Linvud Barkli

Strahuj od
najgoreg
S Engleskog preveo
Dragan Golubovi

Naslov originala
Linwood Barclay

FEAR THE W ORST

O piscu:

Linvud Barkli je oenjen, ima dvoje dece i ivi u okolini Toronta.

Radio je za Toronto star i autor je ve dva bestselera: Nismo stigli
da se oprostimo, za koju je dobio nagradu Riarda i Dudi Samer
2008. godine i Opasno blizu.

Za Nitu

PROLOG

Ujutru onoga dana kada je nestala, moja erka je traila da joj napravim
kajganu.
Hoe li i slaninu?, doviknuo sam prema drugom spratu, gde se
pripremala za posao.
Ne, odgovorila je Sidni iz kupatila.
Tost?, upitao sam.
Ne, rekla je. uo sam kako je neto lupnulo. Ispravlja kose. Taj zvuk
je obino znaio da je pri kraju jutarnjeg rituala. Hoe li jaja sa sirom?
Ne, rekla je. Zatim je dodala: Malo.
Vratio sam se u kuhinju, otvorio friider i izvadio jaja, komad edar sira i
sok od narande. Stavio sam filter u aparat za kafu, nasuo kaiicom kafu i
etiri olje vode, i pritisnuo dugme.
Sidnina majka Suzana, moja biva ena koja se nedavno preselila kod
svog deka Boba, na drugu stranu reke Stratford, verovatno bi rekla da u je
razmaziti i da je naa erka u svojoj sedamnaestoj godini dovoljno stara da
sebi spremi doruak. Ali bilo mi je tako drago to leto provodi sa mnom da
mi nije smetalo da joj ugaam. Prole godine sam joj naao posao u
predstavnitvu Honde, gde radim, na ovoj strani pomenute reke, u Milfordu.
Iako je bilo trenutaka kada bismo se posvaali, sve u svemu prilino lepo
smo iveli zajedno. Meutim, ove godine Sidni je odluila da ne radi u tom
predstavnitvu. Bilo joj je dovoljno to ivi kod mene. To, da mi i tokom
radnog vremena bude na oku, bilo je neto sasvim drugo.
Jesi li primetio, pitala me je prole godine, da za svakog momka s
kojim samo nakratko popriam kae neto loe?
Dobro je znati neke stvari unapred, rekao sam joj.
ta je sa Dvejnom u servisu? upitala je. Krpa mu je bila i suvie
masna?

Znak slabog karaktera, rekao sam.

A Endi?
Zeza se, rekao sam. I suvie je mator. Ima dvadeset pel godina.
I tako je ove godine nala drugi posao, ali ipak ovde, u Milfordu, da bi
mogla da ivi kod mene od juna do Dana rada. 1 Zaposlila se u hotelu Dast
in tajm za poslovne ljude koji tu odsedaju na nekoliko dana. Milford je
prijatno mesto, ali nije turistiki centar. Hotel se nekada nazivao Dejz in,
Holidej in ili Komfori in, ali ko god da je bio vlasnik, iznajmio ga je, pa ga je
sada neko vodio samostalno.
Nisam se iznenadio kada mi je Sidni kazala da su je rasporedili na
prijavnicu.
Pametna si, armantna, ljubazna.
Takoe, tamo se ubrajam u malobrojne koji znaju engleski, dodala je, a
ja sam bio jo ponosniji.
Imao sam utisak da joj vadim zub navodei je da pria o tom novom
poslu.
Ma to je samo posao, govorila je.
Tri dana kasnije uo sam kako se preko telefona svojoj drugarici Peti
Svejn ali i kae da e traiti drugi posao iako dobro zarauje jer ne plaa
porez.
Da li je to rad na crno?, upitao sam kada je zavrila razgovor. Plaaju
te ispod tezge?
Sidni ree: Uvek prislukuje moje razgovore?
Tada sam se povukao. Neka sama reava svoje probleme.
Saekao sam da ujem kako silazi niza stepenite, pa sam tada sipao
kajganu od dva jaja sa narendanim edar sirom u tiganj sa zagrejanim
buterom. Palo mi je na pamet da uinim za Sidni neto to nisam jo otkad je
bila sasvim mala. Uzeo sam polovinu ljuske od jajeta koje sam upravo razbio
i flomasterom iz fioke nacrtao na njoj lice. Krezubi osmeh, polukrug za nos i
dva namrtena oka. Povukao sam liniju od usta do zadnjeg dela ljuske, gde
sam napisao: Osmehni se.
Dogegala se do kuhinje kao osuenik i sruila u svoju stolicu, zagledana
u sopstveno krilo, s kosom preko oiju i ruku oputenih pored tela. Na glavi
je imala prevelike naoare koje mi nisu bile poznate.

Jaja sam isprio za nekoliko sekundi. Prebacio sam ih u tanjir i postavio

ispred nje.
Vae visoanstvo, rekao sam pokuavajui da nadglasam zvuke emisije
Danas, koji su se uli iz malog televizora okaenog iznad kredenca.
Sidni polako podie glavu, pogledavi prvo tanjir, a zatim primeti i malog
ika-Gliu koji je gledao u nju.
O, boe, ree, diui ruku, i okreui slanik da bi proitala ta pie na
poleini ljuske jajeta. Osmehni se sam, ree, ali sa aljivim prizvukom u
glasu.
Nove naoare?, upitah.
Odsutno, kao da je zaboravila da ih je upravo stavila, ona die ruku i
malo ih popravi. Da, ree.
Uoio sam versae, odtampano siunim slovima. Lepo, rekoh.
Ona umorno klimnu glavom.
Okasnila?, upitah.
Ne toliko, ree.
Pono je kasno, rekoh.
Znala je da nema svrhe poricati kada je dola. Nikada ne bih zaspao pre
nego to bi dola kui u Hil ulici i zakljuala vrata za sobom. Pretpostavljao
sam da je izala sa Peti Svejn, koja je, takoe, imala sedamnaest godina, ali
je odavala utisak da je iskusnija od Sid u stvarima zbog kojih oevi nou
ostaju budni. Naivno sam mislio da Peti Svejn jo nije probala pie, seks i
drogu.
Ali ni Sid nije bila aneo. Jednom sam je uhvatio sa marihuanom, a drugi
put, pre nekoliko godina, u njenoj petnaestoj, vratila se iz prodavnice
Aberkrombi i Fi u Stemfordu s novom majicom i nije bila u stanju da
objasni majci zato nema raun za nju. To je bio pravi vatromet.
Moda zbog toga ove naoare mi nisu davale mira.
Koliko si ih platila?, upitah.
Ne mnogo, ree ona.
Kako je Peti? upitah, ne toliko da bih saznao kako je ona, ve da bih
proverio da li je Sid bila s njom. Druile su se samo godinu dana, a provodile
su zajedno toliko vremena da je izgledalo da se poznaju jo iz obdanita. Peti
mi je bila simpatina osveavajue neposredna ali bilo je trenutaka kada
sam eleo da se Sid manje drui s njom.

Dobro je, ree Sid.

Iz televizora, Met Loer je upozoravao na mogue radioaktivne radne
povrine kuhinjskih pultova. Svakog dana neka nova briga.
Sid zabode viljuku u svoju kajganu.
Mmm, ree. Podie pogled prema televizoru. Bob, ree.
Pogledao sam. Jedna reklama lokalnog zastupnika. Visok, proelav
mukarac irokog osmeha i savrenih zuba stajao je ispred mnotva
automobila rairenih ruku, poput Mojsija kada se pred njim razdvojilo
Crveno more.
Potrite, nemojte polako, do Bobovih motora! Nemate posao? U redu je!
Nemate za uee! U redu je! Nemate vozaku dozvolu? Dobro, to je
problem! Ali, ako traite automobil i dobar pazar, doite do jednog naeg
lokala.
Stisnuo sam dugme za iskljuivanje zvuka.
Malo je napadan, ree Sid za oveka s kojim je njena majka, moja
biva ena, ivela. Ali ove reklame ga pretvaraju u superdavea. ta imamo
veeras? Doruak nikada nije bio kompletan bez razgovora o tome ta
bismo mogli da jedemo za veeru.
Moe li N. V?
Porodina ifra za naruenu veeru.
Pre nego to sam stigao da odgovorim, rekla je:
Picu?
Mislim da u ja neto spremiti, rekoh. Sid nije ni pokuala da sakrije
razoaranje.
Prolog leta, kada smo Sid i ja radili zajedno, i ja je vozio na posao,
Suzana i ja smo se dogovorili da joj kupimo automobil za vozikanje po
Milfordu i Stratfordu. Uzeo sam sedmogodinju hondu sivik sa malom
kilometraom kao zamenu i digao je za nekoliko hiljada pre nego to je stigla
kod nas na parking. Bila je malo zarala oko blatobrana, inae potpuno
ispravna.
Bez spojlera?, zakretala je Sid kada sam joj pokazao automobil.
Zavei, rekao sam i dao joj kljueve.
Samo jednom sam je odvezao do tog novog posla. Sivik je bio kod
majstora zbog korodiranja izduvne cevi, pa sam je odvezao Putem I, o kojem
sam jo uvek mislio kao o Bostonskom potanskom putu, sa kojeg se Dast

in tajm samo nazirao u daljini, kao mrana, siva, bezoblina graevina na

horizontu, slina stambenom kompleksu u nekoj sovjetskoj satelitskoj dravi.
Hteo sam da je odvezem do vrata, ali rekla je da je ostavim kod
autobuske stanice.
Biu ovde posle radnog vremena, rekla je.
Poto se Bobova reklama zavrila, ukljuio sam zvuk. Al Roker 2 je bio
napolju, u guvi u Rokfelerovom centru, odakle je veina mahala roacima
kod kue.
Gledao sam svoju erku kako dorukuje. U oinstvo, bar za mene, ubraja
se i oseanje ponosa koji me nikada ne naputa. Video sam kako je Sid
postala lepa ena. Plava kosa do ramena, dug i graciozan vrat, kao porcelan
beo ten, otre crte lica. Njena majka je poreklom Norveanka, pa je otuda
krasi taj nordijski izgled.
Kao da je osetila moj pogled, ona ree: Misli li da bih mogla da budem
model?
Model?, pogledao sam je.
okiran si, ree ona.
Nisam okiran, rekoh, branei se. Samo, nikada do sada nisi govorila
o tome.
Nikada nisam ni razmiljala o tome. To je Bobova ideja.
Osetio sam kako mi krv navire u glavu. Bob ohrabruje Sid da postane
model? On je bio na pragu etrdesetih godina, kao i ja. Sada su moja ena i
vie nego to mi se to svialo moja erka ivele pod njegovim krovom, u
njegovoj finoj kui sa pet spavaih soba, bazenom i garaom za tri
automobila, i on ju je nagovarao da postane model. Kakav prokleti model?
Za pin-ap? Porno-model sa veb-kamerom? Ponudio se da je sam snima?
Bob je to rekao?, upitah.
Rekao je da bih izgledala prirodno. Mogla bih da snimam njegove
reklame.
Teko je znati ta bi bilo vie poniavajue. Penthaus ili polovni
automobil grabljivog Boba.
ta ti je? Misli da nije u pravu?
Nije njegovo da se mea u to, rekoh.
Nije on perverznjak, i tako to, ree. Isprazan jeste, ali perverznjak nije.

Mama i Evan se slau s njim.

Evan?
Sada sam zbilja pobesneo. Evan je bio Bobov devetnaestogodinji sin.
On je uglavnom iveo kod majke, jedne od dveju Bobovih bivih ena, ali
poto je ona sada otila na tri meseca u Evropu, Evan se preselio kod tate.
To je znailo da on i Sid imaju sobe u istom hodniku, a njoj se ta nova soba
mnogo sviala i vie puta je pominjala da je duplo vea od sobe u mom
domu.
Nekada smo imali veu kuu.
Pomisao da neki uspaljeni tinejder ivi pod istim krovom sa Sid
iznervirala me je u trenutku. Bio sam iznenaen da se Suzana slae s tim, ali
kada se iselite iz svoje kue i uselite u tuu, izgubite i deo kriterijuma. ta
moe da uini? Da trai da njen deko izbaci roenog sina?
Da, Evan, ree Sidni. Samo je prokomentarisao.
On ne bi trebalo ni da ivi tamo.
Isuse, tata, zar moramo opet o tome?
Devetnaestogodinji momak, ako ti nije pravi brat, ne bi trebalo da ivi
pored tebe.
Uinilo mi se da sam primetio kako joj obrazi crvene. Nije to nita
strano.
Tvoja majka to prihvata? To to te Bob i njegov sin nagovaraju da bude
nova Sindi Kraford?
Koja Sindi?
Kraford, rekoh. Bila je nije vano. Tvoja mama to prihvata?
Ona ne pravi frku zbog toga kao ti, ree Sid, pogledavi me. Sem toga,
Evan joj pomae od onda.
Od onda. Suzanina nezgoda na parasejlingu na jezeru Long Ajlend.
Doskoila je prebrzo, povredila kuk i iaila koleno. Glupi kreten Bob, za
volanom svog amca, vukao ju je stotinak metara pre nego to je shvatio da
neto nije u redu. Sa mnom nije morala da brine o nezgodama na
parasejlingu. Ja nisam imao amac.
Nisi pomenula koliko si platila te naoare za sunce, rekoh.
Sidni uzdahnu.
Nisu bile skupe. Zagledala se u nekoliko neotvorenih koverata pored
telefona. Trebalo bi da otvara raune, tata. Stoje tu ve tri dana.

Ne brini ti za raune. Mogu ja da ih platim.

Mama kae da nije problem u tome da nema novca za njih, nego si
samo vrlo neorganizovan, pa kasni.
Naoare. Odakle ti?
Isuse, zato je frka zbog jednih naoara?
Samo sam radoznao, rekoh. Jesu li iz trnog centra?
Da, nabavila sam ih u trnom centru. S popustom od pedeset odsto.
Jesi li sauvala raun? Za sluaj da se slome ili tako neto?
Ona me otro pogleda.
Zato jednostavno ne trai da ti pokaem raun?
Zato bih to traio?
Zato to misli da sam ih ukrala.
Nisam to rekao.
To je bilo pre dve godine, tata. Ne verujem ti. Odgurnula je tanjir s
jajima, iako ih nije pojela.
Dolazi kui sa versae naoarima za sunce i misli da neu nita
pitati?
Ona ustade i ode uza stepenite.
Sranje, rekoh tiho. Ba sam to dobro odradio.
Poto sam se i sam spremao za posao, uo sam kada je strala niza
stepenite dok sam bio u svojoj sobi. Zaustavio sam je kada je izlazila iz
kuhinje sa flairanom vodom, a ja silazio da se pozdravim s njom dok je
izlazila prema siviku.
Upropastie mi ovo letovanje kod tebe ako sve vreme bude takav,
ree. I nisam ja kriva to ivim pored Evana. Kao da me on siluje svakih pet
minuta.
Ustuknuo sam.
Znam, samo...
Moram da idem, ree ulazei u automobil. Odlazei, gledala je pravo
ispred sebe, pa nije videla kako joj maem.
U kuhinji sam naao raun za naoare, odmah pored ika-Glie na ljusci
od jajeta, kojeg je spljotila pesnicom.
Ja sam seo u svoju hondu CR-V i povezao se prema firmi River-sajd
honda. Nalazili smo se s ove strane mosta kojim se prelazi u Stratford, gde

se Haustonik uliva u jezero. Pre podne je bilo mirno, nisam imao mnogo
ozbiljnih kupaca u svojoj smeni, ali neto posle podneva jedan penzionerski
par u drugoj polovini ezdesetih godina doao je da pogleda akord sa etvoro
vrata.
Uzdisali su i mrckali zbog cene nismo se slagali za nekoliko stotina
dolara. Izvinio sam se, rekavi da u preneti njihovu poslednju ponudu
menaderu prodaje, pa sam otiao u kantinu, pojeo na brzinu jednu krofnu sa
okoladom iz kutije na stoiu za kafu; onda sam se vratio i rekao im da
mogu da im spustim cenu samo jo za sto dolara, ali poto bi trebalo da nam
ovih dana doe auto-slikar, pa ako prihvati taj dogovor, moda bih dobio
oslikavanje akorda gratis. oveku zablistae oi, pa prihvati to. Kasnije sam
u rezervnim delovima naao komplet za oslikavanje automobila i prikaio ga
za porudbinu.
Posle podne, jedan ovek zainteresovan za zamenu deset godina starog
kombija odisej za novi hteo je da sazna kako bi finansijski proao u toj
trampi. Na to pitanje nikada ne odgovarate dok ne postavite nekoliko svojih.
Da li ste vi prvi vlasnik? upitao sam. Bio je. Da li ste odravali
vozilo? Rekao je da je uradio veinu preporuenih servisa. Da li je vozilo
nekada oteeno u nezgodi?
O, jeste, priznao je. Pre tri godine sam udario jedno vozilo otpozadi,
pa su morali da zamene celu prednju masku i vezni lim.
Objasnio sam mu da ta nezgoda nosi mnogo manju cenu pri zameni.
Odgovorio je da su svi delovi na prednjem delu noviji, pa bi bar zbog toga
trebalo da budu skuplja. Nije mu odgovorala cena koju sam ponudio, pa je
otiao.
Dva puta sam nazivao bivu enu u Stratford, gde je radila na jednom od
Bobovih parking-placeva i oba puta ostavio poruke s pitanjem da li joj se
svia Bobov plan da nam ovekovei erku na kalendaru za kupatilo u
lokalnoj prodavnici gud jir guma.
Posle drugog poziva malo mi se razbistrilo u glavi i shvatio sam da se tu
ne radi samo o Sidni. Radilo se o Suzani i Bobu, o tome koliko bolje ona ivi
s njim i koliko sam ja odgovoran za to.
Prodavao sam automobile od svoje dvadesete godine i bio dobar u tome,
ali Suzana je mislila da sam sposoban i za neto vie. Rekla je da ne treba da
radim za drugoga. Treba da se osamostalim, da otvorim sopstveno

predstavnitvo. Mogli bismo da promenimo ivot. Da poaljemo Sid u

najbolje kole. Da sebi omoguimo bolju budunost.
Otac mi je umro kada sam imao devetnaest godina, poto je majku dobro
obezbedio. Nekoliko godina kasnije, kada je ona umrla od infarkta, iskoristio
sam nasledstvo kako bih pokazao Suzani kako mogu da budem ovek kakvog
ona eli. Otvorio sam sopstveno predstavnitvo.
I uprskao sve.
Nikada nisam bio ovek za velike poduhvate. Trgovina oi-u-oi, to je za
mene. Ali i kada je od mene zavisila itava predstava, nastavio sam da
silazim u prizemlje i razgovaram sa kupcima. Nisam stvoren da upravljam, pa
sam prepustio drugima da odluuju umesto mene. Ispostavilo se da su to loe
radili. I potkradali me.
Naposletku, ostao sam bez svega.
I to ne samo bez posla i nae velike kue iznad jezera ve i bez porodice.
Suzana me je krivila da sam izgubio kontrolu. Ja sam nju krivio da me je
gurnula u neto za ta nisam stvoren.
Sid je nekako krivila samu sebe. Ona je pretpostavljala da bismo bez
obzira na sve ostali zajedno da smo je dovoljno voleli. To to smo se razili
nije imalo nikakve veze s naom ljubavlju prema Sid, ali ona to nije
prihvatala.
Suzana je kod Boba nala ono to ja nisam imao. On je uvek teio veim
ciljevima. Mislio je, ako moe da prodaje automobile, moe i da pokrene
predstavnitvo, a ako moe da pokrene jedno, zato ih ne bi pokrenuo dva ili
tri?
Ja Suzani nisam kupio korvetu dok sam izlazio s njom, a Bob jeste. Imao
sam bar to zadovoljstvo da joj je pukao klip, a onda se i otarasila tog
automobila jer je elela da vozi automatik.
Danas sam bezvoljno otiao kui oko est sati. Kada radite za proviziju,
ne odlazite iz salona u toku radnog vremena, jer im izaete pojavie se neko
sa ekovnom knjiicom u ruci i pitati za vas. Ali ovek ne moe tamo da
ivi. Treba ponekad da ode i kui.
Nameravao sam da napravim pagete, ali sam pomislio da naruim picu
zbog Sid. To e biti neka vrsta mirovne ponude, da se iskupim za ono s
naoarima za sunce.
Do sedam sati nije dola, niti mi je javila da e zakasniti.

Moda se neko razboleo i otiao kui, pa je morala da ostane na

prijavnici jo jednu smenu. Obino bi se javila ako kasni na veeru. Ali
pomislio sam da sada preskae tu uviavnost zbog onoga to se desilo za
dorukom.
Ipak, poto se nije javila do osam sati, poeo sam da brinem.
Stajao sam u kuhinji, s pola panje gledao vesti o nekom zemljotresu u
Aziji i pitao se gde li je.
Ponekad bi se posle radnog vremena nala sa Peti ili nekom drugom
drugaricom, pa bi otile u trni centar Post, da jedu.
Pozvao sam je na mobilni telefon. Zazvonio je nekoliko puta, pa sam
prebaen na govornu potu.
Nazovi me, duo, rekao sam. Pomislio sam da ipak naruimo picu.
Javi mi ta hoe od dodataka.
Pustio sam da proe jo desetak minuta, pa odluio da potraim broj tog
hotela. Upravo sam hteo da dignem slualicu kad je telefon zazvonio.
Zgrabio sam slualicu ne pogledavi identifikaciju.
Hej, rekao sam. Jesi li za picu ili nisi?
Samo bez sardela. Nije bila Sid, nego Suzana.
O, rekoh. Zdravo.
Ljut si.
Udahnuo sam vazduh.
Ne razumem zato ti nisi. Bob i Evan odmeravaju Sid? Misle da bi
trebalo da postane model?
Sve si pogreno shvatio, Time, ree Suzana. Samo su ljubazni.
Kad si se uselila tu sa Sidni, jesi li znala da e i Bob dovesti svog sina?
Da li je to u redu?
Oni su kao brat i sestra, ree Suzana.
Ma nemoj?! Imao sam i ja devetnaest godina i... Na vezi neto zapita.
Moram da prekinem. uemo se kasnije, vai?
Suzana je stigla da kae: Da, pre nego to je veza prekinuta.
Prebacio sam se na drugu liniju i rekao: Alo?
Gospodin Blejk? ree ena koja nije bila moja erka. Da?
Timoti Blejk?
Da?
Ja sam iz Ferfildovih prozora i vrata, uskoro emo biti u vaem kraju

i...
Spustio sam slualicu. Naao sam broj Dast in tajma i okrenuo ga.
Saekao sam da odzvoni dvadeset puta pre nego to sam spustio slualicu.
Dohvatio sam sako i kljueve, odvezao se do hotela na drugoj strani
grada, zaustavio ispod nadstrenice ispred ulaznih vrata, i uao unutra prvi
put za onih nekoliko nedelja, otkad je Sid poela tu da radi. Prethodno sam
pogledom potraio sivik na parkingu. Video sam ga tu nekoliko puta u
prolazu otkad je poela da radi, ali veeras ga nije bilo. Moda se parkirala
pozadi.
Staklena vrata se razdvojie ispred mene dok sam ulazio u predvorje.
Prilazei prijavnici nadao sam se da u ugledati Sid, ali tu je umesto nje bio
neki mukarac. Mladi, moda u drugoj polovini dvadesetih godina,
tamnoplave kose, lica izrovanog kraterima akni od pre deset godina.
Mogu li da vam pomognem? upitao je. Na njegovoj ploici pisalo je
Oven.
Da, rekoh. Treba mi Sid.
Izvinite. Kako se on preziva?
Ona. Sidni. To mi je erka.
Znate li u kojoj sobi je odsela?
Ne, ne, rekoh, odmahujui glavom. Ona ovde radi. Ba tu, na
prijavnici. Zakasnila je kui na veeru, pa sam svratio da proverim da nije
produila jo jednu smenu ili tako neto.
Shvatam, ree Oven.
Zove se Sidni Blejk, rekoh. Mora da je znate.
Oven odmahnu glavom. Ne bih rekao.
Jeste li novi ovde? upitao sam.
Ne. U stvari, jesam. Iskezio se. est meseci. Toliko sam nov.
Sidni Blejk, ponovio sam. Radi ovde ve dve nedelje.
Sedamnaestogodinjakinja, plavua.
Oven odmahnu glavom.
Moda su je negde premestili ove nedelje, rekoh. Imate li spisak
zaposlenih ili raspored smena, ili neto uopte, po emu biste mi rekli gde
mogu da je naem? Ili da samo ostavim poruku?
Moete li da saekate trenutak? upita Oven. Pozvau poslovou.
Oven izae kroz vrata na zadnjem delu prijavnice i vrati se trenutak

kasnije sa mravim, zgodnim, tamnokosim ovekom u etrdesetim. Na

njegovoj ploici je pisalo Karter i kada je progovorio pretpostavio sam da
je s juga, mada ne bih znao iz koje drave.
Mogu li da vam pomognem? upitao je i on.
Traim erku, rekoh. Radi ovde.
Kako se zove?
Sidni Blejk, rekoh. Sid.
Sidni Blejk, ponovi on. Nije mi poznato to ime, uopte.
Odmahnuo sam glavom.
Tu je tek nekoliko nedelja. Radi samo preko leta.
I Karter je odmahivao glavom. ao mi je.
Srce je brzo poelo da mi kuca. Proverite spisak zaposlenih, zamolih
ga.
Nema potreba da proveravam bilo kakve spiskove, ree on. Znam ko
ovde radi, a ko ne radi i nema nikoga pod tim imenom.
Stanite, rekoh. Izvadio sam novanik, potraio u pregradi iza kreditnih
kartica i naao tri godine staru kolsku fotografiju Sidni. Pruio sam je preko
pulta.
Nije ba nova, rekoh. Ali to je ona.
Pogledali su fotografiju. Oven na trenutak die obrve, pretpostavio sam,
pod utiskom Sidnine lepote. Karter mi je vratio.
Zaista mi je ao, gospodine...
Blejk. Tim Blejk.
Moda radi kod Hauarda Donsona, neto vie uz put. Klimnuo je
glavom nadesno.
Ne, rekoh. Rekla je da radi ovde. Misli su se rojile. Imate li
dnevnog upravnika?
To je Veronika.
Pozovite Veroniku.
Karter je vrlo nerado pozvao tu enu, izvinio joj se i pruio mi slualicu.
Objasnio sam svoju situaciju i Veroniki.
Moda je pogreila naziv hotela, ponovila je Veronika Karterove rei.
Ne, rekao sam samouvereno.
Veronika je zatraila broj mog telefona i obeala da e me pozvati ako
neto sazna. Zatim je spustila slualicu.

Vraajui se kui, proao dva puta kroz crveno svetlo na semaforu i

zamalo nisam udario nekog oveka u tojoti jaris. Drao sam mobilni telefon
u ruci i pozivao naizmenino broj Sidninog mobilnog telefona i fiksnog kod
kue.
Kada sam se vratio, kod kue jo uvek nije bilo nikoga.
Sid te noi nije dola kui.
Ni sledee.
Ni one posle nje.

JEDAN

Gledali smo i mazdu, rekla je ena. I izvezli smo... Del, kako se ono
zvalo? Ona druga, koja smo izvezli na probnu vonju?
Njen mu ree: Subaru.
Tako je, ree ena. Subaru.
ena, koja se zvala Lorna i njen mu, Del, sedeli su nasuprot mene, u
izlobenoj sali Riversajd honde. To je bio trei put kako su doli otkad sam
se vratio na posao. Doe trenutak, ak i u najveim krizama u ivotu, kada
jednostavno ne znate ta drugo da uradite, sem da se vratite ivotnoj
koloteini.
Lorna je na stolu, sem fascikle o akordu, o kojem su ona i Del
razgovarali sa mnom, imala i fascikle o tojoti kemri, mazdi 6, subaru
legasiju, evroletu malibuu, fordu taurusu, dodu avendzeru i ispod njih jo
nekoliko, koje nisam mogao da vidim.
Primetila sam da taurus ima 263 konjske snage u svojoj standardnoj
maini, a akord samo 177, ree Lorna.
Mislim da ete otkriti, rekoh, trudei se iz petnih ila da ostanem
usredsreen, da je taurusov motor sa tim brojem konjskih snaga V6, dok
akord ima etiri cilindra. Videete da ipak ima dovoljno ubrzanje, uz mnogo
manju potronju benzina.
O, ree Lorna, klimnuvi glavom. ta su, cilindri? Znam da ste mi to
ve kazali, ali izgleda da sam zaboravila.
Del blago odmahnu glavom. To je bilo uglavnom sve to je on radio
tokom tih poseta. Sedeo je i putao Lornu da postavlja sva pitanja i uopte
razgovara, sem ako ne bi bio upitan neto konkretno, a i tada je obino samo
neto gunao. inilo mi se da gubi volju za ivotom. Imao sam utisak da je
poslednjih nedelja tako sedeo u bar desetak prodajnih salona izmeu
Bridporta i Nju Hejvena. Na njegovom licu proitao sam da mu je svejedno

koje automobile e kupiti, samo da ih kupe.

Ali Lorna je mislila da treba da budu odgovorni kupci, a to znai da
provere svaki automobil u klasi za koji su zainteresovani, uporede
specifikacije, proue garancije. Sve je to bilo u redu do izvesne mere, ali
sada je Lorna dobila toliko podataka da nije znala ta da radi s njima. Ona je
mislila da e im to raspitivanje pomoi da donesu odluku, ali to ju je
onemoguilo da odlui bilo ta.
Oboje su bili u srednjim, etrdesetim godinama. On je radio kao
prodavac cipela u trnom centru Konektikat post, a ona bila uiteljica
etvrtog razreda. To je bilo standardno uiteljsko ponaanje. Istrai temu,
razmotri sve opcije, kod kue napravi skicu s nazivima automobila na vrhu i
osobinama ispod, sa strane, a parafiraj u malim kvadratiima.
Lorna se raspitivala kakav je prostor za noge zadnjeg levog sedita
akorda u poreenju sa istim u malibuu, jer bi to bilo vano ako bi imali decu
ili ako pomene da imaju bilo kakve prijatelje. Zatim je prela na prostor
prtljanika u poreenju sa mazdom 6. Nisam je ni sluao. Naposletku sam
digao ruku.
Kakav automobil se vama svia? upitao sam Lornu.
Svia? ponovila je ona.
Monitor mog raunara je stajao izmeu nas i sve vreme dok je Lorna
govorila ja sam tipkao po tastaturi. Lorna je mislila da sam na sajtu Honde,
da gledam podatke da bih odgovorio na njena pitanja.
Nisam bio tu, nego na sajtu naitesidniblejk. Proveravao sam da li je bilo
poseta sajtu i da li mi je neko poslao i-mejl. jedan od Sidninih drugara,
raunarski arobnjak svako iz Sidninog drutva je bio raunarski arobnjak
u poreenju sa mnom po imenu Def Blustajn, pomogao mi je da napravim
veb-sajt koji sadri sve osnovne podatke.
Bio je tu pun opis Sid. Godine: 17. Datum roenja: 15. april 1992.
godine. Teina: oko 52 kilograma. Boja oiju: plava. Kosa: Plava. Visina:
160 centimetara.
Datum nestanka: 29. jun 2009. godine.
Poslednji put viena: kada je pola na posao s nae adrese u ulici Hil.
Moda je primeena u okolini hotela Dast in tajm, u Milfordu, Konektikat.
Bio je tu i opis Sidninog srebrnog sivika, zajedno sa brojem registarskih
tablica.

Posetioci sajta, koji je Def povezao s drugim sajtovima o pobeglim i

nestalim tinejderima, pozvani su da se jave policiji ili stupe u vezu sa
mnom, Timom Blejkom, direktno. Naao sam sve Sidnine fotografije koje
sam mogao i potraio od njenog drutva neke, koje su oni imali, ukljuujui
tu i one postavljene na razne internet sajtove kao to je Fejsbuk, i sve ih
stavio na sajt Naitesidniblejk. Imao sam stotine Sidninih fotografija,
snimljenih tokom svih njenih sedamnaest godina, ali postavio sam samo one
snimljene poslednjih est meseci.
Gde god da je bila, nije bila u familiji. Suzanini i moji roditelji bili su
mrtvi, nijedno od nas nije imalo brau ni sestre, a nekolicini rasutih roaka
koje smo imali poneku tetku i strica javili smo da pripaze.
Naravno, ree Lorna, sasvim smo svesni izvrsnog Hondinog servisnog
plana, kao i dobre cene u preprodaji.
Dobio sam dva i-mejla prethodnog dana, ali ne u vezi sa Sidni. Poslali su
ih drugi roditelji. Jedno je bilo od nekog oca iz Providensa, koji mi je
saoptavao da je njegov sin Kenet nestao jo pre godinu dana i nije proao ni
trenutak da on ne misli na njega, pita se gde je, da li je iv ili mrtav, da li je
on neto pogreio kao otac, pa je Kenet zbog toga otiao, ili se njegov sin
spetljao sa pogrenim ljudima, koji su onda moda...
Nije bilo od pomoi.
Drugo je bilo od neke ene iz okoline Olbenija, koja je naila na moj sajt,
pa je pisala kako se moli za moju erku i mene, da treba da poklonim svoju
veru Bogu ako elim da se Sidni bezbedno vrati kui i da u s nadom u Boga
nai snage da proem kroz to.
Oba i-mejla sam izbrisao ne odgovorivi na njih.
Ali i tojota se odlikuje prihvatljivom cenom prilikom dalje prodaje,
ree Lorna. itala sam u Izvetaju potroaa, gde imaju ove kartice sa
crvenim takicama. Jeste li ih primetili? Pa, ima mnogo crvenih takica ako
automobil ima dobar izvetaj o mogunosti servisiranja i popravke, a ako
imaju lo izvetaj, tu stoji mnogo crnih takica, tako da odmah vidite jesu li
dobra ili loa po broju crvenih i crnih takica na kartici? Jeste li videli to?
Pogledao sam ima li sada novih poruka. injenica je bila da sam ve tri
puta proveravao poruke otkad su Lorna i Del seli preko puta mene. Kada
sednem za svoj sto, proveravao sam ih svaka tri minuta. Bar dva puta dnevno
sam telefonirao detektivu milfordske policije Kip Denings koju nisam

poznavao i nisam oekivao ni da e se naposletku ispostaviti da je to ena

da pitam da li je neto saznao. Ona je bila zaduena za Sidnin sluaj, ali
sticao sam utisak da to zaduen znai detektiv koji dri fasciklu s
dokumentacijom u donjoj fioci.
U trenutku kada je Lorna nastavila da pria o preporukama iz Izvetaja
potroaa, u moj inboks je stigla jedna poruka. Kliknuo sam na nju i saznao
da postoji problem sa mojim raunom u Siti banci i ako odmah ne potvrdim
sve line finansijske detalje on e biti suspendovan, to mi je bilo udno, jer
nikada nisam imao raun u Siti banci.
Isuse Hriste, rekoh glasno. Sajt je postojao tek tri nedelje Def ga je
digao i otvorio nekoliko dana poto je Sid nestala a spameri su ga ve
otkrili.
Oprostite? ree Lorna.
Pogledah je.
Izvinite, rekoh. Neto mi se pojavilo na ekranu. Priali ste o crvenim
takicama.
Da li ste me uopte sluali? upita ona.
Apsolutno, rekoh.
Jeste li sve vreme gledali neke bezobrazne sajtove? Del podie obrve.
Bio je zainteresovan da baci pogled ako na ekranu imam pornografiju.
To nam je zabranjeno kad smo sa kupcima, rekoh.
Ja samo ne elim da napravimo greku, ree Lorna. Mi obino vozimo
automobil od sedam do deset godina, a to je vrlo dugo ako se ispostavi da su
loa.
Honda ne izrauje loa vozila, uveravao sam je.
Bilo mi je potrebno da prodam automobil. Nita nisam prodao otkad je
Sid nestala. One prve nedelje nisam ni dolazio na posao. Nisam ni sedeo kod
kue, bolestan od brige. Po osamnaest sati dnevno izbivao sam iz kue,
vozikao se ulicama i obilazio sve trne centre, trgove i svratita u Milfordu i
Stratfordu. Ubrzo sam proirio pretragu na Bridport i Nju Hejven. Pokazivao
sam Sidninu fotografiju svakome ko je hteo da je pogleda. Pozvao sam sve
njene drugarice kojih sam se setio.
Otiao sam opet i u Dast in tajm, pokuavajui da odgonetnem gde je
odlazila svakog dana, kada sam mislio da ide u hotel.
Vrlo malo sam spavao za dvadeset etiri dana, koliko je nisam video.

Znate li ta ja mislim da treba da uinimo? ree Lorna, uzimajui one

pamflete sa stola i trpajui ih u svoju preveliku tanu. Mislim da treba jo
jednom da pogledamo nisan.
Zaista, uradite to, rekoh. Oni prave dobra vozila.
Ustao sam jer su i Lorna i Del ustali. Upravo tada mi zazvoni telefon.
Pogledao sam prema njemu, prepoznao broj na displeju poziva i prepustio ga
telefonskoj sekretarici, iako nisam bio siguran da e upravo ta stranka
odluiti da ostavi jo jednu poruku.
O, ree Lorna, sputajui neto, to je drala u ruci, na moj sto. Bio je
to komplet kljueva za automobil. Dok smo sedeli u onom siviku, pokazala
je prema salonu, primetila sam da je neko ostavio ove kljueve na drau za
olju.
To je radila svaki put kada doe. Ula bi u automobil, nala kljueve,
uzela ih i predala meni. Prestao sam da joj objanjavam da je to obezbeenje
za sluaj poara, da kljueve u kolima u izlobenoj Sali ostavljamo da bismo,
ako plane vatra, mogli urno da ih izvezemo napolje.
Pametno, rekao sam. Staviu ih na sigurno mesto.
Ne biste eleli da neko izveze automobil iz salona, zar ne, nasmejela
se.
Del je izgledao kao da bi bio srean da kombi odisej s podijuma pree
preko njega.
Pa, moda emo se vratiti, rekla je Lorna.
Ne sumnjam, rekao sam. Nisam urio da se opet sretnem s njom, pa
sam dodao: Za svaki sluaj, moda biste eleli da razgovarate sa prodavcem
Micubiija. A jeste li videli novi saturn?
Ne, ree Lorna, odjednom uznemirena milju da bi mogla neto da
previdi. To prvo, kako rekoste?
Micubii.
Del me je prostrelio pogledom. Nisam mario. Neka Lorna malo maltretira
i neke druge prodavce. U normalnim okolnostima, tolerisao bih njenu
neodlunost. Ali otkad je Sid nestala, nisam imao toliko strpljenja.
Nekoliko sekundi poto su izali, zazvonio je telefon na mom stolu.
Nisam imao razloga za uzbuenje. To je bio poziv iz firme.
Digao sam slualicu.
Ovde Tim.

Imate li trenutak?
Naravno, rekao sam i spustio slualicu.
Preao sam na drugu stranu izlobenog salona, kreui se izmeu
poredanih automobila: sivika, odiseja, pilota i uglastog, zelenog elementa s
ubistvenim zadnjim vratima. Pozvan sam u kancelariju Lore Kantrel,
menadera
prodaje.
U
etrdesetim
godinama,
sa
telom
dvadesetpetogodinjakinje, dva puta se udavala, etiri godine razvedena,
smee kose, belih zuba, vrlo rumenih usana. Vozila je silver S2000, Hondin
sportski dvosed, proizveden u ogranienom broju, od moda desetak
godinje.
Hej, Time, sedi, ree ona, ne ustajui iza svog stola. Poto je imala
pravu kancelariju, a ne samo pregradu kao nie prodajno osoblje, mogao sam
da zatvorim vrata, kao to je traila.
Seo sam bez rei. Tih dana mi nije bilo do askanja.
Pa, kako ide? upita Lora.
Klimnuo sam glavom.
Dobro.
Pokazala je glavom prema parkingu, gde su Lorna i Del u tom trenutku
ulazili u svoj osmogodinji bjuik. Jo uvek ne mogu da se odlue?
Ne, rekao sam. Zna onu priu o magarcu koji stoji izmeu dve bale
sena i umire od gladi jer ne moe da odlui koju prvu da pojede?
Loru pripovesti nisu zanimale.
Mi imamo dobar proizvod. Zato ne moe to da realizuje?
Vratie se oni, rekoh mirno.
Lora se zavali u svojoj stolici na tokie i prekrsti ruke ispod grudi.
Pa, Time, ima li vesti?
Znao sam da pita za Sid.
Ne, rekoh.
Ona saoseajno odmahnu glavom.
Boe, mora da je teko.
Gadno je, rekoh.
Jesam li ti priala da sam i ja jednom pobegla od kue? upita ona.
Jesi, rekoh.
Imala sam esnaest godina i roditelji su mi stalno zakerali. Za kolu, za
mladie, to do kasno ostajem napolju, na ta god pomisli, kao da su imali

spisak. Onda sam pomislila, jebiga, idem ja odavde, i otila sam s jednim
momkom, Martinom, da putujem po zemlji, da vidim Ameriku, i tako to.
Roditelji su ti verovatno poludeli od brige.
Lora Kantrel slee ramenima kao da je ba briga.
Poenta je, nastavila je, da mi je bilo dobro. Jednostavno mi je bilo
potrebno da otkrijem sebe. Da se izvuem iz njihovih ruku. Da budem svoja.
Da letim sama, zna? Na kraju dana, to je vano. Samostalnost.
utao sam.
uj, ree ona, nagnuvi se napred i naslonivi se laktovima na sto.
Osetio sam njen parfem. Skup, opkladio bih se. Svi ovde vuemo za tebe.
Zaista. Ne moemo znati kako se osea i ta proivljava. Nezamislivo. Svi
bismo eleli da Sindi danas doe kui.
Sidni, rekoh.
Ali sutina je u tome da mora da ide dalje, zar ne? Ne moe da brine
o onome to ne zna. Ima anse da ti je erka dobro. Da je bezbedna. Ako
ima sree, povela je nekog momka, kao i ja. Znam da to moda ne eli da
uje, ali ako je s nekim mladiem ve je mnogo bezbednija. I ne brini o
seksu. Danas su devojke mnogo trezvenije u time. Znaju sve, obavetene su
o kontroli raanja. Mnogo vie nego mi u svoje vreme. Ja jesam bila prilino
obavetena, ali veina njih nije imala pojma.
Da sam mislio da bilo ta od toga zasluuje komentar, verovatno bih
neto rekao.
U svakom sluaju, ree Lora, hou da kaem, Time, ovog meseca e
biti poslednji na spisku. Mislim, ako se u poslednjoj nedelji meseca ne desi
udo. A ve je... Pogledala je zidni kalendar na kojem se video hondin pilot
u vonji preko ispupenja na zemljanom putu. Dvadeset trei jul. Kasno je
za udo. Ovog meseca nisi prodao nijedan automobil. Zna kako je to ovde.
Na kraju dana, vano je koliko si ih prodao. Dva meseca na dnu spiska i leti
napolje.
Znam kako je, rekoh. U ovom razgovoru na kraju dana izgovorila je
samo dva puta. Obino je, bez obzira na duinu razgovora, uspevala da ga
ubaci tri puta.
I veruj mi, uzimamo u obzir tvoju situaciju. Mislim, zaista, bilo bi
potrebno da tri meseca ostane na dnu spiska da bi bio otputen. elim da
budem fer prema tebi.

Naravno, rekoh.
Sutina je, Time, u tome da zauzima sto. A ako za njim ne moe da
prodaje automobile, morau tu da postavim nekoga ko moe. Na mom
mestu i ti bi se tako ponaao.
Ovde sam pet godina, rekoh. Jo od bankrota, pomislio sam, ali nisam
rekao. Bio sam jedan od najboljih ako ne i najbolji prodavac od svih.
I nemoj misliti da nismo svesni toga, ree ona. Zato drago mi je da
smo razgovarali, uvaj se, elim ti sreu sa erkom i zato ne bi pozvao to
dvoje i rekao im da moemo da im damo i komplet blatobrana ili neto
slino? Oslikavanje, zna kako to ide. Na kraju dana, ako pomisle da
dobijaju neto besplatno, sreni su.
Pogodak.

DVA

Vraajui se s posla, nisam skrenuo u Bridport aveniju. Tu sam obino

silazio sa Puta I, iao oko osam stotina metara gore, do Klarka, nastavljao
levo i prelazio preko uzanog mosta s peakim stazama za putnike na posao i
s posla, produavao levo, na Hil, gde sam iveo poslednjih pet godina, poto
smo Suzana i ja prodali svoju malu palatu, otplatili dugove koje smo mogli i
kupili mnogo manju kuu za sebe.
Produio sam uz put do Dast in tajma na desnoj strani, skrenuo i
parkirao se na parkingu. Sedeo sam u kolima jedan trenutak, nesiguran da li
da izaem, svestan da to elim. Zato bi ovaj dan bio imalo drugaiji od
ostalih posle Sidninog nestanka?
Izaao sam iz svoje honde. Dobio sam taj mali, zgodni automobil od
firme, besplatno na korienje, ali ako, i kada, me Lora izbaci, morau sam
da se snalazim za prevoz. Videli su se talasi vreline koji izbijaju iz asfalta
tamo gde Put I prolazi ispod 95, neto dalje istono.
Stajao sam na parkingu i gledao oko sebe. Hodo je bio neto dalje uz
ulicu, a iza njega se sporedni put sputao sa meudravnog. Stari bioskopski
kompleks nalazi se na pukomet zapadno. Zar nismo tu vodili Sidni da gleda
Priu o igrakama 2 kada je imala sedam ili osam godina? Za roendan?
Seam se nastojanja da zadrim dvoje dece u jednom redu, to je izgledalo
kao ona pria sa maiima u korpi. Hotel se nalazi tano ispod raskrsnice
puta, Put I je vodio na sever, a Ulica eri skretala na jugozapad. Preko puta
eri nalazilo se groblje Kings Hajvej.
Bilo je tu i nekoliko desetina drugih firmi, ije sam oznake video samo
zato to sam stajao tu, na parkingu; prodavnica video-opreme, asovniar,
lokal odakle su mogli da se ponesu pohovana riba i pomfrit, cveara,
hrianska knjiara, mesara, frizeraj, prodavnica deje odee, knjiara za
odrasle i DVD prodavnica.

Do svega toga moglo se peke stii od hotela. Ako je tu parkirala svakog

dana, mogla je za samo nekoliko minuta stii do bilo koje firme.
Otkad je nestala bio sam u skoro svim firmama u okruenju hotela,
pokazivao njenu fotografiju i raspitivao se da li je neko video. Ali u njima je
radilo razliito osoblje, zavisno od dana i smene, pa je vredelo obii ih vie
puta.
Naravno, Sid nije morala kriom da radi bilo gde u okolini. Neko je
mogao svakog dana da je eka u kolima na tom parkingu i odvozi da radi ko
zna gde od devet do pet sati.
Ali ako je radila u nekoj firmi koja je nadomak hotela, zato je elela da
njena majka i ja to ne znamo? Zato bi nam smetalo ako radi kod
asovniara, mesara ili...
U prodavnici knjiga i filmova za odrasle.
Kada sam prvi put obilazio taj niz firmi, to je bila jedna od onih u koje
nisam ulazio. Nema anse, mislio sam. Bez obzira ta je radila, bez obzira ta
bi skrivala od nas, sigurno tu ne bi radila.
Nipoto.
Doslovno sam mahao glavom napred-nazad, naslonjen na automobil
mrmljajui nipoto kada sam uo kako neko kae: Gospodine Blejk?
Pogledao sam levo. Tu je stajala neka ena. Plavi sako i slina suknja,
lepe cipele i znaka Dast in tajma na reveru. Bila je nekoliko godina starija
od mene, ali ne mnogo. Otprilike etrdesetih, pretpostavio sam, crne kose i
smeih oiju. Slubena uniforma nije bila dovoljno loa da sakrije njenu jo
uvek lepu figuru.
Veronika, rekoh. Veronika Harp, menaderka s kojom sam razgovarao
telefonom one noi kada je Sidni nestala i video se vie puta od tada. Kako
ste?
Dobro sam, gospodine Blejk. Zautala je, znajui da uljudnost zahteva
da i ona mene to pita, ali znala je kako u odgovoriti. A Vi?
Slegao sam ramenima: Mora da vam je muka kada me vidite ovde.
Osmehnula se nesigurno, ne elei da se sloi: Shvatam.
Morau opet da obiem sva ta mesta, rekoh, razmiljajui glasno.
Veronika nita ne ree. Stalno mislim da je morala odlaziti na neko mesto
koje se vidi odavde.
Verovatno, ree ona. Stajala je tako jo trenutak i video sam po njoj da

se dvoumi da li da kae jo neto ili da me ostavi i vrati se u hotel. Zatim

ree: Jeste li za kafu?
U redu je.
Ozbiljno. Zato ne uete? Unutra je sveije.
Poao sam za njom preko parkinga, prema hotelu. Okolina nije
predstavljala neku lepotu. Trava je bila smea, mravinjak napukao poput
vulkana izmeu dveju betonskih ploa na prolazu, a i iva ograda je eznula
za potkresivanjem. Podigao sam glavu i video sigurnosne kamere postavljene
na jednakim razmacima, pa prekorno frknuo tiho, za sebe. Staklena ulazna
vrata automatski se otvorie dok smo prilazili.
Povela me je prema sali za ruavanje, iza hotelskog lobija. Nije to bio
restoran u pravom smislu rei, ve samoposluivanje, mesto gde osoblje
dorukuje, iznosei inije sa pahuljicama, voe, pogaice, krofne, kafu i
sokove. Takva je bila organizacija. Ostanite da prenoite, posluite se
dorukom ujutru. Ako moete da nagurate dovoljno krofni u dep, obezbedili
ste i ruak.
Jedna sitna ena u crnim pantalonama i beloj bluzi brisala je pult i
dopunjavala broj olja sa kremom. Nisam bio siguran, ali liila mi je na
Tajlananku li Vijetnamku. Pretpostavljao sam da je iz jugoistone Azije.
Kraj dvadesetih, poetak tridesetih godina.
Osmehnuo sam se i pozdravio je, poseui za oljom sa kafom za
noenje. Ona mi se uljudno skloni s puta.
Dobro jutro, Kantana, ree joj Veronika.
Kantana klimnu glavom.
Mislim da e biti potrebno da se pahuljice dopune pre doruka, ree
Veronika. Kantana dodade inije ispod pulta, gde ih je bilo na stotine u
posudama zatvorenim samolepljivim folijama.
Napunio sam kafom svoju olju koju u poneti i dodao jednu praznu
Veroniki. Ona sede za jedan sto i pokaza mi rukom praznu stolicu preko puta.
Slobodno kaite ako sam vas to ve pitala, ree mi, ali jeste li se
raspitivali kod Hauarda Donsona?
Nisam samo za pultom, rekoh. Pokazivao sam njenu fotografiju i
istaicama.
Veronika odmahnu glavom: Zar policija nita ne ini?
to se njih tie, ona je samo jo jedna begunica. Nema nikakvog dokaza

o... znate. Nita ne nagoveatava da joj se neto desilo.

Veronika se namrti:
Da, ali ako ne znaju gde je, kako mogu...
Znam, rekoh.
Veronika otpi gutljaj kafe, pa upita:
Zar nemate nikog drugog iz porodice da vam pomogne? Nikad vas nisam
ovde videla ni sa kim.
Moja ena biva deura kod telefona. Pre izvesnog vremena se
povredila, pa ide pomou taka...
ta joj se desilo?
Nezgoda na parasejlingu.
Oh, ja to nikada ne bih radila.
Da, pa to govori da ste pametni. Ali radi i ona ono to moe. Telefonira,
proverava internet. Teko joj je kao i meni. I to je bilo tano.
Koliko ste ve razvedeni?
Pet godina, rekoh. Od Sidnine dvanaeste.
Da li se vaa biva ponovo udala?
Ima momka. Zautao sam. Znate li one reklame za Bobove motore?
Onoga to se dere u kameru?
O, boe, to je on? To je njen momak?
Klimnuo sam glavom.
Uvek utiavam televizor kada to pone, ree ona. Osmehnuo sam se.
Prvi put posle dueg vremena.
Vi ga ne volite, ree ona.
Voleo bih da utiam njega lino, rekoh.
Veronika je oklevala, pa upita: A vi se niste opet oenili ili neto
slino?
Nisam.
Ne mogu da zamislim da neko kao vi ostane zauvek sam.
Viao sam se s jednom enom pre nego to je Sid nestala. Ali ak i da mi
se ivot poslednjih nedelja nije okrenuo naglavce, toj vezi je doao kraj. Slast
u krevetu moe da oduevi i zaludi na nedelju ili dve, ali posle toga razum
proradi i zakljui da je bilo dosta.
Mislite li, upitah, da je moja erka mogla ovde da se sastaje s nekim?
Da ne radi tu zvanino, nego, ne znam, neto sa strane? Jer mislim da su je

plaali u gotovini.
Izvadio sam jednu od mnogih Sidninih fotografija iz depa i stavio je na
sto, tek da se vidi.
Biu iskrena prema vama u vezi s tim, ree Veronika.
Da?
Ponekad, i malo je spustila glas, ovde ne radimo sve po pravilu.
Nagnuo sam se prema njoj. Kako to mislite?
Mislim, mnogo puta radimo tako. Plaamo pomono osoblje ispod pulta.
Ne sve, naravno. Ali tu i tamo, utedimo na porezu, razumete?
Naravno.
Ali hou da kaem, da je vaa erka i bila ovde, i plaana ispod pulta,
to bi moglo da nam se osveti, rekla bih vam to, jer svaki roditelj bi trebalo
da zna ta se dogodilo njegovom detetu.
Klimnuo sam glavom, zagledavi se u Sidninu fotografiju.
Vrlo je lepa.
Hvala.
Ima lepu kosu. Izgleda pomalo... Norveki?
Na majku, rekoh. Misli su mi lutale. teta to vam kamere ne rade. Da
se Sid ikada nala s nekim na vaem parkingu...
Veronika sa nelagodnou sagnu glavu.
Znam. ta da kaem? Kamere smo montirali da bi ljudi mislili da postoji
obezbeenje, ali one nisu povezane ni sa im. Moda, da smo deo nekog
veeg lanca...
Klimnuo sam glavom, uzeo Sidninu fotografiju i vratio je u dep.
Mogu li ja vama da pokaem jednu fotografiju? upita Veronika.
Rekoh da moe.
Posegla je u tanu i izvadila raunarski odtampanu fotografiju deaka,
ne starijeg od est meseci, u majici Tomas &drugari.
Kako se zove?
Lars.
Drugaije je. Zato ste izabrali ba to?
Nisam ja, ree ona, nego moja erka. Tako se zove njen svekar. Dala
mi je i drugu fotografiju, da ga bolje vidim. To mi je unuk.
U trenutku sam ostao bez rei. Izvinite, pomislio sam...
Divni ste, ree Veronika Harp. Rodila sam Gven kada sam imala samo

sedamnaest godina. Ne izgledam loe za baku, zar ne?

Sabrao sam se.
Ne, ne izgledate loe, rekao sam.
Trudna u sedamnaestoj godini.
Hvala za kafu, rekoh.
Veronika Harp skloni bebine fotografije.
Jednostavno sam sigurna da ete je nai, da e sve biti u redu.
Iznajmili smo stan na Kejp Kodu, na samoj plai. Sidni je imala
pet godina. Bila je na plai u Milfordu, ali ona nije mogla da se
uporedi s ovom, koja kao da nije imala kraja. Sidni je bila kao
opinjena kada ju je prvi put ugledala. Ali brzo je prevazila to
uenje i otrala do vode, pokvasila noge, pa pourila natrag, do
Suzane i mene, vritei i kikoui se.
Posle izvesnog vremena zakljuili smo da je dugo bila na
suncu, pa smo predloili da se vratimo do kuice na plai koja
zaista nije bila mnogo bolja od obine barake i uzmemo
sendvie. Tapkamo nazad, pesak nam se ulee pod nogama,
pokuavamo da odrimo korak sa Sid, gledajui njene malene
otiske u pesku.
Neka deca dolaze kroz visoku travu. Jedno dete vodi psa na
povocu. Sidni prolazi ispred psa ba kada se njena njuka
promolila iz trave. To je jedan od onih pasa prirodno opakog
izgleda; nekakva prevelika pudla kratko oiane dlake, ugledavi
Sidni, odjednom iskezi zube i zarea.
Sidni je vrisnula, ispustila svoju plastinu kanticu s lopaticom i
poela da bei. Pas je skoio za njom, ali deak je, hvala bogu,
vrsto drao povodac. Sidni je otrala do kuice na plai, otvorila
vrata i uletela unutra, a vrata su se zalupila iza nje.
Suzana i ja smo pretrali ostatak puta, ne dovoljno brzo jer nas
je pesak usporavao. Ja sam prvi stigao do vrata i vikao: Sidni,
Sidni!
Nije se odazivala.
Izbezumljeno smo pretraivali kuu i naposletku je nali u
improvizovanom ormanu umesto vrata je imao zavesu, koja

skriva unutranjost. uala je, sa glavom izmeu kolena, tako da

ne vidi ta se deava oko nje.
Uzeo sam je u naruje i govorio da je sve u redu. Suzana se
uvukla u njen orman i obgrlila nas oboje. Govorila je Sidni da je
pas otiao i da je bezbedna.
Suzana ju je kasnije pitala zato je pobegla u kuicu na plai,
umesto da se vrati kod nas.
Mislila sam da moe da uhvati i vas, rekla je.
Sedeo sam u kolima parkiranim ispred seks-opa XXX uivanje, oko
kojeg se nalaze cveara, s jedne, i asovniar, s druge strane. Prozori su bili
tamni, da prolaznici ne bi bili primorani da gledaju izloenu robu. Ali rei
ispisane na staklu slovima od tridesetak santimetara, nisu ostavljale mesta
sumnji u ono to se nudi. XXX, ODRASLI, EROTIKA, FILMOVI i
POMAGALA.
Pretpostavio sam da ne dre nita za porodicu.
Gledao sam kako mukarci ulaze i izlaze. urno su odlazili do
automobila, drei zamotuljke u smeem papiru. Ima li danas zaista potrebe
za tim? Zar nema svega toga na internetu? Moraju li ti tipovi da se unjaju
dignutih kragni, sputenih bejzbol-kapa i skrivajui oi tamnim naoarima?
Za boga miloga, idite kui i ukljuite laptop.
Hteo sam da uem, kad jedan zdepast, proelav ovek proe pored
cveare i skrenu u seks-op XXX uivanje.
Sranje, apnuh za sebe.
Bio je to Bert, koji je radio u servisu Riversajd honde. Koliko sam znao,
bio je oenjen, a deca su mu ve imala po dvadesetak godina. Nisam
nameravao da ulazim dok je unutra. Nisam eleo da objanjavam ta tu
radim, niti da sluam ta on tu radi.
Pet minuta kasnije izaao je s onim to je kupio, seo u stari akord i
odvezao se.
Bio sam mu i zahvalan za to odlaganje. Pripremao sam se psihiki za
ulazak u tu prodavnicu, ne zbog njenog karaktera, nego zato to nisam mogao
ni da zamislim da je Sidni bila u bilo kakvoj vezi s tim.
Ovo je traenje vremena, rekao sam tiho za sebe, izlazei iz
automobila, preao preko parkinga i uao u prodavnicu.

Unutranjost je bila bletavo osvetljena stotinama fluorescentnih cevi,

koje su olakavale razgledanje omota stotina diskova izloenih na rafovima u
prodavnici. Na prvi pogled videlo se da nijedna sporedna, ni najbanalnija
sklonost nije zaboravljena i zanemarena. Kao dodatak filmovima i
asopisima, prodavnica je nudila i irok izbor opreme, od lisica obloenih
krznom do enskih lutki u prirodnoj veliini ako ne i potpuno prirodnih.
Izgledale su veoma realno, mada ne toliko da ih neko povede kui i upozna s
roditeljima. Na samo nekoliko koraka od ulaza, s uzdignutog podijuma, kao
farmaceut iz pozadine apoteke, to carstvo nadzirala je vlasnica, debela ena
prljave kose, i itala izlizan depni primerak Pognutog Atlasa.
Stao sam ispred nje, digao pogled, proistio grlo i rekao: Izvinite.
Spustila je knjigu i rekla: Da?
Pitam se moete li mi pomoi, rekoh.
Naravno, rekla je. Poto nisam odmah nastavio, ona je: Samo napred,
kaite mi ta traite, sve sam ve ula i ba me briga.
Pruio sam joj Sidninu fotografiju: Da li ste nekada videli ovu
devojku?
Uzela je fotografiju, pogledala je i vratila mi: Ako znate kako se zove,
mogu da ukucam u raunar i vidim u kojim filmovima se pojavila.
Nije iz filma, jeste li je ikada videli ovde, u prodavnici, ili moda u
okolini? Pre moda tri nedelje?
Nemamo mnogo devojaka muterija, ree ona mirno.
Znam, verovatno traim svoje vreme...
A i moje, ree ona, stavljajui ruku na knjigu.
Ali moda biste ipak pogledali jo jednom.
Ona uzdahnu, die ruku s knjige i opet uze fotografiju: Pa, ko je ona?
Sidni Blejk, rekoh. Moja erka.
I vi mislite da je moda dolazila ovde?
Ne, rekoh. Ali ako bih traio samo tamo, gde mislim da je bila, moda
je nikada ne bih naao.
Gledala je malo, pa mi vrati fotografiju: ao mi je.
Jeste li sigurni?
Poela je da se nervira. Treba li vam neto drugo?
Ne, rekoh. Ali hvala u svakom sluaju. Pustio sam je da se vrati Ejni

Ren. 3
Dok sam izlazio, mrava, sedokosa ena je zakljuavala cvearu. Mladi
dvadesetih godina posluno je stajao pored nje, kao pas koji eka naredbu.
ena kratko pogleda u mom pravcu, ali se okrenu pre nego to su nam se
pogledi sreli. Ne elite da se pogledate sa ovekom koji izlazi iz seks-opa
XXX uivanje.
Znai, videemo te ujutru, ree ena mukarcu.
Jes, ree on.
Razgovarao sam ve s tom enom i pokazao joj Sidninu fotografiju, pre
oko nedelju dana. Dobro je pogledala fotografiju i izgledalo je da joj je zaista
ao to ne moe da mi pomogne.
Zdravo, rekoh.
Nije se okrenula, mada sam bio siguran da me je ula. Zdravo, rekoh
opet. Razgovarali smo prole nedelje? Nisam morao da se napreem da bih
se setio kako se zove. Na izlogu je pisalo Cveara o. Rekoh: Gospoo
o?
Pooh nekoliko koraka prema njoj i ona se oprezno okrenu. Ali ugledavi
u mojoj ruci fotografiju koju mi je vratila ena iz prodavnice pornografije,
kao da se opustila.
Oh, seam se, ree gospoa o.
Okrenuo sam se prema prodavnici iz koje sam upravo izaao. Jo uvek
se raspitujem.
O, boe, ree ona. Niste valjda tu nali erku?
Nisam, rekoh.
Pa, dobro je, ree gospoa o.
Kao da bi bilo gore da je naem tu nego da je ne naem uopte.
Zdravo, rekoh i mladiu koji je stajao pored nje.
U prvom trenutku pomislio sam da ima oko dvadeset pet godina, ali sada
vie nisam bio siguran. Bilo je neega deakog u njemu, koa mu je bila
meka, ten beo kao mleko, a kratka kosa savreno oiana, kao da je tek
izaao iz berbernice. Izgledao je kao da je tek zavrio kolu a tako e
izgledati i kada bude imao etrdeset godina. Bio je mrav i za glavu vii od
gospoe o, a pogled kao da mu se nije smirivao.
Jane, pozdravi se, ree ona, kao da govori estogodinjaku.

Zdravo, ree on.

Klimnuh glavom. Ti radi ovde? upitah ga. Ne seam se da sam te
video proli put.
On klimnu glavom.
Jan je po itav dan na isporuci, ree gospoa o, pokazujui minikombi tojota sijena pored mog CR-V.
Cveara o, bilo je natampano na zadnjim vratima. Sea se da sam
ti pomenula?, ree Janu. ovek koji je traio svoju erku?
On odmahnu glavom. Ne seam se. Nisi mi rekla.
Ma jesam. Oh, nikada me ne slua. Osmehnula se prema meni,
zakolutala oima i rekla: Uvek je odsutan, ak i kad je tu. Ili dri one iice
u uima.
Jan je gledao dole i u stranu.
Trebalo bi Janu da pokaete njenu fotografiju, ree gospoa o. On
ivi ovde, u kraju. ivi u stanu iza prodavnice.
Neki ovek ue u prodavnicu pornografije i gospoa o se namrti. Mi
smo ovde bili mnogo pre njih, ree mi tiho. Ali prokleta bila ako promenim
lokal. Ve smo pokuavali da napiemo peticiju da bismo ih se otarasili, ali
izgleda da emo morati opet.
Ja pruih fotografiju Janu: Zove se Sidni.
On je uze, jedva pogleda, pa mi je vrati i odmahnu glavom: Ne znam je,
ree.
Ali jesi li je ikada video u okolini?, upitah.
Ne, ree on. Zatim iznenada neno zagrli gospou o, poljubi vazduh
pored njenog obraza i ree: Vidimo se sutra.
Zatim ode do ugla zgrade i nestade nam iz vidokruga.
Kada sam skrenuo na svoj prilazni put, neko me je ekao.
Suzana i Bob su sedeli u njegovom crnom hameru. Kada sam skrenuo,
oboje otvorie vrata na svojoj strani. Dok sam parkirao automobil na mesto i
otkopao pojas, Suzana se pojavila iza ugla kue. Kada sam je poslednji put
video, ila je na takama, a sada je koristila tap, vrsto ga drei u desnoj
ruci. Nije ila mnogo bre, ali uspela je da stane pored mojih vrata dok sam
izlazio.
Pitao sam se treba li da se branim. Kada sam Suzanu video prvi put posle

Sidninog nestanka, ona i Bob su doli iz Stratforda, a onda mi je ona prila na

odravajui ravnoteu na takama, udarila mi amar i uzviknula: Za sve si ti
kriv! Trebalo je da pazi na nju!
Prihvatio sam to, jer sam delio njeno miljenje.
Nije se mnogo toga promenilo od tada, bar s moje take gledita. I dalje
sam se oseao odgovornim. Sid mi se izvukla, izbegla mojoj panji. Mora da
je bilo nekih znakova koje sam zanemario. Naravno, da sam bio paljiviji,
nikada ne bi dolo do ove situacije.
Premda sam se i dalje oseao isto, danas nisam bio raspoloen za napad.
Zato sam, izlazei iz automobila, bio spreman.
Ali nije digla ruku da me udari. Ispruila je obe ruke, tako da joj je tap
podrhtavao, dok su joj suze tekle niz obraze. Naslonila se na mene i obgrlila
me, dok je Bob gledao.
ta je bilo, Suz? upitah. ta se deava?
Neto se dogodilo, ree ona.

TRI

ta? upitah je. ta se dogodilo?

Bob Denigen nam prie i, uhvativi moj pogled, ree: Nije nita
strano. Rekao sam joj da ne...
Digoh ruku. Nije me zanimalo ta Bob ima da kae, barem sada. ta se
desilo? upitah opet Suzanu. Jesi li se ula sa Sid? Javila se? Da li je
dobro?
Suzana se odvoji od mene i odmahnu glavom. To je to, pomislio sam.
Suzana je ula neto. I to loe.
Ne, ree ona, nita nisam ula.
Pa, ta je onda?
Neko nas prati, ree ona. Pogledah Boba, koji lagano zaklima glavom
napred-nazad.
Ko vas prati? Gde? Kad je to bilo?
Nekoliko puta, ree ona. U kombiju su. Osmatraju kuu.
Opet pogledah Boba. Tvoju ili Suzaninu kuu?
Moju, ree on, proistivi grlo. U Suzaninoj kui nije bilo nikoga i znao
sam da ona hoe da je prodam samo eka da vidi kako e joj biti sa Bobom.
Svo troje smo redovno proveravali kuu, zbog mogunosti da se Sid tamo
krije, ali nije bilo dokaza ni da je samo svratila.
Bob ree: Suz misli da neko nadzire kuu.
I pored svega to nas je zadesilo, zabolelo me je to to Bob tepa Suzani
isto kao i ja. Da li bi ga ubilo ako bi je zvao Sju ili Suzi? Ali pokuao sam
da ostanem miran.
Ko? upitah. Ko je to?
Ne znam, ree Suzana. Nisam mogla da ga vidim. Bila je no, a
prozori tamni. Zato bi nas neko nadzirao?
Jesi li ga ti video? upitah Boba.

On uzdahnu duboko. Visok je i bolje izgleda u prirodi nego u reklamama,

gde se transformie u momka u safari pantalonama i koulji kratkih rukava,
sa zaeljanom kosom. U prirodi, sav je firmiran, sa malim igraima poloa na
koulji, savreno ispeglanim pantalonama i skupim mokasinama, bez arapa.
Da je vreme bilo neto hladnije, vezao bi demper oko vrata kao japi.
Video sam kombi, priznade. Ali bio je pola ulice nie. Bio je tamo
dva-tri puta u poslednjih nekoliko nedelja. Mislim da obino neko sedi u
njemu, ali ne mogu sa sigurnou to i da kaem.
Kakav je kombi?, upitah.
Moda krajsler, ree on. Neki stariji.
Pomislio sam da su moda policajci. Obino se ne bi oekivalo da se
vide u Kraun Viku ili Impali, ali ako su na tajnom zadatku, mogli bi lako biti i
u kombiju.
Misli li da motre na vau kuu? upitah ga. Kombi parkiran pola ulice
nie ne mora nita da znai.
Mora da shvati, ree Bob, da smo u poslednje vreme svi pod
velikim stresom. To sa Sidni je uinilo svoje.
To sa Sidni. Rekao je to kao da smo imali nevreme. Nadam se da e to
sa Sidni brzo proi, pa da spustimo krov na kolima.
Siguran sam da je tebi bilo vrlo teko, rekoh mu.
On me pogleda. Ne poinji, Time. Pokuavam da vam pomognem. I
samo kaem da smo svi vrlo napeti. Svaki put kad proe neka devojka,
gledamo da to nije Sidni. Ako automobil skrene na prilazni put, jurnemo da
vidimo da je nije policija dovezla kui. Zato Suz oboje nas gledamo na
svet drukije, shvata li me. Zato i kad vidimo automobil parkiran na ulici,
pitamo se ta se deava.
Puio je, ree Suzana umorno. Izgledalo je kao mala narandasta taka
za volanom svaki put kada povue dim iz cigarete.
Jeste li zvali policiju?, upitah.
I ta da im kaemo?, ree Bob, iako nisam njega pitao. Policaje,
jedan kombi je parkiran savreno legalno dole, niz ulicu. Hoete li da ga
proverite?
Zanima me da li to ima veze sa Sidni, ree Suzana, izvlaei maramicu
iz rukava svoje duks-majice, da obrie oi.
Kao prvo, rekoh, vi ne znate da li to ima ikakve veze sa Sidni, vama

ili bilo kime uopte. Bob je ovde moda zaista u pravu. Svi smo strano
napeti. Ti izgleda kao da nedeljama nisi spavala...
Hvala ti, mnogo, ree ona.
Pokuao sam da se izvuem: Niko od nas nije dobro spavao. Kad si
umoran, gubi kriterijume, pogreno shvata ono to ti ljudi kau i uopte,
njihove namere.
To je tano, ree Bob Suzani.
Hou samo da to ozbiljno shvati, ree Suzana meni.
Shvatam, rekoh.
Ja nisam potcenjivala tvoju zabrinutost pre mnogo godina, ree ona.
ta?
Sea se, ree, kad si mislio da se neko okolo raspituje o tebi?
Ve dugo nisam ni pomislio na to. Mora da je prolo ve deset, dvanaest
godina. Oseaj da mi neko proverava prolost. Nekolicina mi je rekla da ih je
neko pozvao i rekao da sam se pozvao na njih. ta oni znaju o meni? Da li
sam pouzdan? Kao da sam se prijavio za stan, za novi posao ili paso, iako
nisam traio nita od svega toga.
Onda je prestalo i nikad vie nita o tome nisam uo.
Seam se, rekoh. I ne potcenjujem tvoju zabrinutost. Ako kae da
neko nadzire vau kuu, verujem ti.
Nije tako, ree ona. Stvari nestaju. Bob mi je kupio lonin sat i ne
znam ta je bilo s njim. Sigurna sam...
Bob ree: Duo, siguran sam da si ga samo zametnula negde.
A ta je s novcem?, upita ga ona. Ona gotovina? Bilo je skoro sto
dolara. Pogledala je u mene. U mojoj tani.
Da li vam je neko provalio u kuu? upitah.
Ne znam, ree ona. Ali neto se dogaa.
Otvorie se zadnja vrata hamera sa vozaeve strane. Nisam znao da je
jo neko u kolima. Evan je skliznuo sa zadnjeg sedita kao pile bez kostiju
ako sam I znao s kojom enom je Bob dobio tog klinca, zaboravio sam.
Moe li kao da ukljui automobil, da pustim klimu? upita on. Ruka
mu je bila puna greb-greb kartica koje Sidni i ja zovemo ogrebi-i-izgubi
tiketima, ve izgrebanih. U drugoj ruci, palcem i kaiprstom drao je peni.
Izgoreu unutra.
Samo trenutak, Evane, ree mu otac. Evana sam video samo tri ili etiri

puta samo jednom otkad je Sid nestala i mislim da mi u svim tim

prilikama nije uputio ukupno deset rei. Devetnaestogodinjak, upravo
zavrio srednju kolu nisam znao da li je diplomirao ili nije bez namere
da bilo ta nastavi na jesen, koliko sam znao. Otkad ga je Bob doveo u svoju
kuu, uglavnom je sedeo tamo, mada je radio neke uzgredne poslove na
jednom Bobovom parkingu. Bio je visok kao otac, sa tamnim pramenovima
kose koji su mu padali na oi kao psu ovaru.
Hoemo li u povratku uzeti neto za jelo?, upita. Mene nije ni
pogledao.
Strpi se, zaboga, ree Bob, zakolutavi oima i na trenutak je izgledalo
kao da je pomislio da je pogreno dete nestalo.
Moram da uem na trenutak, ree Suzana. Pola je hramljui prema
vratima, oslanjajui se najvie na tap.
Jesi li dobro? upitah.
Moram samo... da uem i sednem jedan trenutak, ree ona. Danas mi
kuk samo pulsira.
Pokuao sam Bobu pogledom da kaem: Dobro vozi amac, ali on je
skrenuo pogled.
Kua je zakljuana, rekoh, pruajui joj svoje kljueve. Moda je jo
uvek imala svoj klju, ali nisam bio siguran. Bravu nisam menjao posle
njenog odlaska. Nisam oekivao da se dounja i odnese mi nametaj. Sve
vredno je posle razvoda ionako otilo kod nje. Izgledalo je da e naposletku
zavriti u Bobovoj kui.
Rekli ste da emo usput stati da uzmemo neto za jelo, ree Evan i
mahnu rukom u kojoj je drao izgrebane kartice, da bi sa njih otresao ostatke
grebanja.
Samo ui u automobil, ree Bob. Ako ti je zaguljivo, otvori vrata.
Kada je Suzana ula u kuu, upitah Boba: Kako se ona dri?
On spusti pogled ispred sebe: Dobro je, dri se. Svakog dana je sve
bolje.
A ta si ti radio? upitah. Gledao kako se tinejderke sunaju na plai
dok se Suz vukla za amcem?
On me pogleda ljutito.
Da li je neka izgledala kao budui model? Znam da ti uvek trai
talente.

On ogoreno odmahnu glavom. Jebote, Time, pusti to. Rekao sam ti pre
nekoliko nedelja da je to bio potpuno bezazlen komentar. Dobro, moda je
bilo neumesno, sad shvatam. Ali zaboga, zar ne moemo to da zaboravimo?
Prestao je da mae glavom i spustio glas. Zar ne misli da sada treba brinuti
o vanijim stvarima?
Naravno, rekoh i ja neto tie.
Suzana ne sputa telefonsku slualicu. Poziva sklonita irom zemlje.
Policijske stanice. alje fotografije faksom. Prekorno je odmahnuo glavom.
Ne moe sve to da radi sama, Time. Treba joj pomoi.
Molim?
Mora da ponese deo tereta. Sid je i tvoja erka.
Ti to mene zajebava?
Znam da nisi ba organizovan tip, Time, i da gleda stvari oputeno, da
si tako i izgubio posao, ali ovaj put mora da ustane i ukljui se. Shvata li
ta priam?
Hteo sam da mu tresnem glavu o hamer.
Suz ne moe sve, ree Bob. Pre neki dan je htela da je odvezem do
Gradskog centra u Stamfordu, da tamo eta i zagleda decu, ne bi li ugledala
Sid. Zna koliko je to mesto, s onom rupom u sredini i redovima stolica? A
ona ide sa tapom i, ako ne pazi, moe da padne.
Okrenuo sam se na trenutak, guei bes, kao kada sam kao deak
pokuavao da progutam prokelj.
Onaj kombi u vaoj ulici, rekoh.
Da?
Misli da motre na vau kuu?
Ne znam. Zvui mi prilino aavo.
Ima li razloga zbog koga bi te neko osmatrao?
Misli, nas?
Mislim, tebe. Ako neko zaista osmatra tvoju kuu, moda osmatra tebe,
moda to nema nikakve veze sa Suz ili Sid.
ta bi to trebalo da znai?
Jesi li prodao jo neku katrinu? upitah ga. Moda obilaze okolo, ne bi
li ti to naplatili.
Oh, zaboga, Time, ti ne odustaje. Prodao sam jedno vozilo, koje sam s
punim poverenjem kupio tri godine ranije od trgovca na veliko, koji se kleo

da su ista i, dobro, ispostavilo se da su neko vreme bila pod vodom u Nju

Orleansu, i to je bila vest. Nisam srean zbog toga, ali u ovom poslu ponekad
bude namagaren. Da si vodio posao, a ne samo radio u njemu, moda bi ti
bilo jasnije.
U grlu kao da mi je gorela vatra.
Time, ja vodim poten posao, dodade on.
Nisam hteo da pominjem sportski automobil honda S2000, koji je jednom
pokuao da mi podvali na veliko, tvrdei da e se bre prodati sa ovlaenog
parkinga Honde nego s nekog njegovog. Rekao je da eli da mi uini uslugu,
automobil je kao nov, malo troi, a jo je pod garancijom. Zamalo me nije
prevario. Kompletno sam proverio automobil i tek kada sam pogledao
zaptivke pod zavrtnjima kojima su branici privreni za ram, video sam da
nisu bili ugraeni originalni Hondini delovi. Onda sam zapisao broj asije,
obavio nekoliko telefonskih razgovora i tragom automobila stigao do
prodavca u Oregonu, koji je deset meseci ranije prijavio da je ukraden.
Honda je na kraju vraena, bar ono to je ostalo od nje. Bili su joj skinuti
tokovi, sedita, vazduni jastuci i drugi delovi tako da od originalnih delova
skoro nita nije ostalo. Osiguranje je isplatilo automobil, uzelo ono to je
ostalo od njega i prodao ga na aukciji. Kupac je zamenio delove i prodao
hondu Bobu, koji je zatim pokuao da je utrapi meni kao originalnu.
Bob ne bi stigao tu gde se sada nalazio da nije povremeno koristio
preice.
Nai drugog naivca, rekao sam mu tada.
Danas mi je rekao:
ist sam, Time. Nemam ta da krijem. Hoe li da doe i pregleda
moje knjige, da proveri istoriju vozila na parkingu, samo izvoli.
Dok me je u grlu i dalje stezalo, rekao sam:
Onda neki ljubomorni mu.
Bob je na trenutak ostao bez rei. Zatim:
Kako se uopte usuuje da pomene da viam drugu enu?
U stvari, nisam ni imao razloga da sumnjam da Bob vrlja. Izrekao sam to
i ne razmiljajui.
Izvini, rekoh.
Ja volim Suzanu, ree, pa posle nekoliko sekundi dodade: A volim i
Sid. Strano se oseam zbog ovoga. Ona je divno dete. Sve bih uinio da

vam pomognem.
Nisam eleo da mi kae da voli moje dete, ma kako on to mislio.
ta je to s njenim satom i ukradenim novcem?
Bob tuno odmahnu glavom:
Kaem, mislim da je pod stresom. Suzana je uznemirena. Mogla je bilo
gde da zaturi sat. A novac... Ne znam. Moda ga je potroila, pa zaboravila.
To mi je zvualo kao mogue.
U vezi sa Sid, ree Bob.
Kai.
Znam jednog momka.
Momka?
ta policija uopte radi? Za njih je ona samo jo jedna begunica. Oni
nita nee preduzeti, izuzev u sluaju da pronau telo.
Taj komentar me je zasekao poput noa. Oi su mi zasuzile. U trenutku
sve mi se zamagli pred oima.
Dobro, ree on. Loa formulacija. Ali ako policija nee da se potrudi,
moda treba da uzmemo nekoga ko hoe.
Ja radim na tome svakodnevno, rekoh mu. Napravio sam veb-sajt.
Telefoniram, vozikam se okolo, idem u hotel i...
Dobro, znam, znam. Ali ovaj ovek je dobar. A duguje mi uslugu, pa
sam pomislio da mi uzvrati tako to e se raspitati u okolini, proveriti ovo i
ono, dii malo praine.
U prvom trenutku sam pomislio da kaem Bobu da to zaboravi. Ponos bi
bio povreen. U neku ruku, eleo sam da ja naem Sid. Ali najvie od svega
eleo sam samo da se vrati. Ako bi neko drugi bio zasluan za to, preiveo
bih.
A ta je taj tip? upitah. Privatni detektiv? Bivi policajac?
Radi u obezbeenju, ree Bob. Zove se Arnold ilton.
Zamislio sam se na trenutak. Nisam voleo Boba, niti sam eleo njegovu
pomo, ali ako on zna nekog profesionalca koji bi mogao pomoi da naemo
Sidni, nisam nameravao da ga odbijem.
Morao sam da se napregnem da to uinim, ali ve sam mu pruio ruku.
Prihvatio ju je, mada sam video da ga je taj gest iznenadio, kao da oekuje da
mu podmetnem iv elektrini provodnik.
Hvala ti, rekoh. Cenim to. I dodao sam: A hvala ti i to pazi na

Suzanu u svemu ovome. Zaista joj je viestruko potrebna tvoja podrka.

Da, naravno, ree on, i dalje uzdrano.
Poli smo prema kui. Evan se bee naslonio na zadnji deo hamera, u
svom svetu, neto tiho pevuio i svirao gitaru u vazduhu. Zamiljao je da je
drugi Kurt Kobejn. Suzana nije bila ispred kue, pa sam pretpostavio da je
jo uvek unutra.
Idemo? Evan upita Boba, prekidajui svoju muziku. Moram da idem
kui, treba da radim neto na raunam.
Verujem, ree ovaj, pa se obrati meni: Hoe li da kae Suzani da
moemo da krenemo?
Klimnuo sam glavom i uao u kuu. Pomislio sam da se odmara u
dnevnoj sobi, ali nije bila tu.
Suzana?, viknuo sam.
Zauo sam pritajeni pla iz Sidnine sobe. Vrata su bila poluotvorena, pa
sam ih polako otvorio i ugledao svoju bivu enu ispred komode nae erke,
sa tapom naslonjenim na zid. Bila mi je okrenuta leima. Sagla je glavu, a
ramena su joj podrhtavala.
Priao sam joj, obrglio je i privukao sebi. Jednom rukom je brisala oi, a
drugom prelazila preko stvari na Sidninoj komodi. Sid tu nije imala mnogo
stvari, koliko sam pretpostavljao da ima u Bobovoj kui, u Stamfordu, ali
bilo ih je prilino. tapii za skidanje minke u simpatinoj olji za kafu,
razne kreme i sprej za kosu, bankovni izvetaji sa sumama manjim od stotinu
dolara, fotografije sa drutvom kao to su Peti Svejn i Def Blustajn, ajpod
muziki plejer, manji od kutije ibica, sa slualicama.
Nikuda nije izlazila bez ovoga, ree Suzana, lagano dodirnuvi plejer
kaiprstom, kao da je retka iskopina.
Nije ga nosila na posao, rekoh. Ali u svim drugim prilikama jeste.
Pa, da je nameravala nekuda da ode, uopte da ode, ponela bi ga,
proapta Suzana.
Ne znam, rekoh tiho. Ali to mi je zvualo razumno. Sid nita nije
odnela. Torba u kojoj je donosila svoje stvari iz Bobove kue bila je tu. Sva
njena odea je bila ili u ormanu, ili, to je esto bio sluaj, rasuta po krevetu
i podu.
Ajpod je bio napunjen iz Sidninog laptopa, nekoliko metara dalje, na
njenom radnom stolu. Ve smo razgovarali o tome s policijom, proverili

Sidninu elektronsku potu, stranu na Fejsbuku, istoriju sajtova koje je

poseivala u danima koji su prethodili njenom nestanku. Nismo nali nita
korisno.
Suzana se okrenu meni: Da li je iva, Time? Da li je naa devojica jo
uvek iva?
Ja uzeh plejer i stavih ga u punja, koji je ve bio spojen sa laptopom.
Hou da sve bude spremno kad se vrati, rekoh.

ETIRI

Sledeeg jutra sam poneo Sidnin maleni muziki plejer kada sam poao
na posao i ukljuio ga u prikljuak auto-radija. Kada sam ja bio mali, a moj
otac na poslu, kao kada bi jednom godinje odlazio u Detroit, da vidi nove
modele automobila pre svih ostalih, uvee sam se uvijao u njegov kaput.
Sada sam poeleo da se obavijem erkinom muzikom.
Aparat je bio podeen da puta muziku potpuno nasumino, pa sam prvo
uo Emi Vajnhaus, zatim Bitlse (Dug i vijugav put, moja omiljena pesma;
ko je poznavao ovakvu Sid), posle kojih je usledila pesma jednog od dvojice
Dejvida iz poslednjeg Amerikog idola. Nisam ga ni uo do kraja, kada sam
skrenuo na parking prodavnice krofni.
Stigao sam na posao sa dve kutije, po nekoliko krofni u svakoj. Poao
sam pravo u servis, gde su mehaniari ve radili na nekoliko razliitih
modela honde. Ve neko vreme nisam doneo krofne za momke i dve
devojke, koje su radile pola radnog vremena to nije bilo pametno. Na
prodaji automobila ne radite sami. Ko radi tako, taj je idiot. To to neko radi
kao prodavac, ne znai da treba da zanemari ljude u drugim delovima zgrade.
Petak je, na primer, posle podne, kada se zavrava posao, a vi ne moete da
skinete tablice s vozila koja su dola na zamenu, da biste ih stavili na druga,
koja kupac preuzima; potreban vam je vei klju, koji moe da vam pozajmi
serviser. Ako tamo nemate nijednog prijatelja, moete samo da sednete na
svoj mali klju i da se okreete.
Kada nisam obuzet vanijim stvarima, obino sam voleo da doem i
muvam se tu. Zvuci i kuckanje alatki koje koriste serviseri, kako su voleli da
ih zovemo, odjekivali bi u zajednikoj mehanikoj simfoniji. Automobili,
dignuti u vazduh pneumatskim dizalicama, izgledali su nekako ranjivo onako
izloenih tamnih stomaka. Jo kao bio deak, dolazio sam kod oca na posao i
uivao da gledam vozila iz perspektive iz koje ih vidi mali broj ljudi. Oseao

sam se kao da sam upuen u neku tajnu.

