0.

UVOD

0.1. PRIMENA I ZNAAJ ARMIRANOG BETONA

Armirani beton, u savremenom graevinarstvu, po funkcionalnosti, ekonominosti, mogunosti primene, jednostavnosti, neogranienoj mogunosti oblikovanja, te konstruktivnim dometima, nadmauje druge graevinske materijale, iako je relativno nov materijal (u savremenom
obliku).
Za veliki broj objekata (silosi, bunkeri, dimnjaci, kesoni, potporni zidovi, zgrade, mostovi,
hidrotehniki objekti...) armiranobetonske i/ili prednapregnute konstrukcije se teko mogu
zameniti konstrukcijama od drugih materijala, a povoljnije su u ekonomskom i funkcionalnom
pogledu, a neretko i u estetskom.
Armirani beton ima veliku vrstou i postojanost, a relativno je deformabilan i jeftin. Ovo ga
ini nezamenljivim gradivom kod objekata kao to su sklonita, tuneli, putevi, tornjevi... Relativno velike je gustine i visokog sadraja vodonika zbog ega ima sposobnost apsorpcije
gama-zraka, iz ega proizilazi njegova primena kod nuklearnih elektrana i, uopte, u zatiti
od ove vrste zraenja.
Primena prednaprezanja kod armiranog betona dodatno iri domen primene. Prednapregnuti
armiranobetonski elementi su osigurani od pojave pukotina, a odlikuju se manjim dimenzijama i veom ekonominou kod objekata velikih raspona, te kod nekih vrsta specijalnih
objekata.
0.2. PRIRODA ARMIRANOG BETONA
Armirani beton je kombinacija dvaju materijala vrlo razliitih po svojim mehanikim osobinama elika i betona, koji zajedniki, kao monolitna celina, uestvuju u prijemu i prenosu
optereenja. elik se odlikuje visokom i podjednakom nosivou na pritisak i zatezanje, dok
je nosivost betona na zatezanje, kao to je kod svakog kamena, 10 do 15 puta manja od
njegove nosivosti na pritisak. Osim u ovome, dva materijala se razlikuju u apsolutnim vrednostima nosivosti, linearnosti ponaanja, reologiji... Ipak, zajedniki rad dva materijala, tako
razliita po svojoj sutini, kao jedno telo je ne samo mogu nego i vrlo koristan. Glavni razlozi
u prilog ovome su [53]:

Beton ima osobinu da u toku stvrdnjavanja vrsto prijanja uz elik, zbog ega, pod dejstvom spoljanjih sila, oba materijala rade zajedno uz ouvanje kompatibilnosti deformacija na spoju dva materijala (susedne estice betona i elika imaju jednake deformacije).
elik u ovom zajednikom radu, kao jai, prihvata relativno vei deo napona kojima je
izloeno ovo kompleksno telo.

elik i beton imaju podjednake koeficijente toplotnog irenja. Ovaj koeficijent za elik ima
vrednost 0.000012 1/C, dok je njegova vrednost za beton u granicama izmeu 0.000010
i 0.0000148 1/C. Ovako male razlike predmetnog koeficijenta, pri temperaturnim promenama kojima je kombinovani materijal armirani beton izloen, rezultuju zanemarljivo
malim unutranjim naponima, nedovoljnim da izazovu bilo kakvo oteenje u elementu.
Istovremeno, beton je znatno loiji provodnik toplote od elika, ime titi elik od naglih

Bruji: Betonske konstrukcije u zgradarstvu

Betonske konstrukcije u zgradarstvu

temperaturnih promena. Sloj betona oko armaturnog elika je i osnova poarne otpornosti
armiranobetonskih elemenata i konstrukcija.

Beton titi ugraeni elik od korozije. Dobro ugraen, kompaktan beton osloboen irokih
prslina spreava (zbog bazinog karaktera hemijskih reakcija i obilnog luenja Ca(OH)2)
prodor vlage i vazduha do elika za armiranje obezbeujui eksploatacioni vek konstrukciji.

