je i uinio, podigavi najdeblji od tri Aldovrandijeva bloka kararskog
mermera. Opet se oseao potpunim, s ekiem i dletom u rukama i suvim prahom
od mermera u nozdrvama koji se pretvarao u gustu masu, dok su mu beli komadii
i praina prekrivali lice, kosu i odelo. Kad je radio u kamenu, bio je ovek koji neto
predstavlja. Sada mu nije bila potrebna grejalica, jer je sam sebe grejao,
premetajui tezgu u otvoreno dvorite kad je bilo malo zimskog sunca, da oseti
prostor oko sebe.
Uvee, poto bi glasno proitao i ilustrovao jednu stranicu Dantea, pravio bi
skice za svetog Petronija, sveca zatitnika Bolonje, koji je preao u hrianstvo iz
jedne plemenite rimske porodice, i koji je bio graditelj crkve San Petronio. Za
modele je uzimao starije goste palate Aldovrandi: lanove vea esnaestorice,
profesore univerziteta, sudije, crtajui njihova lica i prilike u duhu dok je sedeo s
njima za stolom, a zatim bi se povlaio u sobu da baci na papir linije, oblike,
meusobne odnose oblija i izraza, koji ine da se sva ljudska bia razlikuju jedno
od drugoga.

Nije mogao da uini bogzna ta sa svetim Petronijem to bi bilo originalno.


Dominikanci iz manastira San Domeniko i lanovi bolonjske vlade su znali ta hoe:
sveti Petronije ne sme imati manje od ezdeset godina. Mora biti potpuno obuen u
raskono odelo, s nadbiskupskom tijarom na glavi. U rukama mora drati model
grada Bolonje s tornjiima i palatama koje se visoko diu iznad odbrambenih
zidova. Onda je dobio suseda u radionici preko puta. Bio je to Vinenco, iji je otac
bio sklopio ugovor da pravi nove opeke i ploice za popravku katedrale. Povea
grupa tehniara dola je i ispunila radionicu za popravke, pa je ograeno dvorite
odzvanjalo od buke materijala koji su istovarivali. Vinenco je zabavljao dvorite
zadirkujui Mikelanela celi dan.
- Nae opeke traju hiljade godina. Tvre su od vaeg firentinskog kamena.
- Istina je da vi pravite tvrde opeke, Vinenco.
- Nemoj sa mnom govoriti s visine - ree Vinenco. - Vi Firentinci smatrate da ste
jedini umetnici u Italiji.
Mikelanelo pocrvene. Vinenco doviknu radnicima: - Pogledajte mu lice.
Uhvatio sam ga.
Kad je stigao s punim kolima novih opeka, Vinenco poe da gnjavi Mikelanela
reima: - Jue sam napravio sto trajnih opeka. A ta si ti napravio? krabao
ugljenom po papiru? - Ohrabren smehom svojih sugraana, ciglar nastavi: - To te
ini vajarom? Zato se ne vrati kui i ostavi Bolonju njenim ljudima.
- Ja to nameravam, kad zavrim moja tri dela.
- Mojim opekama nita ne moe nakoditi. A pomisli kako bi se lako mogao
dogoditi neki nesrean sluaj nekom od tvojih kipova.
Radnici prestadoe da rade. Tiina ispuni dvorite. Vinenco, koji je i rei
stvarao isto kao i cigle, uobliavajui ih pokretima ruku, nastavi uz pakostan
osmeh:
- Neko moe proi suvie blizu uz njih. Tras. I tvoj aneo ode u hiljadu komada.
Mikelanelo oseti kako mu bes raste u grlu.
- Da se nisi usudio.
- Ne, ne, Buonaroti, ja ne. Ja sam suvie elegantan. Ali neko nezgrapan mogao bi
da se saplete.
Smeh radnika kad su dohvatili alatke izazva u Mikelanelu oseaj nemoi. Snage
unitenja idu samo jedan korak iza stvaranja! Patio je danima i sedmicama. Sveti
Petronije pojavio se iz kamena tuan i s duboko izboranim licem, ali u telu mu se
krila neka duboka skrivna snaga. Poloaj glave na ramenima, snaga stopala u
sandalama s tankim onom snano usaenih u tlo, snaan poloaj kolena, kukova,
ramena pod raskonim odelom, ruke kojima je vrsto drao Bolonju, ta snaga koju
je mogao preneti na druge. Kao zanatlija znao je da je uinio dobar posao. Kao
umetnik stvaralac smatrao je da je malo pridoneo.
- Jako je lepo - ree Aldovrandi ugledavi uglaan kip. - Del'Arka ga ne bi mogao
nadmaiti.
- Ali ja sam odluio da dam neto vie - ree Mikelanelo uporno. - Ne smem
otii iz Bolonje dok ne napravim neto uzbudljivo i originalno.
- Vrlo dobro, vi ste sebe disciplinovali da nam date svetog Petronija kakvog smo
mi eleli. Ja u disciplinovati Bolonju da prihvati svetog Prokula kakvog vi elite.
Debela Bolonja postala je za njega mrava. Nije odlazio kui na glavni podnevni
obrok. Kad bi mu neki Aldovrandijev sluga doneo toplo jelo, on bi ga ostavio da se

ohladi ako to nije bio trenutak kad je eleo da stane. Sada, budui da se prolee
pribliavalo, mogao je raditi svakog dana due, i esto se vraao u palatu
Aldovrandi po mraku, prljav, znojav, posut ugljenom ili komadiima kamena,
spreman da padne u krevet od umora. Ali Aldovrandijeve sluge unele bi mu veliku
drvenu kadu punu tople vode i iznele isto odelo. Znao je da se od njega oekuje da
se pridrui svom zatitniku u biblioteci na nekoliko sati prijateljskog razgovora.
Klarisu je retko viao, jer je poseivao retko koju zabavu. Ali kad ju je video,
srea i patnja muili su ga noima, ne dajui mu da spava, i proimali mu duh
danima, dok je pokuavao da stvori figuru svetog Prokula, a umesto toga crtao
Klarisu, nagu ispod njene svilene odee.
Vie je voleo da je ne vidi. Bilo je to suvie bolno.
Prvog maja Aldovrandi mu je rekao da ne radi. To je bio najsreniji dan godine
za Bolonju, kad je carevala kneginja ljubavi, ljudi brali poljsko cvee izvan grada za
svoje prijatelje i roake, a romantini mladi udvarai sadili drvee sa arenim
svilenim trakama ispod prozora svoje dragane, dok su joj njihovi prijatelji pravili
serenadu.
Mikelanelo je pratio Aldovrandija izvan glavnih gradskih vrata,gde je bio
podignut podijum, prekriven damastom i vencima cvea. Ovde je Kneginja Ljubavi
bila krunisana pred celom Bolonjom skupljenom da joj ukae potovanje.
I Mikelanelo je takoe eleo da ukae potovanje ljubavi, ili ma kom drugom
oseaju koji je poinjao da mu vri u krvi zahvaljujui opojnom vazduhu divljeg
prolenog jutra, mirisu hiljada pupoljaka, mirisu Bolonjki, lepih tog odreenog
dana, odevenih u svilu i dragulje.
Ali Klarisu nije video. Video je Marka usred njegove porodice sa dve mlade
devojke, oigledno udavae, koje su ga drale ispod ruku. Video je jednu stariju
enu koja je pratila Klarisu kad je ila u kupovinu u grad, video je njenu sluavku i
nekoliko drugih devojaka koje su dole na izlet u polja iza podijuma gde se
odravao obred. Ali od Klarise ni traga. Ma koliko da ju je traio.
Ali onda primeti da se vie ne nalazi pred majskim podijumom niti usred gomila
slavljenika Bolonjaca. Noge su ga nosile drumom u Klarisinu vilu. Nije znao ta e
raditi kad stigne tamo. ta e rei, kako e objasniti kad neko doe da mu otvori
vrata. Drhtao je celim telom dok je napola iao a napola trao cestom koja je vodila
uz podnoje brda.
Prednja vrata nisu bila zakljuana. On poe do prednjih vrata, i povukavi
zvekir, kucnu nekoliko puta uzastopno. Taman je pomislio da nema nikoga kod
kue i da je glupo postupio, kad se vrata odkrinue. U vratima je stajala Klarisa, u
kunoj haljini. Zlatna kosa joj je padala raspletena niz lea, gotovo do kolena. Bila je
bez minke, bez nakita, i mirisala je na istou i sapun, a njeno lice, za Mikelanela,
bilo je lepe, i celo telo mnogo poeljnije, jer nije bilo ukraeno.
On zakorai kroz vrata. U kui je vladala tiina. Klarisa povue zasun. Onda se
naoe u strasnom zagrljaju, tela im se slie u jedno, kolena i krilo, dojke i grudi,
usne vlane i slatke i vrsto slepljene zahvatale su slast iz dubine, a ruke sa svom
silinom neugasive ivotne snage drale se vrsto u ustreptalom zagrljaju koji je
unitavao i vreme i mesto i razum.
Klarisa ga povede u spavau sobu. Nije imala nita ispod haljine. Vitko telo,
dojke rumenih vrhova, zlatni Venerin breg bili su onakvi kakve ih je crtako oko
odavno znalo: enska lepota, stvorena za ljubav.

Bilo je to isto kao da prodire duboko u beli kamen ivim udarcem svoga dleta
koji
se probija kroz topli mermer s jednim hajde!", s celim telom iza tekog ekia,
kao da prodire sve dublje i dublje kroz brazde meke gipke ive supstance sve dok
se nije rasprsnuo u klimaks, dok sva njegova tekua snaga, ljubav, strast, elja nije
bila ulivena u oblik koji se raa, dok se mermerni blok koji je stvoren da voli ruku
pravog vajara nije odazvao pruajui mu svoju unutranju toplinu i bogatstvo i itki
oblik, i dok se naposletku vajar i mermer nisu potpuno sjedinih, prodirui tako
duboko jedno u drugo i tako se stapajui da su postali jedno, mermer i ovek, jedna
organska jedinica, ostvarujui jedno drugo u najveem inu umetnosti i ljubavi koju
poznaje ljudska vrsta.
Posle Prvog maja zavrio je crte svog svetog Prokula, koji je bio muen pred
zidinama Bolonje 303. godine, dok je bio u punom cvetu svoje mladosti i snage.
Obukao ga je u tuniku opasanu pojasom koja nije inila nita da sakrije snaan trup
i bokove i gole noge. Bio je anatomski istinit i uverljiv. Dok je pravio model u glini,
pomoglo mu je njegovo iskustvo sa Herkulom, jer mu je polo za rukom da stvori
miiava bedra, puna snage i pokreta, nabujale listove nabijene otpornou: pravi
torzo i noge ratnika i junaka, snanog, neunitivog spasitelja.
Zatim, bez ikakvog ustezanja, stade modelovati svoj portret s ogledala u
spavaoj sobi: udubljenu kost nosa, ravne jabune kosti i jako razmaknute oi,
uperak kose sputen na pola ela, vrst pogled, odluan da pobedi: neprijatelje
Bolonje? Neprijatelje umetnosti? ivota? Zar to nije bilo sve isto?
Dok je klesao u mermeru, oseajui udarac dleta, zaboravljao je Vinenca,
njegovu priliku od narandaste zemlje i njegov grub glas. Stisnuvi oi da mu ne
uleu komadii koji su leteli, dok se oblik polako raao iz bloka, opet mu se inilo
da je on sam petnaest stopa visok. Vinenco je poeo da se smanjuje, zatim da bledi,
dok se naposletku nije prestao pojavljivati u dvoritu.
Kad je postalo suvie toplo da se radi u zatvorenom dvoritu po popodnevnom
vrelom suncu, uzeo bi olovku i papir i otiao pred crkvu, seo na hladan kamen pred
Dela Kverine statue i svakog se dana osveavao kopirajui po neku drugu figuru:
Boga, Noja, Adama, Evu, trudei se da uhvati bar deo Dela Kverine snage
saoptenih oseaja, dramatike, sukoba i stvarnosti kroz njegove poluslobodne
figure od istarskog kamena.
Vreli letnji meseci su proli u radu: ustajanje pre zore, rad na mermeru ve pre
zore, klesanje po est sati pre no to bi neto pojeo iz svoje korpe s hladnom
narezanom salamom i hlebom. Uvee, kad bi svetlost poela da prikriva oblike i
povrine lika, prekrio bi ga vlanom krpom, vratio u radionicu, dobro zakljuao
vrata za sobom, otiao peice do iroke duboke reke Reno da se osvei u vodi i
pliva, zatim do Aldovrandija, posmatrajui kako se zvezde raaju na tamnoplavom
nebu doline Emilije.
Vinenco je bio iezao, a isto tako i Klarisa. Saznao je iz Aldovrandijeve sluajne
napomene da ju je Marko odveo u svoju lovaku kuu u Apeninima da tamo
provede tople letnje mesece. I porodica Aldovrandi je takoe bila otila u svoju vilu
u brdima preko leta. I gotovo celog jula i avgusta Bolonja je bila zatvorena kao da je
desetkovana kugom. Radnje su bile zatvorene gvozdenim ipkama, kapci sputeni.
Ostao je sam u palati s nekolicinom slugu koji su se smatrali suvie starima da

putuju, a domaina bi viao samo onda kad bi Aldovrandi dojahao na par dana da
posvrava poslove, lica opaljenog od planinskog sunca. Jednom je doneo
zaprepaujuu novost iz Firence. Njegove kratke podrugljive obrve podigle su se
gotovo uspravno kad je uzviknuo:
- Va Savonarola pokazao se u pravoj boji. Objavio je rat papi.
- Hoete da kaete isto onako kao to je to uinio Lorenco kad je Rim izbacio
Firencu iz crkve?
- Ah, ne! Ovo je lino i kanjivo.
Aldovrandi proita izvetaj o Savonarolinoj poslednjoj propovedi u Duomu:
Kad vidite glavu koja je zdrava, vi kaete da je telo takoe zdravo, ali kad je glava
nezdrava, pripazite na telo. Isto tako, kad se desi da je glava administracije
ambiciozna, poudna i na druge naine pokvarena, budite sigurni da je bi boji
blizu... Prema tome, kad vidite da bog doputa da se glava Crkve valja u zloinu i
grehu, onda kaem da se pribliava kazna koju e izvriti narod..."
Mikelanelo nije bio tako uzbuen kao to je Aldovrandi oekivao, jer je prior
Bikjelini odavno prorekao da je papa Savonarolin krajnji cilj.
- Kako je odgovorio papa?
- Pozvao je u Rim Savonarolu da mu objasni svoja boanska otkria. Ali je
Savonarola odbio, izjavivi: Svi dobri i mudri graani prosuuju da bi moj odlazak
iz ovog mesta bio veliki gubitak za narod, a od male koristi vama u Rimu... Jer radi
napretka ovog dela te tekoe koje su se ispreile mome putovanju proistiu, u to
sam siguran, iz boje volje. I prema tome nije boja volja da ovo mesto sada
napustim."
Aldovrandi se nasmeja. - Pouzdan sistem, ta kae?
Mikelanelo je takoe odbio da napusti ovo mesto kad mu je Aldovrandi
predloio da provede s njim praznik u brdima i da se rashladi.
- Hvala vam, ali ja brzo napredujem sa svetim Prokulom. U ovakvom tempu
zavriu ga do jeseni.
Leto je prolo. Bolonja je podigla kapke i postala iv grad. Poela je jesen, a sveti
Prokul je bio zavren. Mikelanelo i Aldovrandi stajali su pred kipom. Mikelanelo
pomilova sjajnu povrinu figure. Bio je iscrpljen, ali srean zbog nje. Isto tako i
Aldovrandi.
- Zamoliu oeve da odrede dan za otkrivanje. Moda za vreme boinih
praznika?
Mikelanelo je utao, vajarev posao je bio da klee, a patronov da otkriva.
- Mogli bismo vas poastiti u San Domeniku.
-Moje delo je zavreno. eznem za Firencom - ree tiho Mikelanelo. - Bili ste
dobar prijatelj.
Aldovrandi se osmehnu. - Za godinu dana stana i hrane ja sam od vas izvukao
bezbrojne asove itanja poezije i jedan ilustrovani primerak Danteove Boanske
komedije! Da li je Aldovrandi ikad napravio bolji posao?
Nije mogao otii a da se ne oprosti s Klarisom. Trebalo je malo
priekati.Naposletku ga Aldovrandi pozva na jednu zabavu u jednoj osamljenoj vili
u brdima, gde su se bogati Bolonjci oseali dovoljno slobodnima da dovedu svoje
ljubavnice na sveanost i ples. Mikelanelo vide da tu nee biti prilike ak ni za
jedan trenutak osame u mirnoj biblioteci ili muzikoj sobi. Morae se oprostiti

usred salona opkoljeni sa dvadeset parova, a na licu e morati pokazati onaj


prkosan bolonjski osmeh koji je znaio da jedno drugom govore ljupke i aljive rei.
- ekao sam da se oprostim, Klarisa. Vraam se u Firencu.
Njene se obrve za trenutak skupie, ali se nameten osmeh ne promeni.
- ao mi je. Bilo je prijatno znati da ste ovde.
- Prijatno? Muka prijatna?
- Na neki nain. Kad se vraa?
- Ne znam. Moda nikad.
- Svi se vraaju u Bolonju. Svi putevi tuda vode.
- Onda u se vratiti.
13
Porodica se iskreno obradovala to se vratio kui, ljubila ga u oba obraza i
klicala zbog njegove ekinjaste brade. Lodoviko je bio srean sa dvadeset i pet
dukata koje mu je doneo Mikelanelo. inilo se da je Buonaroto porastao za celu
stopu, Zigizmondo, koji vie nije bio dete, postao je egrt u vinarskom cehu, a
ovansimone je sasvim otiao od kue i kraljevski je iveo u jednom stanu preko
puta Arna kao jedan od voa Savonaroline vojske mladia.
- On vie ne dolazi kudi - uzdahnu Lodoviko. - Mi mu postavljamo suvie
neprijatnih pitanja.
Granai je radio nasmrt ozbiljan od jutra do mraka kod Girlandaja napreui se
da odri bottegu. Kad je Mikelanelo posetio radionicu, primetio je da kartone za
nove freske za kapelu San Zanobija crtaju David i Benedeto Girlandajo, Mainardi,
Buardini, Tedesko. Izgledali su dobro uraeni.
- Da - potvrdi David - ali mi uvek nailazimo na istu kritiku. Otkako je umro
Domeniko, radionica propada.
- Radim dvaput vie nego ranije - uzdahnu Mainardi - ali nijedan od nas nema
Domenikov genij. Osim njegovog sina Ridolfa, ali njemu je tek dvanaest godina.
Proi e deset godina pre no to bude mogao da zauzme oevo mesto.
Kad su se vraali kui, Granai ga obavesti: - Porodica Popolano eli da isklee
neto za njih.
- Popolano? Ja ne poznajem nikakve Popolane.
- Da, poznaje. - U Granaijevom inae blagom glasu oseti se otrina. - To su
roaci Mediija, Lorenco i ovani. Promenili su ime da bi se sloili s Narodnom
partijom, i sada pomau u vladanju Firencom. Zamolili su me da te dovedem kad se
vrati.
Braa Lorenco i ovani Popolano primili su ga u salonu prepunom dragocenih
radova iz Lorencove palate. Mikelanelo je preleteo oima od Botielija do Gocolija
i do Donatela, zapanjen.
- Nismo ukrali te stvari - ree tiho ovani. - Grad ih je prodavao na javnoj
licitaciji. Kupili smo ih.
Mikelanelo sede, nepozvan. Granai stade u odbranu roaka.
- Na taj nain su slike i skulpture spaene. Neki najbolji komadi prodani su van
Firence.

Mikelanelo ustade. - Bio sam iznenaen... tolike su me uspomene zaokupile.


ovani Popolano narui slatko vino i kolae. Tada Lorenco ree da ih jo uvek
zanima jedan mladi sveti Jovan. Ako eli da se preseli u palatu da bi mu bilo
prijatnije, dobro je doao.
Te veeri kad su gradska zvona zvonila dovoljno glasno da ga podsete na
toskansku poslovicu Zvona zvone da skupe druge, ali nikad da sama idu u crkvu",
on poe kroz uske ulice grada do palate Ridolfi. Bio se obrijao i podiao kod
Torianijevog brijaa na Slamnatoj pijaci, okupao se i obukao najbolju plavu
vunenu koulju i arape za tu posetu.
Ridolfi su bili lanovi Bigija ili Sive Partije, kojoj je savet oprostio to su u njoj
bili sledbenici Mediija, a sada su bili prividni lanovi Frateschija ili republikanaca.
Kontesina ga je primila u salonu, jo uvek u pratnji svoje dadilje. Bila je trudna.
- Mikelanelo.
- Kontesina. Come va?
- Rekao si da u roditi mnogo sinova.
On se zagleda u njene blede obraze, zaarene oi, i nagore povijen nos njenog
oca. I seti se Klarise, oseti kako ona stoji u ovoj sobi pored Kontesine. Svaka ljubav
je 'na neki nain'."
- Doao sam vam rei da su mi vai roaci ponudili da radim za njih. Nisam
mogao da se pridruim Pjerovoj vojsci, ali ne elim imati druga neverstva na svojoj
savesti.
- ula sam da se interesuju. Dokazao si svoju vernost, Mikelanelo, kad su oni
prvi uinili svoju ponudu. Ne treba da nastavlja s demonstracijama. Ako eli da
prihvati, prihvati.
- Prihvatiu.
- to se tie Pjera... moja sestra i ja ivimo pod zatitom porodica naih mueva.
Ako Pjero ikad napadne s jakom vojskom i ako grad bude u pravoj opasnosti, ko zna
ta e se s nama dogoditi?
Glavna promena bila se odigrala u samom gradu. Dok je hodao poznatim
ulicama, oseao je neprijateljstvo i podozrenje. Firentinci koji su iveli u miru jedan
s drugim od kako je Kozimo de Medii naredio da se njihove odbrambene kule
skrate do visine krovova, sad su bili podeljeni na tri neprijateljske raspoloene
stranke koje su proklinjale jedna drugu. Nauio je da ih raspoznaje po njihovim
znakovima. Arrabbiati ili razbesneli" bili su ljudi bogati i iskusni koji su sada
mrzeli i Savonarolu i Pjera, nazivajui fratrove sledbenike licemerima i
bogomoljcima. Zatim je razlikovao bele" ili Frateschije, u koje su spadali i Popolani,
koji Savonarolu nisu voleli nita vie od razbesnelih", ali su morali da ga
potpomau jer je on bio na strani narodne vlade. Najzad, bila je tu grupa Pjera de
Mediija, sivi", koji su spletkarili da se Pjero vrati.
Kad je sreo Granaija na Pjaci dela Sinjorija, Mikelanelo se zaprepasti ugledavi
Donatelovu bronzanu Juditu, koja je bila ukradena iz dvorita Mediija, postavljenu
ispred Sinjorije, dok je David bio smeten u dvorite Sinjorije.
- ta radi ovde Judita? - upita on.
- Ona je sada vladajua boginja Firence.
- Grad ju je ukrao. I Davida?
- Teke rei, prijatelju. Konfiskovao.
- ta pie tu na plaketi?

- Da su graani postavili taj kip na ovo mesto kao opomenu svakome ko bi imao
nameru da vlada kao tiranin nad Firencom. Judita s maem u ruci, to smo mi, hrabri
graani Firence, a Holoferno spreman da mu odseku glavu predstavlja partiju kojoj
se ne pripada.
- To znai da e se mnoge glave kotrljati pjacom? Jesmo li mi u ratu meu
sobom?
Granai ne odgovori, ali prior Bikjelini je odgovorio:
- Bojim se da je tako.
Mikelanelo je sedeo u njegovoj radnoj sobi okruen rukopisima uvezanim u
kou, za pisaim stolom pretrpanim izvetajima i stranicama jednog eseja koji je
prior upravo pisao. Prior zavue ruke u crne rukave avgustinske mantije da ih
zagreje.
- Postigli smo neke reforme u porezu i moralu. Imamo demokratskiju vladu u
kojoj vie ljudi moe uestvovati. Ali vlada je paralizovana ako fra Savonarola ne
odobri njene odluke.
Osim posveene grupe u Girlandajovoj radionici, umetnost i umetnici bili su
iezli iz Firence. Roseli se bio razboleo, i njegova radionica nije radila. Dva lana
porodice Dela Robija, koji su nasledili Lukin vajarski postupak, postali su svetenici.
Botieli je slikao samo one predmete koje je njegov duh mogao uobliiti iz
Savonarolinih propovedi. Lorenco di Kredi, koji je uio kod Verokija, ograniio se
na restauriranje Fra Anelika i Uela, i otiao je u samostan.
- Mislio sam na tebe - spomenu prior - kad je fratar objavio propoved za
umetnike... Imam neke beleke koje sam tano nabacio, uveravam te: U emu se
sastoji lepota? U boji? Ne! U obliku? Ne! Bog sam je lepota. Mladi umetnici idu i
priaju o nekoj eni ili mukarcu: Evo jedne Magdalene, evo Device, eno tamo je
sveti Jovan, i onda slikaju njihova lica po crkvama, profanirajui boanske stvari. Vi
umetnici radite loe, vi ispunjavate crkve nitavnim stvarima..."
- Sve sam to uo od svog brata. Ali ako e Savonarola prevladati...
- On prevladava.
- ...onda moda nije trebalo da se vratim. Kakvo mesto ima ovde za mene?
- Gde bi ti iao, sine moj?
Mikelanelo uuta. Zaista, gde?
Na Novu godinu 1496. velika grupa mukaraca skupljala se kod manastira na
Pjaci San Marko nosei zapaljene baklje i ponavljala:
- Zapalite kuu! Zapalite San Marko! Zapalite tog prljavog fratra!
Mikelanelo je mirno stajao u senci palate Popolano. Monasi San Marka izaoe
u mantijama i kapuljaama, stadoe rame uz rame u red ispred crkve i manastira
drei se pod ruku u vrstom bojnom redu. Gomila nastavi da izvikuje kletve na
Savonarolu, ali su monasi vrsto drali poloaj: i posle kratkog vremena ljudi s
bakljama poee se povlaiti s pjace, a njihovi plamenovi izgubie se u pet-est ulica
koje su vodile na trg.
Oslonivi se na hladan kameni zid, Mikelanelo oseti da ga prolazi jeza. Pred
oima mu iskrsnu Donatelova Judita, kako stoji s podignutim maem, spremna da
see... iju glavu? Savonarolinu? Priora Bikjelinija? Pjerovu? Firencinu?
Ili njegovu?

14
Otiao je da poseti Bepa u radionici Duoma i saznao da bi u susednoj radionici
mogao kupiti uz pristojnu cenu jedan mali, vrlo dobar komad kamena. Ostatak
novca koji je dobio kao kaparu za svetog Jovana predao je Lodoviku.
Nije se mogao odluiti da stanuje u palati Popolano, kako je glasilo njeno
prepravljeno ime, ali je smestio radionicu u vrtu. Roaci su postupali s njim kao s
prijateljem, esto ga pozivali unutra, onako u radnom odelu i ostalom, da vidi neko
novo umetniko delo ili ilustrovani rukopis. Kod kue ih je sada bilo svega troje u
deakoj sobi, ali poto je Buonaroto dobrovoljno pristao da spava sa
Zigizmondom, Mikelanelo je mogao i dalje iveti u raskoi na koju je bio navikao:
da ima krevet samo za sebe. Vreme je bilo hladno, i on nije nita ni jeo ni pio do
podne, tako da je odlazio kud s prilinim apetitom, to je Lukreciju radovalo. ak je
izgledalo da je i Lodoviko zadovoljan njime.
Vrt Popolanovih bio je paradan, okruen visokim zatitnim zidom i s tremom
zatvorenim sa tri strane, pod kojim je radio zbog vruine. No nalazio je u tome malo
radosti i nimalo stvaralakog podsticaja. Neprestano se pitao: Zato?"
Tema je bila simpatina: mladi sveti Jovan, koji se sprema u pustinju da
propoveda u divljini, imae haljinu od dlake kamilje i pojas koni oko sebe, a hrana
njegova bejae skakavci i med divlji." Firenca je imala nekoliko svetih Jovana:
Svetog Jovana Andrea Pizana, Svetog Jovana Krstitelja na vratima Krstionice,
Gibertijevu bronzanu statuu u Orsanmikele, Donatelovu mermernu statuu na
Kampanilu, Girlandajovu fresku u crkvi Santa Marija Novela, Verokijevo Krtenje
Hristovo naslikano za San Salvi uz pomo Leonarda da Vinija.
Dok je itao Bibliju, Mikelanelo zakljui da je sveti Jovan morao imati oko
petnaest godina kad je poao u pustinju, Palestinu, da propoveda Samarianima.
Mnogi su ga prikazivali kao deaka, mrava stasa, detinjeg lica. Ali to nije bilo
potrebno. S petnaest godina mnogi italijanski mladii ve su mukarci. Zato sveti
Jovan ne bi mogao da bude snano, zdravo, krepko stvorenje, sposobno da izdri
tekoe kojima je nameravao da se izloi?
Onakav lik kakve je s oduevljenjem klesao.
Da li je ta zabrinjavajua zbrka u gradu isuila njegovo oduevljenje i naterala ga
da se brine za svoje mesto u roenom domu? U priama koje su kruile bile su
sadrane sve mogue fantastine glasine i bojazni: Savonarola hoe da potpuno
vlada gradom. Firenca, poto je odbila da se pridrui Savezu italijanskih gradskih
drava, plaila se da e taj savez dovesti Pjera ponovo na vlast i bila je opet u
opasnosti da e biti pobeena. Venecija, vojvoda od Sforce u Milanu, papa Bordija
u Rimu, poto su zakljuili da je Pjero pogodan saveznik protiv Savonarole,
pomogle su ovome da skupi deset hiljada dukata da unajmi vojsku.
Ali umetnosti se i ranije pretilo. Umetnici su radili u uznemirenom svetu. I hoe
li ikad postojati neki drugaiji svet?
Ili je tekoa da prie svetom Jovanu leala u starom uznemirujuem pitanju o
nedokuivosti uloge svetog Jovana? Zato bi Bog slao nekoga da pripremi svet za
Isusa? Kad je ve Isus bio isto kao i Bog u stanju da prekorai zakone prirode i da
ini uda kojima e uveriti nevernike, zato bi trebalo da mu se put unapred utre?

Mikelanelov duh bio je istraivaki. On je morao znati razloge koji se kriju iza
stvari, filozofska naela koja objanjavaju razloge. Proitao je priu o Jovanu u
Jevanelju po Mateji:
U ono pak doba doe Jovan Krstitelj, i uae u pustinji Judejskoj. I govorae:
pokajte se, jer se priblii carstvo nebesko. Jer je to onaj za koga je govorio prorok
Isaija, gde kae: glas onoga to vie u pustinji: pripravite put Gospodu, i poravnajte
staze njegove."
Ali mladi koji je otiao da propoveda nije bio onaj stariji ovek koji je kasnije
krstio Isusa. Kako je on onda izgledao? Kakav je njegov znaaj za hrianstvo? Da li
je pria o njemu bila neminovna,ili je to bilo samo ispunjenje proroanstva iz Starog
zaveta, jer su prvi hriani verovali da e njihova vera imati to vie izgleda da
preivi to se vie bude zasnivala na Starom zavetu.
No Mikelanelo nije bio ueni teolog, bio je dobar zanatlija. Proveo je sedmice
crtajui po gradu svakog mladia koga je mogao da zadri za nekoliko trenutaka.
Iako nije nameravao da stvori nekog krupnog i tekog Jovana, nije hteo ni da ima
veze sa lomnim, otmenim svetim Jovanom koji je krasio Firencu. I tako je crtao, i
zatim klesao u bloku, gipkost udova petnaestogodinjaka koji je bio pokriven samo
komadom tkanine oko bokova. Nije hteo da klee oreol za mladia, ili da mu stavi u
ruku tradicionalni visoki krst, kao to je uinio Donatelo, jer nije smatrao da je
mladi Jovan nosio krst toliko mnogo godina pre no to se krst pojavio u ivotu
Hrista. I na kraju je to ispao ivi portret mladia, ali i kad je zavrio poliranje svog
dela, jo uvek nije znao ta je njime hteo da kae.
Roaci Mediija nisu zahtevali toliko znaenje. Bili su veoma zadovoljni, i stavili
su kip u jednu niu u jednom udaljenom zidu u vrtu, gde se video sa stranjih
prozora palate. Platili su mu odgovarajuu vrednost florinima i rekli mu da moe
slobodno i dalje koristiti vrt kao radionicu.
Ali ni rei o jo jednoj porudbini.
- Ne mogu ih ni kriviti - primeti Mikelanelo tuno Granaiju. - To nije nikakvo
naroito delo!
Obuze ga oajanje. - Ja sam nauio da kleem slobodne figure, ali kad sam
isklesao neku naroitu slobodnu figuru? ini mi se da sada, kad se blii moj
dvadeset prvi roendan, znam manje nego kad mi je bilo sedamnaest. Kako je to
mogue?
-I nije mogue.
- Bertoldo mi je rekao: Stvori zamana dela." Za ove etiri godine isklesao sam
est dela: Herkuia, Raspelo u drvetu, Anela, Svetog Petronija i Svetog Prokula u
Bolonji i sada Svetog Jovana. Ali samo Sveti Prokul ima u sebi neeg originalnog.
Na svoj roendan nezadovoljan stupi u radionicu u vrtu Popolano i ugleda
komad belog mermera gde stoji na njegovoj tezgi. Na njemu, nakraban
Granaijevim rukopisom, stajao je pozdrav:
Pokuaj ponovo!"
Pokuao je, odmah, bez crtea ili rada u glini ili vosku, da isklee dete, koje je ve
gotovo uobliio u duhu dok je uporno radio na Svetom Jovanu: snano, krepko,
pagansko, isklesano u rimskoj tradiciji. Nije uopte zamiljao da stvara neko
ozbiljno delo, to je zaista bila samo veba, neto ime se zabavljao, i protivotrov
pometnji i nervozi oko Svetog Jovana. I tako je mermer tekao slobodno, i iz bloka se

pojavi divno estogodinje dete koje spava s rukom pod glavom i s nogama
slobodno rairenim i opruenim.
Trebalo mu je svega dve sedmice da isklee i izglaa ovo delo, niti se trudio da
postigne savrenstvo niti da ga proda. Sve je to bila ala, koja je trebalo da ga
razveseli, a sada, poto je bilo gotovo, nameravao je da ga vrati Granaiju s
pisamcetom koje bi glasilo:
Samo malo pohaban."
Lorenco Popolano ga je naveo da promeni miljenje. Kad je ugledao zavrenu
statuu, lice mu se zarumenelo od zadovoljstva.
- Kad biste s njim postupili tako da izgleda kao da je bio zakopan u zemlji, poslao
bih ga u Rim i tamo bi proao kao antiki Kupidon. Da li biste znali kako to da
uradite?
- Mislim da bih. Jednom sam jednu celu svesku crtea udesio da je izgledala vrlo
stara.
- Prodaete ga po mnogo vioj ceni. Imam tamo jednog vetog trgovca,
Baldasara del Milaneze. On e ga prodati.
Mikelanelo je video dosta grkih i rimskih statua da bi znao kako njegov
mermer treba da izgleda. Najpre je radio na komadima koji su ostali iza Deteta, i
prstima je utrljavao u njihove kristale blato iz vrta, zatim ih je lagano trljao
peanim papirom pre no to je naneo drugi sloj, maui vanjske ivice debelim
slojem zemlje i re, i sluei se tvrdom etkom da pokrije mesta gde je promenjena
boja.
Kad je bio zadovoljan, smatrajui da je izabrao dobar postupak, poe da radi na
Detetu, paljivo, zabavljen idejom da e izvriti prevaru isto kao to se zabavljao
dok je klesao.
Lorencu se svideo rezultat.
- Uverljivo je. Baldasare e vam dati dobru cenu. aljem u Rim neke poiljke za
nekoliko dana i ubaciu meu njih vau malu statuu.
Lorenco je dobro procenio,Dete je bilo prodato prvoj muteriji kojoj ga je
Baldasare ponudio: kardinalu Rijariju di San oriju, sinu neaka pape Siksta IV.
Lorenco istrese kesu zlatnih florina u Mikelanelove ruke, trideset na broju.
Mikelanelo je smatrao da e jedan antiki Kupidon u Rimu doneti barem sto
florina. Ali i ovako, bilo je to dvaput vie no to bi mu doneo u Firenci, ako bi ga
zaista neko i hteo, dok Savonarolina Vojska mladia silom izbacuje takve paganske
likove iz privatnih domova.
Ba pred post Mikelanelo ugleda svog brata ovansimona kako hita niz Via
Largo na elu jedne grupe mladia obuenih u belo,ruku punih ogledala, svilenih i
atlasnih haljina, uljanih slika, kipova, kutija s draguljima. Mikelanelo zgrabi svog
brata i umalo mu ne obori tovar pljake.
- ovansimone, kod kue sam etiri meseca, a jo te nisam ugledao.
ovansimone istre ruku i sa irokim osmehom uzviknu:
- Nemam sad vremena da razgovaram s tobom.Budi sigurno sutra predvee na
Pjaci dela Sinjorija.
Ni Mikelanelo niti iko drugi u Firenci nije mogao da propusti velianstven
prizor sledee veeri. U etiri glavna dela Firence, Vojska mladia u belim odorama
ila je u vojnim formacijama i praena bubnjevima, sviraima i nosiocima ezla s
maslinovim granicama u rukama i pevala:- Neka ivi Hrist, Kralj Firence! Neka ivi

Marija, Kraljica! - Marirali su preko Pjace dela Sinjorija. Tu je, pred zvonikom, bilo
podignuto ogromno drvo. Oko njega bile su podignute skele u obliku piramide.
Graani Firence i oblinjih sela pristizali su na trg. Prostor za spaljivanje bio je
odeljen fratrima San Marka koji su stajali drei se za ruke, a pred njima je stajao
Savonarola u poloaju zapovednika.
Mladii su sagradili lomau. Dole su bacali zaveljaje lane kose, posude s
rumenilom, mirise, ogledala, komade svile iz Francuske, kutije bisera, naunica,
narukvica, lepa dugmad. Zatim su doli svi pribori za kockanje. Za trenutak
zapljutale su u vazduhu karte za igru, kocke i kockaste ploe sa ahovskim
flgurama.
U sledeem sloju piramide bile su naslagane knjige, rukopisi u koi, stotine
crtea, uljanih slika, sve stare skulpture kojih su mladii mogli da se domognu.
Nabacane na najvioj naslazi bile su viole, lutnje i bubnjevi, iji su lepi oblici i sjajno
drvo pretvarali ludaku gomilu u prizor bahanalija, zatim su dole maske, sveani
kostimi, rezbarije u slonovai i istonjaki umetniki radovi, prstenje, broevi,
lanii sijali su dok su padali. Mikelanelo prepozna Botielija dok je trao do
lomae i bacao na nju crtee Simonete. Fra Bartolomeo je sledio sa svojim
studijama, fratri iz porodice Dela Robija, s pomahnitalim kretnjama, dodali su na
gomilu svoje skulpture od bojene terakote. Bilo je teko rei na osnovu
naizmeninih eksplozija svetine da li ova pozdravlja rtve sa strahom ili zanosom.
Na balkonu zvonika stajali su lanovi Sinjorije i posmatrali prizor. Vojska
mladia ila je od kue do kue i traila sva umetnika dela koja ne odgovaraju
veri", sve ukrase, nakit i dekoracije koji nisu bili dozvoljeni zakonom kojim se
ograniava rasko. Ako kontribucija po nihovom miljenju nije bila dovoljna, oni su
upadali u kuu pored vlasnika i pljakali je. Sinjorija nije nita inila da zatiti grad
od tih anela u belom".
Savonarola podie ruke traei tiinu. Red monaha na strai pusti se i podie
ruke k nebu. Pojavi se jedan monah s upaljenom bakljom i preda je Savonaroli.
Savonarola visoko podie baklju dok je gledao po trgu. Zatim proe oko lomae,
dodirujui je bakljom na nekoliko mesta, redom, dok se cela skela nije pretvorila u
ogromnu plamenu buktinju.
Vojska mladia stupala je oko zapaljene lomae i pevala: Neka ivi Hrist! Neka
ivi Devica!" - Glasni povici u odgovor podigoe se iz mase: Neka ivi Hrist! Neka
ivi Devica!"
Mikelanelove oi napunie se suzama. On ih obrisa kao to bi ih obrisalo dete,
najpre dlanom leve ruke, zatim desne. Ali one su i dalje navirale, dok se plamen
dizao sve vie i vie i dok je neobuzdana pesma i vika dostizala vrhunac, pa se onda
skotrljae niz obraze, i on oseti njihov slan ukus na usnama.
Od sveg srca je eleo da ode to dalje od Duoma, da ga ne vidi.
15
U junu jedan sluga doe Mikelanelovoj kui s porukom od ovanija Popolana
koji je pitao Mikelanela da li bi hteo doi u palatu da se upozna s jednim rimskim

plemiem koji se interesuje za skulpturu. Leo Baljoni, Popolanov gost, bio je ovek
tridesetih godina, plav, uljudan. On poe s Mikelanelom u radionicu.
- Moj domain mi kae da ste vi odlian vajar. Mogu li videti neki va rad?
- Ovde nemam nita, samo Svetog Jovana u vrtu.
- A crtee? Ja se posebno interesujem za crtee.
- Onda ste vi retkost meu poznavaocima, gospodine. Bie mi drago da vam
pokaem svoju mapu.
Leo Baljoni je pregledao stotine crtea.
- Hoete li biti tako ljubazni da mi nacrtate jedan obian crte? Deiju ruku, na
primer.
Mikelanelo nacrta brzo itav niz po seanju na decu, u raznim poloajima.
Posle kratkog vremena Baljoni ree:
- Vie nema sumnje. Vi ste taj.
-Taj?
- Da. Koji je klesao Kupidona.
-Ah!
- Oprostite mi to sam preutao, ali mene je u Firencu poslao moj poslodavac,
kardinal Rijario di San ordo, da vidim hou li nai vajara koji je napravio
Kupidona.
- To sam ja. Baldasare mi je poslao trideset florina za taj komad!
- Trideset! A kardinal je platio dve stotine...
- Dve stotine! Pa... taj... taj lopov...
- To je ba i kardinal rekao - izjavi Leo Baljoni sevnuvi zlobno oima. Posumnjao je da je to prevara. Zato ne poete sa mnom u Rim? Moete se
obraunati sa Baldasarom. Verujem da e kardinalu biti milo da vam ponudi
gostoprimstvo. Rekao je da svako ko zna napraviti tako odlinu kopiju moe
napraviti i mnogo bolja autentina vajarska dela.
Mikelanelo je odmahivao glavom zbunjen nizom tih dogaaja, ali u njegovoj
odluci nije bilo kolebanja.
- Samo nekoliko komada odee od kue, gospodine, i biu spreman za putovanje.