Krofne! uzviknu neko kada sam spustio kutije.
Prvi je priao Bert, nasmejan. Ti si najbolji, rekao je. Da je samo znao
da sam ga video kako ulazi u prodavnicu za odrasle, uzdrao bi se.
Obrisao je ruke o krpu koja mu je virila iz prednjeg depa, pa posegao
rukom u kutiju da uzme krofnu sa trenjom. Ali je zastao, pa je pruio meni.
Ove sa trenjom su ti najdrae, zar ne?
Ne, rekoh. Uzmi je.
Jesi li siguran?, upita on, dok je fil curio sa strane krofne i preko
njegovih prstiju.
Sasvim, rekoh. Zatim uzeh sa duplom okoladom, da ga uverim.
Kako si?, upita on.
Osmehnuo sam se. Dobro, rekao sam. Pretpostavljao sam da misli na
Sid. Tu temu je malo ko od onih koji su radili u zgradi eleo da otvori preda
mnom. Ja sam bio ovek kome je nestalo dete. To je kao kada imate zaraznu
bolest. Ljudi ne ele da vas dodirnu; ne znaju ta da kau.
Kada je Sid prethodnog leta tu radila, mnogo vremena je provodila sa
Bertom i ostalima, i svi su je zavoleli. Ona je bila potrko na parkingu, radila
je sve to joj je reeno. istila je i glancala vozila, menjala registarske
tablice, nosila kafu, sreivala rezervne delove i alat, i parkirala automobil.
Bee tek dobila vozaku dozvolu i nije imala pravo da izveze nijedan
automobil na ulicu, ali slobodno ih je premetala po parkingu. Mogla je
vezanih oiju da vozi odiseja i savladala je runi menja u S2000. Takva je
bila Sid. Trebalo je samo jednom da joj pokaete kako se neto radi.
I neki drugi mehaniari su prilazili, uzeli po krofnu, promrmljali hvala,
drugarski me unuli pesnicom u nadlakticu i vraali se poslu. Barb iz
odeljenja rezervnih delova, pedesetih godina, etiri puta udavana, za koju se
prialo da je spavala s polovinom ovdanjih momaka, izala je iz kancelarije
i rekla: Nemojte da tu nema jedna sa okoladom.
Pruio sam joj jednu.
Jebote, zar nema kafe?, ree ona.
Ujedi me, rekoh ja.
Gde?, upita ona, koketirajui.
Otiao sam u izlobenu salu i seo za svoj sto. Lampica je pokazivala da
sam dobio poruku. Odmah sam pozvao svoju govornu potu, ali to je bio

poziv nekog klijenta koji se interesovao koliko bi njegov akord 2001 (V6,
spojler, felne, metalik boja, odravan, znate, samo to imam psa, pa je ostalo
nekoliko mrlja od urina na presvlakama) vredeo.
Jo jedna poruka: Hej, Time, zvala sam te jue, nisam ostavila poruku
jer sam nameravala da te nazovem i danas. Znam da sada ima mnogo toga na
pameti, ta je sve mogue u vezi Sidninog bekstva i svega, ali zna, zaista
elim da ti se naem u tome, shvata? Jesam li negde pogreila? Mislila sam
da nam prilino dobro ide. Ako sam kazala neto to te je naljutilo, elela bih
da mi to jednostavno kae, pa da razgovaramo o tome i, ta god da je, neu
to ponoviti. Zar ne misli da nam je bilo zaista lepo? Volela bih da te opet
vidim. Mogu da ti spremim veeru, ili moda da uzmem neto usput i
donesem kod tebe. Zna, Viktorijas sikret su organizovali prodaju pre neki
dan i uzela sam nekoliko stvari. Pa, nazovi me ako nae vremena. Ili u ja
tebe veeras da nazovem kui. Moram da prekinem.
Kejt.
Ukljuio sam raunar i izaao na sajt o Sidni. Nije bilo nove pote, a
sudei po brojau poseta sajtu, niko ga nije skoro ni posetio. Pretpostavljao
sam da sam poslednji posetilac bio ja, kada sam ustao toga jutra.
Moda je dolo vreme da opet nazovem Kip Denings.
Hej, Time, ree neki glas s druge strane pregrade mog poluograenog
boksa.
Bio je to Endi Herc, na mezimac u prodaji. Imao je dvadeset tri godine i
bio sa nama godinu dana. Tako je u prodaji automobila. Nije vam potrebno
visoko obrazovanje. Ako znate da prodajete, znate da prodajete. A ono to
morate da znate, jeste da ne prodajete automobile, nego sebe. Endi, privlaan
u svojim dobro skrojenim odelima, kratko oiane kose i nepobitno
armantan, nije imao problema s tim, naroito sa starijim enama, koje su ga
gledale kao roenog sina.
Endi je, kao mnoge novajlije u ovom poslu, poeo estoko. Nekoliko
puta je doao blizu vrha spiska. Ali opet, kao i mnoge druge novajlije, posle
nekoliko meseci kao da je udario u zid. arolija je nestala. Ja sam bar imao
razlog za to to nisam prodao nijedan automobil toga jula, iako Lora Kantrel
nije bila sasvim zadovoljna njime. Endi je presuio, kao to se deava.
Nije bio uobiajeno raspoloen kada sam okrenuo stolicu prema njemu.
Endi, rekao sam.

Lora hoe da me vidi u pet, ree on.

Ima li poslednje rei, da ih prenesem tvojoj porodici?
Time, zaista e me nabrusiti, ree on.
Svi mi imamo takve periode, rekoh.
Dve nedelje nisam prodao automobil. Imao sam onog jednog tipa, bio
sam siguran da e uzeti sivik, pozvao sam ga, a on je ve kupio evija
kobalta. Mislim, jebiga. Kobalt?
Deava se, rekoh.
Mislim da e me otpustiti. Pokuao sam da aktiviram veze, ak i
familiju. Ve sam prodao automobil mami, ali tata jo uvek nee da kupi
Japanca. Kae da zemlja i propada zato to ne kupujemo od Detroita. Kaem
mu da bi bilo dobro da Detroit nije tako kasno izvukao glavu iz sopstvenog
dupeta i prestao da pravi velika terenska vozila, a onda se on iznervira i kae,
ako toliko volim Japance, moda bi trebalo da odem da ivim kod njih i
jedem sui. Ne znam hou li moi da platim kiriju ovog meseca. Radije bih
se ubio nego da se vratim kod roditelja. Ako se ovako nastavi, davau
donacije banci sperme za ruak.
Proao sam sve to, rekoh, seajui se oajnikih perioda kada sam
studirao. Endi se, uprkos svemu, nasmei. Pogledaj oglase za polovne
automobile, rekoh mu.
Ah?
Iz novina, sa interneta, sve iz okoline. Vidi ko privatno prodaje
automobile.
Endi se zagleda u mene. Bio mu je potreban minut da shvati. Pozove i
kae, hej, video sam oglas za vaeg pontijaka vajb ili ta god da je, ne
kupuje, nego si pomislio da li su razmiljali o zameni automobila, da mi u
ovom trenutku imamo izvrsne finansijske i kreditne uslove, pa ako svrate,
voleo bi da im pokae novu hondu, koju bi mogli da dobiju u zamenu za
svoj sadanji automobil.
Hej, pa to je fantastina ideja. Veselo se osmehnuo. Znai, kazau
Kantrelovoj da radim na uspostavljanju novih veza za prodaju.
Samo budi spreman kad istrgne stranu iz telefonskog imenika i prui ti
je.
Zato bi to uradila?
Kazae, Veze, trebaju ti jebene veze? Evo ti cela strana. Ona tamo ima

jedan telefonski imenik, koji koristi samo da bi cepala listove iz njega.

Hej, ti uzima prvog, u redu? Endi je gledao preko mog ramena.
Okrenuo sam se i ugledao zdepastog, sredovenog momka irokih ramena,
koji se, izgleda, posekao nekoliko puta brijui se toga jutra; kao da to ne radi
esto, a danas je eleo da ostavi dobar utisak, pa mu se to vratilo. Na sebi je
imao istu, utirkanu radnu koulju, ali odavale su ga iznoene farmerke i
izme u kojima radi. Izgledalo je kao da je pomislio da niko nee primetiti
ostatak ako gornjom polovinom ostavi dobar utisak.
Razgledao je kamionet u sali.
Zdravo, rekoh mu. Idui prema njemu, krajikom oka primetih da Lora
poziva jadnog Endija.
Zdravo, ree momak. Imao je dubok, promukao glas.
Ridlajn, rekoh, klimnuvi glavom prema plavom kamionetu.
Preporuuju ga u Izvetaju potroaa.
Fin kamionet, ree on, obilazei polako oko njega.
ta sada vozite? upitah.
F-150, ree on. Ford. Dobar kamionet, preporuen u Izvetaju, ali
osetio sam da to nije toliko vano. Pogledah kroz izlog sale, ne bih li ga
video, ali umesto njega ugledah obian neobeleen evrolet, iz kojeg je
izlazila Kip Denings.
Da li bi bilo mogue izvesti jedan ovakav na probnu vonju? upita on.
Naravno, rekoh. Samo je potrebno da fotokopiram vau vozaku
dozvolu.
Izvukao je novanik i dao mi dozvolu; pogledah je. Zvao se Riard
Fleer, pruio sam mu ruku. Gospodine Fleer, drago mi je da sam vas
upoznao, ja sam Tim Blejk. Dao sam mu i jednu karticu, na kojoj nije bio
samo moj broj na poslu, ve i kuni i broj mobilnog telefona.
Hej, ree on, gurnuvi je u dep.
Odneo sam dozvolu devojci na prijavnici, da je kopira, sve vreme
pogledajui prema parkingu i Deningsovoj. Bila je niska moda neto via
od sto pedeset centimetara i imala otre crte lica. Moja majka bi je opisala
kao privlanu, a ne lepu, ali ta druga re joj je, takoe, pristajala. Predao bih
gospodina Fleera Endiju, ali on je bio u Lorinoj kancelariji na ribanju. Ako
bih dozvolio da se klijent ohladi dok ja saznam ta se dogodilo mojoj erki,
pii propalo. Ali Deningsova je razgovarala mobilnim telefonom, pa sam

iskoristio jo jedan trenutak da uputim momka na probnu vonju.

Rekao sam jednom mlaem momku iz kancelarije da odmah nae neki
ridlajn, okai na njega neke privremene tablice i doveze ga do kapije.
Pripremiemo vam jedan za nekoliko minuta, rekoh Fleeru. Obino
bih i ja pratio probnu vonju.
Fleer je bio uasnut. Proli put, na jednom mestu, pustili su me samog.
Nije to nita, znate, pritisak?
Da, pa, hteo sam da kaem, ako vam odgovara da idete sami, ja bih
morao da razgovaram sa nekim...
Odlino, ree on.
Jedan na momak e vam uskoro dovesti probni kamionet. Moemo
posle da razgovaramo?
Iako je Deningsova jo uvek razgovarala telefonom, izleteo sam iz
izlobene salona i ustro krenuo preko parkinga prema njoj. Ugledala me je i
digla kaiprst, pokazujui da e zavriti za sekundu. Stao sam strpljivo, kao
dak koji eka da se javi uiteljici kad ona zavri razgovor.
Pria nije zvuala policijski. Deningsova je rekla: A ta oekuje? Ako
ne ui, nee dobro proi. Ako ne uradi domai zadatak, dobie jedinicu.
To nije atomska fizika, Kesi. Ako ne uradi zadatak, nee dobiti prolaznu
ocenu... Da, dobro... Ne znam jo. Moda virle ili neto slino. Moram da
zavisim, duo.
Prekinula je vezu i ostavila telefon u tanu na ramenu.
Izvinite, rekoh. Nisam nameravao da sluam.
U redu je, ree Kip Denings. Moja erka. Misli da nije u redu da
dobije slabu ako ne preda zadatak.
Koliko ima godina?
Dvanaest, ree ona.
Krajikom oka primetih kako Riard Fleer ulazi u glanc novi kamionet i
izlazi sa parkinga. Ali bio sam usredsreen na Deningsovu i ono to ona ima
da kae.
Verovatno je primetila izraz na mom licu, koji je bio meavina nade,
oekivanja i straha, pa je odmah prela na stvar. Odmakla se pola koraka,
tako da ne mora mnogo da krivi vrat dok me gleda.
Imate li vremena da se provozate sa mnom?, upitala je.
Dokle? upitah.

Molim te, nemoj da kae do mrtvanice.

Do Derbija, rekla je.
ta ima u Derbiju?
Automobil vae erke, odgovori Deningsova.

PET

Gde ste ih nali? upitah, sedei na prednjem seditu sivog evroleta sa

etvoro vrata. Nije imao nita od uobiajenog izgleda policijskog automobila.
Nije bilo uobiajenih oznaka, ni svetla na krovu, ni pregrade izmeu prednjih
i zadnjih sedita; samo mnogo izguvanih omota loe brze hrane i praznih
olja od kafe.
Nisam ih ja nala, ree Deningsova. Naena su na parkingu VolMarta. Stajala su tamo nekoliko dana. Uprava je na kraju pozvala policiju da
ih odlepa.
Da li je bilo nekoga... Oklevao sam. Da li je neko bio u automobilu?
Mislio sam na prtljanik.
Deningsova me pogleda.
Ne, ree, pa pogleda ekran malenog aparata za satelitsko navoenje na
vrhu intrument table. Uvek ga drim ukljuenog, ak i kad znam kuda idem.
Volim da ga gledam.
Otkad automobil stoji tamo?
Ne znam. Jednostavno je bio parkiran s jo nekim; izvesno vreme niko
ga nije ni primetio.
Zatvorio sam oi na trenutak, pa ih otvorio i zagledao se u drvee koje je
promicalo dok smo se dvadesetak minuta vozili na sever putem Derbi
Milford.
I gde je automobil sada? Zamislio sam blistavo osvetljenu forenziku
laboratoriju veliine avionskog hangara, gde je odvezen i gde tehniari u
specijalistikoj odei u njemu trae tragove.
Na lokalnom parkingu na koji se odvlae nepropisno parkirani
automobili. Kada su ga dovezli, proverili su registraciju, koju sam unela u
sistem. Tada su me pozvali. ujte, ja ga jo nisam videla. Vi ga znate, pa
ete moi da mi kaete ako vidite neto neubiajeno na njemu.

Naravno, rekoh.
Ovde je sve bilo neuobiajeno. Moja erka je nestala. Mnogo puta tokom
proteklih nekoliko nedelja pokuavao sam da naem utehu u misli da, ako je
Sid i pobegla, to ne znai da joj se obavezno dogodilo neto loe.
Prvih nekoliko dana posle nestanka, mislio sam da je to zbog nae
rasprave; zbog mojih pitanja o versae naoarima za sunce i raunu. To je
strahovito naljutilo Sid i mogao sam da zamislim da eli da me kazni jer sam
pomislio da ih je moda ukrala.
Ali kako su dani proticali, izgledalo je sve manje verovatno da je ta
rasprava podstakla njen nestanak. Zatim sam poeo da traim ta je drugo
toliko moglo da je naljuti da se osmeli na beg. Neto to sam uradio ja ili
moda Suzana.
A moda nas oboje kanjava, pomislio sam. Zato to smo se razveli. Zato
to smo rasturili ono to je dugo bilo prilino skladna porodica. Zato to smo
je primorali da pet godina menja kue, zato to je sada, u sedamnaestoj
godini, primorana da se preseli u Bobovu kuu. Naravno, ona je vea, on ima
mnogo novca i moe da joj priuti vie nego ja, ali moda su je sve te
promene uznemirile i zbunile.
Ali sada je bilo konkretnijih pitanja. Nisam se pitao samo zato je otila.
Zanimalo me je i kako. Ako nije imala prevoz, kako je stigla tamo gde je
otila? Zato je ostavila automobil?
Nisam mogao da naem nijedan razlog za optimizam.
Deningsova je nastavila levo na kraju puta Derbi Milford, pa jo tri
kilometra dalje, pored Vol-Marta, gde sam pretpostavljao da je naen Sidnin
srebrni sivik; skrenula je na ljunani parking, gde je nekoliko lep-kamiona
bilo parkirano ispred niske zgrade od betonskih blokova, odmah pored
ograenog dela, punog automobilima.
Deningsova izvadi znaku iz tane i blesnu njome nekome na prozoru
kancelarije. Metalna kapija parkinga zazuja, pa ona ue i mahnu rukom da
poem za njom.
Sivik je bio zavuen izmeu GMC jukon i tojote selike iz osamdesetih
godina XX veka. Sidnin automobil je izgledao isto kao kada sam ga poslednji
put video, pa ipak nekako drugaije. Sada to nije vie bio samo Sidnin
automobil. Bio je nekako opasan, kao da je bio nekako osetljiv, kao da zna
neke stvari koje nee da nam kae.

Ne dirajte ga, ree Deningsova. Nita ne dirajte. Gurnite ruke u

depove.
Uinio sam to. Deningsova stavi tanu na haubu selike i izvadi par
hirurkih rukavica. Navukla ih je i zategla na zglobovima, tako da su
pucnule.
Polako sam obilazio oko vozila, zavirujui kroz prozore. Sidni je bila
ponosna na to kako ga je odravala. Za razliku od vozila Deningsove, u
njimu nije bilo praznih kutija od big meka i krofni.
Imate li kljueve? upitah.
Ne, ree Deningsova. Automobil je bio otkljuan.
Obilazila je okolo sagnuta, zagledajui ga uvebano, profesionalno. Kao
da se zagledala u kvaku na vratima vozaa.
ta je? upitah s druge strane.
Ona die jednu ruku u rukavici, kao da kae samo sekund.
Obiao sam oko automobila i stao pored nje, gledajui kako polako
otvara vrata jednim prstom, koji je gurnula iza ruke i vrlo paljivo dizala.
ta to radite? upitah.
Ona opet outa. Kada je sasvim otvorila vrata, spustila je pogled pored
vozaevog sedita i posegla rukom. Tu je bilo par malih ruki, jedna za
poklopac rezervoara, a druga za prtljanik. Odmah zatim, poklopac
prtljanika ispred mene kljocnu i otvori se nekoliko centimetara.
Iako mi je Deningsova ve rekla da niko nije naen u automobilu, u tom
trenutku osetih jezu.
Ne otvarajte ga, ree Deningsova. Ne dirajte nita.
Nije morala to da mi kae.
Dola je do zadnjeg dela i gurnula kaiprst u rukavici sasvim desno ispod
poklopca, gde bi ga retko ko dodirnuo i polako die. Unutra nije bilo niega,
sem kompleta za prvu pomo, koji sam tu sam stavio kada sam Sid kupio
automobil. Izgledalo je kao da ga niko nije ni pipnuo.
Da li neto nedostaje? upita detektivka Deningsova.
Otkad sam proli put tu pogledao, ne nedostaje, rekoh.
Ostavila je otvoren prtljanik i vratila se do otvorenih prednjih vrata.
Sagnula se unutra preko vozaevog sedita, i dalje pazei da nita ne dodirne.
Njeno sitno telo je bilo nezgodno savijeno, u nemogunosti da se bilo gde
osloni dok je razgledala unutranjost.

Tada odjednom odskoi unazad. Izgledalo je kao da ju je neto gurnulo iz

vozila.
Meni srce zalupa.
ta je bilo? upitah.
Ona se okrenu i gromoglasno kinu iznad selike.
Izvinite, ree. Osetila sam da me svrbi nos, a nisam htela da ostavim
tragove u automobilu svojom DNK.
Poto sam se posle jednog trenutka sabrao, ponovih:
DNK?
Deningsova ree:
Traiu da forenziari pregledaju ovaj automobil.
Zato? upitah. To je uobiajeno? Da li to uvek radite?
Deningsova se na trenutak zagleda u mene, razmiljajui. Zatim ree:
Priite.
Paljivo je pritvorila vrata, privukla me blie i pokazala mi bravu. Vidite
li ove mrlje?
Video sam. Bilo je razmazano neto tamno; crvenkasto-smee.
Zatim je opet otvorila vrata i pokazala mi volan.
Ne dirajte, ponovila je. Ali pokazivala je volan. Vidite li to?
I volan je bio umrljan kao i brava na vratima.
Vidim, rekoh. To je krv, zar ne?
I ja tako mislim, ree Kip Denings.

EST

Bie nam potreban uzorak DNK vae erke, rekla je Deningsova dok
smo se vozili natrag. Dlaka sa njene etke za kosu bie dovoljna. To
moemo da uporedimo s uzorkom krvi.
Da, rekoh, jedva je sluajui.
Znate li bilo ta zbog ega bi vaa erka dola u Derbi? Da li je tu imala
drutvo? Moda deka?
Odmahnuo sam glavom.
Traiu da se automobil dovue i detaljno pregleda; im neto saznam,
obavestiu vas i vau suprugu. Oprostite, bivu suprugu. I poslau kasnije
nekoga do vae kue, da uzme neto sa ega moemo dobiti uzorak DNK.
Polako sam klimnuo glavom. Odjednom ovo shvatate ozbiljno.
Ni do sada nisam shvatala neozbiljno, gospodine Blejk, ree Kip
Denings.
Izvinite, rekoh.
Jeste li dobro? upita ona.
Moram da telefoniram, rekoh.
Imam jo jedno pitanje za vas, ree ona. Usluga mojim kolegama
preko, u Bridportu. Ako vam ne smeta. Odsutno sam odmahnuo glavom, ni
odbijajui, niti pristajui da odgovorim. Sigurna sam da nije povezano, ali
dogodio se jedan incident u vreme kada je vaa erka nestala.
Jo neko je nestao?
Ne ba. Da li ste ikada uli za nekog Rendala Trajpa?
Hoete li da ponovite?
Trajp. Zaista. I obino se predstavljao kao da je Rendi, a ne Rendal.
Predstavljao? Ne vie?
Ne. Da li vam je poznato to ime?
Nije. Treba li da bude?

Verovatno ne treba, ree ona.

ta mu se dogodilo?
Neto to se moglo oekivati ranije ili kasnije, ree ona. Bio je glavni
u podzemlju. Pomalo prostitucija, kraa, preprodaja ukradene robe, polovno
oruje, ak je vodio i neku agenciju za zapoljavanje. A imao je vremena da
ode i u zatvor. Naen je u kontejneru na dokovima Bridporta, dan poto ste
prijavili Sidnin nestanak. Ustreljen je u grudi. Sudei po rani, moda bi i
preiveo da mu je neko pozvao pomo, ali ostavljen je na ubretu kao da je
mrtav. Preturala je po tani koja je stajala izmeu nas, trudei se da virka u
nju u pazi na put istovremeno. Imam ovde njegovu fotografiju iz dosijea.
Ne razumem kakve veze to ima sa Sidni.
Nikakve, samo sumnjam. Poela je da skree prema sredinjoj liniji, pa
pogledala, ispravila pravac i nastavila da pretura po tani. Evo je. Pruila
mi je presvijen beli papir. Otvorio sam ga. Policijski zapisnik o hapenju,
datiran pre vie od godinu dana. Rendal Trajp je bio belac, neobrijan, debeo,
etrdesetdvogodinjak u to vreme, proelav i ni nalik bilo kome koga sam
poznavao ili poeleo da upoznam.
Vratio sam je.
Ne poznajem ga.
Dobro, ree ona, vraajui papir u tanu.
Ovo ne moe biti dobro, rekoh.
Hmmm?
Krv u kolima.
Videemo, ree ona. Moraemo da saekamo i vidimo.
Vozili smo se tako jo minut. inilo mi se da tonem u nekakav san i da se
sve to uopte ne dogaa.
Vaa erka? rekoh tada.
Oprostite?
Kad ste razgovarale telefonom. Ona se zove Kesi?
Kip Denings klimnu glavom.
Skraeno od Kasandra.
I ja klimnuh glavom.
Ima li Kesi brae ili sestara?
Ne, samo smo nas dve, ree Deningsova.
Klimnuh glavom, uhvativi u tome skriveno znaenje. Samohrana majka.

ta joj se desilo, detektivko? upitah. ta je bilo s mojom

devojicom?
Stigli smo nazad, ree ona, skrenuvi na parking Honde.
Endi Herc je sedeo za svojim stolom, sa listom istrgnutim iz telefonskog
imenika ispred sebe. Dok sam ja sedao, ree mi:
Dobio sam slovo D.
Ne sada, Endi, rekoh. Morao sam da izaem odatle. Jednostavno sam
morao da izaem.
Onaj tip? ree Endi.
ta?
Onaj koji je izvezao ridlajn na probu? Ostavio ga je na parkingu i dao
meni kljueve jer nisi bio tu. Vratio se tek pre pet minuta. To je bila najdua
probna vonja za koju znam. Gde si nestao? Nije te bilo due od sat
vremena. U svakom sluaju, on je otiao preko puta ulice i uao u uti pinto.
Nisam imao ni pojma da je neko vozilo jo uvek napolju. Zar nisu negde
davno te stvari eksplodirale ili neto slino?
To je bilo pre njega.
Ustao sam, uzeo kljueve kamioneta sa Endijevog stola i izaao.
Kada sam skinuo privremene tablice i vratio kamionet na njegovo mesto
na parkingu, odvezao sam se. Vozikao sam se po Derbiju, traio nova mesta
na kojima se tinejderi okupljaju i pokazivao Sidninu fotografiju.
Pribliavajui se tom vozilu, primetio sam neki neprijatan vonj. to sam
vie prilazio kamionetu, bivalo je sve gore.
Otvorio sam vrata vozaa i diui se da uem sluajno pogledao pozadi,
prema delu za teret. Bio je prljav. Bio je to neki smei otpad na prvi pogled
podseao je na povrinski sloj zemlje razmazan svuda okolo i po bonim
zidovima.
Iskoio sam, proao do zadnjeg dela kamioneta i spustio zadnji deo; on je
bio jo prljaviji i deo te prljavtine mi je pao na ruku.
Sranje, rekoh. Ta re je bila vie nego izraz besa. Bila je opis.
Taj kukin sin je upotrebio kamionet da preveze ubrivo.
***
Vratio sam se u izlobeni salon, odluan da se izgubim odatle nisam

mogao da izbacim iz glave prizor krvi u Sidninim kolima i bilo mi je potrebno

da se udaljim od ovih ljudi ali Peti Svejn je sedela pored mog stola. Jednu
nogu je prebacila preko naslona za ruku, a drugu izbacila na drugu stranu, u
pozi koja je bila prilino izazovna, bez obzira na to to je bila u farmerkama.
Svraala je gotovo svakog dana ako ne tu, onda mojoj kui otkad je
Sidni nestala.
Peti je bila devojka koja se kui vraa u zoru; koja ne zazire da proe
zloglasnim krajem grada ako previe popije; koja nosi prekratku suknju i
preveliki izrez na gornjem delu odee; koja u tani nosi prezervative i psuje
kao da je mornar.
Bio sam zabrinut za nju, ali bilo je teko ne osetiti potovanje za njenu
samostalnost.
Sid je upoznala Peti prethodne godine na letnjoj nastavi. Sidni bee pala
iz matematike i morala je etiri nedelje da nadoknauje gradivo, a radi u
slobodno vreme. U stvari, Sidni je lako sve izraunavala u glavi kada
zatreba. Ako joj obeate pet dolara na sat da oisti garau, a ona na tome
provede est sati i etrdeset pet minuta, moi e tano u peni, bez pomoi
kalkulatora da vam kae koliko ste joj duni. Ali bez obzira na to koliko ste
dobri sa ciframa, ako ne radite domae zadatke i ne uite za testove,
zavriete na letnjoj nastavi.
Nekoliko dana posle poetka letnje nastave pojavila se Peti. Zavrile su
sedei zajedno i otkrile da im zajedniki nije samo prezir prema sistemu zbog
ega ame u uionici dok svi ostali napolju hvataju suneve zrake.
Muzika, filmovi obe su oboavale Diznijeve filmove iz svog detinjstva
momci, brza hrana. Kao da se sve uklapalo, osim moda njihovog porekla.
Naravno, Sid je sada bila dete iz rasturenog doma, kako je volela da
kae, ali ako je na bio rasturen, Petin je bio pogoen krstareom raketom.
Koliko sam uo, ona nije imala ono to biste nazvali sigurnom podrkom.
Majka joj je, po reima Sid, bila alkoholiarka. Bilo joj je dovoljno teko da
sama podnese svakodnevicu, a da ne pominjemo i da pazi na Peti. Otac joj
je, ako se dobro seam, tada radio u prodavnici pia, ali nije mogao dugo da
zadri posao. Uprkos svojoj looj finansijskoj situaciji, nalazio je ene koje
su ga rado primale u svoj dom na odreen vremenski period. Sidni mi je
rekla da ih je ostavio kada je Peti bila mala. Ali povremeno je svraao u
njihov ivot na nekoliko dana ili nedelja, dok njenoj majci ne dosadi i izbaci

ga napolje.
Nekako mi je drago, kazala mi je Sid, da ste ti i mama, kada ste se
razili, to uradili zasigurno. Ovako, stalno vraanje i raskidanje, naisto bi me
izludelo. Probude ti se nade, a onda sve opet propadne.
Sa Petinim roditeljima je oigledno oduvek bilo tako. Poeli su da ive
ameriki san. Dobri poslovi, kua sa salom za rekreaciju, karavan na
prilaznom putu, nedelja dana na Floridi svake godine, dan u Diznilendu. Ali
tada je Petin otac izgubio posao u Sikorskom jer je otkriveno da krade alat, i
njihov ivot je zatim poao beskrajnom spiralom nizbrdo. Ostavio je Peti i
njenu majku da se same bore za opstanak dok je Peti jo bila beba. Majka je
poela da pije. Peti je rano nauila da se brine o sebi.
Suzana i ja smo zasebno i zajedno uputili Sid mnoge rei upozorenja.
Ova devojka je doivela mnoge prekrete u ivotu, shvatili smo to, ali ne
dozvoli da te zavede na stranputicu. Ne dozvoli da uvue u nevolju.
Sid nas je uveravala da ne treba da brinemo. I tvrdila je da je Peti, uprkos
svojeglavom ponaanju, dobro dete i dobra drugarica. Ona je kao srodna
dua koju sam uvek elela, kazala mi je Sid jednom. Izgovaramo iste misli
istovremeno. Zavravamo reenice jedna drugoj. Dovoljno je samo da je
pogledam i ona shvati. Ako samo pomislim na nju, u tom trenutku, kunem se
Bogom, ona me nazove na mobilni.
Otkad je Sid dola kod mene, Peti je tu provodila mnogo vremena. A dok
je Sid bila kod majke, Peti je esto ila tamo. (Nisam znao da li je tako i
sada, kada su se Suzana i Sid preselile kod Boba.) Pati se, uprkos svim
udarcima i svom cinizmu, pretvarala u devojicu kada doe do pravljenja
kolaia od ipsa sa okoladom. ini se da je Sid vie uticala pozitivno na
Peti nego to je ova loe uticala na nju.
Svia mi se ovde, uo sam kada je rekla Sid u naoj kui. Niko se ni
na koga ne ljuti i ne dere.
Time me je osvojila.
Uprkos svojoj lakomislenosti, Peti je imala instinkt za opstanak. Ona nije
pila iz ruiastih aa. Videla je svet takav kakav jeste; okrutna sredina u
kojoj moete da se oslonite samo na sebe. Zbog toga mi je bila draga i
nekako sam je i potovao. Dobila je loe karte i trudila se da ih iskoristi
najbolje to moe.
Sada je nisam video da dolazi, mada je esto u prolazu privlaila poglede

treskajui grudima i ljuljajui kukovima dok je vijugala izmeu hondi. Peti je

bila svesna kako deluje i svesno je to koristila. Danas je na sebi, sem plitkih
farmerki sa poderotinama na kolenima i butinama, imala i tamnoplavu majicu
kratkih rukava koja nije uspevala da joj pokrije pupak s pirsingom, ali je zato
uspevala da pokae deli crnog, ipkanog prslueta. Kosa joj je bila
tamnoplava, s nekoliko ljubiastih pramenia, bila je nenaminkana, osim
vrlo malo svetlocrvenog rua.
Dok sam sedao u svoju stolicu, ona ree:
Zdravo, gospodine B. Uasno izgledate. Jeste li dobro?
Klimnuo sam glavom.
Zdravo, Peti.
ta se deava? Izgledate izmodeno.
Samo... nita.
To je sranje.
Tano, slaem se.
Nabrala je nos.
ta to smrdi?
ubrivo, rekoh.
Onda zauh jo jedan pozdrav:
Zdravo, gospodine Blejk. Osvrnuo sam se, ali nisam odmah video
nikoga.
Doao je i Def, ree Peti. Eno ga tamo.
Pokazala je prema akordu. Petin drugar Def Blustajn je sedeo za
volanom, pipkao dugmad na instrument-tabli i stiskao tastere. Kad god je
doao, nalazio je neko vozilo u koje sedne, i tu ostane.
Zdravo, Defe, rekoh, mahnuvi mu preko volje.
On se osmehnu i mahnu mi. Kroz vetrobran me upita: Sajt i dalje dobro
radi?
Da, rekoh.
Ima li tragova?
Nekoliko.
Def ponovo usmeri panju na instrument-tablu. U meuvremenu, Peti je
pogledom prelazila izlobeni salon, razgledajui postere raznih modela. Da li
bih ja mogla da se zaposlim ovde? upitala je.
ta bi radila?

Prodavala automobile, ree ona, ne izgovorivi a ta misli? Poto ne

znam da ih popravljam, mogla bih samo da ih prodajem.
Pretpostavljao sam da nije htela da kae da, ako nita drugo ne znate, to
je poslednji posao za vas. Rekoh: Znai, sad se bavi kolima.
Peti slee ramenima: Ne bih rekla. Ali mislim da mi je potrebna izvesna
prestilizacija. Sav ovaj imid krek kurve mogao bi odbiti gospodina i
gospou Potenjakovi kada dou po mini-kombi kojim e voziti svoje male
republikance u kupovinu.
Moda, rekoh. Peti je obino imala posao, ali retko je to bio onaj koji
je radila nekoliko meseci ranije. esto je radila u maloprodaji, obino u
prodavnicama moderne odee, u koje dolazi odgovarajua klijentela. Samo
est meseci ranije radila je u prodavnici sportske obue u Stratfordu. Sada je
bila u nekoj prodavnici biuterije, gde je prodavala jeftin nakit, trake za kosu
i marame.
Mogu li da vam kaem neto iskreno? Pomerala je vilicu kao da vae
vaku, iako je nije imala u ustima.
Nita menje ne bih ni oekivao, Peti.
Da li je postavljanje DVD plejera u kombi, neto, kao, dokaz propasti
jebene civilizacije, ili ta? Da li misle, kao, klinci nemaju mogunost da
dovoljno gledaju televiziju, pa moraju da ili stavljaju i u automobil?
Vidite li na ta mislim? Ima ona svoje trenutke.
Shvatam ta misli, rekoh. Kad je Sid bila mala, dok smo se vozili,
stalno je zapitkivala ta je ta. Volela je da pita kakva su koja vozila. U
estoj godini znala je da razlikuje hondu, tojotu i ford. To ne bi mogla da je
gledala Malu sirenu, umesto kroz prozor automobila.
Osetio sam knedlu u grlu i pokuao da je progutam
Ba to i ja mislim, ree Peti. Jo nekoliko sekundi nita nije rekla.
Moda je razmiljala o tome da se nikada nije vozikala okolo s ocem.
Def se naspretno izvue iz akorda i sede za volan sivika. Gotovo da se
moglo uti kako prigueno uzvikuje: Vruuum steui volan.
Peti ree: Sid i ja smo zajedno gledale Malu sirenu pre nekoliko meseci
i plakale kao da smo u prokletom drugom razredu. Bilo je teko zamisliti
devojku koja sada sedi preko puta mene zanesenu bilo ime to podsea na
Diznija.
Zna li onaj crta o udovitima? rekoh. Kad rade za veliku

kompaniju, a posao im je da plae malu decu?

udovita iz ormara?
Da, taj, rekoh. Odveo sam Sidni da ga gleda kad je imala... koliko?
Deset godina? I pole su mi suze. Zna na koji deo mislim?
Peti Svejn klimnu glavom. Oh, da. Mama me je vodila da ga gledam.
Unela je i konzervu kole u kojoj je bio viski. Ona me je nauila sve to
znam. Nasmeja se, oekujui ok.
Nagnuo sam se napred:
Peti, da li je Sidni imala drutvo u Derbiju?
Iznenadila se.
Mislim da nije. Derbi? Jebote, nije. Nikoga u Derbiju. Zato?
Razmiljao sam da li da joj kaem za Sidnin automobil i odluio da ne
kaem.
Tako da se ja i dalje raspitujem, ree ona. Fejsbuk i takve stvari.
Nogu prebaenu preko naslona za ruku ljuljala je napred-nazad, i jo
pucketala prstima leve ruke.
Hvala ti za to. Verovatno e tako stii do vie ljudi nego ja. Gledao
sam nogu koju je ljuljala. Peti, jesi li dobro? Izgleda mi malo nervozno.
Ona prekide sve, naizgled, nevoljne pokrete tela. Dobro sam.
Da nisi moda neto uzela? Jesi li?
Ona se nasmeja:
Sranje, gospodine B, vi ste ba kul.
Lora Kantrel je polako ila kroz izlobeni salon, graciozno kao da je
gazela uprkos tiklama od dvanaest centimetara. Prola je pored mog stola ne
rekavi nikome ni rei i otila izmeu automobila. Izgledalo je kao da je neko
smanjio temperaturu na termostatu.
Lora se vratila u svoju kancelariju. Peti je sve vreme bila svesna nje.
Tada ree:
Tu ribu zaista treba kresnuti.
Peti, znam da sam te to pitao ve sto puta, ali gde je mogla da ode?
upitah. Ako nije radila u tom hotelu, gde je ila?
Ne znam. To je skroz sjebano.
Iao sam na obe strane Putem I, ulazio u svaku prodavnicu i firmu. Niko
ne zna nita o njoj.
Tada sam se setio, samo na sekundu, kako je Jan iz cveare o gledao

Sidninu fotografiju malo due pre nego to je rekao da je nije video.

Ti si joj bila najbolja drugarica, rekoh. Pa ipak ti nije kazala ta radi.
Ona klimnu glavom: Kunem se, mislila sam da tamo radi. Nikada mi nije
rekla nita drugo. Ona nije kao ta sam ja. Ona nije traila nevolje. Ja sam
roena za to.
Osmehnuo sam se umorno:
Hvala to ste svratili. Ako se setite bilo ega...
Ona klimnu glavom i besno trepnu nekoliko puta, kao da zadrava suze.
Naravno, ree, ustajui sa stolice: , Pitala sam se...
ta, Peti?
Znate za onaj posao koji sam dobila u trnom centru?
U prodavnici biuterije?
Ona klimnu glavom, kao da to nije nita naroito. Da. Pa morate da
radite mesec dana pre nego to dobijete prvu platu, a mama, pa znate, ve se
istroila, a tata mi ba i ne alje ekove svakog meseca.
Nije valjda da mi trai novac, Peti? rekoh.
Naravno, ree ona, pocrvenevi. To je u pitanju.
Gledao sam je jedan trenutak, pa izvadio novanicu od dvadeset dolara iz
novanika i pruio joj. Uzela je novanicu i unula u prednji dep farmerki.
Bile su joj tako tesne da je s mukom ugurala i svoje prste unutra.
Hvala, ree. Hoete li da donesem neto veeras?
Pokuavajui da ispuni prazninu koja je nastala Sidninim nestankom, Peti
je svratila nekoliko puta tokom poslednjih nedelja, iznenaujui me
isporukama iz Mekdonaldsa, Burger kinga ili Sabveja, da bi zatim nabacila
kako je vorc i mirno prihvatila da joj to platim.
Ne, ne bih veeras, rekoh. Video sam joj u oima da je razoarana. U
redu, ree ona. Vidimo se, onda.
Prolazei pored stola Endija Herca, ljuljajui kukovima, ree:
Zdravo, Endi, pando, i ode dalje.
Endi, koji je savladavao list iz telefonskog imenika, ispitujui situaciju
telefonskim pozivima, promrmlja: Zdravo.
Peti je dolazila dovoljno esto da zapamti Endija, ali to je zvualo nekako
suvie prisno.
Def izae iz sivika i potra da stigne Peti, spustivi u prolazu komplet
kljueva na moj sto.

Neko ih je ostavio u kolima, ree.

SEDAM

Pitao sam se kako ljudima to uspeva.

Gledate vesti i vidite neki par ije je dete nastradalo u poaru. Majku
devojke koja je nestala na Bermudskim ostrvima i nikada nije pronaena.
Oca iji je sin poginuo u kafanskoj tui. Jednom je bila reportaa o devojci
iji je razred otiao na skijanje, pa obruila lavina i ona ostala zatrpana
nekoliko metara ispod snega, tako da spasioci nisu uspeli da je nau. I videli
su se njeni roditelji koji plau, drei se nade da je njihova erka jo uvek
iva, dok vi znate da je to jednostavno nemogue.
Kako im to uspeva, upitao sam televizor. Kada se tako neto dogodi
nekome koga volite, jednostavno sve stane. Kako i ne bi?
Ali poeo sam da shvatam da svako jednostavno ide dalje. Ustanete.
Dorukujete. Idete na posao; radite. Vratite se kui, veerate, idete na
spavanje.
Kao to su i svi ostali.
Ali to je uvek tu. Idete dalje, ali ne idete dalje. Jer tu je taj teret koji
oseate sve vreme, kao da imate betonske blokove na ramenima, koji vas
pritiskaju, iscrpljuju, prisiljavajui vas da se upitate hoete li biti u stanju da
ustanete i sledeeg dana.
I kukin sine, vi ustanete. Toga dana i sledeeg, i onog posle njega. Sa
onim blokovima na ramenima.
Uvek prisutni.
Izlazei, uzeo sam s prijavnice fotokopiju vozake dozvole Riarda
Fleera, mog klijenta za isporuku ubriva. Upamtio sam njegovu adresu na
Kolter drajvu. Savio sam taj papir i gurnuo ga u dep.
Seo sam u automobil, opet ukljuio Sidnin ajpod i sluao neku Natau
Bedingfild (uo sam kada ju je Sid sluala jedne veeri u svojoj sobi i upitao

je ko je to), jednu pesmu Eltona Dona iz moje mladosti i, zapanjujue,

Maglu pijaniste Erola Garnera. Pomenuo sam ga Sid jednog vikenda pre
nekoliko meseci, a ona je otila i daunlodovala jednu njegovu pesmu.
Divna si, duo, rekoh, kao da je ona na seditu pored mene.
Nisam poao kui. Umesto toga, odvezao sam se do prvog Bobovog
parkinga za prodaju polovnih automobila Bobovi motori, i zaustavio se pored
kancelarije preureene prikolice od oko dvanaest metara, s tokovima
prekrivenim ukrasnim komadima plastike.
Dok sam se uspinjao stepenicama, otvorie se vrata i napolje izjuri Evan
crven u licu, besnog izraza. Izgledalo je da je spreman da eksplodira.
Hej, rekoh ja, ali on prolete pored mene i odjuri izmeu polovnih
automobila, pa odjednom stade pored crvene dete, s natpisom Jedan
vlasnik! na vetrobranu i svom snagom utnu zadnji branik.
Jebote! uzviknu. Jebe je! Jebe kuku!
Zatim odjuri prema trotoaru, izvan parkinga.
Uoh i zatekoh Suzanu za stolom desno od vrata, sa takama koje joj nisu
bile potrebne, naslonjenim na zid i tapom okaenim na iviluk. Odmahivala
je glavom, pa die pogled i ugleda me.
Isuse, odlino usklaeno, ree. Oigledno je bila iznervirana. Da li je
natrao na tebe?
Samo je izudarao folksvagen, rekoh. ta se deava?
Samo sam ga pitala za novac iz kase, ree ona.
Kakav novac iz kase?
Iz ovog stola. Kunem se da je tu jue bilo dve stotine dolara, a danas
ima samo etrdeset. Upitala sam ga da li je bio primoran da ga uzme zbog
neega, a on je skoio kao da je oparen i rekao da ga nazivam lopovom.
Nisam rekla nita slino. Samo sam ga pitala da li je...
Zastala je, pa me pogledala:. ta se desilo?
Nali su Sidnin automobil, rekoh.
Nijedna crta na licu nije joj se pomerila. ekala je.
U Derbiju, na parkingu Vol-Marta. Moda je tamo stajao otkad je
nestala. Ima tragova krvi na bravi i volanu.
Ona i dalje nije reagovala. Sasluala me je, saekala trenutak, pa rekla:
Nije ona mrtva. Neu da mislim da je mrtva.
Nije, rekao sam, jer i meni je bilo potrebno da verujem u to. Moraju

da urade testove DNK da bi proverili da li je krv Sidnina.

Nema veze, ree Suzana. Ona nije mrtva. Digla je bradu, kao da
odbija neke nevidljive sile.
Vrata se otvorie i ue Bob. Pre nego to je i video bilo koga od nas
dvoje, on zalaja:
ta si to rekla Evanu? Pa, ugledavi mene, ree: Oh.
Rekoh Suzani:
Idem ja. Javiu se. Bobu rekoh: uvaj je. I ako jo jednom ujem
Evana da Suzanu nazove kukom, nabiu mu glavu u vetrobran.
Ne znam kako sam stigao kui. Ne seam se da sam vozio do tamo. Krv
mi je zamaglila vidokrug.
Kad sam stigao, ispred su bila parkiran policijski automobil. Kombi,
umesto patrolnog vozila. Crnac u elegantnom odelu predstavio se kao da je
lan forenzike jedinice iz grada. Poslala ga je Kip Denings po uzorak
Sidnine DNK. Pustio sam ga u kuu i pokazao mu Sidninu sobu, kao i
kupatilo koje je koristila ujutru, kada se sprema za posao. Odmah se
ustremio na etku za kosu.
Dok se on bavio time, siao sam u kuhinju. Lampica na telefonu je
svetlucala. Stisnuo sam dugme za poruke.
Zdravo.
Kejt Vud.
Samo me zanima kako si. Ne znam jesi li dobio moju poruku na poslu.
Moja ponuda i dalje vai. Mogla bih neto da donesem. Znam da ti se
verovatno ne kuva. Moe i da doe ovde, ako hoe. U svakom sluaju,
javi mi se? Vai? Zatim je rekla broj svog mobilnog telefona, koji sam znao
bolje nego svoj, toliko puta me je podseala na njega.
Ponitio sam poruku.
Popeo sam se do jedne sobe u kojoj sam drao svoj raunar i plaao
raune, i poeleo da vidim da li se neto deava na sajtu.
Nita.
Sedeo sam tako izvesno vreme, zurei u ekran.
ovek iz forenzike ekipe zaviri u sobu i ree da e sam izai.
Vai, rekoh. Hvala.
Naposletku sam opet siao u kuhinju. Otvorio sam friider i zurio unutra

dobrih dvadesetak sekundi, mislei da e se neto jestivo, ako budem

dovoljno dugo gledao, kao arolijom pojaviti. Nisam iao po bakaluk skoro
dve nedelje, a onih veeri kada Peti nije dolazila sa brzom hranom iveo
sam uglavnom od skladita obroka za mikrotalasnu rernu, sakupljenih u
zamrzivau tokom poslednje dve-tri godine.
Zatvorio sam vrata i spustio dlanove na kuhinjski pult, naslonivi se na
njega. Udahnuo sam nekoliko puta, izdiui polako.
Ako je to trebalo da me opusti, nije delovalo, jer sam odjednom
nadlanicom zbrisao s pulta sve ispred sebe toster, slanik, bibernik,
Njujorkerov kalendar crtanih filmova, iju stranu nisam ni okrenuo tri
nedelje, elektrini otvara za konzerve sve je tresnulo na pod.
Bio sam pun nagomilanog besa i frustracije. Gde je Sid? ta joj se
dogodilo? Zato je otila? Zato ne mogu da je naem?
Mogao sam da eksplodiram. Bio sam ispunjen besom, a nisam imao na
ta da ga usmerim.
Bio sam u kui tek pet minuta, a ve mi je bilo potrebno da izaem
napolje. Svaki trenutak koji provedem unutra, sam, podseao me je da Sid
nije tu. Nisam mogao samo da sedim. Morao sam da se izduvam. Vozim.
Gledam.
Zazvonio je telefon. Trgao sam slualicu jo pre nego to je zavrilo prvo
zvono.
ta?, dreknuo sam.
Auh.
Izvinjavam se, spustio sam glas, ne znajui ko je to. Alo.
Zvala sam te danas. Jesi li dobio moju poruku?
Tada sam prepoznao: Tek to sam stigao kui, Kejt.
Poelo je pre oko est meseci. Na susret je bio neuobiajen. Izlazila je u
rikverc svojim fordom sa parkinga Volgrina i udarila u moj branik na
suprotnoj strani prolaza. Sedeo sam za volanom, ugasio motor i sluao
zavretak vesti pre nego to u ui u prodavnicu; iskoio sam osetivi
udarac.
Imao sam vei broj spremnih reenica. Jesi li slepa? U ta si gledala?
Jesi li dozvolu dobila preko Interneta?
Ali kada je ona izala iz automobila, prvo to sam rekao bilo je: Jeste li
dobro?

Mislim da je to bilo posledica njene privlanosti. Moda nije lepotica, bar

u smislu supermodela (i tu u se ipak prikloniti Bobu), ve privlana, kratke
smee kose i oiju, i sa figurom koja pomalo podsea na Merilin. Meutim,
glas joj nije pripadao Beti Bup, ve je bio topao, dubok, grlen.
O, boe, rekla je. Pogreila sam. Jeste li povreeni?
Dobro sam, dobro sam, potvrdio sam. Hajde da vidimo da li je va
automobil u redu.
Bila su u redu, a na mom braniku videla se samo mala ogrebotina. Iako to
nije bilo vredno popravke, nisam imao nita protiv da zapiem Kejtino ime i
broj telefona, kada ih je ponudila.
Znate, kasnije moete doi na lag ili tako neto, rekla je, kao da se
tome nada.
Sledeeg dana sam je pozvao.
O, boe, nemojte mi rei da imate neki potres ili neto slino.
Pomislio sam da li ste raspoloeni za pie.
Uz pivo mi je rekla da je, kada sam je pozvao, pomislila da u simulirati
neku povredu kime da bih je tuio zbog nekoliko miliona dolara vrednih
bolnikih rauna, jer ljudi i to rade, takav je svet u kojem ivimo.
To je trebalo da bude nagovetaj.
Ali ja ga nisam shvatio, jer je izgledalo da se prilino dobro slaemo. I
sloili smo se vrlo brzo.
Sa pia smo preli na veeru, a sa veere otili mojoj kui. Pet minuta
poto smo uli, nali smo se u krevetu. Ve nekoliko meseci sam apstinirao i
moda sam to pokazao bre nego to sam eleo. Ali vee je bilo dugo, pa
sam imao prilike da se iskupim.
Kejt je, isprva, bila savrena.
Bila je topla. Paljiva. Slobodna u seksu. Bila je zavisnik DVD verzija
televizijskih serija. Mnoge veeri sam proveo na poslu tako da nikada nisam
imao mnogo vremena za televiziju, pa mi je pokazala serije za koje sam tek
uo, kao to je ona o ljudima iji se avion sruio na neko ostrvo, to je
nekako njihova sudbina; svi su tu dovedeni sa razlogom; sve je to deo nekog
velikog plana jedva sam sve to shvatio. Ali Kejt je bila opsednuta tom
serijom, kako svaijim ivotima manipuliu neke nevidljive sile. Tako se to
deava, kazala je. Neki drugi ljudi uvek vuku konce iz pozadine.
To je trebalo da bude drugi nagovetaj.

S njom je bilo zabavno; a ja ve due vreme nisam bio s nekim zabavnim.

Ali kada je poela da se otvara, to nije bilo ono to sam oekivao.
Bila je razvedena tri godine. Mu joj je radio kao pilot putnikog aviona.
vrljao je. Nju su prilino namagarili prilikom razvoda. Verovala je da je
njen advokat bio prijatelj njenog mua, mada to nije mogla da dokae. Priala
je da je sklopljen neki dogovor iza zatvorenih vrata, inae bi njoj bila
dodeljena kua tog kukinog sina. A to je najgore, on jo uvek ivi tamo, a
ona je zaglavila u nekom trulom apartmanu u Devonu, pola ulice od bara, gde
petkom uvee moete zatei nekoga kako vri nudu na prednji toak vaeg
automobila.
Dobro.
Kao da to nije dovoljno, na poslu su nepravedni bili prema njoj. Jasno je
da je ona sledea na redu za poslovou u Dezisu, prodavnici odee u Nju
Hevenu, gde radi, ali oni su je preskoili i promovisali neku Edit, ako moe
da poveruje da ena po imenu Edit ima ikakvog pojma o modi.
Edit glavna? rekoh. Oskarovska kostimografkinja?
To je tvoja izmiljotina?
U svakom sluaju, znala je da na poslu imaju neto protiv nje, da je ne
vole, a njena najverovatnija teorija bila je da je to zato to je ona vidno
privlanija od ostalih. Oseale su se ugroeno. Pa, mogu sve da se jebu, to
mogu da urade.
Isprva su mi prijali njeni pozivi na posao. Bilo mi je neizmerno drago da
sluam, s ponekim detaljem, ta eli da mi uradi kada sledei put budemo
zajedno. Ali ponekad, kada pokuavate da sklopite ugovor za akord vredan
35.000 $, morate neto da prekinete, bez obzira na to koliko vam prija.
A Kejt je tako osetljiva.
to je ona ee pozivala brojeve mog poslovnog, kunog i mobilnog
telefona, ree sam joj uzvraao pozive. Daj mi ansu da te pozovem,
predloio sam neno.
Ali rekla sam ti to u poruci, kazala je ona. Rekla sam ti da me
nazove.
Nije ba sve bilo seks preko ice. esto sam sluao i druge prie o tome
kako je njen bivi mu skrivao novac od nje ili kako na poslu jo uvek nisu
priznali njene talente, ili misli da joj je gazda bio u stanu dok je bila odsutna i
preturao joj fioku sa donjim veom. Nita nije bilo pomereno, ali ona ima

oseaj.
Jedne noi, kada sam nameravao da prekinem, nekako me je nagovorila
da je upoznam sa Sidni.
Umirem da vidim kako izgleda, rekla je Kejt.
Nisam urio da ih upoznam. Nisam video razloga da Sidni upoznajem sa
svakom enom s kojom se viam, a poslednjih nekoliko godina nije ih ni bilo
mnogo. Razmiljao sam, ako neto stigne do take ozbiljnosti, to bi moglo
biti vreme za upoznavanje.
Ali Kejt je bila uporna, pa sam organizovao da nas troje ruamo zajedno
jedne nedelje. Sid, koja voli plodove mora, izabrala je mesto u luci, koje je,
koliko sam znao, svakodnevno dobijalo takozvanu sveu ribu iz okeana
udaljenog pola planete odatle.
Kejt je bila oduevljena. Postigli smo pun pogodak, rekla mi je.
Znao sam da e Sid to drugaije primiti.
Bila je vrlo fina, rekla je kasnije, kada smo ostali sami.
Samo si uljudna, rekao sam.
Ne, zaista.
Govori, rekao sam.
Zna ta, ona je luda, rekla je Sidni.
Dalje.
Priala je sve vreme za rukom. I to je bilo samo o tome kako je ovaj ne
voli, a sa onim ima problem, pa kako joj nije ilo na ovom poslu jer su svi
bili protiv nje i davali joj loe ocene za rad, a onda je nala drugi posao, gde,
iako je dobro, zna da priaju o njoj iza lea i prilino je sigurna da joj je
momak koji joj isti odeu previe naplatio i...
Dobro, rekao sam. Shvatam.
Ali razumem to, rekla je Sid.
Kako to misli, razume to?
estoka je. Mislim, poenta je u seksu, zar ne?
Isuse, Sidni.
Mislim, tata, hajde! ta drugo moe da bude? Da ja imam takve jasle,
bila bih napopularnija devojka u koli. Pokuao sam da smislim ta da
kaem, ali pre nego to sam stigao, Sid je dodala: Ali vrlo je fina.
Ali je malo luda, rekoh ja.
Jeste, rekla je Sid. Ali mnogi ludaci su vrlo fini.

Da li te je ita pitala?
Tu je Sidni morala da se zamisli: Zna, kad si otiao u klonju? Pitala me
je ta mislim o njenim minuama.
U stvari, Sid ju je provalila. Kejt je bila opsednuta sobom. Mislila je da
su svi protiv nje. Videla je zavere i tamo gde ih nema. Donosila je
prenagljene zakljuke. urila je kada sam ja hteo da usporim.
Dan posle tog ruka, Kejt, koja je isprva mislila da je prolo dobro,
pozvala me je na posao i rekla: Sidni me mrzi.
To je suludo, rekao sam. Ona misli da si vrlo fina.
ta je kazala? Tano?
Svia joj se, rekao sam, izostavljajui samo rei luda i jasle.
Lae. Znam da lae.
Kejt, moram da prekinem.
I dalje smo se viali povremeno. Oseajui krivicu i ne elei da je
iskoristim, traio sam izgovore da ne spavam s njom.
Uglavnom.
Kada je Sid nestala, prestao sam sasvim da joj uzvraam pozive. Imao
sam i suvie problema. Povremeno sam joj uzvraao poziv, ne proverivi ko
je to zvao.
Dozvoli da ti se naem, rekla bi.
Nisam eleo njene pomo i utehu.
Znai, nisam ti smetala kada je bilo lepo, rekla je Kejt u jednom
trenutku, ali ne eli me kada je teko?
I sada je bila na vezi dok sam stajao u kuhinji, s krhotinama mog besa na
podu, jo uvek nesposoban da mislim o bilo emu, osim o kolima svoje
erke, i krvi na vratima i volanu.
Hej, jesi li tu? upita Kejt.
Da, rekoh. Tu sam.
Zvui bazvoljno.
Imao sam dug dan.
Jesi li sam?
Da.
Bio sam vrlo, vrlo usamljen.
Znam da ima svata na umu, ree ona.
Da, rekoh.

Jedan trenutak oboje smo utali.

Jesi li jeo? upita ona.
Morao sam da razmislim. Zar nisam upravo zurio u friider? To bi moralo
znaiti da nisam veerao.
Ne.
Doneu neto. Kinesko. A imam i neke nove diskove.
Razmislio sam jedan trenutak, pa rekao: Vai. Bio sam gladan. Bio sam
izmoden. I oseao sam se usamljenim.
Rekoh: Daj mi jedan sat? Ne. Sat I po?
Dobro. Dolazim.
Spustio sam slualicu iako nisam zavrio razgovor, zagledavi se kroz
kuhinjski prozor. Ostalo je jo oko jednog sata dnevne svetlosti.
Zakljuao sam kuu, seo u automobil, opet proverio Suzaninu praznu
kuu i povezao se prema Derbiju. Vozio sam se oko trgova, polako obilazio
parking restorana brze hrane, uvek osmatrajui, traei pogledom nekoga ko
bi liio na Sidni.
Bez rezultata.
Znao sam u dui koliko je to uzaludan gest, ta nada da u nekako ugledati
svoju erku kako hoda ulicom. Kakva je verovatnoa da izae u veernju
etnju ili sedne pored prozora Mekdonaldsa u trenutku dok se sluajno vozim
tim putem?
Ali morao sam neto da radim.
Vraao sam se na jug, kada mi je saobraajni znak privukao panju.
Stisnuo sam konicu i skrenuo desno, ne stigavi ni da razmislim o tome.
Skrenuo sam uz ivinjak i posegao rukom u dep, traei papir s posla.
Odvio sam ga i zagledao se u fotokopiju vozake dozvole Riarda
Fleera. iveo je u Kolteru br. 72. Pogledao sam najbliu kuu, bio je to broj
22. Sledea je bila broj 24. Sklonio sam nogu s konice i povezao se polako
dalje niz ulicu.
Fleerova kua je bila udaljena od ulice i okruena drveem. Bila je to
jednostavna dvospratna kua sa etiri prozora i vratima na sredini. Travnjak
ispred kue bio je zaputen i zarastao u korov. Stare gume, nekoliko zaralih
bicikala, stara kosaica i drugi probrani otpad bili su nagomilani ispred vrata
garae. Na prilazu je stajao uti pinto kojim se Fleer odvezao ranije toga
dana, kao i Fordov kamionet, koji je video i bolje dane. Hauba je bila dignuta

i video sam nekoga nagnutog spreda, kako neto radi na motoru.

Pretpostavio sam da je to Riard Fleer. Kukin sin.
Zaustavio sam se na kraju ljunanog prilaza. U bilo kom drugom
trenutku bio bih dovoljno razuman da produim dalje. Tip je to izveo na
brzinu. Izvezao je kamionet na probu i iskoristio ga da preveze tovar ubriva.
Sledeeg puta e biti pametniji, nee klijenta pustiti samog na probnu
vonju. Fleer je danas imao sree sa mnom. Sledeeg puta nee je imati.
ovek se ui dok je iv.
Bio sam suvie napet da bih bio i razuman.
Izaao sam iz automobila i poao uz prilazni put. Pas, koga ranije nisam
primetio, poao je prema meni. Ali to nije bio pas uvar. Bila je to dukela
nepoznatog porekla, epava, sive njuke. Izgledao je propalo kao i krov
Fleerove kue. Repom je mahao kao neki spori metronom.
Proao sam pored psa. Obilazei oko kamioneta, videh da to zaista
Riard Fleer gleda u motor. Lakat mu je bio naslonjen sa strane, a glava na
ruke. Nije drao alat i nita nije ni popravljao.
Gledao je u motor kao to bi umorna vraara zurila u dno olje aja.
Pokuavao je da neto shvati, ali nita nije mogao.
Hej, rekoh ja nervozno.
On me pogleda. Oi mu se suzie. Pokuavao je da me se seti.
Kad sledei put izveze kamionet na probnu vonju, mogao bi da oisti
ubre pre nego to ga vrati.
Sada se setio.
Fleer se ispravio, preao rukom preko glave i zagledao se u mene, ne
govorei nita.
Ba si kreten, zna li to? rekoh. ta misli da si, jebote? Imam vest za
tebe. Mi nismo agencija za iznajmljivanje kamioneta.
Otvarao je usta kao da pokuava neto da mi kae, ali nita nija mogao
da smisli.
Ulazna vrata kue se kripei otvorie. Fleer okrenu glavu. Iznutra
devojica promoli glavu i ree:
Tata, veera je gotova.
Imala je deset, dvanaest godina. Vie nisam mogao da prosudim. Samo
sam primetio da ima nekakve metalne proteze. Fleer ree:
Odmah dolazim, duo.

Zatim se opet okrenu prema meni.

Moraete da me izvinite, ree. Treba da veeram sa erkom.
Otiao je do kue i popeo se uza stepenice do ulaznih vrata. Ja sam
stajao tamo i gledao ga kako ulazi, i odjednom se osetio vrlo malim.
Ugledao sam srebrnasti ford fokus Kejt Vud na prilazu kada sam uao u
svoju ulicu. Stajala je kod zadnjeg dela, s velikom kesom brze hrane u jednoj
ruci i neim to je izgledalo kao kesa s bocom vina u drugoj.
Parkirao sam se, poao do nje i neto iskonsko je prevladalo. Bila mi je
potrebna. Bilo mi je potrebno da me utei. Obavio sam ruke oko nje,
privukao je sebi i spustio joj glavu na rame. I dalje zauzetih ispruenih ruku,
obgrlila je i ona mene.
Oh, duo, rekla je. Dobro je, dobro je.
Nita nisam rekao. Samo sam je grlio.
Neto se dogodilo? upitala je. Jo uvek nisam imao rei. Hajde da
uemo. Doi.
Naao sam klju svoje kue na privesku dok me je vodila do ulaznih
vrata. Kad smo uli, rekla je: Doneu tanjire, pa emo te nahraniti i
priaemo. Kunem se, izgleda kao da si oslabio pet kilograma.
Primetio sam da su mi pantalone neto komotnije poslednjih nekoliko
dana, ali nisam mnogo razmiljao o tome.
Hoe li da otvori vino? upita Kejt.
Hou prvo neto da proverim, rekoh.
Kada se vrati, ispriau ti ta se dogodilo sa Edit, ree ona. Sasvim
je sjebala raspored.
Za minut, rekoh.
Gospode boe! ree ona ulazei u kuhinju. ta se ovde dogodilo?
Moja ranija eksplozija.
Ne brini za to, rekoh.
Poao sam uza stepenice, preskaui po dve odjednom. Nisam se
potrudio ni da sednem za raunar, samo sam se nagnuo, pomerio mi i
kliknuo dugme da vidim ima li odgovora na sajtovima, sem vijagre s
popustom.
Stigle su mi dve poruke. Jedna u vezi s problemom mog rauna na I-beju.
Ja nisam imao raun na I-beju. Izbrisao sam poruku.

Zatim sam otvorio drugu.

Poinjala je sa:
Dragi gospodine Blejk, prilino sam sigurna da sam videla Vau erku.

OSAM

Drhtao sam dok sam sedao.

I-mejl, poslat s adrese na Hotmejlu, ispred koga je pisalo ymills i niz
brojeva, glasio je:
Dragi gospodine Blejk, prilino sam sigurna da sam videla Vau erku.
Radim u svratitu za tinejdere u Sijedu...
Sijetl? ta bi Sid radila u Sijetlu? Ne, stani. Vano je bilo da je Sid iva.
Poto sam upravo video tragove krvi na kolima moje erke, sada mi je
ovaj i-mejl naterao da ve ponem da se borim sa suzama.
Nastavio sam da itam. Radim u svratitu za tinejdere u Sijetlu i zbog
vrste posla esto pregledam sajtove o deci koja su nestala; tako sam naila
na Va sajt i prepoznala Vau erku Sidni jer je veoma lepa. Bar sam prilino
sigurna da je to bila ona, ali, naravno, moda i greim. Mislim da nije rekla
da se zove Sidni; ini mi se da je kazala Suzana ili Suzi, ili neto slino.
Koristila je majino ime. U trenutku sam se upitao da li je sve u redu sa
raunarom, zato to je kursor estoko podrhtavao. Spustio sam pogled i video
da mi ruka drhti.
Slobodno mi se javite na ovu i-mejl adresu, pisalo je dalje u poruci.
Verovatno je strano kada ne znate gde Vam je erka i nadam se da mogu da
pomognem.
Poruka se zavravala sa: Vaa u Hristu, Jolanda Mils.
Kejt odozdo povika: Doi po ovo dok je toplo! Ovi kineski rezanci su
veoma privlani.
Kliknuo sam dugme za odgovor i napisao: Draga gospoo Mils, hvala
Vam mnogo to ste mi se javili. Molim vas, kaite kako jo mogu da stupim u
vezu s Vama, sem preko i-mejla. Kako se zove Vae svratite? Na kojoj je
adresi u Sijetlu? Imate li broj telefona na koji mogu da Vas pozovem?
Kucao sam tako brzo da sam pravio mnotvo greaka, pa se vraao i

ispravljao ih.
Time? Da li je sve u redu?
Kucao sam: Sidni je nestala pre skoro mesec dana i njena majka i ja
izbezumljeno pokuavamo da je naemo i da saznamo da li je dobro. Kada
ste je videli? Koliko je prolo od tada? Da li je Sid tu dolazila vie puta ili
samo jednom? Evo kako Vi moete da stupite u vezu sa mnom. Tada sam
ukucao brojeve svog kunog i mobilnog telefona, kao i telefona na poslu.
Molim Vas, javite mi se im primite ovaj i-mejl, i slobodno na moj raun.
Proverio sam da nisam pogreno napisao brojeve telefona, na kraju
ukucao svoje ima i pritisnuo Poalji.
ta se deava? ree Kejt. Stajala je na vratima, naslonjena na dovratak.
Okrenuo sam se i siguran sam da su mi na obrazima bile suze, jer je Kejt
odjednom bila prestravljena, kao da sam upravo primio lou vest.
O, Time, ta se dogodilo?
Videli su je, rekoh, savladan oseajima. Neko je video Sid.
Kejt pree razdaljinu izmeu nas, privue mi glavu na svoje grudi i prigrli
me, dok sam pokuavao da se saberem.
Gde? upita Kejt. Gde je?
Povukao sam se i pokazao joj ekran. Ova ena u Sijetlu. Radi u
svratitu. Pretpostavljam da begunci tu mogu da se sklone.
Sijetl? upita Kejt. ta bi Sid radila u Sijetlu?
Ne znam i u ovom trenutku me i ne zanima, rekoh. Samo, dok znam
gde je, mogu da odem tamo i vratim je kui.
Ima li broj telefona? Pozovi tu enu. Tamo je, koliko, tri sata manje
nego ovde? Moda jo uvek radi.
Nije mi dala broj telefona, rekoh. Upravo sam joj pisao i traio da mi
ga poalje.
ta je sa svratitem? Da li je rekla kako se zove?
Nije, rekoh. Ne shvatam zato nije bila odreenija.
Kako se zove?
Pogledao sam ekran. Jolanda Mils.
Ustani, ree Kejt, pokazujui rukom da se sklonim sa stolice ispred
raunara. Ustao sam, a ona je sela.
Idemo na onlajn bele strane da je naemo i pozovemo.
Kejt poe da kuca po tastaturi, ukuca ima i prezime one ene, i grad u

kojem ivi. Dobro, da vidimo ta smo dobili... Jo nita. Ima tri J. Mils, ali
nijedno nije Jolanda.
Moda je udata, a telefon je na ime mua. Moda je zadrala svoje
prezime.
Da vidim koliko Milsovih tu ima. Kejt tiho zviznu. Izgleda da ih je
vie od dve stotine.
Spustio sam ruku na raunarski sto, da se naslonim. Krv mi je pulsirala u
uima.
Moemo da saekamo da ti se ta ena opet javi ili da ponemo redom da
ih zovemo.
Moda moemo da napravimo drukiju selekciju, rekoh. Potrai
spisak tinejderskih svratita u Sijetlu.
Kejtini prsti su zaigrali po tastaturi. Sranje, ree ona. Ima ih raznih.
Manje je svratita nego Milsovih u Sijetlu, ali ima ih. ekaj, mislim da mogu
da smanjim broj. Neka od njih su muka, pa moemo da ih preskoimo... Da
vidim. Dobro, evo ga. Pokazala je na ekran. Bilo je pet-est ispisa za
omladinska svratita u Sijetlu.
Dohvatio sam penkalo i poeo da zapisujem veb-adrese. Ja u uzeti
Sidnin laptop i otii dole da proverim ove. Uzeu svoj mobilni telefon, a ti sa
fiksnog telefona proveravaj enska svratita. Koliko znamo, mogla bi biti u
nekim navedenim.
Poinjem, ree Kejt. Podigla je slualicu i poela da ukucava brojeve,
dok sam ja strao dole, dohvativi uzgred erkin laptop. Imali smo beini
internet, pa sam Sidnin raunar mogao da koristim bilo gde. Naao sam svoj
mobilni telefon u depu sakoa okaenog na kuhinjsku stolicu i pozvao prvi
od pet brojeva koji su se pojavili na ekranu kada sam ukljuio laptop.
Sklonite, odgovorila je neka ena.
Zdravo, rekoh. Pokuavam da naem Jolandu Mils. Mislim da moda
radi u Vaem sklonitu.
ao mi je, ree ona. Ovde nema nikoga s tim imenom.
Dobro, hvala, rekao sam, prekinuo vezu, saekao trenutak, pa pozvao
drugi broj. Sa sprata sam uo kako Kejt razgovara telefonom.
Nada, ree muki glas.
Da li je to sklonite? upitah.
Da, sklonite Nada.

Traim Jolandu Mils.

Hoete li da ponovite? zamoli on.
Ponovio sam.
Mislim da moda radi tu.
Ovde sve poznajem, ree on. Nemamo nikoga ko se tako zove.
Zahvalio sam mu se.
Kako ide? uzviknu Kejt odozgo.
Jo nita, rekoh. A ti?
Takoe.
Na kuhinjskom pultu stajale su dve porcije pirina sa raiima, rezanaca i
piletine sa kiflama, ali nisam bio gladan. Stomak mi je bio gotovo prazan i
imao sam utisak da e i to malo ispariti.
Pokuao sam sa sledea dva broja i nita nisam saznao. Upravo sam
ukucavao peti broj koji sam u brzini zabeleio, kad Kejt odozgo ciknu:
Time!
Prekinuo sam vezu i pojurio uza stepenite, preskaui po dve odjednom.
Jesi li dobila nekoga? upitah bez daha, uavi u sobu sa raunarom.
Dobio si i-mejl, ree ona, skoivi iz stolice da bih ja seo.
Bila je to Jolanda Mils. Njen odgovor je glasio:
Dragi gospodine Blejk, hvala Vam to ste mi odgovorili. Bilo je glupo od
mene da Vam ne dam vie podataka. Radim u Hrianskom omladinskom
centru nazvanom Druga ansa, u zapadnom centru delu grada. Tu postoji
telefon, ali ja stalno dolazim i odlazim (jedna od mojih dunosti je
organizacija obroka, tako da izlazim u nabavku namirnica i ostalih
potreptina), ali uvek nosim mobilni telefon, pa moete da me pozovete. Evo
ga. Usledio je broj.
Drao sam slualicu u ruci i kucao, okreui glavu od ekrana do telefona
i nazad.
ta ako je neka lujka? upita Kejt dok sam kucao poslednju cifru. ta
ako je to neka smiljena prevara ili tako neto? Mnogi ljudi uvek smiljaju
kako da namame i prevare nedune.
Znao sam da je to, uopteno, Kejtino gledite, ali i o tome sam morao da
razmislim. Kada je telefon zazvonio na drugoj strani, hiljadama kilometara
odatle, Kejt ree:
Ako pone da pominje novac, da se raspituje postoji li nagrada, to e ti

biti znak da je...

Digao sam ruku da je prekinem, oekujui da svakog trenutka neko
odgovori na poziv.
I javila se.
Halo?
ena. Bila je to samo jedna re, ali zvuala je mladoliko.
Jolanda Mils?
Da li je to gospodin Blejk? upita ona.
O, boe, uzdahnuo sam duboko od olakanja. Pokuavali smo da vas
naemo preko onlajn direktorijuma i Gugla, i svega ostalog, a onda ste mi se
javili. Hvala vam mnogo. Ne moete ni da zamislite koliko mi ovo znai.
Ne znam koliko mogu da vam pomognem. Nisam primetio nikakav
naglasak. A odreivanje ivotnog doba po glasu je teko, ako osoba nije vrlo
mlada ili vrlo stara. Jolanda Mils je zvuala kao da je u srednjim godinama.
Kada ste videli Sid? upitao sam.
Koga?
Sidni, rekoh. Zovem je Sid.
ini mi se da je to bilo pre dva ili tri dana.
Kako je izgledala? Da li je dobro? Da li je povreena? Da li je bila
bolesna?
Dobro je izgledala. Mislim, s obzirom na to da je to bila ona. Dola je
nekoliko puta da jede.
Da li ste uopte razgovarali s njom?
Ne mnogo. Samo sam je pitala kako je. To je bilo sve.
Da li je neto kazala?
Samo se osmehnula.
Da li je jo neko bio s njom? Ili je putovala sama?
Koliko znam, bila je sama. Moram da kaem, izgledala je tuno.
Oseao sam se kao da mi je neko gurnuo ruku u grudi i zavrnuo srce.
I kaete da ste je poslednji put videli pre dva-tri dana?
Saekajte da razmislim, ree Jolanda Mils. Mislim da sam je prvi put
videla pre etiri dana. Zatim je dola dva dana kasnije, u vreme ruka. To je
bilo prekjue.
To je znailo da se Sid ve izvesno vreme nalazi u Sijetlu. Moda je
dolazila u Jolandino svratite svaka dva-tri dana. Dakle, ako bih otiao tamo

i dovoljno dugo se tamo zadrao, mogla bi i da se pojavi.

Da li tinejderi, begunci, dolaze kod vas da jedu ak i ako ne borave
stalno tu?
O, naravno. Toliko mesta imamo. To nije mesto predvieno da se u
njemu stalno ivi. To je usluno svratite, znate. Tako deca ponekad spavaju
kod nekoga od svog drutva ili u kolima, a ponekad, mrzim to to kaem,
jednostavno nau mesto u parku ili neto slino.
Sid spava u parku? Pokuao sam da izbacim tu sliku iz glave.
Kako ste saznali za Sid upitao sam.
Zar vam nisam napisala u i-mejlu? Zbog mesta na kojem radim i
upoznajem mnogo te dece koja su begunci ili beskunici, a znam da imaju
roditelje koji ih trae, pretraujem sajtove na kojima roditelji postavljaju
fotografije svoje dece koja su odbegla ili jednostavno nestala. Ovo je tek
drugi put da sam primetila nekoga ko je zaista bio u naem sklonitu.
Jeste li prvi put bili u pravu?
Jesam, ree ona ponosno. Bio je to mladi po imenu Trent, iz okoline
El Pasa, za kojim su roditelji izbezumljeno tragali. Upravo se nalazio u naem
svratitu i bila sam sigurna da je to on, pa sam pomislila da mu kaem kako
znam da ga roditelji trae i trebalo bi da im se javi, ali sam se setila i da bi ga
to i uplailo, pa sam ih sama pozvala i oni su prvim avionom doleteli
ovamo.
Avion. Treba da rezerviem mesto u avionu im zavrim razgovor s
Jolandom.
Ako opet doe, nemojte joj rei da ste razgovarali sa mnom, rekoh. Ne
znam zato je pobegla, ne znam da li sam neto uradio, jednostavno ne
razumem. Lupao sam glavu pokuavajui da shvatim zato bi uradila tako
neto...
To kae veina roditelja, ali mislim da ponekad znaju odgovor, ali ga
jednostavno ne prihvataju. Shvatate li me? ree Jolanda.
Verovatno. Ma koliko sam bio zahvalan Jolandi Mils jer mi je javila
gde mogu da naem Sid, nisam eleo s njom da priam o razlozima zbog
kojih je to moglo da se dogodi.
Jo neto, ree ona. Ja ne mogu da tvrdim da sam sto posto sigurna da
je to vaa devojica. Moda i greim.
Ali moda i ne greite, rekoh.

Da li bi vredelo da vam poaljem fotografiju?

Umalo nisam pao sa stolice. Fotografiju? Imate Sidninu fotografiju? U
Sijetlu?
Pa nije ba najbolja. Ve dugo imam ovaj telefon sa foto-aparatom, ali
nikada nisam znala kako to radi, znate. Ne volim ba te spravice. Zato sam se
igrala njime u sklonitu, fotografiui nasumice, tek da vidim mogu li da
otkrijem koje dugmie treba da pritisnem, a vaa erka je upravo prolazila u
jednom trenutku kada sam fotografisala. Tu su ona i jo nekoliko njih, ali na
jednoj je samo ona.
Bio sam siguran, ako vidim fotografiju, znau.
Moete li da mi je poaljete i-mejlom? upitah.
Znam da to moe da se uradi, ali rekla sam vam, uspela sam samo da
snimim fotografiju. Nemam pojma kako da ih aploudujem ili daunloudujem,
kako god da se to kae, na raunar. Ali moj mu zna sve to, a on e biti kod
kue ujutru. Radi treu smenu. Ali im doe, mogu da mu kaem da to
uradi.
Iako je izgledalo da se situacija odjednom naglo razvija, izgledalo je kao
venost ekati do jutra da bih video tu fotografiju.
Kejt, koja je stajala samo nekoliko metara dalje i nije mogla da uje
drugu polovinu razgovora, neno me potapa po ramenu, protrlja palac o dva
susedna prsta, smekajui se pri pomisli na novac.
ujte, rekoh Jolandi Mils, kako mogu da vam se oduim za ovo?
Traite li nagradu ili tako neto?
Nagradu? ree ona gotovo uvreeno. Zar ne mislite da to ne bi bilo
ba hrianski?

DEVET

Zavrivi razgovor s Jolandom Mils, imao sam utisak da mi je upravo

ubrizgano dvadeset kafa u krvotok. Drhtao sam i nisam znao ta sada da
uradim.
Moram da nazovem Suzanu, rekoh. Ne, ne jo. Ova ena e mi ujutru
poslati fotografiju. Treba da nazovem detektivku Kip Denings. Ona bi mogla
da javi u Sijetlu da raspiu optu poternicu ili kako god da to zovu za Sid.
Mogli bi svi policajci...
Time, ree Kejt. Stani samo za sekundu. Ti si...
Moram da rezerviem mesto na letu, rekoh. Moda ima neki let
noas. Okrenuo sam se u stolici i poeo da tipkam po tastaturi.
Treba samo da stane jedan minut, ree Kejt. Nisi ni siguran da je to
Sid. A nee ni biti dok ne vidi fotografiju, pa ni tada moda nee znati. Ti
telefonski fotosi nisu uvek najboljeg kvaliteta. I ekaj samo. Ko god bila ta
Jolanda, moe biti siguran da e u nekom trenutku postaviti pitanje nagrade.
Ako neto znam, to je da svako uvek ima neki plan. Smekaju ti se, ali lau
stisnutih zuba i razmiljaju kako da te preu. Trebalo bi da...
Okrenuh se i odsekoh:
Jebote, Kejt, umukni.
Ona rukom dodirnu obraz kao da sam je oamario.
Svi su uvek protiv tebe, zar ne? rekoh. Bivi mu, saradnici, gazda?
Postoji li neko ko ti ne zagorava ivot?
Ona me je gledala, pa ree:
Oigledno, ne.
O, sad i ja s njima.
Gledala me je jo jedan trenutak, pa kao da je neto shvatila: Iskoristio
si sve ovo sa erkom da raskine sa mnom.
Bio sam potpuno zateen, pa nisam nita odgovorio u tom trenutku. Onda

sam se gotovo nasmejao:

ta?
Nikada mi ne uzvraa pozive. Znam da gleda i ne die slualicu ako
ja zovem.
Kejt, rekoh.
Jesam li to bila za tebe? Dobar seks i sad je gotovo?
Kejt, nemam sad vremena za tu raspravu. Moram da rezerviem kartu za
avion.
Vidi? I sad to radi. Moj psiholog to naziva strategijom izbegavanja.
Tvoj psiholog?
Kai mi, Time. Da li je tvoja erka zaista nestala? Ili je samo negde na
letovanju? Jesi li malopre uopte razgovarao s nekom enom u Sijetlu?
Naslonio sam se na stolicu i opustio ruke sa strane. Iscrpljenost,
poraenost, kako god se to naziva.
Imam mnogo posla, Kejt, rekoh, to sam mirnije mogao. Zatim sam
rekao neto verovatno vrlo glupo: Koliko sam ti duan za kinesku hranu?
Jebi se, ree, i ode niza stepenite.
Ustao sam sa stolice da poem za njom, a onda shvatio da nema svrhe.
uo sam kako razbacuje posude sa kineskom hranom po kuhinji, a zatim
treska vratima.
Oistiu kasnije.
Skljokao sam se natrag u stolicu, zgrabio slualicu telefona i pozvao
policiju. Ne broj hitnih intervencija, nego kancelariju Kip Denings. Njen
kolega detektiv mi je rekao da nije na dunosti. Objasnio sam mu da je hitno
i pitao da li mogu da joj proslede poruku i zamole je da me nazove.
Rekao je da e videti ta moe da uini.
Spustio sam slualicu i opet se okrenuo raunaru, da vidim letove.
Gotovo sam rezervisao let u 1:59 U. S. ervejzom posle podne sa Lagvardije,
a onda pre potvrde primetio da moram da menjam avion u Filadelfiji.
Zajebi to, rekoh.
Onda sam naao let kompanije Diet blu u isto vreme, trista dolara skuplji,
koji je u Sijetl leteo bez presedanja. Bio je to let od est sati, kojim u stii u
Sijetl oko pet sati posle podne, po lokalnom vremenu. Pod pretpostavkom da
mi je potreban jedan sat da stignem do grada, mogao bih da potraim Jolandu
Mils i svoju erku poetkom veeri.

Nisam znao za kada da rezerviem povratnu kartu, pa to nisam ni uradio.

Potvrdio sam svoj izbor, dao podatke iz kreditne kartice i saekao da mi imejlom poalju kartu i da je odtampam.
Zazvonio je telefon. Drao sam slualicu u ruci pre nego to je prvi signal
odzvonio.
Gospodin Blejk? Ovde detektivka Denings. Zvuala je kao da govori
kroz nos.
Zdravo, hvala, ujte. Imam trag u vezi sa Sidni.
Zaista? ree ona sa manje oduevljenja nego to bih oekivao. Da li
vam se javila?
Ne.
Kakav je to trag?
ena koja radi u svratitu za odbegle tinejdere proitala je o Sid na
internetu. Ona mi se javila. Ve sam rezervisao let za sutra u dva sata.
Gospodine Blejk, nisam sigurna da je to pametno. U pozadini sam uo
uzvik: Mama! Gotova sam!
To je sve to imam za sada. Ne mogu da sedim ovde, u Milfordu.
Moda neko pokuava da vas prevari.
Nita nije traila, rekoh. Rekla je da to ne bi bilo hrianski.
Kip Denings frknu.
Ta ena moda jo nita ne trai. Ali kad odletite tamo Kesi! Ja
telefoniram! Doi u gore za minut! Uzdah. Kad se naete tamo, odjednom
e nai neto, to treba da joj platite. Ili e traiti nagradu. Pomisliete, kad
ste ve dotle stigli, daete joj ta god trai. Viala sam ve to.
Mislim da ovo nije to. Ne zvui tako. Nisam eleo da poverujem da je
to iznuivanje novca. Pre nekoliko sati, kad smo otili da vidimo automobil
moje erke, poeo sam da mislim da moda situacija i nija dobra. Sidnin
naputen automobil... Krv. Ali ovo, ovo je dobra vest. Ovo je vrsto.
Kako? upita Deningsova. Imate re ene koju ne poznajete, koja...
Kako je uopte stupila u vezu s vama?
Proverava sajtove o nestaloj deci i gleda da li podseaju na decu iz
njenog svratita.
To mi zvui kao mamac, ree Deningsova.
Nisam hteo da dozvolim da me porazi.
ta biste vi uinili da je u pitanju Kesi?

Na drugoj strani je nastala dua pauza.

