Margumski natpis

Vesna

Margumski natpis Jagodinski penzioner Stania Atanasijevi tvrdi da je otkrio

poruku sa rimske opeke iz okoline Poarevca koja potie izmeu 1. i 6. veka nae
erePrilikom arheolokih iskopavanja pre pedesetak godina kod Dubravice na
lokalitetu Oraje u blizini Poarevca, na kome se nalazio rimski grad Margum,
pronaeni su brojni predmeti iz praistorije, antike i srednjeg veka. Sve do
osamdesetih godina, i dolaska arheologa Dragana Jacanovia za direktora
Narodnog muzeja u Poarevcu, veina predmeta je bila pohranjena u muzejske
podrume i preputena zaboravu. Meu predmetima arheolog Jacanovi je tada
pronaao i dva fragmenta rimske opeke sa uklesanim udnim natpisom, sa

irilinim slovima , i , dok ostala nikada nije video do tada. Opeka je bila
dimenzije 40 sa 25 cm i debljine 4 centimetra. Imala je 15 redova i oko 180
znakova, od kojih su 49 bili razliiti. U dokumentaciji i izvetajima rukovodilaca
obavljenih iskopavanja, kao i iz teksta dr Rastislava Maria koji se bavio
tumaenjem latinskih tekstova iz Marguma, nisu naene beleke ni komentari
koji idu uz otkrivene predmete, pa se pretpostavlja da o rimskoj opeci ni sami
nisu mnogo znali.

Arheolog Miroslava Mirkovi, inae strunjak za antiku, bila je sigurna da se ne radi o

latinskom i grkom pismu, pa je zatraena pomo strunjaka za srednji vek. Pregledavi tekst
ni epigrafiari se nisu sloili. Jedni su tvrdili da je u pitanju glagoljica, drugi bili ubeeni da
je natpis irilinog porekla. U svakom sluaju ni jedni, ni drugi, natpis nisu uspeli da
protumae.
Lingvista prof. Radivoje Pei i sam je osamdesetih godina prolog veka pregledao rimsku
opeku u Poarevcu. I njemu je bilo udno slovensko pismo na rimskoj opeci, znajui da
lokalitet Oraje sadri materijal Starevake kulture do polovine srednjeg veka, pa je otuda
bilo i teko utvrditi vremensko poreklo Margumskog natpisa. Iza svega, ostala je
pretpostavka da je natpis nastao u srednjem veku, iako on ne predstavlja srednjevekovno
slovensko pismo!
Treba rei da je, pored opeke sa udnim natpisom i drugog rimskog materijala, otkriveni i
igovi Klaudijeve i Flavijeve sedme, odnosno etvrte legije. Sam tekst natpisa bio je utisnut u
sveu opeku, dakle pre peenja u nekoj keramikoj radionici, a u njemu su koriene formule,
skraenice i ligature karakteristine za pismo Gornje Mezije krajem 2. i poetkom 3. veka
nae ere.
Taj podatak, i druga saznanja vezana za oblik i fakturu opeke, uputili su strunjake da
eventualni odgovor potrae u antici. Kod prvog dekodiranja prof. Radivoje Pei je u natpisu
naiao na rei zastupljene i u raansko-etrurskoj leksici.
Da li Margumski natpis predstavlja tajnu, vetu prevaru ili se radi o falsifikatu, do danas nije
utvreno. Epigrafiari su bili saglasni u jednom: u pitanju je irilino pismo iji su pojedini
znaci, verovatno i sa namerom, ispisivani naopako. Pored irilinih slova, druga u natpisu
nemaju slinosti sa poznatim pismima tog perioda. Margumski natpis, sudei po svemu, jo
zadugo e biti tajna koju, evo pedeset i vie godina, niko nije mogao da protumai.
Stania Atanasijevi roen je 1935. godine u Rakitovu kraj Jagodine. Zavrio je srednju
tehniku kolu i Viu kolu organizacije rada. Od skora je u penziji, pre toga proveo 40
godina na raznim poslovima u jagodinskoj Elektrodistribuciji.
Istraivanja u oblasti istorije mu je strast i opinjen je drevnom srpskom istorijom. Na
jagodinskoj pijaci je, pre desetak godina, sasvim sluajno naao staru knjigu Pana Tatra,
tampane 1920. godine u Novom Sadu. Knjiga je obilovala brojnim priama, gde je uoio i
mnoga imena slina srpskim. To ga je motivisalo, kae, da potrai i druge knjige stare
indijske Vede. Iz raznih izvora nabavio ih je petnaestak, a najvrednija mu je
Bhagavadgita. Preveden na sanskrit renik, naslov knjige znai Boja himna, a Stania i
pojanjava: Bhag-Bog, vad-hvat, hvatanje, gita-gitara, pesma. Drugim reima, Sveto pismo
bramanske vere prasrba dok su iveli u Indiji pre pet hiljada godina.

more
Category: Drevni spisi Comments of
jan
05

HAMURABIJEV ZAKONIK
Vesna

ISTORIJA MESOPOTAMIJE DO HAMURABIJA

Siavi sa okolnih brda u plodnu ravnicu izmeu dve reke,pokorivi
lokalno seosko stanovnitvo,uvodei klinasto pismo kao i opeku od gline u
graevinu pravei prve naseobine,Sumeri,narod zagonetnog
porekla,su zvanino prvi stanovnici Mesopotamije.Inae rije
mesopotamija znai meureje. Gradovi kao to su Ur, Uruk, Ki,
Laga, Avan, Hamasi, Isin, Larsa, Nipur, Enua, Uma, Eridu i mnogi drugi
nastaju oko svetilita lokalnih boanstava u ije ime upravljaju postojee
dinastije izmeu kojih se javljaju neprijateljstva,tako da oko 2735.
godine pre n.e. vladar grada Uma,Lugal-zagizi osvaja Laga,Ur i
Uruk,osniva dravu i dodeljuje sebi titulu lugal(veliki ovek).

MESOPOTAMIJA OKO 2500 god. pre n.e.

Ve u III milenijumu u Mesopotamiju nadiru plemena Amorejaca,koji
se uvruju u Vavilonu i Akadu(pa dobijaju ime
Akaani).Sargon,vladar Akaana pobeuje Lugalzagizija i pripaja
njegove oblasti kao i Elam(oblast severno od Lugalzagizijeve
dravice). Sargon (2350-2294) uvruje akadsku dravu,koju
nastavlja da ekspandira njegov unuk Naram-sin(2270-2233) tako da se
prostirala od Male Azije i Mediterana preko dolina Eufrata i Tigrisa pa do
Perzijskog zaliva.
more
Category: Drevni spisi Comments of
nov
09

?
Vesna


He
, .
13. G. E. Mendenhall, The Philistine Documents from the Hevron Area, in Annual of the
Department of Antiquities of Jordan= ADAJ,1971., 99-102.
14. Spanuth, o.c. p, 176.


(V. 74.), a (, XI, 14.), :
, ,
(. , , !)
, ,
, , , ., . 178 :

, , , , , ,
.

, .
?
Von wem haben die Phnizier die Bushstabenschrift empfangen?
- (.179.), :
Die Phnizier haben die Sinai-Schrift bernommen und daraus ihre Alphabetschrift
gemacht. Was steckt hinter dieser Hypothese?
To :
.
,
, , 102.,
. ,
, Flinders Petrie. ,
, ac , 1929., , .
Aus. Grimme, Die altsinaitischen Buchstaleninschriften, Berlin, 1929.
, ,
,
: ?, . ,
, , ,
. ,
(.179-190.):
( 30 ),
( )
, .
, ,
5000 , ,

 , :
11000 , ,
. ,
, , .
, ,
, . .
, III. ,
,
. , 1200 . ,
, , ,
, . . 48.
,
,
.
, , .
, , , :
Auf die Frage, von wem die Philister die Buchstaben empfangen haben, kann es nur eine
Antwort geben. Die Philister haben diese Bushstabenschrift, flschlich phnizische Schrift,
oder griechisch Buchstabenschrift genannt, um 1200 v. Chr. aus ihrer Heimat mitgebracht,
a :
, , :
, , ,
, 1200 ., . ( sa Peloponeza, Pellazgi, Pelasti, Palestinci,
Filistinci)
Category: Drevni spisi Comments of
okt
09

()
Vesna

 (),

,
,
. . ,
, VIII
, ,
, , .

 ,
, VII (626 )
.
1500 . , , , .

, .
VIII , -
! VIII
, , .
: (
) -
VII !
- VII
, VIII ,
, VII
, .
, , , .
,
VIII ,

VIII
, ,
, , VII ,
,
, , , ,
, ,
,
VIII , , 1400
VII .
( )
more
Category: Drevni spisi Comments of
sep
28

-
Vesna

- ( )

 :
https://dzonson.wordpress.com/2012/12/17/slovensko-arijske-vedeknjigaprva
http://www.scribd.com/doc/186533416/slovensko-arijske-vede-2-knjigare%C4%8Di-velimudra#scribd
O , :
http://www.4shared.com/document/ID-s2Jf5/Slovenske_Vede.html

-

:
.

 ( )
- .
.
,
,
.
:
https://www.youtube.com/watch?v=zF9T13TVX2I
, .
.

, .

.
,
: ,
, , - , .

-,
, ,
,
.
more
Category: Drevni spisi Comments of
sep
27

Vesna
:

Samson, Izraelac, je bio veliki i nepobedivi neprijatelj Filistejaca(Filistinaca), dananjih

Palestinaca.
Dalila, Filistinka, bila je fatalna ena njegovog ivota.
(Izgleda da ni posle nekoliko hiljada godina taj veni sukob izmeu ova dva naroda, jo uvek
nije zavren)
Pria o uvenom starozavetnom ljubavnom paru, Samsonu i Dalili, je pria o ljubavi i izdaji,
zbog pomoi svom narodu.
SAMSON I DALILA
# 4 Samson zavolje jednu enu, pokraj klanca u Soreku[163], koja se zvala Dalila, i
bila Filistejka.
# 5 Silnici Filistinci dooe je nai i rekoe joj:
Zavedi Samsona, i vidi zato je njegova snaga tako velika, i kako bismo ga mi mogli
prevladati i svezati ga, i uiniti nemonim; a mi, dat emo ti svaki hiljadu i sto sikala[164]
srebra.
# 6 Dalila te noi ree Samsonu: Otkrij mi dakle zato je tvoja snaga tako velika, i kako bi

te trebalo svezati da bi te se uinilo nemonim.

# 7 Samson joj ree: Ako bi me se svezalo sa sedam novih konopa za luk koji jo nisu bili
osueni, ja bih postao slab bio bih jednak bilo kojem ovjeku.
# 8 Filistinci joj dadoe donijeti sedam konopaca za luk koji jo nisu bili osueni, i Dalila ga
sveza tim konopcima.
# 9 Zasjeda bijae smjetena u njenoj sobi i ona mu dobaci: Filistinci su na tebi, Samsone!
On pokida konopce za luk kao to bi pokidao da su od kuine kad osjeti vatru. Ali, ne otkri se
tajna snage njegove.
# 10 Tad Dalila ree Samsonu: Ti si se poigrao sa mnom i govorio si mi lai. Sada, otkrij mi
dakle kako bi ti trebao biti svezan.
# 11 On joj kaza: Ako bi me se svezalo novim konopcima s kojima jo nikakav rad nije bio
obavljan, ja bih postao slab i bio bih jednak bilo kojem ovjeku.
# 12 Dalila uze nove konopce kojima ga sveza, potom mu ona dobaci: Filistinci su na tebi,
Samsone. Zasjeda bijae smjetena u njenoj sobi, ali on pokida konopce koje imae na
rukama kao da su bili od konca.
# 13 Dalila ree Samsonu: Sve do sada ti si se igrao sa mnom i govorio si mi lai. Otkrij mi
dakle kako bi ti trebao biti svezan.
Samson joj ree: Ako bi ti splela sedam pletenica od moje kose s osnovom jedne
tkanine[165] i pritisnula tkalakim grebenom, tad bih ja postao slab i bio bih jednak bilo
kojem ovjeku.
# 14 Ona ga uspava, isplete sedam pletenica od njegove kose, stisnu ih jednim
grebenom[166], i potom zavika: Filistinci su na tebi, Samsone. On se probudi iz sna i
iupa greben, razboj i osnovu.
Samson i Dalila na filmu:

,,Samson and Delilah (1949) Hedy Lamarr and Victor Mature

# 15 Dalila mu ree: Kako ti moe rei: Ja te volim, kad srce tvoje nije sa mnom. Evo tri
puta ve kako se ti poigrava sa mnom, i nisi mi otkrio u zato je tvoja snaga tako velika.
# 16 Kako ga je ona svaki dan gnjavila i dodijavala mu svojim rijeima, Samson, na smrt
izmoren,
# 17 otvori joj svoje srce i ree joj: Britva nikad nije prola po mojoj glavi[167], jer ja sam
posveen Bogu od utrobe svoje majke. Kad bih ja bio obrijan, tad bi moja snaga ostala daleko
od mene, ja bih postao slab i bio bih jednak drugim ljudima. Moja snaga je u mojoj kosi.
# 18 Dalila vidje da joj je on otvorio svo svoje srce, i posla pozvati
vlastodrce Filistince govorei im: Doite, ovog puta, jer mi je otvorio svo svoje srce.
Vlastodrci filistinski uspee se k njoj, i imae oni novac u ruci.
# 19 Ona uspava Samsona na svojim koljenima, i pozva ona jednog ovjeka koji obrija sedam
pletenica njegove kose; tad on poe slabiti[168] i njegova se snaga povue daleko od njega.
# 20 Dalila mu ree: Filistinci su na tebi, Samsone. On se probudi iz sna i ree: Ja u se
izvui kao i prolih puta i oslobodit u se ali, on ne znae da se Gospod bijae povukao
daleko od njega.
# 21 Filistinci ga uhvatie i iskopae mu oi; oni ga odvedoe u Gazu i svezae ga dvostrukim
bronanim lancem. Samsonu odredie da doivotno okree rvanj u zatvoru.
(Odlomak iz Biblije)

OVDE JE ISTRAIVANJE O POREKLU FILISTINACA :

http://vesna.atlantidaforum.com/?p=911
Category: Drevni spisi Comments of
sep
14

Vesna

( :
, :
, : )
1187.
( - ,
). ,
.