KNJIGA PETA
GRAD
1
Stajao je na uzviici tano na severu od grada. Rim je leao dole na svom
breuljkastom tlu, uniten, kao opustoen od Vandala. Leo Baljoni pokaza mu
obrise Lavljeg zida i tvrave Sant' Anelo.
Ponovo uzjahae na konje i spustie se do Porta del Popolo, proavi pokraj
nadgrobnog spomenika Neronovoj majci, da bi uli na mali trg. Na trgu je zaudaralo

nagomilano smee. Iznad njih s leve strane bilo je brdo Pino obraslo u vinograde.
Ulice kojima su ili bile su uske putanje poploane lomljenim oblucima. Buka kola
koja su ila po kamenju bila je tako zagluujua da je Mikelanelo jedva uo
Baljonija kako mu pokazuje grob rimskog cara Avgusta, sada livadu za pau krava,
Kampo Maro, Ravnicu kraj Tibra, gde su sada stanovali najsiromanije zanatlije,
ije su radnje bile zbijene izmeu starih palata koje su izgledale kao da e se svakog
trenutka sruiti.
Vie od polovine zgrada pored kojih su prolazili bile su opljakane. Koze su
lutale izmeu poruenog kamenja. Baljoni je objanjavao kako se prolog decembra
Tibar
izlio i kako su ljudi morali da pobegnu na tri dana u okolne bregove i da se vrate
u vlaan poruen grad u kome je harala kuga i gde su po sto pedeset leina
pokopavali svakog jutra na ostrvcetu u reci.
Mikelanelu postade muno: matini grad hrianstva bio je ogromna gomila
ruevina i smea. Crknute ivotinje leale su ispod nogu njihovih konja. Rulja
kradljivaca ruila je zidove zgrada da upotrebi kamen negde drugde, palei
mermerne ploe i stubove zbog krea koji su sadrali. Mikelanelo povede konja
oko jednog starog kipa koji je izvirivao iz ulinog blata,proe pored niza naputenih
kua iz ijeg su maltera koji se mrvio rasle morske biljke i loza. Obiavi jedan grki
hram, ugleda svinje zatvorene u oboru izmeu stubova. Iz jednog podzemnog svoda
sagraenog od kvadrata s polomljenim stubovima koji je napola izvirivao iz starog
foruma irio se uasan smrad, koji se dizao iz stotina godina gomilanog izmeta svih
onih pokoljenja iji su potomci jo i sad uali nad njegovom prazninom i obavljali
nudu u njegovu dubinu.
Njegov domain vodio ga je kroz itav niz mranih, vijugavih ulica, gde su se dva
konja jedva mogla mimoii, pored Pompejevog pozorita, u ijim su razvaljenim
svodovima ivele stotine porodica, i naposletku ga dovede u Kampo dei Fijori, gde
Mikelanelo ugleda prvi jasni znak ivota: bio je to trg gde se prodavalo povre,
cvee, sir, riba i meso, prepun redova i redova arenih istih tezgi, rimskih kuvara i
domaica koje su kupovale za ruak. Prvi put otkako su se spustili u Rim, poe mu
za rukom da pogleda svog domadna i da mu se osmehne.
- Uplaen? - upita ga Leo Baljoni. - Ili zgaen?
- I jedno i drugo. Nekoliko puta umalo nisam obo konja i pobegao u Firencu.
- Rim je jadan. Trebalo bi da vidite hodoasnike koji dolaze iz cele Evrope. Njih
pljakaju, tuku, gaze ih kneevske povorke, prebija ih olo po gostionicama, a onda
im oduzimaju i poslednji gro u crkvama. Braolini je pisao pre nekih ezdeset
godina: Javne i privatne zgrade lee niice, gole i polomljene kao udovi nekog
gorostasa." Papa Siksto IV uinio je zaista pravi napor da proiri ulice i da izvri
popravke na nekim zgradama, ali pod Bordijama grad je pao u jo gore stanje od
onoga koje je Braolini opisao. Evo moje kue.
Na jednom uglu stajala je lepo projektovana kua na tri sprata okrenuta prema
pijaci. Unutra, sobe su bile male i slabo nametene stolovima i stolicama od
orahovine, ali bogato prekrivene tepisima, tapiserijama i dragocenom tkaninom na
zidovima i ukraene obojenim drvenim zidnim ormanima, zlatnim ogledalima i
ornamentima u crvenoj koi.
Mikelanelovu vreu od platna za jedra odneli su na trei sprat. Dobio je jednu
sobu na uglu koja je gledala na pijacu i na jednu zaprepaujue ogromnu, novu

kamenu palatu, za koju mu je njegov domain rekao da je upravo zavrava kardinal


Rijario, koji je kupio njegovo Dete.
Ruali su odlino u trpezariji koja je bila zatiena od uline galame. Kasnije
popodne proetali su do kardinalove stare vile, preko Pjace Navona, gde se nekada
nalazio dugaki Domicijanov stadion. Mikelanela je tu oarao poluiskopan
mermerni torzo, sjajno izraen, koji je stajao ispred kue jednog od Orsinija, roaka
Pjerove ene Alfonsine, za koga je Leo mislio da predstavlja Menelaja koji nosi
Patrokla.
Nastavili su put prema Pjaci Fjameti, koja je bila nazvana po ljubavnici ezara
Bordije, papinog sina, a zatim do palate Rijario, koja je gledala na Via Sikstinu i
najistiju gradsku gostionicu, Hostarija del' Orso - gostionicu Kod medveda. Baljoni
je popunio sliku o Rafaelu Rijariju di San ordu, sinu neaka pape Siksta IV koji je
postao kardinal kao osamnaestogodinji student univerziteta u Pizi. Mladi kardinal
je bio u poseti palati Medii u Firenci i molio se ispred oltara Duoma kad su ubice
ubili ulijana de Mediija i ranili Lorenca. Mada su se Lorenco i Firentinci uverili da
su papa Siksto i njegovi neaci bili u preutnoj zaveri s Pacijima da se ubiju obojica
Mediija, Lorenco je oslobodio kardinala optube da je znao za zaveru.
Kardinal Rijario primi Mikelanela usred gomile kutija i upola spakovanih
kovega koji su bili spremni za selidbu. On proita preporueno pismo Lorenca
Popolana i poele Mikelanelu dobrodolicu u Rimu.
- Va Bambino je dobro isklesan, Buonaroti, mada nije antika. Imam utisak da
biste nam vi mogli isklesati neto sasvim lepo.
- Hvala vam, ekselencijo.
- eleo bih da izaete danas posle podne i da pogledate nae najbolje mermerne
kipove. Ponite od Domicijanovog luka na Korsu, zatim poite do Trajanovog stuba,
posle toga pogledajte zbirku bronze na Kapitolu, koju je moj ded-ujak, Siksto IV
osnovao..."
Dok je zavrio priu, kardinal je spomenuo nekih dvadesetak vajarskih dela u
desetak razliitih zbirki i delova grada. Leo Baljoni ga najpre povede da vidi renog
boga Marforija, gorostasni kip koji je leao na ulici izmeu Rimskog Avgustovog
foruma, a pretpostavljalo se da je stajao u Marsovom hramu. Odatle pooe do
Trajanovog stuba, gde Mikelanelo uzviknu ugledavi skulpturu Lav prodire
konja. Popee se uz valoviti Kvirinal, gde se Mikelanelo zaprepasti ugledavi
osamdeset stopa visoki mermerni kip Krotitelja konja i bogove Nila i Tibra. Nil je
poivao na ruci jedne sfinge, a Tibar se oslanjao na tigra. Leo je smatrao da oba
potiu iz Konstantinovih kupatila. Pored njih bila je jedna gola boginja, takve lepote
da je oveku zastajao dah. - Verovatno Venera - rekao je Leo.
Nastavie prema vrtu kardinala Rovere u San Pjetro in Vinkoli, dok je Leo
objanjavao da je taj neak Siksta IV bio osniva prve javne itaonice i muzeja
bronze u Rimu, da je sakupio najbolju zbirku antikih mermera u Italiji i da je
podsticao Sikstov projekat o zidnim freskama u Sikstinskoj kapeli.
Mikelanelo ostade bez daha kad je uao kroz mala gvozdena vrata vrta
kardinala Rovere, jer je tu stajao jedan Apolon, od koga je bio ostao torzo, ali je to
bio najzaprepaujui primerak prikaza ljudskog bia koji je on u ivotu video. Kao
onda kad je doao u prvu posetu Bertoldu u palati Medii, hodao je napola
oamuen kroz umu skulptura, od Venere do Anteja, od Anteja do Merkura. Duh
mu je bio tako obuzet onim to je video da je jedva uo Leov glas, koji mu je govorio

koja su dela ukradena iz Grke a koja je car Hadrijan kupio i poslao u Rim brodom.
Ako je Firenca bila najbogatiji centar na svetu za stvaranje umetnosti, ovaj jadni,
prljavi, propali grad sigurno je krio u sebi najvee zbirke antike umetnosti. I tu je
bio dokaz onoga to je pokuavao da kae svojim drugovima, Girlandajovim
uenicima, na stepenicama Duoma: tu su bila dela isto tako iva i lepa kao onog
dana kad su bila isklesana, pre dve hiljade godina.
- Sada idemo da vidimo bronzani kip Marka Aurelija pred Lateranom nastavi
Leo. - Onda moda...
- Molim vas, ne vie. Sav drhtim. Moram se zatvoriti u sobu da svarim ono to
sam ve video.
Te veeri nije mogao veerati. Sutradan izjutra, u nedelju, Leo ga odvede na
misu u crkvicu San Lorenco in Damazo, pokraj nove palate kardinala Rijarija, s
kojom je bila povezana otvorom u jednom zidu. Mikelanelo je bio zaprepaen kad
se naao okruen stotinama mermernih i granitnih stubova, od kojih ni dva nisu
bila jednaka, koje su isklesali struni klesari. Svaki je imao drugaije isklesan
kapitel, eklektiki pozajmljen iz celog Rima", objasni Leo, ali uglavnom s proelja
trema Pompejevog pozorita"...
Kardinal je eleo da Mikelanelo doe u novu palatu. Ogromna kamena zgrada,
dvaput vea od palate Medii, bila je sva dovrena osim centralnog dvorita.
Mikelanelo se pope uz iroke stepenice, proe kroz dvoranu za prijem s bogatim
zavesama i ogledalima uokvirenim u jaspis, kroz salon s istonjakim ilimima i
izrezbarenim stolicama od orahovine, kroz muziku sobu s lepim embalom, dok
nisu stigli do kardinala, koji je, s crvenim eirom i u kardinalskom ruhu, sedeo u
svojoj sobi punoj antikih kipova, dok je desetak komada lealo po sobi u
otvorenim sanducima punim piljevine.
- Kai mi, Buonaroti, ta misli o ovim mermernim statuama koje si video ovde?
Moe li i ti napraviti neto isto tako lepo?
- Moda neu isklesati nito tako lepo. Ali videemo ta mogu da napravim.
- Svia mi se odgovor, Buonaroti, to pokazuje skromnost.
Nije bio skroman. Jedino je hteo da kae da e se njegova dela razlikovati od
svega onoga to je video.
- Bolje bi bilo da odmah ponemo - nastavi Rijario. - Moja koija je napolju. Moe
nas odvesti do skladita kamena.
Dok ih je kardinalov sluga vozio preko Sikstinskog mosta i kroz vrata Setimjana
do skladita kamena u Trasteveru, Mikelanelo je posmatrao lice svog novog
zatitnika. Prialo se da je Rijario bio tako zaprepaen kad su Mediije napali
noevima da mu je lice postalo purpurno, tako je u stvari ostalo i do dana
dananjega. Imao je dug, kukast nos, koji je visio nad ustima s tankim usnama.
Kad su stigli u skladite kamena, kardinal Rijario poe da pokazuje znakove
nestrpljivosti. Mikelanelo je tumarao izmeu blokova pitajui se koliki komad
moe da izabere.Naposletku zastade ispred jednog stuba belog kararskog mermera,
visokog preko sedam stopa i etiri stope debelog. Oi mu zasjae od uzbuenja, i on
stade uveravati kardinala da se u njemu sigurno krije divna statua. Kardinal Rijario
brzo isplati trideset i sedam dukata iz kese o pojasu.
Sutradan ujutro Mikelanelo ustade s prvim svetlom, poe niz reku do mosta
Florentine i pree Tibar prema Trasteveru, gusto naseljenom kraju Rima, boravitu
lonara, branara, koara, obraivaa metala, ribara, izmara i vrtlara, glasnog i

nemirnog stanovnitva koje je poticalo od pravih Rimljana, izdvojenog izmeu


visokih zidova i Tibra, gde su njihovi prenaseljeni stanovi ostajali nepromenjeni
stotinama godina. Vijugao je kroz lavirint uskih ulica, posmatrao radnike kako
obrauju sirovine u mranim radionicama, jer je svetlu bio uskraen pristup
gornjim spratovima na uskim, zbijenim kuama, koji su bili iri od donjih i iznad
kojih su bili strmi krovovi koje su nadvisivali zvonici na trgu. Torbari su izvikivali
svoju robu, ene i deca su vikali, prodavci ribe, sira i mesa nudili su robu po sve
jeftinijoj ceni, a sav taj uasan mete i miris bili su tu zatvoreni da oveku napune
ui i oi i nos.
Proavi Via dela Lungara, Mikelanelo stie do skladita kamena koje je bilo
ispred samog vatikanskog zida i bolnice Santo Spirito. Niko se nije pomerao. Sluao
je kukurikanje petlova pre no to se vlasnik pojavio.
- ta radite ovde? - upita ga ovaj mrzovoljno i jo uvek napola spavajui. Rekli
smo da emo ga danas poslati. ta kaemo, to uinimo.
- Nisam se plaio da ga neete poslati.Samo sam hteo da pomognem da se
natovari...
- Hoete da mi kaete da mi ne znamo kako se tovari? - Sada je vlasnik bio
uvreen. - Mi razvozimo mermer po Rimu ve pet generacija, i nije nam potreban
jedan firentinski vajar da nas ui poslu.
- Moji su me poslali da uim u kamenolomu Majano. Umem dobro rukovati
gvozdenom polugom.
Vlasnik odgovori: - Klesar, a? To je drugo. Naa porodica vadi travertin. Ja se
zovem Gufati.
Mikelanelo se uveri da je na kolima rasprostrt dovoljan sloj piljevine i da je
komad dobro smeten pre no to su otvorena kola pola na put kroz ulice
ispresecane koloteinama u koje su kola zapadala. Iao je iza kola pridravajui kraj
stuba i molei se bogu da se rasklimana seljaka kola, u porodici ve pet generacija,
ne raspadnu u gomilu iverja i ne ostave mermerni blok na putu.
Kad su stigli u palatu, Gufati upita: - Gde da istovarimo?
Mikelanelo odjednom shvati da mu nisu rekli gde e raditi. On uzviknu: ekajte ovde! - potra preko dvorita pa uz iroko stepenite do odaje za prijem... i
nae se pred jednim od sekretara palate, koji s negodovanjem pogleda na tu gomilu
radnih odela koja je uletela u glavno predvorje najnovije palate Rima.
- Moram smesta videti kardinala. Hitno je.
- Hitno za kardinala ili za vas?
Zbog njegovog hladnog tona Mikelanelo malo ustuknu.
- Zbog mermernog bloka... koji smo jue kupili... stigao je, a ja nemam mesto
On zastade gledajui kako sekretar prevre kalendar za ubeleavanje sastanaka.
- Njegova ekselencija nema slobodnog vremena do sledee nedelje.
Mikelanelo je stjao otvorenih usta.
- Ali... mi ne moemo ekati.
- Ja u tu stvar raspraviti s Njegovom eminencijom. Ako biste hteli sutra...
Poto je sjurio koliko su ga noge nosile niz centralne stepenice, Mikelanelo
izae iz palate, otra do ugla, pree preko ulice i uleti u kuu Lea Baljonija. Leo se
ba iao, s pekirom preko ramena, da ne padne na njega odrezana kosa.Oi su mu
igrale dok je sluao Mikelanelovu bujicu rei. On ree brijau da prieka, skine
pekir i ustane s jedine stolice u kui koja je imala jastui.

- Hajdemo, nai emo mesto za vas.


Leo pronae jednu radionicu iza kupole San Lorenco in Damazo, u kojoj su
radnici koji su gradili palatu ostavljali alat preko noi. Mikelanelo skinu vrata sa
arki. Leo se vrati brijau. Gufati istovari mermer.
Mikelanelo je seo na zemljani pod ispred kamena, naslonivi bradu na kolena.
- Lep si ti komad mesa - ree on s ljubavlju, i poe da razmilja kakvu li e temu
izabrati crkveni velikodostojnik za figuru u prirodnoj veliini. Sigurno e to biti
neka verska tema. No kardinal je ipak voleo staru grku i rimsku skulpturu.
Tog popodneva kardinal posla po njega. Primio ga je u jednoj neukraenoj sobi
bez ikakvog nametaja. Na jednoj strani nalazio se mali oltar, i vrata kraj njega.
Rijario je imao na sebi jednostavnu crvenu mantiju i kapicu.
- Sada, poto se priprema da preduzme dugaak posao, bolje da se preseli u
ovu palatu. Gostinjska soba sinjora Baljonija ima dugaku listu divnih dama koje
ekaju da je podele s nekim.
- Pod kakvim uslovima u iveti u ovoj palati, ekselencijo?
- Recimo samo da je tvoja adresa palata kardinala Rijarija. A sada te moramo
napustiti.
Ni rei o tome ta kardinal eli da mu se isklee. Ili po kojoj ceni. I hoe li imati
redovnu platu za tu godinu dana rada. Palata e biti njegova adresa, drugo nita nije
znao.
Ali je saznao. Ovde nije trebalo da ivi kao sin, kao to je iveo u palati Medii,
niti kao bliski prijatelj kao u kui Aldovrandija u Bolonji. Sluga ga odvede u jednu
usku eliju na stranjoj strani prizemlja, jednu od otprilike dvadeset takvih soba,
gde je raspremio ono malo svojih stvari. Kad je poao da potrai svoj prvi obrok,
vide da su ga uputili u, da tako kaemo, treerazrednu" trpezariju, u kojoj su mu
drutvo bili kardinalovi pisari, knjigovoe, nabavljai i upravitelji kardinalovih
prostranih seoskih imanja, uma, brodova i crkvenih prebendi irom cele Italije.
Kardinal Rijario se izjasnio: Mikelanelo Buonaroti e iveti u palati kao jedan u
gomili vetih zanatlija. Nita vie, a ni manje.
2
Sutradan ujutro Mikelanelo se rano uputi da poseti Baldasarija, trgovca
umetnikim predmetima, koji je morao da vrati dve stotine dukata koje je kardinal
Rijario dao za Bambina. Baldasare je bio crnomanjast debeljko sa tri podbratka i
ogromnim stomakom koji je gurao ispred sebe dolazei odnekud iz dubine svog
otvorenog skladita skulptura odmah iza Cezarovog foruma. Mikelanelo je polako
iao kroz skladite, jer je trgovac imao mnogo antikih kipova postavljenih na
postoljima.
- Ja sam Mikelanelo Buonaroti, vajar iz Firence.
Baldasare odvratno mljacnu ustima.
- Traim da vratite Bambina. Vratiu vam trideset florina koje ste mi poslali.
- Nipoto! - uzviknu trgovac.
- Prevarili ste me. Vi ste imali pravo samo na proviziju.Prodali ste kip za dve
stotine dukata, a zadrali ste sto sedamdeset.

- Naprotiv. Vi i va prijatelj Popolano ste varalice. Poslali ste mi lanu antiku.


Mogao sam izgubiti kardinalovo pokroviteljstvo.
Mikelanelo izleti besan iz dvorita i takorei otra niz Via Santa. Pree preko
ulice i stade da gleda Trajanov stub dok mu se glava nije razbistrila.Zatim prasnu u
smeh.
- Baldasare ima pravo. Ja sam bio varalica. Ja sam krivotvorio Bambina.
Onda u kako je neko iza njega uskliknuo:
- Mikelanelo Buonaroti, da li ti uvek razgovara sam sa sobom?
On se okrene i prepozna svog vrnjaka koji je bio uenik u cehu menjaa i koji je
kratko vreme radio kod njegovog strica Franeska, u jednom ranijem razdoblju
materijalnog napretka. U Firenci su se mogli poznavati stotinu godina a da ne
postanu prijatelji, ali ovde padoe jedan drugom u zagrljaj.
- Baldui. ta ti radi u Rimu?
- Radim u banci Jakopa Galija. Glavni knjigovoa. Najgluplji Firentinac je
pametniji od najpametnijeg Rimljanina. Zato tako brzo napredujem. ta kae na to
da ruamo zajedno. Odveu te u jednu toskansku gostionicu u firentinskom kraju.
Ne mogu podneti rimsku hranu. ekaj samo dok proba tortellini i odrezak,
pomislie da si pred Duomom.
- Ima vremena do ruka. Hajde sa mnom u Sikstinsku kapelu, hou da vidim
firentinske freske.
Sikstinska kapela, sagraena izmeu 1473. i 1481. godine, bila je ogromna
graevina, s krovom na svod u obliku bureta, s visokim prozorima uz tavanicu i s
ograenom galerijom ispod njih. Pravougaona zgrada bila je obojena u plavo s
razbacanim zlatnim zvezdama. Na kraju se nalazio oltar, a mermerna pregrada, rad
Mina da Fjezole, delila je svetite od broda. Zgradu koja bi inae izgledala
nesrazmerna i liena ljupkosti spasavao je divni friz fresaka s obe strane kapele,
koje su se nizale sve do olatara.
Mikelanelo uzbueno prie Girlandajovim freskama, kojih se seao s kartona u
radionici: Uskrsnue, i Hrist poverava apostolski poziv Petru i Andriji. Njegovo
divljenje prema slikarskoj vetini Girlandaja ponovo je oivelo. Onda ode do
Roselijeve Poslednje veere, koja mu se nije inila tako nametljiva kao to je to
smatrao Girlandajo, zatim brzo uputi pogled na Botielijevog Mojsija pred
zapaljenim grmom, i na umbrijske majstore, Peruina, Pinturikja i Sinjorelija. Dok
je iao po kapeli, oseao je da je ispod tog neveto graenog nesrazmernog svoda
skupljena kombinacija najveih majstora koja se mogla nai u Italiji. Smatrao je da
Peruinova freska Hrist daje kljueve svetom Petru moe da se meri s najboljom
firentinskom tradicijom, a to je bio najvei kompliment koji je mogao uputiti
jednom umetniku. On spomenu Balduiju kako je to udno to je ta neuravnoteena
prazna kapela, najneprikladniji i najsuvoparniji primerak arhitekture koji je on u
ivotu video, mogla da podstakne najbogatije slikarske stvaralake napore.
Baldui se nije ni osvrtao na freske.
- Hajdemo u trattoriju. Ogladneo sam.
Dok su jeli, Mikelanelo sazna da je Toriani u Rimu.
- Ali nee imati prilike da ga vidi - ree Baldui. - On se dri s porodicom
Bordija, pa ga Firentinci ne primaju. On radi tukaturu za zvonik palate Bordija i
papino poprsje. Dobija porudbine za sve vajarske radove koje poeli. A pria i da
e pristupiti vojsci ezara Bordije, koja e osvojiti Italiju.

Te veeri Baldui ga je odveo u kuu Paola Ruelaja, roaka Ruelajevih iz


Firence, pa prema tome i njegovog daljnjeg roaka. Ruelaj je iveo u kraju Ponte,
poznatom kao Mala Firenca okruena zidovima". Ovde, usredsreeni oko kue
firentinskog konzuia i toskanskih banaka, Firentinci su iveli u Rimu, tesno
okupljeni, sa svojim vlastitim radnjama, koje su uvozile njihovu pastu, meso,
povre, voe i slatko iz Toskane. Kupili su zemljite na kojem su hteli da grade
firentinsku crkvu i nekoliko preostalih kua na Via Kanale,tako da se nijedan
Rimljanin nije mogao u njih useliti. Mrnja je bila uzajamna. Rimljani su govorili:
- Bolje mrtvac u kui nego Firentinac na vratima.
Firentinci su pak tumaili da slova S. P. Q. R., rimsko: Senatus Populusgue
Romanus, znae: Sono Porci, Questi Romani. To su svinje, ti Rimljani.
Firentinski kraj Ponta bio je deo grada koji je leao u irokoj okuci reke, u ijem
se sreditu nalazio Firentinski most koji je vodio u Trastevere. U tom kraju nalazile
su se lepe palate i dve ulice solidno graenih kua razdvojenih vrtovima s cveem i
povrem. Firentinske banke nalazile su se na Via Kanale, pored slubene banke
Vatikana, Kamera Apostolika. Na drugom kraju kolonije, blizu mosta Sant' Anelo,
bile su palate Paci i Altoviti. Blizu obale nalazio se prazan prostor zasaen cveem i
povrem, koji je postajao jezero kad bi se Tibar izilo, kao to je to bilo godinu dana
ranije.
Usred haosa i prljavtine Rima napredni Firentinci istili su i prali ulice svakog
dana u zoru i zamenjivali oblutke da bi napravili ravnu i mirnu ulicu, popravljali i
odravali svoje kue i prodavali ih ili iznajmljivali samo Firentincima. Plaala se
kazna za bacanje smea po ulicama ili veanje rublja na ulinim prozorima umesto
u dvoritu. Naoruani straari krstarili su nou kroz njihovu etvrt. To je bio jedini
kraj u kojem je ovek bio siguran da se nee u zoru spotaknuti preko neke leine na
terasi ispred svojih vrata.
U kui kod Ruelaja predstavie ga vodeim porodicama zajednice:
Tornabuonima, Strocima, Pacima, Altovitima, Braima, Olivjerima, Ranfredinima i
Kavalkantima, za koje je imao preporuena pisma.
Neki su Firentinci bili bankari, drugi trgovci svilom i vunom, draguljari, uvoznici
ita, zlatari i srebrnari, brodovlasnici i brodograditelji koji su s uspehom radili u
lukama Ripa Grande i Ripeta, dokle su dolazili brodovi Tibrom s mora, nosei
raskone stvari s Bliskog istoka, vina i ulje iz Toskane, mermer iz Karare, drvo
preko Jadrana.
Nekolicina ga upitae: - Ko je va otac? - A kad je on odgovorio: - Lodoviko
Buonaroti Simoni - oni klimnue glavom i odgovorie: - Poznato nam je ime - i tako
ga odmah primie.
Ruelaji su prepravili svoju rimsku kuu u isto firentinsku,s kaminom u
udubljenju zida oivienog pietrom serenom, i podom u trpezariji poploanim u
tradicionalnom stilu Luke dela Robije, i s poznatim nametajem s intarzijama, koji
su njihovi sunarodnici toliko voleli. Mikelanelo nije spomenuo lepom, prijatnom
Paolu da je i on jedan Ruelaj. Ruelaji su bili prekinuli porodine veze s
Buonarotima. Njegov mu ponos nije doputao da progovori prvi.
Postavio je blok visok sedam stopa na balvane i podupro ga pozadi, tako da je
mogao da ga obie sa svih strana. Njegovo razoaranje to mu kardinal nije odmah
dao neku odreenu temu dalo mu je povoda da pomisli da bi bilo bolje kad bi on

sam znao ta eli da klee. Onda ne bi morao ponizno pitati: - ta bi vaa ekselencija
elela da joj napravim iz ovog kamena?
- Pazite dobro - opomenu ga Leo - da ne dirate taj stub dok vam kardinal Rijario
ne da odobrenje da to inite. On je nepopustljiv kad se tie njegovog vlasnitva.
- Ne bih nakodio kamenu, Leo, ako bih zaoblio ivice i malo istraio...
Bio je ponien to je tako opomenut, kao neki radnik, da ne dira vlasnitvo svog
zatitnika. No morao je obeati da nee okrznuti ni jedan jedini kristal s bloka.
- Moete dobro iskoristiti vreme - ree prijatno Leo. - U Rimu ima divnih stvari
koje se mogu prouavati.
- Da, znam - ree Mikelanelo. Zato bi i pokuavao da objasni tu mermernu
groznicu? On promeni predmet razgovora. - Moe li se nabaviti model za akt u
Rimu? U Firenci to nije doputeno.
Leo odgovori zlobno: - To je zbog toga to smo mi Rimljani isti i moralni
ljudi.Ali vi Firentinci... - On se smejao, dok je Mikelanelo crveneo. - Ja mislim da je
to zbog toga to mi nikad nismo patili od grke bolesti, a Firenca je bila slavna ili bi
trebalo da kaem neslavna po tome. Nai ljudi ovde bave se trgovinom, stvaraju
politike saveze i brakove, dok oni tamo besposlie i vebaju se u aktovima.
- Da li biste mogli udesiti da dobijem modele?
- Kaite mi kakve elite?
- Svakakve: male, visoke, mrave, debele, mlade i stare, crne i plave, radnike i
besposliare, trgovce.
Onda je podigao nisku pregradu da bi se bar malo zaklonio od tuih oiju.
Sutradan izjutra doao je prvi Leov kandidat, krupan sredoveni bavar, koji odmah
skinu smrdljivu koulju i sandale, kreui se bezobzirno dok mu je Mikelanelo
nareivao da zauzme razne poloaje. Svakog jutra u zoru odlazio je u radionicu da
spremi papir, kredu, crnilo, ugljen, obojene olovke, ne znajui kakav e mu zadatak
doneti model toga dana: Korzikanac, koji je pripadao papinoj telesnoj strai,
nemaki tampar, Francuz koji pravi mirise i rukavice, vapski pekar, panski
prodavac knjiga, lombardijski stolar iz Kampo Marcio, dalmatinski brodograditelj,
grki prepisiva, portugalski graditelj kovega sa Via del Baulari, zlatar iz susedstva
San ora.Ponekad su to bile divne prilike koje je crtao spreda ili otpozadi, i koje su
mu pozirale napregnute, ili kako se okreu, kako diu, guraju, steu, kako se bore
opremljeni radnim alatkama, tojagama, kamenjem. ee se deavalo da cela figura
nije bila zanimljiva, ve samo povijeno rame, oblik lobanje, list noge napet kao elik,
iroke grudi, i onda bi proveo celi dan crtajui samo taj deo, koji je gledao iz svih
uglova i u raznim poloajima.
Njegove godine vebi dolazile su do izraaja. Meseci provedeni u seciranju
davali su njegovom crtanju uverljivost, unutranju istinu koja je menjala projekciju
njegovog rada. ak je i uglaeni i profinjeni Leo primetio povodom pokretake sile
tih likova:
- Svako jutro vi prilazite drugom modelu kao da se uputate u neku uzbudljivu
pustolovinu. Zar vam ne dojadi da neprestano crtate istu stvar: glavu, ruke, trup,
noge...
- Ali, Leo, to nikad nije isto. Svaka ruka i noga i vrat i bok na svetu su drugaiji, i
imaju svoju pravu karakteristinu crtu. Sluajte, prijatelju, svi oblici koji postoje na
ovom bojem svetu mogu da se nau u ljudskoj figuri. Telo i lice oveka mogu da

kau sve to taj ovek predstavlja. Pa kako bi onda ikada mogao da se iscrpi moj
interes za sve to?
Baljoni se zabavljao Mikelanelovom napetou. On baci pogled na sveanj
crtea pod Mikelanelovom mikom i odmahnu glavom s nevericom.
- A ta je s unutranjim kvalitetima? Mi Rimljani vie sakrivamo nego to
otkrivamo kakvi smo.
- To je merilo vrednosti vajara: kako duboko moe da prodre pod koru? Dok
radim na svakom pojedinom predmetu, ja sebi govorim: ta si ti, zaista, dok stoji
tako nag pred svetom?"
Leo se za trenutak zamisli. - Onda. za vas, vajarstvo je istraivanje?
Mikelanelo se stidljivo osmehnu.
- Nije li to za sve umetnike? Svaki ovek vidi istinu kroz svoj durbin. Pred
svakim novim likom ja oseam isto ono to astronom osea svaki put kad otkrije
novu zvezdu: jo jedan deli svemira unet je. Kad bih mogao da nacrtam sve
mukarce na svetu, moda bih mogao da saznam istinu o oveku.
- Pa, onda, preporuio bih vam da poete sa mnom u kupatilo. Tamo moete da
naslikate stotinu odjednom.
I on povede Mikelanela da obiu ogromne i kitnjaste ruevine starinskih
kupatila Karakale, Trajana, Konstantina, Dioklecijana, priajui mu kako su za stare
Rimljane kupatila bila kao klubovi ili dvorane za sastanke, i kako su tu provodili
svako poslepodne svog ivota.
- uli ste reenicu koja se pripisuje Cezaru: Dajte narodu hleba i
igara".Nekolicina meu vladarima je smatrala da je isto tako vano dati im vodu, i
bili su uvereni da e njihova popularnost zavisiti o tome hoe lisagraditi lepa javna
kupatila. Ali kako su sada kupatila sluila kao izvor zarade, bila su daleko manje
raskona. Ipak, imala su nekoliko bazena za plivanje, kao i odeljenje za parenje i za
masau i dvorita gde su se klijenti zabavljali prepriavajui aktuelne glasine, dok
su muziari i ongleri ili od dvorane do dvorane, prodavci jela nudili svoju robu i
mladii igrali razne igre s loptom.
Leo je bio dobro poznat u kupatilu na Pjaci Skosakavali, koje je pripadalo
kardinalu Rijariju. Poto su prvo uzeli toplu kupku i plivali u hladnom bazenu, seli
su na jednu klupu u dnu dvorita, gde je gomila ljudi stajala i sedela, prepirala se,
smejala i priala anegdote, dok je Mikelanelo komponovao scenu u groznici
komponovanja, tako su bili divni uzajamni odnosi uoblienih planova, oblina i masa
pojedinih likova.
- Nikad tako neto nisam video. U Firenci su javna kupatila samo za siromane uzviknu on.
- Proiriu vest da se nalazite u Rimu na poziv kardinala. Onda ete ovde moi
da crtate koliko vas je volja.
Narednih sedmica Leo je odveo Mikelanela u kupatila koja su se nalazila uz
gostionice, manastire, stare palate, u kupatilo na Via dei Pastini, u Sant' Anelo u
Peeriji. Svuda je predstavljao Mikelanela tako da je ponovo mogao doi i sam, i u
svakoj novoj postavi svetla, boje zida, odbleska sunca i vode na telima nalazio je
novu istinu i nain da ih izrazi u jednostavnim jasno ocrtanim linijama.
Ali nikad se nije mogao sasvim navii da crta dok je i sam bio potpuno nag. Jednom je neki Firentinac...!" mrmljao je u sebi.

Jednog popodneva upita Leo: - Zar ne elite da skicirate neke ene? Ima
nekoliko kupatila za oba pola unutar gradskih zidina, koje vode prostitutke, ali koja
imaju sasvim uvaenu klijentelu.
- Mene ne zanimaju enski oblici.
- Vi bez okolianja odbacujete polovinu figura na svetu.
- Grubo reeno,da. - Oni se zajedno nasmejae. - Ali ja nalazim svu lepotu i
organsku snagu u mukom telu. Uzmite mukarca u bilo kojoj kretnji, kako skae,
rve se, baca koplje, ore, savijte ga u bilo koji poloaj, i uvek e miii i raspored
mesa i sile biti u ravnotei. Da bi bila lepa i uzbudljiva, ena za mene mora da bude
potpuno mirna.
- Moda ih samo niste stavili u pravilan poloaj.
Mikelanelo se osmehnu. - Da, jesam. Ja smatram da su ene stvorene da se vole,
a ne da se vajaju.
3
Mrzeo je Rim kao grad, ali onda to nije bio jedan grad, ve mnogi gradovi, grad
Nemaca, Francuza, Portugalaca, Grka, Korzikanaca, Sicilijanaca, Arapa, Jevreja. Svi
su iveli zbijeni u svojim delovima grada, i isto su tako nerado doekivali doljake
kao Firentinci. Baldui mu je rekao: - Ti Rimljani su jedna runa rasa. Mikelanelo
otkri da je to heterogeni skup ljudi koji nose razliita odela, govore razliitim
jezicima, jedu razliitu hranu, cene razliite vrednosti. inilo se kao da je svako
odnekud doao i da je iz navike pozivao boginje na grad, zbog njegove trulei,
poplava, kuge, bezakonja, prljavtine i pokvarenosti. Budui da u Rimu nije
postojala vlada, ni zakoni, ni policija, ni vee za zatitu graana, svaki je predeo
vladao kako je sam umeo. Zgodno groblje zloina bio je Tibar, gde su plivajui leevi
redovno pozdravljali ranoranioce. Nije bilo pravedne raspodele bogatstva, pravde,
uenja, umetnosti.
Hodajui tako satima po Rimu, Mikelanelo otkri da je to prava slika haosa i
razaranja. Njegovi zidovi, koji su se pruali nairoko i nadaleko i koji su nekada
titili pola miliona ljudi u danima carstva, sada su opkoljavali manje od sedamdeset
hiljada. itavi krajevi koji su nekad bili nastanjeni bili su zaputene ruevine. Nije
takorei bilo bloka, ak i u gusto nastanjenim predelima, u kojem nije bilo crnih
rupa koje su zjapile izmeu zgrada kao praznine izmeu zuba u ustima starica.
Rimska arhitektura bila je gomila nepeenih opeka blatnjave boje, ukastog
travertina, blokova sivog granita, ruiastog i zelenog mermera ukradenog iz
drugih oblasti. Ponaanje ljudi bilo je uasno: jeli su na ulicama, pa bi ak i lepo
obuene ene, poto bi izale iz pekare, u hodu vakale svee kifle ili druge
specijalitete iz kolica prodavaa i ulinih kuhinja, jedui tako pred svima malopomalo svoj ruak.
Stanovnici se nisu ponosili svojim gradom, nisu imali elje da ga ulepaju ili iz
osnova poprave. Govorili su mu: - Rim nije grad, to je crkva. Mi nemamo moi da ga
kontroliemo ili promenimo. - Kad je pitao: - Zato onda ljudi tu ostaju?
odgovarali su: - Jer moe da se zaradi novac. - Rim je uivao najnedoliniji glas u
Evropi.

Kontrasti s homogenom Firencom, vrsto ujedinjenom unutar svojih zidova,


besprekorno istom, republikom koja je sama sobom upravljala i nadahnjivala
umetnost i arhitekturu, koja je naglo rasla bez siromatva, ponosna na svoje
tradicije,duboko potovana irom Evrope zbog svog uenja i pravde, bili su za njega
otri i bolni. A njemu samome najbolnije je bilo gledati uasno obraen kamen
zgrada pored kojih je svakodnevno prolazio. U Firenci se retko mogao suzdrati da
ne pomiluje prstima lepo isklesane i priljubljene jedna uz drugu komade pietre
serene na velikim zgradama. Ovde bi trepnuo kad god bi za njegovo uvebano oko
zapeo neki grub potez dleta, izdubljene i nagrene povrine, ivice koje se nisu
podudarale. Firenca ne bi ni ulice poploala tim neveto obraenim graevinskim
kamenom!
Mikelanelo stade ispred jedne graevine na Pjaca del Panteon, opkoljen
skelama od drvenih i gvozdenih cevi, koje su na spojevima bile uvrene konim
kaievima. Zidari koji su zidali kuni zid udarali su po jednom velikom bloku
travertina i unitavali ga jer nisu znali kako treba da se see. On dohvati malj,
okrene se predradniku i povika:
- Permettete?
- ta da dozvolim?
Mikelanelo dotaknu kraj bloka, pronae taku gde su se slagali slojevi i brzim
znalakim udarcem rascepi ga uzdu. Uzevi dleto i eki iz radnikovih ruku, on
uoblii i poravna blokove iz dva sloja, poravnavajui povrine dugim ritmikim
udarcima dok kamen nije promenio boju i oblik i sijao se pod njegovim rukama.
On pogleda gore i nae se okruen ljutitim pogledima. Jedan zidar zarea:
- Rad s kamenom je za ivotinje. Mislite li vi da bismo mi bili ovde da ne moramo
jesti?
Mikelanelo se izvini to je smetao i poe niz Via Pelikjariju. Sam je sebi
izgledao budala,ipak je za firentinskog kamenoresca obraivati povrinu bloka
predstavljalo izraavanje njegove linosti. Njega su prijatelji potovali prema
njegovoj vetini i sposobnosti da oblikuje kamen i izvue na povrinu njegovu
individualnu karakteristinu crtu. Rad u kamenu smatrao se najuvaenijom od svih
vetina, nerazdvojivim delom osnovne vere da se ovek i kamen po prirodi
uzajamno privlae.
Kad se vratio u palatu, zatekao je poziv od Paola Ruelaja da prisustvuje prijemu
u ast Pjera Mediija, koji se nalazio u Rimu pokuavajui da sakupi vojsku,i
kardinala ovanija de Mediija, koji je bio unajmio jednu malu kuu blizu Via
Floride. Mikelanelo je bio dirnut to je i on ukljuen, srean to moe napustiti
svoju malu dosadnu sobu i hranu, da opet vidi Mediije.
U subotu pre podne u jedanaest sati, kad je zavrio brijanje i eljanje,
napravivi vrste kovrde na elu, zau zvuk truba i potra da vidi prizor, uzbuen
na pomisao da e naposletku ugledati tog papu Bordiju, koga su se Medii bojali a
koji je Savonaroli posluio kao meta. Predvoen kardinalima obuenim u crveno i s
krstom, i praen kneevima u purpurnoj odei, papa Aleksandar VI, roen kao
Rodrigo Bordija u paniji, sav u belom, s belom stolom ukraenom biserom, u
belom ornatu, na belom konju, vodio je procesiju kroz Kampo dei Fjori na putu za
franjevaki manastir u Trasteveru.
ezdesetetvorogodinji Aleksandar VI pokazao se kao neverovatno muevan
ovek, krupnih kostiju i miia, irokog kukastog nosa, crnomanjast, i punih obraza.

Mada su ga u Rimu nazivali pozorinim glumcem, posedovao je mnogo atributa


osim sjajne drskosti" zbog koje je bio poznat. Kao kardinal Rodrigo Bordija stekao
je glas da je zgrnuo vie lepih ena i vee bogatstvo nego iko drugi pre njega. Ve
1460. godine ukorio ga je papa Pio II zbog nepristojne galanterije". To je bio
ublaen izraz da pokrije njegovo estoro poznate dece od raznih majki, od kojih su
troje bili njegovi miljenici, Huan, veseljak i razmetljivac koji je voleo da privlai
panju na sebe, izvanredan rasipnik ogromnog bogatstva koje je njegov otac
prikupio od rimskog svetenstva i barona, ezar, lepi sladostrasnik, sadist i ratnik,
koga su optuivali da je ispunio Tibar leevima, i lepa Lukrecija, koju je Rim
optuivao za vanbrane ljubavne pustolovine izmeu sve vee liste njenih brakova.
Visoke zidove oko Vatikana uvalo je tri hiljade naoruanih straara, ali je Rim
bio razvio sistem komunikacije kojim su se pronosile vesti o tome ta se unutar njih
zbiva na svih sedam breuljaka. Ako bi se neto dobro dogodilo, malo bi od toga
izalo na videlo.
Poto je procesija u punoj opremi prola, Mikelanelo poe uz Via Floridu do
Ponta. Zbog toga to je stigao rano, Paolo Ruelaj ga primi u svojoj radnoj sobi,
prostoriji sa tamnom drvenom oblogom po zidovima, u kojoj je bilo ukorienih
rukopisa, mermernih bareljefa, uljanih slika na drvetu, jedan firentinski izrezbareni
pisai sto i kone stolice. Paolovo lepo lice bilo je slino licu Bernarda Ruelaja, po
strogim pravilnim crtama, krupnim izraajnim oima i beloj koi. A od svega toga,
zaali Mikelanelo, on sam nita nije bio nasledio od majine porodice.
- Mi Firentinci smo vrsto povezana kolonija - govorio je Paolo. - Kao to ste ve
do sada saznali, mi imamo svoju vladu, blagajnu, zakone... i mo da to sprovedemo
u ivot. Inae ne bismo mogli da opstanemo u ovoj zbrci. Ako vam je potrebna
pomo, doite kod nas... Nikad nemojte ii Rimljaninu. Njihovo shvatanje potenog
posla jeste ono u kojem su oni zatieni sa pet strana.
U salonu se naao s ostatkom firentinske kolonije. On se pokloni Pjeru, koji je
bio hladan i sluben posle njihove svae u Bolonji. Kardinal ovani, koga je papa
mrzeo i koji je bio iskljuen iz svih crkvenih aktivnosti, kao da je bio iskreno
obradovan kad ga je ugledao, dok je ulio bio hladan. Mikelanelo je uo da je
Kontesina rodila sina, Luiija, i da je opet incinta. Na njegovo ivahno pitanje da li je
i ulijano u Rimu, ovani odgovori:
- ulijano je na dvoru Elizabete Gonzaga i Gvidobalda Montefeltra u Urbinu.
Tamo e dovriti kolovanje. Urbinski dvor, visoko gore u Apeninima, bio je jedan
od najkulturnijih u Italiji. ulijano je imao izgleda da napreduje.
Trideset Firentinaca sedoe da ruaju. Ruak se sastojao od cannellona punjenih
fino iseckanom govedinom i peurkama, teletinom i mlekom, mekanim mahunama.
Uz to su pili vina iz Brolja i ivahno razgovarali. Nikad nisu spominjali svog
neprijatelja kao papu ili kao Aleksandra VI, ve samo kao Bordiju", trudei se da
sauvaju svoje potovanje prema papinstvu izraavajui istovremeno krajnji prezir
za panskog pustolova koji se zahvaljujui nizu kobnih nesrenih sluajeva doepao
Vatikana i vladao po principu koji je prema Kavalkantiju glasio:
- Svo bogatstvo hrianstva pripada papinstvu. I mi emo ga imati!
Zauzvrat, Firentinci nisu bili popularni kod pape. On ih je znao kao protivnike,
ali su mu bile potrebne njihove banke, svetska trgovina, visoke uvozne carine koje
su oni plaali za proizvode to su ih uvozili u Rim, njihova stabilnost. Za razliku od
rimskih plemia, oni nisu poveli rat protiv njega, samo su se grozniavo molili bogu

za njegovu smrt. To je bio razlog zato su bili naklonjeni Savonaroli u njegovoj


borbi protiv pape i smatrali da je Pjerova misija neprijatna.
Uz porto gosti postadoe nostalgini i poee govoriti o Firenci kao da su na
svega nekoliko minuta od Pjace dela Sinjorija. Bio je to trenutak na koji je
Mikelanelo ekao.
- Kako je s umetnikim porudbinama u Rimu? - upita on. - Pape su uvek
pozivale vajare i slikare.
- Bordija je pozvao Pinturikja iz Perue da dekorie njegove apartmane u
Vatikanu - ree Kavalkanti - i nekoliko soba u Sant' Anelu. Pinturikjo ih je prole
godine zavrio i otiao iz Rima. Peruino je napravio freske u dnevnoj sobi
Bordije, kao i u zvoniku papske palate. Sada je i Peruino otiao.
- A ta je s mermerom?
- Moj prijatelj Andrea Brenjo je najuvaeniji vajar u Rimu, ini se da ima
monopol na klesanje nadgrobnih spomenika. Ima veliku radionicu s mnogo
uenika.
- Rado bih ga upoznao.
- Videete da je sposoban ovek, radnik hitar poput munje, koji je dekorisao
gotovo sve crkve. Rei u mu da ete doi da ga posetite.
Baldui je gajio istu odvratnost prema Rimu kao i njegovi zemljaci, no postojala
je jedna faza rimskog ivota koju je voleo: sedam hiljada javnih ena, skupljenih iz
svih krajeva sveta. Sledee nedelje, posle ruka u Tratoriji Toskani, Baldui povede
Mikelanela u etnju po Rimu. Poznavao je rimske trgove, fontane, forume,
slavoluke pobede, hramove, ne po njihovoj istorijskoj pozadini, ve po
nacionalnosti ena koje su te krajeve proglasile za svoj glavni stan. Hodali su
ulicama sate i sate, zavirujui u lica, donosei presude o stasu ispod gamurre, dok je
Baldui sipao neprestanu vatru opaski o vrlinama, slabim stranama i prijatnim
svojstvima svake od njih. Rimljanke,koje su na ramenu nosile papagaje ili majmune,
prekrivene draguljima i mirisima, praene svojim sjajnim crnim slugama, drsko su
se razmetale nad strankinjama: panjolkama s kosom crnom kao ugalj i bistrim
oima, visokim Grkinjama u nacionalnim belim haljinama opasanim u tankom
struku, crnpurastim Egipankama u haljinama koje su im pravo padale s ramena,
plavookim plavuama sa severa Evrope, sa cveem upletenim u kosu, Turkinjama s
pravom kosom, koje su gledale kroz veo. Orijentalkama s oima poput trnjina,
umotanim u metre i metre svetle arene svile...
- Nikad ne uzimam dvaput istu - objasni Baldui. - Volim raznolikost,kontrast,
razne boje, oblike, linosti. To je ono to je za mene zanimljivo, kao da putujem po
svetu.
- Kako zna, Baldui, da ona prva pored koje proe nije najprivlanija toga
dana?
- Nevini moj prijatelju: lov je ono to vredi. Zato ja produujem traenje,
ponekad do kasno u no. Spoljni izgled je razliit: veliina, oblik, ponaanje. Ali sam
in? Isti, uglavnom isti: rutina. I zato je lov ono to vredi.
Mikelanelo se zabavljao. Njegov doivljaj sa Klarisom nije u njemu izazvao
elju da podraava ljubav s nekom unajmljenom enom, ve samo elju za
Klarisom.
- Ja u saekati neto bolje od rutine.

- Ljubav?
- Na neki nain.
- Che rigorista! Iznenaen sam to sam naao jednog tako konvencionalnog
umetnika.
- Ja uvam svu svoju nekonvencionainost za vajarstvo.
Mogao je da ivi bez klesanja toliko dugo dok se u dui bavio nekom
skulpturom. Ali sedmice su prolazile, a od kardinala Rijaria ni rei. Nekoliko puta se
obraao sekretarima za zakazivanje sastanka, ali samo da bude odbijen. Razumeo je
da je kardinal zauzet, jer se govorilo da je posle pape on najbogatiji ovek u Evropi,
poglavar bankovnog i trgovakog carstva koje se moglo uporediti sa carstvom
Lorenca de Mediija. Mikelanelo nikad nije video da je taj ovek itao misu u crkvi,
ali je Leo izjavio da on slui slubu boju u kapeli palate rano ujutro.
Konano je Leo udesio sastanak. Mikelanelo je poneo celu mapu skica. inilo se
da je kardinalu Rijariju milo to ga ponovo vidi, ali i da je pomalo iznenaen to je
Mikelanelo u Rimu. Bio je u svojoj kancelariji, okruen trgovakim knjigama,
knjigovoama i pisarima, s kojima je Mikelanelo jeo nekoliko puta u sedmici, ali s
kojima se nije sprijateljio. Stajali su iza visokih pisaih stolova i ne diui pogled s
posla. Kad je Mikelanelo upitao da li je kardinal odluio ta bi eleo da se isklee iz
bloka od sedam stopa, Rijario odgovori:
- Razmisliemo o tome. Sve u svoje vreme. U meuvremenu, Rim je divan grad
za jednog mladog oveka. Malo je zadovoljstava ovog sveta koje nismo ovde razvili.
A sad, morate me izviniti.
Mikelanelo poe polagano niz iroko stepenite do nedovrenog dvorita,
brade oslonjene na grudi. Oigledno je bio u istoj situaciji kao to je bio s Pjerom de
Mediijem: kad bi se ovek jednom naao pod krovom te gospode, oni su bili
zadovoljni: dalje vie nita nije trebalo raditi.
U njegovoj sobi ekala je na njega neka mrava prilika u crnoj mantiji preko bele
odore, upalih oiju, gladna i iscrpljena.
- Lionardo! ta ti radi u Rimu? Kako si ostavio nae kod kue?
- Nikog nisam video - ree Lionardo hladno. - Poslao me Savonarola u jednu
misiju u Areco i Peruu. Sada se vraam u Viterbo da tamo zavedem red u jednom
manastiru.
- Kad si poslednji put jeo?
- Moe mi dati jedan florin da odem u Viterbo.
Mikelanelo zavue ruku u kesu sa novcem i prui Lionardu jedan zlatnik, ovaj
ga uze i ne trepnuvi.
- Ne kae hvala? - upita ga Mikelanelo razdraen.
- Za novac koji daje bogu? Ti pomae njegovo delo. Zauzvrat e imati izgleda
za spasenje.
Jedva se smirio od iznenaenja to je video Lionarda, kad mu stie pismo od oca,
koje je doneo nedeljnom potom glasnik iz Firence. Lodoviko je pisao kako je pao u
dug zbog jedne nabavke tekstila, pa mu trgovac svilom preti da e ga predati sudu.
Mikelanelo je prevrtao pismo nekoliko puta, traei meu novostima o svojoj
maehi, brai, strini, stricu, nagovetaj koliko trgovac svilom trai i kako je na
prvom mestu Lodoviko zapao u dug. Nije bilo nagovetaja. Samo usrdna molba: Poalji mi neto novca."

On je do tada eleo da se baci na jedan odreeni projekat jer je oseao potrebu


za radom na kome bi izgarao. Sada je dolo vreme da se suoi s novanom
situacijom. Jo uvek nije znao koliko e kardinal Rijario platiti za njegovu skulpturu.
- Kako to Njegova eminencija moe da odlui - odgovori Leo na njegovo pitanje kad ne zna ta ete klesati i hoe li to biti dobro?
On je dobijao materijal za crtanje i modele, a boravak u palati nije ga nita
kotao, no ono nekoliko zlatnika koje je utedeo od svote koju su mu Popolani
platili za Svetog Jovana bili su potroeni. Sa Balduijem je nekoliko puta sedmino
ruao u firentinskom restoranu, a povremeno je morao da kupi po koju koulju ili
arape za posete firentinskim domovima, kao i toplo odelo za zimu koja se
pribliavala. Trideset zlatnika koje je doneo u Rim da kupi Bambina nestajali su iz
njegove kese za novac. inilo se da mu kardinal nee nita isplatiti u gotovini dok
skulptura ne bude gotova, a do tada e proi mnogo meseci.
Mikelanelo izbroji zlatnike. Bilo ih je dvadeset est. On uze trinaest i odnese u
banku Jakopa Galija,zamolivi Balduija da poalje novani prilog preduzeu koje je
poslovalo s Galijevim u Firenci. Zatim se vrati u radionicu i sede ozbiljno da zamisli
temu koja bi prisilila kardinala Rijarija na porudbinu. Ne znajui da li kardinal vie
voli verske ili antike teme, on rei da napravi i jednu i drugu.
Trebalo je mesec dana da razvije, u grubom vosku, Apolona u prirodnoj veliini,
inspirisanog divnim torzom u vrtu kardinala Rovere, i jednu Pijetu koja je bila
projekcija njegove ranije Bogorodice s detetom, koji su sad bili na kraju putovanja,
a ne na poetku.
Onda napisa kardinalu pismo obavetavajui ga da ima dva modela spremna da
ih Njegova ekselencija odabere. Nije dobio odgovor. Pisao je ponovo, ovoga puta
molei za prijem. Odgovor nije doao. Mikelanelo ode Leovoj kui i prekine svoga
prijatelja pri veeri sa jednom lepom enom. Bio je izbaen bez ceremonije.
Leo svrati sutradan ujutro, veseo kao i obino, obeavi da e razgovarati s
Rijarijem.
Prolazili su dani i sedmice, dok je Mikelanelo sedeo gledajui mermerni blok,
udei da stavi ruku na njega.
- Kakav razlog on navodi? - zagrme na Lea. - Treba mu samo jedan tren da
odabere izmeu dve teme.
- Kardinalima nije potrebno da navode razloge - odgovori Leo. - Strpljenja.
- Dani moga ivota prolaze - jadikovao je Mikelanelo - jedino to dobijam da
iskleem iz vremena jeste blok Strpljenje.
4
Nije mogao ugovoriti sastanak s kardinalom. Leo mu objasni da je kardinal
zabrinut zbog nekih brodova koji su odavno trebali da stignu s Istoka i da nije
raspoloen za umetnost". Jedino to je mogao da radi bilo je da se moli bogu da
kardinalovi brodovi stignu do Tibra...
Iz iste udnje za klesanjem on poe da poseti Andrea Brenja.Brenjo je bio iz
Koma, iz severne Italije, sedamdesetpetogodinji ovek pun ivotne snage. Stajao je
usred jedne prostrane tale koja je pripadala staroj palati, koju je on prepravio u

najaktivniju skulptorsku radionicu u Rimu, izbacivi podove od tri pregrade,


namestivi tezge i postavivi u svaku proirenu pregradu po jednog uenika iz
severne Italije.
Pre no to e poi u Brenjovu radionicu, Mikelanelo navrati da vidi Brenjove
oltare i sarkofage u crkvi Santa Marija sopra Minerva. Brenjo je bio produktivan,
imao je ukusa, bio je vian klasinom stilu i dobro je pravio dekorativne reljefe.Ali
nije imao mate vie od jedne make, nije imao pojma kako se stvara iluzija u
vajarstvu, perspektiva, dimenzije dubine. Mogao je da uini sve to bi zamislio s
dletom i ekiem, ali nije mogao da isklee nita to ve nije video isklesano. Kad su
mu trebale nove teme, pretraivao je stare rimske nadgrobne spomenike i kopirao
te uzore.
Brenjo ljubazno pozdravi Mikelanela kad mu ovaj ree da je iz Setinjana. Govor
i dranje starca bili su staccato a jedini dokaz starosti mrea bora na njegovom licu
utom poput pergamenta.
- Ja sam napravio najstariji nadgrobni spomenik u Rijariju s Minom da Fjezolom.
On je bio odlian vajar, pravio je najdivnije anele. Budui da vi dolazite iz njegovog
susedstva, jeste li isto toliko dobri kao on?
- Moda.
-Meni su pomonici uvek potrebni. Vidite ovde, ba sam zavrio ovaj tabernakl
za crkvu Santa Marija dela Kvera u Viterbu. Sada radimo na tom Savelijevom
spomeniku za Santa Marija in Arakoeli. Ja sam uio kod jednog srebrnara, tako mi
nikad ne urimo i nikad ne kasnimo, jer ja znam za koliko minuta moe da se
isklee bilo koji panel s voem ili granica s liem. Ja vodim svoju bottegu kao da je
to radionica srebrnara.
- Ali recimo da naiete na neto novo, messer Brenjo, na neto to ranije nije
bilo isklesano?
Brenjo naglo uuta i levom rukom mahnu pred sobom.
- Vajarstvo nije inventivna umetnost, ve reproduktivna. Kad bih ja pokuao da
pravim nacrte, ova radionica bi se pretvorila u haos. Mi ovde kleemo ono to su
pre nas ve klesali.
-I dobro kleete - ree Mikelanelo, pogledavi unaokolo na mnoga dela u radu.
- Odlino! Za pola veka nikad mi niko nije nita odbio. Ja sam ve vrlo rano u
svojoj karijeri nauio da se drim ustaljenih pravila: Ono to jeste, mora i dalje da
bude." Ta moja mudrost, Buonaroti, donela mi je bogatstvo. Ako elite da uspete u
Rimu, morate dati ljudima ono s ime su odrasli.
- ta bi se dogodilo jednom skulptoru kad bi sebi rekao: Ono to jeste, mora se
promeniti"?
- Promeniti. Zbog same promene?
- Ne, ve zato to on osea da svaki novi komad koji klee mora da prekri
postojea ustaljena pravila, mora da ostvari neto svee i razliito.
Brenjo pokrenu vilicu kao da vae, kao da eli da zubima smrvi u prah takvo
shvatanje. Posle jednog trenutka pljunu u piljevinu ispod nogu, i oinski stavi ruku
na Mikelanelovo rame:
- To govori vaa mladost, moj mladiu. Nekoliko meseci pod mojim tutorstvom, i
vi biste napustili te glupe ideje.Spreman sam da vas uzmem za uenika na dve
godine: pet dukata prva, deset druga.