Gospodine Blejk, da li ste zvali samo da biste mi saoptili da idete tamo
ili elite da uinim neto konkretno?
Nazovite policiju u Sijetlu. Neka izdaju optu poternicu ili kako se to
ve zove, za njom.
Zvau ih, ali moram da budem iskrena. Odbegli tinejderi nisu uvek
njihov prioritet. Rei u im da smo nali automobil i da to moda nije obino
bekstvo, ali ne bih oekivala da e oni odmah skoiti da to ree.
Ona krv, rekoh. Sa Sidninog automobila. Jeste li otkrili ija je?
To e malo potrajati, gospodine Blejk. Moda emo, kada se vratite iz
Sijetla, neto znati. A ako se desi da se vaa erka vrati kui s vama, to
moda nee ni biti vano.
Siao sam u kuhinju i oistio kinesku hranu razbacanu po podu. U
kutijama koje Kejt nije sruila bilo je malo pohovanih raia, govedine sa
prokeljom i pirina.
Pojeo sam ih hladne.
Zatim sam se vratio gore i spakovao putnu torbu koja se nosi preko
ramena, koju mogu da unesem u avion. Nisam eleo da gubim vreme zbog
prtljaga.
Poto mi je u torbi ostalo malo slobodnog mesta, poao sam u Sidninu
sobu i pogledao pliane igrake koje je postavljala na raznim mestima. Na
njenoj stolici, policama za knjige, uukane oko jastuka. Male kuce i zeke.
Mali, nekada upavi los, kojeg je Sid u drugoj godini dobila od moje pokojne
majke; preiveo je toliko godina i bio potpuno pohaban. Stvari koje devojice
nikada ne prerastu, ak ni kada odlaze od kue u mreastim arapama i s
pirsingom u nosu, s ljubiastim pramenovima u kosi.
Njeni pliani drugari nisu bili tako rasporeeni onoga dana kada je
nestala. Otila je na posao ne pospremivi krevet. ivotinje su bile razbacane
svuda po sobi. Ali kada je protekla nedelja dana, ja sam sredio krevet i
postavio ivotinje tako da poele Sidni dobrodolicu kada se vrati kui.
Verovatno su bile umorne od ekanja, kao i ja.
Pomislio sam da bi neka mogla da poe sa mnom u Sijetl.
Izabrao sam losa. Sudei po etiketi, zvao se Milt. On ne bi bio moj prvi
izbor. Zbog velikih rogova bio je nezgodan za pakovanje. Ali znao sam da ga

Sid najvie voli.

Zavukao sam se pod pokriva, ne oekujui da zaspim. Ali verovatno je
napetost s kojom sam iveo nekoliko poslednjih nedelja bila prenebregnuta
veu od Jolande.
Samo sam se nadao da e njen mu ujutru poslati fotografiju, kao to je
obeala.
Ustao sam pre est sati i prvo proverio raunar. Nita novo. Istuirao sam
se i obrijao, pa se vratio i opet proverio raunar.
Jo uvek nita. Tada sam se setio da je u Sijetlu tek neto posle tri sata
ujutru.
To me nije spreilo da proveravam svakih pet minuta.
Neto posle devet sati stigao je i-mejl.
Kratka poruka od Jolande:
Nadam se da je ovo ona. Javite mi da li jeste. Tu je bila i fotografija.
Strepeo sam od toga ta u videti. Sve do sada bio sam siguran da
devojka koju je ona videla jeste Sidni. Mora da bude Sidni. Imao sam kartu i
spakovan prtljag. Spremao sam se za Sijetl, da vratim svoju devojicu.
Ali ta ako se ispostavi da na slici nije ona? ta ako to jasno bude neka
druga devojka?
Dolo je vreme da to saznam, ovako ili onako. Kliknuo sam dva puta na i
ona se otvorila.
Odahnuo sam tako buno, da sam siguran da su me uli i na ulici, bez
obzira na zatvorene prozore.
Bila je to moja devojica.
Bila je Sid.

DESET

Fotografija nije bila savrena. Bio je to snimak Sid u prolazu. U pozadini

su bili obian zid be boje i mali stakleni poklopac s crvenim natpisom:
PROTIVPOARNI APARAT ija su prva slova bila gotovo izlizana. Slova
su bila otrija nego Sid, koja je bila u prolazu zdesna nalevo, gotovo van
kadra. Videla se iz profila, nagnuta napred u hodu, glave nagnute, tako da je
kosa padala napred. Nije se videlo lice, sem vrha nosa, koji bih ja poznao
bilo gde.
Ali nije me samo nos uverio da je to Sid. Bila je to i svetla, letnja
marama koju je nosila oko vrata, koralne boje, reljefasta tkanina, tanka i
leprava, s resama. Nju joj je majka kupila pre nekoliko meseci na
Menhetnu.
U mojoj kui se mislilo da ne bih primetio ni da moja ena ili erka ue u
prostoriju u neonskoj venanici. Promenu senke za oi i laka za nokte nisam
primeivao. Ali seao sam se kada sam prvi put video tu maramu na Sidni,
visprenog naina na koji ga je vezala, upadljivog kontrasta koralne boje s
njenom plavom kosom.
Kada je Sid jednog jutra sela u automobil, rekao sam:
Ba ti lepo stoji.
A Sid je odgovorila:
Au! Jesi li to operisao kataraktu?
Marama u kombinaciji s kosom, nain na koji je sagnula glavu, nos, nisu
ostavljali mesta sumnji.
Proverio sam da li sam spremio sve to mi je potrebno za put. Pre nego
to sam zgrabio torbu i poao na vrata, poslao sam Jolandi i-mejl sa kratkom
porukom: Ona je. Biu veeras u Sijetlu. Vidimo se tada. Hvala mnogo.
Imao sam samo jednu stanicu usput. Skrenuo sam u Riversajd hondu oko
deset sati. Prodavci su ve stigli, ali tako rano ujutru, osim subotom, nije bilo

guve. Ugledao sam Endija Herca za njegovim stolom, ali umesto da odem
do svog, produio sam pravo do kancelarije Lore Kantrel. Pokucao sam
buno na otvorena vrata.
Zdravo, rekao sam.
Digla je pogled sa nekih izvetaja o prodaji, koje je itala, skinula
naoare i spustila ih na sto.
Time, rekla je.
Uzimam nekoliko slobodnih dana, rekao sam. Nisam traio njenu
dozvolu.
Njene savrene obrve se digoe punih pola santimetra.
Oh?
Imam trag u vezi sa Sid, rekoh. Idem u Sijetl.
Lora odgurnu stolicu, ustade i poe nekoliko koraka prema meni.
Nali ste je?
Znam da je bila tamo. Dolazila je dva-tri puta u svratite.
To mora da je veliko olakanje, ree ona. Znati da nije...
Jeste, rekoh. Shvatio sam da je bolje imati erku koja je nestala, nego
imati erku koja je nestala i saznati da je mrtva. Letim za tri sata. Mogue
da u odsustvovati nekoliko dana, ali moda i due. Jednostavno, ne znam.
Lora klimnu glavom.
Ostani koliko je potrebno.
Da li je to ona Lora koja je pretila da e dati moj sto nekom drugom ako
ne poveam prodaju?
Hvala, rekoh.
ao mi je, ree ona. Oprosti?
Zbog onog dana. Gnjavila sam te. Prila je jo jedan korak. Osetio sam
njen parfem.
Da, pa valjda radi ono to treba da radi, rekoh.
Zna da i drugi mene gnjave, ree ona. Zna kako to ide. Na kraju
dana sve se svede na brojeve. Kladim se da si, dok si vodio svoj biznis, i ti
pritiskao ljude.
To je bio deo problema. Nisam. Ja sam uvek bio fin, onaj ko razume, ko
kae: hej, ako ti treba vremena, iskoristi ga. Izluivao sam Suzanu.
Naravno, rekoh.
Moemo, ree Lora, kada se vrati i dovede Sindi kui, da odemo na

pie ili tako neto.

Nisam mogao ovoga puta da je ispravljam. Zvui izvrsno, Lora, rekoh.
Moram da krenem.
Poao sam do svog stola. Endi je pretraivao rubriku s polovnim
automobilima u Nju Hejven registru i zaokruivao brojeve telefona.
Bro jutro, rekoh. Endi die pogled i promrmlja pozdrav. Izgledao je
napeto.
Moj telefon je svetlucao. Imao sam poruku para koji je kod mene kupio
kombi pre etiri godine. Deca su im sada bila starija, pa su mislili da nabave
akord ili pilot. Zapisao sam njihov broj, otcepio list i pruio ga Endiju.
Verovatno nee biti teko. Fini ljudi. Kai im da sam ja poslovno van
grada i da sam te zamolio da se lino pobrine za njih.
Isuse, Time, hvala ti.
Nema problema.
Dugujem ti uslugu.
Zeza me?
Upitao je kuda idem i rekao sam mu, i da u biti odsutan najmanje
nekoliko dana.
Nadam se da je ona dobro, rekao je.
Sidni, jedanaest godina:
Deak po imenu Defri Vilir ju je dopratio od kole do kue.
Ovo je bio drugi put. Njegove namere nisu prole neprimeeno kod
Suzane i mene.
Vozio sam je na veernji as plesa. To je bilo ba pre nego to
je napustila balet. Ono propinjanje u helankama nije joj vie
pristajalo. Tako je bilo ve izvesno vreme, ali njena majka je
insistirala da nastavi s tim. Ako to napusti, bie ti ao.
Sid je to na kraju ipak napustila i nije zaalila.
I tako, vozio sam je na as i uzgred rekao: A onaj mali Defri,
izgleda da se zainteresovao za tebe.
Molim te, rekla je Sid.
ta to znai?
On uvek eka da izaem posle asova da bi iao sa mnom. Ja
se uvek nadam da e nas gospoa Vetli zadrati due, da e se on

moda umoriti i otii kui.

O, rekao sam.
Neto kasnije, dok smo se vozili, Sid je rekla: Voli da
eksplodira abe.
ta? Ko voli da eksplodira abe?
Defri i onaj drugi deak zna onogMajkla Dinglija?
Ne.
Dobro, mama ga zna, jer mama i njegova mama su nas
dobrovoljno vozile u vatrogasnu stanicu prole godine.
Dobro. Priaj mi o Defriju.
Pa eto, hvataju abe i stavljaju im vatromet u usta, pa ga
upale i abe eksplodiraju.
To je bolesno, rekao sam. Detoniranje ivotinja nije, bar kod
mene, predstavljalo obred na putu do zrelosti.
Njima je to zabavno, rekla je Sid.
To nije zabavno.
Mislim, znam da mi jedemo ivotinje i sve to, rekla je. Zar nije mama
bila vegeterijanac?
Neko vreme.
Zato je prestala?
Slegao sam ramenima.
Zbog hamburgera sa sirom. Bez toga, ivot nije imao smisla. Ali jedno je
ubiti ivotinju zbog hrane, a drugo uivati u njenoj patnji.
Razmiljala je jedan minut. Zato neko to radi?
ta?
Ubijao zbog zabave?
Neki ljudi su uvrnuti.
ta to znai?
Mislim, neki ljudi misle da je zabavno maltretirati druge. Sid se
zagledala kroz prozor. Ja uvek razmiljam o tome ta druga osoba osea.
Pauza. Ili ivotinja.
Zato to si dobra osoba.
Zar Defri ne zna da aba osea bol?
Ako i zna, ne mari.

Pa da li je Defri zao?
Zao? To pitanje me je iznenadilo. Da, moda jeste.
Priao je kako je jednom stavio ivog hrka u mikrotalasnu i ukljuio
je.
Nemoj mu vie dozvoljavati da te prati iz kole, rekao sam.
Kako bi bilo da sledeih nekoliko dana majka ili ja dolazimo po
tebe?
Vozei se do Lagvardije odsluao sam jo nekoliko Sidninih melodija.
Morao sam da iskljuim muziku na polovini Tako si mi lepa Doa Kokera.
Nisam eleo da se rasplaem na Putu 95. Nisam eleo ni da zavrim kao
podnaslov u novinama Otac se rasplakao i nastradao u prestrojavanju.
Na aerodromu sam kupio nekoliko asopisa novi Auto i voza i
Njujorker. Sumnjao sam da u biti u stanju da ih itam, ali u prvom ima
mnogo fotografija sjajnih automobila, a u drugom crtea. Sedei u praznoj
ekaonici Lagvardije, izvadio sam svoj mobilni telefon i pozvao Suzanu na
poslu.
Radila je sa Bobom ve gotovo dve godine. Sluajui Sid, stekao sam
utisak da ta saradnja nije ba uvek bila najsrenija. A i sada, kada su svi
iveli kao jedna velika, srena porodica, problemi sa parkinga ponekad su
eruptirali kod kue. Bob je esto kritikovao nain na koji Suz vodi knjige.
Prijavljivanje svih prihoda, po njemu, bilo je precenjeno.
Dok sam sedeo u krcatoj ekaonici, nisam imao mnogo privatnosti, pa
sam ustao i poao do jednog od prozora, odakle sam mogao da posmatram
avione kako sleu.
Bobovi motori, javila se Suzana. Zvuala je tuno. Tako je zvuala ve
nekoliko nedelja.
Ja sam, rekoh.
Hej, ree Suzana ve budnije, paljivije. Moji pozivi tih dana mogli su
da znae vrlo dobre ili vrlo loe vesti. Na aerodromu sam, rekoh. Idem u
Sijetl.
Kratak uzdah. Kai.
Imam solidan trag da bi Sid mogla da bude tamo.
Obavestio sam je. Sluala je. Prekinula me je sa nekoliko pitanja. Jesam

li se javio Kip Denings? Mogu li da verujem toj eni?

Da. I nadao sam se da mogu.
Ja u ti platiti taj let, ree ona.
Ne brini za to.
Ii u i ja sa tobom.
Opusti se.
Zna, ja nisam prokleti invalid.
Trenutno ba jesi.
Prilino dobro se snalazim sa tapom. Moda jo nisam spremna za
maraton, ali...
U redu je. Pusti me samo da uradim ovo.
Znam. Samo bih te usporavala. Ali nadam se... Nadam se da nisam
neto upropastila za stalno. Kuk me ubija, a koleno jo uvek ludaki boli.
Proi e, treba vremena.
Hvala ti to mi ne sipa so na ranu.
Na kakvu ranu?
U vezi s Bobom, zato to sam se izglupirala s tim parasejlingom, kao da
sam osamnaestogodinjakinja. Smeta mi, a ne poputa ni na trenutak.
Ne znai da ne mislim o tome, rekoh. Tiho se nasmejala. Poto je
uutala na trenutak, rekoh: Suz.
Da, tu sam.
ta se to deava s Evanom?
Zaista ne mogu da ulazim u to, Time. On je Bobov sin. ta da kaem?
Vidim da se neto deava. Kad je izleteo iz kancelarije, bio je besan.
On je... Dobar deak, uglavnom.
Uglavnom.
Samo je... Jedva da izlazi iz sobe. Sve vreme je na raunam.
Deca to rade, priaju sa drutvom.
Ne, ree ona tiho. To je neto drugo.
Pornii, rekoh. Onanie na pornie.
Ne, ree Suzana, razvlaei tu re, zamiljeno. Mislim da nije ni to.
Mislim da je neto... Gore.
Jesi li razgovarala s Bobom o tome?
Kazala sam mu... Da sam primetila neto.
ta? ta si primetila

Mislim da Evan krade.

Sitni, rekoh. A pomenula si i da ti je nestao sat, a i novac iz tane.
Sve to. Bob kae da sam pod stresom i da sam zato odsutna i
zaboravna.
Misli li da je u pravu?
Mislim da lupa. A sat se pojavio. Znam tano da je bio u mojoj fioci i
odatle je nestao. A jutros se pojavio.
I ta misli o tome?
Mislim da ga je Evan zaloio. I da ga je Bob otkupio.
Pokriva ga.
Branio ga je.
Iseli se, Suz, rekoh. Izai odatle. Vrati se u svoju kuu.
Ona odmah uzvrati:
O, da, to je reenje! Da ne pokuavam da reim probleme, samo da
operem ruke od njih. To bi ti hteo?
Ima dovoljno svojih problema. Nema potrebe da ivi pod istim
krovom sa klincem koji te potkrada.
Ne mogu da priam o tome. Ne mogu. Samo nai Sidni.
Dobro, rekoh.
Zna, ree ona, zaista sam promaila s tobom.
Nita nisam rekao. Gledao sam u sat na terminalu. Uskoro e poeti
ukrcavanje na moj let.
Nije trebalo da te forsiram, ree ona. Imali smo lep ivot.
Znam.
Zeznula sam se... Mislila sam, to vie budemo imali, bie bolje za sve
nas, zna. Mislim, naravno, volim lepe stvari, priznajem to. Mislila sam na
sebe, ali sam verovala i da e to to elim biti dobro za sve nas, dobro za
Sidni. Ako bi uspeo, mogli bismo da joj obezbedimo lepe stvari, veu sobu,
bolji koled i budunost, zna.
Naravno.
Zato sam te pritiskala. Ali ti nisi to eleo. Nisi bio za to. Trebalo je da
budem dovoljno pametna da to shvatim od poetka.
Suz, ne mora to...
Onda je otila mast u propast. Gurala sam te zato to sam elela vie za
nas, za Sidni, a zavrila sa mnogo manje. Ponekad mislim da nas mrzi. Da

mrzi mene. Jer sam dozvolila da se raziemo. Stalno mislim, da smo ostali
zajedno, ovo se ne bi desilo. Sid ne bi otila.
To ne moemo znati.
Nekako bi sve bilo drukije.
Mislim da pozivaju putnike za moj let, rekoh.
Zovi me.
Obeavam.
Sutina vonje je u tome to radite neto da biste stigli tamo. Vi
odluujete. Vi odreujete. To pomae kanalisanju napetosti. itate mape,
traite razne radio-stanice, traite prostor da biste prestigli kamionet koji vozi
stariji ovek u eiru.
A u avionu samo sedite i polako ludite.
Naravno, vonja do Sijetla nije dolazila u obzir. est sati leta je bolje od
tri dana vonje. Ali injenica da nisam u stanju da uinim nita sem da
gledam kroz prozor, prelistavam svoje asopise ili gledam filmove koji se
prikazuju putnicima, a koji se, ak i sa slualicama na uima jedva uju od
buke motora, doprinela je tome da let izgleda beskrajno.
Ali na kraju se zavrio. Iako sam u sebi vritao iz sveg glasa ekajui da
svi koji sede ispred mene pokupe svoj prtljag i izau iz aviona, uspeo sam da
ostanem smiren. im sam izaao iz aviona, ukljuio sam mobilni telefon i
proverio ima li poruka.
Nisam imao.
Naao sam taksi stanicu, seo na zadnje sedite i rekao vozau: Druga
ansa. Ponudio sam mu adresu, ali odmahnuo je rukom.
Vozim taksi u Sijetlu dvadeset dve godine, rekao je. Znam da se
snaem.
Smestio sam se u seditu i zagledao u nepoznate ulice, oseajui se kao
stranac u stranoj zemlji.
Dolazim, Sid. Dolazim.

JEDANAEST

Taksi je ulazio u grad usred popodnevnog saobraajnog pica. Uobiajeni

saobraaj bi bio dovoljno lo, ali bili smo usporeni jer su tri linije bile
svedene na jednu zbog saobraajne nezgode. Neto pre est sati zaustavili
smo se ispred svratita Druga ansa, dok je padala laka kiica. Bejah
izgubio sposobnost orijentisanja, nisam znao gde je jug, a gde sever, niti istok
ni zapad, posebno zato to se nije videlo ni sunce na zalasku.
Platio sam taksisti vonju i zgrabio svoju torbu. Nalazio sam se u
starijem delu grada. Prodavnice korienih ploa, prodavnice sa rasprodajom
odee, zalagaonice. To je verovatno bila jedina ulica u Sijetlu u kojoj nema
Starbaksa. Druga ansa je izgledala vie kao mali restoran nego kao
svratite za omladinu. Videli su se stolovi pored prozora, a za njima su sedeli
mladi ljudi i pili kafu iz papirnih aa. Izgledali su dokono, kao da ve dugo
sede tu, a ako se vratim nekoliko sati kasnije, i dalje e biti tu.
Ve sam poeo da razgledam. Snimao sam plonik na obe strane,
zagledao lica. Zadovoljan to nisam video da se Sid nalazi na ulici i samo
eka da se ja pojavim, uao sam u Drugu ansu.
Uavi, uinio sam isto. Razgledao. Mnoge tinejderke od kojih su neke
oigledno bile i starije, moda u drugoj polovini dvadesetih i jedna koja je
moda imala i vie od trideset godina etale su okolo, ali nije bilo Sid. Kao
da su osetile da ih neko gleda, nekolicina mi je neupadljivo okrenula lea.
Oekivao sam neto kao hotelsku prijavnicu, ali ugledao sam samo u
jednom uglu sto postavljen na nogare sline magarcu za testerisanje drva; iza
njega, za raunarom, prerano proelav ovek, sa dovoljno kose pozadi za
kratak konjski rep, u pletenoj koulji i farmerkama, gledao je kroz naoare s
tankim okvirom.
Izvinite, rekao sam.
Digao je jedan prst, ne prestajui neto da kuca, a zatim, pomalo teatralno

udario po jednom tasteru. Poalji, rekao je. Zatim se okrenuo u stolici i

rekao: Da?
Zovem se Tim Blejk, rekao sam. Upravo sam doleteo iz Konektikata.
Blago vama, rekao je on.
Nisam bio raspoloen za nadmudrivanje, ali sam nastavio: Da li je
Jolanda tu?
Nemam pojma, rekao je. Ko je Jolanda?
Ona radi ovde, rekao sam.
To nisam znao. Slegao je ramenima. Kakve veze ima to ne znam ko
ovde radi? Mogu li ja neto da vam pomognem?
Pokuavam da naem svoju erku, rekao sam. Sidni Blejk. Mislim da
je dolazila ovde nekoliko puta prole nedelje. Izludeli smo njena majka i ja,
jer ne znamo ta joj se desilo. Saekajte, imam fotografiju.
Posegao sam u dep jakne, da uzmem kopije Sidninih fotografija sa sajta.
Pruio sam ih oveku, koji ih kratko pogleda i spusti na sto.
Nikada je nisam video, ree.
Kako se zovete? upitah.
Len, ree on.
Lene, da li bi pogledao jo samo jednom?
On spusti jo jedan letimian pogled i ree:
Znate, mi ovde imamo mnogo dece. Mogue je da je dolazila, ali ne
poznajem je.
Jeste li tu sve vreme? upitah.
Ne. Moda je dolazila kad ja nisam bio tu. Kako znate da je bila ovde?
Nisam hteo da mu kaem za Jolandinu dojavu. Moda je ona stupivi u
vezu sa mnom prekrila neka pravila o privatnosti. Kladio bih se da je jedan
od razloga zbog kojih su se begunice tu oseale slobodno i to to se
podrazumevalo da ih uprava nee otkucati roditeljima.
Zato sam, umesto da odgovorim direktno, rekao:
Dobio sam dojavu na sajt koji sam postavio kad mi je erka nestala, da
bi mogla biti ovde. Onda sam stupio u vezu sa Jolandom Mils.
Dobro, ree Len.
Da li je Jolanda Mils moda ve otila kui?
Rekao sam vam da je ne poznajem.
Da li joj je ovo slobodan dan? Ili radi u drugoj smeni?

Kako rekoste da se zove?

Jolanda Mils.
Len me je gledao zbunjeno.
I radi ovde? U ovom svratitu?
To mi je kazala, rekoh.
Razgovarali ste s njom?
Da, i-mejlom i telefonom, rekoh. Poeo sam da oseam udno peckanje
u potiljku.
Hoete li saekati sekund?
Len ustade sa svog mesta i izae u hodnik okreen u tamno-zeleno,
ukraen porukama izlepljenim direktno na zid. Video sam kada je uao u
neku prostoriju nasred hodnika. Nije bio unutra vie od dvadeset sekundi
kada se vraio.
Ovde ne radi niko s tim imenom, ree mi.
Nije mogue, rekoh, oseajui da postajem sve napetiji. Razgovarao
sam s njom. S kim ste tamo razgovarali?
Sa Lefti. Moj izraz je verovatno govorio kako mislim da me zamlauje.
Morgana je ef. Zovemo je Lefti. Hoete li da razgovarate s njom?
Da.
Izvrsno. Voli kad je prekidaju.
Poveo me je niz hodnik, proturio glavu kroz vrata i rekao: Lefti, ovek
hoe da razgovara s tobom.
Bila je gotovo sakrivena iza stola punog debelih fascikli. Moda
etrdesetih godina, mada su mi tanki, sedi pramenovi u njenoj smeoj kosi i
Don Lenon naoare s tankim okvirom nagovetavali da bi mogla biti starija.
Na mravom telu visio joj je demper dugakih rukava, a kada je ustala,
primetio sam i da je vrsto stegla kai da joj nekoliko brojeva vee farmerke
ne spadnu.
Izvolite, rekla je.
Ja sam Tim Blejk, rekoh, pruajui desnu ruku. Umesto da uzvrati
svojom desnom, ona mi prui levu ruku. Nije imala desnu. Desni rukav
dempera, koji je visio prazan, bio je zavuen u dep. Bilo mi je drago da je
nisam oslovio sa Lefti. 4
Morgana Donovan, ree ona. Ovo je moje carstvo. Mahnula je

teatralno iznad haosa na svom stolu. Traite li nekoga?

Dvoje, rekoh. Svoju erku, Sidni Blejk. I enu koja radi ovde.
Jolandu Mils.
Ne.
Izvinite?
Niko ko se tako zove ne radi ovde.
Kazala mi je da radi u Drugoj ansi. Postoji li jo neko svratite pod tim
nazivom?
Moda u nekom paralelnom svemiru, ree Morgana. Ali mi smo jedini
u Sijetlu.
Ne razumem.
Moda niste dobro uli naziv. Radi u nekom drugom svratitu. Bog zna
da ih je pun grad.
Ne, siguran sam da sam dobro razumeo, rekoh. Stavio sam Sidninu
fotografiju na jednu fasciklu. Ovo je moja erka, Sidni Blejk. Jolanda Mils
kae da ju je videla ovde. Dva puta.
Morgan je poklonila fotografijama vie panje nego Len. Ja pamtim
lica, rekla je. Ali ova devojka mi nije poznata. Lepa je. Da sam je videla,
zapamtila bih je. I Len bi. Zakolutala je oima. Len naroito.
Ali vi ste ovde, u kancelariji, rekoh. Da je dolazila, vi je moda ne
biste videli.
Ona klimnu glavom: Da, ree. Ali da Jolanda Mils radi za mene, to bih
znala. Ja potpisujem ekove.
Moda je volonter. Imate li ovde volontere?
Nekoliko. Ali nikoga ko se tako zove.
Izvadio sam papir na kojem sam napisao adresu svratita, podatke o
svom letu i nekoliko telefonskih brojeva, ukljuujui i Jolandin. Evo, ovde
imam njen broj.
Morgan je zamolila da joj ga proitam.
To nije broj naeg svratita, ree.
To je njen mobilni telefon, rekoh. Sino sam zvao ovaj broj i
razgovarao s njom. Rekla mi je da ovde pomae u vezi s hranom i da je
zaduena za bakaluk, pa je esto odsutna.
Morgana Donovan me je samo gledala.
Saekajte, rekoh, izvadih i otvorih svoj mobilni telefon i ukucah broj.

Pozvau je, pa ete sami razgovarati s njom.

Zato da ne, ree ona umorno. Ba i nemam drugog posla.
Pustio sam da zvoni desetak puta, oekujui da u naposletku biti
prebaen na glasovnu poruku, ali to se nije dogodilo. Prekinuo sam vezu, pa
odmah pozvao isti broj. Pustio sam da zvoni jo desetak puta, pa zatvorio
telefon.
Morgana ree:
Ne izgledate dobro.

DVANAEST

Dj vu. Prvo Sid ne radi tamo, gde je kazala da radi. Sada je tu i

tajanstvena Jolanda.
Hoete li da sednete? ree Morgana.
Neto nije u redu, rekoh. Noge su mi bile kao od gume, a eludac mi se
polako okretao. Ma gde li je? rekoh vie sebi nego eni koja je sedela za
stolom.
Morgana, koja je sedela, umorno uzdahnu:
Moete i mene da obavestite.
Uinio sam to. Sid je nestala. Hotel. Automobil. Zatim poruka na sajtu,
koji sam postavio, od ene koja je tvrdila da je videla u Sijetlu.
I kazala je da radi za nas, ree Morgana. Dobra pria. Zvui kao
podvala. Moda vas neko dete zavlai.
Ne, rekoh. Nije zvuala kao da je dete i nita mi nije traila. Odbila je
nagradu. Vijuge su radile. Ako bi neko odavde slao obavetenja
roditeljima, i govorio gde su im deca, da li bi to bilo protiv pravila?
Apsolutno, rekla je. Nita nam ne bi bilo drae nego da se ta deca
vrate svojim majkama i oevima, ali neki roditelji to ne zasluuju. Nemate
pojma s kakvim problemima neka deca moraju da se izbore. Nisu ni oni svi
aneli. Sedamdeset odsto ja bih moda i sama oterala, da su moji. Ali nisu
svi problematini. Nekim devojicama ouh, kad ih ne koristi umesto vree
za udaranje, pokuava da im se uvue u gaice. Tu nam dolaze deca iji su
roditelji pijanice i dileri droge. Prole godine nam je dolazila devojka koju je
majka podvodila. Sama je prestarila za to, pa je drala da bi njena erka
mogla da nastavi posao.
Isuse, rekoh.
Da, pa izgleda da je on u to vreme bio odsutan. Prole nedelje smo imali
klinca kome je koa bila skoro oguljena i ponovo poela da zarasta, naroito

na licu. Svuda gde ga odea nije pokrivala. Otac mu je pobesneo jer se nije
istuirao kada mu je on rekao. Zato je izvukao malog ispred kue i isprskao
ga mrkom za pranje ulica. Jeste li ikada osetili snagu tog pritiska? Moete
njime da gulite farbu.
Nita nisam rekao.
Zato ne urimo da javljamo takvim mamicama i taticama: Iznenaenje,
nali smo vae anele, hoete li doi da ga odvedete kui?
Shvatam.
Ta deca nam veruju. Moraju imati poverenje u nas ako elimo da im
pomognemo.
Razmiljao sam.
Pa onda, ako biste otkrili da neko od vaeg osoblja to radi, pokuavajui
da opet sjedini decu s njihovim roditeljima, taj bi bio otputen.
Najverovatnije.
Znai da ena koja mi se javila radi ovde, ali nije rekla pravo ime.
Morgana Donovan se zamisli na trenutak.
Zato bi vam uopte rekla ime? Mogla je da stupi u vezu sa vama
anonimno.
Imam njen i-mejl, rekoh.
Morgana mi je zatrai i zapisa na poleini jedne koverte.
Ovde, koliko znam, niko nema tu adresu. Adresu na Hotmejlu nije teko
dobiti.
Znam, rekoh.
Kao to sam rekla, moda neko eli da vam zametne trag, ree ona.
Poto nita nisam odgovorio na to, ona ree: Jeste li za kafu ili tako neto?
Ponudila bih vam neto jae, ali crkvena fondacija nam ograniava budet, a
oni paze da ne drim viski u donjoj fioci. Mada tu sada stoji boca. Lone s
kafom nije prazno jo o 1992. godine. Jeste li za to? Moje lice je
verovatno izrazilo moju odbojnost. Moda dijetalnu kolu?
To sam prihvatio.
Hej, Lene! Zauli su se koraci u hodniku, pa Len gurnu glavu kroz
vrata. Hoe li da nam donese dve konzerve kole?
Len ode dalje niz hodnik, gde sam uo kako otvara i zatvara staromodni
friider, pa se vrati nosei jednu konzervu i papirnu au.
Nestaica, ree, spusti oboje na sto i izae.

Morgana ustade i poe da sklanja neke papire sa drvene stolice, da bih

mogao da sednem.
Mogu ja to, ponudih se, ali ona die ruku odbijajui me, pa njome
pokupi fascikle.
Prilino dobro se snalazim u ovome, ree. Mada ima jedna stvar koja
me nervira; one esme u javnim toaletima, gde voda ide samo dok drite
pritisnuto. Tako da, im pustite ruku da biste gurnuli ruku pod slavinu,
proklete vode vie nema. Imam samo ovu jednu pesnicu, ali kad bih nala
onoga ko je izmislio tu prokletu slavinu, razbila bih mu zube.
Osmehnuo sam se nesigurno.
Slobodno pitajte.
ta?
Kako sam je izgubila.
To me se ne tie, rekoh.
Jeste li ikada drali ruku izbaenu kroz prozor automobila?
Polako sam klimnuo glavom.
Ona se osmehnu.
Moj mu je vozio, a ja sam sedela do njega, izbacivi ruku kroz prozor;
jedan kreten je proao kroz crveno svetlo i naleteo bono na nas. Moja ruka
je ostala na prednjoj reetki forda eksplorera. Moda se to ne bi desilo da
nas dvoje nismo bili pijani. Krivica za amputiranje ruke svoje ene moe da
unese napetost u brak, pa je on, da me ne bi svakodnevno gledao i podseao
se na ono to je skrivio, zbrisao. Imala sam bar jednu ruku da njome tom
kukinom sinu maem na odlasku.
Otvorila je konzervu dijetalne kole, napunila au do vrha i pruila mi je.
Ispila je ostatak iz konzerve i vratila se za svoj sto.
Seo sam na stolicu koju mi je oslobodila.
Mislim da mi niste odgovorili na pitanje, ree mi. Zar je neto pitala?
Ja sam jo uvek razmiljao o prii o izgubljenoj ruci. Morgana me podseti.
Zar nije ta osoba mogla jednostavno da vam poalje anonimnu dojavu?
Zato vam je dala lano ime?
Valjda je htela da me uveri da je ispravna, rekoh. I bila je. Siguran sam
u to. Poslala mi je i fotografiju moje erke.
Fotografiju?
Sidni se nala na fotografiji koju je ona snimila svojim mobilnim

telefonom. Otpio sam koka-kolu iz papirne ae. Do tog trenutka nisam

shvatio koliko sam edan. Na fotografiji je snimljena Sid. Siguran sam.
Morgana je polako klimala glavom.
Moda je elela da znate da je vaa erka ovde i eli da joj verujete, pa
vam je zato rekla ime. Ali moda ima razlog zbog koga vam nije otkrila pravi
identitet. Morgana se nasmeja. Zvui kao neka superjunakinja.
To niste bili vi, zar ne? upitah. To mi je upravo palo na pamet.
Morgana Donovan je bila suvie premorena poslom da bi pokazala neko
iznenaenje zbog mog pitanja. Dovoljno je to uspevam da privuem tu
decu da neto dorukuju, da ne pominjem povratak u njihovu porodicu.
Ovih dana mnogo pucam naslepo, rekoh.
Gde ste odseli? upita me Morgana.
Ne znam. Nisam nigde nita rezervisao. Mislio sam, moda, ako odmah
naem Sidni, da se odmah veeras i vratimo kui.
Ona mi se tuno nasmei: Optimista. Nisam ve dugo naila na nekog
takvog, pa sam ve zaboravila da postoje. Dajte mi broj vaeg mobilnog
telefona. Okaiu njenu fotografiju na oglasnu tablu i rei svima da mi jave
ako neto saznaju. Onda u vas pozvati. Vai?
Naravno, rekoh. Zaista cenim to. Sa nekoliko gutljaja ispio sam pie.
Mogu li i druge zaposlene da pitam da li su videli Sid i jesu li uli za
Jolandu Mils?
Ne, nemojte, ree Morgana. Uiniu za vas onoliko koliko mogu, ali
ne elim da ovde uznemirite duhove.
Nije mi se dopao njen odgovor. Ustao sam, klimnuo glavom i zahvalio se.
Ona se vratila gomili papira na svom stolu. Kada je primetila da jo nisam
izaao, ree: Ima li jo neto?
Rekoste da ete staviti fotografiju moje erke na oglasnu tablu, rekoh.
Rekla sam.
Prola je pored mene izlazei iz prostorije, pola niz hodnik i ula u
glavnu prostoriju, gde su deca jo uvek etkala amo-tamo. Kao da ih je sada
bilo i vie nego pre mog odlaska u kancelariju Morgane Donovan. Prela je
preko prostorije, zakaila Sidninu fotografiju na oglasnu tablu i ispod nje
napisala:
AKO VIDITE OVU DEVOJKU, OBRATITE SE LEFTI!
Tabla je izgledala kao kolana verzija fotografije diplomskog odeljenja.

Stotine fotografija. Momaka i devojaka. Belih, crnih, latino i azijskog

porekla. Neki su imali po deset ili dvanaest godina, drugi su izgledali kao da
su u tridesetim. U trenutku kada se Morgana odmakla od table, Sidnino lice
kao da se utopilo u sva ona ostala. Ne kao jedna izgubljena erka, nego
poslednji dodatak izgubljenoj generaciji.
Beznadeno sam zurio u taj zid.
Znam, ree Morgana. Grozno, zar ne?
Zamolio sam Lena da mi da jedan ist papir iz tampaa pre nego to sam
poao. Naslonio sam se na njegov sto, postavio Sidninu fotografiju na sredinu
i iznad nje napisao:
DA LI STE VIDELI SIDNI BLEJK?
Ispod fotografije sam dopisao svoje ima i broj mobilnog telefona, pa
dodao:
MOLIM VAS, JAVITE!
Izaao sam i naao foto-kopirnicu, postavio fotografiju na sredinu papira i
oboje na staklo. Podesio sam broja na sto primeraka i pritisnuo tampaj.
Uzevi kopije, izaao sam i poao uz i niz ulicu. Pretpostavio sam da Sid,
ako je dva puta viena u tom kraju, ima tu i drugog posla. Moda je ak
negde ulazila I traila posao. Uvek je bila snalaljiva i mogao sam oekivati
da potrai neki posao da bi se prehranila.
Veina vlasnika prodavnica uzela bi letke, pogledala ih i ostavila na
stranu. Neki bi kazali: ao mi je. Drugi bi pogledali i zguvali papir.
Nisam imao vremena da se ljutim na bilo koga. Samo sam produavao do
sledeeg lokala.
Nastavio sam tako do devet sati. Preko puta Druge anse bio je neki
restoran i uspeo sam da sednem do prozora. Stavio sam mobilni telefon na
sto i naruio topli sendvi sa uretinom, i sedeo tu jedva sklanjajui pogled s
ulaza u svratite. Ispred njega, na ploniku se nalazila ulina svetiljka, koja je
bacala dovoljno svetlosti da budem siguran da u videti Sid ako se pojavi,
bez obzira na povremenu kiu.
Jeo sam mehaniki. Stavljao hranu u usta, vakao, gutao. Pio kafu.
Pokuao sam opet da dobijem broj Jolande Mils. Bez odgovora i naina
da ostavim poruku.
Jedva sam spustio telefon kada je zazvonio. Zgrabio sam ga tako brzo da

sam sruio svoju viljuku na pod. Nisam se trudio da vidim ko zove pre nego
to sam ga prislonio na uvo.
Da, rekao sam.
Ja sam, rekla je Suzana.
Zdravo, rekao sam. ta radi tamo? Koliko je sati? Kod tebe mora da
je prola pono.
itavu no sam presedela pored telefona, ekajui da se javi.
Izvini, rekoh. Trag... Nije bio dobar.
Zvui... Poraeno, ree ona.
Moram negde da odsednem. Ima neki Holidej in ili tako neto uz ulicu.
Krenuu sutra rano. Pokuau da naem enu koja me je zvala, da obiem i
ostala sklonita koja naem, pa da vidim da li je Sid svraala.
Nisi stupio u vezu sa enom koja te je zvala?
Niko nije uo za nju.
To nema smisla.
Znam.
Osetio sam Suzaninu frustraciju hiljadama kilometara daleko. Nije
trebalo da se nadam.
Da, rekoh. Znam.
Naslonio sam lakat na sto i spustio glavu na slobodnu ruku, ne skreui
pogled sa sklonita Druga ansa preko puta ulice.
U dovratku sklonita stajala je neka devojka. Plavua.
To je, kad dobije neki nagovetaj i oseti nadu, pa sve svoje nade
ulae na nju, ree ona. Ako neto uje, javi.
Hou, rekoh. Menjajui temu, upitah: Suzana, koliko su bili bliski
Evan i Sidni? Mislim pre nego to je nestala.
Ne znam, ree ona. Ne previe, koliko mi se ini. Mislim, bili su
uljudni jedno prema drugom za stolom, ali nisu izlazili zajedno i slino.
ta misli, ime se on bavi?
Kako to misli?
Veruje da te potkrada, a uvek je na raunaru, iza zatvorenih vrata.
Misli da nisu pornii. ta je u pitanju?
Ne znam. Mislim, moda nije nita. Mnogo voli muziku. Zna da ima
onih programa pomou kojih moe da stvara muziku na raunaru. Moda se
bavi time, sa slualicama, pa ga mi ne ujemo.

Ali nije zvuala uvereno.

Gledao sam onu devojku na drugoj strani ulice.
Misli li da je Evan moda uvukao Sid u to to radi? upitah.
Nikada nisam primetila nita, to bi nagovestilo...
Suzana? Halo?
Izvini. Samo sam zatvorila vrata kabineta. Neu da probudim Boba. U
svakom sluaju, ne, mislim da Sid nije umeana ni u ta s Evanom. Ali
moram neto da ti kaem.
Devojka je hodala u senci. Prilazila je ulazu, gde sam jedva mogao da je
vidim, pa isturala glavu gledajui automobil koji prolazi, a ulino svetlo joj
je obasjavalo plavu kosu.
Hajde, hajde, izai, izai sasvim.
Opet sam veeras videla onaj kombi, ree Suzana.
Koji kombi? upitah.
Devojka koraknu napred i svetlo joj za manje od sekunde obasja lice.
Ona pogleda niz ulicu, pa se povue u senku.
Onaj u naoj ulici. Onaj za koji Bob misli da nije vaan. Shvatio sam i
prvi put na koji kombi misli, ali bilo mi je teko da pratim razgovor dok
posmatram onu devojku.
Kad si ga videla? uspeo sam da upitam.
Veeras. Pre nekoliko sati. Kad je pao mrak, sluajno sam pogledala
napolje i ugledala kombi parkiran nekoliko kua nie; kad sam izala i pola
prema kraju prilaznog puta, kombi je poao u rikverc do ugla ulice i odvezao
se.
Neki deak mladi je prilazio svratitu s desne strane. Doao je do
vrata, a devojka ga je zagrlila i poljubila. Bio mi je okrenut leima i video
sam samo njeno teme i ruke.
Suzana...
To me izluuje. Bob kae da zbog Sid postajem sasvim paranoina.
Jebote, kako i ne bih bila?
Devojka je izala iz ulaza pod ulinu svetlost, ali zbog naina na koji je
zagrlila momka i spustila mu glavu na grudi, nisam mogao da joj vidim lice.
Mada, oseaj mi je govorio da to nije ona. Bilo je u njoj neto to uopte nije
podsealo na Sid. Ova devojka je imala krae noge.
Poli su uz ulicu. Za neki trenutak e nestati.

Zato mislim da neko motri na nau kuu. Ili neku drugu kuu u ulici?
Ako je u pitanju naa kua, pitanje je nadziru li mene ili Boba. Ili to ima neke
veze s Evanom?
Tada je devojka zabacila glevu i gurnula kosu preko ramena.
Hiljadu puta sam video kako Sid to radi.
Suzana, moram da izaem na trenutak. Budi na vezi.
ta? Zato...
Skoio sam s mesta, ostavivi torbu na seditu i telefon na stolu. Gurnuo
sam vrata i izleteo na ulicu, primoravi vozae s obe strane da nagaze
konicu. Sirene su zapitale, a neko je uzviknuo:
Kretenu!
Bili su trideset metara ispred mene, pa etrdeset, pa dvadeset. Drali su
se za ruke. Ona ga je obgrlila oko struka i gurnula mu palac u gajku za kai.
Sid, uzviknuo sam. Sid!
Pre nego to je devojka stigla da se okrene, stigao sam ih, zgrabio je za
slobodnu ruku, obiao je, i stao ispred nje.
Sid, rekao sam. To nije bila Sid.
Devojka istre ruku iz moje, a momak me snano odgurnu obema rukama.
Zateturah se i posrnuh, pa tresnuh zadnjicom na plonik. Umalo glavom da
udarim u zid iza lea.
ta je tebi, jebote? ree, uhvati devojku i odvede je preko ulice.

TRINAEST

Sledeeg jutra sam razmiljao da li da iznajmim automobil, ali Sijetl nije

organizovan kao Njujork. Hteo sam da obiem to vie sklonita za
tinejdere, ali da ne traim vreme vijugajui ulicama, pa sam razgovarao s
jednim taksistom ispred hotela i dogovorio se da me za 200 dolara proveze
od jednog do drugog sklonita i saeka dok ne izaem iz svakog od njih.
To e potrajati do podneva, rekao je.
Tada emo videti gde smo, rekao sam. Saekaj da naem bankomat.
Hotel ne ba Holidej in, ni blizu bar je u predvorju imao raunar koji
sam mogao da koristim, pa sam pogledao na internetu i naao spisak lokalnih
sklonita. ovek na prijavnici mi je rekao da je tampa pokvaren, pa sam
nazive, adrese i telefonske brojeve napisao na papir iz bloka koji sam naao
pored telefona u svojoj sobi.
Dao sam taj papir i novac taksisti i rekao:
Hajde da prvo odemo do najblieg, pa emo posle traiti druge.
Ne treba da brinete kako u vas voziti po gradu. Ve ste mi platili,
taksimetar je iskljuen, a poto benzin kota toliko koliko kota, ii emo
najkraim moguim putem.
Odlino.
Vozio me je od sklonita do sklonita sa spiska do pola dvanaest. Svuda
sam uo istu priu. Pokazivao sam Sidninu fotografiju i ostavljao po
nekoliko letaka s brojem svog telefona. Zaustavljao sam decu nasumice i
gurao im fotografiju pod nos.
Niko nije prepoznao Sid.
Niti je iko uo za Jolandu Mils. Svuda sam pitao i za nju.
Kada smo obili i poslednje sklonite, svalio sam se na zadnje sedite
taksija. Zna li neka mesta van ovog spiska? upitao sam vozaa.
Nisam znao ni da ih ovoliko ima, ree on, okrenuvi se prema meni.

Isusova glava koja se klati, postavljena na njegovu instrument-tablu, koja je

izbezumljeno poskakivala dok smo se vozili po Sijetlu, sada je uspela da se
smiri. Moj voza je bio zdepast, nije se brijao dva dana i najvei deo
vremena dok smo se vozili po gradu proveo je razgovarajui preko mobilnog
telefona sa svojom enom o tome kako da nau nekoga ko bi se oenio
njegovom sestrom. Prema onome to sam uo, ona nije imala anse da u
skoroj budunosti postane gospoa Vaington, to je predstavljalo kamen
spoticanja.
Dobro, rekoh utueno. Postoji li glavna policijska stanica?
Naravno.
Ostavi me ispred nje, i to e biti kraj, rekoh.
Nevolje sa erkom, ree on.
Nisam s njim razgovarao o Sid, ali s obzirom na to da smo obili sva
sklonita za begunce i da sam u ruci nosio tos letaka, nije trebalo biti
mudrac da bi neko shvatio prirodu moje misije.
Hvala, rekoh.
Ponekad, ree on, gurnuvi Isusa prstom da bi se zaljuljao, morate
jednostavno da ih pustite da urade ono to su naumile, pa ekate da shvate da
im je potrebna vaa pomo i same se vrate kui.
A ta ako su u nevolji? uzvratih. I ekaju da ih naemo?
Voza se zamisli za trenutak. Pa valjda je to neto drugo.
Glavna policijska stanica u Sijetlu nalazila se u Dvanaestoj aveniji. Uao
sam u predvorje, priao pultu i rekao eni koja se tu nalazila da hou da
razgovaram s nekim o nestaloj tinejderki.
Izaao je policajac po imenu Riard Batram i poveo me u prostoriju za
razgovore. Ispriao sam mu za Sidni, rekao kada je nestala i kako sam doao
u Sijetl; da sam tu izgubio vezu s Jolandom Mils i nisam uspeo da naem
erku.
Dao sam mu jedan letak i rekao za veb-sajt. Strpljivo me je sasluao,
klimnuo glavom i povremeno prekidao da bi postavio neko pitanje.
Znai, ne znate tano, rekao je, da li je vaa erka ovde, ni da li je
ikada bila u Sijetlu.
Polako, ne elei to da priznam, rekoh: Mislim da je to tano. Zatim,
trudei se da zvuim samouverenije, nastavih: Ali ta ena mi je rekla da je

bila ovde. I da ju je videla. ak mi je poslala i fotografiju na kojoj sam

siguran da je moja erka.
Koji broj vam je dala?
Otvorio sam svoj mobilni telefon, naao broj i rekao ga Batramu, koji ga
je zapisao u belenicu.
Samo da probam, ree, okreui broj sa telefona na svom stolu. Pustio
je da zvoni punih tridesetak sekundi, pa spustio slualicu.
Saekajte me tri minuta, ree Batram i izae.
Sedeo sam tu gotovo petnaest minuta, zurei u praznu povrinu stola i
sline zidove. Gledao sam u sat i sekundaru se kako trzaj ui kree.
Kada se vratio, Batram je imao kiseo izraz na licu.
Iao sam do jednog naeg detektiva koji mnogo zna o mobilnim
telefonima, raznim promenama i tim stvarima.
Dobro, rekoh.
On misli da je to bio telefon za jednokratnu upotrebu, koji se baca. Na
brzinu je proverio broj, pozvao ga i rekao mi da je to jedan od onih koje
moete da kupite u bakalnici ili bilo gde, koristite kratko vreme i bacite.
Imao sam utisak da polako tonem.
Sve je to besmisleno, rekoh.
Batram ree:
Zadrau ovaj letak i pustiti glas o tome, ali neu da vam budim nadu da
emo nai vau erku.
Naravno, rekoh.
Ta ena, koja vas je zvala, nije traila nagradu?
Ne, rekoh.
Batram odmahnu glavom ustajui da me isprati do predvorja. Onda ne
znam ta da mislim o tome.
Ne znam ta da radim, rekoh. Poeo sam da mislim da Sidni nije ovde,
u Sijetlu i da nije ni bila, ali bojim se da se vratim kui. Stalno mislim, ako
samo jo jednom proetam onim krajem pored sklonita, ugledau je.
Oglasili ste, ree on. Morgana u Drugoj ansi, znam je, dobra je. Ako
kae da e obratiti panju na vau erku, uinie to.
Rukovali smo se i poeleo mi je sreu. Stajao sam ispred policijske
stanice oko pet minuta pre nego to sam se polako peke vratio u hotel i
odjavio iz njega.

Prijavio sam se na let avio-kompanije Diet blu koji je trebalo da poleti

neto pre deset sati i sleti na Lagvardiju, s obzirom na vremensku razliku, u
est sati ujutru. Tako sam imao vremena da se vratim do Druge anse i
nastavim da traim Sid.
Uspeo sam da sednem na isto mesto, u istom restoranu gde sam bio i
prethodne veeri, i zurio sam preko ulice, u vrata sklonita skoro sva etiri
preostala sata. Naruio sam jelo, pa i kafu na svakih pola sata.
Nisam ugledao ni nju, ni bilo koga makar slinog njoj.
Odatle sam taksijem otiao do aerodroma i sedeo u ekaonici u oku,
zurei pravo ispred sebe i jedva se pomerajui, dok sam ekao da najave moj
let. Telefon mi je zvonio dva puta. Prvo je zvala Suzana, nadajui se dobrim
vestima, a znajui da ih nee biti jer je nisam pozvao.
Onda je telefon opet zazvonio.
Da, rekoh.
Zaista mi je ao.
Zdravo, Kejt, rekoh.
Ba sam izletela one noi.
Nita nisam rekao.
Otiao si, zar ne. U Sijetl? Primetila sam da se jo nisi vratio.
Znai, prola je pored moje kue.
Kejt, ne mogu sada da razgovaram.
Znam da sam rekla neto i hou samo da se izvinim.
Da nisam bio tako umoran i obeshrabren, moda bih uspeo da budem
blai.
Moda ne bih rekao: Kejt, ovo ne ide. Zavrili smo. Gotovo je. I sigirno
ne bih zavrio reima: ivot je isuvie kratak.
Ali to sam rekao.
Kejt je saekala nekoliko sekundi pre nego to je uzvratila: Zna li da si
pravi kreten? Pravi, jebeni kreten. Znala sam to od prvog trenutka. A zna ta
jo? Zna li da neto nije u redu s tobom? Neto jednostavno nije...
Prekinuo sam vezu, iskljuio telefon i gurnuo ga u dep.
Obino nisam u stanju da prespavam let, ali ovaj noni let je bio izuzetak.
Umor me je savladao i prespavao sam ga gotovo od poetka do kraja. Bio
sam vie nego iscrpljen. Bio sam utuen, slomljen, oajan. Otputovao sam na

drugi kraj zemlje mislei da u se kui vratiti sa svojom erkom.

A vraao sam se sam.
Sleteli smo na vreme, ali pilot je morao da saeka da se otvori most za
putnike, tako da sam pre sedam sati izaao iz aviona i sa nekoliko
saobraajnih zastoja i prekida u vonji skrenuo na svoj prilazni put u Ulici
Hil, u Milfordu.
Kao poraeni vojnik koji se vratio iz rata, dogegao sam se do vrata, sa
torbom o ramenu. Gurnuo sam klju u bravu i otvorio vrata.
Kua mi je bila demolirana.

ETRNAEST

Hajde, ispriajte mi to jo jednom, rekla je Kip Denings.

Stigao sam kui, otvorio vrata i video haos kao da je eksplodirala
bomba, rekao sam.
Kada se to dogodilo?
Pogledao sam na kuhinjski zidni sat koji je i dalje bio na svom mestu.
Pre otprilike sat i po.
Da li ste neto dirali od tada?
Vratio sam sat na kamin, rekoh. To mi je ostalo od oca. To je bio gest
kao da popravljam kapu poto me je pregazio kamion.
Nekoliko uniformisanih policajaca fotografisali su sobe i doaptavali se
jedni s drugima. Nali su jedan provaljen prozor u podrumu.
Koliko ste bili odsutni?
Oko etrdeset osam sati. Otiao sam pre dva dana ujutru. Posle devet
sati. To je manje-vie dva dana i etiri sata.
U Sijetl, ree Deningsova.
Tako je, rekoh.
A vaa erka?
Nisam je naao, rekoh.
Pogled Deningsove omeka za trenutak.
Znai, vratili ste se kui i otvorili vrata, ree. Jeste li videli nekoga?
Da li je neko pobegao iz kue kada ste skrenuli na prilaz?
Nije, rekoh.
Rekao sam joj ta sam zatekao. U dnevnoj sobi, jastuci pobacani sa
nametaja i iseeni, pena razbacana unaokolo. Sve police i vitrine bile su
ispranjene. Knjige su bile razbacane, kao i diskovi. Audio-oprema je bila
skinuta s polica, neki delovi su visili o kablovima, nestabilno kao kamion na
litici u filmu o Indijani Donsu.

U kuhinji sve pregrade bile su ispranjene; zatim, kutije u kredencu,

ispranjene; kokice, svuda po podu. Friider ispranjen, a vrata ostavljena
otvorena.
Svuda je bilo isto. Sve fioke u spavaoj sobi bile su izvuene i istresene;
na podu je bilo toliko odee da se nije video tepih; arape, donji ve, koulje;
stvari poskidane sa iviluka u ormanu, takoe, razbacane.
Ni Sidnina soba nije bila bolja, mada tu nije bilo toliko stvari za
razbacivanje jer je njena odea uglavnom bila u majinoj kui. Orman je bio
ispranjen. Za razliku od mog kreveta, koji kao da je bio nedirnut, Sidnin
duek je bio iseen. Sadraj ormana leao je na podu sobe.
U mojoj sobi, u kojoj se nalazio raunar, sve fioke su bile otvorene i
pregrade oiene.
teta u podrumu je bila minimalna. Maina za pranje vea i suionik bili
su otvoreni, a kutija tajd deterdenta bila je ispranjena na pod. Moja kutija s
alatom na radnom stolu bila je prevrnuta.
Nae kutije svatare sa stvarima koje sakupite tokom ivota, pa ne
znate ta da radite s njima, a ne moete da ih bacite, kao to su crtei koje je
dete nacrtalo u obdanitu, fotografije, knjige koje nikada vie neete proitati,
stare fascikle i poslovna dokumenta iz roditeljske kue bile su otvorene i
pretresene, ali samo nekoliko stvari bilo je izbaeno iz njih.
Stojei usred tog kra u dnevnoj sobi, upitao sam Deningsovu: Kakav
je taj mali kreten koji uradi ovako neto?
Mislite da su to bila deca? upita Deningsova.
Vi ne mislite?
Polako smo ili kroz kuu, mrvei kokice dok smo prolazili kroz kuhinju.
Ona je hodala i priala: Jeste li primetili da li je neto ukradeno?
Kako da znam? rekoh, gledajui po kru. Nisam ni stigao da pogledam
po kui i proverim.
Da li vam je nestao raunar?
Ne, na spratu je.
erkin laptop?
Setio sam se da sam ga video, i odmahnuo glavom.
Laptop je lako izneti, ree Deningsova.
Da.
ta je sa srebrnim priborom za jelo?

Ranije sam primetio da je iz fioke bifea rasut na tepih u dnevnoj sobi.

Tu je. Kradu li deca i srebrni escajg?
ta je s ajpodom i slinim sitnicama koje je lako strpati u dep?
Ne znam. Ja ga nemam. Sid ima, ali on je u mojim kolima. Ali evo, nisu
ukrali ovaj mali televizor. Pokazao sam aparat ispod kuhinjskog dela. Bilo
bi potreban rafciger da se oslobodi draa.
Nisu ga ni razbili, ree Kip Denings. Drite li gotov novac u kui?
Ne mnogo, rekoh. Neto, u ovoj fioci, ovde. Samo nekoliko
novanica, po pet i deset dolara, za picu, priloge i jo neto.
Proverite, ree ona.
Otvorio sam fioku. Novac je obino bio zadenut izmeu ivice kutije za
escajg i ivice fioke. Nema ga, rekao sam.
Sem tog novca, da li je nestalo jo neto?
Ne znam. Na ta mislite?
Vi mislite da su to bila deca, moda i jesu. Ali jeste li videli negde boju
od spreja na zidu? Razbijen televizor? Izgleda da vam niko nije ni vrio
nudu na tepihu.
Svako zlo ima svoje dobro, rekoh.
To bi deca uradila.
Vi, znai, mislite da to nisu bila deca, rekoh.
Rei u vam ovako: Mislim da niko ovde nije doao da krade nasumice.
Traili su neto; i to su traili vrlo detaljno.
ta su traili?
Kaite vi meni, ree Deningsova.
Mislite da ja to znam i neu da vam kaem?
Ne. Ne mora biti. Ali vi znate bolje od mene ta ste moda sakrili u ovoj
kui.
Nita nisam sakrio, rekoh.
Moda niste vi, ree ona.
ta hoete da kaete?
Kaem da je vaa erka nestala, a ne znamo zato. Rekla vam je da radi
u onom hotelu, a tamo niko nije ni uo za nju. To znai da erka nije bila
sasvim iskrena prema vama. Znai, moda je ona ovde, u kui neto sakrila
ili bar neko misli da jeste i to vam nije rekla.
Ne verujem u to.

Kip die ruke na usta i zagleda se u mene. Ovo je bila vrlo detaljna
pretraga. Za sve godine rada u policiji videla sam mali broj mesta ovako
demoliranih. Nisam videla ni da policajci ovako ispreturaju kuu. Ovo je
trajalo. Izgleda da nisu strepeli da ete neoekivano banuti na vrata. Znali su
da imaju vremena.
Pogledi su nam se sreli.
Ko je znao da idete u Sijetl? upita ona.
Kome sam rekao? Ko je znao? Kejt, moja efica, Lora Kantrel, kolega u
izlobenom salonu, Endi Herc, naravno, Suzana i, bez sumnje, Bob i Evan. I
svako kome je neko od njih mogao to da prenese.
Oigledno sam propustio ono to je oigledno. Jolanda Mils, ko god bila,
znala je da sam otiao u Sijetl. Ona me je praktino pozvala da odem tamo.
Moda mi je to nameteno, rekoh.
ta ste rekli? upita Deningsova.
Namamili su me. ena, koja me je zvala i rekla da je videla moju erku,
znala je da nisam kod kue.
Podsetite me.
Ispriao sam joj za Jolandu Mils, da nisam uspeo da je naem u Sijetlu i
da ondanji policajci misle da me je zvala sa privremenog mobilnog telefona.
Sijetl je dovoljno daleko da vas neko tamo poalje, a da ipak ostanete u
zemlji, ree Deningsova. im ste krenuli na aerodrom, znali su da imaju
barem dva dana da pretresu vau kuu.
Ali imala je njenu fotografiju, rekoh. Poslala mi je i-mejlom. Bila je to
Sidnina fotografiju. Sasvim sam siguran u to.
Mogu li da je vidim?
Raunar, rekoh.
Poao sam ispred nje u radnu sobu, prekoraujui razbacane knjige i
sadraj pobacanih kutija od cipela. Iako su kuite raunam i monitor bili
pomereni, bili su ispravni. Ukljuio sam ga, otvorio program za elektronsku
potu i naao poruku Jolande Mils sa prikljuenom fotografijom. Otvorio
sam je da je je detektivka Deningsova vidi.
Nije ba najbistrija, ree. Ovako, kako joj kosa pada, lice se ne vidi
ba najbolje.
Vidite li ovo? rekoh, pokazujui crvenu maramu s resama, koju je Sid
vezala oko vrata. Znam tu maramu. Sid ima takvu. S tom maramom i kosom,

kao i nosiem koji se vidi, znam da je to ona. Kladio bih se u ivot.

Deningsova se sagnu blie ekranu i zagleda u maramu.
Vratiu se za minut, ree.
Sedeo sam za raunarom i proveravao da li se jo neko javljao tokom
proteklih nekoliko dana. Nije bilo poruka na sajtu, a sva moja pota je bila
kart.
Deningsova se pojavila na vratima sa neim svetlim i ivopisnim u ruci.
Bila je to marama.
Boja mi je privukla panju kada sam maloas pogledala odeu vae
erke, ree. Leala je na podu, meu ostalim stvarima.
Ustao sam, uzeo maramu i zagledao se u nju, kao da moe da mi nestane
u ruci.
Da li je to ta marama upitala je ona.
Klimnuo sam blago glavom.
To je ta marama.
Pa ako pretpostavimo da ju je vaa erka nosila pre nekoliko dana u
Sijetlu, odakle ovde u kui?
To je bilo dobro pitanje.
Nisam imao mnogo vremena da razmiljam o tome. Minut kasnije, jedan
policajac proviri u sobu i obrati se Deningsovoj:
Mislim da smo otkrili ta su traili.

PETNAEST

ta? upitah.
Policajac nita ne ree. Poveo je Deningsovu u moju sobu, a ja sam
poao za njima. Jedan jastuk bio je izvuen iz jastunice i raseen. Na
aravu je leala providna plastina kesica za zamrziva, puna belog praha.
Primetio sam da je jastuk udno nabubrio, ree on.
Detektivka Denings uhvati kesicu za ugao palcem i kaiprstom, i podie
je u visini oiju.
Boe moj, ta mi to imamo ovde? ree.
Da li je to ono to mislim da jeste? upitah.
Ne znam, ree detektivka Denings pogledavi me, dok me je i
uniformisani policajac posmatrao. ta vi mislite da je ovo?
Moda je kokain?
Ako se ispostavi da je to tano, ta mislite, odakle u vaem jastuku?
upita ona.
Nemam pojma, rekoh.
Hoete li pokuati da pretpostavite?
Polako sam odmahnuo glavom.
Ne. Pa razmislio jedan trenutak. Da.
Hajde, ree ona.
Neko ga je stavio tu, rekoh.
Policajac frknu kroz nos.
Tu bih morala da se sloim s vama, ree Deningsova.
Spavao sam na tom krevetu pre dve noi. Tada u tom jastuku nije bilo
niega. Neko ga je stavio dok sam bio odsutan.
ta hoete da kaete? ree Deningsova. Da su se dogodile dve
provale dok ste bili odsutni? Da je neko uao i sakrio ovo, to-se-moeispostaviti-da-je kokain u va jastuk, a onda je neko drugi provalio

pokuavajui to da nae?
Ne znam, rekoh. Iskreno, ma koliko udno zvualo, vie sam zabrinut
za to odakle marama moje erke ovde, ako je ona fotografisana s njom u
Sijetlu.
Jedno po jedno, ree Deningsova. Spustila je kesicu na krevet. Ako
se, tek za poetak, neko drugi uunjao dok ste bili odsutni i sakrio ovo u va
jastuk, zar to ne bi bilo prilino glupo. im prvi put legnete u krevet i
spustite glavu na jastuk, primetili biste da je to tu.
Slaem se da je to prilino glupo, rekoh. Kao i moj poziv da mi doete
u kuu i naete to. A ako su se desile dve provale, jednom da bi se sakrila
droga, a drugi put da bi je neko drugi naao, kako su uspeli da je ne nau.
Vaem policajcu je bilo potrebno deset minuta da se spotakne na nju.
Pogledajte okolo! Ova kua je prevrnuta naglavce. A taj jastuk jednostavno
lei tu, pun droge. Da li vam sve to zvui razumno?
Deningsova nita ne ree. Samo je stajala, s rukom zamiljeno
podignutom u visini usta i brade. Pokuavala je da to razlui.
Izuzev ako droga nije tu sakrivena posle pretresanja, ree ona. Mesto
koje je ve pretraeno, odlino je da se tu neto sakrije.
ak i u tom sluaju, rekoh, glupo je sakriti bilo ta u moj jastuk. Ja
bih ga otkrio.
Ona okrenu glavu i pogleda me: Osim ako to niste vi stavili tu.
Zaboga, rekoh.
Imate li advokata, gospodine Blejk? upita detektivka Denings.
Nije mi potreban advokat, rekoh.
Mislim da jeste.
Potrebno mi je da mi vi verujete. Potrebno je da mi pomognete da
shvatim ta se deava. Potrebno mi je da mi pomognete da naem svoju
erku.
To ju je zaustavilo za trenutak.
Vaa erka, rekla je, sigurno ne bi morala da razbija prozor u podrumu
da bi ula u kuu.
ta hoete da kaete?
Ona moe da ue kad god to poeli. Ima klju.
ta? Mislite da je Sidni bila ovde? Mislite da se moja erka vratila? Da
bi se vratila i ne bi nas obavestila da je dobro? Da bi ona sakrila kokain u

moj jastuk?
Kip Denings mi prie sasvim blizu i, mada je bila mnogo nia od mene,
uspe da mi se unese u lice:
Hajde sada da razgovaramo o toj marami.
Ne mogu to da objasnim.
Pogaajte, ree ona. Ta marama na slici, za koju mislite da je
snimljena u Sijetlu, nalazi se ovde, u ovoj kui.
Odmahnuo sam glavom.
Moda je Sid bila tamo i vratila se.
Koliko dobro poznajete svoju erku, gospodine Blejk?
Zaista dobro. Bliski smo. Volim je. Zastao sam. Koliko dobro vi
poznajete svoju?
Zanemarila je to.
Poznajete li li Sidnine drugare? Kad izae kasno uvee, znate li uvek
kuda ide? Znate li s kim pria na internetu? Znate li da li je nekada probala
drogu? Da li je seksualno aktivna? Da li ste sigurni da znate odgovor na bilo
koje od ovih pitanja?
To nijedan roditelj nije, rekoh.
To nijedan roditelj nije, ponovi ona, klimnuvi glavom. Dakle, kad vas
pitam koliko dobro poznajete svoju erku, ne pitam vas koliko ste bliski, niti
koliko je volite. Pitam da li je mogue da se ona bavi neim ili drui s
ljudima koje vi moda ne biste odobrili.
Ne znam, rekoh.
Mislite li da je Sidni povezana na neki nain s drogom?
Ne mogu u to da poverujem.
Vaa erka je nestala. Njen automobil je pronaen u drugom gradu. Na
njima ima krvi. Trebalo bi da ponete da prihvatate injenicu da se neto
deava.
Mislite li da nisam...
Trebalo bi da ponete da prihvatate injenicu da je mogue, samo
mogue, da je Sidni moda u vezi s nekim loim i opakim ljudima. Kazala
vam je da radi u tom hotelu. Ako vas je slagala za to, ta vam je jo
preutala?
Izaao sam iz sobe.
Izlazi, rekoh policajcu koji je stajao u dnu stepenita dok sam iao

prema kuhinji.
Molim?
Izlazi, rekoh. Gubi se iz moje kue, jebote.
Ne ide nikuda, Talbote, ree Kip Denings policajcu iza mojih lea.
Gospodine Blejk, vi ne moete da izbacite ove policajce napolje. Vaa kua
predstavlja mesto izvrenja krivinog dela.
Moram poeti da istim i sreujem kuu, obrecnuh se i na nju.
Ne, ne jo, ree ona. Neete ovde nita raditi dok vam ja to ne
dozvolim. I moraete noas da spavate na nekom drugom mestu.
Neete me izbaciti iz moje kue, rekoh, okrenuvi se i uperivi prst u
nju.
Upravo to radim. Ova kua je mesto izvrenja krivinog dela, u to se
ubraja i vaa spavaa soba. Naroito sada.
Odmahnuo sam glavom osujeeno.
Mislio sam da pokuavate da mi pomognete.
Pokuavam da shvatim ta se dogodilo, gospodine Blejk. Nadam se da
u vam time naposletku pomoi. Jer oseaj mi govori da ste do sada bili
iskreni sa mnom, da ste mi kazali ono to znate i nita niste zadravali za
sebe. Ali situacija je sada malo nejasna. Zato mislim da bi u vaem interesu
bilo da razgovarate s advokatom.
Da li vi to ozbiljno mislite da me optuite za posedovanje droge ili tako
neto?
Gledala me je pravo u oi:
Dajem vam dobar savet i nadam se da ete ga posluati.
Izdrao sam njen pogled.
Nastavila je:
Ako ste zaista na prevaru poslati u Sijetl da bi vam neko pretraio kuu,
da li ste pomislili da vas je vaa erka tamo poslala.
To je ludo, rekoh. ena s kojom sam razgovarao telefonom nije bila
moja erka.
Deningsova slee ramenima:
Moda u tome nije sama.
Od svega to je Deningsova pomenula ili nagovestila, ovo mi je zvualo
najmanje verovatno.
Ali umesto da se naljutim, digao sam ruke u odbranu, pokretom koji je

znaio hajde-da-spustimo-loptu jer mi je na pamet palo neto o emu sam

hteo da razgovaram s njom.
Bez obzira na to ta mislite o meni, ili da se ovde deava, treba da znate
jo neto, rekoh.
Dobro, ree ona.
U vezi s mojom bivom enom. Neko nadzire njenu kuu.
Deningsova die obrve:
Nastavite.
Suzana je nekoliko puta primetila da je neko parkiran neto dalje u ulici.
Kae da se vidi maleno svetlo, kao da neko pui. Zastao sam, upravo mi
neto bee palo na pamet. Da to nije policija?
Koliko ja znam, nije. Da li je videla registarski broj?
Nije, rekoh.
Kaite joj da ga sledei put zapie, ree Deningsova. A ja u videti
moe li neko povremeno da proe tim putem.
Promrmljao sam hvala, okrenuo se i primetio otvorenu kuhinjsku fioku u
kojoj sam donedavno drao gotov novac.
I jedno ime mi je palo na pamet. Evan. Morau da popriam s njim.
Na putu do Bobovih motora, zadrao sam se na mestu gde su se dve
trake slivale u jednu zbog radova na putu. U trenutnom raspoloenju pustio
sam tojotu sijenu da se ukljui u moju traku. Kroz tamno staklo primetio sam
da mi je voza mahnuo umesto hvala.
Kada se sijena nala ispred mene, primetio sam da je to vozilo za
isporuke Cveare o, koja se nalazi pored seks-opa XXX uivanje.
Pretpostavio sam da je za volanom Jan, momak koji je bio sa gospoom o
onoga dana kada sam je video dok je zakljuavala prodavnicu.
Letimino je pogledao Sidninu fotografiju kada sam mu je na predlog
gospoe o pokazao, pa sam pomislio da bi bilo dobro da je pogleda jo
jednom.
Jan je dao znak da skree desno. I ja sam to uinio.
Vozio sam za njim do stare stambene zone sa drveem tako starim da je
stvorilo baldahin iznad ulice. Kada se zaustavio ispred dvospratne
kolonijalne zgrade, proao sam se pored i skrenuo na prilazni put nekoliko
kua dalje.

Jan je izaao iz vozila, a bele slualice su od njegovih uiju vodile u dep

na koulji. Pretpostavljao sam da ima mini ajpod, kao i Sid. Obiao je do
putnike strane kombija, povukao klizna vrata da bi uzeo veliki buket cvea i
otiao do kue.
Ja sam se povukao s prilaza i zaustavio na suprotnoj strani ulice. ekao
sam pored kombija dok je Jan zvonio. Neka ena je otvorila vrata i uzela
cvee, a onda je Jan ustrim korakom siao do trotoara.
Iznenadio se ugledavi me pored svog vozila.
Jan? rekoh ja.
Jo uvek je drao one iice u uima, pa ih istre:
Molim?
Ti si Jan, zar ne?
Da. Mogu li vam pomoi?
Videli smo se pre nekoliko dana kod cveare, kada je gospoa o
zatvarala. Pokazao sam ti fotografiju svoje erke.
Oh, da, ree on, polazei pored mene prema vratima vozaa.
Voleo bih da je pogleda jo jednom, rekoh, vadei fotografiju iz sakoa
i polazei za njim.
Kazao sam vam, ree on, da je ne znam.
Trajae samo sekund, rekoh. Otvorio je vrata, ali sam ja stavio ruku na
njih i polako ih zatvorio. Nije mi se suprotstavio.
Valjda nee, ree.
Dao sam mu fotografiju. Ovoga puta ju je gledao punih pet sekundi pre
nego to mi je vratio. Pogled kao da mu je sve vreme poigravao okolo, kao
da ga uopte nije zanimalo Sidnino lice.
Ne, ree mi.
Klimnuh glavom i sklonih ruku s vrata kombija: Pa, hvala ti to si je
pogledao jo jednom.
Nema problema.
Gospoa o ree da ivi iza prodavnice?
Da, ree on.
Tamo postoji stan?
Tako neto. Nije veliki. Dovoljan za mene.
To je zgodno da ivi tu gde i radi, rekoh, jesi li sam?
Da.

Dugo radi za gospou o?

Dve godine. Ona mi je tetka. Zato me je pustila da ostanem tu kada mi
je mama umrla. Ima li razloga da mi postavljate sva ta pitanja?
Ne, rekoh. Nema razloga.
Imam i druge isporuke.
Naravno, rekoh. Neu da te zadravam.
Jan ue, zatvori vrata, zakopa pojas i dade pun gas udaljavajui se niz
ulicu. Ponekad sam imao klijenta koji se, kada da ponudu za automobil,
uspanii. On se ne boji da e mu ponuda biti odbijena; smrtno je uplaen da
ne bude prihvaena. Kupie automobil svojih snova, a sada mora da nae
naina da ih plati. Izmeu trenutka kada potpie ponudu do onoga kada sazna
hoe li je prodavac prihvatiti, on se vrpolji, oblizuje usne, trai vodu jer su
mu usta suva. Uvalio se preko glave i ne zna kako da se izvue.
Jan je tako izgledao.
Evan? ree Suzana. ta hoe od Evana?
Upravo sam uao u kancelariju firme Bobovi motori. On je bio negde
napolju, na parkingu, bez sumnje pokuavajui da ubedi nekoga ko trai
povoljan automobil koji malo troi, da kupi terensko vozilo s pogonom na
etiri toka. Tamo nisam primetio Evana.
Hou samo da mu postavim nekoliko pitanja o Sid, rekoh.
Veruj mi, ree Suzana iza svog stola, ja sam ga ispitivala.
Moda ga treba opet ispitati.
Izgleda uznemireno. Da li se neto dogodilo otkad si se vratio iz
Sijetla?
Imala je pravo da zna ta se dogodilo, ali nisam sada hteo da ulazim s
njom u to.
Dobro sam, rekoh. Da li je on tu?
Pozadi je u garai, glanca automobil, priprema ga za isporuku.
Bez rei sam izaao iz kancelarije. Obiao sam zgradu i stigao do zadnjeg
dela, gde je bila pomona zgrada, veliine duple garae. Bob je vodio posao
iskljuivo za prodaju. Kada kupite automobil od njega, sami naite gde ete
ga servisirati. Ali bilo mu je potrebno mesto za sitne popravke i sreivanje
pre nego to njihovi novi vlasnici dou da ga preuzmu.
Evan je dobio da sredi trogodinji dod arder. On je otvorio sva

etvora vrata i nije uo da prilazim jer se sagnuo unutra i istio zadnje

otirae.
Evane, pozvao sam ga.
Poto nije odgovorio, pritisnuh dugme na usisivau.
Ah? ree on, okrenuvi se. Nije izgledao sreno ugledavi mene.
Ukljui to, ree mi.
Hou da razgovaramo, rekoh.
Tata kae da automobil treba da budu spreman za sat vremena.
Hoe li da trai vreme u raspravi ili da mi pomogne, da te to pre
ostavim na miru?
ta hoe? Sklonio je pramen kose s oiju, ali on je odmah pao nazad.
Neko je provalio u moju kuu, rekoh.
To nije dobro, ree on.
Sve su mi prevrnuli, rekoh.
On opet skloni kosu: ta hoe od mene?
Hou da mi kae sve to zna o Sidni i ta je moglo da joj se dogodi.
Ne znam nita o tome.
Kladim se da ti se svidelo to ivi u tvojoj kui.
Nita strano. iveli smo nekoliko nedelja pod istim krovom. Ona je
imala svoj ivot, a ja svoj.
Jeste li provodili vreme zajedno?
Molim?
Jeste li izlazili zajedno?
Jeli smo zajedno. Ponekad sam morao da joj kaem da mrdne dupe da
mogu da uem u kupatilo. To mi je zvualo bez veze. U Bobovoj kui bilo
ih je nekoliko.
Nije ti se inilo da je to kul? To to se ona doselila u kuu tvog tate?
Tako, kako si rekao, zvui kao neto to nije bilo, ree on.
Jesi li je upoznavao sa svojim drutvom?
Ti ne zna nita o mom drutvu. Ne zna nita ni o meni. Oi su mu
zablistale.
Da li si u nekoj vezi s drogom, Evane? Da li neko iz tvog drutva
prodaje drogu?
Ti si poludeo, a ja moram da sredim ovaj automobil.
Upitah:

Zato krade?
ta?
uo si me.
Jebi se.
Sitni. Suzanin sat, koji je...
Nala je taj sat.
To sam i ja uo. Zar nee porei i za sitni?
To ga je iznenadilo:
Zna li moj tata za ovaj razgovor?
Hoe li da odemo do njega? Onda mogu pred njim da te pitam jesi li ti
provalio u moju kuu.
Zato bih to uradio?
Ne znam. Kai ti meni.
Ne znam odakle ti sve to, ali potpuno si odlepio.
ta radi sve vreme na raunaru?
Iskezio se.
Ona ti pria sva ta sranja, zar ne?
Ona?
Ona mi nije majka, shvata? To to je tatina devojka ne daje joj pravo da
me pijunira i tebi prenosi ta je sve otkrila.
Evane, mogu li da ti kaem neto? Sada sam vrlo fin prema tebi jer sam
pre neki dan uo kad si moju bivu enu nazvao kukom, tako da bih strano
voleo da ti otkinem glavu. Ali odluio sam da budem fin, jer samo elim da
naem Sidni. A u tebi ima neto, ne znam ta je to, ali je kao smrad i ne mogu
da ne mislim da si ti u nekoj vezi s onim to se dogodilo sa Sid.
On odmahnu glavom i pokua smehom da se izvue:
Opasan si.
Pritisnuo je dugme na usisivau i okrenuo mi lea. Upravo sam hteo da
ga zgrabim za rame, kad neko uzviknu:
Time!
Okrenuo sam se. Bob Denigen je stajao iza mene. Drugi put je uzviknuo
moje ime.
Poao sam do njega i rekao:
Treba da vidi ta je sa tvojim sinom, pa se vratio do svog automobila.

Kada sam izaao na put, zazvonio mi je telefon.

ta se dogodilo? upita Suzana.
U nau moju kuu su provalili dok sam bio u Sijetlu. Sve je
isprevrtano i pretraeno od podruma do krova. Ukradeno je i neto gotovine.
Moda i jo poneto. Ne znam. A policija je na uviaju nala i neto to
mislim da je kokain.
ta?
Mislim da Evan zna vie nego to tvrdi.
Suzana ree:
Bob kae da e te ubiti ako jo jednom prie Evanu.
Zvoni mi druga linija, Suz, moram da prekinem.
Bio je to advokat, strunjak za privredno i graansko pravo po imenu
Edvin etsvort. Radio je za nau firmu i angaovao sam ga uvek kada su u
pitanju zakonske zavrzlame. Mogao je to biti propali posao, ali i imovinsko
pitanje ili prenos vlasnitva i slino. Jednom je jedan nezadovoljni kupac
pretio da e tuiti mene lino, ispred firme koja me je zaposlila, zbog
polovnih automobila, za koja se ispostavilo da su pravi kart.
Javio sam se u firmu kada sam poao od kue da vidim Evana. Kazali su
da to zvui kao posao za Edvina i obeali da e me podrati.
Ispriao sam mu sve najbolje to sam mogao.
Samo pretpostavljam, rekao je, ali bio bih veoma iznenaen ako uloe
bilo kakvu tubu zbog koke, pod pretpostavkom da to jeste koka, a ne kesica
sode bikarbone.
Zato?
Sam si rekao. Ti si pozvao policiju u svoju kuu. Dogodila se provala.
Drugi ljudi su imali priliku da ostave drogu u tvoj jastuk. Sudija e to
odbaciti pre nego to zavre uvodnu re.
Jesi li siguran?
Nisam. Ali imam takav oseaj. A ta detektivka Denings, nemoj vie da
pria s njom.
Ali i ona traga za mojom erkom. Kako da ne priam s njom o tome.
etsvort se zamisli nad tim:
Ne veruj joj. Ako pone da navodi priu na ono to se dogodilo u kui,
nita ne govori dok ja ne doem. Nema naina da dokau da je ta droga

pripadala tebi.
Pa to i nije bila moja droga.
Hej, jesam li te ja to pitao?
Torba koju sam spakovao za put u Sijetl bila je i dalje u kolima. Uao
sam u kuu s njom, ali kada sam video kako izgleda unutranjost, nisam je
raspakovao. A sada, poto je Kip Denings odluila da mi zabrani da spavam
u svojoj kui te noi, bila mi je dobrodola.
Otiao sam u trni centar i kupio pare pice s ljutom papriicom. Gledao
sam kako prolaze mladi ljudi. Pokuavao sam da vidim lica svih tinejderki.
To ne prestaje.
Zatim sam se vratio u automobil i odvezao u Dast in tajm. Karter i
Oven, koji su bili na prijavnici one noi kada sam traio Sid, opet su bili tu.
Priao sam prijavnici i rekao:
Hteo bih sobu.

ESNAEST

I to je bilo ba to.
Soba. Tipina, neopisiva, obina soba. Jednolian plavi arav prekrivao
je dupli krevet u sredini. Beli abauri bez detalja titili su svetiljke s obe
njegove strane. Zidovi sobe bili su be boje, slini kupatilu, pekirima,
hodnicima i svemu ostalom u tom skromnom hotelu.
Ali treba rei da je soba bila ista i uredna. U kupatilu sam naao sapun,
ampon i fen za kosu. U plakaru se nalazio jedan od onih mini sefova koje
moete zatititi etvorocifrenom ifrom, zgodan za ostavljanje pasoa, videokamere i nekoliko hiljada u neobeleenim novanicama.
U hotelu nije bilo fini zidnih televizora s ravnim ekranom. I mada je
izgledalo da je zdepasti televizor na komodi izgledao kao da je star dve
decenije, ipak ste mogli naruiti i filmove ukljuujui i one s naslovima
kao to je Ona e svriti na planini ako volite tako neto.
Menjao sam programe, ostavivi dr Fila da iskoriava neku jadnu
porodicu, dovoljno glupu da iznosi svoj prljav ve na zadovoljstvo i radi
zabave miliona gledalaca, i zagledao se kroz prozor na drugom spratu. Ne
znam ta sam tano oekivao. Moda sam se nadao da e mi zurenje u
restoran i hotel Hauard Donson dalje uz ulicu, i vozila koja jure Putem I-95
nekako pomoi da saznam gde je Sid otila kada sam je ostavio ispred Dast
in tajma.
Nije pomoglo.
Gledajui one kamione i terence kako jure, nisam mogao da ne pomislim
da bi ovek u nekom vozilu za nekoliko kratkih sati mogao da se odveze bilo
gde u Novoj Engleskoj. U Boston, Providens ili u Mejn. Moda u Vermont ili
Nju Hempir. Moe poi na sever ili zapad, stii u Olbeni u roku od tri sata.
Ili blie kui, ali gde je tee za snalaenje, na Menhetnu.
A to bi se moglo istog dana, kada sednete u automobil. Do sada, nekoliko

nedelja kasnije, moglo bi se stii bilo gde. Ako je ta osoba iva.