Kombinacija dvaju materijala obezbeuje dobro iskorienje svakog od njih na nain da se

betonom primarno primaju naponi pritiska, a elikom zatezanja. Ako posmatramo prostu AB
gredu (Sl. 0/1) naprezanu savijanjem, iznad neutralne linije vlada pritisak, a ispod zatezanje
(posmatrano u podunom pravcu). Da bi se smanjile dimenzije poprenog preseka (u odnosu
na samo betonsku gredu), u zategnutu zonu se postavlja elik, koji dobro prima zateua
naprezanja. Kod prorauna nosivosti grede smatra se da je beton pukao do visine neutralne
ose, te da ispod nje ne uestvuje u prijemu uticaja.

Sl. 0/1. Armiranobetonska greda

0.3. PREDNOSTI I MANE ARMIRANOG BETONA

Kao to je sluaj kod svakog materijala, i armirani beton (te armiranobetonske konstrukcije)
se odlikuju nizom prednosti i mana u odnosu na druge gradivne materijale. U osnovne prednosti armiranog betona kao materijala treba ubrojati:

Nezapaljivost i otpornost na poar. Za razliku od elika koji se znaajno deformie na

visokim temperaturama, beton je, a ovo posebno zavisi od izbora agregata (posebno su
otporni betoni sa agregatom od ljake, zgure iz visokih pei, bazalta, dolomita...), materijal
(donekle) otporan na dejstvo visokih temperatura. Dejstvo visokih temperatura ga isuuje
(gubi vodu) i time se poveava njegova termika otpornost. U armiranobetonskim konstrukcijama beton, zatitnim slojem, titi elik od brzog zagrevanja. Tako je zatitnim slojem betona debljine 2.5cm obezbeen elik od pregrevanja (temperature preko 550C) u
trajanju od jednog sata.

Trajnost. Trajnost armiranobetonskih konstrukcija je, pre svega, zasnovana na injenici da

se elik titi od korozije okolnim betonom, ali i injenicom da se beton odlikuje zadravanjem (ak uveanjem) mehanikih karakteristika tokom vremena. Ipak, zahteve trajnosti
mogu ispuniti samo konstrukcije izvedene u kompaktnom betonu, redovno i pravilno odravane.

Otpornost prema spoljanjim uticajima i dejstvima. Dobro ugraen, kompaktan beton se

odlikuje visokom otpornou na razliite vrste hemijske agresije, a konstrukcije od armiranog betona se primenjuju kod prijema i statikih i dinamikih dejstava. Svojom monolitnou, krutou i apsorpcionim (priguenje) sposobnostima, armirani beton se pokazao
izuzetno pogodnim za izgradnju konstrukcija u podrujima sa visokim rizikom od dejstva
jakih zemljotresa.

0. Uvod

Niski trokovi odravanja. Trokovi odravanja AB konstrukcija su, u poreenju posebno

sa elinim konstrukcijama, niski. Meutim, esto se ovakvo razmiljanje svodi na potpuno
odsustvo odravanja, to, svakako, nije pravilno. Sadanje, viedecenijsko iskustvo primene armiranog betona je ukazalo na injenicu da je i on sklon razliitim vrstama korozije,
te da se redovnost tehnikih pregleda i intervencija mora uspostaviti za sve vrste AB elemenata i konstrukcija. Naravno, kao i svi graevinski objekti, i armiranobetonski se projektuju i izvode za odgovarajui rok trajanja, zavisno od vrste objekta.

Prilagodljivost oblika. Beton se lije u oplati i to ga ini materijalom u kojem je mogue

oblikovati proizvoljne forme. Ovim je omogueno izvoenje konstrukcija i elemenata najrazliitijih (i optimalnih) oblika i preseka, ali i zadovoljenje najrazliitijih arhitektonskih i
estetskih kriterijuma.

Higijena. Beton je u prednosti nad elinim i drvenim konstrukcijama u pogledu higijene,

budui da nema upljina u kojima bi bila legla parazita ili se zadravala praina.

U osnovne mane armiranog betona i armiranobetonskih konstrukcija treba ubrojati:

Velika sopstvena teina. Imajui na umu dimenzije poprenih preseka elemenata i zapreminsku teinu betona, armiranobetonske konstrukcije su teke. Ovo moe da predstavlja
veliku manu u situacijama visokih intenziteta horizontalnog optereenja, npr., ili ogranienog doputenog optereenja tla.

Provodljivost zvuka i toplote. Na alost, beton je dobar provodnik toplote i zvuka, to ga,
u izolacionom smislu, ini loim materijalom i, u tom smislu, mora biti kombinovan sa
odgovarajuim, boljim, materijalima.