-Meser Brenjo, ja sam ve tri godine uio kod Bertolda, u skulptorskom vrtu
Mediija u Firenci...
-Bertolda, koji je radio za Donatela?
-Kod njega.
-teta, Donatelo je upropastio skulpturu za sve vas Firentince. No ipak... ima
mnogo anela koje treba isklesati na nadgrobnim spomenicima...
Novembarske kie praene vetrovima znaile su odlazak Pjera de Mediija s
trupama da ponovo zauzme svoje carstvo, i odlazak Buonarotija. Kia je bila
poterala Mikelanela u njegovu spavau sobu, gde je crtao pored svetiljke jednog
tmurnog popodneva, kad se pojavi njegov brat, mokar ali sa srenim osmehom koji
mu je obasjavao sitno, crnpurasto lice. On zagrli Mikelanela.
-Zavrio sam uenje i jednostavno nisam mogao izdrati u Firenci bez tebe.
Doao sam traiti posla u ovdanjem vunarskom cehu.
Mikelanelo je bio dirnut Buonarotovoni ljubavlju.
-Hajde, obuci suvo odelo. Kad kia prestane, odveu te k Medvedu.
-Zar ne mogu ovde ostati? -upita tuno Buonaroto. Mikelanelo baci pogled na
uski redovniki krevet i na jednu stolicu. -Ja sam ovde samo... gost. Gostionica
Medved je udobna. Brzo mi priaj o ocu i trgovevoj tubi.
-Miruje za trenutak, zahvaijujui tvojim zlatnicima. Ali Konsiljo tvrdi da mu otac
duguje mnogo vie. Otac je naruio tekstil, u redu, ali ta je s njim nameravao ak ni
Lukrecija ne moe da dozna.
Dok se presvlaio u Mikelanelovu suvu koulju, donje rublje i tople vunene
arape, Buonaroto se osvrnu na dogaaje u poslednjih pet meseci: stric Franesko
je bio bolestan, i Lukrecija je bila u krevetu, oigledno pobaaj. Poto nije imao
nikakvih drugih prihoda osim zakupnine sa imanja u Setinjanu, Lodoviko nije
mogao da plaa dugove. Sekira se zbog novanih prilika dan i no. ovansimone je
odbio Lodovikove molbe da potpomogne porodinu blagajnu.
Buonaroto iznajmi jedan krevet u gostionici Medved, braa su veeravala
zajedno u jednoj trattoriji.Krajem sedmice bilo je jasno da za Buonarota nema posla
u Rimu, tu Firentinci nisu imali vunarski ceh, a Rimljani nisu hteli da uposle
Firentinca.
-Mislim da se mora vratiti kui -ree sa aljenjem Mikelanelo. -Ako su njegova
etiri starija sina odsutna i nita ne doprinose, kako e otac izai na kraj?
Buonaroto je otiao usred pljuska,Pjero de Medii vratio se u Rim isto tako
pokisao. Poslednji ostaci njegove vojske bili su razbijeni, bio je bez novca, a
napustio ga je ak i Orsini. Nosio je sa sobom spisak porodica iz Firence koje je
nameravao unititi im se vrati na vlast. Alfonsina se bila smestila s decom u jednoj
od kua koje su pripadale njenoj porodici,otuda je Pjero skandalizovao Rim svojim
tekim gubicima na kocki i estokim svaama na javnom mestu sa svojim bratom
ovanijem. Provodio je jutra u palati San Severino, a zatim je provodio sate do
mraka s kurtizanom koja mu je u tom trenutku bila najdraa. Nou je odlazio na
rimske ulice i uestvovao u svakom zlu koje je taj grad nudio, dovlaei se u zoru u
Alfonsininu palatu. Isto tako gadna, sa gledita firentinske kolonije, bila je njegova
nadutost i tiranija. Objavio je da e sam vladati Firencom, bez pomoi bilo kakvog
Saveta, jer vie voli da upravlja loe na svoj vlastiti raun, nego dobro uz pomo
drugih.

Mikelanelo je bio iznenaen kad mu je upuen poziv, napisan Pjerovom rukom,


da prisustvuje boinoj veeri kod kardinala ovanija. Gozba je bila raskona.
ovanijeva kua bee ukraena predmetima koje je on doneo iz Firence pri svom
prvom putovanju: porodinim slikama, bronzama, tapiserijama i srebrom... sve
zaloeno uz dvadeset odsto kamata da pokrije Pjerove dugove, tako da su sada
firentinski bankari primeivali: -Svaki zlatnik koji potroe Medii stoji osam lira. Mikelanelo se zgraavao videi razorno delovanje Pjerovog ivota: levi oni kapak
bio mu je gotovo sasvim zatvoren, a na glavi su se pokazivale bele povrine tamo
gde mu je ispala kosa. Njegovo nekada lepo lice bilo je naduveno i puno crvenih
ilica.
-Buonaroti -uzviknu Pjero. -U Bolonji sam smatrao da si nelojalan prema
Mediima, ali sam uo od svoje sestre Kontesine da si spasio mnoge vredne
predmete i umetnika dela u palati.
-Bio sam srean to mi se pruila ta mogunost, ekscelencijo.
Pjero zapovedniki podie desnu ruku. Glas mu je bio dovoljno snaan da ga svi
u sobi uju.
-Zauzvrat za tvoju odanost, Buonaroti, nareujem ti da mi napravi jednu
mermernu skulpturu.
-To e me usreiti, ekscelencijo -odgovori mirno Mikelanelo.
-Veliki kip -nastavi Pjero naduto.
-Bolje neka bude mali -dodade ovani krivei svoje debelo lice u prezriv osmeh.
-Moj brat se kanda mnogo seljaka, pa ne bi mogao da nosi ispod ruke jednog
Herkula u prirodnoj veliini.
Pjero odmahnu rukom na bratove rei.
-Uskoro u poslati po tebe. Tada u ti izdati nareenja.
-ekau obavetenje.
Idui kui posle veeri koja je bila ispunjena napetou, on prvi put ugleda
Torianija. Bio je s jednom grupom mladih Rimljana, bogato odeven u lako sukno
sa zlatnim gajtanima. Njegovo lepo lice bilo je zgreno od smeha dok je iao ulicom,
prebacivi prijateljski ruku preko ramena svojih drugova. Svi su bili pijani i dobro
raspoloeni, glasno se smejui na Torianijeve ale.
Mikelanelu se smui. Upita se da li je to to osea strah. No znao je da je to
neto vie, neto u njegovom iskustvu slino onom pljakanju palate Medii ili
Pjerovom izopaenju, svest o besmislenoj razornosti koja je leala nerazdvojiva u
vremenu i prostoru, spremna da iznenada provali i unitava.
Brodovi kardinala Rijarija najzad su stigli u dokove Ripeta. Leo je izmamio
pozivnicu za Mikelanela za novogodinji prijem.
-Ja u nabaviti dve crne kutije za rasklapanje postavljene barunom -objasni on onakve kakve upotrebljavaju draguljari za izlaganje tijara i dijadema. U njih emo
staviti vaa dva votana modela. Kad kardinal bude okruen ljudima, na koje on voli
da ostavi utisak, dau vam znak.
I tako je uinio. Kardinal je bio okruen crkvenim velikodostojnicima, papom,
njegovim sinovima Huanom i ezarom, Lukrecijom i njenim muem, kardinalima,
biskupima i plemenitim porodicama Rima, enama u haljinama od svile i baruna s
raskonim nakitom.

Leo se okrene Rijariju i ree: -Buonaroti je napravio modele skulptura da


izaberete, Vaa visosti.
Mikelanelo stavi crne kutije na sto, otkai opruge i pusti da strane padnu. Onda
stavi na svaki dlan po jedan model i prui ih kardinalu da ih vidi. Mukarci
zaagorie od zadovoljstva dok su ene diskretno pljeskale rukama u rukavicama.
-Odlino! Odlino! -uzviknu kardinal, gledajui modele. -Samo nastavi da radi,
mladiu, i uskoro emo pronai onaj koji traimo.
Mikelanelo upita promuklim glasom: -Znai da Vaa svetlost nee dopustiti da
kleem jedan od ovih modela?
Kardinal Rijario se okrenu Leu. -Dovedite svog prijatelja k meni im bude imao
nove modele. Siguran sam da e biti izvanredni.
Kad su izali iz sobe za prijem, Mikelanelov bes izli se u bujici rei.
-Kakav je to ovek? On je sam traio da neto iskleem. Sam mi je kupio
mermer... Ja moram raditi da bih iveo. Ja mogu ostati ovde mesecima i godinama a
da mi se ne dopusti da dirnem u taj blok.
Leo je bio oajan. -Ja sam mislio da e hteti da polaska svojim gostima i da e im
dopustiti da izaberu...
-Lep nain da se odlui ta e se isklesati iz kararskog mermernog bloka visokog
sedam stopa...!
-Ali to je bolje nego uopte ne odluiti! ao mi je.
Mikelanelo oseti kajanje.
-Oprostite na mojoj ogorenosti. Pokvario sam vam dan. Vratite se na prijem.
Ostavi sam, hodao je ulicama, koje su sada bile prepune porodica i dece koji su
izali da proslave praznik. Sa brda Pino rakete koje su se rasprskavale i tokovi
koji su se vrteli eksplodirali su u vazduhu. Soi je imao pravo! Skulptura je bila na
dnu spiska kod svakog oveka. On e lutati kao torbar i vikae: -Ko hoe jednog
Apolona? Pijetu?
Vreme, promrmlja sam sebi. Svi hoe da im dam vremena. Ali vreme je isto
tako prazno kao i prostor ako ne mogu da ga ispunim figurama.
Obuze ga panian strah. Ni sa kim nije mogao da razgovara utivo. Baldui mu
pronae jednu plavokosu Firentinku da mu pomogne da se izvue iz te melanholije.
Mikelanelo se osmehnu prvi put otkako je otiao s kardinalovog prijema:
-Ah, Baldui, kad bi ivot bio tako jednostavan kako ga ti zamilja.
U Tratoriji,Toskani naioe na ulijana da Sangala,firentinskog arhitektu,
Lorencovog prijatelja i prvog oveka koji je uputio Mikelanela u umetnost
arhitekture. Sjajni dugi zlatni brkovi jo uvek su mu padali s obe strane usta, ali je
izgledao usamljen. Morao je ostaviti enu i sina u Firenci, dok je sam iveo u
iznajmljenim sobama u Rimu, oekujui bolje porudbine no to je bio njegov
sadanji posao da gradi drvenu tavanicu za crkvu Santa Marija Maore,
prekrivajui je prvim zlatom koje je Kolumbo doneo iz Amerike. On pozva
Mikelanela i Balduija u drutvo i upita Mikelanela kako mu ide u Rimu, sluajui
paljivo dok je mladi ovek sipao svoje razoaranje.
-Ti si na krivom mestu prihvatio slubu -zakljui Sangalo. -Bio je to kardinal
Rovere koji je doao u Firencu 1481. godine da narui kod Girlandaja, Botielija i
Roselija da naslikaju freske na zidu za kapelu njegovog strica Siksta IV. On je bio taj
koji je nagovorio Siksta da osnuje prvu javnu biblioteku u Rimu, da skupi bronze za
Kapitolski muzej. Kad se kardinal Rovere vrati u Rim, ja u te predstaviti njemu.

Ohrabren, Mikelanelo zapita: -Kad se on vraa?


-Sada je u Parizu. Ogoren je na Bordiju, i nije dolazio nekoliko godina. Ali ima
znakova da e on biti sledei papa. Sutra u doi po tebe da ti pokaem Rim koji se
meni najvie svia, ne ove dananje smrdljive rupe, ve onaj sjajni Rim, kad su ga
gradili najvei svetski arhitekti, Rim koji u ja ponovo stvoriti, kamen po kamen,
im kardinal Rovere postane papa.Do sutra uvee zaboravie da si eleo da klee i
predae se potpuno arhitekturi.
Bilo je to potrebno skretanje.
Sangalo je eleo da najpre ponu s Panteonom, jer se Bruneleski penjao na vrh
te sjajne rimske zasvoene graevine da naui graditeljsku tajnu zaboravljenu
hiljadu i pet stotina godina: da tu nije bila u pitanju jedna kupola, ve dve, ugraene
jedna u drugoj, dve kupole spojene u graenju. S tim otkriem rimskog genija iz 27.
Godine pre nae ere Bruneleski je mogao da se vrati u Firencu i da tu ideju primeni
kod gradnje svoda kupole katedrale, koja je stajala otvorena vie od sto godina.
Sangalo prui Mikelanelu blok papira, uzviknuvi: -Vrlo dobro. Sad emo
ponovo stvoriti Panteon onakav kakav su videli Rimljani Avgustovog doba.
Najpre su ga skicirali iznutra, uspostavljajui ponovo unutranjost pokrivenu
mermerom s otvorom prema nebu u sreditu kupole. Onda su izali napolje,
nacrtali esnaest crvenih i sivih granitnih stubova koji su drali ulazni trem,
ogromnu bronzanu vratar kupolu pokrivenu bronzanim ploama, ogromnu krunu
graevinu sazidanu od opeka kako su je istoriari opisivali.
Zatim, s blokovima papira ispod mike, oni pooe prema Via dela Botege
Oskure i popee se uz Kapitol. Tu, gledajui na veliki Rimski forum, nalazili su se u
srcu nekadanjeg rimskog glavnog grada. Sada je to bila hrpa kamenja sa gomilama
izrovane zemlje na kojoj su pasle koze i svinje, ali su tu na dve uzviice stajali
hramovi Jupitera i Junona Monete iz estog veka pre nae ere.
Dok je Sangalo priao o krovu Jupiterovog hrama, debelo presvuenog zlatom,
kako ga je opisao Dionizije Halikarnaki, a onda o tri reda stubova u proelju i
jednom redu sa svake strane, dok su unutranjost sainjavale tri paralelne kapele,
posveene Jupiteru, Junoni i Minervi, oni oivee graevinu na papiru. Plutarh je
opisao etvrti hram, Domicijanov: tanki stubovi od pentelikog mermera, zgrade od
ogromnog grubog kamena, na ulaznom tremu kipovi na prestolu ispred kojih su
carevi i magistrati podnosili rtve bogovima, sve su to skicirali.
Onda su se skotrljali nizbrdo do Rimskog foruma i tu proveli ostatak vremena,
crtajui zgrade kakve su bile u danima njihove veliine: hramove Saturna i
Vespazijana, zgradu Senata Julija Cezara sagraenu od vrlo proste ute opeke, veliki
Kastorov hram sa stubovima koji su imali bogate korintske kapitele, onda kroz
Titov slavoluk do Koloseuma... Mikelanelove ruke letele su bre nego ikada u
ivotu dok se trudio da dri tempo sa Sangalom, koji je nizao skice i usmena
opisivanja.
Pala je no. Mikelanelo je bio iscrpljen. Sangalo je likovao.
-Sad si otkrio slavu koja je bila Rim. Radi u njemu svaki dan. Idi do Palatina i
rekonstruii Severova kupalita, Fiavijevu palatu. Idi do Cirkusa Maksimusa, do
Konstantinove bazilike, do zlatne kue Neronove u podnoju Eskvilina. Rimljani su
bili najvei graditelji koje je svet poznavao.
Mikelanelo pogleda Sangalovo pokretljivo, privlano lice, na kome je
oduevljenje blistalo iz oiju.

Sangalo ima staru rimsku arhitekturu da ispuni dane, Baldui ima ene. A ja
bih umeo da iskoristim jednu porudbinu za skulpturu, promrmlja sam za sebe.
5
Duboko u dui leala mu je sumnja koja je stalno rasla, hoe li ikada dobiti
odobrenje kardinala Rijarija da klee u bloku od sedam stopa. U oajanju potrai
Pjera u palati Orsini. Hteo je da mu predloi samo jedan mali, privlaan rad, kako bi
izgledi da e ga Pjero prihvatiti bili to vei. Pjero je bio usred bune svae sa
slugama zbog toga kako su mu spremili veeru. Alfonsina je sedela nasuprot njemu
za ogromnim stolom od orahovine. U njenim umornim oima blesnu trag
prepoznavanja.
-Ekscelencijo, sad imam vremena da vam napravim jednu lepu skulpturu ako
biste mi izvoleli dati nareenje da ponem.
Pjero je tek napola shvatao.
-Zar se ne seate? Prilikom vaeg boinjeg prijema ste naredili...
-I ta je bilo?
-Imam crte za jednog Kupidona, ako smatrate da bi vam se to svialo.
-Kupidona? Pa, zato ne?
-Potrebno mi je samo vae doputenje.
Pjero opet poe da vie. Mikelanelo je znao da je otputen, ali mu je takoe bilo
reeno da pone. Iao je du obale do skladita kamena pored dokova na Tibru, i tu
ugleda jedan mali blok. Plati ga pet florina iz svoje imovine koja je kopnila, i poe
tekim korakom iza kolica dok ga je deak vozio njegovoj kui.
Trebalo mu je dva dana da otkrije da mermer ne valja. Glupo je postupio, uao je
u dvorite i kupio prvi blok koji mu se uinio dobar. Tako neto ne bi nikad uradio u
Firenci. Ali ovde u Rimu ponaao se kao novajlija. Njegovih pet florina bilo je
baeno.
Sutradan u zoru bio je u skladitu Gufatija, od kojeg je kardinal Rijario kupio
stub od sedam stopa. Pregledajui sada blokove, pronae najzad beli mermer koji je
izgledao providan na prvim jutarnjim zracima sunca, koji nije pokazivao ni brazde
ni naprsline pod vodom. I ovoga puta uloio je opet svojih pet florina, tako je
njegova kesica svedena na poslednja tri florina.
Jednog prepodneva skicirao je u jednoj radnikoj etvrti u Trasteveru, gde su se
deca igrala po ulicama i leala na slamaricama ispred metalskih radnji punih
zveketa. Bilo je jo samo pitanje dana kad e ponovo podii eki i dleto za prvi
udarac.
Baldui zapita:
-Zar ne bi bilo bolje da dobije pismeni nalog od Pjera? On i poslednji zlatnik
koji moe da prisvoji ulae u najamnu vojsku da jo jednom napadne Firencu.
Pjero nije hteo da sklapa nikakav ugovor.
-Dragi moj Buonaroti, ja u napustiti Rim pre nego ta e ti moi da zavri toga
Kupidona. Najverovatnije je da se nikad neu vratiti...
-Da li mi vi to kaete, ekscelencijo, da ste se predomislili? -Nuda je dala otricu
njegovom jeziku.

-Jedan Medii se nikad ne predomilja -ree hladno Pjero. -Samo sam suvie
zauzet. Odgodi tu stvar za godinu dana...
Napolju na ledenoj Pjaci Sant' Apolinare, Mikelanelo povika: -Tako mi i treba! Rekao je to glasno, s gorinom u glasu, lica iskrivljenog od gaenja. Samo njegova
elja da pone da radi neto za nekoga mogla ga je navesti da smatra Pjerov traljav
pristanak kao nareenje.
No ipak je isklesao Kupidona, iz zadovoljstva da radi u belom mermeru i da mu
udie prainu.
Prola su dva uasna meseca pre nego to mu je ponovo bio omoguen sastanak
s kardinalom Rijarijem.
-ta danas imate za mene?-upita ovaj Mikelanela dobro raspoloen. Neto
onako snano, pagansko, da odgovara onim divnim antikim delima u vrtu
kardinala Rovere?
Mikelanelo brzo slaga: -Da, Vaa svetosti.
Sedeo je na svom krevetu u uskoj sobi dok je znoj lio s njega kao da je u groznici,
preturajui po glavi da nae najveselijeg i najradosnijeg grkog boga. U
firentinskom kraju, jedne veeri, Altoviti ga je upitao:
-Jesi li ikad pomislio da napravi jednog Baha?
-Ne, retko pijem vino.
-Bah je takoe i Dionis, bog prirode, koji simbolizuje plodnost. On je bog koji je
oveku doneo udne i divne darove, omoguio mu da zaboravi tugu, neugodnost,
surovu tragedija ivota. Ako je za oveka dobro da se raduje, da se smeje, svira, da
bude srean, onda to umnogome dugujemo Bahu.
Mikelanelu iskrsnu u seanju jedan mladi kojeg je video u kupalitu,sa
srazmerno razvijenim telom atlete: vitke noge i struk, snane miiave grudi i ruke
kao u pantera.
Rad mu je bio jedina nagrada: na veliki petak u Rimu izbie neredi i po gradskoj
kaldrmi potee krv. Poeli su s pobunom koju su otpoeli papini plaenici panci,
koje su Rimljani tako ogoreno mrzeli da su se borili s naoruanim vojnicima
toljagama i kamenjem, nastavili se sa bekstvom mua Lukrecije Bordije, jednog
Sforce, koji je pobegao iz Rima izjavivi da Bordije nameravaju da ga ubiju jer ele
jedan panski brak za Lukreciju, nastavili se s jo jednim odlaskom Pjera de
Mediija na elu vojske od hiljadu i tri stotine najamnika protiv Firence, preli u
pobunu u firentinskom kraju, kad je papa izbacio iz crkve Savonarolu, i zavrili u
uasnom ubistvu Huana Bordije. Ribari su nali le Huana Bordije i izneli ga na
obalu, jo uvek u barunastom kaputu i ogrtau, sa izmama i mamuzama,
iskasapljenog noem na devet mesta, zavezanih ruku.Rimljani se nisu mnogo trudili
da sakriju svoju radost.
Teror je zavladao Rimom. Vatikan i grad bili su paralizovani. Papina policija je
silom ulazila u svaku kuu u koju je Huan ikad zaao, muila sluge traei neki
putokaz, pretraivala kue Firentinaca da bi dokazala postojanje zavere, optuivala
Lukrecijinog biveg mua za ubistvo, a zatim svaku plemiku porodicu koja se ikad
borila protiv pape... dok se nije proulo da je papa, kao i svi Rimljani, bio uveren da
je svog starijeg brata ubio ezar da mu ne smeta u karijeri.
Kardinal Rijario obukao je crninu zajedno sa svojim papom. Palata je bila
zatvorena za svakog osim za najhitnije poslove. A skulptura ni izdaleka nije bila
hitan posao. Bio je to luksuz, koji je bivao naputen im bi se neto ravo desilo.

-Kardinal nee tako skoro razgovarati o skulpturi -ree Leo Baljoni. -Ja bih vam
savetovao da potraite drugog zatitnika.
-U Rimu? Zar se dranje kardinala Rijarija nee odraziti po celom gradu?
-Naalost, hoe. Ali da li je u Firenci ita bolje pod Savonarolom?
-Nije. Ali tamo je moj dom. Biste li mogli da ugovorite jo jedan, poslednji
sastanak? Da bih bio isplaen.
-Isplaen? Vi niste nita isklesali.
-Ja sam radio. Pravio sam crtee, modele. Ali niste mi dopustili da ponem
klesati. Kardinal je bogat ovek, a ja sam stigao do poslednjeg groa.
Prevrtao se po postelji u toku noi i bio je mrzovoljan kad ga je Baldui pozvao
da poe s njim u movare u lov na patke.
-Vazduh e ti prijati. Stvorie od tebe oveka. Ja provodim svaki slobodan sat u
hodanju i pucanju da odrim muevnu snagu.
Mikelanelo je znao to Baldui misli pod muevnom snagom. On ree
podrugljivo: -Skuplja je da je potroi na ene.
-Pa naravno! -povika Baldui. -Svaki ovek gleda da uvea svoje bogatstvo kako
bi ga negde utroio.
Neprilike uvek stiu sve u isto vreme, kao i paradajz. Lionardo se ponovo pojavi,
poderane odee, krvav u licu. Iz njegove nepovezane prie Mikelanelo shvati da su
ga monasi u Viterbu napali, istukli i izbacili iz samostana zato to se zalagao za
Savonarolu.
-Hou da se vratim kui u San Marko -ree on promuklim glasom, liui
ispucane usne. -Daj mi novac za put.
Mikelanelo izvadi poslednji zlatnik iz kone kese.
-I ja se oseam isto tako kao da sam prebijen. I ja se takoe nadam da u se
vratiti kui. Ali ostani ovde nekoliko dana dok se ne oporavi.
-Ne, hvala ti, Mikelanelo, neu. I hvala ti za novac. Bila je to prva nenost koju
je Mikelanelo osetio u glasu svoga brata za mnogo godina.
Drugi udarac bio je vest o smrti njegove maehe Lukrecije, o kojoj mu je pisao u
nekoliko nepovezanih reenica otac. l IMigliore, pomisli Mikelanelo s ljubavlju.
Najbolje. Ona je kupovala samo najbolje, i dala je ono to je najbolje imala, svima
njima, devetorici Buonarotija koje je uzela da hrani. Da li ju je Lodoviko voleo?
Teko je bilo rei. Da li je ona njih volela? Tu veliku porodicu u koju se uselila kao
druga ena? Da, volela ih je. Ona nije bila kriva to je njeno jedino uivanje i talenat
bilo kuvanje. Ona je davala u bezgraninoj meri ono to je imala, i njen svetenik
proli suzu nad njenom smrti.
Nekoliko dana kasnije jedan sluga iz gostionice Medved donese pisamce da se
Buonaroto vratio. On otra tamo, proe preko Pjace Navone gde je bila gradska
trnica i pored radionica i trgovina izmeu poruenog Pompejevog pozorita i
Domicijanova stadiona, pored povrtnjaka koji su vodili do Pjace Sant' Apolinare.
-Kako je otac? -upita Mikelanelo. -Kako je podneo Lukrecijinu smrt?
-Teko. Zatvara se u spavau sobu.
-Moramo mu nai drugu enu.
-Kae da e radije iveti sam nego da doivi jo jednu smrt. -On zastade, zatim
doda: -Trgovac namerava da ga uhapsi zbog velikog duga. Konsiljo moe dokazati
da je otac uzeo robu, a kako nam je ostalo svega nekoliko zlatnika, to moe znaiti
zatvor.

-Zatvor! Dio mio! On mora prodati kuu u Setinjanu i imanje.


-Ne moe. To je pod dugoronim zajmom. Osim toga, kae da bi vie voleo da
ode u Stinke nego da nas lii poslednjeg nasledstva.
Mikelanelo je bio besan.
-Nae poslednje nasledstvo, jedna kua! Nae poslednje nasledstvo je ime
Buonaroti. Njega moramo tititi.
-Ali ta da radimo? Ja zaraujem samo nekoliko kuda meseno...
-A ja ne zaraujem nita. Ali zaraivau! Naterau kardinala Rijarija da shvati
pravinost mog stanovita.
Kardinal je sluao, igrajui se mirno dugakim zlatnim lancem oko vrata.
-Ja ne bih ni oekivao da e mi ti to vreme pokioniti.
-Hvala vam, ekscelencijo, znao sam da ete biti plemeniti.
-Svakako da hou. Ja se odriem svih zahteva i prava na mermerni blok i trideset
sedam dukata koje sam platio. Mermer je tvoj, zauzvrat za strpljivo ekanje.
Imao je samo jedan izlaz: firentinske bankare, Ruelaja i Kavalkantija. Zaduie
se. On sedne i napie ocu pismo rekavi mu: Poslau ti sve to bude traio od
mene, pa makar morao i sebe da prodam kao roba, i onda se uputi Paolu Ruelaju
da mu iznese svoju molbu.
-Pozajmiti od banke?Ne, za vas je previe dvadeset pet procenata kamata. Od
mene, da, linu pozajmicu, bez kamata. Hoe livam pomoi dvadeset pet florina?
-Vratiu vam, videete.
-Zaboraviete im budete stavili novac za pojas.
On otra kroz lavirinte nepoploanih ulica zakrenih ivim saobraajem i
zasutih renim peskom, dade Buonarotu kreditno pismo potpisano od Ruelaja i
doda jedno pisamce za Konsilija, u kome je izjavljivao da on preuzima odgovornost
za ostatak duga, jamei da e platiti u roku od godinu dana.
-To je otac hteo, naravno -ree zamiljeno Buonaroto, premeui dva pisma. On
vie nita nee zaraditi, a ni stric Franesko. Ti i ja, mi smo sada Buonaroti. Mi ne
moemo oekivati pomo ni od Lionarda ni od ovansimona. A onaj mali
Zigizmondo... Ceh vinara ga je otpustio. Kad otac jednom vidi ove papire, morae
sam izdravati porodicu Buonaroti.
Dobra srea dolazi u gomilama, kao breskve kad drvo sazri. Mikelanelo zavri
glaanje Kupidona: divno dete koje se ba budilo iz sna, dizalo ruke da ga odnesu
majci. Baldui je bio oduevljen njegovom bezbrinom toplinom, prelepom
barunastom graom koe. On upita bi li mogli da ga odnesu u kuu Galija da ga
pokau njegovom gazdi, Jakopu Galiju.
Sad tu nije bilo Buardinija da povezu statuu na kolicima. Baldui iznajmi jednu
mazgu s velikom torbom o sedlu. Mikelanelo umota Kupidona u ebe i povede
ivotinju pored San Lorenca in Damazo, uliicom Lentari in Parione. Kuu Gali
sagradio je jedan od predaka Jakopa Galija, Gali je bio zahvalan svom pretku jer je
ovaj u isto vreme udario temelje zbirci starih skulptura koja je dolazila odmah
posle zbirke kardinala Rovere.
Baldui zaveza mazgu dok je Mikelanelo odmotavao Kupidona. Poto su sili
niz iroke kamene stepenice, Mikelanelo se nae u jednom atrijumu, zatvorenom
sa tri strane kuom a s etvrte stepenitem, koje je davalo tom delu iluziju
potonulog vrta, ili , pomisli Mikelanelo osvrui se brzo oko sebe, potonule ume
statua, mermernih frizeva, ivotinja u ueem stavu.

Jakopo Gali, koji je bio kolovan na univerzitetu u Rimu, i koji je posle toga celog
ivota itao svakog dana, spusti primerak Aristofana i poe se izvlaiti iz duge
stolice za leanje. inilo se kao da nikad nee prestati da se die dok se ispravio: bio
je visok est stopa i est i po paleva, ako ne i sedam. Najvii ovek kojeg je
Mikelanelo video, pogrbljen u ramenima zbog toga to se celog ivota saginjao
prema Rimljanima, koji su malog rasta. Mikelanelo je prema njemu izgledao kao
dete.
-Ah, doli ste s mermernim Kupidonom u rukama. To je prizor koji najvie volim
da vidim u svom vrtu.
Mikelanelo stavi statuu na sto pred Galijeve knjige i okrene se da pogleda gore
u Galijeve plave oi.
-Bojim se da sam doneo svog Kupidona u jednu surovu arenu.
-Mislim da niste -promrmlja Gali trudei se da govori tihim glasom. - Baldui,
odvedite prijatelja u kuu na komad lubenice.
Kad su se vratili u vrt nekoliko trenutaka kasnije, videe da je Gali premestio
jedan torzo s postolja na niskom zidu pored stepenita i zamenio ga Kupidonom.
Sad je opet bio u stolici za leanje. Stojei iza svoga domaina, Mikelanelo je imao
prilike da posmatra tri grka poprsja, rimske sarkofage, frizove iz hramova, zidnu
plou s ogromnim sedeim grifonom, egipatskog lava s glavom gotovo kao u
oveka.
Gali je mirkao oima. -Imam oseaj kao da va Kupidon sedi tamo otkad sam se
rodio, kao direktni potomak bilo koje od ovih statua. Hoete li da mi ga prodate?
Kakvu cenu da mu odredimo?
Skromno, Mikelanelo promrmlja: -To vi odredite.
-Recite mi najpre to vi traite.
Mikelanelo ispria priu o svojoj godini dana sa Rijarijem.
-I tako ste zavrili bez ijednog zlatnika plate, i sedam stopa visokim mermernim
blokom? Da kaemo da Kupidon vredi pedeset dukata? Zbog toga to znam da vam
je novac potreban ja u dopustiti svojoj gramzivosti da obori cenu na dvadeset pet
dukata. Zatim, zato to mrzim krtost u trgovanju s umetnikim delima, dodau tih
dvadeset pet dukata koje sam hteo da vam zakinem od svoje prvobitne procene. Da
li se slaete s formulacijom?
Mikelanelove oi boje ilibara blistale su.
-Sinjor Gali, godinama sam loe mislio o Rimljanima. U vae ime, izvinjavam se
celom gradu.
Gali se pokloni sedei. -A sada mi priajte o tom mermernom bloku od sedam
stopa. ta mislite, ta bi se moglo isklesati iz njega?
Mikelanelo mu ispria o crteima za jednog Apolona, za Pijetu, za Baha. Gali je
bio zainteresovan.
-Nikad nisam uo da je Bah bio iskopan negde ovde, ali postoje jedan ili dva koji
su doneseni iz Grke, kipovi starca s bradom, prilino nezanimljivi.
-Ne, ne, moj Bah e biti mlad, kao to dolikuje bogu radosti i plodnosti.
-Donesite mi crtee sutra u devet.
Gali donese vreu iz kue i prui Mikelanelu sedamdeset i pet dukata.
Mikelanelo odvede mazgu kroz ulice u kojima se smrkavalo do tale, gde plati
najamninu, a onda krene k Ruelaju da mu vrati dvadeset i pet florina koje je bio
pozajmio.

Sutradan uvee pojavi se u Galijevom vrtu u zakazano vreme. Nikoga nije bilo
tamo. inilo mu se da su sati proli. Ve je video sebe kako die ruke od mermera,
ili ga preprodaje Gufatiju po nioj ceni i vraa se u Firencu s prvom komorom. Tada
Gali doe u vrt i srdano ga pozdravi, nali im aicu pia i sede da proui njegove
crtee. Ubrzo potom sinjora Gali, visoka, mrava i ne vie mlada ena, koja je
meutim dobro sauvala svoju patricijsku lepotu, pridrui im se za veerom uz
svetlost svea.
Hladan povetarac blaio je letnu vruinu. Kad je veera bila gotova, Gali upita:
-Da li biste hteli da prenesete ovamo va blok i da mi iskleete tog Baha? Mogli
biste i da stanujete ovde u jednoj sobi. Platiu vam tri stotine dukata za gotovu
statuu.
Mikelanelo pognu glavu kako ga plamen svea ne bi odao. Bio je spaen od
sramotnog povratka u Firencu, od poraza.
Ali se sutradan izjutra, dok je iao pored Gufatijevih kola koja su prenosila
mermerni blok iz palate Rijario u palatu Gali, s malim zaveljajem odela ispod ruke,
oseao kao prosjak. Hoe li on ceo ivot provesti selei se iz jedne milosrdne
spavae sobe u drugu? Znao je da mnogi umetnici putuju od dvora do dvora, od
jednog zatitnika do drugog, i da su najveim delom dobro udomljeni. dobro
hranjeni i ugoeni, ali je isto tako znao da se on nede zadovoljiti time. Obeao je
sebi da jednog dana, uskoro, on mora postati svoj ovek u svojoj tvravi.
6
Uveli su ga u jednu spavau sobu u krilu slova U preko puta sobe u kojoj je bio
Gali, prijatnu odaju punu tople sunane svetlosti. Jedna vrata na stranjoj strani
vodila su u batu smokvi. Na kraju bate bila je kuica za sklanjanje raznih stvari s
tvrdim zemljanim podom. Mikelanelo skine krov od dasaka, ostavivi kuicu
zaklonjenu senkom smokve. Zgrada je stranjom stranom bila okrenuta na jedan
sporean put, kojim su prijatelji mogli da dolaze da ga posete i da mu se donosi
materijal. Kua se nije videla kroz drvee, a bio je dovoljno daleko da tamo ne uju
lupu ekia. Ispred kue Mikelanelo namesti bure, tako da je mogao da donese
vodu sa zdenca i da se okupa uvee pre no to e obui isto odelo i doi u vrt da
veera s Galijevima. Jakopo Gali nije odlazio iz banke u podne, ruak se nije sluio
osim nedeljom ili o crkvenim praznicima. Sluga je donosio Mikelanelu lak ruak na
posluavniku koji je on jeo za tezgom. Bio je srean to se ne mora u podne
presvlaiti ili se zabavljati s drugima.
Otac mu je pismom potvrdio da je primio dvadeset pet florina. Trgovac je
prihvatio Mikelanelovu obavezu,ali je traio polovinu od pedeset florina koje mu
jo duguje. Da li bi ikako mogao da poalje jo dvadeset pet florina na potu u
subotu?
Mikelanelo uzdahnu, obue laku bluzu i odnese dvadeset pet dukata u banku
Jakopa Galija na Pjaci San elzo, pored banke porodice Kii. Baldui nije bio tamo, i
Mikelanelo ode do pisaeg stola Jakopa Galija. Gali die pogled, ne dajui znaka da
ga poznaje. A ni Mikelanelo nije prepoznao Galija: to lice bilo je ozbiljno, hladno,
bez izraza. On upita bezlinim glasom, ta Mikelanelo eli.

-Priznanicu... za dvadeset pet florina. Da poaljem u Firencu.


On stavi zlatnike na pisai sto. Gali progovori sa slubenikom pored sebe.
Transakcija je bila brzo obavljena. Gali ponovo okrenu svoje preruene oi i vrsto
stisnuta usta svojim dokumentima.
Mikelanelo je bio zaprepaen. ta sam uradio da sam ga uvredio? zapita
sam sebe.
Ve je pao mrak kad je naterao sebe da se vrati kui. Iz svoje sobe video je
svetlost u vrtu. On hrabro otvori vrata.
-Ah, tu ste! -uzviknu Gali. -Hajde da popijemo au te fine madere.
Jakopo Gali bio je lenjo opruen oputenih miia u stolici za leanje. Upita da li
je Mikelanelo uredio svoju radionicu i ta e mu jo trebati. Promena njegovog
ponaanja lako se mogla objasniti. Jakopo Gali oigledno nije mogao, ili nije hteo, da
napravi most izmeu dve polovine svoga ivota. U banci se drao kruto, otro.
Njegovi ortaci divili su se nainu na koji je on svravao njihove poslove i stvarao
najveu dobit, ali ga lino nisu voleli. Govorili su da nije ljudsko bie. Kad bi doao
kui, Gali bi svukao tu kou kao guter, bio je veseo, strpljiv, aljiv. Nikada mu
nijedna re o poslu nije prela preko usana. Ovde u vrtu govorio je o umetnosti,
knjievnosti, istoriji, filozofiji. Prijatelji koji su uvee svraali voleli su ga, smatrali
su da je previe plemenit prema svojoj porodici i domainstvu.
Prvi put otkako je doao u Rim Mikelanelo poe da upoznaje zanimljive
Rimljane: Petera Sabinusa, profesora govornitva na univerzitetu, koji je malo
mario za Galijeve skulpture, ali koji je imao, kako je Gali to opisao, neverovatan
broj hrianskih napisa, kolekcionara ovanija Kapoija, jednog od prvih Rimljana
koji je pokuao da sistematski iskopava katakombe, Pomponiusa Letusa, jednog od
Galijevih najstarijih profesora, nezakonitog sina jedne mone sanseverinske
porodice, koji je mogao iveti u lenjoj otmenosti, ali je iveo samo za uenje, loe
odeven u jelenskuu kou a nastanjen u kolibi.
-Odlazio sam u dvoranu gde su se odravala njegova predavanja u pono
priao je Gali Mikelanelu. -Onda smo ekali do zore dok ga ne bismo ugledali kako
silazi nizbrdo, sa svetiljkom u jednoj i starim rukopisom u drugoj ruci. Njega je
muila inkvizicija, jer je naa Akademija, isto kao i vaa Platonska akademija u
Firenci, bila osumnjiena zbog jeresi, paganstva, republikanstva. - Gali se nasmeja. Sve savreno tane optube. Pomponius je toliko proet paganstvom da zaplae im
samo ugleda neki antiki spomenik.
Mikelanelo je posumnjao da je i Gali proet paganstvom, jer kod Gaija nikad
nije video nekog crkvenog oveka, uz izuzetak slepe brae Aurelijusa i Rafaela
Lipusa, avgustinaca iz Santa spirita u Firenci, koji su improvizovali latinske i
crkvene pesme na svojim lirama, i Francuza ana Viliarsa de la Grosleja, kardinala
San Dioniija, jednog duhovitog oveka s elegantno podianom sedom bradom i u
skarletnoj mantiji, koji je poeo svoj religiozni ivot kao benediktinski monah, i
budui da ga je arlo VIII voleo zbog njegove pobonosti i uenja, bio postavljen za
kardinala na kraljevu intervenciju. On nije imao nikakve veze s korupcijom
Bordija, ivei istim pobonim ivotom u Rimu kao to je iveo u benediktinskim
manastirima, nastavljajui studije o crkvenim ocima, u emu je bio autoritet.
Nisu svi naunici bili stari. Mikelanelo se sprijateljio sa Jakopom Sadoletom iz
Ferare,dvadesetogodinjakom,izvrsnim pesnikom i latinistom,Serafinom, pesnikom
koga su oboavali na dvoru Lukrecije Bordije, ali koji nikad nije spominjao

Bordije ili Vatikan kad bi doao u posetu Galiju, ve je itao svoje istorijske pesme i
pratio se na liri, sa Sanazarom, etrdesetogodinjakom koji je, meutim, izgledao
kao da mu je trideset godina, i koji je meao paganske i hrianske slike u svojim
stihovima.
Porodica Gali inila se u najmanjoj meri konformistikom, ili su u crkvu gotovo
svake nedelje i o vanijim praznicima. Jakopo Gali je priznavao da je njegov
antiklerikalizam jedini gest koji moe da uini protiv korupcije Bordija i njihovih
sledbenika.
-Iz moje lektire, Mikelanelo, mogao sam da pratim uspon, afirmaciju, opadanje
i nestajanje mnogih religija. To se danas deava s naom religijom. Hrianstvo je
imalo hiljadu i pet stotina godina da dokae valjanost, a zavrilo je u... emu?
Bordijnim ubistvima, pohlepi, rodoskvrnuu, iskrivljavanju svakog pravila nae
vere. Rim je danas gori od Sodome i Gomore kad su bile unitene vatrom.
-Ba onako kako je rekao Savonarola?
-Kao to je rekao Savonarola. Neka ostanu sto godina Bordije, i od hrianstva
e ostati samo gomila istorijskih spomenika.
-Bordije ne mogu vladati sto godina, zar ne?
Galijevo krupno, iskreno lice se namrti.
-ezare Bordija je upravo okrunio Federiga za napuljskog kralja, i vratio se
pobedonosno u Rim, a papa mu je dodelio imanja njegovog brata Huana. Jednog
nadbiskupa su uhvatili kako krivotvori razrenice. Neki biskup je uhvaen sa deset
hiljada dukata od prodaje zvanja u kuriji. I tako to ide.
Sada su mu svi crtei koje je napravio za Baha, grkog boga veselja, izgledali
povrni i cinini. Pokuao je da sebe vrati u elizejsko doba, ali on se igrao jednim
mitom kao to se dete igra igrakom. Njegova sadanja stvarnost bio je Rim: papa,
Vatikan, Kardinali, biskupi, grad koji je utonuo duboko u korupciju i dekadenciju
zato to se hijerarhija time tovila. Oseao je krajnju odvratnost prema tom Rimu. Ali
da li moe da klee iz mrnje? Moe li upotrebiti svoj isti beli mermer, koji je
voleo, da prikae zlo i zadah smrti koji unitavaju ono to je nekada bilo prestonica
sveta? Nema li opasnosti da i taj mermer ne postane mrzak? Nije mogao da privoli
sebe da napusti grki ideal lepote stvorene u mermeru.
Spavao je isprekidanim snom. esto je odlazio u Galijevu biblioteku, palio
svetiljku i uzimao materijal za pisanje, kao to je radio kod Aldovrandija poto je
upoznao Klarisu. Tada ga je ljubav uzburkala. Ona ga je naterala da se izlije u
stihovima, da se rashladi. Sada ga je mrnja, oseaj koji saee isto kao i ljubav,
terala da izlije stotine stihova, dok nije u zoru sve rekao.
Ovde se lemovi i maevi prave od kalea
Krv Hristova prodaje se za skupe novce,
Njegov krst i trnje su koplja i oklopi,
i kratko e vreme biti pre nego se njegovo strpljenje iscrpi.
Ne, ne dajte mu da ponovo doe da trai naplatu
Za to neasno svetogre koje se ne moe izrei!
Jer Rim ga jo uvek guli i prodaje, na dvoru
Gde su putevi zatvoreni potenju i vrlini...