Svojski sam se trudio, od trenutka kada je nestala, da ne dozvolim
mislima da odlutaju na tu stranu. Dok god se ne nau sigurni dokazi da joj se
neto dogodilo, morao sam da verujem da je dobro. Izgubljena bar za
Suzanu i mene ali dobro.
Teko mi je bilo da izbacim iz glave prizor one krvi na Sidninom siviku.
A neprestano mi se u mislima odmotavala i zvuna traka. I tako ve
nedeljama, uvek ispod povrine, kao priguen um, buka u pozadini.
Ta traka je bila sastavljena od pitanja koja sam neprestano postavljao u
sebi. Gde si?
Jesi li dobro?
ta se desilo?
Zato si otila?
ta te je oteralo?
Zato se ne javi? Jesi li otila zato to sam te ispitivao o naoarima za
sunce, pa se onda dogodilo neto zbog ega ne moe da se vrati?
Zato ne moe da mi javi samo da si dobro?
I tako u devet sati ve u tim godinama kada sam odlazio na spavanje
nisam oseao ni najmanji trag umora.
Ipak sam uradio ono to se mora. Otvorio sam rajsferlus torbe koju sam
nosio u Sijetl i ugledao plianog losa Milta.
O, sranje, rekoh, ganut. Izvadio sam ga i stavio na jedan jastuk.
Izvadio sam iz jakne mobilni telefon i stavio ga pored kreveta. Oprao sam
zube, skinuo se i legao u krevet. Sledeih desetak minuta menjao sam
programe na televizoru, pa onda iskljuio svetlo.
Zurio sam u plafon otprilike pola sata.
Svetla sa Puta I vozila u prolazu, neonski sjaj reklama na ulici
obasjavali su sobu. Pomislio sam da u, ako bolje sastavim zavese, uspeti da
zamraim sobu i zaspim.
Ustao sam iz kreveta, hodajui po tepihu serijske proizvodnje i uhvatio
jednu ruicu za povlaenje zavesa. Ali pre nego to sam je povukao, opet
bacih pogled na taj deo Milforda. Saobraaj je slabio, sem na meudravnom
putu, gde je, ini se, uvek bio gust. Automobili su se, gledani s odreene
visine, uvek kretali sporo.
Odatle sam imao zaista dobar pogled na oblinje prodavnice. Mogao sam

da vidim mnoge lokale koje sam poseivao poslednjih nedelja. Hauard

Donson je bio desno, a ostale male firme levo.
Jasno sam video krvavo-crvena neonska slova seks-opa XXX uivanje i
nekoliko automobila parkirana ispred. Gledao sam kako mukarci, uvek
sami, ulaze u prodavnicu praznih ruku, a izlaze nekoliko minuta kasnije sa
svojom veernjom zabavom uvijenom u smei papir.
Pogled mi privue mukarac koji je izaao iza ugla zgrade u kojoj se
nalazila cveara.
Poao je preko parkinga, uperio daljinski klju a potom trepnue crvena
svetla kombija. Otvorio je vrata vozaa i uao. Nisam bio siguran, ali vozilo
je podsealo na tojotu koja pripada cveari o.
Izgledalo mi je to malo kasno za isporuku. Moda Jan po potrebi koristi
kombi i van radnog vremena. Moda ima dogovoren neki vru sastanak.
Kombi poe unazad, pa napred, prema Putu I i stade, ekajui trenutak da
se ukljui u saobraaj.
uvi kucanje na vratima umalo nisam poskoio.
Okrenuh se od prozora, preoh preko zamraene sobe i mirnuh kroz
pijunku. Veronika Harp, dnevna upravnica.
Hej! uzviknuh kroz zatvorena vrata. Samo sekund!
Upalih svetiljku na stoiu pored kreveta, uzeh pantalone koje sam
prebacio preko stolice, urno ih obukoh, kao i koulju, i jo uvek se
zakopavajui, otvorih vrata.
Kako ste? rekoh.
Zamenila je svoju slubenu uniformu za neto oputenije. Uske farmerke,
tikle i toploplava bluza. S crnom kosom i lepim oima, nikada ne biste
pomislili da je ve baka.
O, ne, ree ona, ugledavi moje bose noge i dugmad koju jo ne stigoh
da zakopam. Dola sam u loem trenutku.
Ne, rekoh, u redu je, ionako nisam mogao da zaspim.
Svratila sam onako i Karter mi je rekao da ste odseli kod nas, ree ona.
Iznenadila sam se.
Bilo mi je potrebno prenoite, rekoh.
Da li se neto dogodilo s vaom kuom? Poar?
Tako neto, rekoh. Nadam se da u sutra moi da se vratim, da
oistim i sredim.

To je zaista nevolja, ree Veronika, i dalje stojei ispred vrata.

Izgledalo mi je napristojno da stoji ispred, pa otvorih ire vrata da ue.
Ula je nekoliko koraka, a ja pustih vrata da se sama zatvore. Pogledala je
prema raspremljenom krevetu.
Pa, drago mi je da ste odabrali ovaj hotel. U okolini svakako ima i
boljih, priznade ona.
Mislim da sam u poslednje vreme ovaj najbolje upoznao, rekoh,
osmehnuvi se bez humora.
Verovatno, ree ona, uzvrativi mi osmeh.
Koraknuh u stranu, prema prozoru i pogledah na tren napolje. Bilo je tee
videti zbog odraza sobnog svetla na prozorskom staklu.
Gledali ste neto? upita Veronika.
Kombi je otiao.
Ne, nita, rekoh.
Znate ta, ree Veronika. Ja vas ometam. Trebalo bi da ovek odsedne
u hotelu a da mu uprava ne dosauje.
Ne, u redu je, rekoh, udaljavajui se od prozora i zakopavajui
dugmad. Bio sam svestan da sam bos, ali sam pomislio da bi bilo smeno da
obuvam arape u tom trenutku.
Pa, kako vam je unuk? upitah.
Veronika se razvedri.
O, on je divan. Samo gleda ta se deava oko njega. Mislim da e biti
inenjer ili arhitekta. Ima neke velike kocke za slaganje u kolevci i stalno se
igra njima.
To je lepo, rekoh, i dodadoh, zato vas je Karter obavestio da sam ja
ovde?
Veronika se osmehnu:
Zna da smo razgovarali nekoliko puta, kao i koliko truda ulaete da biste
nali svoju erku.
Moda mu je dosadilo da me gleda na parkingu, rekoh.
Pa, ree, i uuta. Niko ne moe da vas krivi. Svako bi na vaem mestu
uinio sve to je u njegovoj moi. A taj poar? Koliko je bio opasan?
Nije bio poar, rekoh. Bila je provala.
Ona pokri usne rukom.
O, boe! Jesu li neto odneli?

Polako odmahnuh glavom:

Samo neto gotovine.
To je strano. ovek se oseti povreeno.
Da, rekoh. Mogu li da vas pitam neto delikatno?
Pitajte.
Da li u hotelu postoji dvogled?
Dvogled? ta radite? pijunirate nekoga?
Ne, nije vano. Zaboravite.
Zato vam je potreban dvogled?
Samo ubijam vreme gledajui kako vozila prolaze; kamione na
meudravnom putu.
Veronika Harp u trenutku zbunjeno podie obrve, ali se opusti.
Treba li vam jo neto? Nemamo sobnu poslugu, ali ako elite picu ili
tako neto, mogu da sredim da vam je donesu, pa da to dodamo na va raun
za sobu.
Ne, u redu je.
Ula je jo dublje u sobu, prela rukom preko raspremljene posteljine, pa
upitala: Da li je soba u redu?
Naravno. U redu je.
Okrenula se prema meni, vrlo blizu.
Imam oseaj da ste vrlo tuni, ree.
Prolazim kroz teak period, rekoh joj.
Vidi se to u vaim oima. Bili ste tuni i pre nego to je vaa erka
nestala?
Hteo sam da promenim temu: Jeste li... ta radi va suprug?
Preminuo je pre dve godine, ree ona i pokaza na svoje grudi: Od
srca.
Morao je biti mlad za srani napad.
Bio je dvadeset godina stariji, ree ona. Mnogo mi nedostaje. Pruila
je ruku i dodirnula mi grudi.
Verujem vam, rekoh.
Da niste znali da imam unue, da li biste to pretpostavili?
Ne, rekoh iskreno. Ni za milion godina.
Nagnula se napred i digla glavu. Pre nego to je mogla da me poljubi,
malo okrenuh glavu i spustih je na njeno rame, pa je lagano zadrah nekoliko

sekundi pre nego to sam je malo odmakao od sebe.

Veronika...
U redu je, ree ona. Misli da bi bilo pogreno, zbog erke...
Ja...
Ja znam ta je tuga. Znam. Moj ivot je bio sazdan od velike tuge. Ali
ako eka da tuga proe da bi sebi priutio neko zadovoljstvo, nikada to
nee ostvariti.
Deo mene bi s uivanjem zaboravio svoje probleme; da ih skloni u stranu,
makar nakratko oseti ljudski dodir, seks bez obaveza. Ali nita u tome nije
bilo u redu.
Poto nisam nita odgovorio, shvatila je da smo zavrili. Pola je do
stoia pored kreveta i napisala mi broj na blokiu sa zaglavljem hotela.
Otcepila je taj list i pruila mi ga.
Ako poeli da razgovara sa mnom ili ti zatreba bilo ta, pozovi me.
Bilo kada.
Hvala, rekao sam i pridrao joj vrata dok je izlazila u hodnik.
Za trenutak sam se naslonio leima na vrata, odahnuo, pa iskljuio svetlo
i vratio se do prozora.
Bilo je neto u vezi sa Janom, to nisam mogao da izbacim iz glave.
Neto je bilo pogreno kod tog momka; neto definitivno nije bilo u redu.
eleo sam da saznam neto vie o njemu. To je znailo da za sada
posmatram cvearu sa svoje osmatranice u toj hotelskoj sobi.
Ali Jan se upravo odvezao kombijem. Mogao bi biti odsutan satima. ta
da radim? Da samo sedim tu cele noi i zurim kroz prozor?
Dohvatio sam daljinski upravlja, prebacio televizor na CNN zbog buke
u pozadini. uo sam glas Alisona Kupera, ali nisam sluao ta govori.
U sobi se nalazila jedna udobna stolica ona na koju sam ostavio svoju
odeu pa sam je privukao do prozora da bih mogao udobno da sedim na
svojoj amaterskoj osmatranici. Naslonio sam glavu na staklo, oroeno
mojim dahom. Televizor sam okrenuo da se odraz ekrana ne bi reflektovao na
prozor.
Bilo je to glupo. ta ja to radim? Gledam kroz prozor i ekam kada e
neki raznosa cvea da se vrati u svoj stan? Moda to radim zato to nita
drugo ne mogu da smislim.
Ustao sam, zgrabio jastuk, prevrnuvi Milta, i postavio ga izmeu svoje

glave i stakla. Ma kako improvizovano sve to izgledalo, bilo mi je prilino

udobno.
Toliko udobno da sam neprimetno i zaspao.
Probudilo me je sopstveno hrkanje, dok je televizor jo uvek radio
uprazno. Digao sam glavu s prozora i jastuk je pao na pod.
Bio sam oamuen i dezorijentisan. Nekoliko sekundi nisam ni znao gde
se nalazim. Ali ubrzo sam poeo da shvatam. Na radio-satu pored kreveta
video sam da je 12:04.
Nalazim se u Dast in tajmu. Tu sam odseo zato to mi je kua
ispreturana.
Sve mi se vraalo.
I nadgledam cvearu.
Trepnuo sam nekoliko puta i pogledao kroz prozor. Sada na putu nije bilo
mnogo vozila. Samo je bilo nekoliko kamioneta ispred prodavnice
pornografije, koja je i dalje radila.
Tojotin kombi se vratio. Otkad je bio tu, nisam imao pojma. Ali Jan se
oigledno vratio kui i uukao u svoj...
ekaj.
Neko je iao sa zadnje strane kombija, prema mestu suvozaa. Verovatno
se kombi upravo vratio i Jan ustao s mesta vozaa.
Otvorio je vrata suvozaa, ali niko nije izaao. On se nagnuo, kao da
nekome otkopava pojas. Ali ostao je u tom poloaju nekoliko sekundi, kao
da pokuava da neto dohvati.
Zatim se Jan izvukao iz kombija sasvim polako. Drao je neto veliko i
teko. Izgledalo je kao da je neto prebacio preko ramena, kao vreu.
Odmakao se toliko da zatvori vrata. Ulina svetlost je slabo dopirala do
njega. Ali osvetlila ga je dovoljno, da se vidi da nosi nekoga preko ramena;
nekoga sitnijeg od sebe.
Nekoga ko ima dugu, moda plavu kosu.
Devojku.
Koja nije mrdala nijednim prstom.

SEDAMNAEST

Jurnuo sam prema vratima bosih nogu, pa stao, zgrabio cipele,

nameravajui da ih samo navuem i veem pertle u liftu.
Telefon, rekoh, ukopavi se u mestu istog trenutka. Bacio sam se prema
stoiu pored kreveta, poseui za telefonom, i sruio ga izmeu kreveta i
stoia.
Nisam imao vremena da ga traim.
Izleteo sam kroz vrata, otrao niz hodnik i udario dugme za silazak
izmeu dva lifta. Podigavi pogled, video sam da su oba dole, u predvorju.
Hitro sam navukao cipele na bose noge skakuui na jednoj, pa na drugoj
nozi, a zatim gotovo isto tako brzo vezao pertle.
Nijedan se lift nije pokrenuo iz hodnika.
Shvatio sam da sam pritisnuo dugme koje se ne ulee tako brzo da to
uopte nije bilo registrovano.
Jebiga, rekoh i potrah do kraja hodnika, gde se nalazilo stepenite.
Preskakao sam po dve odjednom kao da sam na Parkur olimpijadi.
Izleteo sam kroz protivpoarna vrata u prizemlju tako brzo da su vrata
odletela i tresnula u zid. Jurnuo sam niz hodnik, i doviknuo Karteru,
pretravi pored prijavnice:
Zovi policiju!
Vrata hotela koja se otvaraju na pokret bila su prespora za mene i umalo
nisam proleteo kroz njih, ali zakoio sam na vreme, pa se provukao im su se
dovoljno otvorila.
Shvatio sam da nisam poneo kljueve, ali i da jesam, ne znam da li bih se
zaustavljao da sednem u automobil i upalim motor. Sada bejah uhvatio zalet i
nisam eleo da me bilo ta usporava.
Preao sam Put I na uglu, usporivi samo da propustim jedan taksi. U to
doba noi nije bio gust saobraaj. Mali trg sa seks-opom XXX uivanje,

cvearom o i jo nekoliko prodavnica bio je stotinak metara ispred mene.

Oseao sam kako mi srce udara u grudima i jo u trku pokuao da se setim
kada sam poslednji put tako trao, i molio boga da ne doivim srani napad
pre nego to stignem so Janovog stana.
To je Sid, uveravao sam sebe. Ona je. On je dri. Drao ju je sve vreme.
Ali ta je radio s njom u kombiju? Premestio je s jedne na drugu
lokaciju? U stvari, to je moda i imalo smisla. Teko bi mogao da uva
nekoga sakrivenog u stanu iznad same prodavnice. Gospoa o bi neto ula
ili primetila.
Stigao sam do kombija i protrao pored njega. Iza prodavnice je bilo
mrano, ali postojala su vrata i svetlost iznad njih, i mali, zatvoren prozor sa
strane. U stanu je bilo upaljeno svetlo.
Nisam se trudio da pokucam.
Hteo sam da otvorim vrata, ali bila su zakljuana. Prislonio sam rame na
njih i pokuao da ih otvorim na silu, ali nisu popustila.
Iznutra, muki glas uspanieno uzviknu:
Ko je?
Otvori! uzviknuh. Otvori vrata!
On opet uzviknu:
Ko je to?
Otvaraj prokleta vrata!
Ne otvaram vrata dok ne ujem ko je to!
Odmakoh se, digoh nogu i svom snagom udarih petom u vrata, koja
popustie i zadrae se samo na lancu.
Kroz otvor sam video Jana kako stoji u maloj kuhinji, samo u crvenim
boksericama, bled i pegav.
Vritao je.
utnuo sam vrata jo jednom i lanac se pokidao. Uao sam unutra i
dreknuo na Jana:
Gde je ona?
Gubi se odavde! viknuo je. Gubi se!
Kuhinja je bila deo vee prostorije, u kojoj su bili kau, televizor, DVD
plejer i konzola za igre. Nije bilo luksuzno, ali za momka koji ivi sam, bilo
je neobino sreeno i uredno.
Nije bilo prljavog posua u sudoperi, ni praznih konzervi od piva i

kartona od pice. Mala gomila asopisa o video-igrama stajala je savreno

sloena na stoiu za kafu.
Gde je ona? upitah.
ta?
Gde je ona? viknuo sam iz petnih ila.
Gubi se! viknuo je Jan.
Na suprotnoj strani sobe bila su dvoja vrata. Odgurnuh Jana s puta i
prioh prvim; otvorio sam ih jednim zamahom, oekujui da vidim spavau
sobu, ostavu ili kupatilo. Ali bio je to ulaz u zadnji deo cveare.
Okrenuo sam se prema drugim vratima, ali dok sam stavljao ruku na
kvaku, Jan je skoio na mene s leda, kao maka. Obuhvatio me je oko glave
i zario mi prste u oi i obraze.
Bio je lak, to znai da je bio u prednosti po brzini i okretnosti. Pokua
sam da zavuem prste ispod njegovih i otkaim ih, ali on se drao. Zato sam
se pomerio unazad i bacio ga na zid, pa tako Janu izbio vazduh iz plua.
Pustio me je i pao na pod. Istog trenutka je skoio, ali sada sam bio spreman
da ga doekam. Tresnuo sam ga pesnicom ispod levog oka.
To ga je oborilo po drugi put, pa sam imao dovoljno vremena da otvorim
ta vrata i uem u ono to se ispostavilo da je spavaa soba.
Nije bila mnogo vea od ostave. Mali orman na jednom zidu, uzana vrata
koja su verovatno predstavljala ostavu i druga vrata, na drugom kraju, koja
su bila otvorena i iza kojih su se videli umivaonik i toalet.
Tu je jedva bilo mesta za jedan krevet.
Neko je bio ispod pokrivaa, sudei po obliku, definitivno mlada ena.
Nije se pomerala. Drogirana, pomislio sam.
Ili neto jo gore.
Pokrivai su bili povueni toliko da pokriju sve, sem nekoliko uvojaka
plave kose. Uprkos svoj zbrci, i dalje se nije pomerala. O, boe dragi...
Sid, rekoh. Sid?
Seo sam na rub kreveta i upravo hteo da povuem pokriva dole, kad
sam osetio da Jan ulazi na vrata. Okrenuo sam se, uperio prst na njega i
pogledao ga tako besno, da je stao.
Napravi jo samo jedan pokret i kunem ti se da u te ubiti, rekoh jedva
govorei koliko sam se zadihao. Znoj mi je curio sa ela, a koulja mi se
zalepila za telo.

Spustio sam pokriva do devojinih ramena. Neto tu nije bilo u redu.

Neto je bilo potpuno pogreno. Koa joj je bila kao od gume i imala udan
sjaj.
Ma ta je ovo?
Ta devojka nije bila Sid.
Ta devojka nije bila devojka.
Bila je to lutka.

OSAMNAEST

Okrenuo sam se i pogledao Jana, koji je stajao na vratima i zurio u mene,

lica crvenog od naeg guanja i, pomislio sam, neprijatnosti.
Samo izai odatle, ree tiho. Na obrazu mu se pojavljivala modrica.
Mislio sam... Mislio sam da je... Mislio sam da je to moja erka.
Jan je samo zurio u mene.
ao mi je, rekao sam. Kad sam te video...
pijunirao si me?
Video sam da iznosi neto iz kombija.
Uhvatio sam rukom lutkinu nadlakticu i digao je, da osetim teinu. Nije
udno to je Jan tako lako mogao da je prenese ovamo. Nije mogla biti tea
od pet do devet kilograma. Unutranjost ruke izgledala je kao punjenje
jastuka.
Ustao sam i proao pored Jana u glavnu prostoriju.
To si kupio u komiluku?
Jan klimnu glavom. Njegovo gotovo nago telo kao da se povuklo samo u
sebe. Umesto pretee, sada je izgledao gotovo jadno. Molim te, nemoj da
kae mojoj tetki, ree.
Spustio sam glavu i tuno odmahnuo:
Da, naravno. ao mi je. Tada sam se setio ta sam naredio Karteru
istravajui iz Dast in tajma. Mogli smo oekivati da emo svakog trenutka
ugledati policiju na vratima.
Rekoh Janu:
I dri je ovde?
Jan odmahnu glavom.
Tetka je stalno tu, isti, sprema mi da jedem. Imam stovarite u
Bridportu, gde mi stoje porodine stvari. Tamo je drim i povremeno
donosim ovde, pa vratim pre nego to tetka ujutru doe. Ponekad se samo

provozamo ili parkiramo dole, u luci, pa neko vreme sluamo radio i tako
to.
Nije me zanimalo tako to.
Proao sam rukom kroz kosu. Sada sam shvatio zato je Jan izgledao
tako udno kada smo ranije razgovarali. Razlog je bio to to je udan.
uj, Jane, rekoh. Svakog trenutka bi mogla doi policija.
O, sranje, ne. To ne sme da se desi.
I ja sam se slino oseao. Jan e, poto se oslobodi neizbene otupelosti,
moi slobodno da me optui za provalu u njegov stan. Mogao bi da me optui
za napad. Bio bih obian provalnik.
Neu policiju ovde, ree on. Nije u pitanju samo ona.
ta?
Imam tu i travu.
Dobro, uj. Ja u samo otii, rekoh. Kad policija doe, rei u im da
mi se uinilo da sam video svoju erku kako stopira ili tako neto.
Jan, uprkos svemu to sam uradio, uspe da promrmlja:
Hvala.
Zatim sam izaao bez rei. Oekivao sam da vidim kako patrolno vozilo
kripei ulee na parking ispred cveare i seks-opa XXX uivanje, ali nita
se nije deavalo. Otrao sam natrag, do Dast in tajma, primetivi usput
jedno patrolno vozilo kako uobiajenom brzinom prolaze Putem I. Prola su
pored Hauarda Donsona i produila dalje.
Kada sam se vratio u predvorje svog hotela, Karter izae iza svog pulta i
ree: ta se dogodilo, gospodine Blejk?
Jesi li pozvao policiju?
Nisam jo, ree on. Istrali ste odavde ne rekavi mi kuda idete, ni ta
ste videli. ta je trebalo da kaem policajcima?
Obino bih bio besan, ali ne sada.
Nije bilo nita. Pogreio sam, rekao sam i vratio se u svoju sobu.
Izlazei ujutru, dograbio sam besplatan, bajat evrek s borovnicama i
kafu u predvorju. Nije bilo ni Kartera, ni Veronike, ali mlada Tajlananka,
koju sam ranije upoznao, sluila je doruak. Pruila mi je kafu da ponesem.
Vidi se, im me pogledate, da mi je potrebna kafa, rekoh, pokuavajui
da budem ljubazan.
Ali umesto da mi uzvrati osmeh, ona uljudno klimnu glavom, skrenu

pogled i nastavi da radi.

Ubacio sam torbu na zadnje sedite svoje honde, stavio kafu u dra za
olju i zagrizao evrek, koji mi se zatim izmrvio u krilo. Pre nego to sam
upalio motor, naslonio sam glavu na naslon i duboko uzdahnuo. Nisam
mnogo spavao posle onog napada na Janov stan. Oseao sam se kao prokleta
budala. to je jo gore, nisam se ni pribliio Sid.
Okrenuo sam klju i pritisnuo dugme Sidninog muzikog plejera. Bila je
tu neka stara pesma od Spajsica Sid je bila i suvie mala da bi ih sluala u
prvom krugu, ali se zainteresovala kada su se opet okupile za turneju pre
nekoliko godina i pesma Bitlsa, Zato to ne uradimo na putu, s albuma
Vajt. Koji otac nije eleo da omiljena pesma njegove erke govori o seksu
dvoje ljudi nasred puta?
Za njom su sledile pretpostavljao sam pesme Lili Alen, Metrike,
Loren Hil. Zatim su poeli poznati akordi i pomislio sam da je to grupa koju
znam i volim, ikago. teta je samo to je pesma nosila naziv Ako me sada
ostavi.
Kada sam, nekoliko minuta pre osam sati, skrenuo ispred svoje kue,
kafu nisam ni pipnuo, a krilo mi je bilo puno mrvica od evreka, kao i
patosnice u hondi.
Na prilazu je stajalo patrolno vozilo, a ispred susedne kue automobil
koji je, ini se, pripadao Kip Denings. Na mestu vozaa nije bilo nikoga, ali
uinilo mi se da neko sedi na mestu suvozaa.
Uzeo sam svoju kafu i prolazei pored automobila video da u njemu sedi
neka devojica od dvanaest, trinaest godina. Na podu pored njenih nogu
video sam ranac. Na krilu joj je bio otvoren udbenik. Ona me pogleda kroz
otvoren prozor.
Zdravo, rekoh. Pretpostavljam da si ti Kesi.
Ona nita ne ree.
Stajao sam udaljen od prozora.
Koristi poslednji trenutak za uenje?
Moja mama je policajac i vratie se vrlo brzo, ree ona.
Ostaviu te na miru, rekoh i krenuh prema svojoj kui. Prilazom je
dolazila Kip Denings.
Jutro, rekoh. Dobro ste nauili erku.
ta?

Za razgovor s nepoznatima. Odmah sam se povukao.

Moram da je odvezem u kolu. Ovde sam uzgred svratila. Zavrili smo u
vaoj kui. Moete da se vratite.
Odlino.
Jo uvek je ispreturano.
Oekivao sam to.
Ima nekoliko kompanija koje moete pozvati da vam to srede. Mogu da
vam nabavim spisak.
Ja u se pobrinuti za to.
Neete biti optueni, ree ona. Za kokain.
Dobro je da to znam.
A jeste bila koka, ree. Ali preseena sa toliko laktoze da biste bili
najgori narkos ako biste platili veu cenu za nju.
Nije bila moja.
Pogledala me je zamiljeno, pa rekla:
Ali nije ni vano. Tuilac ne bi dobio presudu.
Vano je da to znam.
Kladim se da znate, ree ona. Istini za volju, mislim da govorite
istinu.
Verovatno.
Zato, ree, to je bilo nameravano da je naemo.
Namerno?
Iz njenog automobila:
Mama! Zakasniu!
Strpi se, uzviknu Deningsova. Da, podmetnuta je kako bismo je nali
i pomislili da je vaa.
Setio sam se da me je Edvin etsvort savetovao da ne priam s tom
enom, ali rekoh:
Prevrnuli su mi kuu kao da su neto traili. Znali su da u im se
vratim kui pozvati policiju. Onda e policija nai kokain.
Detektivka Denings klimnu glavom:
Da. I da emo se obruiti na vas.
Gledao sam je:
Zato bi neko to uradio?
Kakva sluajnost. Upravo sam to htela da vas pitam.

Mama!
Deningsova uzdahnu:
Lii na oca.
I on je policajac? upitah.
Neto na licu Deningsove blesnu, iako se svojski trudila da to ne
pokae: Ne, ree. Inenjer je. I radi negde na Aljasci, a ako budemo imale
sree, nee se nikada ni vratiti.
Nisam znao ta da kaem na to, pa zato nisam kazao nita.
Razvedena tri godine, ree, a potom znaajno uzdahnu: A Kesi i ja
smo dobro.
Jaka je, rekoh. To se odmah vidi.
Gospodine Blejk, ree ona, trebalo bi da razmislite zato bi se neko
toliko trudio da vas poalje iz grada, a zatim pokua da vam namesti
hapenje zbog posedovanja droge.
Pogledao sam neodreeno uz ulicu.
I trebalo bi da razmislite o onom pitanju koje sam vam postavila. Koliko
dobro ste poznavali svoju erku?
Rekoh:
Krv u Sidninim kolima... Jeste li saznali neto o tome?
Vi ete drugi to saznati, ree ona, sede u automobil i odveze erku u
kolu.
Odluio sam da istim sobu po sobu.
Prvo sam, naravno, poao gore, da proverim telefonske i elektronske
poruke, pa i faks. Niega nije bilo. Pomislio sam da uz svu savremenu
tehnologiju sada ima vie naina da sa sigurnou shvatim da niko ne eli da
stupi u vezu sa mnom.
Zatim sam se vratio dole, u kuhinju. Bilo je razumno da sredim prvo tu
prostoriju. Naao sam neke kese za smee ispod sudopere i u njih ubacio
hranu koja se ne moe sauvati; namirnice koje su iz friidera bile razbacane
okolo I pokvarile se; itarice prosute po podu.
Radio sam tako oko sat vremena, kada sam uo kako neko vie da bi
nadglasao buku usisivaa.
Hej?
Ulazna vrata bila su otvorena. Na ulazu je stajao mrav ovek u odelu

koje mu je bilo pet brojeva preveliko. Mogli ste zavui tri prsta izmeu
njegovog vrata i zakopane kragne koulje. Umaena, crna kravata bila mu
je iskrivljena i bio je i suvie mlad da bi izgledao tako zaputeno. Zbog
udubljenih grudi izgledalo je kao da se uvlai sam u sebe. Bio je to tip
kakvim su u mom detinjstvu na zadnjim stranicama stripova bacali pesak u
lice.
Zvonio sam, ali me niste uli, ree on.
Mogu li da vam pomognem? upitao sam.
Jeste li vi Tim Blejk?
Jesam, rekao sam.
Arnold ilton, ree on. Bob Denigen vam je priao o meni.
Ah?!
Tada sam se setio. Detektiv, ili strunjak za obezbeenje, svejedno. Onaj
za koga je Bob rekao da bi nam mogao pomoi da naemo Sidni. Bio sam
iznenaen, znajui koliko je Bob u tom trenutku ljut na mene, da je ipak
odluio da to i ispuni.
Bob mi se javio pre nekoliko dana, ree on, ali bio sam zauzet oko
smetanja mame u staraki dom.
O, rekoh. Pruio sam ruku i on ju je prihvatio.
Arnold ilton zviznu obuhvativi pogledom onaj nered. Jo nisam stigao
do dnevne sobe.
Mora da je bila opaka urka, ree.
Nije bila urka, rekoh ja. Provalili su u kuu.
Au, ree.
Da, rekoh.
Imate li vremena za nekoliko pitanja? upita.
Hajde da uzaemo, predloio sam. Ovde nemamo gde ni da sednemo.
Vai, ree ilton. Izali smo na travnjak ispred kue, okrenuli se i
pogledali prema njoj.
Lepo je to vas je Bob pozvao da ovo proverite, rekoh. On i ja se ne
slaemo uvek u svemu.
Pomenuo je to.
Verujem da jeste, rekoh. Policija ispituje Sidnin nestanak, naravno, ali
bilo bi odlino da se jo neko zainteresuje za to. Ja sam uinio sve to sam
mogao da je naem ak sam ove nedelje bez potrebe iao u Sijetl ali

nisam mnogo postigao. Znate li da su nali njen automobil?

Nisam to znao, ree ilton.
Mislio sam da e pominjanje puta u Sijetl i otkria njenog automobila
podstai njegova dalja pitanja.
Jeste li razgovarali sa detektivkom Denings? upitah.
S kim?
Kip Denings, rekoh. Detektivkom u policiji.
Mislim da ju je Bob pomenuo, ili njegova ena Suzana.
Suzana nije njegova ena, rekoh. Bila je udata za mene, ali nije se
udala za Boba. Bar nije jo.
Tako je! Znao sam to.
Jesu li vam pominjali detektivku Denings? Jesu li vam dali njen broj?
Bie potrebno da razgovarate s njom.
Prilino sam siguran da su je pomenuli. Samo ini mi se da je nisam
upisao.
Imam njen broj, rekoh.
Dobro, klimnuo je glavom, prihvatajui to.
Pa jeste li vi Bobov prijatelj ili...? upitah ga. Ili ste ranije neto radili
za njega?
Da, radio sam za njega ranije, ree ilton.
Upitao sam se za ta bi deko moje ene mogao koristiti usluge privatnog
detektiva. I bez obzira na razloge, pitam se da li je Arnold ilton neto
postigao. Nije mi izgledao ba pouzdano.
Pa hajde da se posvetimo sluaju, ree on. Priajte mi o tom danu kad
vam je erka nestala.
Ispriao sam priu po stoti put. ilton je zapisivao u staru belenicu, koju
je izvadio iz depa sakoa.
ta je s njenim drutvom? upita on. Znate li neka imena?
Peti Svejn, rekoh. A tu je i momak s kojim je izala nekoliko puta,
Def Blustajn. On mi je pomogao da postavim sajt. To me je podsetilo.
Nameravao sam, kad svrati sa Peti u predstavnitvo, da ga zamolim da
proveri da li pota poslata na sajt zaista i stie tu. Poto ne znam kako sve to
radi, paranoino sam se plaio da neto ne poe naopako.
Kako se to pie? upita ilton.
Poeo sam da mu diktiram Blustajn slovo-po-slovo, ali on die ruku:

Ime, ree. Trepnuo sam. J, e, f, f, rekoh.

Dobro, ree on, zapisujui. Ponekad se pie sa g, zar ne?
Tano, rekoh.
Ali nije G, e, f, f. To bi bilo G, e, O, f, f.
Da, rekoh. Da li je trebalo da mu kaem da se Sid pie sa y, a ne sa i?
Dobro, ree on, da li ste primetili neto neobino kod Sidni pre nego
to je otila?
Ne, rekoh. Samo sam se nadao da je on u pravu, da je Sidni otila.
Bolje je to nego da je odvedena. Imali smo malu raspravu za dorukom. O
nekim njenim naoarima za sunce.
ta se dogodilo?
Nisam hteo o tome da razgovaram s njim. Nisam eleo da mislim da je to
u nekakvoj vezi sa Sidninim odlaskom, a nije se ni ticalo Arnolda iltona.
Nita strano, rekao sam.
Da li se drogirala? Moda dilovala ili tako neto?
Setio sam se koke naene u mojoj sobi, ali nita nisam rekao. Nastavio
je:
Ili moda fakala?
Tada mi je dolo da mu razbijem nos. ake su poele da mi se steu u
pesnice.
ujte, gospodine ilton...
Zovite me Arni. Iskezio se.
Arni, rekoh, naglaavajui ime: moja erka nije ni diler ni prostitutka.
ilton, oigledno vrlo bistar detektiv, je osetio prizvuk u mom glasu.
Dobro, rekao je i zabeleio neto u svojoj svesci, mrmljajui upola
glasa: Ni droga, ni fakanje. Podigao je pogled: A ta je s vama? Moete
li da garantujete za sebe?
ta?
Gde ste bili kad je vaa erka nestala?
Ja rekoh:
Arni, ako mogu da pitam, kakav posao si odradio za Boba? Ili uopte, za
bilo koga?
Poslove obezbeivanja uglavnom sam radio za Boba, ree on.
Kakva vrsta obezbeenja je u pitanju? upitah. Bez, dodao sam s
podrugljivom iskrenou, bilo kakvog naruavanja poverljivosti, naravno.

Ne, nema problema, ree Arni ilton. Uglavnom nadzor.

Nadzor, ponovio sam.
ega?
Automobila, rekao je on.
Da vidim da li sam shvatio. ta? Bio si uvar?
Arni klimnu glavom.
Nona smena je najgora. Trudite se iz petnih ila da drite otvorene oi i
nadate se da e neko provaliti na parking, da e vas razbuditi, shvatate.
Naravno, rekoh. Arni, hoe li da saeka ovde dok ne telefoniram?
Upravo sam se setio da treba nekoga da pozovem.
U redu je, ree Arnold. Ja u jo jednom pogledati svoje beleke.
Vratio sam se u kuhinju i udario po jednom ve programiranom dugmetu
za brzo biranje na telefonu.
Suzana, oigledno pogledavi identifikaciju pre nego to se javila, ree:
Ima li ta?
Ne, rekoh. Da li je Bob tu?
Jeste, ree ona.
Hou da razgovaram s njim.
Mislim da ga nee zanimati. Besan je na tebe. Ali nita u Suzaninom
glasu nije nagoveatavalo da i ona osea isto.
Veliki detektiv je ovde.
ta?
Pre neki dan Bob mi je rekao da e poslati jednog detektiva da pomogne
u traenju Sid. Zove se ilton.
Znam. Koliko sam vremena provela na prokletim takama i tapu,
nervirajui se zbog njih da je Bob hteo da Arni odradi deo peakog posla.
Hou da razgovaram sa Bobom o njemu.
Saekaj.
Spustila je telefon.
Minut kasnije, Bob die slualicu i ree: ta hoe, Time? Njegov
prezir se prenosio preko veze kao virus.
Bobe, on je obian uvar.
ta?
On je jebeni noni uvar. Ovaj ilton koga si mi poslao. Ovaj takozvani
strunjak za obezbeenje, koga si najmio da pomogne u traenju Sidni.

Zna li ta je tvoj problem, Time? Ti si snob. Ti ne potuje ljude.

On nije ovlaeni privatni detektiv, Bobe. Nije nikakav strunjak za
obezbeenje. On je prokleti uvar.
uj, ree Bob, utiavi glas da ga Suzana ne bi ula: radio je za mene
i prodao sam mu korolu, pa nije mogao da otplati sve rate. Mislio sam da to
odradi.
Taj tip ne bi naao svoju guzicu na vejavici, Bobe.
Pokuavam na neki nain da pomognem, a ovo mi je hvala, ree on.
Moda je to razlog zbog koga sam ovde gde sam, a ti tu gde jesi. Lo stav.
Prekinuo sam vezu.
Arni ilton me je ekao u dvoritu, sa belenicom na gotovs.
Hej, ree mi. Imam jo nekoliko pitanja. Dobrih.
Strano, rekoh. Ali neto je iskrslo.
ta to?
Bob kae da ode do Dankinsa i odnese nekoliko krofni i kafa na
parking.
Oh, dobro.
Platie ti kad donese.
Da li je rekao kakve krofne hoe? upita ilton.
Odmahnuo sam glavom: To je prepustio tebi.
ilton se osmehnu, oigledno zadovoljan zbog dobijene odgovornosti.
Znai vama u se javiti kasnije, zbog jo nekih pitanja.
Oekujem to, rekoh.
Arni ilton se vrati do svoje korole i sede za volan. Tek iz nekoliko puta
motor je upalio.
Vraajui se u kuu, primetih neto sjajno pored stepenika, u travi.
Kleknuo sam i sklonio prainu. Bio je to mobilni telefon. Crn, tanak i
iskljuen. Otvorio sam ga i oduvao prainu sa tastature. Ko bi izgubio
mobilni telefon? Mogao je biti bilo ko, ukljuujui i sve policajce koji su
ulazili i izlazili iz kue poslednjih nekoliko dana. Gurnuo sam ga u dep, da
bih to kasnije proverio.
ta to imate tu? ree neko iza mene.
Bila je to Kip Denings.

DEVETNAEST

Oprostite? rekoh.
Deningsova me je iznenadila. Nisam primetio kada je dola.
ta vam je to u depu?
Izvadio sam telefon.
Naao sam ga na zemlji, ovde pored vrata, rekoh.
To nije va telefon?
Ne. Upravo sam vam rekao da sam ga naao na zemlji.
Mogu li da ga pogledam?
Pruio sam joj ga.
Izgleda prilino isto, ree ona.
Upravo sam obrisao prainu s njega, rekoh joj.
Ona podie pogled sa telefona na mene, pa ga opet spusti na telefon.
Pritisnula je dugme za ukljuivanje, pa smo oboje saekali nekoliko sekundi
na kratki dingl koji je oznaio da je ukljuen.
Moda pripada vaim policajacima, rekoh.
Ona ue u meni. Samo proveravam koji je broj ovog mobilnog... Evo
ga. Uporedila je broj s pozivnim, koji mi je donedavno bio nepoznat. Da li
vam je poznat ovaj broj?
Mislim da jeste, rekoh i osetih kako mi se jeza penje uz vrat.
ekajte da proverim jo neto ovde... Proputene pozive. Neko je
pozivao ovaj broj i svi ti pozivi su bili proputeni. A svi su doli sa istog
broja. Zatim je uporedila i taj broj. Da li vam je ovaj poznat.
Da, rekoh. To je broj mog mobilnog.
Ovaj telefon, ree Deningsova, diui ga kao da je neki artefakt,
pripadao je kako se ono zvala?
Jolanda Mils, rekoh. Taj broj mi je dala da je zovem.
Zar to nije dobro? ree Kip Denings.

Znai ima kd Sijetla i sve to?

Naravno, ree Deningsova.
Pokuavao sam da shvatim to najnovije otkrie. Znai, zaista je neko iz
Sijetla doao ovamo i provalio u moju kuu?
Pretpostavljam da je neko tamo kupio telefon, pa ga poslao ovamo, na
istok, razmiljala je Deningsova. Koliko ja znam, telefone moete
programirati i ovde, u Milfordu sa kdom bilo kog mesta u zemlji. To bi
trebalo proveriti.
Znai, ako je do sada i postojala sumnja, vie ne postoji, rekoh. ena
koja me je namamila u Sijetl povezana je sa onim ko mi je provalio u kuu.
Detektivka Denings je i dalje gledala razne podatke na ekranu telefona.
Izgleda da je ovaj telefon nabavljen samo da pozovu vas i da prime vae
pozive. Spustila je telefon u tanu, pa upitala: Mogu li da ga proverim?
Naravno, rekoh.
Jeste li nameravali da mi kaete za ovaj telefon?, upita me ona.
ta?
Da li ste nameravali da mi kaete za njega?
Tek sam ga naao. Sigurno bih vas pozvao kada bih uvideo ta je u
pitanju.
Ona polako klimnu glavom. To nije izgledalo dobro.
Rekoh: Da li se neto dogodilo? Skoro ste bili ovde. Zato ste se
vratili?
Poznajete li nekoga ko se zove Jan o? upita ona.
Progutao sam knedlu.
Mislim da znam, rekoh.
Mislite da ga znate?
Radi u cveari o, rekoh. Kod svoje tetke.
Znai, poznajete ga, ree
Deningsova.
Da, rekoh. Znam ko je on.
Kad mu je tetka jutros dola na posao... Uzgred, Jan ivi u stanu iza
prodavnice. Znate li to?
Klimnuo sam glavom. Imam oseaj da ve znate odgovore na ta pitanja.
Ona se blago nasmei: Njegova tetka je danas pozvala policiju. Jan ima
poveliku masnicu ispod oka. Neko ga je dobro udario.

Nita nisam rekao.

Jan i nije hteo da pria o tome, ali tetka mu je zapretila bojim gnevom i
naposletku je promrmljao vae ime. Gospoa o se setila da ste nekoliko
puta dolazili i raspitivali se za Sidni. I nije joj se svidelo to ste joj tukli
sestria.
Bio je to nesporazum, rekoh.
Deningsova procedi: Prokletstvo, i Jan je to rekao. Kazao je da nee da
vas goni, ali tetka je insistirala da ipak doem i razgovaram s vama. Rekla je
da joj nikada vie ne izlazite na oi.
Nema problema, rekoh.
Hoete li da mi objasnite taj nesporazum?
Ako me Jan ne goni, ne vidim svrhu, rekoh.
Zazvonio mi je fiksni telefon.
Izvinite me, rekao sam, utrao unutra i zgrabio slualicu u kuhinji.
Da?
Suzana ree: Ako misli da je Bob ranije bio ljut, trebalo bi da ga vidi
sad.
Zato?
Njegov detektiv je upravo doneo kafu i krofne.
Bob treba da mi se zahvali. Sad se uverio da taj momak moe zaista da
bude koristan.
Time, ree ona.
On je jebeni uvar, Suz, rekoh. Po tome se vidi koliko Bob brine.
Brine on, Time. Samo, ne promisli uvek o svemu.
Kada bi brinuo, razgovarao bi s Evanom. U njemu ima neto, Suz.
Nije mi ovo potrebno, ree Suzana. Nisu mi potrebne sve ove dodatne
komplikacije.
Moram da prekinem, rekoh, ugledavi Deningsovu na vratima.
Spustio sam slualicu i obratio se detektivki: Jeste li razgovarali s
Evanom Denigenom o Sid?
Jesam.
I?
Treba ga dobro izdevetati. Ali sem toga...
On je lopov, rekoh. Krao je od Suzane.
Onda je trebalo da pozove policiju, ree Deningsova. Svako bi to

uradio.
Vraao sam u kredenac konzerviranu hranu i kutije sa itaricama, koje su
preivele invaziju, kad sam zauo glasove s ulaznih vrata.
Jebem ti, ta se ovde desilo?
Bila je to Peti Svejn.
U kuhinju, doviknuh.
Zauo sam jo jedan glas, muki, kako kae:
Ovde kao da je proao tornado ili tako neto. Okrenuo sam se prema
vratima dnevne sobe i ugledao Peti i Sidninog nekadanjeg deka, Defa
Blustajna.
Gospodine Blejk, ree on klimnuvi glavom, pa rairi ruke, pokazujui
rusvaj. ta se desilo?
Peti je rairenih oiju gledala oko sebe: Ne mogu da verujem ta su
uradili, ree. Ovo je skroz sjebano.
Def ree: Peti, dosta.
Neko je provalio dok sam bio u Sijetlu, i rasturio sve, rekoh.
U Sijetlu? ree Peti.
Iao sam da traim Sidni.
Peti, koja je ve bila zapanjena, kao da se jo vie iznenadila. Sid je u
Sijetlu? ree.
Ja rekoh:
Naveli su me da pomislim da je tamo, pa sam izbivao iz kue dovoljno
dugo koliko je potrebno da neko ue i pretrai je od vrha do dna.
O, boe, ree Peti. Prola je kroz dnevnu sobu, pa uza stepenite. Sve
vreme dok je ila, Def i ja smo uli kako govori: O, boe. O, boe.
Kako si ti, Defe, upitah.
Def Blustajn je bio Sidnina generacija. Bio je moje visine, neto nii od
sto osamdeset santimetara, ali puniji od mene, kovrdave crne kose i gustih,
crnih obrva. Imao je pokrete kao da vue jo nekoga za sobom. Uvek mi je
izgledao kao fin momak, ali Sid je govorila da je udljiv i lenj, i ne verujem
da su tri meseca njihovog furanja, ili kako klinci to kau, imala neku notu
ozbiljnosti. Sid je to prekinula krajem leta, ali ostali su prijatelji. Def je
upoznao Peti preko Sid i sprijateljio se i s njom, ali nita vie od toga.
Kada je saznao da je Sid nestala, odmah mi se javio zbog postavljanja

sajta. Bio je strunjak u tome. I mada to nije bilo nita neobino za njegovu
generaciju, oduevio me je i poto sam eleo da taj sajt to pre proradi,
prepustio sam to njemu.
Ponudio sam da mu platim to vreme, ali odbio je novac: Hou samo da
Sid vrati, rekao je. To e mi biti najvea nagrada.
Dobro sam, ree Def, odgovarajui na moje pitanje kako je. Zvuao je
umorno, ali Def uopte i nije bio energian tip. Bio je kao medved, koji
samo prelazi od jednog do drugog sna, umoran, pokuavajui da shvati gde se
nalazi.
Hteo sam da te pozovem, rekoh. Hou da proverim radi li sajt kako
treba.
Dobar je, ree on. Proverio sam ga jutros. Radi vam i pota i sve.
Dobro, rekoh. Hoe li da popije neto hladno ili tako neto? Nisu
pobacali sve iz friidera.
Pogledau, ree i otvori vrata. Telom je zaklonio unutranjost. Izvadio
je konzervu kole i uz kljocanje je otvorio. Nisam dobro spavao, ree.
Neto te mui? upitah ga.
Samo brinem zbog Sid. Mislio sam da e se javiti.
Odnekud sa sprata se zau: O, boe moj!
Odlepila je, ree Def tiho, pokazujui glavom u pravcu Peti Svejn.
Znao sam da voli da skita sa Peti, ali nije mu odgovarala njena direktnost.
Defa nikada nisam uo da izgovori psovku, ak ni kletvu.
Samostalna je, to je sigurno, rekoh.
Def je stajao i gledao po kuhinji, ne obraajui panju na nered, dok su
mu misli lutale.
ta mislite, zato me Sidni nije gotivila? upita me.
Njegov izbor vremena u reenici me je iznenadio, ali sam shvatio da misli
konkretno na onaj period kada je raskinula s njim.
Nije tano, rekoh. Znam da te Sid gotivi.
Ali mora da vam je rekla neto o tome zato nee da izlazi sa mnom.
Prisilio sam se da se osmehnem:
Sid mi se oigledno nije poveravala. Ne samo po pitanju svog odnosa
prema tebi.
Def slee ramenima:
Mislim, ini mi se da me gotivi kao druga. Mnoge devojke me gotive

kao drugara. Peti me gotivi kao drugara. Ali to posle nekog vremena dosadi.
Ti si dobar momak, Defe, rekoh. Potrebno je mnogo vremena da
naide na pravu osobu.
Gledao me je i video sam da mi ne veruje, ali bio je i suvie fin da bi
raspravljao. Naravno, verovatno. Progutao je vei deo kole u jednom
gutljaju.
Zaista se nadam da e se Sidni uskoro vratiti, ree Def umornog
pogleda.
Saekao sam trenutak, pa rekao: Defe, sav ovaj nered i provala u kuu,
sve je to u vezi sa Sidni. Ona je u nekoj nevolji.
Aha.
Zato te molim kao njen otac da mi kae da li je postojalo neto zbog
ega je mogla pobei. Moda neto to si pomislio da bi trebalo da mi kae,
a nisi do sada.
Jednostavno, ne znam, ree on. Kao to sam rekao, sad smo samo
nekakvi drugari. Ranije bi mi moda rekla.
Da me nije utnula, kao da je rekao, moda bih sada mogao da vam
pomognem.
Ako se seti bilo ega... rekoh, ne trudei se da zavrim.
Moram da idem, ree Def. Hteo sam samo da svratim i vidim kako
ide. Hoete li rei Peti da sam morao da zbriem?
Naravno, rekoh.
Poto je otiao, Peti sie u kuhinju posle samo nekoliko sekundi. Gde je
Def? upita. Vraa se u cirkus?
ta?
Znate. Drogirane mede, dresirane da voze mali bicikl?
To je runo, Peti, rekoh.
Kaem ja to i njemu, ree ona. Ne smeta mu. Zna da se zezam.
Ipak je runo.
Izgledala je neduno.
On je veliki deko. Trebalo bi da ujete ta on pria o nama. O
devojkama.
ta pria?
Da smo sve samo prljave fukse. Ali i on se samo zevzei. I sav je
nekako napet, znate. Ako u njegovom prisustvu pomenete sranje ili jebanje,

skroz poludi, kao da je prokleti pop ili tako neto.

Zato bi Sid rekao da je prljava fuksa?
Oh, ne iznenauje vas to to kae meni.
Nisam zagrizao: Peti, ti si otvorila temu. To je tvoj problem. Ja te nikada
ne bih nazvao prljavom fuksom, ali devojku koja, kad ue u kuu, prvo kae
jebem ti, ne bi trebalo da okira miljenje drugih ljudi.
Nakrivila je glavu na stranu: Nastavite.
Ali Sidni, koliko ja znam, nije uinila nita da bi izgradila takav imid.
Da bi ga izgradila, ree Peti.
Da.
Pa zato bi Def to rekao za nju?
Peti se ozbiljno zamisli nad tim. Mislim, moda zato to ga je utnula,
Def je pomislio, dobro, ako nisam s njom, moda me ne zasluuje.
Klimnuo sam glavom. To je prilino dobro.
Peti primeti neke konzervirane namirnice na pultu i poe da ih stavlja u
kredenac. Sledeih nekoliko sati me je pratila po kui, pomagala da sredim,
pitala gde ta stoji, odnosila kese sa smeem pored kue i ubacivala ih u
kontejner. Radili smo uporedo i mada smo ponekad smetali jedno drugom i
sudarali se, uhvatili smo ritam. Peti bi drala kesu za smee otvorenu, a ja
sam ubacivao otpatke u nju. Ja sam izvadio usisiva i poeo da usisavam, po
kui, a ona mi je sklanjala stolice s puta.
Unela se u posao, znojila se, a neposluni pramen kose joj je uporno
padao na oi. Pokuavala je da ga skloni, a kada nije uspela, zatakla ga je za
uvo, da bi on pao nekoliko sekundi kasnije.
Nali smo se u kuhinji da pijemo vode.
Kazala si da su DVD plejeri u kombiju znak kraja civilizacije, rekoh ja.
Da?
Moda tu ima neega.
Osmehnula se. Iskrenim, otvorenim osmehom. Podsetila me je na Sidni.
Nisam eleo da dozvolim da mi misli ometu trenutak zajednitva sa Peti.
Ona, naizgled, niotkuda, a moda i nije bilo tako spontano, ree: Moj
tata je bio kompletan kreten.
Nita nisam pitao.
Pozvao sam Loru Kantrel i ispriao joj dogaaje. Nema Sid, a kua mi je

obijena. Lora je rekla da je to loe. Poto je izrekla izraze saoseanja, htela je

da pita kada se vraam na posao. Preduhitrio sam je i rekao da u doi u
popodnevnu prodajnu smenu, koja poinje u tri sata.
Na neki nain, nije bilo svrhe vraati se na posao. Misterija koja je
okruivala Sidnin nestanak se produbila. Oseao sam da bi trebalo da idem i
traim je, ali nisam znao kuda da krenem. Bio sam poraen i nemoan.
Nisam mogao samo da budem kod kue. Uz Petinu pomo, mnogo bre
sam napredovao u sreivanju kue. Nisam mogao samo da ekam da zazvoni
telefon ili stigne neka elektronska poruka. Ljudi su znali da me nau u
predstavnitvu.
Izaao sam iz kue oko pola tri. Ukljuio sam Sidnin muziki plejer u
utika automobila dok sam se Potanskim putem vozio na posao.
Ako sam tih dana imao neko zadovoljstvo, bilo je to sluanje muzike u
kojoj je moja erka uivala. Razne, najblae reeno. Pank, dez, rok, klasina
muzika iz ezdesetih i sedamdestih godina prolog veka.
Opsedale su me rei koje je otpevala Denis Jan: Nije sve onako kako
izgleda u sedamnaestoj.
Kada se ta pesma zavrila, usledilo je neto meni potpuno nepoznato i
sasvim neprofesionalno. Prvo, udaranje po icama gitare, kao da se neko
timuje i priprema za sviranje. Zatim malo kaljanja, malo kikotanja, pa mlad,
enski glas, koji izaziva: Hoe li da svira ili nee?
Sid.
Dobro, dobro, odgovorio je mlad mukarac. Saekaj trenutak. Mogu
da sloim glasove preko onoga to je u raunaru.
Da, da, evo, ide, rekla je Sid.
Dobro, u redu je. Dobro, ovo je pesmica koju sam sam napisao i voleo
bih da je otpevam...
Sidni, glumei njegov dublji glas, prekide ga sa: Ovo je pesmica koju
sam sam napisao i voleo bih da je otpevam...
Momak ree: Hoe li da prestane? Sidni frknu pre nego to je momak
nastavio: Dobro, znai, kao, ova pesma se zove Prljava ljubav i posveena
je Sidni.
Ona se zakikota u pozadini. Hoe li, jebote, da se smiri? ree
momak.
Ja pojaah zvuk na volanu.

Momak je otpevao samo nekoliko stihova. Glas mu je bio lo, prozukao i

ogranien. Otpevao je: Dola je u moj ivot sluajno, s osmehom koji me
razbija opasno.
Dobro, stani, ree Sid. Povratiu. Mislila sam da e rei: Dola je u
moj ivot sluajnice, jedva ekam da joj skinem gaice.
Sada su se oboje nasmejali.
Sidni i Evan Denigen.

DVADESET

Zamalo nisam udario u jednog forda vindstara skreui polukruno na

Putu I, da bih krenuo pravo prema Bobovim motorima.
Nije bilo drugog izbora. Kada je zavren Sidnin i Evanov nastup, ajpod je
preao na drugu pesmu Rakun Roki s albuma Vajt. Stisnuo sam dugme za
vraanje da naem prethodni snimak, pa pauzirao.
CR-V honda ne reaguje ba kao sportski automobil, tako da, kada je
naleteo na ivinjak ispred Bobovih motora, umalo nisam izgubio kontrolu.
Ali vrsto sam drao volan, vratio se na put i ugledao Evana na suprotnom
kraju parkinga, s prskalicom za pranje automobila u ruci. Ubrzao sam prema
njemu, stisnuo konicu i uz kripu guma se zaustavio.
On je zastao drei prskalicu u vazduhu, dok mu je voda curila niz ruku, i
pogledao me kroz tamne pramenove koji su mu padali na lice. Iskljuio sam
motor i izlazei dohvatio metalno zeleni muziki plejer veliine ibice. Bez
slualica se nije moglo uti ba kao da mu putam njegovu, pesmu, ali mislio
sam da u postii potreban efekat ako mu to pokaem.
I jesam. U trenutku kada je video ta drim u ruci, Evan je zinuo i ostao
otvorenih usta.
Iako sam iao obinim korakom prilazio sam mu prilino brzo.
Progovorivi da nadglasam lepranje raznobojnih zastavica iznad glave, rekao
sam:
Moramo da razgovaramo, Evane.
ta, jebote... ree on.
Preao sam razdaljinu izmeu nas, uzeo mu ipku iz ruke i bacio je na
asfalt.
Znai, ti i Sidni niste bili ba bliski, a? Samo ste veeravali za istim
stolom?
Ne znam ta zamilja, ovee, ali, jebote, nisi ti moj otac, zna? ree

on.
Ne, ali, jebote, jesam Sidnin otac i hou da ujem ta se zaista dogaalo
izmeu vas dvoje.
Prilazio sam mu sve blie i prisilio Evana da se nasloni na mokri, plavi
kia automobil.
Ne znam o emu pria, ree on.
Time! Bila je to Suzana, koja je stajala na vrhu stepenica koje su vodile
u kancelariju. Time! ta se deava?
Nisam obraao panju na nju i gurnuo sam muziki plejer Evanu pod nos.
Poslednjih nekoliko dana sam sluao Sidninu muziku i ta misli ta sam
uo? Tvoju pesmicu namenjenu njoj.
Pa?
Pa?, viknuh. To je sve to ima da kae?
Time!
Bila je to opet Suzana, koja je ila prema nama, pomou tapa, nespretno
i nesigurno.
Suzana, uzviknuh. Samo ostani tu!
Sada je i Bob izaao iz kancelarije, mirkajui pod jakim suncem, jer nije
znao ta se deava.
Moj tata e ti razbiti guzicu, ree Evan. Pokuavao je da zvui opako,
ali glas ga je izdao, a pogled mu je leteo levo i desno, kao da gleda gde bi
mogao da pobegne.
Suzana, gotovo bez daha, uhvatila me je za nadlakticu i pokuala da me
povue nazad.
Time, ta to radi?
Pokuao sam neno da je odmaknem:
Priao mi je da je jedva poznavao Sidni. Ali sudei po ovome, to nije
tano, pokazao sam joj ajpod.
Evan pogleda Suzanu. Suzana ga pogleda, pa se opet okrenu meni:
ta to pria?
Treba da uje ovo.
Nita strano! ree Evan.
ta? ree Suzana. ta je to?
Slagao me je koliko je bio blizak sa Sidni, rekoh. Zanima me ta je jo
lagao.

Stigao je i Bob, malo nervozan. Evan mu ree:

Tata, skloni ovog kretena od mene.
Bob me uhvati za ruku, mnogo snanije nego to je to uinila Suzana, I
odgurnu me na bonu stranu jednog nisana. Izgubio sam vazduh, ali nisam
prestao da uzvraam udarce, zgrabim Boba oko struka i tresnem ga na kiu.
Prestanite! vrisnu Suzana.
Ti, kukin sine! ree Bob, pokuavajui da se odmakne dovoljno da mi
zada udarac. Zar nisi dobio poruku da odjebe od mog sina?
Udario me je desnicom sa strane u glavu, ali udarac nije bio jak. To me je
razbesnelo, pa sam stisnuo pesnicu i zario mu je u stomak.
Ali sada me je Evan zaskoio, obuhvatio me rukama oko ramena I
povukao me od svoga oca, koji je dobio prostora da zamahne prema meni.
Dok je Bob zamahivao, ja digoh desnu nogu i udarih ga tamo gde je najgore.
On nije zavrio udarac, ve je obe ruke spustio meu noge i savio se. O,
boe, rekao je.
Prestanite!, vrisnu Suzana ponovo. Istovremeno je odbacila tap i
naslonila se na automobil.
Pokuao sam da se otarasim Evana, ali on me je drao svom snagom,
koristei i svoju teinu da bi me oborio na asfalt. Pokuao sam da dam snage
zamahu lakta, koji sam mu zario u stomak. To ga je primoralo da popusti
stisak kojim me je drao, pa sam se izvio i oteo, posrnuo i pao na nisan.
Evan je hteo opet da skoi na mene, ali Suzana se bacila izmeu nas i
uzviknula: Dosta! Dosta!
Onaj MP3 plejer mi je ispao u pometnji i pao na pod, pored moje noge.
Sagnuo sam se, uzeo ga i gurnuo u prednji dep pantalona. jedan trenutak svi
smo mirovali.
Bob, crven i zadihan, pokuao je da se uspravi oslanjanjui se na haubu
kie. Ali hauba je bila jo uvek mokra i njegova ruka je kliznula, a on izgubio
ravnoteu.
Jesi li dobro? upitah ga.
Odjebi, ree on.
Jesi li poludeo? upita me Suzana. ta to radi?
To je tano, ree Evan, pokazujui prema meni. Ti si lud.
Ja rekoh Suzani:
Napisao je pesmu za Sidni.

Snimili su je i ona ju je presnimila na svoj plejer. Napisao je pesmu i

posvetio je njoj.
Suzana se okrenu Evanu:
Da li je to tano?
On slee ramenima.
Neto sam te pitala, ree ona. Da li je to tano?
Ma to je samo pesma, ree on.
Bob se polako sasvim uspravio, ali videlo se da jo uvek osea bol. Ne
postoji nita slino. On me pogleda.
Kunem se bogom, ubiu te.
Zavei, Bobe, ree Suzana.
Bob i ja se iznenadismo.
Ja rekoh:
Tvoj mali poznaje nau erku bolje nego to je eleo da prizna, rekoh.
ta to pria, ree on.
Izvadio sam plejer iz depa. Hajde da posluamo. Poao sam do svog
automobila, upalio motor i ukljuio plejer.
Kada se zauo Sidnin glas, Suzanino lice se zgri kao zguvan papir. Znao
sam kako se osea. Ni ja nisam ve nedeljama uo glas svoje erke, sve do
sada.
Iz zvunika u kolima zauli su se Sidnin i Evanov glas, pa je on poeo da
peva. Usledila je Sidnina ala o njegovoj elji da joj skine gaice.
Kad je zavreno, ja upitah:
Hoe li neko da uje jo jednom?
Niko se nije javio. Ali Evan ree:
Vidi? To nije ni cela pesma, nekoliko stihova i nita vie. Samo smo se
zezali.
Hriste boe, ree Bob meni. Zbog toga si poludeo?
Ali Suzana je to oigledno shvatila drugaije. Ona ree Evanu:
Zato se Sid alila da hoe da joj skine gaice?
Evan je pocrveneo.
Neto sam te pitala! uzviknu Suzana.
Suz, ree Bob. Nemoj da se nervira.
Odjebi, ree mu ona.
Suzana, zaboga, prestani da slua tog svog biveg glupana. Zar ne vidi

ta radi? Koristi Evana da nas posvaa. Hoe da mu se vrati i misli da e to

najlake postii ako te okrene protiv nas.
Ti si kreten, rekoh ja Bobu.
On skoi na mene i zamahnu. Tresnuo me je u vilicu, pa sam posrnuo
desno, spotakao se i pao na tlo.
Suzana vrisnu na nas:
Prestanite!
Sada se oslanjala na haubu ili na nas. Stala je tano ispred Evana. Desna
noga kao da joj je poputala.
Poslednji put, ree jedva ujnim glasom, hou da znam ta se deavalo
izmeu tebe i moje erke.
Pa, malo smo razgovarali, priznade on.
I ta jo? upita Suzana. ta ste jo radili?
Evan bespomono pogleda u oca.
ujte, zaista se nita nije desilo. Samo smo se dobro slagali, shvatate.
Voleli smo da razgovaramo, ali ne pred vama. Pretpostavljali smo, ako nam
roditelji saznaju da se uistinu gotivimo, poludee. Pomislili biste da je to kao
incest, i tako to, a nije.
Mislim da smo sve troje nas, odraslih, u tom trenutku izmenjali poglede.
ak i Bob i ja.
Nije bilo nita naroito, potvrdio je Evan opet.
Da li si spavao s mojom erkom? upita Suzana direktno.
Obino bih i ja to eleo da znam, ali sada me brinulo vie od seksualnog
ivota moje sedamnaestogodinje erke.
Ne mogu da verujem ta me pitate, ree Evan. Kakvo jebeno pitanje.
Kako bi bilo da odgovori na njega? upita Suzana.
Samo smo... Samo... Znate... Dobro, malo smo se zaneli.
Odlino, ree Bob.
Nije mi ona sestra, ree Evan. To to ste ti i moj tata zajedno, ne znai
da sam se ja spetljao sa svojom sestrom.
Idiote glupi, ree mu Bob. Zatim prui ruku i zgrabi Evana za vrat. O
emu si mislio?
Ti si me doveo u kuu s njom! izvika se on na oca, kao da je ovaj
krivac. Miljenja o tome nam se nisu mnogo razilazila. ta si mislio, da neu
primetiti?

Ja se digoh na noge i pogledah Suzanu, ali ona je izbegavala moj pogled.

Zatim rekoh Bobovom sinu, to sam mogao mirnijim glasom:
Evane, ne mogu da se pravim da me nije briga ta ste ti i Sid moda
imali. U bilo kojoj drugoj situaciji voleo bih da te utiram preko celog ovog
parkinga.
Bob, moda ve smiren mojim mirnim glasom, ako ne i reima, pusti
Evana.
Ja nastavih: Ali sada elim samo da naem Sidni. Sad znamo da nisi bio
iskren u vezi s tim koliko ste bili bliski. Dobro. Sad nas zanima koliko si bio
iskren u vezi s tim gde je sada.
Kunem se da...
Zavei, rekoh. Ako ne bude iskren prema meni sada, pozvau
detektivku Deningsovu i predati to njoj.
Kunem se, ne...
Kai mu, ree Bob. Kai mu ta zna.
Svi smo gledali Evana. Samo se, prvo, samo joj se nije sviao onaj
posao.
Koji posao? upitah. Gde je radila? ta je radila?
Rekla mi je da radi u hotelu. Isto to i vama, ree Evan, pogledavi me.
ta joj se nije svialo?
Rekla je da hoe da prekine, da proba da opet dobije posao u
predstavnitvu.
ta jo? upitah. ta je jo rekla?
Evan proguta knedlu.
Brinulo ju je jo neto.
I dalje smo ekali da Evan neto kae. Naposletku, on ree:
Mislila je da bi moglo biti kasno.
Kasno? ponovih ja.
O, sranje, ree Suzana.
I srui se.

DVADESET JEDAN

Bob i ja istovremeno uzviknusmo:

Suz! Ali iako sam ga utnuo u jaja, sagnuo se bre nego ja. Skinuo je
svoju jaknu, smotao je i gurnuo Suzani pod glavu. Jesi li dobro? upita
uzbueno. Suz?
Izgledalo je kao da se samo stropotala. Noga, bedro i sve ostalo
jednostavno ju je izdalo u trenutku i sruila se na asfalt poput lutke koja je
odjednom ostala bez niti. Uspela je da postavi ruku i da ne udari glavom o
tlo.
Bob pogleda sina i dreknu:
Zovi hitnu pomo!
Evan kao da nije znao na koju stranu prvo da se okrene, da li da zgrabi
mobilni telefon od nekoga od nas ili da otri do kancelarije. Ali pre nego to
je pokrenuo noge, Suzana prodahta:
Ne, ne, u redu je.
Ne mrdaj, ree Bob. Sagnuo se, pridravajui joj glavu svojim rukama.
ta se desilo? Neto si slomila ili je neto drugo?
Zaista, ree ona. U redu je. Samo sam se okliznula. Mislim da nisam
opet neto slomila.
Ja sam stajao kao omaijan i gledao Boba, a ne Suzanu. Bio je
usredsreen samo na moju bivu enu. Naslonio se na automobil i digao
Suzanu tako da ju je sasvim drao u svojim rukama.
Jesi li sigurna? upitao je drhtavim glasom. Nezgodno si pala.
Jesam, proaputa ona.
A onda videh kako Bobu brada podrhtava dok se borio da zadri emocije.
Ja bih mogao da donesem malo vode, rekoh.
Ja u to, ree Evan i otra.
Ja sam obina idiotkinja, ree Suzana. Trebalo je da uzmem tap.

Ja ga ugledah na tlu, digoh i pruih Bobu. On, drei je i dalje, ree:

U redu je. Svata se izdeavalo.
ao mi je, rekoh oboma. Sve sam ja izazvao.
Suzani zablistae oi.
Nisi mene izazvao. Noga me je izdala. Jednostavno, tako. Moda bi vas
dvojica mogli na trenutak da prestanete da brbljate kao deca i da mi
pomognete da ustanem.
Uinili smo to. Pridigli smo je na noge u trenutku kada se Evan vratio sa
flairanom vodom. Pruio ju je Suzani i ona je otpila gutljaj.
Hvala, ree ona, uzimajui tap i oprezno se oslanjajui na njega.
Dobro sam.
Svi smo se opustili na trenutak. Zatim Suzana ree:
Nismo ovo zavrili. Opet se posvetila Evanu: Priaj mi.
Najzad su se razbistrile implikacije Evanove poslednje primedbe o
Sidninoj zabinutosti da je kasno. Zanimalo me je ta on ima da kae.
Evan je sagnuo glavu kao lutka koja oekuje da primi udarac smotanim
novinama.
Bilo je samo jednom, ree on.
Dovoljno, ree Bob.
Ali nekoliko dana pre nego to je nestala, donela je test na trudnou,
ree Evan.
Test na trudnou, ree Suzana, glasom otealim od straha.
Da, ree on. To je to.
ta se pokazalo? upita Suzana.
Mislim da je bilo pozitivno, ree Evan.
O, boe, ree Suzana.
Ili negativno, ree Evan. Kako je ako nije trudnoa u pitanju?
Negativno, ree Suzana.
Jesi li sigurna? upita on. Suzana se zagleda u njega. Ja sam mislio da
je pozitivno ako otkrije da nije trudnoa u pitanju.
Da li je bila trudna ili nije bila? upita moja biva ena.
Nisam ba siguran, ree on. Nisam bio s njom kad je radila test.
Mora da ode u kupatilo i piki na...
Znam kako se to radi, ree Suzana.
Eh, pa ona je otila i uradila to, i rekla mi da je sve u redu, da ne treba

nita da brinem. Pa sam je pitao da li to znai da nee imati bebu. Ona je

rekla da ne brinem za to i da je sve u redu.
Da li je konkretno kazala da nije trudna? upita Suzana.
Evan malo podie ramena, pa ih spusti:
Pretpostavljam da je to mislila. Nisam se udubljivao u to, shvatate. Za
sluaj da mi kae neto to ne elim da ujem.
Suzana i ja izmenjasmo poglede. U tim stvarima se ne pretpostavlja.
Kada je to bilo? upitah.
Ba pre nego to je otila kod tebe na leto, ree mi on.
Gde je to bilo? zanimalo je Suzanu.
Evan je i dalje zurio ispred sebe.
Kod tate. Vi ste te veeri bili na parkingu.
Ti si zaista pravi, ree Bob. Primimo Suzanu i njenu erku u svoj dom,
a ti uradi tako neto.
Stanite, rekoh. Hajde da ne lutamo. Kasnije moemo svi da askamo o
tome ta su Sidni i Evan radili, ali sada je vano da naemo Sid. Kad je
vratimo kui i budemo sigurni da je bezbedna, imaemo dovoljno vremena za
grdnje zbog svega ovoga.
O tome kao da smo se svi slagali, bar mi, odrasli. Udahnuo sam dva-tri
puta: Hajde da vidimo to s poslom, rekao sam Evanu. Zato je bila
nezadovoljna?
Rekao sam, nije joj se sviao. Rekla je samo da je posao rastuuje.
Rekla je da mnogi tamo nee da razgovaraju s njom. Izgledalo je kao da su
stalno uplaeni. Zvualo je jezivo.
Uplaeni? ree Suzana. Jezivo?
Evan opet slee ramenima:
Ne znam. Tako je rekla. Nije volela da pria o poslu kad izaemo.
Nismo mnogo izlazili. Svi smo imali mnogo obaveza.
ta si ti radio? upita Suzana. Kad se zatvori u tu svoju sobu?
Bob ree:
Suz, hajde.
Mene zanima, rekoh ja.
Ve si priznao da si spavao s mojom erkom, ree Suzana. Zato bi
mogao isto tako da nam kae i ostatak, Zastala je. Ponimo sa kraama.
Suzana, rekao ti je da nije on to uradio, ree Bob.

Ali Suzana nije gledala njega. I dalje nije skidala pogled s Evana.
Sutina je u tome, ree Evan, pogledavi sada u oca, to sam te pitao
moe li malo da mi pomogne u tome.
O emu to pria?
Rekao sam ti da mi je potrebno neto novca.
Dao sam ti neto novca. Za ovo to radi ovde.
Mislim, vie novca.
Da, seam se, ree on. I odbio sam te.
Pa, bilo mi je potrebno vie od ovoga, ree Evan.
Pa si ga uzeo iz moje tane i iz kancelarije, a uzeo si i moj sat, ree
Suzana. Za nekoga ko se tek osvestio, bila je vrlo otra.
Ali otkupio sam ga iz zalagaonice, ree on, kao da je to neka zasluga,
kad me je poteralo.
Poteralo? ponovih ja. Evan me pogleda, shvativi da je pogreio.
ta te je poteralo? Rekoh naslepo: Srea?
ini mi se.
ta?, ree mi Suzana, osetivi da sam neto shvatio.
Kockanje, izrekoh pretpostavku. Onlajn kockanje.
To je samo povremeno, ree Evan. Iz zabave.
Znai, krade novac da bi pokrio trokove sa kreditne kartice, rekoh.
Evan ne odgovori. Uskoio je njegov otac:
Karticu sam ti dao za svaki sluaj, a ne za kockanje preko interneta.
Koliko si duan?
Pa otprilike hiljadu.
Otprilike? ponovi Bob.
Oko etiri hiljade, promrmlja Evan.
Isuse Hriste, ree Bob.
Evane, rekoh, jesi li ikada ukrao neki novac iz moje kue?
On ustro odmahnu glavom:
Nikada, kunem se bogom, nikad nisam nita uzeo iz tvoje kue. Zastao
je. Ali... pozajmljivao sam od drutva.
Sem one etiri hiljade sa vize? upita Bob.
Evan posramljeno klimnu glavom: Tako, kao, priblino esto.
Svi smo osim Evana otprilike isto odreagovali. Odmahivali smo sagnutim
glavama i pitali se zar nema kraja nevoljama u koje deca mogu da se uvale.

Suzana se okrenu meni i ree:

Mogu li za trenutak da razgovaram s tobom?
Povukli smo se neki korak prema kancelariji. Pustio sam je da se osloni
na moju ruku.
To s kockarskim dugovima, ree ona, to je Bobov problem.
Nisam bio siguran u to. Zanimalo me je da li su Evanovi kockarski
dugovi u vezi sa Sidni. Ali pustio sam Suzanu da nastavi.
Moda je trudnoa razlog njenog odlaska. Boji se da nam kae za to, pa
je pobegla da se porodi.
Nisam bio siguran u to, iako bi mi nekako bilo lake ako bih saznao da je
to bio razlog Sidninog nestanka. To bi bar znailo da je ona dobro. Da je
iva. Prihvatio bih povratak trudne erke ako bi se i takva vratila kui.
A opet...
Zato je sada otila? rekoh. Ako je trudna, ovo je tek poetak. Hoe li
biti odsutna osam meseci? Ako je pobegla da bi se porodila, zar ne bi ekala
malo due?
Suzana klimnu glavom.
Znam, znam. Moda je pobegla da to rei. Da abortira.
Nema je ve nedeljama, Suz. A koliko vremena joj je potrebno za to? I
zar ne misli da bi, i uplaena i posramljena, naposletku skupila hrabrost i
obratila se nama za pomo? Za tako neto, zar ne bi rekla barem tebi, ako ne
bi meni rekla?
Suzana je gubila samopouzdanje. Moda i ne bi ako bi mene krivila za
tako neto. Jer sam dola s njom kod Boba i Evana. Tada bi krivila mene.
Pomislio sam da ima neega u tome, ali zadrao sam to za sebe.
To ne objanjava druge stvari, rekoh. ta je s tim kombijem odakle
osmatraju vau kuu? Pa sa Sidninim naputenim kolima? I sa prevarom
kojom su mene namamili u Sijetl? S provalom u moju kuu?
Suzana nemono odmahnu glavom:
Kombi je verovatno plod moje mate. Toliko sam napeta da viam stvari
koje ne postoje. Zna?
A u tvoju kuu su moda provalila deca. Besmisleno divljatvo.
Nisam se trudio da joj pominjem telefon koji sam naao, i kako je to
otkrie zateglo vor koji je sve to povezao u jedno.
A to sa Sijetlom, nastavi Suzana, moda je samo neslana ala. Zna da

ima bolesnih ljudi. Moda je neko video taj sajt i samo hteo da te
namagari.
Koliko bi mi bilo lake da sam mogao da poverujem to to je Suzana
elela da veruje, da nam je erka negde trudna, ali bezbedna i samo eka
pravi trenutak da se vrati kui.
Mogao bih da razgovaram sa detektivkom Denings, rekoh, i kaem joj
da bi valjajalo da provere u kancelarijama za Planiranje roditeljstva,
klinikama za abortuse i slinim mestima. Da vide da li je neko od njih
primetio Sidni.
Suzana mrcnu i ree:
Dobro.
Vredi pokuati, rekoh.
Dobro, ree ona opet.
Izvinite. Bio je to Bob, sa skruenim Evanom pored sebe. Suzana i ja ih
pogledasmo bez rei. Evan bi hteo neto da vam kae.
Suzana i ja smo ekali. Evan se dva puta nakalja i ree:
ao mi je.
Bob nekoliko puta kratko klimnu glavom i osmehnu se. Suzana i ja
pogledasmo jedno u drugo, pa u Evana.
Dobro, rekoh. Sad je sve divno, zar ne?

DVADESET DVA

Vozei se u Riversajd hondu, ostavio sam poruku za detektivku Kip

Denings. Stigao sam u predstavnitvo neto posle tri sata, seo za svoj sto i
ukljuio raunar. Po obiaju iz poslednjih nekoliko nedelja, proverio sam sajt
zbog moguih dojava u vezi sa Sidni, pa, ne naavi nita, proverio i svoju
slubenu govornu potu. Imao sam tri poziva od ljudi koji su se zanimali za
procenu svojih polovnih vozila. Zapisao sam njihove brojeve, da ih kasnije
pozovem.
Najgore je bilo to to sam i dalje morao da zaraujem za ivot. Imao sam
raune koje treba platiti, od kojih je najmanji izdatak bio put u Sijetl.
Endi Herc je sedeo pognute glave za svojim stolom, zapisujui neke
brojeve u utu belenicu.
Hej, rekoh mu. Bila mi je neobina njegova uzdranost.
Hej, ree on, podigavi pogled: Dobro doao.
Ima li ta novo? upitah.
Nita naroito.
Jesi li prodao neki automobil?
Ilo je nekako sporo, ree Endi. Tvoja ideja da pozivam ljude koji
prodaju svoje polovne automobile bila je glupa. Zatim se setio: Jesi li
naao Sidni?
Ne, rekoh.
Sedeo sam za svojim stolom, nesposoban da mislim na bilo ta, osim na
svoju erku. Ali radio sam i pre nego to mi je ona postala glavna misao u
glavi, pa sam prionuo na posao. Izvukao sam svoju svesku sa nedavnim
adresama ljudima koji su proli probnu vonju, traili broure, dali niske
ponude i otili. Udahnuo sam i poeo da okreem brojeve.
Tamo gde se niko nije javio, nisam ostavljao poruke. anse da neko
uzvrati poziv prodavcu automobila bile su iste kao i tojoti prijus da pobedi

na trci Indi 500. Morate da razgovarate s ljudima direktno.

Jedan bogati berzanski posrednik rekao mi je da jo uvek razmilja da li
da uzme hondu S2000 kojom se oduevio pre nekoliko nedelja. Stavio sam
ga na spisak za ponovni poziv. Stariji par iz Derbija se predomislio u vezi s
kupovinom automobila, jer su muu dijagnostikovali kataraktu.
I tada sam naiao na Lornu i Dela. To je bio par koji je pogledao gotovo
sve automobile ne tritu i nije mogao da se odlui. Izluivali su me svojom
neodlunou, ali za neke poslove morate da se potrudite vie nego za druge.
Pogledao sam na sat, video da je prolo etiri i pomislio da se Lorna
moda ve vratila s posla.
Podigla je slualicu:
Halo?
Halo, Lorna, rekoh svojim trgovakim glasom, koji mi nije mnogo
drugaiji od prirodnog, osim to zvuim kao da sam upravo popio sirup
protiv kalja. Ovde Tim Blejk iz Riversajd honde.
O, kako ste danas?
Odlino sam, kako ste vi?
Fantastino smo. Prosto oboavamo ovaj automobil.
Zamalo je nisam zamolio da to ponovi, ali sam zadrao smirenost. Ba
mi je drago, rekao sam. Znate, bio sam odsutan nekoliko dana. ta ste na
kraju uzeli?
Kupili smo plot. Sve vreme smo gledali obina putnika vozila, a onda
smo pomislili da uzmemo neto prostranije. Jeste li vi bolje?
Oigledno sam bio bolestan.
Da, mnogo bolje, rekoh. Pretpostavljam da su se dobro pobrinuli za
vas dok sam bio odsutan.
O, da. Doli smo i pitali za vas, a onaj fini mladi, Endi nam je pomogao
da se odluimo.
Odlino, rekoh. Svratite da se pozdravimo kad doete na servis.
Spustio sam slualicu.
To bi trebalo da se obavlja ovako: ako se klijent s kojim ste radili
izvesno vreme najzad odlui da kupi i doe da sklopi ugovor na dan kada ste
odsutni, prodavac koji mu pomogne deli proviziju s vama. To jest, ako nije
ubre.
Izbacih glavu iza pregrade i rekoh Endiju:

Hej, hoe li da popijemo kafu i izluftiramo se?

Endi nervozno podie glavu: Sada?
Naravno, rekoh. Dobro bi mi dola kafa pre nego to nastavim da
telefoniram.
Preli smo u ajnu kuhinju, nasuli sebi po olju, pa obili zgradu, do
zadnjeg dela predstavnitva, gde je bilo hlada od visokih hrastova iz
komiluka.
Lep dan, ree Endi.
O, da, rekoh, i otpih malo kafe.
Lora mora da je bila na ratnoj stazi, ree on. Pritiskala je sve da
aktiviraju svoje brojeve. Ali ponekad, zna, jednostavno ne ide. ta da
radi?
Da, rekoh. Deava se.
Da, ree on, kao da smo dvojica drugara koji askaju.
Pa, hoe li mi rei?
Hmm? ree Endi.
Hoe li mi rei neto o pilotu koji si prodao Lorni i Delu?
Endi se nervozno kaljuckajui nasmeja:
O, da, nameravao sam.
Jesi li?
Izgleda da si to zaboravio kada sam te pitao kako je bilo poslednjih
dana, rekoh.
Samo sam smetnuo s uma. Ne brini, podeliu proviziju s tobom.
Da ti kaem neto, Endi, rekoh. Jo si relativno nov, pa u ti danas
progledati kroz prste, ali ako ikada opet izvede takvu bravuru, slomiu ti
ruku vratima automobila.
Naravno, ree Endi. Nee se ponoviti. Hoe li me prijaviti Lori?
Odmahnuo sam glavom.
Lora je menader prodaje. Ne zanima je ko dobija proviziju, vano je da
se automobili prodaju. Pustie nas da to sami reimo i ja to sada radim.
Shvata?
Naravno.
Bacio sam svoju nepopijenu kafu u staro bure od ulja i vratio se unutra.
Neko je stajao pored mog stola. Devojka na prijavnici mi uhvati pogled kada
sam uao u izlobeni salon i ree:

Gospodin je tebe traio.

Imao je kosu boje peska, mrav, tridesetih godina i odeven s ukusom.
Prilazei, pruio sam ruku: Tim Blejk, rekoh. Traili ste me?
On klimnu glavom i prihvati ruku.
Erik Dauns, ree. Dobio sam vae ime od momka s kojim radim.
Naime, kupio je automobil kod vas pre nekoliko godina.
Ko je to bio? upitah.
Den? ree on. ak mu ne znam prezime. Nasmejao se toj situaciji.
Pomislili biste da bi trebalo da znam prezime saradnika.
Nema problema, rekoh. Pala su mi na pamet dva ili tri Dena, ali nije ni
bilo vano koji je to. Kako mogu da vam pomognem? upitah.
Ozbiljno sam razmiljao o sivik kupeu, ree Erik Dauns.
Obinom kupeu ili siju?
Oh, o siju, ree on.
Lep automobil, rekoh. est brzina, metalik, sto devedeset sedam
konjskih snaga. Zaista postie brzinu, a istovremeno i vrlo malo troi.
Danas svi misle na to, ree Erik. itao sam o njima na internetu i
gledao ih kod drugih ljudi, ali sada sam prvi put uao i pogledao ga malo
bolje. Sutina je u tome to sam gledao i mini i GTI folksvagen. Ali hteo sam
prvo da proverim sivik. Imate li ih na lageru?
Nemam nijedan ovde izloen, rekoh, ali imam jedan za demonstraciju
na parkingu.
Voleo bih da jednog izvezem na probnu vonju, ali ne znam treba li
prethodno da ostavim depozit?
Ne, naravno da ne treba, rekoh. Mogu da vam organizujem da ga
izvezete, ako elite. Samo je potrebno da iskopiram vau vozaku dozvolu i
bie mi zadovoljstvo da vam prilikom vonje ukaem na neke njegove
kvalitete.
Erik ne bi mogao da natovari gomilu ubriva u sivik, ali nisam nameravao
da ponovim tu greku.
Erik pogleda na sat kao da negde uri, pa slee ramenima i ree: Ma
hajde da to uradimo.
Dok sam organizovao da jedan od sezonskih radnika doveze crveni
demonstracioni automobil do salona, video sam da se Endi uunjao i seo za
svoj sto. Nije pogledao prema meni, ni mom klijentu. Bio je dobar momak.

Samo je imao jo mnogo da ui. Osim, naravno, ako mu ambicija nije da

bude lo prodavac automobila. U tom sluaju, bio je vrlo napredan.
enon, koja radi na prijavnici, iskopirala je dozvolu Erika Daunsa i
vratila mi original, koji sam mu dao dok je razgledao druga vozila na
parkingu. Nekoliko minuta kasnije, crveni sivik si je stigao.
ta sada vozite? upitao sam Erika.
Imam mazdu, ree on. Dobro me slui, ali sad bih hteo da je
promenim.
Jeste li razmiljali da je zamenite? upitah.
U stvari, istie mi najam, ree on.
Ovo nazivaju crveni reli, rekoh, pokazujui Eriku neke spoljne
karakteristike honde. Zadnji spojler, si oznake. Otvorio sam mu vrata da
sedne za volan, pa mu se pridruio s druge strane.
Lepo, ree on, prelazei rukom preko koom presvuenog volana.
Skrenuo sam mu panju na navigacione i audio-sisteme, i bone podupirae
na trkakim seditima.
Upalite ga, rekoh.
Erik upali motor, nekoliko puta lagano stisnu papuicu gasa da bi uo
zvuk, pritisnu kvailo i isproba menja da bi video gde su brzine.
Mogu li da puim unutra? upita Erik, posegavi u jaknu.
Kada ga kupite, osmehnuo sam se. Ali za sada nemojte, ako vam ne
smeta.
Nema problema, ree on.
Hajdemo ovamo, rekoh, pokazujui mu desno. Zatim emo na autoput, da osetite kako se ponaa na otvorenom drumu. Podesio sam
navigacioni ekran, da moemo da pratimo kretanje. Jeste li nekada vozili
automobil s ovim stvarima na instrument-tabli? upitah.
Da, ree Erik. Nije se oduevio.
Dok je Erik ekao da se ukljui u saobraaj, sluajno sam pogledao
prema praznom placu na drugoj strani ulice. Tamo obino nije bilo niega, pa
mi je verovatno zbog toga zapao za oko parkirani tamnoplavi krajsler kombi
s tamnim staklima. Nisam mu posvetio panju. Ima verovatno nekoliko
hiljada takvih samo na ulicama Milforda.
Erik je ubacio sivik u prvu brzinu, pustio kvailo i ukljuio se na Put I.
Ali umesto da skrene desno, kao to sam predloio, on je kripei prednjim

gumama skrenuo levo. To je jedna od osnova u poslu prodaje automobila: da

probne vonje imaju to manje skretanja nalevo. Ne elite da neko ko ne
poznaje vozilo skree preko ulice. To je dvostruko vano kada automobili
nemaju automatski menja.
Rekao sam:
Ne, mislio sam da krenemo...
Ja elim da idem ovuda, ree on.
Erik je nagazio gas, prelazei iz jednog u drugi prenos, dok nismo poli
estom brzinom, vijugajui iz jedne u drugu traku i munjevito pretiui ofere
s ubiajenijim vozakim navikama. Pogledao sam digitalni broja na
instrument-tabli i video da jurimo brzinom od sto kilometara na sat.
Erik, znam da drugi voze kao puevi i nemate utisak da vozite tom
brzinom, ali mislim da treba da popustite gas pre nego to zaradimo kaznu
zbog prebrze vonje ili neto jo gore.
Erik me pogleda i iskezi se nimalo prijatno.
Samo se ti uivaj u vonji, ree, i kai mi, jebote, gde ti je erka.