, .
(1185.)

.
, ,

.
.
, ( ,
, , : , ,
. ,
)
.
( ) (
). , ,
(, ) ,
.

,
(). ,
, ,
;
, , e ,
,
. 218 ak.

1812. .
,,
.
more
Category: Drevni spisi Comments of
jul
11

Vesna


1964.

I Uslovna transkripcija pisma

I ta tmi a i kak deram azva tije je uniala az treje sojei i az ajeo u tao je bae u veli u nas
zal SLUVENI az tudu sem uniz tozo v vas tam jer je kaila sve tule RASE nas si avil udvat
te zi ae ITALE ak nas vjede i ta ni bjeda e avil je nia ka gul va nas o je barije vel i
junas o au ke SLEVAJE ta nai asan ti ud u niaz zela se vaal tmi al avil val au guli
va snuif.

II





, .

( )
19.10.1986.
, .
. , .
, ,
.

, 1907. ,
, 1933. . ,
, .

.

.
, ,
, .

 :
:
, () ,
.
.

. , .
.

 (), , , .
, . , ,
. , ,
.

.
, ,
. .
, ,
. , ,
, X (, ),
( , .).
?
, , ,
. ,
, .
: .
() .
().
, .
Die rase, La rasa, The rase
, . , , .

: , ,

 , , ,
.
,
- , :
, , , .
, .

, ,
.
:
:
http://www.knjizara.com/knjige/knjiga/11523_Novo+%C4%8Ditanje+i+tuma
%C4%8Denje+zlatnih+plo%C4%8Dica+iz+Pirgija_ISBN:
Category: Drevni spisi Comments of
jun
28

Vesna




. 174
[1], ,
XI [1].
XIX , ,
,
, .

XI
. ,
,
. .

 .
,
XI . .
. ( ), . .
. . .
,
.
, ,

.

, ,
. , ,

:

,
.
,
, ,
XI .

. I
X .
, , ,
, . ,
, ,
. ,
, ( 1018-1180), ,
,
,
.

(1018),

. ,
,
, .
, ,

.
,
.

 , X XI ,
,
( )
.
,
.
.
,
, , , ,
.
.
, , , XI
.
Category: Drevni spisi Comments of
apr
05

Hronika Ura(Era) Linda

Vesna

ATLANTIDA I EVROAZIJA U ,,HRONICI URA-LINDA

Drevna Frigijska Hronika Ura-Linda ima jasnu

geografsku strukturu, na kojoj se odvija sakralna
istorija Ura-Linde, a to je Evroazija, i to naroito
njena severozapadna oblast.
Sakralni centar Friga ili Friana (poznatih u istoriji i pod imenom Kimeri) se nalazi u
severnom Atlantiku, u mestu Aldland (ili Atland), to jest, u staroj zemlji (re Aldland,
Atland zauujue podsea na Atlantidu). Posle potapanja Atlanta, ovaj se centar
premeta u Severno more, u zemlje koje se nalaze severno od dananje Holandije i
Nemake i koje su takoe bile potopljene, samo mnogo kasnije.
Tekst knjige je pisn mevinom strijih i novijih dijlekata Frigijskog jezika. U rukopisu se

nvodi d je bio pisn 1256.g. i da je kopij jednog rnijeg rukopis, iz 2194 pne.
Rukopis Ur-Linda objavljen je u jvnosti 1867.g. , kd je Cornelis Over de
Linden do nekoliko strnic ovog Frigijskog rukopis pokrjinskom bibliotekru
Eelco Vervijsu n prevoenje.
Prem soptenju Cornelisa, rukopis je nsledio od svog dede u vgustu
1848.g.

TRI MAJKE
Hronik Ur-Lind poinje opisom nstnk rs.
Oko 12-og Ul ( jul) Vrld, Sveti Duh u stroj frigijskoj Mitologiji, stvorio je tri
devojke:

Lidu iz urene prine;

Findu iz vrele prine;
Freju iz tople prine.
Kd su one bile stvorene, Vrld im je do svoj DAH.Bonski Od (Bonski
Dah) im se pribliio, i svk je rodil 12 sinov i 12 keri, jednog meu
prznicim Ul. Od njih su nstli svi ljudi..

LIDA (ili LIBA) je bil crn, kovrdve kose, njene oi su plmtele ko zvezde, tko d je
k i pogled orl bio mutn u poreenju s njim. On nit nije htel d zn o zkonim,
njeni postupci su bili uslovljeni njenim strstim.

FINDA je bil ut, i njen kos je bil poput konjske grive. On je npisl hiljdu zkon,
li nije ispunjvl nijedn od njih. On je mrzel prvednike zbog njihove iskrenosti i
poputl lskvcim. Rei su joj bile sltke ko med, li teko onome ko bi joj poverovo.
Htel je d vld svim, i njeni sinovi su joj bili slini, njihove sestre su ih sluile, a sinovi su
ubijli jedni druge.

.
FREJA (Frija, Phrija, Prija) je bil bel ko sneg u zoru, i plvetnilo njenih oiju je
prevzilzilo plvetnilo duge. Kos joj je bil slin zrcim podnevnog sunc, bil je tnk
ko puin. Hrnil se medom, pil je rosu, koju je skupljl s ltic cve.

Svetl Frej. Prvo to su uil njen dec bil je brig o sebi, drugo ljubv prem

vrlinm. Kd su dec mlo odrsl on ih je uil d shvte vrednosti slobode. Govoril

je: Bez SLOBODE, sve ostle vrline su dobre smo z to d od vs nine robove,
ve potomke pokriju venom srmotom.*
more
Ovo je fundmentln prdigm Hronike Ur-Lind. Tri svetene mjke su tri rsn tip,
tri psiholok model pogled n svet. Potomci triju mjki se zto zovu: od Lide Lidijci ili
Libijci, od Finde Finci, od Freje Frizi, Frigi. Znimljivo je primetiti d se Afrik u
ntici (nroito kod Ptolomej) nzivl Libij ili ponekd Lidij. Lidijci odgovrju crnoj
rsi. Finci Hronike Ur-Lind su svi nrodi ute rse uopte, Frizi, sveukupno oznvju
belu rsu, Arijce.
Krkteristino je d skoro isto tkv prdigm postoji i u edskoj Pesmi o Rigu u kojoj se
pri o tome kko je Rig (Odinovo ime) posetio tri brn pr koji spdju u tri pokolenj.
Poset dedu i bbi dovodi do rnj trol, robov, opisnih ko crnki rsni tip;
noivnje Rig kod oc i mjke dje krle, domine (seljke) s fenotipskim crtm
ute rse. I, njzd, Rigov dolzk muu i eni zvrv se roenjem Jrl, princ,
konung, ristokrte koji poseduje sve rijske tribute svetlu kosu i plve oi.
Dakle, Frizi, Frejina deca, Arijci, imaju vanevropsko poreklo. Njihova prvobitna naseobina je
Sakralno ostrvo. Finci, Findina deca, naprotiv, starosedeoci su Evroazije. Oni naseljavaju
sve njene zemlje od dalekog Sibira do Iberijskog poluostrva. Prema tome, narodi Finda su
starosedeoci Evroazije.
Prirodno je dovesti u vezu prapostojbinu Friza, Aldland, sa Hiperborejom, sa ostrvima
srenih, sa sakralnim centrom Apolona, sunanog Boga. Severni poloaj drevne arijske
zemlje potvruju sve arijske svetene tradicije: kako Vede,* tako i Avesta (Arijana-Vaea,
polarna zemlja.
Evroazija se, sa svoje strane, zamilja kao teritorija kasnog prostiranja Friza, pri emu je
ovo prostiranje uvek bilo povezano ili sa potiskivanjem, ili sa asimilacijom osnovnog,
autohtonog finskog stanovnitva. Ova paradigma geografskog meusobnog odnosa, prema
Hronici Ura-Linda, fundamentalna je za itavu rasnu istoriju. Frizi su uvek doljaci
( ATLANTIANI ), nosioci sakralnog znanja, Slobodni u Bogu. Finci su uvek starosedeoci
koji prihvataju to znanje, Sluge Boije.
Lidijci ili Libijci, pak, zauzimaju juni periferni poloaj u kontinentalnoj strukturi i ne
stupaju u neposredan odnos sa Frizima.
TIPOVI KULTURA
Tri paradigmatske sakralne rase se diferenciraju ne toliko po spoljanjim obelejima ili
psiholokim osobinama, koliko po metafizikoj poziciji koja odreuje osnovne kulturne
manifestacije ove ili one rase. Hronika Ura-Linda nudi, na taj nain, tri varijante rasne
metafizike.
Frejina deca, Frizi (Arijci, belci) ive u stanju primordijalne demokratije. Zakon je
kod Friza unutra, zato su spolja oni apsolutno slobodni. Religiozni tip Friza je tip

Frija/Frigg:

Frigga, Frija

The goddess of many names

Names:

Proto-Germanic: *Ero (Earth), *Frijo (Wife)

Northern Germanic: Frigg, Frigga, Frija, Hel(?), Hlodyn(?), Jord(?), Saga

Western Germanic: Berchta, Berchte, Berta, Brecht, Erda, Ertha, Frea, Freek,
Freke, Fra, Frick, Fricka, Frija, Fru Gauden, Gwode, Harke, Hel, Hella, Herke,
Herta, Hertha, Hludana(?), Holda, Holde, Holl, Holle, Frau Holle, Holla,
Hretha(?), Hulda, Nerthus(?), Perahta, Perchta, Urd(?), Urth(?), Waud, Wode,
Wolke, Wolle
Anglo-Saxon: Eortha, Erce, Frige
Goddess of: Earth, Fertility, Weather, Death, the Afterlife, Childbirth, Children, Spinning
This goddess was depicted as a good wife and mother, in some sources (Grimms
Appearance: fairy tales) she is a wise old woman but in most other sources she is a middleaged woman.
Opirnije na linku http://www.geocities.ws/reginheim/frija.html

( )
Vesna

( ):
( 1574 ,)
,


.
:
, , , , ( x ), ,
, , , , , , , , ,



, - .
.:
, ,
, 1330.
.
III
, . :
, , , , , , , ,
.
, ,
.

 1438 , 1266.
90% ,
90% .
more
Category: Nepoznata istorija Srba Comments off
jan
06

, , ,
Vesna

: , 2.
4.500
III
.., - (2.236
2.200 . .., 4.2444.208).
:


. ,
. , .