Bog pozdravlja siromatvo moda sa radou:


Ali kakva nam je nada u taj bolji ivot,
Kad blagosloveni barjak ne vodi nikuda osim u zlo?
Iao je da trai po rimskim zbirkama stara vajarska dela. Jedini mladi Bah koga
je naao bio je otprilike petnaest godina star i potpuno trezan. Po nainu kako je
nemarno drao grozd, inilo se kao da mu je dosadna injenica da je on stvorio to
najudnije od sveg voa.
U njegovom delu trebalo je da bude radosti. Ono e pokuati da fiksira znaenje
plodnosti Dionisa, boga prirode, znaenje moi opojnog pia koje omoguuje
oveku da se smeje i peva i zaboravi za neko vreme jad svoje zemaljske bede. A
onda, moda, mogao bi da naslika raspadanje koje dolazi od suvie velikog
zaborava, koje je video svuda oko sebe, kad je ovek predao svoj moral i duhovne
vrednosti ulnom zadovoljstvu. Bah e biti sredinja figura njegove teme, vie
ljudsko bie nego polubog: on e tu biti jedno dete od otprilike sedam godina,
ljupkog lica, umiljato, koje e upkati grozd. Njegova kompozicija e takoe sadrati
i smrt: tigra koji je voleo vino, a koga je voleo Bah, s najmrtvijom mrtvom koom i
glavom kakve se mogu zamisliti.
Iao je u kupalita da trai modele, mislei da e tako moi da sastavi Baha, kao
to je napravio Herkula od stotine Toskanaca: od ovoga vrat, od onoga ruka, stomak
od treega. Ali kad je posle nekoliko sedmica zavario Bahove crte tvrdim srebrnim
perom, njegov sloeni portret nije bio uverljiv. On poe Leu Baljoniju.
-Potreban mi je model. Mlad. Ispod trideset godina. Iz ugledne porodice.
-I lepog tela?
-Koje je nekada bilo lepo, ali sada vie nije. Trebam figuru koja je iskvarena.
-ime?
-Vinom. Senzualnou. Ugaanjem svojim sklonostima.
Leo se za trenutak zamisli, prelistavajui u dui likove i crte lica mladih Rimljana
koje je poznavao.
-Moda znam nekoga ko vam je potreban. Grof Ginaco. Ali on je bogat, iz
plemenite porodice. ta moemo da mu ponudimo da bismo ga nagovorili?
-Laskanje. Da e postati besmrtan kao veliki grki bog Bah. Ili Dionis, ako mu je
milije.
-To e moda uspeti. On je besposlen i moe vam pokloniti svoje dane... ili ono
to od njih ostane kad se probudi posle bahanalija od prethodne noi.
Grof je bio oduevljen svojom novom ulogom. Kad je proao kroz vonjak s
Mikelanelom, skinuo odelo i zauzeo pozu koju je Mikelanelo zahtevao, on ree:
-Znate, ba se zgodno podudara to sam ja za ovo izabran. Uvek sam sebe
zamiljao kao nekog boga.
Mikelanelo prie dasci za crtanje zadravajui dah od sree. Da je traio po
celoj Italiji, ne bi pronaao pogodniju linost od ove koju je Leo izabrao za njega:
glava malice premala za telo, stomak mekan i mesnat, bokovi suvie iroki za trup,
miica malo mlitava, noge ravne i vrsto modelovane kao u grkog rvaa. Bila je to
figura bez seksa, pogleda dekoncentrisanog od suvie mnogo vina za veerom, usta
poluotvorenih od oamuenosti,ipak, ruka koja je drala vinsku au bila je savijena

miinom snagom, a iznad svega koa, besprekorna i glatka kao svila, blistala je na
jakom sunevom svetlu koje je osvetljavalo mladia s prednje strane i inilo da je
izgledao kao ozaren iznutra.
-Savreni ste! -uzviknu Mikelanelo oduevljeno. -Olieni Bah.
-Milo mi je to tako mislite -ree grof Ginaco ne okreui glavu. -Kad je Leo prvi
put predloio da sluim kao model, ja sam mu rekao da ne gnjavi. Ali ovo jo moe
ispasti zanimljivo.
-U koje vas vreme mogu sutra oekivati? I nemojte se ustruavati da ponesete
vino.
-Onda je sve odlino. Mogu ostati celo poslepodne. Bez vina, dan je tako
dosadan.
-Vi meni nikad neete izgledati dosadni, messer. Svakog trenutka videu vas u
novom svetlu.
Skicirao ga je u stotinu poloaja, s desnom nogom jako savijenom u kolenu, pri
emu su noni prsti jedva doticali grubu drvenu osnovu, s telom skljokanim na
jednu nogu, ali upinjui se da stoji uspravno, s trupom zavaljenim unazad, s malom
glavom nagnutom napred, okrenutom na ovaj ili onaj nain, u lakom pokretu,
zasienom zadovoljstvom. A kasno popodne, kad bi Ginaco popio mnogo vina,
Mikelanelo bi mu upleo grozdove u kosu i skicirao ga tako kao da groe tu raste...
to je neobino zabavljalo Rimljanina. Dok jednog popodneva nije popio suvie
vina, poeo da se njie oamuen, pao s drvenog postolja i udario bradom o tvrdu
zemlju, ostavi onesveen. Mikelanelo ga osvesti polivi ga bokalom vode. Grof
Ginaco drui obue odelo i izgubi se iz vonjaka i Mikelanelovog ivota.
Jakopo Gali nae mu ivahnog sedmogodinjeg deaka, s kovrdavom zlatnom
kosom i krupnim nenim oima, divno dete s kojim se Mikelanelo sprijateljio dok
ga je skicirao. Jedini problem bio je da naui deaka da ostane u tekoj pozi s levom
rukom u contrapposto poloaju na grudima, da bi mogao da zgnjei grozd u ustima.
Zatim je otiao na selo i proveo celi dan skicirajui noge, kopita i kovrdavu dlaku
koza koje su pasle na obroncima breuljaka.
Tako je naposletku napravio skicu za svoju skulpturu: u sredini slab, zbunjen,
ohol mlad ovek koji e uskoro biti uniten, s peharom visoko u ruci, iza njega
bezazleno dete, jasnih oiju, koje jede groe, simbol radosti: izmeu njih tigrova
koa. Bah, prazan iznutra, mlitav, teturav, ve star, satir, veito mlad i veseo, simbol
ovejeg detinjstva i lakomislene nevinosti.
U nedelju ujutro on pozva Galija u radionicu da mu pokae crtee, pehar koji
Bah dri visoko u ruci, isprepleteno groe i lie u njegovoj kosi,i duge povite
grozdove koji su povezivali Baha i satira, trup drveta na koje se Bah oslanjao a satir
na njemu sedeo, i najzad tigrovu kou koju je Bah drao u oslabljenoj ruci to se
provlaila ispod satirove ruke, s glavom koja je visila izmeu satirovih raskreenih
kozjih kopita, prikazujui slikovito to e se uskoro desiti i s Bahovom.
Gali je postavljao bezbrojna pitanja. Mikelanelo je objanjavao da e napraviti
modele u vosku i glini, da e neto izvajati i na otpacima mermera isprobati neke
delove -na primer kako se satirova glava odmara na Bahovoj ruci.
-I kako se deakova bedra stapaju u satirove noge zarasle u krzno.
-Odlino.
Gali je bio oaran. -Ne znam kako da vam zahvalim.
Mikelanelo se osmehnu pomalo zbunjen.

-Postoji jedan nain. Da poaljete nekoliko florina u Firencu.


Gali zatitniki nadvi svoja ogromna ramena nad Mikelanelom.
-Da li biste eleli da na slubenik u Firenci svakog meseca poalje nekoliko
florina vaem ocu, mislim redovno? Onda neete biti uzbueni svaki put kad stigne
pota. To vas nee nita vie stajati, a mi emo otvoriti va raun na teret
ugovorene cene.
-...nije, zaista, on kriv -izjavi Mikelanelo povreen u svom ponosu. -Moj stric je
bolestan, a ima i neki dug...
7
On spusti svoj kamen u vodoravan poloaj na podnoju, dobro ga osigura na
vrsto vezanim gredama, a onda, uzevi dleto, udari u ugao iz kojeg je trebalo ga se
pojavi pehar s vinom. Usredsredio se na frontalnu stranu, a zatim poe da dodaje i
dve bone strane da dobije vizuelni tok. Poto je odredio visoke take prstiju na
ruci koja dri pehar, i ispruene aice desnog kolena, on udari izmeu njih da
pronae stomak, da ustanovi odnos izmeu najviih izboina i najveih udubljenja.
Prelazni oblici trebalo je da slede u prirodnom toku, prema tome kako e se oblici
sa strana i pozadi ravnati po prednjoj.Onda je odredio otprilike masu gornjeg
torzoa da oznai zateturan poloaj uspravne figure, i okrenuo kameni blok kao
kazaljku na satu, tako da je mogao da radi na irokom planu, teui u krupnim
potezima ruku s peharom, koja je bila u dominantnom poloaju.
Tada je pozvao jednog od Gufatija da mu pomogne da opet usprave kamen. Sada
je mermer pokazivao svoju linost: veliinu, srazmere, teinu. On sedne preda nj i
stade ga paljivo posmatrati, pustivi ga da mu govori, da iznese svoje zahteve.
Sada je osetio strah, kao da se upoznaje s nekom nepoznatom linou. Klesati znai
odstranjivati mermer, ali isto tako i ispitivati, kopati, znojiti se, razmiljati, oseati i
iveti sa njim dok ne bude gotov. Polovina prvobitne teine toga bloka ostae u
zavrenoj statui, ostatak e leati u vonjaku u komadiima i prahu. Jedino je alio
to e ponekad morati da jede i da spava, jer to e predstavljati mune prekide, kad
e njegov posao morati da zastane.
Sedmice i meseci neprekidnog klesanja tekli su u neprekidnoj struji. Zima je bila
blaga, nije morao da nanovo postavi krov na radionici, kad je vreme bilo otro,
stavio bi na glavu vunenu kapu preko uiju i ogrnuo topao ogrta. Misli, oseaji,
zapaanja, esto bi blesnuli kao munja kad su Bah i satir poeli da se pojavljuju, ali
da izrazi te ideje u mermeru, bili su potrebni dani i sedmice. Duboko u dui morao
se i sam razvijati, kao to se razvijala i sazrevala njegova skulptura. Nedovreni
blok ga je progonio u svakom satu dana i noi. Bilo bi opasno osloboditi pehar i
savijeno koleno u prostoru, morae da ostavi mermernu opnu izmeu ispruenog
pehara i podlaktice, izmeu kolena i lakta, izmeu osnove i kolena, da bi imali
oslonac dok on bude dublje kopao. Sada je vajao boni plan, lice i glavu, deo vrata i
savijenu vreu s groem, sad pak opet dubinu levog ramena, bedra i lista na nozi.
U pozadini je oiveo satira, deblo na kome je ovaj sedeo, groe koje je jeo, tigrovu
kou koja je povezivala dva lika. Bio je to najsloeniji rad u koji se do sada upustio.

On veto okrene satirovu glavu, ruke i groe prema Bahovoj ruci, no ipak je izaao
izvan bloka.
Njegova prava bitka poela bi u trenutku kad bi neki mii postao odreen ili
kad bi se poeo pojavljivati neki strukturalni element, istiui se iz grubog bloka.
On bi osetio kako mu srce lupa u nestrpljivoj elji da brzo skine ostatak mermerne
povrine, da otkrije ljudski oblik ispod nje. Mermer je bio uporan, i on je bio isto
tako uporan da ostvari delikatnu igru miia ispod mesnatog trbuha, mekano kao
od gline deblo drveta, spiralno povijen satirov torzo, groe na Bahovoj glavi koje
je izgledalo kao da je deo loze njegove kose.Svaki svreni detalj, donosio je mir svim
onim njegovim sposobnostima kojima se koristio u stvaranju, ne samo oima i duhu
i grudima, ve ramenima, bedrima i slabinama.
Kad nije mogao da izrazi neku pojedinost, spustio bi alat, izaao napolje i gledao
kroz drvee u nebo. Kad bi se vratio, priao bi mermeru iz daljine, video bi njegove
obrise i masu, osetio njegov kontinuitet. Detalj je postajao deo celine. Ponovo bi
zgrabio alat i besomuno radio, jedan, dva, tri, etiri, pet, est, sedam udaraca, zatim
jedan, dva, tri, etiri odmora, povlaei se unazad na svakih nekoliko ciklusa, da vidi
ta je postigao. Njegovi oseaji su uvek bili ispred njegovih fizikih mogunosti da
klee. Kad bi samo mogao da klee sve etiri strane bloka odjednom!
Dok je oslobaao zaokruenu aicu kolena, kosmatu nogu i satirov papak,
tigrovu kou, teio je da to vie celine stavi u jedno hajde. Svaki dan je morao
biti plodan, on je morao nai dovoljno oblika za svaki obrok klesanja pre no to je
smeo da odloi dleto i eki. U asu buenja bio je sav pun nervozne energije i
njegovi asovi predstavljali su jedan dug neprekidan zamah. Nije mogao da ostavi
nijedan prst ruke u poodmaklijem stanju nego to je bio drugi, jer je radio u
jedinicama. Jednostavni obrok rada bila je jedna puna jedinica. Ti mali skupovi
snanih sutina u celoj njegovoj skulpturi karakterisali su njegovu snagu vajara.
Upravo pre nego to bi prestao da radi pregledao bi svoje delo, naao ta mora
da se uradi sutradan.U toku veeri, kad je pisao porodici, ponosno je potpisivao
pisma:
Mikelanelo, vajar u Rimu.
Zbog toga to nije hteo da odvoji vreme za prijatelje ili odmor ili drutveni ivot,
Baldui ga je okrivio da pokuava pobei od sveta traei utoite u mermeru.
Mikelanelo prizna prijatelju da gotovo ima pravo: vajar prenosi u mermer viziju
jednog sjajnijeg sveta no to je ovaj koji ga okruuje. Ali umetnik ne bei, on goni.
On je pokuavao svom svojom snagom da uhvati viziju. Da li se bog zaista odmarao
sedmog dana? U hladu toga dugog popodneva, kad je bio osveen, zar se nije moda
sam upitao: Koga imam na zemlji da govori u moju korist? Bolje da stvorim jo
jednu vrstu, jednu posebnu. Nazvau je 'umetnikom'. Njemu e biti zadatak da
donese svetu smisao i lepotu.
Ipak je Baldui verno dolazio svake nedelje popodne u nadi da e ga nagovoriti
da izae iz radionice. Pronaao je za Mikelanela devojku toliko slinu Klarisi da je
Mikelanelo bio u iskuenju. Ali mermer je iscrpljivao. Izmeu tog dvoga nije bilo
izbora.
-Kad zavrim Baha, izaiu s tobom -obea on Balduiju.
Baldui odmahnu glavom u oajanju.
-Samo pomisli kako odgaa ono to je dobro u ivotu na tako dugo vreme. To je
bacanje vremena u Tibar!

Podstaknut svojim vlastitim udovoljenjem, Mikelanelo zabaci glavu i srdano


se nasmeja sa svojim prijateljem.
Njegova najdublja emocionalna reakcija dola je onda kad je lomei opnu koja je
podupirala skulpturu, zapaajui providnu kakvou mermera tamo gde je trebalo
da doe proboj, bio svestan injenice da e prostor uskoro tuda tei. prostor koji je
udovima davao slobodu kretanja, njihovu nezavisnost koja je dozvoljavala
njegovim oblicima da diu od onoga trenutka kad njegovo dleto vie nije osetilo
otpor.
Najdelikatniji zadatak bilo je otklanjanje mermera izmeu ruke koja je drala
divno ukraen visoki pehar i strane nagnute glave. Radio je s beskrajnom nenou
dok nije stigao do kose linije ramena. Jo se nije oseao dovoljno sigurnim da odbije
ekiem tkivo koje je podupiralo podignutu ruku i isprueno koleno.
Baldui ga je nemilosrdno grdio.
-To je ista predrasuda. Kako to da nisi napravio stub da dri jadne mladieve
genitalije. Recimo da otpadnu? To bi bilo gore nego da ispusti taj pehar za koji se
toliko boji da ga ne izgubi.
Mikelanelo zahvati akom mermernu prainu i baci je na njega.
-Da li se tebi ikad u glavi rodila misao a da nije proisticala iz polnog prohteva?
-Zar se ikome rodila?
Najzad je pristao na Balduijevo nagovaranje da gledaju neke rimske predstave,
i ode s njim na brdo Tedesko da vidi kako Rim proslavlja karneval pre korizme.
Stajali su na padini brega, dok su etiri mlade svinje, poeljane kod naroitih
frizera, sa zavezanim trakama, bile upregnute u kolica ukraena zastavama. Na
znak trube kolica su poletela nizbrdo prema Aventinu, dok je stanovnitvo tralo za
njima, naoruano noevima, viui: -Al porco! Al porco! - Na dnu obronka kolica su
se razmrskala, a ljudi su navalili na ivotinje, tukui se meusobno da vide ko e
odrezati najbolji komad mesa.
Kad se Mikelanelo vratio kui, naao je samo francuskog kardinala Groslaja od
San Dioniija. Gali je prekrio pravilo koje je sam nametnuo, upitavi Mikelanela
da li bi mogli da povedu kardinala u radionicu da vidi Baha. Mikelanelo nije mogao
odbiti.
Pri svetlosti svetiljke Mikelanelo objasni da on radi oko cele figure
istovremeno, da bi tako oblici bili uvek u istom stepenu obraenosti.. Pokazao je
kako je, da bi otvorio prostor izmeu nogu i izmeu leve ruke i trupa, radio na
prednjoj a zatim na stranjoj strani bloka, neprestano istanjujui sve vie i vie
mermernu opnu. Dok je kardinal od San Dioniija posmatrao, on uze dleto i pokaza
kako se izvodi naroito lako kucanje potrebno pri probijanju, zatim uze ugnetto da
odstrani ostatak opne, oslobadajui udove.
-Ali kako vam polazi za rukom da upola zavrenoj figuri date taj oseaj kao da u
njoj pulsiraju ile? Ja prosto oseam krv i miie ispod vae mermerne koe.
Prijatno je gledati kako se raaju novi majstori mermera.
Nekoliko dana kasnije jedan sluga donese u radionicu pisamce od Galija.
Hoete li veeras veerati s Groslajem i sa mnom?
Mikelanelo predvee zavri rad, ode u oblinje kupalite da ispere mermernu
prainu iz pora, obue istu koulju i arape, poelja kosu preko ela.

Sinjora Gali je posluila laku veeru, jer kardinal, jo uvek se pridravajui


discipline svojih mladih godina, nije jeo meso, a i druge hrane se jedva doticao.
Njegove izbledele oi blistale su na svetlosti svetiljke kad se okrenuo Mikelanelu.
-Zna, sine moj, starim. Ja moram ostaviti neto za sobom, neto jedinstveno
lepo, da dodam lepotama Rima. Jedan dar od Francuske, od arla VIII i moje
malenkosti. Dobio sam odobrenje od pape da posvetim jednu skulpturu u kapeli
francuskih kraljeva u crkvi svetog Petra. Ima tamo jedna nia za koju bi trebala
figura u prirodnoj veliini.
Mikelanelo nije bio ni takao nijedno od Galijevih odlinih trebijanskih vina, ali
se oseao kao da je popio vie nego grof Ginaco kad bi popodne bila vruina.
Skulpturu za Svetog Petra, najstariju i najsvetiju baziliku hrianstva, sagraenu na
grobu svetog Petra! Da li je mogue da je francuski kardinal izabrao njega? Ali na
osnovu ega? Na osnovu malog Kupidona? Jo nedovrenog Baha u radionici?
No dok je on uspeo da misli ponovo vrati za sto, predmet razgovora se
promenio. Kardinal je priao Jakopu Galiju o spisima dvojice neortodoksnih otaca.
Zatim po kardinala stigoe kola. On poeli Mikelanelu laku no.
Te nedelje Mikelanelo je otiao u crkvu Svetog Petra da vidi kapelu francuskih
kraljeva i niu o kojoj je govorio kardinal od San Dioniija. Popeo se uz trideset pet
stepenica od mermera i porfira koje su vodile u baziliku, proao kroz atrijum,
proao pored sredinje fontane koja je bila opkoljena stubovima od porfira i stajala
na temeljima karolinkog zvonika, zaprepaen zbog oronulosti crkve Svetog Petra,
koja se otro naginjala ulevo. Unutra otkri da je kapela francuskih kraljeva skromne
veliine i mrana, da glavno svetlo dopire kroz male prozore gore, na stranjoj
strani, blizu tavanice, dok su joj jedini ukras bili sarkofazi posueni s paganskih i
ranih hrianskih grobova te drveno raspee u jednoj nii sa strane. On izmeri
odoka praznu niu na suprotnoj strani zida, razoaran to je tako duboka da e se
kip videti samo spreda.
Prolo je sedam dana pre no to je Gali ponovo pokrenuo to pitanje.
-Znate, Mikelanelo, ta porudbina kardinala od San Dioniija moe da bude
najvanija otkako je Polajuolu bilo dato da izradi nagrobni spomenik za Siksta IV
Mikelanelovo srce zakuca bre. -Kakvi su moji izgledi? Gali poe da rauna na
svojim dugakim tankim prstima kao na raunaljci koja procenjuje umetniku
verovatnou.
-Prvo, moram uveriti kardinala da ste vi najbolji skulptor u Rimu. Drugo, morate
izmisliti neku temu koja e ga inspirisati. Tree, moramo dobiti potpisan ugovor.
-Da li e to morati da bude duhovna tema?
-Ne zato to je kardinal lan crkve, ve zato to je veoma duhovan ovek.iveo je
u Rimu tri godine u takvom stanju pokore da doslovno nije video i ne zna da je Rim
pokvaren grad.
-Da li je to nevinost? Ili slepilo?
-Ne bismo li mogli rei da je to vera? Ako je jedan ovek tako ist kao to je
kardinal od San Dioniija, onda mu je boja ruka na ramenu dok hoda, on vidi iznad
sadanjeg zla, Venu Crkvu.
-Mogu li ja da stvorim delo na kome e poivati ruka boja?
Gali odmahnu svojom lavovskom glavom.
-To je problem za koji se vi sami morate boriti.

Klesati duhovno raspadanje celog dana, a u isto vreme smiljati pobonu temu,
to je izgledalo kao nemogu zadatak, Ali uskoro je znao da e ta tema biti Pijeta,
alost, tuga. eleo je da radi jednu Pijetu jo otkako je zavrio Bogorodicu s
detetom, jer je Bogorodica s detetom bila samo poetak, Pijeta je bila kraj, unapred
odreen zakljuak svega onoga to je Marija odluila u onom sudbonosnom asu
koji joj je Bog odredio. Sada, trideset tri godine kasnije, sin joj je opet bio na krilu,
poto je zavrio svoje putovanje.
Galija je zanimalo Mikelanelovo razmiljanje. On ga odvede u palatu kardinala
od San Dioniija, gde su saekali da kardinal zavri dnevnu molitvu i slubu boju,
to se zahtevalo od svakog benediktinca. Nekakva tri oveka sedela su u otvorenoj
loi, okrenutoj prema Via Rekta, sa naslikanim Blagovestima iza njih. Kardinal je
bio bled posle dugog bogosluenja. Mikelanelovo izvebano oko lako je otkrilo da
tela gotovo i nema ispod mantije.Ali kad je kardinal uo za Pijetu, njegove oi
zablistae.
-A ta je s mermerom, Mikelanelo? Moe li nai tako savren komad o kakvom
govori, ovde u Rimu?
-Mislim da ne mogu, Vaa svetlosti. Stub da, ali ovalni blok koji je iri nego vii, i
u dubinu iseen, to nisam video.
-Onda se moramo obratiti Karari. Pisau brai Lui, moliu pomo. Ako ne budu
mogli da nau ono to nam je potrebno, moraete sami ii u kamenolom da ga
naete.
Mikelanelo skoi sa stolice.
-Znate li, oe, to su kamenolomi vii, mermer postaje sve belji? Nema mrlja od
zemlje, nema pritiska koji stvara rupe i upljine. Kad bismo mogli da izvadimo
mermer na vrhu Monte Arga, tamo bismo nali savren blok.
Dok su ili kui, Gali ree: -Smesta morate poi u Kararu. Dau vam unapred
novac za putovanje.
-Ne mogu.
-Zato ne.
-Moram zavriti moga Baha -odgovori Mikelanelo.
-Ali Bah moe da eka. Kardinal ne moe. Jednog dana, a to e biti uskoro, Bog e
staviti svoju ruku samo malo jae na njegovo rame, i kardinal e otii na nebo. A s
neba ne moe da narui Pijetu.
-To je istina. Ali ja sada ne mogu prestati da radim -ostajao je Mikelanelo
tvrdoglavo pri svom.
-Razreavam vas od naeg sporazuma. Kad budete zavrili Pijetu, vratiete se
Bahu.
-Za mene ne postoji vraanje nazad. Skulptura se do potpunosti razvija u mom
duhu. Moram je zavriti sada da bi bila savrena.
-Uvek sam zbunjen kad naem romantinog oveka u praktinim poslovima. Gali uzdahnu. -Neu optereivati kardinala pojedinostima vaeg ortodoksnog
miljenja.
-Dok Bah ne bude gotov, Pijeta ne moe da se pone. Ja postupam asno, jer
moram.

8
Mikelanelo ukloni kratki stub izmeu podnoja i Bahove pete i desne noge koja
je bila napola u vazduhu, naslonjena na prste. Zatim podie builicu da odstrani
opnu izmeu lakta i pehara, buei itav niz rupa blizu ruke, paljivo turpijajui
preostali mermer. Najzad odreza desni ugao ispod pehara, da oslobodi ruku i
pehar, koji se sada dizao visoko u prostor. Satir u donjem levom uglu i pehar gore u
desnom upotpunjavali su jedan drugog. Mikelanelo obie delo, sa zadovoljstvom
na licu i u ramenima,dok su mu oi pregledale liniju od izboenog desnog kolena do
vrha suprotnog ramena, napetost od ruba pehara kroz mesto gde se ravaju noge
do ugla satirovog kopita.
Figura se isticala teinom svojih masa. U glavi koja se naginjala napred, u torzu
isturenom prema van, koji se zatim sputao u stomak, to je celo telo povlailo
nadole prema slabinama. Pozadi, suvie debeli bokovi sluili su kao teret koji daje
stabilnost, dok su ravnoteu odravale lepe noge, mada ne suvie sigurne zbog toga
to je telo bilo nagnuto, leva noga vrsto je stajala na tlu, desna na vrhovima prstiju
poveavala je oseaj vrtoglavice.
-Vi ste kao neki inenjer -ree Gali videi ga s ushienim izrazom na licu dok je
pregledao Mikelanelovu zamisao.
-Ja sam govorio Bertoldu da vajar i mora to da bude.
-U doba careva vi biste projektovali koloseume,kupalita i rezervoare. Umesto
toga, stvorili ste duu.
Mikelanelove oi zaplamtee na taj kompliment.
-Bez due nema skulpture.
-Mnoga od mojih antikih dela bila su pronaena razbijena na nekoliko mesta,
no kad smo ih sastavili, njihov je duh bio prisutan.
-To skulptor u stvari ivi u mermeru.
Sledee nedelje otiao je da rua kod Ruelaja, u elji da uje novosti iz Firence.
Savonarola je bio u sreditu gotovo svih dogaaja. Firentinska kolonija je bila
oduevljena njime zato to je prkosio papi, to je opominjao Bordiju da su
nepravedne ekskomunikacije iz crkve nevaee, i to je slavio tri zabranjene mise u
San Marku na Boi. Zatim je Savonarola pisao kraljevima, dravnicima i crkvenim
velikodostojnicima irom cele Evrope, podstiui ih da se sazove sabor koji bi
izbacio Bordiju i doneo iroke reforme koje bi oslobodile crkvu od simonije i od
kupovanja ne samo kardinalske asti ve i same papske titule. Jedanaestog februara
1498. Godine opet je drao propoved protiv pape u Duomu, a dve sedmice kasnije
izaao je iz katedrale s hostijom u ruci, ispred hiljade Firentinaca koji su se ve bili
okupili na pjaci, i preklinjao je Boga da ga ubije ako on zasluuje ekskomunikaciju
iz crkve. Kad se Bog uzdrao, Savonarola uze da proslavi svoje opravdanje
nareujui jo jednu Lomau Tatina. Firencu je ponovo opljakala Vojska mladia.
Savonarolina pisma u kojima je zahtevao reformaciju kruila su tajno u Rimu
preko Firentinaca, za koje je on postao idol. Kad im je Mikelanelo opisao Lomau
Tatina koju je gledao, stotine nenadoknadivih rukopisa, knjiga, slika, skulptura
koji su bili uniteni, oni nisu bili oaloeni.
-Svaka cena je niska kad je nestaica -povika Kavalkanti. -Moramo unititi
Bordije po svaku cenu.

Mikelanelo se zamisli.
-ta ete misliti o toj ceni za nekoliko godina kad i papa i Botieli budu mrtvi?
Nai e se drugi papa, ali nikad vie nee biti Botielija. Svi radovi koje je
Savonarola bacio na vatru zauvek su nestali. Meni se ini da vi odobravate
bezakonje u Firenci da biste sebe oslobodih bezakonja ovde u Rimu.
Ako on nije mogao da ih dirne svojim razlozima, papa ih je dirnuo tamo gde boli:
obeao je da e konfiskovati sva imanja Firentinaca i da e ih izbaciti iz grada bez
prebijene pare ako Sinjorija iz Firence ne poalje Savonarolu u Rim na sudski
postupak. Posle onoga to je Mikelanelo mogao da nauje, kolonija je potpuno
kapitulirala: Savonarola je morao biti uutkan, morao je prihvatiti svoju
ekskomunikaciju iz crkve, traiti oprotenje greha od pape. Zamolili su Sinjoriju da
radi za njih i da poalje Savonarolu pod straom u Rim. Sve to je papa traio, bilo
je, objanjavali su oni, da Savonarola doe u Rim i da primi oprotenje greha. Onda
se moe vratiti u Firencu i spaavati duu.
Krajem marta proiri se u Rimu vest koja natera Mikelanela da pojuri na Ponte:
Savonarolin zamenik zapovednika, fra Domeniko, predao se sam mukama vatrom.
Kolonija se okupila u domu najstarijeg, Kavalkantija. Kad je Mikelanelo uao u
kuu, utonuo je u graju koja se valjala niz stepenice iz dnevne sobe.
-ta to znai, muke vatrom? -zapita on. -Da li je to ono to je Savonarola pokuao
pre karnevala, traei da padne mrtav ako njegove rei nisu nadahnute bogom?
-Slino. Osim to vatra pee.
Ovakav razvoj dogaaja nije potekao ni od samog fra Domenika niti od
neprijatelja dominikanaca u borbi za vlast, franciskanaca, koje je predvodio
Franesko di Pulja. U jednoj vatrenoj propovedi u odbranu voe, fra Domeniko je
izjavio da e ui u vatru da dokae da je sve ono to Savonarola ui nadahnuto
bogom. Sutradan, fra Franesko di Pulja je prihvatio izazov, ali je zahtevao da sam
Savonarola ue u vatru, rekavi da e Firenca samo onda ako Savonarola proe iv
kroz vatru verovati da je on pravi prorok.Sastavi se na veeri u palati Piti, jedna
grupa mladih Arabijata uveravala je fra Franeska i franjevce da Savonarola nikad
nee to prihvatiti, da e svojim odbijanjem dokazati Firentincima da ne veruje u to
da e ga Bog spasiti.
U tom asu glasai Firence okrenue se politiki protiv Savonarole. Bili su ve
izdrali sedam godina svaa, papinu pretnju da e na celo stanovnitvo staviti
interdikt, to je znailo ekskomunikaciju koja bi paralizovala trgovinu i
prouzrokovala jo goru zbrku. Gradu je bio potreban porez od tri posto na crkvena
imanja, to je papa pristajao da odobri kad Savonarola jednom bude uutkan.
Pobedili su Sinjoriju koja se bila zaverila Savonaroli i izabrali novi savet, koji je bio
protiv njega. Firenci je pretio jo jedan graanski rat kao onaj izmeu gvelfa,
pristalica papske stranke, i gibelina,pristalica carske stranke.
Sedmog aprila bila je podignuta jedna platforma na Pjaci dela Sinjorija. Klade su
mirisale na katran. Ogromna masa sveta skupila se da posmatra predstavu.
Franjevci nisu hteli da dou na pjacu dok fra Domeniko ne obea da nee poneti
hostiju u vatru. Posle mnogo sati ekanja, jak zimski pljusak pokvasi platformu,
rasteravi gomilu i dokrajivi sve paljevine.
Sledee noi Arabijati upadoe u San Marko i pobie nekoliko Savonarolinih
sledbenika. Sinjorija je dola i uhapsila Savonarolu, fra Domenika i fra Silvestra,
treeg po redu u komandi, zatvorivi ih u zvonik Palaca dela Sinjorija. Papa posla

kurira u Firencu zahtevajui da se Savonarola poalje k njemu u Rim. Sinjorija odbi,


ali odredi odbor sedamnaestorice da ispita Savonarolu i osigura njegovo priznanje
da njegove rei nisu bile nadahnute bogom.
Savonarola odbi da opozove svoje rei. Odbor ga je muio: najpre upotrebivi
merdevine rastezae i zavrtanj, zatim ga zavezae i podigoe u vazduh, spustivi ga
iznenadnim trzajem konopca. Izbezumljeni Savonarola pristade da napie
priznanje. Bio je puten iz elije. Sinjorija nije bila zadovoljna onim to je napisao.
Muenje poe ponovo. Slab od posta i molitava preko cele noi, Savonarola ponovo
podlee, potpisa priznanje koje je sastavio notar, ali tek poto je jednom odbio
dokument i poto je trei put bio muen.
Odbor proglasi Savonarolu krivim zbog jeresi. Specijalno savetodavno vee koje
je Sinjorija sazvala osudi ga na smrt. U isto vreme papa odobri gradu njegov dugo
eljeni porez od tri postotka na sva crkvena imanja u Toskani.
Tri platforme bile su sagraene od stepenica Palaca dela Sinjorija do trga.
Gomila sveta poela je ispunjavati pjacu u toku noi, gurajui se prema gubilitu. U
zoru je trg i sve uliice koje su vodile ka njemu bile jedna uzavrela masa.
Savonarola, fra Domeniko i fra Silvestro bili su izvedeni na stepenice Sinjorije,
bez odela, obrijanih tonzura. Popee se na gubilite, tiho molei. Uspee se strmim
merdevinama do vrha veala. Stavie im konopce i lance oko vrata. Za tren oka, sva
trojica su se njihala, prebijenih vratova.
Onda se zapali lomaa ispod veala. Plamen se die. Tri tela drala su se na
lancima poto su konopci izgoreli. Arabijati su kamenovali napola izgorele leeve.
Njihov prah je bio pokupljen, odnesen kolima do Starog mosta i baen u Arno.
Muenitvo Savonarolino duboko je potreslo Mikelanela. Kao deak sedeo je i
sluao Pika dela Mirandolu kad je preporuivao Lorencu da pozove tog monaha u
Firencu. Savonarola je pridoneo smrti Lorenca, Pika, Policijana, a sada je i on bio
mrtav. Jedva je znao ta da misli i osea: osim saaljenja. Vratio se svom poslu. U
jednom haotinom svetu ovek je mogao da se osloni na mermer. Mermer je imao
svoju vlastitu volju, inteligenciju i stabilnost. Kad mu je mermer bio u rukama, svet
je bio dobar.
Sada je jedva ekao da zavri Baha. Bio je tek odredio poloaj ela, nosa, usta, u
elji da ga sama figura uputi na izraz lica. Sada je zavrio lice, oamuenog izraza s
kojim je Bah gledao u pehar vina, izbuljene oi, usta pohlepno otvorena. Za groe
je upotrebio svrdlo, i tako svaku bobicu napravio da bude okrugla i puna soka. Da
bi izveo krzno na satirovim kozjim nogama, stesao je grubu povrinu mermera
potpuno okruglim dletom, koje je iznelo na povrinu ritmiko igranje kovrda, pri
emu je svaki pramen bio posebno izveden.
Trebalo mu je jo dva meseca za glaanje da dobije sjajni efekat mesa kakav je
eleo.Mada je taj rad zahtevao beskrajnu panju i tanost, bio je po prirodi tehniki,
i zahtevao je samo zanatliju u njemu. Doputao je da mu duh bude slobodan za
vreme toplih prolenih sati da razmilja o Pijeti i njenom znaenju. I u sveim
veerima on poe da istrauje taj poslednji trenutak koji e majka i sin provesti
zajedno.
Onda zapita Jakopa Galija bi li sad mogao zakljuiti ugovor s kardinalom od San
Dioniija. Gali ree da je kardinalov manastir u Lui ve naruio jedan blok prema
dimenzijama koje je dao Mikelanelo. Bio je ve iseen, ali je kamenolom u Karari
odbio da ga poalje u Rim pre nego to bude isplaen. Manastir u Lui je opet odbio

da plati dok kardinal ne da odobrenje. Kamenolomu je dosadilo da ga uva te ga je


prodao jednom posredniku.
Te noi je Mikelanelo napisao ugovor za koji je smatrao da e i prema njemu i
prema kardinalu od San Dioniija biti poten. Gali ga je itao bez izraza na licu,
rekavi da e ga odneti u banku i staviti na sigurno mesto.
Krajem leta Bah je bio gotov. Gali je bio presrean zbog kipa.
-ini mi se da je Bah zaista iv i da e svakog trenutka ispustiti pehar. Satir je u
isto vreme i zloban i neduan. Vi ste mi napravili najlepi kip u celoj Italiji. Moramo
ga postaviti u vrt i prirediti zabavu.
Slepi avgustinci, Aurelijus i Rafaele Lipus, studirali su Baha svojim osetljivim
prstima, prelazei njima preko svake pojedinosti i govorei da nikad nisu videli
muku figuru koja tako snano izraava svoju unutranju ivotnu snagu. Profesor
Pomponius Letus, koga je inkvizicija muila zbog paganstva, bio je dirnut do suza,
zakljuujui da je kip pravi grki po svojoj strukturi i sjajnoj beloj satenskoj polituri.
Serafine, pesnik sa dvora Lukrecije Bordije, omrznuo ga je na prvi pogled, izjavivi
da je ruan, bludan, bez ikakve ljupkosti. Sanazaro, pesnik koji je meao
hrianske i paganske slike u svojim stihovima, izjavio je da je potpuna sinteza,
grki po obliku, hrianski po oseaju, sinteza koja je kombinovala najbolje od oba,
kao to su etvorica platoniara primetili za njegovu Bogorodicu s detetom. Peter
Sabinus, profesor govornitva na univerzitetu, sakuplja hrianskih natpisa, i
njegov prijatelj ovani Kapoi,koji je iskopavao katakombe, vraali su se tri puta da
raspravljaju o vrlinama kipa i, mada nisu marili za antike teme, naposletku su
zakljuili da je taj Bah neto novo u umetnosti skulpture.
Mikelanelo je najvie cenio miljenje ulijana da Sangala. Sangalo je
razdragano ocrtao strukturalnu zamisao. -Sagradili ste tog Baha onako kao to mi
gradimo hram ili palatu. Lako se moglo desiti da vam se materijal srui. Taj mladi
e stajati uspravno tako dugo dok za njega bude prostora koji e istiskivati.
Sutradan uvee Gali donese vlastito napisani ugovor izmeu Mikelanela i
kardinala od San Dioniija,koji je kardinal bio potpisao. U tom ugovoru Mikelanelo
otkri da ga nazivaju prvi put maestrom, ali je isto tako bio spomenut kao statuario,
ovek koji pravi kipove. Za svotu od etiri stotine pedeset dukata u papskom zlatu
pristajao je da napravi Pijetu u mermeru, s tim da mu se sto pedeset dukata plati na
poetku, a sto dukata svakog etvrtog meseca. Krajem godine statua e biti
gotova. Da bi osigurao kardinalovu isplatu Mikelanelu, Gali je napisao:
Ja, Jakopo Gali, obeavam da e taj rad biti lepi od bilo kog dela u mermeru koji
se danas moe videti u Rimu, i takav da nijedan majstor naeg vremena nee moi
napraviti bolji.
Mikelanelo je s ljubavlju gledao Galija.
-Sigurno ste taj ugovor napisali kod kue, a ne u banci.
-Zato?
-Jer ste uzeli na sebe prilian rizik. Recimo, kad zavrim, da kardinal kae: Ja
sam video boljih mermera u Rimu. ta e onda biti?
-Vratiu Njegovoj svetosti njegove papske dukate.
-I ostae vam statua.
Galijeve oi trepnue. -Nekako bih to podneo.

Mikelanelo poe da pretrauje skladita kamena u Trasteveru i lukama da


nae onakav blok kakav mu je bio potreban, ali komad mermera sedam stopa irok,
est stopa visok i tri stope dubok retko se vadio, jer bi se teko prodao. Trebalo mu
je samo dva dana da sve obie, nije bilo niega to bi imalo liilo na masivni blok
koji mu je bio potreban. Sledeeg dana, kad je ve zakljuio da e morati otii u
Kararu na svoj troak, Gufati dotra stranjom uliicom do nje- gove radionice,
viui:
-...ba istovaruju jedan lep... tano veliina koju traite. Bio je odrezan po nekoj
porudbini iz Lue. Nisu platili kamenolomu, pa su ga prodali.
Mikelanelo otra kao lud do doka Lipeta. Tamo je stajao, blistao sjajan i beo na
letnjem suncu. Klesari su ga bili divno isekli, visoko u brdima Karare. Njegova meka
i zbijena sitnozrnasta graa pokazala se odlino pri probi ekiem i vodom.
Sledeeg jutra doe pre zore da posmatra kako zraci izlazeeg sunca padaju na blok
i ine ga providnim kao ruiasti alabaster, bez ijedne rupe ili pukotine, naprsline
ili vora u celoj njegovoj masivnoj beloj teini.
9
Odstranivi poslednje ostatke s Baha, Mikelanelo se dade na Pijetu. Ali Bah je
postao sporna figura. Mnogi ljudi su dolazili da ga vide. Gali je dovodio posetioce u
radionicu ili je slao tamo slugu da pita Mikelanela nema li nita protiv toga da
dou u vrt. Bio je primoran da daje objanjenja i da se brani, naroito od Brenjovih
zanesenjaka, koji su napadali njegovo delo kao izopaenje Dionisove legende.
Kad bi naili oboavaoci, onda bi se zapetljao u objanjenjima svoje zamisli i
tehnike. Sada je Gali eleo da svake veeri veera s njima, i nedeljom, da bi mogao
da pozove to vie prijatelja i da otvori put novim porudbinama.
Ruelaj, Kavalkanti, Altoviti, svi su se njime ponosili. Prireivali su prijeme
njemu u ast, zbog kojih se sledeeg jutra budio umoran. eznuo je da Baha ostavi
iza sebe, da potpuno izbrie iz glave taj paganski lik i da napravi prelaz u
duhovnost, koja mu je bila potrebna da bi razmiljao o Pijeti. Posle mesec dana
slavlja bilo mu je jasno da nee moi zamisliti niti isklesati Pijetu uz tolike
razonode, da je, poto se sad javio kao profesionalni vajar, dolo vreme da stvori
svoj vlastiti stan i radionicu, gde e moi iveti mirno i povueno, raditi nou i
danju kako bude eleo, posvetiti se umetnosti. Bio je dozreo. Sada se pokazao ko je.
Nije video drugog puta.
Jakopo Gali, koji je sve zapaao, upita ga,
-Neto vas mui, Mikelanelo.
-Da.
-Reklo bi se da je ozbiljno.
-Samo nezahvalno.
-Vi meni nita ne dugujete.
-Svi kojima sam najvie dugovao, govorili su to isto: Lorenco de Medii,
Bertoldo, Aldovrandi, sada vi.
-Kaite mi ta biste eleli.

-Da se odselim -izjavi Mikelanelo. -ivot s porodicom Gali je suvie prijatan...On zastade. -Oseam da moram raditi u svom domainstvu. Kao mukarac, a ne kao
deak i veiti gost. Ne ini vam se to smeno?
Gali je zurio u njega. -Ja jedino elim da vi budete sreni i da stvarate najlepa
dela u Italiji.
-Za mene je to jedno te isto.
Uputili su ga u nekoliko kua gde je prizemlje bilo slobodno.Jednu mu je
preporuio Altoviti u firentinskom delu grada, drugu blizu Pjace del Kvirinale, s
divnim pogledom na Rim. Bile su suvie raskone i skupe. Treeg dana, na Via
Sistini, preko puta gostionice Medved, na rubu Kampo Mara, ispod obale Tibra,
on nae veliku sobu na uglu sa dva prozora, jednim prema severu s ujednaenim
svetlom,drugim prema istoku s otrim sunevim svetlom koje mu je nekad bilo
potrebno. U dnu je bila jedna manja soba s kaminom. On isplati nekoliko kuda za
dvomesenu stanarinu, namesti uljano platno na drvene okvire koji su sluili za
prekrivanje prozora i stane posmatrati neuglednu prostoriju, drveni pod, na
mestima istanjen, na drugima popucao, buku koja je ispadala izmeu zidnog
kamena, malter na plafonu koji je padao u komadima otkrivajui arene mrlje
raspadanja na mestima gde je prokinjavalo. On stavi klju u dep i vrati se Galiju.
Tu zatee Buonarota, koji ga je ekao. Brat mu je bio veseo. Doao je kao straar
s jednom komorom na mazgama, i tako ga put nita nije stajao. Isto tako je trebalo i
da se vrati. Mikelanelo je s radou zurio u ekinjasto lice i kosu poeljanu preko
ela, ime je oponaao njegovo eljanje. Prola je godina dana otkako se nisu
videli.
-Nisi mogao da doe u bolji as -povika on. -Potrebna mi je pomo da namestim
svoj novi dom.
-Unajmio si stan? Dobro, onda mogu ostati s tobom.
-ekaj da najpre vidi moju palatu pre nego to se useli -ree Mikelanelo
osmehnuvi se. -Hajde sa mnom u Trastevere, potrebni su mi malter i lug. Ali
najpre u ti pokazati Baha.
Buonaroto je dugo vremena stajao i zurio u statuu. Zatim zapita:
-Da li se svia ljudima?
-Mnogima se svia.
-Milo mi je.
To je bilo sve. Mikelanelo primeti sam u sebi: On nema pojma ta je to
skulptura. Njemu je jedino stalo do toga da ljudi prihvate ono to sam ja napravio,
da bih ja bio srean i da dobijem vie posla... nita od svega toga on nee razumeti.
On je pravi Buonaroti, slep za znaenje umetnosti. Ali me voli.
Kupili su materijal, veerali u Tratoriji Toskani, i onda Mikelanelo odvede
brata u Via Sistinu. Kad je uao u sobu, Buonaroto zviznu.
-Mikelanelo, nisi valjda mislio da e ovde stanovati... u ovoj rupi? Ovo se sve
raspada.
-Ti i ja emo sve to skrpiti -odgovori Mikelanelo ozbiljno. -To je prava radna
prostorija.
-Otac bi bio nesrean.
Mikelanelo se osmehnu. -Nemoj mu rei -ree i namesti visoko merdevine
usred sobe. -Hajde da ostruemo plafon.

Kad su ga ostrugali i omalterisali, poee zidove, zatim nastavie da popravljaju


ispucani pod nepravilnim komadima drveta. Zatim skrenue panju na odvojeno
dvorite. Jedina vrata u dvorite vodila su iz njegove sobe, ali su ostali stanari imali
tamo pristup kroz prozore, to je imalo za posledicu da je dvorite bilo pokriveno
debelim slojem smea i otpadaka. Zadah je bio teak kao i zidovi koji su ga
okruivali. Trebalo je dva dana da lopatama strpaju smee u vree i odnesu ga kroz
sobe na jedno prazno zemljite ispod Tibra.
Baldui, koji se gnuao svakog fizikog rada, pojavio se poto su Mikelanelo i
Buonaroto zavrili popravke. Poznavao je jednog trgovca starim nametajem u
Trasteveru, gde se dobro cenkao da dobije po to povoljnijoj ceni jedan krevet,
duek, kuhinjski sto,dve stolice od trske, komodu, nekoliko lonaca, posue i noeve.
Kad su kola s magarcem stigla nekoliko sati kasnije, braa namestie krevet ispod
prozora prema istoku, gde e se Mikelanelo buditi pri prvom svetlu. Komoda je
otila na zid, pokraj otvora za kuhinju. Ispod prednjeg severnog prozora namestio
je sto od etiri daske na nogarima za crtanje i modelovanje u vosku i glini. Sredinu
sobe ostavio je praznu za mermer. U stranjem delu namestie kuhinjski sto, dve
stolice, lonce i posue.
Baldui se vrati poto je ispitao susedstvo.
-Jedna debeljukasta mala kokica stanuje upravo iza tvoje sobe: plava, oko
petnaest godina, lepo graena. Francuskinja, rekao bih. Mogao bih je nagovoriti da
ti bude sluavka. Pomisli kako bi bilo ugodno zavriti u podne posao i zatei je u
kuhinji nad loncem vrele supe. -Baldui malo zaigra... -a nou, zatei je u krevetu. I
to spada u njihov posao, a tebi e biti potrebno malo prirodne topline u ovoj peini.
Mikelanelo i Buonaroto se nasmejae na Balduijevu razdraganost. Sledee
minute izai e na vrata i krenuti ulicom za devojkom.
-Sluaj, Baldui -uzviknu Mikelanelo. -Ne elim da se zapetljavam, a za
sluavku nemam novca. Ako mi bude potrebna, drau se obiaja umetnika da
uzmem jednog uenika da ga uim, a on da meni zauzvrat da svoje usluge.
Buonaroto se sloi. -Pogledau da naem u Firenci nekog pametnog deaka.
Buonaroto je smestio Mikelanela, kupovao i kuvao i istio sobu.
Domainstvo je krenulo nizbrdo onog trenutka kad je on otiao. Zaokupljen
radom, Mikelanelo nije nalazio vremena da kuva, da ide u gostionicu ili da jede na
ulici. Smrao je, a soba nije vie izgledala lepo pospremljena. On nije video nita oko
sebe osim svoje tezge i ogromnog belog mermera koji je leao na gredama usred
sobe. Nije se uopte trudio da namesti postelju ili da opere sue koje je ostavio na
kuhinjskom stolu. Sobe je prekrivala praina s ulice i pepeo iz kuhinjskog ognjita,
na kome je grejao vodu da ponekad popije neto toplo.Krajem meseca je znao da
njegov sistem nee funkcionisati. ak je poeo da baca poglede na Balduijevu malu
Francuskinju, koja je prolazila pored njegovih vrata ee no to je on smatrao da je
ba potrebno.
Buonaroto je reio njegov problem. Odgovorivi na kucanje na vratima jednog
poslepodneva, Mikelanelo ugleda na ulici nekog deaka jednostavnog lica,
crnpurasta, starog otprilike trinaest godina, prljavog od putovanja, koji prui pismo
na kojem Mikelanelo prepozna bratov rukopis. Pismo je predstavljalo Pjera
Arenta, koji je bio doao u Firencu da potrai jednog vajara kod kojeg bi uio.
Neko ga je poslao u kuu Buonaroti, a onda je peice preao celi dugi put do Rima.

Mikelanelo ga pozva da ue. Posmatrao je deaka dok mu je ovaj priao o


svojoj porodici i imanju u blizini Ferare. Njegovo dranje je bilo mirno, glas
jednostavan.
-Zna li itati i pisati, Arento?
-Oci jezuiti u Ferari su me nauili pisati. Sad mi je potrebno da nauim zanat.
-I ti misli da bi skulptura bila dobra?
-Ja hou da uim tri godine. S cehovskim ugovorom.
Mikelanelo je bio impresioniran njegovom iskrenou. Gledao je u prljave
mutne smee oi smrdljivog deaka pred sobom, njegovu prljavu koulju, iznoene
sandale, mrave, izgladnele obraze.
-Nema prijatelja u Rimu? Nema gde da ide?
-Doao sam k vama -odvrati tvrdoglavo.
-Ja ivim jednostavno, Arento. Ne moe oekivati rasko.
-Ja sam contadino. ta ima da se jede, to jedemo.
-Budui da tebi treba dom, a meni pomonik, da pokuamo nekoliko dana. Ako
ne bude valjalo, rastaemo se kao prijatelji. Platiu ti put natrag do Firence.
-Pristajem. Grazie.
-Uzmi ovaj novi i idi u kupalite blizu crkve Santa Marija del' Anima. Kad se
bude vraao, svrati na trg i kupi hranu za kuvanje.
-Ja umem da skuvam dobru domau supu. Nauila me majka pre no to je umrla.
Oci su Arenta bili nauili ne samo da rauna ve i da bude nepopustljivo
poten. Odlazio je od kue pre zore na trnicu, nosei sa sobom komadi olovke i
papira. Mikelanelo je bio dirnut briljivou s kojom je zapisivao raune: toliko
dinara za povre, toliko za meso, za voe, za hleb i pastu, sve do poslednja pare.
Mikelanelo je stavljao skroman iznos u lonac za nedeljne trokove. Arento je bio
neumoran traga za jeftinom robom. Za nedelju dana znao je svaku atru gde se
neto prodavalo. Na kupovanje mu je odlazio dobar deo prepodneva, to je
odgovaralo Mikelanelu, jer mu je osiguravalo osamu koju je traio.
Ustanovili su jednostavan kuni red. Posle ruka koji se sastojao od jednog jela
Arento je istio sobe, dok bi Mikelanelo iao da proeta jedan sat pored Tibra, do
dokova, da slua kako Sicilijanci pevaju istovarujui brodove. Kad bi se vratio kui,
Arento se odmarao na krevetu na tokovima u kuhinji ispod drvenog slivnika.
Mikelanelo bi tako imao jo dva sata mira za tezgom pre no to bi se Arento
probudio, glasno oprao lice u umivaoniku i priao stolu da primi dnevna nareenja.
Tih nekoliko sati poslepodne bili su svo uenje koje je Arento traio. U sumrak se
ponovo povlaio u kuhinju i grejao vodu. Kad bi pala no, on je ve bio zavuen u
postelju, s ebetom dobro navuenim preko glave. Onda bi Mikelanelo zapalio
uljani iak i vratio se stolu. Bio je zahvalan Buonarotu to mu je poslao Arenta,
izgledalo je kao da e aranman biti zadovoljavajui, uprkos tome to Arento nije
pokazivao ni mrvice interesa za crtanje.Kasnije, kad bude poeo raditi na mermeru,
nauie deaka kako se upotrebljava dleto i eki. U Bibliji je itao iz Jevanelja po
Jovanu 19,88-40:
A potom Josip od Arimateje, koji bee uenik Isusov... moli Pilata da uzme telo
Isusovo... Onda doe i uze telo Isusovo. A doe i Nikodem... i donese pomeane smirne
i aloja, oko sto litara. I uzee telo Isusovo i obavie ga platnom s mirisima, kao to
je obiaj u Jevreja da ukopavaju.