DVADESET TRI

Poto nisam odmah odgovorio nekoliko sekundi sam bio i suvie

zaprepaen Erik ree:
Dobro reaguje, to ti priznajem. Ne bih ni pomislio na sivik, bar nisam do
sada. Ja volim da osetim drum. To ide preko volana. Neka su teka, zna.
Volim automobile s kojima osea povezanost. Razume ta priam?
Pogledao me je:
Hej? podstakao me je. Shvata li na ta mislim?
Ko si ti? uspeo sam najzad da prozborim, rukom vrsto steui glatku
aluminijumsku drku na vratima. Moje srce, koje je ve ubrzano poelo da
kuca kada je Erik Dauns dao gas, sada je poelo da udara kao parni eki.
On se opet iskezi.
Ja sam Erik.
ta se desilo Sidni?
Alo? Timi, drue, jesi li uo ta sam te pitao pre sekund? Ja sam tebe
pitao gde ti je erka.
Ne znam gde je.
Zna ta? Sklon sam da poverujem u to. Videli smo tvoj sajt, znamo da
traga za njom. Posmatrali smo te, kao i kuu tvoje ene, a nismo videli vau
erku. Nijednu njenu siku. Ali moram da te pitam, zna. Da ti dam priliku da
nam kae pre nego to razmislimo o drugim nainima delovanja.
Ko ste vi? upitah.
Erik smanji brzinu, skrenu otro levo na uto koje je prelazilo u crveno
svetlo i jurnu ulicom kroz stambeno naselje. Jo uvek smo jurili sto na sat,
ali sada u ulici s ogranienjem od pedeset kilometara na sat.
Zna li kakve amortizere ima ova lutka? upita me on.
U kakvoj nevolji je Sidni? upitah.
Ona je u skroz jebenoj nevolji, ree Erik. Zaglavila je celu sisu u

mainu za ceenje, ako shvata ta hou da kaem?

Kai mi ta je u pitanju, rekoh. Kai mi ta je problem. Ako mogu da
ga reim, da budete zadovoljni, moja erka e moi da se vrati kui i
zaboraviemo sve ovo. Ako su u pitanju pare, samo mi kai sumu i ja u to
srediti.
Ti eli da ja budem zadovoljan klijent, zar ne. Kaem ti ta je tvoja
erka uradila, a ti ubaci istu lovu, zatienu od korozije.
Erik se zakikota i skrenu naglo da bi zaobiao jedan parkiran automobil.
Ja stisnuh drku na vratima i refleksno gurnuh desnu nogu na pod, kao da
mogu da stisnem sopstvenu konicu. Bacivi pogled, primetih drku pitolja
u unutranjem levom depu njegovog sakoa.
Zna li da li je Sidni dobro? upitah. Da li vam se javila?
Erik doe do jo jedne bone ulice, stisnu konicu, skrenu desno i pusti
prednje tokove da vode, tako da se zadnji deo opasno zaneo. Svakih
nekoliko sekundi srenuo bi pogled prema meni, ali uglavnom je pazio na put.
Mislim da jo uvek ne shvata, ree mi. Nije nam se javila. Da jeste,
moda bismo neto sredili s njom, ostvarili neki dogovor, shvata. A ako ti
nisi u stanju da mi kae gde je ona, bie to vrlo teko. Jer i mi bismo najvie
voleli da sav taj posao ostavimo iza sebe.
Kakav posao?
Erik udahnu:
Zna li ta ja mislim? Mislim da se i nisi dovoljno potrudio. Da je ona
moja erka, traio bih je dvadeset etiri sata dnevno, a ne bih sedeo i glumio
gospodina prodavca automobila, zaeljavao kosu, nosio karirani sako i
podeavao pojas, pokuavajui da prodam japansko vozilo. ta je s prolim
vremenima? Pitao sam se zato govori kao da sam zavrio potragu.
Kakav si ti uopte otac ?
Jadni kukin sine, rekoh. Bez obzira na to to mi je klima-uredaj duvao
u lice, bio sam besan. Da taj tip nije sedeo za volanom, pokuao bih da ga
zgrabim za vrat.
Erik me opet pogleda sa strane, pa usmeri panju na put. Ne skidajui
pogled s puta, hitro je naslepo zamahnuo desnom rukom i udario me
nadlanicom u nos.
Bol je bio trenutan i uasan. Veina ljudi proivi itav ivot ne dobivi
udarac u nos, a do tog trenutka i ja sam bio jedan od njih. Jauknuo sam od

bola i digao ruke na lice. Krv mi je curila u dlanove.

Potrudi se da ne kaplje na sedite, ree Erik. Neu kupiti ovaj
automobil ako sedita budu okrvavljena.
Isuse! rekoh. Kukin sine!
Da sam bio u svom automobilu, moda bih uspeo da naem pakovanje
maramica u kaseti za rukavice, ali ovde nije bilo niega, sem utavog,
neotvorenog prirunika za vozaa. Krv mi je procurila na pantalone kada sam
gurnuo ruku u dep, ne bih li naao neto to bih stavio na nos.
Nemoj da bude grub, Timi, jer bih ba mogao da ne kupim ovaj
automobil. Mogu li neto da te pitam? Da li uz njega ide pristojna garancija
ili moraju da se plate one dodatne takse, jer lino mislim da su te takse samo
obina jebena pljaka.
Zatvorio sam oi za trenutak, outao, pa ih otvorio. Kroza suze sam
pogledao ekran navigatora. Ili smo na sever, kroz Stratford na Hantingtonu,
gotovo kod parka Merit. Erik izvadi cigaretu iz pakle u svom depu, stavi je
izmeu usana i upali srebrnim upaljaem.
Znam ta misli, ree Erik, duvajui dim. Moda bi voleo da zgrabi
volan ili tako neto, da pokae da si opak tip, bude veliki junak, tako neto.
Ali ja sam u tome bolji od tebe. Ti dan za danom sedi u svom izlobenom
salon, daje broure, ispunjava obrasce, pokuava da nagovori ljude da
kupe neto to im nije potrebno, verovatno ne sree ovakve kao to sam ja
svakog dana. Zaista mogu gadno da te razbijem. A sutina je u tome da tu
nisam samo ja. Ima nas mnogo, zna. Zato nemoj da uradi neto glupo. Ako
napravi neku glupost, nee dovesti u opasnost samo sebe, nego i svoju
erku, shvata.
Stavio sam maramicu ispod nosa.
Da, rekoh.
Sutina je u tome, nastavi Erik, to je vreme za promenu pristupa.
Treba ii direktnije, otvorenije. Osmehnuo se. Ono sa Sijetlom je bilo
dobro u svom trenutku, ali situacija se razvila, razume.
Pogledao sam ga.
Mogu li neto da te pitam? ree on. Ozbiljno? Jesu li policajci uopte
nali onu koku?
Jesu, rekoh polako. On se pljesnu po butini:
Dobio sam opkladu, ree. Ostali su rekli da nee, bila je suvie dobro

sakrivena, ali ja sam rekao, jebiga, ako im bude stajala suvie otvoreno, ko
e poverovati da nije naena pri tako detaljnom pretresu? Shvata ta
priam?
Da.
Ali moje drugo pitanje glasi, kako to, jebote, da si slobodan? Zato te
policija nije uhapsila?
Nisu poverovali, rekoh.
On udari stisnutom pesnicom u volan:
Sranje.
Zato ste ostavili kokain u mojoj kui?
On u trenutku besno odmahnu glavom, a zatim odgovori gotovo
filozofski.
Iskreno? To sa kokom je dolo tek posle. Uglavnom smo eleli da na
neko vreme ode iz grada, da te sklonimo s puta. Da dobijemo na vremenu,
za sluaj da se tvoja mala pojavi dok si odsutan. Bilo bi mnogo lake reiti to
s njom ako ne moe da otri kui, kod tate.
Osmehnuo se za sebe.
A kad si otiao, dobio sam inspiraciju. Pomislio sam da ti pretresem
kuu i podmetnem kokain. Pomislio sam, hej, kad se vrati, morae da rei
jo gomilu problema, ukljuujui i objanjenje policiji odakle koka u tvojoj
kui.
Opet je pobesneo:
Jebeni glupi panduri! Sve sam im postavio! Prevrnuo sam kuu naglavce
kao da je neko neto traio, da policajci nau koku i ponu da vre pritisak
na tebe. Jednostavno, ne mogu da verujem da su toliko jebeno glupi!
Zar ne bi ispali glupi da su pali na to? upitah.
To me i nervira. Bio sam raspoloen do sada.
Zato bi hteo da me ukloni, da me uhapse? ta sam ti uinio?
Opet me je pogledao:
Ti prosto nee da stane. Ide tamo-amo, ispituje sve i svakoga, trai
svoju malu. To su jebeni mogui problemi. Prokleta mogunost. Opet je
udario po volanu. Zatim ree: Uzgred, jesi li naao telefon? Kao da je ispao
nekome iz depa?
Jesam, rekoh.
Erik se obradova:

Pa, nije vano. Ionako nam vie nije od koristi.

Erik je dovezao sivik na istoni ulaz u park Merit.
Hajde da vidimo ta ova kolica mogu da postignu, ree, ubacujui
menja u brzinu, stisnuvi gas i ulazei u saobraaj. Koliko njih mogu da
preu?
Ja sam jo uvek brisao nos, razmiljajui.
Erik pogleda prema meni:
Zna ta? Kladim se da znam ta misli.
Pogledao sam ga bez rei.
Zato se tvoja erka nije javila tebi? Ili ak policiji? Jesam li u pravu?
Trenutak kasnije rekoh:
Moda.
injenica je da, mislim, ne bi mnogo postigla razgovorom s
policajcima.
Kako to misli?
Ako mene pita, najpametnije bi bilo da se pravi da se nita od ovoga
nije ni desilo.
Ne razumem.
Znam to.
ta hoete od moje erke? ta je uradila?
Nije ona aneli kakav ti misli da je; to je sigurno, jebote.
Nisam bio siguran da me to zanima. Ali morao sam da znam.
ta je uradila? upitah. Da li vam je neto ukrala?
O, Timi, da je samo to, ree Erik. Zar ne misli da bi stupila u vezu s
tobom da nas je samo pokrala?
Nita nisam rekao.
Mislim, verovatno je na smrt uplaena. To je samo deo. Moja teorija je
da je samo posramljena.
Ponovo sam obrisao krv iz nosa. Obojica smo utali vozei se kilometar i
po dalje.
Tiinu je prekinuo Erik:
Mislim da na prvom izlazu izaem s auto-puta, pa da naem neko fino
mesto u umi, da tamo nastavimo na razgovor. Sutina je u tome da sam,
dolazei danas do tebe, doiveo jo jedan od onih inspirativnih trenutaka o
tome ta bi valjalo uraditi ako ti ne bude znao gde ti je erka, kao to

oigledno ne zna. Pomislio sam da bismo mogli da organizujemo neki

dogaaj zbog koga bi ona poelela da se vrati kui. Onda ne bismo morali ni
da je traimo, nego samo da ekamo da se pojavi. Shvata li ideju?
Ne, rekoh.
Jesi li proitao onu knjigu? upita on. Onu u kojoj se govori o tome da
veruje svom instinktu? Kako je ideja koja ti je upravo pala na pamet obino
bolja od one koju si mesecima razraivao ? Jesi li to proitao?
Jesam, rekoh. Proitao sam tu knjigu.
Pa to sam ja doiveo pre nego to smo krenuli. Jedan od onih aha
trenutaka. Ponekad, zna, najjednostavnije ideje su i najbolje.
Jo uvek ne shvatam na ta misli, rekoh.
Erik se iskezi i baci cigaretu kroz prozor.
Pa da si ti devojica u bekstvu, zar ne bi doao kui na tatinu sahranu?
Sledei izlaz, dakle, vodi na moje pogubljenje. Erik Dauns e izvaditi taj
pitolj iz sakoa i ubiti me u umi.
U tom trenutku sam video samo jednu mogunost. Digao sam runu
konicu.
Jeebeeem tiiii!, dreknu Erik jer je automobil odjednom usporio i zaneo
se prema spoljnom delu krivine. Zgrabio je volan obema rukama jer se iza
nas zaula sirena automobila koji je vijugajui proao pored nas, izbegavi
zadnji deo sivika.
im je Erik zgrabio volan obema rukama, ja sam jednom rukom otkopao
svoj pojas, a drugom otvorio svoja vrata i iskoio.
U tom trenutku verovatno nismo ili bre od deset do petnaest kilometara
na sat, ali skok iz automobila pri bilo kojoj brzini je ludost. Osim, moda,
ako se tip koji vozi sprema da vas ustreli.
Pokuao sam da odrim ravnoteu doskoivi na ljunak, ali sam se
okliznuo i izveo istovremeni kolut napred i bono, to bi mi verovatno ocenili
sa 7,2 na olimpijskom skejtingu, a potom izleteo u visoku travu na picu
krivine. Dva puta sam se prevrnuo, pa uspeo da kleknem, urno otresao
glavom pokuavajui da se saberem i video kako se sivik zaustavlja na
krivini, nekih trideset metara dalje.
Iz nekoliko vozila koja su projurila pored nas zaue se sirene. Jedan
voza nam kroz prozor na krovu pokaza srednji prst.
Vozaeva vrata se otvorie i Erik iskoi iz sivika s pitoljem u ruci.

Potrao je prema zadnjem delu automobila, prelazei pogledom preko bone

strane puta, ali ja sam zalegao na zemlju i nisam mrdao. Samo sam nazirao
Erika izmeu vlati trave, ali sam bio prilino siguran da on mene ne moe da
vidi.
Zatim je skrenuo pogled na vozila koja prolaze i videlo se kako ga
zaobilaze. Kad vozai vide tipa koji pored puta mae pitoljem, neko e
dohvatiti mobilni telefon i javiti to policiji.
Znao je da mora da se izgubi odatle. Nije imao vremena da me trai.
Otrao je na drugu stranu automobila, zalupio vrata suvozaa, pa seo na
mesto vozaa. Automobil je jurnuo, izbacujui ljunak ispod tokova dok su
izlazila na asfaltni put.
Ustadoh i poeh da istim prainu s odela. Moda zato to me je nos jo
uvek strahovito boleo, nisam oseao ostale povrede i bolove koje sam
zadobio iskoivi iz automobila u pokretu.
Izvadio sam svoj mobilni telefon i pozvao predstavnitvo.
Endija u prodaji, rekoh kada je slualica dignuta.
Trenutak kasnije uh:
Endi Herc.
Ovde Tim, rekoh.
O, zdravo, ree on.
Treba mi prevoz.

DVADESET ETIRI

Mogao sam tada Endiju Hercu, koji je i dalje oseao griu savesti, da
zatraim i pluno krilo, ali bila mi je potrebna samo vonja. Dao sam mu
uputstva i dvadesetak minuta kasnije me je naao pored parka Merit.
ta ti se desilo? upita kada sam seo u akord s klima-uredajem.
Okrenuh retrovizor da se oglednem. Nos i levi obraz bili su pod otokom,
ukraeni malim masnicama, a odelo mi je bilo pranjavo i zeleno od trave.
ta radi u ovoj nedoiji? upita on.
Vozi me nazad, rekoh.
ta je bilo sa sivikom? Je li ukraden?
Samo vozi, Endi?
Hoe li da te odvezem u bolnicu ili negde?
Okrenuh se u seditu i rekoh strpljivo:
Bez pitanja, Endi, samo me vrati nazad.
Uinio je to to sam od njega traio, ali to ga nije spreilo da me pogleda
svakih nekoliko sekundi. Dok sam ga ekao, pozvao sam Kip Denings i, jo
uvek drei telefon u ruci, nadao se da e mi uskoro uzvratiti poziv.
Dok smo se pribliavali predstavnitvu, bacio sam pogled na parking 711, gde sam primetio krajsler kombi kada smo Erik ili ko god on bio
poli na probnu vonju.
Kombi je nestao. Ali odmah pored bio je parkiran crveni sivik.
Skreni tamo, rekoh Endiju.
Skrenuo je akordom na prazan parking i ja sam izaao iz automobila.
Sivik je bio otkljuan, a kljuevi u bravi. Obiao sam do putnikog sedita,
otvorio vrata i ugledao tamne mrlje od krvi na sivim fabrikim seditima.
Sagnuo sam se unutra, uzeo klju, saekao da prou automobili, pa pretrao
ulicu do predstavnitva, pustivi Endija da se sam vrati kolima.
Dok sam ulazio u izlobeni salon, zazvonio mi je mobilni telefon, javio

sam se: Da?

Ovde Denings.
Kada sam progovorio, nisam mogao da prikrijem drhtanje u glasu: Neki
tip je upravo pokuao da me ubije.
Jeste li povreeni?
Ponaao se kao da eli da kupi automobil, izvezli smo se na auto-put,
pitao me je gde je Sid, a onda hteo da potegne pitolj.
Gde ste sada?
U predstavnitvu.
Jeste li dobro?
Jesam. U stvari, nisam, ali uglavnom jesam.
Pre koliko vremena?
Nisam imao pojma. Pogledao sam na sat:
Pre sat vremena. Bio sam kod parka Merit pre oko etrdeset pet
minuta.
Pet minuta, ree ona i prekide vezu.
Sirene su se zaule u tri sata.
Deningsova je gledala fotokopiju vozake dozvole Erika Daunsa, koju
smo napravili pre probne vonje.
Lana je, ree mi.
Kako znate?
Verujte mi, ree ona.
Dajte da vidim, rekoh. Zagledao sam se u fotografiju na dozvoli. Bio je
to ovek slinog oblika lica i boje kose onome koji je pokuao da me ubije,
ali to nije bio on. to sam vie gledao, sve vie sam uviao da mu nije ni
slian.
To nije taj tip, rekoh. Dao mi je dozvolu, ali nisam je ni pogledao pre
nego to sam je dao enon da je kopira. Mogao je da mi da i identifikaciju
moje majke, i prolo bi.
Deningsova se nije trudila da mi odri lekciju o oiglednim nedostacima
u naem sistemu.
Rekao mi je da i oni trae Sid, rekoh.
Ko su oni? upita Deningsova.
Ne znam, rekoh. Dok sam joj priao svoju priu, ekipa policajaca se

uputila prema crvenom siviku na drugoj strani ulice.

Imate li ovde sigurnosne kamere? upita me osvrui se po salonu.
Moda bismo mogli da ga vidimo.
Ukljuujemo ih samo kada zatvaramo, rekoh.
Odlino, ree Deningsova. Nagnula se da bolje pogleda moj nos.
Trebalo bi da odete kod lekara.
Mislim da nije slomljen, rekoh. Drao sam kesu s ledom to sam due
mogao. Lora Kantrel je nala jednu u friideru u menzi.
Deningsova je postavljala bezbroj pitanja ne samo o izgledu ve i o
glasu, odei, ponaanju i nainu govora kradljivca.
Znao je sve o Sijetlu, rekao sam. Priznao je da je bio u mojoj kui.
Podmetnuli su mi koku oekujui da u biti uhapen, to bi mi stvorilo jo
jedan problem koji bih morao da reavam.
Zato bi to radili?
Zautao sam. Rekao je da sam predstavljao mogui problem, jer nisam
prestajao da tragam za Sid.
Problem za koga? upita ona. Osim za momka iz cveare?
Za skoro sve koji rade u okolini hotela, rekoh.
Deningsova me je probadala pogledom. Da li je bilo i drugih?
Drugih?!
Drugih nesporazuma? Slinog onom koji ste imali sa Janom oom?
Nije, rekoh.
Deningsova kao da nije bila uverena u to. Htela je da me pita neto
drugo kada joj je zazvonio mobilni telefon. Izvadila je telefon iz tane,
pogledala ko zove i rekla:
Moram da se javim. Okrenula se i udaljila.
Iskoristio sam priliku da uem u kancelariju Lore Kantrel sa svojom
toplom i mokrom kesom s ledom.
Hvala, rekoh.
Uzela je oprezno od mene i potraila pogledom gde da je spusti, a da ne
ostavi vlanu mrlju i, naposletku, spustila ga na izguvani primerak asopisa
Motor trend.
Idem ja, rekoh.
Time, ree ona.
Idem da traim Sidni i neu se vratiti dok je ne naem. Ako budem

morao, prodau kuu da se izvuem.

Pa mislim da to mora da uradi, ree ona. Ali da zna, na kraju dana,
ne mogu veno da ti uvam posao.
To je u redu.
Isuse, Time, znam da ima gomilu problema, ali ne mora da bude
kreten.
Dau svoje adrese Endiju. Neka preuzme moje klijente. Ve je i poeo.
Htela sam to da ti kaem, ree ona.
Ba me briga, Loro, rekoh.
Hteo sam da se okrenem i poem, kad Lora ree:
Time, ovo nije lako, ali...?
ta? upitah.
Vozi se kolima kompanije.
Zanimalo me je da li moe da me gleda u oi i zatrai da vratim kljueve,
i prokletnica, mogla je:
Pomoi u ti onoliko koliko mogu, ali nemam naina da objasnim zato
sam ostavila automobil nekome ko je odsutan, ree mi.
U Riversajd hondi bilo je vie polovnih vozila, od kojih sam mogao da
izaberem, ali odjednom nisam hteo tako lako da se odreknem sopstvenog
posla. Daj mi dan ili dva!
Naravno? ree Lora.
Pozvau Boba, rekoh sa smekom. Kladim se da on moe da me
smesti u neto.
Detektivka Denings me je oekivala za mojim stolom. Mobilni telefon
bee sklonila.
Kaite mi jo jednom zato mislite da je taj tip hteo da vas ubije, ree
mi.
Da bi namamio Sid da se vrati. Verovatno je mislio da bi ona nekako
ula, ako poginem, pa bi morala da se vrati i prisustvuje sahrani.
Deningsova nita ne ree u prvom trenutku.
ta? upitah.
To ide u prilog ideji da je Sid iva.
Trepnuh: Imate li razloga da verujete da nije?
Zavisi od laboratorijskog nalaza, ree ona. Dobili smo DNK krvi iz
automobila vae erke.

Oseao sam da u izgubiti svest.

Imamo dva rezultata. Jedan pripada vaoj erki.
Ve sam oseao vrtoglavicu. Deningsova mi je pomogla da sednem, pa
sede preko puta mene.
Ispostavilo se da je krv na volanu i vratima Sidninog automobila i
njena, ree Deningsova.
To ne znai da je ona mrtva, rekoh. Znai samo da je izgubila malo
krvi. Moda se posekla po prstu ili tako neto.
To je tano, ree Deningsova.
S velikim naporom usredsredio sam se i razmiljao o neemu to je ranije
reeno. Malo, rekoh.
ta malo?
Rekli ste da malo krvi na volanu pripada Sid.
Poslednjih godina smo oformili veliku bazu podataka osumnjienih i
osuenih kriminalaca. Zautala je. I pokojnih. Kada dobijemo uzorak DNK,
poredimo ga s onim koje ve imamo, da vidimo imamo li sree.
Sree.
Ona klimnu glavom: Ostatak krvi pripada Rendalu Trajpu.
Pogledah je zaueno: Zato mi je to ime poznato?
Pomenula sam ga pre neki dan, seate se. Radio je sve, od krade
identiteta, do trgovine ljudima. Naen je mrtav u jednom kontejneru u
Bridportu, dan poto ste vi prijavili Sidnin nestanak. Ustreljen je u grudi.
To je besmisleno, rekoh. Sidnin automobil je naen u Derbiju, vrlo
daleko od Bridporta.
Ko god da ga je ubacio u taj kontejner, mogao je dovesti automobil u
Derbi, ree Deningsova. Ali po mom miljenju, razliita krv moe se
objasniti na dva naina. Jedan, povreeni gospodin Trajp je sa krvlju vae
erke na rukama odvezao njen automobil i, dva, povreena Sidni Blejk je s
krvlju gospodina Trajpa na rukama vozila sopstveni automobil.
Ali znamo da je Trajp mrtav, rekoh.
Tano. Zato mi verovatnije zvui druga verzija.
Ali ako je Sid imala Trajpovu krv na rukama...
Da, ree Deningsova. O tome treba razmisliti, zar ne?
Setio sam se ta je Erik rekao da se Sidni ne javlja zato to se stidi

neega to je uradila.
Kada sam stigao kui, bio je mrak.
Posle ovakvog dana bio sam vrlo oprezan, poput mia koji se nou unja
kroz umu, pitajui se koliko ga sova vreba. Neprestano sam proveravao
retrovizor, pogledom traio kombi, pretraivao lica prolaznika na ulici, gledao
ima li nekog u bunju, ima li svetala koja bi trebalo da budu iskljuena i onih
koja su iskljuena, a trebalo bi da budu ukljuena.
Pitao sam Deningsovu imam li pravo na neku policijsku zatitu, a ona je
rekla da e pozvati Tajnu slubu. Njen sarkazam sam shvatio u smislu da
policija Milforda nema viak ljudi za posebne poslove. Tako sam postao
sopstveni telohranitelj, a nisam se oseao sasvim doraslim za taj posao.
Dok sam skretao na prilaz, kua mi je izgledala u redu.
Otkljuao sam vrata, uao i ukljuio svetlo u predsoblju. Kua je
izgledala gotovo isto kao pre mog odlaska u Sijetl. Stvari na svom mestu,
tepisi usisani, podovi poieni. Zakljuao sam vrata dva puta.
Nos me je boleo, a u glavi mi je odzvanjalo. Poao sam da uzmem
aspirin iz viseeg dela u kuhinji, gde obino stoji, ali posle ovog ienja
mnoge stvari vie nisu bile tamo gde sam oekivao da ih naem. Malo sam
preturao, pa najzad pronaao boicu i popio dve tablete s hladnom vodom iz
esme.
Stajao sam tako naslonjen na pult i razmiljao ta sledee da uradim.
Doneo sam odluku da se sav posvetim traganju za Sid. Sada sam morao
samo da odluim kako da to radim to produktivnije.
Upitao sam se kako ide paralelna istraga Arnija iltona. Moda je do
sada uspeo da nane bostonsku krofnu.
Tek tada, stojei tako sam u kuhinji, shvatio sam koliko sam umoran.
Uinilo mi se da sam potpuno nemoan, bar u tom trenutku.
Zakljuio sam da je najpametnije, i za mene i Sid, da odmah odem u
krevet, dobro se naspavam i ujutru, odmoran, krenem ispoetka.
Ispio sam vodu i spustio au u sudoperu. I tada, moda nesiguran da li
da zaista poem u krevet, seo sam za kuhinjski sto.
Spustio sam glavu za trenutak na savijene ruke. Okrenuo sam se na
stranu, da ne bih povreeni nos naslonio na ruku.
Moda jo ne treba da idem u krevet. Moda e, ako se odmorim sam

nekoliko trenutaka, to biti dovoljno da napunim baterije. Zatim u ostatak

veeri moi da razmiljam kako da naem Sid. Moda u, iako taj Erik ne
zna gde se ona nalazi, ako saznam vie o njemu, shvatiti i u kakvoj nevolji je
Sid, a onda...
Ne znam koliko puta je telefon zvonio dok ga nisam uo. Trgnuo sam se i
pogledao na sat. Bee prola pono. Spavao sam za kuhinjskim stolom
gotovo tri sata. Odgurnuo sam stolicu, posrnuo prema telefonu i zgrabio
slualicu.
Prislonio sam je na uvo i mamurno promrljao:
Alo?
ula se neka buka u pozadini. Muzika, glasovi, uzvici. A onda glas.
Devojaki.
Rekla je: Pomozite mi.

DVADESET PET

Sid? rekao sam. Sid, jesi li to ti?

Na drugoj strani linije, pla: Treba da doete po mene. Govorila je
nerazgovetno. Zbog muzike u pozadini nisam je dobro uo.
Sid, gde si? Kai mi gde si! Obuzele su me emocije, kao da je itavo
moje telo elelo da zaplae. Doi u. Samo mi kai gde si.
Nije Sid.
ta? rekoh.
Ja sam Peti. mrcnula je. Moete li da doete po mene? Molim
vas.
Peti?
Hoete li da doete?
Peti, ta se desilo? Jesi li dobro?
Povredila sam se. Rei su joj se gubile.
ta se desilo?
Pala sam.
Jesi li pijana, Peti?
Moda sam popila nekoliko, ne znam. Prilino sam dobro.
Peti, trebalo bi da pozove mamu. Ona e doi po tebe. Ako hoe,
pozvau je umesto tebe.
Gospodine B, znai, u ovo doba noi ona je gora nego ja.
Ima li novca za taksi?, upitah. Kai mi gde si i ja u ga poslati da te
odveze kui. Ili u mu platiti pre polaska.
Molim vas, samo doite po mene, ree ona.
uo sam kako joj neki momak govori: Sranje, a si to uradila s nogom?
Prestani da krvari okolo i doi kod nas.
Odjebi, ree mu Peti.
A ti posisaj ovo, ree momak. Zatim je usledio prozukli muki smeh.

Peti, rekoh. Nije vie morala da me ubeuje. Nije mi se svidelo kako

to zvui. Otii u po nju.
Ah?
Kai mi gde se nalazi?
Pa tu sam... Hej! doviknula je nekome. Gde je, jebote, ovo?
Neko dreknu odgovor koji je zvuao kao: u Americi!
Ba smeno, kretenu! uzviknu Peti. Zatim doviknu nekom drugom, pa
ree u telefon: Dobro, znate li put pored plae? Brodvej? Istoni Brodvej?
Naravno. Bio je najvie pet minuta daleko. Na kom si delu puta?
Ima tu, znai, red kua.
Tamo su svuda bile kue. Vidi li neki znak na ulici, Peti?
Ne, ekajte, da, Gardner?
Shvatio sam gde je.
Dolazim odmah, rekao sam joj. Ne mrdaj. Spustio sam telefon,
zgrabio kljueve, zakljuao kuu za sobom i seo u CR-V.
No je bila sparna, ali umesto da ukljuim klimu, spustio sam prozore.
Sve vazduh koji duva kroz automobil mogao je da me razbudi. Vonja do
Istonog Brodveja potrajala je samo pet minuta. Polako sam vozio niz ulicu.
Mnotvo mladih ljudi hodalo je trotoarom, neki su lutali sredinom ulice,
poneki s bocom u ruci. Bilo je jasno da se negde odvija zabava, bez sumnje,
u nekoj kui na plai, poto su roditelji odsutni.
Vozio sam polako, traei pogledom Peti. Nisam eleo nekoga da udarim
kolima.
Stigavi do Gardnera, usporio sam do brzine hoda, pa zaustavio
automobil. Dvadesetak i vie klinaca vrljalo je iza jedne kue na junoj
strani ulice, na plai. Sva svetla bila su popaljena a iz kue se ula preglasna
muzika. Sa suprotne strane ulice probijala su se policijska vozila.
Primetio sam Peti koja je sedela na ivinjaku, dok je neki visoki momak
bio sagnut iznad nje i neto joj govorio na uvo. Ona je okrenula glavu kao da
ne eli da ima nita s njim. Pomislio sam da je mogla jednostavno da se
udalji od njega, kad sam primetio da je momak vrsto dri za nadlakticu.
Peti! pozvao sam je.
Nije me ula. Momak je vikao na nju.
Otvorio sam vrata i poao prema njoj.
Hej! uzviknuo sam. Pusti je!

Momak pogleda prema meni, ne putajui Peti. Glava mu se blago klatila

dok je pokuavao da se fokusira na mene.
Peti! viknuo sam.
Ona otre ruku od momka i poe prema meni. Momak se zatetura za
njom, govorei dovoljno glasno da ga ujem:
Doi, hajde sa mnom.
Ona se opet okrenu prema njemu, napravi rukom pokret masturbiranja i
ree: Uradi sam.
Jebi se, ree on.
Kosa joj je bila prljava i dok je prilazila kolima video sam da primetno
hramlje. Bila je u crnom ortsu, tesnom kao da joj je druga koa, dok su
njene noge bile upadljivo svetle, osim desnog kolena, koje je bilo tamno i
pomalo sjajno.
Zdravo, gospodine B ree mi, prilazei mom prozoru. Hej, lepo ste
ukrasili nos.
Ulazi, rekoh. Onaj momak je stajao na ulici i gledao nas kao kroz
izmaglicu. Gubi se, rekoh mu i vratih se u automobil.
Peti dugim koracima obie oko prednjeg dela vozila, potrai rukom ruku
na vratima suvozaa i sede u njih. Bazdila je na alkohol.
Idi kui, Dejms, ree.
Okrenuh polukruno na ulici i pooh natrag, prema centru Milforda. Iako
nisam znao gde Peti ivi, hteo sam da se odmaknem od klinaca na ulici.
Gde ivi, Peti?
To kao da ju je odmah otreznilo: Sranje, ne, ne moemo kod mene.
Vozite me kod vas.
Peti, moram da te odvezem kui.
Ako se ovakva vratim kui, mama e me ubiti.
ini mi se da si rekla da ti se mama verovatno ve onesvestila.
Ako imam sree. Ali ako je budna, doivee est infarkta kad me vidi
ovakvu.
Spustila je ruku i polako dodirnula svoje koleno: Bogami, strano boli.
Kladim se, skoro kao i vae lice.
Ukljuio sam unutranje svetlo i pogledao ranu. Koleno joj je bilo gadno
povreeno.
Ko ti je to uradio?

Znai, onaj kreten Rajan, ili kako god se zove, ispustio je pivo na trotoar
ba kad sam ja prolazila, znate, i staklo se rasulo svuda okolo. Htela sam da
obiem okolo, a neke devojke, koje i nisu odavde, nego droce iz Bridporta
ili ta znam odakle, poele su da komentariu moju kosu, pa sam se okrenula
da im pokaem prst i spotakla se, znate. Pala sam na trotoar i ova krhotina mi
se zabila pravo u koleno, mada mislim da sam ga izvadila. Kakvi su to
kreteni, znai, oni...
Moda bi trebalo da ti stave kope, rekoh. Bolnica Milford je bila samo
minut odatle. Mogu da te odvezem u Urgentno odeljenje, da ti to pogledaju.
O, ne moete to da mi uradite. Onda e poeti sporedna predstava,
kapirate. Moda e pozvati policiju poto sam maloletna, a pila sam.
Odrae mi gadno predavanje, a moda e me, jebiga, i optuiti.
Potrebno ti je gadno predavanje, rekoh.
Peti me pogleda: Mislite da sam gubitnica, zar ne?
Ne, rekoh. Ali donosi loe odluke.
Od toga bi trebalo da se oseam bolje, zar ne? Kao, nisam glupa, ali
donosim glupe odluke. Pa ako stalno donosi glupe odluke, zar to ne znai da
si glup.
Ko je onaj to te je drao za ruku?
Ona slee ramenima: Ne znam. Neki tip koji je hteo da mu popuim.
Uavi u Bridport aveniju, skrenuo sam prema bolnici.
Znam gde idete, ree ona. Neu da ulazim unutra. A ako me odvezete
kui, pobei u. Dozvolite mi da noas prespavam kod vas.
To nije bila dobra ideja. A istovremeno, nisam nameravao da pustim
pripitu tinejderku da luta sama. Zato nisam produio bolnicu, niti sam pitao
Peti gde ivi. Umesto toga, odvezao sam je svojoj kui.
Parkirao sam se i preao na Petinu stranu. Ona otvori vrata i izae
napolje, ali zbog pia i povreenog kolena, bila je nestabilna. Prebacila mi je
ruku preko ramena, pa sam je poveo prilaznim putem i uz stazu, do kunih
vrata.
uo sam da neka vozila dolaze ulicom. Usporila su prilazei mojoj kui,
kao da voza namerava da skrene na moj prilaz. Bio je to srebrni ford fokus,
pa sam pretpostavio da je za volanom Kejt Vud.
Usporila je dovoljno da bi dobro videla kako skoro unosim mladu
devojku u svoju kuu. Tada je nagazila papuicu za gas i odjurila ulicom.

O, Isuse, rekoh.
ta je? upita Peti.
Nije vano. Reiu to kasnije.
Odveo sam je na sprat, u kupatilo koje je Sid koristila i rekao joj da
skine cipele i sedne na ivicu kade, s nogama unutra: Moe li tako da sedi
a da se ne prevrne? upitao sam je.
Dobro sam, ree ona umorno. Dobro podnosim pie. Osetio sam
prizvuk ponosa u tome.
Doneu pribor za prvu pomo.
Kada sam se vratio, sedela je na ivici kade, ali je izgledala jo mlae, kao
da nije imala sedamnaest godina. Bosa, sagnute glave i zamrene atirane
kose koja joj je padala u oi, izgrebanog i krvavog kolena, izgledala je kao
devojica koja je na kii pala sa bicikla.
Pogledala me je suznih oiju.
Jesi li dobro? upitao sam.
Stalno mislim na Sidni, ree ona.
I ja.
Stalno, ree ona. Zatim upita: ta vam je bilo s licem?
Imao sam jednu neuspelu probnu vonju, rekoh.
Au! Je li automobil udario u drvo ili tako neto?
Ne ba. Hajde sad da vidimo kako da te zakrpimo.
Pustio sam toplu vodu, kleknuo i uspeo nekako da oistim Petino koleno.
Pomou istog, belog ubrusa lagano sam upio vodu oko rane. Odmah je
pocrveneo od krvi.
Zatim sam na ranu naprskao dezinfekciono sredstvo, pa sam koleno zavio
zavojem.
Spretni ste s tim, ree Peti, nagnuvi se malo prema meni.
Ve dugo nisam previjao odrano koleno, rekoh. Poslednji put sam to
radio kad je Sid bila mala i vozila koturaljke.
Peti je za trenutak sedela tako, s nogama u kadi. Oseao sam kako se
polako naslanja na mene. Poto sam joj sanirao ranu, nisam imao snage da
ustanem, pa sam seo na pod, iz sujete se drei uspravno.
Uvek ste bili pristojni, ree Peti.
Zato ne bih bio? rekoh.
Zato to nisam kao Sidni, ree ona. Nisam dobra devojka.

Peti...
Ja sam loa. Radim sve to je loe.
Da, rekoh. Radi, ali to ne znai da si loa devojica.
Vraamo se na loe odluke, ree ona podrugljivo.
Ako pokuava da mi postane antipatina, nee uspeti, rekoh.
Mislim da si posebna, Peti. Jedinstvena. Ali nee dugo moi tako. Ako
nastavi da priziva nevolje kao to je, kakva god bila, ova veeras, zauvek
e skliznuti sa glavnog koloseka.
Ona se zamisli nad tim: Znam da brinete za mene. Htedoh da kaem
neto, ali ona die drhtavu ruku: Ali nemam zbog toga oseaj da sam
bezvredna.
Nisi bezvredna, Peti.
Ponekad se tako oseam. Ne gledajui me, ree: ta ako se Sidni ne
vrati?
Ne mogu tako da razmiljam, Peti, rekoh. Od sutra sve svoje vreme
posveujem traenju Sid.
ta e biti s vaim poslom, upita ona.
Uvek mogu da prodajem automobile. Ne znam koliko vremena mi je
ostalo da naem Sid.
Peti se sagnu da uzme s poda jedan krvav pekir, pa njime obrisa noge
pre nego to izae iz kade.
Treba da pozove mamu i javi joj gde si, i da si dobro, rekoh.
Kratak osmeh preleti preko Petinog lica. Vi mislite da su sve porodice
kao vaa.
Kako to misli?
Mislite da sve porodice brinu.
Na to nisam imao ta da kaem.
Znam kako se Sidni osea zbog toga, ree Peti. Ponaa se kao da je
gnjavite kada je zovete ako zakasni, proveravate gde je, traite je, i sve to.
Ponekad, uglavnom kada je sa mnom, ponaa se kao da je sramotite, ali znam
da to samo glumi da se ne bih loe oseala jer me niko ne eka, ne brine gde
sam, ne izvlai sa glupavih zabava kao to je ova na kojoj sam bila veeras,
zato to, znate, nikoga nije briga.
ao mi je.
Jednom me tata to je bilo pre nego to sam navrila est godna i on

otiao zamalo nije ubio.

Ponekad, ako ve nosite neki teret, sigurno ima mesta za jo malo. ta je
uradio? upitah.
Obino me nije on vodio u obdanite, ali tog dana mama je morala rano
da ode na neki sastanak. Trebalo je tata da me odvede, ali je to zaboravio,
shvatate. Mislim da sam imala tri godine, bila sam pozadi i valjda sam
zaspala, a on je, umesto da me ostavi u obdanitu, samo produio i odvezao
se na posao, a napolju je bilo stvarno vrue.
Oh, ne, rekoh.
Tako je on otiao na posao, napolju je bilo dvadeset est stepeni, ali u
kolima kao da je bilo milion; kada sam se probudila bila sam sasvim
dehidrirala i sve to, a moj divni tata se tek dva sata kasnije setio da sam ja
tu. Onda je istrao, uzeo me i uneo u zgradu. Bila sam, znai, skoro
onesveena, a on mi je dao vodu i pomogao mi da pijem. A sad dolazi
glavno, znai, prvo to mi je rekao, toga se seam iako sam imala samo tri
godine, bilo je: Hajde da ovo ne pominjemo mami.
Polako sam odmahivao glavom.
Ali ona je ipak saznala jer me je neka ena ugledala u kolima i, poto
nije imala snage da razbije prozor, pozvala je vatrogasce. Tako su svi saznali,
pa i moja mama, i to je bio poetak kraja njihovog takozvanog braka.
To je strana pria, rekao sam.
Znate li zato je to uradio?, upita ona.
Uzdahnuo sam: Deava se, rekoh. Jednostavno padne u takav trans,
radi ono to uvek radi ujutru, a to to je trebalo tebe da ostavi u obdanitu,
potpuno je drukije. On je bio na auto-pilotu. Siguran sam da nije imao
nameru da to uradi.
Dobro, moda i nije namerno to uradio, ree Peti. Mislim, nije kao da
se ujutru probudio i odluio: hej, mislim da u danas da ubijem svoju
devojicu. Znam da nije to uradio. Bilo je to vie podsvesno. U nekom zbilja
mranom uglu svoje podsvesti nije mario ta e biti sa mnom, zato to taj
kukin sin i nije moj pravi otac.
Nisam smogao snage da tom detetu olakam bol. A ak i da sam i imao
snage da tako neto pokuam, nikako ne bi mogla da se oslobodi svega toga.
Upravo tog trenutka nisam eleo da znam nita o vanbranim vezama njene
majke, niti da li je usvojena, niti bilo ta od toga. injenica je bila da bih, i

sluaju da mi glava dodirne prostirku za kupatilo, istog trenutka zaspao tu, na

podu kupatila.
Jeste li ikada prevarili gospou B? upita ona.
To je ve lino pitanje, rekoh.
Ona napravi grimasu: Znai, jeste. Mislila sam da ste vi drugaiji.
Mislila sam da imate, kao, svoje ja.
Odgovor je ne, rekoh. Uvek sam bio veran gospoi B Suzani dok
smo bili zajedno.
Zajebavate me.
Ne, rekoh. Ne zajebavam te.
Borio sam se da se ne stropotam na pod: Peti, rekoh, moram da
odspavam. A i ti treba da legne. Uzmi Sidninu sobu. Ipak, elim da se ujutru
javi majci.
ujete li da moj mobilni telefon zvoni? upita ona. ujete li da se iko
pita gde sam ja?
Ne, rekoh.
Poao sam da izaem iz kupatila kad mi Peti ree: Imam jednu
izvanrednu ideju.
Zastao sam. Na sekund sam pomislio da se ipak setila gde bih mogao da
naem Sid.
Koju to?
Zato se ne bih jednostavno preselila ovde? Dok vi preko dana traite
Sidni, mogu da uvam kuu, pazim da neko opet ne provali i zezam se,
primam pozive, proveravam vam sajt i spremim da neto pojedete kad se
vratite kui.
Oi su joj zablistale. Na licu joj je bio osmeh nade.
Ne mogu to da prihvatim, Peti, rekoh. To je ljubazna ponuda, ali
moram da je odbijem. Ne bi bilo u redu.
U emu je problem? Bojite se da e ljudi, ako tu ivim, misliti i da me
obraujete?
Ma koliko da mi je bila draga, Peti me je iscrpljivala. Te noi sam ve
uinio sve to sam mogao za nju.
Ve imam jednu erku o kojoj moram da brinem, rekoh. Nisu mi
potrebne dve.
Izdrala je moj pogled nekoliko sekundi. Te rei kao da su joj otvorile

novu ranu, veu od one na kolenu.

Pa dobro, ree ona hladno. Uzela je svoje cipele i provukla se pored
mene, prema Sidninoj sobi: Nisam ni mislila da to bude zauvek.
Peti, rekoh joj, nepopustljivo, ali ne osorno: Bie mi drago da te ujutru
odvezem gde god hoe, ali mora da ode.
I otila je. Pre nego to sam ustao.

DVADESET EST

Spavao sam do pola osam. Pre ulaska u kupatilo, poao sam niz hodnik i
pogledao u Sidninu sobu. Vrata su bila otvorena. Krevet je bio raspremljen.
Nisam bio siguran ni da je Peti uopte spavala tu.
Poto sam joj rekao da ujutru mora da ode, povukao sam se u svoju sobu
i zatvorio vrata. Zaspao sam gotovo istog trenutka. Sada sam shvatio da je
moda odmah otila.
Siao sam u kuhinju da vidim da li je tu ostavila neki trag, ali nita nisam
primetio. Jedina aa u sudoperi bila je moja od prethodne veeri, kada sam
popio aspirin.
Dobro, rekoh tiho, za sebe. Poao sam do ulaznih vrata i otkrio da nisu
zakljuana. Peti ih je otkljuala da bi izala, ali nije mogla spolja da ih
zakljua.
Pre nego to sam poao pod tu, proverio sam raunar da vidim da li je
neko pokuao da stupi u vezu sa Sid. A naravno, svaki put kada sednem za
raunar, najvie sam eleo da naem poruku moje erke Sid.
Toga jutra, kao to je esto bio sluaj, nije bilo niega.
Ali telefon je zazvonio neto pre osam sati.
Hej, ree Suzana. Upravo sam sedela i poelela da zazvoni telefon i da
ujem dobre vesti.
Voleo bih da ih imam, rekoh. Donekle sam joj nagovestio da sam
prekinuo da radim dok ne naem Sid, da krv u njenim kolima potie od nje i
od nekog dripca, koji je naen mrtav u Bridportu, da je neko, ko je bio
umean u provalu u moju kuu, dolazio u predstavnitvo da se raspita za Sid
i da je pokuao da me ubije.
ta?, ree Suzana. I ja tek sada saznajem sve to?
Pomislio sam da imam mnogo opravdanja. Iscrpljenost, povrede, emocije.
Ali nisam verovao da bi to bilo prihvaeno.

Rekao sam: Izvini. Da sam imao dobre vesti, zvao bih te.
Ko je taj ovek koji je pokuao da te ubije? Kae da je traio Sid?
upita Suzana. Da li ga policija trai? Ako ga ispitaju, da li e se saznati
zato je Sid nestala?
Rade na tome, rekoh. Moraju prvo da ga nau. Probnu vonju je dobio
na lanu dozvolu.
Oh, ree ona, izduvavi se kao balon.
Ima li neto novo?, upitah.
Suzana kao da je pokuavala da se sabere. Posle mojih vesti, pogotovu o
pokuaju ubistva, bila je u oku. Naposletku ree: Bob je primenio pansku
inkviziciju na Evana.
Dobro je, rekoh.
Duguje vie nego to priznaje. Uspeo je da od jednog druga, kog nee da
oda, dobije lanu kreditnu karticu da bi se kockao preko raunara.
Lanu karticu?
Podaci su skinuti s tue kartice na novu. Koristio se njome nekoliko
dana, dok vlasnik nije otkrio neke nepostojee trokove i prijavio to. Onda je
Evan nastavio da se koristi svojom karticom. Nekoliko puta je ak i Bobu
kradom uzimao karticu iz novanika i koristio je.
Moda e Bob otkriti neto to povezuje Evanove probleme sa Sidni.
Moda duguje novac nekome ko je zapretio da e je povrediti ako ga ne
vrati. Hvatam se za slamku, Suz.
Znam, ree ona.
to se tie Boba..., rekoh.
Da?
uj, rekoh, s mukom traei rei, kai mu... Kai mu da mi je ao to
sam onako napao Evana.
Dobro.
Mora da zna da smo svi mnogo toga podneli.
Naravno, ree Suzana.
I mislim... Mislim da je moda ipak dobar za tebe.
Molim?
Kad si pala... Bilo je neto... Mislim da te uistinu voli, Suz.
Suzana nita ne ree. Imao sam oseaj da joj je teko da bilo ta kae u
tom trenutku.

I jo neto, rekoh. Hou da razgovaram sa Bobom u vezi sa

automobilom.
Kojim automobilom?
Lora mi ga je oduzela, a potreban mi je prevoz.
Hoe automobil od
Boba? ree Suzana. Oduevie se.
Spustio sam slualicu i hteo da se okrenem od telefona, kad mi na pamet
pade neto od prethodne veeri. Zvao sam Kejt Vud. Pokuao sam sa
mobilnim, pretpostavljajui da je ve na putu do posla.
Halo, ree ona. Zvualo je kao da je u vonji. Izvetaj o saobraaju sa
radija u pozadini se utia.
Hej, rekoh. Ovde Tim.
Znam, ree ona.
Noas si prola ovuda.
Moda.
Hou da objasnim ono to si videla, rekoh.
Nita nisam videla, ree ona.
To je bila Sidnina drugarica Peti, rekoh.
Shvatam, ree ona. Znai, zakljuio si da voli mnogo mlae.
Bila je povreena, rekoh, seajui se da me je Peti, hramajui zbog
povreenog kolena, obgrlila da bi se pridravala dok smo ulazili u kuu.
Povredila se na nekoj zabavi dole, na plai, koja se malo otela kontroli, pa
me je pozvala da doem po nju.
Naravno, ree Kejt.
U svakom sluaju, zavio sam joj koleno i ponudio joj da ostane u
Sidninoj sobi, ali izgleda da je otila im sam legao da spavam.
Pomalo smeno, zar ne, ree Kejt.
ta? ta je smeno?
To to si me pozvao i ispriao mi to iako si mi rekao da raskida. Nisi
me zvao u drugim prilikama, a pozvao si me zbog toga.
Kejt, samo sam pomislio da bi trebalo da zna.
Kladim se da je tako. Zna, sve je zaista leglo na svoje mesto kada si ti
u pitanju, Time.
Ne shvatam o emu pria, Kejt.

Ja nisam glupa, Time. Mogu da poveem o emu se radi.

O, Kejt, neka bude kako god kae. Mislio sam da bi trebalo da
objasnim, ali ti oigledno ima neto drugo na pameti i ne zamiljam da to
mogu da promenim. elim ti prijatan dan.
Spustio sam slualicu.
Pristavio sam kafu i napravio sebi sendvi s prenim jajetom, sa rovitim
umancetom. Pregledao sam naslove Nju Hejven registra, baenog na
stepenite kue toga jutra kada je zvonce zazvonilo. Ostavio sam novine,
poao do ulaznih vrata, i dalje bosonog i oprezno ih otvorio.
Bio je to Arni ilton. Ugledavi moj nos, iznenadio se.
ta vam se desilo?
Dobro jutro i tebi, rekoh.
Ozbiljno, ta se dogodilo? Da li je Bob to uradio? Znam da misli da ste
kreten.
Nije, rekoh, naleteo sam na nekog drugog.
O, ree on, pa setivi se zato je uopte doao, ree: Znate, Bob je u
pravu. Stvarno ste kreten.
Eto, a ja sam mislio da nisi vet u razotkrivanju, rekoh.
Bilo je zaista blesavo to to ste me poslali po kafu i krofne, ree. Nije
izgledao ljutito, koliko povreeno. Osetio sam griu savesti.
Izvini, rekoh. To je bilo upereno vie protiv Boba nego protiv tebe.
Iskoristili ste me za ismejavanje, ree on.
Zbunjeno sam se zagledao u njega: Da, valjda sam to uradio, rekoh.
Otvorio sam vrata jo malo: Jesi li za kafu?
Moe, ree, i poe za mnom u kuhinju.
Arni je pio crnu kafu. Nasuo sam mu olju i stavio je na kuhinjski sto.
Seo sam i nastavio da jedem svoj sendvi.
Jesi li jeo? upitah ga.
Jesam, ree on, duvajui u kafu. Mislite da sam, samo zato to radim
kao radnik u obezbeenju, idiot.
Ne, rekoh, nego nedovoljno obuen. On podie pogled. Bez
uvrede.
Arni je izgledao kao da eli neto da kae, ali nije bio siguran ta, pa se
zato vrati svojoj kafi.
Jesi li doao samo da mi kae da sam kreten? upitah ga.

To je bilo samo prva stavka, ree on. Ali hou i da vam postavim
neka pitanja.
Znai, i dalje radi na tome, rekoh.
Radiu na tome dok ne odradim ono to sam duan Bobu, ree on.
Nije te opozvao? Pomislio sam da bi Bob mogao otpustiti Arnija samo
da bi napakostio meni. Ali pod pretpostavkom da Arni ima i najmanju ansu
da otkrije bilo ta u vazi sa Sid, to bi znailo da kanjava i Suzanu. A vie
nisam mislio da bi Bob to eleo.
Nije, ree on iznenaeno. Znate, ja sam astan ovek. Ako me neko
zamoli da neto uradim, ja to i uradim.
Dobro, rekoh poto pojedoh poslednji zalogaj sendvia.
Pa, znate li da je Sidni imala deka? Onog malog Defa Blustajna?
Znam. Svraao je jue.
ta znate o njemu?
O Defu?
Da.
Slegao sam ramenima: Ne mnogo. Razume se u raunare, pomogao mi je
da postavim veb-sajt. Povuen je. Ima problem sa samopouzdanjem.
Znate li da je zapadao u nevolje?
Odjednom mi je privukao panju: Kakve nevolje?
Arni ilton je bio zadovoljan sobom: Def je radio skraeno radno
vreme kao kelner u Dalrimplu, u Bridportu. Bio je to porodini restoran s
umerenim cenama, slian Eplbiju. I uhvatili su ga da muva sa kreditnim
karticama gostiju. Oni mu daju karticu, a on je prvo provue kroz spravu
zvanu klin, pa tek onda kroz registar gotovine u restoranu.
Klin? ponovio sam.
Spravica kao paklo cigareta. Provuete karticu kroz nju i ona skine sve
podatke.
Dobro, rekoh.
Kasnije skinete sve podatke s klina i prebacite ih na magnetne trake
novih, lanih kartica.
Kukin sin, rekoh, razmiljajui o preanjem razgovoru.
Taj Def je to radio, ali upravnik ga je primetio i odmah otpustio.
Kada je to bilo?
Pre nekoliko meseci, ree Arni. Moda prolog leta.

I nije bio optuen?

Upravnik je nameravao da ga prijavi, ali se predomislio jer mu nije
potreban lo publicitet. Ako ljudi saznaju da su gosti u vaem lokalu
pljakani preko kreditnih kartica, nee vie dolaziti. Pri tome, Def je samo
klinac, a onda je njegov tata koji radi u radio-stanici na kojoj se Dalrimpl
reklamira doao kod upravnika i rekao da njegov sin nikada vie nee
uiniti neto slino, on e mu uterati strah u kosti, i ako ga restoran prijavi,
unitie malom ivot, bla-bla... Osim toga, on e se pobrinuti da restoran
dobije gomilu gratis reklama u najsluanijim terminima.
Arni, rekoh, kako si to saznao?
Izgledao je malo posramljeno: Upravnik Dalrimpla je moj brat.
Nemogue. morao sam da se nasmejem.
Dugujem uslugu i njemu. I tamo radim, istim. Drao je mnogo ljudi koji
su tu radili skoro dabe, ali to je bilo ranije. To radim u slobodno vreme,
izmeu detektivskih poslova. Iskezio se.
Od kojih ti je ovaj glavni, rekoh.
Klimnuo je glavom: Sutina je u tome, bio sam tamo i priao mu kako
me je Bob zamolio da potraim vau erku, i sluajno sam pomenuo da je
imala drugara po imenu Def, a on je rekao da je neki klinac Def radio tu,
kako se zvao, pa sam mu rekao, a on se iznenadio i...
Mali je svet, rekoh.
Prilino sam siguran da je to isti momak.
Jesi li to ve pomenuo Bobu i Suzani? upitah ga.
Nameravao sam da im se javim kasnije danaa ili sutra. Hou da odem
kui i odspavam. Sino sam dugo sedeo sa bratom uz pie.
Jesi li to pominjao Defu?
On odmahnu glavom: Ne jo.
Hoe li ti smetati ako ja to uradim? upitao sam ga.
Odgovara mi. Nekako zbog toga sam vam to i rekao. Ti mladi me
pomalo uasavaju. Neki zaista znaju da vam se unesu u lice, a ja se ne
snalazim u tome.
Def mi, iako je bio krupan momak, nekako nije izgledao pretei, ak ni
prema Arniju. Razumem, rekoh.
Da li da bi to moglo da bude u vezi s onim to se dogodilo vaoj erki?
upita Arni.

Ne znam, rekoh.
Da vam kaem, moj brat je imao mnogo problema u poslu. Kad mi je
ispriao za tog malog Defa, opisao mi je i druge muke s osobljem. Znate ve
priu o imigraciji i ilegalcima koji ovde rade?
Gledam Lua Dobsa 5 povremeno, rekoh.
Dobro, pria se da bi trebalo uvesti zakon kojim bi se protiv vlasnika
lokala u kojem rade ilegalci podigla tuba ili bi mu zatvorili firmu. Jeste li
uli za to?
Naravno. Setio sam se da je Kip Denings rekla da je Rendal Trajp bio
umean u trgovinu ljudima. Jesi li uo za nekog tipa po imenu Trajp? Rendal
Trajp?
Ne?
Nije vano, nastavi priu.
I moj brat je zakljuio da mu ne trebaju takva sranja? On e legalno da
vodi posao. Nekada je uzimao takve ljude, bez papira i provere, da peru
sudove i iste stolove. Kaem vam, ne bih otvorio restoran, nema tih para.
Arni je zavrio priu.
Izvini za ono s krofnama, rekoh. Arni slee ramenima, kao da to nije
vano. Mogu li jo neto da te pitam?
Pitajte, ree on.
Ako te je Bob angaovao, zato si ovo ispriao meni?
Arni slee ramenima: Bob je takav, misli da ga to, to poseduje nekoliko
parkinga za prodaju automobila die na isti nivo sa papom ili tako neto. Ma
koliki kreten da ste, ponekad mislim da je Bob jo vei.
Sidni, esnaest godina.
Poloila je sve testove za vonju i sada poelela sama da vozi.
Bilo joj je bolje kod majke nego kod mene. Suzana je, za razliku od
mene, radila normalno radno vreme, pa je Sid mogla ee da
uzme automobil i uvee stie praksu. Kada bi Sid dola kod mene,
a ja sam kod kue i automobil parkiran na prilazu, nisam bio tako
raspoloen da je pustim da ga vozi. Pripisujem to injenici da
nisam imao priliku da se naviknem na ideju da ga ona sama vozi.
To je bio pre nego to je dobila letnji posao u predstavnitvu,

gde je pokazala da je sasvim sposobna da ue u vozilo i vozi ga po

parkingu, odveze do servisa i ostavi ih tamo, ekajui da doe na
red.
Te nedelje sam vozio sivik. Sidni je rekla da eli sama da se
odveze do majine kue, da uzme neke sveske koje je tamo ostavila
i vrati nazad. Sama.
Ma hajde, rekla je.
Popustio sam.
Sat vremena kasnije, neko je pokucao na vrata. Ugledao sam
tamo Peti, s nervoznim osmehom na licu. Ona i Sid su se druile
ve nekoliko meseci. Otvorio sam vrata.
Mogu li da uem? upitala je.
Sid nije kod kue, rekao sam joj. Odvezla se kod mame da
neto uzme.
Mogu li ipak da uem?
Pustio sam je.
Dobro, prvo treba da znate, rekla je Peti, pruajui ruke
ispred sebe kao da tapepo oblaku, da je Sidni dobro.
Osetio sam kako se zemlja otvara ispod mene. Nastavi.
Ona je dobro. Ali dogodilo se neto i treba da znate da ona
nije ni najmanje kriva.
ta se dogodilo, Peti?
Kada se vraala od mame, Sidni je dola po mene, pa smo se
dogovorile da odemo kod Karvela na sladoled. To je neto nie od
nas. Peti je verovatno peaila odande dovde. I onda se
parkirala, i nije ni bila u automobilu, kad je onaj kreten, u nekoj
izubijanoj kutiji poao u rikverc i udario u vrata automobila.
Ti si bila u kolima? Sa Sid?
Kaem vam, sve smo gledale dok smo uzimale sladoled. A
onda se onaj odvezao pre nego to smo stigle da zapiemo
registraciju. Ali Sidni uopte nije kriva.
Poao sam da obuem sako.
Neete se ljutiti na nju?, upitala je Peti.
Hou samo da se uverim da je dobro.
Dobro je. Samo je zabrinuta zbog vas. Boji se da ete

poludeti.
Kasnije sam rekao Sid: Jesi li se toga uplaila? Da ne
poludim?
Ne znam, kazala je ona.
Zato si poslala Peti?
Pa, kao prvo, sama se ponudila. Pri tome, pomislila sam da je
novac uvek bio problem otkad ste se ti i mama razveli, pa i pre
razvoda.
Sid...
Ulubila sam vrata, to je ba srea, zar ne? A ti nee hteti da ih prijavi
osiguranju jer bi ti smanjili premiju, mada bih ja to platila, ali nemam novca,
pa bi ti traio polovinu od mame, a ona bi rekla da je to tvoj automobil, ti si
mi dao da ga vozim, pa ti treba i da plati, a ti bi se iznervirao, pa bi bilo kao
onda dok si drao predstavnitvo i nita nije bilo kako treba, pa ste se ti i
mama svake veeri svaali. Ona je govorila da bi to trebalo da mi omogui
bolji ivot, pa je ispalo da ste se samo zbog mene svaali i...
Sledeeg dana sam pozvao Suzanu da se vidimo za vreme ruka.
Primirje, rekao sam.
Dobro, kazala je. I pokazalo se da je to i mislila.

DVADESET SEDAM

Kada je Arni otiao, pozvao sam Peti. Prvo sam eleo da se uverim da je
dobro, da je bezbedno stigla kui ili bilo gde kada je otila iz moje kue.
Nije se javljala. Verovatno je videla moj broj i pomislila: crkni, kretenu. Bio
sam svestan da sam prethodne noi bio strog prema njoj, ali verovatno ima i
onih koji bi me optuili da nisam bio dovoljno strog. Pijana maloletnica,
ostala je napolju do kasno, nije se javila kui, bilo je u izobilju materijala za
prekor.
Nisam oseao odgovornost. Oseao sam obavezu da proverim da li je
Peti dobro, ali nije bilo na meni, posebno ne u tom trenutku, da menjam njen
nain ivota.
Imao sam dva Defova broja, kuni i mobilni. Pozvao sam kuni.
Javio se enski glas: Halo?
Gospoa Blustajn?
Da.
Ovde Tim Blejk.
O, boe, zdravo.
Otkrio sam da ljudi, kad sam ja u pitanju, ne postavljaju uobiajeno
pitanje, kako sam. Upitao sam: Da li je Def kod kue?
Nije trenutno. U vezi sa veb-sajtom?
Imam za njega nekoliko pitanja tehnike prirode, neto to ne razumem.
O, ni ja se ne razumem u to. On stalno radi neto na raunarima, a ja
nemam pojma ta.
Imam broj njegovog mobilnog. Pokuau da ga naem.
Prekinuo sam vezu i opet ga pozvao.
Da?
Defe, ovde Tim Blejk.
Da?

Treba da razgovaramo.
Da? Mislim, da, naravno, mislim. ta je bilo? Da nije sajt pao ili tako
neto?
Nije to. Hteo bih da razgovaramo o neemu to me interesuje.
Naravno.
ta radi?
Da?
Sada. ta sada radi?
U vozu sam. Idem sa drugarima danas u grad.
Pretpostavio sam da pod gradom podrazumeva Menhetn.
Idete u Njujork?
Da. Treba neto da zavrimo.
Kada se vraa?
Veeras. Nadam se, rekao je. Idemo u Soho, u prodavnicu dejih
robota. Nisam pojma imao ta je to.
Ono o emu sam hteo da razgovaramo, nije bilo za telefon. Nisam znao
da li ta neprilika u Dalrimplu ima bilo kakve veze sa Sid, ali eleo sam da
razgovaramo oi u oi kada se vrati. Nisam znao da li moja vetina
zastraivanja moe da deluje preko telefona.
Dobro, razgovaraemo sutra, rekoh. Sigurno.
Sigurno, ree Def nimalo oduevljeno.
Hoe da kupi automobil od mene? pitao me je Bob Denings toga
popodneva.
Smatraj da time elim da izgladim situaciju, rekoh.
Nas dvojica smo stajali na parkingu, dok su nam zastavice leprale iznad
glava.
I uzgred, ono nije tano, rekoh.
ta? Nee da kupi automobil?
Ne pokuavam da ubacim kosku izmeu tebe i Suzane, rekoh. Jo
uvek mi je draga. I volim je... Ali drukije. I nemam nameru da se uguram
izmeu vas dvoje.
Mislim da sere, ree Bob.
Klimnuo sam glavom, saekao jedan trenutak, pa rekao: Pa, ta imamo?
Pokazao je desetogodinji, svetloplavi folksvagen, novu bubu, jedan od

prvih retro-modela sa linije. ta misli o onome?

Zeza me, rekoh.
Ne zezam te. Nije mnogo preao, cena je pristojna i prilino je dobar na
gasu.
To je roendanski automobil, zar ne? upitao sam.
Bob se pravio da ne razume. Tako ljudi u naem poslu nazivaju
automobile koji su stajali na parkingu itavu kalendarsku godinu.
Roendanski automobil?, ree on.
Ma hajde, Bobe, rekoh. Primetio sam da stoje tu mesecima. Ne moe
da ih se otarasi. Ispod njih je lokva ulja, a obe prednje gume su elave.
Ima tamne prozore, ree on. A u prtljaniku se nalazi estostruki CDplejer. Pruio mi je debeo daljinski klju. Hajde, upali ga.
Seo sam, okrenuo klju, ukljuio svetla, pa ga ostavio da radi i izaao da
obiem oko njega.
Jedan far ne radi, rekoh. A i uje se kako neto lupa.
Samo mora da se zagreje.
I ti oekuje da uzme etiri i po hiljade za njega? upitah.
To je dobra pogodba, tvrdio je on. Najbolja na parkingu. Dodao je:
To je prava cena.
Dau ti tri hiljade i osamsto, stavi napred pristojne gume, zameni far,
nai ta curi i imamo dogovor.
Bob ogoreno uzdahnu: Ugrizi me, Time.
To bi trebalo da kae u reklami, predloih mu.
Vratio sam se, ugasio motor, pa povukao polugu koja oslobaa prilaz
malenom zadnjem seditu. Ona mi ostade u ruci. Pokazah je Bobu.
Tri hiljade i devet stotina, ree on.
Zameni far i elave gume, rekoh, bacivi polugu na pod ispred zadnjih
sedita.
Dogovoreno, ree on. Sve, samo da uklonim tu stvar sa parkinga.
Otiao sam u kancelariju, gde je Suzana vodila administraciju. Digla je
pogled i nije mogla da ga odvoji od mog nosa.
Bob misli da ti je prodao bubu? upita me.
Da. Morao sam opako da se cenkam da bih ga uverio da ne dobijam
automobil za dabe.
Zadrau ti ek, ree ona. On nee nedeljama primetiti da nije

deponovan. Tada ti moda nee ni biti potrebna, vratie se u predstavnitvo,

pa e moi i da ih vrati.
Platiu ti gume i novi far, rekoh. Neu da ti pravim tetu.
Javiu ti koliko je to, ree ona.
Dobra si ti, Suz, rekoh joj.
Idi i nai nau devojicu, ree ona.
Izlazei iz kancelarije, primetih tamnoplavi automobil, koji je ulazio na
parking s ulice. Jedan ovek je sedeo za volanom, a drugi drao samaru.
Zaustavili su se i dvoja vrata se istovremeno otvorie. Dok su izlazili,
saputnik pokaza prema udaljenom kraju parkinga, gde je Evan i ovoga puta
prao automobil.
Mukarci koji su izali bili su mladi, nekoliko godina stariji od Evana.
Poli su prema njemu.
Kada ih je primetio, spustio je brisa i ukoio se na mestu. Video sam da
razmilja da li da bei, i moe li da pobegne toj dvojici.
Provirio sam nazad, u kancelariju i rekao Suzani: Nai Boba.
Siao sam niza stepenice i poao za njima dvojicom. Oni nisu trali, ali
su ili pravo i izgledali vrlo opasno. to su mu oni vie prilazili, Evan kao da
je bivao sve manji.
Zatekli su ga izmeu lendrovera i krajslera 300, iza kojih se nalazila
iana ograda. Zdravo, Evane, ree mu onaj blii.
Zdravo, ree on. Pokuao sam da vas pozovem.
Sere? Nisam primio poziv. Okrenuo se drugom: Jesi li ti primio
poziv.
Ma kakvi, ree drugi.
Poludim kad vidim da neko to izgovori kao opravdanje, ree prvi. Tu
mi je telefon, jesi li mogao da poalje poruku? Jesi li uo za to? A ak mi
kae i ko me je zvao. I zna ta, fukaro? Nisi me ni zvao.
Hteo sam, ree Evan.
Moda bi trebalo da uzmemo tvoj telefon i gurnemo ti ga u dupe.
ta se tu deava? rekoh ja, prilazei iza njih dvojice.
Obojica se okrenue.
Ko si, jebote, ti? ree onaj drugi.
Postoji li tu neki problem?

Samo privatni poslovi, ree onaj glavni. I on i njegov ortak pretei

prekrstie ruke.
Evane?, rekoh ja.
Njemu je, moda po prvi put, bilo drago to me vidi.
Zdravo, gospodine Blejk, ree.
ta se deava? upitah ga.
Nita naroito, ree on.
Obratih se onom glavnom: Koliko vam duguje?
On nakrivi glavu, kao da je oduevljen to sam shvatio sutinu situacije.
Pet stotina, ree.
Izvadio sam novanik: Mogu da vam dam sto ezdeset dolara odmah.
Ako doete sutra u ovo vreme, on e imati ostatak. Pogledao sam Evana:
U redu?
U redu, on klimnu glavom.
Izvadio sam novac i momak mi ih istre iz ruke: Bilo bi mu bolje da
sutra da ostatak.
On i ortak prooe pored mene i odoe prema svojim kolima kad Bob
dotra kao bez daha.
Upitah Evana: Kocka?
On zbunjeno klimnu glavom: Ve tri nedelje im dugujem za neku travu.
Bob ree: ta? Ko su bili oni momci?
Rekoh mu: Javi mi kad buba bude spremna.
Okretao sam tokove, doslovno i figurativno, ostatak popodneva. Vozikao
sam se Milfordom. Vozikao sam se Bridportom. Odvezao sam se gore, do
Derbija. Ulazio sam u sklonita za omladinu, restorane brze hrane, lokalne
prodavnice i pokazivao Sidninu fotografiju svakome ko je hteo da je pogleda.
Nigde nita.
Vraajui se kui, svratio sam u Rajt prodavnicu da bih kupio peeno
pile i malu porciju salate od krompira. Jeo sam stojei pored kuhinjskog
pulta, rukama odvajao piletinu, a salatu uzimao direktno iz kutije. Negde
pred kraj obroka pomislio sam da su moji peinski maniri posledica
preskoenog ruka.
Nisam imao proputene pozive na sekretarici, ni poruke na Sidninom
sajtu.

Poao sam do telefona i pozvao broj Petinog mobilnog. Nisam s njom

razgovarao otkad sam je izvukao s one uline zabave i dovezao je ovde da
joj zavijem koleno.
Da li je to bilo prole noi?
Petin telefon je zvonio dok me nije prebacio na poruke. Pomislio sam da
joj ostavim poruku, ali sam odluio da to ne uinim.
Oistio sam kuhinju, seo na kau i ukljuio vesti. Nisam doekao ni
vremensku prognozu. Komirao sam se.
Bio je mrak kada sam se probudio. Iskljuio sam televizor i popeo se u
svoju sobu. Moja torba, koju sam nosio u Sijetl i u Dast in tajm, da bih je
naposletku vratio kui, leala je na stolici. Nisam je ni raspakovao.
Neto mi je palo na pamet, pa pogledah u torbu.
Gde...
Izruio sam sve iz torbe dva para arapa, donji ve i duksericu na
krevet.
Kukin sine, rekoh.
Izaao sam iz svoje sobe i poao u Sidninu, pomislivi da sam moda ve
naao to to sada traim i vratio ga na mesto, pa to zaboravio.
Brzo sam pregledao Sidninu sobu i nisam ga naao.
Gde si, Milte? izgovorih naglas.
Zgrabio sam kljueve, izaao i otkljuao automobil. Pogledao sam u
prtljanik, zadnja sedita, ispod sedita, ali Sidninog omiljenog plianog losa
nisam naao.
Hotel, rekoh za sebe.
Stavio sam ga na krevet kada sam prespavao u Dast in tajmu. Onda,
kada sam dohvatio jastuk, da naslonim glavu na prozor, Milt je pao.
Nisam imao snage da sada odem tamo, ali sam zapamtio obavezu da
svratim sledei put kada budem prolazio pored hotela.
Vratio sam se u svoju sobu. Trebalo je da poem u krevet, ali bio sam
silno iznerviran. Jeste bilo kasno, ali morao sam neto da uradim. Da
telefoniram, da obilazim sklonita, da...
Buka.
uo sam neto napolju. Udarac, tresak, neto.
Moda su samo vrata nekog automobila otvorena i zatvorena.
Ali, ako sam mogao da ih ujem, verovatno nisu pripadala susedima.

Morao je biti neko na mom prilazu ili ispred moje kue.

Siao sam niza stepenite, trudei se da budem to tii, i upravo hteo da
provirim kroz prozor kad zauh zvono.
Umalo nisam poskoio.
Priao sam vratima i provirio kroz prozor sa strane. Napolju je stajao
ovek, s nekakvom kutijom veliine akumulatora za automobil u desnoj
ruci. Otkljuao sam rezu i otvorio vrata.
Gospodine Blejk, ree ovek.
Gospodine Fleer, uzvratio sam.
Zapamtili ste, ree on.
Nikada ne zaboravljam ljude koji koriste probnu vonju za isporuku
ubriva.
Da, ree Riard Fleer i isprui ruku u kojoj je drao onaj paket. Sada
sam video da je to pakovanje od est konzervi piva.
Prihvatio sam pakovanje. Konzerve su bile tople i on ree: Prvi put kada
sam dolazio pivo je bilo hladno, ali se do sada zagrejalo.
Dolazili ste i ranije? rekoh.
Nekoliko puta u toku dana, ree on. Naao sam adresu na kartici koju
ste mi dali i uporedio broj s adresom u telefonskom imeniku.
Uite, ako elite, rekoh, otvarajui vrata.
Poveo sam ga u kuhinju, pokazao rukom da sedne i izvadio dve konzerve.
Dobacio sam mu jednu, otvorio svoju i seo naspram njega.
Obojica smo otpili po gutljaj piva.
Bilo bi bolje da je hladno, ree on.
Pa da, rekoh.
On klimnu glavom. Naposletku ree: U stvari, ne traim novi kamionet.
Pretpostavio sam.
Obeao sam jednom oveku da u mu isporuiti dubrivo, ali moj
kamionet se pokvario. Rekao je da e platiti etrdeset dolara.
Naravno, rekoh, otpivi jo gutljaj piva.
Nisam imao novca da iznajmim kamionet, ree Fleer. A nisam imao
od koga ni da ga pozajmim.
Naravno, rekoh.
Eto, ree Fleer, zato sam to uradio.
Klimnuo sam glavom.

Sledei put, ree on, mogu da odem u tojotu.

Osmehnuo sam se. Bio bih ti zahvalan.
Uzvratio mi je osmeh: Eto, to sam doao da kaem. Zautao je na
asak. Izvini, rekao je. Nita loe nisam mislio.
Otpio sam jo gutljaj toplog piva. Kako ti se zove erka? upitao sam.
Sofija, ree on.
To je lepo ime, rekao sam.
Otpili smo jo po gutljaj piva.
Trebalo bi da krenem, ree on. Spustio je pogled na konzervu. Ne
mogu ovo da zavrim. Nekada sam mogao da sedim i popijem po nekoliko,
ali sad mogu samo jedno.
Ustao sam i ispratio ga do vrata. Zastali smo na trenutak iza CR-V. Pruio
sam ruku i on ju je prihvatio. Rukovali smo se.
Kad dobijem na lutriji, kupiu automobil od tebe, ree on.
U redu, rekao sam na to.
Kada sam se okrenuo da se vratim u kuu, u daljini se zau kripa guma i
brundanje motora.
Zvuk je postajao sve buniji. Neko je dolazio uz ulicu izrazito brzo.
U trenutku kada sam se okrenuo da pogledam, zau se zvuk tak. Pre
nego to je Fleer stigao do mene, ugledao sam kombi koji juri ulicom.
Dok me je Fleer hvatao oko struka i obarao na hladnu travu, zauo sam
jo onih tak zvukova, a zatim lomljenje stakla.
Dole glavu! dreknu mi Flaer na uvo.
Uspeo sam da okrenem glavu prema ulici i jo jednom ugledam kombi
dok se brzo udaljavao.
Kada je kombi otiao, Fleer se die sa mene. Ustao sam i ja, i video da
mi je zadnje staklo na kolima razbijeno.
Mislio sam da pivo moda nije dovoljno, ree on, ali sad sam siguran
da sam se oduio.

DVADESET OSAM

Uleteo sam u kuu i pozvao policiju. Kada sam izaao, Riard Fleer je
bio na dnu prilaza, samo nekoliko metara od svog utog pinta. Potrao sam
da ga zaustavim pre nego to okrene klju.
Kuda e? upitah, dok je sputao prozor.
Kui, ree on.
Policija dolazi, rekoh. elee da razgovaraju s tobom. Ti si svedok.
Nita nisam video, ree on. Imam dovoljno problema sa
preivljavanjem I odgajanjem svoje erke i bez tvojih nevolja. Ako kae
policiji da sam bio ovde, porei u to.
Okrenuo je klju. Motor je zakaljao tri puta pre nego to je proradio. On
mi jo jednom klimnu glavom i odveze se niz ulicu Hil, dok mu je kamionet
krao i kaljao.
Ubrzo je ulica izgledala kao da se u njoj odrava neki skup policajaca.
Najmanje destak vozila ispred moje kue, a rotaciona svetla su reflektovala
crveno po kuama i drveu. Dalje na ulici stajao je jedan kombi ekipe vesti.
Komije su, takoe, bile na ulici i tiho su razgovarali meu sobom,
pokuavajui da shvate ta se dogodilo, dok su policajci razvlaili utu traku
na mesta dogaaja.
Sada ih je bilo i svuda u kui. Trebalo je da su ve nauili gde je ta.
Stojei sa mnom ispred kue, Kip Denings ree: Znai, stajali ste ispred
kue i razgovarali, sa kim, jo jednom?
Sa Riardom Fleerom, rekoh. On ivi na Kolteru.
I gde je on?
Otiao je kui.
On vas je spasao od ubica u prolazu i onda jednostavno otiao kui?
Jeste, rekoh.

ta je radio ovde?
Svratio je da donese mirovnu ponudu, rekoh. Izvezao je kamionet na
probnu vonju i iskoristio ga da njime isporui dubrivo. Prebacio sam mu to i
on je veeras svratio s pakovanjem od est piva. Oni su projurili kada je on
odlazio.
Da li vam je on to smestio? upita ona.
Odmahnuo sam glavom: Ne bih rekao. Spasao me je. Da me nije oborio,
sad bih bio mrtav. Zautao sam. Rekao je da e, ako ga pitate, porei da je
bio ovde. Ne eli guvu.
Zaista? ree ona. Odluila je da promeni taktiku. Kaete da ste videli
automobil?
U odlasku, da. Kombi. Samo na trenutak. Moda je isti onaj koji je bio
parkiran preko puta predstavnitva, a pripada tipu koji je pokuao da me
ubije.
Moda e taj nastaviti da pokuava dok to i ne ostvari, ree
Deningsova.
Jedan uniformisani policajac izae iz kue i obrati se Deningsovoj:
Gore ima neto to bi trebalo da vidite.
Deningsova me pogleda, kao da bi trebalo da znam na ta to policajac
misli. Slegao sam ramenima. Poao sam za njom i uniformom uza stepenite.
Policajac stade pored vrata kupatila u hodniku na spratu i pokaza unutra.
Nali smo ovo, ree.
Pokazao je krvave pekire, smotane i baene na pod iza olje.
Deningsova me pogleda. To je vaa krv?
Ne, rekoh. Ali...
Moraemo to da stavimo u kesu za dokaze, ree Deningsova
policajcu.
Jesu li forenziari stigli?
Upravo stiu, ree policajac.
Deningsova ree: ini mi se da ste rekli da niko nije pogoen.
Mogu to da objasnim, rekoh. Ne morate nita da radite; mislim,
forenziki.
Doite sa mnom, ree Deningsova, polazei niza stepenite, pa u
kuhinju, gde je bila manja guva. Objasnite.
Znate za Sidninu drugaricu, Peti Svejn?

Deningsova koja je uglavnom imala, kako bih rekao, pokeraki izraz

lica, uini pokret oima. Kao da su se rairile za deli sekunde.
Da, ree.
Pozvala me je kasno sino. Bila je na nekoj zabavi iznad plae. Popila je
i povredila se.
Nastavite.
Zamolila me je da doem po nju. Kad je telefon zazvonio i podigao
slualicu, na tren sam pomislio da me Sid zove. Preko telefona je zvuala
gotovo isto.
I zato je zvala vas?
Valjda nije imala nikoga drugog.
Kako to?
Otac ih je davno ostavio, a kae da joj majka ovo ne kaem ja, nego
Peti, a i Sid je ranije pominjala kae da joj majka pije. Rekla je da, ako bi
se i javila kui, majka ne bi bila u stanju da doe po nju.
I tako ste vi otili, ree Deningsova.
Uzdahnuo sam: Da. Bio sam prilino umoran, ali nije bila daleko
odavde. Tako sam otiao, naao je i dovezao ovde. Dole je postalo prilino
gadno, znate, momci su postali agresivni. Ponudio sam joj da je odvezem
njenoj kui, ali to nikako nije elela. Koleno joj je bilo prilino poseeno.
ta se desilo?
Pala je na razbijeno staklo.
I vi ste je zakrpili?
Dovezao sam je kui i pustio je da se sredi u kupatilu. Obrisao sam joj
krv pekirima i bacio ih u ugao, i potpuno zaboravio na njih kad sam jutros
izaao.
Na licu Deningsove bio je vrlo ozbiljan izraz.
ta? upitao sam. Nije bilo nita strano. Mislim, neka vai forenziari
provere pekire ako hoete, ali to je bilo sve.
ta je bilo kad ste joj sredili koleno?
Da, pa, zavio sam ga i opet je pitao hoe li da je odvezem kui, ali ona
nije htela da ode, pa sam joj rekao da moe te noi da prespava u Sidninoj
sobi.
Zaista, ree Deningsova.
Moda je to bilo glupo, rekoh. Ali rekla je da e, ako je odvezem kui

da se okrene i ode na neko drugo mesto, ali nije mi se svidela pomisao da

pripita tinejderka sama luta gradom posle ponoi.
Naravno.
Problem je u tome to ne znam da li je noas ostala ovde ili nije, rekoh.
Ja sam odmah otiao na spavanje, a kad sam ujutru ustao, ona je ve bila
otila, a krevet je izgledao kao da niko nije ni spavao u njemu. Sama je
izala, vrata sam naao otkljuana.
U koje vreme ste ustali?
Oko pola osam, rekoh.
Da li vam je neto priala?
Kako mislite?
Bilo ta?
Slegao sam ramenima: Malo o svom ocu. Ne mari mnogo za njega, ali
ini mi se da ga nije mnogo ni viala godinama. Majka pije. Ponudila se da
ostane ovde i vodi rauna o kui dok se Sid ne vrati.
Da li vam je to zvualo neobino? upitala je Deningsova.
Ne znam. Moda. Kao da je htela da ivi ovde, umesto kod svoje kue.
Mnogo vremena je provodila ovde otkad se zbliila sa Sidni. Rekao sam Peti
da to nee ii. Rekao sam joj i da treba da ode ujutru, pa sam je moda
naljutio, tako da je otila im sam legao.
Moe li neko da potvrdi tu priu?, upita detektivka Denings.
Zato je to potrebno?
Samo pitam.
Kejt Vud. Ona bi mogla da potvrdi prvi deo moje prie. Videla ja da
ulazim u kuu sa Peti. Ali pitanje je da li bih eleo da uputim policiju na
Kejt. Da li bi razgovor s njom ita popravio?
ujte, ima neko, rekoh nesigurno. Ali moram vam rei, ona je malo,
znate, malo je aava.
Da? ree Deningsova.
ena s kojom sam se viao, zove se Kejt Vud. Prola je ovuda dok sam
uvodio Peti u kuu. I razgovarao sam s njom kasnije te objasnio ta se
deavalo.
Zato ste osetili potrebu da to uinite?, upita Deningsova.
Zato to je izgledalo runo.
Samo, ne znam, pomislio sam da bi mogla stei pogrean utisak, rekoh.

Kejt je moda htela da svrati, da razgovaramo...