Komplikovano i sporo izvoenje konstrukcija. Armiranobetonske konstrukcije su komplikovane za izvoenje u smislu da trae mnogo struno (razliite struke) obuenog kadra.
Dodatno, neophodno vreme za ovravanje betona u oplati (izuzev kod montanih konstrukcija) i nemogunost (ili, bar, oteanost) betoniranja na niskim temperaturama, gradnju ine relativno sporom.

U ostale mane valja ubrojati malu mogunost naknadnih intervencija, gubitak mehanikih
svojstava pri duoj izloenosti temperaturama preko 250C, sklonost prskanju i formiranju
pukotina...
0.4. ISTORIJSKI PREGLEDi RAZVOJA ARMIRANOG BETONA
U poreenju sa drugim klasinim graevinskim materijalima, armirani beton je relativno mlad.
Prve graevinske betonske konstrukcije su izgraene u drugoj polovini XIX vekaii, a za kratko
vreme primena betona i armiranog betona se rairila na sve oblasti graevinarstva.

Broj znaajnih dogaaja i otkria vezanih za razvoj betona i armiranog betona je izuzetno velik, razvoj

se paralelno odvijao na vie lokacija i kontinenata, zavisno od nacionalnosti autora razliit nivo znaaja
je pridavan pojedinim dogaajima... Sve ovo ini da je korektan prikaz istorijskog razvoja mogue dati
samo u vrlo obimnoj formi. Kako to prevazilazi okvir ovog teksta, dati istorijski prikaz treba prihvatiti
samo kao informativan i nekompletan.
ii

Iako su prve primene betona (hidraulikih veziva) registrovana jo kod starih Egipana, Grka ili Rim-

ljana, beton, u smislu u kojem ga danas poznajemo, je razvijen tokom XIX veka.
Poglavlje 0 : strana 3 od 8

Betonske konstrukcije u zgradarstvu

Pronalazaem armiranog betonaiii smatra se pariski batovan Joseph Monieriv, koji je svoj pronalazak zatitio 1867. Umesto velikih drvenih buradi za ukrasno bilje, on je poeo izraivati
sudove slinog oblika nainjene od iane mree obostrano omalterisane cementnim malterom (Sl. 0/2). Nakon prvog patenta na batovansku burad, Monier je patentirao izradu armiranobetonskih rezervoara, cevi, ploa, svodova... od armiranog betona.

Sl. 0/2. Joseph Monier: Batenska burad i shema AB grednog sistema (1867)

Sl. 0/3. Betonski amac Joseph-Louis Lambot

Ideja primene eline okosnice obloene cementnim malterom je neto starija. Sredinom XIX
veka, Francuz Joseph-Louis Lambotv je, na svetskoj izlobi u Parizu 1854., izloio amac (Sl.
0/3) nainjen od iane mree premazane cementnim malteromvi, dok je Amerikanac Thad-

deus Hyattvii sprovodio eksperimente sa armiranobetonskim gredama i dao je opise mnogih

konstrukcija za koje je neophodno uvoenje elika u betonviii. Takoe, na istoj izlobi sa Mo-

Ovo je vie deklarativna tvrdnja. Naime, izuzetno je teko utvrditi ta su pravi poeci primene betona

iii

budui da se niz bitnih otkria vezanih za ovo deavao ve od poetka XIX veka (npr., prvi portland cement je proizveden 1824. godine).
iv

Joseph Monier (1823-1906), francuski batovan.

Joseph-Louis Lambot (1814-1887), francuski pronalaza.

vi

Ovo je razlogom to se kod nekih autora, francuskih posebno, Lambot smatra izumiteljom betona.

vii

Thaddeus Hyatt (1816-1901), ameriki industrijalac.

viii

Njegovi radovi iz 1850-tih su ostali praktino nepoznati sve do 1877. godine, kada ih je prvi put

publikovao.
4

0. Uvod

nier-om, 1867. ali i u okviru publikovane knjige 1861. godine, drugi Francuz, Francois Coignetix, je dao svoj predlog konstrukcija tavanica, svodova i cevi na bazi armiranog betona (Sl.
0/4). Ipak, Monier-ova zasluga je u tom to je uporno, uprkos prolaznim neuspesima, zastupao i sprovodio svoju ideju titei je patentima (prvi francuski patent iz 1867. godine za armiranobetonske posude, zatim za cevi, rezervoare, ravne ploe..., patenti u Nemakoj, takoe),
i postizao praktine rezultate. Interesantno je da ove praktine uspehe nije pratilo nikakvo
kvantitativno znanje ili modeli prorauna.