 , . ,
, , ,
.
, ,
, , ,
- .
, , , .
; , .
,
.
.
more
Category: Nepoznata istorija Srba Comments off
dec
16

Turci jo jedan skandal isfabrikovane istorije

Vesna
TURCI, JO JEDAN SKANDAL ISFABRIKOVANE ISTORIJE

Sve narode, koji su u Starom veku istorije Evrope prema vaeoj hronologiji ugradjeni i do
danas smeju da vae kao stari narodi, opisali smo u knjigama Karlo Veliki nikad nije
iveo i ,, Antika Srbija II. Sa mlaim narodina koji su nastali tokom poslednjih 400
godina, neemo da se bavimo, jer je to mlaa istorija, ali jedna nova tvorevina,.ime za veliki
mladi narod, ija starija istorija takoe nije u redu nas onako, uzgred stalno zanima. Taj narod
sc zove Turci.
Ali Turci ne moe da bude ime naroda! Turci potie od srpske reci tirci (tirssi), to je glagol
i znai napadati, tui, razbiti, zdrobiti.U nedavno razvijenom turskom jeziku Turin ( Turin
sing, od Turci) ima peorativno znaenje: propalica, varvarin, zbog ega Turci ne vole ovu
oznaku i rae se nazivaju Osmani (S. Filipovic, Srpsko-Azijski ili Arhaino-srpski
renik). I onda konstatujemo da njihova rana istorija sve do bar 1650-1680 nije u redu! Ipak
smo odbili intenzivno bavljenje ovom temom, jer ona spada u mladu istoriju! Ali stalno
dolazimo do novih podataka o ovom narodu. Stalno dolazimo do novih saznanja.Tako
konstatujemo da ovaj narod nije doao iz dubina Azije kao Selduci, zauzeo Balkan i
da nije doneo beku kafu Selduk, ve da je ovaj narod sa Balkana i iz Evrope, samo
sto su muslimani i osnivai Islamskog carstva, ne turskog i ne osmanskog carstva! To
smo utvrdili.
Dalje smo proli na sledei nain. Iz starih pria znamo za Tirse (Tirssi) koji su iveli u
Evropi, Maloj Aziji i na Bliskom Istoku,koje su u izmiljenim priama zvali Tireni i po

kojima je srpsko more dobilo ime Tirensko more. Istoriari i jeziari su iz imena Tirci
(Tirssi) izveli sledee: C je srpsko S, ali su srpsko C (S) citali kao latinicno K
Tirki, dakle iz Tirci (Tirssi) Tirki! Zatim je od drugog siova .,i u Tirci nastalo u pa
Turki i da bi skandal postao potpun, morao je da priskoi u pomo nemaki jezik sa
njegovim preglaenim samoglasnicima, sada su Tirci Turci!
more
Category: Nepoznata istorija Srba Comments off
dec
10

,
Vesna

 , ,
.
,
,
.
-
!
. ,
!
, ,
, !

 , ,
, , .

,
, , ,
.

, . -
, .
/
, ,
, ,
, , ,
.

, !
///.
,
, , ,
,
/, !
( ) ,
(). !
, ,
, ,
, /, ,
/!
,
, .
, , ,
/!
,
/, : , , ,
, !
!
-
,
, ,

.
, , ,
, (, ,
) , , ,
!
, /, (),
, , ,
, -
()!
, ()!

()()-
, ,
. ,
.

,
.
, , , ,
: ,
(), , ,
, ?
,
. ?
? !
? ,
? !
- , , , ,
, ,
, .
, - !
,, :
http://zlatnibilten.blogspot.com/2011/12/zasto-je-belo-nazvano-plavim.html
Category: Nepoznata istorija Srba Comments off
avg
04

,
Vesna

 .
.

1809.
,
. ,
, .
- ,
, ,
. ,
,
, , ,
!
,
. , .

 () ,
:
- , .
, , ,
.
, .
more
Category: Nepoznata istorija Srba Comments off
jun
30

Vesna

, ( ?),
, ,
() - ()
. ,
.
,
, , .
,
. ()
, 679.

. , 681.
, ,
.
,
() . , 657.
, 687.
. 688. .
150 ,
, 814-31. ,
, .
, ,
831., . ,
.
, ,
. () : , 831-6,
, 836-52, , 852-89, , 889-92, , 893-927, ,
927-69 , 969-72. ,
(), . ,
-
,
.
, 1000.
. more
Category: Nepoznata istorija Srba Comments off
jun
27

Vesna

 X
( , ,, )
,
, .
, ,
, ,
,
. ,

.
,
. , 75 10-20
, , ,
,
VII . , : ,
, .
, .
, 642. ,
.
,
(. ).
: , ,
, , ,
,
. ,
() , , .

,

 , ,
.
more
Category: Nepoznata istorija Srba Comments off
jun
10

Vesna

( ) 28. 1402.
I
.
,
, .

.
,
.

 .
( ); ,
, ; , ,
(
).
,

:
.
(), : , !
: , .
, .
.
,
.
, .
(), , () ,
, .
, .
! ()
( ).
more
Category: Nepoznata istorija Srba Comments off
maj
29

raljica Draga
Vesna
Draga Main Obrenovi

Draga Main Obrenovi (Gornji Milanovac 23. septembar 1861. Beograd 30. maj 1903.
godine)
Draga Obrenovi, devojako Lunjevica, je bila kraljica Srbije i supruga kralja Aleksandra
Obrenovia, poslednjeg kralja iz dinastije Obrenovia. Pre nego to je postala kraljica, Draga
je bila udovica inenjera Svetozara Maina i bila je dvorska dama na dvoru kraljice Natalije
Obrenovi. Ubijena je zajedno sa suprugom tokom Majskog prevrata 30. maja 1903.

Mladost
Draga Lunjevica je roena 23. septembra 1867. godine u Gornjem Milanovcu u bogatoj
porodici Lunjevica. Dragin otac, Pantelije Lunjevica je bio okruni naelnik Gornjeg
Milanovaca, a majka Anelija domaica. Pored Drage, Anelija i Panta su u braku imali jo
sinove Nikodija i Nikolu i erke Hristinu, Vojku i Anu.
U svojoj devetoj godini, Draga je poslata na kolovanje u Beograd. Osnovu kolu je zavrila
u Beogradu, zatim i Cermankin zavod, odnosno enski zavod. Tu je nauila vie stranih
jezika, meu kojima ruski, francuski i nemaki jezik. Za vreme boravka u Beogradu, Draga
se poela baviti pisanjem romana i pripovedaka, prevoenjem knjiga za novac. I pored toga
to je otac vodio dosta rauna o njoj, kao vrlo mlada devojka je poela da zarauje za ivot.
ak je objavila i nekoliko zanimljivih pria za inostrane asopise. Volela je da ita, a naroito
je volela da ita Stendala.
more
Category: Nepoznata istorija Srba Comments off
okt
01

Srbi, drevni ratnici Sunca

Vesna

Drevna plemena Srba ivela su na jedinstvenom prostoru jo u treem milenijumu pre

nae ere; ve u tom dobu, pre rasejanja, govorili su zajednikim jezikom koji nazivamo
optim, praslovenskim jezikom. U vreme ovoga zajednitva, stvoren je prvobitni sistem
bogova ije poetke zatiemo na prelazu iz treeg u drugi milenijum pre Hrista. Prva
boanstva su heliocentrina, ratnika a, sa razvitkom zemljoradnje i uspostavom stalnih
stanita (tzv. sedelako stanovnitvo), dolazi do izgradnje prvobitnog zemljoradnikog
monoteizma i kulta Velike Majke.
Praotac ljudi
Pojam boga se, u svim slovenskim jezicima, isto izgovara; nastao je kad i drevni mitoloki
sistem Srba, povezan sa svetlou neba, odnosno svetou i idejom vrhovne vlasti i
tvoratva. Bog neba je, u prvom redu, praotac ljudi i sveta; naziv za njega potie od korena
rei koja oznaava duu, duh umrlog. Duh umrlog ima duu, kao to iv ovek ima, pored
due, dah dua die. Indoevropski koren ove rei (deivos) prepoznat je u reima
deus,dieva, div, tivar one, sve odreda, oznaavaju boga. Mirea Elijade, kae da
se ideja boga razvija polazei od odnosa prema mrtvima i njihovoj divinizaciji. injenica, da

su svi Sloveni koristili isti izraz (Bog), govori o njihovom izvornom jedinstvu tj. ova re
je imala univerzalno znaenje bila je poznata svim narodima jo dok su iveli u
jedinstvenoj prazajednici.
Re Bog srodna je iranskoj baga i staroindijskoj bhaga to, u izvornom znaenju,
ukazuje na delioca bogatstva ili darovaoca dobra oznaavajui, jednom reju, blagostanje.
Izvorni smisao sauvan je u reima: bogat, bogata, bogato, bogatstvo; suprotna je ubogost,
ubonitvo. Veliki broj pojmova, u srpskom jeziku, vezan za boga, najvie se, u govoru,
koristi kad treba da oznai vezu sa ivotom, u negativnom ili pozitivnom smislu. Tako se, za
nervni slom ili neku propast, kae da je udarila boja ruka, kuga je zvana bojom ranom,
bogatstvo u usevima i stoci i danas se naziva blagom. Hleb je boiji dar a, kada neko
umre, uzeo ga je bog.
K

U srpskom panteonu su, glavni bogovi, prema Velesovoj knjizi, Triglav, Svetovid i Svarog.
Ovaj poslednji je visoko boanstvo paganskih Rusa, deda bogova, strani bog roda boijega,
nebesko boanstvo, tvoritelj celokupnog sveta, njegova svetlost; za Svaroga Srbi imaju
odreenje stranog boanstva, Strahila, boga kao starog krvnika, to se nahodi u staroj izreci
da da jaki bog. Potpunija obavetenja o Svarogu imamo preko ruskih i srpskih hronika.
Najznaajniji su kijevski Ipaijski anali iz XII veka, trea redakcija Povesti vremenskih let i,
Hronika antiohijskog pisca Jovana Malale iz VI veka. Ove zabeleke identifikuju Svaroga sa
Hefestom dok se, Dabog, njegov sin, izjednaava sa Heliosom. Dabog je imperativni
kompozitum Svaroga, u znaenju davanja sree i dobra. Vernici su, Daboga, nainili
Svarogovim sinom, Svaroiem. Sufiks i znai odnos sina prema ocu i zato, kod Rusa,
nalazimo Svaroia Daboga a, kod Luikih Srba, Svaroia Radogosta. O kultu Svaroga
indirektno svedoe mnogobrojni ruski traktati iz XI i XII veka.
Kult Svaroga je bio naroito prisutan u velikom kulturno- civilizacijskom centru Novgorodu
(nekad Svaroevo, Svaruje), monom trgovakom sreditu ranog srednjeg veka koji je imao
ive veze sa Luikim Srbima gde je, Sunev kult, bio rairen i izuzetno potovan u Retri;
nemaki putopisac Bruno fon Kverfurt, Svaroga (Svaruna), 1008.g, oznaava avolskim
bogom pagana Zuarasiz diabolos a, pominju ga, u slinom tonu, hroniari Titmar i
Helmold. Saks Gramatik o njemu pie kao zatitniku, patronu pojedinih srpskih plemena; u
sutini, definie ga kao boga rata ali i dobrog domaina to se gostima veseli i doekuje
putnike namernike rairenih ruku (Radogost).
Staro i mlado Sunce
Dok je, u Rusiji, Svaroi bio boanstvo vatre, kod Luikih Srba, oko Maklenburga, stajao
je na elu lokalnog panteona i bio vrhovno boanstvo. Pored Svarogovog, prisutan je i
popularan Svaroiev kult. Vatru (Svaroia) ne treba odvajati od Svaroga (Sunca). Svaroi
je, kao u jednoj varijanti, Dabog, Svarogovo dete. Kod Luikih Srba, baltikih i zapadnih
Slovena, Svaroi je Radogost, ime izuzetno esto meu balkanskim (helmskim) Srbima
starog i ranog srednjeg veka. Svarog, obzirom svestvoritelj, tvorac je Sunca, Svaroia.

Prema srpskim izvorima, Svarog i Svaroi se odnose kao otac i sin i, prema obrednoj praksi,
sagledavaju se kao staro i mlado Sunce, Badnjak i Boi. Svarog bi bio zimsko, staro
Sunce; ono poraa mlado, novogodinje Sunce. U jednoj pesmi iz Bosne, koju navodi
Milojevi (1869:69), kae se:Dodaj meni hladne vode, Koledo Koledo, Da kupamo,
okupamo mladog boga, tog Boia Svaroia Konjic mu je jarko sunce, bojni doro
ognjeviti. Pored toga to je bog Sunca i ratni bog, Svaroi, iz ove narodne pesme, iji smo
tek mali deo naveli, je gospodar neba i munja. Koledo je supstitut ostarelog Sunca koga
simbolizuje Badnji dan. Kupalo i Koledo, zajedno sa Boiem, posmatraju se kao tri
modaliteta strukturalno istog bia Svaroga.
Srpski folklor pretpostavlja mogunost da se Svarog i Svaroi, kao dva boanstva koja se, u
narodnoj svesti i poeziji, pokazuju u jezikoj formi Badnjaka i Boia (stari i mladi),
interpretiraju kao dva oblika teomorfoze pri emu se, u mlaem, pojavljuje i stariji. U pesmi
evojka sa Suncem progovara (zabeleio Vuk Karadi) se veli:Lepi su oko mene vjenci,
Nego tvoji oko tebe trakovi, Na to Suncu jako ao bilo, Tuilo je bogu jedinome. Sunce trai
zatitu Svarogovu od tate devojke!
Svarog, kao lino i ime toponima je vrlo esto na Balkanu. Pomenuemo samo nekoliko
toponima iz Srbije: Svornik (Zvornik), Svrljig, Svare, Svaroii, Varoii, Svraa (Raa),
Svarje, Svarulje. Rekosmo, kod Srba starog i ranog srednjeg veka, ime Svarog je vrlo esto.
Agatije, u svojoj Istoriji, pominje Sklavina po imenu Svarun. Istu osobu navodi i Prokopije
Cezarec kao Justinijanovog (Upravdinog) zemljaka i vojvodu, Srbina koji se naroito istakao
555 g. u persijskom ratu.
Sunev toak
U ruskom, re svaritje znai zavariti, venati a, praslovenska re svariti (svar)
identina je sanskritskoj svarga, (nebo) ili svaraj(nezavisni gospodar); na staroindijskom
svargas znai nebo. Slina joj je starogermanska re svere (sfera), oznaava olujno nebo
ili oblak. Izraz svarog preoblikovan je, kao toponim, u tvarog (tvaroi) i prisutan je,
gotovo u istoj meri, kao i svarog. Svarog je, rekli smo, simbol neba i sunanog kola;
staroslovenski naziv za mesec decembar je koloeg, vreme kad se pali Sunevo kolo, doba je
ponovnog raanja boga Sunca. Okretanje kola (toka) znai pokret velikog sunevog kruga.
U vreme srpskih boinih praznika, kae se:Pali se sunev toak, slavei ponovno raanje
boga Sunca. Skitsko boanstvo Sunca i svetlosti zvalo se Kolaksaj (sjajno nebo), sauvano je
u imenu Kolosa sa Rodosa. Druga paralela je srpski epitet za boga Sunca, Kola (toponim
Kolain), izveden iz iste jezike kombinacije, sve u vezi pojma kola tj. Okretanja Sunevog
toka.
I jedan i drugi koren za ovoga boga (svaritje, svar), nastali su iz iste jezike grupe. To je
originalni koren iz praindoevropskog jezika, postuliran kao sr, sur, sar,rs,ras; u
sanskritu, sur (svar) pravi iroko semantiko polje vezano za svetlost, sjaj, nebo i Sunce ali
i kretanje, tok, kolanje, dolaenje, nastupanje, udaranje, povreivanje, ubijanje. Ras (Rus)
drugi je naziv za Srbe (Rase), neposredno vezan za mitizovanu reku Rasu, odnosno Ra
(Volgu). Svi valeri ovog semantikog polja, izraeni su u srpskoj, tj. slovenskoj mitologiji
svetlosti i Sunca odnosno, ideologiji i njoj primerenom socijalnom vrednosnom sistemu i
prirodnim ciklusima.
Svarogovi podanici