Zato bi to uradila? Zar niste rekli da ste se viali, u prolom vremenu?
Jesam, rekoh. Tako je. Ali valjda, ne znam, mislila je da treba jo o
neemu da razgovaramo.
Deningsova ree: Imate li jo neto da mi kaete? Bilo ta ega biste
eleli da se oslobodite?
ta? Ne. U stvari, da, ima mnogo toga o emu bih vam priao. Zanima
me ta inite da naete Sidni. Uvek me samo ispitujete, a nikada nemate vesti
za mene. Sem, naravno da su nali Sidninu krv u automobilu. Ja sam se
danas vozio po celom gradu i pokazivao Sidninu fotografiju stotinama ljudi.
Kolikom broju ljudi ste vi pokazali njenu fotografiju do danas?
Deningsova izdra moj pogled jedan trenutak, pa ree: Razgovaraemo
za minut.
Izala je iz kuhinje vadei svoj mobilni telefon. Razgovarala je napolju pa
nisam mogao da je ujem.
Naslonio sam se na friider, razmiljajui o svemu to se tu dogodilo za
poslednjih sat vremena.
Sidni je jo uvek bila tamo negde.
Ljudi koji ele da znaju gde je ona, pokuavaju da me ubiju.
Samo me pozovi, Sid. Kai mi gde si. Kai mi ta se deava.
Deningsova se vratila trenutak kasnije, vraajui mobilni telefon u dep.
Volela bih da to opet preemo. Kada ste otili po Peti i kada ste je
dovezli kui.
Zato je to tako vano?
I ona je nestala, ree Kip Denings.

DVADESET DEVET

Evo ta mi je Kip Denings rekla:

Peti je radila polovinu radnog vremena u jednoj prodavnici alata i pribora
u trnom centru Konektikat post po dve-tri smene nedeljno. Trebalo je da
pone u deset sati i niko se nije zabrinuo kada se nije pojavila do pola
jedanaest. Peti nije mnogo marila da li e stii na vreme na posao.
Ali u jedanaest su se zabrinuli da nije moda zaboravila da treba da radi
u toj smeni, pa su pokuali da je pozovu na mobilni telefon. Kada se nije
javila, pozvali su je kui. Ni tamo se niko nije javio.
Jedan kolega je znao gde Petina majka Kerol radi, pa su je pozvali u
staklorezaku radnju na aveniji Bridport. Ona nije videla erku od
prethodnog popodneva i mada nije bilo neobino da Peti kasno doe kui,
majka se iznenadila ne zatekavi je ujutru kod kue. Zatim i njen izostanak s
posla iako je esto kasnila uvee, naposletku bi se ipak pojavila sve je to
bilo prilino neuobiajeno.
Kada se Kerol Svejn vratila kui i opet nije zatekla Peti, pokuala je da
pozove svoju erku. Poto joj se nije javila, naumila je da pozove drutvo
svoje erke, ali je shvatila da i ne zna mnogo o njima. Peti joj nije rekla ba
nita o klincima s kojima se drui. Kerol je to ispriala svojoj prijateljici s
kojom je povremeno svraala na pie posle posla, a ona joj je rekla: Kerol?
Da li ti je palo na pamet da ti je erka moda u nekoj nevolji?
Tako je oko est sati Petina majka pozvala policiju. Gotovo da se
izvinjavala. Verovatno nije nita, rekla je. Znate kakve su danas devojke. Ali
da nije, znate, neka tinejderka slina njenoj erki moda oborena na nekoj
raskrsnici ili tako neto?
Policajac je rekao da nije. Upitali su Kerol Svejn da li eli da prijavi
nestanak svoje erke.
Razmislila je jedan trenutak, pa rekla: Ne elim od ovoga da pravim

savezni sluaj.
Policajac je rekao: Ne moemo vam nikako pomoi da je naete ako ne
prijavite da je nestala.
Onda je Kerol Svejn rekla: Pa zato onda da ne prijavim?
Deningsova mi je ispriala sve to, zavravajui reima: Malopre sam
uputila nekoliko poziva i saznala da se jo nije pojavila.
I ja sam pokuao danas nekoliko puta da je pozovem, rekoh. Nije se
javila.
U ovom trenutku, ree Deningsova, izgleda da ste je vi poslednji
videli.
To je zvualo kao vie nego primedba: ta kaete?
Gospodine Blejk, Vi ste pristojan ovek, pa se trudim da budem iskrena
s vama. U vaoj kui smo nali krvave pekire, koje kaete da ste upotrebili
da pomognete devojci koje nema ve dvadeset etiri sata.
Ja sam poptuno iskren s vama, rekoh.
Nadam se, ree ona. Sada imamo dve nestale devojke, a vi ste spona
kada je re i o jedno i o drugoj.
Ujutru sam telefonirao Suzani na posao.
Da li je Bob pripremio bubu? upitao sam.
Jeste, ree ona. Nove gume i novi far.
Curenje ulja?
Nisam udotvorac, Time.
Potreban mi je prevoz.
Zar ve mora da vrati automobil?, upita ona.
Otiao je, rekoh. S tim to ga je uzela policija, a ne Lora Kantrel.
Radim na tome, rekla je Suzana.
Nadao sam se da e mi ona sama dovesti vozilo. Mislio sam da nije
verovatno da mi poalje Boba.
Iznenadio sam se videvi da Evan vozi moju bubu. Ispod haube se ulo
opasno tandrkanje. Kratka osovina tokova omoguila mu je da izvede usko
polukruno okretanje u ulici i postavi vrata suvozaa tano ispred mene.
Uao sam, a on je rekao: Otkud policijska traka oko vae kue?
Rekoh: Hoe li moi da plati onim tipovima kad dou po ostatak
novca?

Hou, rekao je, osvrnuvi se prema mojoj kui dok smo polazili.
Od tate?
Da. Proistio je grlo. Hvala za ono jue.
Razmiljao sam da li da ih pustim da te zaskoe, rekoh.
Zato?
Moda je potrebno da batinama isteraju gluposti iz tebe. Moda bi se
opametio.
On je gledao ispred sebe: Moda, rekao je.
Prodaje drogu, krade, kladi se preko interneta, rekoh. I spavao si s
mojom erkom.
On me pogleda: Moda je ona u meni videla neto, to vi ne vidite.
Mora da jeste, rekoh. Nisam znao da li Evan pokuava da pokae svoju
najbolju stranu, jer sam bio u kolima, ali davao je migavac kad god skree,
nije prelazio dozvoljenu brzinu, niti se nepropisno prestrojavao.
Rekoh: Jesi li poslednjih nekoliko dana video Sidninu drugaricu Peti?
Ne. Zato?, upita.
Nezainteresovano sam odmahnuo glavom, ne elei da mu odgovorim na
to pitanje. Koristio si lanu kreditnu karticu, rekoh, da plati neke
kockarske dugove.
Da.
Kako to radi? Ako dobije, da li se novac vraa na raun oveka iji
broj kartice ste skinuli?
Ja to nisam uspeo da shvatim. Vano je igrati, a ne dobijati.
Ako se stavite u ulogu kockara, to zaista poinje da dobija smisao.
Odakle ti ta kartica?
Ne elim nikoga da uvalim u nevolju, ree on.
Bio je to Def Blustajn, zar ne?, rekoh.
Evan me pogleda: Kako ste... Onda se presee.
Nisam rekoh. Do sada. Seo sam u automobil i rekao: Danas idem
prvo kod njega.
Evan kao da se istog trenutka preznojio: Nemojte mu rei da sam ja
neto kazao.
Outao sam jedan trenutak. Sluao sam. Naposletku rekoh: Zar ti motor
ne zvui udno?

Kada smo skrenuli u Bobove motore, preao sam za volan bube. Kada se
Evan izvukao iz automobila, Suzana, jo uvek sa tapom, izae iz kancelarije.
ta si mu rekao?, upita me.
Nita, rekoh. Kazao sam joj, kao i uvek, ako neto saznam, javiu joj.
U svakom sluaju, odluio sam da joj ponekad neto ne kaem, kao to je
ono to se prethodne veeri desilo u mojoj kui.
ta ja mogu da uinim?, upita ona.
Budi tu, rekoh.
ta e ti da radi?
Da akam okolo, rekoh.
Kao to sam neto ranije rekao Evanu, nameravao sam da ponem sa
Defom Blustajnom. Znao sam gde stanuje. Ostavljao sam Sidni tamo mnogo
puta ranije, pre nego to je bilo ko od njih dobio vozaku dozvolu.
Parkirao sam bubu ispred kue, poao do ulaznih vrata i nalegao na
zvono. Na vratima se pojavi Defova majka i osmehnu se.
Dobro jutro, ree. Osmeh je bio usiljen, kao da nije elela da me vidi.
Mislim da joj se od samog poetka nije svidelo to to mi njen sin pomae. Ja
sam bio ovek s problemima, a nita dobro ne moe ispasti ako dozvolite
svom sinu da se drui s takvim ovekom.
Zdravo, rekoh.
Def jo spava.
Probudite ga, ako nemate nita protiv. On zna da treba da razgovaramo.
I dalje stojei na vratima, gospoa Blustajn ree: Ako je to samo neko
tehniko pitanje u vezi sa sajtom, zar ne moe malo da saeka?
Bojim se da ne moe, rekoh.
Samo trenutak, ree ona, putajui spoljna vrata da se zatvore. To je
bila jednospratna kua i gledao sam kako odlazi kroz dnevnu sobu i niz
hodnik, pa oprezno ulazi u neku prostoriju na desnoj strani. Bila je unutra
pola minuta, pa se vratila.
Samo jo pola sata. Strano je umoran.
Prooh pored nje i uputih se niz hodnik, a gospoa Blustajn poe za
mnom govorei: Izvinite! Izvinite!
Otvorio sam vrata Defove sobe, ugledao ga sklupanog ispod pokrivaa
i rekao, ne trudei se da budem tih: Defe.
Hmm?

Hajde da razgovaramo.
Trepnuo je nekoliko puta, fokusirajui se na mene: Ba je rano, ree,
sputajui noge na pod.
Nabaci neto na sebe. Idemo na doruak.
Gospodine Blejk, uzviknu njegova majka. Bio je do kasno s
drugovima.
Nagnuh se prema Defu i prinesoh usta njegovom uvu, zanemarivi
njegov jutarnji zadah: Dii guzicu iz kreveta i izlazi da razgovara sa mnom
ili u te ispitivati sve o Dalrimplu pred majkom.
Nisam ni znao da li je ona upoznata sa Defovim doivljajima na poslu u
restoranu, ali sudei prema tome kako je odbacio pokrivae, kladio bih se da
nije bila.
Gospodine Blejk, insistirala je njegova majka, molim vas, odmah
izaite.
Odmaknuo sam se od njenog sina. On je ve sklanjao pokrivae. Rekao
je:
U redu je, mama. Samo sam zaboravio kad treba da se naemo.
Ja se osmehnuh majci: Vidite? Defu rekoh: Biu napolju. Pet
minuta.
Vai, ree Def.
Gospoa Blustajn je pokuala da me pita da li s njim treba da razgovaram
o neemu drugom, ali sam zanemario njeno pitanje. Otiao sam do
automobila i seo za volan, i proveo bih vreme sluajui radio, da mi se
dugme nije slomilo u ruci.
Def je izaao etiri minuta kasnije, preao preko travnjaka i seo pored
mene.
ta hoe? upitah ga.
Da?
Za doruak.
Pa i nisam neto gladan, ree on.
Onda Mekdonalds, rekao sam, i upalio motor.
Otili smo do najblieg, poveo ga unutra, i naruio jaje mek-mafin sa
kafom i prenim krompirom. Dok smo sedeli u separeu jedan naspram
drugog, primetio sam da Def gleda moje krompire.
Hoe li ovo? upitah ga.

Ne znam, ree on.

Uzmi, rekoh i on ih uze.
Gde ste uli za Dalrimpl? upita on.
To trenutno nije vano, rekoh. Ali hou da mi ispria sve o tome.
Zato?
Zato to to elim, rekoh.
ta to vama znai?
To neu znati dok mi ne ispria, rekoh. Moda nita, ali moda i
neto.
On zagrize krompir. To nije ni u kakvoj vezi sa Sidni. Mislim zbog nje
pitate, zar ne.
ta si uradio? upitah.
Nita strano. U stvari, nikome nita nije falilo. Kompanije kreditnih
kartica ne primoravaju ljude da plate ono to ne kupe.
Nisam nameravao da mu itam lekciju kako kraa die cenu svemu, pa
sam preao preko toga.
Radio si to ve izvesno vreme pre nego to te je upravnik uhvatio, zar
ne.
Ne ba dugo, ali jesam radio neko vreme.
Da te je uhvatio neko drugi, sad bi to bilo druga pria. Moda bismo
razgovarali telefonom i gledali se kroz staklo.
Def se rastuio: Znam da je to bila glupost. Hteo sam da zaradim neto
vie.
Kai mi ta si tano uradio, rekoh.
Def je sagnuo glavu, posramljen, ali ne dovoljno da ne dovri poslednje
zalogaje mojih krompira. Otpih gutljaj kafe.
Imao sam spravicu kroz koju moete da provuete vizu, master karticu
ili ameriken ekspres, a ona skine sve podatke, znate, brojeve. Moe da pamti
brojne podatke sa velikog broja kartica.
Ko ti je to dao? Ko je traio da to radi?
Ne znam.
Spustio sam svoj sendvi i nagnuo se preko stola toliko da su nam se
glave gotovo dodirivale: Defe, ja se ne zajebavam. Hou odgovore.
Nikad vam nisam bio simpatian, zar ne? I dok smo Sidni i ja izlazili,
bili ste protiv toga.

Nemoj to da pokuava, Defe. Moda zna kako da utie na majku da

se osea krivom, ali mene nije briga. Zna li uopte za ovo? Da li joj je tvoj
tata rekao?
Odakle vam to da moj tata zna?
To verovatno znai da nije. Hoe li da se vratim i ispriam joj ta si
radio?
Ne, apnu on.
Sutina je u tome da nisi vie samo ti u nevolji nego i Evan.
ta je bilo s Evanom?
Otkriven je njegov problemi sa kockanjem preko interneta. Krao je da
bi otplatio dugove. I koristio je bar jednu lanu karticu koju je dobio od
tebe.
O, ovee, ree Def. Nije trebalo da pria o tome.
Jesi li mu i ti davao novac?
Pozajmio sam mu neto, nekoliko puta. Nita mi nije vratio.
Iznenaenje. Umorno sam odmahnuo glavom: uj, nemam nameru da
ti pravim jo vee probleme.
Ne razumete, ree on. Mogao bih da se naem u mnogo veoj
nevolji.
Kako to misli?
Tip koji mi je plaao da kradem podatke s kreditnih kartica je nekako
ljigav. Opak.
Kako se zove?
Ne seam se, ree Def.
Kako si ga pronaao?
Dao mi je broj mobilnog.
A kako to misli da je bio opak?
Znai, samo sam osetio to kod njega, kao, ako ga zezne, to e znati da
naplati.
Mora da je bio besan kada su te uhvatili.
Samo jednom sam ga uo posle toga. Bio je besan, ali kada je saznao da
nisam optuen i da je moj tata iao kod upravnika Dalrimpla da bi ovaj
odustao od gonjenja, verovatno je pomislio kako je bolje da ne die prainu.
ta je s tvojim tatom? Zar ga nije zanimalo ko je taj tip?
Bio je besan, kapirate. Ali nije eleo da mama sazna jer bi se izbezumila

zbog toga, pa je zakljuio da je bolje da digne ruke od toga.

Pa, kako, rekoh, taj tip izgleda?
Def slee ramenima: Znate, obian tip.
Bilo je to kao da mu izvlaim rei kletima: Da li je bio visok, mrav,
debeo, crnac, belac?
Belac, ree Def klimajui glavom, kao da je to dovoljno.
Debeo?
Ne, izgledao je prilino dobro. I ini mi se da je imao svetlu kosu. I
pristojno odelo. I puio je.
Koliko godina je imao?
Bio je prilino star, ree Def.
Koliko, ezdeset, sedamdeset godina?
Def se zamislio: Ne, mislim tridesetak.
Koliko ti je plaao?
Pa, dao mi je spravicu, znate, nazvao ju je klin, i rekao da e mi dati
pedeset dolara za svaku karticu koju provuem kroz njega. Ali najvie su ga
zanimale kartice visokog profila, kao to su zlatne. Tako sam u jednoj smeni
mogao da zaradim i hiljadu dolara. U Dalrimplu su plaali, znai, minimalnu
platu plus napojnice, ali nekih veeri su bili puni, a drugih nisu, ali ja sam
mami uvek govorio da odlino rade da se ne bi udila odakle mi toliko love.
Zautao je. Dok je trajalo.
Nije bilo teko shvatiti ponaanje klinca koji pokuava da na brzinu
zaradi neto novca.
Ali one poslednje veeri, kad je Roj...
Roj?
Roj ilton, upravnik. Kad je video da po drugi put provlaim karticu
kroz klin, odmah je shvatio ta to znai i pobesneo.
Zato to radi, Defe? upitao sam. Ti si dobar momak.
On opet slee ramenima: Hteo sam da kupim laptop.
Na trenutak sam se zagledao kroz prozor, u vozila koja prolaze. Da li je
Sidni znala za to?
Ma nije, ree on. Nisam joj to ni pomenuo. Nisam hteo da bilo ko zna.
Rekao sam Sidni da sam se zaposlio u Dalrimplu, a kad sam otputen, rekao
sam joj da sam prosuo celu porodinu narudbinu na pod i da su me zato
otpustili. I naterao sam Evana da se zakune da nita nee rei Sidni o kartici

koju sam mu dao.

Prisetio sam se da je Sidni pomenula da je Def ostao bez posla, ali nita
o razlozima.
Nita ne govorite, ree Def. Jeste li ljuti na mene?
Spustio sam dlanove na sto i zatvorio oi na trenutak. Kada sam ih
otvorio, Def me je gledao oprezno, pitajui se verovatno da li je sa mnom
sve u redu.
Ti verovatno nisi bio jedini momak kome je taj tip dao da to radi,
rekoh. To znai mnogo lanih kartica, mnogo ukradenih identiteta i mnogo
novca.
Jednom je, ree Def, pomenuo neto o tome kako treba da pokrene
neke ljude koji su tek stigli u zemlju, da bi dobili stvari.
Zamislio sam se za trenutak.
Ima li jo uvek broj mobilnog telefona tog tipa?
Def odmahnu glavom.
Jesi li siguran da se ne sea kako se zvao?
Def pokua da se seti: U stvari, jednom mi je rekao kako se zove, ali
kad se javljao na telefon, govorio je, Ovde Gari.
A prvi put ti nije rekao ime Gari?
Nije, nego neko drugo. Def nabra nos, kao da je odgovor tu negde i on
treba samo da ga namirie. Moglo bi biti Erik.
Erik, ponovio sam.
Mislim da je to.
Kako si prvi put stupio u vezu s njim?
Neko mi je rekao da pozovem tog tipa ako elim da zaradim ekstralovu.
Pomislio sam da bih mogao da radim neto drugo, a ne kao konobar u
Dalrimplu, ili da radim sa strane. Ispostavilo se da se ta dva posla uklapaju.
Ko? upitah. Ko ti je to rekao?
Molim vas gospodine Blejk, ne elim nikome da pravim probleme.
Da Def nije pomenuo ime Erik, moda bih i dalje mislio kako je mogue
da njegovi problemi ni na koji nain nisu povezani sa Sidni. Sada sam stekao
utisak da su i te kako povezani
Priaj mi, Defe, rekoh. Ko te je uputio na tog tipar
Def kaiprstom pokaza znak tajne, pa ree: Znate ga. Prodaje
automobile tamo gde vi radite. Endi?

Ja trepnuh: Endi Herc?

Da, on. Ali nemojte mu ni sluajno rei da sam vam ja to kazao.
Sedeo sam, pokuavajui da stvorim neki zakljuak. Def me pogleda, pa
ree: Hej gospodine Blejk, jeste li videli Peti skoro?

TRIDESET

Vozei Defa natrag, kui mojom bubom, upitah, Odakle ti zna Endija
Herca?
Prole godine, kada je Sidni radila u predstavnitvu, sprijateljila se sa
svima, ree Def. Ponekad je Endi gluvario s nama kada bismo se Sid, ja i
Peti sastanemo sa svojim drutvom. Bio je stariji od svih, ali bio je kul, a i
kupovao je pivo umesto nas.
Kako je to dobro, rekoh.
Da, ree Def. Prilino je dobar tip.
I tako, Endi vam je svima rekao kako da zaradite ekstranovac?
Nije, ree Def. Samo meni. Mislim, znam da je rekao samo meni.
Jednom sam razgovarao nasamo s njim o tome kako traim posao, a on je
rekao da ima broj tipa koga je video nekoliko puta, koji bi mogao neto da
mi sredi.
Zbilja, rekoh.
Da.
Jesi li ispriao Endiju ta se desilo?
Rekao sam vam da nisam hteo da neko sazna za to, znai, nisam mu
rekao. Tata mi je rekao da to uopte ne treba nikome da priam. Ni Endiju
nisam rekao da sam stupio u vezu s tim tipom.
Trudio sam se da ostanem usredsreen na saobraaj ispred sebe. Oseao
sam puls u slepoonicama. Obuzela me je elja da porazgovaram s Endijem
Hercom.
Jeste li dobro, gospodine Blejk?, upita Def.
Dobro sam, rekoh.
Neete pominjati Endiju da sam vam rekao ovo, zar ne? upita on
zabrinuto.
Pogledao sam ga, ali nita nisam rekao.

Uprkos svojoj visini, izgledalo je da se skupio na seditu. Ali u

akvarijumskoj unutranjosti bube imao je jo dovoljno slobodnog prostora.
Def je utao jo trenutak, pa ree: Pitam se jesam li uradio neto ime sam
naljutio Peti. Obino mi uzvrati poziv.
***
Ostavio sam Defa njegova majka je stajala na vratima, gde je, koliko
znamo, bila sve to vreme a dok sam se odlazio s njihovog prilaza, s
namerom da se odmah odvezem do Riversajd honde i popriam s Endijem
Hercom, zazvonio mi je mobilni telefon.
Halo?
Gospodine Blejk, ovde detektivka Denings. Gde ste?
Vozim se u firmu.
Potrebni ste mi u policijskoj stanici.
Moe li to da saeka? Treba da odem do predstavnitva i razgovaram
sa...
Treba da doete odmah.
Obuzela me je panika: ta se desilo? U vezi sa Sidni? Jeste li nali
Sidni?
Samo hou da doete ovde, ree ona.
Hteo sam da joj kaem da moda imam trag koji vodi do Erika, ije bi
pravo ime moglo da bude Gari, ali sam odluio da to preutim dok ne
stignem u stanicu.
Dolazim za nekoliko minuta, rekoh.
Doekala me je na vratima policijske stanice. Hvala to ste odmah
doli, rekla je.
ta se desilo? upitao sam. Jeste li nali Sid?
Doite sa mnom, ree Deningsova i ja pooh za njom niz poploani
hodnik, pa iza ugla, u jednostavnu prostoriju sa stolom i stolicama. Sedite,
ree mi ona.
Seo sam.
Ostavila je vrata otvorena i nekoliko sekundi kasnije pridruio nam se
neki vojniki oian debeljko pedesetih godina.
Ovo je detektiv Adam Mardori, ree Deningsova. Izgledao je kao

ovek koga ne dotie peckanje zbog njegovog prezimena. On je... Sada

umean u istragu. Njen glas je nagovetavao da se on nalazi iznad nje po
hijerarhiji i da se pridruio da bi pokazao kako se taj posao radi.
O emu se ovde radi? upitao sam.
Detektiv Mardori i ja bismo voleli da ponovo pretresemo incidente od
pre nekoliko veeri, ree ona.
A ne poslednje noi, kada je neko pucao na mene?
ta vas zanima? upitah.
Zanima nas Peti Svejn, ree Mardori dubokim i ozbiljnim glasom.
Poeo sam da stiem oseaj za to to se tu deava. Nalazio sam se u sobi
za ispitivanje. Ovo e biti sasluavanje. A taj Mardori e biti opaki
policajac.
Rekao sam detektivki Denings sve to sam znao, rekoh. Pogledao sam
je udvoriki: Zar nisam?
Ako e Mardori da bude opaki policajac, bilo je sasvim logino ta e
biti u ulozi Deningsove.
Ispriajte nam opet o njenom telefonskom pozivu koji ste primili, ree
ona.
Ponovio sam svoju priu. Peti me je pozvala da doem, posekla je koleno
na neko staklo. Pomenuo sam i neke detalje o momku koji ju je gnjavio i
drao za ruku. Deningsova je zapisala neto o tome, dok Mardorija kao da
nije zanimalo.
U kakvom stanju biste rekli da je bila kada ste je dovezli svojoj kui?
upitao je, zaobilazei sto, samo metar udaljen od mene.
Kako to mislite?
Da li je bila svesna ta e se dogoditi? Da li je bila pri svesti? Svesna?
Da. Jeste.
Jeste li sigurni? upitao je.
Naravno da sam siguran. ta se dogaa prelazio sam pogledom izmeu
njih dvoje.
Deningsova sede naspram mene: Zar niste morali praktino da je
unesete u kuu?, upitala je.
Hramala je, rekoh. Zbog kolena.
Znai, bili ste u fizikoj vezi s njom, ree ona.
Da, morao sam da budem, da bih joj pomogao da ue u kuu, da ne bi

pala. Bila je i pripita.

Gde je pila? upita detektiv Mardori. Vi ste joj ponudili?
Naravno, rekoh. Tinejderi tako teko dolaze do pia da je potrebno
da im ga ja kupim.
Ne pravi se pametan, kretenu, ree detektiv Mardori.
Zapanjeno pogledah Deningsovu: Ko je ovaj tip?
Mardoriju se to nije svidelo. Nagnuo se toliko da sam mu osetio dah na
licu.
Ja sam tip kome je udno da ovek tvojih godina kasno nou dovodi
mladu, pijanu devojku u svoju kuu, pod izgovorom da joj pomae. ta si joj
uradio kada si je uveo unutra?
Ne mogu da poverujem u ovo, rekoh. Okrenuh se opet Deningsovoj,
naivno oekujui da u u njoj nai podrku, ali u izrazu njenog lica nita nije
nagovetavalo da je na mojoj strani.
Mislim da treba da odgovorite na pitanje, ree ona.
Nije joj bilo potrebno moje pie, rekoh. Bila je na nekoj zabavi na
plai. Mogla ga je dobiti od bilo koga. U stvari, kad sam doveo Peti u svoju
kuu, ve je poela da se trezni. Jo uvek je bila pripita, ali relativno
prisebna.
Na onim pekirima je bilo dosta krvi, ree Mardori.
Koleno joj je krvarilo, rekoh. Veina posekotina je bila beznaajna, ali
jedna ili dve su bile dublje i one su obilnije krvarile. Na ta ciljate? Da sam
ja neto uradio Peti, a onda ostavio krvave pekire na podu u kupatilu da se
samo pojavite i pronaete ih?
Deningsova prekrsti ruke: Razgovarali smo sa gospoicom Vud.
Dobro, rekoh.
Rekla je da ste je pozvali sledeeg jutra u vezi s onim to je videla.
Prola je pored moje kue dok smo Peti i ja ulazili. Pomislio sam da je
moda nameravala da stane, ali kada je videla da nisam sam, produila je.
Zato sam joj sledeeg dana telefonirao.
Zato? upita Deningsova. Valjda se vie ne viate sa gospoicom
Vud?
Ne, ne viamo se.
Pa zato biste joj dugovali bilo kakvo objanjenje?
Brinuo sam se da ne stekne pogrean utisak.

Znai, bili ste zabrinuti. Zbog toga ta bi mogla da pomisli da se deava?

Unosite devojku u kuu? Oseali ste da bi trebalo da objasnite, zato to bi
normalno mogla da stekne pogrean utisak o tome.
Nisam je nosio, insistirao sam. Rekao sam vam da sam joj pomagao.
Gospoica Vud je to videla drukije, ree Mardori.
Odmahnuo sam glavom i prevrnuo oima: Prola je kolima relativno
brzo, bila je no. Nije dobro videla ta se deava.
Dobro, ree Deningsova, zamiljeno na trenutak, kao da sabira misli.
Zatim mi ree: Priajte nam opet o tome kako vam se javila ta Jolanda Mils
iz Sijetla. Ona, koja je kazala da je tamo videla vau erku.
Kakve veze ima Jolanda Mils sa Peti?
Dobio sam i-mejl, rekoh. Videla je veb-sajt koji sam postavio. To mi
je rekla. Ali sve ovo je bila nametaljka. Razgovarali smo o tome. To sam
rekao gledajui pravo u Deningsovu: Znate ve da je to bio trik kojim su
me sklonili iz grada.
A onda ste joj uzvratili i-mejl? Kao da uopte nije ula ta sam upravo
rekao.
Tako je. Pitao sam je kako mogu da stupim u vezu s njom, a ona mi je
ko god bila, odgovorila, poslavi mi broj telefona, pa sam je pozvao.
I razgovarali ste s nekim, ree ona.
Klimnuo sam glavom. Ne znam ko je to bio. A kad sam otiao tamo,
ispostavilo se da ta osoba, naravno, ne postoji.
Da, znam, ree Deningsova. Izgledalo mi je kao da razmilja o
neemu. Kejt Vud je bila kod vas kada ste primili prvi i-mejl dopis te
Milsove?
Rekao sam da jeste.
A bila je za vaim raunarom kada je stigao drugi i-mejl od nje?
Opet sam potvrdio.
Gde ste vi bili u tom trenutku?
Kako to mislite? rekoh. Bio sam tu.
U istoj prostoriji sa gospoicom Vud?
Vratio sam se u mislima na to vee: Bio sam dole, u kuhinji.
ta si tamo radio? upita Mardori.
Pozivao sam sklonita i svratita za begunce u Sijetlu, rekao sam.
Koristio sam svoj mobilni, dok je Kejt telefonirala odozgo.

A odakle ste uzimali brojeve?, upita Deningsova.

Uzeo sam Sidnin laptop i odneo ga dole. U kui imamo beini internet,
pa laptop moe da se koristi svuda.
Dvoje detektiva izmenjae poglede, pa ih vratie na mene.
Znai, dok ste vi bili dole, na laptopu, gospoica Vud Vam je doviknula
da ste primili i-mejl od Jolande Mils.
Jeste, rekoh. Na ta li ciljaju?
I ta se onda desilo?, upita Deningsova.
Ustrao sam gore i proitao i-mejl, u kojem je bio i broj telefona, pa sam
ga pozvao i razgovarao s tom enom.
Deningsova klimnu glavom. Da li je gospoica Vud tada bila u toj
prostoriji?
Jeste.
I da li je sluala razgovor? Da li bila na drugom aparatu?
Ne. Nije.
Mislite li da je mogla da uje oboje sagovornika?
Ne razumem svrhu tih pitanja, rekoh.
Hoete li molim vas da odgovorite? ree Deningsova.
Da li mi je potreban advokat? Pre neko vee ste kazali da e moda biti
potrebno da pozovem advokata.
Mardori se ubaci: Misli li ti da ti je potreban advokat?
Ne znam.
Zato bi oveku koji nita ne krije bio potreban advokat? Mislim, ako
neto krije, moemo ovo odmah da prekinemo, pa da pozove advokata, ako
tako hoe.
Nemam ta da krijem, rekoh, shvatajui dok sam to izgovarao da u se
izglupirati ako dozvolim da ovo jo due potraje.
Hoe li da odgovori na to poslednje pitanje?, upita on.
Kako je glasilo?
Da li je gospoica Vud mogla da uje oboje sagovornika u razgovoru
koji tvrdite da ste preko telefona vodili sa Jolandom Mils?
Tvrdim?
Uh, ne znam. Verovatno nije.
Sada je bio red na Deningsovu: Priajte mi o telefonu, ree mi.
O kom telefonu?

Onom koji ste drali u depu kad sam pre neko jutro svratila do vae
kue.
Tim telefonom su me zvali iz Sijetla. Bar je imao broj iz Sijetla.
To je tano, ree Deningsova.
Ako to znate, zato mene pitate?
Koliko dugo ste imali taj telefon?
Nisam ga uopte imao. Naao sam ge ba pre nego to ste vi naili.
Naao sam ga na zemlji. Tip koji je hteo da me ubije, ak je i pomenuo da im
je tu ostao.
Kladio bih se, ree Mardori.
ujte, da ste saekali sekund, dao bih ga vama, rekoh.
Na njemu smo nali samo vae otiske, ree Deningsova mirno.
Mardori se odmakao od mene i sada je polako koraao po sobi, koja je
odjednom postala vrlo mala, kao da se zidovi pribliavaju jedan drugom.
On upita: Da li je gospoica Vud tek tako svratila ili ste je oekivali?
Sad smo se vratili na nju?
O kom trenutku sad priamo?, upitah.
Istom kao pre minut, ree on, odmahujui glavom kao da sam idiot koji
ne moe da prati obian razgovor. O veeri kad si dobio one vesti iz
Sijetla.
Prethodno smo razgovarali telefonom, rekoh. Trebalo je da donese
kinesku hranu.
Jeste li joj rekli da odmah doe?, upita Deningsova.
Opet sam morao da se prisetim. Rekao sam joj da mi da sat vremena.
Duboko sam uzdahnuo. Izaao sam da se provozam. esto to radim, traim
Sidni. Seao sam se te vonje. Otiao sam do kue Riarda Fleera.
Ko je to?, upita on.
Pogledao sam Deningsovu, koja je ve znala tu priu. Izvezao je
kamionet na probnu vonju, a bio mu je potreban da njime isporui tovar
ubriva.
Jesi li siguran da nije prevozio ovu tvoju priu?, upita Mardori. Jer
tovar je slian.
Razgovarali smo s njim, ree Deningsova. O pucnjavi kod vae
kue.
Da?, rekoh ja s nadom.

Ba kao to ste rekli, ree Deningsova. Porie da je dolazio. Kae da

ne zna nita o tome. Kae da je itavo vee bio kod kue sa erkom, a ona to
potvruje.
To je dete, rekoh. Naravno da e rei ono to njen otac eli.
Za sada imamo samo vau re protiv njegove, ree Deningsova.
Hteo sam da se usprotivim, ali Mardori me presee: Imate li pitolj,
gospodine Blejk?
Pitolj? Ne. Nemam pitolj.
Ne mislim na pitolj sa dozvolom. Bilo kakav.
Nemam pitolj, rekoh. Nisam ga ni imao.
Nikada niste ili u lov sa tatom kao deak?
Ne.
Mardori kao da nije bio ubeen.
Zaista bih vam bio zahvalan ako mi kaete o emu se to ovde radi,
rekoh. Ne shvatam svrhu svega ovoga.
Jolanda Mils nije ni postojala, zer ne?, ree Mardori.
Nije, rekoh. ini mi se da smo to utvrdili sa prilinom sigurnou.
Ona je izmiljotina. Izmislili su je saradnici onog tipa koji je hteo da me
ubije, koji je verovatno pucao i u moj automobil. Bilo im je potrebno da
odem iz grada da bi mi podmetnuli kokain u kuu. Okrenuli su je naglavce da
bi izgledalo kao da ga je neko traio, ali nije uspeo da ga nae. Plan je bio da
ga nae policija i da me uhapsi. Tako bi me sklonili s puta.
A ko to eli da vas ukloni s puta?, upita on.
Ne znam, rekoh.
Detektiv Mardori se iskezi i odmahnu glavom.
Moja erka je nestala, a vi mislite da je sve to jebena ala, rekoh.
Zaista?, ree Mardori. Mislim da je to ala? Ti mi ispria priu koja
je dola pravo iz zone sumraka, a onda ispadne da se ja alim? Dobro, da vas
pitam neto vrlo ozbiljno, gospodine Blejk. Jeste li vi izmislili Jolandu
Mils?
Oseao sam se kao da sam dobio udarac daskom u glavu.
Oprostite?, rekoh.
uli ste me.
Pogledah detektivku Denings: Jebote, on se zeza?
Deningsova izdra moj pogled: Odgovorite, gospodine Blejk.

Obratio sam se njoj, nagnuvi se blie: Od njega mogu da shvatim

ovakve gluposti. Ali vi? Od poetka sam mislio da me razumete.
Sve ovo e biti mnogo bolje i zavriti se bre ako budete samo
odgovarali na pitanja, ree ona.
Ne, rekoh, ustajui. Nisam izmislio Jolandu Mils.
Mardori ree: Jeste li sigurni? Da li ste sigurni da je niste izmislili i
iskoristili Kejt Vud da podri vau priu? Da bude svedok?
ta vam je to rekla?, upitah. Treba da znate neto o Kejt Vud. Prvo,
ljuta je na mene jer neu vie da je viam. I drugo, ona je lujka.
Zar nije mogue, ree Mardori, da ste ekali da ona doe i otkrije taj,
prvi i-mejl, pa kasnije, kad ste odneli laptop dole, poaljete sebi lani i-mejl,
sa lane adrese na Hotmejlu, u Jolandino ime, koji e gospoica Vud gore
otkriti? Zatim ste joj telefonirali, a u stvari, niste telefonirali nikome? Da ste
sve to namestili zbog gospoice Vud?
Sada sam se ja osmehnuo ne zato to sam se zabavljao ve zato to sam
bio zateen. Rekao sam mu: A mislite da je moja pria matovita? Vi ste
sjebali pamet.
Lice Deningsove bilo je kao isklesano, ali Mardorijevi obrazi
pocrvenee od besa.
To nije odgovor na pitanje, gospodine Blejk, ree Deningsova.
Morate neto da shvatite o Kejt Vud. Ona svuda okolo vidi zavere. Misli
da su svi protiv nje, kao da svi ujutru ustanu i sastanu se da smisle kako e
danas da zeznu Kejt Vud. Zato sam i mislio da treba da je pozovem. Zato to
znam kako razmilja.
Znai, to je vaa odbrana, ree detektiv Mardori. Ona je lujka.
Samo kaem da treba da znate kako ona vidi svet. Da li ona to zaista
misli ili ste je vi naveli na to? Jer mislim da joj nije trebalo mnogo. Da li
uistinu misli da sam manipulisao njome? Da sam sve to namestio da bi ona
potvrdila neku aavu priu? Pogledao sam pravo u Deningsovu. Vi ste
videli kakva mi je kua bila kad sam se vratio iz Sijetla. Videli ste ta su
uradili.
Ona zamiljeno klimnu glavom: Mogue je, u teoriji, ree polako, da
ste vi to uradili pre odlaska u Sijetl.
To mislite!? upitah je direktno.
Morate priznati da je mogue, ree ona.

Ni to nije odgovor na pitanje, rekoh. Da li to mislite?

Ona napravi grimasu kao da nije voljna da odgovori. Da li je to bilo zato
to nije elela da Mardori shvati da misli da sam nevin, ili da ja shvatim da
mi je okrenula lea?
Zato bih uradio tako neto? Izmislio poziv nekoga ko ne postoji?
Rasturio sopstvenu kuu i namestio da izgleda da je to uradio neko drugi?
Postavljao kokain da ga vi pronaete? Gde bih naao kokain? A ako bih i
nabavio neku koliinu, zato bih to uradio? ta bi moglo da me navede na
to?
Nita nisu rekli. Valjda su hteli da to sam shvatim.
Gospodine Blejk, ree Deningsova, ono to je poelo kao istraga
povodom nestanka vae erke, razvilo se u vie pravaca. Pojavio se, na
primer, taj Erik, za koga se pretpostavlja da je hteo da vas ubije...
Pretpostavlja se?, rekoh, pokazujui svoj nos. Da li biste za ovaj nos
pretpostavili da je razbijen?
Deningsova nastavi: A sada je nestala i druga devojka, dobra drugarica
vae erke. Znate li koji je zajedniki imenilac u svim tim incidentima?
Da, rekoh. Sidni.
To je jedan aspekt gledanja, ree detektiv Mardori. Kako ja to vidim,
svuda ste vi. Znate li ta mislim?
ekao sam.
Mislim da ste prilino pametan ovek, ali ne dovoljno. Mislim da je
mogue ak i da neki ljudi love za vas. Moda ste zeznuli neke ljude, pa oni
sad ele to da naplate. To jo nisam shvatio. Ali mogue je da ste neke
situacija tako prikazali da bi izgledalo da je vaa erka umeana u neto. Da
biste skrenuli panju sa sebe.
Zato bih to radio?
Vi ste sredite svega, ree Mardori. Poslednji ste videli svoju erku.
Poslednji ste videli Peti Svejn. Mi nismo glupi, gospodine Blejk.
Niste, rekoh. Niste. Odmahnuo sam glavom: ta god da ste smislili,
to je ludo.
Jeste li zato morali da se oslobodite Peti?, upita detektiv Mardori.
Zato to je shvatila da ste ubili roenu erku?
Nisam razmislio o onome to sam zatim uradio. ak i da jesam, ne mogu
rei da bih drugaije postupio.

Znam da je to bilo instinktivno. Ako vam neko kae da ste ubili roenu
erku, da ste uzeli ivot osobi koja vam je draa od svega na svetu, ta biste
vi uradili nego ga zgrabili za vrat.
Skoio sam sa stolice kao na opruzi i poleteo pravo na Mardorija,
ispruenih ruku. Poeleo sam da ga ubijem ne samo zbog toga to je uperio
prst u vezi mene ve i zbog Sid. Ti ljudi, koji bi trebalo da pomognu da je
naem, nisu postigli nita zato to su moda ne Deningsova, mada nisam
vie bio siguran ni u nju traili vreme traei naina da sve prikae meni.
Kukin sine, rekoh, hvatajui ga za grlo.
Ali nisam uspeo da obavijem ruke oko njega. Ne moe neko da bude
policajac toliko godina, koliko sam pretpostavljao da je radio detektiv
Mardori, a da ne naui nekoliko samoodbrambenih zahvata. Uhvatio je jednu
moju ruku i iskoristio moj zalet da me baci na zid iza sebe.
Zatim se okrenuo, uhvatio me mesnatim prstima za kosu i gurnuo mi lice
na zid. inilo mi se da e mi vrat pui.
Adame!, viknu Deningsova na njega.
Ti, kretenu, dunu mi na uvo.
Adame, ponovo ree Deningsova. Pusti ga.
Upravo si napao policajca, apnu on. Dobro napreduje.
Nisam ubio svoju erku!, dreknuh, mrdajui usnama po bledozelenoj
povrini.
Adame, ree Deningsova. Hajde da razgovaramo.
On me je drao jo sekund, zbog utiska, pa pustio. Zatim su on i
Deningova izali iz prostorije. uo sam kako zakljuavaju vrata.
Naslonio sam se na zid dahui, pokuavajui da se saberem. Stajao sam
tako dobrih pet minuta pre nego to su se otvorila vrata i ula detektivka
Denings, sama.
Moete da idete, ree mi, drei vrata otvorena.
ta, to je to?
Slobodni ste da idete.
Ljudi, ne mogu da verujem.
Gospodine Blejk...
Pustite da pogodim. Va drugar hoe da me zatvori i optui, ali nema
dokaza protiv mene, osim svojih blesavih teorija.
Zaista, gospodine Blejk, trebalo bi samo da odete.

Hteo bi da me optui za napad, ali misli da u, ako me pustite, napraviti

neku greku koju ete moi da upotrebite.
Deningsova nije progovarala.
Kazau vam ta sam pogreio. Verovao sam vam. Mislim, znam da su
roditelji obino glavni sumnjivci kad se neto dogodi njihovoj deci, ali mi sve
do sada nije bilo ni na kraj pameti da sam u vaim oima sumnjiv. Ali sada,
ako mislite kao on, pretpostavljam da vie ne mogu raunati na vau pomo.
Izgleda da u svoju erku morati sam da traim.
I dalje je drala otvorena vrata. Izaao sam.
Hvala, rekoh.

TRIDESET JEDAN

Bio sam znojav kada sam izaao na parking policijske stanice ne samo od
besa ve i vruine. Ukljuio sam klima-ureaj u kolima i zatvorio prozore.
Okrenuo sam ventile da duvaju pravo u mene, ali nekoliko minuta kasnije iz
njih je izbiijao samo vru vazduh. Pokuao sam da podesim klima-ureaj, ali
nita nisam postigao.
Prokletstvo, Bobe, rekoh tiho.
Uvezao sam se na parking Riversajd honde i vozio dok nisam ugledao
plavi sivik hibrid bio sam prilino siguran da ga sada vozi Endi Herc, i
parkirao se pored njega. Uao sam u izlobeni salon i poao pravo prema
Endijevom stolu, ali kada sam prolazio pored kancelarije Lore Kantrel, ona
doviknu: Time!
Okrenuo sam se.
Vraa li CR-V? upita ona.
Prijavi me policiji, rekoh joj.
Endi se bee naslonio na svoj sto i telefonirao. Pruio sam ruku preko
njegovog ramena, kucnuo po bazi aparata i prekinuo vezu.
Ugledao je moju ruku i poao pogledom uz nju dok nije shvatio ko mu je
prekinuo razgovor.
ta je, jebote, Time? ta to radi?
Hou da razgovaramo, rekoh.
Imao sam sigurnu vezu, ree on. Tip hoe da kupi eni pilot za
roendan i...
Zgrabio sam ga ispod mike i digao sa stolice: Hajdemo, rekao sam.
Kuda ? Kuda idemo?
Time! ta to radi? Bila je to Lora, a rukama na kukovima,
pokuavajui da ostavi utisak da ona upravlja firmom.
Nisam obraao panjuna nju i usmerio sam Endija prema vratima. Izveo

sam ga napolje i poveo okolo, iza predstavnitva, gde sam ga napao zbog one
provizije koju mi je ukrao.
ta ti je? upita on. Nisam ti vie uzimao klijente. Osim toga, ti vie i
ne radi ovde, pa ako ima neke stare neraiene raune s nekim, ta,
jebote, ja imam s tim?
Priseti se, rekoh, unosei mu se u lice. Pre godinu dana dao si Defu
Blustajnu neku vezu za posao.
Da?
Def. Sea se. On i Sidni su izlazili neko vreme.
Da, znam ga, ree, branei se.
Pretpostavljam da zna i Sid i celo njeno drutvo. Def kae da si
gluvario s njima.
On se usprotivi tome: Ma hajde, popili smo samo nekoliko pia.
To je pomenuo kao drugo. Ti si im kupovao pie jer su maloletni.
Isuse, Time. Sranje, pa zar nisi i ti nekada bio u njihovim godinama? Zar
ti nije neko kupovao pivo kad si imao esnaest godina?
Endi, u nekoj drugoj situaciji premlatio bih te zato to si kupovao pie
mojoj erki, ali sada me brine taj tip na koga si uputio Defa.
Ma bio je to neki obian tip, ree on.
Gurnuh ga na bonu stranu mini-kombija. Kako se zove.
Znao sam mu samo ime, ree Endi. Zvao se Gari. Samo Gari. Samo to
sam znao.
Odakle ga zna?
Viao sam ga u kafani u koju svraam, due vreme, a onda, jednog dana,
uao sam u Kraljicu mleka i zatekao ga tamo, kako pije milkejk sa Peti.
ta?
Da. Samo su sedeli i priali. Peti mi je mahnula, pa sam im priao i
pozdravio se; rekao sam Gariju da ga znam iz onog, drugog lokala, i to je bilo
sve.
Peti? rekoh. Peti Svejn?
Da.
Jesi li nekada pitao Peti za njega?
Endi odmahnu glavom. Nisam. Pretpostavljao sam da se poznaju. U
svakom sluaju, ubrzo posle toga sam naiao na njega u kafani i rekao: Hej,
ja tebe znam. Bilo je kao da se ba znamo, pa smo poeli da priamo.

ime se on bavio?
Biznismen koji je svata radio. Pitao me je da li elim da zaradim novac
sa strane, ali tada sam poeo da radim ovde i bilo je prilino dobro, zna. Ali
rekao sam mu, ako saznam za nekoga, ko trai posao, uputiu ga na njega.
I on ti je dao broj?
Dao mi je karticu, ali to nije bila njegova, ve tua, koju je sluajno
imao kod sebe, pa mi je napisao broj na poleini.
Ima li jo uvek tu karticu?
Da, verovatno, kod kue. Imam teglu u koju ih ubacujem.
Sea li se ta je na njoj pisalo?
Ne znam. Kaem ti da nije bila njegova. Moda je bila neka
automehaniarska radionica ili hotel, ili tako neto, moda i nekog advokata.
Nemam pojma. Bilo je to pre godinu dana!
Jo uvek sam mu drao glavu pritisnutu na mini-kombi, nezgodno
iskrivljenog vrata. Povukoh se pola koraka, da mu dam prostora.
Dobro, priaj mi o Gariju.
Rekao je da mu je Peti pomenula da ja radim s kolima. Zanimalo ga je
ta, tano, to znai. Da li ih servisiram? Vodim pokretnu radionicu? Rekao
sam mu da prodajem automobile, a on je kazao da ne trai takvog oveka.
Zanimali su ga ljudi iz restorana, sa benzinskih pumpi, iz samousluga, tako to,
mesta s velikim prometom.
Nije te zanimalo o emu se tu radi?
Nije ba, ree Endi. On nije bio zainteresovan za mene, pa ni mene
nije zanimalo ta on trai.
Nastavi.
I onda, zna, jedne veeri posle posla bio sam sa Sidni, Defom i Peti,
kad je on poeo da pria kako hoe da nabavi neki stvarno dobar laptop,
tanki novi mek i tako to, pa sam ga pitao da li radi u restoranu. Def je rekao
da radi, pa sam mu dao broj onog tipa mislim da sam tada jo nosio tu
karticu sa sobom rekavi mu da bi taj mogao imati neto za njega. I to je
bilo sve.
Da li si taj broj dao jo nekome? upitah ga.
Kako to misli?
Opet sam mu priao: Da li taj broj dao jo nekome?
Ne znam, moda. Kome?

Jesi taj broj dao Sidni?

Endi obliznu usne, kao da su mu se osuila usta: uj, Time, zna, ja
dajem mnoge brojeve raznim ljudima. Kako misli da se setim tako neega?
Kunem ti se, Endi, da u...
Dobro, dobro, uh, ekaj da razmislim. Iskreno, mislim da nisam. Ali
jednom je Peti rekla da bi htela da promeni posao, pa sam se setio da jo
uvek imam broj tog tipa. Ponudio sam joj ga, ali ona je rekla: Oh, taj tip, pa
imam njegov broj. Zato mislim, ako ga je ona znala, moda ga je dala Sidni.
To je, naravno, bilo mogue.
O emu se uopte radi?, upita Endi. Ja sam dao Defu broj tog tipa i
ponudio ga Peti, a ona ga je moda dala Sidni. Ako su oni tu neto radili,
zato zbog toga proganja mene?
Zna li ta je on traio od Defa? upitao sam ga.
Endi odmahnu glavom: Ne znam. Nikada nisam uo nita o tome. Zar
nije bilo u redu?
Traio je Defu da skida podatke sa kreditnih kartica klijenata u
njegovom restoranu.
Pa, sranje, to nije legalno, ree Endi.
U nekom drugom trenutku moda bih se nasmejao. Upitah Endija: Jesi li
video tipa s kojim sam otiao na probnu vonju pre dva dana? Rekao je da se
zove Erik, ali to je bilo lano ime. Da li to mogao biti Gari?
Endi odmahnu glavom: Nisam video tig tipa.
Da li je Sid ikada stupila u vezu s njim?
On nesigurno klimnu glavom: Pre nekoliko nedelja, pred poetak leta,
svratila je da te vidi, zastala pored mog stola, a ja sam je pitao da li bi opet
na leto radila u Riversajd hondi. Rekla je da nee, jer eli da se udalji od
tate, a Peti ju je uputila na neto drugo, gde se plaa u gotovini, tako da se
izbegavaju svi porezi i doprinosi.
I nisi ni pomislio da to pomene meni? Policiji?
Nisam znao da to ima bilo kakvog znaaja, ree on. Bogami.
Odmaknuo sam se od njega, iscrpljen: Jesi li skoro video Peti?
On kao da je pocrveneo: Ne, ree.
Kada si je video poslednji put?
Ne znam. Verovatno onog dana kad je svratila kod tebe.
Verovatno?, upitah. Endi kao da je izvrdavao.

Ne, zaista. Viao sam je povremeno, ali nisam ve due vreme. Zato?
Niko je nije video ve nekoliko dana, rekoh.
Endi pocvene od brige.
O, boe! I ona je nestala?
Da, rekoh. Koliko je dobro poznaje?
Ne poznajem je ba dobro, ree on.
ta mi to preutkuje? upitah.
On slee ramenima s nelagodnou. Kresnuli smo se dva-tri puta, ree.
Nita naroito.
Kresnuli ste se? Spavao si s njom?
uj, nije ona Majka Tereza, to zna? Mislim, bila je vie s momcima
nego ja s devojkama, a pet godina je mlaa...
Zautao je naas.
Da, rekoh. Pet godina je mlaa od tebe. U emu je problem, Endi?
Nema devojaka tvoje generacije?
Snalazim se, ree on.
Nisam hteo da se udubljujem u to, ali osetio sam da je potrebno: ta je
sa tobom i Sidni?
On uverljivo odmahnu glavom: Ne, ovee. Nisam je ni pipnuo. Mislim,
pa radim s tobom. Nisam hteo da se kaim s njom da ti ne bi saznao i, zna,
poeleo da me premlati ili tako neto.
Bio je dovoljno glup da mi ukrade klijenta, ali nije bio toliko glup da
spava s mojom erkom.
Uinie neto za mene, rekoh.
Vai, ree on.
Nai e mi tog Garija.
Kako to da uradim?
U kojoj ono kafani si ga stalno viao?
Kod Dej Dija, ree. Video sam ga u Aveniji Nugatak, ali nikada nisam
ulazio u nju. Davno je prolo vreme kad sam visio po kafanama. Mogu da
odem posle posla, da vidim da li je tamo ili pitam za njega.
Dobra ideja, rekoh. Ako ga vidi ili sazna gde je, odmah me pozovi.
Razume?
Naravno. I ta onda? Pozvae policiju?
Videemo. U ovom trenutku nismo ba u prijateljskim odnosima.

TRIDESET DVA

Endiju bee ostalo da radi jo do est sati. Rekao je da e posle toga otii
kod Dej Dija, mada nije oekivao da Gari, ako se uopte pojavi, doe pre
osam sati. Ali ako vidi bilo koga iz Garijevog ranijeg drutva, pitae gde
moe da ga nae.
Ja sam nameravao da u meuvremenu razgovaram s jo nekima, na
primer, s majkom Peti Svejn. inilo mi se da sam kod nje ve zakasnio.
Vratio sam se u predstavnitvo, provukao se izmeu zbijenih blistavih
automobila u izlobenom salonu i stropotao se za svoj sto. Lora verovatno
jo nije nala nikoga ni privremeno, pa sam se zadrao dovoljno da vidim
neke telefonske brojeve.
Naao sam adresu Svejnovih u Milfordu. Za sve vreme koliko su Sid i
Peti bile drugarice, nijednom je nisam odvezao do Petine kue, niti sam ikada
odvezao Sid kod nje ili otiao da je dovezem. Zapisao sam adresu.
Ustajao sam sa svog mesta kad pred sobom ugledah Loru Kantrel.
Trenutak?, upita ona. Poao sam za njom u kancelariju, gde me zamoli
da zatvorim vrata. ta se to deava izmeu tebe i Endija?
To je izmeu nas, rekoh.
Gde je moj automobil?
Time je mislila na automobil koji jo nisam vratio. U policiji su, rekoh.
Zadnji deo je izreetan.
Izreetan? Kako to misli? Mecima?
Da.
Time ree ona polako, bila sam strpljiva zbog tvoje situacije, zaista. I
shvatila sam da ti je potrebno odsustvo. Ako je to to, ima ga. Ali sada vidim
da si otetio automobil kompanije i da upada ovde sa svojim problemima, a
to poinje da optereuje.
Moji problemi, rekoh.

Ja radim sa automobilima. To ne mogu ako ti upada i maltretira mi

prodavce. Obeaj mi da vie nee donositi svoje probleme ovde.
Hvala ti, Loro, rekoh. Na kraju dana, uvek si mi bila ou pomoi.
Vozio sam Putem I i spremao se da skrenem u Dast in tajm, da vidim da
li je neko pronaao Milta u sobi u kojoj sam noio pre nekoliko veeri kada
mi je zazvonio mobilni telefon.
ta sada radite? Bio je to Arni ilton.
Zato?
Trebalo bi neto da ujete.
ta?
ujte, ja sam u restoranu mog brata Roja. Znate za Dalrimpl?
Da.
Znate li gde se nalazi?
Da.
Gde ste sada?, upita ilton.
Moe li da mi kae o emu se radi, Arni? Upravo sad sam zatrpan
poslom.
Mislim da e vam biti zanimljivo neto to Roj ima.
Skrenuo sam pre hotela i uputio se u Dalrimpl.
Telefon mi je ponovo zazvonio samo tri minuta kasnije. Mislei da je to
opet Arni, nisam ni pogledao ekran.
Da, rekao sam.
Zdravo. Kejt Vud.
Zdravo, Kejt, rekoh hladno.
uj, ree ona. Mislim da sam uradila neto to nije trebalo.
ta bi to moglo biti, Kejt?
Pa, bie ljut, ali mislim da treba da te upozorim na neto.
Zaista?
Razgovarala sam s policijom i sada mi se ini da sam ih navela na
pogrene ideje.
O emu, Kejt?
Zna kako ponekad preterano reagujem na neke dogaaje? Kako se
ponekad malo zanesem?

utao sam: Mislim da znam o emu govori.

Pa, kad sam razgovarala s policijom, moda su stekli utisak da nije ni
bilo poziva iz Sijetla. Da si to moda namestio.
Au, rekoh.
Misim, dobro, mislim, kad sam te videla kako pomae toj devojci da
ue u kuu one noi, izbezumila sam se i poela da zamiljam svakakve
gluposti. Zato te zovem, da ti to kaem, moda e te policija pitati za to.
Zaista bi mi bilo ao ako ti stvorim bilo kakve probleme.
Nita nisam rekao.
Pa sam mislila, rekla je, moda mogu na neki nain to da popravim?
Da ti pokaem da mi je ao? Znam da smo se one veeri kada sam donela
kinesko jelo zakaili, ali mislila sam da moda opet pokuamo, mogla bih da
donesem...
Prekinuo sam vezu i vratio telefon u jaknu.
Dalrimpl je drumska kafana sa starim tapovima i ribarskim mreama
ispred vrata. Zidovi su bili ukraeni slikama brodova na otvorenom moru,
pojasevima za spaavanje i drugom morskom i mornarskom opremom. Lokal
je bio na zgodnom mestu, veina stolova je bila zauzeta, a osoblje je urno
ilo svojim poslom.
Arni je verovatno ekao da se pojavim, jer se odmah pojavio, sav ozaren.
Hej, odlino, hvala to ste doli, rekao je, rukujui se sa mnom. Roj je
u kancelariji.
Poveo me je u hodnik, pored dvoja vrata od toaleta, pa otvorio trea, na
kojima je pisalo: kancelarija.
Za stolom je sedeo krupan ovek, elav, ali bujnih brkova.
Ovo je taj ovek, ree Arni.
Zatvori vrata, ree Roj. Arni ih zatvori i buka iz restorana utihnu istog
trenutka. Vi ste Tim Blejk?
Da.
Identian dekor restorana krasio je i kancelariju, jo nekoliko nautikih
slika i maketa jedrenjaka stajalo je na policama. Jedna zaista lepa maketa
velianstvenih jedara, stajala je na stolu Roja iltona. Primetio je da sam se
zagledao u nju.
Blunouz, ree, obilazei oko stola da bi se rukovao sa mnom. kuna iz

Nove kotske. Ribarski, a istovremeno i trkaki brodi.

Roj ilton potom ree: Brat mi kae da je vaa erka nestala.
Jeste. U velikoj je nevolji i hou to pre da je naem.
Na Arni misli da ja mogu da vam kaem neto veoma vano, mada ja
ne znam kakve veze uopte to ima s vaom erkom.
Samo ispriaj, ree Arni.
Arni kae da vam je ve ispriao za Blustajna i da sam ga uhvatio ime
se bavi ovde u restoranu.
Jeste.
Molio bih vas da to ne irite okolo. Dogovorio sam se s ocem malog
kretena da to ne objavljujemo.
Naravno, rekoh.
Mali me je mnogo iznervirao. Kompanije kreditnih kartica jo uvek
njukaju ovuda. Oznaili su nas crvenom zastavicom.
Da li je to povezano sa Defom?, upitah.
Roj odmnahnu glavom: Nije ba. Proistio je grlo. U ovom poslu ima
mnogo promena. Ljudi dolaze i odlaze. Najgore je kad te ostavi kuvar. Na
njih obino moete da se oslonite due vreme, moda i godinama, ako imate
sree. Ali kelneri, perai sudova, istai dolaze i odlaze. I morate paziti koga
zapoljavate. Nekim upravnicima nije vano da li su zaposleni ilegalci. Nema
veze ako neko nema papire i broj socijalnog osiguranja. Platite ih gotovinom
ispod stola, nikoga nije briga. Nekada sam tako radio, ali to vie ne radim.
Problemi?
Video sam neke stvari.
Kakve stvari?
Neko vreme sam uzimao ljude preko jednog tipa. Svratio je i dao mi
ponudu; rekao je da moe da mi pomogne, da u plaati manje nego to
obino plaam radnike, a ja sam pomislio da je to odlino. Doveo je neke
ljude, nemam pojma odakle su bili. Jedan je bio ini mi se iz Indije, dvojica
iz Tajlanda ili Kine. Da vam kaem neto. Ti ljudi su radili do iznemoglosti.
Radili su sve to im se kae, ali nisu dobro nauili da govore engleski.
Mislim, dobro, ali nisu ni gledali u oi. Nisu mogli da posluuju jer nisu
dobro znali jezik. Radili su u kuhinji i istili. Znate li ta je bio tos kod
njih?
Ne. ta?

Bili su u stalnom strahu.

Zato to su ovde doli ilegalno, rekoh.
Da, ali ne samo zato. Vratio se za svoj sto, ali je ostao da stoji. Taj tip
ih je dovozio na poetku smene i dolazio po njih na kraju. Napisao sam
raspored, da bi znali kad imaju slobodne dane, a taj tip je rekao, ma zajebi to.
Moe da ih angauje sedam dana nedeljno, ako hoe. Rekao je i da ne
brinem o radnom vremenu. Ako hou da rade po dvanaest i petnaest sati,
moe i to. Rekao sam mu, uj, to je protiv zakona, a on je uzvratio da ne
brinem o tome. Njegovi radnici nisu pokriveni tim zakonima.
Kome ste plaali? Njemu ili radnicima?
Roj ilton spusti pogled, kao da se postideo. Zatim ga podie, rekavi:
Njemu. Zato to je to bila njegova agencija. Plaao sam njemu
gotovinom a pretpostavljam da je on plaao radnicima.
Mislite li da su oni dobijali novac?
On slee ramenima: On ih je dovozio na poetku smene i dolazio po njih
na kraju. Ti ljudi su viali samo unutranjost njegovog kombija i unutranjost
mog restorana. Kada ih pogledate u oi, kunem se, izgledalo je kao da su svi
mrtvi. Oi su im bile mrtve. Kao da su se svi predali ivotu; kao da su
izgubili nadu.
Progutao je pljuvaku, pa opet spustio pogled, da doe do daha.
Jednom je ovde radila jedna devojka, ini mi se Kineskinja. Bila je
prilino lepa, ili bi bila, da se barem nekada nasmejala. Radila je u kuhinji,
pa sam rekao nekome da je poalje ovde, u kancelariju. Jednom se kolega
razboleo, pa je ta devojka rmbaila po itav dan, razumete i samo sam hteo
da joj kaem, ako uopte bude mogla da me razume, da odlino radi i da to
cenim. Dola je, zatvorila vrata i poeo sam da joj govorim da je dobra.
Video sam da ne razume ta joj govorim. Ali dola je ovde, iza stola i klekla,
kao da se sprema, znate...
Shvatam.
Rekao sam joj da ustane i da neu to. Ali ona je pretpostavljala da je to
samo deo posla.
Nita nisam rekao.
Jedne veeri, pokupio je jednu devojaku iz kuhinje oko dva sata ujutru,
bila je izuzetno umorna i sasvim iscrpljena. Kada ju je izveo napolje primetio
sam da je zaboravila jaknu. Istrao sam do kombija, a on joj je drao glavu u

svom krilu, shvatate? Uzdahnuo je: Morala je da uradi sve to joj kae.
Morala je da trpi i ta sranja. A znate li zato?
Zato?
Zato to ju je posedovao, ree Roj ilton. Posedovao je sve njih. Bili
su njegovi robovi. Samo ih je iznajmljivao kao da su ribarski brodii.
Trgovina ljudima, rekoh, razmiljajui glasno.
Da?
Trgovina ljudima. Namamite ljude u ovu zemlju, primorate ih da plate
hiljade dolara za obeanje da e proiveti ameriki san, a kad stignu ovde,
zarobite ih. Kontroliete ih.
Nisam eleo da uestvujem u tome, ree Roj. Sledeeg dana sam se
zahvalio tom tipu. Rekao sam mu da u radnike nai na drugom mestu.
On ih je samo odveo u drugi restoran, rekoh. Ili ih je pretvorio u
seksualne radnice s punim radnim vremenom.
Zautao sam.
Ali zato mi govorite sve to? Pogledao sam Arnija. Zato si hteo da
ujem sve to?
Kad sam bio kod vas, pomenuli ste jedno ime, ree Arni. Neobino
ime, pa sam ga zato i zapamtio.
Nisam se odmah setio.
Trajp, ree on. Rendal Trajp. A nita drugo niste rekli o njemu.
Pogledao sam Roja. Osmehnuo se i klimnuo glavom. To je on. Priao
sam to Arniju i sluajno pomenuo ime
A ja sam pomislio gde li sam to ve uo, ree Arni.
Docnije sam opet uo za njega, ree Roj. itao sam o njemu u
novinama pre nekoliko nedelja. Neko ga je ustrelio i ostavio u kontejneru.
Kad takvog nekoga ubacite u smee, ostalo ubre izgleda dobro.

TRIDESET TRI

Vozei se iz Dalrimpla, imao sam utisak da sam zagrizao rub. Znao sam
da Rendal Trajp ima neke veze s ovim. Njegova krv je naena u kolima moje
erke. To ih je sigurno povezivalo.
Da li se Sid nekako upetljala u njegov robovlasniki posao? Da li je
saznala za njegovu umeanost u trgovinu ljudima? Ako jeste, na koji nain je
to saznala. U kakvim krugovima se Sid kretala da bi saznala za olo kao to
je bio Trajp.
Da li je mogue da je pokuao da uini Sidni svojom radnicom? Seao
sam se dokumentarnog filma sa televizije o trgovini ljudima, kako rtve nisu
samo ilegalni imigranti, da kriminalci koji tako zarauju esto vrebaju
posebno mlade ljude koji su roeni upravo ovde, u Sjedinjenim Dravama.
Ako imaju nain da vas kontroliu, ne zanima ih odakle ste doli.
Bio sam prilino siguran ta treba da radim s podacima koje sam dobio
od Roja iltona. Hteo sam da ih doturim Kip Denings, ali ona me je
izneverila toliko da nisam vie bio siguran da moe da mi pomogne.
Vozei se natrag, u Milford, odluio sam da nastavim s onim to sam
nameravao kada mi je Arni ilton telefonirao. Odvezao sam se u Dast in
tajm, parkirao u blizini ulaznih vrata i uao u predvorje.
Danas je Veronika Harp bila na prijavnici s Ovenom. Veselo se
osmehnula kada sam uao. Na prethodni susret kada je ponudila da mi
pomogne da bar privremeno zaboravim svoje probleme tako to u se
zavui s njom ispod pokrivaa uinio je ovaj susret malo nelagodnim.
Gospodine Blejk, ree mi profesionalno. Oven je bio udaljen samo
metar od nje, aljui faksom neki dokument. Kako mogu danas da vam
pomognem?
Objasnio sam joj da sam, doavi u hotelsku sobu, u torbi imao Sidninog
plianog losa Milta, kojeg sada ne mogu da pronaem.

elim da ga zatekne u kui kad se vrati, rekoh.

Veronika klimnu glavom, shvatajui.
Saekajte da proverim nau slubu izgubljenih i naenih stvari, ree, i
ue u susednu kancelariju.
Poeo sam da hodam po predvorju, pet koraka tamo, pet natrag. Uinio
sam to tri-etiri puta pre nego to se Veronika vratila praznih ruku.
Nita nije predato, ree mi.
Da li soba zauzeta? Mogu li da se popnem i pogledam?
Veronika pogleda u raunar. Samo da pogledamo... Soba je trenutno
prazna, ali na prokleti sistem za kljueve je trenutno oboren. Popeu se s
vama i otvoriti vam svojim univerzalnim kljuem.
Naravno, rekoh. Hvala.
Izala je iza pulta. Drala je mobilni telefon u jednoj ruci, kao da oekuje
poziv, a karticu-klju u drugoj.
Poli smo zajedno prema liftu. Mogue je da ga sobarica nije ni predala
ukoliko ga je nala, ree. Tuno mi se osmehnula: Deava se.
Naravno, rekoh.
Da li je mogue da ste ga zagubili na nekom drugom mestu? upita ona.
Moda, rekoh. Ali mislim da je ostao ovde.
Otvorie se vrata lifta. Kada smo poli niz hodnik, Veroniki zazvoni
telefon. Ona pogleda identifikaciju, stisnu dugme i die telefon na uvo.
Samo trenutak, ree. Pruila mi je klju i rekla: Hoete li moi sami
da otkljuate? Ovaj razgovor zaista moram da obavim.
Klimnuo sam glavom i uzeo klju, a Veronika Harp, s telefonom na uvu,
stisnu dugme kojim se lift vraa u prizemlje.
Doao sam do svoje bive sobe, gurnuo klju, saekao zeleno svetlo i
uao.
Soba je bila sasvim spremljena za sledeeg gosta. Stao sam nasred sobe,
ali Milta nisam ugledao. Bilo je, naravno, mogue da je neka sobarica nala
Milta i, umesto da ga prijavi, odluila da ga zadri. Milt je bio prilino
pohaban od viegodinjeg grljenja. Meutim, poto osoblje nije primalo
veliku platu, doneti svojoj erkici bilo kakvu igraku s posla, makar joj
otpadali rogovi, bilo je bolje nego ne doneti joj nita.
Proetao sam po sobi, zavirio ispod stolica, otvarao fioke komode sve
prazno.

Onda sam se spustio na kolena i ruke, i zavirio ispod kreveta.

Oigledno, svakodnevno usisavanje tog dela sobe nije bilo obavezno po
pravilima hotelske uprave. Tu je bilo grudvi praine veliine loptice za golf.
Naao sam porno asopis, pakovanje papira za savijanje cigareta i
depno izdanje Dona Griama. Uza zid naziralo se neto tamno. Pruio sam
ruku i oklevajui uzeo ga.
Bilo je upavo.
Izvukao sam ga. Bio je to Milt. Poskidao sam mu vee grudvice praine i
pokuao da oduvam ostatak.
Moj si, rekoh, drei Milta, zagledan u njegovu glupu gubicu i
dodirujui desni rog, koji je visio o koncu. Mislio sam da sam te izgubio.
I tada, odjednom, sedei na podu hotelske sobe sa Miltom u rukama,
popustio sam.
Zaplakao sam kao dete.
Dozvolio sam sebi tri minuta takvog raspoloenja, a zatim ustao, uao u
kupatilo, ispljuskao lice vodom, obrisao se istim pekirom i izaao iz sobe.
Vraao sam se prema liftu s Miltom u ruci kada sam zauo priguen
vrisak iz sobe na kraju hodnika.
ena je vritala. Kratkim kricima. Svakih nekoliko sekundi.
Ne preplaeno. Ne uasnuto. Bili su to krici bola.
Poao sam prema kraju hodnika, zastajui pred svakim vratima, da bih
odredio iz koje sobe ti krici dopiru.
Aah! uzviknu ena. Tiina nekoliko sekundi. Zatim opet Aah!
To je znailo da moram da saekam ispred svakih vrata, oekujui
sledei jauk, da bih odredio da li je to ta soba.
Sada sam zauo jo jedan glas, jo jednu enu. Uzviknula je: Ti ne ide
kui! Ti ovde da radi! Ako opet pokua da pobegne, naterae me da ovo
uradim jo gore!
Stajao sam ispred pravih vrata.
Zatim se zau neto, to je zvualo kao ak.
Onda ona ena vrisnu: Aah!
U toj sobi se deavalo neto gnusno.
Gurnuo sam ruku u dep i napipao karticu-klju. Veronika ga je nazvala
univerzalnim kljuem. Shvatio sam da njime mogu da otvorim svaku sobu, a

ne samo onu u kojoj sam odseo.

Volim da mislim da bih uao kroz ta vrata da bih pomogao bilo kojoj eni
koja se nala u nevolji, ali u tom trenutku sam nameravao da uem zato to
sam mislio da je to moda Sid.
Gurnuo sam karticu i saekao da zasvetli zeleno svetlo.
Zasvetlilo je. Izvukao sam karticu, okrenuo kvaku i uleteo u sobu.
ta se to deava, za ime...
Stao sam, pokuavajui da obuhvatim pogledom to to se deava.
Ispred mene je stajala ena na koju sam naiao u hotelskom odeljenju za
doruak. Kantana. Bila je u svojoj hotelskoj uniformi. U desnoj ruci je drala
tanak, hromirani tapi. Kada sam bolje pogledao, video sam da je to stara
radio-antena za automobil.
Druga ena u sobi je kleala u podnoju kreveta, savijena u struku, tako
da su joj gornji deo tela i ruke leali na krevetu. Bila je odevena slino kao
Kantana, s tim to joj je kroz uniformu curila krv niz donji deo lea. Okrenula
se prema meni i video sam joj suze na obrazima. Bila je to mlada devojka od
dvadesetak godina, poreklom iz Azije.
ta ti hoe? upita me Kantana. Kako ulazi ovde? ta radi s tim?
Pokazala je na Milta.
Zanemeo sam od prizora. Poeo sam da se povlaim iz sobe. Kantana me
je i dalje grdila. ta radi ovde? Zar ne vidi, imamo sastanak?
im sam se sasvim povukao u hodnik, Kantana mi zalupi vrata ispred
nosa. Ostao sam tako zapanjen, pa se polako okrenuo odatle.
ta se to odve deavalo?
Tada sam ugledao protivpoarni aparat u udubljenju na suprotnom zidu.
Stajao je iza obeleenog staklenog poklopca.
Slovo I u rei PROTIVPOARNI bilo je gotovo izbrisano.

TRIDESET ETIRI

Fotografija.
Fotografija koja mi je poslata i-mejlom, da bih poverovao da je Sid bila
viena u Sijetlu. Na njoj se videla Sidni sa svojom koralnom maramom, u
prolazu pored protivpoarnog aparata. A slovo I u rei
PROTIVPOARNI bilo je izlizano kao i ovde.
Nisam u ovom trenutku imao tu fotografiju kod sebe, ali bio sam siguran
da je to isto mesto. Tu je Sid fotografisana.
Bila je u ovom hotelu.
Tu je radila.
Sve vreme je tu radila. Nije lagala.
Lagali su svi ostali. Svi su ovde bili pripremljeni da priaju istu priu; da
tvrde da ne znaju Sid i da je nikada nisu videli.
Svi su pokrivali svoju zajedniku guzicu.
Ali ako je to tano, tu nije bezbedno. Nikako, ako samo nagovestim da
sam shvatio istinu. Naroito posle prekida Kantanine seanse disciplinovanja
druge hotelske radnice. ta god da se tu deavalo, to nije bila neka uvrnuta
seksualna predstava. ena presavijena preko onog kreveta bila je ozbiljno
ugroena. Njeni krici bili su stvarni. Prekrila je pravila i plaala je zbog
toga.
Morao sam da se izgubim odatle. Kad izaem, moi u da pozovem...
Gospodine Blejk?
Nisam ni uo kada se lift otvorio. Pogledao sam niz hodnik i ugledao
Veroniku Harp kako izlazi iz lifta.
Jeste li se izgubili?, upitala je. Soba u kojoj ste prenoili nalazi se na
drugom kraju hodnika. Ali oh! vidim da ste ga nali!
Pokazala je na Milta.
Da, jesam, jesam, rekoh, polazei prema njoj.

ta ste radili tamo, dole?, upita me.

Samo sam... Pogreio. Uzeo sam Milta i nisam ni primetio kada sam
proao pored lifta.
Imate li moj klju? upita me.
Gurnuo sam ruku u dep i dao joj ga. Hvala, rekoh.
Ne bih elela da padne u pogrene ruke, naalila se, sputajui ga u
svoj dep. Pritisnuo sam dugme za pozivanje lifta. Vrata koja su se upravo
zatvorila, opet se otvorie. Veronika ue sa mnom u lift.
Jeste li dobro?, upita me. Izgledate... uznemireno.
Dobro sam, rekoh. Mislim, znate, dobro sam koliko mogu da budem, s
obzirom na sve.
Naravno, naravno, ree ona. Razumem. ujte, u vezi one veeri, htela
bih da se izvinim.
Ne, ne brinite za to.
Ne, mislim da sam bila malo napadna.
U redu je, zaista.
Stigli smo u prizemlje i vrata se otvorie. uvajte se, rekoh Veroniki,
neuljudno izlazei ispred nje, da bih urno poao prema ulaznim vratima
predvorja.
Eh, do vienja, ree ona.
Seo sam u bubu, stavio Milta na sedite suvozaa i urno se izvezao s
parkinga Dast in tajma. Morao sam da se udaljim od tog hotela i da
razmislim o svemu tome.
Ako sam ranije pomislio da sam zagrizao rub, sada mi se inilo da sam
zagrizao veliki zalogaj.
Jesam li blizu nalaenja odgovora ili Sid, ili oboje?
U to ve nisam bio tako siguran.
Neto se deavalo u tom hotelu i sada sam pretpostavljao da je Sid
naletela na to. A s obzirom na to da je Erik ili Gari, ili kako god se zove
trai, oseao sam da ona mora biti negde slobodna.
Sid, zaboga, samo se javi kui.
Sada mi je bila potrebna pomo. Nisam to mogao sasvim sam.
Morao sam da pozovem Kip Denings.
Detektiv Mardori me je ekao na krivini. Ali moda, samo moda, neki

deli Kip Denings jo uvek veruje u mene i da mi je erka i dalje iva i u

ivotnoj opasnosti.
Sada sam morao da se oslonim na nju. Morao sam da joj kaem ta sam
otkrio.
Skrenuo sam sa Puta I na jedan parking. Bio sam i suvie uznemiren da
bih vozio i priao preko mobilnog telefona istovremeno. Izvadio sam telefon i
ukucao broj na koji sam ranije pozivao Deningsovu.
Dobio sam njenu govornu potu.
ujte, detektivko Denings, ovde Tim Blejk. Neto se desilo i mislim da
znam ta se dogaa. Moram da razgovaram s vama. Ne sa onim kretenom
Mardorijem. Iskreno mislim da ne verujete da sam uradio ono za to me on
sumnjii. Hou da razgovaram s vama, zato to mislim da ete mi poverovati
i uiniti neto u vezi s tim. Vrlo sam blizu da naem Sid. Zaista mislim da
jesam. Morate da me pozovete kad primite ovu poruku. Molim vas.
Zatvorio sam telefon, stegao rukama gornji deo volana i naslonio glavu na
ruke.
Jo uvek sam eleo da razgovaram sa Kerol Svejn u vezi sa Peti. Pored
svega to se deavalo, bilo je lako smetnuti s uma da je i Peti nestala. Bio
sam uveren da Petin nestanak ima veze sa nestankom moje erke Sid; nadao
sam se da bi razgovor sa Petinom majkom mogao dati neki novi trag u vezi s
onim to se moda dogodilo obema.
Ali prvo u otii kui i u i-mejlovima nai onu fotografiju na kojoj Sidni
prolazi pored protivpoarnog aparata. Odtampau je, pokazati Deningsovoj
i odvesti je u hotel da joj pokaem izlizano I na staklenom poklopcu.
Shvatie.
O, ne, rekoh skrenuvi u ulicu Hil.
Napred, uz ivinjak ispred moje kue bio je parkiran srebrni ford fokus
Kejt Vud.
Savreno, rekoh za sebe.
Skreui na prilaz, primetio sam da je Kejtin automobil prazan. Nije
sedela u njemu i ekala me. Njoj nikada ne bih dao klju od kue. Moda
sedi iza kue, u nekoj batenskoj stolici i eka da se vratim kui i pustim je
unutra.
Zaustavio sam bubu. Umesto da uem na prednja vrata, proao sam oko
kue, do zadnjeg dvorita.

Prvo sam primetio smeu kesu sa kineskom hranom. Leala je na travi,

prevrnuta, pocepana na vrhu. Izgledalo je kao da se neko posluio i bacio
ostatak.
Klizna staklena vrata kroz koja se iz dnevne sobe izlazi u dvorite bila su
razbijena. Na tepihu u kui bilo je stakla. Neko je razbio staklo da bi gurnuo
ruku i otkljuao vrata.
Povukao sam vrata u stranu i uao.
Doviknuo sam: Kejt?
Nije bilo odgovora.
Sra mi je prtala pod cipelama. Proao sam kroz dnevnu sobu i uao u
kuhinju.
Leala je na podu, na leima, ruku ispruenih iznad glave i nogu
neprirodno savijenih. Oko nje se skupila lokva krvi.
Pretpostavio sam da potie iz rupe na sredini njenog ela.

TRIDESET PET

Odjednom sam pukao i izleteo iz kue kroz otvorena zadnja vrata.

Naslonio sam se rukom na boni zid i povratio. Ta i takva slika Kejt sasvim
me je rasturila. Stomak mi se okretao. Kada sam osetio da je gotovo,
odmaknuo sam se od kue. Ali ostao sam oamuen i morao sam da se
sagnem i naslonim rukama na kolena, i vie od pola minuta ostanem tako,
sagnute glave.
Ovo se ne deava.
Samo, naravno, deavalo se. U mojoj kuhinji leala je mrtva ena, koja mi
je, bar u jednom trenutku, bila draga, s kojom sam bio intiman i delio neki
deli ivota.
Sada je bila prostreljena kroz glavu.
Bio sam zapanjen, uasnut. Bilo mi je neobino hladno i ruke su mi
drhtale. Bio sam toliko uzdrman da mi je bilo potrebno nekoliko trenutaka da
se dovoljno usredsredim i shvatim ta se dogodilo. Nije ba bio potreban
vispren naunik da to shvati. Oni ili verovatnije ovek poznat kao Erik ili
Gari bili su tu i ekali mene, ali pojavila se Kejt.
Moda se uspaniio zbog pucnja i pomislio da bi mogla doi policija, pa
je pobegao, zakljuivi da to uvek moe ponovo da pokua.
Stajao sam napolju, ne znajui ta da radim. Nisam mogao da se vratim
unutra. Bio sam nema naina da se taj izraz ublai i suvie prokleto
uplaen da bih uao u svoj dom. Nisam mogao opet da pogledam Kejt Vud,
da je vidim takvu.
Kada mi je zazvonio mobilni telefon, trgao sam se kao da mi je bio spojen
icom pravo za srce.
Izvadio sam telefon iz depa, ali ruka mi je toliko drhtala da mi je ispao
na travu. Podigao sam ga, otvorio, stavio na uvo, ne pogledavi ko me zove.
Da, rekoh, tako tiho da sam jedva uo sam sebe.

Gospodin Blejk?
Kip Denings.
Da, rekoh.
Uzvraam vam poziv, ree ona. Imate li neke nove podatke za mene?
Da, rekoh.
Pa, ta je to?
Samo nekoliko sekundi ranije bio sam u oku, ali sada sam se
usredsredio. Izvedi ovo vrlo paljivo.
Nekoliko poslednjih sati dogodilo se mnogo toga:
Sid je bila u onom hotelu i sada je izgledalo da su me svi zaposleni u
njemu lagali. Kao i policiju. Veronika Harp i svi ostali skrivali su se iza
nekoga od samog poetka.
Rendal Trajp je bio nekako umean u trgovinu ljudima, a injenica da se
njegova krv kao i Sidnina nalazila u njenim kolima, neraskidivo ih je
povezivala.
Endi Herc je pokuavao da nae trag tom Gariju, koji ne samo da je
pokuao da me ubije ve je moda i uputio Sid na taj posao u hotelu.
Oseao sam da sam se, do trenutka kada sam otkrio Kejt, poeo da se
pribliavam neemu. Zato mi se inilo da je neophodno da najzad razgovaram
lino sa Petinom majkom, Kerol Svejn. Moda je njoj poznat neki detalj o
svojoj ili mojoj erki, koji bi mogao da me navede na pravi trag.
Zato nisam smeo da gubim vreme odgovarajui na pitanja policije o tome
kako je Kejt Vud zavrila u mojoj kuhinji.
Gospodine Blejk?, ree Deningsova. Da li ste tu?
Imao sam prilino dobru ideju o tome kako e Deningsova i Mardori
osmisliti ovaj scenario.
Kejt Vud je naena u mojoj kui ubrzo poto sam saznao da je saoptila
policiji neke svoje sumnje u vezi s mojim ponaanjem. Rekao sam policiji da
je lujka. Besan sam, ne mogu da verujem da je uputila policiju na mene. Kejt
je dola kod mene elei da izgladi problem. Nisam bio zainteresovan za
njeno izvinjenje. Pukao sam. Pogledajte samo kako sam reagovao kada je
detektiv Mardori sugerisao da sam ubio roenu erku.
Ne bi me priveli na ispitivanje. Uhapsili bi me.
I niko ne bi traio Sid. Bili bi presreni kada bi uspeli da zakljue da sam
je ja ubio.

Gospodine Blejk?, ponovi Deningsova.