Navedeni su kao prisutni skidanju s krsta Marija, Marijina sestra, Marija


Magdalena, Josip iz Arimateje, Nikodem. Ma koliko da je traio, nigde u Bibliji nije
naao mesto gde se govorilo o trenutku kad je Marija bila sama s Isusom. Scena je
ponajvie bila pretrpana onima koji su oplakivali, kao to je bilo na dramatinom
Del' Arkovom Oplakivanju u Bolonji, gde su posmatrai puni bola preoteli poslednji
emeran Marijin trenutak.
U njegovoj zamisli niko nije mogao biti prisutan.
Njegova prva elja bila je da stvori majku i sina same u svemiru. Kad je Marija
mogla imati taj trenutak da dri sina na krilu? Moda kad su ga vojnici spustili na
zemlju, dok je Josip iz Arimateje bio kod Pontija i traio Hristovo telo, dok je
Nikodem skupljao meavinu od smirne i aloja, a drugi otili kui da ale. Oni koji
budu gledali njegovu zavrenu Pijetu, zauzee mesto biblijskih svedoka. Oni e
osetiti to je Marija preivela. Nee biti oreola, nikakvih anela. Bie dva ljudska
bia koja je bog izabrao.
Mikelanelo se oseao bliskim Mariji, poto je toliko vremena proveo
usredsreen na poetak njenog putovanja. Sada je bila duboko iva i proeta bolom,
njen sin bejae mrtav. Mada e kasnije uskrsnuti, toga trenutka je zaista bio mrtav, i
izraz njegovog lica je odraavao ta je sve propatio na krstu. U svojoj skulpturi
prema tome nee moi izraziti nita od onoga to je Isus oseao za majku, samo ono
to je Marija oseala za sina. Isusovo beivotno telo bie pasivno, oi zatvorene.
Marija e morati da primi na sebe dodir s ljudima. I njemu je to izgledalo na mestu.
Olakanje mu je bilo kad se u duhu okrenuo tehnikim problemima. Budui da je
njegov Isus trebalo da bude u prirodnoj veliini, kako e ga Marija drati na krilu a
da taj odnos, ne bude neskladan? Njegova Marija bie mravih udova i nenih
proporcija, a ipak e morati da dri tog odraslog mukarca isto onako uverljivo
sigurno kao to bi drala dete.
Postojao je samo jedan nain da to postigne: zamiljanjem, crtanjem dijagrama i
skica kojima e sondirati i poslednji kutak svog duha u potrazi za stvaralakim
idejama za izvrenje svoje zamisli.
Poeo je praviti slobodne skice da oslobodi svoju misao, kako bi se slike pojavile
na papiru. Vizuelno, one su se pribliavale onome to je on oseao u dui. U isto
vreme poeo je ii ulicama i zagledati ljude koji su prolazili ih kupovali za tezgama,
skupljajui utiske o tome kako izgledaju, kako se kreu. Naroito je traio nene
opatice s finim licem, glava prekrivenih velima koja su se sputala do sredine ela,
pamtei njihove izraze dok bi stigao do kue i stavio ih na papir.
Otkrivi da se draperija moe zamisliti tako da slui da se izrazi graa figure, on
poe da studira anatomiju nabora. Improvizovao je, napredujui u studijama, figuru
u glini u prirodnoj veliini, zatim je kupio mnogo jeftinog materijala od jednog
trgovca tkanina, pokvasio laki materijal u umivaoniku i preko njega nanio glinu
koju je Arento doneo sa obale Tibra, dok nije postao gust kao blato. Nijedan nabor
nije smeo biti sluajan, svaki pokret draperije morao je sluiti organski da pokrije
Madonine mrave noge i stopala, tako da one poslue kao vrst oslonac za Hristovo
telo, da pojaa njenu unutranju bol. Kad se tkanina osuila i ukrutila, on primeti da
se moraju izvriti ispravke.
-To je, znai, vajanje -primeti Arento krivei lice poto je nedelju dana svu sobu
polivao vodom -to pravljenje kolaa od blata.

Mikelanelo se osmehnu. -Vidi, Arento, ako proverava da li su ovi nabori


sloeni, ovako, ili su pak lepravi, moe poboljati dranje tela. Oni mogu imati isto
toliko opipljive privlanosti kao meso i kost.
Iao je u jevrejsku etvrt u elji da crta jevrejska lica, kako bi i vizuelno
protumaio kako je Hrist mogao izgledati. Jevrejska etvrt nalazila se u Trasteveru,
blizu Tibra, pored crkve San Franesko a Ripa. Kolonija je bila mala dok nije
panska inkvizicija 1492. godine naterala mnoge Jevreje u Rim. Ovde se s njima
najveim delom dobro postupalo, kao s ostatkom nasledstva hrianstva iz starog
zaveta, mnogi istaknuti lanovi kolonije bili su zapaeni u Vatikanu kao lekari,
muziari, bankari.
Mukarci nisu imali nita protiv toga da ih crta dok su obavljali posao, ali nije
mogao nagovoriti nijednog da doe u njegovu radionicu da mu pozira. Rekli su mu
da potrai Rabija Melzija u sinagogi jedne subote popodne. Mikelanelo je naao
rabina u njegovoj radnoj sobi, finog starca sede brade i blistavih finih oiju, u crnom
gabardenu i s kapicom na glavi. Kad je Mikelanelo objasnio zato je doao, Rabi
Melzi odgovori ozbiljno:
-Biblija nam zabranjuje da se klanjamo i da pravimo idole. Zato nai ljudi
stvaraoci posveuju svoje vreme knjievnosti, a ne slikarstvu ili skulpturi.
-Ali, Rabi Melzi, vi nemate nita protiv toga da drugi ljudi stvaraju umetnika
dela?
-Ni najmanje. Svaka vera ima svoje uenje.
-Ja kleem jednu Pijetu iz kararskog mermera. elim da prikaem Isusa kao
pravog Jevrejina. I to ne mogu ostvariti ako mi vi ne pomognete.
Rabin ree zamiljeno: -Ne bih eleo da moji ljudi imaju nekih neprilika s
crkvom.
-Ja radim za kardinala od San Dioniija. Siguran sam da e on to odobriti.
-Kakve modele biste najvie voleli?
-Radnike. Tridesetih godina. Ne krupne radnike, ve ilave ljude. S
inteligencijom. I oseajem.
Rabin Melzi se osmehnu na njega beskrajno starim ali veselim oima.
-Ostavite mi svoju adresu. Poslau vam najbolje koje naa etvrt moe da prui.
Mikelanelo pohita u Sangalovu usamljenu momaku sobu sa svojim skicama i
zamoli arhitektu da mu napravi skicu stalka koji bi odgovarao Bogorodici koja sedi.
Poto je prostudirao crtee, Sangalo nacrta na brzu ruku leaj na nogarima.
Mikelanelo kupi malo otpadaka od drveta. Zajedno s Arentom napravi postolje i
prekri ga ebadima.
Njegov prvi model stie predvee. Jedan trenutak je oklevao kad ga je
Mikelanelo zamolio da skine odeu, i tako mu Mikelanelo prui komad ubrusa da
obavije slabine i odvede ga u kuhinju da se svue. Zatim ga postavi na grubo
postolje, objasni mu da je sada mrtav i da ga njegova majka dri na krilu. Model
pomisli sasvim jednostavno da je Mikelanelo lud, samo su ga uputstva njegovog
rabina spreila da ne pobegne. Ali na kraju sedenja, kad mu je Mikelanelo pokazao
svoje brze, slobodne skice na kojima je majka bila ovla ucrtana kako dri sina,
model shvati ta Mikelanelo trai i obea da e razgovarati sa svojim prijateljima...
Mikelanelo je radio po dva sata dnevno sa svakim modelom to ga je rabin poslao.
Marija je predstavljala prilian problem. Mada je na njegovoj skulpturi imala da
bude prikazana trideset tri godine posle njenog trenutka odluke, on je nije mogao

zamisliti kao enu pedesetih godina, staru, naboranu, slomljenu u telu i licu radom i
brigom. Uvek je zamiljao Devicu kao mladu enu, kakva je bila njegova majka u
njegovom seanju.
Jakopo Gali predstavio ga je u mnogim rimskim kuama. Ovde je pravio skice
mladih devojaka koje jo nisu imale ni dvadeset godina, neke pred udajom, neke
udate godinu-dve, kako sede u lepravim haljinama od platna i svile. Poto je
bolnica Santo Spirito primala samo mukarce, nije imao nikakvog znanja o enskoj
anatomiji, ali skicirao je ene u Toskani, na polju i kod kue. Bio je u stanju da
razabere linije tela Rimljanki ispod odee.
Proveo je mnoge sedmice trudei se da sastavi te dve figure: Mariju koja e biti
mlada i oseajna no ipak dovoljno jaka da dri sina na krilu, i Isusa, koji je, mada
mrav, bio snaan ak i u smrti... izgled koga se dobro seao iz svojih iskustava u
mrtvanici bolnice Santo Spirito. Sve vie je napredovao u crtanju ovog sloenog
crtea po svom izvanredno tanom seanju, bez potrebe da se osvre na skice.
Uskoro je bio spreman da pone trodimenzionalnu figuru u glini. Tu je mogao da
ima slobodu izraza, jer e moi da premeta materijal da bi menjao oblike. Kad je
eleo da neto naglasi, ili da prikae snaniji oseaj, dodavao je ili oduzimao glinu.
Zatim se latio voska, jer je izmeu voska i mermera bilo slinosti u taktilnim
kvalitetima i providnosti. Potovao je svaku tu tehniku prilaenja radu i uvao
njihove karakterne crte: njegovi crtei guijim perom bili su nakrabani tako da su
nagovetavali grau koe, glinu je upotrebljavao plastino, da nagovesti meko
pokretno telo, kao na trbuhu, na nagnutom trupu, vosak je glaao da bi povrini tela
dao elastinu zategnutost. No nikad nije dozvoljavao da mu se ti modeli ureu u
duh, oni su ostajali ovla uraene polazne take. Kad je klesao, bio je pun spontane
energije, preterano briljive ili podrobne studije u glini ih vosku navele bi ga samo
na uveavanje svog modela. Prava pokretna snaga imala je da nabuja iz samog
mermera. Crtei i modeli bili su njegovo razmiljanje. Vajarstvo je bilo akcija.
10
Dogovor s Arentom je dobro funkcionisao, jedino to Mikelanelo ponekad nije
znao ko je gazda a ko egrt. Jezuiti su tako temeljno vaspitali Arenta da
Mikelanelo nije mogao promeniti njegove navike: da se digne pre zore i oriba
podove, pa bili oni prijavi ili ne, da greje vodu svakog dana na vatri za pranje rublja,
da posude riba peskom iz reke posle svakog jela.
-Arento, to je besmisleno -alio se on, jer nije voleo da radi na vlanom podu,
naroito po hladnom vremenu. -Ti si suvie ist. Ribaj radionicu jednom nedeljno.
To je dovoljno.
-Ne -odgovori Arento odluno. -Svaki dan. Pre zore. Tako su me nauili.
-I neka bog pomogne svakome ko bi pokuao da te od toga odvikne promrmlja
Mikelanelo, ipak, znao je da nema zbog ega da guna, jer je Arento za sebe malo
zahtevao. Deak se upoznao s porodicom contadina koji su donosili namirnice u
Rim. Nedeljom bi odlazio miljama daleko u campagnu da ih poseti, a naroito da
vidi njihove konje. Jedino to mu je nedostajalo s njegovog imanja u dolini Poa bile
su ivotinje, esto se opratao s Mikelanelom izjavljujui:

-Danas idem da vidim konje.


Trebalo je da se dogodi mala nesrea pa da Mikelanelo vidi koliko mu je deak
odan. Stajao je nagnut nad nakovnjem, u dvoritu, i pripremao dleta, kad mu
komadi gvoa uleti u oko i zabode mu se u zenicu. On posrui ue u kuu, dok su
mu oi gorele kao vatra. Arento ga natera da legne, donese lonac vrue vode,
natopi belo laneno platno i stavi na oko da izvue iver. Mada je bol bio velik,
Mikelanelo se nije mnogo brinuo. Smatrao je da e moi treptanjem izbaciti
gvoe. Ali ono nije izlazilo. Arento se nije micao od njega. Neprestano je grejao
vodu i celu mu no stavljao tople obloge.
Sutradan Mikelanelo postane zabrinut, a druge noi bio je u paninom strahu,
nije nita video na povreeno oko. U zoru Arento ode do Jakopa Galija. Gali stie
sa svojim porodinim hirurgom, maestrom Lipijem. Hirurg je bio doneo kavez ivih
golubova. Ree Arentu da izvadi jednu pticu iz kaveza, da presee jednu veliku
venu ispod njenog krila i da pusti da krv curi u Mikelanelovo ozleeno oko.
Hirurg doe predvee, prereza venu drugom golubu i ponovo ispra oko.
Sutradan je Mikelanelo oseao kako se komadi gvoa mie. Uvee je bio napolju.
Arento nije spavao sedamdeset sati.
-Umoran si -ree Mikelanelo. -Zato ne ode na odmor nekoliko dana.
Arentovo tvrdoglavo lice ozari se radou: -Idem posetiti konje.
Iz poetka su Mikelanela ometali ljudi koji su ulazili i izlazili iz Medveda na
drugoj strani ulice, buka njihovih konja i kola na kaldrmi, vika njihovih slugu i
brbljanje u desetak dijalekata. No s vremenom se nauio zabavljati zanimljivim
linostima koje su dolazile iz cele Evrope na hodoae, neki u dugakim odeama,
drugi u kratkim ogrtaima, sjajnih zelenih i purpurnih boja, drugi opet u krutim
eirima. Oni su mu sluili kao beskrajan izvor modela za skice koje je pravio za
radnim stolom dok ih je posmatrao kroz otvoren prozor. Uskoro je upoznao sve
goste, im bi koji gost stigao, vadio je crte, unosio ispravke ili poneto dodavao,
skicirao tela u raznim pokretima: kako istovaruju koije, nose kovege, skidaju
zaveljaje s ramena, uzjahuju na mazge ili sjahuju s njih.
Ulina buka, glasovi, pozdravi pri dolasku i odlasku pruali su mu drutvo, ne
remetei njegovu izdvojenost. S obzirom na to da je iveo u takvoj usamljenosti,
oseaj da postoje drugi ljudi na svetu bio mu je kao da je u drutvu. To je bilo sve
to je trebao, jer dok bude imao mermera pri ruci, on nikad nee stajati na vanjskoj
strani i gledati unutra, stajae u sreditu jezgra i gledae napolje.
U skicama perom i mastilom za Pijetu iscrtao je paralelnim linijama suvian
prostor, one delove bloka koje treba odbaciti, naznaujui alatkom poteze koje
treba izvesti. Sada, s dletom i ekiem u ruci, nije nalazio zadovoljstva u tom
grubom tesanju, nestrpljiv na onaj prvi trenutak kada e treperavi plamen
zakopane slike zasjati iz kamena, kad e blok postati izvor ivota koji je bio u vezi s
njim. Zatim, iz prostora izvan bloka, on ue u svoju kompoziciju. Kad bude zavrio
skulpturu, ivot e treperiti iz slike. Ali u poetnom trenutku radnja je bila obrnuta:
taka prodora morala je biti snaga koja upija prostor, uvlaei njegov netremian
pogled i panju. Zamislio je tako veliki blok zato to je eleo da klee iz obilja
mermera. Nije hteo da zbija bilo koji deo oblika, kao to je morao da zbija Satira uz
Baha.
Mikelanelo nae mermemi blok s leve strane Bogorodiine glave, radei na
levoj strani bloka, sa severnom svetlou iza sebe. Time to je uz pomo Arenta

okrenuo blok na gredama bio je u stanju da udesi da mu senke padaju tano tamo
gde je trebalo klesati upljine i da mu igra svetla i sene pokae gde mora odstraniti
kamen, jer je mermer koji je oduzimao bio takoe skulptura, i takoe je stvarao
svoje efekte. Sada je morao neustraivo zaroniti da nae glavne karakteristike.
Teina materijala Bogorodiinog vela, koji je vukao glavu nadole do unutranje
ruke Hristove, koja je prelazila preko njenog srca, privlaila je panju na telo koje je
bilo oprueno preko njenog krila. vrsta traka koja je ila izmeu Deviinih grudi
bila je kao vrsta ruka koja je stezala i mrvila uzburkano srce. Linije draperije
vodile su do ruke kojom je Bogorodica vrsto drala sina ispod mike, a zatim
prema ljudskim vidovima Hristovog tela, prema oima mirno sklopljenim u
dubokom snu, prema pravilnom i punom nosu, koi svetloj i vrstoj, mekim
miiima i nenoj kovrdavoj bradi na licu, ustima ispunjenim strahom.
Zbog toga to je Bogorodica gledala dole u svog sina, svi koji gledaju moraju se
osvrnuti na njeno lice, da vide tugu, alost za svim sinovima ljudskog roda, dok se
pitala s nenim oajanjem: ta sam mogla uiniti da ga spasim? -I iz dubine njene
ljubavi: Kakvoj svrsi je sve to sluilo ako se ovek ne moe spasiti?
Svi koji budu gledali osetie kako joj je neizdrivo teko mrtvo telo njenog sina
na krilu, kako joj je mnogo tei teret u srcu.
Bilo je neuobiajeno sastavljati dve figure u prirodnoj veliini u jednoj skulpturi,
bilo je revolucionamo staviti odraslog mukarca u krilo jedne ene. Polazei od te
take, on je ostavljao za sobom sve konvencionalne zamisli Pijete. Jo jednom, kao
to je Fiino verovao da bi Platon mogao biti najdrai Hristov uenik,
Mikelanelova elja je bila da pomea klasino grko shvatanje lepote ljudskog tela
s hrianskim idealom besmrtnosti ljudske due. On je odagnao samrtne muke
ranijih Pijeta, okupao je svoje dve figure u miru. Ljudska lepota moe otkriti svetost
isto tako jasno kao i bol. U isto vreme moe i oplemeniti.
Sve to, i jo vie, mora on naterati mermer da iskae. Ako je krajnji ishod
tragian, onda oni dvostruko moraju hodati u lepoti, lepoti koja se moe meriti
samo s njegovom vlastitom ljubavlju i odanou tom besprekornom belom bloku.
On e moda i greiti, ali e greke biti uinjene rukom koja voli.
Zima se sruila iznenada kao tresak groma: hladna, mokra, surova. Kao to je
Buonaroto predvideo, soba je prokinjavala, Mikelanelo i Arento maknue radni
sto i krevet u suve delove sobe i unesoe talionicu iz dvorita. Mikelanelo je na
glavi imao bolonjsku kapu natuenu na ui.Nozdrve su mu naticale, stalno ga bolele,
oteavale mu disanje.
Kupio je crnu gvozdenu grejalicu i stavio je ispod stoliice bez naslona, i ova ga
je grejala pozadi, ali u trenutku kad bi se premestio u neki drugi deo sobe, krv bi mu
se ledila. Morao je poslati Arenta da kupi jo dve grejalice i korpu uglja, to su
jedva smeli sebi dopustiti.Kad su mu prsti poplaveli, pokuao je da klee u vunenim
rukavicama. U roku od jednog sata imao je jednu nezgodu, komad mermera je
otpao, i on oseti kako mu srce zastaje kad je krhotina tresnula o pod.
Jedne nedelje Arento se vrati sa izleta sav vreo i s nekakvim udnim oseajem.
U pono je imao visoku temperaturu. Mikelanelo ga podie iz njegovog kreveta na
tokovima i stavi ga na svoj. Ali ujutro je Arento bio u bunilu, znojio se, vikao
imena roaka, odlomke pria o tuama i nesrenim sluajevima. Mikelanelo ga je
brisao, a nekoliko puta ga je morao zadrati da ne iskoi iz postelje.

U zoru pozva jednog prolaznika i zamoli ga da pozove lekara. Ovaj je stao na


prag viui: -To je kuga! Izgorite sve to je dodirnuo otkako se vratio! -i pobee.
Mikelanelo posla poruku Galiju. Maestro Lipi baci jedan pogled i ree
podrugljivo:
-Glupost. To nije kuga. Povratna groznica. Je li u poslednje vreme bio u blizini
Vatikana?
-Iao je tamo u nedelju.
-I verovatno popio malo ustajale vode u nekom jarku ispod zidova. Idite do
francuskih monaha, na Eskvilinu, oni prave lepljive pilule od alfije, soli,
kolokvinta...
Mikelanelo zamoli jednog suseda da sedi pored Arenta. Trebalo mu je gotovo
sat po bljuzgavici da proe kroz grad, da sie niz dugu ulicu do Trajanovog foruma,
proe pored Augustovog foruma i Konstantinove bazilike i Koloseuma i zatim da se
uz Eskvilin popne do manastira. Pilule su Arentu smanjile glavobolju i
Mikelanelo je mislio da se mladi oporavlja za vreme dva mirna dana. Onda
Arento ponovo pade u bunilo.
Krajem sedmice Mikelanelo je bio iscrpljen. Uneo je Arentovu postelju u
veliku sobu, pa bi uhvatio nekoliko trenutaka sna dok bi Arento dremao, ali gori
problem od nespavanja bila je hrana, jer nije hteo da ostavi deaka samog.
Baldui zakuca na vrata.
-Rekao sam ti da uzme onu Francuskinju. Kad bi se ona razbolela, njena bi je
porodica negovala.
-Neemo se sad vraati unazad -ree Mikelanelo tuno. -Dosta je teko ii
napred.
-Ovde ga ne moe drati. Izgleda kao kostur. Odvedi ga u bolnicu Santo Spirito.
-I da ga pustim da tamo umre?
-Zato bi bre umro u bolnici?
-Zato to se tamo ne staraju o njima.
-A kako se ti stara o njemu, doktore Buonaroti?
-Perem ga... pazim na njega... On je pazio na mene kad sam ja povredio oko. Kako
bih mogao da ga ostavim u bolnici? To nije hrianski.
-Ako uporno eli da izvri samoubistvo, donosiu ti hranu svakog jutra pre
nego to odem u banku.
Mikelanelove oi ispunie se zahvalnou. -Baldui, ti se samo pravi da si
cinian. Evo ti neto novca, kupi mi pekire, i jedno-dva arava.
Mikelanelo se okrene i vide da ga Arento posmatra.
-Hou li umreti?
-Ne, nee, Arento. Jednog zemljaka nita ne moe oboriti osim stene ako se
odroni.
Bolest je potrajala tri sedmice. Mikelanela je najvie pogodilo to to je izgubio
blizu mesec dana rada, poeo se bojati da nee zavriti statuu u ugovoreno vreme
od godine dana.
Rimska zima je milosrdno kratka. U martu, campagna je bila obasjana krtim
blistavim suncem. Kamen radionice poe da se otapa. S toplim vremenom doe
kardinal od San Dioniija da vidi kako napreduje Pijeta. Kad bi ga god video,
Mikelanelu se inilo da u njegovoj odei ima vie materijala a manje tela. Kardinal

zapita Mikelanela da li redovno prima novac. Mikelanelo mu potvrdi da prima.


Stajali su ispred masivnog belog bloka usred sobe. Figure su jo uvek bile grubo
otesane, s prilino opni ostavljenih da podupiru figure. Ali je oba lica bio ve
prilino izvajao, a to je najvie zanimalo kardinala.
-Kai mi, sine -ree on tiho -kako je Bogorodiino lice ostalo tako mlado, mlae
od sinovljevog?
-Vaa svetlosti, meni se inilo da Bogorodica nije ostarila. Bila je ista, i tako je
zadrala sveinu mladosti.
Odgovor je zadovoljio kardinala.
-Nadam se da e zavriti u avgustu. Moja je najmilija elja da sluim misu u
crkvi svetog Petra prilikom njene instalacije.
11
Besno je klesao od prvog svetla do mraka, zatim se bacio na postelju, bez veere
I potpuno obuen, kao mrtvac. Probudio bi se o ponoi, osveio bi se, dok mu je
dua kipela od ideja kako da klee, obuzet eljom da se baci na mermer. Ustavi,
pojeo bi malo hleba, upalio bronzani iak u kome je goreo talog maslinovog ulja i
pokuao da ga postavi pod takvim uglom da svetlost padne na deo gde je radio. No
svetlo je bilo suvie neodreeno. Nije bilo sigurno raditi dletom.
Onda je kupio neto debelog papira, napravio od njega iljatu kapu, s vanjske
strane obavio je icom a u sredinu stavio petlju dovoljno veliku da dri sveu. To
svetlo, dok mu je lice bilo na nekoliko palaca od mermera, bilo je jasno i postojano.
A njegovo udaranje nije probudilo Arenta ispod kuhinjskog slivnika, pokrivenog
ebetom preko glave. Svee su gorele brzo, mekani vosak curio je sa iljka njegove
papirne kape na elo, ali je on bio srean zbog svog pronalaska.
Jednog dana kasno uvee neko vrsto zakuca na vrata. On ih otvori i ugleda Lea
Bagljonija, u tamnoplavom barunastom ogrtau, okruen grupom mladih prijatelja
koji su drali svetiljke od roga i baklje od voska na dugakim drkama.
-Video sam svetlost i doao da vidim ta radite u ovom bezbonom asu. Radite!
ta vam je to na obrvama?
Mikelanelo im ponosno pokae kapu i sveu. Leo i njegovi prijatelji prasnue u
smeh.
-Zato ne uzmete kozji loj. Tvri je, neete ga cele noi jesti -uzviknu Leo poto
se prestao smejati.
Arento se izgubi sutradan posle veere i vrati se sat kasnije vukui etiri teka
zaveljaja, koje baci na postelju.
-Sinjor Baljoni je poslao po mene. Evo poklona. -Mikelanelo izvadi jednu tvrdu
utu sveu.
-Meni njegova pomo nije potrebna! -uzviknu on. -Nosi nazad.
-Ruka mi je otpala od Kampa dei Fjori. Neu ih odneti nazad. Namestiu ih pred
vrata i sve u ih odjednom zapaliti.
-Vrlo dobro, daj da vidim jesu li bolje od voska. Ali najpre moram proiriti ovu
petlju od ice.

Leo je znao ta govori: kozji loj se mnogo sporije topi i ostao bi u vidu barice
tamo gde bi kanuo.
Razdelivi no u dve polovine, jednu za spavanje, drugu za rad, Mikelanelo je
brzo napredovao kleui ogromne vanjske nabore Bogorodiine odee, donji deo
Hristovog trupa, njegove noge od kojih je unutranja bila tako podignuta da se
moe videti spreda, i ostavljajui opnu to ju je povezivalo s Bogorodiinom rukom
koja se pruala da je zakloni.
Odbijao je sve pozive, viao malo prijatelja, mada je Baldui neprestano donosio
novosti. Kardinal ovani, koga Bordija nije eleo i nije zapaao, otputovao je na
put po Evropi, Pjero, koji je pokuao da podigne vojsku za trei napad na Firencu,
bio je prognan iz kolonije, privremeno obustavljeni rat Firence s Pizom ponovo je
buknuo, Toriani se pridruio Bordijnim trupama kao oficir da bi pomogao da se
Romanja osvoji za Vatikan. Bordija je iskljuivao iz crkve vlastelu i crkvene
velikodostojnike,oduzimajui im zemlju, nijedan Firentinac nije znao kad e doi na
red.
Jednog sjajnog letnjeg jutra, kad je vazduh bio tako providan da su Albanska
brda izgledala tako blizu kao da ih razdvaja samo pjaca, Ruelaj posla po njega
pozivajui ga da doe to pre. Mikelanelo se pitao kakva li je to vest koju Paolo
smatra tako hitnom.
-Mikelanelo, izgledate veoma mravi.
-Skuiptura deblja, ja mravim. To je prirodan tok stvari.
Ruelaj ga je posmatrao s divljenjem. -Morao sam da vam kaem da sam
jueranjom potom primio pismo od moga roaka Bernarda. Firenca namerava da
objavi takmienje za skulpturu.- Desna ruka Mikelanelova poe da drhti, on stavi
levu ruku preko nje da je umiri.
-Takmienje za ta?
-Bernardovo pismo kae: Da dovede do savrenstva mermerni stub koji je ve
izrezao Agostino di Duo, a sada se nalazi u radionici katedrale.
-Duov blok?
-Poznajete ga?
-Pokuao sam da ga kupim od Sinjorije za Herkula.
-To bi mogla da bude prednost, ako ga se dobro seate.
-Vidim ga pred oima kao da lei pod vaim nogama u ovoj sobi.
-Moete li napraviti neto dobro iz njega?
Mikelanelove oi bljesnue. -Dio mio.
-U pismu koje sam primio pie da je Savet opisao mermer da je ravo istesan.
-Ne, ne, to je plemeniti kamen. Masa je ve u kamenolomu loe izvaena, a Duo
je u sredini suvie duboko prodro...
-elite li onda da pokuate da se takmiite?
-Vie nego ita u ivotu. Recite mi, kakva treba da bude tema? Politika, verska?
Je li to takmienje samo za firentinske vajare? Moram li da budem tamo da se
takmiim? Hoe li oni...
-Jao, jao -povika Ruelaj. -Nemam drugih obavetenja. Ali u moliti Bernarda da
mi poalje sve podrobnosti.
-Doi u sledee nedelje da ujem novosti.
Ruelaj se nasmeja. -Odgovor dotle nee stii, ali doite na ruak da vas
udebljamo za takmienje.

-Smem li priekati dok dobijete odgovor?


Ruelaj ga je pozvao tek nakon tri sedmice. Mikelanelo je ustrao uz stepenice
do biblioteke.
-Malo novosti, ne mnogo. Datum takmienja jo nije odreen. Ali nee biti pre
sledee godine. Teme mogu predloiti samo vajari iz Firence...
-Morau se vratiti tamo.
-Ali Savet vunarskog ceha i nadglednici katedrale jo nisu odredih prirodu
posla.
-Katedrale? Onda e to morati da bude skulptura s verskom temom. Posle Pijete
nadao sam se da u klesati neto drugo.
-Ceh vunara plaa, pa mislim da e oni izabrati. Koliko ja poznajem tu vrstu
ljudi, to e biti firentinska skulptura.
-Firentinska? Kao Marcoko?
Ruelaj se nasmeja na Mikelanelov oaj.
-Ne, nee to biti jo jedan lav. Simbol koji e predstavljati jo jednu republiku,
moda...
Mikelanelo se zamiljeno poea po glavi, sluei se prstima kao zaotrenim
dletom.
-Kakva statua bi predstavljala republiku?
-Moda e to biti sastavni deo takmienja. Da to umetnik kae.
Paolo ga je stalno izvetavao kako su novosti stizale preko Sabatinskih planina
iz Firence: takmienje e se odrati 1500. godine, da se proslavi stogodinjica
takmienja za vrata Krstionice. Ceh vunara se nadao da e, kao to je takmienje
pre sto godina privuklo Gibertija, Bruneleskija i Dela Kveru, i Duov blok privui
vajare iz cele Italije.
-Ali sad je ve leto 1499. Imam jo toliko posla na Pijeti. -Lice mu je bilo
zabrinuto. -Ne mogu uriti, suvie je vana, suvie mi je draga. Recimo da je ne
dovrim na vreme.
Paolo ga uhvati oko ramena koja su mu se tresla.
-Stalno u vam donositi vesti. Ceh vunara e raspravljati na mnogo sastanaka i
mnogo meseci pre no to odredi rokove.
Kardinal od San Dioniija je izgubio trku s vremenom. Njegova svetlost nikad
nije uspela da vidi dovrenu skulpturu, mada je poslao poslednjih sto dukata preko
Galijeve banke poetkom puta, kad je skulptura trebalo da bude postavljena.
Kardinal je umro tiho usred mise. Jakopo Gali je prisustvovao pogrebu s
Mikelanelom. Stajali su ispod esnaest stopa dugakog ikatafalka izmeu crkvenih
stubova, i devet stopa irokog, a iza glavnog oltara stajali su pevai. Kad se vratio
Galijevoj kui, Mikelanelo upita:
-Ko e odluiti da li je Pijeta lepe delo od bilo kog mermera koji se moe videti
danas u Rimu?
-To je kardinal ve odluio. Posle svoje prve posete vama u maju. Rekao je da ste
ispunili ugovor. To je za mene dovoljno. ta mislite, kad e biti gotova?
-Jo imam est do osam meseci rada.
-Upravo za godinu veka. To e vam dovesti publiku iz cele Evrope.
Mikelanelo se nelagodno promekolji na stolici.

-Hoete li poslati tih poslednjih sto dukata mojoj porodici. Opet su u nekoj
neprilici.
Gali ga otro pogleda. -To je poslednja rata.Kaete da imate jo est do osam
meseci rada, a ja sam poslao gotovo sve kardinalove dukate u Firencu. To poinje
da lii na bunar bez dna.
-Taj novac elim da uloim za kupovinu jedne radnje za moju brau, Buonarota i
ovansimona. Buonaroto kanda ne moe da nae zaposlenje. ovansimone, od
Savonaroline smrti, primi posao, a onda ga nema danima. Kad bi mogli da nau
jednu dobru radnju i ja bih uestvovao u zaradi...
-Mikelanelo, ako nijedan od njih dvojice nije dobar trgovac, kako e onda neto
zaraditi? -Gali je bio oajan, ali kad je ponovo progovorio, glas mu je bio zabrinut.
Ja vam ne mogu dopustiti da sipate svoj novac u rupu.Morate biti praktini i morate
se osigurati za budunost. Osamdeset posto vaeg novca za Baha i za Pijetu otilo je
vaoj porodici. Ja to znam, ja sam va bankar.
Mikelanelo obori glavu i proaputa: -Buonaroto nee ni za koga da radi, pa
moram da mu stvorim posao. A ako sada ne postavim ovansimona na pravi put,
moda vie nikad neu imati prilike.
Novac je bio prebaen u Firencu, a Mikelanelo zadra za sebe samo nekoliko
dukata. Odjednom su mu bile potrebne razne stvari: alat za klesanje, potreptine za
kuu, odelo za sebe i Arenta. Poe da tedi, ne dajui Arentu ni za ta osim za
jednostavnu hranu. Odelo poe da mu se raspada. Trebalo je jedno pismo od
Lodovika da ga vrati pameti.
Najdrai sine:
Buonaroto mi kae da ivi u velikoj bedi. Beda je gadna, jer je to porok koji se ne
svia Bogu ni blinjima, a takoe kodi dui i telu... ivi umereno i pazi da ne padne u
nevolju i uzdravaj se neudobnosti... Iznad svega, pazi na glavu, pazi da je umereno
topla i nikad se ne peri. Dozvoli da te trljaju, ali nemoj se prati.
On ode Paolu Ruelaju, pozajmi dvadeset pet florina koje je vratio pre dve
godine, odvede Arenta u Tratoriju Toskanu na bistecca alla fiorentina. Na
povratku kui kupi sebi i Arentu po jednu novu koulju, par dugakih arapa i
sandale.
Sledeeg jutra u radionicu stie Sangalo,sav uzbuen, nakostreenih zlatnih
brkova.
-Tvoju omiljenu crkvu San Lorenco in Damazo rue. Izvlae odande stotine
isklesanih stubova.
Mikelanelo nije bio u stanju da razume svoga prijatelja.
-Evo, sedi. Sad poni iz poetka. ta se dogodilo sa San Lorencom?
-Bramante, novi arhitekt iz Urbina. Udvorio se kardinalu Rijariju... prodao mu
ideju da skine stubove iz crkve i da ih upotrebi da zavri dvorite njegove palate.Sangalo je krio ruke, kao da rukama zapomae. -Smatra li ti da bi mogao
zaustaviti Bramantea?
-Ja? Ali kako? Ja nemam uticaja na kardinala, nisam ga video gotovo dve godine...
-Preko Lea Baljonija. Njega kardinal slua.
-Idem odmah.

Dok je iao prema Kampo dei Fjori, pokua da se seti ta je uo o Bramanteu: da


je star pedeset pet godina, iz Urbina, da je radio kao arhitekt za vojvodu od Milana i
da je doao u Rim poetkom godine,u nameri da ivi od svoje utedevine iz
Lombardije
dok ne prostudira i ne ovlada arhitektonskim genijem starih Rimljana, kao to
je, pomisli Mikelanelo, uinio Sangalo.
Morao je ekati nekoliko sati na Baljonija. Leo ga je sluao mirnog lica, kao to je
obiavao kad bi se drugi uzbuivali, a onda ree spokojno:
-Hajde, idemo da posetimo Bramantea. Ovo je njegova prva porudbina u Rimu.
Budui da je ambiciozan, sumnjam da e vam poi za rukom da ga nagovorite da je
se odrekne.
Na kratkom putu do dvorita palate Leo je opisao Bramantea kao zaista vrlo
ljubaznog oveka, s kojim je vrlo prijatno biti u drutvu, koji je uvek veseo i vedar i
sjajno pria ale i tajne. Nikad ga nisam video da je izgubio dobro raspoloenje.
Bramante se sprijateljio s mnogim ljudima u Rimu. -On kriom pogleda
Mikelanela. -Toliko ne bih mogao za vas da kaem.
Pribliavali su se palati. Leo ree: -Eno ga tamo, premerava osnove za stubove.
Mikelanelo je stajao na prolazu u dvorite, zurei u Bramantea, na prvi pogled
oseajui odvratnost prema toj velikoj glavi, elavoj, sa svega nekoliko kovrda na
potiljku, velikom elu i obrvama, svetlozelenim oima, prastom nosu i ustima
poput pupoljka rue izgubljenim na ogromnoj glavi. Dok je Mikelanelo posmatrao,
Bramante je neko kamenje stavio u stranu, a njegov vrat kao u bika i miiava
ramena pokazivala su snagu jednog atlete.
Leo ih predstavi. Bramante veselo pozdravi Mikelanela, ispria im jednu
zabavnu anegdotu. Leo se od srca nasmeje. Mikelanelo se nije smejao.
-Vi ne volite da se smejete, Mikelanelo? -upita Bramante.
-Srozati San Lorenca na klaonicu ne ini mi se nimalo smeno.
Bramante skupi ramena oko podvaljka, kao da je bokser koji sebe titi. Obojica
pogledae Lea. Baljoni je ostao neutralan.
-ta se vas tiu ti stubovi? -upita Bramante, jo uvek odvaan. -Jeste li vi arhitekt
kardinala Rijarija?
-Nisam, nisam ak ni njegov vajar. Ali ja sam tu crkvu zamiljao kao najlepu u
Italiji. Unititi je, to je pravi vandalizam.
-Naprotiv, ti stubovi su opta svojina. Znate da su oni bili odneseni iz
Pompejevog pozorita 384. godine da bi ih stavili u crkvu? Celi Rim je kamenolom
za one koji znaju upotrebiti njegov kamen. Ne postoji nita to ja ne bih sruio kad
bih imao priliku da umesto toga sagradim neto lepe.
-Kamen pripada na ono mesto za koje je bio odreen i isklesan.
-To je staromodna ideja, Mikelanelo, kamen pripada tamo gde je potreban
arhitekti. Ono to je staro, umire.
-A mnoge nove stvari roene su mrtve! - Dobro raspoloenje Bramanteovo bilo
je iscrpljeno.
-Vi me ne poznajete. Vi niste sami od sebe mogli doi ovamo. Neko vas je naveo
na to. Kaite mi ko je moj protivnik?
-Va kritiar je najbolji arhitekt u celoj Italiji, graditelj vile Poio a Kajano
Lorenca de Mediija, projektant palate vojvode od Milana, ulijano da Sangalo.
Bramante prasnu u podrugljiv smeh.

-ulijano da Sangalo! ta on radi u Rimu? Restaurira plafon neke crkve? Za to je


taj stari fosil dobar. U roku od godine dana isterau ga iz Rima zauvek. A sada, ako
hoete da mi se gubite iz vida, ja u nastaviti da stvaram najlepe dvorite na svetu.
Doite ponekad da vidite kako Bramante gradi.
Dok su ili prema Baljonijevoj kui, ovaj ree: -Ako poznajete Rim, on e se
uspeti na vrh. Zlog oveka imate za neprijatelja.
-Neto mi kae da je moj -ree Mikelanelo smrknuto.
12
Njegov je zadatak bio da neskriveno oplodi mermer duhom, no ipak je, ak i u
verskoj temi, bio proet dubokim oseajem za celog oveka koji je iveo svakim
ivcem, miiem, ilom, kosti, koom i kosom, prstima, oima i ustima. Sve mora
oiveti, ako on eli da stvori snagu i monumentalnost time to e u mermer uneti
snagu oveka. On je klesao prema unutranjosti, koristei se svojim poznavanjem
oblika koji su ve bili osloboeni ispod povrine, kao i intuicijom, tako starom i
dubokom kao davno zakopani mermer, da postigne izraz za Mariju, koji se nije
raao samo iz njenog uzbuenja ve i iz oseanja cele skulpture. Stajao je tako da je
njegova glava bila nie od Marijine, s rukama prema elu, s alatkama upravljenim
nagore, klesao je pribliivi se to je vie mogao dramatici Pijete. Blok ga je gledao
pravo u lice. I vajar i onaj koga je klesao bili su povezani u nenoj uzdranoj tuzi.
Oseao je daleko iza sebe tamne, nepomirljive Pijete i njihove poruke o ljubavi
izbrisanoj krvlju.On nije hteo prikazati samrtne muke. Rupe od eksera na Hristovim
rukama i nogama bile su male takice. Nije bilo znaka nasilja. Hrist je mirno spavao
u majinom naruju. Iznad tih dvaju likova irilo se rumenilo i sjaj. Njegov je Hrist
budio najvee saaljenje, a ne gnuanje prema onima koji su stajali ispred skulpture
i koji su bili odgovorni.
Svoje religiozno uverenje on je dao u izrazima uzvienosti figura, harmonija
meu njima bila je njegov nain portretisanja harmonije bojeg svemira. On nije
pokuavao da Hrista uini boanskim, jer ne bi ni znao kako da to uini, ve
savreno ljudskim. Glava Device raala se nena, s crtama Firentinke, s licem
devojke ispunjene mirnim, tihim spokojstvom. U njenom izrazu napravio je razliku
izmeu boanskog i uzvienog, uzvieno, za njega je znailo najvie i savreno. On
pomisli: Znaenje ovih figura lei u njihovim ljudskim osobinama, lepota lica i
forme prikazuju veliinu njihovog duha.
Otkrio je da postie bogatstvo taktilnih vrednosti jer su oblici odraavali dane
pune ljubavi koje im je posvetio.
Baldui mu donese vest da se Sansovino, njegov nekadanji drug u vrtu
Mediija, vratio u Firencu poto je mnogo godina radio u Portugalu, i da je dobio
porudbinu da napravi mermernu grupu Sveti Jovan krsti Hrista za Krstionicu.
Smatrali su da bi bilo logino da on dobije takmienje za Duov blok.
-Sansovino je dobar skulptor -ree Mikelanelo poteno.
-Bolji od tebe?
Mikelanelo s mukom proguta vazduh pre no to e odgovoriti: -On zavrava
dobro sve to pone.

-Misli li da te moe pobediti?


Mikelanelo se ponovo borio s odgovorom. -Obojica emo uiniti sve to
moemo.
-Nikad te ranije nisam video skromnog.
Mikelanelo porumeni. vrsto je odluio da svojim projektom izgura Sansovina
i da dobije takmienje, ali nije hteo da Sansovina uutka govorom.
-Leo Baljoni mi kae da imam malo prijatelja. Sansovino je moj
prijatelj.Nameravam da ga zadrim.
-I Toriani je uao u takmienje i svima pria da e dobiti Duov mermer, zato
to je bio protivnik Mediija, a da tebi, budui da si podravao Pjera, nee biti
doputeno da se takmii. Paolo Ruelaj kae da se mora na vreme vratiti u
Firencu i pomiriti se sa Sinjorijom.
Ovo obavetenje stajalo ga je nekoliko noi sna. Imao je prilike da blagosilja
Baljonija za njegovu izdanu koliinu svea od kozjeg loja.
Sredinom januara sneg poe da pada. Padao je jako dva dana, praen vetrom sa
severa. Otra hladnoa trajala je nekoliko sedmica. Mikelanelovo zatvoreno
dvorite bilo je puno snega. Sobe su bile hladne. Nije bilo naina da se zadri ledeni
severni vetar da ne probija kroz drvo i platnene zavese. Tri grejalice nisu nita
pomagale.
Mikelanelo je radio u kapi navuenoj preko uiju i s ebetom prikopanim oko
ramena. U februaru sneg i hladnoa ponovo naioe. Grad je bio miran, trgovi pusti,
radnje zatvorene zbog leda, a zbog poledice i smrznutog blata ulice su bile
neprolazne.
Mikelanelo i Arento su patili. Mikelanelo je spavao zajedno s deakom u istoj
postelji, da udvostrue toplotu. Vlaga je probijala kroz boju na plafonu. Pod debelim
slojem snega prokinjavalo je slabije, ali je due trajalo. Uglja su imali malo. Cene su
bile toliko skoile da je Mikelanelo mogao kupiti samo najmanju koliinu. Arento
je provodio sate eprkajui po snegu po okolnim poljima traei drvo za vatru.
Mikelanelo se prehladio i legao u postelju s groznicom. Arento je pronaao
dve cigle na nekoj obustavljenoj graevini pa ih je grejao na vatri, zamotao u
pekire i stavljao ih naizmenino Mikelanelu na noge da ublai hladnou. Hranio
ga je toplom goveom supom.Nita se nije radilo, koliko dana,Mikelanelo vie nije
znao. Sreom, ostalo je bilo samo glaanje. Nije imao snage za teak runi rad koji je
zahtevalo klesanje. Nadao se da e Pijeti dati najblistaviji sjaj koji se moe postii na
mermeru, barunastu, besprekornu glatkou. Prvog toplog dana otiao je u
Trastavere i kupio nekoliko velikih komada kamena plavca, podelio ih udarcem
ekia, traei ravnije povrine. Sada je mogao da dri komade u aci, sluei se
dugim, svilenkastim paralelnim pramenovima da izglaa iroke povrine
Bogorodiine odee, Hristovih grudi i nogu, polagano, s beskrajnim strpljenjem,
danima i sedmicama.
Sada su mu bili potrebni otriji uglovi. On otesa kamen plavac dletom i dade mu
oblik pogodan da dokui udubljene delove, rupe i talasanja kose, odela, prstiju.
Najzad napravi iverke s otrim ivicama, koje su liile na vrhove primitivnih strela,
da izglaa Hristove nozdrve. Nije obradio stranji deo Marijinog lika, jer je statua
trebala da stoji u nii, ve je ostavio mermer izbrazdan i neravan, kao to je bila
gruba stena na kojoj je sedela. Beli mermer, izglaan i sjajan, obasja mranu sobu,

koja je izgledala kao kapela sa slikama na staklu. Usamljeni umetnik zaista je bio
stvorio lepotu.
Sangalo je bio prvi koji je video zavrenu skulpturu. Nije stavio nikakvu
primedbu to se tie verske strane dela, ali je estitao Mikelanelu na arhitekturi
trouglaste kompozicije, ravnotei linija i masa.
I Jokopo Gali je doao u radionicu i u tiini je posmatrao Pijetu. Posle kratkog
vremena on ree: -Ispunio sam svoj ugovor s kardinalom od San Dioniija: to je
najlepe delo u mermeru koje sam do danas video u Rimu.
-Nervozan sam zbog nametanja -ree Mikelanelo. -Na ugovor ne glasi da
imamo pravo da stavimo Pijetu u crkvu svetog Petra. Poto je kardinal umro...
-Neemo postavljati nikakva pitanja, utke emo je staviti onamo. Zbog onoga
to niko ne zna niko se ne moe buniti.
Mikelanelo je bio zaprepaen. -Hoete da kaete da potajno unesemo
skulpturu u crkvu?
-Ne tajno. Samo neupadljivo. Kad Pijeta jednom bude u nii, niko se nee gnjaviti
oko toga da je ukloni.
-Ali papa je voleo kardinala. Priredio mu je pogreb koji je trajao etiri dana. On
je dao odobrenje da se skulptura stavi u kapelu kraljeva. Zato bi neko eleo da se
ukloni?
-Uveren sam da niko i nee eleti -ree Gali uverljivo. -Kako bi bilo da iznajmite
one vae prijatelje kamenoresce da vam pomognu? Sutra, posle ruka, dok se grad
odmara.
Na skulpturi je bilo mnogo delova koji su se isticali: ruke, noge, nabori, pa se nije
usuivao poveriti prenoenje gredama i polugama, bez obzira na to to bi je dobro
zavio. Zato pozva Gufatija da doe u radionicu, pokaza mu Pijetu i uze da
porazgovara s njim o tom problemu. Gufati postoja mirno ispred skulpture, a onda
ree:
-Doveu svoju porodicu.
Ispostavilo se da porodica ne broji samo trojicu krnih sinova ve i razne
roake. Nisu dopustili Mikelanelu ni da dodirne skulpturu. Zamotae je u nekoliko
otrcanih ebadi i onda, uz meavinu raznih povika, prepirki i nareenja, podigoe je
s osnove. Odnesoe Pijetu osmorica jakih do starih kola prekrivenih slamom, i
zavezae je.Dok je Mikelanelo straario iza njih, oni oprezno pooe niz poploanu
Via Posterulu, prooe preko mosta Sant' Anelo, a zatim nastavie niz
novootvorenu, ravnu Via Alesandrinu, koju je papa ponovo sagradio za proslavu
Godine Veka. Prvi put otkako je doao u Rim, Mikelanelo je imao prilike da
blagoslovi Bordiju.
Gufati zaustavie kola u podnoju trideset pet stepenica. Jedino ih je injenica
to su nosili sveti teret spreavala da psuju dok su nosili teak mermer uz prva tri
dela od po sedam stepenica, spustili ga da se odmore i obriu znoj sa ela, a onda ga
ponovo podigli da ga ponesu u atrij, pored fontane koja je prskala, do crkvenih
vrata.
Tu, dok su se Gufati jo jednom zaustavili da se odmore, Mikelanelo je imao
prilike da primeti da se bazilika jo vie nagnula nego onda kad je poeo da radi.
Sada je izgledala tako oronula da se inilo da se ne moe popraviti. On s mukom
proguta vazduh pri pomisli da stavlja svoju Pijetu u jednu baziliku koja nee vie
dugo ostati uspravna. Sigurno e je prvi vetar koji puhne s Albanskih planina

sravniti sa zemljom. On zamisli sebe kako pue preko ruevina da nae komadie
svoje razmrskane statue, i smiri se ponovo tek kad se setio Sangalovih
arhitektonskih crtea, koji su prikazivali kako se Sveti Petar moe podupreti
potpornjima.
Gufati ponovo podigoe tovar. Mikelanelo ih povede u baziliku s pet jednakih
laa i stotinama stubova koji su bili skupljeni iz celog Rima, zatim u kapelu
francuskih kraljeva, s leve strane jedne ogromne figure okrunjenog Hrista. Gufati
paljivo spustie svoj zaveljaj ispred prazne nie, odvie ebad, obrisae znojave
ruke, podigoe Pijetu s puno potovanja na njeno mesto. Mikelanelo je namesti u
poloaj koji je eleo. Porodica Gufati kupi svee od jedne starice u crnom i zapali ih
pred statuom.
Nisu hteli da prime nijednu kudu za muan posao.
-Biemo plaeni na nebu -ree otac.
To je bila najbolja nagrada koju je Mikelanelo mogao da dobije. To je takoe
bila i jedina nagrada koju je dobio.
Jakopo Gali doe u kapelu u pratnji Balduija. Njegovo je lice blistalo od
zadovoljstva. Gufati, stojei ispred svojih roaka, zapita: -Da li je to sve? Bez slube
boje? Bez svetenikovog blagoslova?
Gali odgovori: -Blagoslovljena je u klesanju.
Gufati i Arento kleknue pred Devicom, prekrstie se, promrmljae molitvu.
Mikelanelo se zagleda u Pijetu, alostan i iscrpljen. Kad je stigao na vrata kapele,
okrenu se da poslednji put vidi da je i Devica alosna i usamljena, najusamljenije
ljudsko bie koje je Bog ikad stvorio na zemlji.
Odlazio je u baziliku svetog Petra dan za danom. Malo se hodoasnika trudilo da
poseti kapelu francuskih kraljeva. Oni koji bi na brzinu poklekli pred Pijetom,
prekrstih bi se i nastavili dalje.
Zbog toga to je Gali naredio tajnost, malo je ljudi u Rimu znalo da je Pijeta
postavljena. Mikelanelo nije mogao da uje reakciju, ak ni onako pomeanu kao
to je sluao kod Galija u vrtu od pesnika i akademiara. Paolo Ruelaj i Kavalkanti
posetih su Svetog Petra,ostali lanovi firentinske kolonije, tuni zbog Savonarolinog
pogubljenja, odbili su da uu meu zidove Vatikana.
Posle gotovo dve godine portvovnog rada, Mikelanelo je sedeo u svojoj
neveseloj sobi, sada praznoj, naputenoj. Niko nije dolazio da razgovara o skulpturi.
Bio je tako iscrpljen da ak nije mogao ni misliti na Duov blok. Niti je Gali smatrao
da je to pravo vreme da mu velia neki nov posao.
Jednog poslepodneva, poto je otumarao do Svetog Petra, ugleda tamo jednu
porodicu s nekoliko odrasle dece, iz Lombardije, kako je nagaao po odelu i
dijalektu, kako stoje ispred njegove Pijete, maui ivahno rukama. On im prie
sasvim blizu.
-Kaem vam, prepoznala sam taj rad -viknula je majka porodice. -To je rad onog
mladia iz Ostena, koji pravi sve nadgrobne spomenike.
Njen mu zamaha svim prstima obe ruke, odbacujui tu ideju kao to pseto
stresa vodu.
-Ne, ne, to je od onog naeg zemljaka, Kristofora Solarija, Grbavog, iz Milana.
On je mnogo takvih napravio.