Iz pomenutih jezikih korena, izvedeni su nazivi za plemena Srba i Rusa u svojim

prapoecima, ovi nazivi su kultni apelativi, o emu svedoi ogromna toponomastika, na
irokim geografskim prostorima Evrope, Bliskog Istoka i Azije, identina nazivu Sauromata,
nasleenog od Skita. Razmotrimo poblie ovu tvrdnju. Ime Sauromata ()
sloenica je od skitskog saura (sura, surja) i oznaava boanstvo, idola boga Sunca, to se
ne razlikuje od svar(svarja). Drugi deo imenice je mata u znaenju vere, doktrinarnog
miljenja i shvatanja. Sauromati su sami sebe nazivali surv(b)i sledbenici kulta Sunca, to
govori da je apelativ surbi stariji od etnikuma Srbi. Ovo potvruju sve dosadanje skromne
infgormacije to nam ih je ostavila istorija i arheologija, svedoei o izgraenom
heliocentrinom religijskom sistemu, kultu vatre, ivotinjskom simbolizmu (konj, orao, soko,
vuk), nainu sahranjivanja, skoro identinom kod drevnih Srba i Slovena s tim to jenaziv
Slovena kultno istoznaan sa imenom Srba; kao plemenski naziv, znatno je mlai od srpskog
i relativno se kasno pominje u istoriji.
Naveli smo da naziv Srba, Rusa i Slovena potie iz istog jezikog korena. Isti je sluaj i sa
imenima sarmatskih plemena. Amijan upuuje da se ime Alana tumai od halana, oni
koji se kreu (kotrljaju) na kolima. Takoe, koren ala upuuje na svetlo, vatru (mitsko bie
ala, vrsta zmaja, baca vatru), takoe, u znaenju ri, rus, crvenkast. Naziv za Roksolane je
kombinacija korena rus i Alani, blisko sa arua( crven, koji sija; sunevi zraci se
nazivaju arui) u znaenju rumen, blistav, sjajan, ali i onaj koji povreuje, ubija.
Alani se identifikuju sa Antima ije ime je u vezi sa ant i atati, kretati se tamo amo,
lutati i, starogrkom antos (sjajno, svetlo). Sanskritsko anta (krajnji, pogranini)
upuuje na Ante kao krajinike, ljude iz krajine. Ime Aorsa se objanjava iz
arua(rumen, ri, crvenkast, sunan, blistav, sjajan) i odgovara kasnije ustaljenom
etnonimu Rusa. To znai, moda, da se veliko pleme Rusa prvobitno zvalo Aorsi dok se nije,
narodnosno, izdvojilo iz sarmatske mase. Na tu mogunost ukazuje i njihovo povezivanje sa
Alanima, takoe svetlim, riim, sjajnim( u srednjevekovnoj mitologiji belim) u nazivu
zdruenih plemena zvanih Alanorsi (Alani i Aorsi).
Pobijen goli ma
Sa kultom Sunca nerazdvojno je povezan i kult ognja. On je, kod Srba, bio dominantan i
vodi poreklo od domaeg ognjita oganj se smatrao Sunevim sinom. Taj kult je naroito
vidljiv u pogrebnom ritualu sa kojim su povezani kameni rtvenici i prenosni oltari.
O kultu maa, simbolu ognja, kod Sauromata, pie Amijan Marcelin i Kliment Aleksandrijski.
Pored njih, o Sauromatima kao vrsnim ratnicima, piu Herodot i Strabon. Kult je, kako uvia
Saks Gramatik, povezan sa solarnim boanstvima, najee predstavljenim maem, u pratnji
drugih ratnih oruja (koplja, strele, noevi, sekire, topuzine). Amijan svedoi da su Alani
oboavali go ma pobijen u zemlju. Gramatik pie kako je zapazio golem ma kod
jednog Svetovidovog kipa u Luikih Srba.
Ovaj kult je posluio za izgradnju mita o Eskaliburu, mau kralja Artura.
Solarna boanstva su uvek i ratna. Herodot belei rtvovanje konja kod Masageta,
tovalaca samo jednog boga Sunca. Brigu o kultu su monopolizovale ene, porodine ili
rodovske svetenice, uvarice kunog ognjita. Poseban znaaj imalo je bajanje i proricanje
pomou vrbovog prua. U pogrebnom obredu koristi se vatra, pokojnici se, pre sahrane,
spaljuju. Sa kultom Sunca se povezuju prstenaste ograde oko grobova, kao i kameni ili

metalni podvesci u obliku diska. Solarna simbolika je u raznim krstovima i predstavama orla,
konja i jelena.
Srpska Velika Majka
Kod Srba je, kult Velike Majke, bio povezan sa solarnim tako to je, zemaljski poredak, bio u
skladu sa nebeskim, tj. bila su isprepletena oba religiozna pola: oca (Svaroga) i Velike Majke,
u okviru jedinstvenog kulta svetlosti. Oboavanje Velike Majke je sr kulta plodnosti ija
simbolika je dominantno prisutna motivom romba sa krstovima (ili sa etiri take), na srpskoj
i ruskoj nonji, kao i mnogobrojnim artefaktima, svakodnevnim predmetima i ivotopisima,
naroito rairenim u ruskom srednjovekovlju.
Ovaj motiv (romb sa krokami) Ribakov (Herootova Skitija) zapaa na ruskom, srpskom i
slovenskom folkloru, podvlaei da je simbol prisutan na enskim nonjama i da se koristi
iskljuivo na suknjama koje nose udate ene. Rombo- takasti znak simbolizovao je zemljuoranicu, smetenu izmeu podnevnog i nonog, podzemnog Sunca. Simbol je zapaen u
antici, helenistikom periodu i, kasnije, poprima razne oblike: vie rombova, jedan
romb, svastika sa meandriranim krajevima, kvadrat preseen krstom i takama (ocilima) u
etiri polja (srpski grb); on je, esto prisutan kod zemljioradnika neolita i eneolita. Datujui
njegovu starost, u vreme ne pre etvrtog milenijuma pre Hrista, Ribakov ovaj motiv smatra
noseim agrarnim simbolom Velike Majke.
Isti motiv je, u hrianskoj simbolici, povezan sa Majkom Boijom. Obilato je zastupljen na
naoj narodnoj nonji. Na srpskom Balkanu on se javlja u arheolokim iskopinama na
figurinama iz Vine, u ornamentici Klievca, neto modifikovan na keramici dubovakoutobrdske grupe, kao i svastikama na pojasevima gvozdenog doba iz Mramorka i Umara,
uz druge simbole u srpskim grobovima. Arheolog M. Vasi je uoio, u Klievakoj nekropoli,
na jednom fragmentu rtvene kotarice. Novija arheoloka istraivanja zatiu ga u gradinskim
grobovima.
Kako su postali Srbi
Romb i simboli u njegovom obliku, su univerzalni i, skoro svuda, vezani za enu, plodnost i
enske reproduktivne organe. Ovaj znak Velike Majke ide uz solarna znaenja i simbole. Kod
poljoprivrednih drutava plodnost, svojom simbolikom, u sebi obuhvata vezu enskog i
mukog, neba i zemlje, Sunca i Meseca, semena i njive. Kako vidimo, nije re o statikom
kvadratu nego o rombu, kvadratu u pokretu, u promeni. U njemu su sunevi simboli (krst,
krugovi, take, ocila) i nije sluajno to, kraj njega, nalazimo i svastiku, tipian simbol
svetlosti i pokreta.

Po Herodotu Srbi (Sarmati) su nastali iz brakova Skita i Amazonki. U antikoj

istoriografiji, pohod Amazonki na Atiku je prihvaen kao neosporna injenica. Mnogim
gradovima je pripisano da su ih podigleAmazonke (Efes, Smirna, Mirina). ene ratnice se
lociraju na nekoliko podruja: u Maloj Aziji (od Propontide do Likije), na Pontu, Sauromatiji
i Skitiji (istono od jezera Meotis, severno i zapadno od Trakije). Najstarija zabeleena
legenda o enama ratnicima je u Mahabharati i u vezi je sa ritualom rtvovanja konja pri
skitskim i sarmatskim pogrebnim ritualima (kao i prilikom pokopa Keltskih princeza).

Veze sa Amazonkama, u srpskoj tradiciji su, pored toga da sauromatska ena nije mogla
postati ravnopravan lan drutva dok ne ubije barem jednog neprijatelja, ene ratnice, iji
trag nalazimo u predanjima o vilama, u srpskoj epici najvie povezanih sa junacima, ratom i
brigom o herojima.
Ubojite vile
Naime, kod Srba, postoje vile koje nisu samo nimfe ili suaje, ve su i ubojite, drue se sa
junacima, biju se, uestvujui u bojevima; neke su zaduene za vidanje rana. Upravo ta
njihova ratnika funkcija je najvie zastupljena u srpskim narodnim pesmama. Vila je
junakova posestrima, kuje ili otri oruje, prorie, predskazuje smrt, sama nosi luk i strele. Na
Amazonke ukazuje i to da su srpske vile herojima ljubavnice, odabrani se njima ene u
svemu je, vilama, karakteristino amazonsko ponaanje: zarobljavaju mladie da sa njima
ive, odvode mlade mukarce da im daruju potomstvo, nemaju mukog poroda, kriju ljubav
sa momcima, vole vie slobodu nego brane obaveze i, u svemu su jednake najveim
herojima.
Ptolomej, na amazonskom putu nalazi brojna boravita Srba (Sauromata): u Kolhidi,
Galatiji (toponimi Sarmalija, Saralus), Kapadokiji (Sermua, Sauranija, Surbalija, Sarbena).
Dakle, ne moe se govoriti o izolovanosti Amazonki i nekakvoj zajednici ena ve o Srbima
kojima vladaju ene (moda neka vrsta matrijarhata) kako pie Skilak iz Karijanda. Dokaz,
u najmanju ruku enske ravnopravnosti, je i osvedoeno postojanje vladarki kakva je,
recimo, bila Tomirida koja je, sa Masagetima, porazila persijskog cara Kira.
Takoe, Amazonke potvruju primarnu vezu mukog/enskog, boga oca/ boginje majke,
neba/ zemlje, Sunca/ Meseca, vatre/ vode. Kao svetenice sunevog kulta bile su, svakako,
zanimljive za stvaraoce mitova i legendi pa, ne udi povezivanje sa kultom Apolona i
Artemide srpske Luice (), posredno vezanih za kult Velike Majke.
Omuene
Skitskom nazivu za Amazonke Oiorpata () odgovara sanskritsko ajurpati (ayur
pati) u znaenju mlada puna snage, gospodarica, ena, supruga. Ovo bi bilo identino
srpskom nazivu o- muena, od srpskog muiti, uzeti za mua, tj. odnosilo bi se na udate
ene, one koje su sebi izabrale mueve, pa su se omuile. Ova srpska re korespondira sa
sumerskom rei amagan (majka rodilja) odnosno, Amangena, Amazonka. U prilog
ovoj pretpostavci idu i srpske rei mlada (ajur) i nevesta (na sanskritu nivesta) u smislu udata,
udomljena, istog porekla kao i sinonim mlada, saobrazno nekadanjem izrazu omuena.
U pisanim spomenicima i kraljevskim poveljama, re omuena, u istom smislu, koriste
srpski pisari i vladari. Spomenimo jo ratni i religijski simbol Amazonki dvosekli sagaris
(sekir) to je orue kulta kod Skita i Sarmata.
utor Miodrag Milanovi

 :
. , , ,
.
, .
, ,
.
, .
, ?
.
, ?
VI I .
.
VI 30.000
. 1625..