Morau kasnije da vas pozovem, rekoh, i prekinuh vezu.
Kada je mi je telefon opet zazvonio nekoliko minuta kasnije, prvo sam
pogledao ko me to zove.
Da, rekao sam, palei bubu i polazei od svoje kue brzo koliko je taj
poret mogao da me odveze.
Zdravo, Time. Ovde Endi.
Hej, Endi.
Jesi li dobro? udno zvui.
ta ima?
Pa na onom mestu sam. I ne vidim Garija. Pitao sam nekolicinu koji ga
moda znaju, ali nisu ga videli u poslednje vreme.
Znaju li kako da ga nau? Skrenuo sam desno, pa levo, udaljavajui se
od svog kraja.
Ne. Ali mislio sam da se zadrim, tek da popijem dva-tri piva i pojedem
porciju krilaca. Nego zanima me, hoe li mi pokriti taj troak?
Refundiranje Endijevih trokova bila je trenutno najmanja od mojih briga.
Naravno, ne brini.
Dobro, hvala. Javiu se kasnije.
Iskljuio sam telefon. I tada sam sasvim pukao.
Oi su mi se napunile suzama toliko da vie nisam video kuda vozim.
Uspeo sam da zaustavim bubu uz ivinjak, izbacim je iz brzine i dignem
runu konicu. Zatim sam opet stavio ruke na volan, stegao ga toliko da su
mi se ake ukoile, kao da mogu svoju napetost da izbacim iz sebe u
automobil. Dah mi se, brz i plitak, jo vie ubrzao, kao da pokuava da
sustigne otkucaje srca.
O, boe, govorio sam tiho. O, boe, o, boe, o, boe. To kao da se
pretvaralo u mantru. 6
Da li sam pred sranim napadom? I da je to uistinu bilo to?
Sav pritisak od poslednjih nedelja kao da je prokljuao u meni. Nestala
erka i pokuaji da me ubiju, a sada je i ena ubijena u mojoj kui. Postoji
granica trpljenja koje ovek moe da podnese.
Jebem ti, pa ja sam samo prokleti prodavac automobila. Nita u mom

ivotu nije me ni najmanje pripremilo za reavanje problema koji su se sada

gomilali oko mene.
Saberi se.
Digao sam ruke sa volana i obrisao suze. Problem je bio u tome to su
one i dalje navirale. Ako ne pripazim, mogao bih poeti da se grim tu, pored
puta.
U pitanju je Sid. Mora da se sabere zbog Sid. Izdri svoj mali slom,
pa se saberi i nastavi dalje. Jer, ako ne nastavi da je trai, ta misli, ko
e drugi to moi da obavi umesto tebe.
Nastavio sam da briem oi, pa obrisao i ruke o koulju. I dalje sam
disao ubrzano, pa sam se usredsredio na to da usporim dah. Pokuao sam da
udiem dublje i zadrim vazduh na sekund, pa da polako izdahnem.
Moe ti to, rekao sam tiho. Moe ti to.
Disanje je polako poelo da se normalizuje. I lupanje u grudima je
postalo slabije.
Sid, rekoh. Sid.
Ubacio sam menja u brzinu, digao nogu sa konice i nastavio vonju.
Nekoliko minuta kasnije skrenuo sam na prilaz kue za koju sam
pretpostavljao da pripada majci Peti Svejn. Bio je to stariji kraj Milforda
zapadnije od luke, gde kue izgledaju kao obalske, iako nisu na samom
jezeru.
Na prilazu nije bilo vozila, pa se nisam iznenadio kada mi niko nije
otvorio vrata. Hteo sam da iza spoljnih vrata ostavim poruku sa svojim
imenom i brojem telefona, ali u trenutku kada sam vadio poslovnu karticu iz
novanika, zarali ford taurus iz devedesetih godina XX veka skrenu na
prilaz i zaustavi se pored moje bube.
Zastao sam na pragu i zagledao se u enu etrdesetih godina, koja je
izala iz automobila. Izvadila je nekoliko kesa sa bakalukom i tanu sa
putnikog sedita, ponela sve to u jednoj ruci, drei klju u drugoj, gazei
nespretno u sandalama na visokim tiklama. Mogu li da vam pomognem?,
doviknula je. Prevelike naoari je skinula prilazei.
Jeste li vi Petina mama? upitah.
Jesam, zato... Prekinula je upola reenice kada me je dobro pogledala.
Nisam tu enu nikada ranije sreo, ali ona kao da me je poznavala. Ili se

zagledala u moj nos pod gazom i modri obraz.

Ja sam Tim Blejk, rekoh.
Kladim se da to boli, ree ona.
Trebalo bi da vidite onog, drugog, rekoh. On dobro izgleda.
Siao sam jednu stepenicu i ponudio da joj pomognem sa kesama.
Predala mi ih je. Nekada je morala biti lepotica. Jo uvek je imala skladnu
figuru, ali noge, izloene u belom ortsu, bile su koate, a ten oteen usled
preduge izloenosti suncu. Obrazi su joj bili bledi, a plava kosa suva i
zamrena. Video sam u njoj Peti, po istaknutim jagodicama i tamnim oima.
uo sam zveket flaa u jednoj kesi koju mi je dodala.
I dalje nije govorila, pa sam nastavio: Peti je dobra drugarica s mojom
erkom Sidni. Verovatno znate da je ona nestala. A koliko sam shvatio, ni
Peti nije viena ve nekoliko dana. Osetio sam da mi glas malo drhti, moda
ne dovoljno da ta ena to primeti, ali jeste. ao mi je, ne seam se vaeg
imena, ali...
Kerol, ree ona. Ah, u prvom trenutku sam pomislila da ste iz policije,
dok vas nisam dobro pogledala.
Shvatio sam to kao da ni u civilu ne liim na policajca, ali sam upitao:
Mi se nismo upoznali, zar ne?
Ne, nismo, ree ona. ujte, hajde, uite.
Gurnula je klju u bravu i ula u kuu, pa pokupila nekoliko praznih boca
iz prednje prostorije i odnela kese u kuhinju. Nisam imala vremena da
poistim poslednjih nekoliko dana, ree. Ali izgledalo je verovatnije da se
to odnosi na poslednjih nekoliko godina. Pored svega to se deava.
Da li vam se javila Peti? upitao sam. Ima li joj traga?
Da?, ree ona iz kuhinje, gde sam uo kako baca flae u kontejner za
reciklau. Ne. Vratila se u dnevnu sobu. Pretpostavljam da ste uli sve o
tome.
Peti i Sid su bile drugarice, ali i policija mi je priala o tome, rekoh.
Dok Peti nije nestala i policija mi rekla da su bile drugarice, nisam ni
znala da su se poznavale, ree Kerol Svejn.
alite se, rekoh. Dugo se ve drue. Zar je Peti nije pominjala?
Peti mi ne govori ta radi ni s kim se via, a prilino sam sigurna da
nikome iz svog drutva ne pria ni o meni, ree Kerol. Ako me i pomene,
nema ta dobro da kae.

Vi i Peti niste bliske, rekoh.

Nismo ba kao iz Gilmora, to mogu da vam kaem, ree, i nasmeja se.
Jeste li za pivo ili tako neto?
Ne, hvala, rekoh. Nisam bio siguran u to. Moda bi mi pie i koristilo.
Dobro bi mi dolo neto da me smiri. Ali eleo sam i da mi glava bude
bistra. Peti vam nije rekla da je neka njena drugarica nestala?
Pomenula mi je to, ree Kerol. Ali ne seam se da je pomenula i njeno
ime. Nadam se da neete pomisliti da sam loa domaica ako sebi naspem
pie?
Izvolite, rekoh. Stekao sam utisak da Kerol ne bi zapamtila nita to bi
joj njena erka Peti rekla.
Kerol Svejn se vrati u kuhinju, otvori i zatvori friider, i vrati se sa
Semom Adamsom u ruci. Flau su vrlo brzo oblile grake znoja.
Pa, koliko dugo se Peti drui sa vaom erkom?, upita me.
Morao sam da se usredsredim. Vie od godinu dana, rekoh, kratko
razmiljajui.
Zbunjeno je odmahivala glavom.
Kukin sin.
Zato vas to iznenauje?
Hmmm? Bez razloga. Ta moja curica... Opasna je, zar ne?
Jeste, rekoh. Jeste. Opasna je. Prilino je samostalna.
Takva je na oca, ree Kerol. Drkadiju.
Po tome pretpostavljam da on ne ivi s vama, rekoh.
Svrati povremeno, ali ne dovoljno dugo da napravi tetu, hvala bogu.
Bar otkad je Peti bila mala. Neobino mi je to to se sprijateljila s vaom
erkom. Godinu dana, kaete?
Da. Re je izletela brzo i otro.
Jeste li dobro? upita ona.
Bilo je... Jesam, dobro sam.
Pogledala me je nepoverljivo, pa se vratila naem prvobitnom razgovoru.
Oi su joj malo upale u duplje, kao da u sebi odbrojava mesece, datume i
itav kalendar uopte. Pa kako su se tano upoznale?
U letnjoj koli, rekoh. Na asovima matematike.
Letnja kola?, ree Kerol. Matematika?
Klimnuo sam glavom.

Peti je uvek bila prilino dobra iz matematike, ree.

Ni Sid nije loa iz matematike, ali ako ne rade domai, ne mogu da
dobiju ocene, rekoh.
Nije tano. Znai, vi tvrdite da su pale?
Da, rekoh.
Ona klimnu glavom, razmiljajui o tome.
To ima smisla, ree.
Nisam imao pojma ta misli time.
Ta devojka, kunem se.
Meni je Peti simpatina, rekoh. Ona je dobro dete.
Oigledno vam je potrebno vie od godinu dana da je upoznate, ree
Kerol Svejn. Koliko sam vremena i energije uloila u to dete i ta ona radi.
Samo mi stvara muke, eto to.
Uzdahnula je.
Danas su mi dolazili iz policije. Deningsova? Rekla je da je
razgovarala s vama. Rekla mi je i da ste vi poslednji videli Peti.
Izgleda da je tako, priznao sam.
Da li vam je rekla gde e pobei? upita ona, otpijajui pivo.
Nije. Da sam to znao, rekao bih policiji. I vama.
Nije da ona nije ve beala. Po dan, moda dva. Ali kad nije otila na
posao, to mi je bilo neobino. Ba je briga za mnogo toga, ali uvek odlazi na
posao, ak i kad ne stigne na vreme, ak i ako se prethodne noi napila.
Tamo gde ja radim, ako zakasnite, odbijaju od plate. ak i ako imate dobro
objanjenje. Na primer, kada ste bolesni ili mamurni.
Peti vas nije pozvala.
Ma kakvi.
Jeste li zabrinuti?
Zar vi niste? Za svoju erku?
Jesam. Izuzetno.
Eto, vi i ja ne izgledamo kao da imamo mnogo zajednikog, ali ipak
imamo neto. Otpila je jo jednom. Moda imamo vie zajednikog nego
to mislite.
Moda, rekoh, i ne razmiljajui o tome. Hteo sam da razgovaram s
vama jer sam mislio da moda imate neku ideju o tome ta je moglo da
zadesi Peti, a to se moda dogodilo i Sidni.

Ovo mogu da vam kaem, ree ona, skljokavi se na kau. Kladim se

da je to neto gadno.
Sklonio sam neke stare novine i seo na stolicu naspram nje. Kako to
mislite?
Moja curica, ponekad ne radi uvek ono to je najpametnije.
Kako to mislite? upitah opet.
Sve to su druga deca prihvatala, Peti je prihvatala godinu dana ranije.
Uvek sam elela samo ono to je najbolje za nju. Toliko sam elela da je
rodim. Znate, ona je bila boji dar. Nisam se ni nadala da u moi da rodim, a
onda, kad su moje molitve najzad bile usliene, zeznula sam stvar.
Kako ste zeznuli? upitah.
Moda, da je Ronald ostao...
Ronald?
Moj mu, ree ona. Da je ostao da joj bude otac, moda bi to imalo
nekog znaaja. Znate li kako je teko sam odgajiti dete?
Suzana i ja smo bili razdvojeni poslednjih pet godina, ali i dalje smo
mogli da raunamo jedno na drugo kada je Sid u pitanju.
Dovoljno je teko i za dvoje, rekoh. A za jednog posebno teko.
I zaraivati za ivot, i voditi kuu. Rairila je ruke, kao da je
odravanje njene kue ravno voenju Hiltona. Zatim je spustila svoje pivo na
stoi za kafu, ali ono je ostalo na ivici i palo na pod. Kerol je munjevitom
brzinom ispravila bocu pre nego to je mnogo iscurilo iz nje.
Sranje, ree.
Sedeo sam, posmatrajui je.
Sedei na kauu, primetila je da je gledam, i to pogreno protumaila.
Sada i nisam bog zna ta, ree, ali bila sam u svoje vreme.
ao mi je, rekoh. Samo sam pomislio koliko podseate na Peti.
Da, ree ona. Mada moram priznati da ona ima slinosti i sa ocem.
Imate li bilo kakvu ideju gde bi devojke mogle biti?, upitah.
Kerol odmahnu glavom: Kazala sam policiji sve ega sam se setila.
Volela bih da znam. Nadam se da je moda upoznala nekog momka i otila s
njim na nedelju dana, pa e se vratiti. Moda se napila, ali samo da se vrati.
Mislite li da se to desilo?
Spustila je pivo i zagledala se u mene: Ne znam. Gledala me je i dalje,
i pruavala mi crte lica.

ta je bilo?, upitah.
Vi ste privlaan mukarac, ree ona. ak i tako, polomljenog nosa.
Nisam znao ta da joj odgovorim na to. Zato sam utao.
ta, ne moete da kaete hvala, ree ona.
Samo mi to zvui udno, rekoh iskreno.
Verovatno mislite da vam se nabacujem ili tako neto, ree ona.
Ne znam ta da mislim, rekoh. Bio sam otupeo.
Ona se obrecnu. To je iskreno. Verujte mi, ne nabacujem vam se. Samo
sam primetila, i nita drugo. Prvi put sam vas zaista dobro pogledala.
Oprostite?
Jednom sam otila do mesta gde radite, da vas vidim. To je bilo pre
dobrih deset godina. Tada sam prodavao automobile u predstavnitvu
Tojote. Bili ste jedan od najboljih prodavaca, zar ne?
Nisam pojma imao kuda to vodi. Znai, upoznali smo se? Pre nekoliko
trenutaka ste rekli da nismo, ali da li sam vam tada prodao automobil.
Obino pamtim lica, ali, ao mi je, vaeg se ne seam.
Ne, niste. Dola sam u izlobeni salon, videla vas za stolom i im sam
vas ugledala, odluila da izaem pre nego to se predomislim i priem vam.
Valjda sam izgubila ivce.
Gospoo Svejn, bojim se da vas ne razumem.
Pa i ne oekujem to, ree ona. Tada nisam htela da vam pravim
probleme. Ali ovee, samo sam htela da se javim i nita drugo. Samo sam
elela da vam se zahvalim.
Za ta da mi se zahvalite?
Za to to ste Petin otac, ree ona.

TRIDESET EST

Sidni, etiri godine:

Stavljao sam je u krevetac. Obino je traila da joj ispriam
priu, ali iz nekog razloga, te veeri nije. Imao sam dug dan i
ponadao se da u tu moda predahnuti, jer Sid se obino nije
zadovoljavala jednom priom. Ako odaberete prekratku, ona trai
jo jednu. Ako izaberete predugu, sigurno nee zaspati pre nego to
je zavrite. tos je bio u tome da naem neku odgovarajueg
obima. Knjigu, koja e se Zlatokosoj svideti.
Ali nisam stigao da predahnem. Sidni je dobila ideju.
Zato sam tu samo ja?, upitala je dok sam joj navlaio
pokriva do vrata.
Kako to misli, zato si tu samo ti?, kaem. Zar ne vidi da
sam tu i ja? Tvoja majka dolazi za minut. Ima i drutvo i...
Mislim na nau porodicu. Zato sam tu samo ja? Zato nema
jo nekoga?
Misli li na brau i sestre?
Klimnula je glavom.
Ne znam, kaem. Moda e jednoga dana imati batu ili
seku. Ali nisam bio ba siguran u to. Izmeu mene i Suzane nije
vie bilo kao nekada. Mnogo smo priali o novcu, o budunosti, o
tome hou li se popeti na viu lestvicu ili u zauvek ostati tu gde
sam bio tada.
Sve moje drugarice imaju bate i seke, kazala je Sid.
Svia li im se to to imaju bate i seke?
Zamislila se o tome. Anita mrzi svog brata. Stariji je od nje i
unja se za njom, i stavlja joj prainu u pantalone.
To ba nije lepo.

A Tria kae da njena mlaa sestra okupirala svu panju

otkad se rodila i nada se da e se odseliti.
To nije verovatno.
Dao sam Sid njenog plianog losa, Milta. Ona ga je zagrlila i
privukla blie sebi.
Da ja imam sestru, ne bih je mrzela, kazala je.
Naravno da ne bi.
Ali mislim da je ne elim, kazala je, razmislivi jo jednom
kratko.
Zato?
Zato to biste ti i mama potroili ljubav, kazala je ona. Ne
bi je bilo dovoljno.
Nagnuo sam se i poljubio je u elo. To ne bi bio problem.
Jednostavno bismo je napravili jo malo.
Klimnula je glavom. Mislim da je zamiljala kuhinju i ljubav
kao okoladne kolae. Moete da ih napravite kadgod poelite.
Dobro, kazala je. To joj je bilo dovoljno.
Sedeo sam, za trenutak bez daha, u kui Kerol Svejn, pa rekao: Molim?
Vi ste Petin otac, ponovi Kerol Svejn. Iskezila se: Trebalo bi sada da
vidite svoje lice. Pa dodade: Onaj deo koji nije ve crven.
Gospoo Svejn, mi se nikada nismo ni videli, rekoh.
Pa, verovatno znate da to uopte nije neophodno, zar ne?, ree
podrugljivo.
Odmahnuo sam glavom i ustao. Opet sam osetio oamuenost kao i posle
pronalaska mrtve Kejt. Malo sam se zaneo, pa naslonio rukom na zid, da se
pridrim.
Au, ree Kerol. Polako, ortak.
Mislim da treba da odem, rekoh, odgurnuvi se od zida, snagom volje
zaustavljajui okretanje sobe. Ovo je besmisleno.
Pravite se da ne shvatate o emu priam, ali ja znam da shvatate.
Ne, rekoh, oseajui kako mi se puls opet ubrzava. To nije mogue.
Zaista? Da li uistinu veruje u to?
ta nije mogue? Da ste vi otac moje erke ili da ste se setili da to jeste
vi?

Hteo sam da odem, ali inilo mi se da sam prikovan za pod.

Stavite sve te podatke u obrazac, ree ona. Ne svoje ime, naravno. Ali
sve ostalo. ta hoete da vam kaem o vama?
Ne morate da...
Otac vam je umro u ezdeset sedmoj godini vi ste tada imali samo
devetnaest godina, mora da vam je bilo teko od raka plua, ali bio je teak
pua, tako da nije sigurno da imate genetske predispozicije, znate li to.
Majka vam je tada imala ezdeset etiri godine i bila relativno zdrava za
svoje godine, bez ikakvih znakova bolesti srca, mada je postojala neka
istorija tih bolesti u njenoj familiji. Kako mi ide do sada?
Prilino dobro, rekoh.
Vi ste bili u dobroj kondiciji, iako ne moe mnogo da se prosudi u
dvadesetoj godini, zar ne.
Da, rekoh.
Preleali ste ovje boginje, male boginje i sve one deje bolesti, a
krajnici su vam izvaeni u estoj godini. To se vie ne radi toliko, zar ne. Ne
seam se kada su poslednji put detetu izvaeni krajnici.
Nisam se trudio da klimnem glavom, ali sve je bilo tano.
Ili ste na Bridportski poslovni koled, iako to nije bilo upisano u
obrasce. Bilo je lako shvatiti, jer je to bila kola najblia klinici. U istoj ulici.
Odatle je bilo mnogo njenih donatora. Ponekad se upitate da li namerno
dolaze blizu koleda, jer znaju da je momcima oajniki potreban novac. I
tako smo potragu poeli tamo, i isplatilo se.
Disao sam polako, nekoliko udaha i izdaha pre nego to sam opet seo.
Kerol je saekala da bude sigurna da neu otii ili uraditi neto slino.
Sve ovo je veoma uzbudljivo, ree, ali tada osmeha nestade: Bar bi
bilo, u drukijim okolnostima. Nagnula se napred na kauu. Kladim se da
biste sada prihvatili ono pie.
Ne, u redu je, rekoh. Trebalo bi da je sve to poverljivo.
I bilo je, ree. Niko mi sa klinike nije rekao da ste vi donator sperme.
Ali kada sam birala iju u spermu izabrati, pokazali su mi sve one obrasce
koji se popunjavaju tek kada, znate, deponujete donaciju. Tu je bila cela
porodina istorija, ivotno doba, obrazovni profil, rasa. Napisali ste da ste
bili izvrsni iz matematike u srednjoj koli i na koledu, to je bilo jo jedan
razlog zbog koga smo se usredsredili na poslovni koled.

Vi?
Detektiv kog sam angaovala i ja.
Dozvolite da pogodim, rekoh. To je bilo pre oko deset, dvanaest
godina?
Tano, ree Kerol Svejn. Kako znate to?
Saznao sam da se neko raspitivao za mene. Mislio sam da je zbog neke
provere kreditne prolosti. Ali onda je to prestalo, i ja sam zaboravio. Sve do
pre nekoliko nedelja, kad me je biva ena podsetila na to. Ali ak i tada
nisam obraao veliku panju na to. Nisam stekao utisak da je to povezano s
ovim to se sada deava.
Pa i nije, zaista, ree ona.
Zato ste uzeli detektiva?
Zanimalo me je kakav je Petin otac u stvarnosti. Nekoliko godina poto
smo se uzeli, Ronald i ja smo poeleli da imamo dete. Ispostavilo se da
njegovi mali ronioci nisu dorasli tom poslu. Isprva smo mislili da je
verovatno do mene. Nasmejala se. Ronald je uvek drao da sam za sve to
ovde ne valja kriva ja, a to to nisam mogla da zatrudnim bilo je samo jo
jedna stavka. Zato sam otila kod lekara i pokazalo se da je sve u redu, a
onda je i Ronald pristao da ode, pa smo tako saznali tano ko je kriv.
Nastavite.
Tako sam na kraju otila na kliniku Mensfild. Kazali su da mogu da
budem vetaki oploena, pa sam pomislila da bi to moglo da uspe. Ronaldu
je bilo potrebno dugo da prihvati tu ideju, bez ale.
Nije ba prijatno ne biti pravi otac.
Kerol se malo zamisli nad tim: Jednostavno, nije bio siguran da bi
mogao da zavoli dete koje zaista nije njegovo. ak i ako bi bilo pola moje.
Ali razgovarali smo o tome i, najzad je pristao, iako, tehniki, nee biti otac,
da prihvati nae dete. Tako sam to uradila, odabrala od uzoraka koje su imali
u zamrzivau, i pogodite ta se dogodilo?
On uopte nije oseao da je ona njegovo dete.
Da. Dobili smo divnu bebu i dali joj ime Patria, i pokuao je, ali
jednostavno nije to imao u sebi. Znate li da je umalo nije ubio?
Ostavio ju je u zakljuanim kolima na vruini, rekoh.
Peti vam je to ispriala?
Da.

Pa, tano je. Glupo ubre. Tvrdio je da ju je jednostavno zaboravio i

nisam imala izbora, sem da sumnjam, mada, iskreno, zaista se udim. Brak
nam je tada ve poao nizbrdo, ali meni je to bilo dovoljno. Traila sam da
ode i on je to rado uinio.
ao mi je, rekoh.
Nema potrebe, ree ona i odmahnu rukom. Bilo mi je bolje bez njega.
Tada smo oboje dobro zaraivali. On je radio u Sikorskom, a ja sam bila
pomonica upravnika u kompaniji za plastine odlivke. ak i posle razilaska
uspevala sam da brinem o sebi i Peti, a i Ronald je povremeno slao ekove,
ali bez oseaja da podrava dete s kojim nije ni u kakvoj rodbinskoj vezi.
elela sam da u svom ivotu imam pristojnog oveka, koji bi bio pravi otac
za Peti; iz dubine due sam verovala da su i majka i otac potrebni za
vaspitavanje deteta, mada su i otac i majka u stanju da prave gluposti, ako
me shvatate.
Znam ta mislite, rekoh.
Zato sam poela da se pitam ko je Petin pravi otac. Kakav je taj ovek?
Da li je dobar? Da li bi bio dobar otac Peti? Da li bi eleo da vidi svoju
erku i, ako bi je video, da li bi je zavoleo i poeleo da vodi rauna o njoj?
Pruila je ruku preko stola i dodirnula moju.
Da li ste se ikad upitali? Da li ste ikada zastali i pomislili da li negde
postoji moje dete, a ja ne znam ni kako izgleda? Zar niste nikada pomislili,
kad u samoposluzi vidite kako neko dete sreuje gondole, da li je to moda
moj sin? Da li ovo dete, koje prima moju narudbinu za hamburger ima moju
DNK? Ili niste?
Bio mi je potreban trenutak da doem do glasa: Jeste, rekoh.
Povremeno.
Zar niste poeleli da saznate?
Ponekad, rekoh. Ali saznati tako neto... Ne znam kako da kaem...
Donelo bi i neke obaveze. Mislim, kad ve saznate, poelite da se javite,
neto.
Da, Kerol klimnu glavom, povlaei ruku.
A to je bilo tako davno, rekoh. Nisam tada uopte mnogo razmiljao o
tome. Kasnije je postajalo sve beznaajnije. Nain da se zaradi nekoliko
dolara sa strane. Uzdahnuo sam. Za pivo preko vikenda. Tek kasnije u
ivotu ponete da razmiljate o posledicama.

Da li ste pomenuli supruzi da moda jo negde imate decu?

Ne, rekoh. Nikada.
Znai, nastavi ona svoju priu, nije bilo oca, a ja nisam mogla da
prestanem da mislim kako da otkrijem ko je zaista Petin otac. Matala sam o
tome da vas naem i da se onda zaljubite u nas. Svidele bismo vam se ja i
Peti, pa biste doli u na ivot i sve bi se zavrilo kao na filmu, jedna moja
drugarica je znala nekog Dentona Abignejla, privatnog detektiva, ali bilo mi
je potrebno nekoliko meseci da skupim hrabrost i pozovem ga. Pitala sam ga
da li bi uopte bilo mogue otkriti to, jer je klinika bila vrlo stroga po pitanju
poverljivosti podataka, ali kada sam mu pokazala va obrazac s linim
inofrmacijama, rekao je da bi mogao da vas otkrije postupkom eliminacije.
Poeo je sa koledom, naao je imena svih mukih studenata iz trogodinjeg
perioda, proverio sva imena na osnovu podataka o umrlima, video ima li
neko kome je u svojoj devetnaestoj godini izgubio ezdeset sedmogodinjeg
oca, pa onda poeo da prati tragove. Kada je bio siguran da je naao pravog
studenta, gospodin Abignejl je otiao est godina dalje i naao nekoga s
vaim imenom, ko radi u predstavnitvu Tojote. Otiao je tamo, naao vau
poslovnu karticu sa fotografijom i im sam vam videla lice, znala sam da ste
to vi.
Nikada nisam ni pomislio da Peti i ja imamo slinosti. Ali bio sam
prilino siguran da sam na trenutke pomiljao gotovo podsvesno da ona i
Sidni pomalo podseaju jedna na drugu. Nain na koji izviju obrvu i naberu
nos.
Gospodin Abignejl mi je spremio potpun izvetaj i tada sam saznala da
ste oenjeni i da imate erku. Tada je ona matarija umrla u meni. Znala sam
da ne mogu da okrenem neiji ivot naglavce. Nisam elela da uzmem oca
nekoj drugoj devojici da bih ga dovela svojoj erki.
Ipak ste doli u predstavnitvo.
Morala sam samo da vas vidim. Lino. Bar jednom. Onda sam to pustila
kraju. Nastavila sam dalje.
Sedeo sam, pokuavajui da prihvatim sve to.
I tada sam shvatio. Nije nestala i bila u opasnosti samo jedna moja erka.
Imao sam ih dve.

TRIDESET SEDAM

Znai, verovatno ste sve to ispriali Peti, rekoh.

Ne, nisam, ree Kerol Svejn. Nisam elela da zna.
Ali mora da je otkrila, rekoh. Kako bi se inae zbliila sa Sidni?
Razmiljam o tome otkad ste se pojavili na mom prilazu. Znate kako
povremeno moete u novinama da proitate priu o tome kako su se dvoje
sreli i zavoleli, a onda otkrili da su brat i sestra. Mislite ta hoete, ali deava
se. U ovom sluaju, hvala bogu, bar nisu brat i sestra.
Ne znam, rekoh. Nisam mnogo verovao u sluajnosti, iako sam znao da
se mogu desiti. Kada vam je podneo taj izvetaj, detektiv je verovatno
napisao i imena moje ene i erke.
Jeste.
Pa kada je Peti rekla da ima drugaricu Sidni, zar vas to nije podsetilo?
U izvetaju koji sam dobila, vaa erka se zvala Fransina, ree Kerol
Svejn.
Fransina je bilo Sidnino prvo ime, ono koje se vidi u njenoj krtenici. Ali
dok je bila beba, drugo ime, Sidni i najzad Sid kao da joj je bolje
pristajalo, pa smo jednostavno prestali da je zovemo Fransina.
Objasnio sam to Petinoj majci.
Zato nikada nisam ni posumnjala, ree. Moda bih primetila neke
slinosti da je Peti nekada dovela vau erku ovde.
A taj izvetaj koji ste dobili od detektiva, rekoh. Imate li ga jo
uvek? Klimnula je glavom. Da li ovde, u kui? Ona opet klimnu potvrdno.
Pa, moda ga je Peti nala.
Mislim da nije, ree ona. Sakrila sam ga.
Gde ste ga sakrili?
Ona spusti pivo i ode uza stepenite. uo sam kako se gore kree, pa se
opet vrati dole, nosei debeo poslovni koverat sa svojim imenom

odtampanim na prednjoj strani. Bacila ga je na stoi za kafu.

Eto ga. Sve to je iko ikada poeleo da sazna o Timotiju Blejku. Stajalo
je u tajnoj pregradi putne torbe koju drim ispod kreveta.
Izruio sam sadraj koverte na sto, a Kerol je opet sela i zauzela svoj
poloaj u odnosu na pivo.
Bilo je tu samo nekoliko listova. Fotokopije krtenica, umrlica moga oca,
moja fotografija sa mature u poslovnoj koli u Bridportu, fotografija kue u
kojoj sam odrastao, kao i kue u kojoj sam tada iveo. Uz sve to, i raun za
usluge Dentona Abignejla.
Jeste li skoro bili u vezi sa gospodinom Abignejlom? upitah.
Odmahnula je glavom. Poginuo je pre nekoliko godina. Bilo je u svim
novinama. Angaovala ga je neka ena koja je kao dete ostala bez porodice.
Prisetio sam se da sam itao neto o tome.
Znai, to uopte niste pokazivali svojoj erki?
Kaem vam da nisam, ree ona.
Ko je jo mogao znati? upitah. Da ste angaovali nekoga da otkrije da
sam ja Petin bioloki otac?
Kerol odmahnu glavom: Niko, ree. Osim ako Abignejl nije rekao
nekome, to mislim da ne bi uradio. Izgledao mi je kao pravi profesionalac,
znate.
ta je sa vaim muem, Ronaldom? upitah.
Ne vidim kako... ree, i tada joj se glas utia. Ne, mislim da nije.
Da li ste jo uvek u vezi s njim? upitah.
Jesmo, ree ona. Jesmo, pa nismo. Bilo je neega u nainu na koji je
to rekla. Kao da su joj oi blesnule.
Kako to mislite?, upitah. Jeste, pa niste.
Pogledala je u stranu i otpila gutljaj piva. To je samo... On je pravi
kreten, znate. Svesna sam toga. Samo, ponekad, naemo se. Znate? Bez
obaveza, samo se vidimo zbog starih vremena. Prevrnula je oima. Pa ne
mogu da zatrudnim sa ovekom koji puca orke.
Koliko esto ga viate?
Slegla je ramenima: Svakih nekoliko meseci. Ako je nekome to predugo,
pa ga zasvrbi i treba poeati, javimo se i-mejlom, znate, kao, ta ima.
Kad je bio poslednji put?
Pre osam ili deset meseci. Davno bee. A poslednji put pre toga, pre

vie od godine, i to na nekoliko dana.

On je doao ovde?
Njegova ena se ne bi obradovala ako bih ja otila i bila s njim kod
njih.
Ronald je bio ovde neko vreme? Pre vie od godinu dana?
Posvaao se sa svojom gospoom, pa mu je trebalo mesto za spavanje.
Tako sam ja poslala Peti na neko vreme kod moje sestre u Hartford, da bih
imala neki mir. Uinilo mi se da je dobar trenutak da se pomirim a
Ronaldom.
I spavao je u vaoj sobi?
Ona me pogleda i ree: Naravno.
Pitam samo zato to je onda bio u istoj prostoriji s ovom
dokumentacijom.
Ona odmahnu glavom: Greite.
Ne optuujem ga ni za ta, rekoh. Samo kaem da je mogue. Moda
je razgledao vae stvari, traio neto drugo...
ta, da obue moje gaice?
Mislio sam pre na novac. Umesto njega, naao je ovaj koverat. Moda je
pomislio da je unutra novac, zavirio i naao neto drugo.
Svejedno, ree ona mirno, to ga sigurno ne bi okiralo, ak i da je
video ta je unutra. Ve je znao da nije Petin otac.
Ali nije znao pravi identitet Petinog biolokog oca; ni to da imam i svoju
erku Petinih godina. Misli su mi se kovitlale, pokuavajui da uklope bilo
ta od tih podataka u celinu. Mislite li da bi rekao Peti da je video ova
dokumenta?
Ovoga puta bila je jo uverenija.
Nikako, rekla je. Iako joj je bio lo otac, ipak je oseao veu bliskost
s njom od bilo koga drugog. Ne bi priznao da zna za vas.
To mi je zvualo razumno.
Ali ako je proitao ta dokumenta, postoji li mogunost da bi na osnovu
njih uinio bilo ta?
Kao na primer?
Ne znam, rekoh. Samo glasno razmiljam. Mislite li da bi organizovao
susret devojaka?
Zato?

Kaem vam da ne znam. Mislim, da li bi to uradio iz pakosti? Zato to

mu se svidela ideja da on zna da su polusestre, a one to ne znaju?
I ima li to bilo kakve veze s tim to su sada obe nestale? Nisam naglas
izgovorio to pitanje. Oseao sam da sam ve otiao predaleko nepoznatim
putem, bez orijentira.
To mi zvui blesavo, ree Kerol.
Jeste li bili u vezi s Ronaldom otkad je Peti nestala?
Jesam, prvog dana, pre nego to sam pozvala policiju, ree ona.
Oseala sam se kao idiot zbog toga, jer sam znala kakve su anse. Zato sam
ga pozvala na posao i pitala da li je Peti svraala kod njega; pitao me je da li
se to alim, to bi joj bio prvi put.
Ona nije u vezi s njim?, rekoh.
Nije. A i njemu to savreno odgovara. Nije lo ovako, ali kao otac je
kompletan promaaj.
Vratio sam sve papire u koverat i ustao, pa proetao po sobi. Treba da
razgovaramo s njim, rekoh.
Ah?
Trebalo bi da razgovaramo s Ronaldom.
Zato?
Hou da nas upoznate. Jednostavno mu kaite istinu; da sam ja Tim
Blejk, da se moja erka Sidni drui sa Peti i da su obe nestale. Hou da
vidim njegov izraz lica kad mu kaete ko sam.
Mislite li da ete time neto postii?, upita ona.
Moda, rekoh. Da li jo radi u Sikorskom?
Ma kakvi, radi u prodavnici pia. Da, pomislih. Znao sam. Moda je
jo uvek tamo.
Htela sam da pazarim kod njega, ali kukin sin mi nije dao popust, pa
sam prela u drugu prodavnicu.
Zazvonio mi je mobilni telefon.
Da?
Kazali ste da ete mi se javiti kasnije. Bila je to detektivka Denings.
Kada sam zauo njen glas, imao sam utisak da su se vrata klopke otvorila
ispod mene. Bio sam zauzet, rekoh. im naem trenutak, pozvau vas.
Gospodine Blejk, gde ste sada, upita ona.
Napolju, rekoh. Kerol Svejn me radoznalo pogleda.

Hou da razgovaramo odmah, ree Deningsova. Lino.

Zato je to tako vano?
Svratila sam do vae kue.
Progutao sam knedlu. O, rekoh. Kao to sam vam rekao, u gradu sam,
traim Sid.
Ne, molim vas da doete, ree Deningsova vrsto. Traim to od vas.
Doite odmah ili emo vas nai i privesti.
Odluio sam da se pravim lud. Ne razumem, emu ta uurbanost?
Gospodine Blejk, komije su videle kako dolazite kui pre manje od
jednog sata, a zatim opet odlazite u urbi. Znam da ste bili ovde.
Zaista moram da prekinem.
Gospodine Blejk, kazau vam ovo. Kejt Vud je mrtva. ujete li me?
ujem.
Ako me ne ubedite u suprotno, vi ste prvi osumnjieni za ubistvo.
Ja to nisam uradio, rekoh. Kerol me je i dalje gledala.
To nije ubedljivo, ree Deningsova. Pozovite svog advokata, Edvina
etsvorta. On moe da organizuje predaju tako da niko ne mora da...
Iskljuio sam telefon i rekao Kerol Svejn: Hajdemo kod vaeg biveg.
Prebacio sam Milta na zadnje sedite, da ga Kerol ne bi spljeskala kad
ue u bubu. Kazala mi je da se prodavnica nalazi u Devonu, nedaleko od
predstavnitva, koja je u sendviu izmeu kurirske slube i distributera
delova za aparate. Na raskrsnici smo ekali da nas proe policijski
automobil. vre sam stegao volan i zadrao dah, pokuavajui da se
snagom volje uinim nevidljivim dok nas patrolni automobil obilazi.
Kerol je primetila moju uznemirenost. Neko vas trai? upitala je.
Dobro sam, rekao sam.
Pomislio sam da e potrajati jo nekoliko minuta dok Deningsova ne
objavi svakom policajcu u Milfordu da krene u potragu za mnom. Ne bi joj
trebalo dugo da pozove Suzanu ili Boba i sazna ta vozim.
Poelo je da se smrkava kad smo stali ispred prodavnice alkoholnih pia.
Kerol Svejn je izala iz auta pre nego to sam ga ugasio. Ona je najkraim
putem krenula do vrata, iako sam joj rekao da saeka.
Stariji, neobrijan mukarac drei smeu kesu sa flaom izlazio je kroz
vrata dok smo ulazili. Starac je oito bio jedini kupac. U prodavnici je ostao

samo ovek iza pulta.

Tip koji je zadovoljavao potrebe Petine majke svakih osam do deset
meseci nekad je bio biti zgodan ovek. Visok oko 178 cm, jake vilice, plavih
oiju. Ali bio je mrav kao kostur, kosa mu je bila proreena, a dan ili dva se
nije brijao. Zurio je u mene kroz jeftine naoare za itanje.
Hej, rekao je. Prvo je uoio svoju bivu, zatim mene, pa moj nos. Nije
izgledao zbunjen, iznenaen, ljut, zastraen, ta god vam padne na pamet.
Nita.
Hej, Ron, rekla je.
Hej, rekao je on.
Mislio sam da bi mogao upitati Kerol, da li se ula sa Peti, ali nije.
Ron, ovo ovde je Tim Blejk. On je samo gledao u mene. On pokuava
pronai svoju erku, Fransinu?"
To je bila moja ideja, Sidni pomenuti po imenu, kako je i detektiv uradio
u svom izvjetaju. Ronaldov je izraz ostao prazan, bez emocija.
Bila je Petina prijateljica, Kerol Svejn je nastavila. Sada su obe
nestale.
Deca, rekao je on nehajno, odmahujui glavom. On me je upitao: Je li
su pobegle zajedno? inilo se kao iskreno pitanje.
Ne znam, rekao sam. Doao sam razgovarati s Kerol, videti je li ona
ima kakvu ideju o tome gde bi mogle biti.
Ne znam kakva je vaa erka, rekao je, ali Peti je tip djevojke, koja
voli da se izduva, izdivlja na par dana. Siguran sam da e se pojaviti. A ako
je vaa Fransina s njom, verojatno e se vratiti zajedno. Pogledao je bivu i
rekao, Dojs e me odvesti kui kad zakljuam, tako da, ne mora se
zadravati.
To je u redu, rekla je Kerol Svejn. Mi smo samo navratili da saznamo,
da li si se uo sa Peti, zna?
Pa, nisam, rekao je on, gledajui naizmenino mene i nju.
Rekao sam, Gospodine Svejn, znate li ko sam ja?
Kako to misli?
Prepoznajete li moje ime?
Pogledao me na trenutak i na kraju je rekao, Da.
Odakle?
Pogledao je Kerol, onda mene. Ti si bioloki otac Peti.

Kerol Svejn je glasno udahnula.

Kako ti to zna? Upitao sam.
Ronald Svejn je slegnuo ramenima. To je bilo u izvetaju. Onom
detektivskome. Bio je skriven u koferu pod Kerolinim krevetom.
Ti kurvin sine, rekla je Kerol. Ako se Ronald uvredio, nije to
pokazivao.
Kad ste videli taj izvetaj? Upitao sam.
Jo sleganja ramenima. Pre godinu dana? Tako nekako.
Hteo sam da odem jo dalje. ta ste pomislili kada ste ga proitali?
Jeste li bili besni?
Pa i nisam. Mislim, znao sam da ja nisam Petin otac. Neko je morao
biti.
Jeste li bili radoznali?
Odmahnuo je glavom: Mislim, kad sam naao taj izvetaj, bio sam toliko
radoznao da ga proitam. Ali to je bilo sve.
ta je s mojom erkom? Jesi li bio radoznao i u vezi s njom? Jesi li se
zainteresovao za Petinu polusestru? Jesi li pomislio da ih nekako povee?
Nita se nije promenilo u njegovom ravnodunom pogledu: Zato bih to
uradio?
Jesi li pokazao taj izvetaj Peti? upita Kerol. Jesi li joj priao o
njemu?
Ronald Svejn umorno uzdahnu: Oboje ste me oigledno zamenili s nekim
koga to uopte zanima. Zato bih to priao Peti? Jedino to bih moda uradio,
da se to desilo pre deset godina, jeste da bih moda zakucao na vaa vrata
pogledao me je sa Peti u rukama i proverio elite li da je uzmete od nas.
Moda bismo nas dvoje ostali zajedno. Ali sada, kada je odrasla i sve to, ta
bih postigao.
Kerol Svejn pree pogledom s Ronalda na mene, pa i ona malo slee
ramenima, kao da bi rekla: Eto ti ga.
Ronald, gledajui Kerol, ree: Trebalo bi da me pozove. Ali ne kui,
nego ovde.
Kad se sve ovo sa Peti zavri, ree ona, namignu mu, i okrenu se.
Nisam imao utisak da smo bili dugo u prodavnici, ali napolju je bilo
primetno mranije kada smo se vratili u automobil.
E, jebiga, ree ona.

Oprostite?
Proitao je dokument. Odmahnula je glavom. Nikada ga nije zanimalo
itanje.

TRIDESET OSAM

Kada smo skrenuli iza ugla na prilazu kue Kerol Svejn stajalo je
policijsko vozilo. Pritisnuo sam konicu bube.
ta mislite, zato su doli?, ree ona. Moda su doveli Peti kui.
Stavila je ruku na kvaku vrata, spremajui se da izae. Uhvatio sam je za
ruku i zaustavio.
Verovatno trae mene, rekoh. Proveravaju sva mesta na kojima bih
mogao da se pojavim.
Kerol se opusti: ta hoe od vas?
To je duga pria, rekoh.
Mogu da odavde peice, ako hoete, ree ona.
Bio bih vam zahvalan, rekoh. A ako pitaju da li ste me videli...
Koga da li sam videla?, ree ona, i osmehnu se. Ne bih mogla da
prijavim pravog oca svoje erke. Kakva bih majka tada bila?
Ako me policija sada nae, rekoh, usporie me u potrazi za Sid.
Zautao sam. I Peti.
Mislite li da je Peti umeana u to to se dogodilo vaoj erki?
Ne znam. Nadam se da nije. Nisam hteo da kaem Kerol da imam lo
oseaj u vezi sa Peti. Hvala na pomoi, rekoh.
Nema problema, ree ona. Opet je stavila ruku na kvaku, ali nije
otvarala vrata. Drago mi je da sam vas najzad upoznala. Mislim, znam da su
bezvezne okolnosti, ali drago mi je da smo imali priliku da razgovaramo, da
vam, posle toliko vremena, kaem ta ste uinili za mene.
Osmehnuo sam se nespretno.
Ne krivim vas to nita ne kaete, ree. Ni ja ne bih znala ta da
kaem.
Trebalo je da znam da sam moda bioloki otac nekog deteta, rekoh.
Taj deo nije iznenaenje. Mislim da nikada nisam oekivao da u saznati

neiji identitet.
Ona se tuno osmehnu: Moda ih ima vie. Moda ih je na stotine negde
okolo. Mali Timovi i Timice, irom junog Konektikata.
Sumnjam u to, rekoh. Mislim da oni ograniavaju koliinu robe koju
rasturaju. Pa se trgoh. To nije lepo zvualo. Kerol se osmehnu.
U redu je. Ali ne mogu da ne razmiljam o tome da li bi bila drukija da
ste joj bili otac u svakom smislu, a ne samo bioloki. Da li bi bila takav
propalitet. Nezahvalna, uvek u nevolji.
Pomislio sam da sam moda ja kriv. Hteo sam da pitam da li bi Peti bila
drugaija da je Kerolin mu ostao s njima, da Kerol nije vremenom postala
alkoholiarka.
To sam eleo da joj kaem. Ali nisam zato to sam oseao krivicu.
Oseao sam se odgovornim.
Peti je postojala zbog mene. A ja nisam nita uinio da bih joj pomogao
otkad je dola na svet.
Spustio sam ruke na volan i pogledao kuu Svejnovih, obavijenu tamom,
ispred koje je stajalo policijsko vozilo.
Odluili ste pre mnogo godina, ne razmiljajui o znaenju, a godinama
kasnije...
ivot je gad, zar ne?, ree ona. Zatim se impulsivno nagnu i poljubi me
u obraz. Neno, da ne povredi moj ionako razbijeni nos.
Ako naete moju erku, recite joj da se javi svojoj prokletoj majci,
hoete li?
Naravno, rekoh, oseajui da mi je obraz hladan tamo gde je prislonila
usne.
Dok je izlazila iz automobila, zazvonio mi je mobilni telefon. Ovoga puta
pogledao sam identifikaciju. Nisam hteo opet da razgovaram sa
Deningsovom.
Halo? rekao sam.
Time?
Da.
Ovde Endi.
Dobro, Endi.
Gotovo sam zaboravio da Endi tamo negde pokuava da ue u trag
neuhvatljivom Gariju. Toliko toga se dogodilo poslednjih nekoliko sati, to je

bacilo u senku njegov zadatak.

Ovako, otiao sam iz one kafane. Jedan tip mi je rekao da Gari vie ne
dolazi tamo, uglavnom ide u Nesti. Zna li gde je to?
uo sam za njega.
Otiao sam tamo i malo se muvao, popio jo nekoliko piva, pitao da li
ga je neko video i uo sam gde mogu da ga naem.
ta si saznao?
Ovako, ah, malo je komplikovano, ali idem nazad, do predstavnitva, da
neto proverim.
Predstavnitvo?
Pa, mislim da je on moda iao na probnu vonju s Alenom. Alan je bio
na kolega, prodavac. I Garijeva kartica, s adresom na poslu i brojem
telefona mora da se nalazi meu ostalim Alenovim karticama na njegovom
stolu.
Nisam ba eleo da se pojavljujem u predstavnitvu. Policija bi mogla da
me potrai i tamo.
Endi, kako se on preziva? ta si saznao o njemu?
Pa nisam mnogo, a i ne mogu sad da priam. Ali moe li da doe u
izlobeni salon? Dok ti stigne, ja u moda ve imati obavetenje.
Izlobeni salon je zakljuan.
Ja imam klju, ree on. Pokucaj jako na slubeni ulaz i otvoriu ti.
Ideja mi se nije svidela. A zatim, nisam bio siguran ni da me Endi ne
navlai u klopku. Moda iza tog poziva stoji Deningsova. Ali oajniki mi
je bio potreban neki trag i odluio sam da rizikujem.
Vai, rekao sam. Dvadeset minuta.
Onda se vidimo.
Endi je prekinuo vezu.
Upalio sam bubu i posluao kako motor radi, pa odvezao u rikverc do
ugla ulice, da ne bih morao da se provezem pored Keroline kue, gde su
policajci jo uvek ekali na prilazu.
Bilo ta da je Endi saznao o Gariju puno ime a moda i adresu moglo
bi da okrene situaciju u moju korist. Makar me i ne odvelo pravo do Sid,
moda e mi biti od koristi. U svakom sluaju, morao sam da uzbegavam
policiju. Oni su vie eleli da nau mene nego Sid. Bio sam ubeen da sam
ja jedini ko ima anse da je nae.

Proao sam autmobilom pored predstavnitva, traei pogledom oznaeno

ili neoznaeno policijsko vozilo. Polovni automobili na zapadnoj strani
parkinga blistali su pod svetlima kao da su novi. Nikad ne kupuj polovna
vozila nou, govorio je moj otac. Sva dobro izgledaju nou, pod ulinim
svetlima. Svetla na parkingu bila su upaljena, a u zgradi je bio mrak. Svetla u
izlobenom salonu nou su bivala priguena zbog utede na raunu za struju,
ali ne toliko, da se ne vide automobili ili ljudi koji bi se unutra kretali. Samo
sam nazreo Endija koji sedi za svojim stolom, blizu izloga.
Odvezao sam se do sledee ulice, okrenuo automobil i vratio se. Svetlo
bubinih farova privuklo je Endijevu panju. Parkirao sam se iza zgrade i pre
nego to sam stigao i da zakucam na slubena vrata, Endi ih je otvorio
iznutra.
Zdravo, ree mi. Ba na vreme. Gde si bio?
Okolo, rekoh, dok sam se uvlaio unutra i zakljuavao vrata za sobom.
Dok smo prolazili pored slubenog pulta, prema izlobenom salonu, rekoh,
Znai, naao si tu karticu u Alenovom rolodeksu? 7
Da, ree Endi, idui ispred mene. Imam je.
Odlino.
Moda je trebalo da budem uzbuen, ali zbog smrti Kejt Vud i
neprestanog osvrtanja preko ramena zbog policije bio sam vrlo napet.
Uli smo u slabo osvetljen izlobeni salon. Endi je poao prema svom
stolu. Izgledao je uznemireno. Kad god ga neto pitam, odgovarao je pazei
da mi ostane okrenut leima.
Pa, kako se preziva? upitao sam, stojei tik iza njega, malo sa strane,
dok je gledao neke papire na svom stolu.
Kartica mora da je negde ovde, ree. Upravo sam je naao.
Trgao sam se uvi poznati zvuk otvaranja vrata; ne napolju, na parkingu,
ve upravo tu, u toj prostoriji. Ne oekujete da to ujete kada u zgradi nema
kupaca, ni drugih prodavaca.
Vrata na vozaevoj strani kombija odiseja, pilota i akorda otvorie se
istovremeno. Iz svakog vozila izaao je po jedan ovek. Dvojica su drali
pitolj. Jedan od njih je bio Karter, recepcioner iz Dast in tajma. Drugi je
bio Oven, momak roavog lica, koji je bio za pultom sa Karterom kada sam
prve veeri otiao da se raspitujem o Sid. Trei je bio ovek koji je vozio

sivik na probnoj vonji.

Mene trai, ree on, stojei iza otvorenih vrata akorda.
Znai, ti si Gari, rekoh. Preao sam pogledom sa njega na Kartera, koji
je stajao pored kombija. Zdravo, rekoh. Karter nije nita rekao; kao ni
Oven, koji je izaao iz pilota.
Pogledao sam Endija, koji se najzad okrenuo, ali nije me pogledao u oi.
Znai, zaista me je namamio, ali ne kod policije. To, pomislih poznavajui ga,
moda i nije tako loe.
Izvini, ovee, ree on.

TRIDESET DEVET

ta se desilo, Endi?, upitah. Jesu li ti obeali da e kupiti automobil

ako me namami?
Izgledao je povreeno.
Rekli su da e me gadno srediti, ree on. Raspitao sam se kod
nekolicine u drugoj kafani za Garija, pa je neko telefonirao i on je doao s
ovima. Smrcnuo je. uj, oni hoe samo da razgovaraju s tobom. Onda se
obrati ostalima: Je 1 tako?
Gari, s upaljenom cigaretom izmeu usana, poe napred, drei pitolj
uperen u mene. Gledajui moj nos, koji je razbio, iskezi se.
Mogu li neto da te pitam?, ree.
Naravno.
Odakle je tvoja devojka donela kinesku hranu? Prave dobre kifle sa
jajima.
Da li je ona zatekla tebe ili ti nju?, upitah.
Tebe sam ekao, pa je ona dola sa hranom. Postala je malo histerina
kad me je zatekla u kui.
Nisi morao da je ubije, rekoh.
Pomislio sam da su komije moda ule hitac, pa sam odluio da tebe
naem kasnije.
Hej, stani, ree Endi. Dogovorili smo se. Rekao si da hoe samo da
razgovara s njim.
Zavei, Endi, ree Gari, nakratko okrenuvi oruje prema njemu. Endi
je zavezao.
Sluajno sam pogledao prema jednoj kameri interne televizije. Gari
primeti gde gledam, pa ree: Tvoj drugar ih je iskljuio zbog nas. Bio je vrlo
kooperativan.
ta hoe? upitah ga.

Hou da prestane da njuka oko hotela, ree. Zauvek. Nije nam

potreban niko, ko privlai panju na ono to tamo radimo i komplikuje nam
ivot s policajcima, slubom za imigrante, ili bilo kim drugim.
Nisam te tamo video, rekoh. Zatim pokazah glavom prema Karteru i
Ovenu. Vas dvojicu jesam.
Ja radim spolja, ree Gari. Ja sam ono, to bi se nazvalo hotelskom
podrkom.
Podrkom za ta?
On slee ramenima. Hotel prima radnike...
Ilegalce, rekoh.
Ali pre nego to im naemo posao, treba da im obezbedimo odeu, hranu
i sve drugo, a ja tu pomaem u finansijama.
Tako to nagovara decu da kradu podatke s kreditnih kartica.
On slobodnom rukom izvadi cigaretu iz usta i dunu mi dim u lice.
Moja erka je radila u tom hotelu, rekoh. A svi u tom hotelu to kriju.
Sutina je u tome, ree Gari, to bi tvoja erka trebalo da bude
zahvalna za to to krijemo istinu.
utao sam.
Mislim, da li bi ti eleo da policija sazna da si nekoga ubio?
Polako sam poeo da shvatam.
Rendal Trajp, rekoh.
Gari potvrdno klimnu glavom.
ta god da je moja erka uradila, rekoh, morala je imati dobar razlog.
Kazau ti ta je uradila. Ustrelila je drkadiju. Ciljala je pored njega. Da
je bilo malo blie srca, bre bi otiao.
ta je radio?, upitah. Zato je morala da ga ubije? Zar misli da u
poverovati da ga je ubila bez dobrog razloga?
Gari se malo zamislio.
Dobro, moda. Ali mrtvac je mrtvac. Da je samo gledala svoja posla i
radila svoj posao, nita se od ovoga ne bi desilo.
ta je bio njen posao?
Recepcija, kao i ove dvojice klovnova, ree Gari. To je i Sid govorila.
Hotelu slabo ide sa kosookima, orijentalcima i Pakistancima, koji rade
prljave poslove, a iznajmljuju se i drugim mestima, ali na recepciji je
potreban neko ko zna engleski. I tako, kad nam je preporuena Sidni, to je bio

pun pogodak. Samo nije trebalo da se mea u nae druge poslove.

ta je bilo sa Trajpom?
Gari napravi grimasu, kao da mu se ne ulazi u to.
uj, Rendi se ponekad lako, znai, palio. Ali imao je poentu. Mislio je
ako mi tim ljudima omoguavamo ameriki san, trebalo bi da nam budu
zahvalni. Rendi je voleo da mu oni naroito devojke na izvestan nain
pokau zahvalnost. Tvoja devojica mu se nala na putu.
ta to pria? Sidni ga je ustrelila dok je silovao neku devojku?
Gari nije hteo vie da pria o tome. Mahnuo je pitoljem prema Endiju,
ali je upitao mene: Kako si znao da poalje ovu sondu za mene? Kako si to
povezao?
Nita nisam rekao.
Pogodiu. Priao si s onim klincem koji je zeznuo stvar u Dalrimplu?
Nisam eleo da pravim Defu jo vee nevolje od onih koje ve ima.
Gari je moje utanje shvatio kao priznanje.
Taj glupander, ree. Mislio sam da ne treba da brinemo za njega.
Hmmm?
Peti Svejn. ta je bilo s njom? Gde je ona?
Osmehnuo se. Ne mora vie da brine o njoj.
U tom trenutku deo mene je umro.
A to se tie tvoje erke, dodade Gari, u ovom trenutku samo je
pitanje vremena kad emo reiti i taj problem. Pogledao je na sat. Moda
su ve tamo.
Ti zna gde je Sid?
Gari pucnu prstima prema Ovenu. On poe prema meni i videh da u ruci
dri traku.
Isprui ruke, ree Oven. Poto je Gari drao pitolj uperen u mene,
morao sam da se povinujem. Obavio mi je traku oko zglobova nekoliko puta.
Endi ree: ujte momci, ma hajde, ta to radite?
Zavei, ponovi mu Gari.
Isuse Hriste, neete ga ubiti, zar ne? To je ludo! Ne moete samo tako da
ubijete oveka!
Ne?, ree Gari, pa uperi pitolj u Endijevo elo i povue okida.
Zrno ga i nije mnogo odbacilo. Glava mu se trznula, ali metak je proao
kroz nju tako brzo da je ostatak tela jedva imao vremena da reaguje. Njegovo

lice nije stiglo da registruje iznenaenje. Pao je na pod i glava mu je udarila u

ploice, a krv je potekla istog trenutka.
Gari izvadi cigaretu iz usta. Opet je izdahnuo dim.
Jebiga. Pravim sebi samo jo veu zbrku. To ba lii na mene.
Nekoliko toplih i mokrih kapi krvi prsnulo je i po mom obrazu.
Nisam samo ja bio iznenaen. Karter i Oven su odskoili kada je Gari
povukao okida.
Karter ree: Isuse. Oven je samo zurio rairenih oiju. Pucanj je jo
uvek odjekivao u mojim uima, a verovatno i u njihovim.
Pa, ree Karter, ta sada?
Kako to misli, ta sada?, odsee Gari.
Kai mi da ne moramo i njega da nosimo do nekog kontejnera dole, u
Bridportu. Ako nas na putu zaustave, najebali smo.
Gari se iznervirao. Do tada je bio potpuno sabran, ali to to je izgubio
ivce s Endijem kao da ga je izbacilo iz koloseka.
Stani da razmislim, stani da razmislim, ree.
Ja neu rei ni rei, rekoh mu. Samo ostavi Sidni na miru. Dozvoli da
se vrati kui iva. Ni ona nikada nikome nee rei ta ste radili u tom hotelu.
Kao to si rekao. Ubila je nekoga. Nee eleti da pria s policijom.
Oh, molim te, ree on. Pokazao je pitoljem Endijevo telo i rekao mi:
Zna, ti si, jebote, kriv za to. Da ga nisi poslao da me trai, ne bi tako
zavrio.
Bilo je istine u tome.
Sklonite tog kretena negde dok ne razmislim!, izvikao se na Ovena, koji
me gurnu kroz otvorena prednja vrata mini-kombija i zalupi vrata tako jako
da sam jedva izvukao nogu na vreme da je ne udari.
Karter ree: Ako zaista to hoe da uradi, moemo da odnesemo
obojicu i bacimo ih u kontejnere. Samo emo voziti polako da nas ne
zaustave.
Sa Garijeve cigarete pade pepeo kada je odmahnuo glavom.
Ne, ne, saekaj sekund. Jednostavno emo ih obojicu ostaviti ovde. Ne
moramo nigde da ih bacamo. Neka policajci dou ovde i misle ta god hoe.
Kamere su iskljuene. Niko i ne mora da zna da smo bili ovde.
Mene je Oven gurnuo u kombi tako snano, da sam se zadrao u prostoru
izmeu sedita vozaa i suvozaa. Polako i nespretno, vezanih zglobova,

pokuao sam da se uspravim za volanom. Kada sam seo, pogledao sam kroz
vetrobran. Kombi je bio okruen drugim vozilima; pilot mu je bio direktno
napred, sivik pozadi, akord desno, a kabasti element levo. Gari, Karter i
Oven su malo ispred desnog branika kombija raspravljali kako da ree tu,
novonastalu situaciju.
Endijevo telo je lealo tano ispred elementa.
On je bio obian momak.
Traka mi je bila omotana oko zglobova, ali nije bila ukrtena izmeu njih.
Sedei za volanom, poeo sam da uvijam ruke napred-nazad, da bih malo
olabavio traku. Mogao sam da joj zagrizem rub, ali bi oni to primetili.
Nisam bio siguran emu se nadam, ak i ako oslobodim ruke. Njih su
trojica, sa dva pitolja. Mogao bih da pokuam bekstvo, ali moje anse za
beg bile su male. Vrata salona, kroz koja bih mogao da izaem, mogao bih da
otvorim samo kljuem. Morao bih da budem ispred njih do samog servisa, da
bih stigao do vrata koja bih mogao da otvorim.
Mislim da treba samo da se izgubimo odavde, ree Karter. Da ubijemo
Blejka i da odemo.
Da, ree Oven. Ne elim da se zadravam ovde.
Gari klimnu glavom: Dobro, dobro.
Nastavio sam da nateem traku. ak i vezanih ruku, moda bih, kada
neko prie vratima, mogao da ih udarim nogom i oborim jednog, iskoim i
pobegnem.
Ne bih imao anse.
Mogao bih da legnem na sirenu. Ali kakvu panju bi to uopte izazvalo? I
koliko dugo bih mogao da je drim pritisnutu, dok me ne bi epali? Jedan
metak kroz vetrobran reio bi tu situaciju.
Osim sirene, pitao sam se ta mi jo preostaje.
Spustio sam pogled da vidim kako napredujem sa trakom. Za minut,
pomislio sam, srediu je. Traka mi je upkala dlaice na ruci, ali taj bol je
bio zanemarljiv u svemu ovome.
Neto na sredini instrument-table privue mi pogled.
Bilo je samo odkrinuto. Tek toliko, da vidim neto sjajno unutra.
Srce mi je bre zakucalo. Pruio sam ruke desno i povukao vratanca
pregrade jo koji santimetar.
Komplet kljueva.

Nagnuo sam se malo, uhvatio kljueve izmeu palca i kaiprsta desne

ruke, i polako, bez buke, izvukao ih iz pregrade. Nespretno sam okrenuo
zglobove da bih gurnuo odgovarajui klju u bravu.
Bile su mi potrebne obe ruke da to obavim; jer, im jednom rukom
gurnem klju u bravu, morau drugom da zakljuam vrata i dignem prozore.
Nadao sam se, kao prvo, da u kasnije biti prisutan, kada me Lora
Kantrel bude izgrdila zbog ovog, to nameravam, i drugo, da u prokletom
kombiju ima benzina.

ETRDESET

Olabavio sam traku dovoljno da izvuem desnu ruku iz nje. Podigao sam
levu ruku, sa ijeg zgloba je visila olabavljena traka, i zadrao je iznad
kontrola na vozaevim vratima. Sada sam mogao da stisnem dugme za
zakljuavanje za to nije bio potreban klju ali Gari, Karter i Oven e
verovatno uti zvuk zakljuavanja svih brava i upitati se ta to radim.
Trebae im malo vremena, ali dovoljno da stignu do otvorenog prozora i
zgrabe me. Bilo je kombija na tritu koji nisu imali automatske zadnje
prozore. Ovaj jeste, ali za njih nisam brinuo. Bili su ve zatvoreni.
Naravno, neprobojno staklo trenutno nije bilo na raspolaganju. ak i sa
podignutim staklima, teko da u biti zatien.
Drugu ruku sam stavio na klju.
Njih trojica su hodala ispred kombija, gledajui as Endijevo telo, as
mene. Karter i Oven su gledali Garija. On im kratko klimnu glavom.
Okrenuli su se i zagledali u mene kroz vetrobran.
Okrenuo sam klju.
Paljenje motora e se ionako jasno uti u izlobenom salonu, gde se zvuk
odbija od stakala i drugih vozila. A u ovoj situaciji, zvualo je kao detonacija
bombe.
Njih trojica poskoie kada je motor zaurlao samo metar od njih. Bilo im
je potrebno pola sekunde da shvate ta sam uradio.
Ja sam do tada ve zatvorio dva prozora dopola.
Karter se prvi pokrenuo. Jurnuo je prema mojim vratima, posegao levom
rukom za bravu, nije uspeo da otvori vrata, pa pokuao da me udari desnom,
u kojoj je i dalje drao pitolj. Gurnuo je ruku unutra dok je prozor bio dve
treine podignut.
Staklo se i dalje podizalo.
Oven skoi za Karterom, ali nije mogao nita da uini osim da gleda ta

se deava. Stavio je obe ruke na prednji branik, kao da ima nadljudsku snagu
i moe da zadri kombi na mestu, ako se ovaj pokrene.
Karter opali. Pitolj mi je eksplodirao desetak centimetara od levog uva i
zvualo je kao da je bio top, ali poto se Karterova ruka dizala zajedno sa
prozorom, njegov metak je otiao na sever i u krov kombija.
Gari, koji je i dalje stajao ispred kombija, dreknu: ta, jebote!
Staklo na strani vozaa se podiglo koliko je moglo, i uhvatilo Karterovu
ruku na najuem delu njegovog zgloba. On jauknu.
Uhvatuh ruicu menjaa, koja se nalazila na sredini instrument-table,
ubacih je u rikverc i nagazih gas do daske. U normalnim okolnostima bih
gledao gde vozim, ali kada je kombi krenuo unazad, zagledao sam se pravo
napred, u Garija, koji bee odbacio svoju upaljenu cigaretu i dizao pitolj,
spreman da puca.
Kombi je jurnuo zakripavi gumama, grabei prednjim tokovima. S
moje leve strane, Karter udari licem u staklo kada ga je kombi povukao za
sobom. Oven odskoi nazad.
Bila je to kratka vonja. Tri metra dalje kombi je udario bono u sivik.
Udarac je zagluio Karterove jauke. Ja sam udario glavom u naslon na
seditu.
Karter ispali jo jedan hitac. Nisam znao kuda je zrno otilo, ali poto
nije kroz moju glavu, uhvatio sam opet ruicu menjaa i ubacio ga u prvu
brzinu.
Nagazio sam gas, prekinuvi Kartera koji je slobodnom rukom udarao po
staklu na vratima, pokuavajui da ga razbije, da bi se oslobodio. Da je
udarao neim tvrim od svoje pesnice, moda bi ga i razbio. Nenaoruani
Oven je hodao tamo-amo, kao figura u nekoj igri, ne znajui ta da uradi.
Shvatio sam da sada imamo zvunu pozadinu. Zaulo se zavijanje signala
za uzbunu.
Kada je vozilo poskoilo prema Gariju, on ispali hitac trenutak pre nego
to je odskoio na moju levu stranu. Na vetrobranu se istog trenutka iscrta
ara paukove mree, jer ga je metak prostrelio u gornjem desnom uglu. Gari
se okliznu na krv Endija Herca. Prostro se po podu, na putu mog kombija.
I dalje vukui Kartera koji je vritao, udario sam bono u pilota. Mora da
sam ga gurnuo unazad dobrih pola metra. Znao sam da vazduni jastuk u
volanu ispred mene treba da se naduva u takvom trenutku, ali to je isto kao

kada znate da e blic blesnuti prilikom fotografisanja. Mislite da neete

trepnuti, ali morate.
Zato sam bio okiran kada je beli jastuk eksplodirao ispred mene, kao
oblak koji se kree munjevitom brzinom. Obavio mi je lice. Poto nita nisam
video sledeih nekoliko sekundi, koliko je potrebno da se jastuk izduva,
naslepo sam ubacio menja u rikverc, okrenuo volan udesno i opet nagazio
gas.
Drugi put sam udario glavom u naslonja. Opet bih udario u sivik, ovoga
puta vie eono. Karteru ispade pitolj iz ruke, udari me u rame i pade
izmeu vrata i sedita.
Nisam imao vremena da ga traim.
Pritisnuo sam vazduni jastuk, da bih mogao da vidim ta se deava. O
Karteru nisam morao da brinem, posebno sada, kada je ostao bez pitolja. On
se samo lepovao u vonji, kad god ja odluim da krenem, bar dok mu ruka
ne otpadne.
Oven je pobegao na suprotni kraj salona, s druge strane pilota, tik iza
mog stola. Gari, jo uvek na podu pored Endijevog tela, koulje i pantalona
umrljanih krvlju, opali jo jedan hitac. Poto nije mogao da niani, zrno je
odletelo ko zna gde. ulo se kako se odbilo o metal.
Zauo sam bolan, gotovo ivotinjski urlik. Bio mi je potreban trenutak da
shvatim da sam ga ispustio ja.
Gari se nesigurno klizajui uspravljao, spremajui se ponovo da puca.
Ubacio sam menja opet u brzinu, okrenuo volan, stisnuo gas i jurnuo pravo
na njega.
Opalio je, sada bolje nianei, i pogodio vetrobran, tridesetak santimetara
levo od sredine. Staklo se razbilo u milion sitnih krhotina, ali sada sam bar
mogao da vidim ispred sebe. Gari se baci na moju desnu stranu, tamo gde su
se nalazile kancelarije, ukljuujui i Lorinu, a kombi ulete u zadnji deo
elementa, levo od pilota koga bejah ve prilino otetio. Staklo je puklo,
hauba kombija se digla toliko da mi je ve zaklanjala vidik.
Karterov zglob je poeo da krvari. I dalje je udarao o staklo, vritei iz
dna plua.
Morao sam da se izgubim odatle.
Stisnuo sam konicu, ubacio menja u rikverc i u vrlo kratkom vremenu
zamislio izlaz. Bio mi je potreban veliki stakleni pano, bez pregrada, ako

elim da se izvezem odatle. Pomislio sam da je gotovo bolje da se probijem

unazad; u suprotnom bi krhotine stakla koje ulete kroz prostor na kojem je
do malopre stajao vetrobran mogle da mi odseku glavu.
Uz dobru brzinu, mogao bih da se probijem izmeu sivika i metalik
plavog akorda, koji do sada nisam otetio.
Molim te!, vrisnu Karter. Spusti prozor!
Pogledao sam ga dovoljno dugo da mu kaem: Odjebi.
Gurnuo sam nogu u papuicu gasa. Karter, predviajui moj potez,
pokua da potri pored kombija, ali ja malo skrenuh s pravca, prema zadnjem
delu akorda, provlaei se pored zadnjeg dela sivika.
Prednji deo sivika poisti Karterove noge. Nastavio sam da vozim pored
prednjeg dela automobila, vukui Kartera zakaenog zglobom sopstvene
ruke.
Akord se pomerio nekoliko metara, ali nedovoljno da mi otvori prolaz.
U trenutku mi se uini da sam osetio miris benzina.
Pogledao sam napred i video Garija u pokretu, kako mi prilazi s prednje
desne strane. Vratih ruku menjaa u brzinu, okrenuh volan desno i pooh
pravo na njega. On skrenu jo vie desno, ali ja sam ga pratio, razbijajui
vrata i zamagljena stakla Lorine kancelarije. Krhotine popadae po savijenoj
haubi i kliznue na instrument-tablu.
Karter, koji je prestao da vriti, visio je s vrata kao krpena lutka.
Odjednom pue zadnji prozor na strani suvozaa. Razbio ga je metak.
Nisam imao vremena da gledam gde je Gari. Povukoh se iz Lorine
kancelarije velikom brzinom i izleteh na sredinu izlobenog salona, gde
udarih u drugi kraj elementa, ubacih menja opet u brzinu i jurnuh napred, pa
sada uleteh u kancelariju do Lorine kod upravnika za lizing. Nee mu biti
drago.
Opet se zaue pucnji. Gari se probijao prema daljem delu sale, krijui
se iza oteenih vozila. Ja sam se krio to sam bolje mogao vozei, koristei
vrata i instrument-tablu kombija kao zatitu.
Zvuci sirene su zavijali.
Jo jednom ubacih menja kombija u rikverc i stisnuh gas do daske.
Nisam eleo da naletim jedino na Endijevo telo, a inilo mi se da kombi ide
prema njemu, pa sam okrenuo volan levo, osvrnuo se, malo skrenuo prema
elementu i pre nego to sam se opet okrenuo napred, ubacio menja u brzinu

i dao gas.
Okrenuo sam glavu, pogledao napred i ugledao Garija.
Stajao je izmeu kombija i akorda. Drao je pitolj u ispruenim rukama
i nianio pravo u mene.
Pomerio se malo levo; ja sam skrenuo levo, ne koei.
Pitolj je opalio, ali u istom trenutku kada je kombi dodirnuo Garija, tako
da je zrno odletelo u plafon. U jednoj stotinki sekunde Gari je osetio samo
udarac prednjeg dela kombija. U sledeem trenutku osetio je akord na
leima.
Ako je ispustio neki glas u trenutku kada je ivot smrvljen u njemu, to se
nije moglo uti zbog lomljenja i savijanja lima. U trenutku udara, pitolj mu
je izleteo iz ruke i odleteo preko kombija, da bi pao negde na pod salona iza
mene.
Garijeva usta ostala su ukoena u nekom jezivom osmehu, a lice mu je
bilo umrljano krvlju.
Ostao sam da sedim jedan trenutak, dok je motor radio u leru. Pogledao
sam kroz svoj prozor. Karter je bio mrtav, kao i Gari. Verovatno je poginuo
kada je donjim delom tela udario u sivik i bio prevuen preko njega. Moda
mu je udarac slomio kimu. Spustio sam prozor nekoliko centimetara,
oslobaajui Karterov zglob i putajui ga da sklizne na pod.
Motor je i dalje radio, zvuci sirene su zavijali, ali mene je obuzeo
trenutak mira.
Ne mrdaj, drkadijo!
Pogledao sam u retrovizor. Bio je to Oven, s pitoljem koji je izleteo iz
Garijevih ruku.
Ne znam kako to da objasnim. Sve vreme dok se to dogaalo bio sam
prestravljen, a sada... Bio sam samo ogoren.
Ubacio sam menja u rikverc i dao gas.
Gume su opet zakripale i kombi je proao pored pilota, nastavio dalje i
poneo moj sto, a tada se zauo gromoglasan tresak, kada je zadnjim delom
proao kroz veliki stakleni prozor.
Zadnji deo kombija pao je ezdeset centimetara nie, na tlo, a prednji deo
se digao. Prednji tokovi su se u vazduhu okretali velikom brzinom.
Spustio sam pogled izmeu sedita i vrata, znajui da je Karterov pitolj
tu negde.

Sada se celoj gunguli pridruio jo jedan zvuk. Prolazak kroz staklo

izlobenog salona aktivirao je znak za uzbunu.
Kombi je bio u tako loem poloaju da nisam mogao da vidim gde se
nalazi Oven. Okrenuo sam se u seditu i gurnuo ruku u uzan prostor izmeu
vrata i sedita.
Napipao sam pitolj. Obavio sam prste oko neega hladnog i tankog, to
bi morala biti cev. Potraio sam to izmeu sedita, iako sam ga ve prethodno
uhvatio, ali dok sam pokuavao da pored ruke za podeavanje sedita
naem drku pitolja, iskliznula mi je iz ruke i pala dole, jo dalje izvan
domaaja nego to je bila ranije.
Pored sirena, uo sam kako neko koraa preko izlomljenog stakla. Oven
je obilazio oko kombija.
Sad ne ide vie nikuda!, uzviknuo je.
Kroz otvoren vetrobran zatreperilo je svetlo. Shvatio sam da je to plamen
vatre.
Opet sam gurnuo ruku dole, u prazninu, traei pitolj. Zaustavio sa ispod
ruba podne prostirke. Opet sam obavio prste oko cevi, povukao pitolj gore i
okrenuo ga tako da sam obuhvatio drku akom, prislonio prst pored
okidaa.
Odjednom, vrata se otvorie. Verovatno su se otkljuala prilikom udara.
Oven ree, Hej, kretenu, ja u te...
Opalio sam u njega.
Jebote!, dreknu on, padajui na asfalt, pored izloga salona. Vrata se
zatvorie pod teinom, ali ja ih otvorih nogom i spustih se na tlo; motor
kombija je i dalje radio.
Vatra se irila salonom.
Oven je leao na leima. Video sam da mu se iri crvena mrlja na levom
ramenu. Znai, nisam ga ubio. U desnoj ruci je i dalje drao pitolj, ali pre
nego to je mogao da ga uperi u mene, stao sam iznad njega i uperio mu
Karterov pitolj u glavu.
Baci pitolj, rekao sam.
ta? ree on. Signal za uzbunu je bio toliko buan da me nije razumeo.
Baci ga!, rekoh.
On ga odbaci nekoliko metara od sebe.
Gde mi je erka?, podviknuh na njega. Gari je rekao da zna gde je!

Ne znam!, ree on.

Ja opalih hitac izmeu njegovih nogu.
Isuse Hriste! ree on.
Gari je rekao da idu po nju. Gde je?
Ne mogu da ti kaem, ree on. Ne smem.
Ako mi ne kae, pucau ti u koleno, rekoh.
uj, ako ti kaem, oni e...
Podigao sam pitolj prema njegovom kolenu i povukao okida. Vrisnuo
je, ali njegov krik zaguie razni signali za uzbunu.
Sledei ide u drugo koleno, rekoh. Gde je?
O, boe!, vrisnu on, previjajui se po podu.
Gde mi je erka?, upitah.
U Vermontu! zacvili on.
Gde u Vermontu?
U Stovu! ree on. Negde u Stovu!
Gde u Stovu?
Ne znaju ni oni! Tamo negde!
Ko ide po nju?
Pre nego to je uspeo da odgovori, onesvestio se. Ili je umro.
Udaljio sam se i podigao Garijev pitolj sa poda. Moda e mi zatrebati
oba. Poao sam nazad, u bubu, dok je salon plamteo iza mene. Jedan
rezervoar u kolima je eksplodirao. Vatrena lopta prolete kroz razbijeni izlog.
Seo sam u automobil, izvadio mobilni telefon i ukucao poznati broj. U
daljini sam zauo sirene.
Suzana se javila: Halo?
Zdravo, Suzana, rekao sam. Moe li da mi da Boba?
O, Time, policija je bila ovde i...
Samo mi daj Boba na tren.
Malo kasnije javio se Bob i ozlojeeno rekao: Isuse, Time, trai te sva
policija. ta si to...
ta sad radi?, upitah. Treba mi drugi automobil. Neki na koji mogu
da se oslonim, i to odmah.

ETRDESET JEDAN

Vozio sam bubu Putem I kada sam u retrovizoru primetio da se patrolnim

vozilom koja su prola u suprotnom smeru pale stop svetla.
Nastavio sam da ih gledam u retrovizoru.
Ne okrei se, ne okrei se, rekoh tiho.
Policijsko vozilo se okrenulo.
Jo uvek je bila daleko iza mene, pa sam stisnuo gas, pokuavajui da
poveam razmak izmeu nas, a da to ne izgleda kao prekoraenje dozvoljene
brzine. Buba i nije bila dorasla tome.
Policijsko vozilo je ubrzalo i ukljuila su se rotaciono svetlo.
Jurnuo sam ulicom pored stambenih zgrada, pa onda iskljuio svetlo, da
mi ne vide dve sjajne crvene lampice na zadnjem delu automobila. Ulina
svetla su bila dovoljno jaka da vidim kuda vozim. Pogledao sam u retrovizor
i video da i policajci skreu desno.
Vozio sam nasumice. Desno, opet desno, pa levo. Neprestano sam
pogledao u retrovizor ne samo zbog automobila ve i zbog njihovog
rotacionog svetla.
Voza tog vozila je sada ve radio-vezom traio da i druga vozila opkole
taj kraj.
Nisam bio siguran u automobilu. Nisam mogao neprimeen da stignem do
Bobove kue.
Skrenuo sam opet levo, pa desno i naao se u blizini luke, nedaleko od
kue Kerol Svejn. Tamo nisam smeo da se vratim.
Naiao sam na poprenu ulicu, a ispred mene projuri policijsko vozilo sa
iskljuenom sirenom, ali ukljuenim rotacionim svetlom. Da su moji farovi
bili ukljueni, mogao sam lepo da vidim profil vozaa.
Nisam mogao izai ni iz tog kraja, a ne stii do Bobove kue. Skrenuo
sam bubom na prilaz nepoznate adrese, priao to sam mogao blie kui,

ugasio motor, dohvatio ona dva pitolja koja sam poneo i Milta sa zadnjeg
sedita, i izaao iz automobila.
Da li bi bilo bezbedno da pozovem Boba da doe tu po mene? I da li bi
on to uopte uinio? Jasno je da je policija moda i Deningsova bila kod
njih. ak i ako Suzana i Bob nisu tano znali zbog ega policija traga za
mnom, morali su shvatiti da je ozbiljno.
Potrao sam prema luci. Bobova kua nije bila daleko od jezera. Moda
u uspeti da ukradem neki brodi, odvezem se do obale Stratforda, u ijoj
blizini je Bob iveo, izvuem brodi na suvo i peke odem do njegove kue.
Zatim, uz malo sree, mogu da ga nagovorim da mi da drugo vozilo da se
odvezem do Stova.
Stigao sam do luke. Vee je bilo toplo, i mnogi su sedeli na svojim
brodiima, pijuckali i askali s prijateljima, a njihovi glasovi su dopirali kroz
no. Moda i nee biti tako lako ukrasti brodi.
unjao sam se oko parkinga oivienog drveem koje je prualo zaklon.
Preao sam preko ljunka do najudaljenijeg dela parkinga, pitajui se ima li
najmanje anse da je neko ostavio kljueve u kolima da li to jo uvek neko
radi kada mi pogled privue neto na kombiju pored koga sam prolazio.
Na zadnjim prozorima ugledao sam natpis Cveara o.
Prolazei vozaevom stranom vozila, video sam napred neto to je
izgledalo kao dvoje ljudi, nagnutih iznad instrument-table jedno prema
drugom.
Kucnuo sam pitoljem po vozaevom prozoru. On poskoi, a dok se
okretao da vidi ko to kuca, njegova plavokosa partnerka se beivotno srui
na instrument-tablu.
Zdravo, Jane, rekoh kroz staklo.
On spusti prozor. O, boe, to si ti, ree.
U redu je, rekoh. Vidim da to s tobom nije moja erka.
Tetka me je naterala da priznam, rekao je urno, branei se. Naterala
me je da priznam ko me je udario. Ali policiji sam rekao da je bila greka.
Znam, rekoh. Cenim to. Ni ja nisam nikome rekao za tvoju
prijateljicu.
Hvala, ree on tiho. ta hoe? ta radi ovde?
Otkljuaj zadnja vrata, rekoh. Hou da ti i tvoja Mildred izvrite jednu
isporuku.

Uao sam pozadi. Spustio sam pitolje na pod i stavio Milta na sedite.
Neobino, taj pliani los je privukao Janovu panju. A ti misli da sam ja
udan, ree.
Primetili smo troja patrolna vozila kako krstare krajem pre nego to smo
izali na Put I.
Tebe trae? upita Jan dok sam gledao oko sebe u zadnjem delu
kombija, trudei se da ostanem ispod prozora.
to manje zna, to bolje, rekoh. Ima ovde jedan spremljen buket.
Da, ree Jan. Ve dva dana pokuavam da ga uruim. Ljudi su na
putu.
Rekao sam mu gde se nalazi Bobova kua. Proi ulicom jednom, vidi da
li ih neko nadzire. Policijsko vozilo, obeleeno ili neobeleeno. Proi emo
tako nekoliko puta, pa ako bude izgledalo kao da je isto, skrenue na
prilaz.
Dobro. Zastao je. Zna, obino ne isporuujem cvee ovako kasno.
Zar nee izgledati udno?
Nadajmo se da nee, rekoh.
Brzo smo stigli u Bobov kraj. Ovde su kue zaista lepe, ree Jan.
Isporuivao sam ve ovde. Zastao je: Ne vidim ta je smeno.
Hajde da to uradimo, rekoh. Hou da me ti i Mildred saekate jedan
minut.
Zove se Huanita, ree Jan.
Skrenuo je na Bobov zaista irok prilaz, tik do hamera. Dohvatio sam
uvijeni buket, kliznuo kroz bok kombija i poao do ulaznih vrata.
Suzana je bila okirana kada je otvorila vrata. U prvom trenutku sam
pomislio da je to zbog te kasne isporuke, a tada sam shvatio da gleda mene.
Boe moj, ta se desilo?, upitala je, a Bob je stajao na metar iza nje.
Uzela je cvee od mene i stavila ga na oblinji sto.
U prvom trenutku sam pomislio da je ve videla moj nos. Nisam se setio
da sam zadobio jo neke povrede. Pogledah se u ogledalu u predsoblju. Na
obrazima sam imao nekoliko posekotina. elo mi je bilo u modricama.
Deava se to kada vam pukne vetrobransko staklo i sra vas pogodi u glavu
kod volana.
A na jednom zglobu mi je jo uvek visilo pare trake.

Nemam vremena da objanjavam, rekoh. Zatim se okrenuh Bobu: ta

si spremio za mene?
Gde je buba?, upita on, izvirivi na prilaz i ugledavi tu samo kombi.
Rekoh Suzani najbre to sam mogao: Znam gde je Sid. U Vermontu,
negde u Stovu. Neki ljudi su ve otili po nju. Moda su ve i stigli. Moram
brzo da odem tamo.
Oekivao sam da e me zasuti pitanjima, ali odmah je shvatila da traenje
mog vremena na odgovaranje ne bi bilo u Sidninom interesu. Rekla je: Uzmi
Bobov automobil i idi. Odmah!
Mislila je na hamer, Bobov veliki terenac. Meni se nija sviala ideja da
se u Stov vozim tom zveri. Isticala bi se kao zavijen palac, a bila je
nezgrapna i spora, i izgubio bih suvie vremena zastajui svakih sto pedeset
kilometara da joj sipam benzin, pa bi ubrzo i policija poela da traga za njom.
Neto drugo, Suz, rekoh.
Ona klimnu glavom, shvativi odmah. Na parkingu imamo mustang koji
smo tek dobili. Ima V8 pod haubom.
Ma hajde, usprotivi se Bob, ne misli ozbiljno. Pogledao me je. Zna
li da je policija veeras dva puta prola ovuda traei te? ta se deava,
Time?
Svata, rekoh. Ali u ovom trenutku je najvanije da krenem za Stov.
Suzana spusti ruku na kvaku da bi se oslonila. Mustang je ispravan,
ree mi. I gume su mu dobre.
Da li je brz? rekoh.
Ona klimnu glavom Pravolinijski. Slabiji je u okukama, ali skroz do
Vermonta je meudravni put.
Hajde da ga vidimo.
Ne svia mi se to, ree Bob. Ako ga trai policija, ovo se svodi na
pomaganje beguncu.
Suzana se zagleda dugo i otro u Boba:. Ako mi ti ne pomogne, ovo u
uraditi sama.
Niz stepenite sie Evan: ta se deava?
Ui emo odmah, ree Bob nervozno. Ako telefon zazvoni, javi se.
Ne, nemoj, ree Suzana. A ako policija doe na vrata, nisi video Tima,
i nema pojma gde smo mi.
Znai, trai da laem policiju, ree Evan pola za sebe. Kul.