Sl. 0/4. Fransois Coignet: detalji armiranja AB elemenata (1855-1860) i prva AB zgrada (1853)

Monier-ovi patenti su imali vrlo ogranienu primenu sve dok ih nekoliko nemakih firmi nije
otkupilo. Uz materijalnu podrku ovih firmi, posebno su znaajna istraivanja inenjera

Wayss-a i profesora Johann-a Bauschinger-ax, koji su sproveli niz naunih eksperimenata sa

Monier-ovim konstrukcijama odreujui im jainu, otpornost na poar, ouvanost elika, sile
prijanjanja betona i elika i slino. Paralelno, Matias Kenan je poeo razraivati teoretsku
stranu problema. On je prvi ukazao na potrebu prisustva elika za armiranje u zonama u kojima se oekuje zatezanje (prema Monier-u, elik se polagao u sredinu debljine ploe). Pojava
prvih broura sa opisima eksperimenata i metodama prorauna je znaajno doprinela primeni
armiranog betona u Nemakoj i Austrougarskoj.
U Francuskoj, gde je razvoj armiranog betona kaskao za Nemakom, 1892. se pojavio Fran-

cois Hennebiquexi sa svojim sistemom rebraste tavanice (Sl. 0/5), koji je izbegao potrebu za
elinim nosaima u konstrukciji i, tako, omoguio monolitno izvoenje armiranobetonskih
konstrukcija. U okviru tavanice, prvi je primenio armaturu radi ojaanja konstrukcije na smicanje. Osim toga, dao je i pribline formule za proraun koje su postigle iroku popularnost.

Hennebique je u armiranom betonu izvodio ne samo ploe i grede njegov doprinos je mnogo
vei: stubovi, temelji, potporni zidovi, ipovi koji se mogu pobijati... Hennebique je ostvario
najvei broj osnovnih armiranobetonskih elemenata i konstrukcija.
Paralelno, u Americi je armirani beton sve vie osvajao teren izvoene su brojne i velike
armiranobetonske konstrukcije, pre svega zahvaljujui inenjeru Ernest-u Ransome-uxii, koji

ix

Francois Coignet (1814-1888), francuski industrijalac.

Johann Bauschinger (1834-1893), nemaki matematiar i inenjer.

xi

Francois Hennebique (1842-1921), francuski inenjer.

xii

Ernest Leslie Ransome (18521917), ameriki arhitekta i inenjer.

Poglavlje 0 : strana 5 od 8

Betonske konstrukcije u zgradarstvu

je plasirao svoj sistem greda. Poev od 1894., u Americi se primenjuje sistem armiranobetonskih konstrukcija, posebno mostovskih, Melanxiii, ija je osnovna karakteristika da se armatura
sastoji iz elinih nosaa ili, ak, iz itavih elinih konstrukcija (reetkasti lukovi i nosai).
Velika primena armiranog betona donela
je niz novih sistema armiranobetonskih
konstrukcija, koji se nisu u mnogome
razlikovali od sistema Monier-a ili Henne-

bique-a. Razlike su se mahom odnosila

na oblik preseka armature i njen poloaj i
raspored.

Mogunost

iroke

primene

armiranog betona se jasno pokazala na

svetskoj izlobi u Parizu 1900. godine,
kada je veina izlobenih paviljona bila
ostvarena u armiranom betonu.
Od mnogih istraivaa armiranog betona
tog vremena valja izdvojiti francuskog
inenjera Armand-a Considere-axiv, koji
je 1902. predloio nain spajanja betona
sa elikom u kojem je beton obuhvaen
elinom spiralom i, na taj nain, izloen
troosnom pritisku.
Kraj XIX i poetak XX veka je vreme prvih
znaajnih primena armiranog betona i u
Rusiji, poput lunog mosta raspona 45m
u Ninjem Novogorodu iz 1896. (Sl.
0/6a), ili grednog mosta u Krapivnu iz
1900. godine (Sl. 0/6b). Treba izdvojiti i

Sl. 0/5. Rebrasta tavanica Francois Hennebique

prvu toranjsku, 40m visoku, armiranobetonsku konstrukciju svetionika iz 1904. godine, u Nikolaevu [55].