 ,
.
1600, .
, 70% .
.
.
1641. 1652, 500.000 300.000
. 1.500.000 600.000
.
,
.
, .
.
1650-, 100.000 10 14
, .
, 52.000 ( )
.
30.000 . 1656.
, 2000
.
:
.
. , 17. 18. ,
.
, .
, ,
.
1600, 50 5
. ,
. ,
.

. ,
. , , ,
.
, ,
:
( 12 .)
. ,, , ,
,
.

, 1681,
.
,
.


. 1798,
.
. 1302 ,
.
1839. .
,, .
,
.
, , , ,
. , .
, ?
?
:
, .

. ,
.
:
http://americankabuki.blogspot.com/2014/12/irish-forgotten-white-slaves.html
Category: Sloveni i Srbi - Indijanci Evrope Comments off
jun
15

Vesna

. | 14. 2015.

,
.
.

 , , ,
, .
, ,
,
.
.
, , , ,
,
.
, , ,

.
- , ,
, . ,
. 1361.
.
1395. ,
.
,

:
-
,
.
, ,

.
, , ,
. , ,
.
, .
,
.
,
.

-
.
.

,
. ,
. , ,
,
,
.
,
, ,
.


:

- 14. ,
.

35 ,
, ,

, , ,
, ,
:
- ,
.

.

.
-
, , ,
, .
,
. ,
,
,
, ,
.
: http://www.novosti.rs

Category: Zavetanja predaka Comments off

apr
27

Vesna
:

 ,
, . ,
, ,
, ,
.
: .

, , , , ,
. ,
, , ,
, .
.

, .

.
.


, .
, .
21 5. 12. . ,
142. .
.
,
. .
.
, . ,
, .
, , .
. ,
. . ,

, ,
.
,
,
. .
, -
, .
, .
, ,
, ,
,
. ,
, .
:
,
.
.
:
https://tijanje.wordpress.com/2013/07/02/iz-srbice-su-nastala-sva-evropska-pisma/

Category: Strani i domai istoriari i pisci Comments off

apr
10

Sedam uda starog sveta

Vesna

Sedam svetskih uda starog sveta je skup arhitektonskih dela koj su u helenistikoj epohi
smatrana vrhuncem ljudske kreativnosti i genijalnosti. Meutim, od ovih sedam uda, jo samo
kompleks velikih piramida u Gizi i dan danas postoji.

1. Artemidin hram (550. p. n. e.) u Efesu, Turska.

2. Velike piramide u Gizi u Egiptu
3. Visei vrtovi iz Vavilona, iji je tvorac Navukodonosor II, oko 8. veka p. n. e.
4. Kolos sa Rodosa, skulptura Heliosa (292. p. n. e. 280. p. n. e.)
5. Mauzolej u Halikarnasu, u dananjem Bodrumu, Turska.
6. Statua Zevsa u Olimpiji (oko 457. p. n. e.)
7. Faros u Aleksandriji, svetionik napravljen 270. p. n. e. na ostrvu Faros blizu Aleksandrije.
Najstarije pominjanje liste svetskih uda potie od istoriara Herodota (oko 450. godine p. n.
e.). Prvi put svih sedam uda su zajedno pomenuta u epigramu fenianskog pisca Antipatrosa
iz Sidona (2. vek p. n. e.), koji je opisao putopis po istonom Mediteranu svoga vremena.
Grci su ovaj spisak nazvali: [] Sedam atrakcija
naseljene Zemlje koje treba obavezno videti. Sedam uda je verovatno odabrano zato to je
ovaj broj za stare Grke imao simboliku maginog broja. Opis sedam svetskih uda se nalazi u
traktatu iz 6. veka nove ere O sedam svetskih uda (De septem mundi miraculis).
more
Category: Zavetanja predaka Comments off
apr
10


Vesna

, ,
. 332. . . . (),
,
, .
: (
), (, ) ,
, ,
.
. ,
,
, , 700.000 (),
.
;
.

 ,
,
: , ,
, , ,
.

, 48. . . ., ,
,
. ,
, , ,
,
, 391. . ,
. ,
,
.
, ,
.
.
( ,
, , .
, ,
.
, , , ,
, ,
,
.).
, ,
. , 75
, . 285. . .
.
34 .
(), .
.
, 280. . . . ,
. .

, .
.
,
, .
.
, ,
, .

. ,

 ( ),
. ,
, .
.
,
. :
, ,
; ; ,
,
, .
, , . ( , ,
. , ,
,
.)
,
: , ,
.
, ,
. , , . ,

. !
1375. .,
.
, :
,
, .
: 50 .
, 1640. 1644. ., ,
.
(2 ) 40 .
,
. ,
, (
). , .
.
.
.
( X .) .
, .
Category: Zaboravljena istorija Zemlje Comments off
apr
10

 ()
Vesna

( )
. ,
( ,
), , ,
.
, ,
, , , , ,
, .
, .
, ,
.
,
.
. (-).
,
. , , , ,
,
.

 , , , ,
, ,
: , , .
, .
,
, .
. ,
, ,
.
.
: ,
.
, .
,
. ,
,
. ,
; 450. . . .

.
, ,
.
( ),
, 36
,
, ,
. , 356. . . .
.
.
(, ,
)
, ,
. (, ,
; .

: .).
.
, .
, ,
. ( 350. .
).
, ,
.
. , , ;
, ;
(391. .),

,
. ,

. ,
.
Category: Zaboravljena istorija Zemlje Comments off
mar
05

Vesna

.
?
? ! , ()
, , ?
, .
1697. ,
,
.
.
- .
.

 ,
( ) ,
, (. . ).
: ,

. 793. 911.
(. ).
, 850. 700
30-50.000 .

. ,
, 7. 10. ,
, (.
, ).
,
!
. a,
, ,
() , , .
, ()
.
. 1020. (.
,), ,
. , 17
, .
, 11. ,
, .
,
, 11.
? .
. , 11. , ,
, , ,
, .
. 17. ,
, .
, .

 ? ,
, , , , ().
:
, , ,
, . ,
(849. .), ,
. ,
, (. .
) (. ), :
.
, (.
).
, . ,
( (.) , -). ,
, (Belcae), ,
.
, ()

 smile ). ( ),
.
, , ()
. .

more
Category: Sloveni i Srbi - Indijanci Evrope Comments off
feb
20

Vesna

 . M. (1897.- 1979.) 1964. ,

, ,, .

.
. ,
, , ,
, . ,
, ,
,
, , .
, ,
, .
:
, , .
, : ,
,

 , , , , ,
, .
, , -
,
. , ,
, - , .
: ,
, ,
, ,
. , 17.
, ; - ,
,
, , 16. 17.
( ),
, .
,
, 17. , .
( ),
, ,
.
more
Category: Strani i domai istoriari i pisci Comments off
feb
20

Vesna
:
- ,

, : ,
je ,

, . , . ,
. , ,
,
.
.

1865. , .
,
, .
, . ,
, . , ,
, .
,
, ,
,
. .
,
. , , ,
.

 ,
.
.
,
. 1912.
, 1929.
: .
,
, , ,
. :
:
, ,
:
,, (1924.)
(1934.)
: - (1936.)
more
Category: Strani i domai istoriari i pisci Comments off
feb
14

,
Vesna

,
,,E
. .
, ,
.
, .
, .
, , ,
.. ,
:
, , ,

, .
, () ,
,
.

. ,
.
,
. ,
, .
.

, ,
, ,
.


.
,
,
.

 ..
, ,
.
,
.
, .
, .
,
,
.

Vesna

: .
, ,
.
.
;

.
,
. .
50 30.000
, . ,
, ,
,


, ,
.
. ,
.
;
.
,
, .
: , , ;
.
, .

 ;
.
. 1815 VI.
, : , ,
,
, . , 1821.,



. , .
. 1813.
, ;
, ,

, .
,
.
, XIX. .
, .
, ; ,
, ,
.
;
.
, .
;
.
.[1]

,
. ,
,

, ,
, ,
,
. ,
, ,
, ,
XIX. . ; XIX.
., , 1912.

1.

XVII. . . ,
;
, ,
, .
2. : .
: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Istorija/PSC/PSC45.htm

Vesna
:

,
, . ,

 , ,
, ,
.
: .

, , , , ,
. ,
, , ,
, .
.

, .

.
.

, .
, .
21 5. 12. . ,
142. .
.
,
. .
.
, . ,
, .
, , .
. ,
. . ,

, ,
.
,
,
. .
, -
, .
, .
, ,
, ,

 ,
. ,
, .
:
,
.
.
:
https://tijanje.wordpress.com/2013/07/02/iz-srbice-su-nastala-sva-evropska-pisma/

Category: Strani i domai istoriari i pisci Comments off

feb
20

Vesna

 . M. (1897.- 1979.) 1964. ,

, ,, .

.
. ,
, , ,
, . ,
, ,
,
, , .
, ,
, .
:
, , .
, : ,
,

 , , , , ,
, .
, , -
,
. , ,
, - , .
: ,
, ,
, ,
. , 17.
, ; - ,
,
, , 16. 17.
( ),
, .
,
, 17. , .
( ),
, ,
.
more
Category: Strani i domai istoriari i pisci Comments off
feb
20

Vesna
:
- ,

, : ,
je ,

, . , . ,
. , ,
,
.
.

1865. , .
,
, .
, . ,
, . , ,
, .
,
, ,
,
. .
,
. , , ,
.

 ,
.
.
,
. 1912.
, 1929.
: .
,
, , ,
. :
:
, ,
:
,, (1924.)
(1934.)
: - (1936.)
more
Category: Strani i domai istoriari i pisci Comments off
feb
13

Vesna
VII


, , .
) VII
. ,
.
.
VII 912.- 959. .
940. 950.. , ,
.
, . ,
, .
, ,
, 1601..
,
.

 , , , .
,
. ,
. ,
, ,
.
1611..
, .
, .
. ,
, , XVII .
,
.
, , .
, ,
, 1878..
,
1880.-1883.. ,
.
, ,
, ,
.
.

,
, , IX ,
.
, ,
. ,
, ,
.
. ,
, ,
!
,
VII .
,
, , , . ,
, . ,
, , , .
more
Category: Strani i domai istoriari i pisci Comments off
okt
31

Vesna

,, , - .
, ,
.
?

? ,
?
: -
-
,,
, , , ,
, , ,
,
. 620. ..
640. .. 699. ..

, ,
.
, , ,
: , , , , .
, .
, ,
.

:
, , ,
, , ; , ,
,, .
, . , , ,
; .
, ,
.
1920, , ,
; ,
.
, , .
, ()
. ,
,
,
!
, , , .
. . ,
/ ,
( ) ,
, .
: , ,
, , , , , .
, , , , ,
.
. ,
.
. , ,
, ,
.
. .
.
. ,
.
. ,
,
, ,
; ,
, .
,


, .
,
.
... 28 2001.
Category: Strani i domai istoriari i pisci Comments off
okt
26

Hazari, Jevreji i semitizam

Vesna

Da li je istina zabranjena?

Pie: Vlada Sineli

Apostol Pavle je imao isti problem svedoei o Hristu Jevrejima. Shvativi njihovu gluvou
uzviknuo je: Da li u postati va neprijatelj zato to vam govorim istinu? To bi danas moglo
da se kae i Hazarima.
Jevreji njih devedeset odsto, nastali su od Hazara, istonih Jevreja.
Ko su Hazari ili ti Akenazi?
Pre nego to ih predstavim, napomenuu da je re o istorijskim faktima utemeljenim na
istrajnim radovima jevrejskih, tj. hazarskih istoriara. Da bi otklonili svaku sumnju, citate
u navoditi krajnje precizno.
Dakle, krenimo redom.
Za primarni izvor se moe uzeti knjiga Artura Kestlera Trinaesto pleme. Da se ne bi
radilo o srpskoj zaveri u koju je umeana beogradska Prosveta (izdanje iz 1997), koristim
hrvatsko izdanje iz 2000., (izdava MISL Zagreb). Tako, gospoda Hazari se mogu obratiti
Hrvatima za njihove antisemitske pisanije i falsifikate.
Artur Kestler i sam Hazar u svojoj knjizi, na strani 189 kae o Jevrejima sledee: Jevreji
naeg doba se dele u dve grupe: Sefarde i Akenaze. Sefardi su potomci Jevreja koji su od
davnina iveli u paniji, sve do kraja 15. veka kada su proterani i naselili se u zemljama
Mediterana, na Balkanu i neto manje u Zapadnoj Evropi1960. ih je bilo oko 600.000
Dalje, za Akenaze kae : U istom periodu Akenazi su brojali oko 11 miliona Tako je, to
bi se reklo, Jevrejin praktino sinonim za Jevrejina Akenaza.
Kestler na strani 188 navodi: Glavnina jevrejskih migracija nije tekla od Mediterana preko
Francuske i Nemake ka istokuStruja se zapravo kretala od Kavkaza kroz Ukrajinu u
Poljsku i onda u srednju Evropu
Dodaje i ovo, na istoj strani: Brojani odnos Hazara prema semitima nije mogue utvrditi.
Ali kumulativni dokazi nas teraju da se sloimo sa konsenzusom poljskih istoriara, da je u
ranijim vremenima glavnina poljskog jevrejstva poreklom iz hazarske zemlje, i da je u skladu
sa tim hazarski doprinos genetikom sastavu Jevreja znaajan i dominantan.
more
Category: Strani i domai istoriari i pisci Comments off
okt
05

Vesna

 :

, : , ,
, , , .
. ?
: , , ,
. .
: .
.