Te noi Mikelanelo se uputi ulicama s vreom od platna za jedra u ruci. Ue u


baziliku svetog Petra, izvadi sveu iz vree, stavi je na omu od ice na glavi,
ponovo prui ruku s dletom i ekiem. Zamahnu alatkama i nagnu se preko Hrista
tako da je svea bacala postojano svetlo na Deviine grudi. Na traci koja je prolazila
izmeu grudi, on isklesa brzim, dekorativnim slovima:
Mikelanelo Buonaroti iz Firence napravio.
Vrati se u svoj stan i spakova stvari. Stotine crtea koje je napravio za Baha i
Pijetu spali na Arentovoj vatri, dok je Arento iao po Balduija. Baldui stie,
iskrivljene koulje i razbaruene kose, obeavi da e prodati nametaj trgovcu u
Trasteveru.
Pred zoru, svaki sa svojom vreom od platna za jedra, Mikelanelo i Arento
pooe do Porta del Popolo. Mikelanelo iznajmi dve mazge, pridrui se grupi
putnika i u sam osvit krene u Firencu.

KNJIGA ESTA
DIV
1
Toplo junsko firentinsko sunce obasjalo mu je lice dok je gledao kroz prozor na
utosmeu kamenu zgradu sa zvonikom upravnika firentinskih cehova. Poto se
vratio iz Rima bez porudbine i bez para, bio je primoran da vrati Arenta na
imanje njegove porodice u okolini Ferare, a on sam da se vrati oevoj kui.
Stanovao je meutim u prednjoj i najboljoj sobi prostranog stana u kojem su
Buonaroti sada stanovali, jer je Lodoviko dobro investirao jedan deo Mikelanelove
zarade. Kupio je malu kuu u San Pjetro Maore, iskoristio prihod od kue da
raisti osporeno pravo Buonarotijevih na imanje blizu Santa Kroe, i onda jo
podigao drutveni poloaj porodice iznajmivi ovaj sprat u ovoj kui u najotmenijoj
Ulici svetog Prokula, jedan blok dalje od kamene mase palate Paci.
Posle smrti Lukrecije Lodoviko je bio oronuo, lice mu je bilo mravije, obrazi
upali, da bi to nadoknadio, pustio je gustu kosu da mu raste do ramena. Kao to je
Jakopo Gali predvideo, nita nije ispalo od trgovine, za koju se Mikelanelo nadao
da e poeti s Buonarotom i ovansimonom. Buonaroto se naposletku zaposlio u
vunarskoj radnji Strocija, blizu Porta Rosa, ovansimone je bio skrhan mladi, koji
je bez volje prihvatao razna zaposlenja, zatim nestajao na nekoliko sedmica.
Zigizmondo, koji je jedva znao da ita i pie, zaraivao je nekoliko kuda kao
najamnik u firentinskoj vojsci, koju je grad okupljao zbog trenutne omraze s Pizom.
Lionardo je bio nestao, niko nije znao u koji manastir. Njegovu strinu Kasandru i
strica Franeska muile su razne boljke.

On i Granai su se razdragano zagrlili, sreni to su zajedno. U toku prolih


godina Granai je doao do prve polovine svoga bogatstva, kako je brbljivac Jakopo
iz Girlandajove bottege radosno izvetavao, drao je jednu ljubavnicu u vili u
brdima Belozgvardo, iznad Porte Romane. Granai je jo uvek imao centralu kod
Girlandaja, pomaui Davidu Girlandaju posle smrti njegovog brata Benedeta, a
zauzvrat je koristio njegovu radionicu za svoj rad. Prelistavao je crtee po
Mikelanelovom stolu.
-Spreman za posao, vidim.
-Najbolje opremljena radionica u Firenci.
-Ima li muterije?
-Nijednu. Pridruujem se Soiju.
Granai se zakikota. -On je imao mnogo uspeha. Ba je kupio jedno mesto za
mesarsku radnju u Novom trgu.
-Da kolje telad po Bertoldovoj metodi.
Pooe u jednu osteriju ispod drvea, okrenue levo ulicom Via del Prokonzolo,
prooe pored ljupke Badijeve crkve u Borgo dei Grei s njenom palatom Serestdri,
graenom po projektu Baa d'Anjola i zaokrenue u Via dei Beni. Tu je bila
nekadanja palata gibelina Bardelija i prva od palata koje je projektovao Alberti, s
dvoritima sa stubovima i kapitelima od ulijana da Sangala.
Firenca mu je govorila.Kamenje mu je govorilo. Oseao je njihovu linost,
razliitost grae, snagu njihovih zbijenih slojeva. Kako je bilo divno biti opet ovde
gde je pietra serena bila materijal za arhitekturu. Za neke ljude kamen je bio
mrtav. Tvrd kao kamen, hladan kao kamen -govorili su. Za njega, kad je
ponovo preao rukom preko njegovih obrisa, bila je to najivlja materija na svetu,
puna ritma, razumevanja, posluna, topla, gipka, arena, treperava. Bio je zaljubljen
u kamen.
Restoran se nalazio u Lungarnu, u jednom vrtu punom smokvinog hlada.
Vlasnik, koji je bio i kuvar,ode na reku,podie korpicu na konopcu, izbrisa bocu
trebijanskog vina o kecelju i otvori je za stolom. Pili su za povratak Mikelanela.
Popeli su se u poznate breuljke Setinjana da posete Topolinove i videe da su
se Bruno i Enriko oenili. Obojica su bila dozidala na stranjoj strani kue po jednu
sobu od kamena za svoju novu porodicu. Ve je bilo petoro unuadi, a obe ene bile
su opet trudne. Mikelanelo primeti:
-Topolini e uzeti u svoje ruke sve klesanje pietre serene u Firenci ako tako
nastavite.
-Nastaviemo -ree Bruno. Majka dodade: -Tvoja prijateljica, Kontesina de
Medii, rodila je jo jednog sina otkako joj je kerka umrla.
Ve je uo da su Kontesinu isterali iz Firence i da je ivela u izgnanstvu sa svojim
muem i sinom u jednoj seljakoj kui na severnom obronku Fjezola, jer je njihov
dom i sve ostalo bilo konfiskovano kad je njen svekar, Nikolo Ridolfi, bio obeen
zato to je sudelovao u zaveri koja je trebalo da zbaci republiku i vrati Pjera kao
kralja Firence. Njegova odanost prema Kontesini nije se promenila mada je
godinama nije video. Nikad nije oseao da je poeljan u palati Ridolfi, i tako nije
otiao u posetu, kako bi onda mogao da ide k njoj posle povratka iz Rima, kad je ona
ivela u siromatvu i nemilosti? Ne bi li svaka poseta, sada, poto su baeni u
nesreu, mogla da se smatra saaljenjem?

I sam grad je pretrpeo mnoge primetne promene za blizu pet godina otkako je
otiao. Idui prema Pjaci dela Sinjorija, ljudi su obarali glave u stidu kad bi proli
pored onoga mesta gde je Savonarolino telo gorelo, u isto vreme umirivali su svoju
savest burnom aktivnou, trudei se da nadomeste ono to je Savonarola unitio,
troei mnogo novca kod srebrnara i zlatara, rezaa gema, krojaa, kod vezilja,
crtaa za mozaike u terakoti i drvetu, majstora za muzike instrumente, ilustratora
rukopisa. Pjero Soderini, koga je Lorenco de Medii kolovao kao najbistrijeg
mladog oveka meu politiarima, i koga je Mikelanelo esto viao u palati, sada
je bio glava Firentinske republike kao gonfaloniere ili predsednik optine i
guverner Firence i gradske drave. Postigao je odreenu harmoniju izmeu
firentinskih stranaka prvi put otkako je poela ona smrtonosna bitka izmeu
Lorenca i Savonarole.
Firentinski umetnici koji su bili pobegli iz grada osetili su procvat delatnosti i
vratili su se iz Milana, Venecije, Portugala, Pariza: Pjero di Kozimo, Filipino Lipi,
Andrea Sansovino, Benedeto da Rovekano, Leonardo da Vini, Benedeto Buljoni.Oni
iji je rad bio zaustavljen zahvaljujui Savonarolnom uticaju i moi sada su ponovo
stvarali: Botieli, Polajuolo, arhitekt poznat kao Il Kronaka, pripoveda Roseli,
Lorenco di Gredi, Bao da Montelupo, aljivina koji je donosio prie o svim
skandalima u skulptorskom vrtu Mediija. Organizovali su Drutvo bakraa, i kako
je broj lanova bio ogranien samo na dvanaest, svaki je smeo dovesti etiri gosta
na nedeljni sastanak i veeru u Rustiijevoj ogromnoj vajarskoj radionici. I Granai
je tu bio lan. Odmah je pozvao i Mikelanela da poe s njim. Mikelanelo je odbio,
jer je vie voleo da eka dok dobije porudbinu.
Meseci otkako se vratio donosili su mu malo radosti. U Rim je otiao kao mladi,
vratio se kao zreo ovek, spreman da klee brda mermera,ali kad bi svratio ukoeni
pogled kojim nita nije video na svoju Bogorodicu s detetom i Kentaure, koje je bio
privrstio ekserima na bonom zidu svoje kombinovane radne i spavae sobe, sav
nesrean pomisli da je, to se Firence tie, mogao da nikad ne isklee Baha i Pijetu.
Jakopo Gali je jo uvek radio za njega u Rimu: braa Mouskron iz Bria, koji su
uvozili tkaninu iz Engleske u Rim, videli su Pijetu i bili su zainteresovani za jednu
Bogorodicu s detetom. Gali je smatrao da e moi da osigura odlian ugovor kad
Mouskronovi ponovo dou u Rim. Takoe je zainteresovao kardinala Pikolominija
da da Mikelanelu da isklee figure koje su imale upotpuniti porodini oltar
podignut u ast njegovog strica pape Pija II, u katedrali u Sijeni.
-Da nije Galija -promrmlja on -bio bih bez posla. Ne lipi magare do zelene
trave.
Odmah poto se vratio, otiao je u radionicu u Duomo da proui Duov stub
visok sedamnaest stopa, koji su neki nazivali tankim komadom a drugi
mravim, da istrai kakve ideje krije njegova unutranjost, probajui ga ponovo i
veno ponavljajui Bepu:
-il marmo e sane. Mermer je zdrav.
Nou je itao pored svetlosti svee Dantea ili Stari zavet, traei raspoloenje i
herojsku temu.
Onda je uo da lanovi vunarskog ceha i odbor za radove na katedrali nisu mogli
nita odluiti u pogledu klesanja divovskog bloka. Nita ne smeta, pomisli
Mikelanelo, jer je takoe bio uo da su mnogi eleli da daju porudbinu Leonardu
da Viniju, koji se nedavno vratio u Firencu, zbog sjajnog glasa koji je uivala

njegova ogromna statua grofa Sforce na konju i njegova slika Tajna veera u Santa
Marija dele Gracije u Milanu.
Mikelanelo se nije poznavao s Leonardom, koji je napustio Firencu i otiao u
Milano nekih osamnaest godina ranije, poto je bio razreen optube zbog
nemoralnog vladanja, ali firentinski umetnici su govorili da je on najvei starac u
Italiji. Razdraen i radoznao, Mikelanelo je otiao u Santisimu Anuncijatu gde je
bio izloen karton za Leonardovu sliku Sveta Ana s Bogorodicom i Isusom. Stajao je
pred kartonom dok mu je srce udaralo kao eki. Nikad nije video takvu snagu ili
uverljivost crtea, tako snanu istinu u jednom liku, osim, naravno, u svom
vlastitom radu. U jednoj mapi na klupi naao je crte jednog mukog akta vienog s
lea s rairenim rukama i nogama. Niko dotle nije dao muku figuru na taj nain,
tako grevito ivo i uverljivo. Leonardo je, u to je bio uveren, secirao! Povukao je
klupu ispred tri figure, dao se na kopiranje i ostavio crkvu pobeen. Ako Odbor
dodeli porudbinu Leonardu, ko bi mogao da ospori tu odluku? Zar bi mogao on,
kad su izvetaji o njegovom Bahu i Pijeti tek poinjali da se probijaju prema severu
i pokazuju koliko je sazreo?
Onda je Leonardo odbio porudbinu objanjavajui time da on prezire
mermernu skulpturu kao niu umetnost, koja je dobra samo za zanatlije.
Mikelanelo je uo tu novost obuzet nemirom. Bio je srean to je Duov blok
slobodan, i to je Leonardo da Vini van takmienja, ali je osetio mrnju prema
njemu zbog njegove potcenjujue primedbe, koju je cela Firenca prihvatila i
ponavljala.
Ustao je u mraku pre zore, brzo se obukao, potrao praznom Via del Prokonzolo
u radionicu Duoma i stao kraj ugla stuba. Dijagonalni zraci prvog sunevog svetla
padali su na mermer, bacajui njegovu senku celom duinom stuba od sedamnaest
stopa, uveliavajui njegovu siluetu i pravei od njega diva. Njemu zastade dah, i on
pomisli na Davida, jer je tu priu poznavao iz Biblije. Ovako se David morao
oseati, ree sam sebi, onog jutra kad je istupio pred Golijata. Jedan Div kao
simbol Firence!
Vrativi se kui, ponovo proita poglavlje o Davidu, s pojaanim zapaanjem.
Danima je crtao po seanju gole muke figure, traei Davida vrednog te biblijske
legende. Predavao je nacrt po nacrt svom bivem poznaniku iz palate Medii,
gonfalonieru Soderiniju, vunarskom cehu, odboru za radove na katedrali. Ali nita
se nije deavalo. Bio je sateran u oak, a izgarao je od mermerne groznice.
2
Otac ga je ekao u konoj stolici u porodinoj sobi u dnu stana. Na krilu mu je
leao omot koji je upravo bio stigao s rimskom potom. Mikelanelo ga otvori
noem. Unutra je bilo nekoliko stranica gusto ispisanih Jakopovim rukopisom. Ovaj
je obavetavao Mikelanela da je na najboljem putu da dobije potpis na ugovoru od
kardinala Pikolominija. No, moram vas opomenuti, pisao je Gali, da to nipoto
nije onakva porudbina kakvu vi elite ili zasluujete.
-Proitaj mi -povika Lodoviko, dok su mu tamne oi boje ilibara plamtele od
zadovoljstva.

Mikelanelu se lice opusti kad je saznao da e imati da isklee petnaest malih


figura, potpuno obuenih, koje e moi da uu u uske nie tradicionalnog oltara
Andrea Brenja. Crtee e morati da odobri kardinal, a kipovi e se morati klesati
ponovo ako se, kad budu gotovi, ne budu svideli Njegovoj milosti. Cena je bila pet
stotina dukata, Mikelanelo nee moi da prihvati nijedan drugi ugovor za tri
godine, a tada i poslednja figura mora biti dovrena i odobrena.
Lodoviko je grejao ruke na grudima kao na grejalici.
-Pet stotina dukata za rad od tri godine. Nije tako dobro kao to su plaali u
Rimu, ali kad se doda naoj stanarini, bie za skroman ivot.
-U stvari i nee, oe. Ja moram platiti kamen. A ako kardinal ne odobri kipove,
moram prepraviti figure ili klesati sasvim nove.
-Otkad ti ne moe da zadovolji jednog kardinala? Ako Gali, koji je promuuran
bankar, pristaje da jami da si ti najbolji vajar u Italiji, zato bismo mi bili tako glupi
da budemo zabrinuti? Koliki je avans? Ko daje brzo, daje dvostruko.
-Nema avansa.
-Pa kako oni zamiljaju da e kupiti materijal? Smatraju li da ja dajem novac?
-Ne, oe, uveren sam da nisu tako glupi.
-Hvala bogu! Gali mora da stavi u ugovor i to da e dobiti kao kaparu sto zlatnih
dukata pre no to pone rad. Onda smo sigurni.
Mikelanelo se srui na stolicu.
-Tri godine klesanja draperija. I nijednu figuru po svom izboru.
On skoi sa stolice, protra kroz stan i tresnu vratima. Onda pojuri preicom
pored Bardela i Pjace San Firence, uskim uliicama na sjajno svetlo Pjace dela
Sinjorija. Skrene oko gomile sivog pepela, koji je tamo stavio u mrkloj noi neki
vernik za uspomenu na mesto gde je bio spaljen Savonarola, i doavi do irokih
stepenica krene njima prema dvoritu Sinjorije. Iz dvorita su s leve strane vodile
kamene stepenice. Preskaui po tri odjednom, nae se u velianstvenoj visokoj
dvorani Saveta, gde su se drali sastanci firentinskog vea i gde je bilo mesta za
hiljadu graana. Ogromna dvorana bila je prazna i nenametena osim jednog stola i
desetak stolica na uzvienju kraj suprotnog zida.
Mikelanelo se uputi nalevo prema vratima koja su vodila u odaje koje je
oduvek zauzimao podesta, kakav je bio njegov prijatelj anfranesko Aldovrandi,
ali sada ih je zauzimao Pjero Soderini, poslednji u nizu od esnaest Soderinija koji
su pre njega bili gonfalonieri.
Mikelanela su odmah pustili u Soderinijevu kancelariju. Bila je to velianstvena
odaja na uglu, iz koje se videla pjaca i krovovi veeg dela Firence, otmena, obloena
tamnim drvetom, sa irokim plafonom oslikanim firentinskim ljiljanima. Iza
masivnog hrastovog pisaeg stola sedeo je vrhovni sudija republike. Kad je
poslednji put bio u Rimu, Soderiniju su u firentinskoj koloniji priali o Bahu i odveli
ga da vidi Pijetu.
-Benvenuto -promrmlja Soderini. -ta vas dovodi do sedita vae vlade ovog
toplog popodneva?
-Neprilika, gonfaloniere -odgovori Mikelanelo -ali verujem da ovamo niko ne
dolazi da olaka srce zbog radosti.
-Zbog toga ja sedim iza ovako irokog pisaeg stola: da bi on mogao da primi sve
probleme Firence.
-Nije irok sto, nego su iroka vaa ramena.

Soderini prekorno mahnu glavom: nimalo lepom glavom. U njegovoj pedeset


prvoj godini, njegova plava kosa, pokrivena kapicom udnovatog oblika, bila je
pobelela, brada mu je bila duga i iljata, nos povijen, koa ukasta,obrve
nepravilno povijene iznad blagih oiju boje lenika, koje su bile liene hrabrosti ili
lukavstva. Firentinci su govorili da Soderini ima tri vrline koje nisu bile sjedinjene
ni u jednom drugom Toskancu do toga dana: bio je poten, jednostavan, i mogao je
da nagovori protivnike stranke da sarauju.
Mikelanelo ispria Soderiniju o predloenom ugovoru s Pikolominijem.
-Ja ne elim tu porudbinu, gonfaloniere. Ja gorim od elje da kleem Diva! Zar
ne moete naterati vunarski ceh da odlui o takmienju? Ako ne dobijem, barem u
znati da je izvan mojih mogunosti. Onda u uzeti taj Pikolominijev ugovor kao
neto to ne mogu izbei.
Teko je disao. Soderini ga je blago gledao preko irokog pisaeg stola.
-U dananje vreme nije zgodno ma ta forsirati. Iscrpljeni smo ratom s Pizom.
ezare Bordija preti da e pobediti Firencu. Sinjorija ga se sino oslobodila
otkupom. Trideset est hiljada zlatnih dukata godinje u trajanju od tri godine, kao
plata to e sluiti kao glavni zapovednik firentinskih snaga.
-Ucena -ree Mikelanelo.
Soderinijevo lice pocrveni. -Mnogi ljube ruku koju bi eleli da vide
odseenu.Grad nije mogao znati koliko e jo morati da plati ezaru Bordiji.Cehovi
su morali nabaviti taj novac za Sinjoriju. Tako moete razumeti zato vunarski ceh
nije raspoloen da razgovara o takmienju za skulpturu.
Ganutljiva tiina ispuni prostor izmeu njih.
-Zar ne bi bilo bolje da prihvatite Pikolominijev predlog? -upita Soderini.
Mikelanelo uzdahnu. -Kardinal Pikolomini eli da izabere svih petnaest kipova.
Neu smeti da kleem dok on ne odobri nacrte. A kakva plata: trideset i tri dukata
za svaku figuru, koliko da se plati stanarina, kupi materijal...
-Kako dugo niste klesali?
-Vie od godine dana.
-A bili plaeni?
-Vie od dve.
Mikelanelove usne zadrhtae. -Vi ne razumete. Taj oltar je napravio Brenjo. Svi
kipovi moraju biti potpuno obueni, moraju da stanu u mrane nie, gde e se videti
samo kao ukruena nepomina bia. Kako mogu da sputam itave tri godine svoga
ivota da ispunim Brenjov ve suvie ukraeni oltar s jo vie ukrasa?
Njegov je tuni uzvik teko lebdeo u sobi.
-Danas radite to to morate danas raditi -ree Soderini ovrsnulim glasom
sutra ete biti slobodni da radite ono to morate raditi sutra. Otkupili smo se od
ezara Bordije. Za vas kao umetnika, jednako kao i za nas kao dravu, najvaniji je
jedan zakon: preiveti.
U Santo Spiritu, prior Bikjelini, sedei iza pisaeg stola u svojoj kancelariji punoj
rukopisa, odgurnu papire u stranu, dok su mu oi sijale iza naoara.
-Preiveti na kakvom planu? Ostati iv kao to ivotinja ostaje iva? Na sramotu!
Mikelanelo koga sam poznavao pre est godina nikad nije mogao da pomisli:
Bolji i osrednji rad nego nikakav rad. To je oportunizam, koji odgovara
osrednjcm talentu.
-Slaem se, oe.

-Onda nemoj prihvatiti porudbinu. Radi ono to je u tebi najbolje, ili nita.
-Kad gledate daleko unapred, imate pravo, kad gledate blie, mislim da Soderini
i moj otac imaju pravo.
-Nema tu ni daleko ni blizu -povika prior glasom punim negodovanja. Postoji
samo niz godina koje je Bog dao i u kojima ovek radi i sam sebe ispunjava. Nemoj
ih protraiti.
Mikelanelo postien obori glavu.
-Ako moje rei zvue kao rei moralista -ree mirno prior -molim te zapamti da
je moj posao da se brinem o tvom karakteru.
Mikelanelo izae na svetlo sunce, sedne na rub fontane na Pjaci Santo Spirito i
ispljuska lice hladnom vodom, kao nekada kad se nou iskradao iz mrtvanice. On
glasno zavapi: -Tri godine! Dio mio!
Kad se vratio u radionicu, Granai ga je jedva sluao.
-Kad ne radi, Mikelanelo, ti si najbednije ljudsko ivo bie. ta smeta ako
mora da klee dosadne kipove? Tvoje najgore delo bie bolje od bilo ijeg
najboijeg.
-Ti si da ovek poludi: u istom dahu me vrea i laska mi. Granai se osmehnu.
-Napravi toliko figura koliko ima vremena. Svi e ti u Firenci pomoi da
nadmudri Sijenu.
-Da nadmudrim kardinala?
Granai se uozbilji. -Ja pokuavam da se suoim sa stvarnou. Ti hoe da
klee, ergo, prihvati Pikolominijev ugovor i uini sve to moe. Kad se ukae
neto bolje, ti e klesati bolje. Hajde doi da veera sa mnom i s Drutvom.
Mikelanelo odmahnu glavom. -Neu.
3
Vrati se dasci za crtanje, skicama Bogorodice za brau Mouskron, pokuajima da
skicira svece za Pikolominija. Ali nije mogao da misli ni na ta drugo osim na Duov
stub i Diva-Davida. U prvoj knjizi Samuelovoj, gl. 16, 1418, itao je:
"A duh Gospodinov otie od Saula, i uznemirivae ga zao duh od Gospoda. I rekoe
Saulu sluge njegove, gle, sada te uznemiruje zli duh boji. Neka gospodar na
zapovedi slugama svojim koji stoje pred tobom da potrae oveka koji zna udarati u
gusle, pa kad te napadne zli duh boji, neka udara rukom svojom i olakae ti. I ree
Saul slugama svojim: potraite oveka koji zna dobro udarati u gusle i dovedite mi ga.
A jedan izmeu slugu njegovih odgovori i ree: eto ja znam sina Izaja Vitlejemca, koji
ume dobro udarati u gusle i hrabar je junak i ubojnik, i pametanje i lep, i Gospodje s
njim.
A neto kasnije, kad je Saul ispitivao da li je David vet da se suprotstavi Golijatu
u borbi, David je odgovorio:
Sluga je tvoj pasao ovce oca svojega, pa kad doe lav ili medved i odnese ovcu iz
stada, ja potrah i udarih ga i oteh mu iz eljusti, i kad bi skoio na me, uhvatih ga za
grlo te ga bih i ubih. I lava i medveda ubio je tvoj sluga. (17, 34).

Sedeo je gledajui netremice u tu reenicu: Lava i medveda... uhvatih ga za grlo


te ga bih i ubih. Da li je u Bibliji bilo vee vetine, snage ili odvanosti? Mlad ovek,
bez oruja i oklopa, progonio je najsnanije od svih ivotinja, uhvatio bi ih i zadavio
golim rukama.
Da li bi bilo koji od Davida koje je video u Firenci mogao da zamisli takvo jedno
delo, a kamoli da ga izvri? Ujutro se zaustavio pred Kastanjovom slikom, zurio je u
mladog Davida, tankih ruku, malih aka i stopala, s ogromnom kosom koja mu je
leprala oko mravog, lepog lica, koji je izgledao na pola puta izmeu ene i
mukarca. Potom je otiao da vidi Davida Pobednika Antonija Polajuola, neto
starijeg od Kastanjovog, s nogama vrsto uprtim na zemlji, ali s tankim enskim
prstima savijenim kao da se sprema da jede krem od zasladenog mleka i jaja. Trup
je bio lepo oblikovan, a odlunost se videla u stavu, ali je bio odeven u kaput oivien
ipkom s odgovarajuom ipkanom kouljom jednog firentinskog plemia
najskuplje i najaristokratskije obuen pastir na zemlji, pomisli Mikelanelo.
Otravi do Palaca dela Sinjorija, pope se uz stepenice do dvorane dei Dilji.
Ispred vrata stajao je Verokijev bronzani David, zamiljen mlad ovek. U samoj
dvorani bio je Donatelov prvi David, isklesan u mermeru. Mikelanelo ga nikad nije
video, i gledao je eznutljivo osetljivu i savrenu kou. Ruke su bile snane, jedna
noga, koja se videla ispod dugake sjajne odee, bila je deblja nego na slikama
Kastanja i Polajuola, vrat puniji. Ali oi su mu bile prazne, brada mlitava, usta slaba,
a venac lia i bobica krunisao je bezizraajno lice.
On sie niz kamene stepenice do dvorita i stade ispred Donatelovog bronzanog
Davida, s kojim je iveo dve godine u dvoritu Mediija, a kojeg je grad prisvojio
posle pljakanja palate. Bila je to skulptura kojoj se strastveno divio. Noge i stopala
dovoljno vrsti da nose telo, sa snanim rukama i vratom. No kad ga je sada
pogledao kritiki, vide da, kao i ostali firentinski Davidi, ima lepe crte lica i gotovo
ensko lice ispod ukraenog eira, i duge kovrde koje su mu padale do ramena.
Mada je imao polne organe mladog deaka,imao je i nabubrele grudi mlade devojke.
Dok se vraao kui, nedovrene misli jurile su mu kroz glavu. Ti Davidi, naroito
ona dva Donatelova, koje je voleo, bili su deaci. Nisu mogli zadaviti lavove i
medvede, isto kao to nisu mogli ubiti Golijata, ija je glava poivala izmeu
njihovih nogu. Zato su najbolji firentinski umetnici slikali Davida ili kao mladia ili
kao otmeno obuenog i negovanog mladog kicoa? Zar nijedan umetnik nije itao
dalje od opisa koji kae da je David sme, lepih oiju, lepa stasa, do onoga: I kad
bi skoio na me, uhvatili ga za grlo pa ga bih i ubih. I lava i medveda... ubijao je tvoj
sluga.
David je bio mukarac! On je izvrio ta junatva pre nego to ga je Bog
odabrao.Ono to je uinio, uinio je sam, sa svojim velikim srcem i velikim rukama.
Takav ovek ne bi oklevao da se suprotstavi Golijatu, tako ogromnom da je nosio
oklop na grudima teak hiljadu funti. ta je bio Golijat za mladia koji se meao sa
lavovima o medvedima i koji ih je pobeivao u potenoj bici?
U zoru, poao je ulicama jo uvek vlanim od pranja i ienja nosei materijal
za premeravanje do radionice Duoma. On proceni svoje figure prema stubu,
izrauna gotovo na dlaku tanu udaljenost izmeu najdublje take gde je zalo
dleto do take na suprotnoj strani, da vidi da li bi bilo mogue oblikovati Davida ija
bi bedra, najmanji promer tela, mogla da se smeste u preostali mermer.

-Ne valja -ree Bepe. -Pedeset godina posmatram vajare kako tuda mere.Uvek
kau: teta. Nijedna figura ne odgovara.
-To je stvar zamisli, Bepe. Gledaj, nacrtau la sagoma, siluetu, na bloku, za
tebe.Ova taka oznaava najdublju taku, na polovini visine stuba. Sad recimo da
moramo izvui kukove iz tog uskog pojasa, a nasuprot tome da upotrebimo jako
istureni zglob ili ruku da kompenzuje...?
Bepe se poea po stranjici.
-Ah -uzviknu Mikelanelo. -Ti misli da e ii!Vidim kako si zadovoljan po tome
koji deo anatomije ee.
Sedmice su prolazile. uo je da je Rustii zakljuio da je projekat suvie velik za
njega. Sansovino je traio jo jedan komad mermera da bilo ta izvue iz Duovog
stuba. Jo pet ili est drugih vajara u gradu, ukljuujui Baa, Gublionija, Benedeta
da Rovecana, napustili su stub, govorei da on, budui da je udubljen u sredini,
svakako mora pui napola na toj uskoj taki.
Potom iz Rima stigao je omot u kojem je bio Pikolominijev ugovor:
... Visoko preuzvieni kardinal Sijenski naruuje Mikelanelu, sinu Lodovika
Buonaroti-Simonija, vajaru iz Firence, da napravi petnaest kipova od kararskog
mermera, koji treba daje ist, nov, beo i bez ila, tako savren kao to je potrebno da
se naprave prvoklasni mermemi kipovi, a svaki treba da je dva braccia visok, i svi
treba da budu gotovi u roku od tri godine, za svotu od pet stotina velikih zlatnih
dukata...
Jakopo Gali bio je osigurao avans od stotinu dukata uz garanciju da e vratiti
novac kardinalu Pikolominiju ako Mikelanelo umre pre nego zavri tri poslednje
statue. Kardinal Pikolomini je odobrio Mikelanelove prve skice. Ali je jedna
reenica u ugovoru bila kruna nedostojnosti. Poto je jednu figuru svetog Franje
ve isklesao Pjetro Toriani, koji je ostavio draperiju i glavu nedovrenu,
Mikelanelo e dovriti kip iz poasti i utivosti, u Sijeni, tako da taj kip moe stajati
izmeu ostalih koje je on napravio, i da niko ko ga bude video nee moi rei da je
to delo Mikelanelove ruke.
-Nisam uopte znao da je Toriani poeo taj posao -povika Mikelanelo
Granaiju. -Pomisli kakva je to sramota da ja istim iza njega.
-Teke rei -ree Granai. -Recimo jednostavno da Toriani nije bio sposoban da
zavri makar i jednu figuru kako treba, i da se kardinal Pikolomini morao obratiti
tebi da sve uredi.
Gali je savetovao da Mikelanelo potpie ugovor i odmah pone rad. Sledeeg
prolea, kad braa Mouskron dou iz Bria, osigurau vam da iskleete tri slobodne
skulpture Bogorodice s detetom. A u budunosti e biti i boljih stvari.
Mikelanelo skupi pregrt novih skica za Davida i ponovo ode da preklinje Pjera
Soderinija. Porudbinu e dobiti samo ako gonfaloniere bude naterao vunarski ceh
da se pokrene.
-Da, morao bih to silom progurati -sloi se Soderini. -Ali u tom sluaju bi odbor
radio protiv njihove volje. Oni bi vam zamerili. Oni moraju zaeleti da se taj mermer
klee i moraju vas odabrati za skulptora. Shvatate li razliku?

-Da -odgovori Mikelanelo tuno -to ima smisla. Samo, ja vie ne mogu dugo
ekati.
Pokraj Via del Prokonzolo, nekoliko koraka nie od Badije, nalazio se jedan svod
koji je izgledao kao da vodi u dvorite palate. Mikelanelo je proao pokraj njega
bezbroj puta od svoje kue idui u vajarski vrt i znao je da se tuda prolazi na jedan
zanatlijski trg, jedan izdvojeni svet okruen stranjim delovima palata, zarubljenim
tornjiima i jednospratnicama. Te su kue davale sklonite dvadesetku radionica
tavljaa koe, bavara, stolara, bojadisara vune, tkalaca lanenog platna i izraivaa
makaza, koji su pripremali svoje proizvode za preu na otvorenim trnicama i na
poznatim ulicama Korsa i Pelierije. Tu je naao radionicu za iznajmljivanje, u kojoj
je ranije bio neki obuar, na junoj strani ovalne pjace, koja je gotovo celi dan imala
sunca. Plativi najamninu za tri meseca unapred, on posla jedno pismo preko
ferarskih jezuita, za Arenta, pozivajui ga da se vrati na posao, i kupi krevet na
tokiima za radionicu, da mladi tu spava.
Po junskoj vruini zanatlije su radile ispred svojih uskih radnjica, bojadisari s
rukama umrljanim plavom, zelenom i crvenom bojom, metalski radnici u konim
keceljama, goli do pojasa, stolari koji su strugali i blanjali ispunjavajui vazduh
strugotinama koje su mirisale, a svi su dizali buku svojih zanata, potpuno
pomeanu u zatvorenom prostoru, kao neku vrstu drugarske muzike, koja je
stvarala pozadinu gde se Mikelanelo oseao kao kod kue. Okruena jednostavnim
radnicima, radionica mu je pruala istu onu usamljenost punu rada u kakvoj je
uivao i za svojom tezgom u Rimu, odakle je gledao na komeanje u Medvedu.
Arento je stigao pranjav i s bolesnom nogom, priajui jedno celo jutro dok je
ribao vidljive znakove obuarevog boravka, ne mogavi da sakrije olakanje to je
otiao s bratovog imanja.
-Arento, ja ne razumem. U Rimu si odlazio svake nedelje u okolinu da vidi
konje...
Arento die znojno lice s posudom punom luga.-Ja volim poseivati seoska
imanja, ali ne i raditi tamo.
Stolar preko puta im je pomogao da sagrade sto za crtanje do vrata. Arento je
pretraio ulicu gvoara da pronae polovnu grejalicu. Mikelanelo kupi gvozdene
ipke i korpe kestenovog drveta da napravi dleta. Naao je dva komada mermera u
Firenci, i poslao je opis za jo tri komada u Kararu. Zatim, bez modela u glini ili
vosku, i ne gledajui crtee koje je odobrio kardinal Pikolomini, on namesti blokove
od etiri stope i iz istog zadovoljstva to su mu ruke opet na mermeru isklesa
prvo svetog Pavla, bradatog, sa finim crtama lica koje su odavale rimsko graanstvo
prvog hrianskog misionara i njegov dodir s grkom kulturom, dok je telo, mada
odeveno u nezgrapnu odeu, bilo miiavo i napeto. Zatim, bez odmora, nastavi da
klee svetog Petra, najblieg Hristovog uenika i svedoka njegovog uskrsnua,
stenu na kojoj je sagraena nova crkva. Taj kip bio je mirniji telesno i duevno, sa
zanimljivo rasporeenim vertikalnim draperijama naglaenim finom lelujavom
horizontalnom earpom preko grudi i ruku.
Radnici pjace prihvatili su ga kao jo jednog vetog zanatliju, koji je stizao rano
u zoru u radnikom odelu, odmah poto je jedan egrt oprao trg, i koji je zavravao
posao kad bi pao mrak, s kosom, licem, nozdrvama, kouljom i golim nogama i
stopalima prekrivenim belom mermernom prainom, kao to su njihove bile
pokrivene drvenom strugotinom, bojom, ih tankim pramenovima koe ili lana.

Ponekad bi neki od njih viknuo glasnije od testera, ekia i noeva za struganje,


dok su Mikelanelova dleta pevala kroz beli mermer kao plugovi kroz prolenu
zemlju.
-udo jedno! Cela Firenca se kupa u znoju, a na naoj pjaci pada sneg.
Mikelanelo je od svih uvao tajnu gde se nalazi njegova radionica osim od
Granaija, koji bi ga poseivao kad se vraao kui u podne na ruak i donosio mu
gradske novosti.
-Naprosto ne verujem! Potpisao si ugovor 19. juna, sadaje tek sredina jula, a ve
si zavrio dva kipa. Sasvim su dobri, uprkos tvom kukanju da ne moe nita dobro
da napravi. Ovakvom brzinom zavrie petnaest figura za sedam meseci!
Mikelanelo se zagleda u svoga Svetog Petra i Svetog Pavla i ozbiljno odgovori: Te prve dve figure nisu loe, one u sebi sadre moju glad za klesanjem. Ali kad se
jednom pokau u tim uskim niama, brzo e umreti. Sledee dve statue su papa Pio
II i Grgur Veliki s papskom tijarom u krutoj odei...
-Zato ne ide u Sijenu -predloi Granai -i ne rei se Torianija? Bolje e se
oseati.
Toga dana je otiao.
4
Toskana je drava ljupkosti. Njena zemlja je tako divno uobliena da oko prelee
brda i doline ne sapliui se ni na jedan kamen. Ritam zelenih brda koja se valjaju,
empresi koji streme uvis, terase napravljene od generacija koje su sa stenom
postupale s vetinom i nenou, polja geometrijski postavljena jedna prema
drugima, kao da ih je crtao neki crta planova da budu lepa koliko i plodna,
grudobrani tvrava na brdima, njihovi visoki tornjevi koji su se isticali sivoplavi i
zlatni izmeu drvea, zrak takve istoe da se svaki busen zemlje izdvajao u divnoj
pojedinosti. Ispod njega dozrevala su polja sa julskim jemoni i zobi, pasuljem i
cveklom, s obe strane puta okoti puni grozdova bili su poreani u dvoredove
izmeu horizontalnih grana srebrnastozelenih maslina, stvarajui tako vonjake s
isprepletenom osnovom, bogato najavljujui vino, maslinovo ulje i poeziju
izrezuckanog ha.
Oseao je fiziko zadovoljstvo dok se njegov konj kretao du kontura jednog
grebena, penjui se sve vie i vie u Italijansko nebo bez ijedne mrlje. Vazduh koji je
udisao bio je tako ist da se celo njegovo bie oseti oplemenjeno i osloboeno
podlosti i niskosti: bio je u zanosu koji je oseao samo onda kad je klesao mermer:
Toskana je odvezivala vorove u ovekovoj utrobi, odstranjivala zla njegovog sveta.
Bog i ovek su se sjedinjavali da stvore to najvee umetniko delo. Sa slikarske
take gledita, pomisli Mikelanelo, to bi mogao da bude rajski vrt. Adam i Eva su
otili, ali za njegovo vajarsko oko, koje je pomno ispitivalo valovite planinske vence
to su se prostirali unatrag u prostoru s hrikom zelene reke koja vijuga kroz dolinu
ispod njega, iaranu kamenim kuicama, krovovima okupanim u suncu, stogovima
sena, Toskana je bila raj. On poe da recituje jednu pesmu iz detinjstva:
Italija je vrt Evrope.

Toskana je vrt Italije,


Firenca je cvet Toskane.
Oko sunevog zalaska stigao je do uzviice iznad Podibonsija. Apenini su bili
prekriveni praumom, rekama i jezerima koji su sijali kao valjano srebro pod kosim
zracima zalazeeg sunca. Siavi niz dugi breuljak do Podibonsija, vinarskog
centra, Mikelanelo spusti bisage na oribani, goli pod jedne gostionice, zatim se
popne na breg iznad grada da istrai visoki Podio Imperijale uliajna da Sangala,
tvravu-palatu sazidanu po Lorencovoj naredbi da se sprei napadakim vojskama
da preu tu teko utvrenu taku, jer je ona kontrolisala dolinu koja je vodila u
Firencu. Ali Lorenco je umro, Podio Imperijale je bio naputen...
S tekom mukom Mikelanelo se spusti niz stenovitu stazu.Posluili su ranu
veeru u dvoritu gostionice, vrsto je spavao, ustao kad je pevac zakukurikao, i
krenuo na drugu polovinu svog putovanja.
Sijena je bio topao crvenkastosmei grad, sagraen od crvenkastosmee zemlje,
kao to je Bolonja bila zagasitonarandasti grad od njene domae zemlje. On ue
kroz gradska vrata, poe do Pjace del Kampo, koja je imala oblik koljke i naglo se
sputala od gornjeg reda privatnih palata do Palavo Publiko na suprotnoj strani,
probijajui nebo lepom i smelom kulom Manda, kamenom skulpturom od koje je
zastajao dah.
Mikelanelo ode do sredita pjace, oko koje je Sijena odravala svakog leta svoje
besne konjske trke, do Dela Kverove divne fontane, zatim se popne kamenim
stepenitem i doe do Krstionice, iji su sud za krtenje isklesali Dela Kvera,
Donatelo i Giberti.
Poto je obiao sud za krtenje da prostudira delo najboljih italijanskih vajara,
on napusti Krstionicu i pope se uz strm breuljak do katedrale. Stajao je zadivljen i
obuzet strahopotovanjem dok je gledao crno-belo mermerno proelje s divnim
figurama koje je isklesao ovani Pizano, prozorima u obliku rue, i crno-belim
mermernim zvonikom. Unutra, pod je bio rudnik mermernih ploa, s crno-belim
intarzijama koje su prikazivale prizore iz Starog i Novog zaveta.
A onda mu se srce stegnu. Pred njim je stajao Brenjov oltar. Nie su bile dublje
nego to je zamiljao, a sve su bile natkriljene duboko useenim svodom u obliku
koljke, prema kojima e se gledati glave i lica njegovih figura, i koji e ih liiti
izraza. Neke nie su stajale tako visoko u vazduhu da niko na podu ne bi mogao
videti kakva se skulptura nalazi u njima.
On izmeri nie, ponovo u glavi pregleda visinu osnove na kojima e njegove
figure stajati, potrai uvara, prijatnog rumenog oveka srednjih godina, koji ga
reito pozdravi.
-Ah, vi ste Mikelanelo Buonaroti, koga sam oekivao. Sveti Franjo je stigao iz
Rima pre nekoliko sedmica. Stavio sam ga u jednu hladovitu sobu pokraj Krstionice,
gde ima i viganj i sve. Kardinal Pikolomini mi je naredio da se dobro brinem za vas.
Ve imam spremnu sobu u mojoj kui, preko puta trga. Moja ena sprema najbolje
sijenske pappardelle alla lepre, iroke knedle sa sosom od zeca...
Mikelanelo se baci u bujicu rei.
-Hoete li me odvesti do Svetog Franje? Moram da vidim koliko na njemu ima
posla.

-Naravno! Zapamtite, vi ste ovde gost kardinala Pikolominija, a kardinal je na


veliki ovek...
Mikelanelo s mukom proguta vazduh ugledavi Torianijevu skulpturu:
drvena, beivotna, s obiljem leprave odee ispod koje se nije mogao primetiti
nijedan deo ivog ljudskog bia koje die, ake bez ila, koe ih kosti, kruto,
stilizovano bezizraajno lice... sve je te take u sebi nabrajao dok mu je pogled
nemilosrdno sekao nedovreni blok.
Zakleo se da e dati tom jadnom upropaenom Svetom Franji, koga ak ni ptice
ne bi prepoznale, svu svoju ljubav i vetinu koju poseduje. Morae dublje da zae u
kamen, odbaci njegove vetake ukrase, odstrani upropaeni mermer i napravi
ponovo nacrt za celu figuru, preinai zamisao, tako da e Sveti Franjo izai onakav
kako ga je Mikelanelo zamiljao, kao najblai od svih svetaca. Ali najpre je hteo da
prespava, a zatim e doneti materijal za crtanje, sesti u ovoj hladnoj prostoriji
isklesanoj u brdu katedrale, s priguenim svetlom sa gornjeg prozora, i toliko e
razmiljati dok se sveti Franjo ne pojavi u svoj svojoj ljubavi prema siromanima,
nesrenima, naputenima.
Sutradan je napravio crtee. Kad je pala no, pravio je nove otrice na starim
dletima, podeavao ih prema ruci i privikavao se na teinu ekia. U zoru sledeeg
dana poe da klee u belom usijanju, i iz sada krtog bloka izroni telo umorno od
puta ispod tanke odee, ramena izmravela do kostiju, ruke dirljivo izraajne, noge
tanke i krive u kolenima i umorna stopala koja su koraala putevima da prue
podrku i da se dive svemu u prirodi.
Oseao se kao da je istovetan sa svetim Franjom, i s tim nagrenim blokom iz
kojeg se raao. Kad je doao do glave i lica, klesao je svoju vlastitu kosu, oeljanu
pravo preko ela, svoje vlastito udubljeno lice kao to ga je video u ogledalu
Mediija, onog jutra poto ga je Toriani udario: nos zgnjeen izmeu oiju,
sputajui se nanie u obliku slova S, voruga na oku, nateeni obraz ispod
njega,jednog svetog Franju rastuenog onim to je video kad je pogledao na boji
svet. No, ipak preko tih bolnih crta lica oprotaj, blagost i prihvaanje.
Bio je obuzet tunim raspoloenjem dok je jahao kui preko breuljaka Kjantija.
S mukom sjaha s konja i poe do svoje radionice sa bisagama preko ramena. Tu
nae Arenta kako se uzbueno premeta s noge na nogu, oekujui da ga
Mikelanelo pogleda.
-Dakle, Arento, ta te to tako sekira?
-Gonfaloniere Soderini eli da vas vidi, svakog asa alje po jednog paa.
Pjaca dela Sinjorija arila se ruiastim svetlom iz zapaljenih uljanih svetiljki
koje su visile sa svakog prozora i sa krunita zvonika. Soderini se odvoji od svojih
drugova iz vea u podignutoj loi i sretne se s Mikelanelom ispod Donatelove
Judite. Bio je obuen u jednostavnu svilenu koulju zbog zapare koja je vladala te
veeri, ali izraz njegovog lica je govorio da je sasvim zadovoljan samim sobom.
-Zato posude s uljem. ta proslavljate?
-Vas.
-Mene?
-Delimino. -Soderinijeve oi su vragolasto treperile u narandastom svetlu.
Vee je danas posle podne donelo novi ustav. To je slubeno objanjenje.
Neslubeno objanjenje je da su upravnici vunarskog ceha i Duoma prihvatili vaeg
Diva...