Sl. 0/6. Prvi armiranobetonski mostovi u Rusiji

xiii

Josef Melan (1854-1941), austrijski inenjer.

xiv

Armand Considere (1841-1914), francuski inenjer.

0. Uvod

U prvoj deceniji XX veka Prusko ministarstvo javnih radova izdaje proraunske formule i pravila
izvoenja armiranobetonskih radova, to znaajno doprinosi razvoju tehnike graenja u ovom
materijalu. Takoe, osnovana je nemaka komisija za armirani beton, koja je na osnovu podataka iz prakse, opita i ispitivanja, kao i na osnovu daljeg razvoja teorije, preraivala i unapreivala propise.

Sl. 0/7. The Ingalls Building (1903); Medical Arts Building (1922)

Razvoj armiranobetonskih konstrukcija je, logino, iao u pravcu poveanja raspona. Meutim,
poveanje raspona je, zbog velike sopstvene teine armiranog betona, vodilo neracionalnim
konstrukcijama. Potreba za olakanjem je dovela, tokom tree decenije XX veka, do pojave i
masovne primene prostornih konstrukcija u vidu tankih svodastih, prizmatinih ili kupolastih
tavanica, tj. do ljuskastih konstrukcija, kojima je omogueno savladavanje velikih raspona na
ekonomian nain. Posebno zasluni za njihov razvoj bili su inenjeri Franz Dischingerxv, u
Nemakoj, i Eugene Freyssinetxvi, u Francuskoj.

Sl. 0/8. Hoover Dam (1936)

Sl. 0/9. Madrid hippodrome (1935)

Iako se amerika istraivanja armiranog betona u tom vremenu ne odlikuju svestranou i

egzaktnou evropskih, primena i razvoj novih sistema ne zaostaju za evropskim. Tako je
1908. razvijen i, kasnije, iroko primenjivan (i u Evropi), Tarner (Claude Allen Porter Turner)
sistem peurkastih tavanica. Prvi ameriki propisi su objavljeni 1921. godine.

xv

Franz Dischinger (1887-1951), nemaki graevinski inenjer.

xvi

Eugene Freyssinet (1879-1962), francuski graevinski inenjer.

Poglavlje 0 : strana 7 od 8

Betonske konstrukcije u zgradarstvu

Neki od najznaajnijih pionirskih poduhvata izvedenih u armiranom betonu su:

The Ingalls Building, Cincinnati, USA, 1903 prvi AB neboder (Sl. 0/7a), petnaestospratnica, visok oko 64m, izveden u sistemu Ransome,

Medical Arts Building, Dallas, Texas, USA, 1922 70m visoka zgrada (Sl. 0/7b),
Notre Dame du Raincy, Raincy, Paris, France, 1922 armiranobetonska crkva,
Algeciras Market Hall, Madrid, Spain, 1930. ljuskasti krov raspona 45m,
Madrid Hippodrome, Madrid, Spain, 1935 ljuskasta sloena stadionska konzolna nadstrenica raspona 22 m (Sl. 0/9),

Hoover Dam, Black Canyon, Arizona/Nevada, USA, 1936 prva velika (221m visoka) betonska brana (Sl. 0/8)...

Naredne decenije su donele dalji razvoj armiranog betona, pojavu i primenu prednaprezanja,
montanih betonskih konstrukcija, kompozitnih konstrukcija, primenu razliitih vrsta agregata, oblika, materijala... Paralelno, uveavana su saznanja o prirodi i ponaanju armiranog
betona, sprovoena su brojna istraivanja, inovirani su propisi. Ipak, saznanja do kojih je dovelo pionirsko vreme armiranog betona nisu u mnogome poljuljana. Za poslednje dekade,
posebno, karakteristini su napori u smeru uveanja saznanja o ponaanju AB elemenata i
konstrukcija, uveanje sigurnosti i trajnosti konstrukcija, ali i njihova optimizacija u smislu
ekonominosti.

Sl. 0/10. Neki od pionira armiranog betona: Lambot, Monier, Bauschinger, Hennebique