: , , ,
, .
.
.
.


?

: ! : ,
, ,
, .
?
:


:
, : - !
- !
: .
:
-?
, , ,
?
: () = ,
, .
, ,
.
?
, ! :
) : () = ,

) : () = ,

() (, ).
: () = = () =
( The Gundestrup cauldron, 300200 AD ). () .
, . ,
.
.
() ,
, , .
= .
: http://stecciibogumili.blogspot.ca/
Category: Strani i domai istoriari i pisci Comments off
jul
14

Vesna

 (Il Regno
degli Slavi) :
,
.
.
, .
,
, , , ,
..
1.
(1492. .)
,
(: , ) .
.
, .
,
.
.
, ,

 , .
,
.
,
. ,
, ,
;
. ,
.
2.
, .
(), ,
( ).
,
, ,
.
, ,
.

,
. ( y, 321.
296. . . .) () ,
()
. (
, ,

.). ,
, :
, .

more
Category: Strani i domai istoriari i pisci Comments off
sep
07

Vesna

O Srbima koji su naselili predele iza Kaspijskog mora i tu osnovali drzavu Serbanija,
Bokovi u svojoj Istoriji sveta kaze:
Herodot slovenska plemena izmedju Dona i Dnjepra naziva drugim imenima a Ptolomej ih
naziva Antima, Venetima ili Srbima, kao ograncima Sarmatskog naroda. Rus Ilovejski
smatra da su to sve bili Srbi. A u vezi iranskih Skita istorijski je uvrdjeno da su oni u te
sarmatske krajeve provalili 300 godina pre Hrista. Herodot je i Srbe nazivao Skitima.
Prokopije iz Cezarije pisao je pre cetrnaest vekova da su izmedju Kaspijskog i Azovskog
mora ziveli Huno-Sibiri. Dokazano je da su Hune potisli Kinezi i u tim zemljama osvojili
srpske kraljevine te Srbe naterali da se odatle sele zajedno sa Hunima na zapad Evrope.
Prokopije o Hunima pise kao o praocima Madjara. Joan Tomka Saski pise da je u zemlji
izmedju Kavkaza i Dona bila zemlja Serbanija, u kojoj su se posle hiljadugodisnjeg kretanja
nastanili Srbi, na svom putu iz Indije. Ti Srbi zvali su se jos i Brdjanima, a njihov prvi
staresina zvao se Gospodin i cesto je pod svojom kontrolom imao vise stotina hiljada
konjanika. Rimsko-grcki istoricar Strabon pisao je 70 godina pre n.e: U zapadnoj Aziji
zive Srbi Brdjani. Oblak, car Srba, poslao je kralju Farnaku dvadeset hiljada konjanika, a
Gospodin, vladar Brdjana, poslao mu je dvesta hiljada. Strabon kaze da su se ti isti Srbi
nalazili na tom prostoru preko 400 godina, sve dok ih Huni nisu proterali u Evropu. Grcki
istoricar Teofan pise: Prve godine vladanja cara Justinijana (520 godina n.e) sto hiljada
Huna-Sabira preselilo se pod vocstvom udovice njihovog vodje Rimljanima i nastanilo na
Balkanskom poluostrvu. O ovoj seobi pisao je i Safarik, navodeci da su Srbi iza sebe ostavili
reku Serpu, koja utice u Volgu u moskovskoj guberniji sreza Serbuhov. Reka Serpa i danas
tece kroz zemlju Kozaka, a na zapadnoj strani Kaspijskog mora postoji i danas predeo zvan
Serbanija, sa gradicem Beranska.
more
Category: Strani i domai istoriari i pisci Comments off
avg
03

Zagonetka Boga Horsa

Vesna

Govore nam moderni lingvisti da rije horoz (oroz) nije srbska rije, nego je, kau, turcizam.
Pa da proverimo tu tvrdnju dananjih lingvista i njihovo nauno znanje.
Horology (from Greek: , hour, time and Greek: , logos, study, speech; lit.
the study of time)
Po ovom ,,strunjaku sa vikipedije, rije horologija je grka.
Hor (Sanskrit , hour, from Greek ) is a branch of the traditional Indian system of
astrology
U ovoj tvrdnji sa Wikipedije iznad, velika slugoslovenska lingvistika pamet tvrdi da je grka
rijerc nastala od sanskrita, potpuno smeui sa uma da grki jezik nema nikakve veze sa
sanskritom, je je sanskrit nema veze sa grkim, i sanskrit je ishodite svih indo-evropskih
jezika, a grki jezik NE spada u tu grupu.
Hajdemo malo u istoriju religije starih Slovena :

The Slavic Primary Chronicle is a major work with many valuable references to the pagan
beliefs of Eastern Slavs. The chronicle treats the history of the early Eastern Slavic state.
Even though the manuscript was compiled at the beginning of the 12th century, it contains
references to and copies of older documents, and describes events predating the Baptism of
Kiev.
Two deities, Perun and Veles/Volos, are mentioned in the text of the early 10th century peace
treaties between pagan rulers of East Slavs and Byzantine Emperors. Later, Nestor the
Chronicler describes a state pantheon introduced by Prince Vladimir in Kiev in 980 CE.
Vladimirs pantheon included Perun, Hors, Dabog, Stribog, Simargl, and Mokosh.
The Hypatian Codex of the Primary Chronicle also mentions Svarog, compared to Greek
Hephaestus. Also very interesting are the passages in the East Slavic epic The Tale of Igors
Campaign referring to Veles, Dabog, and Hors. The original epic has been dated to the end
of the 12th century, although there are marginal disputes over the authenticity of this work.
Gle, Sloveni su imali boga Horsa.
A ko su Sloveni: Sloveni su od Sarmata, Sarmati od Skita, a bilo je vrijeme kad su Skiti imali
svoja carstva po Indiji i po danasnjoj Kini.
Hora ili ora je rijec srbskog jezika i znaci vrijeme. pamtim ono vrijeme kad su seljaci htjeli
da pocnu neki sezonski posao, pitali su jedan drugog za misljenje da li je ora za taj posao ili
nije. Hora ili ora je dakle vrijeme.
ta simbolizuje ime boga Horsa?
In Slavic mythology, Hors (Old Church Slavonic: , Cyrillic: ) is the Slavic sun
god.The name Hors comes from the Iranian languages (Scythian or Sarmatian) see
Avestan: hvar tm, Middle Persian: xvart, Persian: xurt shining sun.According to
the Russian Primary Chronicle, in 980, Vladimir I of Kiev placed the idols at the hill outside
the palace: wooden Perun and Hors, Dabog and Stribog and Simargl and Mokosh.Based
on the situation in the transfer of the gods of the pantheon of great prince Vladimir, the Hors
was the second most important deity in this period. The author of Tale of Igors Campaign
provides the name of the Hors epithet Great.
Hypotheses about the functions of the god Hors based on the interpretation of the text of the
Tale of Igors Campaign. It is believed that the Hors was the god of the solar disk. Hors
moved across the sky during the day, and under the ground at night. Based on a literal
reading of the text Tale of Igors Campaign can be assumed and the existence of
representations of the sacred way of Hors, which Vseslav crossed somewhere between
Kiev and Tmutarakan.
In connection with the motif of movement Hors among scientists there is a perception of
Riding of Hors.
Drevnim Slovenima Hors je bog Sunca! Koje stvorenje svake noci najavljuje dolazak Sunca,
svitanje, zoru, jutro i dan? Pa horoz (oroz). Cija jue ta rijec? Je li to izvorna rijec Slovena
Srba ili Turaka? Sloveni i Srbi su od Sarmata. Turci jesu od Sarmata, ali nisu od Slovena. Kao
narod sarmatskog korijena Turci jesu mogli imati tu rijec u svom jeziku, ali su je kao Sloveni
sigurno je od poetka imali Srbi, (Horsa kao Horusa imali su i stari Egipani, od koga i
kako su ga primili, to je druga tema i drugo pitanje)

Dakle je (h)oroz originalna rije srbskog jezika.(H)oroz kojeg su kasnije lopovi prekrstili u
pijetla.
A kako su naseg (H)oroza prekrstili u grcko-latinskog pijetla?
Iz kojeg jezika i od kojeg korijena i kako je izvedena strana rijec pijetao? Odgovor slijedi!
Znacenje rijeci petal:
One of the often brightly colored parts of a flower immediately surrounding the reproductive
organs; a division of the corolla.
[New Latin petalum, from Greek petalon, leaf.]
Dakle, rijec petal je iz grckog jezika koja na srbskom znaci listi, listic. U pravom smislu to je
latica cvijeta.

Slika sa osam petala predstavlja Sunce sa zrakama, suncani cvijet.

Cvijet je sa laticama, a nije sa pijetlovima.

(H)orozova kresta
Po ovim zrakastim izrastajima na (H)orozovoj ubi* (simbol zraka rumene zore) lopovi su
nam prekrstili (h)oroza u pijetla, i tu svoju la pretvorili u istinu.
A zato i sa kojim ciljem, o tome ne treba mnogo da razmiljamo: doprinos lingvista grkojezuita brisanju srbskog sjeanja na istorijske korijene?
Horoz ispred trougla sa Suncem (kuca Sunca, nebeski hram Sunca) i sa simbolom Sunca na
glavi kao krestom (galski novcic, oko 60-50 g. st. ere)
Sa Wikipedije (opet):
From Serbian word krst (cross in English), while Hungarian name derived from Hungarian
word kereszt (meaning cross in English too). The Hungarian word kereszt itself is of Slavic
origin variants of this word in some other Slavic languages are including Bulgarian
(krst), Macedonian (krst), Russian (krest), Ukrainian
(hrest), etc.

Sunce sa zrakama (krestama), stara freska manastira Zavala u Hercegovini

Krst kao predhriscanski simbol Sunca

Rezime:
a) slovenski (Srbski) bog sunca Horst
b) nocni najavljivac dolaska sunca (Sunca): (H)oroz
c) na glavi (h)oroza je kresta
d) kresta je krst
e) krst je predhriscanski simbol Sun

Drevna, starobiblijska kapija Sunca.

Stecak iz Soice (Soica) kod Rogatice: paganski svetenik na kapiji Sunca (ka istoku)
prinosi rtvu bozanstvu Sunca, koje u ruci nosi nebesku sohu, drzac neba (stecak br.18).
Sta je simbolka ovog (h)oroza na steku?
Ovaj pijetao ne stoji ni na kakvoj ogradi, jer ograda nije suplja, nego se ogradjuje da bude
prepreka prolaska na drugu stranu. Pijetao stoji na jasno markiranom mjestu prolaska, na
prolazu, na kapiji, na Kapiji Sunca. Kapija Sunca je na istoku i pijetao najavljuje dolazak
Sunca na kapiju istoka. To je Sunceva, boanska trijumfalna kapija.
( Autor Petko Nikoli Vidua )

Vesna

. | 14. 2015.

,
.
.

 , , ,
, .
, ,
,
.
.
, , , ,
,
.
, , ,

.
- , ,
, . ,
. 1361.
.
1395. ,
.
,

:
-
,
.
, ,

.
, , ,
. , ,
.
, .
,
.
,
.

-
.
.

,
. ,
. , ,
,
,
.
,
, ,
.


:

- 14. ,
.

35 ,
, ,

, , ,
, ,
:
- ,
.

.

.
-
, , ,
, .
,
. ,
,
,
, ,
.
: http://www.novosti.rs

Category: Zavetanja predaka Comments off

apr
10

Sedam uda starog sveta

Vesna

Sedam svetskih uda starog sveta je skup arhitektonskih dela koj su u helenistikoj epohi
smatrana vrhuncem ljudske kreativnosti i genijalnosti. Meutim, od ovih sedam uda, jo samo
kompleks velikih piramida u Gizi i dan danas postoji.