Mikelanelo se ukoi. To je bilo neverovatno. Duov stub je bio njegov!


Soderinijev glas veselo nastavi: -Kad smo shvatili da je na najbolji firentinski
skulptor vezan za jednog kardinala iz Sijene, zapitali smo se: Zar Sijena smatra da
Firenca ne ceni svoje vlastite umetnike? Ili da ne moemo sebi priutiti da ih
zaposlimo? Na kraju krajeva, godinama smo ratovali sa Sijencima...!
-Ali Pikolominijev ugovor?
-Iz patriotske dunosti morate odgoditi Pikolominijev ugovor, i prvog
septembra preuzeti Duov blok.
Mikelanelo oseti poznato peckanje iza onih kapaka.
-Kako da vam zahvalim?
Soderini polagano odmahnu izduenom glavom s kosom proaranom utim
pramenovima i promrmlja: -Mi smo, sinovi Il Magnifica, mi moramo uvati tu vezu.
5
Noge su ga nosile niz Borgo Pinti u Via delji Artisti, zatim kroz gradska vrata,
du reke Afriko, i uz brdo do Setinjana. Porodica Topolini je bila u dvoritu i uivala
u veernjem povetarcu s brda.
-Sluajte -doviknu im on. -Ba sam uo. Duov stub je moj!
-Sada bismo mogli da ti poverimo nekoliko prozorskih okvira -zadirkivao ga je
otac.
Mikelanelo rairi ruke pred njim. -Hvala vam na poasti, padre mio, ali jedan
scalpellino i voli da tee graevinski blok.
Ostao je te noi i spavao na staroj slamarici ispod svoda izmeu dede i
najmlaeg sina. U zoru je ustao da se pridrui ljudima koji su sekli pietru serenu.
Radio je nekoliko sati, dok se sunce visoko dizalo u dolini, zatim uao u kuu. Majka
mu prui krag s hladnom vodom.
-Madre mia, kako je Kontesini? -zapita on.
-Slaba je... Ali ima jo neto gore. Sinjorija je svima zabranila da im pomognu.Ona bespomono rairi ruke izraavajui tim reitim toskanskim pokretom
oajanje.-Mrnja na Pjera jo truje.
Mikelanelo se dobro napi vode, vrati se u dvorite i upita Bruna:
-Moe li mi odvojiti nekoliko komada gvoa?
-Uvek se mogu odvojiti.
Mikelanelo stavi drvo u kovako ognjite, potpali vatru i napravi malu
garnituru dleta i ekia, onakvih kakve mu je otac Topolino pravio kad mu je bilo
est godina. Zatim istesa jedan pravougaonik iz serene, isklesa na njemu abecedu
scalpellina, poev od uzorka riblje kosti pa do niza trouglova.
Onda se oprosti od Topolinovih. Porodica je znala, po nekom tajanstvenom
sistemu komunikacije, da je najpre doao k njima poto je uo za svoju sreu.
Njegove posete preko noi, drugarski radni sati na tesanju kamena, govorili su im o
njegovoj stalnoj ljubavi prema njima.
Konj kojeg je posudio bio je star i umoran. Na polovini strmog puta Mikelanelo
sjaha i povede ga. Poto je stigao na vrh grebena, okrenu na zapad,po suncu koje je
obasjavalo dolinu Munjone rumenilom i purpurom. Imao je jo kratak put do

Fjezola, severnog utoita etrurskog saveza gradova, koji je poeo u Veji, odmah
izvan Rima, i koji su Cezarove legije s mukom pokorile. Cezar je mislio da je sravnio
Fjezole, ali kad je Mikelanelo poeo silaziti niz severnu padinu, s pogledom na
Policijanovu Vilu Dijanu u daljini, prolazio je pored etrurskih zidova koji su jo uvek
bili cementirani i nedirnuti, a nove kue ponovo su bile graene od prvobitnog
gradskog kamena.
Kontesinina kua nalazila se na dnu strme, uske putanje, na pola puta do reke
Munjone. Ranije je to bila seljaka kua uz zamak na vrhu brda. Mikelanelo zaveza
konja uz maslinovo drvo, proe kroz povrtnjak i ugleda porodicu Ridolfi na maloj
kamenoj terasi ispred kuice. Kontesina je sedela na pletenoj stolici, s odojetom na
grudima, dok joj se estogodinje dete igralo kraj nogu. On tiho viknu odozgo s
humka:
-Ja sam, Mikelanelo Buonaroti, doao sam u posetu.
Kontesina naglo podie ruku i prekri grudi.
-Mikelanelo, kakvo iznenaenje? Sii, sii. Staza je tamo nadesno.
Nastade usiljena utnja kad je Ridolfi podigao svoje ponosito uvreeno lice.
Mikelanelo uze plou od pietre serene i alat iz bisage, sie stazom i spusti malo
dleto, eki i plou pred Kontesinine noge.
-Jue sam primio Duov stub. Morao sam doi da vam to kaem. Il Magnifico bi
to eleo. Onda sam pomislio da je vaem starijem sinu sigurno est godina. Vreme
je da pone da ui, ja u biti njegov uitelj. Isto tako kao to su mene Topolini uili
kad mi je bilo est godina.
Kontesinin smeh prosu se preko njive s maslinama. Ridolfova ozbiljna usta
zgrie se u podsmehu. On ree tihim glasom: -Ljubazni ste to ste nam doli na
ovaj nain. Vi znate da smo mi odbaeni.
Bilo je to prvi put da mu se Ridolfi obratio, a bilo je prvi put da se Mikelanelo
nalazio u njegovoj blizini nakon Kontesininog venanja. Ridolfi se pribliavao
tridesetoj, ali progonstvo i ogorenje su mu ve nagrizali lice. Mada nije bio umean
u zaveru u prilog povratka Pjera de Mediija, bilo je poznato da je neprijatelj
republike i da je spreman da radi na ponovnom uspostavljanju jedne oligarhijske
vlasti u Firenci. Bogatstvo njegove porodice, zasnovano na svetskoj trgovini vunom,
sada je sluilo da pomogne finansije gradske drave.
-to ini da je to za mene dvostruko poguban napitak -ree Ridolfi. -Ali jednog
dana mi emo biti vraeni na vlast! Onda emo videti!
On oseti Kontesinine oi kako ga peku na leima i okrenu se da je pogleda pravo
u lice. Njeno dranje bilo je mirno prihvatanje onoga to jeste, mada su upravo bili
dovrili jednostavnu veeru, mada su bili u pohabanoj odei, i mada su stanovali u
seljakoj kui posle ivota u najbogatijim palatama Firence.
-Priaj nam novosti o sebi. O godinama u Rimu. ta si isklesao? ula sam za
Baha.
Mikelanelo zavue ruku u koulju, izvadi papir za crtanje, zatim ugljen iz
pojasa i nacrta Pijetu, objanjavajui ta je pokuavao da postigne. Bilo je lepo biti
opet s Kontesinom, gledati njene tamne oi. Zar se oni nisu voleli, pa makar i
dejom ljubavlju? Kad ovek jednom voli, zar ta ljubav ne treba da traje? Ljubav je
tako retka, tako je teko na nju naii.
Kontesina je nasluivala njegove misli, uvek ih je nasluivala. Ona se okrenu
sinu.

-Luii, hoe li uiti Mikelanelovu abecedu?


-Mogu li da ti pomognem da klee novi kip, Mikelanelo?
-Doi u da te uim, onako kako je mene uio Bertoldo u vrtu tvog dede.
Hajde,uzmi eki u jednu ruku, dleto u drugu. Na drugoj strani kamena pokazau ti
kako se srie. ekiem i dletom moemo praviti dela isto tako lepa kao to je
Danteova poezija. Nije li tako, Kontesina?
-Tako je -odgovori ona. -Svako od nas ima svoju vlastitu abecedu kojom stvara
poeziju.
Bila je pono kad je vratio Topolinovog konja i siao nizbrdo. Njegov je otac bio
budan i oekivao ga je sedei u crnoj konoj stolici. To je oigledno bila druga no
kako nije spavao, i bio je potpuno iscrpljen.
-Tako! Treba ti dve noi da doe ocu s novostima. Gde si bio sve vreme? Gde je
ugovor? Koliko plaaju?
-est dukata meseno.
-Koliko e dugo trebati da se isklee?
-Dve godine.
Lodoviko poe brzo da rauna, a onda okrenu sinu besno lice.
-Ali to je sve zajedno svega sto i etrdeset i etiri dukata.
-Odbor pristaje da plati vie, kad zavrim, ako bude smatrao da zasluujem veu
nagradu.
-Kome je preputena ta odluka?
-Njihovoj savesti.
-Savesti! Ne zna li ti da toskanska savest prestaje gde poinje stomak.
-David e biti tako lep da e zaeleti da mi plate vie.
-ak je i Pikolominijev ugovor bolji, zarauje tri stotine i trideset dva zlatnika
za iste dve godine rada. Vie nego dvostruko!
Mikelanelo obori glavu u oajanju. Lodoviko i ne pogleda izraz sinovog lica. On
ree konanim glasom:
-Buonaroti nisu tako bogati da daju milostinju od sto osamdeset i osam dukata
vunarskom cehu i Duomu. Kai im da e David morati da prieka dok ne zaradi pet
stotina dukata od Sijene.
Mikelanelu nije ni padalo na um da se svaa. On odgovori mirno: -Oe, ja u
klesati Davida. Zato vi uvek iznosite te nitavne argumente?
Nekoliko sati kasnije njegov brat Buonaroto primeti:
-Nisu ba tako nitavni. Pre argumenta, koliko si dukata meseno nameravao da
daje ocu?
-Tri. Pola njemu, pola meni.
-A sada si pristao da mu daje pet.
-Morao sam ga umiriti.
-Tako, za nekoliko sati dokazivanja, on je zaradio jo dva dukata meseno za
dvadeset i etiri meseca.
Mikelanelo teko uzdahnu.
-ta da radim? Izgleda tako star i sed. Budui da mi Odbor plaa trokove, emu
onda trebam ona dva zlatnika?

Buonaroto zakuka: -Bilo ti je boije kad si bio uenik u vrtu Mediija. Onda si
barem mogao neto i za sebe utedeti.
Mikelanelo se zagleda kroz prozor u nonog uvara koji je iao po Via San
Prokulo.
-Ima pravo to se oca tie, ja sam njegov kamenolom.
6
Granai je priredio proslavu uz sastanak Drutva bakraa. Da bi pozdravili
Mikelanelovu sreu, jedanaestorica lanova drutva pojavie se, Botieli bolno
epajui na takama, a Roseli, iz radionice suparnike Girlandajovoj, tako bolestan
da su ga morali nositi na nosilima. Rustii ga primi srdano, Sansovino ga potapa
po ramenu, drugi estitae: David Girlandajo, Buardini, Albertineli, Filipino Lipi, Il
Cronaca, Bao d' Anjolo, Leonardo da Vini. Dvanaesti lan, ulijano da Sangalo, bio
je odsutan.
Celo poslepodne Granai je snabdevao Rustinijevu radionicu lancima kobasica,
hladnom govedinom i prascima, figurama napravljenim od kolaa, demionima
kijantija. Kad je Granai obavestio Soija, ovaj je pridoneo ogromnu posudu
svinjskih nogu u marinadi.
Sva hrana i pie bili su potrebni jer je Granai pozvao grad: celu Girlandajovu
radionicu, ukljuujui Domenikovog talentovanog sina Ridolfa, sada
osamnaestogodinjaka, sve uenike iz vrta Mediija, desetak poznatijih vajara i
slikara, ukljuujui Donata Bentija, Benedeta da Rovecana, Pjera di Kozima,
Lorenza di Kredija, Franiabida, mladog Andrea del Sarta, Andrea dela Robiju, koji
je pravio terakote, vodee firentinske zanatlije, zlatare, asovniare, draguljare,
bronzare, muziara Monte di ovani di Miniata, ilustratora Atavantija, drvoresce,
arhitekta Franeska Filareta, koji je bio najvei poznavalac firentinskih grbova.
Upuen u pravila ponaanja republike, Granai je takoe poslao pozive
gonfalonieru Soderiniju, lanovima Sinjorije, odboru vunarskog ceha i odboru
Duoma, porodici Stroci, kojoj je prodao Herkula. Vena ih je dola, sreni da se
pridrue zabavi, jer je sada veliki skup izaao iz Rustiijeve pretrpane, bune
radionice na trg, gde je Granaijeva unajmljena grupa akrobata i rvaa zabavljala
gledaoce, a muziari i minstreli pevali pesme za mladie i devojke koji su igrali na
trgu. Svi su stiskali ruku Mikelanelu, tapali ga po ramenu i navaljivali da s njima
popije zdravicu, kako prijatelji tako i poznanici ili nepoznati.
Soderini se rukova s Mikelanelom, rekavi: -Ovo je prva znaajna porudbina
koju je odobrio celi gradski odbor od dolaska Savonarole. Moda e sada za nas
poeti nova era, i mi emo moi da izbriemo na duboki oseaj krivice.
-Na koju krivicu mislite, gonfaloniere?
-Krivicu mase, krivicu pojedinca. Mnogo smo patili od smrti Il Magnifica, unitili
smo mnogo onoga to je Firencu inilo prvim gradom sveta. Potkupljivanje ezara
Bordije bilo je samo poslednja od devetogodinjih nedostojnosti. Ali, veeras, mi
sami sebe volimo. Kasnije, moda, ponosiemo se vama, kad mermer bude gotov.
Ali sada se ponosimo sobom. Verujemo da e velike porudbine za freske, mozaik,

bronze i mermer dobijati svi nai umetnici. Vidite ponovno roenje. -On stavi ruku
Mikelanelu na rame. -Vi ste sluajno primalja. Dobro postupajte s odojetom.
Zabava je trajala do zore, ali pre toga dogodile su se dve stvari koje su imale da
se odraze na tok njegove sudbine.
Prva ga je ispunila veseljem. Bolesni i stari Roseli skupio je deset lanova
Drutva oko sebe, izjavivi:
-Nema tog uivanja zbog koga bi jednog lana ovog Drutva bakraa trebalo
donositi na nosiljci na orgije. Zbog toga, ma koliko nerado unapreujem nekoga iz
Girlandajove radionice, ja ovim dajem ostavku na lanstvo Drutva i imenujem
Mikelanela Buonarotija za svog naslednika.
Bio je primljen. On nije bio lan nijedne grupe od vremena Mediijevog
vajarskog vrta. Ponovo se seti svog usamljenog detinjstva, kad mu je tako teko bilo
da se sprijatelji, da bude veseo. Bio je mrav, povuen, neeljen. Sad su svi ti
umetnici iz Firence, ak i oni koji su dugo ekali da budu pozvani u Drutvo,
aplaudirali to je bio izabran.
Drugi dogaaj prouzrokovao mu je prilino strepnje. Podstakao ga je, mada
nehotino, Leonardo da Vini.
Mikelanelo je bio ljut na Leonarda jo od onda kad ga je prvi put video kako
prelazi Pjacu dela Sinjorija u pratnji svog nerazdvojnog i voljenog uenika-prijatelja
Salaja, mladia s licem kao da je uzeto s neke grke skulpture, s gustim kovrdama
oko glave, okruglim malim ustima i finom okruglom bradom, kojeg je Leonardo
obukao u skupu lanenu koulju i ogrta od srebrnog brokata. Ipak je u poreenju s
Leonardom Salaj izgledao tupo, jer je Leonardovo lice bilo najsavrenije koje se
pojavilo u Firenci od zlatne lepote Pika dela Mirandole. Leonardo je nosio svoju
veliku kao isklesanu glavu aristokratski zabaenu, s velianstvenim irokim elom
okrunjenim oblakom rie kose, malo kovrdave i duge do ramena, bradom
isklesanom od junakog kararskog mermera, koji je toliko prezirao, sa savreno
ocrtanim irokim, i punim, rumenim usnama, dok su hladne plave oi, otre,
prodorne i inteligentne, dominirale na licu sveem kao u seljanice.
Leonardova prilika, dok ga je Mikelanelo posmatrao kako prelazi preko trga,
praena njegovom uobiajenom povorkom slugu i sledbenika, odgovarala je
njegovom savrenom licu, visok, ljubak, irokih ramena i uskih bokova rvaa, i s
isto takvom ivahnou i snagom, bio je odeven u kraljevski sjaj i s prezirom za
konvencionalnost, ogrta ruiaste boje jedva mu je pokrivao ramena i padao oko
kolena, koulja i calze tako uske da su gotovo pucale.
Pored njega Mikelanelo se oseao runim i izoblienim, svestan da je njegovo
odelo jeftino, da nije dobro skrojeno i da je pohabano. Leonardova doterana kosa i
miris, ipka oko vrata i zglobova na rukama, dragulji, neizreciva divota prisustva
toga oveka, terali su ga da se osea dronjavim i prljavim u poreenju s njim.
Kad je o tome razgovarao s Rustiijem, koji je bio Leonardov prijatelj, Rustii ga
prekori:
-Ne daj da te nasamari otmeni izgled. Leonardo ima sjajan mozak. Njegove
studije iz geometrije nastavljaju delo Euklida. On je godinama secirao ivotinje, i
ima pedantno tane belenice s crteima iz anatomije. U svom zanimanju za
geologiju otkrio je fosile ribljih krljuti na vrhu planine u gornjem Arnu, dokazavi
tako da su one nekada bile pod vodom. Takoe je inenjer i pronalaza
neverovatnih maina: puke s viestrukom cevi, poluge za dizanje tekog tovara,

pumpe za usisavanje, instrumenata za merenje vetra i vode. I sada jo dovrava


eksperimente za jednu mainu koja e leteti vazduhom kao ptica. Blistava
predstava kojom oponaa bogatog plemia je njegov napor da natera svet da
zaboravi da je on nezakoniti sin kerke jednog gostioniara. U stvari, on je jedini
ovek u Firenci koji radi tako marljivo i tako dugo kao ti: dvadeset sati dnevno.
Potrai pravog Leonarda ispod te odbrambene otmenosti.
S obzirom na taj sjajan govor, Mikelanelo se nije usuivao da spomene njegov
bes na Leonardovo otvoreno odbacivanje skulpture. Ali kako je Leonardo te veeri
srdano pozdravio njegovo stupanje u Drutvo bakraa, Mikelanelo je umirio
svoju nelagodnost. Onda zau Leonardov piskav glas iza sebe, koji je govorio:
-Ja sam odbio da se takmiim za Duov blok jer je vajarstvo zanatska umetnost.
-No, ti sigurno nee nazivati Donatela zanatlijom? -upita neki dublji glas.
-Na neki nain i hou -odgovori Leonardo. -Vajarstvo je mnogo manje
intelektualno od slikanja, nedostaju mu toliki prirodni aspekti. Mnogo godina sam
se bavio skulpturom, i mogu vam iz iskustva rei da je slikanje mnogo tee, i da
postie vee savrenstvo.
-Ipak, za jednu ovako vanu porudbinu...?
-Ne, ne. Nikad ne bih klesao mermer. ovek se od toga znoji i celo mu se telo
iscrpi. Vajar koji klee mermer posle dnevnog rada isto je tako prljav kao i moler ili
pekar, nozdrve su mu prepune praha, kosa i lice i noge prekrivene prainom i
komadiima mermera. Kad slikam, ja radim u najboljem odelu. Na kraju dana
pojavljujem se potpuno ist i osveen. Prijatelji mi dolaze da mi itaju poeziju i
sviraju muziku dok slikam. Ja sam prefinjen ovek. Skulptura je za radnike.
Mikelanelo oseti kako mu se kima koi i baci pogled preko ramena.
Leonardova lea bila su uz njegova. U njegovoj utrobi die se bes. Zaeli da okrene
Leonarda, da ga tresne po njegovom lepom licu pesnicom vajara koju je toliko
prezirao. Zatim brzo poe na drugu stranu sobe, povreen ne samo za sebe ve i za
sve klesare mermera. Jednog dana e naterati Leonarda da proguta te rei.
Sutradan je ustao rano. Arno se bio pretvorio u tanak mlaz. Morao je da proe
mnogo milja uz reku da pronae duboku baru. Tu se okupao i plivao, zatim krenuo
peice natrag, zaustavivi se u samostanu Santo Spirito. Tu nae priora Bikjelinija u
biblioteci. Prior saslua novosti bez izraza na licu.
-A ugovor kardinala Pikolominija?
-Kad dva odbora potpiu porudbinu, oslobodiu se drugog ugovora.
-Kojim pravom? Ono to si zapoeo, dovri!
-Ali Div je moja velika prilika. Mogu da stvorim neto sjajno...
-Poto ispuni obavezu -prekide Bikjelini. -To je gora varijacija oportunizma
nego ta to si potpisao ugovor koji si mrzeo. -Njegov glas postade ljubazniji. - Znam
da ne eli troiti energiju na figure koje te ne zadovoljavaju. Ali, to si znao na
poetku. A moda e i prodati svoje potenje bez dobitka. Kardinal Pikolomini
moe da bude na sledei papa, i onda e ti Sinjorija narediti da se vrati sijenskim
figurama isto onako kao to je posluala Aleksandra VI i udarila Savonarolu na
muke.
-Svako ima svog sledeeg papu! -ree Mikelanelo jetko. -ulijano da Sangalo
kae da e to biti kardinal Rovere. Leo Baljoni kae da e to biti kardinal Rijario. Vi
sada kaete da e to biti kardinal Pikolomini...

Prior ustade, naglo ostavi Mikelanela i prie otvorenom svodu koji je gledao na
pjacu. Mikelanelo potra za njim.
-Oprostite mi, oe, ali ja sada moram da kleem svoga Davida.
Prior proe preko ugla pjace, ostavivi Mikelanela da stoji na svojim ravnim
tabanima na nemilosrdnom aru avgustovskog sunca.
7
Bepe ga srdano doeka hrapavim glasom. -Znai, dobio si Duov blok zabadava.
-On se osmehnu, eui svoju elavu glavu.
-Bepe, svialo ti se to ili ne, dobio si me pod svoje okrilje za dve godine.
Predradnik zavapi: -Kao da nemam dovoljno muke s tim da pazim da se
katedrala ne srui. Ali Radni odbor kae: Daj mu sve to treba: mermer, dleta, lepe
devojke...
Mikelanelov glasan smeh dozva zanatlije. Srdano pozdravie njegov dolazak u
radionicu.
Radionica Duoma ila je irinom bloka iza radnikih zgrada od Via dei Seri na
severnoj strani do Ulice satova na junoj, opasana osam stopa visokim zidom od
opeke. Prednja polovina, gde je leao Duov stub, bila je odeljenje zanatlija koji su
odravali katedralu, stranja polovina sluila je kao skladite drveta, opeke,
kamena za poploavanje. Mikelanelo je eleo da bude blizu radnika kako bi mogao
da uje njihove glasove i alate a da mu ipak ne smetaju. Usred dvorita nalazio se
hrast, a iza njega, u zidu koji je vodio u neki bezimeni prolaz, gvozdena vrata,
zakljuana i zarala. Vrata su se nalazila tano dva bloka od njegove kue. Mogao je
da radi nou kad je eleo, i praznicima, kad glavno dvorite bude zatvoreno.
-Bepe, je li dozvoljeno da se ova vrata upotrebljavaju?
-Niko to ne zabranjuje. Sam sam ih zatvorio pre jedno deset-dvanaest godina,
kad je nestajao alat i materijal.
-Da li bih mogao da ih koristim?
-ta ti ne valja na prednjem ulazu?
-Nita. Ali ako budemo mogli da napravimo moju radionicu pored ovih vrata,
moi u da dolazim i odlazim a da nikog ne ometam.
Bepe je bezubo prevakavao tu ideju da bude siguran da Mikelanelo ne odbija
time njega ili njegove radnike. Zatim ree:
-Uiniu, nacrtaj mi planove.
Potrebno mu je biio da se poploa trideset stopa du stranjeg zida za kovako
ognjite i alat i da mu drvo lei na suvom, zid od opeke trebalo je podii jo devet
stopa da niko ne vidi stub niti da posmatra njega kako radi kad se popne na
merdevine. Sa svake strane, u razdaljini od oko dvadeset stopa, eleo je niske
drvene zidove, ali e radni prostor biti otvoren prema nebu u toku devet suvih
meseci godine, a isto tako i prednji deo. Div e se kupati u punom sunevom svetlu
junog luka dok sjajno toskansko sunce bude prelazilo svoj dnevni put iznad grada.
Odluio je da zadri radionicu na malom trgu, tamo e moi da ode kad bude
eleo da se udalji od velikog mermera. Tamo e Arento spavati, a ovde e s njim
raditi u toku dana.

Duov blok je bio tako opasno izdubljen u sredini svoje duine od sedamnaest
stopa da bi svaki pokuaj da se pokrene u tom stanju mogao biti fatalan, jedan
pokret koji bi ga potresao ili udarac koji bi ga zateturao mogao bi ga raspoloviti.
Kupivi dva najvea komada papira koja je mogao da nae, Mikelanelo ih nalepi
preko horizontalno poloenog stuba i izreza sagoma, siluetu, pazei da tano izmeri
duboku useklinu. Zatim odnese papire u radionicu na pjaci i naredi Arentu da ih
privrsti na zid. Namesti sto tako da gleda u siluetu na papiru, i poe da spaja drugu
seriju listova papira na kojima e crtati skicu za Davida, koja e pokazati koji e se
delovi sadanjeg bloka otklesati a koji upotrebiti. Kad se vratio u dvorite, on otesa
mermer sa vrha i na donjim uglovima, uravnotei blok tako da ne bude u opasnosti
da pukne.
Bepovi radnici napravili su ravnu putanju do novog radnog prostora. Posluili
su se balvanom i koturaom da podignu dve hiljade funti teak stub i da ispod njega
postave valjke. Stub su polagano micali, kad bi koja okrugla greda ispadala na kraju,
jedan bi radnik potrao napred da je namesti ispod prednjeg dela. Kad je pala no,
mada je stub jo uvek bio u horizontalnom poloaju, on se nalazio na
Mikelanelovom ograenom terenu. On i njegov blok za Diva-Davida bili su sami.
Sada, prvi put, video je da oni crtei koji su zadovoljili odbor njemu vie nisu
potrebni. Bio je prerastao te osnovne stepene svog razmiljanja. Jedino je sigurno
znao da e njegov David biti David koga je ponovo otkrio, da e iskoristiti priliku da
stvori svu poeziju, lepotu, misteriju i dramatiku svojstvenu mukom telu, praoblik i
sutinu uzajamno zavisnih oblika.
On spali svoje ranije crtee i spremi se na najjednostavniji poetak, ispitujui u
samom sebi.
Grci su iz svog belog mermera klesali tela tako savrenih proporcija i snage da
ih nikad niko nije premaio, ali te figure bile su bez duha i due. Njegov e David biti
utelovljenje svega onoga za to se Lorenco de Medii borio i za ta je Platonska
akademija verovala da je pravo nasledstvo oveka: ne greno siuno bie koje ivi
samo za spasenje u drugom ivotu, ve sjajno stvorenje podobno za lepotu, snagu,
hrabrost, mudrost, veru u svoju vlastitu vrstu, s mozgom i voljom i unutranjom
snagom da stvori jedan svet ispunjen plodovima ovejeg stvaralakog razuma.
Njegov David e biti Apolon, ali znatno vie, Herkul, ali znatno vie, Adam, ali
znatno vie, najpotpunije ostvaren ovek kojeg je svet dotle video, koji radi u
jednom razumnom i oveanskom svetu.
Kako nacrtati to uverenje na papiru?
U toku prvih sedmica jeseni ostvario je samo delimine odgovore. to je vie bio
osujeivan, pravio je sve zamrenije crtee. Mermer je leao tih i nepokretan.
-Moda ga niko ne moe oiveti? -nabaci Bepe, kad mu se Mikelanelo uini
potitenim.
-Ba si naao kad e mi to rei! To je isto kao kad bi pitao devojku da li hoe da
postane majka poto je ve trudna. Bepe, izgleda da u morati da modelujem u
mermeru umesto u glini. Moe li mi kupiti jedan komad, otprilike triput manji od
ovoga?
-Ne znam. Kazali su da e dati radnike, materijal. Ali blok od pet stopa, to je
novac.
Isporuio je, kao i obino, sasvim lep blok. Mikelanelo zaroni u mermer,
pokuavajui da prodre u svoj problem ekiem i dletom. Ono to je ispalo bio je

mladi vrste grae i primitivan, idealizovanog i osrednjeg lica. Granai, poto je


video mermer, ree zamiljeno:
-Ne razumem. On stoji nogom na Golijatovoj glavi, ali u isto vreme dri kamen u
jednoj ruci a drugu prua preko ramena da dohvati praku. Ti ima dva shvatanja:
gornji deo se sprema da upotrebi praku, donji deo ve pobedonosno poiva na
svojoj rtvi.
-Ti mi laska. Ja uopte nemam shvatanja.
-Pa zato onda ne provede sa mnom u vili nekoliko dana?
Mikelanelo naglo podie pogled, prvi put je Granai tada priznao da ima vilu.
-Razonodie se, zaboravie Davida na nekoliko dana.
-Pristajem. Ne seam se da sam se nasmejao sedmicama.
-Imam neto u vili to e te naterati na smeh.
Zaista: devojka koja se zvala Vermilja, plava po firentinskoj tradiciji, s kosom
podignutom nagore da izgleda via, s grudima isturenim u haljini od zelenog tafta.
Pokazala se kao ljupka gospodarica vile dok je sedela u zaelju za kasnom veerom
pri sveama na tremu koji je gledao na Arno koji je vijugao u susret moru. Kad je
ula unutra, Granai ree:
-Vermilja ima mnogo razliitih roaka. Bi li eleo da ti izabere jednu? Mislim da
je ovde usamljena. Mogao bi da dobije odaje koje gledaju na grad. To bi za nas bio
prijatan ivot.
-Hvala ti, caro. Ja imam svoj nain ivota. A to se tie sluajnih poznanstava,
Bepe kae: Ono to da nou enama, ne moe danju da da radu.
Sedeo je pored prozora, posmatrao tornjeve i kupole Firence pod mesecom
krivim kao jatagan, ustajui da proeta kroz tri male sobe, zatim se vraajui do
prozora na svoje nono bdenje. Zato je isklesao dva Davida u bloku od pet stopa,
jednog koji ve trijumfuje nad Golijatom, drugog koji se tek sprema da baci kamen?
Nijedna skulptura ne bi mogla da stoji u dva razliita trenutka u prostoru. Morae
odluiti koga e od dva ratnika klesati.
Do zore se vratio unazad korak po korak. Duh mu je bio obasjan sjajnom
svetlou. Golijat mora otpasti. Njegova glava, crna, mrtva, krvlju poprskana, runa,
nije imala mesta u podruju umetnosti. Nije uopte trebala da bude ukljuena. Puno
znaenje Davida bilo je pomraeno time to mu je ta uasna glava zauvek bila
prikovana uz noge. Ono to je David uinio postalo je tako samo fiziko delo koje se
zavravalo ubijanjem protivnika. No njemu je to bio samo jedan mali deo znaenja
Davida, koji je mogao da predstavlja neustraivost oveka u svakoj ivotnoj fazi:
mislioca, naunika, pesnika, umetnika, dravnika, istraivaa. Diva
umom,intelektom, duhom kao i telom. Bez tog podsetnika u vidu Golijatove glave
on bi mogao da stoji i kao simbol ovekove odvanosti i njegove pobede nad mnogo
vanijim neprijateljima.
David mora stajati sam. Mirno kao kad je stajao na ravnicama u dolini Terebinta.
Ova odluka ga je ushitila... i iscrpela. On se uvue u Granaijeve fine lanene
arave i vrsto zaspa.
se:

Sedeo je ispred stuba u svom zaklonu, crtajui Davidovu glavu, lice i oi i pitajui

ta David osea u ovom trenutku pobede? Blaenstvo? Zadovoljenje? Da li se


osea kao najvei i najjai ovek na svetu? Da li postoji traak prezira za Golijata,

nadmenosti dok je posmatrao Filistejce kako bee, i potom se okrenuo da primi


odobravanje Izraeliana?
Sve nedostojni oseaji. Nije mogao naterati sebe da ih nacrta. ta bi mogao nai
u pobedonosnom Davidu, zapita sebe, to bi bilo vredno klesati? Tradicija ga je
portretisala posle ina. No, David je posle pobede sigurno bio antiklimaks, njegov
veliki trenutak je ve bio proao.
Koji je onda David vaan? Kad je David postao Div? Poto je ubio Golijata? Ili
onog trenutka kad je odluio da mora pokuati? Kad je, sa sjajnom i sigurnom
tanou, bacio kamen iz pracke? Ili pre stupanja u bitku, kad je odluio da se
Izraeliani moraju osloboditi vazalstva Filistejcima? Zar nije odluka bila vanija od
samog ina, poto je karakter presudniji od akcije? Za njega je, dakle, odluka bila ta
koja je Davida uinila Divom, a ne to to je ubio Golijata.On je lutao zato to je
zarobio sebe i Davida u pogrenom trenutku u vremenu.
Kako je mogao biti tako glup, tako slep? David naslikan posle Golijata nije
mogao da bude niko drugi osim biblijski David, jedno odreeno ljudsko bie. No on
se nije zadovoljavao time da portretie jednog oveka, traio je univerzalnog
oveka, svakog od onih koji su od poetka vremena bili suoeni s odlukom da se
bore za slobodu.
To je bio David koga je on traio, uhvaen u najviem trijumfu odluke jo uvek
sa znacima straha, oklevanja, odurnosti, sumnje, ovek koji je eleo da sledi svoj
vlastiti put meu brdima Jerusalima, koji je malo mario za zveket oruja i
materijalne nagrade. ovek koji je ubio Golijata bie doivotno osuen na ratovanje
i njegovu posledicu, mo. Otpor e mu jo uvek postepeno nestajati s lica, to
odricanje od pastirskog ivota u kojem je bio srean u korist ivota dvorova i
kraljeva, ljubomore i spletki, kontrole i raspolaganja sudbinom drugih ljudi. To je
bila podela koja postoji u svim ljudima: misaoni ivot i aktivni ivot. David e znati
da je ovek koji se predao akciji prodao sam sebe jednom nemilosrdnom gospodaru
koji e mu zapovedati svakog dana i godine njegovog ivota, on e intuitivno znati
da nita to se dobije kao nagrada za akciju, nikakvo kraljevstvo, ni mo, ni
bogatstvo, ne mogu nadoknaditi oveku gubitak njegove izdvojenosti.
Raditi je znailo pridruiti se. David nee biti siguran da li eli da se pridrui. On
je bio usamljen ovek. Kad se jednom uhvati u kotac s Golijatom, vie nee biti
vraanja, i to mnogo ozbiljnije ako on pobedi Golijata nego ako bude pobeen. Ono
to je oseao da bi sam sebi uinio, isto kao to bi mu to i svet uinio, inilo ga je
nepoverljivim i nesklonim da promeni tok svoje sudbine. Zaista je njegov izbor bio
teak.
Takvo shvatanje otvorilo je Mikelanelu iroke vidike. Uzleteo je, crtao je s
autoritetom i snagom, modelovao je u glini osamnaest palaca visok model. Njegovi
prsti nisu mogli da idu u korak s njegovim mislima i uzbuenjima, i sa
zapanjujuom lakoom poimao je gde lei David. Ogranienja koja mu je nametao
blok poee da se pojavljuju kao povoljna okolnost, primoravajui njegov duh na
jednostavnost zamisli koja mu moda nikada ne bi pala na pamet da je blok bio
potpun i savren. Sada je mermer oivljavao.
Kad bi mu dosadilo da crta ih modeluje,pridruio bi se svojim drugovima
lanovima Drutva bakraa na jedno vee razgovora. Sansovino se bio preselio u
radionicu Duoma da bi poeo klesati jednu mermernu kompoziciju Sveti Jovan krsti
Hrista za prostor iznad istonih vrata Krstionice, smestivi svoju radionicu izmeu

Mikelanelove i Bepovih kamenorezaca. Kad bi Rustiiju dosadilo da radi sam na


crteima za jednu Bokaovu glavu i za Blagovesti u mermeru, doao bi u radionicu i
pravio skice s Mikelanelom i Sansovinom. Kasnije im se pridruio Bao u dvoritu
Duoma, da pravi nacrte za jedno raspee, za koje se nadao da e dobiti porudbinu
od crkve San Lorenco.Buardini bi doneo topao ruak u loncima iz susedne osterije,
pa bi nekadanji uenici proveli sat u prijatnom drutvu, dok bi Arento sluio
hranu na Mikelanelovoj tezgi koja je stajala uz stranji zid. Soi, ponosan na svoje
bive drugove, dolazio je s vremena na vreme u posetu, gurajui unutra kolica s
kuvanim kobasicama za zajedniki ruak.
Tu i tamo Mikelanelo bi se penjao uz brdo do Fjezola da Luiiju odri as o
pietri sereni, u emu je estogodinji deak, ini se, uivao. Bio je to deak lepog,
ivahnog lica, nalik na svog ujaka ulijana, sa Kontesininim hitrim duhom.
-Divan si sa Luiijem, Mikelanelo -primeti Kontesina. -ulijano te je takoe
voleo. Jednom e morati imati svoga sina.
On odmahnu glavom.
-Kao veina umetnika, i ja sam prosjak. Kad zavrim jednu porudbinu, moram
ii u potragu za drugom, moram raditi u svakom gradu u koji me ona odvede: Rimu,
Napulju, Milanu, pa ak i u Portugalu, kao to je iao Sansovino. To nije ivot za
porodicu.
-Razlog je dublji od toga -ree Kontesina svojim tihim sigurnim glasom. -Ti si se
venao s mermerom. Bah, Pijeta, David su tvoja deca. -Stajali su blizu jedno uz
drugo, tako blizu kao to su nekad stajali u palati Medii. -Dok si u Firenci, Luii e
biti tvoj sin. Mediima su potrebni prijatelji. A isto tako i umetnicima.
Kardinal Pikolomini je poslao jednog izaslanika u Firencu koji zatrai da vidi
kipove za Brenjov oltar. Mikelanelo pokaza slubeniku zavrenog Svetog Petra i
Svetog Pavla, i grubo isklesane figure papa, obeavi da e ih uskoro zavriti.
Sutradan Bao ue u njegovu radionicu. Njegovo inae zlobno lice bilo je
ozareno osmehom. Dobio je porudbinu za raspee. Poto u San Lorencu nije bilo
za njega mesta, on upita Mikelanela bi li mogao s njim podeliti radionicu na pjaci.
-Umesto da ti plaam stanarinu, mogao bih da zavrim dvojicu papa sa tvojih
crtea -uzviknu on. -ta kae?
Verodostojno je napravio kipove. Sa etiri zavrene figure i sa dovrenim Svetim
Franjom, Mikelanelo je oseao da e dobiti odlaganje od kardinala Pikolominija.
Kad je Bao poeo da klee svoje raspee, Mikelanelo je bio srean to ga je
uzeo, delo je bilo poteno i puno oseaja.
Arento je istio radionicu svake veeri kad bi se vratio iz Duoma. I on je bio
zadovoljan u Firenci, radio je celi dan u radionici Duoma, a uvee se druio s
ostalim mladim egrtima na pjaci, koji su takoe spavali u radionicama i nabavljali
namirnice za zajedniki lonac.
No, najbolje od svega bilo je to se ulijano da Sangalo vratio iz Savone, gde je
zavrio palatu za kardinala Rovera na njegovom porodinom imanju. Kad je
napustio Savonu, graani Pize su uhvatili Sangala i est meseci ga drali u zatvoru,
te je morao biti otkupljen za tri stotine dukata. Mikelanelo ga poseti u porodinoj
kui u etvrti Sunca, blizu crkve Santa Marija Novela. Jo uvek je uporno tvrdio da
e kardinal Rovere biti sledei papa.

-Priaj mi o svom nacrtu za Diva -zamoli on. -I ta si uo o zanimljivim


arhitektonskim poslovima u Firenci?
-Ima nekoliko vrlo hitnih -ree Mikelanelo. -Treba napraviti okretnu plou koja
je dovoljno jaka da okrene mermerni stub od dve hiljade funti, tako da mogu
kontrolisati svetlost i sunce. Skelu od petnaest stopa, kojoj u moi da menjam
visinu i radim na njoj oko celog bloka.
Sangalo se nasmejao. -Ti si moja najbolja muterija. Da uzmemo pero i olovku.
Ovo to je tebi potrebno jeste jedna serija od etiri kule, s otvorenim policama koje
mogu da nose debele daske u svim pravcima, ovako... A to se tie okretnog stola, to
je zadatak inenjera...
8
Gusti kini oblaci bili su na nebu. Bepe i njegovi radnici sagradie drveni krov
koji je u luku iao nagore pod otrini uglom od stranjeg zida, ostavljajui prostor
za stub od sedamnaest stopa, i onda ga paljivo prekrie crepom da ne proputa
kiu.
Mikelanelov mermer je jo uvek leao na zemlji. Napravio je drveni poklopac
odgovarajue duine, s konopcima na kojima je bilo obeeno olovo prebaenim
preko njega, koji su trebali da pokau na kojoj visini u bloku mora da trai Davidov
potiljak,ruku podignutu da uzme praku, povijena bedra, kamen u ogromnoj desnoj
ruci, panj koji podupire list na desnoj nozi. On oznai te dubine ugljenom i zatim, uz
pomo Bepovih priljiviii petnaest radnika, zaveza stub, prikai kamen i kolotur i
polagano ga uspravi na Sangalovom pominom stolu. Zatim on i Arento sagradie
skelu s kulama s otvorenim policama u koje su se mogle staviti iroke daske na bilo
kojoj visini potrebnoj za rad.
Sada ga je stub dozivao, davao mu se potpuno. Njegov se alat zabio u meso
kamena s uasnom prodornom snagom, traei laktove i bedra i grudi i slabine i
aicu na kolenu. Beli kristali koji su leali mrtvi pola veka s ljubavlju su se odazvali
pri svakom dodiru, od najnenijeg prelaza do podstiueg hajde u kojem su eki
i kleta klizili prema gore kroz koleno i slabine, bez prestanka, uz uvebano
brojanje do sedam za rad, a do etiri za odmor. Oseao je u sebi snagu stotine
mukaraca.
Ovo je bio njegov najsjajniji doivljaj u radu u mermeru, nikad nije imao takvu
veliinu figure, takvu jednostavnost crtea, nikad pre nije bio tako opinjen
oseajem tanosti, snage, prodiranja ili dubine strasti. Sada nita drugo nije mogao
misliti, nije mogao naterati sebe da jede ili da se, presvue. Gladovao je za
mermerom dvadeset i etiri sata na dan, dok mu se otra praina zgruavala u
nozdrvama, pokrivena kosa bila bela kao u starog Fiina, a treperenje mermera
neprestano mu prolazilo od dleta i ekia do ramena, pa niz grudi do slabine i
kolena, bijui i treperei kroz njegovo telo i mozak jo dugo poto bi se bacio na
postelju u iscrpljenosti punoj likovanja. Kad bi se njegova desna ruka umorila od
udaranja ekiem, on bi ga premestio u levu, a dleto u njegovoj desnoj ruci kretalo
se s istom tanou i istraivakom osetljivou.

Klesao je nou uz sveu, u potpunoj tiini, jer je Arento iao da spava im bi


sunce zalo, u drugoj radionici. Sangalu, koji je ponekad dolazio posle veere da
pregleda pomini sto i skelu, on ree:
-Rado bih jednu godinu klesao dan i no, tako da uopte ne prestanem.
-Pono je, i ledeno je u ovom zaklonu. Zar ti nije hladno?
Mikelanelo dobaci svom prijatelju nestaan osmeh, a oi boje ilibara zasjae
mu kao to maje oi sijaju nou.
-Hladno! Ja gorim od groznice. Pogledajte kako se napetost trupa polako
pojavljuje. Jo nekoliko dana i ivot e se probiti.
Suprotstavio se izazovu duboko izdubljenog dela na stubu, nakrenuvi figuru za
dvadeset stepeni unutar stuba, ocrtavajui je dijagonalno, koso u debljini mermera,
tako da e Davidova leva strana moi da se prilagodi ostatku mermera. Sada je bio
kao neki inenjer koji je u svoj projekat poloio strogu vertikalnu strukturu koja je
poinjala od desnog stopala, nastavljala se kroz desnu nogu oslonjenu na kratak
panj, kroz bedro i trup i irinu divovog vrata, lica i glave. S tom osovinom od
vrstog mermera njegov e David stajati vrsto i u njemu nee doi do nekog
unutranjeg loma.
Klju lepote i ravnotee kompozicije bila je Davidova desna ruka koja je drala
kamen. To je bio oblik iz kojeg je izrastala sva ostala Davidova anatomija i oseanje,
kao to je tuma Baha bila visoko uzdignuta ruka koja dri vinski pehar, a lice
Device tuma Pijete. Ta ruka s nabreklim ilama stvarala je irinu i obim koji su
kompenzovali mravost s kojom je morao da klee ravno lepo bedro s druge strane,
mada su desna ruka i lakat imali da budu najdelikatniji oblici kompozicije.
Kako ga je rad sve vie obuzimao, Granai ga vie nije mogao nagovoriti da ide s
njim u vilu na veeru, retko je odlazio na sastanke kod Rustiija, pa i to samo onda
ako je no bila suvie vlana i hladna da i dalje radi. Jedva je mogao da prati ono to
su mu govorili, a kamoli da pria neto svojim prijateljima. Leonardo da Vini je bio
jedini koji se alio, tvrdei da Mikelanelo nema pravo da doe k njima u prljavom
odelu i pranjavoj kosi. Iz bolnog izraza Leonardovog lica i malo duvanja
patricijskim nozdrvama video je da Leonardo smatra da se iz njega iri neugodan
miris. Pomislio je da moda i jeste tako, jer on nije po nedelju dana skidao odelo,
ak ni da spava, ali bio je suvie zauzet da bi mario. Bilo je lake uopte prestati ii u
Drutvo bakraa.
Kad je doao Boi, pratio je svoju porodicu na ponoku u crkvu Santa Kroe. Na
Novu godinu nije se ni osvrnuo, ak nije iao ni na proslavu kod Rustiija da
pomogne Drutvu da ue u 1502. godinu. Obuzet besom proivljavao je mrane
januarske dane, dok je Arento loio etiri grejalice da bi mu bilo dovoljno toplo
kad radi, okreui sto da bi uhvatio to vie svetla, miui daanu platformu goredole pored Davida, napred i nazad, jer je u isto vreme radio na sve etiri strane
zadravajui debelu opnu izmeu nogu i izmeu ruku i tela. Vrat je bio tako
ogroman da je mogao raditi bez straha da e glava pasti. Ostavio je prilino
mermera oko junake glave da bi kasnije mogao klesati gustu kratku kovrdavu
kosu.
Soderini doe u radionicu da vidi kako napreduje. Znao je da Mikelanelo nee
imati mira kod kue dok ne bude odreena cena za zavrenog Davida. Negde
sredinom februara, poto je Mikelanelo radio pet meseci, on upita:

-Smatrate li da ste toliko odmakh da bi odbor mogao da vidi rad? Mogu ih


dovesti da se ovde sastanu i urediti za konaan ugovor...
Mikelanelo podie pogled u Davida. Njegovo prouavanje anatomije jako je
uticalo na njegovo klesanje, i ve u tom ranom stupnju njegovo dleto je isklesalo
pokrete miia listova na nozi, bedara, grudi, izvlaei unutranju akciju na
povrinu koe. On pokaza Soderiniju kako se graa miia sastoji od vlakana koja
teku paralelno, sve radnje koje su se dogaale u Davidu ile su tim paralelnim
vlaknastim linijama. Zatim, oklevajui, vrati se na Soderinijevo pitanje.
-Nijedan umetnik ne voli da se njegov rad vidi u ovako grubom stanju.
-Odbor bi mogao da plati znatno vie ako biste mogli saekati dok ne zavrite...
-Ne mogu -uzdahnu Mikelanelo. -Nikakvo naknadno plaanje ne bi moglo da
mi nadomesti jo dve godine siromatva moga oca.
-Jo dve godine? ak i ovako kad je figura ve ovoliko izala na povrinu?
-To je posao koji najbre ide.
-Doveu lanove im se sastanemo prvi put jednog sunanog dana...
Kie su prestale. Sunce se pojavilo, isto i toplo, da osui kamenje grada.
Mikelanelo i Arento skinue crep s krova i poslagae ga za iduu zimu, zatim
sklonie daske i pustie da puno svetlo okupa radionicu. David je odisao ivotom i
svakim vlaknom svoga tela. Lepe plavosive ile prolazile su mu kroz noge kao
ljudske vene, a njegova teina ve je vrsto poivala na desnoj nozi.
Soderini posla poruku da e dovesti lanove odbora sutradan u podne.
Mikelanelo uzviknu: -Arento, poni da isti! Ovaj sloj komadia mermera po
kojem gazim sigurno se slae ve dva meseca.
-Nemojte mene kriviti -viknu Arento. -Vi neete da se maknete na dovoljno
dugo vremena kako bih mogao da poistim. Ja mislim da vi volite gaziti po njima do
lanaka.
-Ima pravo, volim. Ali za lanove odbora bie i bez toga dosta razonode.
Koliko treba da govori ljudima koji e doi da daju svoj sud? Ako je njegovoj
zamisli Davida trebalo mnogo meseci munog intelektualnog istraivanja, nije se
mogao nadati da e opravdati svoje udaljavanje od firentinskih tradicija u jednom
kratkom asu. Zar ti ljudi ne bi poeli da misle na ono to njegov jezik govori
umesto na ono to je njegova ruka isklesala?
Arento je sve izribao i doveo radionicu u red. Soderini, sa esnaestoricom ljudi,
stie ba kad je zvono sa otove Kampanile poelo da zvoni. Mikelanelo ih toplo
pozdravi, seajui se imena Mikeloca, upravnika vunarskog ceha, konzuia
Pandolfinja i ovanija di Pango delji Albici, Paola de' Karnekija iz Radnog odbora,
notara odbora Bambelija i nekih drugih. Stariji ljudi su se jo uvali hladnoe i nosili
su dugake tamne ogrtae prikopane uz vrat, koji su dopirali do cipela s
etvrtastim potpeticama i kaievima, ali mladi i odvaniji pozdravljali su prolee u
arenim arapama s porodinim grbovima i kouijama s prorezanim rukavima.
Oni se okupie oko napola roenog Davida, zurei deset stopa uvis sa
strahopotovanjem. Upravnik ceha Mikeloco upita Mikelanela ne bi li hteo da im
pokae kako radi u mermeru. Mikelanelo uze eki i dleto i pokaza im kako
stranji deo njegovog dleta tone u eki isto kao i u mermer, ne stvarajui prasak,
ve nenu neprimetnu snagu. Pokazao im je kako nagli prestanak svakog poteza

dletom prouzrokuje malo lomljenje u trenutku kad podigne alat, i da je to lomljenje


manje to je ono hajde bilo due.
On ih pozva da obiu Davida, istiui njegovu vertikalnu strukturalnu snagu,
naznaujui kako e se ruke osloboditi iz zatitnog sloja mermera koji je jednim
uglom zalazio u torzo, pokazujui panj koji e biti jedini predmet to e podupirati
divovski akt. Figura je jo uvek bila nagnuta za trideset stepeni u gornjem bloku, ali
on pokaza kako e, kad bude odstranio nepotrebni mermer, David stajati.
Sledeeg dana Soderini doe u radionicu Duoma, nosei u ruci neki dokument
koji je izgledao slubeno i potapa Mikelanela po leima.
-Odbor je bio zadovoljan. Hoete li da vam proitam? Uvaeno vee vunarskog
ceha odluuje da Radni odbor Duoma moe predati skulptoru Mikelanelu
Buonarotiju etiri stotine velikih zlatnika kao isplatu za Diva zvanog David, sada
u radionici i da e Mikelanelo potpuno zavriti rad u roku od dve godine
raunajui od danas.
-Sad mogu da zaboravim na novac dok ne zavrim. To je raj za jednog umetnika.
ekao je dok je Lodoviko sledei put ponovo pokrenuo pitanje. -Nagrada je
odluena, oe, etiri stotine velikih zlatnika.
Lodovikove oi zasjae, obasjae njegove upale obraze.
-etiri stotine zlatnika! Odlino! Plus est dukata meseno dok god radi...
-Ne.
-Pa sigurno e na to dodati zlatnike koje svakog meseca zarauje? Nisu valjda
tako niski da ih uzmu nazad?
-Ja u i dalje primati est zlatnika u toku dve godine...
-Ah, dobro. -Lodoviko uze pero. -Da vidimo, dvadeset etiri puta est iznosi sto
etrdeset i etiri, kad se doda jo etiri stotine, to je pet stotina etrdeset i etiri
dukata, mnogo bolja cena.
Mikelanelo tuno odgovori: -Ne. Samo etiri stotine dukata. U svemu. Svi
dukati koji se plaaju meseno samo su avans. To e se na kraju odbiti.
Radosti nestade s Lodovikovog lica kad vide kako gubi sto etrdeset etiri
dukata.
-To nije poteno -promrmlja on. -Najpre ti daju novac, zatim ga uzimaju.
A Mikelanelo je znao kako e biti: Lodoviko e ii po kui s uvreenim izrazom
lica kao da ga je neko iskoristio. Na kraju, nije stekao mir. Moda neto kao mir nije
ni postojalo.
9
Da bi oznaio prednje izboine, Davidovu levu nogu, levo koleno, zglavak desne
ruke, i levo rame i ruku na ramenu, privrstio je glave klinova u mermer. Uz pomo
tih odreenih taaka mogao je da klee uzlaznu liniju kolena preko bedra i grudi,
ocrtavajui Davidovu vrstu fiziku osnovu, meso stomaka u kojem je David oseao
podrhtavanje od strepnje, levu ruku koja dri praku, veliku desnu ruku koja
stoji napeta sa spremnim kamenom. Da bi se zatitio, ostavio je ponovo na levoj
polovini toliko mermera otpozadi koliko e mu trebati, ne zaboravljajui injenicu
da statua ima etrdeset razliitih vidova dok je ovek obilazi.