Dok smo nas troje izlazili iz kue i ili prema hameru, Bob ree, Zaista,
Time, mislim da nam duguje objanjenje ta se dogaa. Javlja se kasno
nou, zahteva da ti dam automobil, pria da je Sidni u Vermontu, pa ne
moe...
Stani, rekoh, skreui prema kombiju. Moram da uzmem pitolje.
To je Boba uutkalo, barem na izvesno vreme.
Zahvalio sam se Janu i rekao mu da ode. Uz pitolje, zgrabio sam Milta,
koga sam predao Suzani na uvanje. Na putu do Bobovih motora, izloio sam
Suzani sve ukratko. Bob, za volanom hamera, sluao je, a zatim progunao
neto o tome kako bi najpametnije bilo pozvati policiju, ovdanju i u
Vermontu. Rekao sam mu da je policija u tom trenutku toliko usredsreena
na mene da bismo protraili dragoceno vreme ubeujui ih da krenu u Stov.
Suzana ree Bobu: Ja se oslanjam na Tima za sada, ako nema nita
protiv. Zatim meni: Da li je taj ovek, koga si ustrelio u koleno, mrtav?
Oven?, rekoh sa zadnjeg sedita. Mislim da nije. Ako hitna pomo
stigne do njega na vreme, preivee. A ona dvojica s njim? Gari i Karter? Oni
su pokojni.
I Endi, ree Suzana.
Da, rekoh. A ima i gore.
ta?
Peti, rekoh. Ne znam kako je ona umeana u sve to, ali neto joj se
dogodilo u poslednjih etrdeset osam sati. Niko je nije video. A jedan od one
trojice koji su pokuali da me ubiju, rekao je da vie ne treba da brinem za
nju.
O, boe, ree Suzana. O, boe moj.
Da, rekoh, osetivi bol zbog onoga to se dogodilo Peti na nain koji
nisam mogao da pomenem svojoj bivoj eni. Barem ne sada.
Ne mogu da verujem, ree Suzana. Da li je mogue da se ovo sve
deava?
Nekoliko sledeih ulica proli smo u tiini. Onda Suzana ree: Znai,
neko je zaista nadzirao kuu.
Jeste, rekoh. Bob se za volanom nervirao. Mislili su da e Sid da se
vrati u tvoju kuu, pa da je onda uhvate.
Zato nam se nije javila?, upita Suzana. Zato nije nala naina da se

javi?
Jedan razlog, rekoh polako, svestan da nema naina da pripremim
Suzanu za to, jeste da je moda ubila nekoga.
Suzana htede neto da odgovori, ali rei joj nisu izlazile iz usta.
Mislim da je to moda bilo u samoodbrani, ili u elji da pomogne nekom
drugom, ko je bio napadnut.
Ali... Suzana je traila rei. ak, ak i ako je to tano, ne mogu da
verujem da nas ne bi pozvala da joj pomognemo.
Ne znam, rekoh. Ne znam.
Upitao sam se da li mislimo na isto, da se neto dogodilo sa Sidni, neto
to ni negativci ne znaju, to ju je spreilo da javi i roditeljima gde se nalazi.
Moda je, povrh svega, i trudna, ree Suzana.
Bob stegnu rukama volan hamera.
Ne bih rekao. Mislim, da, moda, ali ne bih rekao da je to povezano sa
njenim nejavljanjem.
Stigli smo do Bobovog predstavnitva s polovnim kolima. Skrenuo je na
parking i zaustavio se tik iza tamnoplavog mustanga, starca sa kraja
devedesetih godina prolog veka, pomislih.
Doneu klju, ree Suzana, odlazei prema kancelariji.
Ti jo nisi platio bubu?, upita Bob.
To je tvoja najvea briga u ovom trenutku, Bobe? upitah.
Spustio sam glavu na naslon. Odjednom sam bio sasvim iscrpljen. Stov je
bio dobra etiri sata vonje daleko. Bio mi je potreban san, ali nisam imao
vremena za to.
Takoe, pojma nisam imao gde u Stovu da ponem da traim Sid.
uj, ree Bob, uradi ono to mora. Ali nije fer da uvlai Suzanu u
to. Zato to te trai policija. Ba si je usreio.
Jesu li ti policajci rekli zato me trae?
Samo su postavljali nova pitanja. Bili su detektivka Denings i onaj
drugi, krupni policajac sa enskim imenom. ta misle da si uradio?
Postoji spisak, rekoh. Ali ovek koji je veeras pokuao da me ubije,
u toku dana je ubio enu po imenu Kejt Vud. Trenutno me trae zbog toga.
Isuse Hriste.
Zatvorio sam oi i opustio se. Otvorio sam ih kada sam uo kuckanje na
prozor. Suzana je mahala kljuevima automobila.

Izvukao sam se iz hamera i uzeo kljueve mustanga. Ima li benzina?

upitao sam.
Sumnjam, ree ona. Bobova ponuda ne ukljuuje i pun rezervoar.
Stisnuo sam dugme daljinskog kljua i otkljuao vrata mustanga. Seo
sam, ostavljajui vozaeva vrata otvorena i okrenuo klju. Motor je zaurlao.
Pogledao sam pokaziva goriva i video da ima gotovo pola rezervoara
benzina.
Napuni ga sad i uz malo sree, prei e itav put bez zaustavljanja,
ree Bob.
Hoe li da mi doda pitolje?, rekoh ja Bobu.
Vratio se do hamera. Ona mi ree: Idem s tobom.
To nije dobra ideja, rekoh. Nisi ti za ovo.
Ne govori mi to.
Suzana, rekoh, spustivi glas, tako da je morala da se sagne prema
meni. Hou da izvuem Sid iz ovoga. Ali ako mi se u meuvremenu neto
desi, voleo bih da se vrati kui, kod tebe.
Time, ne govori...
Ne, sluaj me. Ozbiljno mislim. Mora da ostane i bude ovde kad se
Sidni vrati, ako se vrati sama. A i meni moe zatrebati. im stignete kui,
hou da mi nae kako da stignem do Stova. Krenuu putem 95, pa 91 na
sever, ali moda mi zatrebaju uputstva tokom vonje.
Suzanine oi su zablistale.
Volim te, zna. I uvek u te voleti. mrcnula je. ta da radim ako dode
policija?
Nemojte im rei ni re. Ali ako doe Deningsova, moe da joj ispria
ta se dogodilo u predstavnitvu. Samo ne govori gde sam otiao. Pokuae
da me zaustave. Deningsova e probuditi dravnu policiju da bi me nala.
Ne znam koliko vremena imam da naem Sid, ali neu da me Deningsova
zadrava.
Suzana je shvatila.
Ako se onaj koga sam ustrelio probudi, ona e moda vrlo brzo saznati
da sam na putu za Stov, rekoh. Ako te pritisne, reci joj da jo uvek vozim
bubu. Bar me nee traiti u ovim kolima.
Suzana klimnu glavom. Ree:
Ne mogu da te pustim samog.

Suz, ti ne moe da ide.

Onda mora da povede Boba.
Bob se upravo vratio nosei dva pitolja. Drao ih je kao da su od
plutonijuma.
ta ? ree.
Ti ide sa Timom.
Oh, ne, ne, ne. Mislim da to nije dobra ideja.
Barem ovoga puta moram da se sloim sa Bobom, rekoh ja.
Ako ti ne poe, ree mu ona, balansirajui na svom tapu, ja u.
Stajao je jedan trenutak, ne govorei nita. Zatim, ne isputajui pitolje,
nespretno zagrli Suzanu, poe do vrata suvozaa mustanga, otvori ih i sede.
Hajdemo, ree, paljivo sputajui pitolje na patosnicu ispred sebe.

ETRDESET DVA

U trenutku kada smo sipali benzin i izvezli se na I-95 bilo je ve pola

jedanaest uvee. im sam se ukljuio u saobraaj na auto-putu, stisnuo sam
gas do daske. Igla na brzinomeru se uspinjala dok nije stigla do brojke sto
etrdeset pet. Oseao sam kako tokovi nemaju ba najbolji dodir s
podlogom, ali bio sam ubeen da mogu da vladam tom brzinom i odluio da
je zadrim za neko vreme.
Mi nemamo pojma ni kuda idemo, ree Bob. Mislim, u samom Stovu.
Bio sam tamo pre nekoliko godina s prvom enom, Evanovom majkom; to
mesto ima samo bedna odmaralita i lokale zavuene u planine.
Sumnjam da je Sidni odsela u odmaralitu, rekoh.
Moda je nala posao, ree Bob. Mnoga takva mesta plaaju decu
poput Sidni gotovinom ispod stola. Ne bi morala da kae ni pravo ime, to bi
njoj, s obzirom na to da je u bekstvu, odgovaralo.
To, to je rekao, imalo je smisla.
Nastavio je: ini mi se da je jedan Evanovov drugar tu jednom radio
preko leta. Stov zimi radi prilino dobro, uz skijanje i sve to, ali ni leti nije
loe.
Dok sam razmiljao o tome to je Bob rekao, morao sam da pazim i na
put. Kad vozite sto etrdeset pet kilometara na sat pribliavajui se gornjoj
ivici brzine morate paziti ta radite. Naroito nou.
Kao da mi ita misli, Bob ree: uj, ako nam jelen ili tako neto istri
pri ovoj brzini, najebali smo.
Radije bih rizikovao u ovome, nego u bubi, rekoh.
Ipak, ako udarimo jelena, uletee nam pravo kroz vetrobran.
Pogledah ga.
Bobe, ako hoe, mogu da te ostavim na sledeoj pumpi.
Samo kaem, nee pomoi Sidni ako ti rogovi probue mozak.

Nagnuo se napred i u mraku uzeo jedan pitolj koje sam poneo na put.
Budi paljiv s tim, Bobe, upozorih ga.
Ne brini, ree on. Nisam idiot. Zagledao se u pomrini u pitolj.
Svetlost je dolazila samo sa instrument-table. Mogu li na trenutak da upalim
svetlo?, upita me.
Ne, rekoh. Nisam eleo da mi unutranje svetlo kvari noni vid u toj
situaciji.
Zna li ta ja mislim da je ovo? I ovaj, i onaj drugi? Mislim da su to
rugeri.
Ja se uopte ne razumem u pitolje, rekoh.
Pa, ja se malo razumem. Ovo su impresivni pitolji. Mislim da imaju
okvire sa po deset metaka.
Da?, rekoh ja.
Deset metaka, ree on. Ovaj okvir prima deset metaka. Ovaj pitolj
moe da nosi jedanaest metaka, ako ima i jedan u cevi. Poluautomatski,
kalibar 22. Ti tipovi koji su te traili, znali su ta je dobro oruje.
Da, rekoh.
Da li su puni?
S obzirom na to da su pucali na mene, rekao bih da nisu, kazah. Gari
je ispucao najvie hitaca, pa u njegovom pitolju moda uopte nema metaka.
A drugi je bio kod Kartera. On je ispalio nekoliko hitaca u krov kombija, ali
mislim da je to bilo sve. Posle sam ja pucao... Morao sam da se prisetim.
Mislim da sam tri puta pucao iz njega.
Znai, ovi pitolji su moda i prazni, ree Bob.
Da, Bobe, ti pitolji su moda i prazni.
On spusti svoj prozor, tako da nas zahvati mini-tornado. Uzeo je jedan
pitolj, oslanjajui ruku na vrata i ispalio hitac u no.
ta, jebote!, uzviknuh, Nemoj to da radi!
Uvukao je ruku i podigao prozor.
U ovome ima jo metaka, ree.
Bilo je!, uzviknuh. ta ako je to bio poslednji?
Pa, ako jeste, ree, zaista nisi mogao oekivati da neto postigne
samo jednim metkom.
Bio sam spreman da izvadim telefon i javim Suzani da doe i pokupi
svog deka negde na tridesetom kilometru puta I-91, ali sam se uzdrao.

Mislim da znam kako da izvadimo okvir i proverimo, ree Bob.

Isuse Hriste, Bobe, rekoh. Molim te, nemoj da nas pobije ovde u
kolima.
Pogledom sam pratio put, ali prilino sam siguran da me je pogledao.
Znam ta radim, rekao je. Samo pritisne ovo dugmence i okvir
ispadne. Evo, vidi?
Pokazao mi je okvir u obliku okoladice. Ovde, sa strane ima mali
prorez, kroz koji moe da vidi koliko metaka ti je ostalo. Mora na sekund
da upali svetlo. Vai?
Preko volje sam podigao ruku i ukljuio unutranje svetlo. Ako je
naumio da pregleda pitolje, pretpostavljao sam da, zbog obojice, treba da
vidi ta radi.
Dobro, saekaj, ree on, vadei okvir iz jednog pitolja i zagledajui
ga. U ovome je ostao jo jedan metak. Sad da pogledamo ovaj, drugi.
Saekaj, dobro, ovde ima jo tri. Znai, imamo etiri metka za obojicu.
Izvrsno, rekoh.
Na koliko negativaca misli da emo naii?, upita on.
Ne znam, rekoh.
Pa, ako ih bude vie od etvorice, zamoliemo ih da stanu jedan ispred
drugog.
Malo je falilo da se nasmejem.
Kako to, da si tako miran u vezi s tim? upitah.
On slee ramenima.
Ma hajde, ree. Kakve su anse da zaista naidemo na grupu nervoznih
revolveraa?
Da je Bob proveo vee kao ja, moda ne bi postavio takvo pitanje.
Zazvonio mi je mobilni telefon.
Jednom rukom sam drao telefon, a drugom dizao telefon na uvo.
Ja sam, ree Suzana. Htela sam samo da se javim.
Bob puca u drvee, inae smo dobro.
Izala sam na internet. Do Stova se stie jednostavno. Samo vozi Putem
91. A kad zae duboko u Vermont i stigne na Put 89, kreni na severozapad
i prati putokaze za Monpelije. Prei Monpelije nekoliko kilometara, potrai
izlaz za Voterberi, poi na sever i Stov je odmah tu. Hoe li da ti ponovim?

Ne, rekoh. Hvala.

Prema ovim podacima s interneta, tamo stie za vie od etiri sata
vonje.
Mislim da moemo da postignemo sat manje, rekoh. Samo ako nas ne
zaustavi policija.
Kad smo kod toga, ree Suzana, detektivka Denings je opet zvala.
Oh, da.
Zvuala je ljutito.
Ba udno.
Prevre Milford traei te. Mislim da e sada da pozove tvoj mobilni.
ta si joj rekla?
Ispriala sam joj ta se dogodilo u predstavnitvu. Ali nisam kazala
kuda idete.
To joj se nije svidelo.
Nije. Kao to je Bob predvideo, optuila me je da pomaem beguncu.
Da li je onaj koga sam pogodio mrtav?
Nije o tome priala sa mnom, ree Suzana. Ali pomenula je da je neko
odvezen u bolnicu u Milfordu.
Ako tip bude mogao da govori, moda e rei Deningsovoj da je Sidni u
Stovu. Onda e ona poslati ljude da me presretnu.
ta misli, kako znaju da je Sid tamo?, upita Suzana.
Ne znam. Bob mahnu da mu dam telefon. Saekaj, Bob hoe da
razgovara s tobom. Dao sam mu mobilni.
Hej, ree on. Sea se da je neki Evanov drugar radio u Stovu? Pitaj
ga za to. Pitaj ko je to bio i gde je tano radio. Pa ree meni: Ako je Sidni
ula za to, moda je otila tamo da se sakrije izvesno vreme.
Zatim se utiao. Rekao je: U redu je... Jesam... Zna da jesam... Dobro.
Zadrao je telefon naas, pa ga vrati meni.
Hej, rekoh ja.
Ako ujem jo neto, zvau te, ree ona.
Vai, rekoh i iskljuih telefon. Zatim oklevajui upitah Boba: Da li je
sve u redu?
Bob u prvom trenutku ne ree nita, pa zatim: Samo se zahvalila to sam
poao s tobom. Dua pauza. Pogledao je prema meni, a svetla sa
instrument-table su mu bacali blagu svetlost na lice. Misli da je pogreila

kada te je ostavila.
Sumnjam, rekoh.
Tano je, ree on. A sad, uz svo ovo sranje s Evanom, ne bih je krivio
ako se iseli i pokua da se pomiri s tobom.
Gledao sam kako isprekidane bele linije jure prema mustangu i nestaju
pod njim. Znam da je ti voli, rekoh. Video sam to onog dana kada se
onesvestila.
Preli smo kilometar i po kad Bob ree: Znam da misli kako sam
uveren da sam bolji od tebe. Ali svakog dana sam primoran da se takmiim s
tvojim duhom.
Zazvonio mi je telefon. Otvorio sam ga.
Da, rekoh.
Gospodine Blejk.
Detektivko Denings, rekoh.
Da li znate gde sam ja ovog trenutka?
Pretpostavljam da ste u bolnici ili u predstavnitvu.
U predstavnitvu, ree ona. Ili u onome to je ostalo od njega. Sve
gori. Vaa supruga mi kae da emo, kad se poar ugasi, unutra nai tri lea.
Odvezli smo jednog u bolnicu u kritinom stanju. Pogoen je u rame i
koleno. Ali pretpostavljam da vi to ve znate.
Znam da vam je Suzana rekla da su dvojica iz zgrade pokuali da me
ubiju. To vai i za onoga napolju, koga ste odvezli u bolnicu. ovek po
imenu Gari je ubio Endija Herca. Pogodio ga je iz blizine u glavu. Na isti
nain je ubio i Kejt Vud.
Potrebno je da razgovaramo o tome.
Uskoro, rekoh.
Kako su umrla preostala dvojica u zgradi, gospodine Blejk? Jeste li ih vi
ubili?
Poinjete da mi se gubite, slagao sam.
Kuda god da ste krenuli, okrenite i vratite se odmah.
Ne mogu to da uradim. Moda bih mislio drukije da nisam ubeen da
vi i detektiv Mardori pokuavate sve to meni da priijete. U stvari, cela
operacija trgovine ljudima odvija vam se u tom hotelu, vam ispred nosa.
Zato to ne biste proverili dok se ja ne vratim?
Trafiking? Da li je vaa erka umeana u to?

Sve vreme je tu radila, rekoh. Svi tamo su naueni da slau. I bili su

vrlo ubedljivi u tome.
Gospodine Blejk, molim vas, doite. Mi emo preuzeti potragu za Sid
i...
Vi treba da pretresete taj hotel, insistirao sam. Sobu po sobu. Oseao
sam knedlu u grlu. Vidite ima li tragova Peti.
Mislite da se tamo skriva?
Mislim... Mislim da je mrtva.
Deningsova je utala.
Gari je rekao da je mrtva, rekoh.
Deningsova je utala. Detektivko?
Tu sam, ree ona.
Imate li ta da kaete?
Posle jo jedna pauze, ona ree: Dobili smo Petine telefonske zapise.
Ja sam pozvao njen broj, rekoh. Ne javlja se.
Primila je poslednjih nedelja nekoliko poziva s jednog broja u Vermontu.
Konkretno iz Stova.
Pokuao sam da zadrim miran glas: Sa ijeg broja?
Iz javnih govornica sa nekoliko razliitih brojeva. Neko ju je zvao
koristei pripejd kartice.
Jeste li proverili drugi smer? upitah. Da li je bilo poziva sa Petinog
broja u Stov?
Ne, ree Deningsova.
Pa, to je mogao biti bilo ko, rekoh. Deko, roak.
Gospodine Blejk, da li vi tamo idete? U Stov?
Ne, rekoh. Moram da prekinem, detektivko. Prekinuo sam vezu. Ali
samo trenutak kasnije, opet je zazvonio. Deningsova je opet zvala.
Nee da se javi?, upita Bob.
Odmahnuo sam glavom.
Neu.
Nekoliko kilometara dalje, Bob uzviknu: Time!
Da?, rekoh ja.
Mustang se zaneo na okuci. Snano trgoh volan, vraajui automobil u
svoju traku.

Isuse Hriste, uzviknu Bob. Zaspao si!

Izbezumljeno trepui, odmahnuo sam glavom.
Dobro sam, dobro sam, rekoh.
Daj da ja malo vozim, ree on.
Hteo sam da se usprotivim, ali shvatih da bi to bilo najpametnije. Skrenuo
sam pored puta, ostavio motor da radi, pa izaao napolje, da se protegnem na
sveem, nonom vazduhu. Bob proe okolo i sede za volan. Ja sam se
uvukao na sedite suvozaa, dok je on opet izvozio automobil na put.
Zna li put? upitah.
Bob me pogleda.
Znam da misli da sam prokleti kreten, ali znam da vozim.
Razbudio sam se , rekoh.
Samo nekoliko trenutaka kasnije bio sam u carstvu snova.

ETRDESET TRI

Negde oko Bretlbora, Bob je zakljuio da bi trebalo da svratimo na

pumpu. Bila je polovina noi i znali smo da ne moemo stii do Stova, a da
ne sipamo benzin. Vonja pri brzini od gotovo sto pedeset kilometara na sat
prilino brzo je isisala gorivo.
Naili smo na pumpu koja radi itavu no, zaputenu lokaciju koja nije
raspolagala posebnim pogodnostima, meu koje se ubrajao i upotrebljiv
toalet. Bob je otrao u grmlje da mokri, dok sam ja ostao da napunim
rezervoar na samouslunoj pumpi. Kada se vratio, ja sam otrao u bunje.
Bob, sada i sam prilino umoran, dobacio mi je kljueve. Kada sam seo u
automobil, pruio mi je mars okoladu i stavio kafu za mene u dra. Ovo i
malo sna bi trebalo da te odri u radnom stanju.
Zna li kakvu pijem? upitao sam.
Znam, crnu. Polovinu kafa koje skuva, Suzana mi poslui tako, bez
krema, jer zaboravlja da vie nije udata za tebe.
Pocepao sam kraj omota od okolade izlazei kolima sa prostora pumpe i
natrag, na auto-put. Odgrizao sam veliki zalogaj i zadovljno vakao, dok je
Bob pio svoju kafu. Nisam mogao da se setim kada sam prethodni put jeo.
Spustio sam okoladu u krilo i paljivo prineo kafu ustima. Bob je prethodno
ve skinuo plastini poklopac, tako da samo mogao da pijem.
Srknuo sam.
Au, rekoh. Mislim da je ovo najgora kafa u mom ivotu. Morao sam
da suzbijem refleks da podrignem, koji mi se peo u grlo.
Da, ree Bob, klimnuvi glavom. Ako te ona ne odri budnim, nita
nee.
Skrenuh pogled s puta, ne sklanjajui olju ispred usta. Hvala, rekoh.
Kilometar i po dalje, rekoh: Znam da sam ponekad prema tebi bio, zna,
pomalo...

Kreten?, ree Bob.

Hteo sam da kaem, stidljiv u iskazivanju istinskog potovanja.
I ja sam bio slian, ree on, smetajui se udobnije u svom seditu i
pogledajui u retrovizor na vratima suvozaa.
Pa, mislim da se to nee mnogo promeniti, rekoh. Bob nije uspeo da
ostane ozbiljan. Ali hou da ti se zahvalim to tako dobro brine o Suzani.
Sranje, ree on.
Ne, stvarno, rekoh ja. Ozbiljno mislim.
Ne, rekao sam sranje zato to te prati policija.
Pogledah u retrovizor. Rotaciona svetla. Daleko iza, moda kilometar i
po, ali nepobitno policijsko rotaciono svetlo. Srce mi snanije zakuca u
grudima. Posle svega to sam danas proao, zar sada moram da brinem zbog
kazne za prekoraenje brzine?
Ako nije neto gore od toga? Moda je Deningsova shvatila kuda i kojim
kolima idemo, pa je poslala poternicu.
Sranje, sloih se. Dobro smo i dotle stigli, a da nas niko nije zaustavio.
Nisam imao gde da pobegnem tu, na meudravnom putu, a nije bilo ni
izlaza u blizini, koji bi mi omoguili da pobegnem policiji. Popustio sam
papuicu gasa, usporavajui automobil negde do blizine dozvoljene brzine,
nadajui se da e policajaci, dok nas stignu, pomisliti da su pogreili.
I ako nas zaustave zbog sitnice kao to je prekoraenje brzine a ne zbog
rusvaja koji sam ostavio za sobom platiu prokletu kaznu.
ta to radi?, upita Bob dok je automobil usporavao; prvo na sto
trideset, zatim na sto dvadeset kilometara na sat.
Usporavam na dozvoljenu brzinu, rekoh.
Ne, ne, mora da mu pobegne, ree Bob.
Kako da mu pobegnem? U koju bonu ulicu hoe da skrenem?
Dobro, ree on odmereno. Nisam siguran, tehniki reeno, moe li
registracija ovog automobila da bude ispravna.
ta to pria?
Samo ti kaem da bi zaista bilo bolje da nas ne zaustavi.
Bobe, je li ovaj automobil ukraden?
Ne kaem to, ree on. Kaem samo da registracija nee izdrati
paljivije ispitivanje.
Jo uvek sam usporavao automobil. Rotaciono svetlo iza mene se

pribliavalo. Bogami, Bobe, rekao si mi da si prestao da popravlja

automobile iz vremena Katrine. Rekao si da si napredovao. Kunem se...
Smiri se, ree on. Moda e i proi, ne znam.
Ovo je ukraden automobil, rekoh.
Ne znam da li je ukraden, ree on.
To to si rekao je najgluplja la koju sam ikad uo, rekoh ja.
Osetio sam kako mi znoj curi niz elo. Nisam video da imamo bilo
kakvog izbora, sem da stanemo i vidimo ta e se desiti.
Sada smo zauli i sirenu.
Samo kaem da je ovo legalna vozilo, sa neto zamagljenom prolou,
nastavi Bob.
Koliko ovakvih ima na parkingu?, upitah. Jesi li ih uvrstio u katalog?
Ova ovde su bila poplavljena, ona su ukradena, a uz ona ide aparat za
gaenje poara jer postoji mogunost da se zapale?
Eta, zato mislim da si kreten, ree Bob.
Patrolno vozilo nas bee ve skoro stiglo, svetlo je bleskalo, a sirena
zavijala.
Zna, ree Bob, tu je i pitanje ova dva pitolja.
O, boe, rekoh. Prekoraenje brzine, vozilo sa sumnjivom
registracijom i oruje za koje nemamo dozvolu, a koje moe da se povee s
aktuelnim ubistvima.
Taan rezime, ree Bob.
I tada se dogodilo udo. Policijsko vozilo pree u traku za preticanje i
projuri pored nas.
ta?, ree Bob.
Kilometar i po dalje naili smo na kamionet koji se prevrnuo nasred puta.
Patrolno vozilo je stajalo na levoj strani puta, a policajac je pomagao ljudima
da se saberu, jer oigledno nisu bili ozbiljno povreeni.
Vidi?, ree Bob. Sve je u redu.
Ostatak puta samo vozio samo nekoliko kilometara na sat bre nego to
je dozvoljeno. inilo mi se da je tako sigurnije.
Dugo posle toga nismo mnogo govorili. Pojeo sam okoladu, pa ak i
popio lou sada hladnu kafu koju je Bob kupio. Kad vie nisam mogao
nita drugo osim da zurim napred i hipnotiem se gledajui istakane linije

koje jure pod automobilom, imao sam vremena i da razmiljam.

O Sidninom nestanku, Gariju, Karteru i Ovenu, Endiju Hercu.
I mada je Sid uvek bila u prvom planu, nisam mogao da zaboravim ni
Peti, devojku za koju sam sada znao da mi je bila bioloka erka. A samo
nekoliko minuta poto sam saznao istinu koja nas povezuje, saznao sam i da
sam je izgubio.
Bilo je to veliko optereenje.
Bob nikada ne bi bio ovek kome bih se ja otvorio. Ali u tom trenutku
bio je jedini na raspolaganju.
Rekao sam: ta bi uradio kad bi saznao da ima odraslo dete, o kome do
tada nisi imao pojma?
Bob me nervozno pogleda: ta si to uo?
Ne govorim o tebi, rekoh. Samo priam. ta bi uradio? Kada bi saznao
da postoji neko iji si otac?
Ne znam. Poludeo bih, ree on.
A onda, rekoh polako, da, odmah poto si to saznao, otkrije da se
neto dogodilo tom detetu. I bilo kakvu vezu, koju bi moda poeleo da
uspostavi, nikada nee moi da ostvari?
ta se desilo?, ree Bob. Tom, pretpostavljenom, zamiljenom
detetu?
Umrla je, rekoh.
Mogao sam da osetim Bobov pogled.
O emu mi to priamo, Time? Ne misli valjda na Evana i Sidni, ni bilo
ta to bi ili ne bi moglo njima da se desi, zar ne?
Ne, rekoh.
Pa ta je onda u pitanju?
Odmahnuo sam glavom. Morao sam nekoliko puta da trepnem da bih
nastavio pogledom da pratim put.
Nita, rekoh. Zaboravi da sam bilo ta rekao.
Kod izlaza za Voterberi nastavili smo na sever, ostavljajui fabriku
sladoleda Ben i Deri na levoj strani. Na putu jedva da je bilo vozila.
Najzad, bilo je skoro tri sata ujutru.
Put je blago vijugao uz brdaca i preko njih, kroz lugove i istine.
Nekoliko puta farovi su osvetlili oi nonih stvorenja verovatno rakuna

uz ivicu puta, kao zvezdice u noi.

Petnaestak minuta poto smo skrenuli sa meudravnog puta, sporedni
nas je poveo dole i desno, u centar Stova. Kue kolonijalnog izgleda, kao i
firme, bile su nanizane s obe strane puta. Stali smo pred znakom Stop, na T
raskrsnici. Desno je bio restoran, a pravo ispred i levo crkva i neto to je
izgledalo kao gradska venica. Put levo bi nas odveo na kratak most, sa
peakom stazom na desnoj strani, konstruisanom poput pokrivenog mosta.
Odakle da ponemo?, upita Bob.
Zazvonio je mobilni telefon. Izvukao sam svoj iz jakne, ali nije on zvonio.
Oh, ree Bob, pa izvadi svoj telefon. Da? Samo to smo stigli u grad
pre nekoliko minuta. Da, dobro smo, iako je malo falilo da nas zaustave,
Isuse. Aha. Dobro. Dobro. Da li Evan zna vie od toga? Dobro, dobro,
odlino. Dobro, da, naravno da emo paziti. Vai. Zdravo.
ta si saznao? upitah dok je sklanjao telefon. Primetio sam na uglu one
benzinske pumpe javnu govornicu. Pitao sam se da li je neki poziv upuen na
Petin mobilni telefon upuen odatle.
Suzana je razgovarala s Evanom, pa je on pokuao da nae tog svog
drugara, zove se Stjuart. Naao ga je i probudio upola noi. Stjuart je rekao
da jeste radio ovde, u nekom motelu, restoranu, tako neto.
Kako se zvao?
Planinska senka, ree Bob. Stjuart je rekao da je to bio dobar posao,
jer su ga plaali gotovinom.
Ta podzemna ekonomija je stigla svuda.
Da li Stjuart poznaje Sid? upitah. Da li joj je pominjao ovo mesto?
Evan kae da jeste. Pre nekoliko meseci sreli su se u Starbaksu ili tako
negde i Sidni se raspitivala za to mesto. Verovatno je to bilo pre nego to je
nala drugi letnji posao.
Pomislio sam na to. Ako je Sid pobegla i znala da e morati da se
izdrava dok se situacija ne razrei, to bi bio savren posao za nju. Mesto na
kojem bi mogla da zaradi i pritaji se.
A gde je to mesto?, upitah.
U to doba noi nije bilo mnogo otvorenih turistikih informacionih
centara. I benzinska pumpa je bila zatvorena. Povezao sam pravo napred, ali
pre nego to smo preli kilometar i po naili smo na izlaz iz Stova, pa sam
okrenuo polukruno i vratio se na T raskrsnicu, pa skrenuo desno, na

Planinski put i nastavio preko mosta sa pokrivenom peakom stazom.

Taj put je bio oivien prenoitima. Ja sam osmatrao levu, dok je Bob
itao nazive na desnoj strani puta.
Jarebica... Grad i selo... Stouflejk...
Eno, tamo, rekoh ja. Vidi znak, tik uz piceriju?
Planinska senka, ree Bob. Kukin sin.
Skrenuo sam na parking, a tokovi su zabrundali na ljunku. Kada sam
pruio ruku da otvorim vrata, Bob ree: Hej, hoe li ovo?
Drao je rugere u ruci i pruio mi jedan.
Koji je ovo?, upitah. Onaj s jednim ili sa tri metka?
On pogleda jedan, pa drugi.
Jebiga.
Uzeh mu jedan pitolj. Kada smo izali iz automobila, dogovarali smo se
ta da radimo s njima.
Ne moe da mi stane u dep jakne, rekoh.
Probaj ovako, ree Bob, pa se zakrenu i pokaza mi kako je uspeo da
zatakne cev ispod pojasa pantalona na leima.
Odstrelie svoju guzicu, rekoh.
Tako se radi, ree on. Onda prebaci jaknu preko njega i niko ne zna
da je tu. Bolje je nego gurnuti ga napred za pojas. Ako te tu pogodi,
stradae mnogo gore.
Tako ja nervozno zatakoh pitolj ispod zadnjeg dela pantalona. Oseao
sam se, blago reeno, nelagodno.
No je bila tako tiha da je odjeknulo kada smo zatvorili vrata. Bilo je
upaljeno svetlo iznad vrata kancelarije, ali ne i unutra.
ta emo da radimo?, upita Bob.
Udarih po vratima kancelarije. Nadao sam se da onaj ko vodi restoran
ima tu I svoje prostorije i da e uti buku. Kad neko vodi takav lokal, mora
biti spreman za neoekivano; pucanje cevi; gosta sa sranim napadom.
Saekao sam nekoliko trenutaka posle prvog kucanja, pa opet udario.
Negde u hodniku blesnu svetlo.
Evo ga, rekoh, neko dolazi.
Tamna figura zatapka hodnikom, ukljui svetlo u kancelariji i doe do
vrata. Bio je to ovek ezdesetih godina, raupane sede kose, koji je jo
uvek navlaio krajeve prugastog kunog ogrtaa.

Zatvoreno je!, uzviknu kroz staklo.

Ja ponovo udarih u vrata.
Hej, ree on, otkljua vrata kancelarije, odkrinu ih tridesetak
centimetara i ree: Znate li vi koliko je sati?
Izvinjavamo se, rekoh.
Da, ree Bob.
Ja sam Tim Blejk, a ovo je Bob Denigen, pokuavamo da naemo moju
erku.
ta?, ree upravnik.
Moju erku, rekoh. Mislimo da moda radi ovde i veoma je vano da
je naemo.
Porodini razlozi, ubaci Bob.
Upravnik odmahnu glavom. Taj pokret je izgledao kao da bi trebalo da ga
razbudi, koliko i da izrazi njegovo nezadovoljstvo.
Kako se zove?
Sidni Blejk, rekoh.
Nikad uo, ree on i htede da zatvori vrata.
Gurnuh nogu u dovratak.
Molim vas, samo minut. Mogue je da je znate pod drugim imenom.
ta?, ree on. Pod kojim drugim imenom?
Ne znam, rekoh. Gurnuo sam ruku u jaknu da izvadim Sidninu
fotografiju, koju sam svuda nosio sa sobom. Pruio sam je rukom kroz vrata.
On je preko volje uze i mirnu na nju.
Saekajte, ree i ode do kancelarijskog stola, da uzme naoare za
itanje. Mi smo to iskoristili da jo malo otvorimo vrata i koraknemo unutra.
Pogledao je fotografiju kroz naoare.
Saekajte, ree opet i ja osetih da mi se puls ubrzava. Video sam ovu
devojku.
Gde? upitah. Kada?
Dolazila je ovde, ne znam, pre otprilike dve nedelje ili neto vie.
Traila je posao sa skraenim radnim vremenom, ja nisam imao nita da joj
ponudim.
Da li vam je rekla kako se zove?
On slee ramenima. Moda, ali ne seam ga se. Rekao sam joj da
pokua na jednom mestu, gde je jedan radnik neoekivano dao otkaz, pa im

je bila potrebna pomo.

Gde je to?, upitah.
Ah, saekajte. Dodir oblaka.
ta?, upita Bob.
Restoran Dodir oblaka. Malo dalje gore, prema vercerskom prolazu,
gde put poinje da se uspinje.
Znate li da li je tamo dobila posao?
Nemam pojma, ree on. Sad moete da idete da probudite i njih.
Izgurao nas je iz kancelarije i iskljuio svetlo.
Vratili smo se u automobil, povadili pitolje iz pantalona i povezli se uz
Planinski put, pazei da ne propustimo neki znak.
Hej, vraaj se!, uzviknu Bob. Mislim da je tu.
Vratio sam se unazad tridesetak metara. ak i u noi bilo je primetno da
je Dodir oblaka imao i bolje dane. Veliki znak ispred zgrade vapio je za
farbom, metalna ograda bate ispod njega kao da je sluila za neveto
parkiranje vozila, a jedna sijalica iznad vrata kancelarije bee pregorela.
Opet smo se parkirali, gurnuli pitolj za pojas i sve ostalo ponovili.
Poto sam prvi put pokucao, poe da keve neki psi. Zauo sam
grebanje kandica po podu i ugledao neku malu senku. Vau vau! Vau vau
vau!
I pre nego to je unutra blesnulo svetlo, enski glas uzviknu: Mici! Mici!
Prestani! Dosta!
etrdesetih godina, atirane plave kose, zgodna nije joj bilo lako da
ustane u to doba noi u pohabanoj kunoj haljini i bez minke. Bila je i
veoma uzdrana. Pogledala nas je kroz zakljuana staklena spoljna vrata i
upitala: Ko ste vi? Predstavili smo se. ta hoete?, uzviknula je praena
Micinim kevtanjem.
Rekoh dovoljno glasno, da me uje kroz staklo i Micino kevtanje:
Traimo moju erku. Hitno je. Rekao sam da moda tu radi i da se
zove Sidni.
ao mi je, ree ona. Nemam nikoga pod tim imenom. Mici, Gospode,
zavei!
Pas uuta.
Stavio sam Sidninu fotografiju na staklo. ena se nagnu, zagleda u nju i
ree: To je Keri.

Keri?, ponovih ja.

Keri Morton.
Ona radi ovde?, upitah.
ena klimnu .glavom: ta ste rekli, ko ste vi?
Tim Blejk. Ja sam njen otac.
Ako ste joj otac, kako to da se ne prezivate isto?
To je duga pria. ujte, veoma je vano da je naem. Znate li gde je
odsela?
ena me je i dalje gledala. Moda je traila fizike slinosti: Pokaite mi
neku identifikaciju. Obojica.
Izvadio sam novanik, kao i vozaku dozvolu te prislonio je na staklo.
Bob je uinio isto.
ena je razmiljala ta da uradi. Saekajte, ree. Izala je iz kancelarije,
pa se ulo kako u susednoj prostoriji kae, Probudi se, probudi se, obuci
pantalone. Muki glas je neto progunao. Tu su neka dvojica kretena koji
trae da izaem s njima u no, a meni ne pada na pamet da izaem sama.
Trenutak kasnije opet se pojavila s mladim mukarcem, bosim i bez
koulje, koji je izgledao kao da je upravo siao sa reklame za odeu uzrasta
od osamnaest do dvadeset i dve godine. Ravan stomak, miiave ruke, kosa
crna kao gar. Blede farmerke koje bee upravo navukao bile su napola
otkopane. Bob i ja se pogledasmo. Momak za zabavu; ali izgledao je tako
da se ne bi trebalo kaiti s njim.
Ovo je Vajat, ree ona. On pospano trepnu. Poi e sa nama.
Odlino, rekoh.
Ovde radi nekoliko mladih ljudi iz drugih mesta, ree ona. Vajat je
jedan od njih. Pozadi imamo nekoliko kolibica za njih. Vajat je oigledno
imao bolji smetaj, bar te noi. Keri je u jednoj kolibi.
Gde?, upitah. Imaju li brojeve? Moete li da mi kaete gde...
Polako, ree ona, pa nas zajedno sa Vajatom povede niz trotoar oko
zgrade, prema nizu koliba slabo osvetljenim svetiljkama, postavljenim na
drvene stubove. Teren je bio poumljen. Nadao sam se da je Vajat dovoljno
mamuran da ne primeti ta imamo ispod jakne. Poto je bilo mrano,
pretpostavljao sam da ne treba da brinemo o tome.
To je ona, tamo, ree ona. Ako zaista nije hitno, bie besna to je
budite u ovo doba noi. Ja ve jesam.

Nisam imao ta da kaem. Bio sam tako uzbuen to u najzad nai Sidni
da sam poeo da drhtim.
ena prie vratima i tiho pokuca akom: Hej, Keri, ja sam, Medlin.
Keri?
Prozori su i dalje bili u mraku. Nisam nita uo iznutra. Prioh vratima i
pozvah je: Sidni! Ovde tata! Otvori vrata! U redu je!
I dalje nita.
Otvorite vrata, rekoh eni, za koju sam sada znao da se zove Medlin.
Moram da se vratim po...
Bob proe iza nje, utnu vrata i ona se otvorie unutra.
Hej!, ree ona.
Hej!, ree i Vajat. Bila je to prva re koju smo uli od njega. Uhvatio je
Boba za ruku, ali ovaj ge je otresao, gurnuo ruku unutra, naao prekida i
upalio svetlo.
Bila je to prostorija veliine, u najboljem sluaju, sto osamdeset sa
dvesta osamdeset centimetara. Poljski krevet, dve drvene stolice, prastari
umivaonik. Bez tekue vode, bez kupatila. Na bezbroj naina podseala je na
klasinu zatvorsku eliju. Na umivaoniku je stajalo nekoliko toaletnih
predmeta, etka, komplet kljueva, naoare za sunce. Krevet je izgledao kao
da niko u njemu nije ni spavao.
Ma gde je ona?, upita Medlin. Treba ujutru da presvue krevete.
Priao sam umivaoniku i uzeo kljueve. Tu su bila tri kuna kljua to
je imalo smisla; od moje kue, Suzanine i sada Bobove kao i daljinski klju
i klju od automobila, oba s amblemom Honde. Dodirnuo sam etku za kosu
i uzeo naoare za sunce.
Na drkama je pisalo Versae.
Ovo je Sidnino, rekoh Bobu, trudei se da zadrim normalan glas.
Okrenuo sam se po kolibi, traei druge tragove, bilo ta to bi moglo da
mi nagovesti gde je ona sada.
Kad ste je poslednji put videli? upitah Medlin, koja se skupila uz
Vajata.
Negde u toku dana, ree ona neodreeno. Ne razmiljam o tome. Keri
obino radi prvu smenu i zavrava posle podne. Posle toga je sasvim
slobodna.
Znai, danas je radila?, upitah. Videli ste je?

Da, videla sam je.

Kako je izgledala? Kako se oseala?
Mislite, danas ili otkad je dola ovde?
Oboje, sve.
Ona je najnesrenija devojka koju sam ikada videla. Snudena i
neraspoloena, nesigurna, stalno uplaena, kad joj priete iza lea i kaete
neto, kao da iskoi iz svoje koe. Stalno plae. Neto nije u redu s tom
devojkom, ako se ne ljutite to to kaem.
Samo nekoliko trenutaka ranije bio sam pun nade, a sada uznemiren.
Doli smo joj tako blizu. Kuda je mogla da ode usred noi?
Da li ju je neko drugi ve pronaao?
Pogledao sam unaokolo, u umivaonik, ispod kreveta. Naao sam orts,
donji ve, prslue. Tih nekoliko stvari izgledale su kao potpuno nove. Sid je
ipak napustila Milford bez prtljaga. Naao sam nekoliko pripejd telefonskih
kartica koje je verovatno koristila za meugradske pozive, kao i nekoliko
listova papira s odtampanim podacima sa interneta. Neto od toga bilo je
skinuto sa sajta koji sam postavio tragajui za njom. Bila je tu internet verzija
prie o njenom nestanku.
Imate li ovde raunar koji moe da se koristi?, upitah.
Imam u kancelariji jedan, koji dajem na uslugu devojkama i mladiima
koji rade za mene. alju i-mejlove kui i slino.
Da li ga je Sidni Keri koristila?
Jeste. Svakodnevno. I da, ree, klimnuvi glavom prema papiru u mojoj
ruci, tampala je neto preko njega, ali ne znam ta. Uvek kad zavri,
obrisala bi istoriju.
Upitao sam: Jeste li veeras uli neto neuobiajeno ili videli nepoznate
ljude u okolini?
Ja radim u turizmu, ree Medlin. Svakog dana viam tu razne ljude.
A ti? upitah Vajata.
Momak slee ramenima: Ja nikada nisam ni razgovaao s njom, ree.
Okrenuh se Bobu. Ne znam ta da radim, rekoh.
On je stajao u polumranoj kolibi, odmahujui glavom. Ni sam nije imao
nikakvu ideju.
Moda je vreme da uputi detektivku Denings u situaciju, ree. Kai
joj gde smo i vidi moe li da pokrene lokalce.

Lokalce?, ree Medlin.

ta je s drugim radnicima? upitao sam. Imate li jo mladih ljudi koji
rade preko leta? Nekoga s kim je Sidni moda razgovarala?
Medlin ree: Dve kolibe nie je devojka koja je ovde preko leta, iz
Bufala. Videla sam ih nekoliko puta da razgovaraju.
Treba odmah da razgovaramo s njom, rekoh.
Medlin kao da htede da se usprotivi, ali ree: U redu. Leprajui
krajevima kune haljine na laganom povetarcu, povela nas je do vrata druge
kolibe i pokucala na vrata.
Alia, Alia, ja sam, Medlin.
Unutra sinu svetlo i vrata otvori pospana devojka s crnom kosom od
devetnaest ili dvadeset godina. Bila je u majici kratkih rukava i gaicama.
Videvi da na vratima nije samo Medlin ve i tri mukarca, ona pritvori vrata
na petnaestak centimetara, tako da joj se videlo samo lice.
ta je bilo? ta se deava? Pogled joj je prelazio sa Medlin na Vajata,
pa na Boba i mene.
Ovi ljudi hoe da razgovaraju sa tobom o Keri, ree Medlin.
Zato?
Ja sam njen otac, rekoh. Moramo da je naemo. Veoma je vano.
Ona je u drugoj kolibi ispod ove, ree Alia kao da smo svi mi idioti.
Ne, ree Medlin. Nije. Nema je.
Alia poe polako da klima glavom, kao da za nju to ima smisla.
Dobro, ree isto tako polako.
ta?, upitah.
Pa dobro, Keri je ionako prilino nervozna. Pogledala je Medlin, traei
potvrdu i ova klimnu glavom. Ali danas je bila sasvim izbezumljena. Sedela
sam ispred i itala Stivena Kinga, kad je Keri dotrala iz glavne zgrade,
izgledala je kao da je videla duha, znate. Bila je izbezumljena zbog neega.
Ula je u svoju kolibu, pa sam ula za njom i videla da pakuje stvari u ranac.
Pitala sam je ta se deava, ali nita nije rekla. Kazala je samo da treba neto
da uradi i mora odmah da ode.
Nije rekla zato? upitah. Nije pomenula ta ju je to izbezumilo?
Nije, ali neto sigurno jeste bilo.
Kada se to izdeavalo?, upitah.
Kasno popodne.

Kuda je otila?
Ne znam. Pola je, pa pogledala prema parkingu, odjednom stala,
okrenula se i otila na drugu stranu. Otila je pored onog tamo drvea, znate?
Umesto niz stazu. Kao da nije elela da je vide. Pogledala je pravo u
Medlin. Da li je zauvek otila? Hou li morati ujutru da odradim i sve njene
poslove?
Kasnije emo o tome, ree Medlin.
Upitah Aliu: Jesi li ranije razgovarala sa Sid? Mislim, Keri? Jeste li se
poveravale jedna drugoj?
Neto malo. Mislim.
ta ti je rekla o sebi? Da li ti je kazala zato je ovde? Da li je priala o
bilo emu? Zato je toliko nervozna?
Ne ba. Ali neto je zeznuta, zaista. Nee da radi poslove zbog kojih bi
morala da ue u trpezariju ili na recepciju. Traila je samo poslove na kojima
nee viati ljude. Mislim da u sutini i ne voli ljude. Mislim, ona je prva koju
znam da uopte nema mobilni telefon. Rekla je da ih vie ne koristi jer nisu
bezbedni. Znam da kau, ako mnogo priate moete dobiti rak mozga, ali
mislim da su bezbedni.
Obratih se Medlin: Imate li ovde javnu govornicu?
Ne. U gradu ih ima nekoliko, ali mi ih ovde nemamo.
Ako vam je potrebna javna govornica, kuda biste otili? Video sam
jednu na glavnoj raskrsnici u gradu.
Nema potrebe da idete tako daleko. Neto nie na putu, u piceriji imaju
govornicu.
Pogledao sam Aliu kroz odkrinuta vrata: Hvala ti na pomoi. Izvini to
smo te uznemirili.
Ona ree:Jeste li rekli Sid pre nekoliko trenutaka?
Da, rekoh. Tako mi se erka zove. Ne Keri, nego Sidni.
Ona nestade na asak, pa opet promoli glavu i prui ruku. U njoj je bio
savijen papir.
Ovo mi je ranije gurnuto ispod vrata, ree. Neko je pogreio kolibu,
ali poto ne znam nikoga po imenu Sidni, nisam znala kome da dam.
Uzeo sam papir i razvio ga. Na njemu je pisalo:
Sid, dola sam da te vratim kui! ekam te kod pokrivenog mosta u
centru grada! Volim te, Peti.

ETRDESET ETIRI

ta?, ree Bob. ta pie?

Pruio sam mu poruku. Ispunila me je meavinom oseaja nade i
zbunjenosti. On ju je proitao nekoliko puta i rekao: Zar nisi rekao da je
Peti mrtva?
Jesam, rekoh. Ali moda sam pogreio. Nadam se da jesam. Ali ta
poruka je moda nekakav trik. Moda ju je ostavio neko drugi s namerom da
izmami Sid napolje.
Upitah Aliu: Nisi videla ko je to ostavio? Jesi li videla nekoga u
okolini? Devojku atirane kose?
Alia odmahnu glavom.
Zatim sam joj se jo jednom zahvalio, pa smo se vratili u kancelariju sa
Medlin i Vajatom. Dao sam joj broj svog mobilnog telefona, za sluaj da se
Sid opet pojavi ili se bilo ta drugo dogodi. Onda smo se Bob i ja vratili u
na mustang, I povadili pitolje iz pantalona pre nego to smo posedali. eleo
sam da prouim poruku, pa sam mu dao kljueve.
Proveriemo pokriveni most, rekoh kada smo se nali u kolima.
Vai, ree Bob.
Poruka je bila pisana rukom. Pokuao sam da se setim da li sam ikada
video Petin rukopis. Ako i jesam, nisam mogao da se setim. Prema poruci je
bilo teko prosuditi nosi li bilo kakvu karakteristiku stila rukopisa
tinejderke. Izgledalo je da je pisana u urbi i na neravnoj podlozi, kao da je
hemijska olovka ila po papiru koji je bio naslonjen na drvo kolibe.
Ako ovo nije napisala Peti, rekoh, ko god jeste, trai Sidni, a ne nas. A
ako je to Peti, ona e nas poznati ako nas vidi.
A ako jeste Peti, razmiljao sam, ta to radi? Kako je saznala da bi Sidni
mogla biti tu i zato pokuava sama da je izvue?
Sidni moda vie nije u ovom kraju, ree Bob, prekinuvi moje

razmiljanje. Neto ju je uplailo i oteralo odavde.

Moda, rekoh. A ako se boji da ne bude viena, nee ni stajati pored
auto-puta s podignutim prstom.
Misli da ima automobil?, upita Bob.
To je bilo mogue. Pretpostavljao sam da je ostavila sivik zato to se
uplaila da bi negativci mogli da ga nau. Da li je nabavila drugi automobil?
Da li je stopirala do Stova?
Ne znam, rekoh. Pretpostaviemo da je jo uvek tu negde, inae nema
svrhe da ostanemo ovde. A ako namerava da pozove nekoga, moda e otii
u govornicu kod picerije.
To je ideja.
Okrenuli smo automobil, spustili oba prozora i izvezli se na Planinski put,
prema centru grada. Bob je vozio polako, zagledao put sa strane, pokuavao
da u mraku nazre tremove i bone ulice, povremeno pogledajui u retrovizor
kako bi proverio da se neko iznenada ne sjuri na nas.
Sada nismo traili jednu, ve dve devojke.
Sidni je moda uzela sobu na nekom drugom mestu, rekoh.
Moda, ree Bob, gledajui na svoju stranu.
Nastavio sam da gledam okolo, a Bob ree: Osvrni se pozadi. Je li ono
tamo neki automobil s ugaenim farovima?
Okrenuo sam se u seditu i zagledao kroz zadnji prozor. Samo malo,
ekam da doe pod ulinu svetiljku... Da. U pravu si. Lii na novi arder.
Ili je to magnum. Ima, zna, onu veliku reetku?
Da, ree Bob, oznojenih dlanova na volanu. Mislim da se pojavio im
smo izali na glavni put.
Dri rastojanje.
Pokriveni most, pravo napred, ree Bob.
Okrenuh se napred. Neobini su ti pokriveni mostovi. Samo peaka
staza, na levoj strani, bila je natkrivena. Sam kolovoz je bio otvoren. U
mraku je bilo nemogue videti da li se neko skriva pod pokrivenim delom.
Hoe li da stanem?, upita Bob.
Ne, rekoh. Ne dok nas onaj automobil prati. Proi, pa skreni iza ugla
ili tako neto. Ja u iskoiti i otrati nazad, do mosta.
Dobro, ree on. Zna li broj mog mobilnog, da me pozove da se
vratim?

Izvadio sam hemijsku olovku i zapisao ga na poleini poruke ostavljene

za Sidni, pa napisao i svoj broj na uglu lista, koji sam otcepio i dao Bobu.
Mustang je prelazio most. Onaj drugi automobil, kao pretea mrana
senka, iao je dvadesetak metara iza nas.
Dobro, ree Bob, spremi se.
Stao je ispred znaka, skrenuo levo i nagazio gas. Zatim je stisnuo
konicu, a ja sam se spremio da iskoim i otrim izmeu dveju zgrada.
Pitolj!, apnu Bob.
Zamalo nisam pao vrativi se natrag u automobil, kada mi je Bob dodao
jedan ruger. Nisam pojma imao da li je to onaj s jednim ili sa tri metka.
Zadenuo sam ga u zadnji deo pantalona.
Odunjao sam se u senku, a mustang se odvezao dalje.
Automobil sa farovima je usporio na raskrsnici ne dajui migavac, i ne
zaustavljajui se produila za Bobom. Bio je to arder s tamnim staklima.
Nisam video ko je za volanom ni da li je voza sam.
Kada je to vozilo dovoljno odmaklo niz ulicu, pretrao sam preko ulice i
pourio drugom ulicom prema mostu. uo sam samo topot svojih koraka na
asfaltu i ubrzano disanje.
Stigao sam do kraja mosta, uao na pokriveni deo i saekao trenutak da
mi se oi priviknu na pomrinu.
Peti?, pozvao sam je. Ne preglasno, ali dovoljno.
Saekao sam malo da neko odgovori.
Peti?, pozvao sam opet.
Gospodine B?
Primetio sam pokret na sredini mosta. Poao sam urno prema njoj:
Peti!, rekao sam.
Pomislio sam da e krenuti prema meni, ali dok sam prilazio video sam
da je uplaena i nesigurna, kao da sumnja da sam to zaista ja. Meutim, kada
sam stigao do nje, zagrlio je i privukao sebi, rekla je: Jebote, otkud vi
ovde?
Dobro si, rekao sam drei je, ne elei da je pustim. Dobro si.
Da, dobro sam, ree ona, pa sada i ona zagrli mene. Rukama je
napipala pitolj za mojim pojasom i odjednom se povukla. Zato ne bih bila
dobro?
Pustio sam je dovoljno da je pogledam u oi.

Mislio sam da si mrtva.

Nisam, jebote, tu sam, ree ona.
Sada sam tu devojku za koju sam saznao da mi je erka opet zagrlio.
ta se deava, gospodine B? ree ona. Vi plaete.
Izvini, rekoh. Samo mi je drago da sam otkrio da si dobro.
Pokuavao sam da se saberem. Svi su izbezumljeni od brige zbog tebe.
Pomiljali smo na najgore. Pomislio sam na Kerol Svejn, iji nivo
zabrinutosti nije bio preteran, ali trebalo bi da zna da joj je erka dobro.
Treba da se javi majci, rekoh. Da joj kae da si bezbedna.
Da, naravno, ree Peti, zakolutavi oima.
Ozbiljno. Nego, Peti, jesi li videla Sid?
Peti odmahnu glavom.
A otkud vi uopte ovde?, upita me. Kako ste...
ta je s tobom? upitah.
Morao sam da prevaziem svoje emotivno stanje i postavim joj neka
pitanja. ta ti radi ovde?
Peti kao da se trudila da smisli odgovor: Traim Sidni.
To sam pretpostavio, rekoh. Ali kako si znala?
Pozvala me je, ree Peti hitro, i kazala mi je da je ovde.
Kada?
Pa, ono, jue? ree Peti.
Kako je ona? Da li je dobro?
Jeste, jeste, dobro je, kul. Osetio sam kako me obuzima olakanje, ali
imao sam jo pitanja.
Kako si stigla ovde?
Pa, znate, stopirala sam. Potrajalo je.
Peti, zato, jednostavno, nisi meni rekla? Ako ti je Sid kazala gde se
nalazi, zato mi se nisi javila? Mogao sam da te dovezem ovamo.
Rekla je nesigurno: Pa... bila sam ljuta na vas zbog one noi. Htela sam
da budete ponosni na mene, da sama vratim Sid.
O, Peti, rekoh. I zbog toga nisi odgovarala na moje pozive? Ona
klimnu glavom.
Htela sam to sama da uradim. Sid je ovde nala posao, pa sam pola da
je naem, ali ve je otila. Iskljuila sam mobilni na jedan dan. Nisam imala
volje da priam ni sa kim.

Ostavila si Sid poruku, rekoh.

jesam, ali valjda je nije dobila.
Ostavila si je u pogrenoj kolibi.
Sranje.
Koliko dugo stoji ovde, na mostu?
Dolazila sam i odlazila satima, ree ona.
Sidni se uplaila, rekoh. Pobegla je iz restorana. Mislim da je videla
nekog od onih koji je trae.
Peti se uplai.
Uhvatih je za ramena.
Ovo ne moe sama, Peti. Ljudi koji trae Sid su vrlo opasni. To su
ubice, Peti. I mislim da upravo sad dolaze ovamo, gore. Neki automobil nas
je pratio u okolini.
Vas?
Tu sam sa Bobom. Seli smo u automobil im smo saznali da je Sidni u
Stovu.
Kako ste to saznali?
Od njih. Peti, veeras sam ubio oveka. Ubio sam ga da bih saznao ta
zna. On mi je rekao da je Sidni ovde.
Na pamet mi pade neto to mi je Deningsova rekla kad smo Bob i ja
poli iz Milforda.
Peti, rekoh. Kada te je Sidni pozvala, kada ti je kazala da je ovde?
Jue, ree ona.
Da li je to bio njen prvi poziv?
Da?
Da li te je tada prvi put pozvala? Jue?
Da, naravno, ree ona.
Policija te trai poslednjih dana, a proveravali su i tvoje razgovore.
Da...
Kau da si imala i druge pozive iz Stova. Mnogo ranije.
To je ludo, ree ona. Mora da su pogreili.
Ne bih rekao.
To je besmisleno, insistirala je.
Da li te je Sidni zvala i ranije? Jeste li bile u vezi? Nisi sve vreme znala
gde se nalazi, zar ne?

Ovorila je usta, ali glas nije izlazio. Barem naas. ta?, rekla je. Jeste
li poludeli?
Samo pokuavam da sve to shvatim, rekoh. I ne razumem zato bi
Sidni pozvala tebe da doe po nju. Zato ne bi pozvala mene ili svoju
majku?
Ne znam! uzviknu ona. Ne znam! Sranje!
Peti, ta se deava? Mora da bude iskrena sa mnom. Mora da mi
kae ta se deava.
Iskrena?, ree ona. Hoete iskrenost? Biu iskrena. itav moj ivot je
jedan prokleti vic. Sranje, eto ta je.
Peti.
A znate li zato? Znate li ko je kriv za to?
Peti ovo nije trenutak. Moramo da otkrijemo gde...
Sgurno je da su krivi moji prokleti roditelji, ali znate li ko jo? Ah?
Znate li ko jo? Vi. Eto ko mi je sjebao itav ivot. Vi.
Peti, ponovio sam.
Jer zbog vas sam ovde,ree ona. Zbog vas postojim.
Pustio sam da to lebdi u vazduhu jedan minut pre nego to sam rekao da
znam.
ta?
Znam. Video sam se s tvojom majkom. Znam za fasciklu. Nala si
fasciklu, zar ne? Detektivski izvetaj.
Zurila je u mene bezizraajno.
Da. Videla sam ga.
Ti si moja erka, rekao sam.
Da, ponovi ona. Vrlo vano.
Trebalo je da mi kae. Kad si upoznala Sidni i dola u nau kuu,
verovatno si shvatila.
Znala sam ranije, apnu. Zato sam i morala da je upoznam i da se
uvuem na tu dopunsku matematiku. Htela sam da vas upoznam. Htela sam
da vidim ko mi je pravi otac. I sada znam. Saznala sam pre neko vee. Videla
sam kakav si zaista; kad si mi rekao da ti je dovoljna jedna erka.
Peti, nisam znao. Da jesam...
Da si znao, ta? ta bi uradio? Poludeo bi, eto ta. Ali uj, ne brini zbog
toga. U stvari, nemam nijednog oca. U redu? Ti si samo tip koji je to uradio u

olju.
ao mi je, rekoh. ovek u mladosti svata radi, ne razmiljajui o
posledicama...
Ma jebi se, ree ona. Ali iako je zvuala ljutito, nazreo sam pod slabim
osvetljenjem da plae.
Peti, rekoh, kada te je Sidni prvi put pozvala?
Nije me pogledala.
Koliko dugo zna da je ovde? ta si joj kazala? Zato si utala...
Zazvonio mi je mobilni telefon.
Da?
Time? Ja sam, Bob. Naao sam je. Naao sam Sid.

ETRDESET PET

uo sam da telefon uka.

Tata? ree Sidni. Tata?
Sid!, rekoh, dok me je Peti gledala. O, boe, Sid, ne mogu da verujem
da si to ti! Jesi li dobro?
Jesam, jesam, dobro sam!
Kako te je Bob naao?
Ja sam nala njega!
ta?
Satima sam se skrivala po gradu poto su me primetili u restoranu. Onda
sam videla automobil u prolazu, prozor je bio sputen i prepoznala sam Boba,
pa sam mu telefonirala!
Odlino, duo. Fantastino! Malo sam spustio glas. Oni su jo uvek tu
negde. Voze se u kolima iskljuenih farova.
Znam, znam, ree ona. Jesi li naao Peti? Bob kae da mi je ona
ostavila poruku?
Evo, upravo stojim s njom.
O, hvala bogu, ree Sidni. Da li dobro?
Osmehnuh se Peti, koja kao da je prouavala izraze na mom licu. I ona
je dobro.
Peti je bila divna, ree Sidni. Od samog poetka. Mislim, bilo je
strano skrivati se ovako, ali bar ste znali da sam dobro.
Pogledah Peti. Nisam bio siguran da li uje Sidnin glas iz mobilnog
telefona. Malo se zakrenuh i rekoh: ta kae, duo?
Kad god sam zvala Peti, priala mi je o svemu; kako ljudi iz hotela paze
tebe i mamu, kako ste ti i Def postavili lani sajt, da biste ih uverili da
zaista ne znate gde sam. Kako su nam ljudi iz hotela postavili prislukivae
na telefone i sve sluali. Peti je kazala da e, im sve bude bezbedno, da te

nazove, pa da se javi meni, da me obavesti. Ne mogu da verujem da je sve

zavreno.
Da, rekoh. Ne verujem ni ja. Peti je pokuala da mi se malo priblii,
da bi ula ta Sid govori. Ja rekoh: I sve vreme si bila ovde?
Tako nekako, ree ona. Trudila se da ne zaplae, ali nije mogla da
sprei da joj glas zadrhti. Prvog dana kad se to desilo... O, boe, tata, kunem
se, nisam htela da ustrelim onog oveka. Ila sam niz hodnik i neka devojka
je vrisnula, a kad sam pomou prolaznog kljua ula u sobu, neki ovek je
radio neke grozote jednoj Kineskinji koja tu radi, vezao ju je i...
U redu je, duo.
Vrisnula sam, a taj tip je ustao s kreveta i poao na mene. Tada sam
ugledala pitolj na komodi, zgrabila ga i...
U redu je. Sve to moe da mi ispria kasnije.
Sada je zaista zaplakala. Ustrelila sam ga. Nisam mogla da verujem da
sam to uradila. Onda su uli Karter i jo neki, a ja sam odlepila, zna.
Znam, znam.
Rekla sam im da treba da pozovemo policiju. Znala sam da treba da ih
pozovem. Ali tada su i oni poludeli. Kazali su da ne smemo da zovemo
policiju. Rekli su da oni ne smeju da saznaju ta se deava.
Dobro, rekoh. I ta je posle bilo?
Pa, uzeli su mi mobilni i ostavili me u sobi s mrtvacem, a Oven je stajao
ispred vrata da ne bih pobegla, a isekli su i telefonske ice da ne bih mogla
nikoga da pozovem. Bila sam uplaena i nisam znala ta da radim, a znala
sam da Peti treba da svrati jer smo se dogovorili da odemo u trni centar kad
zavrim posao. Pomislila sam da moda mrtvac ima mobilni telefon kod sebe,
pa sam mu grunula ruku u dep i, o, tata, umazala se po rukama njegovom
krvlju...
U redu je, rekoh tiho.
I pozvala sam Peti njegovim telefonom, rekavi joj da sam u nevolji.
Pogledao sam Peti. Izbegavala je moj pogled.
Onda se Peti setila. Uunjala se u hotel, ukljuila vatrogasni signal za
uzbunu, pa se iunjala napolje i onda, kada su svi trali okolo, dola je do
prozora sobe u kojoj sam ja bila na prvom spratu. Otvorila sam ga, iao je
samo oko dvadeset pet centimetara i imao komarnik, koji je Peti utnula i
izbacila, ali ja nisam mogla da se izvuem, pa me je Peti uhvatila za ruku i

vukla jedva me je izvukla. Za trenutak je uutala da bi udahnula vazduh.

Ali to ti je sve ispriala, zar ne.
Naravno, rekoh.
A Peti tako hladno razmilja, tako je kul. Rekla mi je da samo odem i
nastavim da idem. Jer ustrelila sam oveka. Kazala je da policija to nikada
nee shvatiti, da nikada ne veruju tinejderima, a traie me i oni loi ljudi iz
hotela. Peti mi je kazala da ne razmiljam ni o emu, nego da odem, a ona e
objasniti vama I policiji ta se desilo pre nego to bilo ko, zna, pone da
izmilja. I ja sam samo sela u automobil i odvezla se kao izbezumljena.
Opet je udahnula vazduh, pa ree: Posle sam ga ostavila, jer sam
pretpostavljala da e ga svi traiti, i stopirala do Stova. Setila sam se da je
onaj Evanov drug priao da je ovde iveo i zaposlio se, pa sam mislila da bih
tu mogla da se pritajim dok ti ne kae Peti da mogu slobodno da se vratim
kui.
Sid, rekoh, kai Bobu da sam ja na mostu sa Peti. Moe sve da nas
poveze, da se izgubimo odavde, pa emo priati u povratku.
Peti mi je bila okrenuta leima. Izvadila je mobilni telefon i ukucavala
neki broj.
Saekaj, rekoh Sidni. Zatim Peti: Koga to zove?
Kao to si rekao, odsee ona. Zovem mamu.
Umalo nisam pruio ruku i uzeo joj telefon, ali umesto toga rekoh Sid,
Duo, daj mi Boba za trenutak.
Saekaj.
Zatim: Da?
ta je sa onim kolima to su nas pratila?, upitah.
Nekoliko puta sam naglo skrenuo i verujem da sam im pobegao.
Parkirao sam se na nekom prilazu kod hotela i ugasio svetla.
Dobro. Kada se bude uverio da je bezbedno, pouri do mosta, pa da
beimo odavde.
Dobro zvui, ree Bob. Hej, znam da imamo mnogo problema, ali ima
i dobrih vesti.
Kojih?
Pitao sam Sidni da li ju je Evan napumpao i da li je trudna. Ali nije.
Bobe!, uzviknu Sidni i zgrabi telefon od njega. ta je njemu?
Ne brini o tome, rekoh. Vano je samo da si ti dobro.

Peti je u svoj telefon govorila: Da, tu sam sa gospodinom Blejkom, na

mostu, a Bob i Sidni e uskoro doi ovde, pa bi trebalo svi da krenemo
nazad.
Sada se opet javio Bob. Hej, Time, ree on, zar ti neto od ovoga to ti
je Sidni upravo ispriala ne zvui aavo? Njoj ree: Bez uvrede.
Da, rekoh, gledajui Peti. Zvui.
Peti ree: Dobro, vidimo se uskoro. Zatim skloni svoj telefon.
Ja rekoh Bobu: Pouri ovamo.
Daj nam trenutak da budemo sigurni da je obala ista, ree on.
Sklonio sam svoj telefon. Peti me je nervozno gledala.
Dobro je, ree nervozno. Svi se vraamo.
Kakvu si to igru igrala? upitah je, mirnim glasom. Govorila si Sidni da
ostane ovde dok ne bude bezbedno? ta se to odvijalo u tvojoj glavi?
Ne vii na mene, ree ona.
Uhvatio sam je za ramena. Misli da je to vikanje? Peti zato si to
radila?
Pokuala je da se izvue, ali sam je vrsto drao.
Mrzim te, ree. Mislila sam da mogu da te volim, ali mrzim te.
Nisam je putao. Zato si to radila?
Prestala je da se otima, ali nije me pogledala u oi. Isprva sam mislila,
ako se vrati, biu u gadnoj nevolji.
Zato bi ti bila u nevolji?
Zato... to sam joj ja rekla za taj posao u hotelu. Povezala sam je s
nekim.
Setio sam se onoga to mi je Endi rekao, da je zatekao Garija i Peti kako
sede i piju milkejk.
Poznavala si Garija, rekoh. Endi vas je video zajedno.
Sada me je pogledala. Bila je zbunjena.
Poznavala?
Gari je mrtav, rekoh.
Mrtav?, ree Peti.
Odakle si znala Garija?
Odradila sam neto za njega. Na nekoliko mesta, na kojima sam radila.
Krala podatke s kreditnih kartica?
Nije bilo nita strano, skrenula je pogled. Ali znala sam, ako se Sidni

vrati i to svima ispria, vratie mi se to. Kako je Sid dobila posao, da sam
znala Garija, da sam krala podatke za njega. Bila bih u velikoj nevolji.
Peti, Peti, Peti, rekoh tiho, pomislivi na svu muku koju je priredila
meni i mnogim drugima tokom poslednjih nekoliko nedelja. Zar nisu Gari i
ostali u hotelu pomislili da ti zna gde je Sidni? Zato to ste drugarice?
Nisu znali da smo tako bliske. Mislim, dolazili su kod mene. Nisam
htela da im kaem gde je Sidni, ali morala sam neto da im dam, pa sam im
rekla da nadziru tvoju kuu i Sidnine mame. Znala sam da se Sidni nee
pojaviti, jer je sluala mene. Zvala me je svakih nekoliko dana i govorila sam
joj da se pritaji, zna. Pa hajde, razmisli, sve vreme je bila bezbedna, zar ne.
uo sam kako se automobil zaustavlja i vrata otvaraju i zatvaraju.
Ipak si mogla da mi kae, rekoh. Nije bilo potrebe zadravati Sidni na
prevaru.
Stvar je u tome...
U emu?
Ona se ugrize za usnu. Zatim ree: Svialo mi se to je nema.
Osetih jezu, ali ne zbog hladnog, nonog vazduha. Pomislio sam koliko
puta je Peti, od Sidninog nestanka, svraala da me obie. Donosila veeru.
Dolazila u predstavnitvo.
Peti je elela da zauzme Sidnino mesto. Mogla bi da mi bude erka ako
se Sidni ne vrati.
Pa zato je onda Peti naposletku ipak dola u Stov elei da vrati Sidni
kui? Osim ako to uopte nije ni nameravala.
U tom trenutku sam shvatio da neko stoji u pokrivenom prolazu, samo
nekoliko koraka od mene. Bio sam usredsreen na Peti, pokuavajui da
shvatim ta je radila, pa nisam primetio da vie nismo sami.
Okrenuh se. Tu je stajala ena. Drala je pitolj uperen u mene.
Bila je to Veronika Harp.

ETRDESET EST

Kuko mala, ree Veronika Peti. Hoe da kae da si sve vreme znala
gde je ona? I tek jue si nam to rekla? Nisi to mogla da kae pre nekoliko
nedelja?
Znai, tu smo.
Peti je dovela Veroniku ovamo. Da uhvate Sidni. Mogao sam to da
pretpostavim kada je odluila da potpuno izda Sidni; kada sam joj rekao da
imam jednu erku i da mi nije potrebna druga.
On ima pitolj, ree Peti Veroniki.
Izvrsno.
Veronika, drei pitolj uperen u mene, ree: Izvadi ga polako i baci
preko ograde.
Posegao sam iza lea, izvadio ruger iz pojasa i uradio to to mi je rekla.
Svi smo uli pljusak kada je pao u potok.
Oponaaj mi malo Jolandu Mils, rekoh Veroniki. Ona zadra osmeh:
Ona fotografija koju si mi poslala zavrila je posao.
Tu sam imala sree, ree Veronika. Zaista sam razmiljala kako da
fotografiem svojim telefonom. Nisam ba veta sa tehnikom, zna, ali volela
sam mnogo da fotografiem unuka, a ne elim da vuem okolo foto-aparat
ako to mogu telefonom. Tako sam petljala s njim u trenutku kad je Sidni
prola. Ko bi znao da e mi to dobro doi kasnije. Zatim se obrati Peti,
Kazala si mi da jedva poznaje tu Sidni. Jeste li drugarice?
Vie od toga, pomislio sam.
Nisam elela da joj se neto dogodi, ree Peti. Tada.
Veronika uzdahnu. Tako je to kad radi sa decom.
Rekoh: Ne razumem.
ta ne razume?
Kako neko poput tebe mirno spava s obzirom na to to radi, a pri tome

si i baka? Dovodi ljude u zemlju i pretvara ih u robove. Oduzima im sva

prava. Pravi od njih prostitutke i ko zna ta jo.
Veronika je izgledala povreeno. Oni dobijaju dobre poslove. uvanje
dece, hotelski poslovi, restorani, gradilita. Kazau ti neto. Ovde im je
mnogo bolje nego tamo odakle su doli. Misli li da iko od njih pokuava da
se vrati kui?
Da li bi ih vi pustili? Koliko vam plaaju da dou ovde? Kakvim laima
ih ubeujete da e ovde bolje iveti?
Veronika je ostala bez rei. Kad je postalo jasno da vie ne eli da
raspravlja sa mnom, rekoh Peti: Zna da e ubiti Sidni; i mene; i Boba.
Peti nita ne ree.
A moda i tebe, rekoh.
Ne sluaj ga, Peti, ree Veronika. Ti si ovo zeznula, ali mnogo si nam i
pomogla. Dobro si uinila rekavi mi kako da naem tvoju drugaricu. Bila
je nervozna. Gde su ostali?
Trebalo bi da stignu svaki as, ree Peti. Ako vide tvoj automobil...
Preko puta su, iza prodavnice poklona. Izai na put, zaustavi ih i kai da
dou na most, jer je gospodin Blejk izvrnuo zglob, bilo ta. Zna da lae.
Osmehnula se: Zar ne, srce?
Peti oklevajui napravi nekoliko koraka.
Idi!, proita Veronika.
Peti potra.
U Milfordu je nastala frka, rekoh ja. Jesi li ula?
Ona me pogleda.
Gari je mrtav. Karter je mrtav. Oven je u bolnici.
Video sam da nije znala za to. Pokuala je da prikrije iznenaenje.
Sve se razotkriva, Veronika. Bilo bi ti pametnije da zaboravi nas,
sedne u automobil i odveze se to dalje moe.
Zavei, ree ona.
Moe da se vrati. Kladim se da je hotel upravo sad pun policije. Kad
se Oven oporavi, verovatno e im sve ispriati ako time bude mogao da
trguje i nagodi se. Kladim se da e odati prvo tebe.
Imam ja prijatelje, ree Veronika, ne ba uverljivo.
Moda u Sijetlu? Da li su ti oni moda poslali onaj mobilni telefon?
Samo zavei.

Ne zanima me koliko prijatelja ima. Sad ne bih bio u tvojoj koi. U

sutini, gotova si, Veronika.
Oi joj besno zacaklie iznad pitolja koji je drala uperen u mene.
Ne bih rekla.
Oboje zausmo da se neki automobil pribliava. Zatim, u daljini, Peti
uzviknu: Ovamo! Ovamo!
Moj pitolj je odleteo u potok, ali Bob je imao svoj. Problem je bio u
tome, to on nije imao pojma da e mu biti potreban. Da sam mislio da mogu
da zaskoim Veroniku oprezno je stala dalje od mene ne bih morao da
ekam dok ne budem siguran da su Bob i Sidni izali iz automobila, pa da
uzviknem da bih ih upozorio.
Zauo sam zvuk zatvaranja vrata, pa devojake vriskove. Peti i Sidni su
se grlile. Sidni iskreno uzbueno, a Peti Oskara vrednom glumom.
Saekao sam da uute.
uo sam da prilaze pokrivenom prolazu.
Beite!, dreknuo sam to sam glasnije mogao.
Jebote!, ree Veronika i pripuca.
Ve sam se pokrenuo, ali ne dovoljno brzo. Na levom uvu odjednom
osetih vrelinu i instinktivno digoh ruku do njega. Osetio sam kako mi krv curi
kroz prste. Metak mi je okrznuo vrh uva. ok me je odbacio od zida prolaza i
oborio na tlo.
Umesto da ih sve rastera, hitac ih je sve privukao.
Bob je bio prvi, posegao je iza lea, po emu sam shvatio da je izaao sa
rugerom za pojasom. Video je mene na tlu i Veroniku s pitoljem u ruci.
Izvukao je oruje i ispalio jedan hitac naslepo, vetinom koju je koristio
pucajui i kroz prozor mustanga.
Veronika se bacila na zid i uzvratila hitac, iako su Sidni i Peti ve bile na
mostu, iza Boba i mogla je da ih pogodi.
Ispostavilo se da ih je Bob obe dobro zatitio. O, jebem ti! uzviknuo je.
Pitolj mu ispade iz desne ruke. Uhvatio se levom rukom za nadlakticu desne
i spotakao. Isuse!, rekao je. Jebem ti, pogoen sam.
Sidni vrisnu.
Sada Veronika potra preko mosta, dalje od mene. Sidni poe da bei, ali
Peti joj stade na put i zadra je dovoljno dugo da je Veronika doepa.
Uhvatila ju je za nadlakticu i povukla natrag, prema mestu gde sam bio

naslonjen na zid.
Veronika ree Peti:
Dohvati onaj pitolj!, mislei na Bobov, koji se otkotrljao dalje od
njega. On je trpeo prevelike bolove da bi mogao da ga dohvati.
Peti uini ono to joj je reeno i zadra oruje u desnoj ruci, pored tela.
Veronika se okrenu Sidni i ree:
Polazi. Nastavila je da je gurka preko mosta, pa ju je gurnula na tlo
kada su stigle do mene.
Sid me zagrli i odmah oseti krv na prstima.
Tata, jesi li dobro? Jesi li pogoen?
U redu je, rekoh. Dobro sam.
Zato joj Peti pomae? upita me. ta se deava?
Obgrlih Sidni i privukoh je sebi. eleo sam da je zagrlim pre nego to nas
Veronika sve pobije.
To vie nije vano, rekoh. Zajedno smo. Volim te. Mnogo te volim.
Veronika pogleda Sidni.
Boe, kakva si ti problematina kukica. Traili smo samo nekoga ko
zna engleski na recepciji, a vidi u kakvu nevolju si nas uvalila.
On je bio lo ovek, ree Sidni kroza suze. Gospodin Trajp je bio vrlo
lo ovek.
Zar misli da sam te traila da bih ti se osvetila za to? upita Veronika.
Hou samo da te uutkam, i to zauvek. Dok god postoji ansa da se vrati i
ispria policiji za hotel... Veronika odmahnu glavom i doviknu Peti: Srce,
molim te, daj mi taj, drugi pitolj.
Peti joj prie.
Pitolj joj je visio u desnoj ruci. Upitao sam se da li je Bob uzeo ruger s
jednim metkom. Ako jeste, sada bi bio prazan. To bi znailo da bar Peti ne
predstavlja pretnju.
Ali koliko metaka jo Veronika ima u svom pitolju?
Peti stade nekoliko stopa dalje, i dalje drei pitolj u ruci.
Zna kako e ovo da se zavri, rekoh ja Peti. Ako si ikada pomislila
da postoji ansa da se zbliimo, da imamo neto, to se nee dogoditi. Ona e
me ubiti. A i tvoju sestru.
Sidni ree: ta?
Samo zavei, ree Peti.

Ona je tvoja sestra, rekoh ja Sidni.

Zavei! Zavei! viknu Peti.
I dalje sam gledao Sidni.
Peti je... Peti je moja erka.
Sidni nije mogla da prozbori ni re.
U daljini, sirena. Ljudi su, bez sumnje, uli pucnjavu.
Sranje, ree Veronika. Treba da se izgubimo odavde.
Zvualo je kao da se pribliava vie sirena; policija, a verovatno i hitna
pomo.
ao mi je, apnu Peti. Gledala je Sid i mene. ao mi je. Zaista sam
uprskala stvar. Nisam elela da bude ovako. Jedna suza joj skliznu niz levi
obraz. Veronika uperi pitolj meni u glavu.
Moramo da beimo, ree. ao.
Spremio sam se. Pokuao sam da se nadvijem ispred Sidni, da je nekako
zatitim.
Tada odjeknu hitac. Buan.
Ali ne iz Veronikinog pitolja.
Zatim i drugi.
Bob je oigledno uzeo pitolj sa tri metka.
Veronika se zanese na ogradu. Ona s velikim naporom podie pitolj i
opali prema Peti pre nego to se stropotala na daske pokrivenog prolaza.
Jedini hitac koji je Veronika uspela da ispali pogodio je Peti u grudi.
Pitolj je ispao iz Petine ruke kada se sruila na drvene grede, pa nespretno
kliznula u sedei poloaj.
Skoih prema Veroniki, zgrabih je za zglob i udarih njime u ogradu. Ali
ona nije pruala otpor. Pitolj je odleteo preko ograde, u potok. Veronika se
nije pomerila.
Sid je vritala.
Obgrlio sam je:
U redu je, u redu je, u redu je, govorio sam bez prestanka. Nastavio
sam da joj govorim da je sve u redu, da je gotovo, da se vraamo kui, da e
videti majku i sve e biti dobro, jer je nona mora zavrena.
Iako su se sirene sve blie ule, odjednom je izgledalo da je veoma tiho.
I dalje sam grlio Sid. eleo sam da je tako drim zauvek, da je nikada
vie ne pustim iz ruku, ali jo uvek nije bilo gotovo. Bilo je povreenih. Peti.

I Bob. Iako mi je bilo samo okrznuto uvo, i ja sam se oseao vrlo slabim.
Bez sumnje, bilo je emocija na pretek. Vrteka na kojoj smo se okretali
ve nedeljama, zaustavljala se. Imao sam utisak da se i sam iskljuujem.
Sidni, rekoh tiho, pokuavajui da je umirim. Gotovo je. Vraa se
kui. Shvata to, zar ne?
Osetio sam kako die i sputa glavu.
Idemo kui. Sada idemo kui.
Znam, apnu ona. Znam.
Dolaze policija i hitna pomo, rekoh. Moda e videti Boba, ali nee
znati da nekoga ima i ovde.
Ko jednom je klimnula glavom, to je znailo da dolazi k sebi, bar
nakratko.
Ja u im kazati, ree Sid.
Ja u ostati ovde sa Peti, rekoh. Ona je gadno ranjena.
I ti si, ree Sid, gledajui krv koja mi je curila iz uva.
Nije opasno. Samo... Oseam se nekako udno.
Tada oboje pogledasmo Peti. Na njenim grudima brzo se irila velika,
tamna mrlja.
Tata, ree Sid drhtavim glasom, ne mogavi da skrene pogled sa krvi.
Kazao si da je ona moja...
Duo, rekoh. Idi. Odmah.
Ona pogleda oboje jo jedan trenutak, mrcnu, klimnu glavom, pa otra
prema drugom kraju mosta.
Spustih se, obgrlih Peti, privukoh je sebi i osetih toplinu krvi koja joj je
kvasila odeu.
Da sam samo znao! Da sam samo znao!
Dolaze, rekoh joj. Samo izdri.
ao mi je, ree ona.
Jedva sam je razumeo. Izrekla je to iznenada, mrmljajui. Ne govori,
rekoh, pokuavajui da je uteim, prislanjajui lice na njen obraz, tako da su
nam se suze slivale zajedno. Ne govori.
Samo sam elela da me voli, apnu Peti.
Volim te, rekoh. Volim te.
Ostao sam i drao Peti dok je udisala poslednje udahe, a moja druga
erka zaustavljala vozilo hitne pomoi i policiju.

Zahvalnice

Kao i uvek, elim da zahvalim svom izvrsnom agentu Helen Heler i svima
u agenciji Pola Marsa. U Orionu u Velikoj Britaniji i Haetu u Australiji
mnogi su podrali ovu knjigu i doprineli uspehu prethodnih. Moj izdava Bil
Mejsi je umnogome doprineo da ova knjiga bude ovakva kakva jeste.
Moji drugari Karl Broer i Majk Onii, penzionisani prodavci automobila,
godinama su me uveravali da sam napravio dobar izbor i nisu tedeli svoje
vreme da bi mi objasnili kakav je njihov posao. Dejl Hopkins mi je
objanjavao prevare s kreditnim karticama i ispriao mnotvo doivljaja
privatnih detektiva, koje u mu, nadam se, jednog dana preoteti.
Naposletku, nita od svega toga ne bi vredelo bez Nite Spenser i Pejd,
koje zasluuju posebnu zahvalnost.

sken: Goc@
obrada: BABAC

1 Praznik rada u SAD i Kanadi, prvi ponedeljak u septembru (Prim.

prev.).
2 Ameriki TV meteorolog, glumac i pisac (Prim. prev.).
3 Spisateljica, autorka knjige Atlas Shrugged (Prim. prev.).
4 Levoruka (Prim. prev.).
5 Novinar CNN, radio i TV voditelj (Prim. prev.).
6 Re ili kombinacija rei koje se pevaju kao molitva ili bajalica (Prim.
Prev.)
7 Vrsta stone kartoteke (Prim. prev.).