1. Artemidin hram (550. p. n. e.) u Efesu, Turska.

2. Velike piramide u Gizi u Egiptu
3. Visei vrtovi iz Vavilona, iji je tvorac Navukodonosor II, oko 8. veka p. n. e.
4. Kolos sa Rodosa, skulptura Heliosa (292. p. n. e. 280. p. n. e.)
5. Mauzolej u Halikarnasu, u dananjem Bodrumu, Turska.
6. Statua Zevsa u Olimpiji (oko 457. p. n. e.)
7. Faros u Aleksandriji, svetionik napravljen 270. p. n. e. na ostrvu Faros blizu Aleksandrije.
Najstarije pominjanje liste svetskih uda potie od istoriara Herodota (oko 450. godine p. n.
e.). Prvi put svih sedam uda su zajedno pomenuta u epigramu fenianskog pisca Antipatrosa
iz Sidona (2. vek p. n. e.), koji je opisao putopis po istonom Mediteranu svoga vremena.
Grci su ovaj spisak nazvali: [] Sedam atrakcija
naseljene Zemlje koje treba obavezno videti. Sedam uda je verovatno odabrano zato to je
ovaj broj za stare Grke imao simboliku maginog broja. Opis sedam svetskih uda se nalazi u
traktatu iz 6. veka nove ere O sedam svetskih uda (De septem mundi miraculis).
more
Category: Zavetanja predaka Comments off
feb
14

,
Vesna

,
,,E
. .
, ,
.
, .
, .

 , , ,
.. ,
:
, , ,
, .
, () ,
,
.

. ,
.
,
. ,
, .
.

, ,
, ,
.


.

 ,
,
.
..
, ,
.
,
.
, .
, .
,
,
.

Category: Zavetanja predaka Comments off

jan
09


Vesna

.

.
,
: ,
. 62
, .

.

.
, . ,
.
, ,
. , ,
.
.
.

 ,
,
40 . ,
.
, , , ,
.
62
.
. . ,
, , ,
.
more
Category: Zavetanja predaka Comments off
avg
17

Vesna

 . 1366.
1371. .
,
,
. ,
. ,
, ,
, : , ,
, ,
.
.
, () ,
II , II

-, . , ,
.
.
.
, ( 1371)
,
, . ,
, , ,
.
1386. 1387. , II , . , 1392, II
.
, .
, , .
. 1395.
, ,
. ,
.
, II ,
, , .
, . ,
, , .
more
Category: Zavetanja predaka Comments off
avg
15

Vesna


. 7. .. ,
686. , .
, ,
. . .
1989. :
, . .
.
. .

 . , .
,
7. , ,
, ,
.. ,
.

, .
, , , .
.
, .
.
.
, .
( ?),
, .

 12000 10000
.
. ,
.
.
,
, , ,
.
.
. .
() .

 . -
.
: , , , , ,
.

more
Category: Zavetanja predaka Comments off
jul
15

Vesna
,
.


. ,
.
,
. ,

.
, ,
, ,
.
,
. ,
, ,
. , ,

.
?
,
. ,
, .
,
. .
,
, . ,
, .
,
.

 ,
. .
,
, , .
, .
, , ,
,
.
. ,
, ,
. ,
.
.
.

,
?
:
.
,
.
, .

. , , ,
. ,
.
, ,
,
.
,
.

 ,
,
.
. ,
. ,
, ,
. , , ,
, , .
: ,
.
, .
, , ,
. ,
(. ). ,
.

. ,
. , .
,
.
Category: Zavetanja predaka Comments off
jul
01

Vesna


,
.
.
.
.
. .
, .
, ,
, .
,
.
,
. .
, , .
.
. ,
:
.

 ,
, .
.
. ,
. ,
. .
. ,
.
:
, , ,
, , , ,
. ,
. ,
.
, , ,
.
.
,
.
, ,
. .
, ,
. ,
.
,
. , .

, , , .
, .
, , .
. ,

. , ,
. ,
, ,
.
.
.
.
, .
.
, , .
.
. ,
, , . ,

 ,
. :
, ,
. , .
,
, .
,
. .
. .
:
.
. ,
.
,
. :
.
.
. .
:
.
Category: Zavetanja predaka Comments off
jan
06

Vesna

 . .
, , .
. .
.
.
. , , .
. , ,
. , . ,
, ,
. , . . ,
, . ,
. , .
, . ,
, .
, , .
, .
: , ,
. , ?
, , , .
, . , .
, . ,
. ,
.

 ,
. . :
, , . , ,
, . :
. : ? . (
).
, , .
. , ,
, . .
,
. : ,
. ,
. : .
, ? . , ,
( ). .
. , .
, .
.
.
. . .
, :
, , ,
.
, .
. .
. .
: , . ?
.
.
. .
. ,
, .
. ,
, , ,
! ,
(352) !
. , ,
. ,
. , .
. ,
. .
IX ,
.
, .
. , .
. .

. ,
, .
, , , ,
, , , ,
. , . ?
, , , . ,
. ,
,
( . )
Category: Zavetanja predaka Comments off
jan
04

Nojev sindrom
Vesna

NOJEV SINDROM .Postoji jedan fenomen koji je u metafizici poznat kao Nojev
Sindrom.Radi se naravno o onoj simbolinoj biblijskoj prii o Noju, koja je u stvari potekla
nekoliko hiljada godina prije. Ona je bila poznata jo u sumerskoj civilizaciji, s tim to se
tamo glavni junak zvao Ziadsudra; a neto kasnije u vavilonskoj, gdje je glavni lik je bio

poznat pod imenom Utnapitim. Radi se o ovjeku koga je bog upozorio da se sprema
kataklizma, (velika poplava) te da na vrijeme poduzme odreene radnje kako bi izbjegao
katastrofu.
Simbolika cijele prie je u tome da kada ovjek prati odreene znakove i intuiciju, on moe
da primjeti kada se u oblasti u kojoj ivi sprema neka katastrofa. Tako oni koji sluaju taj
unutranji glas i adekvatno reaguju, odnosno, pripreme se za to, imaju dobre anse da
opstanu, dok oni koji su ignorantni, pa ak i ismijavaju one koji se pripremaju, postaju na
kraju rtve te iste katastrofe. Tako ovjekova sposobnost da primjeti te znakove pored puta
kao i adekvatnost njegove reakcije, zavise od razvojnog stepena njegove svijesti.
Jedan od razloga zato mnogo ljudi nije u stanju da vidi ta se objektivno dogaa oko njih je
tzv. wishful thinking, to bi se moglo prevesti kao tjeenje samog sebe ili neka vrsta
onoga to je babi milo to joj se i snilo. To je ovjekova prirodna karakteristika kako bi
sauvao integritet iluzije u kojoj ivi od vanjskih uticaja. Stoga, ljudi imaju tendenciju da se
stalno tjee. Oni pri tome nee da vide ono to im se dogaa ispred nosa, a ako i vide, onda
nemaju tendenciju da to objektivno i tumae. Sama objektivna interpretacija podrazumjevala
bi i odreenu reakciju s njihove strane, to esto podrazumjeva i neke drastinije promjene u
njihovoj svijesti i ivotu. A ovjek se upravo ne boji niega vie od promjena.
more
U vezi s tim, pomenuo bih film Romana Polanskog, Pijanista (The Pianist), koji prikazuje
dogaaje u Varavi na poetku Drugog Svjetskog Rata iz ugla jedne jevrejske porodice, u
kojoj je glavni lik poznati poljski pijanista Spielman.
Njemci su okupirali Poljsku i u Varavi se situacija pogorava iz dana u dan, pogotovo za
Jevreje. Videi sta se dogaa, neki lanovi porodice Spielman dolaze do zakljuka da treba da
bjee iz Poljske, meutim, neki od njih su za to da se ostane jer postoje dobre anse da e se
situacija popraviti. Jedna od njih je i vijest da e Englezi uskoro intervenisati u korist
Poljske. Najai zagovornik ideje da se ostane je i sam pijanista Spielman. ak bi se moglo
rei, da bi cijela njegova familija napustila Poljsku, da se on sloio sa tim.
Radilo se o jednoj dobrostojeoj porodici, koja se teko mirila sa pomisli da izgubi sav onaj
luksuz i ivotni stil kojeg su do tada imali. Tada je kod lanova porodice preovladao onaj
wishful thinking. Vidjeli su veinom ono to je obeavalo promjene na bolje, dok
istovremeno nisu htjeli da vide objektivnu realnost, a to je da se situacija iz dana u dan sve
vie pogorava i da im se sprema zla sudbina ukoliko adekvatno ne reaguju.
Tako je doao momenat kada su se svi Jevreji morali kao takvi javno da deklariu, da nose na
rukavu utu traku, da im se zabrani pristup javnim mjestima, da ih se pone iseljavati iz
stanova i prebacivati u jedan dio grada specijalno namjenjen za njih (geto), pa da se oko tog
dijela grada uskoro pone zidati jedan veliki zid, da jedan po jedan lanovi familije ostaju bez
posla, itd. itd. dok su svi oni istovremeno pokuavali da glume neku vrstu normalnog ivota;
sve dok nije doao red na njih da ih pokupe i poalju u logor. Pijanista Spielman je svirao u
zgradi Radio Varave dok su padale granate, sve do momenta kada je jedna od njih otetila
prostorije radija do te mjere kada se vie nije moglo svirati. Kada se to dogodilo, bilo je
kasno da se napusti i grad i drava.

Na kraju su svi lanovi porodice Spielman, nakon mnogo patnje i pokuaja preivljavanja,
zavrili u nacistikom logoru. Sam Spielman, pijanista, nakon to je ostao bez posla, kue i
porodice, proveo je cijelo vrijeme dok je trajao rat, sakrivajui se i pokuavajui da spasi svoj
goli ivot, to mu je na kraju polo za rukom.
Znai, iako su svi znakovi predstojee katastrofe bili tu, ljudi su se pravili da ih ne vide ili su
se trudili da ih tumae kako im najvie odgovara. To naravno, sa objektivnom realnou nema
nikakve veze.
Na ovom primjeru se moe vidjeti da su oni ije su odluke zavisile od drugih, loije proli od
onoga od koga su njihove odluke zavisile. Takvih primjera ima bezbroj jer se to veinom tako
dogaa kad god svoju vlastitu sudbinu stavljamo u tue ruke. Kad god svoju vlastitu sudbinu
stavljamo u tue ruke, bilo da se radi o rukama nacionalnih lidera, vjerskih voa, nebeskih
entiteta ili kojekakvih drugih spasitelja poznatih pod raznoraznim imenima, nemamo
pravo da se alimo na konsekvence.
(Interesantno kako u svim veim sukobima rijetko koji politiar izgubi ivot, kao i lanovi
njihovih porodica. Izgleda da oni nisu ti koji spadaju u topovsku hranu).
Tako bi se, s jedne strane, moglo rei da mnogi ljudi pod uticajem drugih proputaju priliku
da izbjegnu neku katastrofu, odnosno, adekvatno da reaguju, a s druge strane, oni su sami, u
sutini, odgovorni za sve posljedice koje su nastale kao rezultat toga. Uostalom, i to su lekcije
koje se moraju nauiti.
Graanski rat,- bitka izmeu istih ljudi, samo razliito mentalno programiranih. Bilo koji rat,
sukob izmeu istih ljudi, samo razliito programiranih.
Ratovi, graanski pogotovo, su pozornica na kojoj organski portali dolaze do izraaja. Oni
tada dobivaju svojih pet minuta. Lopovi i psihopate preko noi postaju patriote i esto
poinju da vode glavnu rije (naravno, oni i dalje ne prestaju da kradu ili pljene, kad god se
za to ukae prilika). Nakon onog uvenog: ko nije sa nama, taj je protiv nas, svi koji su se
zadesili na odreenom podruju moraju uzeti direktnog ili indirektnog uea u igrama bez
granica. ovjek ne moe vie da opstane kao neutralan, a organski portali su ti koji
uglavnom diktiraju principe i pravila ponaanja. Ljudsko bie sa individualnom duom u tim
momentima postaje turbo-generator emocionalne energije kojom napaja nae svevinje
gospodare koji nastanjuju sprat iznad naeg, i s kojeg oni manipulisu na svijet.
Svevinji gospodari kontroliu organske portale; a ljudskim biima sa individualnom
duom, koja takoe nisu imuna na mentalne programe, ostaje samo da mentalnom
gimnastikom intelektualno racionalizuju stvar i svoje uee u igrama bez granica.
Naravno, ako ih preive.
Obrazuje se jedan, na prvi pogled, zaarani krug, zatvoren sistem ili maina, iz koje ono
to se podrazumjeva pod normalnim ovjekom ne moe da izae. Matriks u matriksu.
Ljude koji su nacionalno, vjerski itd. meusobno podijeljeni u nekoliko razlicitih tabora,
nije teko izmanipulisati da se okrenu jedni protiv drugih, kad god je to manipulatorima u
interesu.
Da li se neto moe promjeniti, govorei sa stanovita ljudskog bia koje ima duu?!