On je bio zamislio Davida kao samostalnu figuru, koja stoji jasno izdvojena iz
prostora oko sebe. Kip se nikad nee smeti staviti u niu, postaviti uza zid,
upotrebiti kao ukras fasade ili za ublaavanje otrog ugla neke zgrade. David uvek
mora biti slobodan. Svet je bio jedno bojno polje, a ovek u veitoj napetosti i u
neizvesnosti na svom uzdignutom i nesigurnom mestu. David je bio borac, ne
brutalan, bezoseajan pljaka, ve sposoban da ostvari slobodu.
Sada je figura postajala agresivna, poela je da se gura iz svoje mase, borei se
da dobije mesto u prostoru. Njegov ritam odgovarao je pritisku materijala, tako da
su Sangalo i Sansovino, kad su ga posetili u nedelju posle podne, bili zapanjeni
njegovom strau.
-Nikad nisam video tako neto -povika Sangalo.-On je otklesao vie komadia sa
tvrdog mermera u poslednjih etvrt sata nego to je bilo koji od njegovih prijatelja
kamenorezaca u kamenolomu odbio za jedan sat.
-Ne plai mene koliina -doda Sansovino -ve estina. Posmatrao sam kako
komadii lete etiri stope u vazduh, dok nisam pomislio da e cela mermerna figura
odleteti u komade.
-Mikelanelo -povika Sangalo. -Iao si tako blizu linije da je postojala opasnost
da izgubi sve da si je preao samo za dlaku.
Mikelanelo prestade da radi, okrenu se i pogleda svoje prijatelje.
-Kad se mermer jednom nae van kamenoloma, on nije vie planina, on je reka.
Moe da tee, da promeni tok. To ja radim, pomaem toj mermernoj reci da
promeni korito.
Kad su se ostali vratili kui,Mikelanelo sie pod Davidove noge i zagleda se u
njega pomislivi: Jednom mermeru je isto tako potrebno da donese plod kao i
drvetu. Ipak je svaki odvojeni oblik u skulpturi poeo da odraava vreme i ljubav
koje je utroio na nj. Sada ga je uplaila Sansovinova opomena, jer je on poistovetio
sebe sa sredinom privlane snage bloka, smestivi sebe u jezgro, oseajui
pokretnu teinu ruku, nogu, trupa, glave, kao da je sve to njegovo. Kad bi istesao
sloj mermera, uinio bi to s tanim znanjem koliko se mesa moe bez opasnosti
pregoreti.
Jedini trn u tom mesu, njegovom vlastitom i Davidovom, bilo je da Vinijevo
umanjivanje vajarske umetnosti. Mikelanelu se to inilo kao ozbiljna pretnja.
Leonardov uticaj u Firenci se irio, ako bi taj uticaj uverio dovoljno ljudi da je
klesanje mermera drugorazredna vetina, njegov David, kad bude gotov, mogao bi
biti primljen s ravnodunou. U njemu je rasla potreba za protivnapadom.
Sledee nedelje, kad se Drutvo bakraa sastalo kod Rustiija, i kad se Leonardo
olako izrazio o klesanju kamena, Mikelanelo ree:
-Istina, skulptura nema nieg zajednikog sa slikanjem. Ona postoji na svojim
vlastitim premisama. Ali primitivni ovek klesao je u kamenu hiljadu godina pre no
to je poeo slikati na zidovima peina. Vajarstvo je prva i izvorna umetnost.
-Ba tom tvrdnjom je i prokleta -odgovori Leonardo piskavim glasom. -Ona je
zadovoljavala samo dok se nije razvila fina umetnost slikanja. Sada postaje
zastarela.
Besan, Mikelanelo vrati linim napadom.
-Nije li istina, Leonardo -upita on -da je tvoj kip jahaa na konju u Milanu tako
ogroman da se nikad nee moi izliti? I da tako nikad nee moi postojati kao
bronzana figura? I da se tvoj ogromni model od gline tako brzo raspada da postaje

predmet milanskih viceva? Nije ni udo to govori protiv vajarstva, kad ne moe
zavriti ni jedan jedini komad.
U sobi zavlada neprijatan tajac.
Nekoliko dana kasnije Firenca je saznala da je, uprkos plaanju ezaru Bordiji,
ovaj krenuo na Urbino i podrao pobunu Areca protiv firentinske vlasti. Leonardo
da Vini pridruio se vojsci ezara Bordije kao inenjer, da radi uz bok Torianija i
Pjera de Mediija. Mikelanelo je bio besan.
-On je izdajica -viknuo je ljutito Rustiiju, koji je pazio na Leonardove stvari dok
je ovaj bio odsutan. -ezare Bordija mu nudi veliku platu i zato hoe da mu
pomae da pobedi Firencu. Nakon to smo mu pruili gostoprimstvo, dali mu
porudbine za vane slike...
-Stvar ne stoji ba tako ravo -ree Rustii umirujui ga. -Leonardo je bez
stalnog zanimanja. ini se da ne moe da zavri svoju sliku Mona Lize okonde.
Vie ga zanimaju njegove ratne maine nego umetnost. U ponudi ezara Bordije
video je priliku da iskua mnogo svojih pronalazaka. On se ne razume u politiku,
zna.
-Priaj ti to Firentincima -odgovori ledeno Mikelanelo-ako te njegove nove
maine porue zidove.
-Ima pravo to tako osea, Mikelanelo, ali ne zaboravi da je on amoralan.
Njega ne zanima ta je dobro a ta zlo onako kako se primenjuje na ljude, interesuje
ga samo ta je istinito a ta pogreno u nauci i znanju.
-Valjda bi trebalo da sam srean to sam ga se otarasio. Jednom je ve bio
pobegao, na osamnaest godina. Nadam se da i ovoga puta moemo na toliko
raunati.
Rustii alosno odmahnu glavom.
-Vas dvojica stojite kao Apenini iznad nas svih, a ipak se mrzite. To je
besmisleno.Ili nije?
Ciklus godinjih doba donese prelepo vreme. Povremeni pljuskovi nimalo nisu
nakodili Davidu osim to su sprali s njega mermerni prah. Mikelanelo je radio
samo u pantalonama i sandalama putajui da mu sunce obasjava telo i uliva
snagu... Verao se gore-dole po merdevinama, lako kao maka, radei na vrstom
vratu, junakoj glavi i masi kovrda s vrha skele, kleui kimu i pazei naroito da
pokae da ona nosi i upravlja celim telom i da je glavni pokreta svih kretnji. Nee
biti nijednog dela na Davidu koji nee biti opipljiv i savren. Nikad nije mogao
shvatiti zato je zona iz koje se raa polni nagon bila prikazana kao runa. Ako je
Bog stvorio oveka onako kako je Biblija govorila da je stvorio Adama, zar bi on
napravio neki deo na stvorenju koji bi trebalo kriti, koji bi bio gadan? Moda je
ovek izopaio njenu upotrebu, kao to mu je uspelo da toliko stvari izopai na
zemlji, ali kakve to ima veze s njegovim kipom? Ono to je bilo prezreno on e
napraviti da bude boansko.
Nije imao veze s vremenom. Celog dana je klesao. Kad bi uvee bilo sparno, seo
bi na stepenice Duoma, gde su se jo uvek sastajali mladi firentinski umetnici, da
slua improvizovane pesme na gitarama, da razmeni novosti o porudbinama koje
dolaze irom Toskane, i da slua Jakopa kako raspravlja jesu li devojke koje prolaze
za postelju... kao pre etrnaest godina. U junu, Pjero Soderini bio je izabran jo na

dva meseca za gonfalonijera. Ljudi su poeli da se pitaju zato on, poto je najbolji
ovek u Toskani za taj posao, nije mogao da vlada due.
Kad je Mikelanelo uo da e Kontesina dobiti jo jedno dete, on poe u
Soderinijevu kancelariju koja je gledala na Pjacu dela Sinjorija, da govori za njenu
stvar.
-Zato ne moe da se vrati svojoj kui da tamo rodi dete? Ona nije izvrila
nikakav zloin protiv republike. Ona je bila kerka Il Magnijfika, pre nego to je
postala Ridolfova ena. Njen je ivot u opasnosti zbog izdvojenosti u toj seljakoj
kui, gde nema mogunosti...
-Seljaci su nekako raali decu u takvim kuama hiljadu godina.
-Kontesina nije seljanka. Ona je slaba. Ona nije tako vaspitana. Zar ne biste mogli
zamoliti Vee sedamdesetorice za pravdu?
-Nemogue je. -Soderinijev glas bio je odsean, bezizraajan. -Najbolje to
moete uiniti jeste da ne spominjete Ridolfovo ime.
Bilo je to u sredini Soderinijevog dvomesenog roka, kad su se Areco i Piza
ponovo pobunili. Pjero de Medii je srdano bio pozdravljen u Arecu obeavi
pomo za osvajanje Firence, dok se ezare Bordija suzdrao od napada samo iz
straha od francuske odmazde. Gradska vrata bila su celi dan zatvorena, a svima
onima koji stanuju du reke zabranjuje se da sputaju merdevine, da bi se spreilo
da bilo ko ue u grad. Tada je ba Mikelanelo dobio poruku da doe na veeru s
gonfalonijerom u Palaco dela Sinjorija. Do sedam sati svetlo je bilo pogodno za rad,
i posle tog asa Mikelanelo se vrati kui da obue lanenu koulju.
Soderini je sedeo ispred niskog stola. Njegova duga utobela kosa bila je jo
mokra od pranja. Poto su izmenili novosti o stanju Davida, Soderini ree da Vee
sedamdesetorice namerava izmeniti ustav. Sledei ovek koji bude izabran za
gonfalonijera bie izabran doivotno. Onda se nagnu preko stola i ree popustljivo i
poverljivo:
-Mikelanelo, uli ste za Pjera de Rohana? On je bio ovde 1494, s invazijom arla
VIII, kao jedan od njegovih najbliih savetnika. Moda se seate da je u Mediijevom
dvoritu Donatelov bronzani David imao poasno mesto?
-Onoga dana kad je palata opljakana tako sam na njega naleteo da sam dobio
vorugu na glavi.
-Onda ga dobro poznajete. E, na ambasador na francuskom dvoru pisao je da se
maral toliko zaljubio u Davida dok je bio u palati Medii da bi eleo da ima jednog.
Godinama smo kupovali francusku zatitu novcem. Zar nije srea to jednom
moemo da za nju platimo umetnikim delom?
Mikelanelo pogleda tog oveka koji mu je postao tako dobar prijatelj. Bilo bi
nemogue odbiti ga. Umesto toga on zapita: -Treba li da kopiram Donatela?
-Recimo da bi bilo oprezno stvoriti manje izmene, ali ne tolike da razoaraju
maralovo seanje.
Mikelanelo stavi komadi sira na etvrtinu kruke.
-Nikad nisam imao prilike da uinim neto za Firencu. Ovo mi sada uliva divan
oseaj. Da samo nisam bio takav idiot i odbio da uim levanje od Bertolda.
-Imamo mi u Firenci dobre levae: Bonakorsa Gibertija, koji pravi topove,i
Lodovika Lotija, koji lije zvona.
Uzbudljiv oseaj da je rodoljub iezao je kad je ponovo stao pred Donatelovog
Davida u dvoritu Sinjorije. Kako je samo on odmakao u zamisli svoje figure! Ako ne

bude mogao prisiliti sebe da je kopira, a u isto vreme ne bude mogao da je


promeni...?
Onda se vrati u dvorite sutradan ujutro, nosei jedan sanduk da sedne na nj,i
komad starog papira za crtanje. Njegov David se rodio kao nekoliko godina stariji
od Donatelovog, muevniji i miiaviji, nacrtan s unutranjom napetou koja se
moe preneti na mermer, ali je malo od svega toga bilo prisutno u bronzanom
mladiu glatke povrine koji je stajao pred njim. On postavi armaturu na stranju
tezgu u radionici, koristei povremene asove odmora da prenese crtee u grubu
glinenu strukturu, polagano stvarajui akt s kosom povezanom turbanom.
Zabavljala ga je pomisao da e, u interesu Firence, morati da modeluje glavu
Golijata, na koju je David spustio svoju pobedonosnu nogu. Maral nikako ne bi bio
srean bez te glave.
Savreno vreme trajalo je do prvog novembra, kad je Soderini bio uveden u
dunost kao doivotni gonfalonijere sa arenom sveanom povorkom na
stepenicama Sinjorije, s celom Firencom na piazzi, a Mikelanelom na elu,
obuzetim ponosom i pouzdanjem. Onda se spusti ledena zima. etiri grejalice nisu
mogle da ublae jaku hladnou, pa je Mikelanelo nosio kapu preko uiju. Bepe je
namestio platno na otvore sa strane, ali kako je malo svetla dopiralo s neba, platno
je i to malo zadravalo. Sada je patio od tame isto toliko koliko i od hladnoe.
Radio je uz svetlo svee i ika. Ni prolee nije mnogo pomoglo, jake kie poele
su poetkom marta i trajale mesecima.
Pred kraj aprila Mikelanelo primi poziv da prisustvuje veeri u novim odajama
Sinjorije, na kojoj e sediti u zaelju Mona Arentina Soderini prva ena kojoj je bilo
doputeno da stanuje u palati. Odaje su ukrasili ulijano da Sangalo i mladi Bao d'
Anjolo, koji su kancelarije na prvom i drugom spratu, koje je ranije koristio gradski
notar i kancelar, pretvorili u trpezarije i spavae sobe. Trpezarija je bila u freskama,
plafon pozlaen, ormari i vitrine u intarzijama. Sto za veeru bio je postavljen
ispred vatre, tople i vesele. Mikelanelo skine zeleni ogrta, zadovoljan svojim
izgledom u vunenoj koulji ukraenoj naborima. Soderini pokaza cvee svoje ene u
loncima na prozoru.
-Znam da se neki ljudi ale na skupou lonaca na prozorima -ree on stidljivo
ali ja zapravo mislim da oni na taj nain kau da ene ne bi trebalo da stanuju u
Palacu dela Sinjorija.
Posle veere Soderini zamoli Mikelanela da poe s njim u Duomo.
-Godinama Firenca govori o tome da bi trebalo da ima dvanaest apostola u
mermeru u katedrali.Vee od prirodne veliine. Od savrenog mermera iz Seraveca.
To bi ispunilo prazan prostor, zar ne?
-Sa svetlom od hiljadu svea.
Soderini zastade sa zadnje strane oltara, okrenuvi se prema Donatelovom i
Dela Robijinom mermernom horu.
-Razgovarao sam s lanovima odbora. Oni smatraju da je to odlina ideja.
Tupo, Mikelanelo promrmlja: -To je posao za celi ivot.
-Tako su bila i Gibertijeva vrata. -To je Bertoldo traio za mene:jedno zamano
delo.
Soderini uze Mikelanela ispod ruke i poe s njim niz dugaku lau prema
otvorenim vratima.

-To bi vas uinilo slubenim vajarom Firence. Ugovor o kojem sam raspravljao s
odborom ukljuuje dom koji bi vam sagradili, i radionicu kakvu sami nacrtate.
-Moj vlastiti dom? I radionicu.
-Mislio sam da e vas to obradovati. Mogli biste da napravite jednog apostola
godinje. Svaki put kad bi jedan bio isporuen, postali biste vlasnik jo jedne
dvanaestine kue i radionice.
Mikelanelo zastade na pragu. Okrenu se da pogleda na ogromnu i praznu
katedralu. Svakako bi trebalo dvanaest apostola.
-Sutra je meseni sastanak zajednikih odbora. Molili su vas da doete.
Mikelanelov osmeh bio je slabaan. On poe ulicama, drhtei od hladnoe,
prema brdima, srean da ima topao ogrta. Ali kad je poeo da se penje prema
Setinjanu, poeo je toliko da se znoji kao da ima groznicu. Nije mogao da se
usredsredi ni na jedan vid Soderinijevog predloga. Zatim, kad je stigao do seljake
kue, ponos ovlada: bilo mu je tek dvadeset i osam godina. On e imati svoju
vlastitu kuu, i vajarsku radionicu dovoljno veliku da klee dela u prirodnoj veliini.
Stajao je na terasi izmeu petorice mukaraca Topolina i poeo da ree pietru
serenu u duge komade.
-Bolje nam priaj -ree otac -dok nisi pukao.
-Ja sam sada bogat ovek.
-Kako, bogat? -zapita Bruno.
-Imau kuu.
Ispria im o dvanaestorici apostola. Otac iznese bocu starog vina, spremljenog
za venanje ili roenje sinova. Oni ispie po au u njegovu sreu.
Njegove strepnje navalie i potisnue ponos. Silazio je nizbrdo skaui s kamena
na kamen da pree potok, popeo se na suprotnu stranu brda i stao za trenutak
zagledavi se u kuu i sobe u kojima se seao svoje majke. Kako bi ona bila ponosna,
kako bi bila srena zbog njega.
Pa zato on onda nije srean zbog sebe? Da li je to moda zbog toga to nije
eleo da klee dvanaest apostola? Zbog toga to je oklevao da se zatvori u jednu
porudbinu koja bi mu oduzela narednih dvanaest godina ivota? Ponovo ga
obavezala da radi na potpuno obuenim i drapiranim figurama? Nije znao da li to
moe izdrati, posle divne slobode s Davidom. Donatelo je napravio samo jednog ili
dva apostola u mermeru. Kako e on stvoriti neto novo i razliito za svakog od
dvanaestorice?
Noge ga odnee do ulijana da Sangala. Zatekao je prijatelja za crtaim stolom.
Sangalo je ve bio uo za predlog, Soderini je pozvao njega i Il Cronaca da dou na
sastanak sutradan posle podne da potpiu kao svedoci ugovor. Il Cronaca je trebalo
da napravi nacrt za kuu.
-Sangalo, taj projekat nije ono to sam ja za sebe zamiljao. Treba li jedan vajar
da primi dvanaestogodinji zadatak ako on to ne eli da radi?
Sangalo odgovori uzdrljivo: -To je mnogo godina.
-Dok god ivi od jedne narudbine do druge, vajar ostaje najamni radnik.
-Slike i skulpture su se uvek radile po porudbini. Zar postoji drugo reenje?
-Stvarati umetnika dela nezavisno, prodavati ih onom ko eli da ih kupi.
-Neuveno.
-Ali nije nemogue.

-...moda nije. Ali moe li odbiti gonfalonijera i odbor? Oni ti nude najveu
porudbinu od Gibertijevih vrata. lanovi bi bili uvreeni. To bi te dovelo u teku
situaciju.
Mikelanelo je sedeo obuhvativi glavu rukama, sumoran.
-Znam. Ne mogu prihvatiti, a ne mogu odbiti.
Sangalo vrsto spusti ruku Mikelanelu na rame.
-Prihvati ugovor, sagradi kuu i radionicu, isklei onoliko apostola koliko moe
dobro uraditi. Kad zavri, zavrio si, isplatie ostatak za kuu u gotovom.
-Jo jedan Pikolominijev ugovor -ree turobno Mikelanelo.
Potpisao je ugovor.Novost se proula kroz grad brzinom novog skandala.
Nepoznati ljudi klanjali su mu se s potovanjem u Via de Gori. On im je uzvraao
pozdrav kimajui glavom, pitajui se ta bi oni mislili da znaju kako se osea jadno.
Stigao je kui i zatekao porodicu Buonaroti u porodinoj sobi, kako uzbueno
prave planove za novu kuu. Stric Franesko i strina Kasandra odluie da ele
samo za sebe drugi sprat.
-Daj da se brzo sagradi -ree otac. -to se bre uselimo, pre emo prestati da
plaamo ovde stanarinu.
Mikelanelo se okrenu i slepo se zagleda na ulicu. Progovori bez oseanja.
-To e biti moj dom. I moja radionica. To nee biti porodina kua.
Nastade mukla tiina. Zatim njegov otac, njegov stric i strina, poee svi
odjednom da govore, tako da nije razaznavao njihove glasove.
-Kako moe da kae tako neto? Tvoj dom je na dom. Moemo utedeti na
stanarini. Ko e kuvati i istiti...
Nije bio tako glup da kae: Sada mi je dvadeset i osam godina i vreme je da
imam svoju kuu. Ja sam je zaradio. Umesto toga on odgovori: -Zemljite je
odreeno, ali mi je odobreno svega est stotina zlatnika za graenje. Potrebna mi je
ogromna radionica da mogu da radim te mermerne kipove, s krovom od trideset
stopa, i veliko poploeno dvorite. Ostae jo za jednu malu kuu, jednu spavau
sobu, dve najvie...
Bura je trajala celi dan, dok svi nisu bili iscrpljeni. Mikelanelo je bio uporan.
Najmanje to je mogao da izvue iz tog ugovora bile su privatne radne prostorije,
pusto ostrvo na kome e iveti. Ali morao je pristati da porodici plaa stanarinu za
stan iz mesenih avansa.
Kad je zavrio model u glini za maralovog Davida, posla Arenta Lodoviku
Lotiju, levau zvona, i Bonakorsu Gibertiju, levau topova. Dvojica zanatlija dooe
iz svojih radionica u zaprljanim odelima. Gonfalonijere je zahtevao da pomognu
Mikelanelu da zavri bronzu. Kad su ugledali Mikelanelov model, oni se zgledae.
Loti pree garavom nadlanicom preko oiju.
-Neu da lijem -izjavi on.
-Zato?
-Zato to morate da napravite model u gipsu -ree Giberti.
-Ja se ne razumem u tu prokletu vetinu.
-Mi moramo samo liti ono to drugi naprave -odgovori Loti.
Mikelanelo potrai pomo kod Rustiija, Sansovina, Buardinija, da vidi nisu li
oni paljivije sluali Bertoldove rei o bronzi. Od njih je nauio da bi trebalo da

napravi kip u glini, u punoj veliini i tano, zatim da preko nje stavi gips, komad po
komad, napravi na svakom komadu oznaku za raspoznavanje, namae uljem tamo
gde e se ivice sastaviti, onda gips skinuti...
-Basta! -zakuka Mikelanelo. -Nije ni udo to nikad nisam nauio.
Livci mu vratie njegovog Davida. On se tuno zagleda u runu crvenu bronzanu
figuru, ispruganu, neravnu, izbrazdanu s izboinom metala tamo gde ih ne bi eleo.
Bili su mu potrebni ila, turpije, alatke da uree na njoj ljudsko bie, zatim gladilice,
metalna dleta, kamen plavac i ulje da izgleda pristojno. Pa ak i onda, da li je
maralovo seanje toliko izbledelo da e zamisliti da je ovaj David slian
Donatelovom? Sumnjao je u to.
10
Prvi plod njegovog ugovora za Dvanaest apostola bio je poseta jednog poznatog
suseda na Pjaci Santa Kroe, Anjola Donija, njegovog vrnjaka, iji je otac udario
temelje bogatstvu trgujui vunom i koji je kupio jednu naputenu palatu blizu
palate Albertini, u etvrti Santa Kroe. Doni je preuzeo posao i palatu svoga oca,
stekao glas da je najvetiji trgovac u Toskani, zaradio je bogatstvo i prepravio
palatu. Podigao se tako visoko u finansijskim i otmenim krugovima Firence da je
sada bio veren s Madalenom Stroci.
Bepe uvede Donija u radionicu s izrazom izvinjavanja na licu. Mikelanelo je bio
visoko gore na merdevinama nad prakom na Davidovom levom ramenu. On spusti
alat i sie sa skela. Doni je bio u skupocenom prsluku iz kojeg je visila koulja
naborana na ramenima, zakopanom na grudima i o pojasu zlatnim kopama.
-Prei u odmah na stvar, Buonaroti -ree on kad je Mikelanelo siao dole.
Hou da mi napravi jednu Svetu porodicu kao venani poklon za moju buduu
enu, Madalenu Stroci.
Mikelanelo porumeni od radosti: Madalena je odrasla s njegovim Herkulom.
-Stroci imaju dobar ukus u umetnosti -promrmlja on. -Sveta porodica u belom
mermeru...
Donijeva mala usta, uokvirena uspravnim borama s obe strane, primetno se
opustie.
-Ne, ne, to ja imam dobar ukus! Ja sam pomislio da tebi dam porudbinu, a ne
Madalena. A ko je ta rekao o mermeru? To bi stajalo mnogo novaca. Ja elim samo
jednu sliku, koja bi posluila kao umetak u jednom okruglom stolu.
Mikelanelo podie dleto i eki.
-Zato si doao meni za sliku? Nisam stavio boju na etku petnaest godina.
-Iz iste odanosti. Mi smo iz istog kraja. Sea se kako smo igrali fudbal na Pjaci
Santa Kroe?
Mikelanelo se ironino smeio. Doni je navaljivao.
-ta kae? Sveta porodica. Trideset zlatnika. Deset za svaku figuru. To je
dareljivo, zar ne. Hoe li da to nazovemo, pogodbom?
-Ne znam koliko e ti slikari raunati, Doni, ali moe da bira izmeu nekoliko
najboljih u Italiji: Granaija, Filipina Lipija. Pa Ridolfo, Girlandajov sin? On e biti
dobar umetnik, i bie jeftin.

-Sluaj, Buonaroti. Ja hou da ti naslika Svetu porodicu. Ja neu nikakvog Lipija


niti mladog Girlandaja. Ve imam odobrenje od Soderinija.
-Ali, Doni, to nema nikakvog smisla. Ti ne nosi vunu oveku koji pravi makaze
da je on prede...
-Dobro je poznato da je klesanje mermera samo jedan deo jednog umetnika.
-Dosta -zarea Mikelanelo, besan na to ponavljanje Leonardove optube. Naslikau ti tvoju Svetu porodicu. Za sto zlatnih dukata.
-Sto! -uzviknu Doni tako da su ga mogli uti du svih radionica Duoma. Kako
moe prevariti jednog od svojih najstarijih prijatelja? Druga iz mladosti. To je isto
kao da bratu skida kesu s pojasa.
Pogodili su se za sedamdeset zlatnika, ali tek kad je Mikelanelu probio ui. Po
podrugljivom Donijevom osmehu u prepredenim oima Mikelanelo zakljui da ga
je Doni nadmudrio ili barem nadvikao, i da bi mu platio sto zlatnika. S vrata Doni
ree neljubazno: -Bio si najgori igra calcia u susedstvu. To me udi: kako si mogao
da bude tako lo fudbaler, a tako dobar vajar? Ali svakako si umetnik dana.
-Zato ti mene hoe, zato to sam pomodan?
-Kakav bolji razlog bi mogao postojati? Kad u videti skice?
-Skice su moj posao. Tebe se tie gotovo delo.
-Pristao si da kardinal Pikolomini vidi tvoje crtee.
-Daj da te imenuju za kardinala.
Kad je Doni otiao, Mikelanelo uvide da je bio idiot to je dozvolio tom oveku
da ga natera da primi porudbinu. ta je on znao o slikarstvu? Je li mario za nj?
Mogao je napraviti crtee za Svetu porodicu, bie zabavno praviti crtee. Ali slika i
boje! Mladi Ridolfo bi to bolje uradio od njega.
No njegov interes je bio probuen. Imao je desetak skica za Bogorodicu s
detetom za trgovce iz Bria, ako Mouskroni potpiu ugovor Jakopa Galija. I majka i
dete bili su produhovljeni, izvan zemaljskog sveta. Za Svetu porodicu zamisao bi
trebalo da je u oprenom duhu: zemaljska, porodica jednostavnih ljudi.
Kao i uvek za vreme toplih letnjih meseci kad bi sebi priutio odmor, tumarao je
putevima Toskane, crtao seljake po poljima, jeo pred njihovim vratima u veernjoj
hladovini, dok su mlade seljanke dojile decu pre no to e ih staviti da spavaju u
kolevkama ispod spoljnih svodova. Danima je crtao za Donijevu sliku jednu mladu
devojku s jednog imanja, snanih udova, zdravu, debeljukasto dete rumenih
obraza, kovrdave kose sa drugog imanja, elavog starca s treeg, i postavio ih je
zajedno u nenoj grupi na travi. Nije imao neprilike sa tonovima za kou ruku, lica,
nogu, i za nagog bambina, ali odelo majke i Josifa, i detetovo ebe su mu izmicali.
Granai svrati i nasmeja se na Mikelanelovu nedoumicu.
-Hoe li da ti ja ubacim boju? Napravio si toliku galamu oko toga.
-Zato tebe nije Doni poastio ovom porudbinom, pre svega? I ti si iz etvrti
Santa Kroe. I ti si s njim igrao fudbal.
Na kraju je napravio jednu seriju boja u jednom tonu, kao da je u pitanju obojeni
mermer. Majinu haljinu je obojio svetloruiasto i plavo, detetovo ebe svetlo do
zagasitonarandasto, Josifa kome se videla samo jedna ruka i rame bledoplavo. U
pozadini je naslikao nekoliko jednostavnih grmova cvea u travi. Pozadina je bila
gola, osim vragolastog Jovanovog lica okrenutog nagore. Da bi sebe zabavio,
naslikao je more sa jedne strane porodice, brdo sa druge, pred morem i brdima

naslikao je pet golih mladia na zidu, sjajne bronzane figure obasjane suncem,
stvarajui efekat grkog friza.
Donijevo lice pretvori se u boju njegovog crvenog ogrtaa kad se odazvao
Mikelanelovom pozivu da vidi zavrenu sliku.
-Pokai mi jednu stvar koja je sveta na toj slici seljaka! Jedan oseaj koji je svet?
Ti se meni ruga.
-Zar bih ja bio takva budala da troim svoj rad na izrugivanje? To su fini ljudi,
neni u svojoj ljubavi prema detetu.
-Ja hou Svetu porodicu u jednoj palati.
-Svetost nema nikakve veze s okolinom. To je unutranji duhovni kvalitet.
-Ja ne mogu da poklonim taj doruak na travi svojoj nenoj nevesti. Izgubio bih
potovanje porodice Stroci. Stavio si me u najgori poloaj to se moe zamisliti!
-Smem li da te opomenem da nisi zadrao pravo da odbije?
Donijeve oi se stisnue, zatim se otvorie u istom trenutku kad mu usta
uzviknue u oajanju:
-ta rade ta petorica golih mladia u mojoj Svetoj porodici?
-Pa, ba su izali iz mora s plivanja-odgovori Mikelanelo mirno -i sue se na
suncu.
-Ti si enuo pameu -viknu Doni. -Ko je uo da petorica golih mladia mogu da
ine pozadinu za jednu hriansku sliku?
-Pomisli na njih kao na figure na frizu. To ti onda prua i hriansku sliku i grku
skulpturu, uz istu cenu. Sea se da je tvoja prvobitna cena bila trideset dukata,
deset za svaku figuru. Da sam hteo da budem pohlepan, traio bih jo pedeset
zlatnika za svakog mladia. Ali neu, jer mi smo iz istog kraja.
-Odneu tu sliku Leonardu da Viniju -zagrmi Doni -i dau mu da izbaci iz slike
tu petoricu bestidnih besposliara.
Dotle se Mikelanelo zabavljao.Sada povika: -Tuiu te za izobliavanje
umetnikog dela!
-Ja ga plaam, i ja mogu da ga izobliim koliko me je volja.
-Sea se Savonarole? Odvui u te pred Vee.
Doni zakuka i izleti grmei. Sledeeg dana njegov sluga stie s kesom u kojoj je
bilo trideset pet dukata, polovina cene za koju su se bili sporazumeli, i s
priznanicom da je Mikelanelo potpie. Mikelanelo posla natrag Arenta s kesom.
Na komadiu papira nakraba:
Sveta porodica e sada stajati sto etrdeset zlatnika. Firenca je uivala u borbi,
kladei se ko e pobediti. Mikelanelo je stajao slabije u nejednakoj opkladi, jer
nikad niko nije podvalio Doniju u trgovini. No primicalo se vreme Donijevog
venanog dana, a on se hvalio po celom gradu da mu najbolji umetnik Firence radi
venani poklon za nevestu. Doni stie u radionicu Duoma s konom kesom u kojoj
je bilo sedamdeset zlatnika, viui:
-Evo ti tvog novca, daj mi moju sliku.
-Doni, to ne bi bilo poteno. Ti mrzi tu sliku, i ja te razreavam obaveze.
-Nemoj me nadmudrivati. Idem gonfalonijeru da te on natera da ispuni ugovor.
-Nisam znao da ti se slika toliko svia. Sada verujem da si ti veliki umetniki
kolekcionar. Samo poloi sto etrdeset zlatnika...
-Ti si varalica! Ti si pristao da naslika sliku za sedamdeset...

-...ali si ti omoguio ponovo pogaanje ponudivi mi trideset i pet zlatnika. Moja


cena je sto etrdeset zlatnika.
-Nikada -povika Doni -za tu osrednju seljaku sliku. Pre u te videti kako visi sa
Bardela.
Mikelanelo zakljui da se dovoljno zabavljao, i taman je hteo da poalje sliku
Doniju kad mu jedan bosonogi seljai donese ceduljicu na kojoj je pisalo:
C.

ujem da Madalena eli da ima tvoju sliku. Kae da je nita ne bi toliko radovalo.

Odmah je prepoznao rukopis. Znao je da je Madalena Stroci bila Kontesinina


prijateljica, bio je srean kad je opazio da su njeni stari prijatelji ostali s njom u vezi.
On se nasmeja, sede za sto, i napisa pismo koje posla Doniju:
Potpuno razumem kako ti moja slika mora izgledati skupa. Kao starog i dragog
prijatelja, ja te oslobaam svih finansijskih neprijatnosti i poklanjam Svetu porodicu
jednom drugom prijatelju.
Doni dotra odmah za Arentom i tako glasno tresnu rukom da se dobro ulo
uprkos svom lupanju po kamenu u dvoritu.
-Zahtevam sliku! Sada je moja po zakonu.
On dohvati konu kesu, odveza je i izrui na tezgu sto etrdeset zlatnika. Izbroj! Sto etrdeset komada! Za jednu bednu seljaku porodicu koja sedi na travi.
Zato ti doputam da me ovako eksploatie, to naprosto ne shvatam!
Mikelanelo podie sliku, prui je Doniju.
-Srdani pozdravi tvojoj buduoj eni.
Doni poe vratima gunajui: -Umetnici! Kau da su nepraktini! Ha! Ti bi
upropastio i najlukavijeg trgovca u Toskani!
Mikelanelo skupi zlatnike.Uivao je u celom tom dogaaju.Bio je tako
osveavajui kao letnji odmor.
11
U avgustu je zavladala velika radost kad je umro papa Aleksandar VI
Bordija.Kad je kardinal Pikolomini bio izabran za papu, ulijano da Sangalo bio je
slomljen, Mikelanelo pun strepnje. On nije bio nastavio rad na Pikolominijevim
kipovima, nije ak povukao ni jednu liniju na crteima. Jedna re od novog pape, i
gonfalonijere bi ga morao odvojiti od Davida dok ostalih jedanaest figura ne budu
dovrene i poslane.
Nije doputao nikome da ue u radionicu mesec dana dok je grozniavo radio,
pre nego to padne vatikanska sekira. Gotovo celo telo Davidovo bilo je ostvareno,
ostali su samo glava i lice. Prvi put je shvatio teinu ugovora za Dvanaest apostola,
koji mu je takoe visio nad glavom za mnogo godina. eleo je da se baci u Arno.
Kardinal Pikolomini vladao je kao papa mesec dana, pod imenom Pio III, i
iznenada je umro u Rimu. Ovoga puta pokazalo se da je ulijano de Sangalo dobro

predvideo: kardinal Rovere bio je izabran za papu, pod imenom Julije II. Kod
Sangala se to buno proslavilo, i tada je ulijano priao svima da vodi Mikelanela
u Rim da stvara velike mermerne skulpture.
Poto se Leonardo da Vini vratio iz vojske ezara Bordije predali su mu
kljueve Velike dvorane Sinjorije u oekivanju da e mu biti naruena freska u zidu
odmah iza podijuma na kome su sedeli Soderini i Sinjorija. No trebalo je da mu se
plati deset hiljada zlatnika!
Mikelanelo pozeleni. To je bila najvea i najznaajnija slikarska porudbina
grada Firence za poslednjih nekoliko decenija. Deset hiljada zlatnika Leonardu za
jednu fresku koja e biti dovrena za dve godine. etiri stotine zlatnika njemu za
Diva-Davida! Za isto toliko posla! Dati jednom oveku koji je pomogao ezaru
Bordiji da pobedi Firencu! Leonardo e biti dvadeset pet puta vie plaen nego to
grad njemu plaa. Samom tom injenicom ponovo je zadao smrtonosni udarac
skulpturi.
Mikelanelo potra besno u Soderinijevu kancelariju. Soderini ga saslua: bio je
to deo njegovog talenta da pusti ljude da se ispriaju. A dao je isto tako i nekoliko
trenutaka tiine da Mikelanelo uje svoje vlastite rei kako se odbijaju o zidove,
pre nego to je odgovorio najmirnijim glasom:
-Leonardo da Vini je veliki slikar. Video sam njegovu Tajnu veeru u Milanu.
Velianstvena je. Niko u Italiji ne moe mu biti ravan. Ja otvoreno kaem da udim
za milanskom freskom, i eljan sam da naslika jednu za Firencu. Ako bude isto tako
dobra, veoma mnogo e nas obogatiti.
Mikelanelo je bio ukoren i otputen, sve u istom dahu.
Onda poe poslednji mesec rada, toliko prijatan za njega, jer su sada dve godine
dolazile do izraaja. Latio se Davidovog lica. Neno ga je isklesao, sa svom ljubavlju
i simpatijom u svom biu, snano plemenito lice mladia koji e sad zakoraiti u
muevno doba, ali je u ovom trenutku jo uvek tuan i nesiguran u pogledu onoga
to mora initi, obrve duboko namrtene, oi upitne, na punim usnama izraz
iekivanja. Sve crte lica moraju predstavljati celinu s telom. Izraz Davidovog lica
mora saoptavati da se i zlu moe naneti rana, makar nosilo oklop od hiljadu funti.
Na njemu e se uvek nai nezatieno mesto,a ako dobro u oveku preovladava, ono
e pronai taj izloeni deo i nai e nain da tu probije. Davidovo uzbuenje mora
saoptavati ideju da je njegov sukob s Golijatom parabola dobra i zla.
Glava e pruati oseaj kao da je ozarena, i to ne samo iznutra ve i iz fluida oko
nje. Da bi to postigao, ostavio je mermer oko Davidovih usana, eljusti, nozdrva. Za
oi i nozdrve upotrebio je svrdlo, za obrve malo dleto. Duboke prodore u une
koljke i izmeu zuba buio je malim svrdlom, a onda veim svrdlima kad su otvori
postali vei. Izmeu pramenova kose nainio je niz udubljenja, rupa koje su ile
jedna za drugom, u redu, kontrolisane, sluei se dugakom tankom iglom, koju je
drao izmeu dlanova i vrtio uz najmanji pritisak ruku. Najvie je truda uloio u
bore na elu, napete i pomalo uvuene nozdrve, i ovla otvorena usta.
Poto je odstranio i poslednju opnu, poe da glaa. Nije hteo da ima tako jak sjaj
kao to je to postigao na Pijeti. Ono to je eleo bio je vanjski izraz krvi, miia,
mozga, ila, kostiju, tkiva, iskren, uverljiv, ivotan, u lepoj proporciji:David u toploj
ljudskoj puti koja podrhtava, dok kroz nju sjaji dua, duh i um, David koji treperi od

oseaja, dok su mu ile na vratu nabrekle zato to je s mukom okrenuo glavu prema
Golijatu, no ipak sa saznanjem da iveti znai delovati.
Poetkom januara 1504. godine Firenca je saznala da je Pjero de Medii
poslednji put delovao. Borei se s francuskom vojskom, u nadi da e osigurati
pomo od Ljudevita XII protiv Firence, Pjero se utopio u reci Gariljano kad se
prevrnuo brodi u kome je spaavao etiri topa od panske vojske. Jedan lan
Sinjorije uzviknuo je javno: -Mi Firentinci smo veoma radosni to ujemo tu vest! Mikelanelo oseti trenutak alosti, zatim saaljenje nad Alfonsinom i njenom
decom, seti se Lorenca na samrtnoj postelji, kako govori Pjeru kako da vlada
Firencom. Onda je bio svestan da je Pjerova smrt znaila da je Kontesina korak
blie osloboenju iz progonstva.
Krajem januara, Soderini pozva na sastanak umetnike i zanatlije Firence da
odlue gde e se postaviti Div-David. Mikelanela su pozvali u Sinjoriju i pokazali
mu spisak ljudi koji su bili pozvani na diskusiju.Video je da su meu slikarima:
Botielli, Roseli, David Girlandajo, Leonardo da Vini, Filipino Lipi, Pjero di Kozimo,
Granai, Peruino, Lorenco di Gredi. Od vajara su bili: Rustii, Sansovino i Beto
Buljoni, arhitekti ulijano i njegov brat Antonio da Sangalo, II Cronaca, Bao d'
Anjolo. Bila su tu i etvorica zlatara, dva draguljara, jedan keramiar, jedan
iluminator, dva stolara koji su trebali da postanu arhitekti, leva topova Giberti i
asovniar Lorenco dela Golpia.
-Moe li se setiti da je neko zaboravljen? -upita Soderini.
-Ja.
-Ja mislim da ti ne treba biti ukljuen. Drugi bi se moda ustruavali da govore.
-Ja bih rado rekao svoje miljenje.
-Ti si ga ve rekao -odvrati Soderini grubo.
Sastanak je bio zakazan za sutradan u gornjoj biblioteci glavnih kancelarija
Duoma, pre veere. Mikelanelo nije imao nameru da oblee, ali na biblioteci, koja
je bila okrenuta prema radionici, bili su prozori, i on je sluao amor mnogih
glasova kako su se umetnici skupljali. Proavi kroz dvorite, on se pope sporednim
stepenicama u malo susedno predvorje. Neko lupnu traei mir, i tiina zavlada.
Mikelanelo prepozna glas Franeska Filarete, poklisara Sinjorije.
-Premetao sam po glavi sve mogunosti koje su mi pale na um. Imate dva mesta
gde bi se statua mogla smestiti: prvo, tamo gde stoji Donatelova Judita, drugo,
usred dvorita, gde je bronzani David. Prvo mesto moe se izabrati zato to je Judita
simbol zla i nije pogodna da tamo stoji, osim toga, nije na mestu da ena ubija
mukarca, a iznad svega, taj kip je postavljen u ravoj konstelaciji, jer smo od tada
stalno ili iz zla u gore. Davidu nije najbolje napravljena desna noga, i zato bih vam
savetovao da stavite Diva na jedno od tih mesta, ali ja lino dajem prednost mestu
Judite.
To je savreno odgovaralo Mikelanelu. Onda progovori jedan drugi glas, koji
nije prepoznao. On pogleda u biblioteku i vide da je govornik Monijato, rezbar.
-Ja kaem da je Div napravljen s namerom da bude postavljen na stub pred
Duomom, ili na potporanj na spoljnoj strani crkve. Ne znam zato se tamo ne bi
mogao postaviti, i ja mislim da bi tamo dobro izgledao i da bi bio odgovarajui
ukras crkvi Santa Marija del Fijore.
Mikelanelo je posmatrao Roselija kako se s mukom die.

-I messer Franesko Filarete i messer Franesko Monijato govorili su dobro. No


ja sam od poetka smatrao da bi Diva trebalo postaviti na stepenicama Duoma, s
desne strane, i pa mom miljenju, to bi bilo najbolje mesto.
Druga miljenja nizala su se brzo. Galieno, vezilac, smatrao je da treba da se
postavi tamo gde stoji Marzoko, Lav, na pjaci, s ime se sloio David Girlandajo,
nekolicina, ukljuujui Leonarda da Vinija, izabrae lou, jer bi tu mermer bio
zatien.Il Cronaca predloi Veliku dvoranu, gde je Leonardo trebalo da slika freske.
Mikelanelo promrmlja: -Zar nema nijednog umetnika koji bi rekao da bih ja
morao imati pravo da izaberem?
Onda Filipino Lipi ree: -Ja mislim da su svi mudro govorili, ali sam uveren da e
sam vajar predloiti najbolje mesto, jer je on svakako due razmiljao, i s vie
autoriteta, o mestu gde bi trebalo postaviti Diva.
Nastade amor odobravanja. Anelo Manfidi zakljui:
-Pre no to vaa gospodstva odlue gde bi trebalo postaviti kip, ja predlaem da
zamolite za savet lanove Sinjorije meu kojima ima veoma obrazovanih ljudi.
Mikelanelo neujno zatvori vrata i sie niz stepenice u dvorite. Gonfalonijere
Soderini e sada moi da prenese Diva-Davida na mesto koje je Mikelanelo eleo:
ispred Palaca Sinjorije, gde sad stoji Judita.
Razdraljivi Polajuolo, II Cronaca, kao nadgledni arhitekt Duoma, bio je zaduen
za prenos Davida, ali inilo se da je zahvalan Antoniju Sangalu, kao i ulijanu, koji
su se ponudili da naprave nacrt za nosilo. Bao d' Anjolo, arhitekt, dobrovoljno je
ponudio svoje usluge, kao i Kimente del Taso i Bernardo dela eza, dvojica mladih
stolara-arhitekata, jer je njih zanimao problem premetanja najvee mermerne
skulpture koja je ikada bila noena kroz ulice Firence. Kip e morati da bude dobro
uvren da