Objektivno gledajui, veina ljudi danas je mentalno programirana u smislu vjerskih,

nacionalnih i drugih programa, i njih kao takve ni u kom sluaju ne treba ni pokuavati
deprogramirati, jer je to skoro nemogue. Svi oni su ve odavno racionalizovali sve prednosti
svog mentalnog programa i pripadnosti svojoj vjerskoj i nacionalnoj grupi. Njihovo stanje
svijesti je rezultat toga kako su oni koristili svoj um i svoju slobodnu volju. Svaki pokuaj
njihovog deprogramiranja podrazumjevao bi jednu nasilnu radnju koja istovremeno
podrazumjeva i krenje njihove slobodne volje. S tim u vezi, sudbina koju e ti ljudi imati
bie i u skladu sa stanjem njihove svijesti. Meutim, problem je u tome to posljedice tog
njihovog stanja svijesti mogu da budu pogubne po one koji su u svemu ovome ostali koliko
toliko trijezni.
Religiozni, nacionalni i drugi mentalni programi slue kao preduslov i temelj za meuljudske
sukobe. Oni su esto razlog zato zaziremo jedni od drugih. Oni su bomba koja se aktivira uz
pomo jednog daljinskog upravljaa, koji se nalazi u rukama onih koji su nam te programe
nametnuli.
injenica jeste da stanje svijesti veine ljudi diktira to ta spada, a ta ne, u tzv. koncenzus
realnost i da se mnogi kojima ta koncenzus realnost ne odgovara osjeaju kako zarobljenim
u njoj, tako i nemonim da iz nje izau. To istovremeno podrazumjeva i uestvovanje u svim
ovim igrama bez granica protiv njihove volje.
S druge strane, ako ovjek u njima uestvuje to je jedna indikacija da, bez obzira na sve, on
jo uvijek vrsto spava, bez obzira to mu se na momente ini da je budan.
Tako, ukoliko nismo zadovoljni sa situacijom u kojoj se nalazimo i ukoliko tu situaciju malo
bolje tj. potenije proanaliziramo, vidjeemo da smo sami sebe doveli u nju, bez obzira na sve
racionalne isprike koje se veoma lako mogu nai.
New-age filozofija propovjeda da smo mi ti koji stvaraju svoju vlastitu realnost, meutim,
mada u toj tvrdnji ima dosta istine, injenica je da u praksi to nije ni toliko lako, niti
jednostavno.
Danas ima dosta onih koji su u situaciji da moraju da stvaraju svoju vlastitu realnost u tzv.
koncenzus realnosti, s kojom oni sami nemaju mnogo toga zajednikog. Da bi stvarali
svoju vlastitu realnost, oni moraju da apsolviraju koncenzus realnost kao i mentalni sklop
prosjenog ovjeka koji toj realnosti pripada, te da se ponasaju u skladu s tim. U suprotnom,
oni e se nai pod udarom djece matriksa, koja su kao takva programirana da tite ovaj
koncenzus realitet.
Podrumai
Ukoliko bi stanje u kojem se nalazimo uporedili sa onim podrumom, veoma lijepo
predstavljenim u Kusturicinom filmu Podzemlje, onda moemo rei da mi imamo odreenog
uticaja u stvaranju svoje vlastite realnosti u sklopu koncenzus realnosti koja vlada u
podrumu.
Tako, sve dok nismo u stanju da proirimo svoju svijest do odreenog stepena koji e nam
biti dovoljan da definiemo granice podruma, njegove slabe take i procjepe u zidovima
kroz koje bi eventualno mogli izai napolje; sve dok ne saznamo dovoljno o tome ta se
napolju nalazi i u kakvoj situaciji emo se zadesiti kada izaemo; sve dok ne skupimo

dovoljno znanja o vanjskom realitetu to bi nam trebalo pomoi da se tamo lake snaemo i
opstanemo; nama preostaje da u sklopu podruma u kojem se nalazimo obezbjeujemo svoj
opstanak i uslove za uenje.
Sve te aktivnosti moraju se obavljati u skladu sa datom situacijom koja vlada u podrumu.
Nama e pri svemu tome biti jasno kako veina podrumaa razmilja, pa stoga e to imati
uticaja i na nae ponaanje u interakciji s njima. Mi smo do sada u podrumu imali prilke da u
mnogo navrata uestvujemo u podrumskim igrama bez granica, svojevremeno smo
progutali i podrumsku istoriju specijalno dizajniranu za podrumae; vjerovali smo u sve
istine u koje su podrumai trebali da vjeruju i ponaali smo se kao to je to inila i veina
drugih podrumaa.
Veina katastrofa i trauma koje smo doivljavali i zadobijali u podrumu bile su
prouzrokovane od strane ljudi ili onih koji ljudima manipuliu, mada bi se neke, kao npr.
zemljotresi, mogle u veini sluajeva pripisati prirodi.
Iz sluaja zemljotresa kod ostrva Sumatre i razornog talasa koji je nakon njega usljedio, oni
koji su tu stvar malo bolje istraili, mogli su saznati kako su se divlje ivotinje na vrijeme
povukle na sigurna podruja i nisu stradale od talasa, kao to je to bio sluaj s ljudima. U
nekim podrujima su npr. slonovi ak i spasili veliki broj ljudi tako to su ih upozorili na
nadolazeu katastrofu, a neke ak i prenjeli na sigurno. Svijest mnogih divljih ivotinja je u
skladu sa svijeu planete/prirode, tako postoje i mehanizmi na osnovu kojih ivotinje
bivaju na vrijeme upozorene da se sklone sa odreenih podruja koja e biti zahvaena
nekom kataklizmom. udnim slucajem, film Podzemlje upravo tako i poinje. ivotinje u
Beogradskom zolokom vrtu su predosjetile dolazeu katastrofu, meutim, s obzirom da su
bile zatvorene od strane ljudi u eljezne kaveze, veina njih nije bila u stanju da izbjegne tu
nesreu, te su morale da podjele sudbinu ljudi, iji su kavezi veinom mentalne prirode i
nevidljivi golim okom.
Nojev sindrom je prirodna osobina ivotinja. One nisu u stanju da racionalizuju taj osjeaj,
meutim, one ga sluaju bez pogovora, adekvatno reaguju na njega i izmjetaju se na sigurno,
bilo da je nepogoda prouzrokovana od strane ljudi ili prirode. Kod ivotinja ne postoji
wishful thinking. One su u stanju da vide objektivnu realnost bolje od nas. Mi smo se od
prirode udaljili to smo god vie mogli. Istovremeno patimo od iluzije da smo u stanju da je
kontroliemo a kontrolisati nismo u stanju ni sami sebe.
Svako ozbiljnije ezoteriko uenje nalae nam da prvo upoznamo sami sebe, meutim, mi ne
samo da mislimo da poznajemo sami sebe, nego se ne usteemo da sudimo drugima kad god
se za to ukae prilika. Tako, sljepci sude sljepcima.
Mudri ljudi ue na grekama drugih; pametni ljudi ue na svojim vlastitim grekama, dok se
za one koji su mentalno retardirani istorija stalno ponavlja. Stoga nije nikakvo udo zato se
istorija u naem podrumu stalno ponavlja. Ona e se ponavljati sve dotle dok iz nje neto ne
nauimo. Naravno, postoji vjerovatnoa da ni to ne moe trajati do vijeka. Blii se kraj
kolske godine u kojoj smo imali dovoljno vremena da koritenjem svog uma i slobodne
volje savladamo predvieno gradivo i stvorimo uslove za prelazak u jedan vii razred.
Vrlo je mogue da e nai zavrni ispiti biti veoma interesantni i uzbudljivi, jer kako se ini,
dolaze vremena kada e jevreji postati svi oni koji se ponu odupirati ovim ratovima i

bezumnom unitavanju ljudi, imovine i prirodne okoline, bilo pod kojim izgovorom da se to
radi.
Dolaze vremena kada e svjetska vlada, koja ve odavno postoji u tajnosti, nakon reiranja
oruanih sukoba i teroristikih akata stvoriti kritinu masu straha kod ljudi, na osnovu koje e
oni dobrovoljno predati u njihove ruke i ono malo slobode to im je preostalo, u zamjenu za
njihovu zatitu.
Dolaze vremena kada e se religije, ovakve kakve ih znamo amalgamirati u jednu, koja bez
obzira kako e se zvati i ta e propovijedati, takoe nee imati mnogo veze sa duhovnim
istinama a pogotovo sa objektivnom realnou.
Dolaze vremena kada e individualno ljudsko bie, nesvjesno sebe i objektivne realnosti, doi
u opasnost da se pretvori u humanoidnog robota koji e misliti ono to mu se kae da misli I
ponaati se onako kako mu se kae da treba da se ponaa. Moda e to biti i potpomognuto
implantiranjem kojekavih mikroipova i propagacijom mikrotalasa odreenih frekvencija, za
koje je ve odavno dokazano da imaju uticaja na rad ovjekovog mozga, odnosno,
sposobnost kontrole njegove svijesti. Uostalom, ti talasi se ve sada propagiraju.
Da li se sve to moe sprijeiti?
ta god se do sada dogaalo, bez obzira koliko to bilo rezultat neije manipulacije,
psihopatije itd., dogodilo se zato to smo mi to dozvolili. Stanje nae svijesti je bilo na toj
razini. Da li se neto promjenilo?
Ono to koliko-toliko-svjesno-ljudsko-bie moe, to je da radi u korist svoje vlastite
sudbine, bez obzira na to o kakvim se spoljanjim uslovima radilo. Na kraju krajeva, svako je
odgovoran za svoje ponaanje.
Dola su vremena kada ljudska bia sa individualnom duom moraju pod hitno da izau iz
zagrljaja sa organskim portalima i distanciraju se od svih ovih aktivnosti koje se poduzimaju
u pravcu opte dehumanizacije ovjeanstva. Ukoliko nastavimo da igramo u istom kolu sa
onima koji u svemu vide samo jedan tvrdi materijalni aspekt, doi emo u opasnost da ne
izaemo napolje na vrijeme, jer kako se ini, plesna dvorana samo to nije poela da gori.
Oni koji ostanu i dalje da igraju u kolu, mogli bi doi u situaciju da izgore. ini se da ipak
postoje granice i za ove igre bez granica.
Dolaze vremena kada vie nee ostati mnogo prostora za bijeg i kada emo morati ostati
vrsto na nogama, tamo gdje jesmo, zauzeti stav i upotrijebiti sve svoje znanje da se izborimo
za realnost kakvu zasluujemo a ne kakvu nam drugi nameu.
Dolaze vremena kada e 3D mjerila vrijednosti za mnoge od nas prestati da postoje i koje
mnogi od nas nee vie ni teiti da ostvare, jer emo spoznati istinska mjerila vrijednosti,
koja s ovima, koja trenutno vladaju na ovoj planeti, nemaju mnogo veze. Tako emo napokon
postati vlasnici svoje vlastite sudbine i tako emo napokon poeti sami da definisemo
realnost u kojoj elimo da ivimo.
Veliki ciklus od 300 hiljada godina se zatvara. U njemu smo dali antropoidima sve od sebe da
im u iduem krugu bude mnogo lake u smislu njihovog dostizanja individualne due. Mnogi
od nas su, sa jednog vieg aspekta gledajui, dobrovoljno pristali da ovdje proive mnoge

svoje ivote, kao programirane individue, jer je to bio jedini nain da podnesemo sve to je
trebalo da podnesemo, da nauimo sve to je trebalo da nauimo i da ostvarimo sve to je
trebalo da ostvarimo. Sa nekog vieg aspekta gledajui, pristali smo da budemo i neka vrsta
baterije, odnosno, generatora za proizvodnju i isporuivanje emotivne energije onima koji
ne mogu da opstanu bez nje.
Dolaze vremena za Buenje ljudskih bia sa individualnom duom i naeg rastanka sa
organskim portalima i tzv. silama mraka. Za mnoge od nas buenje e biti bolno jer e to
ovisiti o tome koliko je ko duboko zaglibio u iluziji, odnosno, koliko ko poistovjeuje ovu
koncensus realnost sa objektivnom realnou. Mi jo uvijek imamo svoju slobodnu volju,
kao i jednu veliku odgovornost za to kako emo da je koristimo.
U predstojeim vremenima, jedino to se oekuje od ljudi sa individualnom duom, to je da
je oni demonstriraju, i to nikome drugom do sebi samima. Za demonstraciju nae due
nikada neemo imati bolju priliku nego to je to sada, u ovom momentu. Naravno, ukoliko je
ve nismo izgubili.
Neki ve sada spoznaju da nema te sile koja ih moe natjerati da uzmu uea u nekom
konfliktu protiv drugih ljudskih bia, niti da ga opravdavaju. Da manipuliu druge i nanose
im bilo kakav bol. Mnogi su ve sada svjesni da ne postoji ni jedan racionalni razlog za
meuljudske sukobe. Ima nas ve sada mnogo koji sebe vidimo dijelom jedne vee cjeline.
Neki od nas su se ve sjetili svog istinskog porijekla i multidimenzionalnosti svog bia a
mnogi od nas e to takoe uskoro spoznati.
Ve sada su dola vremena kada vie nije bitno gdje si,
nego KO SI, i TA VIDI!!!
Izvor odlomaka - www.galaksija.com

(Preuzeto iz: http://vesna.atlantidaforum.com/)